[email protected] javlja!
[email protected]
interni radio
Najnovije vesti, dobra muzika, zanimljivi skečevi,
korisni komentari, zahvaljujući super ozvučenju
i upornim studentima druge godine, čine svaki
dan na [email protected] još Famastičnijim. Interni radio,
tradicionalno, kreiraju studenti druge godine
medija, u okviru predmeta novinarstvo.
Uz pomoć po kojeg studenta viših godina i
naravno njihovih profesora, studenti druge godine Medija
su svima pokazali kako se to radi. Mladi novinari su, između
ostalog, uspeli da pronađu muziku koja svima odgovara, ali
imali su i vremena da uče na greškama prethodnih generacija.
Jedna od novina je svakako veoma direktan reklamni blok ,
koji najavljuje akciju prikupljanja paketića za decu Crvenog
Krsta, koju su organizovali studenti svih godina našeg
Fakulteta, opet u okrilju [email protected], kao i toliko puta do
sada.
ITV
interna televizija
Studenti druge godine medija, su u novoj
zgradi fakulteta, imali nekoliko prilika
da naprave odlične emisije za Internu
televiziju, i sa ponosom možemo reći da
su ih iskoristili. Naime, naš fakultet je
u decembru ugostio nekoliko poznatih
imena, a studenti koji slušaju predmet
Komuniciranje 2, su zahvaljujući Internoj
TV imali mogućnost da sa gostima urade i
intervjue. Jedna od gošći fakulteta je bila i
Vida Ognjenović, naša poznata rediteljka i književnica, između
svega ostalog i ambasadorka naše zemlje u Danskoj, a Tribina
ne samo da je zabeležena u video formi, nego je i jedna
studentkinja dobila čast da sa gospođom Vidaković uradi
kratki intervju.
IT V
Studenti starijih godina se zbog nove tehnike, počeli da
žale što PAMETNA ZGRADA nije bila napravljena kada su
se emitovale njihove emisije, jer je opšti utisak apsolutno
drugačiji.
STV
studentska televizij
SADRŽAJ
SARADNJA I DOBRA ENERGIJA KAO TAČKA SPAJANJA
4-5.
ŽIVOT BEZ TRAGANJA NIJE DOSTOJAN ŽIVLJENJA
10.
VISOKI CILJEVI VODE KA USPEHU
13.
SOCIJALIZAM SA LJUDSKIM LICEM
17.
PROMENA JE ENERGIJA
18-19.
DVE PRIČE O TRI PRASETA
20.
SLOBODNO PUTEM OD SNA DO JAVE
23.
DIVNO JE KADA SE OSEĆAMO SJAJNO
32.
TRI „N“ ZA DOBAR DAN
36-38.
ALI JA SE PLAŠIM MRAKA, I BABAROGE, I SILOVATELJA!
40.
ADRENALINSKI ZAVISNICI
48.
DOK SIJA MRAK
50.
Akcija
[email protected] darivanje“
„Novogodišnju akciju prikupljanja pomoći onima kojima
je najpotrebnija, Redakcija [email protected] tradicionalno
organizuje već peti put. Ove godine je pomoć namenjena
Crvenom krstu Sremskih Karlovaca – pre svega deci
korisnicima njihove pomoći. Neposredni organizatori
su bili studenti III godine Menadžmenta u medijima i
redakcija [email protected], a kao i uvek, pridružili su nam se i
svi dobri ljudi sa [email protected] – studenti i zaposleni. Priključilo
nam se i nekoliko sponzora, učenici nekoliko srednjih
škola u Novom Sadu, kao i đaci karlovačke gimnazije.
Potpuno neočekivano, tokom akcije je bilo i problema na
koje niko nije računao, ali bez obzira na sve, punog srca
kažemo „Akcija je uspela“, a svim dobrim ljudima koji su
nas podržali kažemo: „HVALA!“
Prva emisija treće godine je već
emitovana na televiziji Panonija u
decembru! Studenti treće godine
Medija su za ovu priliku pripremili
priloge o događajima koji su obeležili
prethodni mesec, kako na našem
[email protected], tako i u „stvarnom“ svetu. U
prvoj emisiji smo mogli da saznamo
više o 5D bioskopu i Festivalu kratkog filma u Novom Sadu,
kao i novoj zgradi [email protected], kao i o poseti Vide Ognjenović
našem fakultetu. Sve studente treće godine Medija su
mame, tate, bake deke, drugovi, drugarice, momci i devojke
zvali i obaveštavali o neočekivanoj pojavi naših lica na
malim ekranima.
STV
Hah, kao da mi nismo znali....Ali prija... nema šta.
Lana Kostić
2
[email protected]
[email protected]
UVODNIK
IMPRESSUM
[email protected] broj 67 i 68, list Fakulteta za menadžment
ADRESA
Njegoševa 1a, 21205 Sremski Karlovci
Telefon/Fax
021/21-550-53
E-MAIL
[email protected]
ZA IZDAVAČA
mr Jelena Simić, menadžer fakulteta
GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA
mr Ljiljana Lj. Bulatović
ODGOVORNI UREDNIK
Danijela Jankov
STRAH
REDAKTOR
dr Goran Bulatović
ČLANOVI REDAKCIJE STUDENTI
Mladen Mutavdžić, Danijela Jankov, Dijana Knežević, Maja
Ivanov Šapošnjikov, Jelena Cvetinović, Iva Ivić, Tijana Majkić,
Nataša Rodić, Miljana Tica, Nevena Zarić, Jovana Lazić, Igor
Gnendinger, Sanja Ćopić, Ivana Bjelić, Aleksandra Menićanin,
Aleksandra Santovac, Simona Tomić, Brankica Arađanski,
Vladislava Šukunda, Filip Rašović, Sanja Verner, Dijana Šokić,
Mladen Nižić, Zoran Dačević, Mara Medić, Aleksandar Divljak,
Mihailo Heraković, Lana Kostić, Jovan Radišić, Aleksandra Savić,
Nemanja Pavlović, Zorica Berar, Ružica Radić, Stefan Uglješić,
Dušan Rakić, Olivera Dević, Isidora Bilić.
SARADNICI REDAKCIJE
prof. dr Dušan Ristić, doc. dr Danica Aćimović, prof. dr Nenad
Marković, doc. dr Olja Arsenijević,prof. dr Zoran Savić, prof.
dr Dragoslav Nikolić, doc. dr Goran Bulatović, doc. Dr Mira
Vidaković, doc. Dr Jelena Davidović Rakić ,MA Maja Paunović,
mr Tijana Savić Tot, mr Maša Runić, mr Tanja Radošević, mr
Tamara Kliček, mr Vesna Šćepanović , MA Danko Damjanović,
MA Milan Bubulj, MA Andrea Boršoš, MA Danijel Kadarjan, mr
Bora Todorović
LEKTOR
Jelena Cvetinović, student III godine
DIZAJN
Stevan Pecić , mr Ljiljana Lj. Bulatović
FOTO
Mladen Mutavdžić, Stevan Pecić, Dragan Mišić
NASLOVNA I SREDNJA STRANA
Mladen Mutavdžić
ILUSTRATOR I STRIP
Mladen Mutavdžić
GRAFIČKI UREDNIK I PRELOM
Stevan Pecić
ŠTAMPA
MONDO GRAF
Decembar /Januar
Tema ovog broja je strah. Pravo da vam kažem, kada sam čuo šta je
tema uplašio sam se. Uplašio sam se, pošto sam pomislio da se od mene
očekuje da vam govorim o tome kako ne bi trebalo da se bojite. Ili bar da
ukažem na sve činjenice zbog kojih ne bi trebalo da imate strah.
Strahova je mnogo. Razlozi zbog kojih dolazi do osećaja straha su još
brojniji. Neki strahovi zauvek ostaju u nama.
Postoji strah od batina (od tate ili mame) – ali to nije strah koji se zauvek
pamti.
Postoji strah od učitelja/učiteljice – možda postoji još noću, kao što se ja
još uvek sećam batina od učitelja u IV razredu osnovne škole.
Postoji strah od ispita na Fakultetu. Ja sam studirao na državnom
fakultetu, a do nedavno sam noću sanjao da polažem neki ispit, da mi
se usta suše...
Postoji strah od krize – stvaran, realan, opravdan, ali se i leči jedinim
lekom za krizu. Vrednim i predanim radom.
Postoji kod Vas strah da možda nećete naći posao kada završite „fax“. Ili
da ćete možda dobiti posao, a da ćete ga tokom karijere izgubiti, što je
danas surova istina u našem okruženju.
Sve su to realni strahovi za vas.
Kako sada da kažem NE BOJTE SE!
Najviše što mi možemo da uradimo za vas jeste da vas previše ne mučimo
na ispitima. I uradili smo. Bolonja sa predispitnim radnjama, fleksibilni
nastavnici i saradnici, posvećeni studenti koji idu redovno na predavanja
i ozbiljno se spremaju za kolokvijume – nemaju ni najmanji razlog za
strah od ispita. Osim toga, kada se ponašate odgovorno i zrelo prema
obavezama na fakultetu, automatski stičete sve potrebne preduslove za
sticanje samopouzdanja i osnaživanje lične spremnosti za izazove koji vas
očekuju u životu.
Na kraju, pitam sebe i vas: “Da li je potrebno da se bojimo posledica
finansijske ili privredne svetske, evropske i naše krize?“ Svedoci smo da
se naši ministri ne boje krize, čak kažu da mi i nemamo krizu. Kada to
imam u vidu, onda ne znam šta da Vam kažem. Sa druge strane, sve to
me tera da sve češće mislim da kod nas važi ono mangupsko:
“Ne bojte se – nadrljali smo”!
Vidimo se u “svetloj budućnosti“.
Prof. dr Dušan Ristić
3
Saradnja i dobra energija
kao tačka spajanja
U ovom broju predstavljamo
vanrednog profesora dr Branka
Đedovića, koji je svega pola
godine član našeg kolektiva,
ali kojeg već sada i studenti
i zaposleni prepoznaju po
vedrom i toplom osmehu i
spremnosti da pomogne kada
god se potreba za tim ukaže.
Prilika je da saznamo otkud
profesor Đedović u Sremskim
Karlovcima i na [email protected], ali i
da iz prve ruke informišemo
naše čitaoce o planovima
koje profesor, kao prodekan
za nauku, ima u ovoj školskoj
godini.
[email protected]: Dobrodošli na Fakultet za
menadžment. Šta Vas je opredelilo da
dođete na [email protected]?
Prof. dr Branko Đedović: Hvala Vam na
dobrodošlici. Na početku našeg razgovora
želeo bih da pozdravim sve zaposlene i
studente Fakulteta i da im poželim srećnu i
uspešnu Novu 2012. godinu. Kao nastavnik
više godina pratim naš obrazovni prostor
i bio sam u prilici da čujem mišljenja i
formiram sopstevene stavove o brojnim
visokoškolskim institucijama u državi. Sa
FAM-om sam se bliže upoznao pre četiri
godine radeći na Univerzitetu kome je FAM
pripadao. Mladost i entuzijazam zaposlenih,
pohvale studenata i kreativna radna
atmosfera uvek otvorena za novu energiju,
kontinuiran desetogodišnji razvoj u trendu
rasta, ostvareni i zagledani novi važni ciljevi,
bili su za moje nastavničko interesovanje
više nego bitni činioci koji su me opredelili
da se javim na konkurs FAM-a.
[email protected]: Vi ste na našem fakultetu
Prodekan za nauku i profesor na
predmetima Kvantitativne metode i
Metodologija naučno istraživačkog rada.
Kako spajate ta dva posla?
4
Prof. dr Branko Đedović: Pomalo sa zebnjom
i osećajem odgovornosti, preispitivao sam
sebe istražujući da li ću opravdati poverenje
poslovodstva i zaposlenih Fakuleta dok sam
razmišljao o predlogu dužnosti prodekana
Fakulteta. Poučen i ne malim životnim
iskustvom, ocenio sam da FAM zaslužuje
doprinos veći od prosečnog i prihvatio
izazov da to i ostvarim. Sa pozitivizmom
sa kojim sam okružen ne sumnjam da ću
u tome uspeti. Kvantitativne metode i
metodologija naučnoistraživačkog rada su
nastavni predmeti sadržaja moje uže naučne
oblasti, koja je rezultat fundamentalnog
i celoživotnog tehničkog obrazovanja.
Moja je želja i cilj da primenjenom
matematikom, modelovanjem procesa
i sistema menadžmenta, primenom
tehničkih metoda, doprinesem saznanju i
naučnoj istini u menadžmentu. Isto tako,
da pripremim studente da u okviru svoje
kvalifikacije, primenom, analizom, sintezom
i evaluacijom znanja, inventivno istražuju
i rešavaju složene poslovne probleme.
Poslovi prodekana i inastavnika su u svom
operativnom delu odvojeni. Spaja ih
prodekanska odgovornost i nastavnička
sistematičnost.
[email protected]: Nezaobilazno je pitanje – gde
uočavate razliku između Fakulteta za
menadžment i fakulteta na kojima ste do
sada radili ili se usavršavali?
Prof. dr Branko Đedović: Razlika je
jednostavno vidljiva i objektivno
prepoznatljiva. FAM je fakultet koji je
razumeo i primenio ključne odrednice
Saveta Evrope o visokom obrazovanju iz
2002.g. i umesto odgovora na pitanje:
„Šta je sve potrebno da uradiš da bi stekao
diplomu?“ dao je odgovor na pitanje:
„Šta možeš da radiš sada kada si stekao
diplomu?“. Uranoteženi studijski programi
za tri kvalifikacije sa tržišno verifikovanim
ishodima školovanja to snažno potvrđuju.
Raznovrsnost metodološkog i pedagoškog
pristupa u nastavi, razigranost metoda
u modelu sinteze brojnih nastavnih i
vannastavnih aktivnosti, iz kojih isijava
inventivnost, kreativnost, napredovanje i
samopotvrđivanje studenata, odvajaju FAM
od drugih.
[email protected]: Da li ste imali uvid u stručne i
naučne radove zaposlenih na [email protected] i kako
ih ocenjujete?
Prof. dr Branko Đedović: Sa zaposlenima na
FAM-u i njihovim rezultatima rada sam se
postupno, ali i temeljno upoznavao. U tom
delu posla, poštujući ostvareno i postignuto,
nisam smeo sebi da dozvolim površnost.
Nastavnički kolektiv FAM-a je veliki.
Sada nakon šestomesečnih sagledavanja
rezultata, pojedinaca i kolektiva, uveren
sam da imam dosta objektivnu sliku svojih
saradnika.
Cenim da su individualno i timski stručne
i naučne kompetencije nastavničkog
kadra vrlo visoke, a uz sve to dodao bih
da ih krase atributi, posvećenosti svom
poslu, spremnosti na izazove i, nadasve,
sposobnosti koordinacije savremenih
pedagoških metoda fokusiranih prema
ishodu školovanja studenata.
[email protected]: Devet članova kolektiva
učestvuje na republičkim projektima. Takvi
projekti su važna referenca i za fakultet i za
same istraživače. Šta ćete dalje uraditi u tom
pravcu?
Prof. dr Branko Đedović: Projekti, po svojoj
definiciji, jedinstveni, složeni i neponovljivi
istraživački poduhvati predstavljaju najveći
izazov istraživača, menadžera i naučnika.
Timski okupljeni oko važnih državnih
projekata nastavnici i saradnici u nastavi
ovog Fakulteta, sa jedne strane, na najbolji
način daju doprinos razvoju nauke, a sa
druge, svom kolektivu i drušvu potvrđuju
da su spremni da naučno rešavaju
najsloženija pitanja koncepta i prakse,
u naučnoj oblasti menadžment i biznis.
Svojim radom, pre svega ličnim primerom i
uticajem u poslovodnim organima FAM-a,
organizaciono i motivaciono, daću pun
podsticaj očuvanju postojećeg entuzijazma i
novoj energiji koja će se fokusirati oko novih
ideja i novih vrednosti, u skladu sa misijom i
vizijom napretka i razvoja Fakulteta.
[email protected]: Vaš posao je, između ostalog, i
da motivišete kolektiv da se bavi naučnim
radom. Kako ćete to raditi?
Prof. dr Branko Đedović: Motivacija je
preduslov svakog uspešnog zadatka. To
je temeljni pokretač napretka pojedinca i
tima. Vrh motivacione piramide, kako nas
uči koncept menadžmenta, predstavlja želja
pjedinca za samopotvrđivanjem. Poštujući
ovaj naučno potvrđeni princip ličnosti
tražiću forme i oblike rada koje nastavnicima
i saradnicima to u punoj meri omogućuju.
To i nije tako teško, ukoliko se ima pošten
odnos prema nauci i stvaralaštu, a posebno
ne zato što najmanje košta. Transparentnost
rada, uvažavanje, publikovanje rezultata i
na nivou kolektiva stimulativno vrednovanje
zadataka su, za početak, sasvim dovoljno
snažan argument..
[email protected]: Da li studente sa našeg fakulteta
planirate da uključite u neke projekte?
Prof. dr Branko Đedović: Fakultet je
visokoškolska isntitucija usmerena na ishode
učenja, obezbeđujući svojim studentima
kvalifikaciju kao životno zanimanje. Do
rezultata se dolazi paralelnim vođenjem dva
procesa: obrazovno- saznajnog i naučnoistraživačkog. Nedozvoljeno je studente
izostaviti iz ove druge komponente.
[email protected]
Naprotiv, izazovi koji ih sutra čekaju na
tržištu rada od njih će zahtevati gotovo
jednake sposobnosti u obe delatnosti.
S druge strane, njihov mladalački talenat
za kreativnost, originalnost i nov kavlitet
u pristupu problemu je i nova vrednost
da se do rešenja dođe na najbolji način.
Studenti će biti članovi tima svih projekata
FAM-a, neposredno uključeni u istraživanje
i evaluaciju rezulata istraživanja. Verujem
da bi sekcija za kreativnost i inovativnost
mladih istraživača FAM-a doprinela
njihovom okupljanju i napredovanju.
[email protected]: Praćenje trendova u nauci
je veoma zahtevan posao. [email protected] razvija
tri studijska programa, što zapravo
podrazumeva neprestano usavršavanje
profesora i asistenata. Koliko [email protected] i njegov
način rada, pomaže Vama kao prodekanu
kada je oblast usavršavanja zaposlenih u
pitanju?
Prof. dr Branko Đedović: FAM je skoro
završio proces akreditacije studijskih
programa osnovnih studija. To je bila
prilika da se aktueliziraju najnovija
dostupna saznanja po predmetima i
[email protected]: Čitav niz vannastavnih aktivnosti njihovim kurikulumima. Snažan naučni
razvoj današnjice i sa njim nametnute
radi na našem fakultetu. Mnoge od njih su
veoma spojive sa komercijalnim momentom, tehničko-tehnološke i društvene promene
iziskuju potrebu da se prate i menjaju
ukoliko bi bile projektno organizovane.
ishodi školovanja studenata, a sa tim
Kakve planove imate u tom smislu?
i nastavni sadržaji koji ih dovode do
kvalifikacije. Ovakav pristup nastavi zahteva
Prof. dr Branko Đedović: U svetu, na
pripremljenog i informisanog, naučno
tržištu obrazovanja prestižne visokoškolske
kompetentnog nastavnika koji razume,
institucije, dobar deo svoga profita
prihvata i pravilno tumači promene.
obezbeđuju angažovanjem naučnoNastavnici i saradnici se moraju usavršavati
istraživačkih kapaciteta na projektima
stalnim praćenjem koncepta i prakse
komercijalne prirode. Imam infomraciju da
se u Kanadi i SAD na pojedinim fakultetima i kroz svetski dostupnu literaturu i studije
slučaja, iz svoje uže naučne oblasti. Uz to
do 40 % prihoda obezbeđuje na ovaj način.
Nerazvijenost tržišta i teškoće u privrednom je neminovno praćenje stručnih i naučnih
skupova, konferencija, novih teorija i novih
razvoju na nacionalnom nivou, otežavaju
praktičnih rešenja. Model rada na FAM-u
i umanjuju ovu mogućnost. Međutim,
potencira usavršavanje kadrova i stimuliše
svakako prostora za rad ima, i u tom
kontekstu slediće snažan zamah saradnje sa inicijativu nastavnika i saradnika. Verujem
privredom, kako sa strukovnim asocijacijama da ćemo se na FAM-u brzo usaglasiti oko
već osmišljenog sistema koji će pratiti oko
tako sa preduzećima u oblasti proizvodnje i
usluga. Na FAM-u postoji ideja za formiranje dvadeset oblika usavršavanja nastavnika i
doprineti uspehu na ovom polju.
Centra za komercijalne zadatke koji bi
organizovao i vodio ovakve poslove.
[email protected]: Poštovani profesore, pred Vama
je mnogo posla. Koliko imate vremena za
[email protected]: Neka od izdanja Cekom
sebe i za lično usavršavanje?
books-a, dakle neki od udžbenika čiji
su autori nastavnici na [email protected], veoma
Prof. dr Branko Đedović: Menadžment nas
visoko ocenjuje stručna javnost. Da li ste
uči da je vreme ključni faktor uspeha. Ono je
razmišljali o tome da, kao prodekan za
svakako ograničen resurs. Činjenica je da je
nauku, organizujete i neku vrstu promocije
svima nama podjednako na raspolaganju. Na
zaposlenih na [email protected]?
nama je šta ćemo od njega iskoristiti.
Prof. dr Branko Đedović: Lično sam se
uverio da su udžbenici i praktikumi FAM-a
koji prate nastavni proces sadržajno
veoma kvalitetni, didaktički, metodološki
i pedagoški smisleno realizovani. Jasno je
da iza ovakvih nastavničkih materijala stoje
kvalitetni autori.
Jedno od dobrih rešenja upravljanja
vremenom je izbor prioriteta. Služeći se
ovim modelom moji prioriteti će biti interes
studenata, izgradnja njihovih kvalifikacija,
njihovo zadovoljstvo kvalitetom nastave u
domenu naučno-istraživačkog rada, rad sa
nastavnicima i saradnicima na podizanju
naučne kompetentnosti i izgradnja FAM-a
kao prestižnog Fakulteta sa sva tri stepena
studija. U tom procesu paralelno izgrađivaću
i sebe. U svakom slučaju ovaj posao me
ispunjava, pa je i osećaj o vremenu drugačiji.
[email protected]: Na kraju – kojim argumentima
pozivate roditelje da nam povere svoju decu
da studiraju kod nas?
Prof. dr Branko Đedović: Temeljni
andragoški princip i poruka brojnih
konvencija Evrope/UNESCO je da je pristup
nastavku visokoškolskom obrazovanju,
na svim nivoima, pod istim uslovima,
stvar slobodnog ličnog izbora budućih
studenata. FAM poštuje ove principe
ulažući velike napore da buduće studente
objektivno i potpuno upozna sa sadržajem
i prednostima kvalifikacija koje će dobiti
studiranjem na FAM-u. Studenti i njihovi
roditelji bi trebalo da znaju da je FAM
desetodogišnjim rastom učvrstio sistem
organizacije i vođenja nastavnog procesa,
izgradio model nastavnog i vannastavnog
života na fakultetu, koji su hiljade studenata
prihvatili i pozitivno ocenili. Isto tako
FAM je formirao jake nastavničke timove
po studijskim programima koji potpuno
kompetentno realizuju nastavne sadržaje,
razumeju i prihvataju novi sistem vrednosti
nastave fokusiran na zadovoljstvo studenata.
Dolaskom na FAM studenti postaju interes
i pažnja FAM-a. Roditelji će biti rasterećeni
brige o izboru životnog poziva i kvalifikacija
svoje dece, mogu mirnije da prate njihovo
napredovanje i da sa radošću isčekuju dan
osposobljavanja za životnu kvalifikaciju, koju
će tržište rada i život pravilno vrednovati i
prihvatiti. Odlični prostorni i tehnički uslovi
upotpunjuju konfor života i rada na FAM-u ,
što je direktan doprinos kvalitetu studiranja.
Istraživački tim
[email protected]
Njihov rezultat ne sme ostati nezapažen.
Koristićemo sve forme organizacije javnog
publikovanja u ovoj oblasti kako bi izdigli
naučni i nastavnički ugled autora izdanja.
To su sajmovi obrazovanja, sajmovi knjiga,
javne promocije knjiga na uglednim
institucijama, popularna predavanja na
drugim fakuletima, popularna predavanja
poslovnim sistemima, sve do stručnih
odeljenja strukovnih akademija nauka
R. Srbije i odeljenja Akademije nauka R.
Srbije. Imamo i mogućnost promocije
u inostranstvu sa fakultetima sa kojima
sarađujemo. Cenim da će ovo biti dobar
način naučne promocije naših nastavnika i
saradnika.
Decembar /Januar
5
NAGRADA ZA TOLERANCIJU
FAKULTETU ZA MENADŽMENT
9 . 1 2 . 2 0 11 .
Povodom međunarodnog dana ljudskih prava, devetog decembra, predsednik Skupštine
AP Vojvodine Šandor Egereši je Fakultetu za menadžment uručio zahvalnicu i nagradu za
toleranciju. Osim [email protected] kao ustanove, plakete i Sertifikate dobili sui svi učesnici Kampa
mira i tolerancije sa našeg fakulteta, koji su deo letnjih ferija proveli u tom Kampu. Plakete
su dobili: mr Tamara Kliček, Stevan Pecić, Sanja Novak, Alen Capelja, Aleksandar Nikolov,
Goran Stupar, Bogdan Uzelac, Igor Knežević, Danijel Šivinjski, Dragana Miletić, Dijana
Knežević i Tijana Majkić.
Svi oni su zajedničkim angažovanjem i volonterskim radom doprineli razvijanju svesti o
ljudskim pravima, i podizanju značaja jednakosti bilo da smo druge nacije ili vere.
Tijana Majkić
A B E C E D A
MENTORA
L i s t u m entor skih save ta kro z a b e cedu p re d lo ž ila je Mirja n a
Fi šer, m entr o ka stu d e n tima p rve go d in e O p e ra t iv n o g
me n a d žme n ta
Pre svega,
kceptabilna, prihvatljiva, lako
usvojljiva ličnost je osobina
svakog mentora. Mentorski rad je
značajan i sveobuhvatan pristup u
radu sa studentima i tako posmatran
nije lak zadatak.
A
B
iti drugačiji, biti najbolji u
okruženju i u svojoj branši, kao
osnovno opredeljenje FaM-a, jeste
ono od čega mentor polazi i ono što
prenosi u svom radu sa studentima.
C
entar pažnje mentora jesu studenti
sa svim njihovim potrebama,
očekivanjima, individualnošću i
različitošću.
Č
ovek, put od hiljadu milja
započinje prvim korakom. Mentor
svim svojim aktivnostima poručuje
studentima da taj prvi korak započnu
upravo na FaM-u.
H
I
J
edonizam, budite hedonisti,
uživajte u životu, nije zabranjeno!
nformisanost studenata je bitan i
kontinuiran deo mentorstva
ačanje volje i jačanje
samopouzdanja – ovo je jedan od
najtežih zadataka za mentore, pošto
studenti lako odustaju, hoće da se
zadovolje prelaznom ocenom i kada
mogu mnogo više.
K
omunikacija-prijatna, zasnovana
na uzajamnom poštovanju i
poverenju
L
akoća učenja se krije iza
permanentnog učenja i saznanja
Kako učiti? Možda je ovo najteže
otkriti.
L
judske vrednosti, napredne ljudske
misli, ljudska prava...mentor
usmerava studente ka poštovanju ovih
vrednosti i ličnosti koje ih stvaraju.
A studenti imaju svoju
ud, i ponekad nije lako shvatiti
zašto su malo ili malo više
nezainteresovani za studije,
za vannastavno ili društveno
angažovanje.
Ć
M
D
N
Dž
Nj
oslednost mentora u rečima
i delima gradi odnos uveliko
zasnovan na uzajamnom poverenju i
poštovanju.
ordan M.;“ Od sebe moraš
nešto da očekuješ, pre nego što
budeš u stanju da to i uradiš.“
Đ
aci nisu više, srednja škola je
iza njih. Mentor usmerava (ali i
očekuje) buduće akademce kao tačne,
uredne, odgovorne, studente koji
imaju svoje mišljenje i stav, izgrađuju
samopouzdanje, razvijaju sopstvenu
ličnost i prihvataju različitosti, postaju
E
F
G
mocionalno i socijalno zrele
ličnosti.
okusirani na postignuće, na cilj, na
budućnost. To je dobar menadžer.
ovorništvo, važna osobina
uspešnog menadžera. Uključite se
u Debatu!
Decembar /Januar
otivisati studente da se posvete
svojim obavezama u studiranju
je prioiritetan, ali i najteži zadatak
mentora
astava...neprekidno ponavljanje o
korisnosti i obaveznosti prisustva
na predavanjima
egovo Veličanstvo Odgovornost.
Kada mentor uspe da se sa
studentima dogovori o tome da je
uvek i isključivo Odgovornost na
njima, i da nisu „krivi“ ni mama,
ni tata, ni dekan, ni fakultet, ni
studentska, ni mentor, ni težak ni
debeo užbenik...tada jementor zaista
uspeo.
O
P
bjašnjavati smisao studiranja,
sazrevanja i razvoja uz studije.
oštovanje, između ostalog, znači
ispunjavanje obaveza prema
studijama, dakle najbolji „poklon
paketić“ koji mentor može dobiti od
svojih studenata
R
ežim studija, mentor je tu da
uputi studente u sva pravila, kao i
obaveze i prava u toku studiranja.
S
aplement diplomi- mentor
ukazuje studentima na to koliko je
bogatiji i vredniji ukoliko imaju više
vannastavnih aktivnosti. Pa studenti,
razmislite još jednom!
Š
kolarina..podsećanje da se plaća
u tačno, Ugovorom određenim
rokovima
Š
ansa je za sve, posebno za štrebere,
budite štreberi, nije sramota, lovite
znanje i unapređenje.
T
imski rad svih zajedno; mentora,
studenata i svih zaposlenih, jer
mentorstvo nije individualan rad,
samo timskim radom gradimo
poseban i važan partnerski odnos.
U
spešnost u studiranju, mentor
kontinuirano vrši praćenje
uspešnosti studenata i podseća:
“Uspeh je 1% talenta, 99% rada“
V
annastavne aktivnosti kao deo
studiranja i večito podstrekivanje
studenata da se uključe u što više njih,
da iskoriste sve mogućnosti koje im
Fakultet pruža tokom studiranja ,jer je
to „znanje na poklon“!
Z
nanje i/ili zabava? Sigurni smo da
imate dovoljno vremena i za jedno
i za drugo.
Ž
elja i cilj mentora da se svaki
student „pranađe“i razvije
svoju ličnost, veštine i menadžerske
sposobnosti baš na studijskom
programu koji je odabrao.
[email protected]
7
23. 12. 2011.
GAMA
A
N
S
M
I
K
Č
I
N
ZAJED
Fakultet za menadžment je proteklih
deset godina, pored ostvarivanja
svoje osnovne – obrazovne delatnosti,
pokušavao da gradi ambijent u kome
će sazrevati i razvijati se zreli kadrovi
koji će moći da opstanu u svetu
promena i radnih izazova.
Posao nastavnika i uopšte zaposlenih
na Fakultetu za menadžment,
naročito u poslednjih nekoliko
godina bio je vrlo zahtevan, uslovljen
brojnim problemima od kojih je
najstresniji bio – akreditacija. Neki
od zahteva u tom procesu bili su: da
u radnom odnosu na neodređeno
vreme imamo najmanje 20 doktora
nauka, veliki broj nastavnika
veština, nastavnika stranih jezika,
asistenata i saradnika, da ispunimo
standarde prostora za odvijanje
nastave, opremljenost za izvođenje
pojedinih programa, naročito u
oblasti menadžmenta u medijima i
menadžmenta u informatici i mnogi
drugi.
Sve ove zahteve smo uspešno
ispunili. Danas u radnom odnosu
imamo 65 zaposlenih, od kojih je
45 u nastavnom procesu. Imamo
poslovni prostor i opremu na kojima
mogu da nam pozavide svi u oblasti
obrazovanja. Naša najvrednija zasluga
je to što imamo uspešne studente.
Možemo li sada da budemo
zadovolnji? Možemo li da stanemo?
8
...
Ne. Prepoznajemo da imamo
probleme, koji su sada druge vrste. To
su problemi uzrokovani ekonomskom
krizom, krizom rasta našeg Fakulteta
iz male firme u srednju, krizom
neiskustva kako nastavnika, tako
asistenata i saradnika u akademskoj
karijeri, krizom u komunikaciji i sl.
Zato smo sebi postavili novi zadatak.
Zadatak da poradimo u oblasti
ljudskih resursa u cilju kreiranja
takvog organizacionog okruženja koje
će omogućiti maksimalan doprinos
uspehu Fakulteta od strane svakog
zaposlenog. Zadatak da stvorimo
kadrove koji će činiti razliku između
uspešnih i neuspešnih. Zadatak
da minimiziramo uticaj slabosti i
ohrabrimo se da svoje snage u što
većoj meri iskoristimo u susretu sa
svakodnevnim poslovnim izazovima.
Da bismo u tome uspeli, angažovali
smo konsultantsku firmu Centar
za komunikaciju „BJANKO” sa
zadatkom da nam stručno pomogne
da pobrojanim zadacima uspešno
odgovorimo.
-da se kreira kontekst za sistemsko
razmišljanje o Fakultetu,
-da se omogući zaposlenima da
osveste postojanje dominantnih
očekivanja od ključnih uloga na
Fakultetu,
-da omogući razmatranje faktora
snaga i faktora rizika postojećih
očekivanja za Fakultet kao sistem,
-da omogući učesnicima da
se decentriraju iz svoje uloge
i sagledaju sistem iz druge
perspektive, kako bi u većoj meri
pomogli ostvarivanje ciljeva
Fakulteta.
Posle Nove godine, svakog petka
imaćemo određene aktivnosti
o kojima će članovi kolegijuma,
odnosno zaposleni biti blagovremeno
upoznati.
Na kraju ciklusa u kome će se
sa zaposlenima raditi grupno i
individualno, verujemo da ćemo
dobiti odgovore na pitanja šta i kako
raditi na planu boljeg organizovanja
Prva aktivnost koju smo 23. decembra posla, unapređenja nastave,
kvalitetnog marketinga, stvaranju
imali na Fakultetu, organizovana je
osećaja pripadnosti našem timu,
kroz radionicu „Glasovi naših lidera“
u kojoj su učestvovali svi zaposleni na stručnog obavljanja svih poslova na
Fakultetu, kao i sa kojim snagama
Fakultetu. Cilj ove radionice je bio:
postići sve to.
Radmila Živković Ristić
[email protected]
Decembar /Januar
9
ŽIVOT BEZ TRAGANJA NIJE DOSTOJAN ŽIVLJENJA
R e č i i z naslova su para d igma današn jeg t re n u t k a a li i s p o j s v e g a š t o v re d a n i k v a l i t e t a n
č o v e k j este i svega što onaj dru g i n ika d a n e ć e b it i. O v o s u i re č i De ja n a Mih a ilo v i ć a ,
r e d o v nog pr ofesora Univerziteta Te chno lo g ic o d e Mo n t e rre y, Ca mp u s E s t a d o d e M e x i c o
k o j i j e studentim a i p rofe sorima Fa kult e t a z a me n a d ž me n t , o d rž a o p re d a v a n je n a t e m u
„Sav r e m e n i sve t i kri za ka o n a či n života: geopolitička dim enzija aktuelnog
ka p i tal i zma“
Kako je rekao prodesor Mihailović,
svet je postao plen neoliberalnog
kapitalizma, koji zapravo negira
svaku promenu, ponaša se kao
konzervativisti XIX veka. „Danas
je kapitalizam umoran, posenilio
je, sve više razara a sve manje
stvara“, kaže profesor Mihailović
i dodaje: „Kriza traje decenijama,
postaje stil i način života.
Prilagođavamo joj se i razumemo
da je to sve normalno“.
Utisak je da profesor Mihailović
svet u kojem žoivimo vidi iz posve
drugačijeg ugla od mejnstrima
koji nam serviraju političari i
mediji. Upravo zbog toga on i
kaže: „Forma autokolonizacije
je na delu, i svaka asocijacija
na Srbiju je potpuno super.“ To
nije ništa drugo do situacija kojoj
svedočimo svakodnevno u svakom
segmentu našeg života. Svedoci
smo fiktivnog kapitala, fiktivne
monetarne krize dok nas šibaju
realne krize poput ekonomske ili
krize vrednosti. Ovo poslednje
nije medijski atraktivno pa se
manje ili ništa zna o tome. „A šta
je sa ljudima“, zapitao se profesor
Mihailović, izvodeći i odgovor: „pa
ljudi su u krizi, sve vrednosti su u
krizi, živimo urbanu krizu“.
je lažan, ma koliko izgledalo da se
države bore protiv narko kartela,
narko dilera, narko... „Niko se ne
bori protiv narko profitera. Oni
su globalno uvezani i globalno
sigurni. Sve je to deo geopolitičkih
dimenzija aktuelnog kapitalizma
u svaremenom svetu, u kojem
je kriza postala način života“,
zaključio je profesor
Mihailović.
