mart 2012 www.instore.rs
mart 2012 • br. 03 • godina I • www.instore.rs
VAČKI
O
g
R
T
I
J
I
N
NAJTIRAŽ gIONU
U RE
N
I
Z
A
g
A
M
0
0
5
.
1
4
A
PRIMERAK
SRBIJA
SLOVENIJA
HRVATSKA
OVINA
g
E
C
R
E
H
I
BOSNA
REgIONALNI
INTERVJU
INTERVJU
Aleksander
Lipovšek,
Tomislav
Đorđević,
Manner
DTD Ribarstvo
EKSKLUZIVNO:
Nenad Pacek:
Milan Ćulibrk:
Tajne igre sa javnim dugom
ISTRAŽIVANJA:
TNS Medium Gallup,
Mediana, Masmi
ISSN 2217 8384
Kojim putem najbrže izaći iz krize
1
SrBiJa
mart 2012 www.instore.rs
3
uvodnik
Gost uvodničar
UREDNIK
PRODAJA
Rad sa osmehom
REDAKCIJA
David Vander Schueren, COO za Srbiju, Bosnu
i Hercegovinu i Crnu Goru Delhaize Europe
Đorđe Glamočlija
Strahinja Milinković
Bojan Đurović
Una Milićević
Milica Petrović
Vojislava Popović
Igor Đurović (Ljubljana)
Marko Hrastar (Ljubljana)
Tomislav Ciliga (Zagreb)
Murisa Dučanović (Sarajevo)
Katarina Sulić (Mostar)
Mario Trojer (Sarajevo)
EKSKLUZIVNI SARADNICI
Nenad Pacek
Milan Ćulibrk
Vanja Bulić/Ljubomir Živkov
Ruža Ćirković
Bogomir Kovač (Slovenija)
Mladen Vedriš (Hrvatska)
Kenan Uštović (BiH)
STRUČNI SARADNICI
TNS Medium Gallup, PKS, Mala
Morris – IGD, Ernest Gergely,
Patrik Župančič, Darko Vaselić,
Mediana Adria, DataLab,
Tanja Škorić - Bruketa&Žinić
OM, Ivan Jovanović - Nielsen
Audience Measurement Srbija,
Gebrüder Weiss tim, Dragan
Bijelić, Bojana Amanović, Masmi,
Marko Živanović, Tjaša Snoj i
Viviana Žorž – Adecco
KOORDINATOR SVIH IZDANJA
Maksim Đurović
LOGISTIKA I DISTRIBUCIJA
Mirjana Ivanković
LEKTURA
Ana Radojević
GRAFIČKI PRELOM I DIZAJN
Narobe Studio Slovenija
ŠTAMPA
Rotografika d.o.o.
Segedinski put 72
24000 Subotica
IZDAVAČ
InB2B Media d.o.o.
Bul. Arsenija Čarnojevića br. 52
11070 Novi Beograd, Srbija
Tel: +381 11 41 41 100
Fax: +381 11 41 41 108
E-mail: [email protected]
Web: www.instore.rs
Pre nešto više od pola godine Delhaize je postao vlasnik brendova Maxi i Tempo, i po svemu sudeći, to je jedno od važnijih ekonomskih
dešavanja koje je označilo prethodnu godinu
u Srbiji. Međutim, ovaj događaj nije bio veliki samo sa aspekta novog tržišta na koje smo
došli – širenje poslovanja na pet novih zemalja
na Balkanu je promena koja je obeležila prošlu
godinu i u okviru same Delhaize Group.
Samo tržište u Srbiji donelo je više od 10.000
novih članova grupi, naših zaposlenih, koji
čine samo srce našeg poslovanja. Ali nismo
stali na tom broju, od avgusta 2011. godine
naša maloprodajna mreža u Srbiji bogatija je
za nekoliko stotina novih kolega. Naši razvojni
ciljevi, usmereni na rast, efikasnost i održivost,
trebalo bi da donesu još nekoliko stotina novih
radnih mesta samo u ovoj godini.
Ove informacije govore u prilog činjenici da
razvoj sektora maloprodaje donosi višestruke
benefite za tržište koje se osavremenjuje. Organizovan retail obezbeđuje osim široke po-
Svaki naš zaposleni je važna karika u lancu do
zadovoljnog potrošača. Ukoliko naši zaposleni
rade sa osmehom, osmeh će se prenositi dalje,
i zato danas, u savremenom retail-u, briga o
zaposlenom istovremeno znači i brigu o potrošaču. Zato, iz dana u dan dajemo najbolje
od sebe i najbolje od Delhaize-a.
Vruća tema
Početak marta Srbiju je približio Evropi. Sa
dodeljenim statusom kandidata, zemlja je počela da se sprema za priključivanje porodici
zvanoj Evropska Unija. U njenom okrilju nas
čeka jednostavnija zakonska regulativa, a samim tim i kraći put za strane investicije, povećanje domaće proizvodnje, smanjenje carina, rast izvoza, otvaranje novih radnih mesta i
stabilnija ekonomija. Evropa će nam približiti
nove trendove i doneti zdraviju konkurenciju.
InStore magazin je mesečni,
specijalizovani magazin za trgovinu
robom široke potrošnje. Besplatno se
distribuira ciljnoj grupi: trgovcima,
proizvođačima, distributerima i
pratećoj industriji. Izdavač zadržava
pravo da odredi
ciljnujegrupu. InStore
Ovo izdanje
magazin se
ne distribuira
prijavljeno
za odit osobama
ABC Srbija
mlađim od 18kodgodina.
Za članke, fotografije i oblikovanje, magazin zadržava
sva prava.
Tiraž od 18.500 primeraka
u Srbiji odituje:
Ovo izdanje je
prijavljeno za odit
kod ABC Srbija
nude, ujednačene usluge, garancije kvaliteta i
veliki broj radnih mesta za ljude različitog nivoa obrazovanja. U našoj kompaniji zapošljavaju se visoko obrazovani ljudi, ali posao mogu
naći i oni sa nižim kvalifikacijama, razvijati se
i graditi karijeru. Naša kompanija pruža mogućnost zaposlenja osobama sa invaliditetom,
i ponosni smo što smo dobili priznanja za ovaj
segment poslovanja od nekoliko nevladinih
organizacija.
Autor: Mileta Miloradović
Troškovi poslovanja, kao i krajnje cene proizvoda će, predviđaju pojedini stručnjaci, biti
znatno niži. Čini se da se i proizvođačima i
potrošačima osmehuju bolji dani. Bliži smo
za korak tržištu od 500 miliona ljudi, a koliko
smo spremni za to?
Više o tome čitajte na stranama 22. i 62…
Redakcija InStore magazina
4
mart 2012 www.instore.rs
sadržaj
Izdvajamo
6 Novi objekti
8 Domaće vesti
10 Regionalne vesti
14 Izveštaj
16 Svetske vesti
18 Trade magazini
Chain Store Age
PLBuyer
Colloquy
Private Label Magazine...
Specijalno za InStore
Osvrt stručnjaka: Nenad Pacek
U prethodnoj kolumni predsednika kompanije Global Success
Advisors pisao je o mukama oko privrednog modela na prostoru
zemalja bivše Jugoslavije, visokoj nezaposlenosti i kratkoročno
lošoj perspektivi za firme koje prodaju robu široke potrošnje.
Ovaj put malo se pozabavio s nekoliko različitih ideja o tome
kako što brže izaći iz privredne krize u kratkom roku, a u
sledećoj kolumni o tome kako stvoriti održivi privredni model
za srednji i dugi rok. Kako on objašnjava, za što brži oporavak
u kratkom roku potrebna je dobra koordinacija između vlada i
centralnih banaka. Trenutni pokušaji pojedinih vlada da se igraju fiskalnom politikom
kako bi uspele da osiguraju rast, nisu i ne mogu biti sveobuhvatno rešenje, smatra Pacek.
20 Osvrt stručnjaka
Investicije
Kojim putem najbrže izaći iz krize
22 Mišljenja i komentari
24 Istraživanja
26 Preporuka
Privredna komora Srbije dobila
novo javno ovlašćenje
28 Investicije
32
Lakše do povoljnog
i modernog nameštaja
Regionalni intervju
Aleksander Lipovšek, izvršni direktor JI Evrope za Manner:
30 Investicije u regionu
Slovenija: Mamac za Italijane
BiH: Mepas u Mostaru
32 Regionalni intervju
Aleksander Lipovšek, izvršni
direktor JI Evrope za Manner:
Isti kvalitet za sve
Već 120 godina proizvodimo isključivo i samo u Austriji i to ćemo
raditi i dalje. Za nas, što se tiče proizvoda, ne postoje razlike kod
kupaca, ne razdvajamo ih na prvorazredne ili drugorazredne.
Kvalitet je isti za sve.
Na mestu prodaje
34 Analiza
36 InLiflet
Lifleti na udarnim stranama
38 Na mestu prodaje
Kako podstaći kupovinu
40 Category management
Za postizanje natprosečnih rezultata
42Intervju
Vlasnik DTD Ribarstva, Tomislav
Đorđević: Kako „upecati“ uspeh
44Istraživanje
Mediana Adria: Iste robne marke,
različita debljina novčanika
46Nove tehnologije
Poslovna inteligencija
38
Patrik Župančič, vlasnik i direktor firme Promo.Fil
objašnjava šta su, zapravo, promocije, kao i zašto je
današnjeg kupca važno „bombardovati“ promocijama na
prodajnom mestu. Za naše čitaoce on daje i odgovore koje
su to ciljevi promocija i kako meriti njihovu uspešnost.
Centralizovano planiranje
28
Srbija će biti bogatija za pet IKEA robnih kuća –
dve u Beogradu i po jednu u Novom Sadu, Nišu
i u centralnoj Srbiji, odnosno u okolini Čačka
i Kragujevca. Ova investicija je vredna oko
250 miliona evra, a otvoriće oko 2.000 radnih
mesta. Prva od ovih robnih kuća biće otvorena
u srpskoj prestonici krajem 2013. godine.
Zauzimaće površinu od oko 40.000 m2, sa
9.500 artikala iz svog proizvodnog asortimana.
TNS Medium Gallup:
Putovanje kroz kupovinu
20
Istraživanja
24, 44, 64
Ovaj broj InStore magazine predstavljava vam u rubrikama Istraživanje nekoliko načina,
koji bi u budućnosti mogli da vam pomognu u poslovanju i obezbede uspeh. Tako, TNS
Medium Gallup govori o eye-tracking-u – jednoj od inovativnih tehnika koja prati pogled
kupaca na prodajnom mestu, a s obzirom na to da kupci ne registruju 99% vizuelnih
stimulansa, ključno je razumeti šta oni zapravo vide u prodavnici. Da se potrošači
razlikuju od tržišta do tržišta, je svima poznato, ali imaju zajedničku karakteristiku
– njihovu kupovnu moć. Zato je Mediana zajedno sa inostranim partnerima razvila
metod koji potrošače deli u razrede prema njihovoj kupovnoj moći. Agencija Masmi je
predstavila Tajnu kupovinu – metodu za merenje, evaluaciju i izveštavanje o kvalitetu
pruženih usluga, koja gradi put do zadovoljnih potrošača.
mart 2012 www.instore.rs
InMedia
50InMedia
Srbija online
52Logistika
Zauzeti bolju poziciju od konkurenata
54 Komšijski dućan
Malo kreativnosti za bolju prodaju
Udruživanje trgovaca
Radnja „bez ključa“
Reč po reč...
60Noviteti za police
62 Iz četiri ugla
Evropska budućnost Srbije
64 Istraživanje
Masmi: Put do zadovoljnih potrošača
66Periskop
Tajne igre sa javnim dugom
68 Periskop iz regiona
Slovenija: Značaj informacione
tehnologije
Hrvatska: Investicije – lek...
ali kad i kako?
BiH: Počinjem ovu svoju priču...
70 InKategorija
Za zdraviji osmeh
72 Region
Šta se „piše“ komšijama
74 InKampanja
Kupuj domaće u domaćoj trgovini
76 Moja karijera
Ljubica Uzelac, Business Development
Manager, Global Travel Retail, BAT:
Moj posao – izazov i privilegija
50
Agencija Nielsen od aprila 2011.
godine u našoj zemlji meri
internet auditorijum. Prema
njihovim podacima, internet
je jedini medij koji beleži
konstantan rast u „godinama
krize“. Prvi podaci za 2011.
godinu govore da je na online
oglašavanje u Srbiji potrošeno
oko 8,5 miliona evra što je oko
35% više nego u 2010.
Komšijski dućan
54
Šta su to „parazit police“, kao i za šta ih
treba koristiti otkriva vam Dragan Bjelić,
izvrši direktor firme Belem, koja se bavi
sistemima vizuelne komunikacije. Iz
Ministarstva trgovine objašnjavaju da većina
malih i nezavisnih trgovaca na tržištu Srbije
ima budućnost samo kroz različite forme
udruživanja, a da li će se udružiti nekoliko
malih radnji na lokalnom nivou ili će biti reč
o regionalnoj, pa čak i nacionalnoj saradnji,
na njima je da odluče. Predstavljamo vam i radnju „bez ključa“, čija vlasnica Sneža Stanić
na beogradskom Vračaru uspešno posluje već 20 godina.
Periskop
Milan Ćulibrk:
66
Suprotno opštem uverenju građana da od izbijanja
krize žive sve lošije, njihov je standard, opet prema
računici Ministarstva finansija, osetno porastao
u protekle dve godine, jer je BDP po stanovniku
povećan sa 3.981 na čak 4.543 evra. Ako je to već
tako, postavlja se pitanje zašto onda predsednik
Boris Tadić i premijer Cvetković tvrde da će Srbija
u dogledno vreme izaći iz krize. Najkasnije krajem
ove ili početkom naredne godine.
78InPoslovi
Upoznajte dobrog poslovođu
80InStore u razgovoru sa...
Trgovcima
82Trendovi
Kad je kupac i - prodavac
84 Humanost na delu
85 Slovo zakona
Borba s kesama
86Na mestu događaja
88 Verovali ili ne...
90 Svet u brojkama
Koliko je žedna planeta
92 Vox populi
InKampanja
74
Potrošače koji se od kraja marta nađu u
Dis-ovim trgovinima pratiće kampanja,
pod nazivom „Kupuj domaće u domaćoj
trgovini“, u trajanju od 40 dana. Ovom
trgovačkom lancu će se u borbi za što
veći priliv u srpske kase, kupovinom
domaćih artikala, pridružiti firme
Beohemija, Carnex, Nectar i Pionir.
Kreatora kampanje i onima koji su se
odvažili da ga podrže, pitali smo zašto su
se odlučili da učestvuju u ovoj kampanji,
kakve koristi će ona doneti srpskoj privredi, i koliko će doprineti promeni svesti među
kupcima, kao i da uporede kvalitet naših proizvoda sa kvalitetom proizvoda svetski
poznatih brendova.
5
6
mart 2012 www.instore.rs
novi objekti
Srbija: Idea u
Kragujevcu i Nišu
U okviru novootvorenog tržnog
centra Plaze u Kragujevcu, mesto
je zauzeo Idea supermarket,
površine preko 2.000 m2, sa više
od 17.000 artikala grupisanih
u svakodnevne prehrambene
artikle, mesni program, zelenu
pijacu, zdravu hranu, kućne
potrepštine, tekstil i male aparate,
hemiju, kozmetiku i sezonske
artikle. Idea je, takođe, 24.
marta otvorila i prvu Idea Super
prodavnicu u Nišu, što je ujedno i četrdeseti prodajni Idea
objekat u ovom gradu. Idea
Super prostire se na 1.600 m2,
a potrošačima nudi asortiman
od preko 17.000 artikala.
Plaza
Novi TC Plaza zauzima prodajni prostor od 22.000m2,,
u kom su svoje mesto pronašle radnje vodećih modnih
marki, poznati lanci restorana sa brzom hranom, bioskop...
Do sada je u ovaj objekat uloženo oko 50 miliona evra,
a otvorio je oko 500 radnih mesta.
Srbija: Novi
vlasnik i objekat
Novopazarsko preduzeće
Tadžus preuzelo je upravljanje
maloprodajnom mrežom supermarketa Rekić, i 7. marta u
novosadskom naselju Liman IV
otvorilo novi objekat. Tadžus će
zadržati naziv „Rekić market“,
a iz kompanije najavljuju i proširenje asortimana. U novom
prodajnom prostoru površine
550 m2, sa pijacom, pekarom
i mesarom, potrošačima je na
raspolaganju više od 15.000
artikala. U marketu se može
naći i program domaćih pita,
kolača i torti.
BiH: Megamixov
Horeca shop
Kompanija Megamix iz Sarajeva, distributer robe široke
potrošnje, u svoju ponudu je
uvrstila i proizvode za ugostiteljstvo. Zamišljena kao radnja
tipa sve na jednom mestu, Horeca
shop u Sarajevu vlasnicima ugostiteljskih objekata nudi široku
paletu prehrambenih proizvoda,
kao što su smrznuti pomfrit,
voće i povrće, sirevi, začini, ulja
i pirinač.
BiH: Otvoren Tuš
Tuš je otvorio
supermarket i u
Srebreniku i time
proširio maloprodajni lanac u
Bosni i Hercegovini. Objekat,
šesnaesti po redu, nalazi se u
sklopu tržnog centra Srebrenik,
a u njemu je posao dobilo 25
radnika. U novom, savremenom
supermarketu, prodajne površine od 850 m2, kupci mogu da
biraju između više od 10.000
proizvoda iz prehrambenog i
neprehrambenog programa, kao
i iz Tušove pekare koja svakodnevno nudi svež hleb i peciva.
Crna Gora: Kuća
Hemije se širi
Kuća Hemije je 12. marta otvorila još jedno prodajno mesto u
Podgorici, na Starom aerodromu. Novi objekat, 16. po redu,
pridružuje se maloprodajnoj
mreži drogerija u Podgorici,
Baru, Nikšiću, Cetinju, Kotoru
i Budvi, a iz kompanije najavljuju novo širenje lanca u bližoj
budućnosti. Najnoviji prodajni
prostor od 100 m2 kupcima nudi
široku paletu artikala različitih
kategorija: kozmetiku, predmete za dekoraciju, kućnu hemiju,
parfeme, bebi program, zdravu
hranu, papirni program i drugo.
Srbija:
Mađarska:
Dva Lidla
Lidl je 8. marta stigao na dve
nove adrese u Mađarskoj. Radnje su otvorene u Budimpešti
i Estergomu. Prodajni prostor oba objekta ima površinu
od 1.300 m2, a obezbeđen je
i parking za više od stotinu
automobila.
- Novi prodajni objekat SOS
marketa otvoren je 15. marta
u Sremčici. Osnovne životne
namirnice, voće i povrće, i
sredstva za ličnu higijenu
smešteni su u prostor površine
150 m2.
- Kompanija Gomex je, nakon
objekata na Novoj Detelinari,
Grbavici, Klisi i u Adicama,
1. marta otvorila i svoj peti
objekat, na Telapu u Novom
Sadu. Nova radnja ima površinu od 150 m2 i zapošljava
6 radnika. Ponuda uključuje
oko 4.500 artikala.
- Francuska kompanija Intermarche je 23. marta započela
Slovenija:
BauMaks u
Šenčuru
Kompanija BauMaks, specializovana za prodaju opreme za
kuću, dom i baštu, 6. marta
je, u Šenčuru kod Kranja, otvorila novi tržni objekat, koji je, sa
14.000 m2, sada njihov najveći
centar u Sloveniji. BauMaks je
na 3.000 m2 organizovao i
drive-in. Ukupna investicija
u objekat iznosi oko 20 miliona
evra, a zaposleno je 80 novih
ljudi.
radove na novom Interex
objektu u Valjevu. Vrednost
investicije se procenjuje na
1,5 milion evra. U prvoj fazi
će biti izgrađen objekat površine 2.500 m2, koji bi, prema
planu, trebalo da bude operativan od sredine septembra
ove godine. U hipermarketu
će biti zaposleno 40 radnika.
8
mart 2012 www.instore.rs
domaće vesti
Stiže nam Lidl
Metro-ova „Moja radnja”
Zrenjanin će biti prvi srpski
grad u kom će biti otvoren
nemački diskontni lanac Lidl.
Iz uprave ovog grada potvrđeno
nam je da su sredinom marta
predstavnici Lidla potpisali
ugovor sa gradonačelnikom Miletom Mihajlovim o kupovini
zemljišta kod glavne autobuske
stanice. Na ovom mestu će
nići supermarket koji će imati
površinu oko 2.000 kvadratnih
metara i u koji će biti uloženo
1,5 milion evra. Trgovina bi trebalo da zaposli oko 25 radnika.
Kako su ranije prenosili srpski
Veleprodajni lanac Metro
Cash & Carry je u saradnji sa
Skupštinom grada Požarevca
predstavio program pod nazivom „Moja radnja“ čiji je cilj
povećanje potencijala i kvaliteta
nezavisnih srpskih trgovina i
lokalne privrede. Ovaj program
omogućava malim trgovinama
da poboljšaju svoje poslovanje i
unaprede kvalitet usluge kako bi
opstali pod uticajem ekonomske
krize i sve snažnije konkurencije
velikih trgovinskih lanaca. Novi
projekat „Moja radnja“, koji se
nadovezao na dosadašnji projekat
„Partnerski odnos sa kupcima“,
podrazumeva poslovanje pod
jednim brendom i konceptom uz
marketinšku podršku i edukativne
treninge. Rezultati pilot-projekta u
kome je učestvovalo nekoliko desetina radnji pokazali su da je promet
u tim trgovinama, nakon uključenja u projekat „Moja radnja“
značajno povećan, a kupci su dobili
bolju uslugu, kvalitetniji asorti-
mediji, moguće je da će Lidl u
Srbiji otvoriti 22 objekta, a kao
sigurne lokacije pominjani su
Novi Sad i Valjevo.
Rezultati Carlsberg Srbija
grupe za 2011.
Novoimenovani direktor
Carlsberg Srbija grupe Ralf
Cigerlig (Ralph Zigerlig)
predstavio je rezultate poslovanja ove kompanije u 2011, pri
čemu je istakao da je stabilno
poslovanje kompanije u toj
godini još jednom potvrdilo
jaku konkurentsku poziciju ove
pivare na srpskom tržištu piva.
U prethodnoj godini, kompanija je
uspešno lansirala nekoliko novih
brendova i ekstenzija, pokazujući
strateško opredeljenje ka inovacijama. To je osnovni razlog
stabilnog rasta kompanije, uprkos
padu prodaje na srpskom tržištu
piva od 8 %, izjavio je Cigerlig.
Na kraju prethodne godine,
udeo Carlsberg Srbija grupe
na našem tržištu porastao je na
26,6 %. Čak 19 % ukupne proizvodnje izvezeno je u zemlje
regiona – Hrvatsku, Bugarsku,
Mađarsku i Grčku, kao i u
Francusku, Švajcarsku, Austriju,
Češku Republiku, Slovačku, pa
čak i Izrael i Australiju.
2003. godine, pivara je investirala oko 165 miliona evra,
uglavnom u proširenje proizvodnih i logističkih kapaciteta,
kao i u razvoj novih brendova i
kanala distribucije. Od ukupnog
iznosa, oko 7 miliona evra uloženo je u 2011. godini, čime su
podržane mnoge prošlogodišnje
marketinške i brend inovacije.
Cigerlig je još dodao da u 2012.
godini Carlsberg Srbija nastavlja da postavlja ambiciozne ciljeve, a planirani rast poslovanja
nastoji da podrži investicijama i
inovacijama.
Otvorena nova klanica
Mesna industrija Koteks otvorila je početkom marta u Surčinu
klanicu vrednu 10 miliona
evra. U novi objekat ugrađena
je oprema koja obezbeđuje
kapacitet od 1.000 grla svinja i
200 grla junadi u jednoj smeni
što je, inače, pet puta više nego
do sada. Tom prilikom, generalni direktor Interkomerca
Goran Perčević, u čijem okviru
posluje Koteks, izjavio je: Ova
kompanija dobijanjem izvoznog
sertifikata za EU može da igra u
evropskoj ligi, ali njeni kapaciteti
nemaju svrhu ukoliko iza njih ne
stoji vojska domaćih proizvođača,
odgajivača stoke i proizvođača
stočne hrane čime bi konkurentnost
bila podignuta na viši nivo.
Rezultati
Metro C&C Srbija je u 2011.
otvorio jednu novu radnju
i dostigao prodaju od 208
miliona evra. Kompanija sada
upravlja mrežom od 9 radnji
sa 1.622 zaposlenih u Srbiji.
Kredit za Victoria grupu
Evropska banka za obnovu i
razvoj (EBRD) dala je poljoprivrednoj kompaniji Victoria
Group kredit od 10 miliona
evra za instalaciju dva kotla na biomasu u pogonima
za mlevenje uljarica. Novi
bojleri biće instalirani u dve
kompanije,članice Victoria
grupe – jednoj, Sojaproteinu,
za proizvodnju soje i drugoj,
Victoria Oil-u, proizvođaču
jestivog ulja. Bojleri će proizvoditi energiju koja će se vraćati u
proizvodne pogone, čime će se
Najbolje iz Srbije
Od početka poslovanja u Srbiji
man pa i povoljnije cene, rekla je
predsednica Upravnog odbora
Metro C&C Srbija Veronika
Punčeva. Kompanije je kupcima
u Požarevcu predstavila i novu
uslugu dostave robe, namenjene pre svega ugostiteljima i
trgovcima, koja će im omogućiti
da obogate i unaprede svoju
ponudu uz smanjenje troškova
nabavke.
