41.500
PRIMERaKa
SRBIJa
SLOVENIJa
HRVaTSKa
BOSNa I HERCEgOVINa
april 2012 • br. 04 • godina I • www.instore.rs
JEDINI
REgIONaLNI TRgOVaČKI MagaZIN
INTERVJU
REgIONaLNI
INTERVJU
Srđan Kovačević,
Marija Pasuljević,
Beocapra
BIC
EKSKLUZIVNO:
Poslovne strategije u vreme
ekonomske krize
Milan Ćulibrk: Med i mleko
InMarketing:
Knjaz Miloš 200 godina u genima
ISSN 2217 8384
Nenad Pacek:
SRBIJA
4
april 2012 www.instore.rs
uvodnik
Gost uvodničar
UREDNIK
DIS i Novak Đoković
Đorđe Glamočlija
PRODAJA
Strahinja Milinković
Bojan Đurović
REDAKCIJA
Una Milićević
Milica Petrović
Vojislava Popović
Igor Đurović (Ljubljana)
Marko Hrastar (Ljubljana)
Tomislav Ciliga (Zagreb)
Murisa Dučanović (Sarajevo)
Katarina Sulić (Mostar)
Mario Trojer (Sarajevo)
EKSKLUZIVNI SARADNICI
Nenad Pacek
Milan Ćulibrk
Ljubomir Živkov/Vanja Bulić
Bogomir Kovač (Slovenija)
Mladen Vedriš (Hrvatska)
Kenan Uštović (BiH)
STRUČNI SARADNICI
Ipsos – Katarina Jakšić,
Unija poslodavaca,
Džonatan Gunc – IGD,
Ernest Gergely, Patrik Župančič,
Aleksandar Simić, Darko
Vaselić, Valicon, DataLab, Leo
Burnett agencija – Alma Quattro
– Bojana Novaković, Dragan
Bijelić, Mercator – Marijana
Jazbec, ESTIEM organizacija,
Euromonitor
KOORDINATOR SVIH IZDANJA
Maksim Đurović
LOGISTIKA I DISTRIBUCIJA
Mirjana Ivanković
LEKTURA
Ana Radojević
GRAFIČKI PRELOM I DIZAJN
Narobe Studio Slovenija
ŠTAMPA
Rotografika d.o.o.
Segedinski put 72
24000 Subotica
IZDAVAČ
InB2B Media d.o.o.
Bul. Arsenija Čarnojevića br. 52
11070 Novi Beograd, Srbija
Tel: +381 11 41 41 100
Fax: +381 11 41 41 108
E-mail: [email protected]
Web: www.instore.rs
InStore magazin je mesečni,
specijalizovani magazin za trgovinu
robom široke potrošnje. Besplatno se
distribuira ciljnoj grupi: trgovcima,
proizvođačima, distributerima i
Ovo izdanje je
pratećoj industriji.
Izdavač zadržava
prijavljeno za odit
pravo da odredi
ciljnu
kod ABC
Srbijagrupu. InStore
magazin se ne distribuira osobama
mlađim od 18 godina. Za članke,
fotografije i oblikovanje, magazin
zadržava sva prava.
Aleksandar Tirnanić,
izvršni direktor kompanije DIS
Od samog nastanka kompanije DIS osnovna
ideja je kako da omogućimo svojim potrošačima da kupe više. Već 21 godinu nam to polazi za rukom, a u svim delovima zemlje, gde
smo prisutni, nesumnjivo smo lideri. Danas, u
vreme velike krize i velikog pada tržišta maloprodaje u Srbiji, kompanija DIS ima rast od
20% prosečno po objektu, mereći prvi kvartal ove poslovne godine. Ovakvi rezultati nas
ohrabruju da nastavimo sa pronalaženjem što
boljih rešenja u optimizaciji poslovanja, a na
taj način i stvorimo mogućnost za još konkurentnije cene. Ovakva strategija DIS-a postigla
je izvanredne rezultate i zato beležimo svakodnevno rast broja potrošača, a u toj činjenici leži
i razlog zašto proizvođači poklanjaju veliko
poverenje strategiji DIS-a.
Ovakvu snagu prepoznao je i najbolji teniser
i sportista sveta, Novak Đoković, koji je dao
podršku našoj kampanji “Kupuj domaće u domaćoj trgovini”. Zajedničkim snagama želimo
da probudimo svest potrošača da daju prednost domaćim proizvođačima i domaćoj. Verujem u domaće kompanije i znam da u velikom
broju slučajeva potrošači ne moraju da kupe
proizvode koji se ne proizvode u našoj zemlji.
Stoga, cilj nam je da ukažemo potrošaču da je
potrebno da promeni neke navike koje je stvorio impulsivno, ne razmišljajući da svoj dinar
šalje u inostranstvo, koji se možda nikada neće
vratiti u našu zemlju. A da budem krajnje jasan,
najveći interes građana i domaće privrede je
u činjenici da samo na ovaj način možemo da
očuvamo domaća radna mesta, stvorimo veći
dohodak za društvo i izvesniju budućnost.
Sa ovakvim dosadašnjim rezultatima i sa podrškom i poverenjem koje dobijamo od potrošača i naših poslovnih partnera, čini nas u
kompaniji DIS ponosnim na ove rezultate, ali
ne i zadovoljnim jer smo svesni da zajedničkim
radom možemo da učinimo da naši potrošači
žive bolje tako što će u DIS-u kupiti više.
Vruća tema
Koliko god se trudili da pobegnemo od političkih tema,
pre ili kasnije, one nas na nekom ćošku sačekaju. To je naročito nemoguće ovog maja, koji će možda doneti novine
u političkom vrhu zemlje. Ekonomski stručnjaci, proizvođači, trgovci, kupci… svi se nadaju nekim promenama.
Boljoj akciznoj politici, državnim podsticajima, smanjenju
ili, pak, povećanju marži, nižim cenama na rafovima svojih
omiljenih trgovina, ali pre svega svi zajedno iščekuju konkurentnije i slobodnije tržište.
Više o tome čitajte na stranama 24. i 64…
Redakcija InStore magazina
Tiraž od 18.500 primeraka
u Srbiji odituje:
Ovo izdanje je
prijavljeno za odit
kod ABC Srbija
Autor: Mileta Miloradović
6
april 2012 www.instore.rs
sadržaj
Izdvajamo
8 Novi objekti
10 Domaće vesti
14 Regionalne vesti
18 Svetske vesti
20 Trade magazini
InStore – Naša lična karta
22 Osvrt stručnjaka
Poslovne strategije u vreme
ekonomske krize
24 Mišljenja i komentari
26 Istraživanje
Ipsos: Inspiracija za razvoj
uspešnih brendova
30 Investicije u regionu
Hrvatska: Osmišljen za komšiluk
31 Investitor
Apatinska pivara dobila
novog vlasnika
32 Regionalni intervju
Marija Pasuljević, Area Business Manager – BIC Balkan: Jačamo
brend i u ovom regionu
36 Analiza
IGD: Maloprodajno pozorište
38 InLiflet
Promotivne akcije interesantnih naslova
40Na mestu prodaje
Presudno za prodaju
42Na mestu prodaje – studija slučaja
Degustacija na licu mesta
22
U ovomesečnoj kolumni predsednik kompanije Global Success
Advisors kaže: Kad su vremena dobra, velika većina firmi
je agresivna i ima pristup kreditima kojima i te kako ulaže
u marketinške, prodajne i proizvodne aktivnosti. Međutim,
kad nastupi kriza u ozbiljnijem ili nešto blažem obliku, čak i
najbogatije firme često se povlače u sebe, štite ono što imaju,
režu mnoge značajne aktivnosti i posvećuju se takozvanom
kratkoročnom menadžmentu. Moje dugogodišnje posmatranje i
rad sa najuspešnijim kompanijama pokazuje da su one u manjini
i da rade sa drugačijim principima poslovanja kad nastupe teža ekonomska vremena. Koji
su to dominantni principi?
Istraživanje
26
U ovom broju InStore magazine agencija Ipsos vam
donosi savete kako da na pravi način odgovorite na
zahteve potrošača i da uspešno pratite trendove koji
utiču na njihovo ponašanje. Odgovor na pitanje kako
da znate koji od mnogobrojnih novih trendova jeste
relevantan za vašu kategoriju, brend, ciljnu grupu ili
našu zemlju, stručnjaci Ipsosa nastoje da daju kroz
2
3
Censydiam pristup. Ova metoda, ne samo da pokazuje
koji je trend aktuelan, već i objašnjava zašto ga ljudi
prate. Na primer, ključni uvid nije da „ljudi troše na
luksuznu robu u periodu recesije“, već „zašto ljudi troše na luksuznu robu u periodu
recesije“. Razumevanje motivacije ljudi, onoga što ih pokreće na određeno ponašanje,
jeste ključno za identifikovanje trenda koji je bitan našim potrošačima.
34 Preporuka
Unija poslodavaca Srbije: Inicijativa za promenu propisa u trgovini
Ekskluzivno za InStore iz Beča
Osvrt stručnjaka: Nenad Pacek
Investitor
31
Specjalno za InStore iz centra Molson Coorsa u američkom
Koloradu, povodom kupovine StarBev-ovih 9 pivara, kažu:
Strateški gledano, akvizicija Starbeva predstavlja važan
korak i u skladu je sa našim poslovnim planom za širenje na
tržištima sa velikim potencijalom za razvoj. Ona nam donosi
i prisustvo i trag na međunarodnom tržištu, kao i ekspanziju
naših vodećih brendova. Starbev će nam doneti izvanredne brendove i značajno obogatiti
naš portfolio. Tržište centralne i istočne Evrope za nas je vrlo atraktivno, i našoj kompaniji
pruža priliku za inovaciju brendova, i selektivno predstavljanje proizvoda Molson Coorsa
u regionu. Najvažnije od svega, očekujemo da će ovaj potez povećati slobodan protok
novca, a samim tim , kroz zaradu, i vrednost akcija naše kompanije već u prvoj godini
poslovanja sa novom strukturom.
32
44Prodaja
Regionalni intervju
Prilagodljiva prodajna organizacija
Marija Pasuljević, Area Business Manager – BIC Balkan:
Od septembra prošle godine kada smo otvorili predstavništvo
za Balkan u Beogradu, strateški smo odlučili da povećamo
fokus na ovo područje.
48 Category management
Formiranje kategorije proizvoda
50Intervju
Suvlasnik Beocapre, Srđan Kovačević
52Nove tehnologije
Poslovna analitika i računovodstvo
april 2012 www.instore.rs
InMarketing
54InMarketing
Dva veka u genima
56 InMedia
Promišljeno osvajanje javnog prostora
58 Komšijski dućan
Uštedom prostora do veće zarade
Osmeh nema cenu
Reč po reč...
62Noviteti za police
64 Iz četiri ugla
54
Kompanija Knjaz Miloš je povodom svog
jubileja od 2 veka angažovala marketinšku
agenciju Leo Burnett. Kampanja stvorena
tim povodom imala je nekoliko različitih
ciljeva koje je morala da uskladi, a da se
jedinstvenom porukom obrati ljubiteljima
mineralne vode „Knjaz Miloš“. Kako stručnjaci
iz agencije kažu, osnovni cilj koji su želeli
da ostvare bio je da podsete na sve one
svetle istorijske trenutke i različite ličnosti
iz prošlosti srpske istorije koje su ostavile
značajan trag u našim životima. Nastojali su da naglase koliko je važno vratiti se izvoru
i nikada se ne odreći svega dobrog što je u našim genima.
Jačanje domaće trgovine
InMedia
66Periskop
Med i mleko
Ljudska potreba za komuniciranjem javnih
poruka i obaveštenja datira još iz vremena
drevnog Egipta, pre oko 5.000 godina.
Kameni blokovi sa isklesanim hijeroglifima
preteče su bilborda. Otkrićem papira rođen
je plakat i od tada se javljaju prve forme
bilborda, odnosno, tabli za oglašavanje.
Kakav je outdoor današnjice i kako ga
treba pametno iskoristiti, objašnjavaju iz
agencije Alma Quattro.
68 Periskop iz regiona
Slovenija: Politički fiskalni problem
Hrvatska: Hrvatska nafta – šta je to?
BiH: Život je nekad siv, nekad žut
70 Region
Prihodi i potrošački trendovi
u Centralnoj i Istočnoj Evropi
72 Moja karijera
Svetlana Milivojević Panev, Senior
Marketing Activation Manager Sparkling Soft Drinks Coca-Cola:
Ostvarenje studentskog sna
74 InStore u razgovoru sa...
Brend menadžerima
76Edukacija
Case Study Show 2012
78InPoslovi
Briga za zaposlene 55+
81 Humanost na delu
Komšijski dućan
58
Kako je za malu komšijsku radnju prostor najvredniji
resurs u svakom pogledu, pažljivo upravljanje tim
resursom je i od vitalnog značaja za njenu uspešnost.
Svaka mala radnja u određenom trenutnku dođe do tačke
kada prostor postaje osnovni ograničavajući faktor za
njen dalji razvoj. Međutim, uz određena ulaganja, vaš
postojeći prostor možete bolje iskoristiti i stvoriti višak
prostora za uvođenje novih artikala, a rešenje za to
predstavljaju različiti sistemi za deljenje polica (eng. shelf dividers), objašnjava izvrši
direktor firme Belem, koja se bavi sistemima vizuelne komunikacije, Dragan Bjelić.
Osim toga, pročitajte kako STR „Duga“ u dvorištu jagodinskog Doma zdravlja
posluje godinama uz osmeh, kao i kako se vlasnici malih trgovina “Blažin”, “Peđa” i
“Gvozdenović- sjaj” bore za svoj opstanak.
82Trendovi
TestiRaj i uštedi
84 Slovo zakona
Siguran svaki zalogaj
86Na mestu događaja
88Verovali ili ne
90 Svet u brojkama
In vino veritas
92 Vox populi
56
Periskop
Milan Ćulibrk:
66
Prava je šteta što su izbori na svim nivoima u Srbiji
zakazani za 6. maj. Samo do tada, naime, zemljom
će teći med i mleko. Uzgred, ne samo da će mleko
teći, već će i seljacima, ako je verovati ministru
poljoprivrede Dušanu Petroviću, biti povećane
premije na pet dinara za litar. Na stranu što zlobnici
tvrde da su premije morale da se povećaju, jer su
krave počele da daju manje mleka. Nemaju mira
od silnih političara koji od početka predizborne
kampanje ne izlaze iz štala.
7
8
april 2012 www.instore.rs
novi objekti
Srbija:
Srbija:
Nove dm drogerije
Drogerija dm je u aprilu otvorila 2 nova maloprodajna objekta
u prestonici, i to u naseljima Bežanijska Kosa i Karaburma.
Novootvorene radnje prostiru se na površini od oko 350 m2 i
imaju po dve kase, a kupcima nude izbor između 10.000 artikala
u kategorijama kozmetike, kućne hemije, bebi i papirnog programa, i drugo. Drogerija je 12. aprila sa svojom prvom radnjom
stigla i u Čačak.
Konzum u Mepas
Mallu
U Mostaru je 13. aprila, u sklopu
Mepas Malla, otvoren novi Super
Konzum hipermarket. Najveća
Konzum prodavnica u Hercegovini kupcima nudi bogat asortiman sa više od 20.000 različitih
proizvoda, a prostire se na više
od 3.000 m². U prodavnici je
da pronađu sveže voće i povrće,
a u ponudi sveže hrane ističe
se odeljenje mesare sa izborom
svežeg mesa kontrolisanog
porekla, delikatesa, kolača,
kao i pekara. Kompanija Idea
nastavlja sa ulaganjem u razvoj
maloprodajne mreže, a do danas
je otvorila 165 maloprodajnih
objekta širom Srbije i devet
veleprodajnih centara, sa više od
4.500 zaposlenih.
Srbija:
Mercator-S otvorio je 26.aprila Roda Supermarket u Čačku.
Na ukupnoj površini od oko 1.000 kvadrata, potrošačima je
ponuđeno oko 8.000 artikala. Novootvoreni objekat je zaposlio
30 radnika iz lokalne sredine.
drogerija Dama
BiH:
Idea je 6. aprila otvorila svoju
prvu radnju u Vršcu. Nova prodavnica smeštena je u 340 m2 i
nudi asortiman od preko 4.500
artikala. Deseta prodavnica Idea
stigla je i u Novi Sad 12. aprila,
sa prodajnim prostorom površine preko 250 m2, i ponudom od
3.500 artikala. Idea potrošačima
omogućuje kvalitetnu kupovinu
na jednom mestu. Na odeljenju
„zelene pijace“ svi kupci mogu
Čačak dobio Rodu
Crna Gora
Drogerija Dama, prva po redu,
otvorena je krajem aprila u
centru Podgorice. Kvadratura
objekta iznosi 400 m2, i u njemu
radi 15 zaposlenih. U ponudi je
15.000 artikala različitih kategorija: farmaceutskih proizvoda,
Idea u Vršcu i Novom Sadu
dekorative, parfimerije, bebi
programa, nakita, kao i proizvoda za negu lica, tela i kose.
zaposleno 50 novih radnika, a 10
kasa kupcima će osigurati brzu i
kvalitetnu uslugu. Super Konzum
Mostar je 151. Konzumov maloprodajni objekat u Bosni i Hercegovini. Raznovrsna ponuda uključuje izbor svežeg voća, povrća,
mesa, peciva, mlečnih proizvoda,
delikatesa, vina, gotovih jela, kao
i proizvoda za higijenu, čišćenje
i uređenje doma, tekstil, igračke,
male kućne aparate i tehniku.
Srbija
Otvoren Fashion Outlet Park
U Inđiji je 19. aprila otvoren
Fashion Park Outlet Centar.
U centar je do sada uloženo
25 miliona evra, a ukupna
investicija, kada projekat bude
finalizovan, dostići će 40 miliona evra. Na više od 15.000 m2
prodajnog prostora nalazi se
65 radnji svetskih robnih marki, a obezbeđen je i besplatan
parking sa 1.200 mesta. Kada
se sve prodavnice planirane za
ovu fazu budu otvorile, Centar
će zapošljavati 500 ljudi, a do
završne faze projekta, 2016.
godine biće otvoreno još
toliko novih radnih mesta.
Planirano je da se u narednoj
fazi, do 2014. godine, centar
proširi za 10.000 m2, a u trećoj
fazi, do 2016. godine, za još
5.000 m2.
Srbija
Gomex i van
Vojvodine
Kompanija Gomex je, otvaranjem objekta u Borči u
Beogradu, prvi put proširila
svoju maloprodajnu mrežu van
Vojvodine. Objekat će poslovati na površini od 300m2, a za
profesionalnu uslugu će se pobrinuti 12 zaposlenih. U ponudi
je 4.500 artikala.
Titel
Gomex je otvorio i vrata nove
radnje u Titelu. Objekat se
prostire na površini od 180m2, a
zaposlenje je dobilo 7 radnika.
april 2012 www.instore.rs
BiH:
Još jedan
Mercator u
Laktašima
Mercator Banja Luka otvorio
je 5. aprila novi savremeni
supermarket u Laktašima, što
je sedmi prodajni objekat ove
kompanije na području Repu-
blike Srpske i Distrikta Brčko, i
drugi objekat koji je kompanija
Mercator Banja Luka otvorila u
opštini Laktaši. U sastavu kompanije Mercator Banja Luka,
zajedno sa novim objektom, sada
posluju sledeće jedinice: Mercator Centri Banja Luka, Gradiška
i Brčko, kao i supermarketi
Starčevica, Laktaši, Kotor Varoš
i market Laktaši, koji zapošljavaju ukupno 320 radnika.
BiH:
Tuš stigao u Tešanj
Sedamnaesti po redu Tuš
supermarket otvoren je u
Tržnom centru Ukus u Tešnju,
a zaposlenje je dobilo 25 novih
Tuševih radnika. U novom,
modernom supermarketu
prodajne površine od 750 m²,
kupci mogu da biraju između
više od 10.000 proizvoda pre-
BiH:
U Zvorniku drugi
Mini Maxi
Kompanija Delhaize BH je u
Zvorniku otvorila svoj drugi
prodajni objekat, koji na površini od 200 m2 potrošačima
nudi oko 5.000 artikala vodećih
domaćih i svetskih proizvođa-
Hrvatska:
Ekspanzija Lidla
Lidl Hrvatska svečano je
otvorio i svoju 78. trgovinu u
riječkom naselju Pećine. Novi
objekat prostire se na površini
od 1.278 m2, a o usluzi se brine
20 zaposlenih. Kupcima i posetiocima na raspolaganju je više
od 100 parking mesta.
ča. U ponudi se izdvajaju proizvodi privatne robne marke
365, koji potrošačima donose
dobar kvalitet po pristupačnoj
ceni. Reč je o prehrambenim i
neprehrambenim proizvodima
„za svaki dan,“ koji se mogu
naći i u drugim prodavnicama
Delhaize u Bosni i Hercegovini
i Evropi. Novi market ima 6
zaposlenih.
9
hrambenog i neprehrambenog
programa. Svaki dan svež hleb i
pecivo se pripremaju u Tušu, u
sistemu vlastite pekare. Dobro
snabdevenu mesaru dopunjuje
odeljenje sa delikatesima, kao i
odeljenje voća i povrća i bogat
izbor proizvoda iz neprehrambenog programa.
Hrvatska:
Kozmo u Podstrani
U Podstrani blizu Splita
otvorena je nova, 71. drogerija
Kozmo u Hrvatskoj. U ponudi
se nalazi više od 8.000 artikala
renomiranih svetskih i domaćih
brendova.
Istočna Evropa i Azija:
Mađarska:
Metro Cash &
Carry se širi
2 Spara u 2
nedelje
Metro Cash & Carry nastavlja
ekspanziju u istočnoj Evropi i
Aziji otvaranjem dva veleprodajna objekta. Nova radnja u
ruskom gradu Kazanu prostire
se na 12.000 m2, a kazahstanski
Ust-Kamenogorsk dobio je novi
objekat površine 7.800 m2, čime
se broj Metroovih radnji u 7 gradova u Kazahstanu popeo na 8.
U centru Budimpešte je 3. aprila otvoren City Spar objekat,
drugi po redu u srcu glavnog
grada u samo 2 nedelje. Format
City Spar supermarket postoji
od 2006. godine, a u Mađarskoj
posluje na 7 lokacija u Budimpešti i Segedinu. Na policama
se mogu naći Sparovi brednirani proizvodi, kao i mesne prerađevine iz sopstvenog mesnog
pogona.
Francuska:
Carrefour na
226. adresi
dm u Debrecinu
Carrefour je 5. aprila otvorio
svoj 226. hipermarket u Lionu. Radnja nudi prepoznatljiv prehrambeni program,
a prostire se na površini od
4.500 m2.
Krajem marta lanac drogerija
dm otvorio je novi prodajni prostor u hipermarketu
Tesco, na površini od 245 m2,
u drugom najvećem gradu u
Mađarskoj.
10
april 2012 www.instore.rs
domaće vesti
Planovi za gradnju velikog
distribucionog centra
Delhaize Srbija planira da izgradi veliki distribucioni centar
u Srbiji, koji će omogućiti rast i
unaprediti efikasnost poslovanja
ove kompanije u regionu. Ovaj
objekat, kao jedna od najvećih
investicija Delhaize Srbija,
počeće da se gradi do kraja
godine, dok se završetak radova
očekuje u drugoj polovini 2013.
David Vander Skuren, generalni
direktor Delhaize za Srbiju,
Bosnu i Hercegovinu i Crnu
Goru izjavio je: Potpuno novi
distribucioni centar ne samo da će
podržati postojeću maloprodajnu
mrežu formata Maxi i Tempo, već
će moći da odgovori na povećane
zahteve koji će doći sa njenim
proširenjem. Razmatramo nekoliko
lokacija za izgradnju, a Stara
Pazova je samo jedna od njih. Još
uvek nismo doneli odluku gde će se
distribucioni centar graditi.
Nova kampanja
Maloprodajni lanac Maxi
najavio je početkom aprila
novo trajno sniženje cena
u svim objektima širom
zemlje. U okviru akcije „U
Maxiju cene govore same za
sebe“ nove, niže cene imaće
nekoliko stotina proizvoda
svih kategorija.
Carnex čuva životnu sredinu
Postrojenje za prečišćavanje
otpadnih voda u Vrbasu, u čiju
izgradnju je kompanija Carnex
uložila dva i po miliona evra,
svečano je otvoreno 11. aprila.
Ovo postrojenje će značajno
doprineti očuvanju životne
sredine, i zagađenje površinskih voda i kanala Delta I-64
svesti na prihvatljivu meru,
po najstrožijim evropskim
standardima. Takođe, postro-
jenje se ubraja u veća na ovim
prostorima, jer je projektovano
da preradi 2.300 m3 otpadne
vode dnevno, što odgovara
zagađenju od 40.000 ekvivalent
stanovnika.
Lidl bira lokacije
u Srbiji
Novi distributivni
centar Agroživa
Sredinom marta su predstavnici Lidl-a sa gradonačelnikom
Zrenjanina potpisali ugovor o
kupovini zemljišta za gradnju
prvog objekta u našoj zemlji,
a ovih dana domaći mediji,
pozivajući se na neimenovanog
sagovornika Blic-a, prenose
da nemački diskontni lanac
planira da uloži oko 5 miliona
evra za kupovinu lokacija u
Srbiji. Kompanija navodno
bira i druge gradove, među
kojima su Beograd, Novi Sad,
Niš i Valjevo. Kako je ranije
javljeno, Lidl će najverovatnije
obezbediti više lokacija, a zatim
istovremeno otvoriti 20-ak
objekata, ali detalji plana ni
visina investicije još uvek nisu
poznati. Lidl posluje u više od
20 zemalja Evrope i ima oko
9.000 prodajnih objekata.
Kompanija Agroživ otvorila je
novi distributivni centar u industrijskoj zoni u Novom Sadu,
koji će mesečno prerađivati 500
tona živinskog mesa. Objekat je
zauzeo mesto proizvodnih hala
Industrije mesa Kolbis, koja je
u stečajnom postupku pripala
Agroživu. Dušan Bajatović,
direktor Srbijagasa, koji je pre
dve godine preuzeo upravljanje
Agroživom, najavio je i nove
investicije, od kojih je najznačajnija izgradnja nove klanice
vredne 15,5 miliona evra, a i
koja će povećati proizvodni kapaciteti Agroživa dva i po puta.
Univerexport pokrenuo e-trgovinu
Da bi išla u korak
sa potrebama
savremenog potrošača, kompanija Univerexport
je od 1. aprila
pokrenula servis
pod simboličnim
nazivom eLAKOLIJE, čime je
započela projekat elektronske
trgovine. Ovaj
e-hipermarket
u Srbiji svojim
korisnicima
pored brze i lake
kupovine nudi i
asortiman sa više
od 12.000 artikala, po najnižim
cenama, kao i besplatnu dostavu
do kućnog praga,
uz mogućnost
korišćenja svih
platnih sredstava.
Besplatna dostava
se za sada vrši na
teritoriji Beograda, Novog Sada,
Vršca i Subotice.
Uspešna Knjazova godina
Posle nekoliko
teških godina u
kojima se našla
celokupna privreda, kompanija
Knjaz Miloš uspešno je poslovala
u 2011. godini i
zabeležila neto
dobitak od 31,7
miliona dinara,
tj. 0.49% u odnosu na ostvareni prihod, saopštili su iz ove
aranđelovačke firme. Ovi podaci
su pokazatelji stabilizacije poslovanja kompanije, ali istovremeno
i potvrda ispravne strategije i zalaganja svih zaposlenih. Prosečna
martovska neto zarada zaposlenih
u kompaniji Knjaz Miloš, bez
menadžmenta, iznosila je preko
43.000 dinara, a planirano je i
da se deo ostvarenog profita podeli
sa zasposlenima, navodi se još u
saopštenju.
Nagrada za Delta Holding
Međunarodna nagrada
Disability Matters za program
profesionalne rehabilitacije i zapošljavanja osoba sa
invaliditetom, za 2012. godinu
pripala je kompaniji Delta
Holding. Nagradu je primila
potpredsednica ove kompanije
za korporativne komunikacije Jelena Krstović u Parizu,
krajem marta. Kako iz firme
podsećaju, program profesionalne rehabilitacije osoba
sa invaliditetom u okviru
Delta Holdinga pokrenut je
1. oktobra 2008. Motiv za
pokretanje programa bila je
što uspešnija radna i socijalna
inkluzija osoba sa invaliditetom. Program je obuhvatio
edukaciju, program radne i
socijalne inkluzije i zapošljavanje osoba sa invaliditetom
u okviru korporacije. Do danas
u Delta Holdingu zaposleno je
207 osoba sa invaliditetom.
april 2012 www.instore.rs
Iskustvo kompanije Mercator-S
U toku 2011. godine, u
kompaniji Mercator-S, 3.600
zaposlenih je pohađalo neki
vid usavršavanja, što iznosi
skoro 80% od ukupnog broja
zaposlenih. Kako iz kompanije
navode, strateško i efikasno
funkcionisanje kadrovskog
sistema u Mercatoru podrazumeva i kontinuiranu potrebu
za pojedina radna mesta. U
kompaniji Mercator najviše nedostaju kadrovi za operativan rad
u prodaji: mesari, pekari, kuvari,
koji su deficitarni na tržištu rada i
čije školovanje Mercator podržava
i podstiče, ali i stručnjaci iz oblasti
kontrolinga, interne revizije,
srednjeg i visokog menadžmenta.
Izazov je pronaći dovoljan broj
menadžera srednjeg nivoa, za
vođenje prodajnih objekata. Za
kvalitetno obavljanje ovog posla
potrebno je fakultetsko obrazovanje
i menadžersko iskustvo u vođenju
većeg broja saradnika, a sa druge
strane konkretna, operativna iskustva upravljanja maloprodajnim
procesima. Na tržištu Srbije, a i
čitavog regiona, nije lako pronaći
saradnike koji imaju zadovoljena
oba aspekta, tako da smo vrlo
često u situaciji da zapošljavamo
kandidate sa dobrim potencijalom,
koje kasnije sami razvijamo kroz
sistem organizovane i kontinuirane
edukacije u kompaniji, izjavila
je Tatjana Knežević, izvršni
direktor kadrovskih poslova za
Mercator trgovinu jugoistiočne
Evrope.
Heineken takmičenje
U prvih sto prijavljenih na
Heinekenov nagradni konkurs
Limited Edition Design Challenge svoje mesto je našlo čak
jedanaest predstavnika Srbije, a
Stefan Pilipović iz Beograda u
paru sa Fabiom Kansiolom iz
Barija obezbedio je
plasman među prva tri
para. Ovo globalno
takmičenje, organizovano u cilju
izbora vrhunskog
dizajna za bocu
povodom 140.
godišnjice Heinekena, privuklo je
više od 30.000
umetnika iz
više od 100
država da
posete i prijave
se na Heineken
Fejsbuk stranu www.
yourfuturebottle.com. Stranica
je bila svojevrsna online galerija
preko koje su pozvani mladi i
dizajneri bez iskustva da prijave
svoja dizajnerska rešenja, povežu se sa potpunim strancima i
da kao par kreiraju svoju bocu.
Svaki par je trebalo da
pokaže kako će se ljudi
spajati u narednih 140 godina.
Pobednički par – Rodolf Kusulas iz Meksika i Lij Danford iz
Australije će svoj dizajn videti
u okviru ekskluzivnog Limited
Edition pakovanja koje će se
naći u prodaji od decembra
2012.
11
12
april 2012 www.instore.rs
domaće vesti
Rođendan Gomexa
Biznis dama 2011.
Klub privrednih novinara je dodelio godišnje nagrade u okviru
projekta „Uspešne žene Srbije“,
a laureat za 2011. godinu i nosilac zvanja „Biznis dama godine“
jeste direktorka fabrike Tetra
Pak u Gornjem Milanovcu,
Indira Petrović. Ona se na čelu
fabrike Tetra Pak nalazi od juna
2007. godine, gde je odgovorna
za lanac nabavke i snabdevanje klijenata u svih 50 zemalja
širom sveta, kao i upravljanje
fabrikom na putu stalnog unapređivanja rezultata.
Trgovački lanac Gomex je u
aprilu proslavo 17. rođendan.
Kako su iz kompanije saopštili, prethodna godina je bila
najuspešnija od osnivanja firme.
Za poslednjih godinu dana, broj zaposlenih smo povećali za 170, a broj
maloprodajnih objekata sa 64 na
79. Gomex je sredinom 2011. godine pustio u rad i novi distributivni
centar u Zrenjaninu, koji se prostire
na 5.200m2. Tu su sada locirani
skladište, hladnjača, radionice,
služba transporta, ali i kancelarijski
prostor uprave kompanije. Ova
investicija vredna 1,8 miliona evra
omogućila nam je veliki napredak
u organizaciji snabdevanja i poslovanja uopšte, podsetili su iz ove
firme. Dodaju još da se zahvaljujući ovim unapređenjima bruto
promet kompanije povećao
sa 29,1 na više od 42 miliona
evra, što je porast veći od 44%.
Njihov plan za ovu godinu je
otvoranje 24 nova objekta.
PKS u Zagrebu
Privredna komora Srbije (PKS)
je 18. aprila otvorila predstavništvo u Hrvatskoj. Cilj kancelarije u Zagrebu je unapređenje
ekonomske saradnje naše
dve zemlje. Prema podacima
PKS-a, ukupna robna razmena
Srbije i Hrvatske u 2011. iznosila je 933,6 miliona dolara, što
je 26,7 odsto više nego godinu
dana ranije. Srpski izvoz u
Hrvatsku lane je vredeo 466,4
miliona dolara i za 52 procenta je veći nego 2010, dok
je uvoz povećan za 8,8 odsto
i iznosio je 467,2 miliona dolara. Hrvatska je Srbiji deveti
izvozni, a 12. uvozni partner.
Srbija najviše u Hrvatsku izvozi
metal i proizvode od metala,
poljoprivredno-prehrambene
proizvode, mašine i druge
uređaje, hemijske proizvode,
gumu, plastiku, papir, električnu energiju, nameštaj. U Srbiju
se iz Hrvatske najviše uvoze
hemijski i poljoprivredno-prehrambeni proizvodi, metal i
proizvodi od metala, cigarete,
konzerve...
Kako čitati etikete
Kako pročitati etiketu na proizvodu za kućnu upotrebu i tako
zaštiti zdravlje i životnu sredinu,
osnovni je cilj akcije informisanja
potrošača koju je 21. aprila, u
objektima Maxija i Tempa, izvelo
sedam timova učenika i nastavnika Hemijsko-prehrambeno-tehnološke škole iz Beograda.
Ova akcija je nastavak aktivnosti u okviru pilot-projekta koji
sprovodi Agencija za hemikalije
u saradnji sa EU projektom
„Pomoć u implementaciji sistema upravljanja hemikalijama“,
a koja ima cilj da usmeri pažnju
građana na važnost čitanja
etiketa i bezbednog držanja hemikalija u domaćinstvu. Milica
Babić, CR menadžer Delhaize
rekla je da ova kompanija uvek
podržava projekte koji donose
dobrobit potrošačima: Edukacija
o čitanju etiketa će povećati bezbednost svih građana, a posebno nam
je drago što su u program uključeni
mladi. Takođe, naši objekti su bili
mesto snimanja video uputstva o
ispravnom izlaganju hemikalija
u prodavnicama, koji će koristiti
svim maloprodajnim objektima u
primeni Pravilnika.
Tetra Pak je na međunarodnom sajmu hrane i pića Anuga
FoodTec, održanom krajem marta u Kelnu, predstavio šest
novodizajniranih rešenja: Tetra Rex Pearl - najnovije pakovanje dizajnirano za vrhunska mleka i sokove, novu opciju
za otvaranje pakovanja Tetra Top Carton Shot od 100 ml,
pod nazivom Lokka, koja se odlikuje najnižim nivom CO2 na
tržištu, dva nova mala pakovanja nastala na platformi dizajna
Tetra Brik Aseptic Edge i dva nova oblika iz portfolia Tetra
Gemina Aseptic.
Dozvoljeno preuzimanje Imleka
i Mlekare Subotica
Komisija za zaštitu konkurencije objavila je 17. aprila
rešenje kojim se, u skraćenom
postupku, “odobrava koncentracija učesnika na tržištu” koja
nastaje “sticanjem neposredne
kontrole” nad društvima Imlek
i mlekara Subotica od strane
holandske kompanije FrieslandCampina.
Pripajanje domaćih kompanija
Ukratko
holandskom mlečnom gigantu,
najavljeno početkom februara, čeka ispunjenje pravne i
administrativne regulative, i obe
strane očekuju da će dogovor
uskoro biti finaliziran.
Pre akvizicije, Salford Capital
Partners je imao najveći udeo
u naše dve mlekare - oko 79
odsto u beogradskoj i 82 odsto
u subotičkoj.
Manifestacije
Drugi festival šunke i pršute
*Prvi međunarodni sajam vina
održaće se od 7. do 11. juna na
„Župa“ u Aleksandrovcu okupio
Novosadskom sajmu. Organizator
je 20. i 21. aprila vinare iz Srbije
festivala Udruženje Vojvođanski je
i regiona. Izložba vina održana je
saopštio da će tom prilikom nastu-
na tri lokacije – u Muzeju vinarstva
piti najznačajniji proizvođači šunke
i vinogradarstva, Poljoprivrednoj
iz Srbije i zemalja u okruženju, a
školi „Sveti Trifun“ i „Hali sporto-
da će posetiocima biti ponuđeno
va“. Da podsetimo, Aleksandrovac
između 500 i 1.000 šunki i pršuta.
ima skoro 3.000 hektara pod
Za sada je sigurno da će učestvo-
lozom, a Vino Župa, zajedno sa
vati AD Bačka, Carnex, Big trade,
oko 50 malih vinarija, nosilac je
Štrand, Pršutana Aćim, Mesopro-
privrednog razvoja opštine.
dukt, Kosanović... Očekuje se da će
Akcionari koji su posedovali akcije
festival posetiti 25.000 do 30.000
Carnexa, prihvatili su ponudu od
ljudi iz zemlje i inostranstva.
2.325 dinara za akciju.
14
april 2012 www.instore.rs
regionalne vesti
Obavezan strani kapital
Vodeći ljudi iz sveta finansija u Sloveniji predstavili su
se javnosti povodom sajma
Kapital 2012, koji je održan
18.aprila, na dan kada se na
ulicama države odvijao najveći
štrajk javnih preduzeća u kom
je učestvovalo 100.000 ljudi.
U vezi sa krizom u svetu, EU
i Sloveniji, oni su govorili o
potrebi za stranim kapitalom
bez kog je, prema njihovim
navodima, razvoj nemoguć.
Zajednički zaključak prisutnih na obraćanju bio je da
nema pomaka ukoliko nema
mogućnosti za obrt stranog
kapitala. Autor ideje iz naslova
je predsednik uprave Unicredit banke France Arhar,
bivši guverner i predsednički
kandidat. Arhar, koji sledećeg
meseca odlazi sa vodećeg mesta u Unicredit banci, između
ostalog je rekao: Sadašnje
brojke o stranim investicijama
u Sloveniji su bukvalno poražavajuće. Država bi morala da se
posluži stranim investicijama, i
uz to prioret da modelima koji su
u Evropskoj zajednici već prošli
testove. Mi smo deo Evropske unije
i moramo promeniti naše ubeđenje
u vezi sa stranim kapitalom.
Izvršni direktor Alta grupe
Aleš Škerlak Sloveniju vidi kao
sistemski vrlo riskantnu državu,
kojoj nedostaje kapital. Prema
njegovim rečima, Slovenija
poslednjih godina nije bila
Droga Kolinska sa
sertifikatom FSSC 22000
Pogoni Droge Kolinske, u
kojima se proizvode „BZ
Barcaffe“ i „Argeto“, krajem
marta su uspešno prošle sertifikovanje Food Safety System
Certification (FSSC 22000),
koji predstavlja najviši svetski
standard na području kontrole
bezbednosti namirnica. Uz već
usvojene sisteme upravljanja koji
se stalno unapređuju, kvalitet i
bezbednost potvrđeni su i sertifikatom FSSC 22000, priznatog
od strane nezavisne sertifikacijska kuće BV. Sertifikacija po
zahtevima FSSC 22000 priznata
je pre 2 godine od strane GFSI,
neprofitne organizacije koja
udružuje članice, proizvođače i
trgovce bezbednim namirnicima. Sa brzim rastom broja sertifikovanih organizacija u celom
svetu, FSSC 22000 je sada važan
dokument, baziran na ISO principima, i predstavlja nezavisnu
šemu cenjivanja i sertifikovanja
bezbednosti hrane u čitavom
dobavljačkom lancu. Krajem
marta izdat je hiljaditi FSSC
22000 sertifikat na globalnom
nivou. Nosioci sertifikata su pre
svega preduzeća koja razvijaju i
proizvode sopstvene robne marke. Njihova lista dostupna je na
internet stranici www.fssc22000.
com/en/page.php.
Širenje Fruktala u regionu
Kompanija Fruktal, koju je krajem 2011. godine preuzeo srpski
Nektar, najavila je optimizaciju
proizvodnje i širenje i jačanje
Fruktalovih pozicija u regionu.
Proizvodnja ce se nastaviti u
Sloveniji u dosadašnjem obimu,
ali i u fabrici u Makedoniji, dok
ce neki proizvodi za određena
tržišta izlaziti iz pogona u Srbiji.
Iz Fruktala su poručili da kompaniji žele da vrate „stari sjaj,“
i podsetili da je pre 12 godina
Fruktal prodavao proizvode u
regionu vrednosti skoro 100 miliona evra, dok je prošlogodišnja
prodaja Fruktalovih proizvoda,
u trenutku kada je kompaniju
preuzeo Nektar, iznosila oko 60
miliona evra.
sposobna da prizove strani kapital jer se u prošlosti zatvarala
i davala loše signale investitorima. Sada se, prema Skerlakovim recima, Slovenija nalazi u
začaranom krugu u kom mora,
sa jedne strane, da dokapitalizuje banke, koje su u velikoj meri i
vlasnice prezaduženih preduzeća kojima treba novi vlasnički
kapital, kako bi banke mogle
da odahnu i usmere više pažnje
ka svojoj osnovnoj delatnosti.
Škerlak ocenjuje da u Sloveniju
u sledećh nekoliko godina treba
dozvati barem 5 milijardi evra
stranog kapitala, i kaze: Mi smo
deo EU i moramo promeniti
naše ubeđenje što se tiče stranog kapitala.
Određenu dozu skepticizma
u vezi sa stranim kapitalom
izrazio je predavač na Pravnom
fakultetu Jože Mencinger: Nemam ništa protiv stranih vlasnika,
ali ne znam zašto treba sve
prodati. Ubeđen sam da treba
prodati samo ono što je zaista
neophodno. Uz preveliki broj
otvaranja može nam se desiti
preveliki odliv stranog kapitala
kao nekim državama srednje i
istočne Europe u vreme krize,
rekao je on.
Na Sajmu je do reči došao i
predsednik uprave NLB-a u
ostavci Božo Jašović, i tom
prilikom rekao da je Slovenija
kao biciklo koje nema više
pogona i staje, pri čemu vozač
može pasti. On je dodao da je
breme koncentracije vlasništva
teška omča oko vrata jer se iz
nekadašnjeg kapitala preduzeća nagomilalo mnogo obaveza.
Kapital nam treba, a možemo
ga uvoziti ili stvoriti samo sa
profitabilnim preduzećima, a
pošto takvih nema, moraćemo ga
uvoziti, izjavio je Jašovic.
Nov način prodaje alkohola
Vodeći proizvođači piva, vina i
žestokih pića su 16. aprila pokrenuli inicijativu unapređenja
okvira samoregulacije prodaje
alkoholnih pića. Dogovor o
odgovornoj prodaji (Responsible Marketing Pact) prihvatilo
je osam najvećih oglašivača
alkoholnih pića u Evropi: AB
InBev, Bacardi, Brown-Forman,
Carlsberg, Diageo, Heineken,
Pernod Ricard i SAB Miller,
i to u saradnji sa Svetskim
udruženjem oglašivača WFA,
institucijama Evropske unije i
nacionalnim savezima. Dogovor
određuje zajedničke standar-
de za odgovorno oglašivanje
i prodaju alkohola odraslim
osobama, starijim od zakonski
predviđene starosne granice za
kupovinu alkohola. Revizorska
uloga poverena je stranoj kući
Accenture.
Mercator udružio snage
sa Microsoftom
Microsoft Slovenija i S&T
Slovenija potpisali su sporazum
u Poslovnom sistemu Mercator
o prelasku na Microsoft usluge
u računarskom oblaku, što
predstavlja jedan od značajnijih
prelazaka na usluge ove vrste,
u Srednjoj i Istočnoj Evropi.
Microsoft usluga u Mercatoru će
bolje povezati oko 6.000 zaposlenih u Srbiji, Sloveniji i drugim
zemljama u regionu, obezbe-
diti podršku za najnaprednije
oblike učestvovanja zaposlenih i
komunikacije i ostvariti trenutne
uštede i bolji pregled troškova za
informacione tehnologije, saopsteno je iz kompanije Mercator.
april 2012 www.instore.rs
Agrokor postao član
organizacije
FoodDrinkEurope
U Zagrebu je svečano potpisan pristupni ugovor između
Agrokor koncerna i organizacije
FoodDrinkEurope o direktnom
članstvu Agrokora u ovom
evropskom udruženju proizvođača u prehrambenoj industriji.
Ugovor su potpisali direktori
FoodDrinkEurope, gospođa
Mela Fruen (Mella Frewen) i
gospodin Ivica Todorić, predsednik Agrokor koncerna. Članstvom u evropskom udruženju
proizvođača, Agrokor će aktivno
učestvovati u stvaranju novih
stranih investicija, a samim tim
i novih radnih mesta. Povodom
potpisivanja ugovora, Todorić
je izjavio: Kroz aktivno članstvo
u udruženju FoodDrinkEurope,
Agrokor prepoznaje priliku za
otvaranje novih tržišta i rast izvoza
celokupne prehrambene proizvodnje.
Ovo je zasigurno značajan korak za
Hrvatsku, jer Agrokor ovime, kao
jedina kompanija iz regije, ulazi
u društvo renomiranih evropskih
proizvođača, gde će svoju aktivnu
ulogu znati da iskoristi za promociju regionalne industrije i podsticanje
razvoja poljoprivredne i prehrambene proizvodnje, a samim tim i
celokupne hrvatske ekonomije.
FoodDrinkEurope, sa sedištem
u Briselu, najveće je udruženje
proizvođača u prehrambenoj
industriji. Članovi su mala, srednja i velika evropska preduzeća
za proizvodnju hrane i pića,
uključujući i 25 nacionalnih
udruženja, 18 vodećih globalnih
kompanija za proizvodnju hrane
i pića kao i 25 organizacija iz
sektora.
Spar najviše rastao
U godini u kojoj je rast BDP-a
iznosio 0%, inflacija 2% i nezaposlenost 18%, i godina u kojoj
je kupovna moć prosečnog
stanovnika Hrvatske iznosila
svega 34% evropskog proseka,
neki trgovački lanci profitirali
su više od drugih i zabeležili
rast tržišnog udela. Prema istraživanju GfK-a, Spar/Interspar
je zabeležio najveći rast tržišnog
udela, čak 30%, i to bez značajnijeg ulaganja u nove prodajne
objekte. Ovakav dvocifreni
rast Spara dolazi kao rezultat
nekoliko faktora: privukli su
nove kupce (9% povećanje baze
kupaca), a i novi i stari kupci, u
odnosu na 2010. godinu, troše
više prilikom kupovine i češće
idu u kupovinu. Zanimljivo je
da u situaciji podeljene lojalnosti Spar svakom pojedinačnom
lancu iz „top 10“ odvlači više
kupaca nego oni njemu. Sličan,
ali u odnosu na Spar manji rast,
ostvario je Kaufland (15%), uz
otvaranje jednog novog hipermarketa. Lidl je zabeležio istu
stopu rasta kao Kaufland, ali je
otvorio 7 novih diskonta. Osim
Spara, Kauflanda i Lidla, godinu su, kada je o tržišnom udelu
reč, uspešno završili i Konzum,
Plodine i Diona, dok su ostali iz
„top15“ trgovaca tokom 2011.
godine zabeležili pad udela.
U Hrvatskoj više mleka i sira
Državni zavod za statistiku
objavio je da je u Hrvatskoj u
februaru prikupljeno 49.709
tona kravljeg mleka, što je u
odnosu na februar 2011. godine
za 5,7 % više. Povećana je i
proizvodnja fermentisanih
proizvoda, maslaca i kravljeg
sira. Proizvedeno je 23.745 tona
mleka za piće, sto je za 10,4%
manje nego u februaru 2011.
godine.
15
Prehrambena industrija povećala
izvoz, ali smanjila dobit
Preduzetnici iz hrvatske prehrambene industrije su, tokom
prvih devet meseci prošle
godine, ostvarili izvoz od 3,3
milijarde kuna, što je povećanje za 12,4 % u odnosu na
isto razdoblje u 2010. godini,
objavila je Finansijska agencija
(Fina).
Prema podacima Fine, prehrambena preduzeća su do
oktobra 2011. godine ostvarila
bruto dobit od 750 miliona
kuna, što je 20,9 % manje
nego u istom razdoblju 2010.
U 1.399 kompanija koje se
bave proizvodnjom hrane bilo
je zaposleno 43.867 radnika
koji su ostvarili ukupan prihod
od 23,1 milijarde kuna, uz
ukupne rashode od 22,4 milijarde kuna, dok je za investicije izdvojeno 965 miliona kuna. Prehrambena industrija je,
kroz proizvode Podravke,
Kraša, Dukata, Leda, Cedevite, Zvijezde, Vindije, šećerana
u Županji i Virovitici, i drugih
proizvođača, u naznačenom
periodu povećala svoje prisustvo na stranim tržištima i
ostvarila izvoz u vrednosti 3,3
milijarde kuna, što je za 12,4%
više nego u prethodnoj godini.
Svega 186 preduzeća, odnosno
13% od ukupno 1.399 u ovoj
branši, prodaje svoje proizvode na stranim tržištima.
Dominantna je uloga velikih
kompanija u ukupnom izvozu,
pa je 10 najvećih izvoznika na
strana tržišta plasiralo robu
u vrednosti od 1,9 milijardi
kuna, što je 58%ukupnog
izvoza prehrambenih proizvoda. U prvih devet meseci 2011.
godine, u odnosu na isto razdoblje 2010. godine, prehrambeni proizvođači su smanjili
broj zaposlenih za 0,2%,
bruto dobit za 20,9 %, dok
su ukupne prihode povećali
za 8,1%, ukupne rashode za
9,5% i investicije u dugotrajnu
imovinu za 27,6%.
Zaposleni u prehrambenoj
industriji za svoj su rad imali
obračunate prosečne neto plate
u visini od 4.345 kuna, koje su
nominalno povećane u odnosu
na 2010. godinu za 1%, ali su
i dalje za 328 kuna, odnosno
7%, niže od prosečnih plata
svih zaposlenih u Hrvatskoj.
Podravka zainteresovana za
ulaganja u Srbiji
Kompanija “Podravka,” prepoznatljiva po raznim vrstama
vegeta, supa iz kesice, decje hrane i suhomesnatih proizvoda,
zainteresovana je da investira u
Srbiju izgradnjom novih fabrika
ili preuzimanjem postojećih,
receno je iz upravnog odbora
ove hrvatske kompanije. Kako
se navodi, investicije na srpsko
tržište pospešile bi poslovanje i
dostupnost Podravkinih proizvoda, kao i mogućnost izvova
proizvoda iz Srbije na tržište
Evropske unije, ali i Rusije
i Turske sa kojima je Srbija
potpisala sporazum o slobodnoj
trgovini.
Iz kompanije su za InStore
rekli: Novoizabrana Uprava
Podravke trenutno radi na izradi
nove strategije rasta i razvoja
naše kompanije gde će, izmedju
ostalog, biti definisane i potencijalne mogućnosti ulaganja na tržišta
jugoistočne Europe. O kakvoj vrsti
ulaganja je reč, u ovome trenutku
bilo bi preuranjeno govoriti.
16
april 2012 www.instore.rs
Građani BiH za satnicu mogu da kupe jednu paštetu, a
Nemci kilogram mesa (Agencija za statistiku BiH)
regionalne vesti
Obilazak fabrike Argete
Obilaskom proizvodnih pogona u Hadžićima i prigodnim
druženjem sa predstavnicima
domaćih medija, Atlantic grupa, jedna od vodećih regionalnih prehrambenih kompanija,
obeležila je 55. rođendan svog
najpopularnijeg delikatesnog
namaza, „Argeta“. Proizvodnja
namaza „Argeta“ započeta
je u Izoli 1957. godine, a od
2006. god., investicijom od
26 miliona evra, pokrenuta
je proizvodnja u savremeno
opremljenoj fabrici u Hadžićima. „Argeta“ je danas prva na
listi najpopularnijih brendova
u BiH. Ponosni smo što smo
tokom 55 godina, osluškujući
potrebe naših potrošača i tržišne
trendove, stalno razvijali naš
proizvod, lansirali nove ukuse i
nalazili inovativne načine komunikacije s našim kupcima. Argeta
je u BiH godinama brend br.1, a
ta pozicija se gradila prvenstveno
kvalitetom, rekao je prilikom
obilaska fabrike Enzo Smrekar, stariji izvršni direktor
Atlantic grupe, nadležan za
Strateško-poslovnu kategoriju
„namazi“.
Bosnia kafa na turskom
tržištu
Bosanskohercegovačka prehrambena industrija Vispak
realizovala je prvu pošiljku kafe
„Bosnia“ na tržište Turske,
gde je i stigao prvi šleper sa
pakovanjima od po 100 i 200
grama. Kafa „Bosnia“ sada će
biti dostupna u jednom od dva
velika tamošnja lanca. Nakon
kafe „Bosnia“, u planu je i izvoz
začina i dodataka jelima, supa i
čorbi u kesicama, kao i Vispakove espreso kafe i novog instant
brenda „viscafe 3 u 1“ i „viscafe
2 u 1“.
Modernizacija Banjalučke pivare
Konzum i Bingo povećali tržišni
udeo za 20 posto
Preuzimanjem lokalnih trgovačkih kompanija i uzimanjem
objekata u zakup, hrvatski trgovački lanac Konzum je, nakon
četiri godine tržišne utakmice,
preuzeo vodeću poziciju među
trgovačkim lancima u BiH. Prema informacijama iz GfK, Konzumov tržišni udeo u BiH sada
iznosi 12%, što je dvostruko više
u odnosu na jun 2007. godine.
Tržišni udeo Interexa povećan
je sa 5,8% na oko 8%, a i udeo
Mercatora je porastao. Tržišni
udeo tuzlanskog Binga iznosi
7%, grupacije MIMS 4,5%, a
Drvoprometa i Delte po 2,5%.
Pre godinu dana, mali trgovci u
BiH držali su 80% tržišta, a sada
je njihov udeo smanjen na 65%.
Domaći proizvodi pod lupom EU
Domaće mleko, jaja i piletina
će se do kraja godine naći pod
lupom inspektora evropske
Inspekcije za hranu i veterinarstvo (FIO), koji će proceniti
da li BiH poseduje odgovarajuće sisteme proizvodnje i
kontrole ovih proizvoda da bi
ih izvozila u EU. Od ukupnog
prehrambenog asortimana, BiH
u Evropsku uniju za sada može
da izvozi samo ribu, a uprkos
ranijim očekivanjima, Evropska
inspekcija do sada nije dala
dozvolu za izvoz piletine i jaja.
Prema prognozama, očekuje se
da će pozitivnu ocenu FIO-a
dobiti oblast proizvodnje i
kontrole mleka. U prethodnom
izveštaju Evropske inspekcije za
hranu i veterinarstvo navedeno
je da je hrana proizvedena u
BiH izrazito kvalitetna, ali da
nepostojanje odgovarajućih
kontrola kvaliteta koči dobijanje
dozvole.
Banjalučka pivara će
u 2012. godini uložiti
najmanje 3 miliona
evra u modernizaciju
brendova i unapređenje
tehničkog i ljudskog
faktora u proizvodnom
procesu, saopsteno je
iz te kompanije. Nakon
dužeg pripremnog perioda, sada mogu reći da
smo potpuno spremni da
ponudimo brz i efikasan
odgovor svakom tržišnom
izazovu u smislu isporuke
piva vrhunskog kvaliteta
iz Banjalučke pivare, na
kakvo su kupci navikli,
rekao je Radovan Rakić,
direktor proizvodnje.
Najveći deo investicije
odnosi se na promenu
staklene ambalaže piva
„Nektar“, najprepoznatljivijeg
brenda pivare, koje se u novom
ruhu već nalazi na
trgovačkim policama.
Dizajn boce rađen je u
Londonu, a potpisuje
ga Claessens International. U vrhu boce reljefno
su oslikani alati kojima
se, na samim počecima
pivare u 19. veku, ručno
pravilo i mešalo pivo.
Time samo nastavljamo
da nadograđujemo pivo
„Nektar“ kakvog ga naši
kupci i mi u pivari vidimo
i volimo – kao pravo pivo
s bogatom tradicijom i
budućnošću, rekao
svetlom budućnošću
je Dejan Čato, direktor
marketinga Banjalučke
pivare. Uvođenjem nove
boce, pivara će imati
80% povratnu ambalažu,
čime se, kako navode u
kompaniji, dodatno obraća pažnja na zaštitu životne okoline.
Predstavljeno Sarajevsko
Radler pivo
Sarajevska pivara je na tržište
Bosne i Hercegovine plasirala
Sarajevsko Radler pivo sa ukusom
limuna. U prodaji su boce od
0,33 litra, a novi proizvod u sebi
sadrži 40 odsto piva i 60 odsto
voćnog soka s ukusom limuna,
dok je procenat alkohola u piću
dva odsto. Radler je nemačka
reč za pivo sa ukusom limuna
i lansirali smo ga na tržište da
bismo zadovoljili želje pivopija, ali
i onih koji ne preferiraju standardni ukus piva, tako da mogu da
uživaju u voćnom pivu’’, kazali su
u Sarajevskoj pivari.
Novo pivo je lansirano pred
letnju sezonu, jer je osvježavajuće pa se u pivari nadaju da će
postati pravi letnji hit na tržištu.
april 2012 www.instore.rs
Akcize na kafu i gazirana pića
Poslednjim
izmenama
Zakona o
akcizama,
koje se primenjuju od
januara ove
godine, sada
su obuhvaćene
cene i kafe i
gaziranih pića
sa dodatkom
šećera. Od 1.
aprila, akcize na
kafu iznose 20%
njene vrednosti,
dok je za gazirana
pića predviđena nadoknada od deset evrocenti po
litru. Akcize na ove 2 kategorije
trebalo je da budu uvedene 1.
januara, ali je primena odložena
tri meseca kako bi se novim
akciznim obveznicima omogućio period za prilagođavanje.
Crnogorski mediji navode da
je naredni krug izmena Zakona
o akcizama planiran za treći
kvartal ove godine. Iz Ministarstva poručuju da će akcize biti
na liniji njihovog opredeljenja
u akciznoj politici, što znači
postepeno povećanje akciza na
duvanske proizvode i alkohol.
Od 1. januara 2012. godine,
akcize na cigarete povećane su
od 13 do 15 evrocenti.
Iz crnogorskog Mercatora
su saopštili da će se cene
kafe i gaziranih pića sa dodatkom šećera u prodajnim
objektima Mercator i Roda
menjati po isteku zaliha.
Iz uprave trgovačkog lanca
Voli takođe su naveli da u
njihovim marketima i dalje
ima zaliha kafe koja se prodaje po staroj ceni, prenose
crnogorski mediji.
Završen projekat EU
Projekat Pristupanje unutrašnjem
tržištu (AIM), koji je finansirala
Evropska unija, omogućio je
podizanje nivoa zaštite prava
potrošača, kao i usklađivanje
regulatornog sistema Crne
Gore sa pravom Evropske unije,
saopšteno je povodom završetka
projekta. Projekat, koji je trajao
22 meseca i u koji je uloženo
oko 837.000 evra, finansirale
su Evropska unija i nemačka
organizacija za međunarodnu
saradnju (GIZ). U prošloj godini,
uz pomoć projekta, uspostavili
smo saradnju sa preduzećima i
pokazalo se da su trgovci imali
dobru volju, pa su sarađivali na
uklanjanju opasnih proizvoda, rekla je glavna tržišna inspektorka
Rada Marković.
Direktor Uprave za zaštitu
konkurencije Miodrag Vujović
istakao je značaj ove oblasti za
opšti privredni razvoj, podizanje
stepena kvaliteta robe i usluga,
kao i stvaranja uslova za sniženje cena.
Raste uvoz hrane
evra, što je za 3,5 miliona više
nego u 2010. god. U sektoru
pića, Plantaža, Trebjesa, Pirela i
proizvođači vode su tokom 2011.
god. izvezle procenjenih 22,6
miliona evra, što je za 2 miliona
više nego 2010.
Crna Gora već treću godinu zaredom beleži rast uvoza hrane.
Vrednost uvezenih namirnica u
2009. god. procenjena je na 312
miliona evra, 2010. god. na 324
miliona evra, dok je prošlogodišnji uvoz iznosio 351 milion
evra. Na uvoz mleka, mlečnih
proizvoda i jaja je u 2011. god.
potršeno 46 miliona evra (6
miliona više nego 2010. god.),
za uvoz žitarica i proizvoda od
žitarica 57 miliona evra (za 11
miliona više nego u 2010. god.),
a za uvoz povrća i voća 38 miliona evra (5 miliona više nego
godinu dana ranije). Ukupna
vrednost izvoza hrane prošle
godine je iznosila 27,5 miliona
17
Bitoljsko i Kenbah po
nemačkom standardu
Iz magacina Bitoljske pivare
krajem marta je izašao prvi
kamion sa pivima „Bitoljsko“
i „Kenbah“. Time je zvanično
otvorena obnovljena Bitoljska
pivara, uređena po nemačkom
projektu i standardima, pa je
jedinstvena po tome što će se
na domaćem terenu proizvoditi
pivo po nemačkoj recepturi.
Fabrika ima kapacitet i za proizvodnju gaziranih sokova, pa
će se u prodaji uskoro naći i sok
„Pel“. Blažo Dimitrov, vlasnik
Bitoljske pivare, rekao je da će
se pivo, za sada, prodavati u
Bitolju, a uskoro i u celoj Makedoniji i susednim zemljama.
Pivara trenutno zapošljava 80
radnika, a planirano je otvaranje
još 20 radnih mesta, navode
makedonski mediji.
Turski Sutaš kupio Švedmilk
Turski mlečni gigant Sutaš je
početkom aprila kupio domaći
kombinat Švedmilk, potpisavši
dogovor sa NLB Tutunskom
bankom, koja je aktivirala hipoteku nad većim delom mlekare,
saopšteno je iz Makedonske
privredne komore. Iz Sutaša
najavljuju da su zainteresovani
i za Euromilk i da, kako navode
makedonski mediji, planiraju
dodatne investicije u postojeće
kapacitete. U Švedmilku je
predviđena dogradnja pogona
za proizvodnju sireva i kačkavalja, a fabrika bi trebalo
da otpočne sa radom za šest
meseci. Otvaranjem fabrike se
očekuje i otvaranje oko 2.000
radnih mesta. Sutaš je jedna
od najvećih turskih mlekara sa
godišnjim obrtom od oko 600
miliona evra, u kojoj se dnevno
preradi oko 2.500 tona mleka.
Tikveš „leti“ u Ameriku
Vinarija Tikveš je početkom
aprila predstavila ekskluzivno
crveno vino „Bela voda 2010“,
proizvedeno u limitiranoj seriji
od 16.000 boca, koje će se pored Srbije i Makedonije, naći i
na američkom tržištu. Distribucija ovog vina u Srbiji ograničena je na odabrane ugostiteljske
objekte, vinoteke i vinske
barove. Iz Tikveša posebno
nagalašavaju da je na čuvenoj
Parkerovoj skali od 100 poena
crveno vino „Bela voda 2010“
dobila čak 94, čime je svrstano
među najkvalitetnija na svetu i
najprestižnija u regionu, jer je
prvo vino iz Makedonije koje je
ocenjivao kritičar
takve reputacije i
jedino sa ovih prostora koje je tako
visoko ocenjeno.
Predstavljanju crvenog
vina „Bela
voda 2010“
prisustvovao je i Filip
Kambi, jedan
od pet vodećih
svetskih enologa i jedan od
kreatora ovog
ekskluzivnog
vina.
Novi direktor Skopske pivare
Od 1. aprila Skopska pivara ima novog generalnog direktora,
Jaak Mikela, koji je je na ovu poziciju došao sa mesta generalnog
direktora Coca-Cole za baltičke zemlje.
18
april 2012 www.instore.rs
svetske vesti
Delhaize predstavio virtuelnu radnju Metro otvara 3 Makro radnje
Delhaize grupa je, u cilju promocije svoje usluge Delhaize
Direct online, predstavila i prvu
virtuelnu radnju u Briselu.
Delhaize Direct Cube se sastoji
od 4 panela sa QR kodovima za oko 300 proizvoda,
i postavljen je na glavnoj
železničkoj stanici. Korisnici
smart telefona mogu skenirati
i „ubaciti“ željene artikle u
svoju virtielnu potrošačku
korpu, a odabrane namirnice
zatim preuzeti u nekom od
Delhaizeovih supermarketa.
Usluga naručivanja proizvoda
ovim putem biće besplatna
do kraja maja, a nakon toga
će se naplaćivati 4,5 evra za
porudžbine vrednosti do 100
evra, 3,5 evra za pazar od 100
do 200 evra, a ostvarivanje
kupovine preko ovog iznosa
biće besplatno. Iz kompanije
su najavili da će paneli, tokom
aprila i maja, biti postavljeni
na železničkim stanicama i u
tržnim centrima širom Belgije.
Novo ime za Piccadilly lanac
Delhaize grupa je promenila
ime svog lanca malih radnji
u Bugarskoj iz „Piccadilly
Express“ u „Piccadilly Daily“, navodeći da je nov naziv
prikladniji za format „radnje na
ćošku“. Grupa ima 14 prodajnih
objekata ove vrste
u zemlji, veličine od 200 do
400 m2, na čijim se policama
može naći oko 1.700 artikala.
Iz Delhaize grupe poručuju:
Naš cilj je da radnje budu pristupačne velikom broju bugarskih
potrošača, kao i da brend Piccadilly
postane sinonim za svežu hranu.
Lianhua na još
350 lokacija
naći na različitim lokacijama
u Pekingu i Hangzou, a grupa
nije otkrila visinu investicije.
Male radnje su u 2011. ovoj
kompaniji donosile svega 6%
prihoda, ali je, više nego u bilo
kom drugom formatu, zabeležen rast prodaje od 6,7%.
Lianhua ističe da je celokupan
prihod uvećan za 6,2% (na
oko 3,3 milijarde evra), dok
je profit uvećan za 7% (na 97
miliona evra).
Lanac supermarketa Lianhua
najavio je otvaranje 350 novih
prodajnih mesta širom Kine
u toku 2012. god., čime će se
ukupan broj njihovih radnji
povećati na 5.500. Najava je
praćena odličnim rezultatima
poslovanja u 2011. godini. U
ovoj kompaniji kažu da će se
ove godine usredsrediti na
otvaranje malih radnji, što je
nastavak trenda iz prethodnih
godina. Oko 180 radnji će se
Metro grupa najavila je
otvaranje 3 nova Makro Cash
& Carry centra , kao dodatak
postojećim objektima na 34 lokacije širom Španije. Nemački
gigant procenjuje da će širenje
mreže koštati između 45 i 75
miliona evra, i da će, u samoj
kompaniji i kroz partnerska
preduzeća, doneti radna mesta
za 1.000 ljudi. Sa novih lokacija
će se distribuirati proizvodi za
ugostiteljske objekte, a gradnja
je planirana u Sevilji, Alikanteu i Madridu. Prihodi Makro
Spaina opali su za 1% u 2011.
na 1,29 milijardi evra, ali je
zabeležen rast udela na tržištu.
Grupa kaže da očekuje još jednu tešku godinu, ali procenjuje
L’Oréal-ov
Walmart snižava
centar za
cene u vrednosti
istraživanje kose milijarde dolara
Kako bi ispunio potrebe svojih
potrošača kada je u pitanju lepota
i zdravlje kose, L’Oréal je objavio
otvaranje svog Globalnog centra
za istraživanje kose koji se nalazi
u Sent Uanu (Saint-Ouen) kod
Pariza, a koji će biti na čelu
globalne mreže šest regionalnih
centara za istraživanja i inovacije
(R&I) na polju profesionalne
nege i stilizovanja kose. Centar je smešten na površini od
25.000 m2 i ima 500 zaposlenih,
među kojima se nalaze hemičari,
fiziko-hemičari, optičari, naučnici
koji su stručnjaci za materijale,
metrolozi, reolozi, informatički
stručnjaci i statističari.
Louis Delhaize gradi 3 objekta
The Louis Delhaize Group,
grupa maloprodajnih lanaca
supermarketa i hipermarketa
u Belgiji, Francuskoj, Luksemburgu, Rumuniji i
Mađarskoj, otkrila
je detalje plana
daljih ulaganja u
Rumuniji do kraja
godine. Naime,
kompanija koja
u zemlji posluje
kroz lanac hipermarketa Cora,
do kraja godine će otvoriti 3
objekta u koje će biti investirano
oko 120 miliona
evra. Kako navode
rumunski mediji,
polovina investicije
će otići na gradnju
novih radnji, dok
će ostatak novca
biti iskorišćen za
kupovinu zemljišta za strategiju
da bi prihodi, otvaranjem
novih radnji, mogli da porastu
za 3% do 4%. Lanac će svoj
fokus usmeriti i na cene, i
lansirati promotivne kampanje
na 40- godišnjicu brenda.
dugoročnog osvajanja tržišta.
Grupa je od Evropske banke
za obnovu i razvoj (EBRD) u
februaru dobila sredstva u visini
od 210 miliona evra, kada je i
rečeno da će odobrena suma
biti upotrebljena za otvaranje 17
novih objekata širom Rumunije.
Grupa u ovom trenutku, kroz
Cora hipermarkete, posluje na 8
lokacija u zemlji.
Walmart je, u nameri da privuče što veći broj potrošača,
najavio planove da ove godine
snizi cene prehrambenih proizvoda u vrednosti od jedne
milijarde dolara. Kompanija
je predstavila izuzetno dobre
rezultate poslovanja u prvim
mesecima fiskalne godine, što
je nastavak dobrog poslovanja
zabeleženog u trećem i četvrtom kvartalu prošle godine. Iz
Walmarta poručuju da će se u
narednom periodu fokusirati
na sniženje cena prehrambenih proizvoda i trajnih
potrošnih dobara, verujući
da će se strategija isplatiti
povećanim protokom kupaca
kroz radnje i rastom kupovine
neprehrambenih proizvoda,
kao i boljom operativnošću i
produktivnošću u upravljanju
lancem. U periodu kada je
nivo nezaposlenosti u SAD-u
još uvek visok, a cene goriva
nastavljaju sa rastom, Walmart beleži dobre rezultate
zahvaljujući širokoj ponudi,
većoj dostupnosti proizvoda
na policama i adekvatnim
određivanjem cena.
19
april 2012 www.instore.rs
Zabrana izlaganja cigareta
U Engleskoj je, od početka
aprila, na snazi zabrana izlaganja
duvanskih proizvoda u velikim
radnjama i supermarketima.
U tim objektima cigarete se
moraju držati izvan pogleda
mušterija, osim u trenutku
usluživanja ili pri obnavljanju
zaliha. Nova uredba se odnosi
samo na radnje površine veće od
280 m2, a za njeno kršenje preti
kazna u iznosu do 6.000 evra, ili
čak i zatvor.
Nestlé kupio segment bebi hrane
od Pfizer-a
Pfizer je pristao da proda
svoj segment hrane za bebe
kompaniji Nestlé za 11,9 milijardi dolara, čime švajcarski
prehrambeni gigant dobija
priliku za globalno širenje
na tržišta u razvoju. CEO
kompanije Nestlé, Pol Balke
(Paul Bulcke), izjavio je da će
snažni brendovi i portfolio
novog segmenta, uz geografsku rasprostranjenost, odlično
upotpuniti postojeći program
Nestlé-a. U kompaniji su
rekli i da će postignut dogovor
doneti zaradu već u prvoj godini, i da ove godine očekuju
prodaju u vrednosti od 2,4 milijarde dolara. Novi segment
će pomoci kompaniji da ojača
na kineskom tržištu, koje je
predstavljalo 23% globalnog
bebi marketa u 2011, godini,
kao i da konsoliduje prisustvo
na tržištima Bliskog istoka,
Afrike i Azije.
Kinesko prehrambeno tržište
veće od američkog
Kina je, po najnovijim rezultatima istraživanja IGD-a,
pretekla Ameriku po vrednosti
tržišta prehrambenih proizvoda
i maloprodaje hrane. Krajem
2011. kineski maloprodajni
prehrambeni sektor bio je
vredan 698 milijardi evra, dok
je vrednost ovog tržišta u SADu procenjena na 657 milijardi
evra. Do 2015. godine, vrednost
kineskog tržišta će narasti na
1.056 milijardi evra (za 10,9%),
a američko će, po vrednosti,
ostati na drugoj poziciji sa 776
milijardi evra (beležeći rast
od 4,2%). Među 10 vodećih
tržišta prahrambenih namirnica
nalaze se i Japan (na trećem
mestu sa 293 milijardi evra),
Indija (na četvrtom mestu
sa 280 milijardi evra), Brazil
(na petom sa 244 milijarde
evra), Rusija (na šestom sa 227
milijardi evra), kao i Francuska,
Nemačka, Britanija i Italija,
čijih se tržišta vrednost kreće
od 215 do 129 milijardi evra.
Predviđa se da će u razdoblju od
2006. do 2015. vrednost kineskog
tržišta prehrambenih namirnica
biti utrostručena i iznositi gotovo
milijardu funti, rekla je Džoan
Denej-Finč (Joanne DenneyFinch), izvršni direktor IGD-a.
Takvo brzo širenje pokrenula su tri
glavna faktora – ekonomski rast,
stanovništvo i ubrzani rast cena
hrane. U IGD-u prognoziraju
da će mnogi vodeći maloprodajni lanci tražiti svoje mesto na
kineskom tržištu, i to ne samo
u najvećim gradovima, već i u
manjim sredinama.
Prognoze rasta vrednosti tržišta prehrambenih proizvoda
i maloprodaje hrane do 2015. u milijardama evra
2011.
2015.
poz.
zemlja
€
poz.
zemlja
€
1
Kina
698
1
Kina
1,056
2
SAD
657
2
SAD
776
“Stvaranje zajedničke vrednosti”
3
Japan
293
3
Indija
443
4
Indija
280
4
Rusija
336
Nestlé je prva svetska prehrambena kompanija kojoj je Globalna inicijativa za izveštavanje
(GRI) dala najvišu ocenu za
Izveštaj o korporativnoj odgovornosti, koji se u Nestlé grupi
naziva “Stvaranje zajedničke
vrednosti.” GRI je neprofitna
organizacije koja promoviše
ekonomsku, ekološku i društvenu održivost, a Nestlé je
predstavio ključne pokazatelje
ostvarenog napretka kada je
reč o uticaju u oblasti ishrane,
vode i ruralnog razvoja, kao i
podatke o ljudskim pravima,
5
Brazil
244
5
Brazil
330
6
Rusija
227
6
Japan
302
7
Francuska
215
7
Francuska
236
8
Nemačka
166
8
Britanija
187
9
Britanija
165
9
Nemačka
171
10
Italija
129
10
Indonezija
168
11
Indonezija
115
11
Italija
133
raznovrsnosti i polu, klimatskim
promenama, biodiverzitetu i
korupciji.
Najbolja Henkelova godina
Na godišnjoj skupštini u
Diseldorfu, generalni direktor Henkela, Kasper Rorsted,
predstavio je dobar početak
fiskalne 2012: Henkel je zabeležio
najbolju godinu u istoriji kompanije i u potpunosti realizovao
finansijske ciljeve. Imali smo dobar
početak 2012. i očekujemo da
prodaja poraste tokom cele fiskalne
godine između 3 i 5 odsto. On je,
takođe, naglasio da su jačanje
Henkelovih vrhunskih brendova, kontinuitet u inovacijama i
širenje položaja kompanije na
rastućim tržištima, važni za
uspehe u budućnosti.
12
Španija
96
12
Meksiko
106
13
Meksiko
85
13
Španija
101
14
Kanada
79
14
Kanada
95
15
Australija
72
15
Turska
85
Prodaja brendova
Henkel je, za nepoznatu
sumu, prodao nekoliko svojih
američkih brendova privatnoj kompaniji Brynwood
Partners. Prodaja je izvršena
kroz Henkelovu podružnicu
Dial Corporation, a preuzele
su je Brynwoodove jedinice
High Ridge Brands i Newhall
Laboratories. Newhall je otkupio prava na brendove L.A.
Looks, Dep Sport, Zero Frizz i
Thicker Fuller Hair, kao i ženski dezodorans Soft & Dry, te
Pure & Natural tečni sapun za
ruke i gel za tuširanje. High
Ridge je sada vlasnik brenda
Coast, koji proizvodi sapune
za ruke i gelove za tuširanje.
20
april 2012 www.instore.rs
trade magazini
PRVI REGIONALNI MESEČNI TRGOVAČKI MAGAZIN O
ROBI ŠIROKE POTROŠNJE
Naša lična karta
InStore pokriva celokupnu industriju od organizovane i tradicionalne trgovine, preko proizvođača,
distributera i logistike, do ostalih pratećih delatnosti
U
rukama držite četvrto izdanje InStore magazina.
Nadamo se da nas već prepoznajete i izdvajate kao
jedinstven, sveobuhvatan i pouzdan izvor najvažnijih i najaktuelnijih informacija iz FMCG sektora na
domaćoj trgovačkoj sceni, u okruženju i svetu. Želimo da i ubuduće budemo prvo mesto na koje ćete „svraćati“ po
najnovije vesti, lansiranja proizvoda, po saznanja o aktuelnim
trendovima u sektoru i savete najeminentnijih stručnjaka. Cilj
nam je da postanemo kreator tokova na tržištu, glas koji će vas
voditi ka uspešnijem poslovanju, kao i medij kom se veruje i
koji se često citira.
InStore se besplatno distribuira poštom na 41.000 adresa nezavisnih trgovaca, trgovačkih lanaca, veleprodaja, proizvođača,
specijalizovanih radnji, kao i ministarstava, akademskih institucija i agencija u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori.
U nastavku pogledajte pregled svih naših regionalnih izdanja i
planova za 2012. godinu:
InStore Srbija je najtiražniji mesečni trgovački
magazin u Srbiji, koji odituje ABC Srbija.
Audit Bureaux of Circulations (ABC) je jedinstvena organizacija , sa misijom utvrđivanja realnih
oglasnih potencijala štampanih medija. ABC je
tripartitna organizacija, sačinjena od izdavača,
oglašivača i agencija za zakup medijskog prostora, i predstavlja pečat poverenja, koje stvara i
održava između svojih članova.
Srbija
Beograd
Srbija
•
•
www.instore.rs
•
•
•
•
•
•
mesečnik
tiraž: 17.000 (Srbija)
1.500 (Crna Gora)
jezik: srpski
redakcija: Beograd
godina osnivanja: 2011.
prodaja: [email protected]
distribucija: poštom
odit: ABC Srbija
sektor
tiraž
%
Proizvođači
1.749
10%
Uvoznici i distributeri
1.437
8%
Organizovani trade
3.287
19%
STR
10.136
59%
Ostali
504
3%
17.113
100%
21
april 2012 www.instore.rs
Slovenija
Slovenija
Ljubljana
www.instore.si
•
•
•
•
•
•
•
•
jedini trgovački magazin
mesečnik
tiraž: 6.000
jezik: slovenački
redakcija: Ljubljana
godina osnivanja: 2011.
prodaja: [email protected]
distribucija: poštom
regija
tiraž
%
Centralna Slovenija
2.900
49%
SV Slovenija
1.700
28%
JZ Slovenija
1.400
23%
6.000
100%
Hrvatska
Zagreb
www.instore.hr
•
•
•
•
•
•
•
•
Hrvatska
mesečnik
tiraž: 10.000
jezik: hrvatski
redakcija: Zagreb
godina osnivanja: 2011.
prodaja: [email protected]
distribucija: poštom
odit: ABC Hrvatska
tiraž
%
Severnozapadna Hrvatska
regija
5.000
50%
Srednja i Istočna Hrvatska
2.500
25%
Jadranska Hrvatska
2.500
25%
10.000
100%
Bosna i Hercegovina
Bosna i Hercegovina
www.instore.ba
•
•
•
•
•
•
•
•
•
jedini trgovački magazin
mesečnik
tiraž: 7.000
jezik: bosanski
redakcija: Sarajevo
godina osnivanja: 2007.
prodaja: [email protected]
distribucija: poštom
odit: ABC BiH
Sarajevo
u čETvrToM KvArTALu 2012. InSTorE oTvArA novE rEDAKCIjE:
Skoplje, Makedonija
Priština, Kosovo
Podgorica, Crna Gora
Tiraž: 4.000
Tiraž: 5.000
Tiraž: 2.000
regija
Sarajevo
tiraž
%
1.960
28%
Tuzla
1.190
17%
Banja Luka
1.820
26%
Hercegovina
980
14%
Bihać
360
8%
Zenica
400
7%
7.000
100%
22
april 2012 www.instore.rs
osvrt stručnjaka
Poslovne strategije u
vreme ekonomske krize
Moje dugogodišnje posmatranje i rad sa najuspešnijim kompanijama pokazuje da su one u manjini
i da rade sa drugačijim principima poslovanja kad nastupe teža ekonomska vremena. Koji su to
dominantni principi? Evo samo nekoliko odabranih…
peju da povećaju tržišne udele za vreme
ekonomske krize, obično hrane dugoročnu profitabilnost svojih kompanija.
Dodatno ostvareni tržišni udeli direktno
utiču na profit jednom kad dođu bolja
vremena (a ona uvek dođu, jer nijedna
ekonomska kriza ne traje večno).
Ekskluzivno iz Beča
Nenad Pacek, predsednik GSA
[email protected]
O
zbiljnije ekonomske krize jedinstvene su prilike sa stanovišta poslovne strategije. Vreme
slabog ili nikakvog ekonomskog rasta jeste vreme kad se
firme pre svega moraju posvetiti jačanju
tržišnog udela i pozicije na tržištima, kao
i sistematskom slabljenju svih vrsta konkurencije. Istorija poslovnih priča o korporativnom uspehu govori o onima koji
su ojačali svoje pozicije za vreme krize, a
kad je kriza prošla, postali su dugoročni
pobednici.
Prilike za ostvarivanje dugoročne poslovne dominacije na određenim tržištima ne
pružaju se često. Kad su vremena dobra,
velika većina firmi je agresivna i ima pristup kreditima kojima i te kako ulaže u
marketinške, prodajne i proizvodne aktivnosti. Međutim, kad nastupi kriza u
ozbiljnijem ili nešto blažem obliku, čak i
najbogatije firme često se povlače u sebe,
štite ono što imaju, režu mnoge značajne
aktivnosti i posvećuju se takozvanom
kratkoročnom menadžmentu.
Moje dugogodišnje posmatranje i rad sa
najuspešnijim kompanijama pokazuje da
su one u manjini i da rade sa drugačijim
principima poslovanja kad nastupe teža
ekonomska vremena. Koji su to dominantni principi? Evo samo nekoliko odabranih:
Dugoročni pogled na tržišta
Jedan od mojih velikih klijenata iz područja proizvodnje i prodaje robe široke
potrošnje kaže: Naša strategija je zasnovana na principu da mi želimo da budemo
na tržištima jugoistočne Evrope ne samo
naredne dve do tri godine, već zauvek. To je
ideja vodilja svih naših strateških i operativnih aktivnosti, čak i na trenutno najslabijim
Sistematski ulaz u nove tržišne
segmente
tržištima. Vidimo da jedan od naših konkurenata, koji samo misli na idući mesec ili idući kvartal, sada razmišlja o tome da zatvori
sopstvena marketing i prodajna odeljenja, pa
da im posao ponovno vode samo distributeri.
Svako jutro pre nego što krenem na posao,
sednem uz krevet i pomolim se da to stvarno i
učine. Ako do toga dođe, uzećemo im toliko
tržišta da se neće nikada oporaviti, čak
i ako se odluče na povratak jednog dana.
Samo firme sa dugoročnom perspektivnom mogu primeniti neke od stvari koje
slede u ovom članku.
Jedna od karakteristika svakog ekonomskog usporavanja je i osiromašenje
određenih slojeva stanovništva, koje sve
više traži proizvode koji su cenom ispod
premium segmenta. Pametne firme pokreću nove, inovativne procese u kojima
aktivno napadaju nove segmente. Neki
od mojih klijenata sad imaju proizvode
za više segmenata, od onog ispod samog premium, pa sve negde do skoro
najnižeg dela segmentacijske piramide.
Mnogi počinju sa lansiranjem istih proizvoda, ali u manjim pakovanjima kako
bi postigli niže cene koje određeni osiromašeni potrošači mogu priuštiti. Ali u
isto vreme, pametne firme takođe znaju
da u svakoj krizi oni bogati često postaju
još bogatiji, pa zato lansiraju i proizvode
u takozvanom super premium segmentu.
Da bi se takva proizvodna strategija uopšte počela ostvarivati, firme rade nova
istraživanja tržišta ne bi li zaključile kako
su se segmenti na bazi primanja domaćinstava presložili za vreme krize i koliko otprilike ljudi zarađuju u svakom segmentu. Potom sledi inovativni proces u
firmama, gde možda neki od postojećih
proizvoda doživljavaju određene promene, ili se kreiraju sasvim novi proizvodi.
Ti proizvodi se onda ozbiljno, uz punu
marketinšku podršku, lansiraju na tržište
kako bi se osvojili novi tržišni segmenti.
Fokus na gradnju tržišnog udela u
svim proizvodnim kategorijama
Biti proaktivniji od konkurencije u
svim aspektima brand buildinga
Poslovna istorija nas uči da oni koji us-
Mnogi slučajevi iz poslovne prakse po-
Nenad Pacek je osnivač i predsednik
kompanije Global Success Advisors
GmbH i suosnivač korporativnog
servisa CEEMEA Business Group.
april 2012 www.instore.rs
kazuju da su oni koji opstaju i prosperiraju na tržištima u dugom vremenskom razdoblju upravo firme koje u vreme krize
nastoje da budu proaktivinije od konkurenata. One troše više
na promotivne aktivnosti, čak i u vrlo teškim vremenima. One
su kreativnije od konkurencije što se tiče samog proizvoda, ali i
marketinških poruka i rada sa distributerima.
Još bliže kupcu
Jedan od mojih klijenata kaže: Naše reklame su bile proizvedene
negde izvan regije, sa anonimnim likovima, bez prave emotivne veze
sa raznim kupcima u ovoj regiji. Mi smo u sred promene te strategije.
Naša poruka mora biti bliža kupcu. Nakon nekoliko meseci dugoročnog istraživanja, jasno nam je u kojoj se meri kupac promenio u
poslednje dve godine. Mi sad lansiramo nove promotivne aktivnosti
koje proizvodimo u svakoj zemlji posebno, imajući u vidu lokalnu
kulturu. Sledeća faza biće posebne kampanje u svakoj regiji Hrvatske
ili Srbije. Ljudi u Dalmaciji drugačije reaguju na određene stvari
od onih u Slavoniji. Takođe, ozbiljno počinjemo da uzimamo u obzir
razlike između ruralnih i urbanih područja. Ulazimo u svet dobro
poznatog, mikrogeografskog marketinga.
Oprezno sa rezovima
Kad su vremena dobra, svaka firma nakupi nešto „masti“, onih
troškova koje niko ne primeti kad sve ide dobro. Kad prodaja
uspori, treba odrezati mast, koja je nepotrebna i ostaviti samo
mišićnu masu. Najbolje firme ne režu mišićnu masu, dok one
sa kratkoročnim pogledom na tržišta često srežu i one troškove
koje ne bi smele (neke odlične ljude, budžet za marketing).
Onaj ko to čini obično gubi tržišni udeo i nema šansu da ga kasnije povrati. Vremenom takve firme obično i nestanu sa tržišta
ili bivaju kupljene od strane jačih (oni koji su nastavili da rade
proaktivno i u vreme težih ekonomskih vremena).
Proaktivno gledati na preuzimanje onih koji se finansijski muče
Neke firme imaju zanimljive tržišne udele, ali ih je kriza dovela
na rub propasti. One su idealne mete za preuzimanje, i to po
nižoj ceni!
Zadržati najbolje i leadership trening
Najuspešnije firme čuvaju najbolje ljude kao zenice svojih očiju.
Takođe, sve svoje menadžerske snage šalju na high-end leadership
trening, kako bi naučili da motivišu ljude u teškim vremenima.
Za teška vremena nisu dovoljni samo dobri menadžeri, trebaju
nam odlične vođe.