Pitanja su
se ređala i
bila su novi
izazov i
otvarala su
nove teme.
Studenti
su pomno
i kao retko
kada koncentrisano
slušali predavanje, sa
osmehom komentarisali
i na kncu gosta nagradili
burnim aplauzom.
Pred punim amfiteatrom, prof.
Mihailović je studente pozvao da
uče jer je, u današnjoj ekonomiji
znanja, biti student privilegija,
te istako da transformacija
društva zavisi upravo od njih,
politički osvešćene i progresivno
orijentisane intelektualne elite,
I to nije sve. Živimo u
kao i od nacionalno opredeljenih
najperfidnijem trenutku nasilja.
vlasnika krupnog kapitala i
„Svaki kapitalizam prati nasilje“,
ruralnog sektora. Najgore što može
objašnjava profesor Mihailović.
da vam se desi, rekao je, jeste
Međutim, nasilje kojeg smo
da izgubite volju da menjate svet,
svedoci je najbizarnije i
a život bez traganja nije vredan
najmračnije moguće – radi se
življenja. On je studente pozvao da
o ratu za resurse i suštinski
ne odustaju od obrazovanja i da
održavanju nepromenjenog statusa učestvjuju u promenama države i
na svetskoj mapi moćnih. Najbolji
društva kroz javnu kontrolu vlasti
primer nam je praktično u dvorištu, i blokadu odluka koje se donose
jer „Kosovo jeste srpski Kuvajt i
mimo demokratskog procesa
najbolji primer rata za resurse.“
odlučivanja.
Profesor dr Dejan Mihailović, je
Poslednji deo predavanja bio je
u Novom Sadu diplomirao na
posvećen svemu što u sebi nosi
Filozofskom fakultetu. Magistrirao
prefiks „narko“. „Diskurs o drogama je i doktorirao na meksičkom
10
UNAM-u, a na Univerzitetu
Technologico de Monterrey,
predaje političku istoriju, političku
filozofiju Latinske Amerike i
Diplomatiju. Kao gostujući profesor
predaje u Brazilu, na Kubi i u SAD.
Prilike poput ove, kada je moguće
zahvaljujući kompetentnom
predavaču, saznati drugi, novi,
ugao priče koju svakodnevno
slušamo, medijski i politički
prepakovanu ili prema ljudskim
potrebama spinovanu – zaista
su retke. Posmatrano i sa tog
stanovišta, gostovanje profesora
Mihailovića je bilo više nego dobro
– došlo.
[email protected]
[email protected]
TRIBINA
Dejan Mihailović
21. 12. 2012.
11
11 . 12. 2011.
VISOKI CILJEVI VODE KA USPEHU
“F a k u l tet ne završava ju samo najb o lji, n e g o p re s v e g a n a ju p o rn iji. S v e je z n a č a jn i j a u l o g a
s t u d enata. Pr ome n io se n a čin studira n ja . Viš e s e n e g o v o ri o B o lo n ji n e g o o p ro s t o r u
e v r opskog obra zova n ja”, reči su p rof . d r Ž a rk a O b ra d o v ić , min is t ra p ro s v e t e i n a u k e
Republike S rb ije , koje g smo u g o s t ili n a n a š e m f a k u lt e t u s re d in o m d e c e mb ra.
U obraćanju studentima i zaposlenima,
gospodin Obradović je dalje
akcentovao unapređenje uslova rada
studenata i nastavnika u visokom
obrazovanju, kao i učešću privatnih
i džavnih fakulteta u oblikovanju
studijskih programa i podizanju
obrazovnih standarda, uz osvrt na rad
Fakulteta za menadžment.
Kako to nalaže tradicija na [email protected],
uvaženog gosta je pozdravio prof. dr
Dušan Ristić, zahvalio na interesovanju
koje je najavljeni gost izazvao i
upoznao prisutne sa temama o kojima
je bilo reči. Ministar Obradović je
prisutne podsetio da je on pre svega
profesor i predavač, koji nastoji da
svakodnevno bude u kontaktu sa
studentima, da oslušne šta oni misle
i žele, i poručio nam ono što uvek
poručuje svojim studentima - da
budemo uporni i da razvijamo kritički
duh. Tema ravnopravnosti studenata
sa državnih i privatnih fakulteta bila je
nezaobilazna. Kako je rekao: “Formalno
– pravno razlika između državnih i
privatnih fakulteta ne postoji.” Kako
u praksi to nije uvek tako, ministar
Obradović je imao potrebu da nas
uveri da on i ministarstvo rade sve što
je u njihovoj mogućnosti da to postane
stvarnost.
Ministar je govorio i o uslovima za
akreditaciju koje je ispunio i naš
Fakultet, posebno naglasivši značaj
kompetencija nastavnika i kvalitetnih
programa. “Imamo kvalitetno
obrazovanje u Srbiji, a kvalitet će biti
važna stavka u budućnosti svakog
fakulteta,’’ nastavio je dr Žarko
Obradović, naglasivši da mi o sebi
imamo lepo mišljenje, ali i da to
nije uvek istina, o čemu svedoči
podatak o 1 350 000
nepismenih. „Promenjen
je način studiranja, uloga
studenta je postala sve značajnija,
sve više će se ceniti znanje koje
posedujemo. Naravno u našim
uslovima postoje problemi, ali nije
sve sjajno ni u mnogo razvijenijim
državama, potpisnicama bolonjske
konvencije.
Decembar /Januar
Sada se od studentata očekuje da
budu aktivni, da postavljaju pitanja,
a I dalje na nekim fakultetima
nailazimo na otpor promenama, kako
kod studenata, tako i kod profesora,
zato što Bolonja zahteva mnogo više
rada i odricanja”, rekao je ministar
Obradović. Ministar je naveo još jedan
problem. Reč je o studentima koji
masovno završavaju postdiplomske
studije u inostranstvu, gde se i
zapošljavaju i mi imamo odliv srpske
pameti. Ovaj problem se vezuje
za srpsku ekonomiju i kompletnu
situaciju u društvu. Zainteresovalo ga
je to sto naši amfitetari nose imena
poznatih istorijskih ličnosti, kao što je
Dositej Obradović. To ga je podsetilo
da Srbija iza sbe ima vekove visokog
obrazovanja, što je prava retkost, a
opet nas mladi i pametni napuštaju.
“Tome i mi težimo u Srbiji, na tome se
radilo prilikom izrade nove Strategije
obrazovanja, koja bi trebalo do 30.
decembra da se pojavi na Sajtu
ministarstva, a do marta bi trebalo da
se završi javna rasprava o njoj. Pokušali
smo da obuhvatimo svaku oblast,
ova strategija je jako važna da bi smo
znali kako da rasporedimo budžet
kojim raspolažemo na svim nivoima
obrazovanja”, naglasio je minister
Obradović. Postavio je I ključnoi
pitanje: “Šta je naše tržište rada? Da li
je uopšte moguće da obrazovni sistem
odgovori na nejasne i nedefinisane
potrebe domaćeg tržišta rada?“
Ministar je dao i odgovor na ova
pitanja: “Obrazovni sistem se trudi sam
koliko može ali je potrebno da postoje
uticaj i uloga lokalnih samouprava i
poslodavaca.
Ponovo se osvrćući na neravnopravan
odnos državnih I privatnih fakulteta,
minister je naglasio da u svetu niko
ne pita ko je vlasnik, nego kakav je
kvalitet.
Drugi deo tribine bio je rezervisan
za pitanja i odgovore. I u ovom delu
akcenat je bio na ravnopravnosti i
neravnopravnosti državnih i privatnih
fakulteta, na tome da stiperndije
dobiujaju samo dobri studenti državnih
fakulteta jer je zakon diskriminativan,
pošto pravo na stipendije dozvoljava
samo budžetdskim korisnicima. Nije
ravnopravna ni dostupnost naučnih
informacija za profesore sa privatnih
fakulteta. U tom smislu naveden je
podatak da COBSON – najveća naučna
baza podataka, tek uz izuzetnio
skupu apanažu može biti dostupna
profesorima privatnih fakulteta.
Na kraju prof. dr Žarko Obradović,
ministar obrazovanja i nauke u
Vladi srbije, poželeo nam je lepe
praznike i da spremni dočekamo
januarski ispitni rok, ali i
posavetovao: „Postavite
sebi visoke ciljeve. Ko
to ne uradi ne stigne
daleko!“
Danijela Jankov
13
DOBA STREPNJE
-S o cio logija k u lt u re s t ra h a -
Str ah i gr a jednu o d klju čnih ulo g a u s v e s t i 2 1 . v e k a , i p rime t n a je n je g o v a s ve v e ć a
z a s t u pljenost u razn im sfera ma savrem e n o g d ru š t v a , p o č e v jo š o d p ro š lo g v e k a pa s v e
d o d a n as, zbog če ga se taj vreme n ski p e rio d u ž iv o t u i ra z v o ju d ru š t v a č e s t o k a ra kt e r i š e i
ka o ,, d o b a s t re p n je ’’.
Pojava termina kao što su ,,politika
straha’’ ili ,,strah od budućnosti’’ služe
kao pokazatelj značaja koji strah zauzima
u današnjem društvu. Svako od nas na
svoj način pokušava da shvati značenje
straha. On se često ne povezuje samo
za katastrofične pretnje, kao što su
teroristički napadi, globalno zagrevanje,
širenje AIDS-a ili mogućih virusnih
pandemija, nego se povezuje i sa
takozvanim ,,tihim strahovima’’ ljudske
svakodnevice.
sigurnosti. Zbog toga je za razumevanje
straha u savremenom društvu
neophodno uvideti ulogu same kulture u
njegovom oblikovanju. Umesto što strah
posmatramo kao svesnu emociju, trebalo
bi da istražimo značenje ,,straha’’ i pravila
i običaje koji upravljaju iskušavanjem
i ispoljavanjem straha kao sociološke i
kulturološke pojave.
Značenje i ispoljavanje straha biva
kontinuirano oblikovano različitim
kulturnim i istorijskim faktorima. Istorijski
Strah se najčešće posmatra kao jedan od
strah od gladi se veoma razlikuje od
aspekata drugih društvenih problema,
npr. savremenog ,,silovitog straha’’ od
a veoma retko kao specifičan sociološki
gojaznosti. Značenje koje su nekadašnja
problem i njegova uloga u društvenim
društva pridavali strahu od Boga ili strahu
naukama, prevashodno u sociologiji,
od Pakla nije baš identično današnjem
prilično je zanemarena. Prema Elmeru
strahu od zagađenja životne sredine ili
Hankisu (Elmer Hankiss) strah je „ozbiljnije strahu od neizlečivih bolesti. Međutim,
raspravljan u sferama filozofije, teologije
strah ne mora da ima samo negativne
i psihijatrije, dok je njegova zastupljenost konotacije. Engleski filozof Tomas Hobs
značajno slabija u antropologiji, socijalnoj (Thomas Hobbes) smatrao je strah
psihologiji, a najmanja je u sociologiji.’’
esencijalnom komponentom shvatanja
kako individue tako i civilizovanog društva,
Jedan od najznačajnijih doprinosa
i prema ovom stanovištu, strah se može
sociološkom izučavanju straha dao je
posmatrati kao logičan odgovor na nove
Norbert Elias, koji je strah smatrao jednim momente i velike promene. Zbog toga
od najbitnijih mehanizama uz pomoć
se osećanje straha u prošlosti često
kojih su se ,,strukture društva najlakše
povezivalo sa poštovanjem i naklonošću,
utvrđivale u individualne psihološke
pa se npr. ,,strah od Boga’’ kulturološki
funkcije pojedinaca u društvu’’. Zbog toga smatrao cenjenom osobinom, dok
je, prema njegovom mišljenju, društveni
je on u savremnoj kulturi na mnogo
karakter individue dobrim delom
nepovoljnijem položaju. Takve promene
oblikovan strahom koji je usađen u svakog u shvatanju straha su pokazatelj da je
čoveka. Ova teorija nam pruža bitan uvid
,,strah“ promenljiva kategorija, koja prati
u istoriju odnosa straha i društva, ali nam sveobuhvatne društvene promene.
ne daje jasno razvijenu sliku savremenih
iskustava straha, i većina savremenih
Kultura straha u savremenom društvu
mislilaca i teoretičara ne analizira smisao
,,straha’’ kao bitnog društvenog činioca.
U svom veoma važnom doprinosu
razmevanju uloge kulture u društvu, En
Uticaj straha se najčešće određuje u
Svidler (Ann Swidler) kaže da se ,,ljudi
zavisnosti sa situacijom u kojoj se osoba
bitno razlikuju po tome koliki uticaj
nađe i u zavisnosti od datih okolnosti,
kultura ima na njihov život’’. Ipak, pri
ali je takođe u nekoj meri i određen
samoj upotrebi kulture ljudi uče kako da
društvenim konstrukcijama. Strah
budu ili da postanu određeni tip osobe.
određuje sama individua i interakcija iste
Svidlerova takođe napominje da ovo
individue sa drugima iz svoje okoline;
,,samoformiranje’’ karaktera koristi
takođe, oblikuju ga i postojeći kulturološki simbole i izvore iz šireg kulturološkog
šabloni ponašanja koji mu pružaju
spektra:
niz mogućih društveno-prihvatljivih
,Kroz simbole ljudi uče o željama,
ponašanja kojima oni mogu da reaguju
osećanjima i navikama, senzacijama do
i odgovore na određenu pretnju ličnoj
kojih ne bi mogli doći sami.
14
[email protected]
Ove navike utiču na način na koji individue
objašnjavaju svoja iskustva, ali takođe
i na to kako razumevaju i reaguju na
određenje opasnosti u kojima se njihova
individualnost i njihovo ,,Ja’’ može zateći.
Elias napominje da ,,snaga i oblik stida,
straha od rata i plašenje Boga, krivica,
strah od kazne ili od gubitka društvenog
ugleda, čovekov strah od sebe samog ili
od sopstvenih primitivnih impulsa, zavisi
od strukture njegovog društva i njegove
sudbine u tom istom društvu’’.
Iracionalni strahovi se razvijaju i rastu,
potpomognuti ljudskom maštom. Pravi
značaj ovog novog individualizovanog
oblika straha jeste u njegovom
personalizovanom načinu na koji se
strah doživljava. Džon Kin (John Keane)
napominje još jedan bitan aspekt
privatizacije straha – tendencija da
se privatni strahovi pretvore u opšte
strahove. Privatizacija straha nas motiviše
da se orijentišemo ka pronalasku rešenja
u nama samima.
Pretnje dolaze neposredno kroz kulturu,
i njen značaj u savremenom društvu je
mnogo veći nego ikad ranije. U svom
radu Političke inplikacije teorije straha,
Stefani Grup (Stefanie Grupp) kaže da
se individualni strahovi kultivišu kroz
medije i da oni sve manje i manje nastaju
kao rezultat ličnog iskustva: ,,Strah se
sve manje doživljava direkno a sve više
na teorijskom i apstraktnom nivou’’.
Popularna kultura savremenog društva
je postala ključni faktor promocije teorije
straha. Mediji uspevaju da usade osećaj
straha i bespomoćnosti u psihu ljudi koji
su medijima izloženi. Ovakaj indirektni
aspekt straha postao je najupečatljivija
osobina savremene kulture straha.
Prema jednom interesantnom istraživanju,
ljudi krize, strahove i anksioznost
najčešće smatraju individualnim, ličnim
problemima, proizvodima ličnosti.Pritom
se ignoriše, jedan veoma bitan momenat,
a to je uticaj društva i činjenica da je
čovek društveno biće, koje svoju bit može
iskazati samo u interakciji sa drugim
čovekom.
Međutim, uticaj straha u savremenim
uslovima se ne može objasiti samo kao
direktan rezultat moći delovanja medija.
Veoma stvarna dinamika individualizacije
straha, znači da se on doživljava u
fragmentiranoj formi. Zbog toga se danas
strah veoma retko doživljava kao oblik
kolektivne nesigurnosti, kao što je to
ranije bio slučaj. U današnjem svetu, strah
je ,,privatizovan’’. Svaki strah je postao
individualizovan, odnosno izolovan, pa
se realizuje na razne načine, kao npr.
strah od kriminala, ili pak banalni strah
od društvenog života uopšte. Ova vrsta
straha od nas zahteva da posmatramo
i aniliziramo svaki banalni trenutak i
događaj u našem životu, pa zbog toga
nam čak i svakodnevne i obične aktivnosti
deluju rizično i opasno.
Ispravno sociološko razumevanje straha
zahteva dodatna istraživanja o načinu
na koji se ovo osećanje manifestuje iz
ugla kulture današnjice. U obzir moramo
uzeti ne samo emotivno stanje straha i
opasnost (pretnju) zbog koje je taj strah
nastao, nego i događaje koji oblikuju
subjekte straha.
Kultura straha 21. veka sama po sebi
postaje sve normalnija i sve jača sila.
U takvim okolnostima, strah postaje
sredstvo kroz koje ljudi odgovaraju i
objašnjavaju svet koji se svakodnevno
menja.
Problem nastaje u tome što je taj strah
postao oružije moćnika. F.D. Ruzvelt
(Franklin Delano Roosevelt) je u svom
inauguracionom govoru 1933. godine
rekao:,,jedina stvar od koje trebamo
strahovati jeste sami strah’’, dok bi savet
današnjih političara njegovog statusa
verovatno bio, „plašimo se svega,
uključujući i sami strah“. Na nama je da im
to onemogućimo svojom racionalnošću, ili
da istu ućutkamo svojim strahovima.
Doc.dr Mira Vidaković
Decembar /Januar
15
SOCIJALIZAM SA LJUDSKIM LICEM
“Kri za u S r biji i E v r o p s k a M o n e ta rn a U n i j a ” b i la j e tema j edne od novembarski h Tri bi na na našem Fakult et u.
Ugostili s m o ek ono ms k o g a n a l i ti č a ra b e o g ra dskog Insti tuta za evropske studi j e, doktora pol i ti čke f ilozof ije
i še fa NV O Cent ar z a s l o b o d n o trž i š te , d r. M i rosl ava P rokopi j evi ća. P rofesor Mi rosl av P rokopi j evi ć pr edaje
Kons t it uc ionalnu e k o n o mi j u i j a v n i i z b o r, s ta l no j e zaposl en u Insti tutu za evropske studi j e, pred aje na
vi še f ak ult et a u z e ml j i i re g i o n u k a o i u Sj e d n i nj eni m A meri čki m D ržavama, N emačkoj , Ital i j i . Jedan je od
potpis nik a pr ot iv po re s k e h a rmo n i z a c i j e , k o j u j e potpi sal o 200 naj ugl edni j i h ekonomi sta sveta. N ap isao je
preko 10 knj i ga.
Tema je bila zanimljiva i mnogo toga smo
mogli id a naučimo. Objašnjeno nam je i šta
se podrazumeva pod razgraničavanjem pojma
Evropske Unije i Evropske Monetarne Unije ili
Eurozone. Evropska Unija je zajednica 27 zemalja
dok je u monetarnoj uniji trenutno 17 zemalja.
Eurozona predstavlja jednu grupu zajedničkih
politika koje teže da podrže neku monetarnu
stabilnost u toj zoni eura i da održe stabilnost te
zajedničke valute. Bretonvudski sistem, tačnije
sistem sa zlatnom rezervom je vršio funkciju
zajedničke valute i imao vrlo slične probleme
zbog kojih je propao kao što se danas dešava
evru.
Da bi se neka zemlja članica Evropske Unije
kvalifikovala i mogla da uvede evro kao svoju
valutu, morala je da zadovolji 5 kriterijuma
tokom 2 godine. Tih 5 kriterijuma su stopa
inflacije, budžetski deficit i javni dug, fluktuacija
valute i dugoročne kamatne stope. Pravilo je
bilo za zemlje koje su u procesu kvalifikacije,
da pomenute uslove zadovolje u godinama
1997/98, a one koje ih zadovolje mogu da uđu
u eurozonu 1999. Političkom odlukom smatralo
se da bi najmanje 7 zemalja treblo da uđe u
eurozonu da bi ona imala neku ekonomsku
težinu. Samo su dve zemlje ispunile uslove tokom
dve godine dok su sve druge zemlje narušavale
neko od pravila gde Grčka nije ispunjavala ni
jedan kriterijum, a neke, poput Velike Britanije
i Švedske, su ispunjavale sve ili gotovo sve, ali
nisu želele da uđu u uniju. Na kraju je 11 zemalja
ušlo u Eurozonu i to su bile sve stare članice sem
Grčke, Švedske, Danske i Velike Britanije. Zbog
nepoverenja političke elite i glasača prema euru
kao valuti, Velika Britanija i Danska sklapaju
sporazum sa EU da one ne moraju nikada ući u
eurozonu, a pravila su bila da svaka članica koja
se kvalifikuje za evropsku uniju jednog dana
mora ući i u eurozonu.
Kao što je i nastala sa velikim kompromisima, pri
čemu je najveći kompromis to da je euro valuta
koja bi trebalo da omogući zajednički život i
inflatornim zemljama sa juga u smislu monetarne
politike i monetarno stabilnim zemljama poput
Nemačke, Austrije i Holadnije. Kriterijumi su
birani tako da mogu i jedni i drugi da se uključe
u zajednicu. Kod monetarno stabilnih zemalja
problem je bio da sami kriterijumi nisu suviše
labilni što bi prouzrokovalo nove probleme sa
inflacijom i oko toga je bilo jako mnogo debata.
Sve to zbog valute koja je pravljena politički jer
su postojale odluke da se neke zemlje puste u
Uniju iako ne ispunjavaju kriterijume. Isto tako
politička odluka je bila i to da se nekim zemljama
koje ne ispunjavaju sve kriterijume „gleda kroz
prste“ da bi se našle u uniji. Ipak, najveća greška
jeste što je svim zemljama dozvoljeno da ne
računaju, javni dug ili deficit da ne bi narušili one
granice od 60% i to je nazvano džentlmenskim
sporazumom ili kreativnim računovodstvom
kao „pomoćnom disciplinom“. U isto vreme,
najveći prekršaj napravljen sa Italijom i Belgijom
jer su one imale dug od 120% BDP, znači duplo
više nego što je dozvoljeno. Tadašnja Centralna
banka je preporučila da te dve zemlje ne ulaze
u Uniju, međutim Evropski savet je doneo
političku odluku koja je bila suprotna svim ranije
postavljenim pravilima.
Decembar /Januar
Za narušavanje kriterijuma doneto je jedno
„minimalističko rešenje“ u kome je narušavanje
samo jednog jedinog kriterijuma kažnjivo
finansijski, a taj kriterijum je budžetski deficit.
Kazna za prekoračenje budžetskog deficita je
0,5% BDP što je izuzetno minorna kazna za
počinioca, što se kasnije i pokazalo u životu evra
gde je na početku bilo malo fiskalne i monetarne
discipline, a od 2002. i Nemačka i Francuska
narušavaju kriterijume budžetskog deficita i
javnog duga. Osnovni problem je to, kao što je
pre 25 godina bila kriza komunizma i socijalizma,
koji je svojim netržišnim ponašanjem pokušao
da sruši realnost pa je na kraju ona srušila njega,
da se danas može reći da je vrlo slično stanje
i sa Evropskom Unijom koja je „socijalizam sa
ljudskim licem“. Osnovni uzrok ovom problemu
je enormna državna potrošnja, a model
socijalne države koju je Evropska Unija do sada
promovisala stvara svima glavobolje jer je nju
nemoguće finansirati.
Profesor zaključuje da problem sa krizom
evra može da traje čak i 10 godina. Na kraju
je ocenio da je najbolja opcija da nekoliko
dužničkih zemalja ispadne iz Eurozone, a ona da
preživi sa 5 – 7 članica, mada, veruje on, opet
u periodu od narednih 10 godina pojavili bi se
isti problemi kao i sada, tačnije problem zlatnog
standarda, kako objašnjava, “predstavlja zlatni
jaram koji zahteva da svi trče približno istim
korakom a to ovih nekoliko stabilnijih zemalja
nije u stanju dugoročno da uradi, tačnije, nije u
stanju dugoročno da kontroliše inflaciju i fiskalni
sistem”. Najlošija opcija bi bila da dođe do
nekontrolisanog raspada Eurozone i bankrotstva
više zemalja istovremeno što bi dovelo do
bankrotstva celog bankarskog sistema u Evropi,
zbog čega bi se javio pad ulaganja, a realni sektor
bi odmah bio pogođen i to drastično. Takav jedan
nekontrolisani raspad bi stvorio osiromašene
mase širom Evrope koje više ne bi glasale za
umerenije birače nego za ekstremiste.
Sa druge strane teorijski Eurozona može da se
spase, a da bi se spasla moraju da se pronađu
odgovori na tri pitanja:
Na pitanja publike: – “Kada biste
imali mogućnost da sprovedete protržišne
reforme da nam se ne bi dogodio grčki scenario,
kakve bi to reforme bile i gde je naša zemlja u
celoj priči?”, profesor je odgovorio: - “Skidanje
barijera, oslobađanje tržišta, pojednostavljivanje
procedure za biznis, jer ko napravi gubitak ne
može da zatvori tu firmu, ostavi gubitak i otvori
novu jer to u njegovom sistemu ne postoji, a kod
nas se masovno radi”.
-Ko će platiti nagomilane dugove koji su veličine
8 - 9 hiljada milijardi evra dok MMF poseduje
samo 280 milijardi evra?
-Kako čuvati disciplinu u Eurozoni?
-Kako povratiti konkurentnost zemalja koje su je
izgubile, a to je nemoguće bez dubokih reformi
prema kojim je trenutno izuzetno velika otpornost interesnih grupa?
Profesor Prokopijević nudi sledeće rešenje, za
sve što prekorači dozvoljenih 3%, za toliko se
moraju deponovati sredstava u depo evropske
Centralne banke i nikada se ne dobijaju nazad,
ukida se pomoć iz dva glavna fonda a to su
kohezivni i poljoprivredni fondovi Evropske Unije
i suspenduju se glasačka prava. Za razliku od
predloženih, trenutne mere su zuzetno blage i
nemaju najavu pooštravanja.
B udućnost naše zeml j e pr of esor
i pak vi di u E U , al i pod us lovom da
prvo sredi mo sopstveno d r ušt vo pa
zati m da ul azi mo u neku Uniju koja
tada bude aktuel n a.
Igor Gnendinger
17
PROMENA JE ENERGIJA
Promena uznemirava. Ona remeti naš svet i ustaljeni red stvari. Neki se boje da će izgubiti status,
kontrolu, pa čak i posao. Što je veća promena, veći je otpor. Da bi promena bila uspešna, ona
zahteva viziju, uporonost, hrabrost, veštinu rada sa dvosmislenim stvarima kao i rizik i spremnost
uključivanja onih koji imaju udela u ishodu.
Alvin Tofler je još početkom
sedamdesetih godina, ukazao na krupne
promene u ljudskom društvu, o uticaju tih
promena na privredni sistem i o potrebi
organizovane pripreme za promene
kako bi se izbegao šok budućnosti.
Šok budućnosti predstavlja ignorisanje
promena i zaostajanje u razvoju. Ovo
je zaostajanje u razvoju pojedinca,
organizacija, pa i društva u celini, ali je i
logična posledica ignorisanja promena i
nepripremljenosti za njih. Razumevanje
procesa promena i njihovih implikacija
oslobađa od straha, doprinosi bržem
odlučivanju za njih, posebno u početnim
fazama promena.
Otpori promenama su socijalni
fenomen.U pitanju je negativna sila koja
sprečava promene. U osnovi otpora
prema promenama je strah od promena.
U osnovi otpora promenama nalazi se i
interes pojedinaca i grupa, jer najveće
otpore prema promenama pružaju uvek
oni kojima promene ne odgovaraju.
jeri imaju interes da stanje ostane
nepromenjeno.
Veoma je važno poznavati znake otpora,
inače se rizikuje da i sami inicijatori
promena budu žrtve. Neki od znakova
otpora mogu biti:
-Zbunjenost – Čak i pošto se više puta
objasnio novi program, ljudi i dalje pitaju
osnovna pitanja: „Zašto ovo radimo?“,
„Kome ću da odgovaram?“... Konfuzija
je jedan oblik otpora. Otpor stvara
jednu vrstu izmaglice koja onemogućava
ljudima da čuju sve što se govori. Oni
John Cage je rekao: „Ne shvatam zašto se
ljudi plaše novih ideja. Ja se plašim starih.“ će početi da čuju u raznim trenucima i
na razne načine. Ljudi koji najbolje vode
Otpor je sila koja usporava ili zaustavlja
promene, strpljivo objašnjavaju plan
kretanje. To je prirodni i očekivani deo
ponovo i ponovo.
promene. Svaki sistem, bez obzira da li se
-Momentalna kritika – Ljudi izražavaju
radi o ljudskom telu ili organizaciji, opire
U najširem smislu, promena znači
svoje neslaganje čak i pre nego što su
se bilo kakvoj promeni za koju veruje da je
prelazak iz jednog (postojećeg) stanja u
čuli detalje. Čak i pre nego što se ideja
štetna. Napredak bez otpora nije moguć.
novo stanje (bilo da se radi o pojedincima,
iznese, oni počinju da iznose svoje kriLjudi će uvek imati sumnje i pitanja. Otpor
organizacijama ili samom društvu).
tike. Kao da su to već ranije prošli i tačno
je prirodan deo svake promene. To je i
Promena je najznačajniji događaj u nekom
znaju šta da očekuju.
zaštita energija ali i paradoks.
sistemu. Uspešnost promene valorizuje
se novim stanjem, a da li će do njega doći Otpor nas štiti od zla i štete. U
-Poricanje – Ljudi zavlače glavu u pesak
zavisi od više uticajnih faktora: okoline,
i odbijaju da shvate da se stvari menorganizacijama, sprečava nas da kažemo
upravljanja, znanja, volje za promenom,
jaju. Često se dešava, da što im se više
– da, na svaku glupu ideju koju može da
otpora promenama, preduzetničkog duha, iznese neki nadobudni menadžer.
objašnjava, oni se više povlače u sebe.
motivacije, rizika i sl. Ovaj proces nije ni
Opirući se, možemo da se spasimo mnogo -Pakosna saglasnost – Ljudi se smeškaju i
brz, ni lak, pa ni jednostavan.
izgledaju kao da se slažu sa odlukom.
nepotrebnog posla, patnje i glavobolje.
Potrebni su odluka, vreme, inicijativa da
Ljudi se protive i iz dobrih razloga.
-Sabotaža – Trenutna i potpuna sabotaža
se promene sprovedu, da novo rešenje
se obično lako uočava. Ljudi rade razne
Otpor
je
energija.
Energija
otpora
može
počne da funkcioniše, da se održi i dovede
stvari koje su uperene na to da se spreči
do novog kvaliteta. Funkcionisanje novog da bude velika i zastrašujuća sila. Tada
dalji nastavak sa promenom. Softver se
se
može
dogoditi
da
se
na
silu
odgovara
rešenja samo je prelazna faza ka daljim
čudno ponaša; kvar opreme se dešava u
silom.
Čak
i
da
može
da
se
nadjača
i
promenama.
najgorem trenutku; poruke se ne šalju.
dobije bitka, gubi se rat, jer se izgubila
Svaki pojedinac ili organizacija se na
posvećenost ljudi koja je tako očajnički
-Skretanje – Ljudi stalno menjaju temu.
različite načine upuštaju u promene
potrebna. Cilj je da se preusmeri ova
Na sastanku se skače sa teme na temu.
i poboljšanja. Neophodno je da ljudi
energija.
Kao i sve druge vrste otpora, skretanje
međusobno sarađuju, isprobavaju zamisli,
je način da se ljudi zaštite. Skratanje je
Transformacija
otpora
u
podršku
može
raspravljaju o problemima i kreiraju
obično nesvesno i nije strateški izbor.
da se dogodi ako postoji spremnost da se
sopstvene modele (strategije) promena.
bude deo procesa.
-Lak sporazum – Ljudi se slažu sa svim,
uz malo kritike. Spolja gledano sve je
idealno. Predstavljen im je plan, oni
se slažu, pa se čini da je vreme da se
krene dalje. Brzo pristajanje može
značiti propast kasnije, kada shvate šta
promena znači. Razlika između lakog
sporazuma i pakosne saglasnosti je
manje u delima, a više u namerama.
Ljudi koji daju lak pristanak stvarno
veruju da je ideja dobra. Tek kasnije
shvataju posledice svog brzog Las Vegas
venčanja.
18
-Ćutanje – Predstavlja se nova ideja
a ispred su isklesana lica koja ne
daju nikakve naznake onoga o čemu
razmišljaju. Da li su ljuti? Da li se plaše
da pričaju? Tišini se, kao obliku otpora,
teško obratiti. I naravno, pošto ćutanje
nekad znači i podršku, teško je znati šta
sa njim. Nikada ne treba predpostavljati
da ćutanje znači pristajanje.Treba dobro
razmisliti šta znači ćutanje.
[email protected]
-Kritika u lice – Postoje i ljudi koji će
tačno reći ono što im je na umu. Ne
treba odbaciti njihove komentare zbog
njihovog oštrog i ratobornog tona. Za
razliku od drugih, ovi ljudi govore istinu
onako kako je oni vide.
-
Može se zgodno propustiti, da se
ljudima ispriča cela priča sve dok se oni
ne slože sa predlogom. Važno je razdvojiti
trikove i mnogo pozitivnije korišćenje
strateških razmišljanja.. Treba dobro
razmisliti ko će biti najbolja ličnost da
Treba shvatiti da promena najčešće prati
razgovara sa osobljem u vezi nastupajućih
cikličnu putanju. Ciklus promene pomaže: promena. Ko ima kredibilitet? Koga će
-Da prihvatimo da promene idu u ciklusu i slušati?
da ništa nije večno.
-Korišćenje sile razloga – Davanje
-Da objasnimo zašto se javlja otpor.
-Da predvidimo posledice nastavljanja
korišćenja istih strategija.
informacija ljudima može nekad da bude
dobar način postupanja sa otporom, ali
treba biti oprezan da se ne pretera sa
intenzitetom.
Uobičajene ili ugrađene strategije počivaju
na uverenju da se može sve kontrolisati,
drugim rečima da dobro planiranje
neizostavno vodi dobrim rezultatima. To
je lep san.
Minimizirajući ugrađene stavove, mogli
bi se pokušati sa manje uobičajenim
stavovima:
- Shvatiti otpor ozbiljno;
- Poštovati one koji se protive;
- Stvoriti načina za poboljšanje
komunikacije;
- Imati dugoročne ciljeve;
- Tražiti zajedničku dobit
U situacijama kada promena započne,
ljudi će se u skladu sa svojim već
izgrađenim osobinama ličnosti ponašati
Postoji šest koraka u ciklusu: Slučajni
prema njoj. Postoji nekoliko uobičajenih
događaji, Prepoznavanje, Početne
reakcija ličnosti pojedinaca, koje se
aktivnosti, Sprovođenje, Integracija i
-Plej of odnosi – Koriste se prijateljstva ili prepoznaju kada je u pitanju uvođenje
Aktivnost slabi.
zajednička iskustva kao oruđa da se drugi promena u organizaciju:
saglase sa predloženim planom. Oni su
Većina ljudi ne podnosi otor. Na sam
tu, ne zato što je to dobra ideja, već zato -Pasivne pristalice su oni zaposleni koji
pomen te reči oslobađa se bujica
shvataju da postoji potreba da se radi
što to osećaju kao vraćanje duga.
negativnih misli – strah, suprostavljanje,
drugačije, ali nisu sigurni da je ponuđeni
sukob, svađa, bol, neprijatnost, sumnja... -Dogovaranje – Tako radi američki
postupak pravi način;
Zbog tako negativnih asocijacija, ljudi
Kongres: Daću ti ti, ako ćeš mi dati ono...
-Aktivne pristalice su oni koji su aktivno
žele da ga nadvladaju. Ljudi žele da
Ovo može da deluje ako je otpor slab.
uključeni u proces realizacije promene;
savladaju otpor, a to je pogrešno. Pokušaj
Ne uspeva ako je otpor veliki, kada je
da se otpor savlada obično samo stvari
potrebna strast i posvećenost ljudi da
-Neutralisti su oni koji nisu baš naročito
pogoršava.
podrže i sprovedu plan.
zainteresovani za posao i nezanimaju ih
ni promene;
Kada se naiđe na otpor promenama, često -Ubijanje glasnika - Kada je vest loša,
se dešava da se reaguje izborom nekog
glasnika se rešavamo.