Privredna komora Srbije (PKS),
dnevni ekonomski list Privredni pregled i Ministarstvo
poljoprivrede i trgovine uručili
su početkom marta nagrade
za najbolje brendove u okviru
tradicionalne akcije „Najbolje iz
Srbije“. Nagrade su dodeljene
u dvadeset kategorija i to za najbolje robne, uslužne, korporativne i lične brendove na tržištu
Srbije. Kako je predsednik
PKS-a Miloš Bugarin podsetio, ova akcija traje već osam
godina i dobija sve veći značaj.
smanjiti troškovi za energente.
Procenjuje se da će ovaj projekat pomoći Victoria grupi da
smanji potrošnju fosilnih goriva
za 20.000 tona godišnje, što će
dovesti do značajne uštedoe od
5,8 miliona evra. Investicija će
takođe pomoći i da se smanji
emisija ugljen-dioksida kompanije za, po sadašnjoj proceni,
58.000 tona CO2 godišnje.
Neki od dobitnika nagrada iz
sektora svakodnevne potrošnje
su Carnex, Swisslion, Nektar,
Apatinska pivara. Nagrađen je
i korporativni brend – trgovina
DIS Krnjevo, a nagradu kao
najbolji inostrani korporativni
brend osvojio je Merkator-S.
mart 2012 www.instore.rs
Prvi pogon za reciklažu višeslojne
kartonske ambalaže
Prvo postrojenje na Balkanu za kompletnu reciklažu
višeslojne ambalaže za napitke otvoreno je 21. marta
u mestu Brzan, u opštini
Batočina. Izgradnja ovog
postrojenja je partnerski
projkat kompanije Tetra
Pak i Brzan Plast, vredan
2,5 miliona evra. Trenutni kapacitet reciklažnog
postrojenja je 7.500 tona
sa mogućnošću proširenja
kapaciteta na 15.00 tona
godišnje. Rad nove reciklažne fabrike omogućava
razvoj prikupljačke mreže
i sortirnih stanica čime
će se stvoriti mogućnost
zapošljavanja na stotine
radnika.
Marže i dalje ograničene
Da uredba o ograničavanju
marži na osnovne životne
namirnice neće biti izmenjena, niti stavljena van snage,
potvrdio je početkom prošlog
meseca ministar poljoprivrede i
trgovine Srbije Dušan Petrović.
Da podsetimo, mali trgovci
su zatražili izmenu uredbe o
ograničavanju marži, navodeći
da zbog primene tog propisa
Ulaganja
• Meggle Srbija, nakon
investicija od 5 miliona evra u
tehnologiju i infrastrukturu,
namerava da i u budućnosti
ulaže u razvoj svog portfolija
i kvalitet, saopštili su iz ove
kompanije.
Sekopakov uspeh
Kompanija Sekopak je, u saradnji sa svim svojim partnerima
iz javnog i privatnog sektora,
sakupila i predala na reciklažu
22.500 tona ambalažnog otpada, odnosno više od polovine
propisanog za 2011. Naime,
imaju gubitke i zatvaraju radnje.
Petrović je, međutim, istakao da
je ta uredba dala rezulate i nije
ugrozila bilo čiji interes. Tome
u prilog, naveo je da je, prema
podacima Agencije za privredne registre, u prva dva meseca
prošle godine zatvoreno 5.800
samostalnih trgovinskih radnji,
a oko 5.600 u istom periodu
ove godine.
• Potpredsednik hrvatskog
Agrokora Ante Todorić najavio
je da će ta kompanija u narednih godinu dana u Srbiji investirati oko 100 miliona evra.
Todorić je još rekao da neće
biti otpuštanja već postojećih
7.000 radnika u našoj zemlji.
prema procenama Agencije za
zaštitu životne sredine, tokom
2011. na tržište Srbije plasirano
je 430.000 tona ambalažnog
otpada, od čega je za ostvarenje
nacionalnih ciljeva bilo potrebno sakupiti i reciklirati 43.000
tone. Kako su iz Kompanije još
rekli, u 2012. godini opšti cilj je
da se sakupi i reciklira minimum 16% od ukupno plasiranog ambalažnog otpada. Osim
toga, uvedeni su i specifični
ciljevi minimalno zahtevanog
učinka za svaki ambalažni
materijal ponaosob – karton,
plastiku, metal, staklo i drvo.
9
Jačanje zaštite potrošača
Na Svetski dan potrošača, 15.
marta, Ministarstvo trgovine
je, u saradnji sa timom projekta
„Jačanje zaštite potrošača u
Srbiji“, koji je finansirala EU,
predstavilo rezultate najnovijeg
istraživanja o nivou svesti građana Srbije o zaštiti potrošača,
a koje je bilo sprovedeno u
decembru 2011. Prikupljeni su
podaci iz četiri oblasti istraživanja: o nivou svesti građana o
pravima potrošača, o izvorima
informacija o pravima potrošača, o institucijama koje se bave
zaštitom potrošača i o iskustvima potrošača u postupku
reklamacije. Istraživanje je
pokazalo da je 75% ispitanika
u stanju da navede najmanje
jedno pravo potrošača, dok je
60% njih svesno postojanja
Zakona o zaštiti potrošača.
Nivo znanja, na primer, o
pitanjima garancije za proizvod i nadležnosti različitih
institucija i organizacija koje
rade na polju zaštite potroša-
ča, nije na zadovoljavajućem
nivou. Osnovni izvor informacija potrošačima je televizija, a
kada tragaju za informacijama
najviše koriste internet. Tržišna
inspekcija i udruženja potrošača prepoznati su kao ključni
u oblastima zaštite potrošača i
rešavanja potrošačkih problema. Istraživanje je otkrilo jaku
volju ispitanika da podnesu
prigovor (reklamaciju) za robu
sa nedostatkom, ali je još uvek,
neznanja o tome kako i kome
podneti reklamaciju velika
prepreka zbog koje većina
ispitanika odustaje od reklamacije. U cilju unapređenja prava
i interesa potrošača u Srbiji, u
Beogradu je 30.marta održan
Sajam potrošačkih prava, koji
je na jednom mestu okupio
gotovo sve institucije i udruženja koja rade u ovoj oblasti, i
na kom su građani mogli da se
informišu o svojim potrošačkim pravima i načinu njihovog
ostvarivanja.
10
mart 2012 www.instore.rs
regionalne vesti
47 miliona kupovina u Sparu
Trgovačko preduzeće Spar
Slovenija u prošloj godini zabeležilo je 713,5 miliona evra
bruto prometa, a u lancu na
području Slovenije obavljeno
je 47 miliona kupovina. Generalni direktor Igor Mervič
kaže da su rezultatima veoma
zadovoljni, ali i da planiraju
nove investicije, znatno više
od prošlogodišnjih 20 miliona
evra. U Ljubljani su već počeli
radovi na izgradnji velikog
centra vrednog oko 100 miliona evra. Hoćemo i moramo obezbeđivati pre svega likvidnost, koja
je rak-rana slovenačke privrede.
Cilj za ovu godinu je da rastemo
je Mervič. Spar je otvaranjem
novih 83 radnih mesta u prošloj
godini uvećao broj zaposlenih
na 4.307. Otvaranje 4 nove
trgovine u ovoj godini, uz postojećih 86, doneće i otvaranje
novih radih mesta. U Kompaniji
kažu da se povećao segment
kupaca koji svoju potrošnju,
uprkos recesiji, ne smanjuju.
Prosečna vrednost potrošačke
korpe i dalje je oko 17 evra, slično kao i u 2010. godini. Sparova
prodaja privatnih robnih marki
brže od konkurencije i da ponovo
uvećamo tržišni deo, podvukao
Sinergija Pivke i Delamarisa
Sertifikat
za organske
proizvode
U preduzeću Pivka perutninarstvo ostvaren je prihod od
33 miliona evra, a u preduzeću
Delamaris oko 12 miliona evra.
Zajednički prihodi, po mišljenju predsednika uprave Janeza
Rebeca, ispod su očekivanja.
Prošla godina bila je veoma teška
zbog rekordnog rasta cena osnovnih
sirovina i pritisaka na sniženje
cena proizvoda, rekao je Rebec.
Prvi rezultati pokazuju da su
prihodi Pivke na nivou grupe u
odnosu na 2011. god. uvećani za
5%. Oba preduzeća završila su
godinu sa pozitivnim bilansom.
Preduzeće Pivka perutninarstvo
u novembru 2009. potpisalo je
ugovor o kupovini Delamarisa
od Amanita holdinga za 4,51
miliona evra. Pivka je zatim
pokrenula kompaniju Delama-
u Sloveniji predstavlja nešto
iznad 20%. U Švajcarskoj i
Engleskoj, privatne marke
imaju udeo od 40%. Dobar
početak beleži i kartica poverenja, koja je u jednoj godini
dobila oko 550.000 vlasnika.
Kartica se može povezati i sa
mobilnim telefonom potrošača. Preko mobilnih telefona ubuduće će se raditi sve, pogledom
u budućnost poručio je prvi
čovek Spara u Sloveniji.
ris Kal s ciljem veće mogućnosti
za dobijanje raspisanih evropskih nepovratnih sredstava za
ulaganja na području proizvodnje i prerade ribe u Sloveniji.
Ukoliko preduzeće dobije ova
sredstava za ulaganja na polju
proizvodnje i prerade ribe, već
u maju bi moglo da otpočne sa
gradnjom nove fabrike na Kalu
kod Pivki. Proizvodi robne
marke Delamaris, bez obzira
na novog vlasnika, i dalje će se
prodavati pod isitim imenom.
Zaštita potrošača
Predsednik Ministarstva za
privredni razvoj i tehnologiju
Radovan Žerjav, povodom 15.
marta, Svetskog dana potrošača, rekao je da će sa saradnicima u Vladi uskoro predložiti rezoluciju o nacionalnom
programu zaštite potrošača
za period od 2012. do 2017.
godine. Između prioritetnih
zadataka valja pre svega naglasiti
učinak javnih službi na području
savetovanja potrošača i uspostave
vansudskih postupaka reševanja
potrošačkih sporova, javljaju iz
Ministarstva.
Na okruglom stolu pod nazivom Genetski modifikovani
organizmi (GSO) u Sloveniji:
da ili ne, koji je 14. marta održan u Arji Vasi, mlekara Celeia
prva je kompanija u Sloveniji
koja je pribavila sertifikat za
proizvodnju bez GSO. Sertifikat je Celei uručio Institut
za kontrolu i sertifikaciju
Univerziteta u Mariboru. Marina Koren Dvoršak, direktor
instituta, pojasnila je odluku:
Želeli smo da se slovenački proizvođači odluče za preradu namirnica bez genetski modifikovanih
organizama, a potrošačima da
ponudimo i slovenačke sertifikovane namirnice. Direktor
mlekare Marjan Jakob tom
prilikom je rekao: Težak
posao je iza nas, ali smo veoma
ponosni što smo prvi slovenački
prehrambeni proizvođač koji je
na ovaj način ponudio zdravije
i bezbednije proizvode. Gledali
smo u budućnost, u godinu 2015.
kada će pasti mlečne kvote, a
mi želimo i tada da obezbedimo
normalan otkup mleka. U ovaj
projekat smo uključili svih 1.220
proizvođaša mleka, 17 zadruga
i pet mešaonica krme. Jakob je
dodao da, uprkos troškovima
proizvodnje koji rastu zbog
sertifikata, njihovi proizvodi
neće poskupeti.
mart 2012 www.instore.rs
Podravka uvodi sektor
za istraživanje i razvoj
Uprava Podravke donela je
odluku o formiranju sektora
„Istraživanje i razvoj“ u segmentu prehrane i pića. Sektor
će objediniti sledeće celine:
razvoj proizvoda, razvoj tehnologije i investicioni projekti,
razvoj ekologije, razvoj poljoprivrede, i kontrola kvaliteta.
Građani veruju
Dukatu, Francku,
Jani, Krašu
Nagradu Trusted Brands, čiju je
dodelu u Hrvatskoj ove godine
po šesti put organizovao časopis
Readers Digest, u kategoriji 35
proizvoda i usluga, dobilo je 18
domaćih i 13 stranih brendova.
Istraživanjem koje je Readers
Digest sproveo u saradnji sa
britanskom agencijom Wyman
Dillon u septembru i oktobru
u Hrvatskoj bilo je obuhvaćeno
11
8.700 pretplatnika časopisa u
zemlji, nasumično izabranih.
U Evropi je u istraživanju učestvovalo 27. 469 ispitanika iz 15
zemalja. Primarni fokus istraživanja je identifikacija brendova,
svakodnevnih proizvoda i usluga
kojima potrošači najviše vjeruju.
Za sve evropske zemlje koristi se
jedinstveni upitnik.
Što se tiče poverenja u hrvatske
robne marke, u kategorijama prehrambenih proizvoda,
pobednici su Dukat, Franck,
Kraš, Cedevita, Jana, i Zvezda u
kategoriji maslinovo ulje.
Stanje i trendovi u maloprodaji
U Hrvatskoj privrednoj komori
predstavljena je analiza „Stanje
i trendovi u trgovini na malo u
Republici Hrvatskoj“. Analiza
je urađena u saradnji Udruženja
trgovine HGK i Ekonomskog
instituta u Zagrebu. Predsednik
HGK Nadan Vidošević istakao
je da su najnovija tehnološka
rešenja, kao i strukturna konsolidacija, ponajviše primenjeni
u trgovini. On je naglasio da se
značaj trgovine meri i njenim
udelom u bruto domaćem
proizvodu (9,9 %), broju
preduzetnika (20,6 % – aktivna
pravna lica i fizička lica) i nivou
zaposlenosti (15,9 % – pravna i
fizička lica).
Trgovina je, kao i ostale delatnosti, izložena rizicima, a ulazak
Hrvatske u EU biće dodatni
izazov trgovinskim preduzecima. Analiza ukazuje i na
potrebu za daljom afirmacijom
akcije Kupujmo hrvatsko, jer se u
njoj izuzetno dobro dopunjuju
interesi proizvođača i trgovine, a u krajnjoj liniji i finalnog
potrošača. Naše tržište treba i
dalje da bude otvoreno, ali moramo
poboljšavati konkurentnost, i kontrolisati kvalitet stranih proizvoda,
poručio je Vidošević.
Ljerka Puljić, predsednica
Udruženja trgovine HGK i viši
izvršni potpredsednik Agrokora d.d. utvrdila je da nema
značajnijeg porasta cena usled
povećanja stope PDV-a, što
je rezultat zajedničkih napora proizvođača i trgovaca da
amortizuju negativne posledice tog povećanja. Buduća
tržišna kretanja izuzetno je teško
predvideti zbog mogućeg porasta
cene energenata, što u velikoj meri
zavisi od međunarodnih okolnosti. Pri tome je vrlo izvesno da bi
dalja eventualna povećanja cena
mogla prouzrokovati pad prodaje,
napomenula je Puljićeva.
Udeo trgovine u BDP-u
smanjen je sa 10,9% u 2007.
godini na 9,9% u 2011. godini.
U razdoblju od 2008. do 2011.
godine došlo je do pada broja
zaposlenih u trgovini. Trgovina
na malo ima niske bruto plate,
niže od privrednog proseka za
28%. Nakon tri godine pada
BDP-a i potrošnje, u 2011.
godini zabeležen je blagi rast
privredne aktivnosti. Realni
promet u trgovini na malo
je u 2011. godini povećan za
1%. U 2009. godini usporen
je rast potrošačkih cena, a pad
potrošačkih cena u 2010. godini
uočljiv je u segmentu prehrane. Da bi privukli potrošače,
trgovci u maloprodaji smanjuju cene pojedinim proizvodima i sprovode stalne akcije.
Smanjenje cena dovodi do
zaključka da su trgovci preuzeli deo krize na sebe, kaze dr
sc. Ivan Damir Anić iz Ekonomskog instituta u Zagrebu.
Glavni trend u trgovini na
malo robom široke potrošnje u
Hrvatskoj je povećanje tržišnog
udela diskontnih prodavnica,
supermarketa i hipermarketa, i
pad tržišnog udela tradicionalne
maloprodaje.
Najkvalitetnije
vode na tržištu
U jedinstvenom QUDAL
(QUality meDAL) istraživanju kvaliteta, koje je
Konzum
pokrenuo
mobilnu mrežu
Konzumov MultiPlusCard
pokrenuo je novi brend na
hrvatskom telekomunikacijskom tržištu – MultiPlus mobile
prepaid tarifu. Projekat MultiPlus mobile nastao je u saradnji Hrvatskog Telekoma, koji
pruža elektronsku komunikacionu uslugu u mobilnoj mreži, i
MultiPlusCard-a,
koji je odgovoran
za marketing,
distribuciju i
pozicioniranje
branda. Uvođenje
MultiPlus mobile
prepaid tarife
sledi primere
saradnje između
vodećih evropskih
maloprodajnih
u Hrvatskoj sproveo Centar
za istraživanje tržišta GfK,
Jamnica d.d. osvojila je
dva QUDAL sertifikata. U
kategoriji „Kupovne vode
– gazirane“ najviše glasova
dobila je „jamnica“, a u
kategoriji „Kupovne vode –
negazirane“, voda „jana“.
lanaca i telekom operatera kao
što su, na primer, Tesco i O2
u Engleskoj, ili Aldi i E Plus u
Nemačkoj. Konzum je takođe
otvorio i svoju prvu benzinsku
pumpu u Zagrebu. Time je sa
radom započeo pilot projekat
Konzum benzinskih pumpi
pod imenom Konzum benz,
navode iz ovog trgovačkog
lanca, a do juna se planira
otvaranje jos nekoliko benzinskih pumpi.
12
mart 2012 www.instore.rs
regionalne vesti
edukacija za 500
Mercatorovih
poslovođa
Druga po redu Škola za
poslovođe Mercator trgovine
za Jugoistočnu Evropu ove
godine je za 500 poslovođa sa
tržišta Srbije, Hrvatske, Bosne
i Hercegovine i Crne Gore
organizovana u Sarajevu. Ovaj
vid edukacije uključuje predavanja, kreativne radionice i studije
slučaja, a sadržaji se bave psihologijom potrošača, njihovim potrebama, navikama i faktorima
koji utiču na donošenje odluka
o kupovini. Cilj ove škole je razvoj
kompetencija naših ključnih kadrova u operativi, koji će usvajanjem
novih znanja kvalitetnije i lakše
obavljati svoje poslove, a novim
kolegama omogućiti bržu i kvalitetniju integraciju, adaptaciju na
standarde rada u Mercatoru i prihvatanje kompanijskih vrednosti,
izjavila je mr Tatjana Knežević,
izvršni direktor kadrovskih
poslova Mercator trgovine za
Jugoistiočnu Evropu. Škola za
poslovođe se od prošle godine
organizuje na različitim lokacijama u regiji. Prva regionalana
škola je početkom 2011. godine
organizovana u Zrenjaninu i
okupila je 300 kolega.
Uvoz mesa četiri puta veći od izvoza
U BiH su u januaru uvezeni
meso i mesne prerađevine u
vrednosti od 7 miliona evra, dok
je vrednost izvoza ove kategorije
proizvoda bila oko 1,5 miliona
evra, podaci su Agencije za statistiku BiH. Poljoprivrednici zbog
toga negoduju, jer ove brojke
pokazuju izrazito nepovoljan
spoljnotrgovinski bilans. Domaći
propisi dozvoljavaju uvoz smrznutog mesa čiji je rok trajanja
daleko duži nego što se to toleriše u EU. Analize koje su ranije
rađene pokazuju da je prosečna
cena svih vrsta uvezenog mesa
1,5 evra po kilogramu, što je niže
i od vrednosti žive stoke u BiH.
Na uvoz vode u 2011.
potrošeno 7,5 miliona evra
BiH je prošle godine uvezla gotovo 35 miliona litara gazirane i
negazirane vode, a na uvoz vode
potrošeno je čak 7,5 miliona
evra. Nataša Crnković, koordinator programa Biodiverzitet
i zaštićena područja u Centru
za životnu sredinu Banja Luka,
smatra da je flaširana voda čista
zapadnjačka pomama i da će,
barem sa ekonomskog aspekta,
biti sve manje popularna.
im je poslovanje u BiH otežano
zbog stranih konkurenata i da
nemaju dovoljno novca da ovladaju domaćim tržištem.
Naša voda, ukoliko nema zabrana
za korišćenje, higijenski je ispravna
i sigurna za piće, kaže Crnkovićeva. Domaći proizvođači
nezamenjive tečnosti se žale da
Megamix distribuira Heinz na
području BiH
Kompanija Megamix je od
januara 2012. godine preuzela
distribuciju Heinz proizvoda.
Heinz je najveći proizvođač
kečapa na svetu, a prema rečima
Adnana Misimovića, vođe
marketinga u Megamixu, cilj
Heinza je da postane lider na
BiH tržištu. Naše tržište kečapa
se smatra velikim potencijalom, jer
prosečna godišnja potrošnja kečapa
iznosi više od 2 kilograma po
domaćinstvu, što je znatno iznad
evropskog proseka. Za proizvodnju 100 grama Heinz kečapa
utroši se 132 grama paradajza.
Nektar pivo i u Australiji
Banjalučka pivara počela je izvoz
Nektar piva u Australiju, a prve
količine već su isporučene, izjavio je marketing menadžer ove
kompanije Dejan Čato. Izvozom
u Australiju širimo tržište pivare
i na druge kontinente. Ponosni
smo što su naši proizvodi i pored
jake internacionalne konkuren-
Ranjiva ekonomija
Bosna i Hercegovina je treća
zemlja centralne i istočne Evrope po ranjivosti ekonomije na
dešavanja u evrozoni, zaključak
je analize vodeće svetske agencije iz oblasti kreditnog rejtinga
“Standard pors”. Prema ovoj
analizi, najranjivija je Turska,
sledi Mađarska, pa BiH. U boljoj
poziciji su Poljska, Gruzija,
Crna Gora, Litvanija, Srbija i
Belorusija. U analizi se dodaje
da postoji rizik od opadanja
potražnje u evrozoni za robom
iz centralne i istočne Evrope,
a smanjenje podrške banaka
svojim filijalama može uticati na
ekonomije ovih zemalja.
Regija ima dobru perspektivu,
navodi se u analizi, kada je reč o
privlačenju stranih investicija u
narednih desetak godina, preneo
je Dnevni avaz.
cije traženi u zemljama širom
sveta, a to je potvrda da proizvodi
domaćih kompanija zadovoljavaju
najviše standarde, rekao je Čato.
Banjalučka pivara uspostavila je
saradnju sa kompanijom Kovar
Pty za uvoz i distribuciju alkoholnih pića u Australiju, navodi
se u saopštenju.
mart 2012 www.instore.rs
Mercator planira preuzimanje
manjih lanaca
Mercator u ovoj godini
planira preuzimanje manjih
lanaca trgovine u Crnoj Gori,
najavila je član Uprave kompanije za područje trgovine
za Jugoistočnu Evropu (JIE),
Stanka Čurović. O kojim je
trgovinama reč još uvek je poslovna tajna. Preuzimanje manjih trgovina se može očekivati.
To je plan i nešto što se dešava u
čitavoj regiji i Crna Gora ne može
biti izuzeta, rekla je Čurovićeva
nakon godišnje konferencije za
novinare. Prema njenim rečima,
planirane investicije za Crnu
Goru u ovoj godini biće na
nivou prošlogodišnjih.
Za minimalnu potrošačku
korpu 778 evra
Ukupna vrednost minimalne
potrošačke korpe za januar
ove godine, prema podacima
Monstata, iznosila je 778,3
evra, od čega se na hranu i
bezalkoholna pića odnosi
253,2 evra, na neprehrambene
proizvode i usluge 343,3 evra
i vrednost imputirane rente
181,8 evra.
2012. godine je, u odnosu na
decembar 2011. godine, zabeležila rast od 1,1%.
Ukupna vrednost minimalne
potrošačke korpe u januaru
Usaglašavanje carinskih tarifa sa
propisima STO pri kraju
Nakon što je u februaru u
parlamentu ratifikovala sporazum o članstvu u Svetskoj
trgovinskoj organizaciju
(STO), Crna Gora privodi
kraju usaglašavanje carinskih
tarifa koje će se primenjivati
za uvoz robe iz zemalja članica te organizacije, navode
crnogorski mediji. Početak
primene novih carinskih
tarifa u okviru STO-a neće
doneti posebne promene, a
posebno neće ugroziti domaću privredu u smislu visine
carinskih stopa, javljeno je
iz ministarstava ekonomije i
finansija.
Pomoćnik ministra
ekonomije Goran
Šćepanović
objašnjava
da se 73%
crnogorskog
uvoza i 97%
izvoza odvija
sa zemljama
sa kojima Crna
Gora već ima zaključene sporazume o slobodnoj trgovini,
gde je carinska stopa nula.
To su, kako dodaje, zemlje
iz okruženja (CEFTA), EU,
Turska, a uskoro će biti i Rusija, Belorusija i Kazahstan.
Šćepanović je dodao da su
najveći trgovinski partneri
Crne Gore EU i Srbija, sa
kojima ima skoro sve nulte
pozicije, kao i da u prilog
ovoj priči ide i podatak da je
prosečna stopa po kojoj se
uvozila roba u Crnu Goru u
2011. godini bila 0,98 odsto.
Početak primene pravila
STO-a za Crnu Goru
očekuje se početkom
maja, odnosno 30 dana
nakon dostave
instrumenta
ratifikacije
Direktoratu te
organizacije u
Ženevi.
13
Carrefour na jesen u Skoplju
Zvanični sajt makedonske vlade objavio je vest da će jedan od
najvećih globalnih trgovačkih lanaca, Carrefour, u skopskom
City Mall-u otvoriti svoj hipermarket. Makedonski premijer
Nikola Gruevski i regionalni direktor Carrefour-a Kristijan
Šaritat (Christian Charitat) dogovor o investiciji postigli su krajem marta, a otvaranje objekta, koji će Makedoncima doneti 200
novih radnih mesta, predviđeno je za septembar 2012.