23
24
april 2012 www.instore.rs
mišljenja i komentari
kritički pogled
Miroslav Prokopijević, naučni savetnik Instituta za
evropske studije i profesor ekonomije
(Evropski univerzitet, Beograd; UDG, Podgorica)
Prazna izborna obećanja,
sumorna budućnost
S
udeći po predizbornoj
kampanji,
privredne
teme su u fokusu. Pljušte
obećanja, pa izgleda da građani ne bi trebalo da brinu bar
za svoju materijalnu budućnost. To je samo na prvi pogled. Na drugi bi morali da se
zabrinu. Kampanje svih većih
stranaka su etatističke i populističke. Takve politike nikada
nisu dale dobre rezultate. Jednako loše, navode se samo ciljevi kao što su ulaganja, zapošljavanje, sigurnost, ali se ne
navodi kako će se to ostvariti.
Treće, niko ne govori o pro-
meni važnijih pravila igre. A
ista pravila, daju iste rezultate,
svejedno ko je na vlasti.
Privredna pravila igre
posle izbora ostaće ista,
a situaciju će određivati
tri stvari – odbijanje
protržišnih reformi
u Srbiji, nagomilani
problemi, kao i uticaji
spolja koji će te loše
momente pojačavati.
Političati pričaju ono što birači žele da čuju. Birač može
želeti da država radi sve, a on
ništa, i da uprkos tome lepo
živi. Političari bi morali znati
da je to nemoguće i ponuditi nešto što može da napravi
dobar rezultat. I u SAD 80%
birača misli da je protekcionizam dobar, ali ni demokrate ni
republikanci nisu toliko ekonomski nepismeni da bi se za
njega zalagali, jer znaju da je
privredno poguban. Drugim
rečima, odgovornost političke
elite je veća od one kod birača
u SAD, ali ne i kod nas.
U tom svetlu, privredna pravila igre posle izbora ostaće
ista, a situaciju će određivati
tri stvari. Odbijanje protržišnih reformi u Srbiji, nagomilani problemi, kao i uticaji
spolja koji će tê loše momente pojačavati. Samo više tržišta i vladavine prava može da
poveća ulaganja, zaposlenost
i ostalo, ali o tome nijedna
stranka ne govori. U zemlji
raste deficit (u budžetu, na
tekućim računima, u trgovinskom bilansu), padaju likvidnost i servis kredita, otvara
se problem javnog duga...
Našu lošu situaciju dodatno će pogoršavati recesija iz
evro zone. Evrozona se može
braniti još deset godina i to
će tamo proizvesti vrlo lošu
situaciju.
Tako će posle izbora privreda
nastaviti da preživljava uprkos
svemu, a država će se boriti
sa manjkom u budžetu. Biće
malo smanjivanja penzija i
plata, malo inflacija, malo odlaganje isplata, malo prodaja
imovine na brzinu. Jednom
rečju, period života na veresiju je gotov, sada ćemo se suočiti sa realnošću. Možda besperspektivnost takve situacije
jednog dana pojača volju za
reformama.
analitički stav
Zoran Bogetić, vanredni profesor,
Ekonomski fakultet, Beograd
Neodrživost CP rešenja
C
opy paste rešenja u domaćem menadžmentu
predstavljaju pravi hit.
Treba biti u društvu velikih
konsultantskih kuća, vlasnika
fensi rešenja, i čekati da poslovni rezultati sami po sebi
dođu. Rezultat je zabrinjavajuće bezličje brojnih igrača
na tržištu i brojne propuštene
šanse.
Sindrom relativno zatvorene
ekonomije i dalje ozbiljno pogađa aktuelnu zbilju. S druge
strane, „gospodari prstenova“
uživaju široko razvijene privilegije kontrole privrednih i
novčanih tokova. Uljuljkana
u slavi parohijalnog uspeha
lokalna preduzeća, retko zanimljiva, skromno i problermatično pribegavaju inovacijama
svojih poslovnih modela.
Nesigurni u sopstvene vrednosti, a sigurni u sjaj brendova,
predstavljamo odličan teren za
plasman negde daleko razvijenih ponuda. Otuda i ozbiljan
trend značajnog investiranja u
„proverena“ rešenja. Tako je,
kako na nivou industrijskih investicija, tako i na nivou prosečnog potrošača, birača onoga što je popularno i priznato.
Kada se masovno u privredi
prihvataju i plaćaju poslovni modeli fensi šmeka tada
naconalna ekonomija boluje
od copy paste sindroma. Za
brand oriented populaciju i
ekonomiju to nije ništa novo,
ali za ideju neophodnosti održivog privređivanja to je veoma ozbiljan problem. Otuda i
klimava perspektiva nacionalne ekonomije, kojoj nedostaje
kreativnost i inovativnost.
Budućnost srpske ekonomije
u danima nakon izbora leži u
napornom radu na razvoju i
afirmaciji kulture kreativnosti
i diferenciranja u odnosu na
konkurenciju. Danas smešna
Budućnost srpske
ekonomije u danima
nakon izbora leži u
napornom radu na
razvoju i afirmaciji
kulture kreativnosti i
diferenciranja u odnosu
na konkurenciju.
situacija da najžešći konkurenti na domaćem tržištu kupuju
ista rešenja i usluge, jer je to
moderno i neodoljivo, dovodi
do toga da cveta bezličje ponuda i aktera, stvarajući sjajan
prostor za inovativne poslovne ponude široko prisutne na
globalizovanoj poslovnoj sceni. Srpska preduzeća treba da
se okrenu napornom radu na
razvoju jedinstvenosti i prepoznatljivog pozicioniranja,
uključujući kreativne implementacije proverenih poslovnih rešenja u ponudi. Lako
je, ali ne i dovoljno isplativo
investirati u skupe softvere
i tehnologije, u koje i drugi
puno investiraju, izvikane na
brend oriented tržištu. Teže
je, ali i perspektivnije razvijati
sopstvena rešenja koja odvajaju od konkurencije. Put kojim
se teže ide u poslovanju, teže
se i kopira, dovodeći do održive konkurentske prednosti, na
kojoj luzeri zavide.
april 2012 www.instore.rs
reč struke
25
novinarsko oko
Prof. Danijel Cvjetićanin,
Univerzitet Singidunum
U očekivanju istog
I
skustva naših građana sa najbolje potvrđuju. Obećavarezultatima reformi u po- ju se investicije, nova radna
slednjih pedeset godina mesta, EU –pomoć, kao i sve
veoma su poučna. Setićete se ono na šta sadašnja (i bududa su odmah posle revolucio- ća) vlast ne mogu da utiču.
narne faze, u drugoj polovini Ključna ekonomska pitanja se
šezdesetih godina prošlog ne pominju – sigurnost svojiveka, počeke reforme. Se- ne i ugovora, prostorni red i
damdesete su donele reformu privredna sloboda. Obećavaju
ustava i terete međunarodnih se nove subvencije i podsticadugova, koji su slomili kič- ji, koji će, kao i do sada, biti
mu jugoslovenske privrede. deljeni onima koji pokažu
lojalnost vlaOsamdesetih
sti (čitaj: plate
se sećamo po
stranački reradu Krajgero- Ključna ekonomska
ket).
ve komisije (za
reforme), tom pitanja se ne pominju
Najavljene
jedinstvenom
nove, sve šire,
poduhvatu u – sigurnost svojine i
državne interkome je učeugovora, prostorni red i
vencije obestvovalo stotishrabruju sve
ne ekonomista. privredna sloboda
one koji neRezultate su
maju podršku
svi želeli brzo
u strukturama
da zaborave, a jalove diskusije
vlasti. Usput, one stvaraju
i međusobna optuživanja reosnovu za bujanje korupcije,
publika i pokrajina, doveli su
koja bi se mogla suzbiti jedo građanskog rata i raspada
dino znatnim smanjivanjem
zemlje.
(a ne širenjem) državne uloPosle 2000. pokazalo se koli- ge u privrednim poslovima.
ko su u pravu oni koji tvrde da Pa zamislite sami: da li bi iko
„što se više menja, sve je više korumpirao nekoga ko nema
isto“. Tribalno-feudalni men- moć da mu „pomogne“?
talni sklop naših političkih i
ekonomskih lidera postao je
„transparentniji“ – i svakome
vidljiv.
Zato ne verujem da iko očekuje promene u ponašanju
vlasti posle izbora 6. maja.
Naprotiv, većina veruje da će
i buduća vlast nastaviti sa dosadašnjom politikom izdaje
ekonomskih interesa domaće
privrede (i naroda), obezbeđujući na taj način jedino
lični ćar, neuporedivo manji
od štete koja se nanosi zemlji
u celini, aj. onom što je od te
zemlje preostalo.
Izborna obećanja stranaka to
Autor:
Mileta Miloradović
Piše: Miša Brkić,
urednik u Novom magazinu
Tajna je u kupovnoj moći
N
ovoj vladi neće biti – teško.
U to sam potpuno uveren, naravno pod uslovom da zna šta
hoće.
Da se odmah razumemo, to nije ono čega su se građani Srbije naslušali u predizbornim obećanjima političara koji su pokušavali da se dopadnu biračima, potkupljujući ih novcem koga u državnoj kasi nema.
Posao nove vlade ne treba mistifikovati, u suštini, on se svodi na –
jačanje kupovne moći svakog pojedinačnog građanina. Kupovna moć
u jednoj državi postaje veća zbog dve stvari.
Prva je da što više punoletnih radno sposobnih stanovnika ima posao. Zadatak države nije da ona svima njima nađe posao i bude im
poslodavac. Taj scenario gledali smo do sada i on se neslavno završio
potpunim iscrpljivanjem državne blagajne i pretnjom sloma državnih finansija. Posao nove vlade treba da bude kreiranje ambijenta
u kome će privatni poslodavci (strane i domaće firme i preduzetnici)
otvarati što više fabrika i zapošljavati što više radnika.
Druga stvar tiče se radnika koji dobiju posao. Njihov zadatak je da
budu marljivi i da se na poslu trude kako bi bili što efikasniji i konkurentniji. Jedino tako njihove zarade biće više, a njihova kupovna
moć jača.
Vlada, dakle, ne treba da se bavi redistribucijom – da uzima od svih
poreskih obveznika i po ministarskom nahođenju udeljuje po neku
crkavicu čas jednoj čas drugoj grupi stanovništva (penzionerima, državnim činovnicima, seljacima, studentima). Iskustvo odlazeće vlade
pokazalo je da para nikad ne može dovoljno da se prikupi da bi svi
bili zadovoljni, jer su prohtevi sve veći a mogućnosti onih od kojih se
uzima sve manje. Tako je kupovna moć stanovništva stalno opadala
što je uzročno-posledično dovodilo i do pada proizvodnje roba jer je
platežno sposobnih kupaca bilo sve manje. Da bi očuvala kakvu-takvu
kupovnu moć vlada je arbitrirala na tržištu raznim administrativnim
merama, uključujući i zamrzavanja cena i ograničavanja marži. I kao
što se moglo primetiti, to nije usrećilo ni potrošače, ni proizvođače.
Osim kreiranja poslovnog ambijenta za razmah preduzetništva i zapošljavanja, vlada bi imala samo još jedan posao, takođe vezan za
ambijent. Morala bi da propiše pravila igre, da se povuče sa tržišta i
sa strane nadgleda poštovanje pravila.
Šta hoću da kažem?
Ne treba vlada da propisuje cenu hleba, mleka, struje i benzina. Ona
samo treba da dozvolu slobodnu tržišnu utakmicu u kojoj se proizvođači i trgovci takmiče s konkurencijom da bi privukli kupce. A kupci se,
kao što je poznato iz tržišnih privreda, privlače nižom cenom i dobrim
kvalitetom. Ukoliko proizvođači ili trgovci pokušavaju da se nelegalno
dogovaraju i nameštaju cene, tada treba da osete bes pravedne ruke
države koja će ih kao kontrolor kazniti zbog nepoštovanja pravila igre.
Što više poslova, što više dobro plaćenih poslova i što veća konkurencija – to je recept kojim se povećava kupovna moć stanovništva i tako
raste proizvodnja.
Kad stvori ambijent, vlada je rešila sve probleme i dostigla cilj: bogat
pojedinac – bogata država. Nikad nije bilo obrnuto.
26
april 2012 www.instore.rs
Ipsos, koristeći Censydiam pristup, utvrđuje koji su trendovi aktuelni,
kao i zašto ih ljudi prate
Inspiracija za razvoj
uspešnih brendova
Kako nam razumevanje motivacije potrošača može pomoći u otkrivanju trendova koji zaista utiču na njihovo
ponašanje i izbore. Polazeći od potreba ljudi, mogu se izgraditi čvršće veze između potrošača i našeg brenda
Autor: Katarina Jakšić,
Head of Censydiam Qualitative Central and
Eastern Europe, Ipsos marketing
S
Da bismo znali kako da na pravi način
odgovorimo na zahteve svojih potrošača,
veoma je važno da pratimo trendove koji
utiču na njihovo ponašanje. Svake godi-
Druženje
Vitalnost
Status
socijalna
dimenzija
Pripadanje
dimenzija
U današnjem svetu brzih promena, nestabilnih društvenih prilika, i uz razvoj
nauke i tehnologije, potrošači traže oslonac u naučnim činjenicama, pouzdanim
informacijama, statističkim dokazima.
Tako i u priči s početka, potrošači više ne
žele da se oslone na svoju intuiciju, već
na pouzdane informacije koji je partner
pravi za njih – s kojim će se dobro slagati
i s kojim će imati zdravu porodicu.
Uživanje
individualna
vi smo verovatno bar jednom u
životu iskusili blind date – „upoznavanje naslepo“. Verovatno ste
čuli za speed date – „upoznavanje
nabrzaka“. A da li ste čuli za
DNA date – upoznavanje na osnovu kompatibilnosti DNK? To je najnoviji trend
za upoznavanje potencijalnog partnera. Pomoću jednostavnog i više ne tako
skupog procesa, kroz upoređivanje vašeg
DNK profila s profilima ostalih zainteresovanih osoba iz baze podataka, agencija
za upoznavanje predlaže nekoliko osoba
koje su vam kompatibilne. Izabravši jednu od njih radi upoznavanja, otići ćete na
sastanak s velikom sigurnošću da je baš
to partner koji vam odgovara. Verovatno
ćete pomisliti, da je ovo još jedna od novotarija koje stižu iz razvijenog zapadnog
sveta u kome su ljudi sve više otuđeni.
Međutim, kroz sagledavanje potrebe koja
utiče na formiranje ovog trenda, vaše viđenje ovog fenomena će možda biti drugačije, i možda ćete baš iz njega saznati
nešto više o svojim potrošačima i o tome
šta vaš brend može da im pruži.
Censydiam : Motivacija ljudi kao inspiracija za marketing
Jedinstvenost
Sigurnost
Kontrola
• Polazna tačka u Censydiam pristupu jeste motivacija ljudi. Ova metodologija vam
omogućava da razumete šta pokreće potrošače u vašoj kategoriji na dubljem emotivinom nivou. Ovi uvidi vam potom daju smernice za razvoj uspešnih brendova koje
će vaši potrošači voleti i kojima će biti lojalni.
• Censydiam obuhvata kvalitativnu i kvantitativnu istraživačku metodologiju. U analizi se koristi validirana motivaciona mapa koja vam pomaže da identifikujete šanse
na tržištu za pozicioniranje brenda, razvoj inovacija, efikasnijije upravljanje brend
portfolijom i kreiranje komunikacije
Ako želite da saznate više o ovom pristupu, kontaktirajte:
[email protected]
april 2012 www.instore.rs
ne pojave se mnogobrojne pretpostavke
koji će potrošački trendovi dominirati u
narednoj godini. Kako znati koji su od
tih trendova relevantni za našu kategoriju, naš brend, našu ciljnu grupu ili našu
zemlju?
Sa ciljem da odgovorimo na to pitanje, u
Censydiam pristupu nastojimo da utvrdimo ne samo koji su trendovi aktuelni već i da objasnimo zašto ljudi prate
određeni trend. Na primer, ključni uvid
nije da „ljudi troše na luksuznu robu u
periodu recesije“, već „zašto ljudi troše
na luksuznu robu u periodu recesije“.
Razumevanje motivacije ljudi, onoga što
ih pokreće na određeno ponašanje, jeste
ključno za identifikovanje trenda koji je
bitan našim potrošačima. Polazeći od
potreba ljudi, možemo izgraditi čvršće
veze između potrošača i našeg brenda.
Radi razumevanja potreba, vrednosti i
stavova potrošača, te trendova koji utiču
na njih na globalnom i lokalnom nivou,
sproveli smo istraživanje pod nazivom
Global Trends Programme, kojim je
obuhvaćeno 22.000 ispitanika iz 26 zemalja. Koristeći Censydiam motivacioni
model kao kompas, identifikovali smo 6
segmenata, koji su bazirani na životnim
vrednostima i bazičnim potrebama: hedonisti, pripadnici grupe, avanturisti,
uplašeni, ambiciozni i zaštićeni.
Potom smo utvrdili veličinu svakog sementa po zemljama, kako bismo pratili
sličnosti između tržišta, ali i identifikovali specifičnosti ponašanja potrošača za
svaku zemlju. Na primer, najviše hedonista ima u Kanadi, ambiciozni dominiraju
Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Indiji, ali i u Srbiji, dok avanturista ima više
u zemljama Latinske Amerike nego na
ostalim tržištima.
Sledi pregled utvrđenih segmenata potrošača, te trendova koji su važni za svaki
segment.
Toplina doma je ponovo u modi za pripadnike grupe
Profil: Pripadnici grupe posebnu pažnju poklanjaju ljudima u neposrednom okruženju: porodici, prijateljima, kolegama s posla.
Oni imaju potrebu da pripadaju, pa tako i potrebu da ostanu u
granicama društvenih normi i prosečnog. Individua ima aktivnu
ulogu u grupi; oni teže da osiguraju dobrobit drugima, najčešće
članovima porodice.
Trend: Nakon perioda u kome smo imali stotine prijatelja na Fejsbuku, fokus se
vraća ka porodici i bliskim prijateljima. Ljudi sve više cene autentične i iskrene
odnose u kojima vlada ljubav, briga i podrška. Potrošači će sve više da ulažu svoje
vreme i novac u dom koje će postati mesto na kome su svi dobrodošli, mesto za
lični kontakt i slavljenje života. Ponovo oživljavanje društvenih igara i domaće
hrane upravo su odraz ovog trenda – kreiranje toplog doma kao otvorenog gnezda
u kome ćemo srdačno dočekati bliske prijatelje. Najnoviji uređaji za kućnu zabavu (kućni bioskopi ugrađen u stolove, krevete, tuš kabine), kuhinjski aparati koji
omogućavaju pripremu hrane kao u „dobrim starim vremenima“ (kućna pekara,
pica-peć) neki su od primera proizvoda koji prate ovaj trend.
Hedonisti hoće sve sada i ovde
Profil: Hedonisti veruju da je život
pun predivnih stvari i da u njemu
treba da uživamo koristeći svaku
priliku. Oni su nesputani i spontani.
Ne zavise od drugih već sami postavljaju granice i sami su odgovorni
za ostvarivanje svojih snova. Ne doživljavaju porodicu kao prvi oslonac
i izvor pomoći. Bliži su im ljudi s kojima se zabavljaju i s kojima zajedno
uživaju u životu.
Trend: Hedonisti očekuju zadovoljstvo u realnom vremenu: bez obzira
da li su kod kuće ili u pokretu, oni
žele zadovoljenje sada i brend samo
treba da bude tu kada ih hedonisti
požele. Razvoj društvenih mreža i
pametnih telefona omogućio je potrošačima da dele iskustvo sa drugima u onom trenutku kada se dešava.
Ovom segmentu potrebni su real
time brendovi koji mogu da odgovore na njihove potrebe u trenutku
kada oni pritisnu taster „pošalji“.
Ako je ovo segment koji je vama
cilj, onda morate da imate kanale za
komunikaciju s potrošačim uživo i
kreirate ponudu koja će zadovoljiti
njihove potrebe na licu mesta. Na
primer, automati više nisu ograni-
čeni samo na prodaju osvežavajućih
napitaka. Jedan proizvođač obuće
nudi mladim damama baletanke iz
automata – nakon večernjeg izlaska
na visokom štiklama rešenje za bolna stopala i udoban povratak kući je
kupovina baletanki u automatu na
metro stanici.
27
28
april 2012 www.instore.rs
istraživanje
Avanturisti streme ekstremnom bez
granica
Uplašeni tragaju za apsolutnim
činjenicama
Profil: Oni teže da istaknu i iskažu sopstvenu individualnost. Osećaju se živima
kada isprobavaju nove stvari i kada odlaze tamo gde pre njih nije bio niko. Oni
su hrabri i puni entuzijazma kada treba istraživati i otkrivati.
Vizija sveta kao mesta koje nudi različita iskustva daje im
izvesnu dozu optimizma i veru da će sve biti bolje.
Profil: Uplašeni smatraju da je svet komplikovano mesto koje postaje sve teže
razumeti, posebno zahvaljujući globalizaciji. Oni nastoje da drže stvari pod
kontrolom kako bi izbegli neprijatna iznenađenja. Takođe,
oni teže okruženju koje je predvidivo, bez stresa, gde mogu
voditi udoban život i imati sigurnu i stabilnu budućnost.
Trend: Avanturisti će u budućnosti težiti uvećavanju svojh
potencijala do maksimuma. Oni će tragati za izazovima i
načinima da povećaju svoja dostignuća. U njihovom fokusu
nije samo upražnjavanje neke izazovne aktivnosti, već otkrivanje sopstvenih prirodnih potencijala, te ulaganje napora
da se oni u potpunosti ostvare. Čuli smo za „avanturustički turizam“, koji obično uključuje rafting, vožnju biciklom
po planinama, free
climbing i druge
sportove
bazirane na adrenalinu.
„Opasan turizam“
ide korak dalje –
na primer, lov na
ajkule iz kajaka na
Aljasci omogućava
da se otkriju nova
iskustva i testiraju
sopstveni potencijali na još ekstremniji
način.
Trend: Trend koji korespondira s potrebama ovog segmenta ogleda se u traženju uporišta u
apsolutnim činjenicama, naučnim dokazima, statističkim pokazateljima. Potrošači sada očekuju mnogo više činjenica
o vašem proizvodu: sastav, efekte, poreklo, trajnost – oni žele da vide grafikone
s podacima da bi vam verovali. U primeru s početka priče vidimo da čak i u
traženju potencijalnog partnera romantika ustupa mesto nauci. Ako vaš brend
targetira ovu grupu potrošača, naučna
i tehnološka dostignuća morate što pre
uključiti u svoju brend strategiju.
Zaštićeni hoće transparentost i iskrenost
Profil: Ovaj segment traga za zaštitom i
podrškom drugih. Porodica, društvo ili
religija imaju ključnu ulogu u njihovim
životima jer u njima vide izvor zaštite i
oslonac. Oni cene iskrenost, transparentnost i autoritete
koji pokazuju odgovornost i pouzdanost.
Trend: Potrošačima danas nije lako da znaju kome mogu da
veruju. Svedoci smo gubljenja poverenja u institucije, autoritete, kompanije, brendove. Iz tog razloga, iskrenost i transparentnost dobijaju na značaju, a presudni su za ovaj profil
potrošača kada je u pitanju izbor proizvoda. Oni očekuju
da kompanije budu otvorene u vezi sa svojim poslovanjem,
ponudom, proizvodima. U vezi s tim, društveno odgovorno poslovanje se danas bezuslovno očekuje od kompanija.
Jedan od primera pridobijanja poverenja i lojalnosti potrošača jeste food concept store u Italiji koji promoviše skraćivanje
distributivnog lanca dovođenjem u direktan kontakt proizvođača i krajnjeg
korisnika. Na ovaj
način nudi se sveža
hrana, proizvedena
na određenom lokalitetu, proverenog i
poznatog porekla, po
pristupačnoj ceni.
Ambiciozni očekuju jedinstvenu
ponudu istinskog kvaliteta
Profil: Ambiciozne pokreće uzbuđenje
koje donosi uspeh. Njima je važno da
istaknu svoju individualnost, budu drugačiji i izdvoje se iz mase. Teže ostvarenju ciljeva, očekuju da njihov trud bude prepoznat i da
budu poštovani zbog svojih postignuća.
2
3
Trend: U izobilju koje nudi masovna proizvodnja, sve je
teže prepoznati suštinski kvalitet i napraviti jedinstven izbor. Pripadnici ovog segmenta svoju potrebu da se istaknu
i osećaju superiorno danas zadovoljavaju demonstriranjem
specijalnih znanja za procenu prave vrednosti nekog proizvoda. Takođe, očekuju jedinstvene proizvode skrojene po
meri njihovih posebnih želja. Zato brendovi ovoj kategoriji
potrošača moraju da ponude pravu upotrebnu vrednost i
jedinstveno iskustvo, a ne samo marketinšku priču. Primer
ovog trenda je kompanija u Americi koja svojim korisnicima u velikim gradovima na kućni prag
isporučuje, u staklenim bocama, sveže
organsko mleko sa
svoje farme. Ili Loft
37 gde možete naručiti cipele koje ste
sami kreirali – i nosićete unikatni par proizveden samo za vas.
Dakle, da biste izgradili uspešne brendove koji će imati važno mesto u srcu vaših potrošača, osluškujte njihove potrebe i
osećanja, odnosno pratite trendove koji oblikuju njihovo ponašanje.
30
april 2012 www.instore.rs
investicije u regionu
ZAGREB DOBIJA JOŠ JEDAN TRŽNI CENTAR
Osmišljen za komšiluk
Point centar će na ukupnoj površini od oko 40.000 kvadratnih metara, na četiri podzemne i dve
nadzemne etaže sa garažom, sadržati više od 50 lokala na gotovo 13.000 kvadrata za najam i oko
500 mesta za parkiranje
Autor: Tomislav Ciliga
[email protected]
Tržni centar Point Shopping
Center prvi je trgovački centar
osmišljen za susedstvo, smatraju investitori iz kompanije Bluehouse Capital. Celopkupna
investicija vredna je 50 miliona evra, a gradnja je započela
ovog proleća u zagrebačkom
naselju Vrbani. Investitori
procenjuju da će Point postati
novo okupljalište stanovnika
u neposrednoj blizini Jaruna,
a otvaranje se očekuje sledeće
godine.
LIČNA KARTA INVESTICIJE
Naziv objekta: Point
Shopping Center
Vrednost investicije:
50 miliona evra
Ukupna površina objekta:
40.000 m²
Najam:
50 lokala na 13.000 m
2
Parking mesta:
500
Centar će na ukupnoj površini
od oko 40.000 kvadratnih metara, na četiri podzemne i dve
nadzemne etaže sa garažom,
sadržati više od 50 lokala na
gotovo 13.000 kvadrata za najam i oko 500 mesta za parkiranje. Gusto naseljeno područje
koje gravitira tržnom centru
obuhvata gotovo 210.000 stanovnika.
naglasak će biti na zabavi, opuštanju i razonodi za sve uzraste,
tokom cele godine, istakao je na
predstavljanju projekta Džefri
Suhar Blanko (Jeffrey Sujar
Blanco) iz kompanije Sonae
Sierra, koja je zadužena za razvoj projekta.
Point Shopping Center biće orijentisan na stanovnike u okolini i
usmeren na svakodnevne potrebe
svog prirodno ciljanog tržišta, i
verujemo da ima svetlu budućnost.
Specifičnost ovakvih centara je da
imaju manju bazu posetilaca, ali
istovremeno i redovne posetioce
koji dolaze gotovo svakodnevno,
budući da im Centar pruža sve
ono što im je potrebno na dnevnoj
bazi. Naime, uz mnoštvo različitih trgovina na jednome mestu,
Investitori žele da Point Center postane glavno mesto
okupljanja stanovnika zapadnog dela Zagreba.
Mi smo ponosni na ovaj projekat
i zadovoljni jer imamo priliku da
sarađujemo sa jednim od najvećih
preduzeća specijalizovanih za razvoj trgovačkih centara – Sonae
Sierra, kao i sa respektabilnim
kompanijama u industriji nekretnina kao što je Colliers International, koja je zadužena za najam
prostora. Uz dinamičnost i kontinuiranu promenu u ponudi sadržaja, želimo da Point Shopping
Center postane glavni kvartovski
trg, novo svakodnevno okupljalište stanovnika zapadnog dela
Zagreba, ali i šire, kazao je Igor
Hržić iz kompanije Bluehouse
Capital.
Na ovom projektu rade neki
od najboljih evropskih stručnjaka za trgovačke centre, u
skladu sa najmodernijim stan-
dardima održivosti, kao i sa
ciljem što manjeg mogućeg
uticaja na životnu sredinu.
Centar će karakterisati jedinstvena i moderna arhitektura,
igra svetla sa spoljne strane,
kao i prozračni i inovativni
enterijer koji se uklapa u lokalno okruženje i doprinosi
mu svojom atraktivnošću. Uz
veliki broj trgovina odećom,
obućom, tehničkom opremom
i namirnicama smeštenim u
prizemlju i na prvom spratu,
drugi sprat će biti namenjen
zabavnim i ugostiteljskim sadržajima, i koncipiran kao mali
trg sa kafićima, restoranima,
objektima brze hrane, uz bogatu ponudu kulturnih i ostalih događaja poput predstava,
performansi, koncerata, degustacija vina i mnogih drugih.
Od drugih partnera na projektu, saradnja je ostvarena sa
hrvatskim kompanijama, pa
je tako Tehnika zadužena za
izvođenje građevinskih radova, GI grupa za menadžment
projekta i građevinskih radova,
a Studio XXL kao arhitektonski
biro. Otvaranje tržnog centra
Point planirano je u 2013.
godini.