-Inhibitori su oni koji su vezani tradicijom
od neefikasnih pristupa. To se naziva
autoritarne strukture organizacije, ili su
-Prerano predavanje – Otpor se može
ugrađenim stavovima. Neki od njih su:
uplašeni za svoje mesto u njoj.
učiniti toliko veliki da se odustaje
-
Korišćenj sile – Za mnoge je
čak i pre nego što se sazna pravi nivo
Neka istraživanja pokazuju da postoje
prevladavanje otpora , odgovoriti silom na
protivljenja ili da li postoji način da se
stalni otpori promenama, pa samim tim
silu i tako pobediti. Po ovoj varijanti jedini
dođe do dogovora.
javljaju se i otpori tehničkim promenama.
način da se protivljenje smanji je smrviti
Ljudi se ne protive tehničkim promenama
Postoji veliki broj razloga zašto ugrađene
one koji se ne slažu.
zbog njih samih, nego zbog toga što one
strategije ne samo da ne deluju nego
izazivaju socijalne promene i poremećaje
-
Manipulacija sa protivnicima
često i jačaju otpore.
međuljudskih odnosa u oranizaciji,
Manipulacija se diči dugom i bogatom
-One povećavaju otpor – Kada ljudi imaju a nekada utiču na već uspostavljenu
istorijom.
osećaj da nešto gube oni se bore.
sturkturu i distribuciju moći.
-Da ukaže na alternative trenutnim
postušcima i aktivnostima.
-Ignorisanje otpora – Ponekad se ignoriše
otpor jer se želi verovati da niko ne
dovodi u pitanje nove planove. Ne želi da
se prihvati da otpor neprekidno raste.
-Pobeda možda nije vredna cene – Naša
želja da pobedimo na svaki način, čini da
ne vidimo cenu koju plaćamo.
-Ne uspevaju da stvore sinergiju –
Pokazivanjem nespremnosti da se primi
utica, propuštaju se prilike da se čuju
informacije koje mogu da promene
razmišljanje.
-Stvaraju strah i sumnju – Kada ljudi
gube, nemaju razloga druge da
podržavaju.
Decembar /Januar
U čovekovoj prirodi je da teži ka poznatim
rešenjima i da izbegava nesigurnost. Mali
je broj odvažnih, hrabrih i onih koji su
spremni da prihvate promene, da rizikuju
i da uspeju.
Ne dozvolite da budete deo njih. Uhvatite
se u koštac sa problemima, anticipirajte
ih i počnite da ih rešavate pre nego što
stignu do vas.
Ne idite u susret promenama – INICIRAJTE
IH I BUDITE PRVI I NAJBOLJI.
-Razdvajaju nas od ostalih Najvažnija
Korišćena literatura:
je veza koja mora da se stvori i održi
između ljudi koji žele promenu i onih čija Lejki, Dž. (2006) „Vodič za organizacije
u procesu promena – menadžment u
je podrška potrebna.
neprofitnom sektoru“, Omladina JAZAS-a,
Značajna razlika između ugrađenih i
Beograd
manje uobičajenih strategija leži u tome
Maurer, R. (1996) „Beyond the wall of
kako se posmatra svet. Ugrađeni pristup
teži linearnosti: Ako se uradi A, onda će se resistance“, Bard Books, Inc. Austin, Texas
desiti B. Teško je zaobići ovo razmišljanje
Ristić, D. i saradnici (2009) „Upravljanje
u stilu uzrok – posledica. To je deo našeg
promenama“, Cekom, Novi Sad
viđenja sveta.
Doc.dr Olja Arsenijević
19
DVE PRIČE O TRI PRASETA
Ka o am biciozna ma ma koja je že lela d a jo j ć e rk a jo š s a č e t iri g o d in e g o v o ri e n g l e s k i
k u p i l a sam j oj zbirku Grimovih b a jki n a e n g le s k o m je z ik u . K a d a s a m o t v o rila P rič u o t r i
p ra s e ta i počela d a jo j je čitam bila sam z a p a n je n a o t k riv š i d a t o n ije o n a is t a p rič a u z
k o j u sam odr astala i ko ja n a m je svim a d o b ro p o z n a t a . B ilo je t o p ra v o o t k ro v e n j e z a
me n e k oje m e je pokrenulo da n a p ravim min i-is t ra ž iv a n je n a in t e rn e t u u v e z i s a p o r e k l o m
p rič e .
Engl eska ver zija priče
Priča je nastala u Engleskoj i od štampane verzije
iz 1892. pa do danas nije se značajnije menjala u
osnovnom scenariju, a to je da tri praseta kreću
u samostalni život i da treba sebi da sagrade
dom. Prvo prase je lakomisleno i lenjo i zato se
odlučuje za najmanje zahtevno rešenje, a to je
kuća od slame. Drugo prase je malo ozbiljnije
i odlučuje da uloži više truda i pravi kućicu od
pruća, dok je treće prase najpromišljenije i
najvrednije i pravi sebi kuću od cigala koja može
da ga zaštiti od životnih opasnosti, odnosno vuka.
Koji scen a r i o j e i s p r a v n i j i ? Međutim, mnogi se osećaju kao da su bez
Čini mi se da je naša verzija priče još uvek u
opticaju i da nove generacije mališana odrastaju
uz nju. Pitam se koliko je primerena sadašnjem
vremenu i šta treba da uradimo po pitanju našeg
scenarija.
oslonca, jer nisu sami sebi uzdanica već
nepoznanica, ne znaju šta i koliko mogu, a to
nikad neće ni saznati ako ne dozvole sebi da
probaju, jer jedino tako će moći da kažu: aha pa
ja to mogu, vidi ovo mi ide od ruke, ovo nekome
koristi. To je jedini način da se povrati davno
izgubljeno samopouzdanje.
Ne verujem da treba da ga prekrojimo na način
da bude identičan engleskom. Uostalom danas se
P r i č a o tr i p r a s e ta i
u celom svetu insistira na timskom radu i opšte
je poznat sinergetski efekat koji podrazumeva
organizaciona kultura
da je rezultat do kojeg dolazi tim kao celina veći
O
organizacionoj
kulturi se priča i piše na osnovu
od rezultata do kojeg bi došli članovi tima da su
različitih podela, ali meni je lično najprihvatljivija
Kada je vuk naišao na prase koje je živelo u kući
radili na datom zadatku nezavisno jednan od
podela na četiri tipa: hijerarhijski, klanski, tržišni
od slame pojeo ga je jer kuća od slame nije
drugog.
i ad hoc. U kontekstu priče o organizacionoj
mogla da ga zaštiti, kao što ni kuća od pruća
P re dlog n o v o g s c e n a r i j a
kulturi dva različita scenarija Priče o tri praseta su
nije mogla da zaštiti prase koje je živelo u njoj
posebo interesantna jer dobro oslikavaju razliku
i koje je vuk, takođe, pojeo. Međutim, treće
Ako bih ja bila pisac priče, najstarijem prasetu
između klanske i tržišne organizacione kulture
prase ne samo da je uspelo da se zaštiti, već je
bih definitivno oduzela ulogu spasioca.
koje izgledaju kao opozitne jedna drugoj.
zahvaljujući sopstvenoj pronicljivosti predvidelo
Nepromišljeni prasići bi se spasli od vuka, ali
vukovo ponašanje i uspelo da ga ubije doguravši zahvaljujući ličnim sposobnostima kao što
Osnovne vrednosti u klanskoj kulturi su
kotao s vrelom vodom pod odžak u koji je vuk
su snalažljivost, brzo trčanje, sposobnost
zajedništvo, sloga, pripadnost, lojalnost,
upao i skuvao se. U jednoj od verzija pomenutog improvizacije, inovacije i slično. Snosili bi
zajednički interes i deljenje zajedničke sudbine,
scenarija prase ne samo da je ubilo vuka, već ga
posledice sopstvene lenjosti i nepromišljenosti,
međuzavisnost, konformizam, a najveća
je i pojelo.
ali u smislu da su već kažnjeni pretrpljenim
vrednost je upravo članstvo u klanu zbog čega
strahom, time što su ostali bez kuće i što će na
novoprimljeni u klan oseća da mu je time
N aša ver zija priče
kraju, ipak, morati da grade kuću od cigle. U
ukazana posebna čast.
U engleskoj Priči o tri praseta događaju se tri
svakom slučaju ne bi bili kažnjeni na način koji bi
smrti dok u našoj verziji priče, kao što znamo,
im onemogućio da uče na sopstvenim greškama Odlike tržišne kulture: svi odnosi su ugovorni,
vernost traje samo za vremenski period koji je
nema mrtvih. Naime, prase koje je sagradilo
i da ih isprave. Duboko verujem da nam život
naznačen u ugovoru, lični interes ima apsolutnu
kuću od cigala primilo je svoju braću kod sebe u
uvek daje novu šansu, što je možda moja lična
kuću, kako bi se zaštitili od vuka koji ih je jurio,
zabluda, ali bez obzira na to ona bi u mojoj verziji legitimnost i na njemu se sve zasniva, vrhunske
iako nisu hteli da ga slušaju i da mu pomognu u
priče bila prisutna i iz tog razloga bi i vuk izvukao vrednosti su nezavisnost, ambicija, takmičarski
izgradnji kuće od cigala. Zahvaljujući tome što je
živu glavu. Zajedništvo bi takođe bilo nagrađeno. duh, lična inicijativa i postizanje rezultata.
pomogao svojoj braći zajedno su dogurali kotao
Treba da budemo upućeni jedni na druge i pored Očigledno je da je u socijalističkim zemljama
sa vrelom vodom pod odžak, a to ne bi uspeo
toga što se oslanjamo, pre svega, na sebe i svoje koje su bile jednopartijski sistemi dominantan
da je bio sam. A vuk koji je upao u kotao nije se
sposobnosti.
oblik organizacione kulture bio klanski. Međutim,
skuvao u kotlu, već se samo ošurio i pobegao
klan nije samo nešto što je svojstveno isključivo
Čemu an a liz a o v e p rič e ?
daleko, tako da ga niko više nije video.
komunizmu i socijalizmu. I u kapitalizmu postoje
klanske, organizacione kulture.
Ova priča je jako dobar pokazatelj kako smo
Vaspit ne poruk e
vaspitavani ovih poslednjih pedeset godina i
šta je trilaterala ako ne klan na svetskom nivou.
Vaspitna poruka koja se šalje malim Englezima je koliko je to vaspitanje neprimereno sadašnjem
Dok se na globalnom nivou monopoli stvaraju, na
da moraju snositi posledice svojih nepromišljenih vremenu kada treba da se razmišlja i ponaša
lokalnom nivou se ruše. Nama će biti potrebno
postupaka, da prokockavši jednom datu šansu
tržišno. Osnovni problem je što nismo razvili veru da usvajamo elemente i vrednosti tržišne i
ne mogu računati s tim da će im se ukazati i
u sebe i svoje sposobnosti i zbog toga nam je
preduzetničke, takozvane ad hoc organizacione
druga šansa i da se u životu, pre svega, moraju
sada toliko teško. Država je dugo vremena igrala kulture, ako želimo da opstanemo.
oslanjati na sebe i svoje sposobnosti, umesto da ulogu Velikog brata i vodila brigu o svima nama.
Ohrabrujuće je to što uvek postoje tržišne niše
računaju na to da će im se u nevolji naći neko ko
Otežavajuća okolnost je i to što su se mnogi
koje čekaju da budu primećene. Ne treba čak da
će im pomoći i dati im ono što im je potrebno.
zapošljavali
preko
veze
(rodbinske,
partijske,
budemo ni preterano inovativni, već je potrebno
Kao što i neprijatelja nikada ne treba poštedeti
zemljačke
itd.)
a
ne
zahvaljujući
svojim
da umemo da posmatramo okruženje oko sebe
zadržavajući se samo na opomeni, već ga treba
kvalifikacijama i sposobnostima. Jednom
i da rešenja koja već postoje negde u svetu
dotući kako ne bi dobio šansu da se oporavi i
primenjujemo u svojoj sredini. Sve što nam je
ponovo pojavi, možda mnogo jači nego što je bio, dobijen posao za mnoge je značio imati radno
mesto,
ali
ne
i
stvaran
posao
što
je
opet
vodilo
potrebno je copy–paste (kopiraj–primeni).
s mogućnošću da nas ovog puta uništi.
u nekorišćenje svojih sposobnosti i nerazvijanje
Priredila
Vaspitna poruka koja se slala generaciji
sopstvenih potencijala. Danas je
Olja Arsenijević
Titovih pionira, kojoj i sama pripadam, je
ponovo došlo vreme kada treba
ta da je najvažnije da se držimo zajedno i
da se setimo naše narodne
ako tako radimo ne možemo pogrešiti, niti
poslovice:
nam neprijatelj može naškoditi, te zato i nije
„Uzdaj se u se i u svoje kljuse”.
potrebno da ga dotučemo. Ako se identifikujemo
sa nepromišljenim prasićima poruka je da
iako zapadnemo u nevolju zbog sopstvene
nepromišljenosti tu je Veliki brat koji će nas
izbaviti i dati ono što nam je potrebno. Čak iako
smo nepromišljeni nećemo snositi posledice
jer On je taj koji misli za nas, a jedino što se
od nas traži je da ga slušamo i sledimo. Ako se
pak identifikujemo sa najpametnijim prasetom
poruka je da ne možemo opstati ako se budemo
oslanjali samo na sebe i sopstvene sposobnosti
ma kako one bile visoko razvijene.
20
[email protected]
ŠTO VIŠE PRETE TO MANJE DRHTIMO
“Ne mogu u ovim godinama da ponovo
tražim posao, ne mogu da učim engleski
i da se divim zapadnjacima. Sad kad sam
odlučio šta ću, ničeg se više ne bojim.
Ja sam odlučio. Ako mi uruče otkaz u
fabrici, ubiću se. Žao mi je dečice ali više
ne mogu. To sam rek’o i ženi ali me nije
shvatila ozbiljno. Biće joj žao, moraće da
pozajmljuje za sahranu.”
nisam plašio. Međutim u Urgentnom
centru je vladala takva dezorganizacija.
Nije se znalo ko pije, ko plaća. I to ne bi
bio toliki problem da me na ulazu nisu
odvojili od porodice i njima zabranili
ulazak da se ne bi pravila gužva. I sve je
to donekle razumljivo, holovi su puni,
međutim nakon operacije sam od majke
čuo da oni ni od koga nisu mogli da
dobiju informaciju o mom stanju ceo
Ovo su reči jednog Novosađanina
naredni dan. Kad smo već kod toga, kad
izgovorene pre 10 godina. Da li je on
su me otpustili nakon dva dana sam
učinio ovo što je izjavio, nije poznato
imao ponovo velike bolove na rani, prvo
javnosti. Međutim izjave poput ove veoma sam mislio da je to normalno, međutim
su dobre za privlačenje pažnje, odnosno
ispostavilo se da izgleda konac nije bio
odlično uspeva da motiviše pa među
kako treba i rana mi se zagnojila. Znam
morem tekstova o strahu, pročitah i ovaj, i da je priča gadna, ali pitali ste (smeh).
to uz potpunu posvećenost.
Eto, i nakon toga, kako da ne strahujem
od bolesti, ili još gore lečenja u našim
Ovo svakako jeste jedan od načina da
bolnicama.
se rešimo strah. Međutim u trenutku
može da preovlada drugi strah koji će nas M.V.: Uf, teško pitanje, ne za odgovor,
sprečiti da priredimo ovako nemilu scenu nego za priču. Imam veliki strah od bolnica
našoj porodici. Strah od smrti drži nas
i bolesti i svega u vezi sa tim. Još kao
u životu i omogućava prednost drugim
mlađa sam operisana pred samu smrt.
strahovima. Posebno u Srbiji u kojoj
Kako? Tako što su mi ustanovili da me
narod živi u strahu, doslovno, od svega i
stomak boli zato što mi se bliži mesečni
svačega. Strah od dobijanja otkaza i gladi
ciklus, i poslali me kući, a zapravo sam
među najvećim su u našoj zemlji. Ali
imala zapetljana creva. Kod kuće sam se
nisu i najveći. U Srbiji dominira strah od
onesvestila od bolova i kad su me roditelji
bolesti i nemogućnosti lečenja, pokazuje
ponovo odveli u Hitnu, snimali su me i
većina istraživanja rađenih na temu straha operisali. Sad se bojim za svoje dete, da
u prošloj i ovoj godini. Ovaj strah je u
mu ne pozli, u državnu ustanovu ga ne bih
našem narodu kao urođen, čak oko 90%
ni vodila, jer se bojim da će pogrešiti, a za
stanovništa strahuje da će se razboleti a
privatno lečenje para je malo, zapravo –
neće moći na adekvatan način da se leči.
nema ih. Strašna je situacija u ovoj Srbiji,
U razgovoru sa našim sugrađanima saznali nisu ludi ljudi koji beže napolje, naprotiv.
smo i zašto je ovaj strah tako “strašan”.
D.S.: Kada vidim na televiziji koliko
A.S.: Strah od bolesti javio mi se u
je ozbiljno bolesnih ljudi kojima je
trenutku kad je trebalo da operišem slepo neophodna operacija u inostranstvu,
crevo. Inače ovaj tip operacije spada u
koja košta Boga Oca, zaista osećam strah.
lakše, i prilikom odlaska na operaciju se
Kako skupiti te pare, da li će uopšte uspeti
lečenje i sve to. Svaka čast tim ljudima koji
se i dalje bore.
Osim ovoga, u Srbiji vlada i strah od
vlade, od daljeg pada životnog standarda,
od zagađenja okoline, inflacije, gladi,
socijalnih nemira, nemogućnosti
zapošljavanja, međunacionalnih sukoba,
korupcije, nemorala, nepoštovanja
zakona, proterivanja. Među studentima je
utvrđeno da najveći strah imaju od toga
da njihova diploma neće biti cenjena i
da iako završe fakultet neće moći da se
zaposle u svojoj struci. Na žalost, često
tako i biva.
Zanimljivo je da su svi strahovi koji su u
svetu primarni u Srbiji sekundarni.
Dakle, retko ko će reći da se boji novog,
što je jedan od najprisutnijih strahova u
svetu, ali gotovo svi se boje pada životnog
standarda dok nešto novo zapravo
priželjkuju. Sve ove statistike zabeležene
su tek nakon 1990. Godine. A pre toga
smo bili kao i ostatak sveta, bojali smo se
pauka i zmije.
Danas nam ujed zmije nije bauk, jer nikad
ne znamo kad će izbiti tuča ili pucnjava,
kada će nas presresti na ulici i pretiti, ne
znamo da li će nam plata biti dovoljna da
svaki dan kupimo hleb i mleko, ne znamo
da li će doktori prepoznati našu bolest,
i ne znamo da li ćemo biti proglašeni za
tehnološki višak.
Zapravo, toliko toga ne znamo, a ni jedno
istraživanje ne pokazuje da se plašimo
neznanja. Moguće da će, kada (ako)
dospemo do te faze, i strahovi biti manji.
Jelena Cvetinović
VIDA OGNJENOVIĆ U POSETI [email protected]
Da [email protected] nije samo fakultet koji nas priprema da budemo
menadžeri, mogli smo da se uverimo jedne srede na kraju
novembra, kada su nam u posetu došli Vida Ognjenović, naša
cenjena rediteljka i književnica i Aleksadnar Milosavljević,
upravnik Srpskog narodnog pozorišta i diplomirani menadžer baš
na [email protected]
U prepunom amfiteatru govorili su o
značaju i lepoti pozorišta, kao i o umetnosti
generalno, potvrđujući koliko je zapravo
bitno da u menadžerskim poslovima
cenimo i sve duhovne vrednosti. Imali
smo jedinstvenu priliku da iz prve ruke
čujemo detalje o odrastanju i životu Vide
Ognjenović, govorila je o Karlovačkoj
biblioteci, njenom umetničkom bogatstvu
i podsetila nas da je grad u kome se nalazi
naš fakultet nekada bio velika prestonica
kulture. U Karlovačkoj biblioteci su čuvane
neke od najstarijih knjiga koje su prebačene
u biblioteku “Matice srpske”, u Novom
Sadu, koja je takođe od velikog značaja
za Srbiju, s obzirom na to da je jedina u
svetu koja redovno od 1824. godine, bez
velikih prekida, izdaje književni časopis pod
nazivom “Letopis Matice srpske”.
Vida Ognjenović je iskoristila priliku da
nas upozna sa svojim novim projektom,
dramatizacijom dela “Seobe” Miloša
Crnjanskog, u kome učestvuje preko 60
ljudi. Svesna da je reč o delu koje spada
u srednjoškolsku lektiru, i činjenice da
je pozorište već izgubilo mladu publiku,
hrabro je rešila da ipak iznese svoju
zamisao na pozorišnu scenu, smatrajući
da pozorište ne treba prilagođavati
novim generacijama, odnosno izvršiti
modernizaciju jedne tako drevne grane
umetnosti, niti zazirati od iznošenja dela
prema kome mladi možda imaju averziju,
već da bi publika trebalo da se prilagodi,
takoreći vrati u pozorište sama od sebe,
zbog želje da vidi neko umetničko delo,
izvedeno na tradicionalan način.
“Posao reditelja nije da odvlači nekog
u pozorište, već da iznese svoju
zamisao na najbolji način, a situacijom
nezainteresovanosti mladih bi trebalo da se
pozabavite Vi, budući menadžeri,” rekla je
Vida Ognjenović, odgovarajući na jedno od
brojnih pitanja po završetku uvodnih govora
koje je održala zajedno sa Aleksandrom
Milosavljevićem.
Ne smemo zaboraviti da je pozorište ipak
jedan od najstarijih, može se reći i izvornih
oblika medija, slanja poruke koristeći
unapred smišljene tekstove i glumce koji ih
interpretiraju. Svim ovdašnjim studentima
bi do sada trebalo da je jasno koliki uticaj
masovni mediji imaju na narod. Zamislite
samo koliki je uticaj imalo pozorište kroz
istoriju, koje ima živi kontakt sa publikom,
dakle pre nastanka radija, televizije ili
Interneta.
Mislite da se preko elektronskih medija
može dopreti do nečijeg uma lakše nego
kad imate direktan kontakt sa osobom kojoj
šaljete poruku? Proverite opet.
Lazar Milošević
Decembar /Januar
21
21 . 11. 2011.
SLOBODNO PUTEM
OD SNA DO JAVE
I m ali s m o č a s t d a naš gost na f akult et u bud e g o sp o đ a
Vida Og n j e n o v i ć , n aša poznat a redit eljka, kn j i že vn i ca ,
dob i tn i c a b r o j n i h priznanja i poznat a javna l i čn o st
( iz m e đ u o s ta l o g i ambasador naše zemlje u D a n sko j ).
Nak on fa n ta s ti č n o g izlaganja na Tribini, koji m n a s j e sve
o b a v e z a l a n a n o v o p romišljanje naše svakodn e vi ce , n a ši h
m edijsk i h i k u l tu r o loških navika i izbora, na p ro mi šl j a n j e
onog š to n e ć e m o a bilo bi dobro za nas – up rko s kra tko m
v r eme n u , g o s p o đa O gnjenović je za naš Ta j mi ć ra d o
o d g o v orila na nekoliko pit anja.
[email protected]: - Kako Vam izgleda naša “pametna
zgrada” u kojoj se trenutno nalazite?
Predavali ste na puno inostranih fakulteta, pa
da li Vam naš fakultet izgleda kao jedan od
njih?
Vida Ognjenović: - Da, zaista me podseća na
inostranstvo. Ovo je za mene novost i veliko
iznenađenje, moram da kažem - veoma
pozitivno iznenađenje. Čestitam onome ko
je ovo zamislio, a svakako i onome ko je ovo
realizovao, jer znam koliko je prošlo od zamisli
do realizacije i divim se što je ovo postignuto.
Drugo, posebno sam osetljiva što se ovaj
fakultet nalazi baš na ovom mestu, mestu
moga školovanja, uostalom i mestu na koje
ja naseljavam sve svoje književne junake.
Smatram da je to buđenje ovog grada iz
privremenog sna.
[email protected]: - Šta je to što za Vas čini Karlovce
posebnim, što ih izdvaja od drugih gradova
u kojima ste boravili, sem nostalgije prema
školskim danima?
Vida Ognjenović: - U vreme mog školovanja,
ono što mi je bilo najupečatljivije je kulturno
bogatstvo nasleđa ovog grada. Mislim da je
ovaj grad već u osamnaestom veku prednjačio
po formiranju gimnazije, jedinstvene škole
u čitavom ovom regionu. Veliki broj pisaca
iz naših užbenika se školovao ovde, u ovoj
gimnaziji, da ne govorimo o Branku Radičeviću
i toj tradiciji. Vuk Karadžić se ovde školovao,
kao i Sima Milutinović Sarajlija, koji se ovde
privremeno školovao. Takođe, i moderni pisci
iz tog doba, kao što je i Crnjanski, koji je
Karlovce i Stražilovo, kako on kaže «adaptirao»
za svoj zavičaj, iako je rođen drugde i školovao
se drugde. Dakle, postojala je neka čarobna
moć ovoga grada i neki čudni senzibilitet,
kojim smo mi osećali da se oko nas nešto
dešavalo ranije i to je ono što ovaj grad izdvaja
od bilo koje druge sredine. Pokušavali smo da
odgonetnemo šta je to, zanimale su nas priče o
nekim zanimljivim ljudima, koji su nekada ovde
živeli i o događajima koji su se njima dešavali.
Druga stvar, tada je ovde još živeo jedan broj
ljudi koji su se školovali u Evropi, a kasnije su
se vraćali ovde da žive. Oni su donosili ovde te
neke evropske ideje, tako da je ovaj gradić na
nas delovao kao jedna mala srednjeevropska
oaza.
Mislim da je zadatak svakog
čoveka da svoj posao proširi,
oslobodi stega, da bi mogao da se
kreće kroz -njega slobodno.
[email protected]: - Nismo mogli da ne primetimo
da ste, tokom Vašeg izlaganja, u umetnost
kojom se vi bavite nekoliko puta uključili
menadžment, odnosno primetili ste kako je
i u rediteljskom poslu najbitnije biti dobar
menadžer. Naglasili ste kako su menadžeri u
stvari veoma uključeni u kulturu i u umetnost.
Šta ste time mislili?
Vida Ognjenović: - Da, ja mislim da
menadžment jeste, i trebalo bi da bude, jedna
kreativna radnja, jedan kreativni sistem. Na
isti način na koji je umetnost jedan isključivo
kreativan sistem, trebalo bi da bude i
menadžment. Ni menadžment, kao ni bilo koji
tip umetnosti, bila to knjiga, ili bilo šta drugo,
ne stvara se ni iz čega, nego iz nekih elemenata
koje dobro poznajemo, ili pak - iz elemenata
koje ne poznajemo dovoljno, ali kojima želimo
da se približimo dovoljno, da bismo mogli da
ih proučimo. Tako da ni menadžment, to jest
rukovođenje, planiranje projekta i slično, ne
može da se bazira ni na čemu. Dakle, moramo
proučiti materiju i okolnosti pod kojima želimo
da se određeni rezultat dogodi. Mislim da
je kreativnost neophodna u menadžerskom
procesu. Ukoliko to bude samo striktno, bez
ikakve nadogradnje, bez ikakve mašte, onda
redukujemo, ograničavamo taj posao. Mislim
da je zadatak svakog čoveka da svoj posao
proširi, oslobodi stega, da bi mogao da se
kreće kroz njega slobodno.
[email protected]: - Imamo još jedno pitanje za kraj.
Vi ste bili predavač na mnogim poznatim
inostranim fakultetima, a predajete i na našoj
Akademiji umetnosti. Govorili ste o tome
kako je za umetnost neophodna kreativnost,
koja je suština svega. Mislite li da postoji
bilo koji način da se kreativnost ubaci u
sistem obrazovanja? Odnosno, na koji način
je, po Vama, moguće pokrenuti studente
na kreativnost, pošto se čini da je manjak
kreativnosti čes problem mladih ljudi.
Vida Ognjenović: - Ja mislim da kreativnost,
kao takva, ne može da se predaje, jer ukoliko
biste vi studentu pokušali da objasnite kako
nešto treba da se uradi, on bi onda morao
da vas oponaša. Ali kreativnost se svakako
može inicirati, podstaći, može se studentima
objasniti šta u stvari kreativnost jeste. Takođe,
može se objasniti i kako se ulazi u kreativni
sistem, za raliku od imitativnog sistema.
Oponašanje znači da dobo poznajemo model, i
ono je uslov i za menadžment, ali menadžment
podrazumeva da se stari model poboljša i
napravi novi model, to je menadžerstvo, to je
kreativnost.
...Posebno što
va
sam osetlji ltet
se ovaj fakuna ovom
nalazi baš stu
mestu, me vanja,
moga školomestu na
uostalom i ljavam
koje ja nasenjiževne
sve svoje k atram da
junake. Smnje ovog
je to buđe vremenog sna.
grada iz pri
!
Lana Kostić
Decembar /Januar
23
24
[email protected]
ZVUK, SMEH, ENERGIJA
“Music doesn’ t lie. If there is some thin g t o b e c h a n g e d in t h is wo rld , t h e n it c a n o n l y
h a p p e n th rou g h mu s ic . ” (J He n d rix )
Zaista verujem u “čika” Džimijevu misao, i nije
bitno da li je to bio dan, sat ili samo jedan
čarobni trenutak proživljen kroz muziku, bitno
je da mi se desio. Jas am Marija Blizanac i želim
da opišem i prenesem čarobni trenutak, koji se
dešava svake srede, u 19h, u Kulturnom centru
Fakulteta za menadžment.
Kako je i red, naš trenutak počinje
okupljanjem. Uvek prvi dolazi Ljubiša, naš
koordinator i najiskusniji član. Dok čeka
ostatak ekipe, polako postavlja instrumente i
priprema sve što je potrebno za svirku. Tu je i
naš neodoljivi Srđan, gitarista, uvek nasmejan
i raspoložen. Ne smem da zaboravim Stefana,
na električnoj gitari, zovemo ga Mrgud (onaj
iz Štrumfova), logično – stalno je ozbiljan i
umoran, kaže da je to zbog predavanja koja
traju do kasno… Mi, naravno, verujemo da je
to zbilja zbog predavanja koja traju do kasno.
Ljubiša: “Šta da vam kazem o muzičkoj sekciji!?
Kako sam ja ja počeo da se bavim muzikom?
Pa lepo ti ja u nekoj ranoj maldosti krenem
da treniram boks, jer to je bilo što današnja
mladež kaže “Fency” u to doba. Lepo je to
meni išlo par meseci, dok nismo ukrstili
rukavice sa starijom grupom. Moj protivnik
mene tako izlupa, da nisam znao gde je istok,a
gde zapad. Tada ja lepo prelomim i rešim da se
bavim muzikom.
Nekako manje boli. Šta sam spoznao u muzici?
Naučio sam da je talenat 30-40% uspeha, a
sve ostalo je rad, rad, rad.., naučio sam sta je
hrabrost stati pred masu ljudi, šta je timski rad,
šta je odgovornost… Ima mnogo toga. Ja vas
zato pozivam da dođete na muzičku sekciju,
gde sve to možemo zajedno da doživimo.”
Marija: “Volim muziku od kada znam za sebe
i uvek je tu, prisutna, uz mene. Nekako bi
Bend bez vokala i nije bend. Naši vokali su
mi dan bez muzike bio prazan. U muzičku
Marija, Dragan, Aleksa (koji je po malo i
sekciju [email protected] sam dospela potpuno
bubnjar), Teodora i Aleksandra. Prezimena
slučajno, i suprotno svim očekivanjima, ni u
za članove jednog benda nisu tako važna.
jednom momentu se nisam zapitala da li sam
Ime benda jeste. Znam. Znaju i oni. I Ljubiša
pogrešila. Kako koja sreda prolazi, sve jasnije
zna. Nego, ipak da ih čujemo pojedinačno.
osećam koliko je odluka da se priključim ovoj
Najava, originalna znam, baš kao na domaćim
grupi kreativnih, vedrih, pozitivnih i manje
medijima. Dakle, evo šta naši članovi misle o
– više talentovanih ljudi bila zapravo dobra.
bendu.
Sredom se okupimo u “našoj laboratoriji
zvuka” ,krećemo uvek od novog početka, nas
nekolicina, potpuno različiti, različitih dobi,
Teodora: “Bila sam malo skeptična kad sam
krenula na ovu sekciju. Ne znam baš da pevam, različitih pogleda na svet, različitih znanja o
ali mi se veoma svidelo ovo druženje i shvatila muzici, ali istih energija i iste ljubavi – opet
sam da mi je za sada dovoljan osećaj za ritam.” prema muzici. To nas spja i drži na okupu i to
nas čini srećnima. .
Aleksandra: “Ovde su svi ludi, u pozitivnom
Na početku je bilo teško (to se danas tako
smislu naravno.”
kaže kada čovek hoće da bude kulturan).
Zvučali smo…ma, zapravo za taj deo ni nemam
Aleksa: “Ja ne volim da pevam, ali volim da
sviram bubnjeve i to mi se jako sviđa.” (inače to izraz… To ko je čuo, zna o čemu govorim. Ko
je onaj Aleksa što je nabrojan među pevačima). nije – odlično, jer sada kada nas čuje ne bi ni
poverovao das mo ono bili Mi. Polako, malo po
malo nastaljala je celina sačinjena od zvuka,
smeha i energije. Celina se sklapa i dok ovo
pišem. Svi smo bez nekog velikog iskustva, a
iskustvu treba dati vremena!
A onda su došli i “Pilići” – klinci iz srednje škole
– veran hor i potpora. Prihvatili su saradnju sa
velikim entuzijazmom. Kako inače, drugačije
objasniti to što su bez reči prihvatili sve što
smo već bili uvežbali, a što je muzika koju su,
u najboljem slučaju slušali njihovi roditelji,
a u svakom drugom slučaju – njihovi bake i
deke... Jednostavno su, džentlmenski – svoj
ukus i svoje navike stavili u drugi plan. Pilići
naši. Prvo javno izvođenje bilo je “vatreno
Decembar /Januar
krštenje” u pravom smislu reči. Bukvalno smo
bili preplašeni – zilion pitanja – kako ćemo, šta
ćemo, hoće li biti dobro??? Bilo je dobro! Led
je probijen! Ustanovili smo na čemu bi trebalo
dalje da poradimo, što je to što je najbitnije
prevazići što pre.
Aplauz koji je usledio posle “Cigle” dao nam
je snagu za dalje – i doneo olakšanje, jer
nismo istu dobili u glavu..Uh! Želja nam je da
postanemo dobar bend i da, možda, dobijemo
i ime J Na nama je da se potrudimo da sebe
ozvaničimo!”
Bubnjar: “Sreda 19h..veče kao i svako drugo,
ali ne i za mene. To je vreme kad se pozdravim
sa svim svojim problemima i obavezama,
uzmem palice, i veselo kao što “mali Perica
ide iz škole” krenem ka našem KULcentru.
Na početku nisam baš bila sigurna u to da
će moji entuzijazam i strast prema muzici i
bubnjevima biti dovoljni za ono što sam mislila
da se od mene očekuj. Sve je to bilo nešto
sasvim novo i drugačije, ne samo za mene.
Već na prvoj probi sam shvatila da se naša
sekcija pogrešno zove. Ovo nije Muzička ovo je
Muzičko – drugarska sekcija, i to bi trebalo da
bude njeno puno ime. Ovo je skup kvalitetnih,
kreativnih ljudi koji kroz druženje i šalu
stvaraju ono zbog čega smo smo se i okupili,
zbog muzike. Ovo jeste “Muzička sekcija”, i
razumeću ako pomislite da okuplja ljude koji
sebe smatraju “muzičarima”, ali zaista nije
tako. Na moju veliku radost, veoma brzo sam
videla da već odavno posedujem najvažnije
preduslove za “ravnopravno članstvo”. Uslovi
i jesu i nisu strogi, jesu i nisu teški, jesu i nisu
česti. Procenite sami, uostalom. Traže se: vedar
duh, želja za druženjem, naravno ljubav prema
muzici, razumevanje bližnjeg svog i kada falšira
i kada struže – pre nego što svira, osećaj za
vreme koji podrazumeva da muzičari kasne
i da vole da spavaju, kao i osećaj za procenu
opasnosti u odnosu na razumevanje koje je
publika ispoljila, ili nije – videti deo oko cigle.
I to su osnovni uslovi. Specifične uslove neću
nabrajati. Neću namerno, jer ćete onda sve
znati o nama i nećete doći da učestvujete u
ovom neverovatnom druženju.
Najtoplije nas preporučujem vašoj pažnji,
čekam da nas posetite i da nam se pridružite.