Nedostatak suncokreta
Makedonija godišnje gubi milione evra na uvoz ulja za jelo jer
ne proizvodi dovoljno suncokreta. Od 1990. godine površine
pod ovom kulturom se konstantno smanjuju, a uvoz sirovog
ulja dostiže 30.000 tona godišnje. Grupacija za proizvodnju
ulja za jelo pri makedonskoj
Ekonomskoj komori traži novi
pravilnik o kvalitetu ulja za jelo
i povećanje zasađenih površina
sa suncokretom. U uslovima
kada 30% poljoprivrednog
zemljišta nije obrađeno, i uz sve
veće subvencije za proizvodnju
suncokreta, prerađivači se žale
na uvoz koji raste i na sve veću
konkurenciju. Prema Grupaciji,
Makedonija godišnje gubi 34
miliona evra jer ne proizvodi
dovoljno suncokreta, odnosno
previše uvozi. Inače, stručnjaci
kažu da Makedonija poseduje
dovoljne kapacitete na svim
nivoima ne samo da namiri potrebe makedonskog tržišta, već i
da stvori mogućnosti za izvoz.
Grčka sve više ulaže u Makedoniju
Interes Grka za investiranje
u Makedoniji povećava se sa
jačanjem grčke krize, uprkos
sporovima koji koče političku saradnju ove dve zemlje.
Grčka je bila treći trgovački
partner Makedonije prošle
godine, a za 20 godina, Grci su
uložili milijardu evra kapitala
u Makedoniju. Razlog su jeftiniji uslovi rada kod severnih
suseda. U Makedoniji radi
250 firmi sa grčkim kapitalom
koje zapošljavaju oko 20.000
makedonskih državljana. Najbrojnije su kompanije u oblasti
telekomunikacija, energetike,
građevinarstva i prehrambene
industrije.
Mitko Mateničarov, tehnički
direktor grčke kompanije Strumica Tabak, kaže da se duvan
visokog kvaliteta proizvodi u
Makedoniji, pa je to i bio razlog da grčka kompanija Leaf
Tobacco Michailides pre 16
godina kupi strumičku firmu
za otkup duvana. Od tada raste proizvodnja na jugoistoku
Makedonije, a Grci duvan
prodaju velikim svetskim
proizvođačima cigareta.
Najveća prednost sa ulaskom
grčkog kapitala je što se naša
ukupna proizvodnja izvozi.
Nemamo nikakav problem sa
prodajom našeg duvana, rekao
je Mateničarov za Al Jazeeru.
Ove godine je otkupljeno
šest hiljada tona orijentalnog
duvana, a za mesec dana će
sve zalihe biti izvezene preko
Soluna.
Gradonačalnik Strumice
Zoran Zaev rekao je za Al
Jazeeru da svakodnevno ima
sastanke sa grčkim biznismenima. Nismo sretni zbog
ekonomskih problema koje
imaju Grci, ali ova situacija
je definitivno pozitivna za
makedonsku ekonomiju, rekao
je Zaev.
14
mart 2012 www.instore.rs
Mercator grupa zapošljava
oko 24 hiljade radnika
izveštaj
Godišnja konferencija Mercator grupe
Osvrt na prethodnu godinu
Slovenački trgovac objavio da je u 2011. godini uprkos složenim okolnostima
za poslovanje realizovao 23,5 miliona evra neto dobiti
Pripremila: Milica Petrović,
[email protected]
Kada dođe vreme za sumiranje
urađeniog i za nove planove,
Mercator već tradicionalno
pozove novinare sa područja
na kom posluje i saopšti im rezultate i projekte za budućnost.
Ove godine, okupivši krajem
februara predstavnike sedme
sile u Ljubljani, ova trgovačka
kompanija objavila je da je u
2011. uprkos složenim okolnostima za poslovanje realizovala
23,5 miliona evra neto dobiti.
Tako je Mercator na domaćem tržištu zadržao svoj tržišni
udeo i epitet najvećeg trgovca,
dok je rast prihoda zabeležio
uglavnom na stranim tržištima.
Rezultati poslovanja
Kako su saopštili iz ove kompanije, u 2011. Grupa se suočavala sa posledicama privredne krize na svim tržištima na
kojima posluje. Grupa Mercator
je, uz rast veći od 5%, ostvarila
23,5 milijarde evra čiste dobiti,
što je 22,5 posto manje od dobiti
realizovane u 2010. godini. Razlozi lošije ekonomike poslovanja
proizilaze, pre svega, iz značajnog
zaoštravanja ekonomskih prilika u drugoj polovini 2011, kao i
usled negativnih uticaja na obim
i strukturu potrošnje, neophodnih dodatnih napora za postizanje povoljnijih cena za potrošače,
nepovoljnih kursnih kretanja i
drugih faktora, rekao je Žiga
Debeljak, predsednik uprave
Mercator grupe. Grupa je zabeležila 13,9% rasta prihoda
na tržištima van Slovenije. Uz
takav rast, udeo prihoda Grupe
ostvaren na spoljnim tržištima
povećao se na 42,3%. Mercator
je sa 530,9 miliona evra prihoda u Srbiji ostvario 18% rasta
u odnosu na 2010. Uprkos tome
sto je srpsko tržište u delu robe široke potrošnje imalo pad, mi smo
zadovoljni, jer smo kroz multibaner pristup i kao više formatni trgovac uspeli da odgovorimo na izmenjene potrebe potrošača, rekla
je Stanka Čurović, član uprave
za područje Mercator trgovina
jugoistočne Evrope. Dodala je
da je 2011. godinu po pitanju
razvoja na ovom tržištu obeležilo preuzimanje Familija
marketa u okviru robnih kuća
Beograd: U okviru ove transakcije ostalo je da se preuzme još 4
objekta, što očekujemo da će biti
završeno do maja. Jedan od njih
je u zgradi Beograđanka u srpskoj
prestonici, gde imamo u planu da
otvorimo premium supermarket u
baneru Mercator – nešto sasvim
novo i po strukturi proizvoda, i
načinu izlaganja i opremi, koja
će biti u samom objektu. U svim
ostalim Familija objektima je planiran bener Roda.
Unapređenje poslovanja
Na pitanje gde poslovanje
zadaje najviše „muke“, Čurovićeva je rekla da je Hrvatska
jedno od najzahtevnijih tržišta
u regionu, pre svega zbog velikog prisustva diskontnih lanaca, za razliku od drugih tržišta
u okruženju i zbog toga što je
prvi trgovac u ovoj zemlji sa
izuzetno većim tržišnim udelom u odnosu na druge. Mi smo
s našim poslovanjem u Hrvatskoj
zadovoljni u delu očuvanja prihode, u okviru kojih je jedna trećina
od benera Getro, a ostalo iz benera
Mercator. Ono što planiramo za
ovu godinu u Hrvatskoj jeste proširenje ponude i asortimana. Doći
će do smanjenja broja prodajnih
površina u objektima Getro, tako
što će neki postati zapravo trgovački centri u kojima ćemo kroz
sinergiju ponude asortimana za
tehniku i sve za dom napraviti
atraktivnija mesta za potrošače.
Takođe ćemo kroz prilagođavnje
asortimana u Mercatoru, diferencirati ova dva benera što će, verujemo, omogućiti dalju stabilizaciju
poslovanja u ovoj zemlji.
Kao jedan od ciljeva za 2012.
Čurovićeva je izdvojila i širenje poslovanja kroz franšize.
Napomenula je da su prvi franšizni ugovori u Srbiji potpisani u decembru 2011, a radi
se o pokrivanju onih mesta u
kojima u okviru svoje strategije razvoja nemaju u planu da
otvore sopstvene objekte. Tako
pokrivamo manja mesta i povezujemo ih u klastere, a snabdevamo
ih iz sopstevnih jedinica. Što se
tiče franšiza, po jednom modelu,
dajemo im svoje ime i obeležje, a
po drugom trgovci rade pod svojim
imenom i za svoj račun, a od nas
samo kupuju robu, objasnila je
ona. Kako je još dodala, nova
strateška povezivanja i novi
dugoročni zakupi na svim tržištima ostaju ključni planovi za
2012.
Na konferenciji se još moglo
čuti da je u 2011. Mercator investirao skoro 122 miliona evra
u razvoj, pre svega, trgovačke
mreže na svim tržištima. Otvorio je 96 prodajnih jedinica na
šest tržišta i ojačao svoj tržišni
položaj putem strateškog povezivanja sa preduzećima Familija marketi na srpskom tržištu,
sa Drvoprometom na bosanskom tržištu i sa En Plus, koji
sada pod imenom M-Energija
upravlja mrežom samouslužnih benzinskih stanica Maxen
u Sloveniji. Deo investicija je
bio namenjen i za održavanje
kupovne moći potrošača, tako
što je kompanija svojim uložila
formirala povoljnije maloprodajne cene.

Planovi
U 2012. godini Mercator planira više od 3 milijarde evra neto
prihoda od prodaje, što predstavlja rast od 3,35% u odnosu
na 2011. Imajući u vidu ove planove Grupa će ostvariti 56,1%
prihoda od prodaje u Sloveniji i 43,9% na stranim tržiština.
16
mart 2012 www.instore.rs
svetske vesti
Vodeći lanci jačaju kroz
međunarodno tržište
Tesco
Britanski lanac Tesco će do
2015. godine, prema procenama stručnjaka IGD-a
(The Institute of Grocery
Distribution), postići brži rast
u odnosu na svoja 3 globalna
rivala: Walmart, Carrefour i
Metro Group.
Iako se Tescu prognozira
najveći rast među četiri vodeća
Pokretači rasta na domaćem
tržištu biće kvalitet, usluga,
ponuda i cene. Razvoj međunarodnih tržišta, naročito u Kini,
Turskoj i Indiji, takođe će doneti uvećanje prihoda, a kompanija će se truditi da model svog
poslovanja u Britaniji primeni
Najveći svetski trgovački lanci – neto obrt u milionima evra
2012–2015.
Lanac
2011.
2012.
2013.
2014.
2015.
Godišnji
rast
Tesco
75,538
79,776
85,915
91,776
98,292
6.80%
Metro
Group
66,659
68,672
72,610
76,607
81,118
5.03%
Walmart 320,015 335,946 352,049 369,456 386,721
4.85%
Carrefour
113,591 115,574 120,790 127,696 133,984
Group
4.21%
lanca, Walmart će ipak ostati
na vrhu liste sa prodajom od
386,721 miliona evra do 2015.
Ovo je gotovo tri puta više od
prodaje u Carrefouru procenjene na 133,984 miliona evra
za isti period. Tescov obrt će
iznositi oko 98,292 miliona
evra, a Metroov oko 81,118
miliona evra.
i u drugim zemljama, pre svega
kroz Express radnje i programe
lojalnosti (Clubcard rewards).
P&G osvaja Kinu
2013. godine, kada će i otpočeti
proizvodnja linije za negu beba.
Iz komapnije poručuju da će
pogon Luogang, uz dopunu iz
postojećeg Huangpu komplek-
Kompanija Procter & Gamble
počela je radove na svom
proizvodnom kompleksu u
Kini, koji će snabdevati mnogoljudno lokalno tržište. P&G
nisu otkrili koliko će novca
biti uloženo, ali su potvrdili
da je reč o delu fonda vrednog
milijardu dolara, koji kompanija planira da investira u
Kinu do 2015. godine. Pogon
Luogang gradi se u Guangzou, u pokrajini Guangdong,
gde je smeštena i uprava
kineskog odeljka kompanije
P&G, a radovi će se izvoditi
u tri faze. Deo postrojenja će
biti operativan po završetku
prve faze, u drugoj polovini
Instore_03_2012_SRB.indb 16
Walmart
Walmart ima dobru perspektivu
na međunarodnom tržištu. Sa
godišnjim rastom od 4,85%,
polovinu svoje prodaje će
ostvariti van Amerike, naročito
u trenutku kada razvoj lanca u
Južnoj Americi i Africi postanu
primarni fokus kompanije, a i
tržište u Kini igra veoma važnu
ulogu. Najavljeno je otvaranje 70 novih radnji u Kanadi,
a najveći deo investicija biće
usmeren ka Meksiku, Brazilu
i Kini. Walmart će nastaviti sa
razvojem svoje globalne strategije e-poslovanja. Kompanija
je nedavno preuzela Yihaodian,
vodećeg kineskog operatera
za prodaju putem interneta, a
aplikacije na ajfonu i Shopycat
aplikacija na Fejsbuku predstavljaju početak eksperimentisanja
u domenu mobilne trgovine,
i trgovine putem drustvenih
mreža. Lanac se takođe sve više
fokusira na bolje razumevanje
svojih mušterija, sa ciljem da
poveća njihovu lojalnost. Metro Group
Globalnom nemačkom lancu
prognozira se rast od 5%, od
čega samo 1% na domaćem terenu. Jedna od strategija grupe
kojoj će se posvetiti posebna
pažnja je cash-and-carry model.
Grupa je uspešno razvila sistem
sa, proizvoditi sve kategorije
sredstava za higijenu i negu
dece i odraslih, čime će proširiti
obim proizvodnje u regionu.
veleprodaje kako bi snabdevala
vlasnike radnji na međunarodnim tržištima u Bugarskoj,
Poljskoj, Rumuniji i Ukrajini, a
isto planira da učini i u Rusiji.
Metro Group je najavio i otvaranje novih radnji u Indoneziji.
Carrefour
Kompanija je izabrala novog
CEO-a, Žorža Plasaa (Georges
Plassat), koji će se, kako je rečeno, fokusirati na domaći rast
kroz bolju ponudu i cene. Stari
menadžment je ostavio Planet
hipermarkete po strani da bi
iznova procenio troškove uređivanja tih radnji, a kompanija
najavljuje revitalizaciju ovog
formata. Bez obzira na labavu
situaciju na južnoevropskom
tržištu, međunarodnu prodaju
će pokrenuti dobri rezultati koji se očekuju u Južnoj
Americi i Kini. U 2012. godini,
Carrefour planira da smanji
kapitalne troškove za oko 30%
u odnosu na prošlu godinu,
mada će nivo potrošnje ostati
nepromenjen na tržištima u
razvoju, u koja spadaju Kina,
Brazil i Indonezija. Međunarodno tržište će doprineti rastu
od 4,2% u periodu od 2011. do
2015. godine.
P&G na tržištu vitamina
Procter & Gamble najavio je
preuzimanje kompanije New
Chapter (Vermont, SAD),
koja se bavi proizvodnjom
vitamina i funkcionalnih
dodataka u ishrani, probiotika i ribljeg ulja. Nije poznato
o kojoj cifri je reč, ali ovaj
potez FMCG gigantu otvara
vrata za nova tržišta i mogućnost ekspanzije prodajne
mreže.
30.3.2012 20:20:03
mart 2012 www.instore.rs
Aukcijski sajt za FMCG
U Velikoj Britaniji je krajem
marta lansiran sajt za aukcijsku
prodaju zaliha u domenu robe
široke potrošnje. FMCGSurplus.com osmišljen je i razvijen
kao B2B platforma kojom se
povezuju proizvodni i prodajni
sektor sa ciljem oslobađanja od
robnih viškova. Neiskorišćene
zalihe robe, naročito proizvoda sa ograničenim rokom
trajanja, velika su briga većine
proizvođača. U Britaniji one
predstavljaju oko 1% ukupnog
kompanijskog obrta, vrednosti
oko 1,2 milijarde evra. U ovom
trenutku, usluga je dostupna
samo firmama registrovanim u
Britaniji. FMCG Surplus.com
povezan je i sa dobrotvornom
organizacijom Fareshare, pa
dobavljači mogu da prijave
svoje viškove za humanitarne
potrebe.
Metro Cash & Carry na 728 lokacija
Metro Cash & Carry grupa
je širenjem svoje međunarodne prodajne mreže, koja već
obuhvata 30 zemalja, zabeležila
rast i u fiskalnoj 2011. Do kraja
2011. godine otvoreno je 37
novih radnji u sklopu proširenja lanca na 728 lokacija širom
sveta. Udeo internacionalne
prodaje u kompaniji porastao
je sa 82,9 % na 83,5% u 2011.
godini.
Kriza državnog duga, visoke
stope nezaposlenosti i programi
štednje u mnogim evropskim
zemljama doveli su do ograničenja kupovne moći potrošača.
Ukupna prodaja u 2011. godini
blago je opala za 0,8% i dostigla
66,7 milijarde evra, ali je usluga
dostave zabeležila održiv učinak
tokom čitave godine i ostvarila
prodaju od skoro 1,6 milijarde
evra. Privatne robne marke dobile su više prostora i povećale
udeo u prodaji na 15,7%.
Veleprodajna kompanija sa
sedištem u Dizeldorfu ovog
meseca je predstavila svoju
novu strukturu menadžmenta.
Dve aktuelne poslovne jedinice,
Europe & MENA i Asia, CIS
& New Markets, biće združene
pod jednim Upravnim odborom
sa globalnom odgovornošću,
na čijem čelu je od 1. aprila
2012. godine generalni direktor
Frans Muler.
17
Henkel ostvario dobre
rezultate u 2011.
Kompanija Henkel, koja posluje
kroz tri proizvodna sektora
– deterdženti i kućna hemija,
zatim kozmetika i nega tela, te
adhezivi i tehnologija – predstavila je bilans svog poslovanja za 2011. god. U izveštaju
se navodi da je kompanija u
fiskalnoj 2011. godini povećala
prodaju na 15,61 milijardi evra,
što predstavlja rast od 3,4% u
odnosu na prethodnu godinu.
Korigovani operativni profit
povećan je na 2,03 milijarde
evra, tj. za 9%. Pojedinačno, u
programu deterdženata i kućne
hemije zabeležen je rast organske prodaje od 2,9%; prodaja
kozmetike i proizvoda za negu
tela uvećana je za 5,4%, a sektor
adheziva i tehnologije zabeležio
je rast od 8,3%.
Prodaja Henkela CEE, koji je
odgovoran za upravljanje poslovanjem Henkelovih poslovnih
aktivnosti u 32 zemlje Srednje i
Istočne Evrope, kao i u Srednjoj
Aziji – na Kavkazu, uključujući
i poslovni sektor proizvoda za
pranje i čišćenje u domaćinstvu
u Turskoj, povećana je za 6,2%,
na 2,81 milijardu evra. Kompanija je zabeležila organski
rast prodaje u ovom regionu
od 10,3%, a pokretačem rasta
smatra se dobro poslovanje u
Turskoj i uspešnost sektora za
adhezive i tehnologije u Rusiji. Rusija je ostvarila najveću
prodaju od svih pojedinačnih
tržišta, s 34% u ukupnoj prodaji
Henkel CEE, a slede Poljska sa
12% i Austrija sa 7,7%.
Kompanija Henkel u fiskalnoj 2012. godini očekuje rast
organske prodaje između 3% i
5%, a u strategiji održivosti cilj
joj je da do 2030. godine koristi
svega jednu trećinu sredstava
koja se trenutno ulažu u svaki
evro prihoda.
Henkel je zvanično otvorio
operativni centar u Bosni
i Hercegovini – Henkel
BH d.o.o., sa sedištem u
Sarajevu. Henkel je s punim
operativnim poslovanjem
na bosanskohercegovačkom
tržištu prisutan od druge
polovine prošle godine, a
trenutno zapošljava 15 ljudi
u prodaji i administraciji.
Rio Mare inicijativa
Vrednost, ne brend
Po izveštaju BrandSparka,
godišnjeg kanadskog pregleda
trendova u kupovini, devet od
deset Kanađana u protekloj
godini biralo je privatne robne
marke zbog povoljnijih cena.
Ovo se pre svega odnosi na
prehrambeni sektor, a u anketi
Instore_03_2012_SRB.indb 17
je učestvovalo 53.000 ljudi. Čak
dve trećine ispitanika veruje
da brendovi stoje iza privatnih
robnih marki, a polovina njih bi
radije kupila jeftiniji proizvod
privatnog proizvođača od brendiranog artikla u istoj kategoriji
po sniženoj ceni.
Italijanski i evropski proizvođač konzervirane ribe Bolton
Alimentari, čija je najprepoznatljivija kategorija tunjevina Rio
Mare, poslednjih godina svoje
aktivnosti posebno usmerava na
zaštitu životne sredine i održivi
ribolov. Kompanija je najavila niz društveno odgovornih
inicijativa sa ciljem da se suzbije ilegalno pecanje, održava
morski ekosistem i prati tuna
od trenutka ulova pa sve do
tanjira ljubitelja ovog morskog
delikatesa.
Od ove godine, na pakovanju
Rio Mare tunjevine nalaziće
se podaci o vrsti tune, kao i o
okeanu u kom je upecana. Ovi
detalji će upotpuniti informacije
koje već postoje na ambalaži,
a odnose se na ime broda, geografsku oblast, datum i tehniku
lova. U izveštaju o održivom
razvoju navodi se i podrška razvoju naučne i tehničke prakse
i metoda ribolova, kao i brodova i sredstava kojima se on vrši.
Iz kompanije poručuju da
će sve svoje distributere ugovorom obavezati na poštovanje
ovih načela.
30.3.2012 20:20:04
18
mart 2012 www.instore.rs
trade magazini svet
Američki vodiči
kroz trgovinu
U prethodnim brojevima InStore magazina predstavili smo vam neke od vodećih evropskih trgovačkih
časopisa. Veliki broj izdanja časopisa namenjenih trgovini, na tlu Sjedinjenih Američkih Država, pokazaje
koliko je ovo tržište izazovno, a mi vam ovaj put predstavljamo nekoliko:
Chain Store Age
www.chainstoreage.com
Chain Store Age je mesečni magazin namenjen izvršnom kadru
u sedištu trgovačkih lanaca,
kao i stručnjacima za razvojne projekte šoping centara.
Prvenstveno je orijentisan
na operativni deo, a izveštava o trendovima u sledećim
segmentima:
korporativne
strategije, tehnologija, dobavljački lanci, povezivanje,
elektronska prodaja, platežni
sistemi, obezbeđenje, marketing, vizuelni identitet radnji,
uređivanje i održavanje prodajnog prostora, fizička podrška, ljudski resursi, i drugo.
Virtuelni izvori informacija
Čitalačkoj publici širom sveta, gladnoj novosti, izveštaja i prognoza u sektoru robe široke potrošnje, na
raspolaganju je pregršt magazina specijalizovanih za
trgovinu. Osim njih, potrebama savremenog života
odgovara i veliki broj sajtova posvećen ovoj tematici.
Indiaretailing.com (www.indiaretailing.com) je
portal koji nudi uvid u trgovinsku delatnost u Indiji.
Osim interaktivnog sadržaja, koji uključuje intervjue,
povratne informacije i razne virtuelne alatke za razvoj
biznisa, portal je obogaćen i ekskluzivnim informacijama i istraživačkim radom uredništva. Uz vesti iz
sveta trgovine, ovaj portal nudi i pristup jedinstvenoj
Retail Traffic
bazi brendova i trgovaca, investitora i konsultanata u
domenu trgovine, stručnjaka za razvoj i posrednika
na tržištu komercijalnih nekretnina. Portal se bavi i
www.retailtrafficmag.com
prodajnom tehnologijom i sistemima, finansijskim
Retail Traffic je autoritativni magazin u
vezi sa nekretninama, na polju trgovine. Među čitaocima magazina su osobe koje se bave različitim disciplinama
na polju nekretnina: od stručnjaka za
razvoj, vlasnika i trgovaca, do brokera,
arhitekata , kreditora i drugih iz različitih uslužnih sektora. Štampano
izdanje Retail Traffic-a izlazi jednom
mesečno, novosti prijavljenim korisnicima elektronskim putem stižu jednom nedeljno, a posetioci sajta mogu
da prate i dnevni blog i druge specijalne dodatke i nezavisna
istraživanja.
alatima, i idejama za uređivanje prodajnog prostora.
Talking Retail (www.talkingretail.com) je britanski
sajt sa otvorenim pristupom koji čitaocima nudi vesti
iz sveta trgovine, kao i osvrt i analize stručnjaka.
Workforce Management (www.workforce.com) je internet izdanje koje se bavi pitanjima ljudskih resursa
u oblasti trgovine. About.com. (www.retailindustry.
about.com) je sajt sa informacijama o tgrovačkoj
delatnosti.
mart 2012 www.instore.rs
19
Convenience Store Private Label
Magazine
Decisions
www.privatelabelmag.com
www.csdecisions.com
Private Label Magazine namenjen
je sektoru prodaje, trgovcima i rukovodećem kadru angažovanom
oko kupovine privatnih i opštih
robnih marki za lance supermarketa, robnih kuća, ali i malih trgovina. Magazin postoji od 1979. god.
Neke od redovnih godišnjih publikacija Private Label Magazine su
Store Brand Retailer of the Year, PL
Industry Forecast, Top 100 Retailers
Report, The Top 50 Supermarkets, Top
25 Drug Store Chains i Top 25 Mass
Merchandisers.
Convenience Store Decisions je trgovački mesečni magazin namenjen
vlasnicima malih radnji, a posvećeno prati sva aktuelna dešavanja u
ovoj sferi. Tiraž mu je 40.000 primeraka. Na sajtu CSDecisions.com
trgovci i dobavljači se virtuelno sastaju , a rubrike magazina obrađuju
vesti, trendove, savete i blogove.
Dobavljači imaju priliku da iskoriste prednost ponuđenih podsticajnih programa i dobiju predloge i
smernice iz zainteresovanih sektora
prodaje.