APrIL 2012 www.instore.rs
31
Sa 350 godina dugom tradicijom, Molson Coors ima 21
pivaru širom sveta i prodaje brendove u čak 40 zemalja
MoLSon CoorS PrEuzIMA rEGIonALnu PIvArSKu GruPu STArBEv zA 2,65 MILIjArDI EvrA
Apatinska pivara dobila
novog vlasnika
Ideja o akviziciji je postojala izvesno vreme, ali smo tek krajem prošle godine
započeli konstruktivnije razgovore sa Starbevom, dok su aktivni pregovori
krenuli početkom 2012. nama je Starbev privlačan zbog dobrog i dobro
brendiranog poslovanja, kao i vodeće pozicije koju ima na tržištima na kojima
je prisutan, rekli su za InStore iz sedišta Morsoon Coorsa u SAD-u
Priredila: vojislava Popović,
[email protected]
P
očetkom aprila, fond
CVC Capital Partners,
odnosno njegova filijala
Starbev, prodao je kanadskoj
pivari Molson Coors paket od
devet pivara u regionu, među
kojima je i srpska Apatinska
pivara, za ukupnu sumu od
Pogoni: Češka, Srbija, Hrvatska, Rumunija, Bugarska, Mađarska, Crna Gora,
sa operativnim centrima i u
BiH i Slovačkoj
Broj pivara: 9
Broj brendova: 20
Promet u 2011: 700 miliona
evra
Nekorigovani prihod u
2011: 241 milion evra
Broj zaposlenih: 4.100
Sedište: Prag (Češka)
Proizvodnja na godišnjem
nivou: 13,3 miliona hektolitara
Brendovi: Staropramen,
Borsodi, Kamenitza, Bergenbier, Ožujsko, Jelen,
Nikšićko
Distribucija: Stella Artois,
Beck's, Hoegaarden,
Lowenbrau, Leffe
3,5 milijardi američkih dolara
(2,6 milijardi evra), što je ugovor vredan 11 godišnjih Starbevovih prihoda. Iz centra
Molson Coorsa u Koloradu
(SAD) za InStore kažu: Strateški gledano, akvizicija Starbeva predstavlja važan korak i
u skladu je sa našim poslovnim
planom za širenje na tržištima
sa velikim potencijalom za razvoj. Ona nam donosi i prisustvo
i trag na međunarodnom tržištu,
kao i ekspanziju naših vodećih
brendova. Starbev će nam doneti
izvanredne brendove i značajno
obogatiti naš portfolio. Tržište
centralne i istočne Evrope za nas
je vrlo atraktivno, i našoj kompaniji pruža priliku za inovaciju
brendova, i selektivno predsta-
vljanje proizvoda Molson Coorsa
u regionu. Najvažnije od svega,
očekujemo da će ovaj potez povećati slobodan protok novca, a
samim tim , kroz zaradu, i vrednost akcija naše kompanije već u
prvoj godini poslovanja sa novom
strukturom.
Ko je Molson Coors?
Molson Coors Brewing Company je jedna od najvećih svetskih pivara, sa operativnim segmentima u Kanadi, SAD-u,
Velikoj Britaniji i na međunarodnom tržištu kroz Molson
Coors International (MSI).
Poslovanje Molsona do sada
je bilo fokusirano na razvijena tržišta SAD-a i Kanade, a
regionalne pivare
CVC Capital partners je 2009. godine, preuzimanjem grupe centralnoevropskih i istočnoevropskih pivara od
Anheuser-Busch InBeva (AB InBev),
kupio i Apatinsku pivaru, a najnovijom akvizicijom i domaća
pivara dobija novog vlasnika. Glavni rival Kanađanima bila je
japanska kompanija Asahi, čiji su predstavnici prošle godine
posetili i naš region. Molson Coors je sada vlasnik i nikšićke
pivare Trebjesa, nekada državne kompanije, kojoj je ovo treća
privatizacija od 1997. godine, kao i Zagrebačke pivovare. Molson Coors je osigurao finansijska sredstva kako bi zaključio ovu
akviziciju i očekuje da će se nakon transakcije investicioni rejting zadržati na trenutnom nivou, navodi se u saopštenju kompanije. Transakcija čeka odobrenje od strane određenih evropskih tela za zaštitu tržišne konkurencije, a finalizacija procesa
se očekuje u drugom kvartalu ove godine. Nakon zaključenja
kupoprodaje Starbev će nastaviti sa poslovanjem kao zasebna
poslovna jedinica unutar Molson Coors kompanije, čije će sedište ostati u Češkoj.
Operativni segmenti: Kanada, SAD, Velika Britanija,
MS International
Vrednost investicije u
Starbev: 2,65 milijardi evra
Broj brendova: 65
Popularni brendovi: Coors,
Carling, Molson Canadian,
Grolsch
Proizvodnja na godišnjem
nivou: 483,58 miliona
hektolitara
Neto prodaja u 2011: 2,6
milijardi evra
kompanija ostvaruje odlične
rezultate i u Velikoj Britaniji.
Na tlu Evrope, naše poslovanje
je najprisutnije u Velikoj Britaniji, gde zauzimamo drugu poziciju među vodećim pivarama.
U kontinentalnoj Evropi smo
do sada uglavnom poslovali kroz
partnerstva za distribuciju naših
brendova. U martu 2010. pokrenuli smo partnerstvo sa Mahou San Miguel za distribuciju
Carlinga, najprodavanijeg piva
u Britaniji, a u maju ove godine
Mahou je započeo i distribuciju
Coorsa, rekli su nam iz uprave
Molsona. Širenje na području
centralne i istočne Evrope bio
je sledeći smislen strateški
potez kompanije. Ideja o akviziciji je postojala izvesno vreme,
ali smo tek krajem prošle godine
započeli konstruktivnije razgovore sa Starbev-om, a aktivne
pregovore početkom 2012. Nama
je Starev privlačan zbog dobrog
i dobro brendiranog poslovanja,
kao i vodeće pozicije na tržištima
na kojima je prisutan.
■
32
april 2012 www.instore.rs
regionalni intervju
Za InStore magazin: Marija Pasuljević, Area Business
Manager – BIC Balkan
Jačamo brend i
u ovom regionu
Autor: Milica Petrović, [email protected]
J
edan od svetski poznatih proizvođača brijača i upaljača, francuski
BIC u svoj portfolio upisuje i
kancelarijski materijal i reklamne
i promotivne proizvode. Osnovan
1950. pod vođstvom Marsela Bika (Marcel Bich), BIC je značajno izmenio proizvode za svakodnevnu upotrebu pojednostavljujući pisanje, paljenje vatre i brijanje
zahvaljujući jednostavnijoj upotrebi i pouzdanim proizvodima. Prvenac ove firme,
olovka „Cristal ballpoint“, svrstana je u
najprodavanije na svetu, a poznati BIC
upaljač će 2013. proslaviti 60 godina postojanja. Kompanija posluje u 160 zemalja
širom sveta, a od prethodne godine bogatija je i za balkansko predstavništvo u Beogradu, koje vodi naša sagovornica, Marija
Pasuljević.
Šta sve proizvodi kompanija BIC?
Od kada je 1950. BIC-ova „Cristal“ predstvaljena na tržištu, BIC je konstantno
razvijao proizvodnu liniju. Naš portfolio
kancelarijskog materijala obuhvata pribor za pisanje, obeležavanje, korekciju,
bojenje i crtanje, a podeljen je na više od
15 segmenata proizvoda (hemijske olovke, naliv pera, olovke rolere, mehaničke
olovke, markere, proizvode za korekciju
tekstova...). U segmentu kancelarijskog
materijala imamo nekoliko subbrendova:
BIC Kids, Tipp-Ex, Bic® White-Out,
Sheaffer, Pimaco. Portfolio naših proizvoda čine, osim kancelarijskog materijala, i
promotivni i reklamni materijal, kao i najčešće najpre prepoznatljivi kao BIC-ovi
proizvodi – upaljači i brijači.
Da li su ove tri kategorije vaših proizvoda prisutne i na srpskom, hrvatskom i slovenačkom tržištu?
Da, prisutni smo sa sve tri kategorije na
ovim tržištima. Mada, još nismo toliko
jaki na polju kancelarijskog materijala, ali
ipak, u ovom segmentu s punim pravom
vidimo veliki potencijal.
Koliko je zaposlenih u kompaniji na
globalnom nivou, a koliko u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji?
Danas, u celom svetu BIC ima 9.198 zaposlenih. Što se tiče regiona Centralne i
Jugoistočne Evrope, koja sadrži Češku,
Slovačku, Mađarsku i Balkan (uključujući Albaniju), zaposleno je 11 ljudi. Na
prostoru Srbije, Hrvatske i Slovenije radi
Area Business Manager i jedan Trade
Marketing Manager. Od septembra prošle godine kada smo otvorili predstavništvo
za Balkan u Beogradu, strateški smo odlučili da povećamo fokus na ovo područje.
Naš partner u Srbiji je MD Internationl,
pa je njihov profesionalni tim posvećen
našem brendu.
Koji je BIC-ov udeo na tržištu po svakom segmentu?
Što se tiče kancelarijskog materijala BIC
je drugi u svetu, sa oko 10% učešća u
svetskom tržištu, broj jedan je u Evropi
(oko 14% udela u tržištu), prvi u Latinskoj Americi (oko 21% udela u tržištu),
drugi u SAD (oko 16% udela u tržištu).
U Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji novi smo
na polju kancelarijskog materijala. Svesni
smo toga da ne poznaju svi široku lepezu proizvoda koje BIC nudi u liniji kancelarijskog materijala. Na tržištu upaljača
vlada velika konkurencija u kojoj je BIC
broj 1 u celom svetu među brendiranim
upaljačima. Udeo BIC-a u tržištu (bez
Azije) u 2010. je bio oko 45%. BIC je
prvi u Evropi sa manje od 30% udela u
tržištu. Tržište brijača za mokro brijanje
stvara godišnji prihod veći od 10 milijardi
evra i ulazi u veći deo (60%) od ukupnog
tržišta brijača. Tržište brijača za mokro
brijanje je podeljeno u tri dela – sistemi
i dopune, jednokratni i brijači sa duplom
oštricom. BIC je prisutan u poslednja dva
BIC karijera
Koliko Vi radite u ovoj kompaniji?
U BIC-u sam 5,5 godina. Počela sam
2007. kao Trade Marketing Manager
Nordic&Baltics u Švedskoj. Zatim sam
2009. godine sam preuzela poziciju
Area Business Managera za Nordic
& Baltic. Od 2011. sam na trenutnoj
poziciji, sa zaduženjima za Srbiju,
Sloveniju i Hrvatsku.
april 2012 www.instore.rs
Kada se kaže da proizvodi BIC-a pokazuju kvalitet i trajnost, šta se pod tim
podrazumeva?
dela. Drugo mesto na globalnom tržištu u
segmentu jednokratnih brijača ima sa oko
20% udela u tržištu. BIC-ov fokus u 2011.
bio je uglavnom na razvijanju segmenata
brijača sa tri i četiri sečiva gde je je udeo
u tržištu čak veći od 20%. Ovu kategoriju dele tri brenda (Gillette, BIC i Schick/
Wilkinson/Energizer Holding) uz prisustvo manjih proizvođača.
BIC danas
Svakoga dana, u 160 zemalja,
potrošači odlučuju da kupe…
5
5
24
10
Više od 35 godina smo prisutni na tržištu upaljača i pružamo potrošačima širom sveta proizvod koji mogu da koriste
svakodnevno i potpuno bezbedno. BIC
svakoga dana proda 5 miliona upaljača u
čak 160 zemalja, što znači da smo do sada
prodali 15 biliona upaljača širom sveta.
BIC-ov upaljač sadrži gas pod pritiskom
koji proizvodi plamen, a smešten je u plastičnom rezervoaru. Upaljači moraju biti
dizajnirani i proizvedeni po veoma strogim standardima bezbednosti, kvaliteta i
performansi. Međunarodni standardi bezbednosti koje BIC poštuje uvedeni su baš
iz radi zaštite potrošače od nebezbednih
upaljača. Postoje dva osnova standarda za
džepne upaljače. Pre svega, to je Međunarodni standard o bezbednosti upaljača
ISO 9994, koji jasno definiše šta podrazumeva bezbedan upaljač: visinu plamena,
rezistentnost na raspršivanje i buktanje
plamena, njegovo gašenje, procenat gasa u
upaljaču, bezbednost od pada sa 1,5m visine, bezbednost usled rasta temperature
i kontinuirane izloženosti vatri u trajanju
od 2 minuta. Takođe, to je i standard koji
se odnosi na bezbednost dece – upaljač
koji zadovoljava ovaj standard je napravljen tako da se teže „pokreće“, tj. pali. Čak
85% dece mlađe od 51 mesec ne mogu
samostalno da ga upotrebe. Danas se ovaj
standard sprovodi u Sloveniji, a od maja
2012. i u Hrvatskoj. Srbija će biti u obavezi da ovaj standard implementira u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Kako odlučujete koje ćete nove proizvode lansirati na određena tržišta?
5 milliona BIC®
upaljača
Kada lansiramo novi proizvod, mi se trudimo da ga predstavimo svuda na podjednak način. Svakako, na nekim tržištima
postoje specifičnosti koje uzimamo u obzir, a u vezi su sa vezano za sve tri kategorije . Za našu kompaniju je ova oblast isto
toliko važna koliko i ostatak Evrope.
5 milliona BIC®
reklamnih i promotivnih
proizvoda
Na koji način komunicirate sa potrošačima?
24 milliona BIC®
stationery
proizvoda
10 milliona BIC®
brijača
BIC brend je potpuno dostupan baš svima
i u svakom trenutku. To što je BIC proveren, pouzdan i kvalitetan bez premca, ne
znači da je konzervativan u komunikaciji
sa svojim potrošačima. You Tube spot Humani karling, u kome muškarac savršeno
glatko izbrijan zahvaljujući BIC Flex 3 brijaču, pobednički klizi po ledu umesto kamene kugle i osvaja poen, odličan je dokaz
za to. Na domaćem tržištu BIC-ovi brijači
su prisutni u popularnim specijalizovanim
muškim i ženskim magazinima, znamo da
33
obradujemo čitaoce poklon brijačima koji
se dobiju uz kupovinu tih časopisa. Ono
na šta smo posebno ponosni je naša FB
stranica „Sa BIC-om na Ibicu”. Svakodnevno komuniciramo sa našim potrošačima, podstičemo njihovu kreativnost kroz
inspirativne kreativne zadatke i upotrebu
naših brijača, nagrađujemo najoriginalnije. Svakog leta naši fanovi imaju šansu da
sa BIC-om otputuju na letovanje na Ibicu. Nasa nova Tipp-Ex kampanja Hunter
& Bear Birtday party (www.youtube.com/
watch?v=eQtai7HMbuQ), na YouTubu je
izašla početkom aprila. Ovo nam je druga
„epizoda” od Hunter & Bear, a za prvu
smo dobili puno nagrada za innovaciju i
interakciju.
Šta su vam najveći problemi u poslovanju?
Kako smo od skoro prisutni u ovom regionu, ne možemo još da govorimo o
konkretnim problemima. Regionalna
kancelarija BIC-a u Beogradu i dva Area
Business Managera rade na unapređenju
posla u regionu, pa smo više okrenuti ka
postizanju zacrtanih ciljeva.
Koji su vam planovi za 2012. godinu na
balkanskim tržištima?
Cilj nam je rast BIC brenda u sva tri segmenta i fokusiranje na distribuciju. Imamo proizvode visokog kvaliteta na koje
smo ponosni i zato smatramo da je ovaj
plan realan.

Da li ste znali?
Legendarna olovka „Cristal ballpoint“, po dizajnu jednostavna, a tehnički savršena, decenijama je najprodavanija olovka
na svetu u svojoj klasi. Tajna
uspeha ove BIC-ove olovke je u
postojanosti, svevremenskom
i uvek modernom dizajnu,
tehničkoj moći: ona može da
ispiše čak 2 kilometra pisanog
teksta. Zato već 60 godina
viri iz džepa poslovnih ljudi,
ima je u školskim torbama, na
šalterima, pored kasa u prodavnicama. Osim Pariza, Njujorka,
Dakara i Sao Paola, BIC „Cristal
olovka“ dostupna je i u svim
gradovima Srbije, Hrvatske i
Slovenije.
34
april 2012 www.instore.rs
preporuka
Inicijativa za promenu propisa u trgovini
Dugoočekivane reforme
Sektor trgovine Unije poslodavaca Srbije poziva sva preduzeća čija je
pretežna delatnost trgovina robom široke potrošnje da prijave koji
ih propisi najviše opterećuju u poslovanju i da predlože prihvatljiva
rešenja za njihovu promenu
Autor: Unija poslodavaca Srbije,
www.poslodavci.rs
S
ektor trgovine Unije poslodavaca Srbije, u čijem sastavu se
nalaze vodeće kompanije u Srbiji ali i najveća udruženja malih
trgovaca, pokrenuo je inicijativu da se napravi popis svih propisa koji
opterećuju poslovanje u trgovini kako
u finansijama tako i u administraciji. U
okviru te inicijative, Unija poslodavaca
Srbije je omogućila kontakt putem telefona 011 3160 248 i mejl adrese info@
poslodavci.rs kako bi poslodavci iz trgovinskih preduzeća ( misli se na mala,
srednja, velika i STR) tokom aprila i maja
2012. godine mogli da se obrate i izlože
konkretne probleme sa kojima se suočavaju prilikom primene propisa i tokom
inspekcijskih kontrola. Stručne službe
Unije poslodavaca Srbije zatim će sistematizovati sve upućene primedbe i predloge i pronaći koje konkretne zakone,
kao i podzakonske akte, treba promeniti.
Ideja je da se napravi neka vrsta registra
(liste) propisa i predlože konkretna rešenja kako da se promenom zakona i podzakonskih akata, pravilnika, uputstava...
smanje troškovi poslovanja trgovaca kao
i nepotrebno administriranje koje iz toga
proizilazi. Kada se ta lista bude formirala,
Sektor trgovine Unije poslodavaca Srbije
će zatražiti prijem u Ministarstvu trgovine i poljoprivrede, Ministarstvu finansija, Ministarstvu rada i socijalne politike
i svim drugim nadležnim ministarstvima, agencijama, direkcijama i zavodima,
kako bi im se predala konkretna rešenja
za poboljšanje propisa koji su u njihovom
delokrugu.
Unija poslodavaca Srbije će takođe iskoristiti sve kapacitete koje poseduje kao
reprezentativna organizacija poslodavaca u Republici Srbiji i članica evropske
konfederacije poslodavaca, Businesseurope, da utiče na izvršnu vlast u Republici Srbiji da sprovede reformu propisa
u oblasti trgovine, koju trgovci već dugo
iščekuju.
Zajednička akcija za reformu inspekcija
U toku 2011. godine pod pokroviteljstvom USAID Business Enabling Projecta pokrenuta je zajednička inicijativa
svih vodećih privrednih organizacija
– Unije poslodavaca Srbije, Privredne
komore Srbije, Srpske asocijacije menadžera i NALED-a za sprovođenje reforme inspekcija u Srbiji, tako da će svi
problemi sa predlozima za konkretna
poboljšanja biti od koristi da se upotrebe
i u okviru ovih aktivnosti sa ciljem da se
poboljša rad tržišne i drugih inspekcija i
celokupnog privrednog
ambijenta u grani trgovine.
Aktivnosti Sektora trgovine su usmerene na
poboljšanje uslova poslovanja u grani trgovine i na preduzimanje
konkretnih koraka kako
bi se unapredila komunikacija sa državnim organima i institucijama
zaduženim za propise u
oblasti trgovine, omo-
Kako izgledaju prvi predlozi za
smanjenje opterećenja
Neka preduzeća i kompanije u okviru
Sektora trgovine već su navela različite
propise koji značajno opterećuju poslovanje, a za koje postoji mogućnost
izmene.
Neki od tih problema se odnose na:
 obavezu obučavanja 2% zaposlenih
za pružanje prve pomoći;
 obavezu periodičnog obnavljanja
znanja, tzv. „higijenski minimum“;
 obavezu izrade procene rizika
radnog mesta za svaku izdvojenu
poslovnu jedinicu;
 obavezu da se sačini plan
uzorkovanja namirnica životinjskog
porekla i plan uzorkovanja briseva
sa radnih površina;
 obavezu da svaki objekat (male
kvadrature, sa jednim izlazom) mora
imati plan PPZ;
 naknadu troškova za uzorkovanje
proizvoda radi provere ispravnosti;
 periodično utvrđivanje mikroklimatskih uslova, faktora osvetljenja
i slično;
 neujednačenu praksu tumačenja
propisa od strane inspekcija;
 neažurnost administracije;
 kartelisanje agencija koje obavljaju
određene usluge propisane zakonom.
gućio razvoj grane trgovine, slobodnog
tržišta i konkurencije.
S obzirom na to da je u Srbiji na snazi
Uredba o ograničenju marži na osnovne životne namirnice i Uredba o hlebu,
kod velikog broja prevashodno srednjih
i malih trgovaca pojavili su se gubici u
poslovanju i zbog toga su aktivnosti Sektora trgovine usmerene ka rasterećenju
privrednih subjekata u grani trgovine, u
vezi sa primenom onih propisa koji stvaraju značajnu finansijku štetu, otežavaju
organizaciju poslovanja i administriranje,
a mogu se modifikovati tako da njihova
promena nema negativne posledice po
prava potrošača i zakonske propise koje
sprovodi država.