Još jednom – KULcentar, sreda,
19h. Dobro nam došli.
Marija Blizanac
25
BOGDANOVA SLAGALICA
Da l i s te znali da je pobednik n a jgle d a n ije g i n a js t a rije g T V k v iz a u S rb iji č la n F @M - o v o g
t i ma ? Razgovar a li smo sa B o g d a n o m I v k o v ić e m k o ji je u s p e o d a b e z g re š k e s lo ž i o n u
n a jslože n iju , fin a ln u , S la g a lic u n a RT S -u .
[email protected]: U ime Redakcije [email protected]
čestitam na pobedi, kažu u najstarijem
takmičenju u Srbiji. Kakvo je to iskustvo
učestvovati u Slagalici?
Bogdan Ivković: Zahvaljujem na čestitkama.
Bilo mi je jako neobično kada sam posle prve
pobede u kvizu počeo da primam čestitke na
svakom koraku. Takođe sam se prijatno iznenadio koliko kolega, ali i studenata prati Slagalicu.
A što se tiče pitanja – mogu da kažem da je
celo iskustvo sa Slagalicom bilo vrlo zanimljivo i sasvim drugačije od onog što sam kao
gledalac zamišljao. Snimanje je vrlo naporno,
dugo traje, a na dan se snimi i po 6 emisija. To
zahteva jaku koncentraciju, dobru mentalnu i
fizičku pripremljenost.
[email protected]: Zašto ste se odlučili za učešće baš u
kvizu Slagalica?
Bogdan Ivković: To je kviz koji pratim jako
dugo, praktično kada god imam vremena odgledam Slagalicu. Ona je bila i omiljeni kviz mog
oca. Rado smo je gledali zajedno. Slagalica
poseduje brojne prednosti u odnosu na ostale
kvizove: ne traje dugo, dinamična je, nema
reklama i uz sve to - zahtevna je. Očito je u
pitanju uspešan recept usavršavan godinama.
Odlična gimnastika za mozak. Često sam sebe
stavljao na razne probe, radoznao da vidim od
kakvog sam materijala. U neku ruku ovo je bio i
vid prevazilaženja moje introvertnosti.
Bogdan Ivković: Predmeti Osnovi projektovanja
informacionih sistema i Paralelno inženjerstvo
su veoma stručni. Kao takvi u određenoj meri
su apstraktni, pa je za njihovo razumevanje
potrebna šira i kompleksnija osnova.
Svestan sam tih okolnosti, pa uvek u prvih par
nedelja od početka predmeta, nastojim da
oslušnem grupu, da procenim i prepoznam
šta mogu da očekujem od studenata u smislu
njihovog prethodnog znanja, njihove zainteresovanosti za postignuće u toku studija,
spremnosti da prihvate nešto novo i po malo
apstraktno. Ovo nastojanje se pokazuje kao
opravdano, baš kao i moja procena da sve
što studentima zazvuči previše apstraktno i
[email protected]: Na koji način ste se spremali za kviz, nejasno objasnim primerima. Upravo u tome
da li ste koristili neku posebnu literaturu, koliko mi je od ogromne koristi stečeno i vremenom
ste se vremenski spremali za takmičenje?
nadograđeno široko iskustvo. Osim toga, ovakBogdan Ivković: Nema tu spremanja, odnosno, va vrsta interakcije kod studenata stvara volju
za učenjem, motiviše ih da postavljaju pitanja
neko posebno spremanje je nemoguće...
i konačno, mene obavezuje na to da ne smem
Spremaš se praktično celog života – bilo je pitanja kojih se sećam iz osnovne škole. Naravno, da “zarđam”.
ona je tad bila drugačija, učilo se puno više i
[email protected]: Srećemo Vas i u Biblioteci. Koja
mnogo temeljnije.
su Vaša zaduženja što se tiče Biblioteke na
[email protected]: Radite i na Fakultetu za
menadžment, pa bi bilo zanimljivo da nam
otkrijete koliko to Vaše široko, eruditsko, obrazovanje može biti u funkciji unapređenja predmeta na kojima asistirate?
fakultetu?
Bogdan Ivković: Standardna zaduženja – nabavka, izdavanje, razduživanje građe. Ima dosta
posla koji se „ne vidi“, kao i kod mnogih drugih
poslova na [email protected] Sa druge strane, [email protected]
je interesantna institucija, pa ne mogu da ne
kažem da mi je žao što naši studenti, osim
obavezne, retko kao dopunsku literaturu koriste više od jedne ili dve knjige. To je šteta, jer
ovde na raspolaganju ima puno korisne građe i
najnovijih izdanja važnih za sve tri oblasti koje
se studiraju na našem fakultetu.
Tijana Majkić
MALI EKOLOZI
Sto trideset mališana koji pohađaju treći i
četvrti razred osnovne škole „23.oktobar“ U
Sremskim Karlovcima, družilo se 17. novembra
u Dvorskoj bašti. I nije bilo obično druženje,
svojstveno deci tog uzrasta. Svi oni su imali
veliki zadatak pred sobom - čišćenje tog
šetališta, ali i velike mentore uz sebe. Naime
akciju su kompletno organizovali, promovisali i
ispratili studenti četvrte godine Menadžmenta
u medijima u okviru predmeta PR, u saradnji
sa Osnovnom školom i Ekološkim Centrom
Sremskih Karlovaca.
Školarci su napunili nekoliko povećih vreća
otpadnog materijala, a za uložen trud bili su i
nagrađeni. Akcija je završena obilaskom našeg
fakulteta čija veličina i lepota ih nije ostavila
ravnodušnima najmlađe Karlovčane, moguće
sutra i studente na našem fakultetu. Smestili
su se u amfiteatar „Dositej Obradović“ gde
je održana edukativna radionica o reciklaži
i ekologiji prilagođena njihovom uzrastu.
Studenti Menadžmenta u medijima su se
odlično snašli u javnom nastupu i u ulozi
učitelja.
26
Puštali su im ekološke crtane filmove, pričali
sa njima, i na kraju, kako je to i običaj na
našem fakultetu, zatražili od dece „feedback“
u obliku crteža. Osnovci su nacrtali kako
su doživeli taj dan, a voštane bojice kojima
su crtali poklonjene su školi, dok su oni
dobili čokoladice i sokiće. Ceo projekat
je snimljen i prikazan na trećem delu akcije Tribini održanoj na fakultetu. Domaćin tribine
bila je studentkinja koja je učestvovala u
programu, Sanja Nakov; prisutni gosti bili su
direktor Osnovne škole „23. oktobar“ Goran
Maravić, dok je ispred Ekološkog Centra gost
bio Vladimir Budalić.
Jelena Cvetinović
[email protected]
DAN MRMOTA I MAGAZIN EDEN
U poslednjih 5 godina, studenti treće godine
Menadžmenta u medijima, u okviru predmeta
Teorija i tehnologija štampe i Seminarskog
rada, realizuju svoj, realan i po unapred
zahtijevanim parametrima ozbiljan, pravi
magazin. Zadatkom smo bili oduševljeni. Neki
su, kao npr. moj kolega iz reda u amfitetru
Aleksandar, tvrdili da su prvi put istinski
motivisani da se ozbiljno uhvate u koštac sa
nekim zadatkom.
Od početka sam znao da će se moj magazin
baviti fotografijom. Tako je i bilo i tako je
nastao Vizir. Put nastanka ovog mog djela
jeste interesantan – uostalom sve što čovjek
sam stvori jeste najinteresantnije. Međutim,
nastanak Eden-a, magazina koji je zamislio,
kreirao, projektovao, konstruisao, osmišljavao
i izgubio i još mnogo toga, moj kolega iz reda u
amfiteatru “Branko Radičević”- Aleksandar, je
mnogo zanimljiviji i nekako “opštestudentskiji”
ako smijem tako da kažem. Znajući Aleksandra
dobro, mislio sam da bi mu bila najbliža priča
o muzici. Isto je i on mislio i praktično odmah
je osmislio koncept magazina Karakondžula i
počeo je sa radom. Zamislio je magazin koji će
biti posvećen promociji i podršci andergraund
bendovima širom naše bivše SFRJ.
Naravno, tada, nervozan i smoren, nije znao
da je među nehotice zahvaćenim dokumentim
bio i njegov sedmodnevni rad oko magazine
Eden. Tako u neznanju, odlučuje se za pauzu
- pošao je da jede. Malo se smirio i vratio do
kompjutera, sa namjerom da nastavi započeto
narezivanje rada. Otpakovao je prazan DVD,
stavio ga u kompjuter kad ono …na desktopu
nema foldera MAGAZINEDEN. Provjerio je u
My document, particija D, C,…nema nigjde.
Pošao je i do smeća, korpa je bila prazna.
Potpuno je bio šokiran saznanjem da je među
maloprije izbrisanim stvarima bio i magazin.
Bez riječi, potpuno u šoku, ugasio je računar,
ustao i privukao stolicu. I, mislio je, jedino
logično u takvim prilikama: “Odustajem od
rada”. Štaviše, na licu mjesta je isplanirao
da prije septembarskog ispitnog roka ne
preduzima ni jedan korak u pravcu magazina.
E tada sam dao sve od sebe. Nijesam štedio ni
riječi ni argumente. Ubjeđivao sam ga da ne
ostavlja to za septembar, da može to da uradi
za ovih nekoliko dana jer sve zna šta i kako bi
trebalo uraditi. Pa prvi je sve završio. Imao je
toliko ideja. Šteta je…I sve tako…
Kao ideja ličilo mu je na odlično. Kao prva
vizija – izgleda da mu je ličio na super i više
od toga… I…”Bio bi isplativ, pa ga neću raditi
za seminarski” - reče Aleksandar posle nekog
vremena. Radije bi on “nešto što bi moglo
samo da skrene pažnju, da dobijem ocjenu.
Npr. neki magazin o podizanju ekološke svijesti.
Npr. da se zove Eden. Karakondžula se ne briše
nego je ostavljamo za posle, kad naučimo još,
kad se završi fakultet.”
Eden je magazin čiji je cilj podizanje ekološke
svijesti i upoznavanje ljudi sa promjenama koje
se dešavaju i koje ih tek čekaju u njjihovom
okruženju. Činilo mi se da Aleksandru baš
dobro ide ovo sa magazinima. Dok smo se
mi mučili, premišljali, mijenjali, popravljali,
nervirali se, Aleksandar je jedan magazine
skoro osmislio, odustao i za samo nedelju dana
potpuno završio drugi magazin. I procenio da
je uradio dovoljno, da može na odbranu.
Od tog dana kreću muke. Prva od svih
nevolja, snašla ga je kada je pokušao da Pdf
fajl nareže na DVD. Stavio je prazan disk, a
otvorio mu se prozor na kome piše instalacija
Cubase-a 5.1 koji nikada nije imao u svom
kompjuteru. Zbunjen i začuđen, “klika nekst,
nekst, agri, nekst i finš” (njegove riječi, prilično
izbezumljene…a i nepravilne…). Uglavnom,
kompijuter je tražio da izbriše onaj stari
Cubase (koji nije ni imao), da bi novi mogao
da funkcioniše. Šta će drugo, nego da obriše?
Kliknuo je da se otvori novi Cubase kako mu
je savjetovao kompjuter prije svega minut…
I ništa, program nije radio. Šokiran onim što
mu se dešava, svjesno, ili nesvjesno – ne znam
tačno, uzeo je nervozno da briše po ekranu.
Ciljao je na Cubase 5.1 a zahvatao je još po
nešto, što mu u tom momentu i nije bilo bitno.
Bar je tako mislio. Desni klik na risajkl bin –
empti risajkl bin. Kšš, gotovo.
Decembar /Januar
Jedva nekako, jedva sam ga ubijedio da
opet sjedne, upali Indizajn i krene sa radom.
Izlupao je, nije više vodio računa o svakoj liniji
kao prošlog puta. Radio je mehanički, samo
da završi i rad preda jer je sjutrašnji dan bio
poslednji rok. Uradio je što je bilo obavezno,
pa i više. Dao sam mu i moj teorijski dio rada,
ne bi li ubrzao pisanje svog teorijskog dijela,
što je obavezan dodatak uz štampani model
magazina. Cijele noći je kucao, prekucavao,
kopi-pejstvovao. Pred sam kraj, ubacujući
fotografije u svoj seminarski, vord mu je
totalno zabagovao. Sve je opet otišlo. Opet
živci rade, ali sada ne odustaje. Nastavio je
kao mašina, ponovo je sve kucao i konačno
završio oko 3h posle ponoći. Ostalo mu je da
uradi samo običnu PP prezentaciju, neophodnu
za odbranu, odnosno javnu prezentaciju
Seminarskog rada. To je ono kada se više puta
napravi Klik-klik na ikonicu i … Ništa. Iz čista
mira na njegovom računaru nije radio PP.
Za manje od sat vremena je skinuo pouver
point 2007, 2009, 2011, 2004 – ruski,, i druge
neke… i očajno saznaje da ni jedan ne radi.
Ništa ne radi. Na onaj DVD koji je ubacio u
računar narezao je to što je imao.
Za to vrijeme ja sam mirno spavao, nemajući
pojma šta se njemu dešava. Budi me zvono
telefona, mrak, tj. zora, a on pun energije i
pita: “Imaš li pauver point?” - ja sam mislio
da se šali sa mnom. Pa sam mu tako i rekao:
“Imam, moj kopijuter je zmaj i jak je kao
tiger”. Pozvao sam ga da dođe oko 10h, pa
da zajedno krenemo za Karlovce. Rekao je:
“Dobro”, i stigao čini mi se za minut. On je u
stvari već bio u mojoj zgradi kad me je zvao.
Odmah je ubacio DVD u moj lap-top i fino piše:
“install boot windows 7 ovo ono 3.51.2dx3
X64”. Nije mogao da vjeruje, a i meni su oči
bile kao mjesec. Bez puno priče otrčao je do
kuće sa mojim hard diskom . Ja sam pošao do
šporeta da stavim kafu, a on je opet bio tu i
prikoprčavao memoriju za kompjuter.
Na hardu smo našli fotografije magazina, pdf
formata i jedan vord dokument. Dokument
je bio njegov prvobitni Seminarski rad, i …
nažalost samo šortkat od originala sa njegovog
kompjutera. Ne znamo ni dan danas kao se
radi šortkat od vord-a. Probali smo to na moj
računar i ne ide. Poslednja slamka spasa bila je
to što je svoj rad okačio prethodno na internet.
Možda mi sada nećete vjerovati, ali ja tog
jutra, iz nekog razloga, nisam imao internet.
Računi su bili izmireni, sve je bilo kao i obično,
a interneta nije bilo…
Slomljen, zbunjen i u nevjerici, Aleksandar
opet odustaje. A i šta bi drugo? Ipak, red je
… Ubjedjivao sam ga da napravi prezentaciju,
onako po sjećanju. Nije bilo šanse, i već smo
morali ići za Karlovce. Tješio se da će i bez PP
nekako objasniti rad profesorici i asistentu.
Nijesam odustajao: “Ajde da ponesemo laptop da dok drugi brane završiš prezentaciju”...
“Nema vajde od toga, interneta nema u
amfitetru. Ne bih svakako imao odakle rad
da skinem”. Tu već nijesam imao argumenata
protiv njega. Već u busu saznajemo da je
internet došao u moju kuću i to brži nego ikad.
Možda mi opet nećete vjerovati, ali toga dana
je u našoj pametnoj zgradi došao i vajerles
internet. Naježili smo se, neko kontroliše sve.
Neko ne želi da se ekološka svijest razvije
kod ljudi kako je zamislio Aleksandar u svom
magazinu.
A ovo sada, pa …pišemo opravdanje za
kašnjenje odbrane Aleksandrovog Seminarskog
iz Teorije i tehnologije štampe – magazin
EDEN. Opravdanje pišem ja - ,jer ko zna da li
će ikada stići ako ga on bude pisao. A pri tome,
ne mogu da se otmem utisku da je za sve kriva
samo jedna rečenica: “Bio bi isplativ, pa ga
neću raditi za seminarski”...
Filip Rašović
27
R
O
L
O
K
R
O
L
O
K
/Januar
REČ LEKTORA
Neverovatno, gotovo fenomen, ali zaista
nisam naišla ni na jednu od grešaka koje
sam pomenula u prethodnom broju, iako
sam Vaše radove dobila pre nego što je taj
broj izašao iz štampe. Naravno, grešaka
je ipak bilo. Verovatno će ih uvek i biti,
tu nam niko ne može do kraja pomoći.
Čak sam i u svom tekstu, kad je izašao u
[email protected] pronašla slovnu grešku. I ko
sam ja onda da Vas kritikujem? Ali šta ću,
moram, imam potrebu da nam usadim to
osnovno znanje. U prošlom broju greške
su bile atipične, znači uglavnom neke
koje se mogu dogoditi pošto se retko
susrećemo sa takvim konstrukcijama.
Međutim u ovom broju sam nailazila,
mirno kažem, na čistu nemarnost. Sigurna
sam da te osnovne stvarim odlično
znate, ali ne obraćate pažnju na njih, ne
proveravate svoj tekst, a znate i da će
lektor raditi posle vas..
Počnimo od DA LI! Mislim, ako to još niste
naučili (u osnovnoj školi) kada planirate?
Zapravo ne govorim globalno, nego samo
onima koji to NE ZNAJU! DA LI se piše
odvojeno, a ukoliko želite da napišete
skraćenu verziju ovog pitanja, ona glasi DA
L’. Isto važi i za JE LI tj. JE L’.
U prethodnom pasusu sam naglasila i NE
ZNAM. Dakle glagoli se pišu odvojeno od
rečce NE, a pridevi spojeno. Ovde može
da nastane problem ukoliko neko još ne
zna razliku između glagola i prideva 
Iza godina i datuma napisanih brojevima
stavlja se tačka. Amin. Uopšte nema
potrebe za dodavanjem slovnih nastavaka.
Npr. „U 2011-oj godini“ je apsolutno
neispravno. Izbegavajte ove nastavke,
to svakako čitalac zaključuje na osnovu
sledeće reči u rečenici.
Beograd, Beograđanin, beogradski. Ovde
je sve jasno, nadam se. Ukoliko postoje
nastavci -ski, -čki, -ški za prisvojne prideve
izvedene od vlastitih imenica, prvo slovo
je malo! Još jedan Amin.
Pritom, ovde nije reč o nekoliko čarapa
nego o jednom paru čarapa koje su
istih šara i nose se zajedno. Isto važi i za
pantalone i farmerice, gde se to odnosi
zapravo na nogavice. Sve ostalo je
NEKOLIKO – dana, sati, tekstova, slova...
može i čarapa, ali ih je onda više od dve.
U vezi sa problemom vezanim za upravo
ovaj problem imam da kažem ovo:
Gramatički je ispravno U VEZI SA (nečim),
VEZANO ZA se ne može menjati kroz
padeže te bi ga trebalo izbegavati. Ivan
Klajn, Rečnik jezičkih nedoumica, 1997. u vezi s nečim, ne u vezi nečega:u vezi s
Vašim pitanjem, u vezi s tim itd. I to imajte
na umu. Itd... Ah, nikako! Itd.
Strpljiva Lektorka
Par pantalona – nekoliko pari pantalona.
Još nisam naišla na nekog ko je upotrebio
reč NEKOLIKO, ali Vam je zato taj PAR
toliko mio. PAR možete da koristite
samo ukoliko pouzadno znate
da je reč o dvojnosti, dakle:
par čarapa, par farmerica .
KAKO NAS VIDE KARLOVČANI?
Nekako nismo mogli da odolimo, a da,
sve radeći drugi zadatak, ne pitamo naše
domaćine, građane Sremskih Karlovaca,
šta misle o Fakultetu za menadžment i o
novoj zgradi? Imali smo nameru da se malo
raspitamo i o nama, odnosno kako vide
nas – studentariju u svom gradu? Odustali smo
od te namere, pošto su nam kolege sugerisale
da sa tim pitanjem čekamo proleće pa da tada
napravimo temu KARLOVCI I [email protected] I izneli su
milion fenomenalnih ideja. Urednici se ideja
dopala, pretpostavljamo da je to značio njen
osmeh...U svakom slučaju, evo odgovora koje
smo dobili od anketiranih Karlovčana.
Slavko: „To je onaj Fakultet za mendžment, je
l’ tako? Sve je više fakulteta za menadžment,
al’ kako sam skontao, tu je nešto malo
drugačije, video sam bilbord za onu pametnu
zgradu, skroz dobra stvar, baš me zanima kako
funkcioniše.“
Marko: „Čuo sam kako funkcioniše fakultet,
čuo sam i za novu zgradu u Karlovcima, baš
mi se sviđa, neka je i kod nas došlo nešto
kvalitetno.“
Dejan: „Pa dobro je, izgleda ozbiljan
fakultet.“
Slađana: „Sve super mislim i nova zgrada baš
lepo izgleda.“ Nataša: „Čula sam za taj fakultet, ali nisam
upućena, kako god, obrazovanja nikada dosta.“
I na kraju, priznajemo...pozvali smo sve koji
su sa nama razgovarali da se upišu kod nas, ili
neka dođu bar da vide kako nam je lepo.
Mara Medić
Melinda i Ivana: „Jao, drugarica nam tamo
studira, kaže da je dobro.“
Nemanja: „E, ne znam.“
Jelena: „Dobra odskočna daska za
karijeru.“
Ana: „To onaj novi sa pametnom zgradom? Dok Aleksandar: „Pa ne znam, valjda je dobar.“
fakultet ulaže u sebe, ulaže i u svoje studente,
što je dobro.“
30
[email protected]
S LJUBAVLJU O STRAHU
U l e pezi em ocio n a lnog repertoara nala z e s e i t o n o v i s iv e .
To su note koje n e rado slu šamo , i s lo g o v i k o je t e š k o
i z g o var am o, slike koje nera d o ko n zum ira mo . Tu s u z a ra d
r avno teže ili unutrašn jeg b o g a t s t v a .
Emocija straha nastaje kada procenjujemo
situaciju tako da u svom repertoaru
ponašanja ne pronalazimo način da
je prevaziđemo, doživljavamo da smo
ugroženi mi ili neka naša vrednost.
Među primarnim emocijama on je
najčešći i po važnosti je na prvom mestu.
Mnoge iznenadi činjenica da strah kao
neprijatna emocija ima za nas izuzetnu
važnost. Dokle bismo se kao vrsta, ali i
kao pojedinac, razvili da se nismo plašili?
Dobro je imati strah od visine kada
nas sprečava za iskoračimo sa trema
višespratnice. Sadržaji zakona se temelje
na stahu od kazne za ponašanja koja
nisu prihvatljiva. I dolazimo do pitanja
granice uloge straha - kao korisnog i
straha - kao nekorisnog za funkcionisanje
čoveka. Kada ima ulogu da nas očuva,
da naše ponašanje čini funkcionalnim
u sredini u kojoj jesmo, prepoznajemo
njegovu važnost. Međutim, kada zbog
straha ponašanje postaje neprikladno,
ometajuće za uspeh pojedinca, tada o
strahu govorimo kao o smetnji. Na ovom
mestu podsećam da naša „komandana
soba“ ne razlikuje ove sitaucije: „u
učionici je medved“ i „u učionici je
zamišljeni medved“. Ključno pitanje
koje razgraničava strahove nastale u
ove dve situacije je ŠTA MOŽE DA TI
SE DESI? Racionalan strah je onaj koji
nastaje stvarnom opasnošću, koja osim
što se može desiti nama može se desiti i
drugima. Iracionalan strah je onaj kada
posledice situacije opažamo samo mi i
niko više od prisutnih. U obe situacije,
iako su one potpuno različite, kreće ista
komanda na telesnom nivou: lupanje srca,
ubrzan puls, napetost mišića, suva usta,
znojenje, širenje zenica. Napred rečeno
je u funkciji opravdanja - razumevanja
onih koji imaju ove teškoće. S ovim u
vezi je i izreka „kako misliš tako će ti biti“.
Konkretno, naša misao - kognicija je ta
koja oblikuje naše emocije. Zaključujemo,
da osobama koje imaju poteškoća u
proceni situacije - realnoj percepciji, strah
pravi više problema. Intenzivan strah,
osim na intelektualne procese, deluje i na
usvojene moralne principe: utiče na to da
pojedinac uradi nešto što u normalnim
okolnostima be bi činio.
Posebna vrsta straha (ne)popularna za
školsku populaciju je trema. Možda će
neke od čitalaca iznedaditi, ali tremu
nemaju oni koji se i nisu spremali za
kolokvijum – test - kolntolni, odbranu
Istraživanja su pokazala, što je sada na
nivou opšte poznatog, da postoje strahovi seminarskog, ispit, javni nastup.
Dalje, tremu nemaju ni oni sa niskom
koji se javljanu u tačno određenim
motivacijom za uspeh na nekom od
fazama života, nazvani RAZVOJNIM
ovih polja. Zašto ili kada imamo tremu
STRAHOVIMA. Dakle, sasvim je prirodno
da se dete uzrasta 2-3 godine plaši mraka, npr. tokom javnog nastupa (npr. prvi
glas Srbije)? Usled podvojenosti naše
da tinejdžer strahuje od odbačenosti, od
pažnje na sadržaj koji bi trebalo da
smrti. Karakteristično za ove strahove je
demonstriramo, s jedne strane, i na
da oni nekako sami od sebe prođu, tj. ne
kvalitet utiska koji želimo da ostavimo na
zahtevaju poseban tretman.
one koji nas procenjuju, sa druge strane.
Dakle, pazim na tekst pesme i pazim na
Ukoliko opasnost koja je izazvala
utisak – stav - ocenu koju ću proizvesti kod
strah nastavlja da traje, a mi i dalje ne
„procenjivača“. Kako vreme odmiče, iako
pronalazimo način da je savladamo –
može da se čini kao večnost, pokazujemo
postajemo svesni svoje nemoć i- strah
ono što dominira (tekst pesme) te trema
se pojačava i prelazi u doživljaj užasa.
„splašnjava“. U ovom kontekstu, trema je
U takvom stanju ponašanje postaje sve
korisna, ima podsticajno dejstvo. Dalje,
nesvrsishodnije, i tada se govori o panici.
Intenzitet emocije straha (jezikom medija što više imamo iza sebe situacija javnog
nastupa, pravilnog fidbeka šta se može
bi mogao biti) je od sasvim tihog – npr.
popraviti to bolje kontrolišemo tremu, iliti
oko 40 decibela, -kada smo u stanju da
registrujemo i uvažimo i druge signale, do poznata: „Iskustvo čini svoje“. Međutim,
izuzetno jakog – glasnog – kada postajemo postoje i oni koje trema potpuno blokira,
jer ona tada ne „nastupa samostalno“
„zatvoreni“ za signale pomoći.
već u sprezi sa još nekim osobinama
pojedinca.
U psihološkoj literaturi podugačak je
spisak mogućih fobija, kao posebne
Sagledajmo svoje bogatstvo, budimo
vrste strahova od zatvorenog prostora,
menadžer svog bogatstva, uživajmo u svim
otvorenog prostora, visine, pauka,... Za
tonovima zvukova i boja.
razliku od fobije, koja je uvek strah vezan
za konkretno, anksioznost je intenzivan,
dugotrajan, „slobodno lebdeći strah“.
Kada pitate osobu koja ima fobiju: čega
se plašiš dobija se konkretan iracionalan
Doc. dr Jelena Davidović Rakić
odgovor. Na isto pitanje anksiozna osoba
ne daje konkretan odgovor, tj. ne zna čega
se plaši.
Prepoznato kao „čojstvo i junaštvo“:
čuvam tebe od sebe i čuvam sebe od
tebe.
Postoji ključna razlika među ljudima kada
je reč o reakciji u emociji straha, tako da
postoje oni koji se češće suprotstavljaju
- bore, i oni koji češće beže, nazvane
iktoidna i raptoidna reakcija straha (prema
I.Ignjatoviću, beleške iz mojih studentskih
dana). Kada je reč o međuljudskim
odnosima, između borbe i bega je
asertivnost. Kada u našem ponašanju
prema drugoj osobi nema ni količinski
i po obličju borbe koja ugrožava prava
druge osobe, i kada nema povlačenja
koje ugrožava prava nas samih.
Decembar /Januar
31
DIVNO JE KADA SE OSEĆAMO SJA JNO
D o b a u koj em ži vi mo , p o p u larn a psiholo g ija n a z iv a i e ro m a n k s io z n o s t i. O s e ć a n ja ka o š t o
s u : a n ksioznost, n e rvo za, unutrašn ji nemir, s t ra h o v i, s t re p n ja , s t a ln a n a p e t o s t , s t r a h o d
b u d u ć nosti, depr esija, fizička sla b o st..., p re p la v ila s u p la n e t u . Ta k o đ e , p s ih o lo z i t vr d e d a
s v a k o od nas im a iskustva sa ovim ose ć a n jima , a d a je p ro b le m k a d a s e o n a t o lik o r a z v i j u
da dostignu n ivo neizdrživog s t a ln o g s t ra h a i je z iv ih n a p a d a p a n ik e .
Anksioznost je neprijatno stanje koje
karakteriše osećanje stalne strepnje i straha da
će se nešto strašno dogoditi. Ovu pojavu prati
neprijatna fizička napetost celog tela i izuzetni
unutrašnji nemir. Osoba često ima osećaj da će
“eksplodirati”, da gubi kontrolu nad sobom, da
će joj se desiti nešto “strašno”. se ova osećanja sviđala, ona jako kratko traju i
pošto smo ih osetili i iskazali ona se povlače.
Ovo nas dovodi do sledećeg zaključka:
Osećanja koja odbijamo da osetimo i iskažemo
ne nestaju nego i dalje traju u nama, gomilaju
se i traže da ih iskažemo u potpunosti. Znači
sva osećanja koja ne iskažemo nego pokušamo
da ih odbacimo ili potisnemo, sve jače nas
“guraju iznutra” kako bismo ih osetili i iskazali.
Tada maksimalno osećamo snagu zakona
“Uzrok - Posledica“. Jednostavcno, ne možemo
promeniti svoje reagovanje sve dok osećanja
potiskujemo ili ih držimo zarobljenima u nama.
Naša osećanja apsolutno uvek nadjačaju
naše svesne misli i logiku. Stoga, kada god
dopustimo sebi da osetimo ili iskažemo svoja
osećanja automatski nestaje pritisak koji ona
stvaraju ako ih ignorišemo ili potiskujemo. Kad
su osećanja jednom iskazana, tada se uvek
potpuno spontano vraćaju u ležište i onda naša
logika ima punog smisla u definisanju situacije
na način koji nama odgovara.
Anksiozna osoba je konstantno u stanju
“iščekivanja”, stalno je na oprezu, kao da joj se
sprema neka opasnost. Ispočetka retko, a kad
jednom počne, onda sve češće anksioznost se
pretvara u napade panike koji se manifestuju u
vidu: jakog straha, brzog lupanje srca, gušenja,
znojenja, itd). Anksioznost i panični napadi su
često rezultat akumuliranog negativnog stresa.
Panični napadi u većini slučajeva nisu vezani
za konkretan događaj ili osobu, a to znači
da se napad panike može desiti bilo kada i
bilo gde. Osoba koja je duže vremena imala
ovakve smetnje tj. bila u stanju konstantne
zabrinutosti, polako počinje da se zatvara u
sebe i sve teže vodi normalan život. Iskustva pokazuju da posle svakog napada
panike osoba ostaje u zbunjenom stanju,
i svaki put postaje sve tužnija i uplašenija,
stalno se pitajući: «Zašto baš Ja? Zašto se baš
meni ovo dešava?» Naravno, nikada nema
adekvatan odgovor na ova pitanja i zato
postaje sve tužnija i nesigurnija. Ovakav šablon
se može ustaliti i ponavljati mesecima, čak
godinama. izazivajući uvek jače osećanje straha
i nemoći.
Destruktivna osećanja poputopisanih su poziv
za totalnu i neopozivu promenu. Prvi korak
u rešavanju ovakvih problema je kompletna
medicinska i biološka provera. Odnosno,
detaljni medicinski pregledi da bi se otkrio
mogući fizički problem ili biološki razlog
ovakvog stanja, odnosno ponašanja.
Na poče t k u behu s am o o s e ć a n j a
Naša životna iskustva generišu osećanja.
Osećanja generišu naše stavove o svim
životnim situcijama. U procesu razvoja svakog
čoveka, prvo je nastala sposobnost da oseća
senzacije, a potom dolaze svesne analitičke
sposobnosti. Naš nervni sistem prvo razvija
sposobnost osećanja različitih senzacija. Te
senzacije koje se fizički manifestuju u našem
telu nazivamo osećanjima. U prvih nekoliko
godina života, isključivo imamo sposobnost da
osećamo bez ikakve mogućnosti da ih svesno
analiziramo ili tumačimo. Taj proces osećanja
senzacija je i dalje prisutan u svakome od nas
i potpuno se spontano dešava bez ikakvog
svesnog učešća. Stavove kreiraju naša iIskustva
i uticaj drugih.
Uzrok - Posledica je prirodni zakon koji važi i
u nama. Uzroci svakog našeg ponašanja i svih
stavova o svemu u životu posledica su naših
iskustava i uticaja ljudi kojima smo okruženi.
Kad se neko oseća loše (strah, strepnja, itd.) po
zakonu Uzrok - Posledica znamo da se njemu
u životu već desilo nešto što čini da se oseća
tako. Desilo se nešto što je stvorilo podsvesni
“Neprijatno mi je“stav,kao nekakvu reakciju
zaštite. Da nije tako, u takvim situacijama bi
postojao otvoren istraživački stav umesto tog
neprijatnog. Stav koji u sadašnjosti izaziva neko
negativno osećanje, a samim tim i reakciju,
programiran je prošlim iskustvima.
32
Zašto j e važno osećati sva
osećanj a
Da nije tako ne bi ga ni bilo. Neko ko ima
napade panike i ne može da diše već je
imao neko loše iskustvo praćeno velikim
osećajem straha kada je pomislio da će umreti.
Apsolutno sva naša mišljenja, uverenja i
reakcije su posledica naših iskustava, kako onih
realnih tako i onih zamišljenih. Na osnovu tih
i takvih iskustava formiraju se naši stavovi o
svemu, a ti stavovi izazivaju naše reakcije, kako
dobre tako i loše. Upravo zato je toliko teško
promeniti stavove svesnim naporom i logičkim
razmišljanjem. Oni nisu deo naše svesti.
Stavovi se nalaze u našoj podsvesti, a podsvest
ne poznaje “Dobre ili Loše stavove“. Ona
poznaje samo naša iskustva sa situacijama. Pri
tome naša podsvest pamti sva naša iskustva od
trenutka kad smo rođeni sve do sad.
Š ta s u to N egati vna i l i Loša
Osećanj a?
Negativna osećanja su ona osećanja koja
čine da se osećamo loše. Da budemo još
precizniji, to su osećanja koja nas sprečavaju
da se osećamo dobro i na taj način nam ne
dozvoljavaju da budemo i radimo najbolje
što možemo. Negativna osećanja izazivaju
neprijatnu telesnu reakciju. Ovakva osećanja
su uvek praćena nekim oblikom tenzije,
nemira i nelagodnosti u našem telu. Ona nam
oduzimaju jasnoću misli, moć koncentracije i
smireno logičko razmišljanje.
“N e g a ti v na Osećanj a či ne ži vot
n e p o d n o š lj i vi m sve dok i h se ne
osl obodi mo“
Ovo poslednje je ključno. Naime, naš otpor
prema negativnim osećanjima je to što
je najbolnije u svemu tome. Svim drugim
osećanjima koja nam prijaju mi, potpuno
automatski, dopuštamo da ih osetimo i
iskažemo i kao posledicu toga ona se povlače
nazad u ležište. Primer: osećanje radosti,
zadovoljstva, sreće, seksualnog uzbuđenja
itd. Nabrojanim osećanjima ne pružamo
nikakav otpor, naprotiv odmah ih prihvatamo
i iskazujemo. Ipak, bez obzira na to koliko nam
Svako naše razmišljanje u odnosu na svaku
situaciju u kojoj se nalazimo posledica je onoga
što osećamo u vezi sa tom situacijom. Upravo
osećanje koje imamo u nekoj situaciji, pokazuje
nam kako naša podsvest doživljava tu situaciju.
Što će reći, naša podsvesna interpretacija
situacije u kojoj se nađemo kontroliše naše
intelektualno i logičko razmišljanje odnosno
našu reakciju. Dopuštajući sebi da osetimo i
iskažemo sva svoja osećanja, kako pozitivna
tako i negativna, dajemo sebi šansu da
uspostavimo lični mir i harmoniju. Menjajući
naš inicijalni način reagovanja na negativna
osećanja “umesto odbijanja – prihvatamo da ih
osetimo – iskažemo - oslobodimo“ izazivamo
domino efekat koji u potpunosti ruši kulu
sazidanu od nagomilanih negativnih osećanja.