Colloquy
Stores
www.colloquy.com
www.stores.org
Colloquy je trgovački magazin posvećen globalnim programima lojalnosti potrošača. Štampano izdanje postoji od 1990. godine i nudi
savete, rezultate istraživanja tržišta
i edukativne sadržaje koji pokrivaju
najrazličitije delatnosti na globalnom nivou, a odnose se na programe lojalnosti i nagradne programe.
Magazin izlazi četiri puta godišnje i
besplatno se ditribuira ciljnoj grupi,
dok prateći sajt i nedeljni bilten čitaocima donose pregled najaktuelnijih dešavanja u Severnoj Americi i u svetu.
Stores je mesečni magazin koji
izdaje NRF (National Retail Federation), a namenjen je izvršnim
licima u robnim kućama i specijalizovanim radnjama. Magazin
stavlja akcenat na navike potrošača, praksu u menadžmentu,
i inovacije na polju tehnologije.
Sadržaj uključuje članke, kalendar
događaja i listu izvora.
PLBuyer
Direct Selling News
www.privatelabelbuyer.com
www.directsellingnews.com
PLBuyer rukovodećem kadru nudi
obilje informacija u vezi sa trgovinom i marketingom privatnih
robnih marki. Kroz detaljan pregled poslovanja vodećih prodajnih lanaca, sveobuhvatnu analizu
kategorija i fokus na trendove u
industriji, cilj ovog časopisa je da
privatnim robnim markama pomogne da postignu što bolji kvalitet i povećaju profit, kao i da se
dobro pozicioniraju na tržištu u
odnosu na konkurenciju. Magazin
se štampa u 26.000 primeraka.
Direct Selling News je mesečnik za rukovedeće kadrove koji
se bave direktnom prodajom, a
postoji od 2004. godine. Magazin prati vesti iz industrije i sveta
finansija, pravna i regulatorna pitanja i berzu, a trgovce savetuje
kako da određenim taktikama i
strategijom odgovore na izazove u poslu i ostvare svoje ciljeve. Originalan sadržaj uključuje
i pronicljive analize stručnjaka i
konsultanata, kao i informacije o
novim tehnologijama, trendovima i duhu preduzetništva.
20
mart 2012 www.instore.rs
osvrt stručnjaka
Kojim putem najbrže
izaći iz krize
Za što brži oporavak u kratkom roku potrebna je dobra koordinacija između vlada i centralnih
banaka. Trenutni pokušaji pojedinih vlada da se igraju fiskalnom politikom kako bi uspele da
osiguraju rast, nisu i ne mogu biti sveobuhvatno rešenje
početi s pojačanom kupovinom državnih
obveznica. Evropska centralna banka
pravno ne sme na taj način monetizovati
dug (to je ništa drugo, nego privremeno
štampanje novca, koje se na engleskom
popularno zove quantitative easing), ali
da se primetiti kako je novi guverner
Evropske centralne banke proaktivniji od svog prethodnika. On je osigurao
bankama pristup izrazito jeftinom novcu
od jedan odsto kamate, a mnoge banke
su počele da otkupljuju državne obveznice svojih zemalja kako bi zaradile više od
jedan odsto. Takvim modelom je počeo
smanjivati kamate po kojima se vlade zadužuju, dok u isto vreme bankama omogućava da počnu više da kreditiraju posrnulu privredu zapadne Evrope.
Autor: Nenad Pacek, predsednik GSA
[email protected]
U
prošloj kolumni sam pisao o
mukama oko privrednog modela na prostoru zemalja bivše
Jugoslavije, visokoj nezaposlenosti, te kratkoročno lošoj
perspektivi za firme koje prodaju robu široke potrošnje. U ovoj kolumni malo ću
se pozabaviti s nekoliko različitih ideja o
tome kako što brže izaći iz privredne krize u kratkom roku, a u sledećoj kolumni
o tome kako stvoriti održivi privredni
model za srednji i dugi rok.
Za što brži oporavak u kratkom roku
potrebna je dobra koordinacija između vlada i centralnih banaka. Trenutni pokušaji pojedinih vlada da se igraju
fiskalnom politikom kako bi uspele da
osiguraju rast nisu i ne mogu biti sveobuhvatno rešenje, već samo deo rešenja.
Da se podsetimo, region je i dalje u fazi
u kojoj je nivo optimizma unutar firmi i
domaćinstava vrlo nizak. Jasno je i da je
time volja firmi za nove investicije niska,
da više žele štedeti za crne dane i sačuvati kratkoročnu profitabilnost. Mnogi
su i prezaduženi kod banaka ili im kupci
sporo plaćaju za prodatu robu. Slična je
situacija i s domaćinstvima koja više štede
za crne dane nego što troše, a mnoga su
i prezadužena. Takav nizak nivo optimizma u firmamai i domaćinstvima se neće
brzo promeniti.
Jedna je mogućnost da vlade i centralne
banke čekaju da se tržište samokoriguje,
bez proaktivnog sudelovanja. U poslednjih nekoliko godina smo svedoci upravo
takve politike i vidimo jasno da su rezultati više-manje slabi.
U ovako depresivnoj situaciji u kojoj dominira visoka nezaposlenost i niski nivo
investicija, proaktivni model za ubrzani
oporavak u kratkom roku mora imati
Nenad Pacek je osnivač i predsednik
kompanije Global Success Advisors
GmbH i suosnivač korporativnog
servisa CEEMEA Business Group.
sledeće elemente. Prvo, centralne banke
moraju biti znatno aktivnije, i to tako da
počnu (naravno, samo privremeno) da
kupuju državne obveznice, i da ne dozvole da se vlade zadužuju visokim, „zelenaškim“ kamatama kod privatnih banaka i
kupaca obveznica. Američka centralna
banka je u poslednjih nekoliko godina
kupila više od tri triliona dolara državnih
obveznica, a novac je korišćen za pojačanu fiskalnu potrošnju kako bi se izbegla
depresija. Mnoge zemlje u Aziji su učinile isto, kao i Britanska centralna banka
koja je otkupila skoro trilion funti državnih obveznica. Japan je, nakon dvadeset
godina pada cena i gotovo nikakvog rasta, napokon zaključio da, takođe, mora
Neki čitaoci će sigurno pomisliti kako
je autor ove kolumne, zapravo, poludeo
kada zemljama bivše Jugoslavije (koje
imaju nesrećnu istoriju hiperinflacije)
sugeriše da štampaju novac da brže izađu iz privredne krize. Ja samo govorim
o onome što funkcionše u navedenim
zemljama, te citiram privrednu teoriju i praksu, koja jasno pokazuje da cene
ne rastu ako zemlja kratko i privremeno
kupi državne obveznice u situaciji kada
je suočena s privrednom depresijom ili
nezgodnom recesijom. Centralna banka
bivše Jugoslavije je 1980. godina stalno
i dugotrajno štampala novac, te naravno
dovela do katastrofalne hiperinflacije.
Moja sugestija centralnim bankama jeste da sednu za sto s vladama i naprave
program otkupa državnih obveznica u visini od 5% do 10% BDP-a svake zemlje
(u Americi se brojka približila nivou od 10
%), jednostavno prateći trenutni američki ili britanski trend monetarne politike.
Takav privremeni i kratkoročni program
sigurno neće dovesti do hiperinflacije, a
sigurno će sprečiti deflaciju (pad cena koji
je makroekonomski teže rešiv problem
od hiperinflacije). Slovenija, koja je u
evrozoni, više nema mogućnost da štam-
mart 2012 www.instore.rs
pa sopstvenu valutu, pa se mora osloniti
na poslednje akcije Evropske centralne
banke. Ostale zemlje u regiji bi trebalo
da iskoriste priliku, što još uvek mogu, da
štampaju sopstveni novac (pre nego što
svi jednog dana završe u evrozoni – ako je
još bude za koju godinu).
U isto vreme i vlade moraju kratkoročno učiniti svoj deo posla, a to u svakom
slučaju ne smeju biti kratkoročni rezovi
koji bi doveli do daljeg pada privatnog
optimizma (kao velika otpuštanja ljudi
u državnim službama), ali moraju da naprave program što efikasnije potrošnje
državnog novca u državnim službama u
srednjeročnom razdoblju te smanjiti ili
sasvim eliminisati nepotrebne stavke iz
državnih proračuna (kao kupovinu skupih
automobila za državne službenike – ništa
bolje od „škode“ ne bi smelo biti dopušteno bilo kojem premijeru, a kamoli nižim državnim službenicima). Sve visoke
državne službenike koji koriste službene
automobile koji su bolji od prosečnog
automobila običnog građanina treba
staviti na stub srama. Ali, visoki državni
službenici moraju imati i plate koje bi bile
u rangu direktora privatnih firmi (više o
tome idući put).
Ako centalne banke pođu ovim putem
i kupe državne obveznice, postavlja se
pitanje šta bi vlade trebalo da učine s
tim besplatno dobijenim novcem. Prvo,
svakako bi trebalo da podmire svoje dugove prema privatnim firmama kako bi
presekle lanac neplaćanja koji postoji u
mnogim zemljama. Drugo, trebalo bi
da pokrenu investicione programe koji
21
bi zaposlili armiju nezaposlenih, posebno u
regionima s veoma visokom nezaposlenošću.
To mogu biti projekti
izgradnje infrastrukture. Važno je da ljudi nešto rade i zarade kako
bi počeli da kupuju i
plaćaju porez, a time
se sprečava rast javnog
duga. Treće, trebalo bi
pomoci onima koji su
se zadužili u stranim
valutama da restrukturiraju svoje dugove (i
počnu da troše). Četvrto, ne treba zapostaviti
obrazovanje kako bi se
izbegle situacije poput one nedavne, u
Vukovaru, kad su školarci pušteni kućama, jer nije bilo novca za grejanje. Svaka
zemlja koja dopusti da deca imaju lošije
obrazovanje od njihovih roditelja jadna
je i dugoročno nema šanse da se razvije.
Ali o tome kako stvoriti dugoročno održivi privredni razvoj, čitajte u sledećoj

kolumni…
22
mart 2012 www.instore.rs
mišljenja i komentari
kritički pogled
Aleksandar Stevanović,
ekonomista
Abeceda kandidature
S
tatus kandidata je potvrda da je Srbija normalna
zemlja. Ozbiljnim zemljama ne treba takav dokument sam po sebi. Srbiji takav
dokument, koji je potpisalo
27 vrlo ozbiljnih i nekih manje ozbiljnih država, i te kako
treba. Međutim, kao i svako
parče papira, ono samo po
sebi znači šansu, ali ne znači
izvesnost. Turska je zaboravila kada je postala kandidat
i otpočela pregovore. Ide im
dobro i bez članstva u EU. Šta
više, mnogim zemljama ide
dobro bez članstva EU. Nekim zemljama koje su članice
EU ništa ne ide dobro i danas
se mnogi u samoj Uniji pitaju
zašto su ih uopšte i primali.
Za Srbiju je EU velika šansa.
Sa postojećim kvalitetom socijalnog kapitala, neformalnim i formalnim institucijama, članstvo u sporo rastućoj,
birokratizovanoj i preterano
redistributivnoj EU za Srbiju
EU se mogu uputiti
nebrojene kritike, ali je
Srbija jedna od poslednjih
zemalja u EU koja bi
trebalo to da radi
je premija. Ako bi se oslonili
na domaće snage, sve su šanse da bi ličili više na Egipat, a
manje na Norvešku. Nije to
pohvalno, ali je korak ka realnosti. EU nije naše najbolje
rešenje u teoriji, ali je u praksi
džek pot.
Elem, šta Srbija dobija, a šta
gubi? Dobiće ponešto novca
poreskih obveznika EU. Pametnom bi to bio poslednji
motiv, ali nama je skoro pa
prvi. Ne može on mnogo da
šteti, EU nam može pomoći
da sagradimo neki auto-put,
postanemo energetski efikasni i slično, ali ona ne može
umesto nas da obavi trivijalne
stvari koje su u Srbiji podignute na nivo misterije – od
čišćenja klozeta i ulica, pa do
javnih nabavki.
Osnovni kvalitet našeg članstva je da ćemo dobiti pravni sistem koji je za nekoliko
klasa bolji od našeg. Da ćemo
izgubiti suverenitet u mnogim oblastima ekonomske
politike, gde smo isti koristili krajnje loše po nas same.
Da ćemo dobiti veliko domaće tržište koje ćemo valjda
znati koristiti. Da ćemo od
slobode kretanja ljudi ponešto
dobro dobiti.
Izgubićemo suverenitet u
mnogim stvarima koji je mogao biti velika šansa. Ulazimo
u jednu strukturu koja je troma i koja će na duži rok zaostajati za nekim mnogo fleksibilnijim zemljama. Ulazimo u
zajednicu koja traži samu sebe
i koja je prvo politička, pa tek
onda ekonomska tvorevina.
Kako bilo, EU se mogu uputiti nebrojene kritike, ali je
Srbija jedna od poslednjih zemalja u EU koja bi trebalo to
da radi. Ipak, prvo treba videti
balvane u svom oku.
analitički stav
Američka privredna komora u Srbiji (AmCham)
Pozitivan signal za evropsku
budućnost zemlje
A
m erička
privredna komora u Srbiji
(AmCham) smatra
da je odluka Evropskog saveta da se Srbiji dodeli status
kandidata za prijem u Evropsku uniju izuzetno pozitivan
signal za evropsku budućnost
zemlje. Za Američku privrednu komoru, kao poslovno udruženje koje okuplja
najveće investitore, ova tema
je posebno značajna, pogo-
tovu ako se ima u vidu da su
evropske perspektive Srbije
ključni faktor u privlačenju
direktnih stranih investicija,
što predstavlja važan deo mehanizma za nastavak ključnih
ekonomskih reformi.
Sticanje statusa kandidata pozitivno će uticati i na
proces usaglašavanja domaće regulative sa regulativom
EU, što će domaće zakonodavstvo učiniti modernijim
i efikasnijim, a ujedno i doprineti boljoj investicionoj
klimi u Srbiji. Potrebno je
unaprediti brojne propise,
poput onih vezanih za zaštitu
prava intelektualne svojine,
a posebno njihovu primenu,
koja treba nivo piraterije da
spusti na prosek EU. Pored
toga, potrebno je unaprediti sistem javnih nabavki u
skladu sa standardima EU,
smanjiti administrativni tereta na granici od strane raznih inspekcijskih službi, kao
i skratiti procese dobijanja
građevinskih dozvola, ali i
obezbediti povećanje efikasnosti postupaka iz oblasti
privredne materije.
Takođe, verujemo da će usaglašavanjem sa evropskim
standardima doći i do povećane transparentnosti prili-
kom donošenja zakona, uz
održavanje javnih rasprava
i konsultacija sa privatnim
sektorom, s obzirom na to da
su ovo neki od ključnih preduslova stabilnosti i predvidivosti poslovnog ambijenta
i važan deo evropskih integracija Srbije.
Usaglašavanjem sa
evropskim standardima
će doći i do povećane
transparentnosti prilikom
donošenja zakona,
uz održavanje javnih
rasprava i konsultacija sa
privatnim sektorom
mart 2012 www.instore.rs
reč struke
23
novinarsko oko
Prof. dr Dejan Erić,
direktor instituta ekonomskih nauka
Piše: ruža Ćirković
Loša poruka za investitore
D
obijanje statusa za Srbiju znači jako puno. To
je jedna od onih strategijskih odluka koja usmerava
celu zemlju na jedan put koji
u dužem periodu mora doneti
progres i prosperitet. Za nas
koji smo dugo u mitologemama i dilemama srednjeg ili u
najboljem slučaju druge polovine XIX veka, ovo je civilizacijski korak u napred, pogled
u budućnost i bolje sutra.
Kroz Sporazum o ratifikaciji
i pridruživanju je dosta već
urađeno. Ne krećemo od mrtve tačke, ali nas još jako puno
posla čeka. Sigurno će biti potrebno dosta i vremena i energije i novca dok se ne uskladi
zakonska regulativa. Moramo
da shvatimo da savremeni svet
funkcioniše prema određenim standardima i da ukoliko
ih pre prihvatimo biće
nam lakše.
Promet roba i usluga je zna-
čajno ubrzan i svi moramo raditi na tome da bude što manje barijera, da propisi budu
jasni, pravila unapred poznata, a procedure brze i efikasne.
Verujem da će se iz godine u
godinu situacija popravljati,
da će promet biti brži, kao i da
će doći do pada trgovinskih
marži, što će biti posledica pojačane konkurencije, od čega
ćemo koristi imati svi. Ovo
naročito važi za FMCG sektor koji je najdinamičniji. Jako
boli kada putujući po Evropi i
svetu vidite bolje i kvalitetnije
proizvode sa značajno nižim
cenama od onih u Srbiji.
Često se zapitam zašto je to
tako, a onda malo proputujem
po regionu i vidim da je u
nekim susednim zemljama
još gore. Ključna reč je
konkurencija! Ona stimuliše
na bolji i kvalitetniji rad i
umerenije cene. Nama treba
što više konkurencije i borbe
na tržištu.
autor:
Mileta
Miloradović
Prednosti evrope
M
ada se, kažu izveštaji, nije baš dao sasvim zbuniti, početkom marta je nemački ministar finansija Volfgang
Šojble muku mučio da studentima Univerziteta u mestu Fijesole kraj Firence, koji se smtara fabrikom Evropejaca,
odgovori na pitanja o prednostima Evrope. Njih tristotinjak
nosilo je maske svinja, solidarišući se tako sa Portugalijom,
Irskom, Italijom, Grčkom i Španijom, članicama EU na koje je
poslednjih kriznih godina bačena evropska anatema u vidu
pogrdnog naziva PIIGS (svinje). Osim što je branio svoju Nemačku od optužbi da slabije evropske partnere tretira kao
svinje u klanici, Šojble je maskirane studente obavestio da
je vreme nacionalnih država prošlo, ali je priznao da i pored
toga u EU ima mnogo evropske birokratije, a malo evropskog društva. I spočitnuo im je da Evropa nisu samo brojke i
finansije. A šta je onda?
I evo nas kod nas. Najviše nas zanima koliko ćemo para dobiti već sutra. Kao potencijalni kandidat, Srbija je koristila
takozvane pretpristupne (IPA) fondove EU. Budžet Unije za
te svrhe za period od 2007 do 2013. godine iznosio je 11,4
milijarde, a Srbija je mogla da predloži projekte za ukupnu
sumu od 1,4 milijarde evra (dosad je predložila za 750 miliona). Pošto je dosad bila potencijalni kandidat Srbija je ovaj
novac mogla da troši u dve od pet svrha predviđenih za kandidate. Nije taj novac mogla da koristi, recimo, za direktnu
podršku poljoprivrednim proizvođačima. Sada može. Evropska unija će ukupni IPA budžet za period od 2014 do 2020.
povećati na 14,1 milijardu evra. Najavljuje se da pri njegovoj
raspodeli i korišćenju neće više biti razlike između kandidata
i potencijalnih kandidata. Treba ovde istaći tri važne stvari.
Prvo, oko 40% dosad korišćenih para potrošeno je na tzv.
izgradnju institucija. Mi znamo kakve su nam institucije. Drugo, na projektima koji se ovim novcem finansiraju nijedna
naša firma nije mogla da učestvuje samostalno, tako da su
pare uglavnom otišle kompanijama država iz kojih su došle.
I treće, Grčka je tokom svog tridesetogodišnjeg boravka u EU
dobila iz fondova za strukturno prilagođavanje preko 133 milijarde današnjih evra. Nedavno je zaključeno da su je naopako potrošene pare učinile državom koja ne samo da ima zastarelu, i krajnje neefikasnu, nego nema nikakvu industriju,
pa joj je sad potreban Maršalov plan, poput onog američkog
za Nemačku. Šta je naravoučenije: sa parama treba biti jako
pažljiv naročito kad su poklon.
Ako dobijemo datum, počeće pregovori o usvajanju evropskog zakonodavstva, a posle jednogodišnje analize postojećeg stanja čeka se preporuka o otvaranju jednog po jednog
od 35 poglavlja, od kojih je obično najveće – pravosuđe. I
ovde treba učiti iz tuđih primera: 30 godina nakon što je primljena u EU, Grčkoj se iz Brisela prigovara da je usvajala zakone na tone, a da od toga ni građani kao pojedinci ni država
kao celina nisu videli nikakve vajde. Oprez, dakle.
24
mart 2012 www.instore.rs
istraživanje
tnS inOVatiVna iStražiVanja u MaLOPrODaji
Putovanje kroz
kupovinu
Eye-tracking je jedna od tehnika tnS-a koja prati pogled kupaca na prodajnom mestu. S obzirom na to da kupci
ne registruju 99% vizuelnih stimulansa, ključno je razumeti šta oni zapravo vide u prodavnici
i vodećih svetskih prodajnih lanaca. Sa
ekspertizom u modernoj i tradicionalnoj
prodaji širom sveta, TNS objedinjuje veliki opseg istraživačkih tehnika kreiranih
u odnosu na potrebe klijenata, pružajući
ne samo uvide već i rešenja.
autor: Milana aleksić,
research&Development Director,
[email protected]
T
NS Medium Gallup, agencija za
istraživanje tržišta i javnog mnjenja, prisutna je na našem području
više od dvadeset godina, a deo je
TNS Globala i Kantar grupe, član WPPa. Inače, TNS Global je druga po veličini
istraživačka kompanija, prisutna u više od
80 zemalja u svetu.
TNS Global je vodeća agencija u svetu
za istraživanja na mestu prodaje, sa više
od 1.400 projekata godišnje u oko 40
zemalja, za potrebe FMCG kompanija
Fragmentacija medija je dovela do toga
da je sve teže masovno dopreti do potrošača, te je prodajno mesto sve češće
ključna lokacija za donošenje odluke o
kupovini. Ulaganja proizvođača u razvoj
proizvoda, skupe reklame i kampanje su
uzaludni ukoliko kupac na kraju ne izabere i ne kupi proizvod na mestu prodaje.
Ovo ukazuje na potrebe razvoja prodajnih strategija, kako bi se povećale šanse
da se određeni proizvod izabere i kupi.
Najčešće, tipični kupac je nedovoljno
„uvučen“ u većinu kategorija proizvoda
koje kupuje i ne provodi previše vremena razmišljajući o njima. U praksi, većina
kupaca svakoga dana, sveke nedelje ili
meseca kupuje one kategorije proizvoda i
brendove na koje su navikli, za koje znaju
gde se nalaze i koji su im poznati.
Sa druge strane prodajno okruženje je
Severna Amerika
Sad
Kanada
Latinska Amerika
Argentina
Brazil
Čile
Kolumbija Gvatemala
Honduras
Meksiko
U poslednjih nekoliko godina, došlo je
do revolucionarnih promena u marketingu FMCG sektora. Tradicionalni model
je predviđao komunikaciju proizvodjača
direktno sa potrošačima, sa očekivanjem
da će potrošači nakon toga posetiti radnju i kupiti proizvode.
Današnje tržište puno konkurencije promenilo je model komuniciranja proi-
TNS Medium Gallup
TNS Medium Gallup
Globalna pokrivenost i resursi
Albanija
Bugarska
Estonija
Gruzija
Mađarska
Kazahstan
Luksemburg
Holandija
Portugal
Srbija
Švedska
Velika Britanija
sve izazovnije. Ponašanje kupaca evoluira
tokom vremena, što zbog promena u potrebama i zahtevima, što zbog promena
u broju i raznovrsnosti kanala prodaje.
Ključna prodajna strategija kupovina na
veliko je zadržana, ali većina promocija ne
uspeva da izgradi veći prodor brenda ili
učestalost kupovine, čak je obeshrabreno
lojalnošću kupaca.
Strateške, taktičke, kontinuirane konsalting usluge zasnovane na
istraživanjima
Latinska Amerika
Belgija
Češka
Finska
Njemačka
Izrael
Letonija
Makedonija
Norveška
Rumunija
Slovačka
Turska
Globalna pokrivenost
Bosna i Hercegovina
Danska
Francuska
Grčka
Italija
Ukrajina
Moldavija
Poljska
Rusija
Španija
Azija i Pacifik
Bliski Istok i Afrika
Alžir
Egipat
Kuvajt
Mauricijus
Saudijska Arabija
Tanzanija
UAE
Bahrein
Kenija
Liban
Maroko
Južna Afrika
Tunis
Uganda
Australija
Kina
Fidži
Hong Kong
Indija
Indonezija
Japan
Koreja
Malezija
Nova Kaledonija
Novi Zeland
Filipini Singapore
Šri Lanka
Tajvan
Tajland
Vijetnam
Sektori:
Potrošači
Tehnologija
Finansije
Auto industrija
Društvo i politika
mart 2012 www.instore.rs
25
“Putovanje kroz kupovinu” - TNS istraživačke tehnike
Potrebe
Kontekst prije
kupovine
Kvalitativne
Kvantitativne
Opservacija
Fokus grupe
prije kupovine
Fokus grupe
prije kupovine
Praćenje putanje
kupovine
Exit intervju
nakon kupovine
Posmatranje/
snimanje
kupovine
kategorije
proizvoda
Intercept intervju
između rafova
Eye-tracking
Izbor prodavnice
Izbor kategorije
proizvoda
Shopnography
(kombinacija
intervjua, snimanja i
opservacije)
Izbor proizvoda
Dubinski intervju
nakon kupovine
Kako eye-tracker funkcioniše?
Virtuelna
stvarnost
Kupovina
zvođača, koji se sada trude da zadovolje
potrebe potrošača, kupaca i prodavaca.
Tradicionalni fokus na potrebe i želje
potrošača se promenio i sada se pažnja
usmerava na kupce koji kupuju brendove
i prodavce koji ih prodaju. U skladu sa
tim, proizvođači su orijentisani na:
Na svom Putovanju kroz kupovinu kupci prolaze kroz različite faze – od biranja
prodavnice do biranja brenda.