36
april 2012 www.instore.rs
analiza
IGD: Bitka za tržišni udeo
Maloprodajno
pozorište
Veza između potrošača i prodajnog mesta evolutivnog je
karaktera. In-store predstave su sve prisutnije, i predstavljaju
izazov tradicionalnim promotivnim kampanjama. Ali, da li
ovakve akcije zaista donose bolje rezultate, ili je cena proizvoda
ipak najkraći put do srca potrošača?
Autor: Džonatan Gunc (Jonathan Gunz),
Senior Retail Innovation Analyst, IGD
Cena u odnosu na iskustvo potrošača: budućnost rasta kategorije?
U nastojanju da se postigne rast u kategoriji, još uvek je uporno prisutan fokus
na određivanje cene i promociju, ali se
mnogi trgovci sada odlučuju za in-store
predstavu ne bi li dobili bitku u borbi za
tržišni udeo. Šta nas očekuje u budućnosti u vezi sa balansom između cene i
iskustva potrošača, i na koji način je moguće ostvariti maksimalan povraćaj uloženih sredstava?
Biti drugačiji
Maloprodajno okruženje je izuzetno
konkurentno, što je posledica sveprisutnog ekonomskog pritiska širom sveta,
a to znači da niže cene prehrambenih
proizvoda u maloprodaji nikada nisu
važnije nego sada. Cenu proizvoda često
smatraju najvažnijom od „šest zapovesti“ u marketinškom miksu (proizvod,
prodajno mesto, cena, promocija, ljudi, proces), a sve veći broj
diskontnih radnji potvrđuje da
je postizanje dobrih rezultata
moguće ukoliko je ona određena kako treba. U poslednje
vreme, svedoci smo obilja inicijativa u vezi sa cenama, kao što su,
na primer, Sainsburijeva Brand Match i
Wegmanova Consistent Low Prices (Trajno
niske cene) kampanja.
Inovacije na polju promocija u korak
prate kampanje vezane za cene proizvode, i bivaju sve kreativnije od uobičajenog okvira „kupiš jedan, drugi dobijaš
besplatno“, pa se sada oslanjaju i na učestvovanje, lojalnost i uzbuđenje potrošača. Jedna od najuspešnijih kampanja koja
veoma dobro kombinuje oba elementa je
Albert Heijnova Hamster Week (Nedelja
hrčka). Ovaj holandski lanac je, igraju-
ći se rečima i slikama, upotrebio likove
hrčkova (na holandskom hamsteeren, eng.
hamster, u prevodu „napraviti zalihe“) i
ponudio potrošačima promociju u vidu
modela „kupiš jedan, drugi dobijaš besplatno“.
Sve veća uloga društvenih medija u trgovanju utiče i na vezu između brendova i
trgovaca, koja se ne zasniva samo na ceni.
U neke od najranijih primera koji su zabeležili uspeh spadaju Walmartova Get
on the Shelf (Završi na polici) kampanja,
koja je privukla više od 4.300 novih američkih proizvoda u javnom nadmetanju
za mesto na Walmartovim policama. Na
sličnom primeru, Casino-v pokrenuo je
sajt C’vous sa ciljem da dodatno angažuje
potrošače i od njih dobije nove ideje
i sugestije. Casino-v sledi primer
Migrosovog sajta obožavalaca
Migipedia.
Kako se način na koji se potrošači odnose prema sektoru
robe široke potrošnje i maloprodaje razvija, skromne promotivne aktivnosti u vezi sa cenama sada
se suočavaju sa prilično konkurentskom
atmosferom za pridobijanje pažnje postrošača. Ovaj novi izazov nameće mnoštvo pitanja, kao što su efekat koji promocije imaju na mestu prodaje, šta potrošači
misle o njima, i na koji način kompanije
mogu ostvariti povraćaj uloženog.
Stimulacija na mestu prodaje
Očekivano, drugačiji pristup u osmišljavanju načina komunikacije sve je izraženiji i u samim radnjama. Posetama
april 2012 www.instore.rs
37
trgovinama širom sveta otkrivamo kako
se mesto prodaje razvija, i kako se potrošači motivišu da duže razgledaju police.
Iako je ova aktivnost veoma povezana sa
cenom i promocijama, ona se dosta oslanja i na inspiraciju i ushićenje potrošača.
Najnovije izdanje IGD-ijevog časopisa
Retail Excellence (Kvalitet maloprodaje),
baveći se analizom maloprodaje, navodi
pregršt primera.
Tesco i M&S promovišu svoje opširnije
online kataloge u radnji kroz interaktivne
kioske, dok drugi, kao Pick n Pay, potrošače animiraju i uključuju u demonstracije spravljanja nekog jela u samoj radnji.
Kupcima se pruža prilika da direktno
utiču na izbor ponuđenih proizvoda u
radnji, kao što to radi Walmart Express,
motivišući ih da predlože proizvode koje
bi želeli da vide u ponudi. Zatim, kada se
proizvodi nađu na listi, oni bivaju predstavljeni drugim kupcima kroz različite
promotivne forme na rafovima. Velika
pažnja posvećuje se i organizovanju događaja na mestu prodaje, a mnogi od njih
su osmišljeni da budu vizuelno impresivni, upadljivi i dopadljivi.
Sve su ovo jasni pokazatelji da je veza između potrošača i prodajnog mesta evolutivnog karaktera. In-store predstave
sve su prisutnije, i predstavljaju izazov
tradicionalnim promotivnim kampanjama. Ali, da li ovakve akcije zaista donose
bolje rezultate, ili je cena proizvoda ipak
najkraći put do srca potrošača?
Najbolje od oba sveta
Naše istraživanje navika krajnjih kupaca, dostupno kroz IGD-ijevu uslugu
ShopperVista, daje zanimljive odgovore
koji će nam pomoći u razmatranju ovog
pitanja. Znamo da evropski potrošači
žele i dobru cenu i kvalitet (vrednost),
a ne samo dobru cenu. Na primer, više
od tri četvrtine potrošača u Francuskoj,
Nemačkoj, Holandiji, Španiji i Velikoj
Britaniji je, prema prošlogodišnjim rezultatima istraživanja IGD-a, bilo zainteresovano za etičke principe proizvodnje
hrane (genetski modifikovane vrste, zagađenje životne sredine, zaštita životinja,
itd.), ali za istu nisu želeli da plate visoku
cenu. Takođe znamo da potrošači u Velikoj Britaniji sada imaju drugačiji odnos
prema hrani, naročito pripadnici mlađe
generacije. Na primer, 51% ispitanika
mlađih od 35 godina sve više koristi sveže namirnice za kuvanje, dok oko 35%
starijih od 35 godina uglavnom koristi
gotove sastojke.
Vredna pažnje je i činjenica da, ukoliko
cene goriva nastave da rastu, potrošači
planiraju da smanje broj nedeljnih ili mesečnih odlazaka u trgovinu. Ovo bi moglo negativno da se odrazi na broj prilika
u kojima trgovci i proizvođači imaju mogućnost da stimulišu potrošače na mestu
prodaje, što automatski povećava potrebu trgovaca da in-store doživljaj bude što
intenzivniji.
IGD obezbeđuje uvid u praksu u
domenu trgovine, category managementa i dobavljačkog lanca. IGD
sarađuje sa više od 750 proizvođača i
trgovaca prehrambenim proizvodima
širom sveta, uključujući i zemlje bivše
Jugoslavije. Za više informacija, kontaktirajte [email protected]
Međutim, niko ne poriče da će cena ipak
ostati najvažniji faktor odluke na mestu
prodaje. Naš februarski mesečni izveštaj
pokazuje da 47% potrošaca veruje da
ih, u ekonomskom smislu i po kupovnoj
moći, očekuje još teža godina. Međutim,
ne treba u obzir uzeti ni samo cenu –
34% potrošača, u istom istraživanju, navelo je kvalitet kao izuzetno važan činilac
u odabiru proizvoda i trgovina u kojima
pazare.
Iako su ovi podaci uglavnom vezani za
Veliku Britaniju oni ipak ukazuju na stanje na tržištima širom sveta. Imajući ovo
na umu, kojim putem najbrže vratiti uloženo?
Najveći mogući povraćaj uloženog
Nema jednog, ni konačnog odgovora na
pitanje šta će budućnost doneti u pogledu
odnosa između cena i iskustva potrošača,
niti kako će kompanije iskoristiti ponuđene mogućnosti. Ono što znamo je da
će i cena i vrednost nesumnjivo nastaviti
da igraju veoma važnu ulogu u danima
koji dolaze, pa ćemo biti svedoci tradicionalnih kampanja koje će se oslanjati
na ove elemente. Istovremeno, videćemo
i inovacije na polju in-store stimulacije
kupovine, vođene razvojem društvenih
medija i potrebom da se bude drugačiji.
Mnoge od ovih aktivnosti odvijaće se i
u tradicionalnim prodajnim formatima,
kao i putem interneta.
Što se tiče najvećeg mogućeg povraćaja
uloženih sredstava, kompanije će svakako morati da nastave sa eksperimentisanjem kako bi išle u korak sa vremenom
i trendovima, ali preveliki broj događaja
ili incijativa, koje sam proces kupovine
čine jos kompleksnijim, može da donese
i određen rizik u poslovanju. Kakav god
pristup da kompanije odaberu, najbrži
put do uspeha osiguraće im one inicijative koje pojednostavljuju iskustvo kupovine i potrošačima štede vreme, kao i one
koje imaju jasno određen cilj. Kompanije
koje uspešno usmere zainteresovanost
potrošača na sam akt kupovine na efikasan način, zasigurno će prosperirati.

38
april 2012 www.instore.rs
inLiflet
Analiza lifleta u hipermarketima za prvi kvartal 2012.
Promotivne akcije
interesantnih naslova
Zastupljenost promocije artikala kroz liflete: Srbija 17%, Hrvatska 21%, Slovenija
22%, Bosna i Hercegovina 36%
Autor: Ernest Gergely,
Project Coordinator Hiper Com
D
obra strana hipermarketa je to što se u njima može naći sve, za
celu porodicu. Hipermarketi
se trude da zadovolje sve zahteve potrošača, a pre svega
da ponude pristupačne cene,
bez obzira što im to ponekad
donosi i poslovanje sa niskim
profitom. Kada se trgovci već
opredele za veći promet i što
više potrošača, lifleti im samo
mogu pomoći. Neophodno je
samo dobro planiranje, kako
Svi podaci su iz baze
Hiper Coma za Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju i BiH.
Sva dodatna pitanja nam
možete dostaviti na imejl
adrese, koje za svaku pojedinačnu zemlju možete
pronaći na našoj stranici
www.hiper-com.com
bi se izbegle negativne promocije.
Da li se mogu izbeći negativne promocije? Praćenjem dešavanja na tržištu vidimo da je
to moguće, iako mnoge analize pokazuju da ni proizvođači
ni trgovci često ne obrate dovoljno pažnje, pa se dešava da
je artikal na promociji u istom
periodu kod više trgovaca, ali
sa različitim cenama. Dešava
se i da kod onih manjih bude
jeftiniji nego u hipermarketima. Gde će po određeni artikal otići oni kupci koji prate
liflete? Dešava se i da najveći
trgovci, čiji objekti su udaljeni tek nekoliko ulica u istom
mestu, imaju na akciji isti artikal, ali po cenama značajno
različitim. Može se postaviti
pitanje gde su u svemu tome
proizvođači? Zar njima ovaj
problem nije važan? Ili se
vode tim da je važno samo da
imaju artikal kod svih trgovaca, nebitno po kojoj ceni.
Ni hipermarketi nisu izuzeti
od negativnih promocija ove
vrste. Poslednjim pregledom
naše baze, za period mart–april,
utvrdili smo da trgovci imaju i
po 10–20 artikala koji su istovremeno na akciji i kod njihovih
konkurenata. Interesantno je
da neretko imaju isti artikal na
promociji sa kasnijim početkom
lilfeta, i sa višom cenom, a nekada se to dešava i paralelno po
7 i više dana. Ili je to samo previd tokom pravljenja strategije
i pregovora sa proizvođačem?
Tu se opet pokazuje koliko je
značajno imati podatke sa tržišta i konstantno ga pratiti. 
Kratki pregled lifleta u hipermarketima
U prvom kvartalu 2012. promocije
artikala u hipermarketima bile su
zastupljene kroz liflete u Srbiji 17%, u
Hrvatskoj 21%, u Sloveniji 22% , a u
Bosni i Hercegovini 36%.
Najveće promo-operacije (PO) su
raspoređene sa izvesnim vremenskim
razmacima. Na primer, u Hrvatskoj se
najveća PO odigrala u periodu od 22.
marta do 8. aprila, kroz trgovinu Konzum i liflet „U susret
Uskrsu“, kao i nešto ranije u Intersparu u periodu od 8. do
28. ferbuara sa naslovom „50% odmah“.
U Srbiji je najveća promo operacija u prvom kvartalu bila
sprovedena u periodu od 16. do 29. januara u Tempu, sa
naslovom „Odlična računica“, dok je u Rodi najveća kampanja bila u periodu od 15. do 28. marta pod imenom „Hit
proizvodi“.
Najveća promo operacija u Sloveniji bila je u trgovini Spar u
periodu od 14. do 20. marta. Mercator je svoju najveću PO
imao u periodu od 15. do 27. marta sa naslovom „Najcenej
zdaj“.
U Bosni i Hercegovini mesto najveće promo-kampanje
zauzela je Konzumova akcija „Najveći izbor – najbolje cene“
u periodu od 20. februara do 4. marta, dok je Tempo svoju
imao u periodu od 23. januara do 5. februara, a zvala se
„Odlična računica“.
U prehrambenom delu, najviše promovisani proizvodi u
hipermarketima u Srbiji jesu domaći brendovi: „Medeno
srce“, „Jelen pivo“ i „Knjaz Miloš“. U Hrvatskoj su to: „Ledo“,
Pik „Vrbovec“, „Fritol“, „Cekin“, „Dorina“. Među najčešće
promovisanim u slovenačkim hipermaketima u ovom periodu
našli su se: „Coca-Cola“, „Ljubljanske mlekarne“ i „Fanta“, a
u BiH „Agragold“, „Klas“ i „Ovako“.
Što se tiče neprehrambenih kategorija, u Srbiji su najviše
promovisani proizvodi Taramonta, Henkela i Palome; u BiH
su to proizvodi Violete, kao i Henkelovi „Perwoll“ i „Silan“;
u Hrvatskoj „Perwoll“, „Silan“ i „Violeta“, a u Sloveniji proizvodi Tissaie, Marque Reperea i Rubina.
40
april 2012 www.instore.rs
na mestu prodaje
Uloga promotera u privlačenju kupaca
Presudno za prodaju
Autor: Patrik Zupančič,
vlasnik i direktor, Promo.Fil
Pristup i pozdravni govor:
Prvi utisak je presudan!
Prvo što nam je vidljivo jeste spoljašnjost
koju ocenjujemo. Prva pozitivna iskustva su
važna za početak i nastavak komunikacije.
Dobar promoter mora uvek da ima pripremljen pozdravni govor za kupca, kojim
će, u vrlo kratkom roku da impresionira kupca i da ga zainteresuje za dalju prezentaciju
ili razgovor. Pozdravni govor treba da bude
kratak i sažet – ko ste, šta kupac mođe da dobije od vas, i zašto.
Glavni zadaci promotera su:
• da obaveštava, savetuje i
stimuliše u cilju dovođenja
kupca do proizvoda ili usluga, kao i da pomogne kupcu
u izboru ili odluci pri kupovini
• da pokuša da što bolje razume i zadovolji potrebe
kupaca
• da izgradi poverenje sa kupcem, u vrlo kratkom vremenu (poznavanje pravila i
ponašanje u skladu s njima)
• da stvori pozitivan utisak
svojim izgledom (pod tim
se podrazumena spoljni
izgled, mimika, retorika,
samopouzdanje, sposobnost
argumentacije i sl.) ili da doprinese što boljem mišljenju
o proizvodima ili uslugama
koje se nude, kao i o samoj
kompaniji).
Da biste lakše mogli da zamislite koliko malo
vremena ima promoter za uspešan pozdravni
govor zamislite kakav bi bio Vaš pozdravni
govoru u situaciji da se vozite liftom u vašoj
poslovnoj zgradi koja ima više spratova, sa
osobom koju prvi put vidite, a koju biste hteli
da pozovete na piće. Verovatno ćete se složiti
da bi trebalo da budete veoma efikasni, uverljivi i zanimljivi da biste u tako kratkom vremenu uspeli tu osobu tako da impresionirate
da Vas sluša barem još neko vreme nakon
izlaska iz lifta, a kamoli da na kraju razgovora
pristane na sastanak sa Vama.
Dakle, promoter ima vrlo malo vremena za
pozdravni govor. S druge strane – da li Vam
se čini da je 20 ili 30 sekundi užasno kratko
vreme? Setimo se TV reklama koje u najvećem broju slučajeva traju upravo toliko, a
ipak „funkcionišu“. Upravo takav bi trebalo
da bude „oglas“ ili pozdravni govor uspešnog
promotera.
Dakle, da bi pozdravni govor bio efikasan,
promoter treba:
• da dobro poznaje suštinu svog posla, dakle
šta nudi, prodaje
• da dobro poznaje najvažnije prednosti svojih rešenja
• da smisli pozdravni govor koji jeu određenoj meri drugačiji
• da svojim pozdravnim govorombude usmeren na kupca, a ne sebe ili kompaniju koju
zastupa.
Dakle, promoter treba jasno da kaže ko je i
šta radi, šta nudi, šta kupac time dobija i zašto
baš sa njim!
Promoter uvek treba da pristupa kupcu:
• uljudno, s poštovanjem
• ljubazno i strpljivo
• urednog izgleda
april 2012 www.instore.rs
Poverenje:
putem kojim ste došli dotle?
Kupci su često „uplašeni“,
pogotovo pre prve kupovine.
Zato prodavac ili promoter
mora da ukloni osećaj rizika
kod kupca.
Kupac se često ponaša nerazumljivo: deluje zainteresovano, oduševljeno, ali ipak
na kraju ništa ne kupi. Zašto?
Jer očigledno da prodavac ili
promoter nije razumeo zašto
je kupac nesiguran, i nije uspeo da ukloni njegov strah.
Zbog toga je važno da prodavac ili promoter već na početkuukloni strah kupca:
1.treba da izgradi osećaj sigurnosti
2.treba da izgradi prijateljski,
poverljiv odnos
3.
ako je moguće, treba da
omogući pregled/testiranje
proizvoda ili usluge pre kupovine.
Uplašeni prodavac ili promoter neće nikada ništa prodati
uplašenom kupcu. Zato dobar
prodavac ili promoter nikada
ne sme da pokaže strah, niti da
ostavi utisak da sumnja u proizvod koji želi da proda.
Zamislite da ste na alpinističknoj ekspediciji na Mont
Everestu. Penjate se uzbrdo,
negde ste na pola puta do
vrha, sve oko Vas je puno snega, hladno je i duva vetar. Vezani ste za iskusnog alpinistu
koji još nije bio na Mont Everestu, ali ipak verujete da zna
šta radi i kuda vas vodi. Kad
odednom iz čista mira, ispred
jednog prevoja, Vaš alpinist/
vodič se okrene prema Vama
i sa uplašenim pogledom u
očima Vas pita: Šta misliš, jesmo mi na pravom putu? Da li
bi ga pratili i dalje? Da li bi ga
uopšte slušali, ili bi se odmah
okrenuli i odjurili natrag istim
Poverenje raste polako.
Poverenje se ne može kupiti, možete ga samo zaraditi. Poverenje je nagrada za
sve što radite i dajete. Što je
poverenje veće, prodaja više
postaje kao savetovanje – i to
je glavni cilj dobrog prodavca
ili promotera. Ali, poverenje
se može brzo srušiti, a da bi se
(ponovo) uspostvaulo, potrebno je mnogo vremena.
Na tržištu ne pobeđuje
uvek najjeftiniji, najbolji, najbrži. Pobeđuje
onaj, koji ima poverenje
kupaca. Potrošač je krajnji procenitelj kvaliteta
usluge ili proizvoda. Kupovina našeg proizvoda
je samo pola obavljenog
posla. Ako smo svojim
odnosom i kvalitetom
uverili kupca da nam
se vraća, napravili smo
znatno više.
Poverenje gradimo uvek
„od nas samih prema drugima“:
•prvo moramo da verujemo
u sebe, što diže naše samopouzdanje
•prvi mi treba da verujemo
drugima (što je uvek rizik,
ali to je izjava poštovanja)
•tek onda će drugi verovati
nama (dvosmerni odnos poverenja).
Lične osobine prodavca ili
promotera, koje kod kupaca
grade poverenje, jesu:
•sposobnost, znanje, iskustvo, vrhunske veštine, predanost i entuzijazam
41
•kreativnost, otvorenost za
ideje, pozitivan stav, velika
želja, privlačnost, kompletna ličnost, širina, obrazovanje
•autentičnost,
integritet,
konzistencija,
koherentnost.
Šta još gradi poverenje
kupaca? Sve što prodavci ili
promoteri nude: vrhunski
proizvodi i usluge, pouzdana i
stalna podrška, i posebno ono
dodatno – nešto više, nešto
što se od prodavca ili promotera ne očekuje, male pažnje
ili pogodnosti, ali koje su veoma vidljive i efikasne.
Iz čvrstog poverenja raste
poštovanje!
A šta smanjuje ili ruši
poverenje?
•laži, nepoštenje i neetičko
ponašanje
•sumnjiva načela
•male fraze, npr. „ako sam
pošten…“, „verujte mi…“
(izazivaju negativne osećaje).
Kontakt:
PROMO.FIL d.o.o.
Ulica grada Vukovara 269D,
10000 Zagreb, Hrvatska
E-mail: [email protected];
[email protected]
www.promo-fil.com/hr
42
april 2012 www.instore.rs
na mestu prodaje – studija slučaja
Promocija Nescafé Dolce Gusto aparata
Degustacija na licu mesta
Veliku ulogu u promociji na mestu prodaje imali su promoteri koji su prva tačka kontakta potencijalnih
kupaca sa proizvodom. Zbog specifičnosti proizvoda, na odabir promotera uticale su njihove veštine
komunikacije i prezentacije, kao i prethodno iskustvo
Autor: kompanija Nestlé
U
septembru prošle godine,
Nestlé je u saradnji sa kompanijom Krups, jednom od
vodećih proizvođača aparata za domaćinstvo, u Srbiji
lansirao Nescafé Dolce Gusto aparat,
na kome se mogu pripremati različite
vrste toplih i hladnih napitaka. Potrošačima je predstavljeno pet različitih
ukusa kafa, a od nedavno, potrošači
mogu pripremiti i toplu čokoladu na
jednom od tri modela aparata. Jednostavnost korišćenja, brzina pripreme i
jednostavno održavanje, učinili su da
ovaj aparat veoma brzo zadobije simpatije potrošača u Srbiji.
Nescafé Dolce Gusto aparat predstavlja novitet na našem tržištu, pošto za razliku od aparata za filter kafu ili klasični
espresso kupci imaju priliku da pripreme omiljenu kafu sa mlekom, koja takođe dolazi u jedinstvenim kapsulama
namenjenim ovom aparatu. Zbog specifičnosti novog aparata na tržištu, kao
i da bi se potršači upoznali sa njegovim karakteristikama , pripremljena je
integrisana kampanja promocije koja
je obuhvatala organizovanje događaja
za medije, televizijsku kampanju, promociju u štampanim i online medijima.
Značajan deo kampanje bila je promocija aparata na mestu prodaje, gde su
potrošači imali priliku ne samo da se
upoznaju sa tehničkim karakteristikama proizvoda, već i da okuse izuzetan
kvalitet različitih kafa pripremljenih na
licu mesta.
Promocije aparata su održane u najvećim hipermarketima i supermarketima
trgovinskih lanaca kao i u radnjama
koje prodaju tehniku širom Srbije. U
saradnji sa Tehnomanijom, napravljen
je iskorak i osmišljen je Dolce Gusto
kutak, svojevrstan shop in shop, koji ovaj
proizvod jasno izdvaja od svih drugih.
Veliku ulogu u promociji na mestu prodaje imali su promoteri koji su prva tačka
kontakta potencijalnih kupaca sa proizvodom. Zbog specifičnosti proizvoda,
na odabir promotera uticale su njihove
veštine komunikacije i prezentacije kao
i prethodno iskustvo. Svi promoteri su
prošli obavezni trening koji je pokrio ne-
april 2012 www.instore.rs
koliko oblasti. Bili su do detalja upoznati
sa načinom rada aparata, pošto je njihov
angažman podrazumevao i pripremu napitaka na licu mesta. Takođe, promoteri
su pružali informacije o tehničkim karakteristikama svakog od tri modela, kao i o
specifičnostima svake od pet vrsta kafe
koje su u vreme promocije bile dostupne
potrošačima.
Sa našim promoterima imamo dobru saradnju i izgrađeno poverenje, tako da su promoteri imali informacije o budućim inovacijama i novim ukusima, te su potencijalnim
kupcima mogli nagovestiti nove ukuse koji ih
očekuju, a koji trenutno nisu u prodaji. Svi
promoteri su imali karakteristične uniforme,
koje su se sastojale od kravate i brendirane
kecelje braon boje, koja je zaštitni znak Nescafé Dolce Gusto brenda,poručuju iz kompanije Nestlé.
Kako je degustacija veoma važan vid promocije, a cilj je da se što većem broju ljudi
predstavi kafa, napravljen je korak dalje i
organizovano je nekoliko promocija koje
su pomalo neuobičajene za naše tržište.
U saradnji sa bioskopom Tuckwood, organizovana je promocija Nescafé Dolce
Gusto kafe i aparata, koja je uključivala
degustaciju, dok su kafe pripremane na
ograničenoj seriji aparata koji je kreirala
španska dizajnerka Agata Ruiz de la Prada. Posetioci filmskih projekcija bili su
prijatno iznenađeni mogućnošću da pre
filma popiju šoljicu tople kafe i mnogi su
izrazili prilično interesovanje za aparat i
mogućnost kupovine.
Još jedan inovativni pristup promociji
bilo je organizovanje degustacije u prvoj
specijalizovanoj radnji ove vrste u Srbiji.
Dolce Gusto radnja prati inovativni dizajn aparata, pa su u prijatnom okruženju
posetioci uz kolače mogli da probaju različite kafe, kao i da od promoterki saznaju više informacija o samom aparatu i
načinu pripremanja kafe.
Nescafé Dolce Gusto program predstavlja potpunu novinu na našem tržištu, dok
u kompaniji Nestlé ne kriju zadovoljstvo
i otkrivaju da je aparat osvojio mnoge
domove u Srbiji. Sa promocijama koje su
započete u poslednjem kvaratalu nastavilo se i ove godine, kada su potrošačima
predstavljena ograničena izdanja aparata
Piccolo, kao i novi ukus – topla čokolada
Chococino. U skladu sa tim, planirane su
stalne inovacije i iznenađenja za potrošače, tako da se u skoroj budućnosti mogu
očekivati neki novi ukusi, kao i hladni napici, što će predstavljati potpunu novinu
na našem tržištu.

43
44
april 2012 www.instore.rs
prodaja
Način za održavanje visokih performansi prodajnih timova
Prilagodljiva prodajna
organizacija
Prvi uslov za dovođenje organizacije u sklad
sa potrebama tržišta je pravilna segmentacija
kanala prodaje i izbor kupaca koji najviše
doprinose prodaji i profitabilnosti naših
kategorija proizvoda
Autor: Aleksandar Simić, vlasnik,
Alex Consulting ;
konsultant, BTL Merchandising
go češće „popravljati“ što nameće potrebu za izgradnjom
prilagodljivih prodajnih organizacija.
Kako dobiti najviše od
prodajne organizacije?
M
noge kompanije
i kod nas i u svetu svake godine
troše
milione
evra (dolara, dinara i sl.) na kompenzacione
pakete i motivacione treninge
namenjene prodajnim organizacijama i njihovim timovima
sa jednim te istim ciljem – rastom prodaje.
U isto vreme postaje sve teže
održavati visoke performanse
prodajnih timova jer se potrebe kupaca i krajnjih potrošača stalno menjaju, kako zbog
uticaja spoljnih ekonomskih
faktora tako i zbog narasle
konkurencije u svim robnim
kategorijama. Stoga nije retko
čuti stav: „Uprkos rastu prodaje mi ne dostižemo svoje
prodajne ciljeve.“
Očigledno je da je u ovakvim
uslovima poslovanja potrebno
svoja prodajna odeljenja mno-
Naravno, prvi uslov za dovođenje prodajne organizacije
u sklad sa potrebama tržišta
jeste pravilna segmentacija
kanala prodaje i izbor kupaca
koji najviše doprinose prodaji
i profitabilnosti naših kategorija proizvoda. Pošto je ovo
osnovni korak koji mora da
se uradi na valjan način, treba
odmah demistifikovati pojmove koji se često brkaju u našoj
poslovnoj praksi.
Svrha definicije pojmova
Ako ne razumemo kako je tržište organizovano, koje metode poslovanja koristi, onda
sama prodajna organizacija
nema svoju suštinu i razlog
postojanja. Ne postoji prodajna organizacija koja svojom
univerzalnošću rešava sve probleme i efikasno odgovara na
zahteve tržišta.
Kada naučimo da pravilno koristimo pojmove koji definišu
tržište na kome se takmičimo,
ovo treba pretočiti u konkretne podatke (brojke) kao što
su broj prodajnih objekata u
različitim kanalima prodaje,
razvrstanim u različite biznis
segmente po načinu kupovine
i konzumacije. Takođe treba
Definicije
Prodajni objekat (Outlet) je: „Poslovni prostor gde kupci i
potrošači odlaze da kupuju ili konzumiraju naše proizvode
i brendove.“
Mesto prodaje (Point of purchase) je: „Lokacija u prodajnom objektu gde se nalazi naša kategorija proizvoda i gde
se donosi odluka o kupovini ili konzumaciji.“
Kanal prodaje (Trade channell) je: „Grupa prodajnih objekata sa sličnom ponudom proizvoda i usluga, kao i metodima prodaje“ (supermarketi, lokalne i tradicionalne prodavnice, diskonti pića, diskoteke, kiosci i sl.).
Home market (FCM ili Off Trade) su: „Svi prodajni objekti
gde se proizvodi kupuju, ali se ne konzumiraju odmah već
se uglavnom odnose kući ili negde drugde radi odložene
upotrebe.“
Out of home (ICM ili On-Trade) su: „Svi prodajni objekti gde
se proizvodi kupuju i odmah konzumiraju“
Moderna trgovina (Modern Trade) je: „Deo Home Market
biznis segmenta koji je organizovan u vidu lanaca prodajnih objekata u stranom ili domaćem vlasništvu, koji ima
svoj brend, prepoznatljiv format, profesionalizam, integrisane informativne sisteme, agresivan marketing, upravljanje asortimanom kroz kategorije i dobre lokacije objekata.“
Tradicionalna trgovina (Traditional Trade) je: „Deo Home
Market biznis segmenta koji je organizovan u vidu jednog
ili nekoliko prodajnih objekata, u vlasništvu pojedinca ili
porodice sa nekoegzistentnim formatom, uglavno uslugom
preko pulta, ograničenim asortimanom i marketingom sa
fokusom na lokalne stanovnike kao ključne za njihovo poslovanje.“
Ključni kupci (Key Accounts) su: „Svi strateški važni kupci
za koje je potrebno napraviti poseban poslovni plan jer značajno utiču ili imaju potencijal da utiču na naše poslovanje
sada ili u budućnosti. Ovi kupci mogu na direktan ili indirektan način upravljati većim brojem objekata, ali to nije
ključni kriterijum njihovog svrstavanja. U ključne kupce
mogu spadati i kupci koji prave posebno velike volumene
kao i distributeri i podistributer.“
Kod nas su ovi pojmovi zbrkani, pa se Key Account kupci
pojavljuju kao kanali prodaje, a tradicionalna trgovina kao
kupci, formati kao kanali prodaje, POS kao prodajni objekati
i slične kombinacije. Da ne pominjem tek klasifikaciju na
A,B,C kupce, velike, srednje i male objekte i slične pojednostavljene klasifikacije koje obesmišljavaju složenost tržišta
do neslućenih razmera.
april 2012 www.instore.rs
45
ova pitanja može se opisati
kroz sledeće korake:
I Izgradnja profila ciljanih
kupaca
definisati i tačan broj kupaca,
broj objekata koji kontrolišu u
kom kanalu prodaje i njihovo
svrstavanje po metodu rada.
Pošto kanale prodaje kontrolišu naši kupci onda je potrebno odgovoriti na sledeća
pitanja:
Kada se interni podaci o sellin prodaji i profitu, i eksterni
sell-out podaci povežu po navedenim tržišnim segmentima, dobićemo jasniju sliku šta
oni znače za naše poslovanje.
O čemu naši kupci najviše
brinu i koje su ključne osobe koje donose odluke?
Pravilno razumevanje kako
je tržište organizovano vodi
ka pravilnoj postavci prodajne organizacije koja treba da
bude u skladu sa potrebama
kanala prodaje i kupaca koji ih
vode i menjaju.
Kako prodaja treba da bude
organizovana i vođena?
Koji nivo ekspertize treba
da poseduju prodajni predstavnici?
Kako da pravilno odredimo
veličinu prodajne organizacije?
Proces dobijanja odgovora na
Proces prilagođavanja prodajne organizacije
1
2
3
4
Izgraditi profil potreba
ciljanih kupaca
Definisati precizno potrebnu
ulogu prodaje
Izgradnja
Definisati strukturu i model
upravljanja
Detaljnu strategiju i standard
posete kupcu
Razvoj
5
Konfiguraciju prodaje i njihove
potrebe
Prodajni predstavnici na formalni ili neformalni način
stalno skupljaju informacije o
svojim kupcima. Da bi te informacije bile iskorišćene treba i ih grupisati u kriterijume
koji zadovoljavaju najvažnije
potrebe kupaca (inovacije
proizvoda, širina asortimana,
popusti, promotivna podrška,
pokrivanje objekata, razvoj
lanca snabdevanja, smanjenje
operativnih troškova, egzekucija na mestu prodaje, merchandising).
BTL agencija je advertising agencija sa više od 10
godina iskustva i sa preko
40 zadovoljnih klijenata.
Osnovana kao agencija
specijalizovana za below
the line aktivnosti, tokom
prvih 5 godina poslovanja
razvila je najveću promotivnu mrežu u regionu i
postala lider na domaćem
Pored informacija o potrebama kupaca, potrebno je
prikupiti informacije o osobama koje odlučuju, i to na
korporativnom i izvršnom
nivou. Ideja da se kolektivno
znanje o tome stavi na papir
i napravi mapa odlučivanja
kod konkretnog kupca, vodi
ka lakšem određivanju ko šta
u našoj prodanoj organizaciji treba da radi na dnevnom
planu. Time se olakšava i
donošenje pravilne odluke o
potrebnoj veličini prodajne
organizacije i podeli uloga i
odgovornosti.
tržištu na području orga-
Ako se ove informacije sistematski ne dele unutar organizacije, onda se vrlo često
dešava da prodajni predstavnici „poljube zatvorena vrata“, gube vreme, efikasnost
i na kraju i sopstvenu veru
da mogu da upravljaju nekim kupcem. Hijerarhija kod
kupaca definiše i herarhiju
u prodajnoj organizaciji jer
iako formalno jedna osoba
ima ovlašćenja za sve uvek
postoje neformalni „izvori
vlasti“ kod kupaca (šef smene, kasirka, osoba u nabavci čiji rođak radi kod ljutog
konkurenta, sekretarica koja
sve kontroliše i svašta još).
inga i PR-a.
U sledećem broju čitajte o koracima koji slede u procesu izgradnje prilagodljive prodajne
organizacije...

nizacije promocija. Danas
je BTL agencija koja pruža
potpunu uslugu klijentima
(full service), usmerena na
kreiranje integrisanih kampanja, specijalizovana za
pružanje usluga iz oblasti
dizajna, trade marketinga,
merchandisinga, promotivnih aktivnosti, guerilla
marketinga, web market-
O merchandisingu:
BTL agencija klijentima
pruža kompletnu uslugu
merchandisinga u svim
kanalima prodaje na celoj
teritoriji Srbije.
Kontakt:
BTL Agencija
Partizanske Avijacije 14,
Beograd
e-mail: [email protected]
tel/fax: +381112280793,
+381112280797
Web: www.btl.co.rs
Merchandising servis: [email protected]
48
april 2012 www.instore.rs
category management
Koraci menadžmenta kategorije proizvoda
Formiranje kategorije
proizvoda
Formiranje kategorije je prvi korak u procesu menadžmenta kategorije proizvoda i predstavlja određivanje
proizvoda koji će sačinjavati buduću kategoriju, podkategoriju, segmente i podsegmente kategorije
Autor: Darko Vaselić, Business Development
Manager, BiH, Makedonija, Albanija
i Kosovo, Johnson&Johnson
Proizvod x
Podsegment
Segment
Podsegment
Proizvod y
Proizvod ...
Podkategorija
Podsegment
Segment
Podsegment
Kategorija
Podsegment
Segment
Podsegment
Podkategorija
U
narednim brojevima smo
se odlučili za obradu koraka menadžmenta kategorije
proizvoda, kao struktuiranog
i sistematizovanog pristupa
samom procesu. Formiranje kategorije
je prvi korak u procesu menadžmenta
kategorije proizvoda i predstavlja određivanje proizvoda koji će sačinjavati buduću kategoriju, podkategoriju, segmente i
podsegmente kategorije. Skup proizvoda
koji će činiti ponudu kategorije zavisiće
od strukture ciljanih potrošača i njihovih
potreba. Pod pojmom ciljanih potrošača
podrazumevamo sadašnje, ali i potrošače
koje kompanija želi da privuče.
Maloprodaja se, slično kao i proizvođači,
opredjeljuje za potrošače koje želi da privuče, i na osnovu toga kreira asortiman
koji će ih zadovoljiti. U datom slučaju,
asortiman se kreira od raspoložive ponude proizvođačkih brendova i portfolia privatnih robnih marki. Formiranje
asortimana radi se za pojedine klastere
Podsegment
Segment
Podsegment
Podsegment
Slika 1. Razdvajanje asortimana kategorije na podkategorije, segmente i podsegmente
sličnih objekata, jer nije moguće imati
isti asortiman u maloprodajnom objektu
od 1.000m2 i onom od 100m2. Prilikom
definisanja asortimana kategorije, od velikog značaja su dobavljači koji raspolažu
ekspertizom u svojim kategorijama.
Uočljivo je da se pri definisanju asortimana kategorije polazi od potrošača i njihovog shvatanja supstitabilnosti i kompatibilnosti proizvoda, kao i njihovog
načina kupovanja istih. Da bi se izbeglo
subjektivno definisanje asortimana kategorije, potrebno je aktivno uključivanje
maloprodaje i dobavljača, kao i donošenje odluka na osnovu relevantnih istraživačkih informacija o potrošačima.
Iz tih razloga se, pri određivanju asortimana, proizvodi smeštaju u određene
podkategorije, segmente i podsegmente
(slika 1), shodno tome kako kupci/potrošači donose odluke o kupovini. Na slici
su jasno uočljive pojedine celine u okviru
kategorije. Ove celine, kao i čitava kategorija, moraju biti odvojive u informacionom sistemu maloprodaje i pogodne
za upravljanje. Naime, u upravljanju kategorijom se javlja potreba za alokacijom
prostora na polici, alokacijom resursa
kompanije, promotivnim aktivnostima
itd., na nivou pojedinog segmenta ili
podsegmenta. Vrlo često se može javiti
potreba da se, putem favorizovanja jednog segmenta unutar kategorije, privuče
određeni segment potrošača.
Nakon definisanja podkategorija, segmenata i podsegmenata, pristupa se određivanju različitih proizvoda koji će činiti
svaki podsegment. Na taj način se određuje dubina i širina asortimana kategori-
49
april 2012 www.instore.rs
je. Ipak, potrebno je znati da je polazna
tačka određivanja asortimana kategorije
odluka od ulozi date kategorije. U zavisnosti da li je to destinacijska, preferirana, sezonska ili usputna, asortiman kategorije se može značajno razlikovati. Tako
možemo imati veliko razlikovanje asortimana u istoj kategoriji kod dva glavna
konkurenta, ako su oni dodelili različite
uloge toj kategoriji.
Na slici br. 2 predstavljena je segmentacija proizvoda intimne higijene. Kao
što se može videti, kategorija intimne
higijene se deli na kategorije tampona,
menstrualnih uložaka, dnevnih uložaka
i intimne nege (ono što je ovde predstavljeno kao kategorija, kod nekih maloprodavaca može biti podkategorija u
zavisnosti od dodeljene uloge, strategije
i orgnizacionog ustrojstva). Ovakva podela je usvojena iz razloga što žena, kada
se nađe u procesu kupovine, kupuje proizvod koji rešava njenu stvarnu potrebu,
a to može biti potreba za menstrualnom
zaštitom (tamponi i mentstrualni ulošci),
dnevnom zaštitom (dnevni ulošci) ili intimnom negom (intimne kupke i maramice). Stvarno slaganje na polici je takvo
da su ove kategorije apsolutno odvojene,
i svaka je složena u svoj odvojeni vertikalni blok, jedan do drugog.
Privatna robna marka
Privatna robna marka (private label) ima
posebno mesto u određivanju asortimana kategorije. Danas uopšte nije pitanje
da li privatna robna marka treba da bude
uključena u asortiman, nego je pitanje
mogućnosti da se, kvalitetnom ponudom
privatne marke, odgovori potrebama kupaca. Ovo je uslovljeno nivoom razvoja
privatnih marki određenog maloprodavca. Ranije je privatna robna marka bila
korištena za kreiranje ponude cenovno
orijentisane osetljivijim potrošačima.
Međutim, od skoro je privatna marka počela da se koristi i kao deo ponude potrošačima usmerenim prevashodno na kvalitet. Najbolji primer za to je Tesco Finest,
KATEGORIJA
INTIMNE HIGIJENE
Menstrualna
Nemenstrualna
Tamponi
Menstrualni
ulošci
Dnevni ulošci
Intimna nega
Aplikator/
bez aplikatora
Maxi/
ultra tanki
Brend
Brend
Brend
Brend
Cena
Cena
Apsorpcija
Apsorpcija
Stil
Stil
Cena
Krilca/
bez krilaca
Mirisni/
bezmirisni
Komada
Komada
Cena
Komada
Kupke i maramice
Komada
Slika 2.Stablo odlučivanja žena prilikom kupovine proizvoda iz kategorije
intimne higijene
privatna marka istoimenog maloprodavca čija je prva ponuda bila u kategoriji
gotovih jela i dečije hrane. Još jedan dobar primer je lansiranje privatne marke
Carrefour Kids u saradnji sa Disney Co.
koji uključuje ponudu oko 50 proizvoda
dečije hrane sa posebnim akcentom na
prirodne sastojke. Imajući u vidu da se
ponuda segmenata kategorije kreira po
cenovnim razredima, tako se prilagođava
i ponuda privatne marke. Značaj privatnih marki postaje veći ako se zna da je
u SAD-u svaka peta prodata jedinica privatna marka, dok je u Evropi duplo veće
učešće u ukupnoj prodaji – oko 40 %.
Takođe, rast privatnih marki u poslednje
dve godine je u SAD-u daleko veći i iznosi 8,6 %, dok je rast prodaje brendiranih
proizvoda svega 1,5 %.
Trenutno je na razvijenim tržištima, prvenstveno u hipermarket formatima, u
toku smanjenje asortimana u pojedinim
kategorijama u kojima se nalazi veliki
broj varijateta proizvoda. Ovu inicijativu
Wal-Mart je nazvao Win-Play-Show, za
šta je naveo dva osnovna razloga: lakše snalaženje potrošača pred policom i
odlučivanje za kupovinu, kao i ušteda u
lancu logistike (Wal-Mart je objavio da
je ovom inicijativom uštedeo 200 miliona
dolara u svom lancu logistike). Carrefour
je smanjenje asortimana u svojim najve-
ćim formatima iskoristio da cene na policama svede u nekoliko cenovnih razreda.
Kao razlog su naveli lakše odlučivanje
potrošača za kupovinu.
Na kraju bih želeo da istaknem da je,
pri određivanju asortimana kategorije,
potrebno prvenstveno se voditi potrebama potrošača, a ne isključivo prodajnim
rezultatima pojedinih proizvoda i brendova. U suprotnom, lako se može upasti u zamku u kojoj se našao Wal-Mart
nakon delistiranja deterdženata za veš
kompanije Arm&Hammer. Obzirom da
ovaj brend u Wal-Mart-u nije imao zadovoljavajuću prodaju, našao se pod udarom delistiranja. Nakon kraćeg vremena,
Wal-Mart je došao do zaključka da im je
pala prodaja i drugih kategorija iz razloga
što je Arm&Hammer, iako mali po prodaji, imao vrlo lojalne potrošače, koji su
čitavu svoju kupovinu preselili kod konkurencije u potrazi za “svojim” brendom.
Shvativši ovo, veliki Wal-Mart je bio prisiljen na defanzivu i ponovno ulistavanje
proizvoda Arm&Hammer.
Literatura:
• www.economist.com
• Singh J, Blattberg R: “Next Generation Category Management”, Datamonitor PLC, London, 2001
• Fishman C.: “The Wal-Mart Effect”,
Penguin Books, London, 2006
50
april 2012 www.instore.rs
intervju
SuvLASnIK PrEDuzEĆA „BEoCAPrA“, SrđAn KovAčEvIĆ
Domaći „Kozari“
osvajaju strana tržišta
Autor: Milica Petrović, [email protected]
D
ok se svetska ekonomska kriza pre 2 godine zahuhtavala,
tri poslovna partnera, Predrag
Nikčević, Radomir Roganović i
Srđan Kovačević, razrađivali su
svoje zamisli o osnivanju farme za uzgoj
koza. Tako je stvaranje firme Beocapra u
selu Kukujevci, nadomak Šida započelo
2009. da bi do kraja 2010. preduzeće u
svom okviru imalo i farmu i mlekaru za
proizvodnju kozjih proizvoda. Koliko su
njihovi produkti postali prepoznatljivi,
govori i to da se mnogo čećše „odazivaju“ na ime svog brenda „Kozari“, nego na
ime firme. U Beocapri danas radi 25 zaposlenih, a kako naš sagovornik Kovačević
kaže, sebe smatraju zaslužnima za stvaranje trendova u ovom sektoru na području
našeg regiona.
tržišta, iz kojih smo dobili podatke da je
u našoj zemlji 2006. samo 0,4% ukupne
proizvedene količine mleka bilo kozje.
Smatrali smo da je Srbija, koja je i sa kravljim mlekom u velikom deficitu, odlično
tlo za značajne pomake u razvoju uzgoja
mlečnih koza. Urađen je biznis plan za
farmu, jer je početna ideja bila da se bavimo samo kozarstvom i proizvodnjom
sirovog mleka. Farma je izgrađena 2009,
a posle obilazaka kozarskih udruženja u
Francuskoj, Austriji, kao i farmi u Srbiji,
odluka je pala da se uvezu koze sanske
rase iz Austrije. Međutim, prvobitna ideja je vrlo brzo prevaziđena, pa je 2010.
izgrađena i mlekara. Postrojenje za preradu sirovog kozjeg mleka i proizvodnju
mlečnih prerađevina počelo je sa radom u
oktobru 2010. godine. Beocapra je firma
koja bi trebalo kasnije da se bavi još nekim
delatnostima, poput prerade đubriva, proizvodnje humusa, pa i mesa možda.
Šta čini Beocaprin portfolio?
Proizvodimo sireve, pasterizovano mleko, jogurt, pasterizovani napitak „Čudo“,
pasterizovanu slatku surutku i sir od kozje
surutke, odnosno urdu. Portfolio sireva
čini 6 vrsta: meki punomasni u hrastovoj
kori i čubru, meki ekstramasni u hrastovom pepelu, meki ekstramasni u kestenovom listu, hladno dimljeni u kriški, stari
beli u kriški i kozji sir u ekstra devičanskom maslinovom ulju.
U kojim trgovinama se mogu naći vaši
porizvodi?
Kako ste došli na ideju da započnete
ovaj posao?
Ispostavilo se da je jedan od suvlasnika
alergičan na ambroziju. Preporuka lekara da umesto kravljeg mleka pije kozje,
koje ima antialergijska svojstva, iznedrila
je ideju o Beocapri. Usledile su analize
Prisutni smo u svim trgovačkim lancima,
osim u Metrou i Interexu. Najveći kupac,
za sad, nam je Delhaize, čijih šezdesetak
objekata pokrivamo. Naši proizvodi su
i na policama Vera, Mercatora, Univerexporta, DIS-a, Idee. Optrilike da u Srbiji snabdevamo 200 objekata, od kojih je
polovina malih radnji, a druga polovina su
objekti trgovačkih sistema. U poslednje
vreme dosta radimo na tome da plasiramo
proizvode u što više malih radnji.
Radite li robne marke za nekog
trgovca?
Imali smo ponude da ih radimo, ali za sada
to ne želimo. Naša proizvodnja i nije tako
velika i nemamo potrebu za dodatnim plasmanom da bismo prodali naše proizvode.
Osim toga, mi želimo da našem proizvodu
obezbedimo ekskluzivnost. Ne, na primer,
kao što su Grci uradili sa feta sirom, pa
danas može da ga proizvodi skoro svaka
mlekara. Mi hoćemo da ograničenim kapacitetima i proizvodnjom obezbedimo i
kvalitet i ekskluzivnost, a s druge strane
ostvarimo i neku ekonomsku dobit.
Imate li problema prilikom saradnje sa
trgovcima?
Saradnja sa trgovcima je pomalo bolna
tema. Tu vrlo često do izražaja dođe njihov ucenjivački položaj i predlozi koje je
moramo usvojiti u slučaju kada želimo
saradnju. Malo možemo da utičemo da
bilo šta promenimo u tome. Neredovno
plaćanje i neadekvatne pozicije na policama, samo su neki od problema sa kojima
se mnogi manji porizvođači susreću.
zabranjene koze
Srbija je do drugog svetskog rata
imala evidentiranih milion i osam
stotina hiljada grla koza, a kozarstvo
je tada bila veoma razvijena stočarska
grana. Onda je zakonskom uredbom
držanje koza zabranjeno 1954. godine.
Tadašnje vlasti obrazložile su ovu
odluku navodeći da su koze najveći
uništivači šuma i rastinja i da ih po
hitnom postupku treba uništiti, što je
zatim vrlo brzo i učinjeno.
april 2012 www.instore.rs
51
najviše kozjeg mleka pije Beograd
Koji su kapaciteti farme, a koji
mlekare?
Naša farma u ovom trenutku može da
primi 500 koza, a imamo planove za izgradnju još jednog objekta koji bi mogao
da primi još 500. U ovom trenutku, mi
imamo oko 300 muznih koza, što znači
da ćemo proizvoditi 700–800 litara mleka
dnevno. Osim toga, imamo 2 stalna i 3 povremena kooperanta, od kojih otkupljujemo mleko. Inače, kapacitet naše mlekare
je 5.000 litara mleka dnevno, ali plan nam
je za ovu godinu da prerađujemo i prodajemo minimum 2.000 litara mleka. U slučaju da sklopimo dobar ugovor i za izvoz,
onda bismo dodali još oko 1.200–1.300
litara dnevno za preradu. Mlekara i jeste
tako smišljeno projektovana da može da
se vremenom proširi.
Da li vaše proizvode izvozite i gde?
Od prošle godine izvozimo u Crnu Goru,
Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu. Na
slovenačko tržište planiramo da preko distributera uđemo u Mercator i Spar. Upravo smo u pregovorima i sa potencijlnim
partnerima u Hrvatskoj. Čak intenzivno
pregovoramo za američko tržište. Ciljamo Njujork i istočnu obalu. Pregovori se
vode i sa Rusima, gde smo nedavno poslali uzorke kefira, pa postoji mogućnost da
portfolio proširimo sa ovim proizvodom,
ukoliko ugovorimo izvoz sa njima. Javljaju
nam se zainteresovani i iz Azerbejdžana,
Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih
Emirata i Kuvajta. Nedavno smo dobili i
rešenje, odnosno dozvolu za izvoz mlečnih proizvoda u EU i među retkim mlekarama smo u Srbiji sa ovim dokumentom.
Prošle godine je naš izvoz činio 20% od
ukupne proizvodnje, a ove godine se nadamo da će dostići nivo od 50%.
To verovatno znači da kompanija poseduje sve neophodne standarde?
Imamo ISO 9001, HACCP, nedavno smo
dobili Halal, a sad dogovaramo i implementaciju Global Gapa. Takođe, ako pregovori sa Rusijom dobro proteknu, radićemo na dobijanju Gost sertifikata, koji je
neophodan da bi se izvozilo u tu zemlju.
Koji su glavni problemi sa kojima se
suočavate u poslovanju?
Pre svega, kod nas ne postoji kultura konzumiranja kozjih proizvoda. Prosečan
kozji proizvod je oko 2,3 puta skuplji od
odgovarajućeg kravljeg. Često nam problem pravi upravo to poređenje sa kravljim proizvodima. Takođe, očekivali smo
i više od HoReCa sektora, ali izgleda da
je kriza tu uzela maha, pa nam se s njima
prepolovio obrt.
Najveći proizvođač kozjih proizvoda
je Španija, dok Francuska, pak, ima
najdužu tradiciju. U svetu je, prema
rečima našeg sagovornika, potražnja
za ovim proizvodima veća nego što je
ponuda, jer je nedovoljno proizvođača.
Visoko razvijena društva imaju i
razvijeniju kulturu poznavanja kozjih
proizvoda i na njima je moguće postići
realno dobru cenu proizvoda, pa zato i
želimo da se probijemo do tih tržišta.
Ipak, i u Evropi je samo 3–4% mleka
koje se godišnje popije kozjeg porekla,
dok je sve ostalo kravljeg. Kod nas je taj
odnos još negativniji, u korist kravljeg –
čak manje od 0,5% od ukupnog mleka je
kozjeg porekla. Naši proizvodi se najviše
traže u Beogradu, jer su tu verovatno i
platežno najmoćniji kupci, a i oni koji
imaju najviše kulture konzumiranja
kozjih proizvoda. Što se tiče regiona,
ni tamo nije ništa bolja slika nego kod
nas, naročito ako pričamo o siromašnim
tržištima Crne Gore, Makedonije i Bosne
i Hercegovine. Mi se, ipak, nadamo
ostvarivanju izvesnog prometa i na
ovim tržištima.
Koliki ste prihod ostvarili 2011, a koja
je suma projektovana za ovu godinu?
Prošle godine Beocapra je ostvarila prihod
oko 400.000 evra. Plan za ovu godinu je
oko 800.000 evra prihoda, a ako se sklope
ugovori za izvoz i van regiona, mogao bi
da bude i oko 2–3 miliona evra na godišnjem nivou, što je za ovaj vid proizvodnje
prilično dobar rezultat. Možemo reći da
smo za mart ove godine ostvarili profit za
200% veći nego u isto vreme lani.
Na šta ste fokusirani u ovoj godini?
Cilj nam je da povećamo prodaju u Srbiji čak za 50%, ali se nadamo i ulasku na
američko, rusko i tržište zalivskih zemalja. Osim eventualne proizvodnje kefira
za Rusiju, ne planiramo drugo proširenje
asortimana. U slučaju da ova godina portekne dobro finansijski, onda planiramo
vrlo brzo proširenje, osavrmenjivanje
prostora, automatizaciju određenih faza
proizvodnje, kao i prelezak na koriščenje
bio mase, za proizvodnju toplotne energije neophodne za proces prerade mleka,
umesto tečnog naftnog gasa, koji trenutno
koristimo.
Pomaže li država razvoj kozarstva?
Mi nismo dobili od države nikakve posebne podsticaje. Sve što smo dobili jeste
kredit od Fonda za razvoj 400.000 evra i
kredit od Pokrajine Vojvodine u iznosu od
200.000 evra, koji vraćamo kroz robu isporučenu vrtićima, školama, ustanovama
za starije... Banke uglavnom nude kredite koji su veoma nepodobni za ovu vrstu
proizvodnje. Naša iskustva, za sada, pokazuju da ni država ne shvata koliki potencijal može da ima kozarstvo i koliko može
da doprinese razvoju sektora stočartsva
kod nas. Jedino je USAID prepoznao naše
mogućnosti i dodelio nam u dva navrata
bespovratna sredstva – najpre za dizajn i
kreiranje korporativnog identiteta, što je
prema njihovim rečima bio jedan od najzanimljivijih projekata na kojima su radili
u poslednje vreme, i drugi put – sredstva
za uvođenje standarda Halal.