Osećanj a su sastavni deo
podsvesti i ona su nj ena r eakcija
na si tuaci j e
Naša podsvest je posvećena očuvanju naših
već usvojenih definicija sveta i života, čak i
onih koji nam svesno deluju loše. Da bi se bilo
koja naša definicija ili stav promenili, prvo je
potrebno uspostaviti emotivnu harmoniju, a to
se postiže oslobađanjem nagomilanih osećanja
u vezi te definicije. Tek kad se uspostavi
emotivna harmonija, moguće je promeniti
već usvojene definicije i stavove. Ovo je
neophodno razumeti, zato što, kada je neko
osećanje prihvaćeno od strane naše podsvesti,
ono je prihvaćeno kao zakon po kome baš
tako reagujemo na sve slične situacije. To
prihvaćeno osećanje od tog trenutka pa
ubuduće je naša automatska emotivna reakcija
koja izaziva određeno ponašanje na sve slične
situacije. I to je tako. No, ono što većina ljudi
ne zna jeste da skoro sve emotivne reakcije i
stavovi koji nam se danas ne sviđaju, nastali
su u vreme kad nismo imali dovoljno znanja
i životnog iskustva da ih definišemo na ovaj
logički način, i to u periodu od rođenja pa do 5
- 6 godine života. Drugim rečima, bez obzira na
to šta naša svest misli o nekoj našoj emotivnoj
reakciji, kad je neko osećanje izazvano
dovoljan broj puta određenim situacijama ili
uticajima, ono postaje program ponašanja za
našu podsvest.
[email protected]
Pri tome naša podsvest stvara ove programe
na osnovu naših iskustava, bez obzira na to da
li su ona bila zadovoljstvo, bol, dobro ili loše.
Naša podsvest radi na osnovu familijarnosti
(šta joj je već poznato) i asocijacija, a ne na
osnovu logike da li je nešto dobro ili nije.
Problem je ot por o s e ć a n j i m a –
R eše nje dolaz i k r o z e m o ti v n o
pr až njen j e
Odupiranje i otpor osećanjima daleko je
ozbiljnija stvar nego što većina ljudi misli.
Sva naša osećanja su dizajnirana da se kreću
ciklično: Situacija - Osećanje – Iskažemo ga –
Oslobodimo ga – Završen ciklus. Pokušavajući
da “Ne Osećamo“automatski stvaramo pritisak
i nelagodnost u sebi. Održavanje otpora i
čuvanje osećanja potisnutim crpi ogromnu
količinu naše životne energije. I kako se
potisnuta osećanja gomilaju, tako se sve više
iscrpljujemo telesno i emotivno. To je kao da
pokušavamo non - stop da plivamo uzvodno.
Samo je pitanje vremena kada ćemo potpuno
iscrpeti svu svoju energiju i potonuti. Pružajući
otpor sopstvenim osećanjima prekidamo naš
prirodni ciklus kruženja energije: Situacija
- Osećanje – Iskažemo ga – Oslobodimo ga –
Završen ciklus. Kao posledica prekida kruženja
energije, energija koja bi bila usmerena na
održavanje savršenog rada svih sistema i organa
našeg tela usmerava se na otpor osećanjima
i to nas čini slabima. Ta slabost se potom
manifestuje nepravilnim radom naših normalnih
telesnih funkcija koji se naziva bolest.Emotivno
Pražnjenje – Oslobađanje Nagomilanih Osećanja
se može desiti samo ako mi to dozvolimo.
Sva naša osećanja traju kratko, osim ako se
odupiremo osećanju tih osećanja.
Da zaključimo: sva naša osećanja kako
dobra tako i loša traju vrlo kratko, osim ako
im se odupiremo. Što se pre oslobodimo
nagomilanih osećanja i naučimo kako da
održavamo prirodan - zdrav ciklus: ”Situacija
- Osećanje – Iskažemo ga – Oslobodimo ga –
Završen ciklus” pre ćemo se osećati smireno
i uspevati da kontrolišemo sopstveni život.
Znajući da ne možemo promeniti svet oko
nas, koji u nama izaziva i prijatna t i neprijatna
osećanja, ostaje nam jedan jedini logičan izbor,
a to je da promenimo naše reakcije i osećanja
u odnosu na svet u kome živimo.
Nije lako, a kažu da je moguće!
Preuzeto sa
http://hipnbeograd.com/
UPRAVLJANJE STRAHOM OD JAVNOG NASTUPA
Kao budući menadžeri neophodno je da
usvojimo znanja iz različitih oblasti. Posebna
pažnja se posvećuje oblastima koje su u vezi
sa upravljanjem proizvodnjom, upravljanjem
promenama, upravljanjem kvalitetom,
ljudskim resursima. Kvalitetan menadžer bi
trebalo da bude pre svega obrazovana ličnost
koju krasi odlučnost, spremnost na izazove,
komunikativnost.
Međutim, svaki menadžer je ipak samo
čovek koji se svakodnevno suočava sa raznim
strahovima.
Prema definiciji strah je primarna emocija koja
nastaje usled opažanja ili očekivanja stvarne ili
neke zamišljene opasnosti ili ozbiljne pretnje.
Postoji verovatnoća da kada bi se više obraćala
pažnja na suočavanje menadžera sa svojim
strahovima, da bi oni svoje ciljeve ostvarivali
mnogo brže i kvalitetnije. Jedan od najvećih
strahova je strah od javnog nastupa, koji
jednom menadžeru nikako ne sme da stoji
na putu. Postavlja se pitanje na koji način
upravljati ovom vrstom straha?
Evo nekoliko predloga koji bi mogli da koriste
svim studentima koji se spremaju da postanu
uspešni menadžeri a koji imaju strah od javnog
nastupa.
Uvek bi trebalo doći pripremljen i 15 minuta
ranije kako bi se proverila tehnička podrška
(ukoliko je koristimo).
Kada se drži neki govor ili brani Seminarski
rad, trebalo bi biti svestan činjenice da nas niko
neće gađati paradajzom ili nečim drugim (osim
ako nam izlaganje nije prilično dosadno).
Ovo je delić iz čitavog niza trikova koji pomažu
kod upravljanja strahom od javnog nastupa.
Najbitnije je da čovek bude ono što jeste i da
se uvek trudi da bude što bolji.
U slučaju da primetimo odsustvo interesovanja
za naše izlaganje trebalo bi da smo spremni
i da se našalimo na sopstveni račun, nije
loše ponekad ispričati neki vic. Na taj način
razbijamo tremu a prisutni će primetiti da
nismo zategnuta ličnost i zainteresovaće se
više za ono što sledi.
I konačn...ako baš ništa od ovde nabrojanog
ne pomogne u eliminaciji straha, imajte u vidu
sledeće - Svako izlaganje ima svoj kraj.
Milanka Tucakov
Vežbe ispred ogledala nisu za odbaciti.
Naprotiv.
Takođe, nije loše vežbati svoj nastup pred
nekim iz porodice ili prijateljem.
Važno je da nam garderoba bude udobna
kako ne bismo obraćali pažnju na neki odevni
predmet koji nas, recimo, žulja.
Trebalo bi sebe uveriti da ste baš vi „zvezda“
toga dana i da su svi došli zbog vas. Publiku
valja doživeti kao saveznika a nikako kao
nekoga ko će vas u startu kritikovati.
Ako niste zadovoljni svojim izlaganjem nikako
se nemojte izvinjavati publici. Uvek postoji
neko kome će se vaš način rada dopasti.
Zahvalite se na pažnji.
U POTRAZI ZA HRABROŠĆU
Davnih dana, još kao djeca, često smo
slušali bajke o hrabrim vitezovima, hrabrim
prinčevima, hrabrim djevojčicama i dječacima
i hrabrim ostalima. Ključna je ta riječ hrabri.
Ni jedan princ ne bi spasio svoju princezu da
nije bio hrabar, ali postavlja se pitanje odakle
princu tolika hrabrost? Gdje se pronalazi
hrabrost? Tu se krije cijeli nesporazum.
S jedne strane se ulazi u Ulicu straha, a s druge
strane je, takozvana, Ulica bezbrižnosti. Teško
ih je opisati jer ih svatko vidi na drugačiji način,
ali je sigurno da se puno lakše ulazi u Ulicu
bezbrižnosti. Ulica Straha izuzetno je mračna i
puna raznih prepreka i prije svega nepoznata
i jako nepredvidiva, pa tko bi normalan ulazio
tu?
Hrabrost se ne pronalazi jednostavno. Na
tržnici, kod, recimo, Đure, se među jabukama
i lukom još uvijek ne prodaju bočice sa pola
litre instant hrabrosti. Ne, ako želite pronaći
tu plahu damu zvanu Hrabrost, morat ćete je
tražiti jednako uporno kao što je princ tražio
svoju princezu.
E, upravo u tome je trik na našem putu u
potrazi za hrabrošću.
Prvo ćete se uputiti na daleki put koji počinje
tamo iza ugla na kojem stoji prefrigani
gospodin Problem i, kako to već iza uglova
biva, doći ćete do raskrižja.
Decembar /Januar
Da bi pronašli hrabrost, moramo proći cijelom
Ulicom straha jer je to jedini put kojim se do
nje dolazi. Nema prečica i zaobilaznica, ni
taksija koji voze sve do tamo. Ali kada jednom
prođete Ulicom straha i pronađete gospođicu
Hrabrost, uvijek ćete se tamo vraćati. Ulica
straha bit će sve svjetlija i s vremenom ćete i
zaboraviti čega ste se u stvari bojali.
Tako ćete ruku pod ruku s gospođicom
Hrabrost prošetati pokraj gospodina Problema
na ćošku koji će, začudo, biti svakog puta sve
manji i manji.
Mislili ste da se hrabri nikada i ničega ne
plaše? To je varka koja se počela širiti Ulicom
bezbrižnosti. Dapače, hrabri se najviše plaše,
zato i jesu hrabri, jer znaju kako se boriti sa
svojim strahom i naposljetku biti veći i jači od
njega. Eto, u tome je cijeli nesporazum.
Ako se jednog dana na tržnici ipak bude
prodavala hrabrost na litru, zasigurno će jedan
od glavnih sastojaka biti i strah. Pa će onda
možda biti: „Đuro, daj meni kilu jabuka i pola
litre Hrabrosti i pozdravi doma svoje.“
Simona Tomić
33
STRAH OD NOVIH TEHNOLOGIJA
Moderna tehnologija napreduje takvom
brzinom da današnji izumi sutra već postaju
prevaziđeni. U narednih deset godina očekuje
se ogroman napredak na tehnološkom polju
. Kažu da ćemo biti svedoci neverovatnih
izuma o kojima su prethodne generacije
mogle samo da maštaju. I tako u krug. Svaka
nova generacija donosi nešto novo i ima svoje
specifičnosti. Danas je normalno svakodnevno
koristiti Internet, Ipod, mobilni telefon… U
budućnosti će verovatno roboti raditi umesto
ljudi i biće podjednako dobri u obavljanju posla
kao i ljudsko biće.
Nove tehnolgije su neminvonost u
savremenom svetu. 21. vek podrazumeva i
lako baratanje svim postojećim tehnologijama.
I novi, takozvani mlađi, naraštaji, sa njima
nemaju probleme. Jer, prosto, rodili su se
uz Internet, kompjutere, televiziju, mobilne
telefone… I ove stvari im nisu nepoznate.
Sa druge strane, imamo ljude koji pripadaju
onom “starom kovu” i prosto nisu spremni na
promene, a ni na kompromise. Mnogi ni zarad
posla , iako su možda u njemu već dugi niz
godina, nisu spremni da uče da rukuju
tehnologijama koje im se nameću. A nije da
ne bi voleli da ih savladaju i razumeju. Oni se
prosto boje, da je njihovo vreme prošlo i
da je sada kasno da uče nešto da koriste i
razumeju. I to ispočetka. Boje se da je “to”
komplikovano i da nikada neće naučiti da
rukuju istom. I tu nastaje problem. Zbog straha
od novih tehnologija i pod velikim pritiskom,
prosto nisu u stanju da usvajaju nova znanja i
da napreduju. I ono što bi mogli da nauče, ne
mogu, jer se boje. A ne bi trebalo.
Takođe, današnji mladi ljudi, koji nemaju strah
od novih tehnologija i koji nemaju probleme da
ih svakodnevno korisite, kako za učenje, tako
i za zabavu –previše se uzdaju u tehnolgiju.
Baš zbog činjenice da im je sve dostupno
i servirano kao na tanjiru, kao i da im one
umnogome olakšavaju svakodnevni život –
ljudi koji su to sebi dozvolili su previše lenji. Što
naravno nije dobro.Osoba, koja bira da pročita
kratki siže neke knjige na Internetu, umesto
da je zapravo pročita od korice do korice, u
velikom je problemu. Takva osoba je oštećena
- na neki nnačin. Uskraćena za dosta stvari,
za koje svakako ne bi bila, da tehnolgija ne
napreduje munjevitom brzinom. Posmatrajući
dve različite generacije, dve različite
strukture ličnosti, lako se može zaključiti da
nova tehnologija za jedne predstavlja veliki
problem,j er je posmatraju kao bauk, jer nisu
rasli u tom vremenu. Isto tako, oni koji su se
uz HiTech praktično rodili, to posmatraju kao
sastavni deo života. A i jedni i drugi imaju
prava na to.
Mada, svi koji su pod stalnim pritiskom, zbog
stalnih tehnoloških napredaka i inovacija, ne
bi trebalo da posmatraju stvar sa negativne
strane i da u tome vide samo problem. Kada
bi se suočili sa tim strahom, strahom od
neznanja, odmah bi bili u boljoj poziciji. A drugi
korak je da uz nečiju pomoć počnu da uče. Da
savladavaju korak po korak i polako da počnu
da koriste tehnologiju i da je doživljavaju kao
sastavni i neophodni deo savremenog doba.
Na kraju, zasigurno – shvatiće da je tehnologija
neophodna savremenom čoveku i da je sa
njom lakše. Samo ne bi trebalo biti ekstreman i
oslanjati se samo na nju. Ni jedna krajnost nije
dobra.
Iva Ivić
NAJVEĆA SNAGA GLUPIH JE DA NEMAJU STRAHA DA
KAŽU GLUPOST
„Ti se ne plašiš mraka. Plašiš se onoga što je u
njemu.
Ti se ne plašiš visine. Plašiš se pada.
Ti se ne plašiš ljudi oko sebe. Plašiš se
odbacivanja.
Ti se ne plašiš ljubavi. Plašiš se da nećeš biti
voljena.
Ti se ne plašiš da ga pustiš od sebe. Plašiš se da
prihvatiš stvarnost da je on otišao.
Ti se ne plašiš da počneš iznova. Plašiš se da
ćeš zbog istog razloga biti povređena.”
“Možda je u početku bilo i drugih motiva, ali
danas je glavni strah. Od straha su ljudi zli,
surovi i podli, od straha su darežljivi, čak i
dobri.”
“Čovek u današnje vreme ne vodi dovoljno
razgovora sa samim sobom. On ima strah da
samom sebi kaže svoje mišljenje.”
“Strah je ubica uma. Strah je mala smrt koja
donosi potpuno brisanje.”
“Kad čovek ima ljubavi, nema straha.”
“Opasno je kad se čovek nađe sam, okružen
tišinom tuđeg neprisustva, više je strahova i
čudnih razgovora sa sobom.”
“Strah čini da se ostvare one stvari kojih se
čovek plaši.”
“Toliko je bilo u životu stvari kojih smo se
bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti.”
“I heroj i kukavica se podjednako plaše i
osećaju isti strah, samo što mu se heroj
suprotstavlja i pretvara ga u žar.”
“Prva dužnost čoveka je da pokori strah.”
“Strah životu kalja obraz često.”
“Učinite ono čega se bojite i strah će sigurno
umreti.”
“Gde ima straha, tu nema vere.”
“Suoči se sa svojim najdubljim strahom. Posle
toga, strah gubi snagu. Nestaje i osnovni strah
– strah od slobode. Najzad si slobodan.”
“Život zahvaćen strahom ne može se nazvati
pravim životom. Ne zna se za koliko, ali za
koliko god bilo, makar za dlaku, strah je bliži
umiranju nego životu.”
34
“Strah je produžena senka neznanja.”
“Savladati strah je početak mudrosti.”
“Kad u bojažljivom čoveku obamre strah, onda
se i takvog treba pribojavati isto kao i onog koji
je prirodno hrabar. Možda i više.”
“Preplašen je napola pobeđen.”
“Onaj koji te se boji, kad si prisutan, mrzi te
kad si odsutan.”
“Hrabrost je otpor strahu, vladanje strahom - a
ne odsutnost straha.”
“Bolje je umreti nego živeti u strahu od smrti.”
“Putovanje od hiljadu milja počinje jednim
korakom.”
“Čovek ne može da otkrije novi okean, ako
nema hrabrosti da izgubi iz vida obalu.”
“Mnogi greše iz straha da ne pogreše.”
Aleksandra Menićanin
[email protected]
R
O
L
O
K
ERENCIJA
SS KONF
RE
P
–
”
P PORTRAIT
“HEL
u
mbra 2011. godine
enadžment, 6. dece
m
kada
za
,
ra
tu
ua
lte
ku
jan
i
Fa
a
br
na
akog decem
u medijima,
sv
ta
ju
en
va
žm
ša
ad
de
en
se
M
je
dine
jedničkom
cija ko
Studenti četvrte go
bom Vojvodina i za
nizu Press konferen
klu
u
u
im
dn
sk
je
af
š
gr
jo
to
su
Fo
li
sa
a, održa
ciju bila je saradnja
Sremskim Karlovcim
”.
vod za ovu konferen
Po
.
PR
u
laž
10. decembar,
po
om - “Help portrait
nti
i put, planirana za
budući apsolve
ug
humanitarnom akcij
dr
po
di
vo
ro
sp
ju. Osobe
gde se
oju portret fotografi
je u Novom Sadu,
sv
a,
ju
et
bi
sv
do
om
da
i
šir
uć
va
og
ma om
se fotografije
ja se održa
grfišu, nakon toga
esposobljenim ljudi
to
Akcija fotografa, ko
on
fo
o
ln
se
ija
je
er
afi
at
gr
m
to
i
fo
e
starijim
portreta ili studijsk
a njen cilj je da deci,
do fotografije svog
đu
.
do
aju
da
nj
sti
prof. dr. Miloš
kla
no
po
uć
i
u
og
izrađuj
[email protected], govorili su
koje nisu u m
a
am
rij
to
os
pr
u
održe
– Miško Kordić.
ćnosti slične akcije
to kluba Vojvodina
fo
ejom da se u budu
id
ik
j
dn
no
se
še
ed
vr
pr
za
i
i,
t
cij
žmen
u “Panda”.
Na konferen
Fakultetu za menad
oj Kamenici i u vrtić
sk
em
Sr
u
”
lu
se
Dijana Kneževič
m
Babić – profesor na
na je u “Dečije
rža
od
”
ait
rtr
po
Akcija “Help
/Januar
KRCKALICA
TRI „N“ ZA DOBAR DAN
ko s e s je d n e s t ra n e ra z v ija ju s a z n a n ja o v a ž n o s t i
pravilub, e, infoIa
o
p
li
a
rma
cija o d o b ro j i k v a lit e t n o j k o mu n ik a c iji u p o s lov n o m
,
o
o
s
o
ln
a
e
ks
rn
o
o
d
v
a
o
r
g
svetu
,
sa
d ru g e , mra č n ije , s t ra n e e g z is t ira is k riv lje n n a č i n
a
d
p
o
Zvuči obinga su a priznanja i .
komu
n
ika
c
ije i p o n a š a n ja – p o z n a t k a o mo b in g . Mo b i n g j e
m
d
n
a
e
žrtv e, osetljive isane za r
o
b
lik
p
o
n
a
š
a
n ja n a ra d n o m me s t u k o jim je d n a ili v iš e o s o b a
iv
t
n
u
o
d
s
e
ur
visoko mženi mobingućuju i
n
a
mern
o
p
s
ih ič k i z lo s t a v lja d ru g u o s o b u . Cilj mo b ing a j e
,
e
ik
it
r
k
izlo koji prime slu. ugro žava n je u g le d a , lju d s k o g d o s t o ja n s t v a , e limin a ci j e s a
e
ć
š
e
č
j
A na oštenjaci“ nosti na po
odre đ e n e p o z ic ije ili ra d n o g me s t a . Na u k a s ma t ra da j e
tzv. „pljuju nepravil
oso
b a žrt v a mo b in g a a k o n a ra d n o m me s t u t rp i p s ihi č k o
v
a
ij
r
p
nasilje n a jma n je je d n o m n e d e ljn o u t o k u š e s t me s e c i .
Fenomen mobinga prvi je naučno i
sistematski proučavao psiholog Heinz
Leymann. Upotrebio je i objasnio
termin mobing, odredio njegova
obeležja i posledice po zdravlje osoba
psihički zlostavljanih na poslu. Leymann
je osnovao i prvu kliniku za pomoć
žrtvama mobinga. Takvih institucija je
u svetu sve više, a svaka veća firma u
svetu zapošljava terapeute koji pomažu
žrtvama mobinga da prevaziđu probleme.
Problemi su raznovrsni i prepoznaju se
kao razdražljivost, depresivnost, napetost,
nesanica, nemir koji žrtva teško definiše,
poremećaj u govoru a neretko i konfliktno
ponačanje.
Kod nas je mobing definisan kao
zlostavljanje na radu, a sprečavanje
ove pojave definisano je Zakonom o
sprečavanju zlostavljanja na radu (Sl.
glasnik RS 36/2010) koji pojavu definiše:
„Zlostavljanje, u smislu ovog zakona,
jeste svako aktivno ili pasivno ponašanje
prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod
poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj
ima ili predstavlja povredu dostojanstva,
ugleda, ličnog i profesionalnog integriteta,
zdravlja, položaja zaposlenog i koje
izaziva strah ili stvara neprijateljsko,
ponižavajuće ili uvredljivo okruženje,
pogoršava uslove rada ili dovodi do
toga da se zaposleni izoluje ili navede
da na sopstvenu inicijativu raskine radni
odnos ili otkaže ugovor o radu ili drugi
ugovor. Zlostavljanje, u smislu ovog
zakona, jeste i podsticanje ili navođenje
drugih na ponašanje iz stava 1. ovog
člana. Izvršiocem zlostavljanja smatra
se poslodavac sa svojstvom fizičkog
lica ili odgovorno lice kod poslodavca
sa svojstvom pravnog lica, zaposleni ili
grupa zaposlenih kod poslodavca, koji vrši
zlostavljanje iz st. 1. i 2. ovog člana” (izvor:
http://www.politika.rs/rubrike/potrosac/.
sr.html).
Zlostavljač (mober) može da bude bilo ko:
pretpostavljeni, bilo ko iz menadžmenta
uveren da ga ugrožava onaj drugi iz
menadžmenta, grupa radnika koja
podstaknuta nekim slabostima zlostavlja
pretpostavljenog, grupa radnika koja svoje
frustracije iskaljuje na jednoj žrtvi ili radnik
koji zbog zavisti ili osećaja ugroženosti
zlostavlja kolegu.
Cilj mobinga uvek je ugrožavanje ugleda,
časti, ljudskog dostojanstva i integriteta,
sve do eliminacije sa radnog mesta.
Zlostavljanje je izuzetno bolno i bolno
36
dokazivo, jer se sprovodi u dugom
periodu i sistematski, pa se posledice
prepoznaju tek kada žrtva zapadne u
ozbiljnu psihičku i fizičku krizu. Sa druge
starne zakon o mobingu koji se kod nas
zove Zakon o sprečavanju zlostavljanja na
radu, uneo je mnogo olakšica za sve one
koji dokazuju mobing.
Istraživanja dalje pokazuju da je među
osobama izrazite inteligencije malo
mobera. Najžešći moberi su prosečno i
ispodprosečno inteligentne osobe. Često
žene. Mober ima psihopatološke crte i
odlikuju ga tri N: nesigurnost, nestručnost i
neznanje. Kada su na položaju maltretiraju
i uklanjaju bolje od sebe (http://www.
politickiforum.org/index.php?vrsta=tribina
&naredba=prikaz&tekst=32). Karakteristike
zlostavljača su egocentričnost i
nesposobnost empatije. Precjenjuju sebe u
svakom smislu – naročito intelektualnom i
profesionalnom, i po pravilu svaljuju krivicu
na druge koje istovremeno iskorišćavaju za
svoje potrebe. U tom smislu, Heiz Leymann
govori o sindromu punog i praznog
stola. U prvom slučaju zaposleni dobijaju
zadatke neprilagođene profesionalnoj
kvalifikaciji, a u drugom slučaju zaposleni
je pretrpan obavezama i zadacima, kratkim
rokovima, dobija uvek nove i nove zadatke
– pri tom je finansijska nadoknada uvek
ista ili se preti i umanjenjem prihoda.
Postoji i „nešto između“ – najgore i
najteže dokazivo, prisvajanje tuđih
rezultata kao sopstvenih. Ovo je najteže
dokazivo na sudu, ali nije nemoguće
pokazuje već i domaća sudska praksa,
odnosno primeri koje je moguće pronaći
u medijima kao prikaz dobre prakse.
U svakom slučaju najčešće i omiljene
pretnje su otpuštanjem, smanjenjem
plate, najperfidniji vid mobinga su razna
etiketiranja, ponižavanja, vređanja,
generisanje i podgrejavanje sukoba koje
grupe prepoznaju kada je već kasno,
manipulisanje glasinama i sl.
Žrtve mobinga najčešće su izuzetno
kreativne, izuzetno posvećene i odgovorne
osobe, zatim najmlađi zaposleni i osobe
pred penzijom, osobe drugačijih poltičkih
opredeljenja, “poštenjaci” tj. osobe koje
uočavaju i ukazuju na nepravilnosti u radu
bilo nekog iz menadžmenta bilo firme u
celini, zatim invalidi, višak radne snage,
bolesne osobe. Žrtve mobinga su i osobe
koje veruju u samostalnost u radu, koje
naivno smatraju da se moraju poštovati
uslovi rada koje zakon propisuje, koje
prepoznaju «specifična» tumačenja zakona
u korist poslodavca i na štetu zaposlenih
i sl. Zanimljivo je da su, po pravilu, žrtve
mobinga odgovorne osobe, uredne,
osetljive na priznanja i kritike, posvećene
poslu, imaju autoritet u svom okruženju,
visoko motivisane za rad.
Prevencija mobinga je moguća tek kada
među zaposlenima postoji svest o šteti
koju im mobing nanosi. A to je moguće
prepoznati tek kada postoji edukacija o
ovom fenomenu. Sada u Srbiji postoji
zakonska regulativa definisana Zakonom
o sprečavanju zlostavljanja na radu, koja
objašnjava i opisuje sve aktivnosti koje
spadaju u mobing, definiše odgovornost
poslodavca i zlostavljača i propisuje kazne.
Štaviše, svaki poslodavac u Srbiji svoje
zaposlene blagovremeno je upoznao
sa njihovim pravima. Dalje je sve na
zaposlenima.
Kako prepoznati mobing?
Češće se javlja u organizacijama koje imaju
strogu hijerarhijsku strukturu, koje ne
vode računa o međuljudskim odnosima,
koje imaju višak radne snage, zapostavljaju
profesionalno usavršavanje i nemaju
jasna pravila ponašanja. Leymann navodi
zabrinjavajući podatak da svaki radnik u
svojoj karijeri ima 25% šanse da barem
jednom doživi mobing. Ovaj procenat
je za zemlje u tranziciji je mnogo viši.
Naime, u Agenciji za mirno rešavanje
sporova kažu da je svaki treći zaposleni
u Srbiji izložen nekoj vrsti mobinga, a tek
svaki deseti se usuđuje da podigne glas.
Napredak je uočljiv u protekloj godini,
navodi arbitar za mirno rešavanje sporova,
advokat Dejana Ivančić Spasojević. Naime,
agencija je svakodnevno posredovala u
mirnom rešavanju i u isto vreme radila na
edukovanju kroz čitav niz javnih nastupa
i medijski ispraćenih akcija. Agencija
trenutno ima najveće iskustvo na ovom
planu, jer je doneto tridesetak odluka u
postupku arbitraže vezano za mobing. Kako
kaže Ivančić Spasojević, češće se javljaju
zaposleni koji rade u državnim ustanovama
i institucijama, a spor se pred Agencijom
pokreće dobrovoljno i uz saglasnost obe
strane.
Mobing generiše ozbiljne psihosomatske
probleme. Njihov intenzitet zavisi od toga
koliki je intenzitet mobinga, koliko dugo
traje kao i od same ličnosti koja je izložena
mobingu. Kod žrtve se javlja promena
socijalno-emotivne ravnoteže koja se
prepoznaje kroz napade plača,
[email protected]
Bosing je najčešći i najteži vid mobinga. To
su situacije kada nadređeni omalovažava
svoje podređene. Sama reč bosing je
izvedenica koja podrazumeva namerno
mobiranje «odozgo na dole». Dakle
neposredni akteri su samo nadređeni
i podređeni i krajnji cilj je uvek trajno
sklanjanje saradnika koji je često u takvoj
poziciji da ne može da se brani. U takvim
okolnostima svaki dolazak na posao za
žrtvu bosinga predstavlja ogroman stres.
Aktivnosti koje karakterišu mobing mogu
se podeliti na napade na adekvatno
komuniciranje, napade na ugled, napade
na kvalitet rada i napade na zdravlje. To
su sledeća ponašanja: neopravdano i
namerno onemogućavanje zaposlenog da
iznese svoje mišljenje, verbalno napadanje,
ismejavanje, ogovaranje, izmišljanje priča,
širenje neistina o zaposlenom uopšte i
u vezi sa njegovim privatnim životom,
davanje ponižavajućih radnih zadataka
koji su ispod nivoa znanja i kvalifikacija,
neopravdano prekidanje zaposlenog
u govoru, obraćanje uz viku, pretnju i
vređanje, uznemiravanje zaposlenog
putem telefonskih poziva, ignorisanje
prisustva zaposlenog, neopravdana fizička
izolacija zaposlenog iz radne okoline,
neopravdana zabrana komuniciranja sa
zaposlenim, negativno komentarisanje
ličnih karakteristika zaposlenog, imitiranje
glasa, gestova i načina kretanja zaposlenog,
ponižavanje zaposlenog pogrdnim i
degradirajućim rečima, određivanje
neprimerenih rokova za izvršenje radnih
zadataka, neopravdane stalne pretnje
(npr. raskidom radnog odnosa, odnosno
otkazom ugovora o radu ili drugog ugovora)
i pritisci kojima se zaposleni drži u stalnom
strahu, pretnja da će se protiv zaposlenog
primeniti fizička sila, fizičko uznemiravanje
koje nema elemente krivičnog dela,
namerno izazivanje konflikata i stresa –
sa http://www.mc.rs/mc_press_centar/
dogadjaji.4.html?eventId=8160.
kažu da je to direktna posledica
donošenja pomenutog zakona, čitavog
niza radnih sporova koji su završeni
presudom za mobing i ogromnim
materijalnim kaznama za mobere.
Savremena medijska kultura je takva
da se danima posle presude u korist
zlostavljanog o tome piše, razgovara i
analizira – navodi Spasojević Ivančić,
i dodaje da, po pravilu, u firmama
u kojima postoje jasna pravila, gde
vlada radna uređenost, gde su jasna
ovlašćenja, u kojima se zna ko koju
odluku donosi i kada, kao i u firmama u
kojima sve odluke ne donosi samo jedna
osoba, manja je i mogućnost mobinga.
KRCKALICA
materijalne situacije, žrtve se teško
odlučuju na bolovanje, ali je onda njihov
učinak na poslu i uopšte uticaj na njihovo
okruženje pogubno loš (http://info-forum.
net/index.php?topic=1091.0).
Prema podacima Agencije za mirno
rešavanje sporova, dnevno se i po 10
građana javi ovoj instituciji, odlučni
da prijave slučajeve mobinga iz svog
neposrednog okruženja. U agenciji kažu da
su građani Srbije prilično dobro upoznati
sa tim šta je mobing, jer, prema trenutnim
pokazateljima, svega 10 odsto od onih
koji traže pomoć meša zlostavljanje na
radu sa drugim kršenjima radnih prava.
Međutim, građani još uvek priznaju
da su dugo razmišljali da li da prijave
maltretiranje jer imaju strah od posledica.
Sa jedne strane je strah od mogućih
posledica, a sa druge činjenica da ih čeka
podsećanje na sve loše što im se dešava
kada se nađu na sudu. Između ostalog i
zbog ovog poslednjeg, zlaostavljani rado
prihvataju arbitražu i veliki broj slučajeva
se i završava nagodbom između mobera
i mobingovanog, kaže arbitar za mirno
rešavanje sporova, advokat Dejana Ivančić
Spasojević.
Prema dosadašnjim istraživanjima, u
Srbiji se mobing najčešće sprovodi nad
zaposlenima u državnoj administraciji,
odbrani, zdravstvu, obrazovanju,
hotelijerstvu, transportu i komunikacijama.
Ipak, od kada kod nas postoji zakonski
okvir, ugroženi lakše i sa manje straha
rešavaju ovaj veliki problem. Kao važan
segment nove regulative, savetnica za
mirno rešavanje sporova u istoimenoj
Agenciji, Olga Kićanović ističe da onaj
ko prijavi mobing ne može da dobije
anksioznost, depresiju, napade panike,
otkaz (http://www.smedia.rs/m/spress/
U zemlji Srbiji sigurno je lako prepoznati
pad samopoštovanja i opsesivnu ideaciju
vest/147/Mobing-Zlostavljanje-na-poslusve navedeno. Privatizacija je donela
(stalno razmišljanje o onome što je muči).
Ko-sve-nudi-pomoc-za-mobing.html). Radi
viškove radne snage, reorganizacije
Promene psihofiziološke ravnoteže se
olakšanja i ubrzanja procedure uveden je,
preduzeća su do juče sigurno radno mesto prema njenim rečima, institut preventive
manifestuju glavoboljom, poremećajem
spavanja, srčanim teškoćama, promenama učinili posve nesigurnim, često nedovoljno kako bi se zaobišao sudski spor. Kazna za
edukovani poslodavci zaposlene vide
ponašanja, vrtoglavicom. Promene
mobera i za poslodavca je 8000 evra, a
ponašanja su vidljive u ispoljavanju agresije samo kao prečicu do profita, sposobnost i
Zakon osim hitne medijacije i disciplinskig
znanje se ne cene i ne plaćaju, nacionalna
prema sebi i/ili drugima, pasivnosti,
postupka u preduzeću, predviđa i sudsku
i politička pripadnost su razlog za mobing,
poremećajima u ishrani, preteranim
zaštitu u parničnom postupku, čije
ili sa druge strane razlog za uspeh.
konzumiranjem alkohola i lekova i
troškove takođe snosi poslodavac na kojem
Najnovija istraživanja u Srbiji, rađena posle je i teret dokazivanja. Zakon je predvideo
seksualnim poremećajima. Istraživanja su
pokazala da samoubistva imaju direktan ili donošenja Zakona o mobingu, pokazuju da, i mogućnost zloupotrebe od strane
uprkos ogromnoj nezaposlenosti, u Srbiji
indirektan uzrok u mobingu – na žalost u
radnika, a kazna za to može bit i gubitak
domaćim medijima svakodnevno čitamo o više nije najveći strah od gubitka posla.
posla (http://www.vesti-online.com/Vesti/
takvim primerima.
Ekonomija/51394/Za-vredanje-radnika-kazna).
U Agenciji za mirno rešavanje sporova
Žrtve mobinga su često na dugotrajnim
Cilj mobinga uvek je ugrožavanje ugleda, časti, ljudskog dostojanstva
bolovanjima koja se završavaju
i
integriteta,
sve do eliminacije sa radnog mesta. Među osobama izrazite
dobrovoljnim ili dobijenim otkazom,
inteligencije je malo mobera. Moberi imaju psihopatološke crte i odlikuju
gubitkom samopoštovanja i socijalnih
ga tri N: nesigurnost, nestručnost i neznanje, a kada su na položaju
uloga, porodičnim krizama i razvodima
maltretiraju i uklanjaju bolje od sebe
(http://www.scribd.com/doc/500919/udruzenje-stop-mobing).
brakova. U novije vreme, zbog loše
Decembar /Januar
!
37
U toku medijajcije postiže se nagodba
zlostavljanog sa “egzekutorom”, uglavnom
odgovornim licem kod poslodavca.
Međutim, u tom delu su napravljeni i neki
propusti. - Zakon jeste propisao obavezu
posrednika u preduzeću koji bi trebalo da
reaguje na žalbu maltretiranog radnika po
hitnom postupku, ali nije i sankciju ako to
treće lice ne ispoštuje zakon i ne deluje u
roku od tri do najduže 30 dana.