• podsticanje PRODAVACA na prodaju
i podrška prodaji.
TNS preporučuje da se prilikom istraživanja Putovanje kroz kupovinu koriste
opservacione tehnike u kombinaciji sa
tradicionalnim kvalitativnim i kvantitativnim metodama, jer se oko 80% ponašanja kupaca odvija podsvesno. TNS
istraživačke tehnike u Putovanju kroz
kupovinu predstavljaju jednostavan okvir
na osnovu koga se stiče uvid u strategije
i ponašanje prilikom kupovine, a što rezultira pridobijanjem većeg broja kupaca.
Putovanje kroz kupovinu
Eye-tracking
Fokus na povećanju prodaje kroz prodajna mesta, doveo je i do povećane potrebe
za razumevanjem kupaca i in-store uvidima. Iz tog razloga, TNS je razvio svoj
koncept Putovanja kroz kupovinu – odnosno putovanja koje svaki kupac započne s
idejom o kupovini do finalne realizacije.
Eye-tracking je jedna od inovativnih tehnika TNS-a koja prati pogled kupaca na
prodajnom mestu. S obzirom da kupci
ne registruju 99% vizuelnih stimulansa,
ključno je razumeti šta oni zapravo vide u
prodavnici. Kupci u najvećem broju slučajeva ne mogu tačno da se prisete svih
signala kojima su bili svesno ili nesvesno
izloženi, dok, sa druge strane, eye-tracker
detektuje svaki vizuelni signal koji se registruje u mozgu kupca.
• kreiranje proizvoda koje POTROŠAČI žele,
• obezbeđivanje da KUPCI kupe proizvod,
EyeMarker kamera snima vidno polje i
putanju pogleda tako što se infracrveni
zrak reflektuje o rožnjaču oka i mi tačno
možemo videti šta kupac gleda. Film snimljen EyeMarker kamerom se zatim pregleda i svaki kadar se kodira. Na taj način se meri procenat fiksacija (fiksiranih
pogleda – dokazano je da 3/25 sekunde
predstavlja količinu vremena koja je potrebna mozgu da procesira informaciju) i
dužina gledanja.
Na koja pitanja odgovara eye-tracker?
• Kako da utičemo na to da kupci u većoj meri odaberu naš brend?
• Šta je vizuelni hot spot – koji deo postavke (displeja) proizvoda najviše gledaju?
• Gde pozicionirati proizvode kako bi
bili najuočljiviji?
• Koja pakovanja se najviše ističu na
rafu?
• Koja vrsta in-store komunikacije sa
kupcima je zaista dobro primećena?
• Koje promotivne aktivnosti su zaista
viđene, kakva je percepcija promocije i
koja je promocija kupcu najviše ostala
u sećanju?
• Koliko je uspešan svaki od elemenata
postojećeg in-store marketinga?

Zašto tnS Medium Gallup?
Globalna pokrivenost
TNS sprovodi istraživanja
kupaca na prodajnim
mjestima u više od 70
zemalja, uz podršku
globalnog ekspertskog
tima.
Ekspertiza
TNS tim čine lokalni
eksperti za kvalitativna
istraživanja sa odličnim
poznavanjem lokalnog
tržišta.
TNS istraživači su
specijalisti za opservacione
tehnike koje kombinuju
sa tradicionalnim
istraživačkim metodama
-integrisani pristup koji
pruža najoptimalna
rešenja za klijente.
26
mart 2012 www.instore.rs
Na kraju 2011, krediti odobreni privredi iznosili su 1.109,9
milijardi dinara, što predstavlja povećanje od 8,6 % u
odnosu na 2010. godinu. (Narodna banka Srbije)
preporuka
Sporazumno finansijsko restrukturiranje privrednih društava
Privredna komora Srbije
dobila novo javno ovlašćenje
Kao institucija sa najvećim
iskustvom u različitim postupcima arbitraža, mirenja i posredovanja u privrednom sistemu,
Privredna komora Srbije dobila
je pravo da posreduje između
korporativnog i bankarskog,
finansijskog sektora, odnosno
dužnika i poverilaca
Kontakt: Centar za usluge i posredovanje
PKS: 011/33 00 997,
e-mail: [email protected]
N
adležna ministarstva, Narodna
banka Srbije, Privredna komora Srbije (PKS) i poslovni sektor, saglasili su se da je najbolje
rešenje da ulogu institucionalnog posrednika između dužnika i poverilaca dobije nacionalna asocijacija srpske
privrede, odnosno PKS. Kao institucija sa
najvećim iskustvom u različitim postupcima arbitraža, mirenja i posredovanja u
privrednom sistemu, PKS je dobila krajem prošle godine novo javno ovlašćenje,
definisano Zakonom, da posreduje između korporativnog i bankarskog, finansijskog sektora, odnosno dužnika i poverilaca, pružajući osnovane garancije za uspeh
finansijskog restrukturiranja.
Institucionalno posredovanje počinje na
zahtev dužnika, ili jednog ili više poverilaca, a za njegovo sprovođenje potrebna je
saglasnost obe strane – i poverilaca i dužnika. Zahtev se podnosi Centru za posredovanje PKS-a, koji proverava ispunjenost
uslova za institucionalno posredovanje i
podobnost dužničko–poverilačkog odnosa za finansijsko restrukturiranje. Ispunjenost uslova se pre svega odnosi na učešće
najmanje dve domaće ili strane banke u
svojstvu poverilaca prema dužniku, a što
se tiče podobnosti dužničko–poverilačkog odnosa, za finansijsko restrukturiranje podobni su komercijani, a ne i dugovi
po osnovu javnih prihoda. Posrednika u
pojedinom procesu određuju Centar ili,
sporazumno, strane u postupku. Posrednik u pregovorima sprovodi postupak za
Poreski podsticaji za uspešno
restrukturiranje
Donošenjem Zakona o izmenama i
dopunama Zakona o porezu na dobit
pravnih lica i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku
i poreskoj administraciji, kao i odluke
Narodne banke Srbije o klasifikaciji
bilansne aktive i vanbilansnih stavki
banaka, regulisani su poreski podsticaji za one koji uspešno završe postupak
finansijskog restukturiranja.
uvođenje mirovanja dugova i za postizanje
sporazuma između strana, bez ovlašćenja
da im nametne rešenje.
Poslovni predah
U postupku institucionalnog posredovanja zaključuje se Ugovor o mirovanju
dugovanja, koji je veoma značajan za dužnika, jer mu omogućava „poslovni predah“ i privremenu konsolidaciju. Ovaj
ugovor dostavlja se sudu, odnosno drugom organu pred kojim se vodi postupak,
i koji je dužan da najkasnije u roku od
dva radna dana, donese odluku o odlaganju izvršenja.
Uspešan postupak okončava se Ugovorom
o sporazumnom finansijskom restrukturiranju, koji može predvideti otplatu u ratama, izmenu rokova dospelosti, kamatnih
stopa ili drugih uslova kredita, zajma ili
drugog potraživanja ili instrumenta obezbeđenja, unovčenje imovine ili prenos ta-
kve imovine radi namirenja potraživanja,
otpust duga, izvršenje, izmenu ili odricanje od založnog prava, davanje dodatnih
sredstava obezbeđenja od strane dužnika
ili trećih lica, uključujući davanje jemstava
i garancija. Moguće je i pretvaranje potraživanja u kapital, zaključivanje ugovora o
kreditu, odnosno zajmu, izdavanje hartija
od vrednosti, kao i druge mere od značaja
za realizaciju finansijskog restrukturiranja.
Dužnik je obavezan da Ugovor o sporazumnom finansijskom restrukturiranju
odmah po zaključenju dostavi Agenciji za
privredne registre, radi pravne i ekonomske sigurnosti i izvesnosti.
Održivo poslovanje je cilj
Za rešenjem se tragalo zbog velikog broja
privrednih društava u Srbiji koja prolaze kroz finansijske teškoće, zbog velikog
broja problematičnih kredita, kašnjenja u
naplati i zaostalih potraživanja. Kao jedan
od načina za prevazilaženje ovih problema
nametnulo se sporazumno finansijsko restrukturiranje privrednih društava – sporazumno restrukturiranje korporativnih
dugova, odnosno redefinisanje dužničko–poverilačkih odnosa između privrednog društva u finansijskim teškoćama i
njegovih poverilaca, prvenstveno banaka.
Cilj sporazumnog finansijskog restrukturiranja i institucionalnog posredovanja
je blagovremeno prepoznavanje, a zatim
i rešavanje finansijskih teškoća, kako bi
dužnici nastavili da posluju. Ovaj postupak primenjuje se kada relevantni poverioci procene da je opstanak i oporavak privrednog društva u finansijskim teškoćama
ekonomski opravdan i izvodljiv, odnosno
da će društvo moći da nastavi da održivo
posluje na duži rok i da će poverioci moći
da ostvare namirenje svojih potraživanja.
Upravni odbor PKS-a je doneo Pravilnik
o uslovima i načinu institucionalnog posredovanja u sporazumnom finansijskom
restrukturiranju privrednih društava. Doneta je i Odluka o naknadama i obučena je
prva grupa posrednika, čime je PKS obezbedila preduslove za obavljanje institucionalnog posredovanja.

28
mart 2012 www.instore.rs
investicije
investicije
Poznata švedska kompanija IKEa na jesen počinje izgradnju prve robne kuće u Beogradu
Lakše do povoljnog
i modernog nameštaja
Investicija vredna 250 miliona evra obuhvatiće izgradnju pet prodajnih objekata u Srbiji - dva u
prestonici i po jedan u Novom Sadu, Nišu i u centralnoj Srbiji, odnosno u okolini Čačka i Kragujevca
Razgovarala: Milica Petrović, [email protected]
P
osle nekoliko godina nagađanja o dolasku švedskog
maloprodajnog lanca nameštaja u našu zemlju, IKEA
se oglasila, informišući javnost o svojim planovima za
Srbiju. Investicija vredna oko 250 miliona evra Srbiji
donosi pet IKEA robnih kuća – dve u Beogradu i po
jednu u Novom Sadu, Nišu i u centralnoj Srbiji, odnosno u
okolini Čačka i Kragujevca.
Prva robna kuća IKEA biće otvorena u Beogradu krajem 2013.
godine. Zauzimaće površinu od oko 40.000 m2, sa 9.500 artikala
iz svog proizvodnog asortimana. Sa gradskim i državnim organima
imamo dobar dijalog i od njih smo dobili uverenje da će sve administrativne procedure biti završene efikasno, kako bismo izgradnju prve
robne kuće IKEA u Beogradu započeli od jeseni ove godine, objašnjava PR menadžer IKEA Srbija, Milena Vujičić, dok napominje
da za ostale lokacije za sada ne mogu da preciziraju datume
početka radova.
Prema njenim rečima, u pet IKEA robnih kuća biće zaposleno oko 2.000 ljudi, a osim toga, indirektno će se otvoriti veliki
broj radnih mesta preko njihovih kooperanata tokom njihove
izgradnjei održavanja, kao i daljim razvojem saradnje sa doma-
ćim proizvođačima. U sklopu robnih kuća IKEA posetiocima
će, osim prodajnog prostora, biti na raspolaganju i restoran
sa raznovrsnom ponudom hrane i pića, kao i prostor posebno
uređen za decu, u kome će se moći igrati i družiti dok roditelji
obavljaju kupovinu. Takođe, za posetioce robne kuće obezbeđena su i parking mesta.
Da se u Srbiji neće razlikovati asortiman od uobičajne IKEA
ponude širom sveta, ali da će biti prilagođen i srpskom tržištu,
potvrdila nam je Vujičićeva: U robnim kućama u Srbiji imaćemo
pun proizvodni asortiman od 9.500 artikala. Novi proizvodi plasiraju se na tržišta širom sveta tokom cele godine kako bismo osigurali
da će svaka poseta naših kupaca robnim kućama biti ispunjena inspiracijom i novim idejama za uređenje doma. Shodno tome, proizvodni
asortiman će se u određenoj meri prilagoditi potrebama ljudi na našem tržištu.
Na pitanje razmišlja li se o proizvodnji nameštaja u Srbiji, s
obzirom na to da će ovde poslovati pet prodajnih objekata,
ona kaže: Što se tiče proizvodnje, u Srbiji već dugi niz godina uspešno sarađujemo sa Simpom, a od nedavno i sa fabrikom JasenLukić iz Paraćina. Ovde vidimo veliki potencijal za dalji razvoj
saradnje sa domaćim proizvođačima, kako zbog geografskog položaja, kvalitetnih sirovina, tako i zbog preduzetničkog duha koji je
ovde prisutan. Naš cilj je širenje mreže lokalnih dobavljača koji bi
mart 2012 www.instore.rs
29
Izgled robnih kuća IKEA širom sveta
snabdevali robne kuće IKEA na našem i
stranom tržištu. Vujičićeva još objašnjava da je upravo blizina dobavljača
robnoj kući vrlo važna, jer kao deo
IKEA koncepta, oni u osnovi žele da
pronađu načine da efikasno iskoriste
postojeće resurse, najpre u logistici
koja je i najskuplja u celom lancu, a
sve sa ciljem da ono što uštede ulože
u dodatno smanjenje cena proizvoda,
kako bi veliki broj ljudi mogao sebi
da ih priušti.
Vujičićeva nas još podseća da ovo nije
premijerno pojavljivanje kompanije
u Srbiji i da je IKEA prvi put u našu
IKEA u brojkama
broj robnih kuća: 287
broj zemalja: 26
(Evropa, SAD, Azija, Australija)
broj posetilaca u 2011:
626 miliona
promet u 2011:
skoro 25 milijardi evra
(rast od 6,9% u odnosu na 2010)
neto profit:
3 milijarde evra
(rast od 10,3% u odnosu na 2010)
vrednost investicija za 2011. u postojeće
i nove prodajne centre:
1,4 milijarde evra
O kompaniji
IKEA je kompanija koja se bavi proizvodnjom i prodajom
nameštaja i proizvoda za uređenje doma. Osnovao ju je
Ingvar Kamprad, u Švedskoj, 1943. godine. Vizija kompanije na svim tržištima je da stvori bolji svakodnevni
život za što više ljudi, a poslovna ideja da ponudi širok
asortiman dobro dizajniranog i funkcionalnog nameštaja
kao i proizvoda za uređenje doma po cenama toliko
pristupačnim da što više ljudi može sebi da ih priušti.
IKEA Srbija deo je kompanije IKEA Jugoistočna Evropa,
regionalne organizacije kompanije sa sedištem u Beogradu, koja objedinjuje IKEA organizacije zadužene
za ekspanziju, izgradnju, otvaranje i upravljanje robnim kućama u Hrvatskoj, Rumuniji, Sloveniji i Srbiji.
Osim ovoga, IKEA u Srbiji već dugi niz godina radi i
na uspostavljanju i vođenju saradnje sa lokalnim
dobavljačima. U pomenutim kompanijama IKEA u Srbiji
trenutno radi oko 60 ljudi.
zemlju došla davnih devedesetih, kada je
na Novom Beogradu bila otvorena mala
radnja koja je tada poslovala veoma uspešno. IKEA je još tada imala nameru da
razvija poslovanje na tržištima jugoistočne
Evrope, samim tim i Srbije. Međutim, zbog
tadašnjih političkim dešavanja, kompanija je
bila prinuđena da obustavi sve dalje planove u
Srbiji i u regionu. Na naše zadovoljstvo vratili smo se deceniju kasnije sa željom da nastavimo tamo gde smo stali i tržištu Srbije ponudimo sada još bolji i raznovrsniji asortiman
proizvoda, osmišljen tako da bude dostupan
velikom broju ljudi po pristupačnim cenama,
poručuje Vujičićeva.

30
mart 2012 www.instore.rs
investicije u regionu
Slovenija: U Novu Goricu konačno stiže Supernova
Mamac za Italijane
Nova Gorica je donedavno bila gradska opština sa najmanjim udelom prodajnog prostora po broju
stanovika u Sloveniji, ali to će se uskoro promeniti. Krajem maja će 32 hiljade stanovika na raspolaganju imati više od 70.000 m2 prostora za kupovinu
Autor: Marko Hrastar, [email protected]
T
ržni centar Supernova će se sastojati od trgovine Obi,
koja već posluje na
7.587 m2, tržnog centra površine 8.648 m2 i šoping
parka površine 4.000 m2, a
dugo očekivano otvaranje
ovog centra najavljeno je za
24. maj ove godine. Detalje
u vezi sa izgradnjom jednog
od većih objekata u severnoprimorskoj regiji ekskluzivno
za InStore otkriva Kristijan
Flegar, upravnik tržnog centra Supernova u Ljubljani: Od
početka građevinskih radova do
otvaranja je prošlo mnogo vremena zbog veoma kompleksnog
zemljišta, traženja adekvatnog
rešenja za objekte pod zaštitom
i koordinacije sa lokalnim vlastima. Međutim, realizacija ovog
projekata nikad nije bila dovedena u pitanje. Verujemo da ćemo
obezbediti atraktivnu ponudu,
koja će privući i domaće i strane
potrošače. Kad još bude renoviran i depo, u kom će opština organizovati svoje aktivnosti, tržni
centar će postati i mesto kulturnih dešavanja.
no više od 200 ljudi. Posetiocima će biti na raspolaganju
258 zatvorenih i 358 otvorenih parking mesta. Arhitektonske radove na centru radili su
dizajneri grupe Supernova, koji
su potražili najbolje rešenje u odnosu na lokaciju, oblik zemljišta
i ekonomičnost projekta, zaklju-
Supernova će u svom okrilju
imati 30 različitih radnji, kojima ce, kako kaže Flegar, biti
određene umerene kirije, što
će omogućiti veću konkurentnost. Ukupno će biti zaposle-
čuje Flegar, koji će preuzeti
upravljanje novogoriškim tržnim centrom.
LIČNA KARTA
INVESTICIJE:
Naziv objekta:
TC Supernova
Mesto: Nova Gorica
Početak izgradnje: jesen 2009.
Investitor: Grupa Supernova Vrednost investicije:
40 miliona evra
Ukupna površina objekta:
20.000 m²
O novoj akviziciji u severnoprimorskoj regiji, gde će
glavni stanar biti Mercatorov
hipermarket, zamenik predsednika odbora za sektor Mercator nekretnine Aleš Resnik
kaže: Mercator je s kompanijom
GF Nepremičnine d.o.o. potpisao
dugoročni ugovor o zakupu finaliziranog hipermarketa u tržnom centru Supernova u Novoj
Gorici. Mercatorova investicija
u hipermarket predstavlja ulog
za kompletnu prodajnu opremu,
i iznosi oko 2 miliona evra.
Kao centralni deo tržnog
centra, Mercatorov hipermarket će zauzeti površinu od
4.000 m2. Ponuda će naročito biti obogaćena izborom
proizvoda iz programa svežih
namirnica. U hipermarketu
će raditi ribarnica, mesara i
pekara. Imaće devet tradicionalnih i četiri samouslužne
„tik-tak“ kase, dodaje Resnik. Ovo će biti treći u nizu
trgovačkih lanaca u gradskoj
opštini Nova Gorica. U maju
2001. godine u prigradskom
naselju Kromberk otvoren je
jedan od prvih Mercatorovih hipermarketa u zemlji, a
u septembru 2008. godine i
centar Qlandia, na čijoj adresi
se nalazi hipermarket holandske kompanije Spar.
U Mercatoru nema straha da
bi im postojeća konkurencija
mogla uzgroziti poslovanje u
Supernovi. Resnik objašnjava:
Ocenili smo da Nova Gorica i
okolina nude veliki potencijal za
lansiranje još jednog hipermarketa. Ovakve odluke se donose na
duži rok i smatramo da i Nova
Gorica i čitava regija imaju perspektivu za razvoj u budućnosti.
Zato smo i odlučili da naš moderan hipermarket bude u okviru
centra Supernova.
Kompanija Mercator je sa
investitorom potpisala dugoročni zakupni ugovor, koji
definiše obaveze obe strane,
kao i datum završetka lokala.
Nova trgovina će obezbediti
rad za oko 70 ljudi. Očekujemo
da će, pažljivim programom za
iznajmljivanje prostora u sklopu NC Supernova, a sa ciljem
nastavka razvoja grada i regije,
Mercatorov hipermarket posetiti veliki broj domaćih potrošača,
kao i kupaca iz Italije, zbog blizine granice. Uz obogaćen svež
program i moderne trgovinske
trendove, očekujemo da će italijanski potrošači predstavljati
25% kupaca u hipermarketu,
dodaje Resnik.

mart 2012 www.instore.rs
31
BiH: Sedmospratni tržni centar sa hotelom otvara vrata u aprilu
Mepas u Mostaru
Najveća investicija u poslednjih 10 godina Hercegovini donosi novo mesto okupljanja svetski
poznatih marki, gastronomskog uživanja i zabave, kao i preko potrebna radna mesta
I
zgradnja
kolosalnog
tržnog centra Mepas u
središtu Mostara završena je nakon tri godine, a svečano otvaranje
najavljeno je za 12. april 2012.
god. Krajem oktobra 2008.
godine kompanija Brodomerkur iz Širokog Brijega pobedila je na tenderu za prodaju
kompleksa tzv. Stare bolnice.
Kako su temelji postavljeni, i
radovi na tržnom centru postepeno počeli da odmiču,
tako su i najskeptičniji Mostarci promenili mišljenje o
građevini impozantnih razmera u centru grada. Nakon
postavljanja staklenih površina na pročelja, intenzivirali
su se radovi na uređenju enterijera i zelenih površina oko
objekta. Tržni centar Mepas
će, zahvaljujući svojoj jedinstvenoj lokaciji, doprineti lepšem izgledu Mostara i promeniti fizionomiju dela grada u
kom se nalazi.
Tržni centar se sastoji od tri
etaže podzemnih garaža, za-
tim prizemlja, šest spratova
tržnog centra i hotela na sedmom spratu. U prizemlju se
nalaze recepcija hotela i zaseban lift. U trgovinskom delu,
od prizemlja do 6. sprata, prodavaće se renomirane trgovačke marke, a Mepas je već
potpisao ugovore sa brendovima koji će otvoriti svoj prodajni prostor u novom centru.
Zara, Pull and Bear, Bershka,
LIČNA KARTA INVESTICIJE
Naziv objekta: TC Mepas
Mesto: Mostar
Početak izgradnje:
jesen 2008.
Investitor:
Brodomerkur, Široki Brijeg
Vrednost investicije:
50 miliona evra
Ukupna površina objekta:
90.000 m²
NewYorker,
Stradivarius,
Konzum, Iris grupa, Marella,
Monsoon, Accessorize, Aldo,
Persona, Sportina, Tom Tylor,
Stone Oliver, Alma Ras i Lisca
samo su neka od mnogobrojnih imena čije će kolekcije od
sada biti dostupne uživaocima
u kupovini i u ovom delu regiona. Otvaranjem ovog centra Mostar će dobiti i dugo
iščekivane bioskopske sale i
McDonald’s restoran u više
od 400 m2. Građani Mostara
imaće priliku da uživaju u 5
dvorana Cinestar multiplex-a,
koje će imati od 100 do 250
sedišta. Za gastronomske
užitke i zabavu rezervisan
je četvrti sprat, čije će radno
vreme biti znatno duže od trgovačkog dela centra.
Objekat je koncipiran sa idejom da se Mostaru, odnosno
Hercegovini, ponudi nešto
novo. Veliki broj potrošača
iz čitave Hercegovine svakog vikenda odlazi u druge,
veće gradove koji imaju tržne
centre ovog tipa. Otvaranjem
mostarskog prodajnog centra više neće biti potrebe za
takvim odlascima. Ponuda će
biti ista kao i ponuda u prodajnim centrima u Zagrebu,
Sarajevu ili Splitu. Kad je šoping u pitanju, Mostar će biti
rame uz rame sa drugim velikim gradovima, poručuju iz
Mepas-a.
Ovaj tržni centar svojim zakupcima nudi poslovanje na
jednoj od najatraktivnijih lokacija u regiji, modernu infrastrukturu za trgovinu, kao
i najviše standarde za najam
prostora i poslovanje. Većina zakupaca su novi u regiji,
tako da se predviđa otvaranje
novih radnih mesta, o čemu
svedoče i oglasi za posao po
internet portalima.
S obzirom na sveprisutnu krizu u građevinskom sektoru, za
jedan ovako zahtevan projekt
bili su neophodni višestruki
proračuni. U Mepas-u ističu
da je analiza isplativosti kompletne investicije uzela u obzir lokaciju, broj stanovnika,
navike u potrošnji, visinu primanja, nepostojanje prodajnog centra ovog tipa u Hercegovini, kao i obim i kvalitet
pružene usluge.
Glavni izvođač radova na
objektu Brodomerkur – Mepas je građevinska kompanija
A3 iz Širokog Brijega, koja
je za ovaj posao angažovala i
veliki broj kooperanata, među
kojima su Alfaterm, Kamir,
Metalac, Projecta i drugi. Na
gradilištu je dnevno radilo
oko 400 ljudi.

32
mart 2012 www.instore.rs
regionalni intervju
Za InStore magazin Aleksander Lipovšek (Alexander Lipovšek),
izvršni direktor JI Evrope za Manner
Isti kvalitet za sve
Autor: Igor Đurović, [email protected]
F
irma Manner, osnovana 1890,
nosi ime Jozefa Manera (Joseph
Manner), jednog od prvih ljudi
koji su počeli da se bave proizvodnjom i prodajom čokolade. U to vreme,
ovo je bila toliko skupa poslastica da je
prosečan čovek morao da radi dva dana
za kilogram čokolade. U želji da slatki proizvodi postanu dostupniji svima,
Manner je došao na ideju da na tržište
izbaci namaz, kao mešavinu lešnika i
čokolade, koji se nanosi u slojevima na
hrskavu podlogu. Tako je nastala napolitanka, a iz Mannera s ponosom tvrde da
su tvorci ove poslastice.