52
april 2012 www.instore.rs
Srbija je na 85. mestu među 140 zemlje po korišćenju
informaciono-komunikacionih tehnologija
(Svetski ekonomski forum)
nove tehnologije
Analizirajte, planirajte i izveštavajte o svom poslovanju
Poslovna analitika
i računovodstvo
U prethodnom broju smo vam predstavili sistem za poslovnu inteligenciju koji
rukovodiocima u svakom trenutku pruža uvid u poslovanje, isplativost projekta i
likvidnost preduzeća. U ovom izdanju vam donosimo nastavak teksta u vezi sa vođenjem
računovodstveno-finansijskog odeljenja i o pripremi godišnjih izveštaja
Autor: DataLab, www.datalab.rs
P
oslovna inteligencija je danas jedna od
najbrže rastućih područja informatike. To
su pre svega područja
analize, planiranja i izveštavanja. Prošlih godina su ulaganja u sisteme poslovne inteligencije po veličini nadmašila
i ulaganja u sigurnost, koja su
ranije vladala na vrhu korisnikovih investicionih sredstava
u informacione tehnologije.
Sve ukazuje na to, da se ovaj
segment poslovanja u svetu
najozbiljnije posmatra. Niko
ne želi da ga „pregazi vreme”
i da konkurencija, sa ažurnijim
i tačnijim podacima, počne da
dobija stratešku prednost.
Svesni smo koju važnost ima
prava informacija na pravom
mestu, a naročito u pravo vreme, pa smo u poslovno-informacioni sistem Pantheon, koji
omogućava vođenje poslovanja preduzeća svih veličina
i delatnosti, uveli poslovnu
inteligenciju, kao pomoć za
planiranje i analizu poslovanja.
Širok raspon funkcionalnosti
omogućava da sistem koriste
svi u preduzeću, od rukovodstva do nabavke i računovodstva.
Poslovna analitika
u računovodstvu
I računovodstva u svetu se sve
više oslanjaju na prednosti informacione tehnologije, koje
im pomažu u promeni iz zastarelog „klasičnog“ računovodstvenog odeljenja u moderne,
savetno orijentisane jedinice,
koje ostalim odeljenjima i
funkcijama u preduzeću nude
osnovu za strateško planiranje.
Poslovna
inteligencija
u
Pantheonu omogućava pregled i interpretaciju ključnih
pokazatelja poslovanja. Uključuje preko 140 predefinisanih
uzoraka izveštaja, koji pružaju
informacije za najzahtevnije
korisnike, a istovremeno je
dodata i mogućnost za veoma
jednostavno i intuitivno kreiranje sopstvenih pokazatelja i
pregleda poslovanja. Pokazatelji mogu biti prikazani grafički,
tabelarno, u obliku Google
Maps itd. Tako su veoma jasni i
jednostavni za interpre¬taciju.
Mesečni finansijski
izveštaj
Među predefinisanim izveštajima posebno izdvajamo mesečni finansijski izveštaj, koji se
sastoji od grafičkih i tabelarnih
pregleda:
•RUC top 20 artikala, koji prikazuju 20 artikala s najvećim
RUC-ijem za zadnji mesec;
•Potraživanja od kupaca, spisak dužnika po veličini dospelih potraživanja;
•
Obaveze prema dobavljačima, spisak poverilaca po veličini dospelih obaveza;
Slika 1. Poslovna inteligencija mora obezbediti ažurirane
i pregledne podatke
•
Obračun primljenih računa
za top 20 partnera,
•
Obračun primljenih računa
Poslovno informacioni
sistem Pantheon u
regionu
Preduzeće DATALAB
Tehnologije d.d. razvija
poslovno-informacioni
sistem (ERP) Pantheon,
koji je namenjen da
podrži i pokrije sve
poslovne procese neke
kompanije. Rešenja su
prilagođena potrebama
korisnika, pa sistem
omogućava optimizaciju
poslovanja u svakom
preduzeću, bez obzira
na njegovu veličinu ili
delatnost.
Programska oprema
Pantheon je
zakonodavno i jezički
lokalizovana za tržišta
Jugoistočne Evrope.
Sedište preduzeća je u
Sloveniji, a poslovnice
se nalaze u Srbiji,
Hrvatskoj, u Bosni i
Hercegovini, Crnoj Gori,
Bugarskoj i Makedoniji.
april 2012 www.instore.rs
troškova za zadnji mesec po
partnerima;
• Detaljan obračun primljenih
računa prema dobavljačima,
• Detaljan plan priliva i odliva
Predlog za godišnji
izveštaj
Zajedno sa partnerom, preduzećem Masset (stručnjaci
iz oblasti finansijskog save-
53
tovanja i godišnjih izveštaja),
napravili smo projekat automatizacije godišnjeg izveštaja.
Rezultat projekta je automatizovani predlog za godišnji
izveštaj, koji uključuje podatke iz Pantheona i uvozi ih u
običnom dokumentu. Pored
odgovarajućih podataka, napravljenih u grafikone, tabele
itd. predlog sadrži i uputstva
za izmene i dopune tekstova
i preglede sa spoljnim poda-
cima. Sadržaj predložaka je
sastavljen na osnovu rezultata
istraživanja, koji su istakli kritične tačke godišnjih izveštaja,
a u koje spadaju potrebe za detaljne informacije, povećanje
kvaliteta itd.
Slika 2. Geografske analize nam često bolje prikažu realno stanje
od tabelarnog pregleda
Poslovna inteligencija već
neko vreme nije više „prestiž”
www.metalacposudje.com
PROLEĆNA KOLEKCIJA
Oko 5.000.000 jedinica emajliranog posuđa Metalac svake godine je dostupno
potrošačima u 25 zemalja. Najnovija kolekcija dekora
za proleće 2012. već je stigla na tržište. A NA VAŠE POLICE?!
izabranih kompanija, već postaje obavezni alat svih preduzeća koja žele da održe korak
sa konkurencijom. Danas je
nezamislivo da potpuni uvid
u poslovanje, koji uključuje,
na primer, ograničavanje troškova, nije moguć u bilo kom
trenutku.

54
april 2012 www.instore.rs
inMarketing
Kampanja za 200 godina Knjaz Miloša osmišljena u saradnji sa agencijom Leo Burnett
Dva veka u genima
Kampanja kroz štampu
Osnovni cilj bio je da podsetimo na one svetle
istorijske trenutke i različite ličnosti iz naše prošlosti
koje su ostavile značajan trag u našim životima.
Iz tog razloga, u ovoj kampanji našli su se velikani
srpske istorije da zajedno sa običnim ljudima u prvi
plan stave vrednosti koje krase naš narod
Autor: agencija Leo Burnett, www.leoburnett.rs
P
re 200 godina jedna istorijska ličnost
shvatila je da bukovička kisela voda ima
izuzetne kvalitete i
poželela da se malo duže zadrži u tom prelepom kraju.
Kako legenda kaže, Knjaz Miloš je otkupio izvor u zamenu
za svoja dva srebrna pištolja
i zauvek ucrtao novo mesto
na mapi sveta – Aranđelovac. Ovaj grad postao je prepoznatljiv upravo po izvoru
„Knjaz Miloš“ i vodi koja iz
njega izvire, teče i nikada ne
presahnjuje. U susret predstojećem jubileju bilo je izuzetno važno podsetiti koliko
je ta njegova odluka uticala
na razvoj ovog prelepog kraja
Srbije.
Budući da je 2011. godina
predstavljala
nesvakidašnji
jubilej kojim se malo koji
svetski brend može pohvaliti, kompanija Knjaz Miloš je
pred sobom imala veliki izazov: osmišljavanje jedinstvene
marketinške kampanje, koja
će na najbolji način predstaviti dva veka postojanja brenda.
značajan trag u našim životima. Da naglasimo koliko je
važno vratiti se izvoru i nikada
se ne odreći svega dobrog što
je u našim genima. Upravo iz
tog razloga, u ovoj kampanji
našli su se velikani srpske istorije koji su zajedno sa običnim ljudima iz raznih epoha,
još jednom u prvi plan stavili
vrednosti koje krase naš narod
i na koje smo ponosni, iako ih
svi zajedno, ponekad zaboravljamo.
Kada su kreativci agencije
Leo Burnett počeli sa radom,
pred sobom su imali zadatak
da ožive vrednosti koje pred-
stavljaju najbolje stvari iz naše
istorije. Kako? Pronalaženjem
poznatih mesta gde i brend i
nacionalne vrednosti koegzistiraju kroz istoriju, odlučili
smo da 200 godina proslavimo na mestu gde se sastaju
brend, naše istorijske ličnosti,
vrednosti i obični ljudi…
Shvatili smo da u našim životima postoji jedno mesto,
mesto na kome se okupljaju
članovi porodice, prijatelji...
Mesto na kome su pesnici pisali svoje pesme, veliki umovi
raspravljali o svojim idejama,
boemi oživljavali svoje uspomene, gde su donete važne
Mesto gde sve počinje
Kompanija Knjaz Miloš je za
ovu priliku angažovala marketinšku agenciju Leo Burnett. Ova kampanja imala je
nekoliko različitih ciljeva koja
je morala da uskladi i da se jedinstvenom porukom obrati
ljubiteljima mineralne vode
„Knjaz Miloš“. Osnovni cilj
koji smo želeli da ostvarimo
bio je da podsetimo na sve
one svetle istorijske trenutke
i različite ličnosti iz prošlosti
srpske istorije koje su ostavile
Reka ljudi na Knjazovom događaju u Aranđelovcu
april 2012 www.instore.rs
odluke velikih lidera, gde su
započele i neke romanse, a to
mesto upravo je sto. Za istim
stolom kao mestom večitog
okupljanja i značajnih dešavanja u našim životima, postavili smo istovremeno mnoge
istorijske ličnosti, ali i ljude iz
savremenog doba i zaplovili
unazad kroz vreme.
Naš ponos
Razvijena je strategija komunikacije, iz koje je nakon toga
osmišljen i realizovan TVC,
kompletna print kampanja,
OOH, POSM, BTL, veb sajt
i PR kampanja. Celokupna
kampanja imala je edukativnu
notu i predstavljala kreativan
ljude na to ko su bili Nadežda
Petrović, Vuk Karadžić, Branko Radičević, Nikola Tesla,
Stevan Mokranjac...
S obzirom na bogatstvo srpske istorije, morali smo napraviti specijalni sto ne bismo
li uspeli da za njega smestimo
barem mali deo našeg nasleđa. Upravo iz tog razloga, TV
kampanju ispratili su i specijalni oglasi u najznačajnijim
časopisima kao i bilbord kampanja. Umesto klasične stranice u časopisima su zakupljene
po dve stranice da bi bilo dovoljno mesta za naš sto i goste
za njim. Ista situacija je bila
i što se tiče bilbord podrške
55
Rezultati
Knjaz Miloš je zadržao lidersku poziciju na tržištu mineralnih
voda, kako u Srbiji, tako i u regionu. Kampanja „200 godina“
izazvala je veliku medijsku pažnju, kako na nacionalnom,
tako i na lokalnom nivou (organizovali smo dva događaja – u
Beogradu i Aranđelovcu). Knjaz Miloš je deo naše prošlosti,
sadašnjosti i sasvim sigurno i budućnosti. Na kraju, ostaje
samo jedno pitanje otvoreno: kako će izgledati marketinška
kampanja kada Knjaz bude slavio 400 godina postojanja?
se nalazio sada već čuveni sto
za kojim su se našli velikani
naše istorije. Posetioci sajta imali su prilike da saznaju
manje poznate, a zanimljive
činjenice iz života istorijskih
ličnosti, da se upoznaju sa
vidi kako bi to izgledalo da se
nađe za istim stolom sa nekim
od velikana. Naravno, postojala je i opcija „deljenja“ fotografija na društvenim mrežama Facebook ili Twitter.
Finale kampanje
Istovremeno, usledila je i PR
kampanja u okviru koje je
brend „Knjaz Miloš“ na još
jedan način predstavio svoju
posvećenost pravim vrednostima i očuvanju vrednosti
tradicije. U hotelu „Izvor“ u
Aranđelovcu, održan je okrugli sto pod nazivom „Za istim
stolom sa istim ciljem“ kao
rezultat inicijative kompanije
Knjaz Miloš da se unapredi
turističkai potencijal opštine Aranđelovac. Takođe, u
okviru kampanja povodom
proslave 200 godina postojanja, planirano je renoviranje
bivete u Aranđelovcu, koji je
svojevrsni spomenik kulture i
srpske tradicije.
Koncert u aranđelovačkom parku
osvrt na proteklih 200 godina
ističući ono najlepše u nama,
ono na šta treba da budemo
ponosni.
U reklamnom TV spotu povodom 200 godina brenda
„Knjaz Miloš“ imali smo prilike da za istim stolom vidimo
velikane koji su obeležili različite epohe srpske istorije i
doprineli razvoju Srbije i srpskog naroda. Takođe, uz mineralnu vodu „Knjaz Miloš“,
za istim stolom sa velikanima
sedeli su i družili se ljudi iz
naše svakodnevice. Verujemo
da smo uspeli da podsetimo
– umesto na jednom, Knjaz
Miloš se našao na dva spojena
bilborda.
Knjaz i na „fejsu“
U skladu sa vremenom u
kome živimo i digitalnim
tehnologijama koje su zašle
u sve sfere društvenog života,
kampanja je nastavila da živi i
u sajber svetu. Povodom 200.
godišnjice brenda, izrađen je
poseban veb sajt http://www.
km200godina.rs/ gde su posetioci imali prilike da se bolje
upoznaju sa aktuelnom kampanjom. Naime, na veb sajtu
različitim anegdotama Kneza Miloša i informišu se o
brendu „Knjaz Miloš“. Da bi
doživljaj bio potpun, veb sajt
je nudio svim posetiocima
još nekoliko zanimljivih opcija. Ko je želeo, mogao je da
„popriča“ sa istorijskim ličnostima ili im ostavi neku poruku. A ako ste oduvek želeli da
imate zajedničku fotografiju,
na primer, sa Ivom Andrićem,
Vukom Karadžićem ili sa samim Knezom Milošem – to
ste mogli da dobijete na ovom
sajtu. Svako je mogao da postavi svoju fotografiju i zatim
Konačno, finale kampanje
predstavljao je događaj proslave 200 godina postojanja
kompanije Knjaz Miloš. Tog
dana, građani su imali prilike
da se uživo „upoznaju“ i razgovaraju sa bitnim ličnostima
iz srpske istorije. U gradskom
parku, postavljen je veliki sto,
za kojim su sedeli promoteri Knjaz Miloša u kostimima
koje smo imali prilike da vidimo i u TV spotu. Svako ko je
želeo, mogao je da se upozna
sa Andrićem, priča sa Nikolom Teslom, diskutuje sa Pašićem... Na kraju dana, ispred
bivete je organizovan veliki
koncert za sve Aranđelovčane
na kome su nastupali srpski
umetnici Cune Gojković, Bilja Krstić i drugi...

56
april 2012 www.instore.rs
inMedia
Ulične reklame i njihov efekat
Promišljeno osvajanje
javnog prostora
Podaci istraživanja pokazuju da čak 70% Beograđana obraća pažnju na outdoor medije i reklamne poruke
koje se na njima izlažu. Ekonomičnost ovog medija je značajna, ako se posmatra učinak koji se postiže
Autor: Bojana Novaković, Sales Director, Alma Quattro Ltd. Belgrade
O
utdoor ili OOH se odnosi na sve vrste reklamnih poruka
koje se nalaze u spoljnom okruženju. Ljudska potreba
za komuniciranjem javnih poruka i obaveštenja datira
još iz vremena drevnog Egipta, pre oko 5.000 godina.
Kameni blokovi sa isklesanim hijeroglifima preteče su
bilborda. Otkrićem papira rođen je plakat i od tada se javljaju
prve forme bilborda, odnosno, tabli za oglašavanje. Krajem 19.
veka u Americi dolazi do komercijalizacije oglasnog prostora tj.
do iznajmljivanja panoa za reklamiranje određenih proizvoda.
Među prvim oglašivačima bile su kompanije Coca-Cola, Zeepo i
Levi’s, sa tradicijom dugom preko 100 godina. Na bazi akumuliranog iskustva, vremenom su se profilisali standardi za projektovanje različitih tipova panoa, njihove dimenzije, pozicioniranje i
način osvetljavanja.
Zašto je outdoor dobar za vas?
• Zato što dobro osmišljenom mrežom i pokrivenošću omogućava svakom oglašivaču da njegova reklamna poruka dopre do svih
segmenata populacije, odnosno do ciljne grupe.
• Zato što deluje na populaciju 24h dnevno. Ne može se zaobići,
ili preskočiti kao TV kanal.
• Zato što može da ponudi različite tipove medija koji svojim
izgledom, formatom i pozicijom odgovaraju prezentovanju
različitih proizvoda i usluga. Izbor medija se prilagođava vrsti
proizvoda ili usluge, odnosno komunikacionoj strategiji koja se
želi ostvariti.
• Zato što pruža mogućnost globalnog, ali istovremeno i lokalnog, geografskog targetiranja ciljne grupe potrošača.
• Zato što najviše cilja na aktivni deo populacije koja inače čini
najveći deo potrošačkog društva.
• Zato što svojim savremenim formama oglašavanja sve više dobija atribute interaktivnog medija.
• Zato što je ekonomičnost ovog medija značajna, ako se posmatra učinak koji se postiže.
Kada outdoor najbolje radi za vas?
Onda kada su u sinergiji sledeći aspekti kampanje:
• kada je mreža dobro isplanirana, odnosno kada je medija plan u
skladu sa zahtevima i komunikacionim ciljevima kampanje (lansiranje proizvoda, prodajna kampanja, pozicioniranje brenda,
podrška medija miksu, podsećanje i sl.);
• kada je obezbeđena dobra pokrivenost, tj. frekventnost unutar
mreže, što u najvećoj meri zavisi od raspoloživog budžeta za
kampanju;
• kada je dobro idejno rešenje, tj. prilagođeno outdooru kao tipu
medija, samo po sebi intrigantno (teaser), inventivno ili inovativno, duhovito, cilja na skrivene i podsvesne potrebe (motive)
individue;
• kada je adekvatan (odgovarajući) odabir tipa medija, shodno vrsti proizvoda ili usluge koja se oglašava.
O čemu treba voditi računa kada je reč o dizajnu?
Najkraće rečeno – neka bude jednostavno (keep it simple). Outdoor ne trpi previše detalja (tekst, brojeve, veći broj slika, figura na
pozadini). Veličina fonta na rešenju treba da bude takva da se da
videti sa prosečne udaljenosti od 70 do 100 m, jer to je otprilike
zona u kojoj se pano u saobraćaju, u toku vožnje, opaža. Ako se
želi postići bolji efekat idejnog rešenja tokom noći (kada je reč
o štampi na medijima koji se prosvetljavaju), onda slika u koloru
treba da bude za nijansu tamnija. Izdvajanje iz konteksta, odnosno
okruženja u kome se pano nalazi, najbolje se postiže upotrebom
april 2012 www.instore.rs
boja, sadržajem ili neobičnom slikom. Treba uskladiti tip, formu
medija sa sadržajem reklamne poruke. Ne treba preslikavati uspešne magazinske oglase na outdoor, jer je outdoor samosvojan medij sa svojim zakonitostima opažljivog. Kreativnost, dizajn i umeće
da se idejno rešenje prilagodi tipu medija mnogo su važniji kod out
of home oglašavanja nego kod drugih medija. Oni koji razumeju out
of home kao medij i umeju da ga upotrebe dobijaju puno za uzvrat.
Tipovi medija
Tokom vremena outdoor mediji su svojim dizajnom i formatom toliko evoluirali da se dobro ambijentalno uklapaju i čine integralni
deo urbanog okruženja. Na primer, urbani mobilijar osim funkcije
oglasnog prostora u jednom gradu ima i namenu opšteg javnog
dobra, kao što je to recimo slučaj u oblasti transporta (autobuska
stajališta), javni toaleti, info-mape grada, kiosci, itd.
57
bilbordima i tome kako oni doprinose opštem izgledu Beograda je
manje pozitivan, ali i dalje 38% ispitanika smatra da oni ulepšavaju grad. Na pitanje zašto su ulične reklame dobre, najčešća obrazloženja naših sugrađana su ta da ih reklame informišu o novim
proizvodima, uslugama i događajima, da ih motivišu da probaju
neke proizvode, da su zabavne, pomažu im da prekrate vreme dok
čekaju prevoz, da su često povod za komentarisanje sa prijateljima,
i najzad, da su manje zamorne od reklama na drugim medijima.
Reklamne poruke na outdooru izazivaju pažnju
Podaci istraživanja pokazuju da čak 70% Beograđana obraća pažnju na outdoor medije i reklamne poruke koje se na njima izlažu.
Od ovog procenta skoro 20% sugrađana pažljivo posmatra i čita
reklamne poruke na panoima. Ostatak, odnosno 30% stanovnika
O kompaniji
Alma Quattro je vodeća kompanija u oblasti spoljnog
oglašavanja na tržištu Srbije, čija objedinjena ponuda
podrazumeva marketinški program širokog spektra.
Kao najveći pružalac outdoor usluga, sa nacionalnom
mrežom i portfoliom koji uključuje velike formate,
bilborde, gradski mobilijar i transport, Alma Quattro raspolaže brojnim i raznovrsnim komunikacijskim
rešenjima koja klijentima omogućavaju da dopru do
svojih potrošača. Za više informacija, posetite www.
almaquattro.rs.
Prema najšire prihvaćenoj klasifikaciji, outdoor mediji mogu se svrstati u:
• Street furniture (citylight, bus shelter, column)
• Roadside panels (billboards, backlights, scrollers)
• Large formats (rooftops, trivisions, wall scapes, bigboards, mockups)
Istraživanje životnog stila Beograđana i njihovog odnosa
prema outdoor-u
Istraživanje koje je Ipsos Strategic Puls agencija sprovela aprila
2011. godine bavilo se analizom životnog stila Beograđana, koji
se prati preko njihovog kretanja, kako bi se došlo do uvida na koji
način naši sugrađani provode svoje vreme kada su kod kuće ili van
kuće izloženi outdoor medijima, kao i kakav je njihov odnos, tj. njihovi stavovi, prema ovom tipu oglašavanja.
U svetu u kome je mobilnost stanovništva u konstantnom porastu,
gde se procenjuje da će do 2020. godine prosečan pojedinac prelaziti čak 130.000 km godišnje, poruke koje se nalaze na javnim mestima imaju ogromnu moć jer su nezaobilazne na putevima kojima
se svi krećemo. Zbog ovako intenzivnog porasta mobilnosti i količine vremena provedenog van doma, outdoor kao masovni medij
treba da ponudi promišljeno osvajanje javnog prostora na tržištima od interesa, i u skladu sa komunikacijskim ciljevima klijenata.
U nastavku dajemo izvode nekih od zanimljivijih rezultata ovog
istraživanja.
Ulični panoi i reklame uglavnom pozitivno utiču na izgled grada
Istraživanje pokazuje da u populaciji postoji preovlađujuće pozitivan stav prema outdooru. Više od polovine Beograđana, njih 57%,
smatra da reklame na autobuskim stajalištima pozitivno utiču na
njihov izgled, odnosno da ih ulepšavaju. Odnos prema klasičnim
glavnog grada, ne obraća pažnju na bilborde, niti ima određeni
stav prema njihovim sadržajima. U okviru opšte populacije, deo
uzorka koji se može nazvati „bilboard fanovima“ karakterišu sledeća demografska obeležja: radi se o mlađoj, urbanoj populaciji,
pripadnicima slobodnih profesija, rukovodiocima, službenicima i
studentima, koji su ređe u braku. Svojim životnim stilom oni su
tipični predstavnici potrošačkog društva, pa čine poželjnu ciljnu
grupu u vezi sa prijemčivošću i reagovanjem na reklame.
Uticaj i izloženost outdoor mediju
Praćenje medija i njihov uticaj na auditorijum spada u aktuelne
teme današnjice. Stručnjaci iz različitih oblasti i naučnih disciplina
ih proučavaju, svaki iz svog ugla, i stavljaju akcenat na različite
aspekte ovog fenomena. Na to kako i koliko mediji deluju na nas
utiču brojni faktori kao što su vrsta medija, multimedijalnost, intenzitet i kvalitet medijskog sadržaja, lične preferencije, obrazovanje, navike, okruženje, itd. Ipak, ako uzmemo vreme, tj. izloženost
dejstvu medija, kao univerzalnu odrednicu za merenje snage njihovog uticaja, podaci nam govore sledeće:
• Prosečan Beograđanin je u toku radnog dana 2,5 h, a vikendom
3 h, izložen TV programu.
• Stanovici glavnog grada značajan deo svog vremena provode
van doma, tako što u proseku u prevozu provedu 1h i 15 min.,
i dodatnih 2 h u šetnji ili kupovini. Zbirno gledano, prosečna
dnevna izloženost outdoor reklamama (kroz aktivnosti u saobraćaju, kupovini, šetnji, rekreaciji) veća je od vremena provedenog
pored TV-a.
• Značajne su obazovne i uzrasne razlike unutar populacije koja
konzumira TV i outdoor medije. TV prati stariji i manje obrazovani deo populacije, sa manjim primanjima, dok je outdoor
efektima više izložen mlađi i obrazovaniji deo populacije tj. radno i kupovno aktivan segment stanovništva.

58
april 2012 www.instore.rs
komšijski dućan: kako opremiti radnju
42% potrošača u Srbiji odluku o kupovini donosi
na mestu prodaje, dok 11% u prodavnicu odlazi sa
kompletnim spiskom (GfK Beograd)
Organizacija polica – još jedan način da smanjite troškove i uvećate prodaju
Uštedom prostora
do veće zarade
Boljom organizacijom polica možete obezbediti njihovu veću popunjenost, stvoriti prostor
za izlaganje više artikala i skratiti vreme neophodno za popunjavanje robe
Autor: Dragan Bjelić,
izvršni direktor, Belem
O
rganizacija radnje i polica je najjednostavnije
rešenje koje nam pruža
mogućnost da uz minimalno
angažovanje resursa obezbedimo bolje rezultate. Kako
je za malu komšijsku radnju
prostor najvredniji resurs
u svakom pogledu, pažljivo
upravljanje tim resursom je
od vitalnog značaja za uspešnost male radnje. Svaka mala
radnja u određenom trenutnku dođe do tačke kada prostor
postaje osnovni ograničavajući faktor za njen dalji razvoj.
Međutim, ukoliko se bolje
organizujete, uz određena
ulaganja, vaš postojeći prostor
možete bolje iskoristiti i stvoriti višak prostora za uvođenje
novih artikala. Rešenje za to
predstavljaju različiti sistemi
za deljenje polica (eng. shelf
dividers).
Police same po sebi pred-
stavljaju idealno rešenje da
na malom prostoru izložite
veliki broj artikala, a da oni
ne stoje jedan na drugom.
Police obezbeđuju samo vertikalnu organizaciju prostora.
O horizontalnoj organizaciji
prostora malo ko razmišlja, a
kao rezultat toga imamo da
proizvodi praktično „stoje“
jedni na drugima. Iako ste ih
vi idealno postavili tako da oni
budu jedan pored drugog, čim
kupci počnu da manipulišu
proizvodima na policama, oni
počinju polako da se „prelivaju“ jedni na druge, dolazi do
njihovog mešanja, proizvodi ispadaju sa polica i slično.
Rešenje za ovaj problem su
sistemi za horizontalnu organizaciju prostora čijom upotrebom obezbeđujete:
1. optimalnu iskorišćenost
prostora – svaki proizvod
ima svoje mesto; na ovaj na-
čin obezbeđujete da širina
prostora na policama idealno odgovora širini pakovanja
artikala tako da ne zauzimate
bespotrebno prostor zbog nejednakog slaganja proizvoda;
2. jasnu fizičku i vizuelnu
razdvojenost proizvoda – svi
proizvodi su fizički odvojeni
jedan od drugog tako da se
lako prepoznaje granica između dva artikla, a samim tim i
kupcima je lakše da na polici
april 2012 www.instore.rs
uoče baš onaj artikal koji njima treba;
59
3. olakšani proces popune
robe na policama – pošto su
slotovi sa proizvodima jasno
postavljeni, radnik koji vrši
popunu robe na policama troši manje vremena da bi popunio artikle koji nedostaju na
policama; takođe, značajno će
uštedeti vreme neophodno da
izmešane proizvode razdvoji i
vrati ih u predviđen red i raspored;
4. sprečavanje „prelivanja“ različitih proizvoda – „prelivanje“ proizvoda je svakako jedan od glavnih problema kada
na jednoj polici imate veliki
broj artikala; kada su oni fizički odvojeni ovaj problem će
vam se ređe javljati;
5. bolje iskorišćavanje dubine prostora na policama
– upotrebom sistema za guranje proizvoda (eng. push)
možete praktično iskoristiti
celokupnu dubinu prostora
police i na taj način eliminisati potrebu da proizvodi
koji se više prodaju stoje u
dva reda; takođe, i radnicima
štedite vreme koje troše na
obilazak i popunu proizvoda
na policama. Sistem funkcioniše tako da kako kupac uzme
jedan proizvod, tako sledeći
proizvod dolazi na njegovo
mesto. Praktično, polica uvek
izgleda savršeno popunjena
iako na njoj stoje možda samo
dva pakovanja.
Za organizaciju polica možemo koristiti dizajnirana (fabrička) sredstva ili priručna
sredstva za koja ćemo sami
angažovati nekoga da nam ih
uradi. Osnovna prednost fabričkih sredstava je njihova
modularnost. Većina razdelnika polica funkcioniše po principu šina na koje se razdelnici
fiksiraju. Na taj način vrlo lako
se menja širina slotova u koje
se proizvodi ubacuju i jednostavno se prilagođavaju veličini
pakovanja svakog proizvoda.
Primenom ovih sistema prostor nam je uvek savršeno organizovan i prilagođen našim
potrebama, bez obzira na tip
pakovanja koje u tom trenutku
držimo na nekoj polici.
Postoje 3 osnovna tipa sistema za organizaciju polica koje
ću vam ukratko u nastavku
predstaviti:
• „Push“ sistemi (sistemi za
guranje proizvoda) jesu
najkompleksniji
sistemi
koji se sastoje od graničnika sa leve i desne strane,
sistema koji gura proizvo-
de (tzv. pušera) i frontalne barijere koja može biti
zatvorena ili poluotvorena. Ovi sistemi se mogu
upotrebljavati za sve vrste
proizvoda bez obzira na
tip pakovanja ili veličinu.
• Gravitacioni sistemi – sastoje se od graničnika
sa leve i desne strane i
frontalne barijere koja u
zavisnosti od proizvoda
može biti poluotvorena
ili zatvorena. Da bismo
uopšte koristili ovaj sistem
neophodno je da police
imaju mogućnost da budu
nagnute pod određenim
uglom.
• Klasični sistemi – podrazumevaju kombinaciju koja
fizički deli proizvode jedne od drugih na način da
ih fizički odvaja. Po želji,
možemo ih koristiti sa ili
be z frontalne barijere u
zavisnosti od tipa pakovanja i vrste proizvoda. Ovo
su najednostavnija rešenja
koja možete i sami napraviti.
Za izradu priručnih sredstava možete koristiti klirit ili
foreks. Oba ova materijala se
lako obrađuju, relativno su
lako dostupni i možete ih na
jednostavan način prilagoditi
vašim policama i potrebama.
Iako vam na prvi pogled ova
rešenja deluju skupa, nemojte
smetnuti sa uma da je najskuplji resurs koji imate u vašoj
radnji prostor. Od toga kako
ga koristite i koju količinu artikala ste u stanju da ponudite
kupcima, direktno će zavisiti
i vaš profit. Bolje iskoršćenje
prostora i povećan asortiman
svakako će voditi većem prometu, a samim tim i zaradi, a
inicijalna ulaganja će vam se
svakako brzo vratiti.