Odgovorno lice i zlostavljani radnik
mogu da postignu dogovor o izvinjenju,
nematerijalnoj i materijalnoj šteti, a
ukoliko mirenje preko posrednika ne uspe,
preostaje sud.
„Osim Agencije za mirno rešavanje sporova
i Ministarstvo rada u proseku dnevno
nazove pet do šest žrtava nadobudnih
šefova. Udruženje “Stop mobing” prošle
godine imalo je 1.281 prijavu, od kojih se
684 odnosilo na maltretiranje poslodavaca
u državnom sektoru, a 597 u privatnom.
Među njima je 729 žena i 552 muškarca.
Najugroženija je starosna grupa od 20
do 30 godina, potom od 40 do 50, dok
su nadređeni zlostavljali i 11 radnika
starijih od 60 godina. Kao uzrok, u ovom
udruženju ističu lošu radnu klimu, zavist,
zlobu, neprijateljstvo i pritiske.Koliko je
reč o opasnoj pojavi, ne samo po psihičko
zdravlje, govore i podaci da su neki od
radnika trpeli i batine, skrivajući modrice
da bi zadržali posao. Mobirani radnik,
ukazuju stručnjaci, zapada u alkohol,
nasilje u porodici i bolest, što nanosi štetu
i poslodavcu. Atak na zdravlje onih koji
trpe maltretiranje na poslu je veliki i u
tim slučajevima obično se javlja nesanica,
anksioznost, depresivnost, nesigurnost
i gubitak samopouzdanja. Posledica
toga je ulazak u ozbiljnu bolest, poput
kardiovaskularne, šećerne i drugih“ –
preuzeto sa http://www.politickiforum.
org/index.php?vrsta=tribina&naredba=prik
az&tekst=32
Ne bi trebalo zaboraviti da svako može da
bude žrtva mobinga, odnosno psihičkog
maltretiranja na poslu, bio on nadređeni
ili podređeni. Kako se zaštititi, kako
reagovati u slučaju mobinga i kako izvršiti
prevenciju – ključna su pitanja kojima
se u savremenom svetu sve više bave
poslodavci i menadžeri kojima je stalo
do uspeha firme, kažu u navedenom
udruženju. Kao nedostatak u zakonu ističu
to što nije propisana zabrana osuđenom
moberu da ponovo bude rukovodilac,
bar u državnom i javnom sektoru –
http://www.mc.rs/mc_press_centar/
dogadjaji.4.html?eventId=8160.
Dobro je što zakon uvodi objavu presude
zbog mobinga, jer poslodavci ne vole da
im se kompanija u tom kontekstu provlači
kroz medije, pa se uglavnom trude da
taj problem ne stigne do sudova – kažu
u Agenciji za mirno rešavanje sporova.
Zanimljivo je da do usvajanja zakona
mnogi zaposleni u Srbiji nisu bili svesni
da su predmet mobinga nadređenog.Tek
kada su čuli o tome u medijima, počeli
su da se javljaju ne samo Agenciji, nego i
nevladinom sektoru posvećenom ovom i
drugim vidovima zlostavljanja. Tačan broj
onih koji traže pomoć zbog maltretiranja
nije poznat jer, kako kažu u Ageciji, ne
postoji jedinstvena baza podataka.
Istraživački tim [email protected]
STRAH JE UBICA UMA
“Strah je ubica uma. Strah je mala smrt koja
donosi potpuno brisanje. Spremno ću se
suočiti sa strahom. Dopustiću mu do prođe
preko mene i kroz mene. A kada bude minuo,
upraviću svoje unutrašnje oko da osmotrim
tragove koje je ostavio. Ali tamo kuda je strah
prostrujao neće ostati ničega. Preostaću samo
ja.”’… Sigurno se svaki čovek u svom životu
suočio sa nekim strahovima. A možda ih i
dalje oseća, ali im ne može ništa. Ne može da
se izbori sa njima. Šta je to što nas navodi na
strah? Bojati se nečega, i želeti da nam se “baš
to ne dogodi“. Ima ih raznih. I oni su preveliko
opterećenje za čovekovu psihu. Jedno od
najčešćih psiholoških smetnji je anksioznost
i predstavlja nedefinisano i bezrazložno
osećanje straha.
Da biste lakše prebrodili svoje strahove i
uopšte, rešili ih se, pročitajte nekoliko korisnih
saveta, koji će svakako biti od pomoći. Naime,
ovih nekoliko smernica su napisali američki
psiholozi akademije za porodičnu psihoterapiju
sa ciljem da se lakše prebrode ovakva stanja:
1. Kontrolišite svoju zabrinutost: odvojite 30
minuta za kompletno fokusiranje na sebe.
U ambijentu koji je udoban i prijatan i koji
obezbeđuje mir, napravite popis svega što vas
brine. Kada brige stavite na papir uvidećete
da je bar polovina sa tog spiska sastavljena
od situacija u kojima nema razloga za brigu.
Tamo gde ih ima, gde zaista postoji problem
– razmislite na koji način ga možete rešiti. I ne
zaboravite: svaki problem je rešiv, valja samo
pronaći najoptimalnije rešenje u mnoštvu
izbora koji postoje.
38
4. U listu svakodnevnih obaveza uvedite
redovnu fizičku aktivnost, najbolje na
otvorenom, u prirodi, na svežem vazduhu.
Pokrenućete umrtvljene procese u organizmu,
pre svega mišiće i stimulisati proizvodnju
hormona koji donose zadovoljstvo, opuštaju i
relaksiraju nervni sistem.
5. Odvojite vreme za relaksaciju i kada ste
u domu: slušajte muziku koju volite, naučite
osnovne joga vežbe i primenjujte ih svaki put
kada osetite i najmanje uznemirenje. Kada
osetite nalet neobjašnjivih strahova – prekinite
sve aktivnosti i pet minuta dišite duboko,
polako udišući i izdišući vazduh.
2. Vratite se malo u prošlost i iskreno
porazgovarajte sami sa sobom: da li ste se do
kraja izborili sa problemima koje ste tada imali
ili ste ih pomeli pod tepih i potisnuli u sebi.
Iako nevidljivi, nerazrešeni problemi iz prošlosti
često su uzrok anksioznosti i zbog najmanje
sitnice kojom niste zadovoljni.
3. Napravite listu svojih strahova i rangirajte ih
prema uticaju na vaše raspoloženje ocenama
od 1 do 10. Potom uključite zdrav razum i
sagledajte stvarne opasnosti koje sobom nose
vaši strahovi. Ispostaviće se vrlo verovatno
da je većina strahova koji vas uznemiravaju –
bezrazložna.
6. Preskočite nekoliko dana konzumiranje
kafe, gaziranih napitaka, alkohola i cigareta. Njihove supstance iritiraju i centralni i
periferni nervni sistem, samim tim utiču i na
raspoloženje, doživljaj sebe, okoline i svega što
se u vama i oko vas dešava.
7. Razgovarajte sa sebi bliskim osobama o
tome kako se osećate. Na taj način podelićete
svoje brige sa drugima i biće vam lakše. Ako
je potrebno, nemojte se libiti i da se obratite
psihologu ili psihijatru za pomoć.
I na kraju, jako je važno uvek imati na umu
sledeću stvar: da bismo pobedili anksioznost
važno je da smo aktivni! Čovek ne bi trebalo da
dozvoli da strah vlada njim. Naprotiv – čovek je
o.k. tek kada vlada svojim strahovima!
Iva Ivić
[email protected]
POČNIMO ŽIVETI BEZ STRAHA
Prelaskom iz robovlasničkog na darovni sistem,
ljudska bića bi mnogo dobijala od prirode, a
onaj ko dobija mnogo on može onda i druge da
daruje i umesto straha od nemanja, u ljudima
bi se pojavila mogućnost da daju. Sasvim drugo
lice Zemlje bi se tada otvorilo, lice darivanja i
sreće u odnosu na sliku tuge, straha i nestašice
(veštački stvorene nestašice). Strah je najefikasnije oružje kojim se mase drže u pokornosti.
Ljudi se plaše da se oslone direktno na prirodu
iako je na kraju svih lanaca priroda ta koja nam
daje hranu. Generalno u prirodi se pravi balans
i čovek može lepo živeti, ali onda kada čovek
narušava balans stvari postaju teške, zato
treba ići sa prirodom, zajedno. A kada se ukine
jednostavan život onda se ima život sa problemima. Ja sam za slobodu od robovlasničkog
društva i ovog što nam rade, u smislu, oporezuju ljude; ne želim da mi uzimaju novac
za sve i svašta. Može se živeti bez računa za
grejanje, vodu, kanalizaciju​, bez oporezovane
hrane itd. To su solarne kuće, svoja hrana, a
to je itekako izvodljivo. Zar nije bolje da se
hranimo zrelim voćem, imamo svoje bazene,
Zašto život postaje teži umesto bolji ? Da li su
da živimo bez stresa? Na čistom vazduhu, da
ljudi isto ovako živeli pre 20 godina? Koliko
pijemo čistu vodu i živimo na čistoj zemlji?
se sećam nisu. Danas, za razliku od ranijih
Na primer, da svako ima svoj hektar zemlje sa
vremena, ljudi ne umeju sami sebi da sagrade
kuću, ne znaju sebi ni hranu da sakupe, ni vodu kojeg dobija hranu, neku njivu, voćnjake. Zašto
ne znaju da nađu... ni odeću sebi da naprave... mislimo da je ekonomičnije da se to preveze
iz petnaest ruku, kroz poreze, do nas, umesto
hm, izgleda da su ranije ljudi bili pomalo
direktno da imamo život na svom hektru? Da
glupi pa su to sve sa lakoćom mogli sebi da
živimo na svom placu, prvo, ne zagađujemo
obezbede a mi danas vrlo “pametni” pa ne
možemo, ili tu nešto ne štima? Zar ne? Ljudi se okolinu jer možemo napraviti eko kanalizaciju,
drugo, nema zagađenja vozilima jer sva hrana
plaše da ne mogu sami ništa da stvore a kako
su još Mikelanđelo, Leonardo, Platon, Aristotel, se ne proizvodi već prošetamo i beremo, treće,
Tesla i drugi svašta pravili a nisu imali današnje sami grejemo sebe, nema velikih toplana. I više
od pola industrije sa svim svojim pakovanjima
računare niti današnje prodavnice. Naučili su
pada kao nepotrebno, jer imamo sve kod nas.
nas da smo nesposobni, deca misle da mogu
Tada život dobija više smisla. Takođe ljudi
sve, a odrasli misle da ne mogu ništa... Zato
treba da postanu svesni da kuće ne moraju biti
trebamo opet postati slobodni. Kada je nešto
skupe i da je pravo na dom pravo svakog živog
besplatno a korisno, to je onda dar. Zato je
bića. Sistem to ne želi da se zna, ali valjda smo
sreća u tim besplatnim stvarima koje se dobijaju sa radošću a ne sa mukom. Današnji čovek dovoljno humani da takva informacija može
za sve mora mučno da radi, na kraju ostajući na opet da bude u svesti ljudi.
statusu kvo (ni tamo ni vamo)...
Bez znanja o svrsi života, lako postajemo
igračke lošim mislima. Čovek nekad biva
odguran u loša raspoloženja ako nije upoznat
sa time šta mu to pomaže da bude srećan a šta
mu odmaže. Rečeno je da osoba koja dolazi
na svet treba biti dočekana morem ljubavi. To
znači prosto za život, hrana, odeća, prostor i
mogućnosti za igru, društvo. Retko ko to dobije
danas, jer danas nam ispostave račun kada se
rodimo, koliko dugujemo za bolnicu, struju,
vodu, hranu... U takvim okolnostima čovek
lako padne u loša raspoloženja. No, čim osoba
dobije malo kvalitetniji život i okrene pogled
ka duhovnim stvarima, ka igri, muzici, i drugim
lepim stvarima, život dobije boje. Ako osoba
ima jasan cilj ispred sebe, teško da će skrenuti
sa puta. A cilj svih nas treba da bude da sva
bića na Zemlji bolje žive. Pitanje je samo koliko
nam je do toga cilja stalo, jeftine kuće, besplatno grejanje, besplatna hrana. Po meni to
je jedini način prikladan da se nazove životom,
ostalo je robovanje.
Sunce je izvor svetlosti i energije bez koje
ne bismo mogli živeti. Kako sada stvari na
svetu stoje, sva sreća da je ta zvezda toliko
daleko i toliko vruća da je ljudska ruka ne
može dostići i reći: TO JE MOJE. Jer stotinama
godina svet funkcionise po principu imati, a
ne biti. Počnimo edukaciju, ali onu realnu sa
vrednošću u sebi. Jedino kada se pokrenemo
da saznamo, svest koja je probuđena ne trpi
rešetke neznanja. Znanje treba da oslobađa, ne
da uništava. Ako uništava, onda to nije znanje.
Postoje mesta gde bukvalno hrana pada sa
neba... Samo to ljudi koji trče u gradove treba
da uvide. U gradu samo kese sa đubretom
mogu pasti sa neba, na selu je mnogo
drugačije. Sreća je na takvom mestu živeti ako
osoba to prepozna kao vrednost. Priroda je divna i romantična i roditelj i dete, šta god čovek
od nje poželi. Ceo koncept je kao bajka, a ljudi
jesu stvoreni za bajke. Ako čovek ne može
sagledati sebe kao jedno osobeno biće sa svojim divnim potencijalima za duhovni rast, može
se već reći da je u nekoj vrsti depresije, vrzino
kolo iz kog treba iskočiti što pre. Biti što više
u dobrom društvu, a što manje sa osobama
koje su nesvesne vrednosti življenja. Televizija
je takođe izvor mnogih nezdravih misli. Posao
televizije je da uništi ono malo mašte što je
ostalo odrastanjem kroz školovanje. Kada se
deci oduzme igra i mogućnosti igranja, nestaje
i mašta. Nije stvar u tome šta ne želimo da
radimo već šta želimo, nađemo to što želimo
i time ispunimo vreme, tada nestane ono što
ne želimo, stvorimo novu naviku i idemo dalje.
Samo mi sebe možemo učiniti srećnim, šta nas
je činilo srećnim dok smo bili deca? Nađimo
to i budimo srećni. Odrasli treba da se izvinu
svojoj deci, jer su im dali svet sa zagađenom
vodom, vazduhom, zemljom, sa ratovima, sa
ubijanjem životinja... Odrasli treba da počnu
da uče o tome kako svoj život mogu posvetiti
promenama. Naš lični primer je jedno od
najmoćnijih stvari koju možemo učiniti, na
dalje proučavati harmonični život sa prirodom,
dakle kako živeti ekonomičnije.
Mateja Francuski
UČINITE ONO ČEGA SE BOJITE I STRAH ĆE SIGURNO NESTATI
Strahom se naziva osećaj teskobe, neprijatnosti
ili vrlo intenzivne uznemirenosti, doživljen u
prisutnosti neke “opasnosti” ili čak pri samoj
pomisli na nju. Strah nazivaju emocijom
izbegavanja i još kažu da se karakteriše
bežanjem od opasnosti. Svet je tako udešen
da je pun potencijalnih opasnosti i strah je
emocija sa kojom se veoma često srećemo.
Funkcija straha je, u osnovi pozitivna, jer je
on od pradavnih vremena svojevrstan čuvar
čoveka i njegovo buđenje u nama, često nam
obezbeđuje opstanak. Bežanje od opasnih
situacija, sakrivanje i nepoverljivost, nasleđivani
su i sticani kroz generacije. Najveći problem sa
strahom kao zaštitnim alarmom je u tome što
povremeno kod nekih osoba taj alarm može biti
znatno osetljiviji, kao kod alarma u kolima koji
se oglasi kada dune jači vetar bez obzira na to
što provalnika, tj. opasnosti nema. Pored straha
koji se javlja u situacijama koje sa sobom realno
nose neku opasnost, postoje i strahovi koji
se javljaju kada opasnosti uopšte nema, ili je
opasnost mala, a reakcija straha prenaglašena.
Bez obzira na to što se neki strahovi javljaju
bez adekvatnog razloga, oni se ispoljavaju na
potpuno isti način kao i realni strahovi .
Najsnažnijim i osnovnim strahom smatra se
strah od novog, nepoznatog.
Decembar /Januar
A često to nešto novo i nepoznato može
pozitivno uticati na nas, a mi bežimo od toga.
Kao u firmama uvođenje rada na računarima,
ljudi koje se pre nisu susretali sa tim, imali su
strah, odbijanje tog novog elementa rada, često
odustajanje, a kada su prošli program rada na
računarima, shvatili su koliko im je to nešto što
je bilo novo, nepoznato, komplikovano, strašno,
pospešuje i olakšava rad.
Strah je emocija koja nas zaustavlja u
našim akcijama. Ako joj dopustimo da to
i učini, samo je jačamo. Umesto toga,
puno je bolja opcija suočiti se sa strahom,
dopustiti sebi da prođemo kroz njega
nastavljajući raditi ono u čemu nas isti spreča
va.
Mnogo ljudi
ima strah od javnog nastupa. Jedini način da
se taj strah nadvlada jeste da se upustimo u
situaciju javnog nastupa. Moguće je da ćemo
napraviti nekoliko grešaka, koje će biti rezultat
upravo straha kojeg iskušavamo, ali iz njih ćemo
tada moći naučiti lekciju, savladati greške koje
drugi put nećemo ponoviti. Samim tim ćemo
svaki put kad se upustimo u situaciju koje se
bojimo oslabiti, savladati svoj strah. Često nam
naši strahovi ne dozvoljavaju da iskažemo svoj
potencijal, sprečavaju nas da budemo uspešni,
a mi smo glavni krivci jer to dozvoljavamo.
Naš strah je ogromna barijera do koje dođemo
i ne sluteći koliko može biti lako i jednostavno
razbiti je, jer je satkana od naših misli, mi
odustajemo, povlačimo se, a naše misli,
naša barijera, naš strah raste. Često ga vešto
prikrivamo, ostavljamo da nadvlada nama,
prihvatamo ga i mislimo da je tako najbolje, ne
sluteći kakve divne mogućnosti nudi svet koji
nas baš iza te barijere čeka. Suočavanje, tako
jednostavno, a tako kompikovano. Potrebno je
načiniti prvi korak, malim korakom istupiti iz
okovo straha, on će nam dati volju za drugim
korakom, i tako svaki naredni, ubrzo ćemo
uvideti da naše sputavanje ostaje iza nas. Život
je jedan, sa sobom nosi mnogo lepih stvari,
zašto ih izbegavati? Zašto se plašiti da možemo
učiniti nešto pogrešno, kada iz grešaka možemo
naučiti nešto korisno i samim tim izbeći njihovo
ponavljanje. Zašto bi bili ptica u otvorenom
kavezu svog straha, kada iz njega možemo
odleteti, osetiti slobodu i uživati u njoj i u svojim
potencijalima. Dopustimo svojim talentima (a
sigurna sam da ih svako od nas ima, ma koliko
mislili da možda nije tako) da se oslobode okova
straha, odlete u slobodu i kreiraju naš svet. Koji
je vaš kavez? Imate krila, ona vam omogućavaju
suočavanje, odletite, oslobodite se kaveza, jer
on je otvoren, samo treba istupiti iz njega.
Mara Medić
39
VIOLENTLY HAPPY
ALI JA SE PLAŠIM MRAKA,
I BABAROGE, I SILOVATELJA!
- Mogla si doći do mene.
- Ne mogu. Plašiću se kasnije da se vratim kući.
- Brate, osam je sati.
- Pa znam.
U određenom periodu, manje – više svaki od
razgovora koje sam vodila s ljudima sa kojima se
družim, ovako je završavao. I nije to neobično. Znaš
i sam/a kako to biva sa tim fobijama: srce ti ubrzano
lupa, grlo ti se stegne, obliva te ‘ladan znoj, čini ti se
da ćeš se onesvestiti itd. Dosadno je i gadno.
Kao neki čovek koji se plaši mraka tj. onoga što u tom
mraku živi (ne kao nevidljivih sila, već vrlo precizno
određenih stvari) stvarno znam koliko te besmislene
mrak-stvari mogu biti gadne čak i kada po stoti put
utvrdiš (mada nesigurno) da u tom mraku ništa
prestrašno ne postoji.
U mom slučaju, isprva je strah, kako sa takvim stvarima
obično i biva, bio prilično neupadljiv i mogla sam da ga
kontrolišem, da bi u određenom periodu to plašenje
Nečega i Ničega zaista uzelo maha. Tek, u jednom
trenutku sam sedela, sabirala i oduzimala i shvatila kako
se u poslednje tri godine nijednom nisam vraćala sama
kući posle 23 časa. (Ako uzmemo u obzir činjenicu da bar
osam od tih dvanaest meseci provedem zaspavajući oko
pet sati ujutro, to je, dakle, i više nego bedna i porazna
jedna računica.) I ništa, valjda sam se najednom zgadila
sama sebi sa tim smaranjem i odlučila da učinim nešto sa
stvarima. I jesam. I sada je priča nešto bolja.
Nego, generalna klasifikacija ove fobije, koja se naziva
aklufobija, je ono što je interesantno i izgledala bi,
recimo, ovako:
- Plašim se mraka tj. pasa lutalica koji bi me evenutalno
napali.
- Plašim se mraka tj. nevidljivih sila koje bi mi nešto,
neodređeno, učinile.
- Plasim se mraka tj. potencijalnog silovatelja koji bi me
napao.
- Plašim se mraka tj. potencijalnog silovatelja/ludog
čoveka koji bi me napao i na kraju izmasakrirao.
Ja bih sad volela da kažem kako se plašim pasa lutalica
i kako je to moj slučaj, ali ja se, eto, plašim ovog
poslednjeg.
“Pa je*ote, to je jako glupavo.” – mogu da čujem kako
neko govori. Ma, nemoj mi reći?! Naravno da je prokleto
glupavo. Ali je tako. Mogu da čujem i dalje od toga:
- Dijana, pričajte mi o vašem detinjstvu?
- Ništa, bilo je lepo. Stvarno lepo. Volela sam barbike.
- Kakav je bio vaš odnos sa roditeljima?
- Lepo. Stvarno lep. Volela sam barbike, i roditelje, i ljude,
i sve.
- A vaš odnos sa ocem?
- Lep. Stvarno lep. Volela sam oca, i roditelje, i ljude, i
barbike, i sve.
- Da li ste bili zlostavljani?
- Naravno da jesam. Nikada nisam dobila kućicu za
barbike iako su mi je obećavali. Zatim, stalno su me posle
Novih godina i sličnih praznika vodili po kućama rodbine
koju inače i ne srećem i za koju znam da mi je rodbina
samo zato što kod nje uoči tih praznika idem. Osim toga,
provela sam dve godine u dosadnom zabavištu jer su
želeli da ubiju moju dosadnu razmaženost. Nisu uspeli. I,
naravno, naravno da sam bila prezlostavljana.
Mislim, da, besno karikiram, jer prokleto ne mogu naći
koren tog straha!
Zašto se, ti koji/a ovo čitaš, plašiš
mraka? Ili zatvorenog prostora? Ili ljudi?
Ili čega god?
Ja bih htela odgovore, razne odgovore, jer tako,
zamišljam, možda i do svog odgovora stignem.
I stvarno, nisam bila zlostavljana i sve je bilo divno
i čak sam i previse verovala ljudima, pa sam imala
i jednu fazu u kojoj sam čula da je fino i kulturno
otpozdraviti ljudima koji ti se jave i onda kada
misliš da ih ne poznaješ, pa sam to
protumačila na svoj način i javljala se
svima, bez izuzetka. I pričala bih sa
svakim ko bi mi se obratio. I onda mi je
mama nekada rekla, sasvim fino to uobličavajući,
kako ne mogu da verujem baš svima i sve od svih uzimam
(to su bile te mačigne devedesete i taj deo sveta, blizu
Hrvatske, i pričalo se o raznim radioaktivnim stvarima
koje kao neko čudo loše čoveku mogu učiniti itd.). I negde
posle toga sam kao nešto shvatila i iznenada – počela da
se plašim nepoznatih ljudi i čim bi mi se nepoznati čovek
na ulici obratio – otrčala bih.
I stiglo se, dakle, do toga da se plašim mraka, silovatelja,
ubice, terorističkih grupa unajmljenih za masakriranje
baš mene i svačega sličnog. Paleta ogavnih i besmislenih
stvari koje domislim u tim paničnim trenucima ogromna
je.
Kako da se rešiš straha od mraka?
Tebe koji/a ovo čitaš verovatno više zanima kako da se
tog straha rešiš nego kako sam i gde sam ga ja zaradila?
Kada bih mogla da ti kažem kako da se tog straha rešiš,
onda bih verovatno ja sama bila taj čovek koji vreba na
ulici i napada ljude, čistog samozadovoljstva radi. Ne,
‘ajde, evo, ozbiljna sam: Nije to nešto što će nestati preko
noći. Ako ne možeš sa samim/samom sobom, o ponekim
pitanjima ćaskaj sa psihologom. Trebalo bi da je odavno
prošlo ono vreme kada je to bilo kao sramotno, kakvo li.
Pitanja, dakle:
- Kako je strah nastao? (Ako možeš da se setiš.)
- Prva, najranija koje se sećaš, situacija u kojoj si se
plašio/la mraka?
- Najgori mogući scenario? (Masakriranje, pas koji te
ujede za zadnjicu, silovanje, padanje u nesvest…?)
- Šta je potrebno da postoji u kritičnoj situaciji da bi ti ona
bila što snošljivija? (Ljudi, svetlo, suzavac, telohranitelj…?)
- Šta od potrebnog možeš da nabaviš ili na šta možeš
da utičeš da bi samom/samoj sebi pomogao/la? (Da sa
sobom nosiš suzavac, da nosis atomsku bombu, da se
kotrljaš po ulici…?)
Ono “suoči se sa strahom“ ti ovde neće pomoći tek tako,
na “prvu loptu”. Izaći ćeš na ulicu, odseći se od straha,
vratiti se u stan, misliti „Dobro, preživeo/la sam“ i sledeći
put će se desiti isto. „Suočiti se sa strahom“, tako, čim
kreneš u boj na njega, preagresivno je.
Posmatraj, recimo, grad/ulicu sa svog prozora, noću, u
ono vreme u koje bi se plašio/la da na njoj budeš. Znam, i
meni je to isprva zvučalo glupo. Možda čak i sasvim jeste,
ali usput, posmatrajući i osluškujući shvatiš koliko je to
dosadan posao i kako napolju nema baš ničega zabavnog,
nikakvih organizovanih bandi, “napucanih” silovatelja
koji čekaju baš tebe itd. Pasa lutalica će verovatno biti,
žao mi je.
Ako si čovek (ipak češće žena) koji se toga plaši – tu već
ne mogu pomoći. Meni je to iracionalno. K’o što su i tebi
moji masakr – snovi, verovatno.
Inače, nisam baš sigurna da to odavde primećuješ, ali ja
sam vrlo racionalan čovek. I razum je u ovoj priči ono što
ti najviše može pomoći.
Ne kao da sediš i domisliš neku mini-mudrost nego da
baš odradiš jedan pravi “brainstorming”. Recimo, ja
statistiku mrzim, ali ona je, u ovom slučaju, veličanstvena
jedna stvar. Matematiku, i brojeve generalno, mrzim do
granice apsurda, ali tu postoji ona priča o verovatnoći.
Verovatnoća je ono što je meni stvarno pomoglo. Vrlo
jednostavno (ja naravno ne znam da ti objasnim kako) se
izračuna da je verovatnoća da će me u mojoj ulici neko
napasti negde oko 99, 98 %. Tu postoji priča o slučajnim
fenomenima i izračunavanju statističke verovatnoće da
dođe do ponavljanja određenog događaja, pa, u ovom
slučaju, u proračun upada to koliko puta se recimo
silovanje-stvar na tom mestu desila u poslednjih npr.
pet godina. Mislim, kada sam to domislila, meni je bilo
stvarno malo glupavo da zamisljam te silovatelje, i ubice, i
sve - ako ih niko nije sretao.
Nakon što “brainstorming-uješ”, nakon što osmotriš,
dobro osmotriš taj mrak, nakon što postaviš sebi razna
pitanja, potrebno je doći do onoga „suočavanja sa
strahom“. Dok se nalaziš u „opasnoj“ situaciji, ćaskaj sa
sobom:
- Što si glup/a? Vidiš da ovde ničega nema!
- Aaaa! Nešto je šušnulo!
- Pa to je ulica, to je priroda! Naravno da je nešto šušnulo,
idiote!
- Da, stvarno, ‘ajde, uozbiljiću se.
- Ozbiljno, kako mi je palo na pamet ono sa
organizovanim napadima na mene?
- Pa nema razloga da mene neko napadne!
- Ma šta znam, možda će narkoman da iskoči iz mraka i
isprebija me.
- Molim te! Kad si poslednji put čuo/la da se to ovde
desilo? Seti se verovatnoće! A i teško da će narkoman
kom opasno treba droga moći da ti ozbiljnije naudi.
- Dobro, dobro, kuća je blizu. Evo, vidim svetlo, hvatam
ključeve, sve je dobro, sve je vr’!
I to je suština: Dosađuj tom strahu onako kako on
dosađuje tebi. Znaš već onu da „pametniji popušta“. Ja
se ne osećam uvek baš strašno pametnom, ali moram ti
reći, taj strah je stvarno popustio i ja sam juče, negde oko
ponoći, čak imala mini-koncert na ulici, sva u radosti što
straha skoro da i nema.
So: “Give light and the darkness will disappear of itself!”
Dijana Knežević
40
[email protected]
MAJANSKO PROROČANSTVO
21. DECEMBRA 2012: SMAK SVETA ILI...
O davno se oko je d n o g datu ma n ije u n a p re d p o d ig lo
t o l i k o pr ašine kao u o či 21. dece mbra 2 0 1 2 . A k o je s u d it i
p re ma pr or očanstvu dre vne civilizacij e Ma ja , s ma k s v e t a
n a s očekuje b a š tog d a n a . Tada će s e o d ig ra t i i re d a k
a s t ro n om ski fenome n , koji se d e šava j e d n o m u 2 3 0 milio n a
g o d ina...
Nekoliko vekova pre nove ere Maje su osmislile
kompleksni kalendar, za koji stručnjaci
tvrde da je najtačniji od svih poznatih. Posle
dešifrovanja došli su do zaključka da kraj
dolazi za nešto manje od tri godine. Ovu
teoriju, sve popularniju u svetu, podržali su i
pojedini matematičari i astrolozi, koji su takođe
izračunali isti datum za smak sveta, kao i Maje.
Šta bi trebalo da se dogodi tog sudnjeg dana
21. decembra 2012. godine?
Tada će se odigrati redak astronomski
fenomen, koji se dešava jednom u 230 miliona
godina. Sunčev sistem će se izjednačiti
sa Mlečnim putem i još dve galaksije će
biti poravnate sa našom. U teorijama
geofizičara pominju se i radikalne promene
elektromagnetnog polja Zemlje, pa čak i
zamena polova, što bi izazvalo katastrofu
kataklizmičnih razmera. I baš tog datuma,
završava se i drevni kalendar Maja...
Narod Maja poznat je po brojnim dostignućima
koja su i danas misterija za naučnike. Na
primer, Maje su sa neobjašnjivom tačnošću,
izračunavali periode okretanja nebeskih
tela. Iako nisu znali za teleskope i druge
astronomske sprave, smatrali su da godina
traje 365,242129 dana. Prema važećem
gregorijanskom kalendaru Zemlja se okrene
oko Sunca za 365,242500 dana. A tek
nedavno, uz pomoć najpreciznijih savremenih
astronomskih uređaja, utvrđeno je da godina
traje 365,242198 dana. Takođe, ovaj drevni
narod je izračunavao trajanje meseca sa
tačnošću od 0,0004 dana, a u određivanju
vremena za koje se planeta Venera okrene oko
Sunca pravili su grešku od samo 14 sekundi na
100 godina. Kalendar Maja sastojao se iz šest
delova. Aktuelni, peti deo u kojem mi sada
živimo je započet 1987, a završava se 2012.
Od 2012. će započeti šesti deo kalendara koji
je prazan... U kalendaru Maja je i dan rođenja
Isusa Hrista, označen kao dan kada bi trebalo
da se dogodi nešto veliko. Označen je period
Drugog svetskog rata i još neki važni događaji.
Arheolozi su, prošle godine, u potpunosti
(bar tako tvrde), uspeli da dešifruju pismo i
matematiku Maja, po kojima se predviđa da
će 21. decembra 2012. godine nestati naša
planeta. Oni su još pre dve hiljade godina
dali preciznu tablicu kretanja Sunca, planeta
i asteroida u odnosu na Zemlju za svaki dan.
Velika je misterija zašto se ta tablica završava
sa 21. decembrom 2012. godine. Mnogi
s razlogom pretpostavljaju da su drevni
astronomi Maja predvideli da planeta posle
tog dana neće postojati.
Decembar /Januar
U spisima Maja se poravnanje koje će se
dogoditi tog dana naziva spajanje sa utrobom
Velike Majke, odnosno Zemlje. Maje su
verovale da ukupan ciklus života Zemlje traje
26.000 godina. Tog dana se očekuje ulazak u
šesto doba i, prema njihovom verovanju, šesto
doba je, zapravo, prazno i zavisi isključivo od
kreatora nove civilizacije.
P RO MA Š E NA
P R E DS K A Z A NJ A
Šta će se stvarno dogoditi 21. decembra 2012.
godine saznaćemo svi baš tog dana. Hoćemo
li se smejati ljudskoj gluposti, hoćemo li biti
svedoci komšijske ili rođačke panike, hoće li
trgovci profitirati kao i uvek kada se najavljuju
neke kataklizme, hoćemo li se šokirano setiti
drevnih Maja? Nemamo odgovor. Ali imamo
spisak promašenih proročanstava, i to ne ceo,
nego samo nekoliko onih za koje su se Zemljani
spremali sa istim strahom kao što to čine i
sada.
Prošetaćemo kroz istoriju:
* 634. god. p.n.e: Rimljani su očekivali da će
njihov grad biti sravnjen sa zemljom, jer je to
bila 120. godina od osnivanja Rima
* 500. god: Smatralo se da će Isus sići na
Zemlju i da će to biti kraj sveta kakvog mi
poznajemo.
* 1000. god: Veliki broj priča opisuje masovnu
paranoju koja je vladala uoči te godine jer se
smatralo da toliko okruglih brojeva ne može
doneti ništa dobro.
* 1555. god: Francuski teolog Pjer d’Ajli
predvideo je smak sveta, jer se tada po
njegovoj računici navršava 7000. godina od
stvaranja sveta.
* 1988. god: Edgar Vajznant objavio je knjigu
88 razloga zašto će 13. septembra te godine
biti smak sveta, koja je postala bestseler i on se
obogatio.
* 1997. god: U martu je Sunčev sistem posetila
kometa Hale-Bop, koja je takođe, donela
proročanstvo o smaku sveta, a bila je divna,
dugo je boravila na našem nebu i kada je
nestala put od Beograda do Novog Sada bio je
tako dosadan i nezanimljiv (pričala nam naša
glavna urednica).
* 1999. god: Zbog „nezgodnog“ datuma sa tri
obrnute šestice mnogi su prognozirali nestanak
sveta
* 2000. god: Vekovima unazad smak sveta je
najavljivan baš za ovu godinu, zbog famoznog
niza nula.
* 2011. - Američki zagriženi hrišćanin Harold
Kamping, proučavajući Bibliju, izračunao je
da će 21. maja ove godine Isus sići na zemlju
i da će sa sobom u raj povesti odabrane, dok
će ostatak čovečanstva umreti u mukama. Da
li se neko seća 21. maja 2011.godine. Mi se
sećamo, baš smo do ponoći završavali tekstove
za [email protected], i nešto se nismo osećali kao u
raju. Ali živi smo. U stvari – možda je ono i bio
raj...
[email protected]
* 1843. god: Viljem Miler, vođa Mileritske
sekte, objavio je rezultate svojih proračuna po
kojima će se Isus Hrist vratiti na Zemlju između
21. marta 1843. i istog dana sledeće godine.
* 1900. god: Više od 100 članova sekte
Ruska braća i sestre crvene smrti izvršilo je
samoubistvo 13. novembra 1900. godine, jer
su očekivali da će toga dana biti smak sveta.
* 1910. god: Halejeva kometa se pojavila ove
godine i sa sobom donela strah da će 18. maja
otrovati sva živa bića.
41
STRAH OD
ASTEROIDA
Do danas nije otkriven nijedan asteroid koji
je na putu da u bližoj ili daljoj budućnosti
udari u Zemlju, ali stručnjaci kažu da je sudar
neizbežan, da posledice mogu da budu teške
do stepena u kojem nastaje globalno razaranje
civilizacije kakvu mi danas znamo. Međutim,
izgledi da se takav jedan udarac dogodi u
nekoliko sledećih decenija ekstremno su niski.