Taj namaz nije neka čuvana i skrivena
tajna, zar ne?
Čuvana ili ne, retki smo proizvođači koji
i dan danas u istoj pržionici prže kakaova
zrna. Radimo u skladu sa UTZ sertifikatom. Nije tajna, ali ipak je to receptura
Poruka za saradnike
Kod nas zaista važi moto: svi za
jednog, jedan za sve. Saradnicima ide posebna zahvalnost jer,
na kraju krajeva, svi naši uspesi
jesu plod kolektivnog rada. Ipak
smo mi mali kolektiv, a timski rad
je tu najvažniji i najviše dolazi do
izražaja.
Poruka za konkurente
Neka rade na kvalitetu, a ne samo
na ceni.
Poruka za kupce
Već 120 godina proizvodimo
isključivo i samo u Austriji i to
ćemo raditi i dalje. Za nas, što se
tiče proizvoda, ne postoje razlike
kod kupaca, ne razdvajamo ih na
prvorazredne ili drugorazredne.
Kvalitet je isti za sve.
klasične napolitanke Manner i ista je kakva je bila i pre 120 godina. A ime dolazi
iz osnove Napolitaner, odnosno Napulja.
Jozef Maner je počeo da svoj proizvod
pakuje u roze papir i otuda i naša zaštitna
boja. Kada je plasirao smesu čokolade u
obliku napolitanke, cena čokolade počela
je da opada i mogli su da je priušte i oni
koji nisu bili bogati.
Da li su njegovi naslednici još uvek
prisutni ili je ostalo samo ime kompanije?
To je sada deoničarsko društvo. Njegov
unuk bio je do skoro veoma aktivan, a pre
dve godine počeo je da učestvuje u upravi, i naravno većinski je akcionar. Sad je u
nadzornom savetu.
Kakva je bila vaša uloga u kompaniji
Manner pre sadašnjeg položaja?
U kompaniji sam osam godina, a prvih šest
sam radio isključivo kao regionalni menadžer, zadužen samo za Sloveniju. Tada
sam imao puno operativnog posla, što je
podrazumevalo klasični key accounting.
U poslednje dve godine sam na drugom
položaju i imam potpuno drugačiju poziciju, koja je strateški usmerena i uglavnom
se odnosi na rad sa distributerima.
Koje države iz ex YU su za vas trenutno najvažnije sa stanovišta poslovanja?
Region koji zovemo Jugoistočna Evropa
i koja obuhvata države bivše Jugoslavije i
Albaniju vodim tek dve godine i na tim
južnijim tržištima mi se dobro razvijamo.
U Albaniji i na Kosovu gde još nije razvijena moderna trgovina, u takozvanom
tradicionalnom prodajnom kanalu, vrlo
uspešno trgujemo sa celom paletom impulsnih proizvoda. Jasno je da je za nas
najvažnija Slovenija, a u drugom razredu
odnosno „klasteru“ kako mi kažemo, jesu
Srbija i Hrvatska, i to zbog same veličine
tržišta i mogućnosti koje nude. Sa ulaskom u EU ta tržišta su za nas sve zanimljivija.
Kakve razlike postoje među ovim tržištima?
O političkim, koje su stvarno velike, ne
bih raspravljao, jer su po mom mišljenju
za nas važnije i velike razlike koje postoje
između potrošača. Tu ima različitih navi-
ka. Ovde jak uticaj ima lokalna domaća
industrija koja nam je velika konkurencija, jer je veoma moćna. Posebno tu mislim na Srbiju i Hrvatsku, sa Pionirom,
Soko Štarkom, Krašem i Podravkom –
sve su to poznata imena i ukusi koji su
na tim područjima „odomaćeni“. To za
nas naravno nije dobro, ali je jaka konkurencija sama po sebi uvek dobra, a i mi
mnogo verujemo u svoje proizvode, bez
obzira što su na tim tržištima prisutne
poznate strane marke.
Kakve su procene tržišnih udela u vašoj kategoriji u regionu?
Teško bih šta mogao reći o nekim tržišnim udelima jer su i načini merenja vrlo
različiti. U Sloveniji se možemo pohvaliti da smo „mark lideri“ u pet kategorija
jer ne proizvodimo samo napolitanke, od
kojih je svaka druga druga Mannerova,
već imamo i druge uspešne marke. Lideri
smo u Sloveniji u kategorijama čoko-bananica, čokoladnim kuglicama aranžiranim sa rum-kokosom, čokoladom za
kuvanje, odnosno jestivoj čokoladi, ali i
„mocart kuglicama“.
Zar „mocart kuglice“ nisu marka druge kompanije?
Proizvođača ima više, a to je najpoznatija
konkurentska kuglica. Manner ima robnu
marku Victor Schmidt, koja kao takva nije
toliko poznata, ali smo vodeći što se tiče količinske prodaje čak i u Austriji i Sloveniji.
mart 2012 www.instore.rs
Tržišni udeo po državama ex YU za
koje ste odgovorni, poslovna je tajna?
Ne, to nisu nikakve tajne ali pošto smo
tek na početku i pošto tek ulazimo na ta
područja o brojkama nema smisla govoriti.
Možete li, ipak, reći koliki je približan
rast prodaje robne marke Manner poslednjih godina po pojedinim tržištima, od kada ste vi na čelu kompanije?
Od kada sam preuzeo vođenje te regije
mogu reći da smo prodaju udvostručili.
Napredak smo ostvarili i u tome što smo
ušli u reorganizaciju i drugačiju struktru
sa novim partnerima što je posledično
dovelo do većeg prometa.
Šta je tajna Vašeg uspeha?
Ne bih rekao da je uloženo više rada,
nego je pre reč o klasičnim strateškim
odlukama. Najteže je bilo odrediti ekipu
za saradnju. Pozdravili smo se sa određenim strateškim partnerima i potražili
nove. Sada mogu reći da smo na dobrom
putu da još više ojačamo tu saradnju kao
i samu trgovinu.
U vašoj kompaniji je 770 zaposlenih, a
koliko je od tog broja stalno zaposleno u jugoistočnom regionu?
Samo četvorica, što je jako malo, a svi
ostali su spoljni saradnici. Imamo plan
da otvorimo kancelarije/predstavništva
u svim tim državama i da postavimo lokalne brend-menadžere, ali za to još nije
vreme.
Kakva je prepoznatljivost Mannera
kod potrošača?
Ako se vratimo na samo ime robne marke
Manner, smeo bih tvrditi da nas u Sloveniji zna praktično svako. Bio je to proces
koji traje, nismo do toga došli lako, jer
ne ide ništa preko noći. Takve pozicije ne mogu se jednostavno kupiti ili tek
tako zauzeti. Samo ulaganje u marketing
i oglašavanje uz mnogo rada donose rezultate.
Da li na prepoznatljivost utiče i to, da
se kao sponzor mnogo pojavljujete i u
skijaškim skokovima i uvek ste vidljivi
deo svetski poznate Planice?
Tačno. Za Planicu se spremamo mesecima unapred i tako je u zadnjih 5 godina,
a sve proizizlazi iz toga da je naša matica
jedna od glavnih pokrovitelja nordijskih
disciplina i međunarodnog saveza za te
sportove.
Kako iskorišćavate to sportsko sponzorstvo? Kakav je vaš stav o maloj pomoći kompanija koje su sponzori ili
donatori za opšte dobro?
Kod nas je to čisto strateška odluka. Tako
je odlučeno kada smo u našem marketinškom sektoru u Beču razmišljali koji
sport, šta i koga da sponzorišemo. Zbog
povezanosti i strategije fokusirali smo se
na skokove, jer dolazimo iz Austrije, a i
centralna Evropa voli skokove sa letovima koji su vrlo atraktivni za sve, a ne
samo za Austriju, Češku, Slovačku, Sloveniju…
Šta bi značilo da vlade u svim državama slično kao u Hrvatskoj podignu
PDV stope?
Kao posledica bi usledilo poskupljenje
naših proizvoda. Mislim da sa strane distributera, u smislu spuštanja cena, nema
više slobodnog prostora. Sumnjam da će
trgovci sniziti maržu i zato je u tom slučaju logično dizanje maloprodajne cene.
Sa kakvim problemima se suočavate
na pojedinim tržištima ex YU i u Albaniji, konkretno?
Svuda se štite nacionalni interesi i domaća pekarska industrija. Domaći su proizvođači u prednosti što se tiče dažbina,
carina itd. Oni već po zakonu imaju jak
lobi i tako će biti sve do njihovog ulaska
u EU. Sve vreme će štititi svoje interese i
ograničavati konkurenciju i s pomenutim
carinama koje su vrlo visoke.
Veoma je važno i gde se na policama
nalaze vaši proizvodi i na koji su način
predstavljeni?
To se dogovaramo direktno sa trgovcima
sa kojima sarađujemo na nivou takozvanog category managmenta. Pošto imamo
tu mogućnost, pokušaćemo da naše proizvode najoptimalnije smestimo na police,
pa da stvaramo takozvane ružičaste blokove.

33
Da li ste znali?
• Manner kod Sacher preliva upotrebljava pravu čokoladu od kakao smese,
malo šećera u prahu, maslaca i vode,
zbog čega se dobija visokokvalitetni čokoladni preliv. Zbog posebnog sastava,
preliv se nikada ne stvrdne, odgovara
ukusu i kvalitetu originalnog Sacher
preliva.
• Manner u čokoladu godišnje preradi
9.000 tona kakaovih zrna.
• Godišnje se proizvede približno
14.000 tona čokolade. Približno 10% od
toga je čokolada za kuvanje, ostatak je
čokolada koju upotrebljuju u njihovim
proizvodima (Manner Mignon, Casali
čokoladne banane, Manner medenjaci,
Napoli Dragee keks, Casali rum-kokos,
sezonski proizvodi i još mnogo drugih)
kao prelive.
• Pakovanje od 75 g napolitanki ima
372 kcal, 100 g ima 496 kcal. Poređenja
radi, klasična mlečna čokolada ima 530
kcal/100 g.
• Manner kočija i Manner tramvaj su sastavni deo Beča. Najviše mogućnosti da
sretnete slobodnu roze kočiju imate na
Štefanovom trgu kod Manner trgovine.
34
mart 2012 www.instore.rs
analiza
IGD: Funkcionalnost dobavljačkog lanca ključna za rast poslovanja
Centralizovano
planiranje
Trgovci su sada sve više “podešeni” za finansijsku dobit koja je
direktan rezultat bolje efikasnosti, tako da će se implementiranju
strategija za sprečavanje gubitaka posvećivati sve veća pažnja
Autor: Mala Moris (Mala Morris), viši
analitičar dobavljačkog lanca u IGD-u
S
manjena potražnja na mnogim
zapadnim tržištima, koja može
trajati mnogo duže od trenutne
ekonomske krize, predstavlja priličan izazov za prehrambenu industriju. U
ovakvim uslovima, veoma je važno usredsrediti se na dobavljački lanac, jer je to
segment poslovanja koji daje prostor za
efikasnost i uštedu, ali i podsticanje rasta
i kvaliteta.
Analitičari iz IGD-a (The Institute of
Grocery Distribution), stručnjaci u oblasti analize prehrambene industrije, osvrnuli su se na trendove u dobavljačkim
lancima koji se, kao posledica prilagođavanja poslovanja ovim nečuvenim prilikama, mogu očekivati u 2012. god.
Trend # 1 – Priprema za eventualne
poteškoće u dostavi robe, iz bilo kog
razloga
Trgovci moraju da stvore fleksibilne dobavljačke lance koji se lako prilagođavaju
nametnutim promenama. Oni najbolji će
investirati u tehnologiju koja će im pružiti podatke neophodne za snalaženje u
slučaju nepredviđenih okolnosti kod dostave robe, kao i mogućnost prepoznavanja potencijalnog rizika ili dobrih prilika u planiranju poslovanja uopšte. Na
primer, dobar i automatizovan sistem će
donosiocima odluka omogućiti ne samo
da prate isporuke, već i da utvrde da li
će roba kasniti, i zašto. Takav sistem će
takođe pokazati kakve posledice po dobavljanje robe imaju nepredviđene okolnosti, poput zemljotresa ili tornada.
Pored dobrog planiranja i analize, za
implementaciju su neophodni i rukovodstvo, odgovornost i dobri partnerski
odnosi, kao što se videlo na primeru japanskog trgovačkog lanca AEON nakon
zemljotresa u martu 2011. god. Midori
Jamaguči (Midori Yamaguchi), generalni
menadžer AEON Global SCM-a tada je
izjavio: Rad radnji i obezbeđivanje proizvoda potrošačima naša je društvena odgovornost. To i jeste uloga dobavljačkog
lanca kog čine mnogi partneri.
Trend # 2 – Veća preglednost uz pomoć tehnologije
ma kao što su vremenski uslovi ili profil
potrošača, a na osnovu prikupljenih podataka iz lokalnih radnji. Dobavljači koji
ovo mogu pravovremeno da isprate biće
na dobitku.
Za holandski lanac Albert Heijn, praćenje potrošačkog procesa na mestu prodaje predstavlja veliku prednost u procesu
obnavljanja zaliha svežih proizvoda, naročito ako se ima u vidu da je to kategorija njihovih najprodavanijih proizvoda
(gotovo 9 od 10 skeniranih proizvoda u
supermarketima Albert Heijn-a su voće i
povrće; izvor: Albert Heijn, Konferencija
dobavljačkih lanaca robe široke potrošnje, 2010).
Šta ovo praktično znači?
• Prodavci nisu ti koji moraju da naručuju rasprodatu robu.
• Centralni sistem određuje potrebne
količine za svaku radnju, i zatim naručuje
željenu robu.
• Svi segmenti u okviru delatnosti koriste jedan izvor informacija kako bi imali
uvid u šta se prodaje, a šta ne.
• Sistem automatski prilagođava porudžbinu spoljnim faktorima koji utiču
na prodaju robe u radnjama. Ovo omogućava efikasnost u procesu naručivanja i
obnavljanja zaliha.
• Prateći navike potrošača u svakoj radnji, trgovci su u mogućnosti da uvek
obezbede željene proizvode – dovoljne količine, dobar kvalitet i
svežinu po niskim cenama.
Tenhologija igra veoma važnu
ulogu u praćenju poslovanja,
bilo da je krizna situacija ili ne.
Trgovci će sve više koristiti IT sisteme za praćenje prodaje i zaliha u svakom
trenutku, sa ciljem da što brže i bolje
odgovore na promenljivu sredinu poslovanja. Elektronski POS podaci (sa mesta
prodaje) omogućavaju ažuriran uvid u
količine prodate robe, kao i u preostale
zalihe. Informacioni sistemi menadžeru
radnje pomažu u praćenju brzine prodaje
svežih proizvoda, a samim tim i u pravovremenoj akciji da se snize cene tih proizvoda ne bi li se umanjio gubitak.
• Kolege u različitim sektorima
trgovine (kao i u dobavljačkim
organizacijama) time dobijaju jasno definisanu ulogu i odgovornost,
čime omogućavaju dostupnost proizvoda
u radnjama.
Trgovci će nastaviti da investiraju u centralizovano planiranje i u prognoziranje
koje će im omogućiti da deluju na lokalnom nivou, prilagođeni lokalnim faktori-
Ovo povećava potrebu učesnika na polju prehrambene industrije za uvidom
u kompletnu strukturu lanca, kao i razmatranje međusobne saradnje, da bi se
Trend # 3 – Uvid u ceo lanac
Trgovci sve više razmišljaju o udruženom
održivom razvoju, a njihovi saradnici
će u svakom trenutku morati da uzmu u
obzir svaku eventualnu promenu ili prepreku u dobavljačkom lancu, kao i posledice koje one imaju po druge delove
dobavljačkog lanca.
mart 2012 www.instore.rs
troškovi smanjili, a krajnjim potrošačima
obezbedila bolja i stalna usluga. Na primer, vrlo je verovatno da će dobavljači
početi da dele trošak transporta i skladištenja gotovih proizvoda. Za francuski
ogranak kompanije Nestle, ovakvo poslovanje je već dovelo do finansijske dobiti, uz čuvanje životne sredine – troškovi
poslovanja smanjeni su za 13 % podelom
troškova skladištenja i smanjenjem broja
kamiona sa konkurencijom u regionu Tuluza (izvor: IGD Supply Chain Analysis).
O IGD-u
Članak je zasnovan na velikom iskustvu
IGD-a u domenu analize trgovačkih lanaca. Više informacija možete pronaći
na http://supplychainanalysis.igd.com.
IGD obezbeđuje uvid u praksu u
domenu trgovine, category management-a i dobavljačkog lanca. IGD
sarađuje sa više od 750 proizvođača i
trgovaca prehrambenim proizvodima
širom sveta, uključujući i zemlje bivše
Jugoslavije.
Za više informacija, kontaktirajte nick.
[email protected]
Ambalaža proizvoda koja odgovara svim
fazama dobavljačkog procesa, a ne samo
pojedinim delovima lanca, takođe je deo
ovog udruženog pristupa. Pri osmišljavanju pakovanja u obzir se ne sme uzeti
samo njegov vizuelni utisak na polici, već
i faktor efikasnosti kako u radnji, tako i
u ostalim fazama nabavke robe. Rešenja komercijalnog pakovanja proizvoda
(Retail Ready Packaging) treba da smanje težinu i gubitke u toku transporta, a
omoguće da proizvodi u radnje stižu kao
gotova prodajna jedinica, kao i da njihove dimenzije budu potpuno prilagođene
polici.
Trend # 4 - Pogled unazad sa police
Funkcionalnost dobavljačkog lanca biće
ključna za rast poslovanja u ovim teškim
uslovima. Potražnja i dostava moraju biti
sinhronizovani, nivo usluge unapređen,
a najvažnije od svega, proizvodi moraju
biti dostupni krajnjim potrošačima. Usaglašavanje svih segmenata distribucione
mreže je izuzetno važno.
Najuspešniji trgovci će procese dostave
robe (i, zaista, čitavu svoju organizaciju)
zasnivati na ponašanju potrošača. Umesto „guranja“ onog što je proizvedeno,
trgovci će se fokusirati na analizu potražnje na tržištu. Dostupnost proizvoda
tamo gde su traženi, i kada su traženi, je
presudno, a da bi se to postiglo, čitav dobavljački lanac mora biti bliži potrošačima i mestu prodaje.
Trend # 5 – Mogućnosti za saradnju
Uz tehnologiju i automatizovane procese
koji pomažu u rutinskim aktivnostima,
trgovci će takođe aktivno investirati i u
kolaborativne sposobnosti i veštine. Viši
menadžment će se najverovatnije usredsrediti na poboljšanje interne i spoljne
saradnje, i truditi se da ostvari takva partnerstva kroz koja će ponuda potrošačima dobiti na vrednosti. Trgovci će raditi
na implementiranju programa koji će
razvijati kolektivnu svest među saradnicima. Takvo udruženo razmišljanje će im
pomoći da potražnju na tržištu usklade
sa nabavkom. Pozitivna spoljna saradnja
bi mogla da se razvije i u formi podele
resursa sa konkurencijom, poput skladištenja i transporta. Ovo bi čitav proces
učinilo održivim i efikasnim, a korist bi
se prenela i na potrošače.
Trend # 6 – Dobra procena zaliha
Nestalnost dobavljačkog lanca će i u
2012. god. predstavljati izazov, kada trgovci nastave da grade kompetitivnu
prednost, a dobavljači nastave borbu
sa preprekama u svom domenu. Ovo
će se svakako odraziti i na strategiju obnavljanja zaliha. Dobavljači će u
kontinuitetu i mnogo brže morati da
procenjuju svoje aktivnosti u okvirima
efikasnosti troškova i doprinosa ukupnom
profitu. Rokovi isporuke biće kraći: umesto ranijih sedam, sada će iznositi pet dana.
Ovo će usloviti bržu reakciju duž celog
lanca isporuke, tako da će se zalihe moći
brže transportovati, bez obzira na udaljenost skladišta.
35
Trgovci smatraju da zalihe imaju smisla
samo onda kada su i dostupne za kupovinu. To praktično znači smanjivanje
magacinskog prostora i izlaganje veće
količine zaliha svakog pojedinačnog proizvoda na samom prodajnom podijumu
(bulk displays) ili duž vrhova polica (high
level replenishment locations).
U ovakvom okruženju, dobra procena
zaliha biće zapovest.
Trend # 7 – „Ne“ gubicima
Trgovci su sada sve više “podešeni” za
finansijsku dobit kao direktan rezultat
bolje efikasnosti, tako da će se implementiranju strategija za sprečavanje gubitaka
posvećivati sve veća pažnja. Gubici na putu od fabrike do prodajnog
mesta često su neželjene posledice nekog faktora ili odluke u dobavljačkom
lancu, bilo da je reč o samom proizvodu,
ambalaži, količini, roku upotrebe, nivou
usluge, magacinskom kapacitetu ili podsticajnom programu. Iako je korist od
sprečavanja gubitaka jasna, na trgovcima
je da istraže sve mogućnosti koje će im u
tome i pomoći. Trgovački partneri i marketing, komercijalni i operativni timovi
moraju zajedno da rade na otklanjanju
uzroka štete.
Zaključak
Pored faktora efikasnosti, dobavljački lanac igra veliku ulogu i kao pokretač rasta.
Prehrambena industrija traga za načinima da se prilagodi teškim ekonomskim
uslovima, a oni najuspešniji u delatnosti
će opstati samo sagledavanjem čitavog
lanca, i investiranjem u širok spektar
tehničkih, tehnoloških, i organizacionih
mogućnosti.

36
mart 2012 www.instore.rs
inLiflet
KaKO Da SrEDStVa uLOžEna u PrOMOCiju BuDu POtPunO VraĆEna
Lifleti na udarnim stranama
imajući u vidu istoriju Stock-keeping unit-a (SKU) i njegov učinak, možemo znati koji
proizvod u kom periodu i koliko puta treba da stavimo na promociju. takođe, možemo
znati i kako da ga pozicioniramo da bismo dobili najveći efekat pažljivog planiranja
autor: Ernest Gergely
Project Coordinator
Medialink doo, Hiper-Com
S
vako planiranje lifleta
zahteva i određeno
istraživanje
tržišta.
Bez informacija o
svim učesnicima na tržištu kao i onih koji su u našem
segmentu, pozicioniranje artikla bi bilo rizično jer postoji
mogućnost da se ne bi poklopilo sa planiranim strategijama
i prodajnim planom. Drugim
rečima, za pozicioniranje svog
brenda moramo da znamo sve
ključne igrače i brendove u našoj kategoriji, kao i da pratimo
kretanje konkurenata.
Da bismo pozicionirali brend,
odredili periodičnost, bavili se
pozicioniranjem cena ili pozicioniranjem po formatima i
znali kada su udarni periodi,
moramo da budemo upućeni
i u strategije svih drugih učesnika u posmatranoj kategoriji.
Svaka strategija zahteva drugačije planiranje. To zavisi od
toga da li se nastoji da se Stockkeeping unit (SKU) pojavi u
svim lifletima u određenom
trenutku i tako bude pred očima potrošača, što je kratkoročno planiranje, ili se želi postići
dobro pozicioniranje brenda
između svih ostalih brendova,
što je dugoročno planiranje.
Poslovno planiranje (Business
Intelligence) u kompaniji ima
zadatak da prati i predvidi
trendove, kao i da predstavi
istoriju proizvoda u lifletima
za svaki period. Da bi učinak
lifleta bio maksimalan, donosioci odluka znaju šta treba
u kom periodu da predstave
u lifletima i koji su proizvodi koji imaju najveću ulogu u
obrtu. Sa svim informacijama
za prethodni period, cenovno
i vremensko pozicioniranje
može proteći jednostavnije, a
i tokom pregovaranja raspolažemo važnim informacijama,
koje se tiču i izdavača lifleta i
proizvođača artikla.
Znajući celu istoriju SKU-a i
njegov učinak, možemo znati
koji proizvod u kom periodu
i koliko puta treba da stavimo
na promociju. Takođe, možemo znati i kako da ga pozicioniramo da bismo dobili najveći
efekat pažljivog planiranja.
Februar je vreme kad se igra
na kartu ljubavi. Tako se u
ovom mesecu mogu u lifletima primetiti dve vrste proi-
zvoda. Tu su oni artikli koji su
specijalno osmišljeni za Dan
zaljubljenih i artikli koji su na
promociji cele godine, a mogu
biti i potencijalni pokloni za
zaljubljene, pa za ovaj praznik
osvanu na udarnim stranama.
Svi proizvođači se u to vreme trude da budu zastupljeni i da baš njihovi proizvodi
budu najvidljivij. S tim u vezi
je i činjenica da u tom periodu
vidljivost različitih proizvoda,
naravno, poraste. Za planiranje
promocija lifleta u praznično
vreme je veoma važno tačno
definisati početak promocije,
period promocije, artikal i njegovo pozicioniranje, jer svaka
greška u ovom periodu znači
gubitak. Tu mogu biti na gubitku obe strane koje promovišu artikal (i proizvođač i trgovac), da li zbog nepotrebne/
negativne promocije, ili promocije istog (ili sličnog) artikla
u više lifleta, u istom periodu,
sa različitim cenama.
Da bi ovakvi problem bili izbegnuti, neophodno je praćenje lifleta, a to je kompleksan
posao koji zahteva stalno prikupljanje svežih informacija.