60
april 2012 www.instore.rs
komšijski dućan: moguće je opstati
STR Duga u dvorištu Doma zdravlja u Jagodini
Osmeh nema cenu
Radnja ponekad postane prava ispovedaonica, podele sa mnom i dobro i loše. Jedna bakica od 80 i nešto
često navrati na pivo, ali biće da je i zbog društva, priča vlasnica Milena Radivojčević
Razgovarala: Vojislava Popović,
[email protected]
M
alo je onih koji u krugu jagodinskog Doma
zdravlja, u Karađorđevoj ulici, ne svrate u prodavnicu Duga. Zaposlenima upravo
tu počinje radni dan, uz sveže
pecivo i novine. Pacijenti, i
oni koji im dolaze u posetu,
nadaju se bržem oporavku uz
voće, sokove i program zdrave hrane. Ima i komšija iz kraja koji u Dugu dolaze po svoje
dnevne potrepštine, a kada
se na vratima radnje pojavi
nasmejani muškarac sa pocepanom majicom, svi znaju da
je u obližnjem porodilištu zaplakala još jedna beba. I da je
trenutak da se u korpu stave
bombonjera, flaša viskija i buket cveća.
Vremena su teška, ljudi su nezadovoljni, izmučeni besparicom
i svakakvim nedaćama koje ih
muče, pa mi uvek bude drago
kada mi kažu da svraćaju zbog
moje vedrine, osmeha i strpljenja da ih saslušam. Moja radnja
ponekad postane prava ispovedaonica – ljudi podele sa mnom i
dobro i loše. Jedna bakica od 80
i nešto često navrati na pivo, ali
biće da je ovde i zbog društva,
kroz smeh priča Milena Radivojčević, ispomoć suprugu
i vlasniku Draganu koji već
20 godina pliva u trgovačkim
vodama.
A kako je danas biti
trgovac?
Dragan, koji sebe smatra veteranom u ovom poslu kojim
se bavi još od studentskih
dana, kaže: Krajem osamdesetih
godina, trgovina je bila obećana
zemlja, pravi eldorado. U svom
okruženju, ja sam sada poslednji
musketar iz te generacije. Radnju sam, uz saglasnost Doma
zdravlja i sindikata, otvorio
1991. god, ali sam, zbog hiperinflacije morao da je zatvorim
1994. i 1995. god. Sada je jednako teško, jer naša država ni
malo ne štiti, niti izlazi u susret
privatnicima.
Na površini od 35m2 smešteno je oko 1.000 artikala, manje
nego ranijih godina, a Milena
i Dragan su asortiman prilagodili potrebama bolničkog
okruženja. Prodaja peciva,
voća, suhomesnatih proizvoda, vode, sokova, konditorskih
proizvoda, sladoleda, kozmetike, zdravih namirnica i cigareta donosi dnevni pazar koji
po mušteriji, u proseku, iznosi
oko 250 dinara. Ono što ti odmah padne u oči, to i kupiš. Kad
nešto ne ide dobro, staviš ga tamo
gde će to kupac primetiti. I uvek
vodiš računa o tome da su police
pune. To ostavlja dobar utisak
kod kupca, što je potpuno zdrava
psihologija. Ponekad se iznenadim koliko se neki proizvod dobro
prodaje, kaže Dragan.
U Jagodini su veliki lanci i
veleprodaje sa maloprodajnim prostorom zauzeli i dosta lokacija, a među njima su
Dis, Metro, Maxi, Roda, Idea
i Alfa. Duga, na sreću, zbog
specifičnosti lokacije opstaje, dok su mnogi privatnici
u neposrednom okruženju
bili primorani da stave ključ
u bravu. Dragan objašnjava:
Pozicija radnje nam dosta ide u
prilog, ali ja sam najviše ponosan
na činjenicu da smo oduvek bili
„na dobrom glasu“. Obučavam
svoje zaposlene, insistiram da
odnos prema mušterijama bude
potpuno korektan, naročito pri
merenju, i apsolutno ne dozvoljavam bilo kakvu manipulaciju.
Nabavka robe
U današnjim uslovima, nije
lako opstati. Pored nameta, tekućih obaveza, režijskih troškova,
izmirivanja računa sa dobavljačima i obezbeđivanja plata za
2 radnice, redovno isplivavaju i
troškovi poput licence za prodaju
cigareta, na primer, koja košta
12.300 dinara. Znate li vi koliko ja paklica cigareta treba da
prodam za taj iznos?, uzvikuje
Dragan. Iako sama nabavka
robe najčešće nije problem,
prostora za zaradu je veoma
malo. U Dugu roba stiže kako
iz veleprodaje, tako i od samih
proizvođača, a o toj saradnji
Dragan kaže sledeće: Bilo bi logično da je roba uzeta direktno od
proizvođača povoljnija, ali u praksi nije tako. Veleprodaja u Srbiji
ima povlašćen status, pa dobijaju
duže rokove otplate, a često nude
i razne akcije. Ipak, problem je u
tome što veleprodaja nama daje
robu po cenama sopstvene maloprodaje, a od proizvođača imamo
olakšice tek kada oslabi prodaja.
Zato i mislim da prodavnice ko-
mšijkog tipa, u ovom globalnom
sistemu trgovine, nažalost nemaju nikakvu budućnost.
Iako odnos sa dobavljačima
ocenjuje kao dosta korektan,
ipak im zamera kada mu u
porudžbini, navodno greškom, stižu stvari koje nije
odabrao. Ovo bi bilo u redu
kada bi komercijalisti pristajali na konsignaciju, po principu,
kad prodam - platim, što uglavnom nije slučaj. Ipak, Dragan je
uvek rad da sasluša i prihvati
njihove predloge kada je o
novitetima za police reč. Od
pretprošle godine, Coca-Cola i
Bambi, na primer, imaju sopstvene komercijaliste, i prednost
je što od njih direktno mogu da
čujem o novim proizvodima, pošto je prirodno da želim prvi da
ih imam u svojoj radnji.
Da je raspoloživog novca više,
Dragan i Milena bi renovirali
radnju, malo osvežili enterijer
i postavili veliku svetleću reklamu. To će, kako kažu, ipak
morati da sačeka bolje dane.
U međuvremenu, nastavljaju
da dele osmehe. A oni odolevaju poskupljenju. Zato što
nemaju cenu.

april 2012 www.instore.rs
61
komšijski dućan: reč po reč
Vlasnici malih radnji u Srbiji za InStore magazin govore o problemima sa kojima se
susreću u poslovanju, ali ima i oni koji ne vide sve tako crno
Razgovarala: Vojislava Popović, [email protected]
Čekamo bolja vremena
Svi treba da rade
Prosečna potrošačka korpa: 300 dinara
Vlasnik: Mirjana Vučetić
Naziv radnje: STR Peđa
Adresa : Aleksandra Veljkovića 17,
Jagodina
Godina otvaranja radnje: 2002.
Kvadratura: 80 m2
Broj kasa: 1
Broj zaposlenih: 2
Prosečna potrošačka korpa: 700 dinara
Tokom 2006. godine smo dosta investirali u objekat, a tek sada osećamo teret
vraćanja kredita. Tada nismo mogli ni da
zamislimo da će se dnevni pazar zaustaviti na iznosu koji smo zabeležili 2009.
godine, i koji je i do danas ostao izuzetno nizak. Uglavnom se prodaje roba čija
je cena određena nekakvom uredbom ili
ona sa malom maržom, a u koju spadaju cigarete, šećer i ulje, kao i elektronske
dopune. Pri nabavci nemamo problema,
a robu uzimamo preko trgovačkih putnika. Komšijski dućani, poput našeg,
uglavnom zavise od kupovne moći komšija, prijatelja i rođaka, a ona je sada
znatno oslabljena, pa se to dosta odražava i na rezultate poslovanja. Da bismo
izašli kupcima u susret, nudimo robu na
odloženo plaćanje. U blizini naše radnje
se nalazi dosta malih samostalnih trgovina, ali svaka od njih, baš kao i naša, ima
svoje stalne mušterije. U centru grada
je otvorena i jedna Idea prodavnica, pa
se sa konkurencijom borimo nižim cenama i ljubaznošću, kao i akcijama koje
objavljujemo u lifletima. U firmi radi cela
porodica, ćerka se bavi knjigovodstvom,
pa se zajedničkim snagama i svim silama
borimo da napredujemo i poboljšamo
poslovanje.
U Jagodini nije lako biti trgovac s obzirom na to da je grad preplavljen radnjama
velikih lanaca, ali i veleprodaje Alfa koja
ovde ima čak 51 maloprodajni objekat, od
kojih su dva u neposrednoj blizini mog
marketa. Ipak, mi smo zadovoljni prometom, poslujemo dobro i ne žalimo se. Mislimo da svi treba da rade, jer svako, pa i
konkurencija, ima pravo da se bori za svoj
opstanak. Iskreno, kod nas promet nije
drastično opao poslednjih godina. Manje
se stavljalo u korpu u prvim mesecima
od početka ove godine, što se uvek desi
posle novogodišnjih i božićnih praznika,
ali mi uspevamo da održimo isti prosek
kao i ranije, pre krize. Neki ljudi kod nas
obavljaju manje kupovine, a u megamarketima velike, ali ima i onih koji i u našoj
radnji prave pazar od po nekoliko hiljada
dinara. Trudimo se da uvek imamo kompletnu ponudu, a pored polica, imamo
čak 20 frižidera i 5 zamrzivača, koji su
uvek puni. Korektno sarađujemo sa komercijalistima i dobavljačima, a i postavili
smo se tako da niko pri nabavci robe ne
vrši pritisak na nas. Povremeno obradujemo učesnike nekih lokalnih takmičenja
i sportskih klubova osvežavajućim napicima i posluženjem, a u vreme praznika,
kao na primer za 8. mart, nudimo i lepo
aranžirane i spakovane pakete za dame po
vrlo pristupačnim cenama.
Vlasnik: Ivan Blažin
Naziv radnje: STR Blažin
Adresa : Štrosmajerova 49, Novi Bečej
Godina otvaranja radnje: 1998.
Kvadratura: 60 m2
Broj kasa: 1
Broj zaposlenih: 6
Komšijsko ćaskanje
Vlasnik: Radmila Gvozdenović
Naziv radnje: STR Gvozdenović - Sjaj
Adresa: Jablanička 144, Beograd
Godina otvaranja radnje: 2005.
Kvadratura: 20 m2
Broj kasa: 1
Broj zaposlenih: 3
Prosečna potrošačka korpa:
300–500 dinara
Uprkos svemu, borim se i nekako opstajem. Na Ceraku radim već 30 godina,
ovo je moj komšiluk, svuda su poznata
lica, pa tako i imam mušterije koje u radnju ne dolaze samo po kućne potrepštine,
već i da se komšijski isćaskamo, nasmejemo, požalimo jedni drugima… Iako
je u neposrednu blizinu stigao Maxi,
koji svima nama „uzima“ deo kupaca i
pazara, mislim da ljudi ipak vole male
radnje, iz navike, zbog prisnijeg odnosa
i brže usluge. Ali, zaista nije lako. Kriza
se baš svuda oseća. I bez gledanja u kalendar znam kad dođu dani pred penziju:
tada se jaja kupuju na komad, i moli za
kutiju cigareta na veresiju, dok ne stigne
novac. Zato ljudi i dolaze kod mene, jer
im ja uvek izađem u susret, vidim koliko
je teško i kakva je besparica, mada i mi,
trgovci, jedva uspevamo da pokrijemo tekuće obaveze i plate za radnike. Nameti
i firmarine su visoki, stalno pristižu nove
obaveze, vađenje licenci, itd., a sa ograničenim maržama na proizvodima koji se
najbolje prodaju, kao što su hleb, mleko
i šećer, jedva da išta može da se zaradi.
Volela bih da se nešto promeni nabolje,
mada nisam sigurna kada će se to desiti.
Nisam daleko od penzije, pa i ne gledam
baš daleko u budućnost, ali ću ipak dati
sve od sebe da makar održim radnju.
62
april 2012 www.instore.rs
noviteti za police
ŠARAC
PINT CAN,
NOVA JELEN
LIVE LIMENKA
Proizvođač: Vinarija Tikveš
Distributer: Knjaz Miloš A.D.
LIGHT - POGODAN ZA
DIJABETIČARE
Proizvođač:
Industrija smrznute hrane Frikom ad
BIC FLEXI LADY
KLUPSKA JABUKA MODI
Proizvođač:
Apatinska pivara Apatin d.o.o.
SREĆKO
GRANDISSIMO LIGHT
VANILA - ČOKOLADA
Proizvođač:
Industrija smrznute hrane Frikom ad
MISS SOLEIL
Proizvođač: BIC, Francuska
Distributer: MD International
GLISS TRETMANI U PENI
Proizvođač: Schwarzkopf&Henkel Production
Europe Gmbh & Co. KG, Diseldorf, Nemačka
Distributer: MD International
Proizvođač: :
Industrija smrznute hrane Frikom ad
SYOSS PUDER
ZA VOLUMEN
Proizvođač: BIC, Francuska
Distributer: MD International
VADEMECUM PRO MEDIC
Proizvođač: Schwarzkopf&Henkel Production
Europe Gmbh & Co. KG, Diseldorf, Nemačka
Distributer: MD International
PERWOLL BRILLIANT –
BLACK,COLOR,WHITE
Proizvođač: Schwarzkopf&Henkel Production
Europe Gmbh & Co. KG, Diseldorf, Nemačka
Distributer: MD International
NECTAR FAMILY
U NOVOM
PRAKTIČNOM
PAKOVANJU
- NIJE SVEJEDNO
Proizvođač:
Nectar d.o.o.
Proizvođač: Delta Agrar
Distributer: Delta Agrar
LIFE PREMIUM
MANGO
I POMORANDŽA
100%
Proizvođač:
Nectar d.o.o.
Proizvođač: Henkel
Distributer: MD International
april 2012 www.instore.rs
LIMITIRANO IZDANJE
NIVEA SOFT KREME
NICOLA DE MAIN
NIVEA FOR MEN
PURE IMPACT
GEL ZA
TUŠIRANJE
NIVEA SUN PURE & SENSITIVE; NIVEA SUN KIDS
PURE & SENSITIVE
Proizvođač: Beiersdorf AG
Distributer: Beiersdorf d.o.o. Beograd
Proizvođač: Beiersdorf AG
Distributer: Beiersdorf d.o.o. Beograd
Proizvođač: Beiersdorf AG
Distributer: Beiersdorf d.o.o. Beograd
GUARANA CRANBERRY
LINO LADA NOUGAT 400G
VEGETA SLATKA PAPRIKA
MIX 100G, VEGETA LJUTA
PAPRIKA MIX 100G,
VEGETA CRNI BIBER MIX
100G
Proizvođač:
Podravka
Proizvođač:
Podravka
Proizvođač: Knjaz Miloš A.D.
Distributer: Knjaz Miloš A.D.
NEGAZIRANA VODA
VRNJCI - SPORTSKI
ZATVARAČ
Proizvođač:
Voda Vrnjci a.d. Vrnjačka Banja
MINI PLAZMA PRELIVENA
JOGURTOM KAJSIJA 100G
Proizvođač:
Koncern Bambi Banat AD
TERRA LAZARICA
BARRIQUE
ŠPRICER U LIMENCI ROSE, BELI
Proizvođač:
Rubin A.D.
Proizvođač:
Rubin A.D.
YO D`ORO PRELIVENE
NAPOLITANKE SA
KOKOSOM 120G
Proizvođač:
Koncern Bambi Banat AD
BELLO KISELA PAVLAKA
JUHU KREM PORODIČNO
PAKOVANJE 1 KG
Proizvođač:
Koncern Bambi Banat AD
Više o proizvodima i
marketing podršci na
www.instore.rs
kontakt:
Proizvođač: Imlek
Distributer: Imlek
[email protected]
63
64
april 2012 www.instore.rs
iz četiri ugla
Jačanje domaće trgovine
Efikasnije
poslovanje
ključ uspeha
Miloš Ristić, viši
potpredsednik category managementa,
lanca snabdevanja,
indirektne nabavke
i tranzita i kvaliteta
i održivog razvoja za
Srbiju, BiH i Crnu Goru
Delhaize Europe
U cilju efikasnog približavanja standardima i zahtevima Evropske Unije po pitanju kontrole kvaliteta hrane i tehničke
ispravnosti neprehrambenih proizvoda
na domaćem tržištu, Delhaize Srbija je u
strategiju svog poslovanja uvrstila proces
ubrzanog usaglašavanja principa poslovanja sa propisima i principima EU.
Lakše do svih
dozvola
Mitar Obradović,
direktor i vlasnik,
trgovinska firma
Mile Prom
Trenutno najveći problem maloprodaje
jeste nizak standard i platežna moć stanovništva, što uslovljava veliki problem
kod naših ljudi i učestalost krađa u maloprodajnim objektima. U tom domenu
maloprodavac nije zaštićen nikako, jer
za krađu ispod 10.000 dinara ne postoje
sankcije ni kazne od strane nadležnih institucija.
Idući ka tom cilju, snažno podržavamo
sve inicijative buduće vlade koje nas vode
u pravcu stvaranja privrednog ambijenta
koji je potpuno zakonski regulisan i koji
će omogućivati podizanje standarda i
efikasnije poslovanje, kao ključa uspešne
privrede. Dobijanje statusa kandidata za
priključenje EU i uklanjanje određenih
trgovinskih barijera za zemlje u okviru
sporazuma CEFTA, kao i sve promene
zakona i propisa koji će olakšati trgovinsku razmenu svakako jesu motor koji vodi
razvoju privrede i otvara našu zemlju za
dalja privlačenja stranih investicija i „razigravanje“ tržišne utakmice.
Mi priželjkujemo brže donošenje podzakonskih akata i uredbi koje prate realizaciju potpisanih sporazuma, posebno
međudržavnih. Važno je da predstavnici
države od ovih sporazuma izvuku najbolje za tržište Srbije: pojednostavljanje
izvoznih procedura i zaštitu domaćih
proizvođača i potrošača. Efikasnost u tumačenju i primeni sporazuma, sa jasnim
uputstvima o pravima i obavezama pri-
Zdrava konkurencija lokalnim trgovcima
ne može mnogo da smeta, već samo može
da ih podstakne da rade na sebi. Potrošači su oni koji po različitim kriterijumima
biraju pravu trgovinu za svoju kupovinu.
Ono što mi već duži niz godina činimo
da zadržimo svoje postojeće mušterije,
kao i da pridobijemo nove, jeste otvaranje svih naših objekata na frekventnim
lokacijama, u naseljenim mestima u gradu, bez konkurencije u blizini. Osim toga,
naši aduti su i asortiman neophodan za
svakodnevnu kupovinu, kao i dobre cene
proizvoda.
Kod reformi ekonomske politike najbitnije je rešiti problem administracije, sređivanje i lakše dolaženje do potrebnih dozvola za rad koje su nam neophodne radi
investiranja, ulaganja u otvaranje novih
objekta. U Loznici, gde je sedište naše firme, problemi nastaju u vezi sa dobijanjem
dozvola za rad, dozvola o vlasništvu iz katastra ili urbanizma i koje su neophodne
za dobijanje određenih kredita za širenje
vrednih subjekata, podstaklo bi efikasnost
poslovanja i razvoj ponude.
Delhaize grupa kroz planove za dalji
razvoj proizvoda privatne robne marke, pruža izuzetnu mogućnost domaćim
proizvođačima za plasman proizvoda na
tržišta koja do sada za njih nisu bila otvorena ili je pristup na njih bio otežan. Da
bi ti potencijali bili iskorišćeni, i domaći
proizvođači moraju ispoštovati standarde kontrole kvaliteta koji su važeći u EU.
Očekujemo da će državne institucije u
podržavati ovaj proces, olakšavajući proizvođačima dolazak do traženog nivoa
proizvodnje bez velikog uvećavanja troškova, koji bi doveo do skoka cena finalnog proizvoda.
Delhaize grupa kao maloprodajni lanac
prehrambenog tipa sa velikim iskustvom
poslovanja u različitim sredinama i zemljama različitih nivoa ekonomskog razvoja, želi da sa svim segmentima države,
društva i tržišta radi na efikasnom približavanju domaće privredne klime standardima Evropske unije.
maloprodajnog lanca. Kod nas, na primer,
dobijanje svih neophodnih dozvola traje
od 8 meseci do godinu dana, a to nas sve
znatno usporava i koči naš razvoj.
Neophodno je da se sprovedu određene
mere za bolje vođenje ekonomske politike, koje bi svim učesnicima u sektoru
robe široke potrošnje olakšale poslovanje.
Takve mere bi trebalo da omoguće bolji
životni standard ljudi što će se odraziti i
na kupovnu moć stanovništva, razvoj samog društva i razvoj privrede, kao i jačanje naše firme, koja posluje poslednjih 19
godina.
To će nam omogućiti da se potrošači
snabdevaju životnim namirnicama po
prihvatljivim cenama za njih. Sa boljim
standardom povećaće se i zaposlenost i
potreba za otvaranje novih radnih mesta.
Verujemo da će doći i do dinamičnog rasta privrede, privlačenja novih investicija
i širenja maloprodajne mreže, pa i jačanja
domaće trgovine.
april 2012 www.instore.rs
Važan je
dijalog i
razumevanje
Mihailo Stanišić,
generalni direktor,
Strauss Adriatic
Činjenica je da se svi privrednici u Srbiji
suočavaju sa sličnim izazovima u poslovanju. Pred svima nama je buran period
u kom nam sledi oporavak od posledica
svetske ekonomske krize. Takva situacija
je u Srbiji dodatno otežana nelikvidnošću
privrede, a za nas kao i za sve druge koji
posluju sa inostranstvom, ključno pitanje
je stabilnost kursa dinara. Nepredvidivost
kretanja domaće valute velikim delom
utiče na izmirivanje obaveza prema inostranim dobavljačima, otplatu rata kredi-
Potrebno
definisati
realan plan
Feđa Vuković,
General Manager,
Orbico Beograd
Svaki izbori nam daju priliku da odvojimo malo vremena od naših svakodnevnih
obaveza, preispitamo kvalitet našeg poslovnog okruženja i pogledamo optimistično prema boljoj budućnosti. U današnjim vremenima globalne krize sve firme
posluju pod vrlo teškim uslovima, čak i u
razvijenim, dobrostojećim tržištima. Tržište Srbije je mlado, u ranim fazama razvoja i još uvek nema dovoljno alata i sredstava da brzo prevaziđe sve probleme koji su
nas zatekli. Trebalo nam je više vremena
da se efekti krize manifestuju na našem
ta i procenu prihoda od prodate robe, što
kompanijama u Srbiji otežava pravljenje
realnih kalkulacija. Treba napomenuti da
su domaći preduzetnici i dalje opterećeni
postojanjem neefikasnih propisa i komplikovanom administracijom, koja umnogome otežava i usporava ostvarivanje planiranih poslovnih ciljeva. Ipak, vidljivi su
i pozitivni pomaci u poslovanju, pa su se
konkretno na domaćem tržištu kafe prilike stabilizovale i to, pre svega, zahvaljujući doprinosu zdrave konkurencije i profilisanih tržišnih igrača, čije se poslovanje
zasniva na fer-pleju.
Da bi naše poslovanje bilo još uspešnije, nama kao proizvođaču, osim kvaliteta
proizvoda koje nudimo, važna je i cena
Vidljivi su i pozitivni pomaci u
poslovanju, pa su se konkretno
na domaćem tržištu kafe prilike
stabilizovale i to, pre svega,
zahvaljujući doprinosu zdrave
konkurencije i profilisanih
tržišnih igrača, čije se poslovanje zasniva na fer-pleju.
tržištu, ali isto tako će nam trebati više
vremena da izlečimo probleme i vratimo
se na pozitivan trend. Za mene to znaci da
moramo biti realniji u našim planiranjima
i agresivniji u rešavanju problema, ali jedno je sigurno: kriza će proći, a na nama je
da odredimo koliko će trajati. Uvoznici i
trgovci robe široke potrošnje se susreću sa
raznoraznim problemima zbog specifičnosti posla: FMCG zahteva velika finansijska ulaganja i radi se sa malim maržama.
Takav poslovni model je vrlo osetljiv na
sve probleme na tržištu i teško podnosi
velike oscilacije. Zbog kompleksnosti i
veličine sistema, većina firmi nije u stanju
da brzo reaguje i prilagodi se velikim padovima, čak i usponima tržišta: zahtevaju
stabilnost i pažljivo planiranje razvoja.
Zbog toga država može najviše pomoći u
sledeća dva segmenta.
• Stabilnost domaće valute. Nestabilnost i nepredvidivost domaće valute je
problem sa kojim se susreću sva pravna
i fizička lica. Tržište Srbije se oslanja
na finansiranje i uvoz robe pretežno iz
zemalja EU i Kine, i svaka depresijacija
valute ima skupe negativne posledice
za uvoznike. NBS-ov program dinarizacije predstavlja korak u dobrom
65
koja je prihvatljiva za potrošače. Akcizno opterećenje kafe trenutno je izuzetno visoko, obračunava se procentualno
na uvoz sirove kafe i iznosi 30%. Takva
cena se najviše odražava na kupovne navike potrošača. Za rešenje ovakve situacije
postoje dva modela. Prvi model je oslobađanje kafe od akciza sa čime se slažu
i poreski stručnjaci. Prihod od akciza na
kafu u budžet Republike Srbije donosi
svega dve milijarde dinara na godišnjem
nivou, a najviše opterećuje potrošače sa
nižim prihodima. Sa druge strane, razumemo da u ovim kriznim vremenima to
za svaku vladu može biti nerealan zahtev.
Zbog toga bi prihvatljivije rešenje bio
drugi model koji je primenjen i u zemljama regiona. On podrazumeva uvođenje
poreskog sistema fiksnog zahvata po uvezenom kilogramu, čime bi država imala
„zagarantovan“ deo po osnovu projektovanog uvoza.
Za sve učesnike u privredi, pa i nas u sektoru robe široke potrošnje, važno je postojanje dijaloga i međusobno razumevanje potreba. Verujemo da su uz postojanje
efikasne administracije, stabilnost domaće valute i poreskog sistema koji je prihvatljiv za sve, takvi odnosi lakše održivi.
pravcu, ali je potrebno definisati realan
plan kako postići te ciljeve i osigurati
dovoljna sredstva za uspeh. Sve firme
pokušavaju da deo troškova, koji prozilazi iz depresijacije, nadoknadi ugrađivanjem u maloprodajnu cenu proizvoda. Rezultat tog modela je da imamo
skuplje proizvode na polici i tržište se
sporije razvija zato što se potrošači često odlučuju na manju kupovinu ili kupovinu jeftinijih brandova.
• Povoljniji izvori finansiranja. Trenutni uslovi finansiranja u Srbiji su još nepovoljni u odnosu na zemlje u regionu.
S obzirom da veliki broj firmi posluje
sa negativnim rezultatom ili minimalnim profitom, nisu u stanju finansirati
svoj razvoj iz profitabilnosti i zavise od
dostupnosti i troška kredita. Posledica
je da se teško odlučuju za velike investicije u dalji razvoj i samim tim dodatno usporavaju razvijanje tržišta
Tržište Srbije je mlado, u ranim
fazama razvoja i još uvek nema
dovoljno alata i sredstava da
brzo prevaziđe sve probleme
koji su nas zatekli.
66
april 2012 www.instore.rs
periskop
Predizborna idila
Med i mleko
više od 200 dana. Pa, zar nije bilo i jeftinije i lakše ukinuti nepotrebne procedure
i prepreke za biznis, koje teraju ionako
sve manji broj zainteresovanih investitora da Srbiju zaobilaze u širokom luku?!
Autor: Milan Ćulibrk, urednik u NIN-u
P
rava je šteta što su izbori na
svim nivoima u Srbiji zakazani
za 6. maj. Samo do tada, naime,
zemljom će teći med i mleko.
Uzgred, ne samo da će mleko
teći, već će i seljacima, ako je verovati
ministru poljoprivrede Dušanu Petroviću, biti povećane premije na pet dinara
za litar. Na stranu što zlobnici tvrde da su
premije morale da se povećaju, jer su krave počele da daju manje mleka. Nemaju
mira od silnih političara koji od početka
predizborne kampanje ne izlaze iz štala.
Samo da ne podbace i prinosi u staklenicima i na njivama. Jer, političari od rođenja nisu obišli više poljoprivrednih gazdinstava nego u poslednjih mesec dana.
Toliko vole svoju zemlju. Ili, možda, više
vole glasače, koji tu zemlju obrađuju.
No, briga političara za seljake sasvim je
opravdana. Ako uz januarski dramatični
pad industrijske proizvodnje i agrar podbaci, eto Srbije u recesiji. Bez obzira ko će
posle 6. maja formirati novu vladu. Zato
su se, u skladu sa narodnom izrekom Bolje
sprečiti nego lečiti, svi političari, kao da su
već napravili „vladu narodnog jedinstva“,
toliko razleteli po farmama, njivama, rasadnicima, po šumama i gorama...
Svima je, takođe, zajedničko obećanje
da će, čim dođu na vlast, udvostručiti
agrarni budžet. Prosto je milina slušati ih
kako se utrkuju u obećanjima. Ma kakva
Evropska unija? Većih subvencija nema
nigde na svetu. Problem je samo što će
one trajati do 6. maja u 20 časova, odnosno do zatvaranja biračkih mesta. Posle
toga neko će morati da ugasi svetlo u krčmi punoj ne toliko dima koliko praznih
obećanja. I da naplati sve što se tokom
kampanje pojelo i popilo. Tek kada se sve
to sabere videće se koliki je bio trošak.
Sada se zna samo ko će to da plati. Naravno, oni koji nisu ni jeli, ni pili. Dakle,
poreski obveznici.
Ma kakva Evropska unija?
Većih subvencija nema
nigde na svetu. Problem
je samo što će one trajati
do 6. maja u 20 časova,
odnosno do zatvaranja
biračkih mesta.
Posle toga neko će morati
da ugasi svetlo u krčmi
punoj ne toliko dima koliko praznih obećanja.
Da im drugi ne bi zavideli, neće biti bolje samo farmerima. I strani investitori
imaju razloga da trljaju ruke. Njima je
odlazeća vlada, samo mesec i po pre kraja mandata, povećala najniže subvencije
za svako novo radno mesto sa 2.000 na
4.000 evra, dok je gornji limit, verovatno
greškom nekog nepažljivog činovnika,
ostao nepromenjen, 10.000 evra. U Vladi
možda računaju da je to dovoljna nadoknada za „duševnu bol“, koju strani investitori preživljavaju u redovima za brojne
dozvole, koje ponekad moraju da čekaju i
U nemoći da se sa političkim konkurentima izbore na drugi način, lideri
pojedinih stranaka obećali su besplatno
školovanje studenata i to na – privatnom
univerzitetu! Ne, nije greška. A i ovo, na
prvi pogled, apsurdno obećanje ima vrlo
jednostavno objašnjenje. Osnivač i vlasnik tog univerziteta je član partije. Uz
to, ekonomisti tvrde da će na taj način još
i dobro zaraditi. Jer, samo će školovanje
u prvoj godini biti besplatno. Oni koji
misle da završe fakultet, moraće da plate
ostatak školarine. Pa, sad, vidite ko je tu
naivni filantrop?
Uz besplatan upis brucoša, pod ruku ide
i „crveni karton“ Međunarodnom monetarnom fondu. To što bi neko u Srbiji
rado video leđa MMF-u, moglo bi da se
pripiše uobičajenom predizbornom folkloru, ali samo pod uslovom da iza takve
izjave ne stoji još uvek aktuelni zamenik
premijera i ministar policije Ivica Dačić.
Uz to, on je, po svemu sudeći, samo rekao ono što misli i većina njegovih kolega
u kabinetu premijera Mirka Cvetkovića.
Samo se plaše to javno da kažu. Ali su
svojim delima već pokazali šta misle o
MMF-u. Najpre su uradili sve da se do
okončanja izbora stopira ranije dogovoreni aranžman iz predostrožnosti, a onda
su u prva dva meseca iz budžeta potrošili 37 milijardi dinara više nego što se u
državnu kasu slilo od naplaćenih poreza,
carina, akciza i drugih dažbina. Pri tome
su MMF-u obećali da taj manjak u prva
tri meseca neće biti veći od 26 milijardi. Politički vrh zemlje je, dakle, izigrao
MMF. Šta onda da očekuju obični građani? Tim pre što oni nemaju u svojim
rukama ni štap, ni šargarepu u vidu milijardu evra novih kredita, na koje Srbija
može da računa samo ako bude vodila
razumnu ekonomsku politiku.
68
april 2012 www.instore.rs
periskop iz regiona
Pogled iz Slovenije
Politički
fiskalni
problem
Autor: Prof. dr Bogomir Kovač
Pogled iz Hrvatske
relativno više nego u Španiji i Sloveniji.
Tako bi se izjednačivali troškovi, konkurentnost i kupovna moć. Rešenje za Španiju i Sloveniju unutar EU tako je, dakle,
veći izvoz koji kod kuće uvećava rast i
spašava fiskalni problem. Nemci ili Holanđani bi trebalo više da uvoze i time
zatvaraju platežni bilans. Oboje je vezano, različite su samo odgovornosti.
Hrvatska
nafta – šta
je to?
Autor: Prof. dr Mladen Vedriš
Posledice su iznenađujuće. Ako snizimo
plate javnog sektora u Sloveniji, zbog fiskalne uravnoteženosti, u Nemačkoj bi ih
zbog toga trebalo povisiti. Više nemačke
plate uvećavaju nemačku kupovnu snagu,
ali i slovenački izvoz, a samim tim i privredni rast. Nemci izjednačavaju platežni
bilans i slabe fiskalni, a kod nas je upravo
suprotno.
R
ešavanje evropske finansijske i dužničke krize većina država i vlada
shvata kao oštar rez u snižavanju
državne potrošnje. Uz to, mnogi spremaju i poresku reformu gde se, uz određena sniženja neposrednih poreza, naročito uvećava porez na dodatnu vrednost.
Oboje, paketi štednje u potrošnji i viši
prometni porezi, snažno utiču na slabiji
položaj trgovinske delatnosti.
Za trgovinski sektor to nisu dobre vesti.
Većina rezova štednje u potrošnji, naime,
direktno utiče na efektivnu potražnju i
snižava je. Ekonomija potražnje je za trgovinu odlučujuća i ključna. U krizi, sniženje privatne potrošnje često može zameniti država, a ako štedi i ona, potrošnju
mogu zameniti makar izvozna potražnja
u inostranstvu.
I tu je glavni problem. Ako one države
koje su više zadužene žele da reše svoju
dužničku krizu i deficit, treba im rast,
koji se pre svega temelji na spoljnoj trgovini. Ali ako, na primer, države grupe
PIGS žele da izvoze, neko drugi mora da
kupuje, na primer centralni deo EU.
I baš to drugo usklađivanje evropsku priču štednje postavlja na noge. U međunarodnoj trgovini konkurentnost država
i preduzeća postaju sve važniji. Ako imamo jedinstvenu valutu i različitu produktivnost, razlike se izjednačuju preko relativnih cena i troškova. Država sa većom
produktivnošću prenosi veće troškove, i
obrnuto. To jednostavno znači da bi plate
u, na primer, Nemačkoj, trebalo da budu
Drugi primer je porez na dodatnu vrednost. To je porez koji, iz perspektive
izvoza, pomaže kod nekakve fiskalne depresiacije evra jer ga izvoznici odbijaju,
a domaći ne prihvataju. Izvozna trgovina je zato na relativnoj dobiti, a domaća
ne. PDV, znači, deluje kontradiktorno,
domaće cene relativno povećava, a strane snižava, kući gubimo konkurentnost,
napolju je dobijamo.
Šta u takvim uslovima uopšte možemo
uraditi? Za trgovinu je najvažnije da domaća potrošnja ne padne. Sa tog stanovišta su potezi vlade u Sloveniji i u svim
ostalim državama štetni. Podizanje PDVa je pola puta. Pomaže nam kod izvozne
trgovine, ali je kući problem cenovnog
prebacivanja. Ako toga nema, deo povišenja poslovno pokriva i trgovina. Trenutno se ne vidi svetlo na kraju tunela.
Zašto? Jer je to sve skupa tek slaba politička krivina sadašnih poteza.
Rešenje za Španiju i Sloveniju
unutar EU tako je, dakle, veći
izvoz koji kod kuće uvećava rast i
spašava fiskalni problem. Nemci
ili Holanđani bi trebalo više da
uvoze i time zatvaraju platežni
bilans. Oboje je vezano, različite
su samo odgovornosti.
U
životu svakog od nas, a isto tako i
prezentaciji svake zemlje ili regije,
u prvi plan se stavlja snaga i kvalitet, potencijal i vrednosti koje ta osoba,
područje ili država poseduje. Osoba –
naglašava svoje obrazovanje ili izuzetan
talent što je tržišno unovčivo: vrhunski
sportista, umetnik, menadžer... Država,
pak, ako je to moguće, pohvali će se onim
što je najvidljivije i najisplativije. Na primer, ako poseduje bogata nalazišta nafte
ili plina, tada su i prihodi stabilni i shodno trendovima, stalno rastući.
No, šta je s onim državama koje ne poseduju rudno i mineralno bogatstvo značajnijih razmera, nego su, čak, prisiljene da
ih uvoze i skupo plaćaju, jer se i njihovi
građani moraju grejati i prevoziti, a ekonomija mora trošiti gorivo za proizvodnju... Te države i društva tada stvaraju
ekvivalent za naftu i plin u vrednostima
koje ih čine prepoznatljivima. Recimo,
kada je reč o Švajcarskoj, to su Alpi (čitaj:
visoki turizam), bankarstvo, ekskluzivna
proizvodnja satova... Slovačka, to je država gde se u Evropi proizvodi najviše automobila po stanovniku. Kina je država
gde je moguće proizvesti gotovo sve, i to
po najnižim cenama. Italija – to je pojam
dizajna, mode, čuvene italijanske kuhinje.
Šta je tome svemu zajedničko? Činjenica
da sve te novostvorene vrednosti postaju
platežno sredstvo, žeton u međunarodnoj razmeni - nafta i plin za te države.
Onda, šta je to hrvatska nafta? Jedan je
mogući pravac vrednovanje savršene
april 2012 www.instore.rs
69
Pogled iz Bosne i Hercegovine
geoprometne lokacije, spoj riječke luke,
sutra one na Krku, luke Ploče, efikasne
železnice i prostorno izuzetno dobro
smeštenih aerodroma, uz korišćenje vodenih puteva. Sve to može učiniti Hrvatsku u idućoj deceniji atraktivnom
logističkom platformom na relaciji EU –
globalno okruženje. To je sutra. Ali, šta to
može biti hrvatska nafta već danas? To je
zasigurno proizvodnja hrane - prehrambena industrija. Korišćenje poljoprivrednih površina za uzgoj kultura, koje se
zatim dižu na nivo više dodatne vrednosti: vrhunska vina, sirevi, suhomesnati
proizvodi, nacionalna kuhinja od tartufa i
šparoga do tune i vegete, tek je naznaka
dela proizvodnog asortimana koji Hrvatska može ponuditi na, uskoro otvoreno,
tržište EU, ali i izvan tih granica.
No, kako sebe menjati i prilagoditi se
novim vremenima i novim okolnostima?
Kako se nositi s činjenicom da je većina
izvoznih proizvoda stara po datumu inovacije (još iz bivše Jugoslavije), dok je u
većini tranzicijskih država, zahvaljujući
novim investicijama glavnica izvoznih
proizvoda posledica novih ulaganja i novih tehnologija.
Nove okolnosti, nova sociologija, otvaraju i stvaraju nove tržišne niše. Na primer,
nije na prvu jednostavno odgovoriti na
pitanje šta to znači DINKS. Puni naziv
i prevod glasi: double income, no kids,
znači dve plate u porodici, ali onoj bez
djece. Realnost je to današnjeg vremena
i jedne, za mladu populaciju prelazne životne faze. A isto tako i starije populacije
unutar sužene porodice. Tada se zahteva
vrsta namirnica, veličina pakovanja koja
je prilagođena njihovom načinu života.
Za takvu ponudu poseduju i odgovarajuću kupovnu moć i visok nivo zahteva:
kvalitet, dizajn, pristupačnu prodajnu
mrežu...
I tako redom, šanse i prilike i postoje i
pristižu. Kako ih iskoristiti? Kako biti
u poziciji reći da i Hrvatska može (ali i
mora) da stvori svoj ekvivalent nafte za
uspeh na domaćem i stranom tržištu,
ako i ne pre drugih, a onda ne i puno nakon njih. Setimo se programa UN-a 10
godina ranije “Hrana za naftu”, unutar
događanja Zalivskog rata. Kako biti još
uspešniji u miru kada uz krizu, gde ukupna potrošnja pada, upravo ove obe vrste
proizvoda troši sve više ljudi i traže se u
sve više država.
Život je
nekad siv,
nekad žut
Autor: Kenan Uštović
O
sim ovog, još jedan Bajagin stih me
podsetio na stanje u BiH, prvenstveno u Sarajevu. Taj stih mogu
slobodno pevušiti vojnici koji već danima
štrajkuju ispred Parlamenta BiH, a on
glasi: Ima svet kraja dva, na jednom si ti,
na drugom sam ja, ništa se ne menja, jer ne
želiš ti, a ne mogu ja. Tužno je što je naša
država i dalje u fazi da gasi požare, a ne
da radi na prevenciji. Ali kako već nekako i ide sa požarima, taman kad misliš da
si na jednom mestu uspostavio kontrolu, on izbije na nekom drugom, i to još
snažnije nego pre. Zato se naši narodi još
uvek drže izreke: „Ko se jednom oprži, i
u hladno duva.“
U ovom broju imamo i jedno kratko
kviz pitanje:
Dobitak na lotou u SAD-u krajem
marta iznosio je 640 miliona dolara.
Srećni dobitnik sa ovim novcem može:
a.) fi
nansirati budžet FBiH sa 45%
b.) platiti celokupan uvoz koji je FBiH
imala u februaru 2012. godine
c.) dati 2.500 KM svakoj nezaposlenoj
osobi u FBiH
d.) sve od navedenog.
Tačan odgovor je naravno, i nažalost –
sve od navedenog, pa vi pre nastavka teksta sada procenite da li smo mi previše
siromašna zemlja i/ili je SAD svetlosnu
godinu ispred nas.
Da vidimo šta je to bilo aktuelno u BiH
u proteklom periodu. Svakako je za kom-
panije u BiH značajno to da je Privredna
štampa u saradnji sa VTK BiH ponovno
pokrenula „Izbor 100 najvećih kompanija u BiH“. Cilj projekta jeste promocija
domaćih kompanija i njihovog uspešnog
poslovanja u proteklom razdoblju.
Osim ove akcije, aktuelna je i priča o
vodi. Voda je resurs koji BiH ima u zavidnim količinama, na kojima joj svi zavide
i čiji se kvalitet ne dovodi u pitanje. Ipak,
mi smo samo u prošloj godini uvezli 15
miliona KM flaširane vode, što je otprilike 35 miliona litara. Šta uraditi u ovom
slučaju? Da li je naš narod toliko slep,
pa misli da idilična prirodna lepota koja
krasi ambalaže raznih proizvođača zaista
oslikava kvalitet vode? Da li mi smatramo da je uvezena voda kvalitetnija od
naše domaće?Ovde postoji i treći faktor
koji utiče na kupovinu. To je razmišljanje ljudi da su „u trendu“ ako piju stranu
flaširanu vodu, odnosno da su „seljaci“
(bez obzira šta ovaj termin u stvarnosti
značio), ako konzumiraju domaću. Ma,
na stranu sve to –, najlakše je nama sesti
u kafić, naručiti jednu kafu proizvedenu
u Srbiji, sa mlekom iz Slovenije, i zapaliti
cigaretu hrvatskih proizvođača uz koju
najbolje ide flaširana voda sa nalepnicom
nepoznatog krajolika. Uz sve ovo ide priča kako su svi lopovi, kako nema posla i
kako sve ovo što smo naručili iz dana u
dan sve više košta.
Poslednja priča koje ću se ovaj put dotaći
govori o tome da će BiH i Sarajevo dobiti
niskobudžetne letove prema Evropi. To
bi sigurno bio veoma veliki plus za BiH
turizam, a i mogućnost da mladi ljudi za
skroman novac posete neke od najvećih
evropskih metropola. Ove vrste letova su
već popularne u Hrvatskoj i Srbiji, gde se
za 50–70 evra za sve troškove povratne
karte može stići do Brisela ili Londona.
Međutim u ovoj priči FBiH i Ministarstvo turzima predstavljaju problem, jer se
ne žele odreći 10 evra po putniku, kako
poslovna politika ovakvih kompanija zahteva. Valjda će neko i iz ovih institucija
u doglednoj budućnosti prepoznati prednosti ovakve vrste saradnje, i napraviti
ustupak kako bi i naša zemlja bila povezana sa ostatkom Evrope.
Prošli članak sam završio jednom izjavom Benjdžamina Franklina. I ovaj put
ću iskoristiti misao istog čoveka: Ne planirati znači planirati neuspeh.
70
april 2012 www.instore.rs
Do 2015. pod srednju klasu u Centralnoj i Istočnoj
Evropi će potpasti 10,6 miliona domaćinstava
(CEEMEA Business Group)
region
Prihodi i potrošački trendovi u Centralnoj i Istočnoj Evropi
Kako živi srednja klasa
Koliko zarađuje prosečan Rus? Na šta Česi najviše troše novac? Koji procenat mesečne zarade odlazi na
kiriju i režiju u Poljskoj? Da li turska srednja klasa živi u Istanbulu? Odgovore na ova, i mnoga druga,
pitanja donose rezultati najnovijeg istraživanja koje je sprovela CEEMEA Business Group, a u vezi sa
primanjima, potrošačkim navikama, lokalitetom i prognozama rasta domaćinstava srednje klase na
tržištima Centralne i Istočne Evrope
Kontakt: Nenad Pacek,
[email protected]
Prihodi po domaćinstvu i kupovna
moć u Centralnoj i Istočnoj Evropi
•Razlike u prihodima u zemljama Centralne i Istočne Evrope su velike: prosečno domaćinstvo u najbogatijoj zemlji, Sloveniji, zarađuje gotovo 3 puta
više od prosečnog rumunskog domaćinstva, poslednjeg na listi.
• 4 zemlje – Slovenija, Češka, Rusija i
Slovačka – imaju prosečne prihode
iznad 20.000 $.
• Poljska im je na tragu sa 19.338 $, a
slede Hrtvatska sa 17.815 $ i Turska sa
16.646 $
• Mađarska, koja je nekad bila bliža vrhu
liste, u 2011. je zabeležila prosečna godišnja primanja od 15.748 $.
• Srbija i Kazahstan, nove u analizi, imaju
prosečan prihod od 12.592 $ i 12.478 $,
a slede Ukrajina sa 12.104 $, Bugarska
sa 11.466 $ i Rumunija sa 9.544 $.
Regionalni trendovi
•Većina domaćinstava srednje klase živi
van glavnih gradova, i njihov broj raste.
•Procenjuje se da od 60% do 90% domaćinstava srednje klase živi van prestonice ili najvećeg grada.
•U zavisnosti od veličine grada, u političkim i trgovinskim centrima živi ili
samo 7% srednje klase, kao što je to
slučaj u Varšavi, ili 29%, koliko se beleži u Istanbulu.
•Njihov broj u glavnim gradovima raste sa povećanjem prihoda, ali jedino u
Ukrajini većina pripadnika srednje klase sa primanjima od 50.000 $ i više živi
u prestonici – u Kijevu ih je 69%.
•U Rusiji, svega 10% srednje klase živi u
Moskvi, od kojih 24% zarađuje 50.000
$ i više.
Veličina srednje klase do 2015.
•Do 2015. pod srednju klasu u Centralnoj i Istočnoj Evropi će potpasti 10,6
miliona domaćinstava.
Distribucija prihoda u zemljama Centralne i Istočne Evrope
Prosečan godišnji
prihod po
domaćinstvu
27,871 $
% domaćinstava po kategorijama prihoda
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
Slovenija
24,052 $
Češka
22,617 $
Rusija
20,711 $
Slovačka
19,338 $
Poljska
17,815 $
Hrvatska
16,646 $
Turska
15,748 $
Mađarska
12,592 $
Srbija
12,478 $
Kazahstan
12,104 $
Ukrajina
11,464 $
Bugarska
9,544 $
Rumunija
Više od 50,000 $
25,000 do 50,000 $
15,000 do 25,000 $
Manje od 15,000 $
90%
100%
• Prosečno domaćinstvo u Rumuniji
zarađuje manje od 10.000 $ godišnje (drugim rečima, polovina domaćinstava zarađuje manje, a polovina više od ove cifre).
• Gotovo 2 miliona domaćinstava zarađuje više od 15.000 $ godišnje —
teoretski, ovo je „donji prag“ zarade
za srednju klasu.
• Rumunija je, među 13 zemalja, na 6.
mestu po veličini svoje srednje klase.
• U 13 zemalja ovog regiona ima oko
76 miliona domaćinstava srednje
klase (80% ukupne populacije regiona).
• Rusija je 1. mestu, sa 36 miliona domaćinstava, od kojih dve trećine
godišnje zarađuju 25.000 $ i više.
• Srednja klasa u Turskoj čini 15% populacije, a u Poljskoj 12%.
• Više od polovine domaćinstava u
Turkoj, Hrvatskoj i Mađarskoj, i dve
trećine poljskih i ruskih domaćinstava sada se klasifikuje kao srednja klasa.
• Češka republika, proporcionalno
svojoj populaciji, ima najveći broj
domaćinstava srednje klase (87%
zarađuje više od 15.000 $ godišnje),
što predstavlja 5% ukupne populacije u regionu.
• Ukrajina broji gotovo 6 miliona domaćinstava srednje klase, ili 7,5%
totala na nivou regiona, sa prosečnom godišnjom zaradom od 15.000
$ do 25.000 $.
• Dve trećine domaćinstava u Ukrajini, Kazahstanu i Srbiji, i tri četvrtine u Bugarskoj i Rumuniji, zarađuju
ispod praga srednje klase.
• Region Centralne i Istočne Evrope je,
među tržištima u razvoju, najviše
bio pogođen krizom 2008—2009, i
potrebno mu je najviše vremena za
oporavak.
71
april 2012 www.instore.rs
Trendovi potrošnje u Centralnoj i Istočnoj Evropi
• Zemlje regiona sa višim srednjim primanjima obično troše
manje na osnovne potrepštine kao što su hrana i bezalkoholna pića, a više na rekreaciju i restorane.
• Među zemljama u region, domaćinstva u Češkoj najmanje troše na hranu, 18%, u poređenju sa 48% u Ukrajini, i oko 37
–38% u Bugarskoj i Rumuniji.
• Na drugim tržištima, prosek je od 22% do 24%.
• Rumunska domaćinstva, proporcionalno primanjima, najviše
troše na alkohol i duvan (5,2% mesečne zarade), što je delom
i posledica povećanja akciza ulaskom u EU.
• Rusi najviše troše na odeću i obuću – 8,2 %, za 2% više od
sledeće zemlje na listi.
• Troškovi stanovanja i režije vrlo se malo razlikuju od tržišta
do tržišta, pre svega zbog činjenice da je visina kirije proporcionalna platama i prihodima – u proseku, na ovu vrstu
troškova odlazi oko 25% prihoda (u Poljskoj oko 30%).
• Česi najviše troše na trajna potrošna dobra, popravke i renoviranja, skoro 6,2% mesečne zarade, a Ukrajinci najmanje –
2,6%.
• Troškovi zdravstva su za većinu domaćinstava zanemarljivi,
oko 2% mesečnog budžeta (udeo privatnog osiguranja na
•Najveća tržišta, sa najvećim razvojem,
biće Rusija sa 3,5 miliona, Ukrajina
sa 2,5 miliona, Turska sa 1,9 miliona i
Poljska sa 0,9 miliona domaćinstava.
•
•
•
•
•
•
ovim tržištima jos uvek je mali), iako u Bugarskoj na zdravstvene usluge odlazi 5,2% mesečnog budžeta, a u Mađarskoj i Poljskoj oko 4,5% , verovatno kao posledica dodatne
nadoknade državnim službama, i plaćanja pri svakoj poseti
medicinskoj ustanovi.
Turska ima najviše cene prevoza, na njih odlazi 13% budžeta,
zahvaljujući visokom porezu na gorivo, dok Rumuni i Ukrajinci, proporcionalno, odvajaju duplo manje.
Češka predvodi u trošenju na rekreaciju – 9,6% , dok Bugari
odvajaju svega 1,8%.
Na obrazovanje odlazi veoma mali procenat (manji od 1%),
mada u Turskoj, zbog porasta broja privatnih institucija, taj
broj iznosi 2,1%.
Na hotele i restorane odlazi 5,8% troškova u Slovačkoj, a slede Češka i Turska sa 4,9%.
Rumuni i Bugari malo troše na odmore i restorane – 1% i 1,5%
mesečnog budžeta.
Na „ostalu robu i usluge“ odlazi ostatak troškova, a to uključuje kategorije kao što su lična nega i finansijske usluge.
Najviše se troši u Češkoj – 10,3%, a najmanje u Ukrajini –
2,0%.
Procenat srednje klase u glavnom ili najvećem gradu
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
Bugarska
• Broj pripadnika srednje klase porašće u
Kazahstanu, na 0.7 miliona.
Češka
• Gotovo čitava ruska i poljska srednja klasa biće u kategoriji prihoda od
25,000 $ do 50,000 $, odnosno50,000
$ i više.
Mađarska
• U Turskoj će broj domaćinstava koja
zarađuju od 25,000 $ do 50,000 $ porasti za 0.9 miliona.
Rumunija
Niža
Srednja
Poljska
Viša
Cela srednja klasa
Rusija
• Tržište će najviše porasti u nižoj kategoriji primanja, od 15,000 $ do 25,000 $
Turska
• Kada se prihodi vrate na nivo pre krize,
broj pripadnika srednje klase u Bugarskoj i Rumuniji će porasti za 300.000400.000.
Ukrajina
Promene u veličini srednje klase po tržištu, 2011–2015.
Broj domaćinstava, u hiljadama
Veličina srednje klase u Centralnoj i Istočnoj Evropi, po
tržištu i kategoriji prihoda, 2011.
Broj domaćinstava, u milionima
0
Bugarska
500
1.000
1.500
2.000
2.500
3.000
3.500
4.000
0
5
10
15
20
25
30
35
Rusija
Hrvatska
Turska
Češka
Poljska
Mađarska
Ukrajina
Kazahstan
Češka
Poljska
Mađarska
Rumunija
Rumunija
Rusija
Kazahstan
Srbija
Slovačka
Slovačka
Hrvatska
Slovenija
Srbija
Turska
Bugarska
Ukrajina
Slovenija
15.000 do 25.000 $
25.000 do 50.000 $
Viš od 50.000 $
40
72
april 2012 www.instore.rs
moja karijera
Svetlana Milivojević Panev, Senior Marketing Activation
Manager Sparkling Soft Drinks Coca-Cola
Ostvarenje
studentskog
sna
Razgovarala: Milica Petrović, [email protected]
Datum i mesto rođenja: 04.11.1975, Zaječar
Bračno (porodično) stanje: udata, sin Andrej (7 godina)
Obrazovanje: Fakultet za menadžment „Braća Karić“
Karijera: Poslovni put započela u Simit marketingu, in-house agenciji BK grupe, na
poziciji Media Managera, od septembra 1999. do avgusta 2000. Zatim, radila kao
Marketing Manager za Kraft Foods International u Neltu, septembar 2000. – januar
2001. Karijeru nastavila u Coca-Cola Company od 2002. do danas na raznim pozicijama: Marketing Manager Fresh&Co (sokovi „neXt“;avgust 2010. – januar 2012);
Senior Brand Manager Schweppes & local brands za Alpine & Adriatic Business Unit
(jun 2009. – jul 2010); Coca-Cola TM Brand Manager za Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju i Albaniju (mart 2006. – jun 2009); Coca-Cola TM Brand & Operations Supervisor
(novembar 2002. – mart 2006).
Trenutna funkcija: Senior Marketing Activation Manager Sparkling Soft Drinks
Poljska (kategorija gaziranih pića Coca-Cola, Fanta, Sprite, Kinely)
Hobi: Uživanje sa porodicom i prijateljima, u kafićima, na fudbalskim utakmicama
ili na treningu mog sina. Igram se sa sinom, obožava Monopol, takođe i fudbal
na Play Stationu. Volim da čitam, uglavnom literaturu vezanu za biznis, „ženske“
časopise ili blogove vezane za lični razvoj. Obožavam kozmetičke tretmane i
masažu. Često putujemo, naročito u Skoplje, gde živi porodica mog supruga i dosta
E
Dozvolila je da je put odvede van Srbije
posle „pregovora i dogovora“ sa suprugom i sinom: Njihova podrška i želja da
Svetlana kaže da joj je do sad najveći uspeh u karijeri bilo relansiranje brenda
neXt 2010/2011. godine, kojim je kompanija ostvarila 30% rasta prodaje , jer
je ona u to vreme na poziciji Marketing
Managera za Fresh&Co. Ipak, ništa manje joj nisu dragi i projekti koje je vodila
sa prethodnih pozicija, a koji su doneli
kontinuirani rast prodaje i tržišnog uče-
Od naučnika do menadžera
naših prijatelja.
nergična, a fleksibilna. Večni
optimista. Uvek fokusirana na
rezultate u svemu što radi, Svetlana Milivojević Panev veruje
da su baš ove osobine bile neophodne za razvijanje njene uspešne karijere, koju od početka ove godine gradi u
glavnom gradu Poljske.
u budućnosti. Verujem da je interancionalno
iskustvo veoma vredno za celu porodicu, od
upoznavanja nove zemlje, kulture, jezika,
istorije i ljudi, do internacionalnog obrazovanja za mog sina.
upoznaju novu zemlju presudno su uticali na
to da prihvatim novo radno mesto. S poslovne strane, to mi je bio novi izazov i prilika
da proširim svoje iskustvo radom na značajno većem, razvijenijem i komplikovanijem
tržištu u odnosu na naše zemlje u Adriatik
regionu u kojima sam uglavnom radila do
tada. Poljska je jedna od najvećih evropskih
zemalja sa ogromnim potencijalom za dalji
rast i razvoj, a istovremeno i jedna od kritičnih zemalja za planirani rast kompanije
Kada je bila mala maštala je da postane profesor, jer bi imala duge raspuste.
Onda je poželela da se „igra nauke“ i
postane naučnik. Fizika ju je najviše
interesovala i htela je da se bavi putovanjem kroz vreme. Na spisku želja
našao se i advokatski posao, a kada
je došlo vreme da se ozbiljno razmisli
o budućnosti, Svetlana je rešila da postane menadžer, pa je upisala menadžment.
april 2012 www.instore.rs
tu. Na studijama sam maštala o tome da se
bavim marketingom u Coca-Coli, tako da je
to bilo ostvarenje mog sna, priznaje Svetlana.
Prve poslovne korake u ovoj kompaniji
napravila je kao Brand Project Manager
za „Coca-Cola“ brend za Srbiju i Makedoniju, a prvi projekti na kojima je radila
bili su klizalište Čarobni trg, Coca-Cola
karavan i priprema kampanje sa polarnim
medama. I danas su to, kako ona kaže,
njene omiljene Coca-Cola kampanje.
Prema njenim rečima, jedan od ciljeva joj
je oduvek bio da karijeru nastavi van naše
zemlje. U multinacionalnim korporacijama
fleksiblnost i iskustvo na različitim tržištima
su neki od preduslova za dalji napredak. Verujem da će ovo moje iskustvo biti pozitivno
u svakom smislu: zbog ličnog razvoaj i savladavanja novih veština, rada sa ljudima i
razvoja novog lokalnog tima, prevazilaženja
kulturoloških barijera, upoznavanja drugačijeg tržišta, razvoja fleksibilnosti i brzine
prilagođavanja novim okolnostima, dodaje
Svetlana.
Potreba da se lokalni tim u Poljskoj reorganizuje i da se unese nova, sveža energija i sitem rada za dalji rast i razvoj posla
u ovoj zemlji, kao i Svetlanino iskustvo
i istorija postizanja dobrih poslovnih rezultata na prethodnim pozicijama, otvorili su joj granice Poljske.
šća: Razne nagradne igre, kao što je bila
„Misija finale“ 2006. („Pronađi GPS bocu
i Coca-Cola helikopter dolazi po tebe“), kao i
novogodišnje igre sa sakupljanjem zatvarača
i plišanim medama, Čarobni trg i prvo klizalište na otvorenom u Beogradu još 2002.
i 2003. godine, mnogo novogodišnjih CocaCola karavana, lansiranje „Coca-Cola Zero“
brenda 2008. čine me, takođe, ponosnom.
Mislim da su mi najdraži projekti koji su
osim poslovnih rezultata doneli vredne nagrade, puno radosti i Coca-Cola čarolije našim potrošačima.
Pričajući sa našom sagovornicom, vraćamo se na početke njene karijere. Njen
prvi posao bio je u BK grupi, što je, kako
ona smatra, bilo prirodno s obzirom na
to da je studirala na BK fakultetu i stekla dosta prakse i iskustva već za vreme
studija. Nakon toga, radila je u Neltu
kao Marketing Manager za Kraft Foods
za Srbiju i Makedoniju, na brendovima
„Milka“ i „Jacobs“, a zatim kraće vreme
u lokalnoj marketing agenciji Kreativa.
A onda Coca-Cola! Ostvarenje svega
onog što je kao student maštala. Prijavila
sam se na konkurs, imala nekoliko intervjua
i dobila ponudu. Bila sam najsrećnija na sve-
Kada je u poslednjem kvartalu 2011. godine dobila ponudu za odlazak, pomislila
je samo da je to trebalo da se desi nekoliko meseci ranije, pošto je sin Andrej u
septembru te godine krenuo u prvi razred, pa bi bilo lakše da su mu đački dani
počeli u internacionalnoj školi. Dvoumljenje je kratko trajalo zbog porodice i
ogromne predstojeće promene, a onda je
pala odluka, zbog koje se ne kaje: Od 16.
januara sam počela sa putovanjima i upoznavanjem ljudi i poslova ovde. U Varšavi
živim od 5. marta. Na novoj poziciji vodim
kategoriju gaziranih pića: Coca-Cola, CocaCola Zero/light/chery, Fanta, Sprite, Kinely.
Moj tim je odgovoran za postizanje poslovnih
rezultata kategorije kroz pripremu i implementaciju odgovarajućih marketinških programa, kontinuranu analizu tržišta, razvoj
korektivnih akcija i saradnju sa lokalnom
punionicom.
Svetlana smatra da je cilj svakog lidera
da postigne rezultate, bez obzira na kojoj konkretnoj poziciji se nalazi. Razlika
u odnosu na prethodna radna mesta je
u tome što su u Poljskoj pažnja menadžmenta i pritisak za postizanje rezultata
čitave grupe veći zbog značaja tržišta: Ta-
73
Da može, koju svoju poslovnu
odluku bi promenila...
Ne bih promenila odluke, pošto su
u datim okolnostima bile najbolje
moguće za posao.
Osobine koje su potrebne za
uspešno poslovanje:
Razumevanje biznisa i poslovnog
sistema, strateški pristup, analitičke sposobnosti, balansirani pristup
postizanju kratkoročnih i dugoročnih ciljeva, komunikacija i timski
rad. Od svega toga, ja najviše želim
da unapredim veštinu komunikacije.
Poruka za kolege kojima
se ukaže slična prilika:
Probajte, svakako, nešto novo i
izađite iz svoje zone komfora. Iako
zahteva dodatnu energiju za učenje novih stvari, novog grada, jezika, sigurna sam da ovakva iskustva
šire vidike i obogaćuju naše živote,
kako profesionalno tako i lično.
kođe, razlika se ogleda i u tome što su tržišni
kontekst i poslovna situacija drugačiji, pa samim tim i načini kojima se rezultati postižu.
Osim toga, imam značajno veće resurse na
raspolaganju, ali i mnogo zahtevniju situaciju na tržištu. Ne razmišljam o tome kao
o teretu, već o izazovu i tome šta treba da
prilagodim ili promenim da bih bila uspešna.
Svetlana priznaje da joj je najteže pala
promena ljudi i formiranje novog tima
već u prvim mesecima, bez temeljnog
znanja lokalnog biznisa, jer je ipak, još
u fazi da o tome uči. Svemu tome treba
dodati i administrativne stvari koje prate
preseljenje i nepoznavanje jezika, grada
i zemlje, ali ih ona, ipak, samo posmatra
kao deo novog iskustva.
O tome šta će biti kada ugovor u Poljskoj istekne, Svetlana i ne razmišlja, već
se trudi da pravilno vrednuje sve nepredvidive okolnosti i nova poznanstva
koja joj je preseljenje donelo. Zapravo,
ona još samo čeka kraj školske godine
kada će joj se porodica konačno pridružiti, pa da njena Coca-Cola čarolija potpuno počne.