Većina stručnjaka se slaže da će, ako takav
objekat uopšte bude opažen, čovečanstvo
imati deset godina vremena da “nešto učini”.
Mnogo više izgleda postoji da mali asteroidi
udare u Zemlju bilo koje od sledećih godina,
oni mogu izazvati lokalna ili regionalna
razaranja. Izgledi su mali u bilo kojoj od
dolazećih godina. Ali sledeće generacije
će morati ozbiljnije da se pozabave ovom
opasnošću. Jedan od problema je u tome što
se, u odnosu na pozadinu posutu zvezdama,
asteroidi kreću vrlo polako i astronomi zbog
toga ne mogu brzo da utvrde njihovu tačnu
putanju.
Ono što je najbitnije, ni jedan od objavljenih
tekstova o asteroidu i njegovoj putanji nije
pomenuo da je mogućnost sudara vrlo mala.
Zbog toga postoji više mogućih varijanti orbita
po kojima se asteroidi kreću oko Sunca. Često
se događa da zbog kratkotrajnih posmatranja i
nedovoljno pravih elemenata, Zemlja postane
mogući cilj na projektovanoj putanji.
Gotovo svako na Zemlji je čuo za asteroid
“ubicu dinosaura”. To su nebeska tela prečnika
od nekoliko kilometara koji udaraju jednom u
desetinu miliona godina.
Mogućnost takvih udara obuzima pažnju
sveta zbog medijskog insistiranja na tome
Neoprezna saopštenja nestrpljivih astronoma
da se to nekada opet može dogoditi. Za
željnih da što pre upozore svet na opasnost i
sada najviše koristi imaju filmadžije, koji u
napisi novinara koji reč naučnika prihvataju kao poslednjih godinu, dve, vrlo dobro prodaju
tačnu i definitivnu – da će asteroid taj i taj,
filmove o propasti sveta. Sa druge strane
te i te godine udariti u Zemlju – već su
prevelika pažnja je kontraproduktivna, jer
nekoliko puta prepali čitaoce.Takav slučaj
ne usmeravamo našu energiju na manje
dogodio se 1997. godine sa asteroidom
asteroide, koji češće udaraju u Zemlju i od kojih
XF11, ali je trajao kratko, sve dok nova/dalja
uvek preti realna opasnost..
posmatranja nisu potvrdila da će promašiti
našu planetu.
Aleksandar Divljak
STRAH I NIJE STRAVA
Šta vam obično odgovara drug kada mu na jutarnjoj kavici uz novine ispričate neku izuzetno
interesantnu priču? Ili kada mu, primjerice, kažete da ste dobili nova kola? Kladim se da je čest
odgovor: „Strava, brate!“
Šta zapravo znači to „strava“? Dolazi li ta riječ
od češke riječi strava, što znači prehrana?
Ili možda od latvijske riječi strava, što znači
ograničenje jakosti struje? Ili ona ipak ima veze
sa riječju strah i strašenje?
Razmišljajmo logički. Kada kažemo da gledamo
filmove strave i užasa, gledamo li filmove
prehrane i užasa, ograničenja jakosti struje
i užasa ili pak straha i užasa? Naravno, ovo
posljednje zvuči najlogičnije. Postavlja se
pitanje je li strah zapravo strava ili je strava
prevazići strah?
Da bi mogli odgovoriti na to pitanje,
prvenstveno moramo znati što je to zapravo
strah. Možemo reći da je strah neugodan
osjećaj od opaženog rizika ili neke prijetnje,
bila ona realna ili ne. Čovjek ima samo dva
urođena straha: strah od izmicanja podloge,
odnosno od pada i strah od glasnog zvuka.
Vremenom naučimo kako ta dva straha
prevazići, ali zato svakodnevno stječemo
nove strahove. Svi ljudi su različiti, pa se tako
i strahovi razlikuju od čovjeka do čovjeka.
Česta je pojava da se bojimo nepoznatoga te
se tako mnogi ljudi boje primjerice mraka,
jer ne znaju što ih tamo očekuje. Česti su
strahovi i strah od odbijanja, najčešće nastao
na temelju prošlih iskustava, zatim strah od
gubitka voljenih osoba i materijalnih dobara,
od napuštanja, odrastanja i tako dalje. Važno
je reći da je strah vrlo subjektivna emocija i da
se kod svakog pojedinca razvija na drugačiji
način te vrlo često nije realan, već je isključivo
plod naše mašte. Ali to ne znači da je strah
lako pobijediti, dapače, to je vrlo složen i
dugotrajan proces, pogotovo iz razloga što
često nismo spremni priznati da smo pod
utjecajem straha, već ga potiho i neprimjetno
izbjegavamo i ignoriramo.
42
Prvi korak da pobijedimo strah je da si
priznamo njegovu prisutnost, a odmah zatim
slijedi da se s njime suočimo.
Da bi to postigli, vrlo je važno otkriti njegove
uzroke i pozadinu i realno ih sagledati. Čovjek
ne može svoj strah jednostavno izbrisati, nego
mu se mora oduprijeti. Ako to pokušamo,
svaki sljedeći put ćemo se sve manje plašiti
da savladamo strah, ponajviše zato jer
nećemo imati osjećaj stalne nemoći, odnosno
nesposobnosti. Tko se suprotstavi svojim
strahovima, postat će u svome djelovanju i
odlučivanju puno slobodniji jer čovjek širi svoj
slobodni prostor za djelovanje svaki put kada
se upusti u novi rizik. Tko, naprotiv, bježi od
svojih strahova vjerojatno će ih time samo
povećavati, jer iako izbjegavanje straha djeluje
momentalno, ono nas sprečava da otkrijemo
šta se krije iza našeg straha i koliko je on za nas
zapravo opasan.
Psihoterapeut Herbert Muck ustanovio
je nekoliko koraka koji nam mogu pomoći
prevazići strah. On tvrdi da je korisno izlagati se
svojim strahovima, a da pri tome prvenstveno
sačuvamo strpljenje jer ni jedan strah neće
nestati preko noći, zatim da prekinemo
beskonačne razgovore o našim strahovima s
prijateljima jer nam razgovor, navodno, neće
pomoći da se straha oslobodimo. Također
kaže da je dobro voditi dnevnik, odnosno
bilješke o strahu jer nam one mogu pomoći
da odgonetnemo sklop između strahova i
njihovog uzročnika, a od ključne je važnosti i da
razvijamo svoje samopouzdanje te da pozitivno
razmišljamo.
Ako se sada pitate koji je pravi trenutak da
krenete u borbu protiv Vaših strahova, odgovor
je vrlo jednostavan: svaki trenutak je pravi, ali
čim prije krenete, tim „praviji“ će biti.
Jer vjerujte, strah i nije toliko strava, ali zato
kada prevaziđete svoje strahove, e to će tek
biti „Strava, brate!“
Simona Tomić
[email protected]
“SIDARTA” – HERMAN HESE
Glavni junak priče, Sidarta se nakon
šamanskog, isposničkog života predaje
se mladoj kurtizani, pohoti, kockanju i
rasipništvu, postepeno doživljavajući
degradaciju duše, te nakon izvesnog
vremena i simboličnog sna koji je usnio,
iznova započinje hodočasnički život,
ovoga puta učeći od reke i splavala
Vasudeva.
Ovaj nemački pisac i nobelovac
priču o Sidarti napisao je nadahnut
boravkom u Indiji. Kao i što je Heseov
boravak u Indiji bio izvesna potraga za
smislom, tako je i ova knjiga priča o
stalnom traženju – smisla, istine i ličnog
identiteta.
Knjiga koja, u duhu gotovo svih
Heseovih dela, završava pričom o
ljubavi kao vrhovnom smislu, osvaja
čitaocu mogućnošću da se kod svakog
poglava, na određen način, identifikuje
sa Sidartinom i njegovim traganjem.
“I evo sad jedne poruke kojoj ćeš se
smejati: da je ljubav od svega najvažnija!
Prozreti svet, protumačiti ga i prezteti –
to je stvar velikih mislilaca. Ali meni je
jedino stalo do toga da volim svet, dag
a ne prezirem, da ne mrzim ni svet, ni
sebe, da i na sebe i na sva bića mogu
da gledam sa ljubavlju i sa divljenjem, sa
strahopoštovanjem.”
Dijana Knežević
STRAH OD NEPOZNATOG
Nepoznato za neke može biti izazov i prilika za
dokazivanje, dok za druge predstavlja ogromnu
pretnju. Jednima nepoznato nosi radost novine
i promene, u drugima izaziva strah. Odakle
potiče ovaj strah, čime se hrani, šta mu daje
snagu? Strah od nepoznatog se ispoljava kao
strah od nepoznatih ljudi i novih, nepoznatih
okolnosti. Retki su ljudi koji su iznutra, sa
sobom usklađeni. Što je manje unutrašnjeg
sklada, to je veći strah da ono nepoznato može
srušiti nesigurnu unutrašnju ravnotežu, koja
se s mukom održava potiskivanjem mnogih
sklonosti, osećanja, želja. Osoba se plaši da bi mogla biti dovedena
u iskušenje jer bi nove okolnosti ili ljudi
mogli da isprovociraju ono što je potisnula.
Nepoznato bi tako moglo čoveka gurnuti u
pakao unutrašnjih sukoba, koga se s razlogom
užasava. Neki se ljudi boje nepoznatog, jer strahuju za
krhko i nesigurno jedinstvo vlastite ličnosti.
Čim se čovek nađe pred nečim drugačijim,
pred nečim što se razlikuje od ustaljenog i
uobičajenog toka, susreće se sa neophodnošću
donošenja mnogih odluka. Suočava se sa
mukom i teskobom odlučivanja, koja posebno
teško pogađa ličnosti koje su prožete dubokom
unutrašnjom neodlučnošću. Decembar /Januar
Poneki se plaše nepoznatog jer bi im se, u
odmeravanju snaga sa novim ljudima i novim
okolnostima, moglo dogoditi da budu poraženi.
Ova strepnja je naročito izražena kod ljudi koji
život vide kao borbu iz koje uvek moraju izaći
kao pobednici. Ima onih koji se pribojavaju nepoznatih ljudi,
jer veruju da će se ovi prema njima odnositi
sa omalovažavanjem i prezirom. Takav
strah je karakterističan za osobe satrvene
samoprezirom, koje svoj odnos prema sebi
projektuju na druge. Ali i za one koji zahtevaju
preterano uvažavanje pa se osećaju poniženim
kada god takvo uvažavanje izostane.
Ljudi se mogu bojati da neće uspeti da se
snađu u drugačijim okolnostima i sa novim
ljudima, jer se osećaju slabim i nedoraslim
izazovima koji mogu iskrsnuti ako se upuste u
ono nepoznato. Što se čovek oseća slabijim, to
više zazire od drugačijeg, nepoznatog, novog,
to se grčevitije drži ustaljenog i uobičajenog,
a što je individua otuđenija od sebe, to će se
osećati slabijom.
Nevena Zarić
Nepoznato može biti puno opasnosti po naš
ponos i lako može ugroziti predstavu koju smo
izgradili o sebi. Što je ponos više zasnovan na
lažnim vrlinama, izmišljenim sposobnostima
i nepostojećim dostignućima, što je naša
predstava o sebi nerealnija, to su opasnosti
veće. Ima i onih ličnosti koje u nepoznatom
vide neprijateljsku pretnju, jer su i same
neprijateljski raspoložene,
i prema sebi i prema drugima. 43
DNEVNIK
Sinoć sam uživala u
operi, dragi D! Priuštila
sam sebi nezaboravno
veče kulturnog uzdizanja
koje nije moglo proći
bez nezaobilazne biserne
ogrlice, sveprisutne crne
haljine i pakovanja papirnih
maramica za svaki slučaj,
ako neko tragično umre
pevajući, a mene ponesu
emocije.
Moram da priznam da sam
odlučila da odem na operu
po nagovoru moje drage
prijateljice koju nisam
mogla da odbijem. Oduvek
sam mislila da je to nešto
jako dosadno, da moraš
dva sata da gledaš debelu
ženu koja urla, a ti nemaš
pojma šta. Svi vi koji
tako razmišljate, nemate
pojma šta propuštate!
Iskreno rečeno, drago mi
je što nisam bila u pravu.
Došla sam sa gomilom
predrasuda, a otišla puna
pozitivnih utisaka.
Glavni lik je nesrećna
dvorska luda, grbavac
Rigoleto, otac jedne
divne i časne devojke
Đilde, koju uporno čuva
i skriva od javnosti i od
pohotnih ruku mladića
sa dvora. Najgori među
njima je žabar, Vojvoda
od Montove, nadaleko
čuveni ljubavnik, zavodnik
i kradljivac ženskih
srca, večiti suparnik
ljubomornih muževa i
nesanica mnogih nesrećnih
žena koje su prošle kroz
njegovu postelju.
44
13. 11. 2011.
Kako to uvek biva u
ljubavnim romanima i
španskim serijama takav
jedan stvor se zaljubi u
nesretnu, mladu i čednu
devojku Đildu, ćerku
grbavca Rigoleta. Da stvar
bude još gora emocije su
obostrane, sirota Đilda
pada na šarm prevrtljivca
i veruje priči da je on
siromašan student. Ljubav
između njih dvoje cveta
kao prolećni kukurek sve
dok dotični Don Žuan
ne uprska stvar i ne
prevari je sa krčmaricom.
Upravo u toj sceni se
čuje čuvena pesma, koju
verujem da svi znaju, a to
je „La Donna e mobile…“
koju smo preveli „Žena
je varljiva“ koju izvodi
Vojvoda onako u zanosu
i iz duše uz kriglu piva.
Čekaj malo! Da li se
to meni čini ili je ovo
klasično srednjovekovno
licemerje, koje na žalost
nije iskorenjeno do dana
današnjeg. Ne, dragi D,
nisam ja feministkinja,
nikako! Samo neka mi
neko objasni logiku
gospodina autora drame
kojom se vodio prilikom
stvaranja ovog dela. Čovek
peva da je žena varljiva
dok merka obdarenu
krčmaricu, a do juče se
kleo u ljubav nesrećnoj i
lakovernoj ćerci sirotog
grbavca. Nešto se tu ne
uklapa…
Muškarci su oduvek vodili
ovaj svet, dok su žene
sedele kod kuće, čuvale
decu, kuvale i čekale
svoje muževe da dođu iz
rata posle ko zna koliko
godina. Mislim da su iza
svakog velikog istorijskog
događaja stojale žene,
da su zbog njih vođeni
ratovi i osvajale zemlje, a
na kraju je uvek ispadalo
da su žene varljive manje
i više, i „Ofelija, idi u
manastir“. Verujem ja
da ste vi Italijani veliki
ljubavnici i da se vama
sve prašta, ali ovoga puta
ste stvarno preterali. O
ovome mogu do sutra,
ali neću, šta mi vredi
da raspravljam, ono što
zaista moram da priznam
je da sam stvarno uživala
u prelepom nastupu naših
velemajstora i njihovim
božanstvenim vokalima.
Radnja se završava tako
što Đilda umire pevajući,
na rukama svog oca,
primivši udarac mača
umesto svog voljenog. Ja
vadim papirne maramice i
dostojanstveno brišem
suze. Nakon nekoliko
minuta svetla se pale,
glumci izlaze na scenu,
klanjaju se, izlazi i dirigent
koji je bio zadužen za
izvrsnu muzičku pratnju,
publika je oduševljena
i dočekuje ih brojnim
ovacijama. Vojvodo od
Montove i Vama slični, od
mene nećete dobiti aplauz.
ili
šv
a Gulia
n
i
t
s
i
r
H
[email protected]
PRESS CLIPPING O NAMA
!
Decembar /Januar
45
PRESS
PREMIJERA PREDSTAVE “KUĆI“
Po drugi put, ali sa novom postavom u KUL Centru Fakulteta
za menadžment, u dvorištu Sinagoge, 2. decembra
odigrana je drama „Kući“. Sa svojom potresnom pričom
o životu mladih ljudi danas, Milan Boškov je uz pomoć
naših talentovanih studenata uspeo da probudi emocije
sreće, tuge, gneva... stvarima koje današnju omladinu čini
srećnom, a koje su nažalost pogrešne. Tu i tamo u ovoj
predstavi prikrao se i po koji osmeh, slavlje, veselje... Tražeći
smisao života i pokušavajući da se „dokažu“, mladi su
izloženi prostituciji, nasilju, drogi, alkoholu... A nama ostaje
pitanje da li će pronaći put do „kuće“? U punoj sali, tražilo
se mesto više, i bio je to pravi uspeh naše dramske sekcije!
Sanja Ćopić
MODA
ZAVISNICI OD KUPOVINE
Koja devojka nije maštala o skupim
krpicama i čežnjivo uzdisala dok je gledala
kultnu seriju “Seks i grad“ ili film “Ispovesti
kupoholičarke“? Zajedničko u seriji i u
filmu nisu samo skupe krpice i štikle, nego
i neumereno trošenje para, prosto opsesija
da nešto morate da kupite. To se naziva
bolest kupovine ili zavisnost od kupovine,
ali ćete verovatno češće čuti termine kao
što su šopingholičarka ili kupoholičarka.
Koristeći takve „ružičaste“ termine za
jednu ozbiljnu bolest, sigurno nećete
ozbiljno shvatiti složenost ovog problema
“Zavisnost od kupovanja prepoznaje se po
tome što neko ima neodoljivu potrebu da
nešto kupi – kao da će biti smak sveta ako
to ne učini. Potpuno se gubi samokontrola.
Nije reč samo o tome da se nešto nabavi, da
kupovinom čovek sebi pričini zadovoljstvo
ili prevaziđe frustraciju, nego je u pitanju
apsolutna zavisnost od kupovanjam” kaže
Uši Grob, šefica američke psihoterapijske
informativne službe. Kada upoređujemo
zavisnost od kupovine sa zavisnošću od
alkohola i droge, ona je poprilično neupadljiva
bolest. Ne može se baš lako primetiti, jer se
u današnjem društvu kupovanje podstiče
i odobrava. Ta vrsta zavisnosti je samo vrh
ledenog brega, a ono što se ispod krije je
duboka depresija. Nezadovoljne žene počinju
same sebe da nagrađuju poklonima, da bi u
svojim očima izgledale srećnije i zadovoljnije.
Većina žena nije svesna da polako postaje
zavisna od kupovine, jer uvek nalaze izgovor
za svaku kupljenu stvar, a izgovor je uvek isti:
“Morala sam to da kupim, treba mi.“
Međutim, lek je kratkotrajan, a prazninu koju
osećaju neće uspeti dugoročno da popune
krpicama. Do tog predmeta koji kupuju
zapravo im uopšte nije stalo, zavisnice često
kupuju upravo stvari koje im zapravo uopšte
ne trebaju. Posledice mogu biti pogubne i
dovesti do bankrota, razvoda, pronevera...
Nažalost, žrtva potrošačkog društva sasvim
gubi kontrolu nad svojim životom. “Oni
sa višim obrazovanjem lakše izlaze na kraj
sa zavisnošcu, jer jednostavno imaju veće
prihode. Ali, ima siromašnijih ljudi koji se u
toj meri zaduže da njihove porodice jedva
preživljavaju”, kaže Grobova. Novo istraživanje
utvrdilo je da kupovina ima direktan uticaj
na centre zadovoljstva u mozgu. Najbolje
ću vam to objasniti ovako: Zamislite kako se
alkoholičar oseća kada uđe u prodavnicu sa
pićem, i kada pogledom prelazi preko polica sa
pićem. Istog trena se u njegovom mozgu luči
dopamin, izazvan željom i uzbuđenjem. Isto
tako se oseća osoba zavisna od kupovine kada
uđe u tržni centar, i kada prolazi pored polica
sa haljinama, cipelama, kozmetikom, itd. Koji
je rezultat? Alkoholičar će kupiti flašu pića i
napiće se, a kupoholičarka će biti “urađena od
šopinga“. Ali, kada se kupovina završi, i kada
nivo dopamina opadne kao i kod alkohola,
verovatno će se osećati prazno.
- Počnite da razlikujete šoping od razgledanja
(u šoping idete sa namerom da kupite neku
stvar ili stvari koje vam trebaju, a u razgledanje idete da vidite šta to novo ima po
radnjama i to vam je super prilika da vidite
da li su neke stvari koje niste mogli sebi da
priuštite na popustu).
Predložiću vam nekoliko saveta za sigurnu i
pristupačnu kupovinu:
I za kraj... Zapamtite! Nije bitno šta nosite
bitno je kako to nosite!
- Sramota vas je da kupujete stvari u „second
hand“ radnjama? Oslobodite se predrasuda,
i malo raširite svoje vidike. Ako je nešto
brendirano i košta koliko nečija mesečna
plata, ne znači da je kvalitetno i lepo. Igrajte
se sa starim stvarima iz „second hand“ prodavnica i ukombinujte ih sa nekim „new“
detaljima, kako biste osvežili odevnu kombinaciju. Videćete koliko ćete uštedeti uz takvu
kupovinu.
- Nikada nemojte da kupujete nešto što vam
je veliko i ako vam ne stoji lepo, samo zato
što je na rasprodaji. Ništa nećete dobiti, a
potrošićete na nepotrebnu stvar novac.
- Ako znate da imate ograničen budžet za
kupovinu, napravite spisak stvari (od najpotrebnijih do manje potrebnih), tako ćete
najlakše moći da se kontrolišete i da tačno
znate koliko stvari sa spiska ćete moći da
kupite za budžet koji imate.
Brankica Arađanski
Sigurno ste milion puta pročitale u tekstovima
ženskih magazina rečenicu “Kupoholičarke
imaju neodoljivu želju da kupuju“, što je čista
glupost. Kupoholičarke su zavisne, i one ne
mogu sebe da kontrolišu, a pogotovo svoj
novčanik. Pre će se desiti da kupe brendiranu
torbu koja košta koliko i računi, pre nego da
prvo njih plate. Hmm... pa dobro, kad joj
isključe struju i vodu, bar će torba biti uz nju
J One kupovinom pokušavaju da očuvaju
duševnu ravnotežu i da popune prazninu koju
osećaju.
ŠTA JE VAŠ POKRETAČ?
Va š i m životom mogu
u p ra v l jati stotine o koln o sti,
v ri j ednosti i emo cija. Č o v j e k bez ži votnog cilja
j e k a o br od bez ko rmila ,
n i k o me ne pr ipad a , n ije
n i š t a , ni j e čovjek. Th o mas
Car l yl e
Evo koji su najčešći „ loši „ pokretači, ili bolje
razlozi zbog kojih često stojimo u mjestu :
1. Mnoge ljude pokreće osjećaj krivice
Mnogi ljudi cijeli život provedu bježeći od
nekog postupka koji su napravili i zažalili,
skrivajući svoju „ sramotu“. Ljudima koje muče
osjećaji krivice, upravljaju uspomene. Oni
dopuštaju da prošlost preuzme kormilo nad
njihovom sadašnjosti i odredi budućnost. uvrede i nikada ih ne praštaju. Istina je da,
sržba više nanosi bol osobama koje se srde od
one zbog koje se srde. Zapamtite, onaj ko je
prema vama i napravio nepravde, vjerovatno
je to već zaboravio i nastavio svoj život dalje,
zašto onda da vi kočite svoj život?
3. Mnoge ljude pokreće strah
Strahovi mogu biti posledica traumatičnog
iskustva, nerealnih očekivanja, odrastanja u
prestrogoj porodici, a može biti čak i genetska
predispozicija. Bez obzira na uzrok, ljudi koji
žive u strahu vrlo često propuste izvrsne prilike,
samo zato što se boje zakoračiti i pokušati. 4. Mnoge ljude pokreće materijalizam
Nažalost, ovo je sve češći primjer i ogledalo
naše današnjice. Najčešći mit koji imamo o
novcu je, da će nam pružiti sigurnost. Istina
je zapravo da je novac papir koji se može u
trenutku, zbog činioca na koje nekada ne
možemo uticati, izgubiti. Pravu sigurnost
možete pronaći samo u vama samima. 5. Mnoge ljude pokreće potreba za priznanjem
Nisu nam poznati svi recepti uspjeha, ali truditi
se da svakome ugodite svakako jeste recept za
neuspjeh. Recite nam koji je vaš pokretač u životu?
Preuzeto sa www.lajk.ba
2. Mnoge ljude pokreće srdžba i gnjev U ovu grupu svakako spadaju ljudi koji pamte
46
[email protected]
UŽIVA U MALIM STVARIMA, A POSTIŽE VELIKE!
Šampion Evrope 2006. (Skoplje, Makedonija)
Šampion Sveta 2007. (Beograd, Srbija)
Šampion Evrope 2008. (Gimaraes, Portugal)
Šampion Sveta 2009. ( Villach, Austia)
Prvak balkana 2006., 2007. i 2008.
Osvajač svetskog kupa u Mađarskoj 2007.,
2008. i 2009.
Prvak Sveta K1 2010. (Milan, Italija)
Šampion Sveta 2011. (Skoplje, Makedonija).
Obavili smo razgovor sa njim i evo šta nam je
rekao o sebi : [email protected]: - Zdravo Nenade, najpre želimo
da ti se zahvalimo na izdvojenom vremenu za
naš intervju. Za početak nam reci zašto baš kik
boks i šta on predstavlja za tebe?
Nenad Pagonis: - Nemate na čemu da mi se
zahvaljujete, za prijatelje sam uvek tu. Ne
postoji neka posebna priča u vezi sa tim zašto
baš kik boks. Odlučio sam da treniram nešto
atraktivno čisto radi rekreacije ali sam imao
sreću da sarađujem sa trenerom koji je u meni
probudio želju za takmičenjem i tako je sve to
krenulo.
[email protected]: - Koja je tvoja najdraža pobeda?
Nenad Pagonis: - Najdraža pobeda mi je finale
Svetskog prvenstva u Beogradu 2007. godine.
To je bilo samo četiri meseca nakon što mi
je otac umro. Imao sam tri meča do finala i
u finalnoj borbi sa odličnim azejberdžanskim
borcem doživim težak nokdaun u prvih sedam
sekundi borbe. Da vam ne prepričavam i ne
dramatizujem događaj: jedva sam ustao,
izdržao prvu rundu, dodao gas u drugoj i u
trećoj rundi ga ‘’razneo’’ i pobedio! Posle meča
ljudi su vrištali, vikali, govorili da mi je srce kao
Rusija itd. Sve u svemu, tu titulu sam posvetio
pokojnom ocu.
[email protected]: - Znamo da si imao priliku da se
susretneš sa velikanom kao što je Badr Hari,
vrlo uspešan marokanski borac, čak si imao
prilike i da sparinguješ sa njim. Zanima nas
kako je to izgledalo, ukratko nam opiši kako si
se tada osećao?
Nenad Pagonis: - Sparing sa Badrom je bio
stvarno veliko iskustvo za mene. Ja sam u
tom trenutku imao 86 kg, a on 110kg, a u
Holandiji je sparnig takve koncepcije da se tu
ne gleda ko koliko ima kilograma ili ko je lošiji,
već se uvek ide na nokaut. Tako da je bilo vrlo
nezgodno za mene ali sam mu se suprotstavio
kako ni on nije očekivao i odradio do kraja. Sve
u svemu Badr Hari je sjajan borac, jedan od
najboljih.
[email protected]: - Poznaješ li možda neke ljude koji
su odustali od ovog sporta, upravo zbog straha
od povreda?
Nenad Pagonis: - Ima svakakvih slučajeva.
Uglavnom oni koji se deklarišu kao najhrabriji
prvi odustanu, a oni koji su ćutljivi, mirni i
staloženi idu do kraja. Ljudi tek kada uđu u
salu shvate koliko zahteva ovaj sport, a kada
treba da uđu u ring, onom ko nije iskusan
izgleda kao da ide u gladijatorsku arenu odakle
možda neće izaći živ, i kada prebrodi taj strah,
kada oseti ukus pobede, onda želi još. I onda
opet sve ispočetka. Ali vremenom to zavoliš,
postane kao neka vrsta droge - adrenalinska
zavisnost!
[email protected]: - Da li si ti od početka bavljenja
kik boksom pomislio da odustaneš od svega i
kreneš nekim drugim putem? Nenad Pagonis: - Do sada sam mnogo puta
to pomislio, ali me je ukus pobede svaki put
odvratio od toga. Ukus poraza me je terao
da se ponovo popnem u ring i dokažem da
sam najjači! Voleo bih kada bi ljudi mogli da
prisustvuju jednom pripremnom procesu za
meč, da bi mogli da shvate koliko se tu krvi i
znoja, u bukvalnom smislu, prolije. Tako da je
to normalno da čovek nekad pomisli: “Bože
što mi je sve ovo trebalo, zar nisam mogao da
budem muzičar, neka rok zvezda na primer?”
(smeh)
[email protected]: - Koja je bila tvoja najteža povreda?
Nenad Pagonis: - Najteža povreda mi se
dogodila na svetskom prvenstvu u Austriji
2009. gde
sam se u polufinalnom meču sastao sa ruskim
borcem koji me je pogodio kolenom i
naprsla mi je pokosnica bedrene kosti, dakle
tačno ispod kuka. I kada se to ohladilo nisam
mogao da stanem na nogu, a sutra dan sam
morao da radim finale sa izuzetnim beloruskim
borcem, kojeg sam i pobedio upravo sa tim
kukom i tom nogom. Ne znam kako, ali snaga
volje i želja za medaljom je presudila.
[email protected]: - Misliš li da je K1 dovoljno
popularan u Srbiji?
Nenad Pagonis: - Mislim da je K1 inače
borilački sport, medijski diskriminisan, a samim
tim i nepopularan, jer je u današnjem sistemu
vrednosti nekim ljudima bitnije ko se razveo,
ko se skinuo go itd. nego ko je osvojio medalju
na svetskom prvenstvu. Ali radi se na tome
da se K1 promoviše i unapređuje, tako da se
nadamo nekoj boljoj budućnosti.
[email protected]: - S obzirom na to da si uzor
mnogim mladim kik bokserima, zanima
nas da li je teško biti Nenad Pagonis? Nenad Pagonis: - Nije teško. Malo mi je
smešno kada mi neko priđe i pita me: “Jesi li
ti onaj Nenad Pagonis?” Ja sebe gledam kao
običnog i skromnog dečka, naravno, svestan
sam da nas borce kada uđemo u ring ljudi
gledaju kao u polubogove, ali mislim da je
prava veličina čoveka skromnost i uživanje u
malim stvarima, tako da ja uživam kada mi
mladi traže savete, kako za život tako i za
sport. I drago mi je da je moja škola kik boksa
puna mladih momaka i devojaka.
[email protected]: - Opiši nam jedan svoj dan?
Nenad Pagonis: - Kada se spremam za meč,
ujutru imam trening dva sata, onda odem kući,
pa u
restoran da jedem, pa opet kući na spavanje,
uveče opet trening od dva sata, pa opet klopa
i spavanje, ukratko: puno odricanja, nema
druženja, izlazaka, provoda, itd.
[email protected]: - Ko je zaslužan što si danas tu gde
jesi? Nenad Pagonis: - Pre svega moj prvi trener
Dragan Krsmanić koji je probudio želju za
takmičenjem kod mene, zatim moj drugi trener
Miloš Milutinov, moja porodica, sestra Olja,
brat Miroslav i mama Mila, ali najzaslužniji
za to što sam preživeo golgote u ringu je moj
pokojni otac Vladimir jer sam uvek mislio na
njega u teškim trenucima i sama pomisao na
njega, davala mi je snage da idem dalje čak i
kada to izgleda nemoguće.
[email protected]: - Šta možemo da očekujemo od
Nenada Pagonisa u bliskoj budućnosti? Nenad Pagonis: - Možete da očekujete još
mnogo pobeda, a uskoro i one najbitnije na K1
završnom turniru u Japanu.
Hvala ti Nenade, još jednom na ovom
prijatnom razgovoru. Mi ti od srca želimo još
mnogo uspeha i da ostvariš sve svoje snove!
Razgovor vodila Sanja Verner
[email protected]: - Da li osećaš određenu dozu straha
pred mečeve?
Nenad Pagonis: - Borac koji kaže da ne oseća
pozitivnu tremu - strah pred meč 99% laže!
Pred svaki meč postoji ta pozitivna trema
koja ti je jedini prijatelj u ringu i bez koje bi
verovatno išao napred kao muva bez glave
i doživeo nokaut ili slično, tako da u mom
ličnom iskustvu od trenutka kada mi jave da
imam meč, ja ležem i budim se sa malom
dozom adrenalina svaki put kada pomislim na
protivnika. Izuzetno je naporan sport, kako
fizički tako i psihički.
Decembar /Januar
TIME OUT
Nenad Pagonis rođen je 27.07.1987. godine,
sport kojim se bavi je kik boks, a da li ima
uspeha, procenite sami:
47
TIME OUT
ADRENALINSKI
ZAVISNICI
RASTANAK
Rasuti delovi jeseni lebde,
ZAVISNICI OD STRAHA
Adrenalin ili epinefrin je hormon koji se luči u situacijama kada
je neophodno ubrzati rad srca. Priprema organizam za stanja
kada je potrebno hitno odreagovati, boriti se ili pobeći pred
opasnošću, a takođe povećava snagu i stanje budnosti. Lučenje
adrenalina se može i namerno izazvati, pošto samo adrenalin
kod pojedinih osoba izaziva osećaj zadovoljstva. U ovu grupu
mogu da uđu svi ljubitelji ekstremnih sportova, kao i ljudi sa
profesijama u kojima je stepen ugroženosti života velik.
žuti atomi raspršeni kroz
maglu putuju,
u prolazu dotaknuti nemi
oproštaj.
Putevi orošeni kišom,
bez putokaza.
Možda je ruka dosegla
večnost
Sportovi kao što su padobranstvo, surfing,
brdski biciklizam, parkour, čak i lov, su oni
za koje bi se većina adrenalinskih zavisnika
opredelila. Oni takođe mogu svoju zavisnost da
nahrane na vožnjama u zabavnim parkovima,
tetovirajući se, radeći pirsing ili bilo šta drugo
što im ubrzava rad srca. Ovaj vid zavisnosti se
stvara kroz uživanje u (adrenalinskoj) euforiji,
koja se javlja kroz navedene aktivnosti.
Mnogo je ljudi koji tvrde da „se osete zaista
živima“, tek pošto se nađu oči u oči sa smrću.
Potrebno im je da spoznaju da da im je život u
opasnosti, da bi shvatili koliko ga cene. Da li to
znači da je želja za strahom direktno povezana
sa zavisnošću od adrenalina? Kolega J.R. sa
prve godine medija, inače veliki fan moto
trka i motora uopšte, ne bi se složio sa ovom
tvrdnjom. Prenosimo njegove argumente.
[email protected]: - U kom momentu svog života si
shvatio da voliš motore?
J.R.: - Imao sam oko pet, možda šest godina.
[email protected]: - Zašto baš motori?
J.R.: - Zbog neverovatnog osećaja slobode,
saznanja da u svega nekoliko sekundi ili minuta
možete biti na potpuno drugom mestu.
[email protected]: - Kada si dobio svoj prvi motor?
J.R.: - U 5. razredu osnovne škole.”Full cross
125”, takoreći ništa posebno.
[email protected]: - Jesi li bio zadovoljan?
J.R.: - U tom trenutku jesam, veoma. Međutim,
u roku od pola godine taj motor više nije
mogao da zadovolji moje potrebe i rešio sam
da kupim sebi pravi motor, od svog novca.
[email protected]: - Dakle, radio si da bi skupio
dovoljno novca da zadovoljiš svoju potrebu za
adrenalinom?
J.R.: - Da.
[email protected]: - Misliš li da te to čini zavisnikom?
J.R.: - Ne. Zavisnik je neko ko ne može da
zamisli svoj život bez određene stvari i troši sve
svoje vreme i novac na nju. Verujem da postoje
ljudi koji svoju ljubav prema nečemu ne mogu
da kontrolišu, ali ja nisam jedan od njih.
48
u dodiru sa nebom.
Bljesak uvele duge
donosi prazne odjeke,
[email protected]: - Osećaš li strah dok voziš?
J.R.: - Ne, kao što sam rekao, samo slobodu.
[email protected]: - Da li si nekad pao?
J.R.: - Da, mnogo puta.
[email protected]: - Da li te je to obeshrabrilo?
J.R.: - Nikako, samo sam imao više poštovanja
prema mašini kojom upravljam.
[email protected]: - Da li si se bavio ili želiš da se baviš
još nekim ekstremnim sportovima?