Bitno je brzo doći do nepo-
hodnih podataka koji nam
pomažu u donošenju odluka
i određivanju i izrađivanju
strategija. Evaluacija promocije svakog proizvoda –iz
lifleta – bez obzira da li je to
mesečno, kvartalno, ili godišnje – daje nam odgovore da li
je naša strategija bila uspešna.
Posmatrajući rezultate prodaje, saznajemo da li se promocija isplatila i da li je dobitak
opravdao izdatke. U slučaju
negativnog odgovora, kada
na primer, saznamo da je liflet
dao od 20% do 25% prometa,
evaluacijom možemo otkriti
razloge koji su doprineli neuspehu i tome da naša promocija ima smanjen obrt u odnosu
na očekivano.
Negativne promocije imaju
efekat i na proizvođača i na trgovca. Jedna od situacija koja
može prouzrokovati neuspeh
jeste takozvano preklapanje –
tokom trajanja lifleta 14 dana,
SKU se može naći po različitim cenama kod različitih trgovaca 10 dana. Šta to donosi
trgovcu, a šta proizvođaču?
Trgovac koji promoviše proizvod koji je nekonkurentan
gubi potrošače za taj artikal,
dok proizvođač sa istim artiklom, a različitom cenom na
dva mesta, , gubi ono što je
investirao u promociju, jer je
nekonkurentna, i u istovreme
gubi i potrošače takođe zbog
nekonkurentne promocije. .
Zato je, da podsetimo za kraj,
potrebno da obe strane poseduju važne informacije za svaki
artikal. Kasnije, svaki od prikupljenih podataka treba do kraja iskoristiti, da bi i planirana
promocija imala najveći mogući efekat na poslovanje. 
38
mart 2012 www.instore.rs
na mestu prodaje
Šta su promocije, koja je njihova uloga, a koji ciljevi i kriterijumi uspešnosti
Kako podstaći kupovinu
Autor: Patrik Zupančič,
vlasnik i direktor, Promo.Fil
Zašto promocije na
prodajnom mestu?
Da li se sećate vremena kad
smo u redovima čekali na
„jugo“, išli po kafu, deterdžent
za pranje rublja i farmerice u
Trst ili Austriju? Tada su preduzeća prodavala skoro sve što
proizvedu.
Danas su druga vremena:
-
ponuda premašuje potražnju
- konkurencija je sve ozbiljnija
- globalizacija se otela kontroli
- dolaze nove tehnologije
- otvaraju se novi, drugačiji
prodajni kanali (web, mobilna telefonija, društvene
mreže…)
Te trendove jasno slede i naši
kupci – menjaju kupovne navike, prilagođavaju se tržištu i
mogućnostima koje im se pružaju. Današnji kupac je:
• i nformisan
• i skusan
• i zbirljiv, teško ga je zadovoljiti
•o
setljiv
•b
ez poverenja (važi samo
rezultat)
• pravi impulsne odluke
• nepristupačan, ponekad
čak beskompromisan u
pregovorima
• znatiželjan, želi znati sve
• mnogo manje je lojalan
nego pre.
Svaki naš dan je pun informacija o različitim proizvodima,
blistavih natpisa, velikih panoa, posebnih ponuda. U jednom satu gledanja televizije je
barem 15 minuta reklamnih
oglasa. Zato kupac gubi poverenje, jer teško pravi razliku
između više srodnih proizvoda
različitih kompanija, teško razlikuje kvalitetne proizvode od
manje kvalitetnih.
Za mnoge proizvode danas ne
postoji odnos između vrednosti i cjene (value for money) –visoka cena ne garantuje nužno
visoki kvalitet, i obrnuto: niska
cena ne znači nužno loš proizvod.
Zbog toga su sve važnije promocije i degustacije na prodajnom mestu kao jedan od najuspešnijih načina unapređenja
prodaje. Naime:
• više od 70 % odluka pri
kupovini donosi se na samom prodajnom mestu
• promocije nude potrošaču
mogućnost testiranja proizvoda ili mogućnost uverenja o kvalitetu proizvoda, o
njegovim karakteristikama
i prednostima, čak i pre
kupovine
• promocije takođe podstiču
• impulsnu, neplaniranu kupovinu.
Šta su promocije?
Promocije su jedan od instrumenata unapređenja prodaje, među kojima su i, na
primer, uzorci, kuponi, ponude za povraćaj novca ili rabati, cenovni paketi, premije,
nagradne igre, nagradna nadmetanja, nagrade za lojalnost
potrošača, različiti načini sniženja cena, prikaz proizvoda
ili izložbe u trgovinama, demonstracije i degustacije.
Promocije su prodajne i
marketinške aktivnosti na
prodajnim mestima, gde se
uspostavlja direktan kontakt
između proizvođača, trgovca i kupca. Radi se o načinu
unapređenja prodaje, koji
kupci zapamte više nego druge načine oglašavanja (testiranje ili dobra prezentacija
uživo uveri više nego 1.000
reči ili slika na televiziji).
Promocije nisu samo prezentacija proizvoda, jer
promoter mora i da:
- vrlo dobro poznaje proizvode (svojstva, prednosti,
koristi…)
- ume da savetuje (kako proizvod pripremiti, upotrebiti,
delovanje, skladištenje…)
- bude pripremljen za mnogo
mogućih pitanja, prigovora,
dvoumljenja i slično.
Mnoga istraživanja tržišta potvrđuju da kupci, kao
najbolji način uveravanja o
kvalitetu proizvoda, shvataju kupovinu uživo, jer mogu
proizvod pre kupovine uzeti
u ruke, pregledati ga, testirati, osetiti. Za kupca nekog
proizvoda ništa nije tako
uverljivo kao kada pregleda,
testira, oseti i tako iskusi sve
koristi koje mu proizvod donosi. Vlastito iskustvo je ono
koje uverava!
Promocije se mogu podeliti na:
• prodajne promocije:
- mogu biti tekuće ili sezonske
- proizvod približavaju ciljanom segmentu
- direktno utiču na unapređenje prodaje i uspostavljanje ličnog kontakta s
krajnjim potrošačem
• razvojne promocije:
- testiranja, npr. za novi
proizvod, pre lansiranja
na tržište
- anketa o primerenosti i
prihvatljivosti proizvoda
kod potencijalnih potrošača
• povremene promocije:
- kreiraju se za potrebe
podrške raznim internim
i eksternim događajima
(sajmovi, otvaranja, godišnjice…)
mart 2012 www.instore.rs
Ciljevi promocija
Glavni cilj promocija je da
podstaknu potrošače na
kupovinu ili povećanu kupovinu, odnosno:
na kupovinu, na povećanu ili ponovnu kupovinu i
tako graditi lojalnost robnoj marki:
• ubediti ih da prvi put ili ponovo kupe neki proizvod/
uslugu (npr. uz pomoć
uzorka, testiranjima…)
• prve promocijske aktivnosti
podstiču kupce da prvi put
kupe vaš proizvod i testiraju njega ili robnu marku,
• povećati potrošnju postojećih proizvoda ili podstaći
na kupovinu većih količina
(pomoću akcija, kupona,
promo pakovanja, multi
pakovanja…), ili na kupovinu komplementarnih proizvoda
• naknadne promocijske aktivnosti, sa manjim poklonima, popustima i sličnim
akcijama, podstiču kupce
na ponovnu kupovinu tog
proizvoda ili robne marke.
• zadržati postojeće i pronaći nove potrošače, i privući
kupce konkurentskih proizvoda (poklonima redovnim kupcima, akcijama za
nove kupce…).
Pored ovih, promocije
imaju i druge ciljeve, na
primer:
• učvršćivati ugled proizvoda
i razvijati naklonost ka proizvodu (preduzeću)
• oživeti sećanja na proizvod
(preduzeće)
• edukovati kupce o proizvodu, kategoriji, preduzeću
• uticati na stav i ponašanje
kupaca
• ojačati i/ili podupreti oglašavanje (marketing mix za
ojačanje robne marke)
• informisati kupce o proizvodima i podsetiti ih gde
ih mogu kupiti
• informisati korisnike o novim proizvodima, promenama, cenama, kvalitetu i
slično
• sticati nove, potencijalne korisnike, i to ne samo
za jednokratnu kupovinu,
nego pokušati postići stalnu vernost, odnosno lojalnost proizvodu.
Proizvođači mogu sa dobro
postavljenim i dugoročnim
programom promocijskih
aktivnosti podsticati kupce
Velika je verovatnoća da će,
ako proizvođači odustanu od
sistema promocijskih aktivnosti, kupci odabrati druge
proizvode ili robne marke.
Zato je izuzetno važno da
proizvođač nikad ne zaboravi
na vernost potrošača.
Jedan od glavnih ciljeva
promocija je povećanje
obima prodaje, što znači da
treba ubediti potrošače da:
Kriterijumi
uspešnosti
Postoje različite metode
utvrđivanja uspešnosti unapređenja prodaje:
• merenjem nivoa dostizanja
postavljenih ciljeva
• merenjem profitabilnosti
• poređenjem podataka o prodaji pre akcije, tokom i posle
akcije
povećanje interesa za proizvode i slično.
• poređenjem podataka o zalihama i prodajnim rezultatima pre i posle akcije (količinsko i vrednosno)
Zadatak promocije je povećanje prodaje i prepoznatljivosti
proizvoda, robne marke i preduzeća.

• merenjem količine prodatih
artikala za vreme aktivne
prodaje i bez aktivne prodaje
• merenjem zadovoljstva kupaca, potrošača
• ugradnjom senzora za praćenje kupaca i njihovog kretanja po trgovini, itd.
• kupuju češće
Učinci promocije su vidljivi
odmah, a mereni rezultati pokazuju šta su uložena
sredstva dostigla.
• kupuju i veće količine i češće
Najvažniji faktori uspešne
promocije su:
Primer dodatne prodaje: pored finih kožnih cipela možemo ponuditi takođe kremu ili
sprej za njihovu negu. Istraživanja pokazuju da otprilike 15% ljudi kupi dodatni
proizvod ako im ga prodavac
ponudi (s pravim pristupom
rezultat može biti još bolji).
• simpatična, komunikativna i
iskusna hostesa ili promoter
(potrebno stalno obrazovanje, edukacija, coaching...)
Kada i kako napraviti dodatnu prodaju?
• puna prodajna polica ili
prodajno mesto (dovoljne
zalihe)
• kupuju veće količine
• Već tokom predstavljanja
osnovnog proizvoda možemo predstaviti i srodne
proizvode.
• Možemo pričekati da vidimo hoće li potrošač kupiti osnovni proizvod i tek
onda predstaviti dodatni
proizvod ili uslugu. Može
se, naime, dogoditi da kupac promeni svoju odluku i
uopšte ništa ne kupi ako mu
prebrzo ponudimo i dodatne proizvode ili usluge.
39
• dobra lokacija (za dobru
vidljivost) dobar proizvod
(preduslov za
• moguće ponovne kupovine)
• usklađen i ugodan izgled
promocije i promocijskog
mesta, koji kaže potrošaču
ono što mu želimo poručiti
• produktivan koncept promocije, koji uzima u obzir
prepoznatljivost robne marke i ciljeve promocije
• uticaj na krajnje potrošače
da se postigne kontinuirana
prodaja, brža implementacija novog proizvoda, regulacija sezonskih oscilacija,
O preduzeću Promo.Fil
Firma Promo.Fil je
agencija specijalizovana
za unapređenje prodaje,
merchandising i promocije, sa više od 20 godina
iskustva na području
organizacije i vođenja
prodaje, merchandisinga, trade marketinga,
promocija, degustacija,
događaja i sličnog, kao i
u sferi upravljanja odnosima sa ključnim kupcima
(Key Account Managementa), upravljanja
kategorijama (Category
Managementa), savetovanja i obrazovanja.
Preduzeće trenutno
posluje u Hrvatskoj i
Sloveniji.
Kontakt: Promo.Fil
Ulica grada Vukovara
269D, 10000 Zagreb,
Hrvatska
E-mail: [email protected]
com; patrik.zupancic@
promo-fil.com
http://www.promo-fil.
com/hr
40
mart 2012 www.instore.rs
category management
Proces menadžmenta kategorije proizvoda
Za postizanje
natprosečnih rezultata
Maloprodajne kompanije u tržišno razvijenim privredama su posle primene menadžmenta kategorije
proizvoda zabeležile veći obim prodaje, viši nivo saradnje sa dobavljačima, veće zadovoljstvo kod kupaca
i efikasniju upotrebu sredstava investiranih u zalihe
Autor: Darko Vaselić,
Business Development Manager, BiH, Makedonija, Albanija i Kosovo, Johnson&Johnson
Planiranje
Formiranje
Uloga
Ocena
Ciljevi
Strategije
Taktike
Organizovanje
Implementacija
planova
Kontrola i revizija
kategorije
Uopšteno, proces menadžmenta se odvija kroz tri faze. Prva od njih je planiranje,
druga je organizovanje, a treća podrazumeva kontrolu i reviziju. Ovo su faze na
koje se može podeliti gotovo svaki ozbiljniji proces menadžmenta. Za potrebe razmatranja menadžmenta kategorije
proizvoda, osim navedene tri faze, koje se
uobičajeno navode u teoriji menadžmenta, svrsishodno je kao odvojenu razmatrati i fazu implementacije (slika 1).
Planiranje je jedna od bitnih aktivnosti
menadžmenta. Ona uključuje izbor misija
i ciljeva, kao i aktivnosti za njihovo ostvarivanje. Planiranje iziskuje donošenje odluka, odnosno izbor između alternativnih
budućih smerova delovanja. Planovi zato
obezbeđuju racionalan pristup realizovanju prethodno donesenih ciljeva.
Fazu planiranja u procesu menadžmenta
kategorije proizvoda čine sledeći koraci:
formiranje kategorije, određivanje uloge
Slika 1: Faze procesa menadžmenta kategorije proizvoda
kategorije, ocena potencijala kategorije,
određivanje ciljeva kategorije, utvrđivanje strategija kategorije i utvrđivanje
taktika kategorije. Strukturirana faza planiranja predstavlja jednu od bitnih i olakšavajućih okolnosti pri uvođenju koncepta menadžmenta kategorije proizvoda.
Organizovanje kategorije, kao druga
faza, podrazumeva usmeravanje resursa
kako bi se ostvarili strateški ciljevi i planirani zadaci. Usmeravanje je zapravo
podela poslova na određene organizacione jedinice i pojedince, kao i uspostavljanje odgovornosti za izvršenje zadataka.
Polazeći od prethodnog, implementacija
se može posmatrati kao posebna, treća,
faza procesa. Osnovni cilj faze implementacije je sprovođenje planova, donesenih u fazi planiranja, putem organizacije uspostavljene u fazi organizovanja.
Implementacija je izdvojena kao zasebna
faza zbog značaja ove aktivnosti za uspešno postizanje ciljeva postavljenih u
fazi planiranja. Ovo postaje bitnije ako se
ima na umu da se često mogu naći primeri izuzetno kvalitetnih planova koji nisu
dosledno implementirani, pa stoga nisu
ni dali očekivane rezultate.
Četvrta aktivnost ili funkcija menadžmenta kategorije proizvoda su kontrola
i revizija. Kontrola je, zapravo, merenje i
korekcija aktivnosti u nameri da se ostvare ciljevi i planovi. Kontrola je tesno povezana sa revizijom. Pri tome, revizija
predstavlja proveru i preispitivanje celokupnih aktivnosti neke kompanije.
Postoje tri faze implementacije menadžmenta kategorije proizvoda: početna
faza u kojoj prodavac u maloprodaji pokreće pilot-projekte kako bi se upoznao
mart 2012 www.instore.rs
sa menadžmentom kategorije proizvoda
i pripremio za masovnu upotrebu ovog
koncepta; druga faza u kojoj se iskustva iz
prve faze koriste kako bi se menadžment
kategorije proizvoda primenio na većinu
kategorija kojima posluje maloprodavac; treća faza u kojoj se tezi integraciji
menadžmenta kategorije proizvoda sa
naprednim tehnikama u odlučivanju i
upravljanju radi dobijanja veće koristi iz
integrisanog procesa (slika 2).
Ozbiljni prodavaci u maloprodaji u SAD
i Evropi se nalaze u trećoj fazi praktikovanja menadžmenta kategorije proizvoda. Glavna nastojanja u ovoj fazi
usmerena su na postizanje naprednih pokretača kategorije (mikromarketing i Activity Based Costing), postizanje liderstva
u kategoriji i industriji i stvaranje održive
organizacione promene sposobne za postizanje natprosečnih rezultata u dužem
vremenskom periodu. Mnogi od njih idu
ispred ustaljene prakse i prisutne teorije,
pa nastoje da razviju integracije menadžmenta kategorije proizvoda sa menadžmentom odnosa sa potrošačima i menadžmentom lanca vrednosti. Naročito
je aktuelno razmatranje primene ova tri
koncepta na poslovanje putem interneta,
kao kanala marketinga, i integraciju internet prodaje sa maloprodajnim objektima na način da se postigne kreiranje
dodatne vrednosti za krajnjeg kupca (što
trenutno pokušava Tesco u Pragu kroz
projekat integracije svojih maloprodajnih objekata i web trgovine). Ovo postaje
bitnije kada se u obzir uzme činjenica da
se 9% ukupne maloprodaje u SAD-u odvija putem interneta, i da ona raste oko
10% na godišnjem nivou.
Integracija internet prodaje sa maloprodajnim objektima može doneti značajnu
poslovnu korist u vezi sa troškovima, ali
i sa prihodima. Najbolji primer za ovo je
Amazon, koji je kroz integraciju menadžmenta kategorije na svojoj web stranici
i velikog broja nezavisnih knjižara širom
SAD-a postigao značajne uštede u troškovimaa, dok je u isto vreme upotpunio
ponudu u svakoj od svojih kategorija,
kako sa novim, tako i sa korišćenim izdanjima. Naime, Amazon je putem specijalno razvijenog softvera za ovu potrebu
uspeo da integriše ponudu svojih partnera sa svojom ponudom za svaku kategoriju. Na taj način je svojim kupcima
ponudio znatno veći asortiman u svakoj
kategoriji, koji ne drži Amazon na svom
lageru, nego to čine knjižare-partneri.
Takođe, isporuka knjiga naručenih preko
Amazona ide direktno od najbliže knjižare-partnera. Na ovaj način Amazonovi
41
Faza 3
Intergracija
Faza 2
Operacionalizacija:
Širša primena na
Faza 1
Početna faza: Pilot projekti
• Izgraditi interno
poverenje i pridobiti
zaposlene
• Izgraditi plan za
postizanje sposobnosti
• Izgraditi osnovne
sposobnosti
• Razumeti/shvatiti
menadžment kategorije
• Postići prve rezultate
• Operacionalizacija
menadžmenta kategorije
• Stvoriti potrebe
organizacione pokretače
- sistem
- organizacionu strukuru
- kartu ciljeva
- nagrade
• Započeti tranziciju
organizacije
• Početi sa postizanjem
natprosečnih rezultata
• Stvoriti napredne
pokretače
- Makromarketing
- Activity Based Costing
• Razviti liderstvo u
kategoriji i industriji
• Kreirati održivu
organizacionu promenu
• Postići natprosečne
rezultate
Slika 2: Faze u praktikovanju menadžmenta kategorije proizvoda
kupci su postali zadovoljniji zbog većeg
izbora i često brže isporuke. Amazon je
profitirao iz većeg zadovoljstva kupaca
uz znatno niže troškove. Ovo potvrđuje i
činjenica da je Amazonov prosečni petogodišnji povraćaj na investirana sredstva
17%, dok kod tradicionalnih maloprodavaca on iznosi 6,5%. Knjižare-partneri su
videle svoj potencijal u većem obrtu knjiga koje drže na lageru, kao i u tome da
sada ne opslužuju samo manje područje
oko svoje knjižare, već da su pristune na
globalnom tržištu.
Jedan od dobrih primera primene menadžmenta kategorije na web poslovanje su iskustva Netflixa i Rhapsodya na
polju digitalnih proizvoda, u situacijama
kada je skladištenje njihovih proizvoda
gotovo besplatno, pa zahvaljujući tome
postoji gotovo neograničen izbor za potencijalnog kupca. Svrstavanje proizvoda
u adekvatnu kategoriju/e i organizovanje
naprednih pretraga za pronalaženje željenog proizvoda ključno je za uspešno
poslovanje. Preporuke za novi proizvod,
koji kupac nije nameravao da kupi, a na
osnovu ranijih izbora u pojedinim kategorijama, svakako je važna stavka u poslovanju ova dva subjekta.
Trenutni fokus maloprodavaca i
proizvođača u tržišno razvijenim
privredama kreće se u dva smera:
✸ Postizanje kooperativnog menadžmenta kod oba partnera, kako bi se postigli sinergijski efekti i dobili što bolji
rezultati iz obostranog ulaganja u menadžment kategorije proizvoda.
✸Postizanje integracija menadžmenta
kategorije proizvoda i drugih savremenih
koncepata koji su u mogućnosti da daju
pozitivne efekte u kombinaciji sa menadžmentom kategorije proizvoda (u prvom
redu se misli na integracije menadžmenta kategorije proizvoda i menadžmenta
odeljenja, menadžmenta kategorije proizvoda i internet prodaje, i menadžmenta
kategorije proizvoda i marketinga usmerenog na lojalnost kupaca).
Rezultati koje su postigle maloprodajne
kompanije u tržišno razvijenim privredama, ukazuju na to da je primena menadžmenta kategorije proizvoda, kao novog
koncepta upravljanja kategorijama, dovela do većeg obima prodaje, višeg nivoa
saradnje sa dobavljačima, većeg zadovoljstva kod kupaca i efikasnije upotrebe
sredstava investiranih u zalihe.
Literatura:
• Harvard Business Review: „The Future of Shopping“, izdanje za decembar
2011.
• Anderson C: „Dugi rep“, Jesenski i
Turk, Zagreb, 2008.
• Singh J, Blattberg R: „Next Generation Category Management“, Datamonitor PLC, London, 2001.
42
mart 2012 www.instore.rs
intervju
Vlasnik DTD Ribarstva, Tomislav Đorđević
Kako „upecati“ uspeh
Autor : Milica Petrović, [email protected]
S
voju istoriju preduzeće DTD Ribarstvo počelo je da ispisuje 1954.
godine u Petrovaradinu. Tada se,
pod imenom Šaran, uglavnom
bavilo uzgojem i prodajom šarana, kao i drugih slatkovodnih riba. Akcijama malih akcionara ovog preduzeća, koji
su zajedno imali većinski paket, trgovano
je na Beogradskoj berzi 2006, kada su ih
kupile kompanije u kojima je današnji
vlasnik firme imao značajni udeo. Tadašnja slika preduzeća nije mnogo obećavala – osnovna proizvodnja bila je nekoliko
stotina tona šarana godišnje, a donosila je
ukupan prihod manji od nekoliko miliona
evra, zapušteni i urušeni ribnjaci, zastarela
tehnologija i oprema. Usledilo je pet godina ulaganja većih od 50 miliona evra, da bi
se DTD Ribarstvo danas moglo pohvaliti
godišnjim prihodom od 18 miliona evra
i sa oko 400 direktno i još nekoliko stotina indirektno zaposlenih radnika. Kako
je došlo do uspona i kakve planove DTD
Ribarstvo kroji za budućnost, InStore je
saznao u razgovoru sa vlasnikom Tomislavom Đorđevićem.
Koji proizvodi čine portfolio vašeg preduzeća?
Osim žitarica i uljarica koje se koriste u
proizvodnji riblje hrane, DTD Ribarstvo
proizvodi i više tipova hrane za ribu, kao i
dvadesetak proizvoda od ribe, među kojima su živa i očišćena riba, sveži, zamrznuti
i dimljeni fileti i kotleti od slatkovodne i
zamrznute ribe, zatim dimljeni kotleti i
fileti od morske ribe, više tipova pašteta,
viršle i kobasice,te unapred pripremljeni
kompleti za riblji paprikaš i rižoto. Takođe, najveći smo uvoznik i distributer zamrznute morske ribe i plodova mora.
U kojim trovačkim lancima su vaši proizvodi prisutni? Kako biste ocenili saradnju sa njima?
Naši proizvodi se trenutno mogu naći u
skoro svim većim trgovačkim lancima,
osim u Delhaize Maxi-ju, sa kojim trenutno pregovaramo, i naravno u našim ribar-
nicama. Zbog ekonomske krize opala je i
potrošnja, tako da su i trgovci danas u lošijem položaju, nego što su bili u periodu do
početka recesije. Ipak, mi imamo korektne
odnose sa našim kupcima.
Da li izvozite i gde?
U novembru 2011. godine smo dobili
izvozne sertifikate za Evropsku Uniju i
Rusku Federaciju, tako da smo trenutno u
pregovorima za prvi izvoz na ova tržišta.
Šta vam stvara najveće probleme u poslovanju?
Beskrajna birokratija, ogromna poreska
i vanporeska opterećenja, velika nesigurnost u naplati, predugački rokovi plaćanja,
sudstvo sporo i neprilagođeno standardima tržišne privrede, nepostojanje granskog planiranja, potpuno zapostavljeno
ribarstvo... Sve to onemogućava ekonomično i efikasno privređivanje. Osim toga,
svaki pomenuti problem se prvo reflektuje
na realni sektor – privredu. Zbog manje
kupovne moći stanovništvo se okreće klasi
prehrambenih proizvoda koji imaju nižu
cenu, što pogađa i nas, s obzirom na to da
riba i proizvodi od ribe, kao visoko kvalitetna hrana, imaju više cene. Mi, za sada,
to uspevamo da kompenzujemo kroz bolju organizaciju rada kompanije i štednju
svuda gde je to moguće, bez narušavanja
kvaliteta proizvoda.
Primenjujete koncept „od njive do trpeze“. Šta on podrazumeva?