74
april 2012 www.instore.rs
InStore u razgovoru sa…
Brend menadžerima
U ovom broju časopisa InStore pričali smo sa predstavnicima kompanija Henkel, Jaffa i Imlek.
Verica brine o tome da Henkelovi preparati za negu kose među prvima dospeju u ruke dama. Maja
da Imlekovi sirevi budu obavezni na trpezama naših potrošača, a Predrag da keks „Jaffa“ nikad
ne prestane da bude jedna od omiljenih poslastica u ovom regionu
Razgovarala: Milica Petrović, [email protected]
Verica Petrović, Henkel
Predrag Rađenović, Jaffa
Maja Bašić, Imlek
Verica je sa pozicije Junior Brand Manager u kompaniji Henkel, od 2010. godine,
odgovorna za brendove Palette, Perfect
Mousse, Schauma i Syoss. Prve poslovne
korake posle završenih studija, napravila je
u jednoj marketinškoj agenciji kao Account Manager gde je, kako kaže, za svega
nekoliko meseci stekla iskustva u kreiranju marketinških strategija za lansiranje
novih brendova, u projektima kreiranja
različitih promotivnih strategija, kao i u
TV reklamama za različite kompanije. U
Henkelu je od 2008. godine, gde je najpre radila kao asistent Brend Manegera,
a prva odgovornost joj je bila poverena za
brend „Fa“. Najveći izazov u karijeri mi je
je bilo lansiranje novog brenda Syoss 2009.
godine i njegovo pozicioniranje među mnogobrojnim već poznatim i jakim brendovima na
tržistu proizvoda za negu kose. Tokom sledeće
dve godine izazov je bio ojačati poziciju Syossa
kao megabrenda, sa širenjem portfolia na tržište proizvoda za oblikovanje kose kao i boja
za kosu, objašnjava Verica. Njena trenutna
preokupacija je razvijanje strategije kako
biti, ali i ostati, omiljeni brend potrošačima na tržištima za negu i bojenje kose.
Nakon uspešne karijere brend menadžera, Verica sebe i dalje vidi u marketing
sektoru internacionalne kompanije.
U kompaniji Jaffa Crvenka, Predrag radi
od aprila 2011, kao brend menadžer zadužen za jedan od najprepoznatljivijih
srpskih proizvoda – keks „Jaffa“. Pre
toga, karijeru je gradio u kompanijama
Philip Morris International i Apatinskoj
pivari. Razmišljajući o izazovima sa kojima se susretao, Predrag kaže: Promena
industrije u kojoj radite uvek predstavlja
izazov, kako zbog promene samog radnog
okruženje, nove korporativne kulture i novih lica, tako i zbog novih, drugačijih aktivnosti, načina komunikacije brenda, i
različitih projekata. Njegova trenutna
preokupacija je aktuelna kampanja za
Jaffa cakes. Pored planiranja dugoročnog razvoja brend i iniciranja ključnih
projekata, bavi se vođenjem i organizacijom kampanje od idejnih rešenja, preko
medijske strategije do same realizacije
kampanje na svim velikim tržištima bivše
Jugoslavije. Kako on kaže, posvećenost,
strateško planiranje, kreativnost, ali i
proračunati rizik, uvek daju pozitivne
rezultate. Nakon uspešne karijere brend
menadžera, Predrag sebe vidi i dalje u
FMCG industriji. Ovaj sektor je, svakako,
najveće uzbuđenje za mene, pa sebe u budućnosti vidim među „brzim“ brendovima.
To za mene predstavlja izazov, a ja volim da
se suočavam sa izazovima i odgovaram na
njih, zaključuje on.
Gradeći karijeru od 2009. godine u Imleku, Maja radi na dve paralelne pozicije
– Regional Market Research Manager i
Category Manager za kategoriju sireva.
Prethodno je radila u agenciji za istraživanja tržišta GfK , na poziciji FMCG
Research Manager. Za Maju je, kako kaže,
najveći izazov u karijeri predstavljao upravo prelazak u veliki i dinamičan poslovni
sistem kao što je Imlek: Opis mog novog posla bio je kombinacija dve različite, a jednako
zahtevne poziciej. Posebno izazovno je bilo to
što mi je posao na poziciji Category Manager
bio potpuno nov. U kategoriji sireva, Imlek
ima veoma širok portfolio proizvoda, pa su
se izazovi kretali od početnog upoznavanja
tako širokog spektra proizvoda, razumevanja
strukture tržišta i potreba potrošača, ka postavljanju budućih strategija čitave kategorije,
odnosno planiranju razvoja novih proizvoda
i nalaženje pravog načina za obraćanje ciljnoj grupi. Iako je angažovanje na dve paralelne pozicije u početku bilo zahtevno, veoma
sam srećna i ponosna zbog ukazane prilike da
se profesionalno usavršim u novim ulogama.
Trenutno je u Majinom fokusu repozicioniranje i priprema marketing kampanje
postojećih proizvoda, kao i aktivnosti na
razvoju i lansiranju jednog potpuno novog
proizvoda. Kako kaže, veoma je zadovoljna
svojom trenutnom pozicijom, tako da sebe
i ubuduće vidi u sličnom okruženju.
76
april 2012 www.instore.rs
edukacija
Završena najveća studentska manifestacija u Beogradu
Case Study Show 2012
Kompanije koje su zadale
studije slučaja, imale su
priliku da čuju ideje i predloge
za unapređenje sopstvenog
poslovanja od talentovanih
mladih studenata, koji su
uložili veliki trud i uspeli da
kao pravi uspešni menadžeri
odgovore na izazove pred
kojima su se našli
Autor: Iva Ilić, ESTIEM organizacija
N
a Fakultetu organizacionih
nauka i u Dečjem kulturnom
centru Beograd od 5. do 7.
aprila u organizaciji Lokalne
grupe Beograd evropske studentske organizacije ESTIEM, održana
je najveća studentska manifestacija edukativnog karaktera – Case Study Show,
gde je više od 300 studenata imalo priliku
da se postavi u ulogu menadžera vodećih
kompanija na srpskom tržištu i tako stekne dragoceno praktično iskustvo.
Po šesti put su studenti Fakulteta organizacionih nauka, u timovima sa stranim studentima, imali priliku da izađu iz
okvira teoretskih znanja i oprobaju se u
rešavanju problema realnih poslovnih situacija. Studije slučaja, odnosno problem
iz oblasti svog poslovanja, čija su rešenja
prezentovana prva dva dana događaja
zadale su: Coca-Cola Hellenic Srbija,
Holcim Srbija, Henkel Srbija, Telekom
Srbija, Japan Tobacco International, Državna lutrija Srbije i Delta DMD. Time
su ove kompanije još jednom pokazale da
neguju politiku društveno odgovornog
poslovanja i u periodu velike ekonomske
krize. Prvi put ove godine studentima
svih univerziteta u Beogradu omogućeno
je da kroz program trećeg dana učestvuju
u manifestaciji Case Study Show.
Studenti su na Fakultetu organizacionih
nauka tokom prva dva dana, prezentovali
rešenja studija slučaja zadatih od strane
kompanija učesnica. Kako je projekat i
Organizacioni tim Case Study Show-a
internacionalnog karaktera tri studije
slučaja su bile zadate na engleskom jeziku. Nakon prezentacija rešenja studenti
su imali priliku da se, putem radionica,
bolje upoznaju sa predstavnicima ovih
kompanija. Prvi put ove godine, poslednjeg dana Case Study Show-a, 7. aprila,
u Dečjem kulturnom centru Beograd,
održan je Company Show, koji je otvoren panel-diskusijom na temu „Značaj
rešavanja studije slučaja u svetu poslovanja“. Tog dana su se kompanije učesnice
projekta na štandovima predstavile svim
prisutnima, a studenti su imali priliku
da ostave svoj CV i time prokrče put do
prvog zaposlenja, prakse ili stipendije.
Održan je i Case Speed Dating, gde su
se kompanije upoznale sa studentima i
diskutovale sa njima na unapred zadatu
temu, kao i Case Creative Room, gde su
Projekat je dobio veliku podršku, kao i
pohvale, od uprave Fakulteta organizacionih nauka, Ministarstva omladine i sporta, kompanija učesnica,
prijatelja projekta, studenata i
studentskih organizacija.
učesnici predstavili svoja rešenja kraćih
studija slučaja, koje su zadale kompanije učesnice. Treći dan su događaju u velikom broju prisustvovali studenti svih
univerziteta u Beogradu, a pored prethodno navedenih, kompanije City Facility i Banka Intesa su takođe učestvovale.
Poslovni problem koji je kompanija Delta DMD stavila pred studente Fakulteta
organizacionih nauka se odnosio na uvođenje logističkih jedinica za pakovanje
robe u plastičnim boksovima. U okviru
ovog zadatka bilo je neophodno odgovoriti na pitanja: o isplativosti uvođenja povratne plastične ambalaže za slanje robe
u odnosu na već postojeće kartonske ambalaže; o karakteristikama koje bi trebalo
da poseduje ta plastična ambalaža; načinu na koji uvođenje povratne plastične
ambalaže može uticati na postojeće skladišne procese. Studenti su smatrali da je
implementacija povratnih plastičnih kutija umesto jednokratnih kartonskih kutija višestruko isplativa, i da može doneti
brojne benefite kompaniji. Kapacitet kutije bi iznosio 27 kg. Temperaturna izdržljivost kutije bi u tom slučaju bila od -20
do +60 stepeni Celzijusa, a vek trajanja
ambalaže mogao bi biti izuzetno dug, i
varirao bi od 3 do 5 godina. Implementacija izloženog rešenja bi imala poziti-
april 2012 www.instore.rs
77
van efekat na sve aspekte distributivnih
aktivnosti. Plastične kutije su lakše za
rukovanje i omogućavaju brže izvođenje
operacija utovara, pretovara i istovara.
Istovremeno, obezbeđuju da roba unutar
njih bude adekvatno zaštićena od eventualnih lomova i drugih vidova oštećenja.
Samim tim, potrebno je manje ponovnih
isporuka, čime se u određenoj meri smanjuje i pređena kilometraža transportnih
vozila.
Osmisliti nov i sveobuhvatan projekat iz
oblasti zaštite životne sredine je izazov
koji je zadala kompanija Telekom Srbija,
koja bi na taj način unapredila svoj doprinos u ovom segmentu podrške društvenoj zajednici. U sklopu nastojanja
kompanije da se aktivno uključi u projekte usmerene na zaštitu životne sredine,
u prethodne dve godine učestvovala je
u akciji „Očistimo Srbiju“. Telekom Srbija je u prethodnoj godini u Beogradu
obezbedila i postavljanje prvog solarnog
punjača za mobilne telefone, dajući na
taj način podršku preduzetništvu mladih. Budući menadžeri su kao jedno od
rešenja ove studije slučaja predložili uvođenje Bicycle sharing systema (sistem
iznajmljivanja gradskih bicikala) na teritoriji Beograda. Centralni koncept ovog
sistema je da obezbedi besplatan ili povoljan pristup biciklima za vožnju na manjim razdaljinama u urbanom okruženju
kao alternativu motorizovanom javnom
gradskom prevozu ili privatnim vozilima,
čime bi se redukovala zagađenost vazduha, gužva u saobraćaju i buka.
Državna lutrija Srbije je prepoznala
značaj internog marketinga i internog
brendiranja za uspešno poslovanje kompanije i maksimalno zadovoljstvo svojih
zaposlenih, a rezultat toga je i zadovoljstvo igrača. Zaposleni predstavljaju lice
kompanije, odnosno osobe koje javnosti
treba da prenose iskrenu i pozitivnu sliku o lutriji. Upravo stoga je ova kompanija studentima dala zadatak da osmisle
strategiju internog marketinga. Neki od
predloga rešenja odnosili su se na uređenje prostora kompanije – obezbeđivanje
prostorije za slobodno vreme, parking
mesta zaposlenima u krugu kompanije,
održavanje motivacionih vikenda i funkcionalnih treninga. Studenti su smatrali
da bi zadovoljstvu zaposlenih doprinelo
i organizovanje „Dana srećki“, gde svaki
od 5 dana u nedelji označava jednu vrstu
srećki kompanije. Toto dan, Bingo dan,
Greb Greb dan, Victory dan i Loto dan.
Tada bi svi u kompaniji trebalo da nose
neki detalj koji je u boji logoa srećke na
koju se taj dan odnosi. Na ovaj način za-
Delta DMD zadala je studentima poslovni problem iz oblasti logistike
Tim Državna lutrije Srbije bavio se pitanjima internog marketinga
Tim koji je rešavao zadatak Telekom Srbija
posleni mogu da se identifikuju sa kompanijom u kojoj rade i sa njenim bitnim
delovima.
Detaljnije informacije o samom događaju možete pronaći na sajtu www.casestudyshow.org.rs

Više o poslovnim problemima koje su
kroz studije slučaja zadale studentima
Coca-Cola Hellenic Srbija, Holcim Srbija, Henkel Srbija i Japan Tobacco International , kao i o rešenjima istih, imaćete
priliku da pročitate u narednom broju.
Za sve dodatne informacije kontaktirajte Ivu Ilić, koordinatora tima za odnose
s javnošću na projektu Case Study Show
2012, putem e-mail adrese: [email protected]
78
april 2012 www.instore.rs
inPoslovi
Primeri dobre kadrovske prakse
Briga za zaposlene 55+
Životni vek ljudi se produžava. Kao posledica toga produžava se i radni vek. O međugeneracijskoj
solidarnosti i saradnji između zaposlenih danas se puno priča i piše
Autor: mr Marijana Jazbec,
izvršni direktor za strateške kadrove
i korporacijsku kulturu u Mercatoru
P
raksa je potvrdila da različite
generacije imaju različite preferencije, drugačiji odnos prema
radu, drugačije motive, potrebe
i očekivanja. Sa stanovišta poslodavca, prihvatanje različitosti nije samo
uobičajena fraza nego je potreba kod svakodnevnog rada. Zbog toga smo u Mercatoru u kadrovskoj strategiji posebnu
pažnju posvetili starijoj i mlađoj generaciji sa namerom da njihove karakteristike
detaljniije upoznamo, da ih razumemo i
prihvatimo u oblikovanju kadrovske politike. Naime, za uspešan razvoj preduzeća
trebaju nam i stariji i mlađi radnici. Ovaj
put ćemo predstaviti način na koji postupamo prema saradnicima 55+ i govorićemo o našim odnosima sa njima..
Stariji zaposleni nisu homogena grupa.
Razlikuju se u pogledu obrazovanja, radnog iskustva, interesa, zdravlja, situacije u
porodicii, geografskog okruženja. Individualne razlike rastu sa godinama. Stariji
saradnici koji brinu o zdravlju i obrazuju
se, staraju se o fizičkoj i psihičkoj kondiciji, mogu da se takmiče sa mlađima
na tržištu rada i koriste to što su stariji
i iskusniji.
Prednosti zaposlenih 55+ su:
– iskustvo (radno i životno)
– lojalnost, pouzdanost
–odgovornost
– briga (za ljude, za robu)
–pristupačnost, manje porodičnih obaveza od mlađih
– emotivna stabilnost
–sposobnost za izvođenje kompleksnih
naloga
– ciljna predvidivost, pouzdanost
– zainteresovanost za saradnju
–usmerenost ka smisaonom poslu, ne
žele da gube vreme na nepotrebnim
aktivnostima
– razumevanje potreba starijih kupaca
– spremnost i želja za radom
– imaju više vremena
–imaju manje potrebe za „Ja“ i više za
„Mi“
Nedostaci zaposlenih 55+ su:
– sporiji su
–imaju problema sa informacionim tehnologijama
–traže predvidljive situacije i sa problemom prihvataju brze promene („copypaste“ način)
– manja inovativnost i stvaralaštva
–ranjivost i osetljivost izraženija nego
kod mlađih saradnika
– često su bolesni
– prečesto vraćanje nazad, u prošlost
–skuplji su od mlađih saradnika (minuli
rad)
–gube operativnu snagu, bolji su savetnici nego operativci
– sve previše temelje na iskustvu, premalo uče
–one na višim pozicijama, koji su skupi, teško je poslati u penziju, ako ih je
„pregazilo“ vreme (preterivanje zbog
zasluga koje imaju za prethodni rad;
ako su bili na vodećim radnim mestima, za taj rad bili su odgovarajuće i
plaćeni).
Zaposleni 55+ ređe menjaju posao. To
znači da moramo biti, kao poslodavci,
svesni da ćemo većinu starijih saradnika
imati sve do njihove penzije. Sadašnje
radno zakonodavstvo štiti starije radnike
na više načina
U Sloveniji postoji dodatak na minuli rad
(0,5% od osnovne plate za svaku godinu
radnog staža); status starijeg radnika dobijamo u 55. godini, i od tada pa nadalje radnika nije moguće otpustiti, osim u
slučaju težeg prekršaja. Minimalni uslov
april 2012 www.instore.rs
Udeo zaposlenih i prosečna starost u godinama 2011, 2015. i 2020.
Prosečna starost i udeo zaposlenih 55+
12
45
44,5
44
43,5
10,1
8,1
8,8
10
8
43
6
42,5
42
41,5
41
42,5
43,4
42,9
4
2
40,5
40
2011
2015
2020
0
godina
 Prosečna starost 
Udeo zaposlenih
Izvor: Interne kalkulacije i interni kadrovski informacioni sistem SAP, na dan 31.12.2011.
za penzionisanje je kod muškaraca 58 godina starosti i 40 godina penzijskog doba,
ili 63 godina starosti i najmanje 20 godina penzijskog doba; žene se mogu penzionisati sa 57 godina i 4 meseca starosti
odnosno sa 37 godina i 9 meseci radnog
staža, ili 61 godinom starosti i najmanje
20 godina penzijskog veka. I u Srbiji Zakon o radu određuje dodatak na minuli
rad u visini 0,4% od osnovne plate za
svaku godinu zajedničkog radnog doba.
Penzionisanje je predviđeno kod 65 godina starosti, ako je radnik uplaćivao za
penziono osiguranje najmanje 15 godina.
Zakon posebno razmatra i zabranu diskriminacije po različitim kriterijima, pa i
po starosti. U Hrvatskoj je u Zakonu o
radu određen dodatak za minuli rad u visini od 0,5% od osnovne plate za svaku
godinu radne dobi. Penzionisanje je moguće u 65. godini starosti i posle 15 godina uplaćivanja za penziono osiguranje.
Iz Mercator-BH saopštavaju da imaju i u
Zakonu o radu Federacije BiH odredbu
o dodatku na minuli rad u visini 0,6%
od osnovne plate za svaku punu godinu
radne dobi. Penzionisanje je moguće u
60. godini i posle 20 godina uplaćivanja
penzinog osiguranja odnosno posle 40
godina plaćanja za penziono osiguranje.
U Republici Srpskoj isto je tako dodatak
na minuli rad 0,5%. Muškarci se mogu
penzionisati posle 40 godina uplaćivanja za penziono osiguranje i 60 godina
starosti, žene posle 35 godina staža i 58
godina starosti. Crna Gora ima drugačije
odredbe dodatka za minuli rad. Naime,
do 10 godina radnog staža 0,5%, od 10
do 20 godina 0,7%, a za više od 20 godina 1,00% od osnovne plate za svaku godinu zajedničkog radnog doba. Zaposleni
se može penzionisati sa 67 godina i pla-
Program odnosa sa saradnicama
i saradnicima 55+ obuhvatiće
različite aktivnosti, između
ostalog: osposobljavanje vođa
za rad sa starijim saradnicima,
razgovori neposrednih vođa sa
saradnicima 55+, osposabljavnje
na sadašnjem radnom mestu,
oblikovanje novog radnog mesta,
tj. stručni mentor za najbolje
starije saradnike, planiranje
nasledstva, aktivno sudelovanje
kod oblikovanja radno pravnog
zakonodavstva na tom području
na nacionalnom nivou, aktivno
praćenje bolovanja, poboljšanje
statusa zaposlenih 55+,
međugeneracijska pomoć, i
uključivanje socijalnih partnera,
saveta radnika i reprezentativnih
sindikata.
79
ćanje penzionog osiguranja od najmanje
15 godina.
U Grupi Mercator je prosečna starost
zaposlenih 39,5 godina. Najvišja je u
Sloveniji, 42,5 godina, najniža u Albaniji,
30 godina. Krajem 2011. godine u Mercatoru u Sloveniji je bilo zaposlenih 846
saradnika 55+, tj, 8.1 %, u godini 2015.
biće ih 925, tj. 8,8, %, u 2020. godini će
ih biti 1.049, tj. 10,1%. Većina zaposlenih između 55+, tj. 99,1%, je zaposleno
na neodređeno vreme.
Rezultati istraživanja koje smo sproveli
među saradnicima 55+, pokazuju, da su
odnosi sa mlađima korektni i da rukovodstvo podjednako brine i o jednima i
o drugima. Stariji saradinci se ne osećaju
zapostavljenim u svojoj radnoj okolini.
Za njih je najprimereniji način obrazovanja učenje na praktičnim primerima,
zatim grupni rad, kao i kratki kursevi sa
korisnim sadržajima. Prihvataju da uče
one sadržaje koji su povezani sa njihovim
radnim mestom. Za njihovo dobro razpoloženje važne su dobre vođe, korektni
međuljudski odnosi, plata i poštovanje
saradnika. Sa druge strane, vođe i mlađi
saradnici ocenjuju da postoje problemi u
komuniciranju sa starijima, koji su više
vezani za štampane medije i neposrednu
komunikaciju, dok su mlađima bliži različiti oblici e-komunikacije, preko neta
kao i primerena upotreba komunikacionih tehnologija. Vođe i mladi identifikuju
najveće probleme na području upotrebe
informacionih tehnologija, u brzini prilagođavanja, u inovativnom razmišljanju
i u umoru.
Kadrovska politika za odnose sa
zaposlenima 55+
Kadrovska politika je naročito usmerena
na sledeća tri, za starije zaposlene, važna područja: kompetenciju, motivaciju i
zdravlje. Cilj: zadržavanje kvalitetne zaposljenosti saradnika 55+.
Kompetencije za rad
Kompetencije za rad i uposnelnost u najvećoj meri obezbeđujemo obrazovanjem,
što znači da neprestano obrazovanje nije
fraza. Kroz rad stičemo različita iskustva,
ali nisu sva radna iskustva pozitivna. Saradnici koji su na istom radnom mestu,
na primer, više od 15 godina, često gube
mentalnu vitalnost i nove ideje na svom
radnom mestu. Iako su se zahtevi promenili, neki i dalje rade na stari način. Drugi
iz istih razloga možda i nisu više puno zaposleni. Loše navike, rutinski rad, preveliko oslanjanje na radno iskustvo, nezainteresovanost za nove pristupe, negativni
80
april 2012 www.instore.rs
inPoslovi
vanje motivacije za rad je izazov kako za
operativu tako i za stručne službe.
Zdravlje
su vidici radnih iskustva. Oni, koji sačuvaju zaintereovanost za učenje i novosti,
produžavaju radnu sposobnost i znaju da
sačuvaju svežinu na svom radnom mestu.
U suprotnom, može lako doći do raskoraka između kompetencija radnika i zahteva koji se stavljaju pred njega. To često
vodi do zdravstvenih problema i isključivanja starijih. Očuvanje kompetencija
za rad je veći izazov za stručne službe/
vodeće radnike nego za operativu.
Motivacija za rad
Motivisani ljudi bolje obavljaju svoj posao od onih koji nisu motivisani. I to je u
velikoj meri povezano sa obrazovanjem.
Zaposleni u stručnim službama po pravilu više uživaju u svom poslu nego oni
u operativnoj delatnosti. Za niže obrazovane, usko osposobljene saradnike, nema
puno mogućnosti za unutrašnje kadrovanje jer imaju male kompetencije za rad
i možda je to što rade sada i jedino šta
znaju i mogu dobro raditi. Između starijih od 55 god. ima i razlika u iščeakivanju penzije. Saradnici u operativi se po
pravilu penzionišu odmah kada steknu
uslove. Saradnici u stručnim službama
često traže mogućnosti da produže radni
vek. Prvi su fizički i psihički više umorni
i iscrpljeni od drugih (to će zakonodavac
morati ukalkulisati u penzionom zakonodavstvu). Pošto se motivacija za rad
sa godinama može iz različitih razloga
menjati kod saradnika 55+, potrebno je
proveriti da li rade ono što najbolje znaju i mogu. Ako su izgubili operativnost
i brzinu treba ustanoviti šta je ostalo, u
čemu su dobri ili čak bolji nego pre. Potrebna je, dakle, ocena motivisanosti za
rad. Šta su potrebe starijeg, a šta preduzeća? Gde misli da će zaposleni 55+ najviše pripomoći? Kakav odnos ima prema
promenama? Da li se boji unutrašnje
mobilnosti, gde se mora nešto na novo
naučiti? To su razlike između saradnika
55+. Potrebni su razgovori, razumevanje
novih životnih i radnih okolnosti. Oču-
Zdravlje je čovekova najveća vrednost.
Generalno, mladi su zdraviji od starih.
Zdravlje, bilo fizičko ili psihičko, s godinama postaje slabije. Primetno je više
odsustva kolega starijih od 55 godina
nego mlađih. Takođe, imamo veoma visok procenat invalida. U Mercatoru smo
svesni da smo kao poslodavac odgovorni
za određene zdravstvene tegobe koje su
direktna posledica rada. Na primer, ako
je prodavačica radila 20 godina u našem
preduzeću, mi smo odgovorni za njene
bolove u krstima i kičmi i zato moramo
da pomognemo. Pozitivan pristup u
smislu „tu ćete doživeti penziju i raditi
bez stresa“ doprineće boljim rezultatima rada i boljem osećaju zaposlenog.
Projekt Promocija zdravlja ima značajnu
ulogu kod dugoročne brige za zdravje zaposlenih 55+. Naglašavamo da je zdravlje
pre svega briga svakog pojedinca, a onda
i preduzeća. Briga za zdravlje kolega 55+
koji rade u stručnim službama je veći izazov nego, briga za one koji su na pozicijama u stručnim odeljenjima kompanije.
Zaključak
Izbalansirani kadrovski razvoj preduzeća
podrazumeva i brigu za starije saradnike,
naročito na području razvoja i očuvanja
njihovih kompetencija za rad, obezbeđivanja odgovarajućeg rada, motivacije
i zdravlja, dok ne steknu uslove za penzionisanje. Posle je potrebno prepustiti
mesto mlađima koji čekaju na zaposlenje, napredovanje i lični i profesionalni
razvoj. To je osnovno usmerenje u kadrovskoj politici na području solidarnosti između generacija u Mercatoru.
Očekujemo da će novo radno pravno zakonodavstvo omogućiti vitalnim i posla
željnim penzionerima nove fleksibilne
vrste zaposlenja koje će im nuditi lično
zadovoljstvo i omogućiti poboljšanje materialnog stanja.
Uprava preduzeća će u sledećem mesecu raspravljati i o dokumentu, predviđenom ophođenju sa saradnicima mlađim
od 30 god. koji kao i stariji imaju brojne
prednosti, ali i nedostatke. Sa time ćemo
zaokružiti razumevanje različitosti u postupcima odnošenja sa mlađim i starijim
saradnicima sa namerom, da im omogućimo primerene uslove, okolinu i odnose
za uspešno obavljanje posla. Prihvatanje
i primereno odazivanje na generacijsku
različitost je veliki izazov naročito za
vođe na svim nivoima.

Biznis transferi i zaposlenja
Imenovan direktor Coca-Cola
Hellenic Srbija i Crna Gora
Ramon Weidinger postavljen je na
poziciju novog generalnog direktora
kompanije Coca-Cola Hellenic Srbija i
Crna Gora. On
je na tu dužnost stupio 19. marta 2012.
Weidinger je osnovne i doktorske studije
završio na Ekonomskom fakultetu u
Beču. Pre nego što se pridružio CocaCola timu, bio je na poziciji generalnog
direktora kompanije Nestlé za baltičke
države, zaduzen za konditorske brendove, kafu i kulinarske proizvode. U oktobru 2010. postao je generalni direktor
Coca-Cola Hellenic Hrvatska. Weidinger
je funkciju u Srbiji preuzeo od Jovana
Radosavljevića, koji je obavljao poslove
vršioca dužnosti generalnog direktora
Coca-Cola Hellenic Srbija i Crna Gora,
a koji će se vratiti na poziciju direktora
prodaje. Tokom protekle dve i po godine kompaniju Coca-Cola Hellenic Srbija i Crna Gora predvodio je Sotiris Yannopoulos, koji će karijeru nastaviti na
poziciji generalnog direktora Coca-Cola
Hellenic Italija.
Novo vođstvo SOS marketa
Momir Lazić
imenovan
je za novog
gener alnog
direktora
pr ivrednog
društva SOS
marketi Beograd. Lazić je na novu poziciju došao
nakon dugogodišnje funkcije generalnog direktora preduzeća Klas i Beogradska pekarska industrija, što ga čini
privrednikom sa velikim iskustvom u
domenu proizvodnje i trgovine, navodi
se u saopštenju kompanije. Milorad
Mišković, dosadašnji generalni direktor
SOS marketa, otišao je u penziju.
april 2012 www.instore.rs
81
humanost na delu
Bitka za bebe
Inkubator Kliničkom centru
Kompanija Mercator-S je Kliničkom centru
Kragujevac krajem marta uručila
inkubator
marke „Caleo“,
najsavremeniji
inkubator za intenzivnu negu
novorođenčadi,
vredan 14.000
evra. Za 10. godina, koliko Mercator posluje u Srbiji, sa više od milion evra podržali smo brojne projekte značajne
za razvoj lokalne zajednice i njenih društvenih, kulturnih i sportskih institucija. Ova donacija je još jedan primer da Mercator na
pravi način brine o društvenoj zajednici u kojoj posluje, izajvio je
Goran Sorak, izvršni direktor za marketing i odnose sa javnošću Mercator trgovine za jugoistočnu Evropu. Godišnje
se u Centru za neonatologiju Kliničkog centra Kragujevac
pruži zdravstvena nega za više od 350 beba iz 10 porodilišta
sa teritorije centralne, dela zapadne Srbije, severa Kosovske
Mitrovice i kompletne Raške oblasti.
Dobrotvorni prihod
Kompanija dm je aktuelnoj humanitarnoj akciji donirala
200.000 dinara, što je prihod od prodaje ostvaren u periodu
u kome je gospodin Veran Matić po sat vremena radio na
kasama na dan otvaranja novih objekata u beogradskim naseljima Bežanijska Kosa i Karaburma.
Brašno za Crveni krst
Delta Agrar, Danubius i Delta
fondacija uručili su Crvenom
krstu Srbije humanitarnu pomoć od 53 tone brašna, za
potrebe narodnih kuhinja u
Paraćinu, Pirotu, Bujanovcu,
Novom Sadu i Kuršumliji.
Ovom akcijom će, u trajanju od
mesec dana, biti obezbeđeno
po pola vekne hleba za 4.350
socijalno najugroženijih građana u nabrojanim opštinama.
Narodnoj kuhinji u Novom
Sadu Crveni krst je dodelio
13 tona brašna, dok će ostalim
gradovima pripasti po 10 tona
ove osnovne životne namirnice. Donacija Delta Agrara,
Danubiusa i Delta fondacije
deo je zajedničkog projekta sa
Ministarstvom poljoprivrede,
Uskršnji poklon deci
iz Prihvatilišta
Kompanija Veropoulos je,
povodom velikog hrišćanskog praznika Uskrsa, poklon
paketima obradovala najmlađe iz centra „Prihvatilište za
decu – Beograd“. Pored paketića, Veropulos je, u saradnji sa socio-humanitarnom
organizacijom „Svojoj deci“,
obezbedio i 300 jaja, koja su
na Veliki petak obojena, a na
Uskršnju nedelju poklonjena
deci koja praznik nisu dočekala u svojim domovima.
Tako su deca u Prihvatilištu,
zatim u Sigurnoj kući u Rakovici i na odeljenju za hematologiju i onkologiju u Tiršovoj
obeležila praznik uz tradicionalno kucanje jajima. Uskrs je
dobra prilika da se darivanjem
omogući da i deca prema kojima
život nije bio blagonaklon osete,
bar na trenutak, čari najradosnijeg hrišćanskog praznika,
poručili su iz kompanije.
U susret osobama sa
invaliditetom
Zahvaljujući radu studentskih timova koje su podržali
PECD program i kompanija
Philip Morris, Niš je prvi put
dobio dve sobe u studentskom domu koje su prilagođene boravku studenata sa
invaliditetom, a kretanje ovih
akademaca olakšano je i postavljanjem prilaznih rampi
ispred studentskih restorana.
Projektom „My place“ opremljen je i specijalizovani trenažni centar za mlade sa hendikepom i adaptiran je prilaz
sportskom centru. Dodatnim
angažmanom studenata, i
trgovine, šumarstva i vodoprivrede i Crvenim krstom Srbije.
Projekat je pokrenut sa ciljem
da se pruži pomoć socijalno
ugroženim slojevima stanovništva kroz donacije narodnim
kuhinjama, koje se nalaze u
sklopu lokalnih organizacija
Crvenog krsta Srbije.
prvi ivičnjaci u gradu postali
su pristupačni osobama sa invaliditetom, ali i majkama sa
malom decom. Adaptiranjem
17 autobuskih stajališta, Niš
je postao prvi grad u Srbiji,
čije su stanice prilagođene
potrebama osoba sa vizuelnim hendikepom.
Uz podršku kompanije Philip Morris, Niško udruženje
studenata sa hendikepom
(NUSH) već četiri godine zaredom realizuje projekat „I mi
to možemo” u okviru PECD
programa. Tokom 2011–2012.
godine akcenat je stavljen na
organizovanje plivačkih radionica i primenu, kod nas nove,
Halliwick metode u plivanju
osoba sa invaliditetom. Razvojem rekreativno-rehabilitacionog
programa jača se samopouzdanje
mladih sa hendikepom i smanjuje njihova zavisnost od porodica,
što sve vodi njihovoj inkluziji u
društvo, kažu iz kompanije
Phillip Morris.
82
april 2012 www.instore.rs
trendovi
Tryvertising sad i na području bivše „Juge“
TestiRaj i uštedi
Robne marke svakodnevno moraju da se suočavaju sa izazovima, kako bi bile izdvojene u poplavi
reklama i promocija. Zato se stalno traže novi pristupi, a jedan od njih je takozvani tryvertising –
radnja u kojoj kupac proizvode plaća svojim mišljenjem
Autor: Marko Hrastar,
[email protected]
Ideju sam dobila kad sam prelistavala
Trendwatching. To su vesti o najnovijim svetskim trendovima u svim branšama, a naročito u trgovini. Radnje u kojima kupci robu
plaćaju svojim mišljenjem izmislili su Japanci, tako da sam se malo pomučila sa prevodom
nekih njihovih termina, a sve u cilju sticanja
znanja, objašnjava Irena Marčetič, vlasnica ovakve radnje u Ljubljani. Zajedno sa
radnjom TestiRaj, u Sloveniju je došao
takozvani Tryvertising ili reklamiranje uz
pomoć testiranja proizvoda. Ova metoda
je na listi 100 najvećih trendova u godini
2011. završila na 40. mestu.
Postupak za „kupovinu“ u ovoj radnji je
sledeći: potrošači se prijavljuju na zvaničnom sajtu, zatim dobijaju profil sa članskom kartom i brojem, i na kraju rezervišu datum i vreme odlaska u radnju. Ako
zanemarimo jedan evro na račun provizije za prijavljivanje u bazu, onda možemo
reći da kupci proizvode plaćaju tako što
u roku od 15 dana posle kupovine ispune
upitnik i na taj način snabdeju proizvođača povratnim informacijama. Potrošače, koji ‘zaborave’ da popune upitnik,
vlasnica radnje izbriše iz baze, tako da
april 2012 www.instore.rs
83
Prvi su ovakvu trgovinu otvorili
Japanci, a u Evropi je prva radnja
bila u Barseloni. Radnja je imala
veliki asortiman, potrošači su navalili, pa su proizvodi brzo nestali i
dućan je trebalo zatvoriti. TestiRaj
je drugačiji od ostalih radnji širom
sveta, jer se slovenačko tržište
razlikuje po pitanju cena.
sledećeg meseca ne mogu da dođu u kupovinu. Ovakav način prodaje finansiraju
same kompanije, koje nam nude svoje proizvode sa ciljem da se istraživi tržište. Drugi
aspekt je skupljanje povratnih informacija o
proizvodima, ali nije baš nužno da kompanija uvek želi povratnu informaciju. Nestlé, na
primer, nije tražio informacije, već je samo
želo da testira proizvode, kaže Marčetičeva
i dodaje da treba uložiti mnogo napora u
pronalaženje zainteresovanih kompanija.
Testiranje se odvija kroz uzorkovanje i
skupljanje povratnih informacija. Trgovina ima cilj da ponudi što više novih
proizvoda. U trenutku naše posete u
radnji je bilo samo 13 proizvoda, mada
ih je najčešće dvadesetak. Zanimiljivo je
spomenuti da se u TestiRaj radnji meri i
kvalitet usluge (gen-i-elektrika). Ugovori koji se sklapaju sa kompanijama nisu
dugoročni i do sada je vlasnica kontakti-
PREDNOSTI TRYVERTISINGA
Bolji uvid u kupca – Zbog direktnog
iskustva sa proizvodom testiRaj
omogućava dobijanje kvalitetnih
podataka.
Veći broj – Veća spremnost pojedinaca za davanje mišljenja o
proizvodu i obrnuta logika: umesto
»sarađuj i dobićeš poklon« je »uzmi
poklon i sarađuj«, što osigurava
veći broj mušterija.
Niža cena – Zbog inovativnog modela, potrebno je da se uloži manje
napora u pronalaženju ispitanika
za saradnju u istraživanjima.
rala 42 kompanije. Pored nje, u radnji je
zaposlen jedan student, dok se za istraživanja tržišta angažuju i spoljni saradnici.
Ja sam vlasnica i radnik u jednoj osobi. Trenutno imamo 3.047 prijavljenih mušterija.
Kompanija nam obezbedi proizvode i kaže
šta sa tim žele da postignu. Neke traže samo
promociju i distribuciju, a neke žele i istraživanje s povratnim mišljenjem kupaca. U zavisnosti od toga kreću se i cene koje kompanije
plaćaju. Uglavnom se odlučuju za povratne
informacije. Voda Costella je, na primer, ovakav slučaj, gde naručoici žele i jedno i drugo.
Asorbio je proizvod koji običan kupac kod nas
ne zna i zato im je istraživanje esencijalno.
Rauch špricer se u Austriji vrlo dobro prodaje, a kompanija će na osnovu testiranja u
našoj radnji odlučiti da li će ovaj proizvod da
lansira na slovenačkom tržištu, objašnjava
Irena, koja je diplomirala na fakultetu za
marketing u Mariboru i dodaje: Širom sveta
ovo je već dobro uspostavljena ideja. Prvi su
ovakvu trgovinu otvorili Japanci, a u Evropi je prva radnja bila u Barseloni. Radnja je
imala veliki asortiman, potrošači su navalili,
pa su proizvodi brzo nestali i dućan je trebalo zatvoriti. TestiRaj je drugačiji od ostalih
radnji širom sveta, jer se slovenačko tržište
razlikuje po pitanju cena. Japanci, na primer,
od kompanija-naručioca dobijaju od 2.500 do
3.000 evra po proizvodu, a ja dobijam samo
od 400 do 1.200 evra, što zavisi, naravno,
od toga kakvu vrstu istraživanja naručilac
traži. Japanci za članstvo traže 25 evra,
Španci pet evra, kod nas treba platiti samo
jedan evro. Potrošač može da poseti radnju
samo jedanput mesečno da bi što više kupaca
bilo u mogućnosti da isproba proizvode. Jedna kupovina je ograničena na pet različitih
artikala.
Više informacija o trgovini potražite na
www.testiraj.eu ili na Facebook stranici
(www.facebook.com/testiRaj).