J.R.: - Da. Bavio sam se “Snowboarding-om”
rekreativno, na zimovanjima i skakao sam
padobranom na Čeneju. Igram “paintball”
s vremena na vreme, ako se to vodi kao
ekstremni sport. U svakom slučaju, voleo bih da
se oprobam i u “downhill riding-u”, surfovanju,
“paragliding-u”, parkour-u.To ću sigurno uraditi
u bliskoj budućnosti..
[email protected]: - Šta je po tebi potrebno da bi se
neko bavio takvim sportovima?
u nama nemi monolozi
u obrisu duše,
i ne možemo dalje ili ne
znamo...
OSLUŠKUJEM
Moje pesme su noćas
beskrajno tihe,
neispevani stih
J.R.: - Ljubav, talenat i mnogo treninga. Strahu
nema mesta u ekstremnim sportovima, ako se
plašite, znači da ne verujete dovoljno u sebe.
okačen u vremenu
Toliko o tome. Adrenalin je veoma ključna
stvar i u našoj profesiji. Može se reći i da su
menadžeri u neku ruku zavisnici. To je profesija
koja uključuje brojne probleme, akcije i zahteva
brzo i taktički razrađeno razmišljanje, koje mora
biti potpomognuto nekom vrstom uzbuđenja,
želje da se određeni dogovor postigne, straha
od neuspeha.
kao ne završena misao
lebdi.
A kako to da postignemo, ako nam um i telo
nisu preplavljeni adrenalinom?
Ja stojim, i osluškujem
ponoć...
G.J.
Lazar Milošević
F@Mtime
SRPSKI VUNDERKIND
F@MTime: - Od malih nogu se ozbiljno
baviš fudbalom, a velika posvećenost sportu
podrazumeva i mnogo odricanja. Koliko je to
uticalo na tvoj privatni život?
DANIJEL ALEKSIĆ: - Nije nešto previše uticalo,
jer kad se hoće sve može da se uskladi.
Potrebna je samo jaka volja i dobar karakter
da bi uspeo u tome što si naumio.
F@MTime: - Možeš li nam reći nešto o sitaciji
u kojoj se trenutno nalaziš, kako je sve to
uticalo na tebe?
DANIJEL ALEKSIĆ: - Prolazim kroz jako težak
period, jer sam bez utakmica praktično šest
meseci. Trudim se da više ne razmišljam o
tome, već samo da se što bolje pripremim za
januarski prelazni rok i konačno zaigram za
klub u koji budem otišao.
Prve fudbalse korake Danijel je napravio u
FK “Veternik” sa samo sedam godina, a već
u jedanaestoj godini prelazi u “Vojvodinu”
gde prolazi sve mlađe selekcije. Sa nepunih
sedamnaest godina postao je član prvog
tima,ali je nastavio da nastupa i za kadete i
za omladince. Danijel je najmlađi debitant
u srpskom fudbalu, 27. maja 2007. godine,
sa samo šesnaest godina zaigrao je protiv
“Crvene Zvezde”. Iste godine pružila mu
se prilika da se okuša i protiv “Atletika” iz
Madrida. Svoj prvi gol postiže u superligaškom
takmičenju 2. aprila 2008. godine nadmudrivši
golmna kulskog “Hajduka”. Pored klupskih
uspeha Danijel postiže i značajne uspehe u
nacionalnom dresu, prošao je sve selekcije
mlađih reprezentacija. Debitovao je i za
prvi tim reprezentacije Srbije. Bio je kapiten
Orlića i postigao veliki broj golova u svim
selekcijama. Aleksićeva karijera hvata veliki
zamah, a uspesi nastavljaju da se nižu.
Interesovanje za najtalentovanijeg srpskog
fudbalera postaje sve veće i veće, pa se pored
brojnih srpskih klubova i svetski poznati
klubovi poput “Viljareala”, “Real Madrida”
i “Arsenala” raspitaju za talentovanog
Aleksića. On se ipak odlučuje za italijansku
“Đenovu” i 2010. godine napušta “Vojvodinu”.
Iz “Đenove” odlazi na pozajmicu u grčku
“Kavalu”, odakle se zbog izvesnih problema
u klubu vraća među Novosađane gde će
trenirati do povratka u “Đenovu” za koju je
vezan trogodišnjim ugovorom.
F@MTime: - Koje tri stvari uvek imaš kod
sebe?
DANIJEL ALEKSIĆ: - Telefon, novčanik i
ključeve od automobila.
F@MTime: - Šta bi poneo na pusto ostrvo?
DANIJEL ALEKSIĆ: - Svoje najbolje drugove, jer
je nama zanimljivo gde god da smo.
F@MTime: - Imaš li idola među fudbalerima?
DANIJEL ALEKSIĆ: - Nemam više, imao sam
kad sam bio mlađi.
F@MTime: - Za koji klub bi voleo da zaigraš?
DANIJEL ALEKSIĆ: - Voleo bih da igram u
Arsenalu.
F@MTime: - Kojim motom se vodiš kroz život?
F@MTime: - Kažu da u svakom zlu ima i
tračak dobrog, u ovom slučaju to je slobodno
vreme koje možeš iskoristiti za druženje sa
prijateljima. Koja su tvoja omiljena mesta za
izlazak i kafu sa drugarima?
DANIJEL ALEKSIĆ: - Nemam neki poseban
moto.
DANIJEL ALEKSIĆ: - To je tačno. Za ovo vreme
od kad sam u Novom Sadu nadoknadio sam
sve propušteno u proteklih godinu i po dana
dok sam živeo van Srbije. Nemam neko
posebno mesto, biram ga u zavisnosti od
raspoloženja.
DANIJEL ALEKSIĆ: - Očekujem da se vratim
na pravi put i pokažem svima da sam i dalje
isti onaj igrač o kom su svi pričali pre dve,
tri godine i još bolji. Verujem u sebe i to ću
i dokazati! Evo prvi ste čuli,da ne bude da
nisam rekao! (smeh)
F@MTime: - Danas su fudbaler prvi na
spisku slobodnih devojaka. Koristiš li svoju
popularnost pri osvajanju ženskih srca?
F@MTime: - Hvala ti na izdvojenom vremenu.
Želimo ti puno uspeha u daljoj karijeri i
nadamo se da će se ova situacija uskoro rešiti.
DANIJEL ALEKSIĆ: - Ne koristim. Od malena su
me, na moju sreću, devojčice volele tako da
mi to nije potrebno. (smeh)
DANIJEL ALEKSIĆ: - Hvala i Vama, pa do
sledećeg viđenja! Veliki pozdrav!
F@Mtime: - Ljubav ili karijera?
F@MTime: - Za kraj nam reci kakva su tvoja
očekivanja u vezi sa daljom karijerom?
Razgovor vodila Vanja Šukunda
DANIJEL ALEKSIĆ: - Karijera.
Ekipa F@MTime-a posetila je Danijela i
postavila mu nekoliko pitanja.
F@MTime: - Zdravo Danijele, za početak nam
reci kako provodiš vreme od kad si se vratio
u Novi Sad, da li si nastavio intenzivno da
treniraš ili si se opustio i priuštio sebi malo
odmora?
DANIJEL ALEKSIĆ: - Zdravo. Naporno treniram,
ali se i odmaram i provodim dosta vremena sa
drugarima.
Decembar /Januar
49
TIME OUT
DANIJEL ALEKSIĆ
DOK S IJA M RAK
Meni je Luna uvek bila malo čudna.
Živela je sama u malom stanu na samom kraju
jednog velikog grada, u nekoj zaturenoj ulici,
odmah ispod pruge. Odabrala je to mesto,
kaže, skoro pa instinktivno, javljajući se na stoti
po redu oglas i dok je išla ka stanu, zaneseno
je gledala u vedro nebo, nezaklonjeno
ozbiljnim, ružnim zgradama. Kao: Ona i čista
vedrina plavog neba. Tako mi je, eto, pričala.
I onda, kaže, ta pruga... to ju je kupilo, više
nego zidovi, stari (a dobro očivani) ormari i
velika ogledala. Ta pruga… Volela je vozove.
Obećavali su, pričala mi je zanesena, život,
srećan jedan, u kom se kreće, u kom se stalno
kreće. “I ličili su na tu Rusiju, ne znam... Tako
mi nekako i mirišu ti točkovi, puni Puškinovske
ljubavi i tuge, nekako...” Ruski je volela te
vozove. Bezgranično, dakle… Tako se to valjda
kaže… No, ti detalji i nisu tako mnogo važni…
Neki drugi jesu…
Luna je, dakle, živela u tom – i – tom stanu i
družila se sa tim – i – tim ljudima, no samo
retkima od njih dozvoljavala je i da je posete.
One za koje je uvek nalazila neke izgovore,
kao zašto nije moguće da ih primi i sve tome
silično, zanimalo je, naravno, šta to tako
magično u tom stanu postoji. I nije da nije
bilo magije, stvarno… Sve sam to, deo po deo,
svojim očima video. I jeste čudno. Stvarno
jeste. Mada, moram priznati, nisam joj baš
sve poverovao… (A nešto nisam ni razumeo,
‘ajde...)
Najpre, postojala su ta neka vrata.
Glupava jedna vrata, naizgled, sva obična.
Drvena i takva, eto, kakva već vrata obično i
jesu. Na tim vratima postojala je jedna kvaka,
nešto pokvarana, valjda (ona se u to i nije
razumela, a meni nije dala da je popravim), pa
se nisu mogla zatvoriti, a da se ne zaključaju. I
to je bila stvar sa tim vratima: kada ih zatvoriš
(“Nikako zalupiš, samo kada ih lepo zatvoriš!”)
mogao si fino i apsolutno da osetiš kako ceo
jedan drugi svet satkan od nelepih pomisli
iza njih ostavljaš. Ja prvo nisam verovao, ali
stvarno je bilo tako. Unutra nije bilo ništa što
bi ličilo na taj nelepi svet (dobro, možda neka
pisma i jedan sanduk). I stvarno, dok sediš
tu, piješ neku kafu, recimo, ili čaj (od vanile
obavezno), mogao si da osetiš da ništa od
onoga što te je Napolju lomilo više ne osećaš.
Vrata, dakle. Uvod u magiju.
Onda, postojao je taj jedan krevet.
Bože moj, krevet kao i svaki drugi. Ništa
posebno lepši niti udobniji. Čak pomalo
ofucan, nonšalantno prekriven jednim tamnim
ćebetom, čiji je jedan kraj uvek visio do poda
(“Da skuplja prašinu!” – govorila je Luna
smejući se). Ali, na tom krevetu, postojao je
uglavnom i taj jedan jorgan. U suštini, i sam
običan. Crveno – žut. Težak. Pretežak. Samo,
bio je nekako čudesno prilagodljiv taj jorgan.
Pod njim je zimi uvek bilo apsolutno toplo, a
leti apsolutno prijatno. I nikada se nije sklanjao
taj jorgan. (Nekada bi ga, kaže, malo svukla sa
kože, i onda ga brzo vraćala jer on kao da je
čuvao prirodnu temepraturu tela.) Taj jorgan,
važno je reći, je u sebi imao i neke svemirske,
čudne i vrlo opasne, strasti. Nekako, kao da bi
pomalo napadao čoveka čim ga ovaj pogleda i
onda bi se čovek prosto razboleo (tom strašću
se razboleo) i više ne bi mogao da diše bez da
misli na zadovoljenje čulnih potreba. Ali, lepe
su te strasti bile, nekako. sofisticirane, skoro.
Bez bezumlja nekog ružnog. Zato pod njim
i nisu disali kojekakvi psi lutalice (“Lutalice
ponekad jesu, psi nisu nikada!”).
No dobro, dosta o jorganu…
50
Samo, hoću da kažem, nekoliko
puta sam tu sa njom spavao i nije tu bilo ništa
od spavanja. Čudno sam se osećao i morao
sam malo da joj diram butine i sve to tako.
(Kasnije mi je rekla da će to prestati kada se
otkrijemo, ali ja sam i posle često želeo da
radim isto.)
Onda, vanila…
Lično mislim da je Luna tu priču izmislila, ali
ona kaže kako je jedan čovek zbog tog mirisa
čak poludeo. Kako god. Svuda ga je bilo. I,
moram reći, meni je to odmah bilo malo
sumnjivo. Sve je, bre, bilo od vanile! Sapuni,
kupke, mleko za telo, mirišljavi štapići, eterična
ulja, osveživači prostora, nekoliko kubanskih
cigareta, nekoliko parfema, ukrasnih sveća. I
čak sam jednom, kad sam krenuo po šećer za
kafu (“Izvini, uvek zaboravim, ja pijem gorku,
pa zato...”), u teglici sa šećerom našao nekoliko
grančica vanile. Kad sam je otklopio, meni se
skoro činilo da me taj miris istinski napada.
Tu sam i prvi put pomislio da bi ona priča o
čoveku koji je zbog tog mirisa poludeo možda i
mogla biti tačna. U svakom slučaju, Luna kaže
da je on tu, eto, bio zapravo malo vremena, ali
da je taj miris jako voleo, nanosio ga i na svoju
i na njenu kožu, čežnjivo udisao (“Čak je i kafu
sa tim šećerom pio, iako je nikada ne šećeri!”
- kaže) i da se jednog jutra samo probudio lud
i da su ga belim kombijem odvezli u ludnicu i
da ga nikada više nije videla. (“Kao dijagnoza
sigurno ne stoji: Poludeo zbog mirisa vanile” kaže i smeje se – “Ali ja znam da jeste”.)
Čudo jedno…
I, da, ta pisma…
Svuda ih ima. Najvažnija su zapravo skrivena,
ali, nekako, kad vidiš i onih nekoliko izloženih,
sve ti tom pisanom rečju odiše. Meni je to,
iskreno, malo gadno. Nikada baš i nisam voleo
te prepiske, mada sam ih nekada praktikovao,
eto… Kad sam je pitao ko joj to piše, ona se
malo snebivala, a kasnije mi je ipak ispričala
i zamolila me da nikome to ne pominjem, pa
ja sad, evo, moram da ćutim. Ali, u svakom
slučaju, važno je reći, Luna kaže da uvek kada
ta pisma čita taj čovek koji joj to piše – sedi u
njenoj sobi. Naravno da to svakom normalnom
čoveku zvuči i više nego blesavo, ali ona me
je dugo uveravala u to i na kraju mi jedno
pismo i pročitala i taman kad mi se učinilo da
osećam prisustvo i nekog trećeg, ona je skočila,
rekla “bu”, uplašila me i počela da se nekako
histerično smeje.
- “Šta ti je, pa to je intimno. Ne može On tu da
sedi dok još nekog ima.”
Ne znam. Dosta je to sve čudno, zapravo.
Onda, postoji taj jedan sat koji ne radi. (Kasnije
sam primetio da je to jedini sat koji postoji u
prostoriji.) Stari, drveni, u obliku kućice, meni
čak i ružan, ali ima (k’o što ti takvi stari satovi
i imaju) onu kao ptičicu u sebi koja, kada se
kazaljke sklope (ne znam sad da l’ u ponoć i
podne samo) izađe, na ta vratanca, iz te kućice,
kaže nekoliko puta “ku – ku” i vrati se ponovo
nazad. E, taj sat, dakle… Luna mi je jednom
otkrila (vrlo pažljivo mu prilazeći i uzimajući ga
u ruke, k’o da najveću mi tajnu otkriva) kako
unutra živi gomila svitaca. Lepo je otvorila ta
vratanca, izvukla ptičicu, a unutra je sve bilo
svetlucavo. Sav jedan svet satkan od svetla.
-“Možeš, na primer, nekoga duže
da ljubiš. Duže, za čitav dan!
Znaš šta znači jedan dan. ‘ej!”
Nisam imao pojma. Meni bi taj
jedan dan verovatno značio koliko
i svaki drugi.Bio je u tom stanu
u jedan sanduk. Ozbiljan neki, drven, dobro
zatvoren. Rekla mi je da ne može da mi pokaže
šta sve u njemu postoji, jer je i mnogo tužnog,
pa bi onda, ako to sve iz njega izleti, ponovo
morala da otvara onaj sat i ubrzava vreme. “A
to se ne sme” – kaže – “To smem da uradim
samo jednom u pet meseci.”
Meni je to sve bilo baš jako sumnjivo.
Uglavnom, krenula je da mi pokazuje te neke
stvari iz tog sanduka, obajašnjavajući mi kako
su tu svi snovi koje je sanjala od kad je bila
mala. (Meni se ona, istina, uvek nekako malom
i činila, osim onih nekoliko puta kada se radilo
o tom magičnom jorganu. Tada su joj oči
nekako drugačije sijale, lepo baš. Mada, možda
je to bilo i od te vanile, ko će ga znati…)
Objasnila mi je, lepo, kao da o nečemu
razumnom priča, kako kada izvuče nešto što
liči na taj – i – taj san, taj – i – taj san se za
trenutak stvori pred njenim očima, kao sasvim
živ. (“I onda brzo nestane, nažalost, ali to
me uvek podseti koliko želim ono što želim,
znaš…”)
I tako sam ja, najednom, zabezeknut, gledao u
Marlon Branda! Čak mi se i smejao! Mene je
to skroz uplašilo i rekao sam joj da neću više
to sve da gledam, ali je ona insistirala da mi
pokaže još jedan san, pa me je onda odvela
do prozora i lepo sam mogao da vidim mesec
u njenom dvorištu, ogroman, ogroman mesec
koji se prosuo po čitavoj ulici, ali kao da je tu,
baš u njenom dvorištu.
- “To će sad sve da nestane” – rekla je i
zaklopila kutiju i sve je nestalo. I Marlon
Brando prokleti. (To me je stvarno prepalo.)
- “To tako može samo sa onim opipljivim
snovima” – kaže mi – “Ako poželim mir, njega
nikada neću osetiti tako kao što na primer
mesec mogu da vidim.”
Ništa nije idealno, pomislio sam, i malo mi je
čak i laknulo.
Da ne dužim (ona bi se ionako ljutila kada
bi znala da vam sve ovo pričam) bilo je tu
baš svačega. I nije ni čudo što nije svakome
dozvoljavala da tu ušeta.
Postojala je jedna lampa koja je danju (kada joj
to zatreba, kaže) sijala mrak. Ja stvarno nikada
nisam video kako izgleda kada nešto sija mrak,
ali ona kaže da je to moguće i da će mi jednom
pokazati, kada se bude osećala kao da joj mrak
treba. (Mislim da se tada sigurno ne oseća
dobro. Kako se čovek može osećati kada hoće
da mu mrak sija? Svašta…)
I bilo je još svega, da vas ne umaram sad (i
meni se još uvek malo steže grlo dok o ovome
pišem).
Kad sam tog dana otišao iz njenog stana, nije
mi se baš dopadao osećaj koji me je dočekao
-“Tu vreme spava” – rekla mi je, ozbiljnim,
nakon što mi je otvorila vrata. Ponovo je sve
prigušenim tonom, kao da ne želi da svici čuju. bilo nekako previše obično i glupavo. Čak me
Kaže da ga tako otvori uvek kada hoće da ubrza je, mislim, i nešto bolelo.
ili uspori trenutak.
Išao sam, sporim koracima, a ona mi je
mahnula i (nešto tužnijim očima) rekla:
-“Bude, znaš, loše ako tada nisam kod kuće.
- “Sutra će sijati mrak.”
Onda ništa ne mogu. Moram da pustim da
Ne znam šta je time mislila.
vreme ide.”
Inače, kaže, stvarno radi. Vreme uspori.
Dijana Knežević
F@Mtime
Jubilarne nagrade
2. 12. 2011.
Decembar /Januar
KOJI STE TIP SANJAČA: PSIHOLOŠKI PROFIL NA OSNOVU VAŠIH SNOVA!
Pred vama je psihološki test koji će vam pomoći da protumačite podsvesni deo vaše ličnosti.
3. Snovi su za vas...
5. Kada zatvorite oči mislite na... 7. U bajci o Pinokiju voleli biste
da budete...
A) želje
A) egzotično ostrvo
A) mačak i lisica
B) pratioci
B) prijatna osećanja
B) Pinokio
C) neophodni
C) posao
C) čarobnica
D) odmor
D) predznaci
D) zrikavac koji govori
4. Koji se od ovih elemenata
6. Koja boja dominira u vašim
2. Pre nego što zaspim...
najčešće pojavljuje u vašim
snovima?
8. Ako ste u poslednje vreme
sanjali neku osobu, koji deo tela
A) volim da čitam ili da gledam TV snovima?
A) crvena
je na vas ostavio najveći utisak?
A)
drvo
B) uzimam tabletu za spavanje
B) zelena
A) oči
B)
vazduh
C) mislim na ono što se desilo
C) plava
B) kosa
dans i planiram sutrašnji dan
C) voda
D) bela i crna
C) ruke
D) pijem čašu mleka ili čaja od
D) ne sećam se
D) ne sećam se
kamilice
ZVEZDANI TIP – od 30 – 50
LUNARNI TIP - od 50 – 70
Volite da uživate pod svetlosti Vi ste mesečev tip ili sanjalica,
zvezda koje noću obasjavaju
koja se prepušta “carolijama
nebo, vedri ste i romantični,
noći” i voli povremenu
ali i realistični u isto vreme.
samoću ili blisko društvo
Verujete u svoje snove, čak
odabranih prijatelja. Za vas
i kada to ne želite javno da
snovi čine ustaljeni životni
priznate. Radoznalost duha
ritam, doživljavate ih sa puno
i osećaj za meru čine od vas
emocija i snažno verujete u
realističnu osobu, ali široka
njihove poruke. To dosta govori
mašta i sposobnost da negujete o vašoj emotivnoj osetljivosti i
svoje snove opredeljuju vas
ranjivosti. Relalista ste jedino
da živite u svetu u kome ima
kada se govori o ostvarivanju
Odgovori pod A nose 3 boda,
mesta za emocije i za maštu.
ciljeva na kraće staze, a svoje
odgovori pod B nose 4 boda,
snove nikad ne napuštate, čak
odgovori pod C nose 5 bodova, Upravo zbog toga, vi ste vrlo
i kada oni izgledaju nemoguće.
odgovori pod D nose 7 bodova. uravnotežena osoba.
Ipak budite pažljiviji, ponekad
1. Budućnost...
A) će sigurno bolja nego
sadašnjost
B) treba da se stvori
C) ne može da se predvidi
D) me plaši
OVAN
2012-ta godina će biti
veoma uzbudljiva godina za
Ovna. Ova godina pokazuje
napredak, kao i mogućnost
da se sav napor Ovnu u 2012.
konačno isplati. Jaka godina za
karijeru i prihode, kao i za pozitivnu unutrašnju
motivaciju.
S obzirom na to da ćete prilično biti okrenuti
poslovnim obavezama, potrudite se da ne
zapostavljate društveni i ljubavni život jer partner
to neće tolerisati. Porodični i intimni odnosi
mogu biti zategnuti u prvom delu godine. Budite
spremni da čvrsto držite u rukama čak i najmanju
nesuglasicu vezanu za porodicu ili voljenu osobu.
Ignorisanje i vaša nonšalantnost mogu vas
dovesti do velikih problema. Budite spremni da
razgovarate o problemima, ne prepuštajte ništa
slučaju. Ukoliko prevaziđete krizne i dramatične
trenutke u prvom delu godine na ljubavnom
planu, tokom leta i jeseni vam sledi stabilizacija
odnosa.
BIK
Prvi deo godine će doneti
borbu za posao i novac, dok
će zdravstveni problemi
takođe izazvati konfuziju
tokom cele godine. Dobra vest
je da su ljubav i intimnost sve
vreme na vrhuncu, što
Sigurno je da ćete ove godine dobiti punu
podršku prijatelja, porodice i voljenih. 2012.
godina ukazuje na to da će u ovoj godini
romantika biti sve vreme na vrhuncu. Vaša
sposobnost da komunicirate, poverite se i
otvorite svom partneru doprinosi učvršćivanju
vaših odnosa. Takođe, i poverenje koje imate
jedno prema drugom je ključni deo vaše veze.
Imate više nego dovoljno prijatelja, a upoznaćete
i nove u periodu mart-jun kada će društveni život
biti izuzetno naglašen.
52
BLIZANCI
9. Kakvu su vaši snovi?
A) Ne sećam ih se.
B) Često imam noćne more.
C) Veoma su lepi i prijatni.
D) Često su erotskog sadržaja.
10. Kakve su vaše noće more?
A) Imam osećaj da propadam.
B) Neko me juri, a ja ne mogu da
mu umaknem.
C) Strah od životinja.
D) Nemam košmarne snove.
su u snovima emocije toliko
jake ili nekontrolisane da se
pretvaraju u prave noćne
more. Mogu da vas navedu na
destruktivnu reakciju, što je u
suprotnosti sa vašom prirodom
sanjalice. Važno je analiziranje
sopstvenih snova, jer nam
pomaže da se bolje upoznamo
sami sa sobom i sa svojim
“skrivenim delovima ličnosti”,
ali ne smemo zaboraviti da
njihove slike ili simboli nemaju
apsolutnu vrednost i značenje,
već relativnu.
LAV
Sledeća godina će za blizance
biti dosta stabilna. Mogući
su problemi na radnom
mestu ali to neće uticati na
vašu finansijsku situaciju.
Vaš ljubavni život će biti
zadovoljavajući i neće zahtevati nikakve značajne
promene. Imate ispred sebe godinu gde je put
prilično očigledan, tako da možete da pronađete
svoj mir.
Na mnogo toga ćete biti
ponosni u 2012. godini!
Otvaraju se mnoge
mogućnosti, ljudi će vam se
diviti a možda čak i predložiti
nove poslovne poduhvate.
Činiće vam se kao da vam se svi sa strane dive,
osim osoba najbližih vama. Da biste održali
sklad 2012. godine, potrebno je vremena da
uspostavite ravnotežu u svom životu.
2012-ta pokazuje da, kada je reč o odnosima, vi
ste ona uobičajena, neodlučna osoba. Ovo nije
godina da se donose velike odluke, ali stalno
ćete vagati prednosti i mane vaše veze. Šanse
su velike da ćete želeti da promenite život od
januara do juna, ali to premišljanje će samo
doneti stres. Imate pred sobom godinu koja
vam donosi stabilizaciju i rešenje dosadasnjih
ljubavnih problema. Da li ste spremni da
pokušate da ukrotite vašu nestalnu prirodu?
Uživajte u luksuzu mira u odnosima koji vam
donosi 2012. godina.
Vaša veza sa partnerom može krenuti nizbrdo na
početku 2012 jer nećete biti spremni na ustupke
i kompromise. Navikli ste da se sve vrti oko vas,
a možda je vašem partneru dosta da stalno
trči za vama i bude u senci. Posvetite mu više
pažnje. Slobodni lavovi će uglavnom biti okrenuti
slobodnim vezama i avanturama u kojima mogu
imati uspeha. Mada, početkom septembra može
se pojaviti osoba koja će vam okupirati misli pa
ćete poželeti da je zadržite na duže staze.
RAK
Ovo je uzbudljivo vreme
za Raka! 2012-ta vam
može doneti interesovanje
za učenje, kreativnost i
mnogo novih mogućnosti.
Inostranstvo je takođe u igri,
najbolji period za putovanje je mesec april. 2012
godina vam donosi mogućnost da izađete iz
svakodnevice, promenite sredinu i način života.
Mnogo novih ljudi će ući u vaš život. 2012
godina vam donosi nove kontakte i prijateljstva a
samim tim i ljubavni život će biti pun uzbuđenja
i neočekivanih prijatnih događaja. Najbolji
period za ljubav je od avgusta do novembra kada
ćete imati priliku za ulazak u vezu koja može
biti izuzetno bitna. Rakovi koji imaju partnera
neće imati problematičnu godinu, vaša veza je
u fazi stagnacije ali ipak pripazite da postojeće
probleme ne gurate pod tepih.
DEVICA
Device u 2012-oj godini
mogu dostići maksimum
na mnogim poljima. Pred
vama je jedna izuzetno
povoljna i srećna godina.
Uživajte u jednostavnosti i
radosti koju vam 2012. može
doneti. Koncentrišite se na građenje karijere i
učvršćivanje veze na duge staze.
2012-ta će biti idealna godina da poradite na
međuljudskim odnosima.. Kada dođe jun, bićete
u mnogo boljoj poziciji što se tiče davanja i
primanja ljubavi. Prijatelji i porodica će biti tu
tokom cele godine. Posvetite vremena ljudima
koji vas vole i dobićete puno zauzvrat. Mnoge
device će poželeti da se skrase pored neke osobe
i stabilizuju vezu,ljubavni život će biti naglašen
tokom proleća i leta kada ćete imati i najveće
šanse da svoje želje ostvarite.
F@Mtime
U z večer nj u kaficu sa d rugarico m Marijo m, n e z n a ju ć i k a k o d a u b ije mo n a š u d o k o l i c u
(u č e n j e nije bi l a opcija ), odlu čismo da p o t ro š imo s v e n a mirn ic e iz f riž id e ra i n a p r a v i m o
n a š lični kineski kara mbabuli. Izaziv a mo Va s d a p ro b a t e t o k o d k u ć e , P RI J AT N O !
Sastojci:
1. 435 g pilećih prsa
2. Šampinjoni (2/3 pakovanja)
3. Kesica šarenog povrća
4. Kikiriki
5. Crveni luk - 1 komad
6. ¼ kupusa
7. Mala šoljica pirinča (prilog)
Priprema:
1. Iseckana na kockice pileća prsa propržiti, a zatim odložiti iz posude. Posuda
u kojoj se prethodno pržilo meso dodati luk i dinstati dok ne porumeni. Nakon
toga dodati šampinjone i posle 2 min. ubaciti mešano povrće i kupus. Naliti
malo vode i poklopiti da se krčka nekoliko minuta. Pred kraj ubaciti meso i
kikiriki iseckan na kockice ili ceo (izbor je na vama).
2. Rižu probariti i servirati na tanjir pored kineskog karambabulija.
VAGA
STRELAC
Mnogo uzbuđenja i
neočekivanih događaja donosi
2012 godina vagama.. To će
inspirisati Vage da se dalje
razvijaju i isprobaju nove
stvari. Budite spremni za neke
sitne probleme na početku godine, pošto će biti
izazova u pogledu karijere, ali to nije ništa što je
nemoguće prevazići.
Strelčevima stiže jedna
prijatna godina u kojoj će
mnogo toga naučiti. Iako će
biti nekih uspona i padova,
opšti pozitivan stav Strelca će
održati stvari pod kontrolom.
2012 godina će biti problematična u pogledu
porodičnih odnosa i prijateljstva. Nemojte
donositi nikakve važne odluke, ali nemojte se ni
ograničavati. Do kraja godine, vaši pravi prijatelji
Ljubavna uzbuđenja stižu već od januara.
će i dalje biti u blizini. Kao i jedna posebna osoba.
Poznanstvo sa jednom osobom iz kruga prijatelja Budite i dalje otvoreni za ljubav, društveni i puni
će vam poprilično uzdrmati svakodnevicu.
optimizma, a srećne okolnosti će same stići...
Imaćete priliku da iz prijateljstva doživite lepu
možda već početkom juna meseca.
ljubavnu priču, ali ne žurite...strpljenje igra jako
bitnu ulogu u 2012. godini. Ukoliko imate stalnog Karijera je u fazi stagnacije, ali to vas ne koči da
partnera, nesuglasice su moguće tokom letnjih
pravite planove i organizujete vaše obaveze.
meseci ali vas ipak čeka jesen puna harmonije
Iskoristite ovu godinu i rešite sve zaostale
i lepih trenutaka u dvoje. 2012 godina nekim
probleme koji vas već dugo muče, jer vas u
vagama može biti i prekretnica u životu, stoga
narednim godinama čeka turbulencija.
budite spremni i otvoreni za sve mogućnosti.
SKORPIJA
Ove godine akcenat stavljate
na ljubavne odnose u kojima
vas i očekuje uspeh a pogotovo
do kraja maja meseca. Budite
otvoreni za nova poznanstva
jer možda se baš sledeće
godine pojavi vaša srodna duša.
Ako ste zatvoreni po prirodi, okolnosti će vas
primorati da se više otvorite i krećete. Učinite
to. Ove godine ćete biti puni zanosne energije
i kreativnosti. Prenesite nešto od ove energije
na međuljudske odnose i bićete iznenađeni
napretkom koji možete ostvariti.
Ako ste bez partnera, što nikada kod vas ne traje
dugo, budite strpljivi i sačekajte da se pojavi
jedna posebna osoba. Krajem godine su mogući
problemi sa partnerom zbog vaše karijere jer ste
skloni da zapostavljate sve oko sebe zarad vašeg
ličnog uspeha. Karijera će ići uzlaznom putanjom,
zato iskoristite povoljne aspekte sledeće godine
ali ne odbacujte pažnju i ljubav dragih osoba koje
vas okružuju.
Decembar /Januar
JARAC
U svetu Jarca, nezavisnost
je ključna reč. Vi znate šta
želite i imate malo strpljenja
da čekate da vam neko drugi
dozvoli da to i dobijete. Ova
godina će vam dozvoliti lep
odmor od borbe, a i da finansijski odahnete. U
pogledu društvenog života, 2012 godina neće
biti mnogo uzbudljiva zbog vašeg povlačenja u
sebe. Bićete dosta neraspoloženi i mrzovoljni.
Potrebno je da sebi date oduška i pokušate da
se otrgnete kontroli koju ste sami sebi postavili.
Imali ste tešku 2011. godinu, zaslužili ste odmor
u sledećoj.
Ljubavni život može ispaštati jer nećete biti
raspoloženi za ljubav a jedna intrigantna osoba iz
vaše okoline se baš zainteresovala za vas. Pustite
je u svoj svet, bićete jako prijatno iznenađeni kad
shvatite da vam ta osoba mnogo prija i ulepšava
svakodnevicu.
STUDENTSKA KUJNA
KINESKI KARAMBABULI
nica
!
u namir
Savektrajeva, stavitepkroelitečinrivati sa luakom,
s
e
Na kraju samo nemojt li da se vidite
le
i,
e
lj
ž
e
ž
le
o
s
p
o
biste p
možda osobom!
m
opić
o
drag
Sanja Ć
J
VODOLIJA
Vodolije će naredne godine
uživati u onom što su u
prethodnom periodu gradile
i uložile mnogo truda a to
se prvenstveno odnosi na
poslovnu sferu života. Možda
nećete doživeti spektakularan
finansijski uspeh, ali ćete
svakako napredovati. Najbolje je da započnete
nove projekte krajem proleća.
Ovo je godina za ljubavne promene. Poznati
ste po svojoj ogromnoj ljubavi prema ličnoj
slobodi, ali godina koja sledi vam donosi korenite
promene po pitanju veza i zajedničkog života.
Vaša romantična i osetljiva strana će doći do
izražaja a samim tim i želja da se emotivno
sredite i stabilizujete. Ukoliko ste u vezi, tokom
proloćenih meseci daće te šansu produbljivanju
odnosa pa se pred kraj godine može očekivati da
mnoge vodolije učine radikalan korak i stupe u
zajednički život sa nekim.
RIBE
2012. godina je mač sa dve oštrice. Stiže vam
veliki uspeh kada su u pitanju sva polja osim
međuljudskih odnosa.
Karijera, novac i želja da učite
i razvijate svoje sposobnosti
će obeležiti prvu polovinu
godine. U drugoj polovini
2012. biće potrebno da
uložite mnogo više napora i
truda kako biste stvari održali
pod kontrolom. Kada je reč o
međuljudskim odnosima, Ribe će u 2012. imati
malo više izazova.
Ukoliko imate partnera, prva tri meseca naredne
godine mogu biti izuzetno stresna. Osećaćete
se zapostavljeno jer će partner biti okupiran
problemima u vezi sa jednim članom njegove
poridice. Budite strpljivi i pružite mu podršku.
Krizni period će proći tokom letnjeg perioda.
Slobodne ribe bi mogle upoznati jednu zanimljivu
osobu tokom proleća ali budite obazrivi i dobro
proverite da li je dotićna osoba slobodna. Vi ste
veoma osetljiva priroda ali isto tako i zatvorena.
Budite spremni da otvoreno razgovarate o
svojim osećanjima jer u suprotnom možete biti
povredjeni.
Astrolog - prijatelj F@Mtime-a Dunja Ilić
53
54
ŠTA ŠTAMPA ŠTAMPA
Strah od lepšeg života
ŠTA ŠTAMPA ŠTAMPA
SREĆNA NOVA 12-ta
OCCUPY WALL STREET
JELKA BEZ POKLONA
N
O
V
A
13
SLAVA SOCIJALIZMU!
NOVOGODIŠNJA RASPRODAJA 2013. god.
KONCERT HORA NASTAVNIKA F@M-a
KO SE OVDE BOJI?
A KO SE OVDE BOJI?
/Januar
Vaš odani Ćitsir
CILJ ILI KRAJ??
Vaš odani55Ćitsir
R
O
L
O
K
Download

Režim studija, mentor je tu da