84
april 2012 www.instore.rs
slovo zakona
HACCP – sistem kontrole bezbednosti hrane
Siguran svaki zalogaj
Kako da se svi hemijski, fizički i mikrobiološki rizici u proizvodnji, preradi i distribuciji
hrane smanje ili potpuno eliminišu. Doprinosi smanjenju rizika po zdravlje stanovništva
Priredila: Milica Petrović, [email protected]
HACCP (Hazard Analysis Critical Control Points) je sistem kontrole bezbednosti hrane, zasnovan na princima Codex
Alimentariusa, i omogućava da se svi
hemijski, fizički i mikrobiološki rizici u
proizvodnji, preradi i distribuciji hrane
smanje ili potpuno eliminišu. S obzirom
na to da je HACCP zasnovan na preventivnom principu, odnosno da podrazumeva kontrolu hrane od početka proizvodnog procesa, to znači da doprinosi
smanjenju rizika po zdravlje stanovništva.
Pre svega, kako objašnjava Nenad Budimović, samostalni savetnik iz Udruženja
za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne
komore Srbije, treba shvatiti da HACCP
nije standard, već sistem, jer nema merne
vrednosti. Kako mu i samo ime kaže (prevedeno na srpski: analiza rizika kritičnih
kontrolnih tačaka), ovim sistemom se
prati ceo proizvodni proces, a ne samo finalni prozvod: Treba proceniti na koju fazu
je bitno obraćati pažnju, jer nisu sve faze u
procesu kritične. Za svaki proizvod ili grupu
poizvoda postoje određene kritične tačke, koje
bi stručnjaci, poput inženjera poljoprivrede,
veterinara i tehnologa, trebalo da odrede.
Principi
HACCP je zasnovan na sedam osnovnih
principa:
1. Sprovesti analizu opasnosti
2. Utvrditi kritične kontrolne tačke
3. Odrediti kritične granice
4. Uspostaviti sistem praćenja
5. Ustanoviti korektivne mere koje treba preduzeti kada se kroz nadziranje
utvrdi da pojedina kritična tačka nije
pod kontrolom
6. Uspostaviti postupke verifikacije za
potvrđivanje da je HACCP sistem delotvoran
7. Sačiniti dokumentaciju o svim postupcima tokom kontrole kroz ceo
proces
Prema njegovim rečima, HACCP je procedura koja je spolja gledano vrlo rastegljiva i bez krutih okvira: To ne važi za one
procedure u proizvodnji hrane koje su propisane pravilnicima kao podzakonskim aktima, kao što je recimo obaveza da se pasterizacija mleka radi na 68 do 72 stepena tačno
15 sekundi. Ali zato, ako vi procenite da je
visina pločica u vašem objektu dovoljna i da
ćete uspeti da održite celokupnu higijenu na
određenom nivou, onda je to sasvim prihvatljivo. U slučaju da se pokaže drugačije, onda
je na prvom mestu odgovornost na vama, a
ne na inspekciji. To je dobro, jer mi u Srbiji
imamo oko 4.500 registrovanih objekata za
proizvodnju hranu i piće, a nije moguće da ih
sve svaki dan obiđe inspekcija.
Pri kontroli, hemijski rizici u proizvodnji preuzimaju primat, jer ne možemo ni
jednim čulom da utvrdimo da li su i u kolikoj količini dodate određene supstance,
poput onih za trajnost proizvoda, konzistentnost... Zato je potrebna dokumentacija koja tačno kazuje koliko je čega
iskoristio proizvođač. Budimović upozorava da je korak pre prerade važno obratiti pažnju na poreklo sirovina, ambalažu,
dodatke za hranu, kako bi sutra u slučaju
kritične situacije dokumentacija pokazala
od koga je svaki element vašeg proizvoda
stigao. Preduslovni programi, koji obuhvataju celokupno stanje objekta, takođe su neophodni kako bi HACCP bio ispunjen. Oni
uključuju stanje podova, zidova, vrata i prozora, ali i dobar raspored prostorija u objektu
kako ne bi dolazilo do takozvanog ukrštanja
puteva. Bitno je i snabdevanje pijaćom vodom, jer je u svakom prehrambenom objektu
potrebno da voda bude kvaliteta vode za piće,
ali je važno i kakvog je kvaliteta otpadna
voda i kolika je mogućnost da ona ugrozi sredinu u koju odlazi. Ne sme biti zanemareno
april 2012 www.instore.rs
darda zavisi od toga koliko je prethodnih
godina ulagano u proizvodni program i
koliko se vodilo računa o preduslovnim
programima. Inspekcija pri proveri objekata ne tražu sertifikat HACCP, već samo
celokupnu dokumentaciju, tako da, za sada,
firma ne mora da ima papir sertifikovan od
nadležnih tela. Moglo bi se reći da u Srbiji
oko 60%–70% firmi poštuje HACCP, zaključuje Budimović.

Koreni
HACCP je nastao pedesetih godina XX
veka, za potrebe NASA-e, kada je ova
svemirska agencija sklopila ugovor sa
Pillsbury Company radi proizvodnje hrane za astronaute. Kako su bili postavljeni strogi zahtevi u pogledu bezbednosti
hrane, koje tradicionalna kontrola gotovih proizvoda nije mogla da ispuni,
Pillsbury je razvio proces koji će sprečiti
rizike u bezbednosti hrane, tj. HACCP.
Vremenom su ga prihvatali proizvođači
hrane širom Amerike, a kasnije je stigao
i na stari kontinent, da bi 1995. uvođenje ovog sistem postalo obavezno u EU.
Kod nas se prvi put spominje od devedesetih, kada smo našim hladnjačama
izvozili proizvode za EU, a kao zvanični način poslovanja postaje stupanjem
na snagu Zakona o bezbednosti hrane
2009, a pre toga Zakonom o veterini iz
2005, kojim su bili obuhvaćeni svi koji
se bave proizvodnnjom i preradom mesa
i mleka.
ni pitanje vaše okoline, jer nema svrhe da sve
radite po propisima, ako je u vašoj okolini teška industrija ili rudnik, dodaje Budimović.
85
HACCP bi trebalo da primene:
• sve fabrike za proizvodnju i preradu hrane
HACCP bi trebalo da bude shvaćen kao
alat za lakše poslovanje, smatra on i dodaje da mu se kao negativna crta može
pripisati samo to što njegovo uspostavljanje zahteva dosta dokumentacije, zbog
potrebe da se svaki potez i provera zapišu.
Za njegovo bolje funkcionisanje, neophodno je oformiti HACCP tim sa vođom
na čelu. Koliko će biti članova u timu zavisi od veličine preduzeća i proizvodnog
portfolia. Takođe, koliko će kompaniju
koštati implementacija HACCP stan-
• sve fabrike za proizvodnju i preradu vode
za piće i vode koja se upotrebljava dalje u
preradi hrane
• sve firme koje se bave pakovanjem prehrambenih proizvoda
• sva preduzeća koja se bave skladištenjem, transportom i distribucijom prehrambenih proizvoda
• sve ustanove koje pripremaju hranu i distribuiraju je dalje
• svi objekti javne, kolektivne ishrane
• sve vrste trgovinskih objekata
• svi ugostiteljski objekti.
86
april 2012 www.instore.rs
na mestu događaja
InStore predlaže neke od vodećih sajmova u regionu i svetu
HRANA I PIĆE
KOZMETIKA
Beerfestival
Cosmetic Business event
Datum: 01–02. jun
Mesto: Vystaviste České Budějovice,
Češke Budejovice, Češka Republika
Beerfestival je događaj koji se fokusira na
sektor pića. Ovaj događaj okuplja vodeće
proizvođače piva, pa je zanimljiv ljubiteljima piva i stručnjacima iz ovog sektora jer
na njemuizlagači uspostavljaju kontakte i
ostvaruju poslovnu saradnju sa klijentima.
Beerfestival je takođe mesto za susrete proizvođača i distributera.
Vie Vinum
Datum: 02–04. jun
Mesto: Hofburg Vienna, Beč, Austrija
Vie Vinum je jedan od najvećih vinskih događaja te vrste koji će okupiti vinare i vinske trgovce iz celog sveta. Ovaj događaj je veoma
koristan za izlagače budući da se na Sajmu
okupljaju glavni igrači iz vinarske industrije
u potrazi za partnerstvima. Na Vie Vinumu
učestvuje više od 530 izlagača. Na ovom sajmu će biti predstavljen širok spektar austrijskih i internacionalnih vina.
Modern Bakery
Datum: 13–15. jun
Mesto: Expocentre Fairgrounds,
Moskva, Rusija
Sa 200 izlagača iz svih segmenata pekarske
industrije, Modern Bakery je jedinstvena
platforma za informacije i kontakte za više
od 15.000 stručnih posetilaca iz celog sveta.
Ponuda na sajmu se sastoji od celog spektra
opreme i sirovina za pekare.
The Seaexpo Turkey
Datum: : 14–17. jun
Mesto: Istanbul Expo Center,
Istanbul, Turska
Seaexpo Turkey je jedinstven događaj posvećen ribarstvu i industriji plodova mora.
Izlagači predstavljaju proizvode i rešenja
osmišljena za snabdevanje, u skladu sa specifičnim potrebama kupaca. Sajam okuplja
veliki broj posetilaca iz različitih delova
sveta, koji mogu da diskutuju o novinama u
ribolovu.
Meat Days
Datum: 22–24. jun
Mesto: METROPOLITAN EXPO Center,
Atina, Grčka
Meat Days je sveobuhvatan i informativan
sajam mesne industrije na kom se predstavljaju proizvodi, tehnologije i inovacije sa
ovog tržišta. Ceo spektar mesnih proizvoda
će biti izložen, a akcenat je na najnovijim
trendovima u industriji. Događaj je koristan za učesnike jer uključuje konferencije
sa fokusom na tehnološke procese u preradi
mesa i njegovog skladištenja.
Datum: 14–15. jun
Mesto: Espace Gruyere Halles,
Minhen, Nemačka
Cosmetic Business Event je događaj namenjen
industriji kozmetičkih proizvoda. Okuplja
distributere i proizvođače kozmetike. Događaj obuhvata informacione i komunikacione
B2B platforme. Cilj ovog sajma je da premosti jaz između kupaca i prodavaca. Cosmetic
Business event smatra se jednim od najatraktivnijih sajmova ovog tipa u Evropi.
Beauty Eurasia
Datum: 14–16. jun
Mesto: Tuyap Bursa International
Fair & Congress Center, Bursa, Turska
Beauty Eurasia je međunarodni sajam proizvoda i usluga vezanih za kozmetiku, parfeme, kozmetičke salone, ambalažu, sirovine,
wellness, SPA i prirodnu kozmetiku. Na
sajmu će se predstaviti više od 400 izlagača
iz oko 40 zemalja, a događaj svake godine
poseti čak više od 20.000 ljudi iz 80 zemalja
sveta.
OSTALA ROBA ŠIROKE
POTROŠNJE
Ambiente Japan
Datum: 06–08. jun
Mesto: Tokyo International Exhibition
Center (Tokyo Big Sight), Tokio, Japan
Ambiente Japan je međunarodni sajam sa
akcentom na široki spektar inovativnih i
kvalitetnih proizvoda u domenu robe široke
potrošnje. Svoja vrata ove godine otvara 11.
put za izlagače iz Evrope i celog sveta.
Bionazur Exhibition
Datum: 15–17. jun
Mesto: Nice Palais des Expositions,
Nica, Francuska
Bionazur Exhibition je specijalizovani sajam
za proizvode za negu, zdravlje, higijenu,
obuću i odeću, nakit, uređenje doma i vrta,
posteljinu i tekstil. Ovaj široki spektar izložene robe privlači veliki broj posetilaca iz
celog sveta.
AMBALAŽA
Rosupak Expo
Dum: 18–22. jun
Mesto: Crocus Expo International
Exhibition Center, Moskva, Rusija
Rosupak Expo je platforma za predstavljanje
tehnologije, opreme i mašina za ambalažu,
kao i logistike za sve industrije. Prilika je za
uspostavljanje novih poslovnih kontakata i
učvršćivanje postojećih.
MidPack
Date: 19–21. jun
Mesto: McCormick Place Convention
Center, Čikago, SAD
MidPack je najveći sajam u industriji ambalaže u Americi. Razlikuje se od sličnih događaja po rasponu, raznovrsnosti i kvalitetu
izloženih proizvoda (alata, mašina i softvera
za ambalažu, posuda i kesa). Sajam je interaktivnog tipa, a izlagači imaju priliku da
komuniciraju sa stručnjacima iz prehrambene i automobilske industrije, kao i industrije
proizvoda za ličnu negu.
LOGISTIKA
Transfairlog
Date: 12–14. jun
Mesto: Hamburg Exhibition Centre,
Hamburg, Nemačka
Transfairlog je međunarodni sajam logistike
koji kompanijama nudi rešenja za optimizaciju logističkih procesa i predstavlja proizvode, usluge i rešenja na lokalnom i globalnom
nivou. Okuplja donosioce odluka i stručnjake koje se bave logistikom.
Logistic Link-Live
Datum: 13–14. jun
Mesto: NEC, Birmingham,
Ujedinjeno Kraljevstvo
Ako posetite Logistic Link-Live bićete informisani o poslednjim inovacijama u vezi sa
povećanjem uspešnosti vašeg poslovanja.
TEHNOLOGIJA
U Connect LIVE
Datum: 04–08. jun
Mesto: Aria Resort & Casino,
Las Vegas, SAD
U Connect LIVE u potpunosti je posvećen
poboljšanju rezultata i prepoznatljivosti
ponude i potražnje na globalnom nivou u
više sektora. Ovaj događaj je dobra osnova
za kompanije koje žele da postanu vidljiviji
u lancu vrednosti i da optimizuju učinak i
sigurnost. U Connect LIVE naglašava korišćenje GS1 standarda za postizanje bolje
uočljivosti u domenu ponude i potražnje.
Search Marketing Expo Paris
Datum: 07–08. jun
Mesto: Salons Hoche Paris,
Paris, Francuska
Search Marketing Expo Paris je događaj posvećen boljem upoznavanju današnjih potrošača u kompleksnom poslovnom svetu, u
kom nove metodologije privlače i drže pažnju
kupaca. Stručnjaci na konferencijama razgovaraju o pitanjima i izazovima na području
optimizacije pretrage po internetu (SEO) i
pay-per-click modela oglašavanja (PPC).
april 2012 www.instore.rs
87
na mestu događaja
Beohemija nagrađena na sajmu inovacija,
pronalazaštva i novih tehnologia u Moskvi
Međunarodno priznanje
za „Deus“ i Beohemiju
Poslovni sistem Beohemija i deteržent
„Deus“ dobitnici su priznanja „Arhimed“, velike zlatne medalje za „prvi
premijum eko-deterdžent proizveden
na prostoru Balkana“, koji je domaćem
proizvođaču praškaste i kućne hemije
i kozmetike dodelio stručni žiri moskovskog Međunarodnog sajma inovacija, pronalazaštva i novih tehnologija.
Slavenko Sekulić,
izvršni
direktor
Beohemije, kaže:
Ponosni smo što je
prvi domaći premium
deterdžent
„Deus“, koji je u
potpunosti delo do-
maćih stručnjaka, dobitnik ovako prestižnog
priznanja u kategoriji „Zaštita životne sredine i životnog okruženja“. Razvoju „Deusa“ posvetili smo više od 3 godine intenzivnog istraživanja i u njega smo investirali 7
miliona evra. „Deus“ je biorazgradiv, ekološki prihvatljiv proizvod koji je rezultat
sinergije vrhunske japansko-holandske tehnologije, visokokvalitetnih sirovina nemačkog BASF-a, znanja i iskustva najboljih
domaćih stručnjaka – što je preopoznao i
međunarodni žiri „Arhimeda“.
Petnaesti moskovski Međunarodni sajam inovacija, pronalazaštva i novih tehnologija „Arhimed“ okupio je više od
450 predstavnika iz 42 regiona Rusije
i 37 predstavnika iz čitavog sveta. Na
trodnevnom sajmu, od 20. do 23. marta, učestvovalo je preko 1.700 izlagača
i predstavljeno je više od 1.000 pronalazaka iz najrazličitijih oblasti. Sajam je
održan uz podršku Ministarstva prosvete i nauke Ruske Federacije. „Deus“ je
deteržent koji je razvijen u saradnji Beohemije i svetskog hemijskog giganta,
nemačkog BASF-a. Sadrži 20 sirovina
i rezultat je japanske Hosokawa Shugi
tehnologije i znanja i iskustva domaćih
i nemačkih stručnjaka. Ovaj proizvod
predstavlja korak napred za srpsko tržište kućne hemije, s obzirom na to
da je reč o prvom domaćem premium
deterdžentu.
Održan Sajam privrednih vozila „Beotruck” u Beogradu
Grand Prix za Mercedes
Na jubilarnom, 50. međunarodnom salonu privrednih vozila i prateće opreme
„Beotruck 2012“, koji je u 3 hale Beogradskog sajma održan od 27. do 31. marta, učestvovalo je oko 150 izlagača iz 20
zemalja sveta. U svetu će, zbog loše ekonomske situacije, ove godine biti održano
svega 19 ovakvih sajmova, ali beogradski,
uprkos krizi, nije otkazan. Šef poslovnice Beogradskog sajma Zoran Lupšić rekao je da je godišnji plasman privrednih
vozila u Srbiji značajno smanjen, na 350
do 450 vozila, i da događaji poput ovog
umnogome doprinose povećanju prodaje.
Na Salonu su bili izloženi kamioni, autobusi, dostavna vozila, prikolice, poluprikolice, specijalne nadgradnje i prateća
oprema. Pored velikih privrednih vozila,
predstavili su se i uvoznici i distributeri
lakih vozila poznatih svetskih proizvođača, ali i domaći FAP iz Priboja i fabrika
kamiona „Zastava“ iz Kragujevca, kojima
je ovo bilo prvo učešće na Salonu.
Posebnu pažnju posetilaca privukao je
izložbeni štand kompanije „MercedesBenz Srbija i Crna
Gora“, pa
nikoga
nije iznenadila odluka stručnog žirija da
upravo ova kompanija
bude nosilac dva ovogodšnja Grand Prix-a,
za najbolji promotivni
nastup na Salonu i za
izuzetan kvalitet i dizajn u kategoriji teških
komercijalnih vozila. U
hali 3 je na površini od
3.000 m2 bilo izloženo više od 20 vozila iz
programa Mercedes-Benza, Fusoa i Setre, među kojima su premijerno prikazani
modeli „Mercedes-Benz Actros“, „Fuso
Canter“ „Mercedes-Benz Atego Hybrid“.
Najviše uzdaha i pohvala izmamio je novi
„Actros“, koji je prošle godine na Međunarodnom specijalizovanom sajmu „Trailer 2011“ u belgijskom Kortrijku prema
oceni stručnog žirija proglašen za „Najbolji kamion 2012.godine “. Predsednik
Skupštine Udruženja proizvođača drumskih vozila Srbije, Zoran Kijac, izjavio je
da ovom manifestacijom Beogradski sajam otvara sezonu međunarodnih sajmova privrednih vozila u regionu.
88
april 2012 www.instore.rs
verovali ili ne
uz pomoć nauke do napravi „jedno
ladno“ odmah
boljeg sladoleda
Kako bi poboljšali kvalitet sladoleda koji proizvode,
stručnjaci u kompaniji Nestlé
koriste specijalizovane tehnologije kojima se služe naučnici koji proučavaju snežne
pojave. Oni posmatraju razvoj
kristala leda u snegu i kako to
utiče na njegove karakteristike, što je ključni faktor za razumevanje formiranja lavina.
Kristali leda utiču na karakteristike sladoleda na sličan način, menjajući svojim rastom
i promenom oblika njegovu
teksturu i strukturu. Sladoled
je inherentno nestabilna supstanca, kaže dr Hans Jerg Limbah
(Hans Jörg Limbach), naučnik
iz Nestlé istraživačkog centra
u Švajcarskoj. Led će se odvojiti
od originalnih sastojaka, poput
krema i šećera, usled prirodnog
procesa. Kada ostavite sladoled u zamrzivaču kod kuće na
duži period, na kraju ćete videti
parčiće leda kako se formiraju u
proizvodu. Nestlé će rezultate ovog istraživanja iskoristiti
u rešavanju problema koji je
svojstven svakom proizvođaču sladoleda – kako da se
duže održi originalna tekstura
i struktura proizvoda. Studija
je već pokazala da neki kristali
leda rastu i spajaju se, stvarajući veće kristale koji uništavaju
teksturu sladoleda. Ukoliko se
identifikuje glavni mehanizam
rasta kristala, može se naći bolji način kako bi se taj proces
usporio. Oscilacije temperature,
do kojih može doći u različitim
fazama transporta i skladištenja
proizvoda, nisu dobre za kvalitet
sladoleda. U Nestléu predano radimo na receptima da osiguramo
kvalitet i stabilnost sladoleda pri
ovakvim temperaturnim oscilacijama, ali uvek tražimo načine da
ih učinimo još otpornijim, objašnjava dr Limbah.
Da je pivo najpopularnije piće
među muškarcima, to svi znamo. Međutim, kada momci
u Americi požele da popiju
„jedno ladno“, oni umesto u
trgovinu odu u kuhinju. Procenjuje se da je danas među
Amerikancima više od milion pivara-amatera. Kada
proizvodite svoje pivo, možete
da menjate recepte, da dodajete
ili izbacujete određene sastojke
i pravite ukus koji se vama sviđa, a ne da pijete pivo koje pro-
u vinu je zalog
Kada im je neophodan novac,
ljudi obično u zalog daju neki
komad nakita ili umetničko
delo, ali u poslednje vreme
sve je više onih koji nude
skupocene boce vina. Bili biste
rešenje za Grčku
Holanđanin Jur Hermans
nije se našao među finalistima
Wolfson ekonomske nagrade,
vredne 285.000 evra, za onog
ko napiše najbolji rad na temu
rešenja krize u evrozoni, ali
su mediji, kao i stručni žiri,
izdvojili i simbolično nagradili predlog ovog simpatičnog
desetogodišnjeg dečaka. Naime, Hermans smatra da Grčka treba da napusti evrozonu,
a prema njegovom predlogu,
koji je ilustrovao i crtežom,
Grci bi trebalo da zamene
evre za drahme u bankama,
izvode velike pivare, objašnjava
Bob Ruz, koji već godinama
usavršava svoju tehniku. Bob
vikendom traga za sastojcima
u lokalnoj prodavnici zdrave
hrane i eksperimentiše sa novim ukusima. Potrebna vam je
samo posuda, dok ječam kupujete
u prahu i dodajete vodu i kvasac.
Domaće pivo sve je popularnije, a uputstva i sredstva za
pripremu sve traženija. Iako
domaći pivari ne mogu da
prodaju svoje pivo, vole da
se druže i upoređuju ukuse
na lokalnim takmičenjima.
Na ovogodišnjem takmičenju
Cherry Blossom (Trešnjin cvet)
pobedu su odneli Pit i Kodi,
čije je pivo sa ukusom ruže i
hibiskusa proglašeno za najpitkije. Možete da kombinujuete
različite ukuse. Plus, od kolača ne
možete da se napijete, ali od piva
možete, kaže Kodi.
iznenađeni koliko bogatih ljudi
trenutno ima problema sa kreditima, kaže za Rojters Džordan
Tabak-Benk, vlasnik jedne
zalagaonice na Beverli Hilsu,
u Kaliforniji. U banci morate
da čekate po nekoliko nedelja ili
meseci da dobijete zajam. Kada
mi dajemo pozajmicu, to obično
činimo istog dana, objašnjava on, dodajući da je njegova
zalagaonica pozajmljivala novac menadžerima kompanija,
bankarima, pravnicima, lekarima, pa čak i pojedinim oskarovcima. Za pozajmice se u
zalog daju uglavnom boce starog bordoa, koje na aukcijama
redovno dostižu vrednost od
nekoliko desetina hiljada dolara, a zalagaonica borro.com
nedavno je pozajmila 120.000
dolara u zamenu za 128 boca
vina Château d’Yquem, čija je
tržišna vrednost procenjena
na 250.000 dolara. Pozajmljujemo novac u visini od 70 odsto
vrednosti vina, a rok za vraćanje
duga je obično sedam meseci, navode zalagaoničari.
koje bi zatim te dobijene evre
prosledile grčkoj vladi. Svi ti
evri zajedno formiraju palačinku
ili picu. Sada grčka vlada može
da počne da vraća sve dugove, a
svako kome duguje dobio bi parče pice, objasnio je Hermans u
svom pismu. On je predložio
i da se Grcima koji pokušaju
da zadrže svoje evre, i sačekaju da njihova vrednost poraste
u odnosu na drahmu, odrede
„penali“ u duploj vrednosti
sume koju su želeli da zadrže.
Ovako bi svi evri dospeli u banke
i tako bi grčka vlada mogla da
vrati svoje dugove, kaže Hermans. Dečak je u svom pismu
kazao da redovno prati vesti o
krizi evrozone i da je veoma
zabrinut.
april 2012 www.instore.rs
89
Čak 27% Amerikanaca koji novac drže u
kući, svoju ušteđevinu čuva u frižideru,
dok 11% ispitanika „spava na parama“
(Reuters)
Pročitaj, pa pojedi
Pravi kuvar (The Real CookBook) je kuvar koji možete ne
samo da čitate, već i da pojedete! Naime, stranice ovog
neobičnog kuvara napravljene
su od svežeg testa na kom je
odštampan recept za lazanju.
Nakon čitanja, stranice se
mogu koristiti kao kore za pripremu čuvenog italijanskog
recepta. Potrebno je samo da
nanesete smesu od sira, mlevenog mesa, sosa od paradajza
i začinskog bilja i sve zajedno
stavite u rernu da se zapeče.
Prema pisanju sajta Foodista,
ovu originalnu knjigu recepata osmislio je nemački studio
za dizajn „Korefe“ za izdavačku kuću „Gerstenberg“, poznatu po luksuznim izdanjima
o kulinarstvu i umetnosti.
„Coca-Cola nosi
Pradu“
Dobro poznata flaša CocaCole nedavno je doživela
pravi modni preobražaj zahvaljujući nekim od najvećih
dizajnera u italijanskoj modnoj industriji, poput Moskina
(Moschino), Donatele Versaće (Donatella Versace), Angele Misoni (Angela Missoni),
Blumarinea, itd. Poznati dizajneri udružili su snage kada
je pokrenuta dobrotvorna akcija po nazivom „Tribute to
fashion“, kako bi se prikupio
novac za žrtve zemljotresa u
Abrucu, pa su za flašice kre-
Najviše piju
Evropljani
Sa prosečnim godišnjim ispijanjem od 12,5 litara čistog
alkohola po glavi stanovnika,
Evropljani prednjače u svetu po konzumaciji alkohola,
objavile su Svetska zdrav-
irali „novo odelo“ koje nosi
prepoznatljiv modni pečat
svakog od dizajnera. Ova mala
umetnička dela su izložena u
Centru mode u Milanu. Nedavno je i Karl Lagerfeld dao
svoj doprinos dizajnirajući
aluminijmsku, ograničenu seriju flašica Coca-Cole , koja
dolazi u posebnoj kutiji sa
otvaračem.
stvena organizacija (SZO) i
Evropska komisija. Prosečna
dnevna konzumacija alkohola
nekog Evropljanina jednaka je
ispijanju gotovo tri čaše vina,
što je dvostruko više nego
u ostalim delovima sveta.
Najviše alkohola se popije u
srednjeevropskim i istočnoevropskim zemljama – 14,5 litara čistog alkohola po
stanovniku. Iako stanovnici skandinavskih
zemalja u proseku piju
manje alkohola od ostalih Evropljana (10,4 litara čistog alkohola po
osobi godišnje), u ovim
zemljama se beleži najveća učestalost opijanja.
Neobični
specijalitet u Kini
Stanovnici grada Dongijang
imaju specijalitet na koji većina zapadnjačkog sveta gleda sa
nevericom, a popularnost mu
je tako velika da ga je lokalna
zajednica proglasila kulturnim
nasleđem. Naime, prodavci na
lokalnoj pijaci u ovom gradu
istočne kineske provincije
neguju vekovnu tradiciju kuvanja jaja u mokraći dečaka
mlađih od 10 godina, skupljenoj u toaletima osnovnih
škola. Virgin boy eggs redovno
kupuju i konzumiraju i stari i
mladi zbog, kako kažu, svežeg
i slanog ukusa, a cena im je
oko 1,5 juana (15 evro centi).
Meštani tvrde da su izuzetno
zdrava, da smanjuju telesnu
temperaturu,
poboljšavaju
cirkulaciju i čuvaju vitalnost
organizma, umanjuju bol u
nogama i zglobovima i daju
potrebnu energiju. Na pripremu odlazi i po čitav dan, jer se
najpre kuvaju u ljusci, a zatim
oljuštena, i to po nekoliko sati.
FOTO-VEST
Cash Mobs, inicijativa grupe
online aktivista za pružanje ekonomskog stimulansa
lokalnim radnjama koja je
počela da se širi Amerikom
prošlog novembra sada već
postaje globalni fenomen.
Osnivač pokreta je klivlendski advokat Endru Semtoj
(Andrew Samtoy) koji došao
na ideju da putem društvenih
mreža Twitter i Facebook
poziva potrošače da se masovno okupljaju u lokalnim
trgovinama, pazare svoje uobičajene potrepštine u vrednosti od najmanje 20$, i time
poboljšaju poslovanje malih
trgovaca pogođenih krizom.
Pomažemo vlasnicima, činimo
ljude srećnim, pazarimo stvari
koje nam i inače trebaju, zabavljamo se i upoznajemo nove ljude, izjavio je Semtoj pred oko
300 potrošača koji su krajem marta u roku od 3 sata
potrosili $9.000 u marketu
Nature’s Bin u Klivlendu.
Masovne kupovine ovog tipa
sada su popularne i u Kanadi, Austriji, Velikoj Britaniji,
Švedskoj, Italiji, Nemačkoj,
Holandiji, Australiji i Južnoj
Koreji, a vlasnici radnji beleže i do 8 puta veći pazar nego
običnim danima.
Izvor: Summer Shepherd, Cash Mobs, Klivlend, SAD
90
april 2012 www.instore.rs
Narod Venecuele konzumira najviše piva –
83 litre po glavi stanovnika godišnje
(The Economist)
svet u brojkama
Obim, vrednost i prognoze rasta tržišta alkoholnih pića
In vino veritas
Ljubav prema vinu u zapadnoj Evropi je jasna, dok žestoka pića, istorijski, dominiraju regionima
istočne Evrope i Pacifičke Azije. Povećana dobit očekuje se u gotovo svim kategorijama u budućnosti
Izvor: Euromonitor, www.euromonitor.com
Vino
28 milijardi litara
Pivo
191 milijarda litara
Alkoholna pića
Žestoka pića
20 milijardi litara
245 milijardi litara
Gotova pića / Miksevi
4 milijarde litara
Cider
2 milijarde litara
Globalna slika
6
200
5
4
150
3
100
2
50
0
1
2006
2007
Obim proizvodnje
Top 10
tržišta
alkoholnih
pića –
obim &
vrednost
2008
2009
Obim rasta u %
2010
2011
0
rast u % na godišnjem novou
Ukupan obim (milijarde litara)
Alkoholna pića u periodu 2006.-2011.
250
Rast vrednosti u %
Top 10 tržišta po obimu u 2010.
Top 10 tržišta po vrednosti u 2010.
Kina
SAD
Brazil
Rusija
Nemačka
Japan
Meksiko
UK
Francuska
Španija
SAD
Kina
Japan
UK
Nemačka
Francuska
Brazil
Rusija
Kanada
Italija
91
april 2012 www.instore.rs
Regionalni pregled
Alkoholna pića po regionima: ukupan obim po
kategorijama i geografskom položaju u 2011. godini
Alkoholna pića:
regionalna perspektiva
100%
Dominaciju u obimu prodaje u svim regionima beleži kategorija
piva. Ovaj trend je i bio očekivan.
Sa druge strane, neke kategorije, tradicionalno, beleže veći prodor u određenim regionima.
90%
80%
70%
Ljubav prema vinu u zapadnoj Evropi je jasna. U Australaziji
vino se nalazi na drugom mestu lestvice, dok je u Severnoj Americi industrija ovog pića manje razvijena.
60%
Žestoka pića, istorijski, dominiraju regionima istočne Evrope i
Pacifičke Azije.
40%
Ove razlike će potencijalno uticati na prodaju u budućnosti. Sa
druge strane, brendovi uvoznih pića koji dobijaju oznaku „premium“ imaju priliku za rast na tržištima na kojima je konzumacija žestokih pića duboko ukorenjena u tradiciju, pa će ova kategorija zabeležiti rast potrošnje.
Promene su vidljive i u prodaji proizvoda sa manjim procentom
alkohola, kao što su vino, pivo i cider. Vino se dobro prodaje u
Pacifičkoj Aziji, a sve tri kategorije beleže sve bolje rezultate u
istočnoj Evropi.
50%
30%
20%
10%
0%
ZE
IE
SA
LA
AP
AUS
DIA
Vino
Pivo
Žestoka pića
RTD/Miksevi
Cider
ZE-zapadna Europa; IE-istočna Europa; SA- Severna Amerika; LAJužna Amerika; AP-Azija i Pacifik; AUS-Australazija; DIA-Daleki Istok
i Afrika
Prognoze do 2016.
•P
ovećana dobit očekuje se u gotovo svim kategorijama alkoholnih pića u budućnosti.
•K
ategorija piva će zabeležiti dodatni rast obima prodaje.
•C
ider je kao kategorija zadržao nepromenjenu poziciju
i nije bio posebno ugrožen recesijom, pa se očekuje dalji
snažan rast.
• Gotova pića / miksevi, nosioci kategorije koja je, uprkos
ekonomskoj nestabilnosti, doživela preporod, ostvariće
dalji rast, pre svega zahvaljujući konzumaciji ovih pića u
pabovima, klubovima i restoranima.
• žeđi“ indijskih potrošača za drugom vrstom viskija – brendijem i njegovom pristupačnom cenom, zatim dobroj poziciji irskog viskija na „zrelijim“ tržištima, kao i povećanom potražnjom za rumom na tržištima celog sveta.
% totalni obim prosečne godišnje stope rasta
Rezultati i očekivanja po kategorijama za period 2006.-2016.
6
5
4
3
2
1
2006-2011
0
Alkoholna pića
Pivo
Cider
RTD/Miksevi
Žestoka pića
Vino
2011-2016
92
april 2012 www.instore.rs
vox populi
Čekajući
grant
Priđem mu i razaberem samo reč „cigare“, tja, nisam pušač, ali baš zahvaljujući tome dosta sam i uštedeo, mogao bih
bratu u Hristu da pomognem oko nabavke te sve u svemu štetne supstance, nemam ništa sitnije od pedesetice, da ištem
kusur od njega ne ide, dam mu tu modru
banknotu, na šta će on, sad sa već nešto
boljom artikulacijom: „Cigare su sto
dinara!“ – „Nisam znao, ali ima još dobrih ljudi u ovoj ulici, i boljih svakako od
mene...“ Nije očaran mojom dosetkom:
nekad su cigarete prodavane na komad,
danas zavisnika industrija prisiljava da ide
na sve ili ništa, ah, hoću li ikada o prosjaštvu napisati makar esej ako već nemam
grant za valjano naučno istraživanje?
Autor: Ljubomir Živkov
P
rosjaci. Čovek se ljuti na njih i
kad im da i kad im ne da.
Isto je znači sve danas kao što je
bilo i u Ničeovo vreme.
Želeo bih da ako već dajem
milostinju činim to bez gorčine, jer mi,
gle, baš kad udelim nešto sine koliko je
to ništavno, ali tako mi i treba, em sam
dao premalo, em u tom siromaškom srcu
nisam ostavio nikakvog traga – u Sinđelićevoj ulici dao sam prosjaku dvadeset
dinara, vraćam se ubrzo istom ulicom,
moj me štićenik oslovljava rutinski kao
da se prvi put vidimo: „Pa dao sam vam
pre deset minuta, ne treba da me zbog
toga nosite u sećanju godinama, ali morali biste se toliko usredsrediti da pamtite
jedno dvadeset minuta, a nekog ko bi dao
sto dvadeset dinara možda i dva sata...“ –
„Jao, jeste, dao si, izvini...“
Ostajemo dobri, ali već u Njegoševoj,
istog dana, na drvenom stepeniku radnje
koju je kapitalizam zatvorio sedi bradonja
neodredive životne dobi, mrmlja nešto,
nisam načisto je li samo pijan ili usput i
prosi, i jedno i drugo čini, pri čemu inicijativu prepušta prolaznicima: možeš i
da promarširaš kraj njega, a možeš i da se
zainteresuješ...
Poglavlje o korenima prosjaštva imam
u glavi, treba samo da ga bacim na papir (kao Mocart operu: napisana je, reče,
ovde je unutra, treba samo da je prepišem), više me kopka klasifikacija prosjaka: 1. amateri i profesionalci; 2. početnici
i stare kuke; 3. sezonci i stalno zaposleni. 4. usamljenici i oni koji nose nejač u
naručju. 5. oni koji rade ćutke i oni koji
investitorima unapred sami govore gde
će ulog završiti (slučaj pušača sa praga
zatarabljene radnje).
Rednim brojem 4. obuhvaćen je starac,
blag i strpljiv, koji u jednoj ruci drži nešto nalik na manjerku, a u drugoj dvogodišnje dete – bebisiter i prosjak istovremeno: nekome obezbeđuje da sat
ili dva predahne od materinstva, a sebe
predstavlja kao samohranog dedu, vidi
se da mali i on nisu krvni srodnici nego
su ortaci koji se ćutke potpomažu, napokon – mada nije napokon, ima toga
još! – ima prosjaka koji strogo razdvajaju
prvobitnu akumulaciju od potrošnje, dok
drugi troše naočigled dobrotvora (poput
postarije građanke vatreno crvene kose
koja nakon prvih prosjačkih postignuća
dostojanstveno zasedne u „Kosta kafeu“
i pije kapućino): šta me gledate, ako ste
mi nešto i udelili, treba li od vaših milodara da kupim kakvu nekretninu ili da
zaigram na njujorškoj berzi?
U korpi poznatih
Adriana Čortan, TV voditelj
Iskrena da budem, ne
razmisljam previše o
svakodnevnim odlascima u kupovinu i ne
pravim neku naročitu
organizaciju u vezi sa
tim. Ne hranim se uvek
kod kuće, tako da se trudim da ne pretrpavam frižider namirnicama koje možda neću upotrebiti. Zato češće odlazim
u male trgovine i kupujem stvari kad su
mi zaista potrebne. Ako sam u gužvi, nabavku uglavnom obavljam usput, gde je
najzgodnije. Trudim se da u kući uvek
imam uobičajene namirnice za doručak
i večeru, pošto zbog poslovnih obaveza uglavnom ručam van kuće. Nemam
naviku da odlazim u hipermarkete, iako
mislim da su oni dobro koncipirani i
da je tamo čitava akcija kupovine dosta
olakšana. Kupujem dosta voća i povrća,
kao i meso. Kada je o kozmetici i linijama za negu reč, lojalan sam potrošač
i rado se vraćam brendovima i proizvodima koje volim i koji mi prijaju, mada
nisam zatvorena ni za nove ponude.
Inspektor Blaža, muzičar
Da se razumemo, za
mene je kupovina nužna obaveza od pamtiveka! Mi muškarci tu
dođemo kao neka kolateralna šteta, da guramo
kolica do automobila ili
nosimo kese do stana ako, kao u mom
slučaju, ne vozimo. Nisam od potrošača
koji napune korpu za 100 evra, pa se posle žale, a onda nakon sedam dana opet
potroše toliko. Ja ne ostavljam previše
para ni u supermarketima ni u privatnim
trgovinama, jer i u jednima i u drugima
obavljam male kupovine. Najviše volim
da kupujem u jednoj radnjici u komšiluku, u koju najčešće idem po cigarete, kad
me žena pošalje, i po čokoladne bananice. Ako ima Oskar za slatkiše, on treba
da se da onom ko je izmislio čokoladnu
bananicu! A, da, idem tamo i zbog jedne
lepe devojke, prodavačice, kao i, primetio
sam, još gomila muškaraca, od 20 do 50
godina. I inače volim manje radnje zbog
kontakta sa mušterijama, i zbog osmeha. U supermarketima je odnos zahladneo, tamo prodavci nemaju vremena za
osmeh, sve je nekako robotizovano, ali
doduše, i mušterije se slabo osmehuju.
K3
oglas
Download

41.500 JEDINI