Osnovna ideja, koja je danas pravilo u
proizvodnji kvalitetne hrane u tržišno razvijenim ekonomijama, jeste takozvana
„sledivost“. U našem primeru, to znači da
proizvod pratimo od nastajanja do njegove prodaje – od larve koju nabavljamo iz
inostranstva, iz koje posle 3 godine izraste
industrijski šaran, preko hrane kojom ga
hranimo, a sami proizvodimo od sopstvenih kontrolisanih sirovina, kvaliteta življenja i prirasta ribe do postupka njegove
prerade, čuvanja, transportovanja i manipulacije u veleprodaji i maloprodaji. Sve
je to neophodno da se dobije kvalitetan
proizvod, jer se samo takav može pojaviti
i održati na strogo kontrolisanom i probirljivom evropskom tržištu. Zbog toga smo
usvojili koncept „od njive do trpeze“, tako
da danas kontrolišemo i obavljamo oko
mart 2012 www.instore.rs
95% svih aktivnosti u proizvodnji, dok
smo onih 5% koje nismo u mogućnosti da
sami uradimo poverili poznatim svetskim
i evropskim firmama, koje takođe podležu našoj kontroli kada vrše usluge za nas.
Standardi ISO 9000 i HACCP, po kojima
inače kompanija posluje, normativna su
osnova koja nam omogućava da ovaj koncept sprovedemo do kraja.
Da li ste zadovoljni poslovnim rezultatima u 2011?
DTD Ribarstvo je posle velikih ulaganja
i potpune reorganizacije upravljanja kompanijom prvi put, od njegovog preuzimanja, u 2011. godini ostvarilo pozitivan rezultat, što uz ukupan prihod od 18 miliona
evra stvara dobru osnovu da se pozitivan
trend u poslovanju nastavi.
Potencijali Srbije, posebno Vojvodine, za
proizvodnju ribe su veliki, a trenutno se
koriste sa manje od 10% mogućnosti, zato
što je ribarstvo godinama bilo, a i danas je
na repu interesa ove države i u lošijem je
položaju od poljoprivrede.
Daje li država neke subvencije i podsticaje za bavljenje ribarstvom?
Država Srbija ne samo da ne daje nikakve
subvencije za proizvodnju ribe, što je inače
u Evropi standard, već naplaćuje korišćenje vode po svakom kilogramu proizvedene ribe, što dodatno stavlja u krajnje
Koliko srpski potrošači vole da jedu
ribu?
Srbi nisu veliki ljubitelji ni potrošači ribe.
Troše svega 5–7 kg po stanovniku, što je
3,4 puta manje od prosečnog stanovnika
Evrope. Da nije perioda zimskog i letnjeg
posta, to bi verovatno bilo i manje. Dva su
razloga ovako niske potrošnje ribe u Srbiji
– nepoznavanje koristi koju ishrana ribom
čini ljudskom organizmu i koliko je ona
značajna za produženje ljudskog životnog
veka i drugi – nizak standard stanovništva
koji ne dopušta da troše dovoljno na zdravu ishranu, koja je po pravilu skuplja. Ribu
više troši populacija koja pazi na zdravlje,
poznaje energetske i nutricionističke vrednosti i ima mogućnosti da je sebi priušti.
To su, pre svega, region Beograda, Novog
Sada i uglavnom veći gradovi Srbije.
Kakvi su realni potencijali Srbije za
proizvodnju ribe i koliko se oni uopšte
koriste?
nepovoljan položaj proizvođače u Srbiji, u
odnosu na proizvođeče iz bilo koje druge
države u Evropi.
Koliko Srbija prati trendove Evropske
Unije kada je reč o ribarstvu?
U svetu se danas proizvodi u uzgajalištima
oko 60 miliona tona ribe čija je vrednost
veća od 100 milijardi dolara. Od toga se u
Srbiji proizvodi do 10 hiljada tona, odnosno manje od 0,017%. U vreme pregovora Srbije i Evropske Unije o liberalizaciji
međusobne trgovine, srpski pregovarači su
„zaboravili” da postoji ribarstvo u Srbiji,
pa su za izvoz ribe iz Srbije ostale carinske
barijere, odnosno ona se ne može slobodno izvoziti.

Koliko gubimo kao država
Koji su vam planovi za ovu godinu?
Planiramo uvođenje novih 10 do 12 visokokvalitetnih proizvoda od rečne i morske
ribe i plodova mora, odnosno proizvoda
polupripremljenih jela od ribe i sa ribom.
Takođe, očekujemo prvi izvoz nekoliko
hiljada tona naše hrane za ribe u okolne
države. U investicionom smislu, nastavljamo sa obnavljanjem baznih proizvodnih
ribnjaka, izgradnju puteva i ribničke infrastrukture, mehanizovanje proizvodnje
i unapređenje svih elemenata i procesa u
poslovanju. U pripremi je početak proizvodnje grupe novih proizvoda iz segmenta zdrave hrane, u posebnom pogonu koji
se upravo oprema, što je jos poslovna tajna.
43
DTD Ribarstvo u brojkama
• Na 4.500 hektara oranica, proizvodi
25–30.000 tona žitarica i uljarica
uz savremenu mehanizaciju, koje
se do prerade skladište u njihovim
silosima u Bačkom Jarku, Lovćencu i
Banatskom Aranđelovu.
• Na 1.100 hektara rekonstruiranih
ribnjaka u Jazovu, Srpskom Miletiću
i Žablju proizvodi se 1.500 tona ribe
(90% šaran).
• Proizvodi 10.000 tona hrane za
ribu u novoizgrađenoj fabrici za
proizvodnju hrane za ribe u Bačkom
Jarku.
• Poseduje novu klanicu i fabriku
za preradu ribe, sa kapacitetom od
5.000 tona.
• U svojim hladnjačama u Bačkom
Jarku i Beogradu, kapaciteta 2.000
tona, skladišti i čuva ribu i proizvode
od ribe.
• U sastavu preduzeća je 5
distribucionih centara, preko kojih
se obavlja veleprodaja: Bački Jarak,
Beograd, Jagodina, Aleksinac i
Čačak.
• Više od 35 ribarnica u Srbiju čini
njihovu maloprodajnu mrežu.
Potencijal Srbije u proizvodnji ribe je
oko 100–200 hiljada tona, čime bi se
moglo ostvariti od 200 do 600 miliona
evra prihoda u zavisnosti od stepena
prerade, i to korišćenjem zemljišta
koja nisu pogodna za ratarsku
proizvodnju i kanala koji već postoje.
Danas Srbija na uvoz ribe i proizvoda
od ribe troši više od 60 miliona evra,
a ne izvozi ništa. Nejasno je kako
država godinama ne prepoznaje
stvarne potencijale i realne šanse
Srbije za njen mogući razvoj, koji se
pre svega mora bazirati na proizvodnji
hrane za koju imamo sve prirodne
uslove, već ogromna sredstva troši na
projekte za koje nemamo ni sirovine,
ni tehnologiju, ni kadrovski potencijal,
pita se Đorđević.
44
mart 2012 www.instore.rs
istraživanje
Mediana sa inostranim partnerima razvila metod koji
potrošače deli u razrede prema njihovoj kupovnoj moći
Iste robne marke,
različita debljina
novčanika
Ko su kupci koji troše najviše i kakve su njihove kupovne navike – to su pitanja koja
postavljaju svi vlasnici brendova. Potrošači se razlikuju od tržišta do tržišta, ali svima
je zajednička jedna karakteristika – njihova kupovna moć
Autor: Mediana, www.medianagroup.net
M
arketinški stručnjaci se u
mnogim zemljama pri proučavanju kupovne moći potrošača oslanjaju na socioekonomske klasifikacije. U
većini klasifikacija se upotrebljavaju različiti kriterijumi kao što su: obrazovanje,
zanimanje, dohodak, položaj na radnom
mestu i posedovanju imovine. Međutim,
sve navedene varijable ne dele pojedince
na one sa većom ili manjom kupovnom
moći. Veća finansijska moć pojedinca ne
znači nužno veću potrošnju. Osim toga,
javlja se problem upoređivanja među
Napomena:
tekst urađen na osnovu
Mediana TGI
baze iz druge polovine
2011, uzorak:
12.511
državama po pitanju različite kutlurne,
istorijske, političke i ekonomske pozadine. Potrošači se od tržišta do tržišta mnogo razlikuju, ali postoji način da se potrošači ravnomerno rasporede po grupama
koje označavaju njihovu kupovnu moć.
Tako smo mi, TGI partneri, razvili metodologiju SEL (socio-ekonomski razredi),
koja na globalnom nivou deli populaciju
u posebne grupe koje definšu društveni i
ekonomski status pojedinca.
Ova metodologija koristi sistem bodovanja koji je prilagođen svakom tržištu.
Boduju se dostignuća u obrazovanju kao
i posedovanje imovine. Nivoi prodora
robnih marki su različiti od zemlje do
SEL 1: Prvih 10% populacije,
koja troši najviše.
SEL 2: Sledećih 20% populacije
SEL 3: Sledećih 30% populacije
SEL 4: Poslednjih 40%
populacije,koja troši najmanje
zemlje, a pojedinci sa najvećom ekonomskom moći u svim državama prikupljaju
maksimalan broj bodova. U analizu je
uključeno 13 proizvoda koji zajedno sa
obrazovanjem čine četiri socio-ekonomska razreda. Veći broj bodova koje pojedinac prikupi znači veću verovatnoću da
se uvrsti u viši socio-ekonomski razred.
Tako uređene grupe omogućavaju jedinstven i uporediv način izračunavanja za
sve zemlje.
Prikazaćemo samo neke primere poređenja različitih marki proizvoda i pojedinih
kategorija, kako bismo uočili razlike između tržišta Slovenije, Hrvatske i Srbije.
10%
20%
30%
40%
mart 2012 www.instore.rs
45
KONZUMENTI COCA-COLE
140
142
123
130
117
116
95
106
108
79
76
81
SLOVENIJA
Konzumenti Coca-Cole u sve tri zemlje
su iznad proseka u prvom i drugom socio-ekonomskom razredu. U Srbiji je, na
HRVATSKA
primer, nešto manji prvi socio-ekonomski
razred za konzumente Coca-Cole, dok je
u Sloveniji u poređenju sa druge dve drža-
SRBIJA
ve, snažniji drugi socio-ekonomski razred.
Možemo reći da konzumenti Coca-Cole u
sve tri zemlje imaju veliku kupovnu moć.
UPOTREBA NEGAZIRANIH PIĆA MEĐU MLADIMA DO 34 GODINE
126
138
95
144
148
120
125
114
123
53
56
75
SLOVENIJA
Među mladima koji piju negaziranu vodu u
Sloveniji i Hrvatskoj ističu se prva tri socioekonomska razreda, najviše iznad proseka
HRVATSKA
u svim državama je drugi socio-ekonomski
razred. U Srbiji je stanje drugačije, konzumenti negaziranih voda (do 34 godine) ima-
SRBIJA
ju manju kupovnu moć. Ističu se drugi i treći socio-ekonomski razred, međutim prvi
socio-ekonomski razred je ispod proseka.
POSETIOCI McDONALD'S-A
156
204
229
146
143
139
113
99
90
53
53
58
SLOVENIJA
HRVATSKA
SRBIJA
Među posetiocima McDonald's-a u Sloveniji su potrošači sa većom kao i oni s
manjom kupovnom moći. Za razliku od
Slovenije posetioci McDonald's-a u Sr-
biji i Hrvatskoj se svrstavaju među potrošače s većom kupovnom moći.
ČITATELJKE COSMOPOLITAN-A (ŽENE)
78
156
194
170
179
144
121
120
128
64
50
44
SLOVENIJA
HRVATSKA
SRBIJA
U Srbiji i Hrvatskoj čitateljke Cosmopolitan-a su u prva tri socio-ekonomska razreda. U Srbiji su pretežno čitateljke „super“ potrošačice, kojih 18 % spada u prvi
socio-ekonomski razred. U Sloveniji, za
razliku od druge dve države, čitateljke su
među populacijom koja manje troši. Prvi
socio-ekonomski razred je veoma ispod
proseka.
Iz navedenih primera vidimo sličnosti i
razlike između država na osnovu socioekonomske klasifikacije. Dakle, na osnovi
toga možemo prilagoditi strategiju i nastup na tržištu s obzirom na poznavanje
izabrane ciljne grupe. Što je najvažnije,
na temelju poznavanja kupovne moći potrošača lako ciljamo one s višom kupovnom moći.

46
mart 2012 www.instore.rs
nove tehnologije
Analizirajte, planirajte i izveštavajte o svom poslovanju
Poslovna
inteligencija
Za rukovodioce u preduzeću je značajno da u svakom trenutku vide kako preduzeće posluje,
gde su rezerve, koliko su unosni projekti, kakva je likvidnost preduzeća. Na taj način mogu
da, u odnosu na postignute rezultate, prilagode strategiju i planove za budućnost.
Autor: DataLab, www.datalab.rs
P
oslovna inteligencija je danas jedna od
oblasti informatike
koja se najbrže razvija. Ona podrazumeva
pre svega područja analize,
planiranja i izveštavanja. Prošle godine, ulaganja u sisteme
poslovne inteligencije su po
veličini pretekle i investicije za
bezbednost u informacionim
tehnologijam, koje su prethodnih godina preovladavale
kod potrošača investicionih
sredstava. Sve ukazuje na to da
se ovaj segment poslovanja u
svetu smatra veoma ozbiljnim,
te su firme sa ažurni i precizni
podaci počele da dobijaju stratešku prednost u odnosu na
konkurenciju.
Temelj uspešnog poslovanja
je dobro planiranje, izveštavanje i analiziranje i od ključnog
je značaja da preduzeće ima
obuhvatan sistem za poslovnu
inteligenciju (eng. Business
Inteligence). Za rukovodioce
u preduzeću je značajno da
u svakom trenutku vide kako
preduzeće posluje, gde su rezerve, koliko su unosni projekti, kakva je likvidnost preduzeća… na taj način mogu
da, u odnosu na postignute
rezultate, prilagode strategiju
i planove za budućnost. Poslovna inteligencije već neko
vreme nije više samo u domenu upravljanja. Sa odgovara-
jućim mehanizmima za sprečavanje pristupa podacima za
one koji nisu autorizovani, ovi
alati se koriste na svim nivoima poslovanja. Primer je magacioner koji efikasno analizira stanje zaliha i ima u svakom
trenutku kompletan pregled.
Svesni smo značaja prave informacija na pravom mestu,
a pre svega u pravo vreme.
Pantheon, poslovno informacioni sistem koji omogućava
vođenje poslovanja preduzeća svih veličina i delatnosti,
uveo je poslovnu analitiku kao
pomoć za planiranje, pomoć
i analizu poslovanja. Širok
spektar funkcionalnosti omogućava da sistem koriste svi u
preduzeću, od rukovodstva do
nabavke i računovodstva.
Korisnici između ostalog
mogu da naprave željeni broj
kontrolnih tabli, a na raspolaganju su im predefinisane
kontrolne table. U svakoj su
već pripremljeni različiti parametri, formule i načini prikaza poslovanja preduzeća,
tako da ih je potrebno samo
popuniti podacima i pregled
poslovanja je već vidljiv. Takve
ključne informacije nije više
potrebno tražiti po najrazličitijim lokacijama, prepisivati ih ili kopirati i spajati ih
na posebnim dokumentima.
Pantheon kontrolna tabla traži umesto vas i pregledno se
prikazuje na vašem desktopu.
Pojedini elementi kontrolne table mogu biti u obliku grafikona, brojača, tabele,
rotacione tabele ili rotacionog grafikona, a podaci mogu biti prikazani iz SQL-a i
iz OLAP baza podataka. Svi izveštaji i analize se mogu štampati, sačuvati, izvoziti
u MS Excel, MS Word, itd.
Planiranje:
•željeno detaljno planiranje
po najrazličitijim parametrima
•pregledna modularna struktura (prodaja, nabavka, finansije, plate)
•alat Generator plana za jednostavno
(„automatsko“)
planiranje na osnovu protekle realizacije
•izvoz u Excel
•jednostavno poređenje plana
s realizacijom (razlike, indeksi, kumulative)
•veze sa odgovarajućim šifarnicima
•planiranje po mesecima,
kvartalima, godinama.
Kontrolna tabla:
Spisak nekoliko kontrolnih
tabli:
•aktivnost preduzeća
•ekonomičnost poslovanja
•brzi pregled pokazatelja poslovanja
•lokacije na kojima su naši
kupci (Gde su naši kupci?)
•lokacije na kojima su naši
primaoci (Gde su naši primaoci?)
•likvidnost preduzeća
•pregled kadrovske evidencije
•pregled proizvodnje
•pregled potraživanja
•pregled zaliha
•zaduženost preduzeća.
Analize:
•jednostavna upotreba (povuci i pusti)
•rotaciona tabela sa svim
OLAP funkcionalnosti-
48
mart 2012 www.instore.rs
nove tehnologije
ma (drill down, pivot, filtriranje, itd.)
•velika mogućnost podešavanja (sortiranje, granice, indeksi, svote, itd.)
•analiziranje količine, vrednosti, RUC, itd.
•grafički prikazi (u obliku štapa, linije, torte, ploče,itd.)
•mogućnost
analiza
3D
grafičkih
•izvoz grafikona u datoteku
GIF
•analize po danima, mesecima, kvartalima...
Struktura i obim rešenja
Da bismo zadovoljili sve navedene zahteve, razvili smo
rešenja koja se sastoje od
4 grupe alata.
ka. Strukturisano i jasno nam
prikazuje važne podatke, koji
nas svakodnevno zanimaju.
Kontrolna tabli takođe obuhvata i izveštaje kontrolne table, koji služe za automatski
izvoz grafikona, tabela i sl., sa
pratećim tekstovima (objašnjenjima) u obliku .pdf, .doc
ili .html dokumenta na e-mail ili na disk.
Određeni alati, naravno pokrivaju različite poslovne
funkcije i tako možemo govoriti o analizama prodaje
tj. planiranju prodaje ili o
elementima kontrolne table,
koji prikazuju prodajne podatke. Rešavanje poslovnih
potreba se, s određenim alatima na području analitike,
planiranja i izveštavanja, prilagođava specifičnim poslov-
ANALIZE
Gde su naši kupci? Korisnički interfejs alat za izradu elemenata
(primer Google Maps)
PROIZV.
KADROVI
PLANIRANJE
ZALIHA
FINANSIJE
NABAVKA
PRODAJA
IZVEŠTAJI
KONTROLNA
TABLA
Struktura out of the box BI (Business Inteligence) rešenja
Analize su alati koji služe za
analiziranje podataka pomoću rotacione tabele i rotacionog grafikona, pri čemu se
kao izvor podataka koriste
različite OLAP kocke. Izveštaji koriste isti izvor podataka i pored funkcije za izveštavanje služe za izvođenje
analiza po koracima. Kao takvi su pogodniji za „analitički
manje potkovane“ korisnike.
Planiranje je alat koji služi
za planiranje. Direktno koristi već postojeće podatke iz
Pantheon-a (šifarnike, prethodne podatke kao osnovu
za planiranje...). Kontrolna
tabla tj. dashboard se temelji
na elemetima, a ti elementi
mogu biti grafikoni, tabele,
brojači, itd. Kontrolna tabla
služi više za dnevnu kontrolu i pregled nad poslovanjem,
kao i za analiziranje podata-
nim procesima u preduzeću.
Kao što je gore pomenuto,
pored prikaza elemenata na
kontrolnim tablama, iste je
moguće upotrebiti u izveštajima kontrolne table. Sastavni deo poslovne analitike je
i alat za izradu izveštaja na
osnovu elemenata. Korisnik
iz spiska izabere koje će elemente uključiti u izveštaj. Pojedinim elementima možemo
dodati prateći tekst, koji se
izvoze kao datoteka ili kao email. Može se odlučiti za neki
od standardnih formata: .doc,
.pdf, .htm... Naravno izveštaj
formata je moguće sačuvati,
pri čemu će biti sačuvan samo
oblik, a podaci će u svakom
izvozu biti osveženi tj. aktuelni. Pored ručnog izvoza, na
raspolaganju je i automatski
izvoz, koji se podešava parametrima. Tako će se željeni
izveštaj po željenom vremenu automatski poslati na izabrane e-mail adrese, ili će se
sačuvati u željenu mapu na
korisnikovom računaru.
Pantheon u regionu
Preduzeće DATALAB Tehnologije d.d. razvija poslovno-informacioni sistem
(ERP) Pantheon, koji je namenjen da podrži i pokrije
sve poslovne procese preduzeća. Rešenja su prilagođena potrebama korisnika, pa
sistem omogućava optimizaciju poslovanja u svakom
preduzeću, bez obzira na njegovu veličinu ili delatnost.
Više o vođenju
računovodstvenofinansijskog odeljenja
uz pomoć programa
Pantheon i o pripremi
godišnjih izveštaja u
sledećem broju.
Pantheon je prilagođen za
tržišta Jugoistočne Evrope
u različitim zakonodavnim i
jezičkim lokalizacijama. Sedište preduzeća se nalazi u
Sloveniji, a filijale su u Srbiji,
Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori,
Bugarskoj i Makedoniji.
50
mart 2012 www.instore.rs
Više od 2.500.000 ljudi u Srbiji je bar
jednom nedeljno online
(Nielsen Audience Measurement Srbija)
inMedia
Agencija Nielsen od aprila 2011. godine u našoj zemlji meri internet auditorijum
Srbija online
Internet je jedini medij koji beleži konstantan rast u „godinama krize“.
Prvi podaci za 2011. godinu govore da je na online oglašavanje u Srbiji potrošeno oko 8,5 miliona evra, što je oko 35% više nego u 2010.
Internet u Srbiji
Autor: Ivan Jovanović,
Online, Nielsen Audience Measurement Srbija
[email protected]
U
Internet je jedini medij koji beleži rast u Srbiji u „godinama
krize“. Prvi podaci za 2011. godinu govore da je na online oglašavanje u Srbiji potrošeno oko 8,5 miliona evra, što je oko 35%
više nego u 2010. U našoj zemlji je 42% domaćinstava imalo
pristup internetu tokom 2011. (ovim nisu obuhvaćeni pojedinci
koji imaju pristup internetu na poslu). Ova brojka, međutim, i
ne zvuči fascinantno ako se pozabavimo analizom podataka za
komercijalnu ciljnu grupu, gde dolazimo do podatka da gotovo
da i ne postoji pripadnik iste koji nije online.
Tokom godina AGB Strategic Research je promenio ime u AGB
Nielsen Media Research i postao je deo The Nielsen Company, najveće istraživačke kompanije na svetu.
Nielsen Market Intelligence
avgustu 2002. godine agencija AGB Strategic Research
je srpskom tržištu isporučila prve podatke o gledanosti
TV programa. Podaci su prikupljeni iz panela gledalaca, a pomoću elektronskih uređaja za merenje gledanosti poznatijih kao piplmetar. Televizija je od tada doživela
značajne promene, a AGB je uspešno držao korak.
60,0%
0+
56,8%
18-49
50,0%
46,4%
40,0%
38,3%
30,6%
30,0%
37,0%
32,7%
30,1%
24,0%
20,0%
20,4%
18,6%
10,0%
0,0%
2007
2008
2009
2010
2011
Imajući u vidu rast online tržišta u Srbiji, kao i činjenicu da se
rast dodatno povećava ukoliko tržište raspolaže kvalitetnim podacima o veličini auditorijuma i njegovoj demografskoj strukturi, Nielsen je u aprilu 2011. godine ponudio medijima i agencijama site centric platformu za merenje internet auditorijuma
pod nazivom Market Intelligence (MI).
Nielsen MI se uspešno koristi u Zapadnoj Evropi i SAD još od
2006. godine, što samo po sebi znači da je u pitanju zreo proizvod koji je prevazišao sve dečje bolesti. Merenje auditorijuma
se vrši na strani medija (Site Centric), a oslanja se na kombinaciju Cookie/HTML Tag. Prikupljanje, obrada i prikazivanje
podataka se vrše na Oracle baziranim Nielsen Online serverima.
Serverska infrastruktura je višestruko redudantna kako u smislu
CPU/Storage strane tako i u smislu energetike. Sve ovo obezbeđuje stabilnost i sigurnost u radu odnosno apsolutno neprekidno prikupljanje podataka.
Metodologija
80,0%
70,5% 71,4%
65,8%
63,1%
60,1%
70,0%
60,0%
53,2%
50,0%
45,6%
40,0%
35,5%
28,4%
30,0%
27,4%
21,6%
20,0%
14,2%
10,0%
4
-6
60
-5
9
55
9
-4
4
-5
4
50
45
-4
40
34
35
-3
9
30
-
25
-2
9
20
-2
4
14
15
-1
9
9
4-
10
-
65
+
3,3%
1,6%
03
0,0%
Kada web browser pristupi bilo kojoj merenoj strani, te prilikom učitavanja HTML koda dođe do Nielsen tag-a dolazi do
kratkotrajnog uspostavljanja veze izmedju web browsera i Nielsen servera. Za vreme trajanja ove veze, Nielsen server proverava prisustvo Nielsen Cookie-a u bazi web browser-a. Ukoliko
Nielsen Cookie nije prisutan, server ga isporučuje. Nadalje se
vrednost Survey brojača povećava za 1 i beleže se tačno URL
posećene strane kao i tačno vreme posete. Takođe, kao sekundarni podaci, beleže se i hardverska i softverska platforma na
kojoj web browser počiva kao i vrsta i verzija samog browsera.
Kada browser napusti posmatranu stranu registruje se i tačno
vreme odlaska. Ukoliko je Survey brojač dostigao vrednost 20,
posmatranom browseru se servira i Online demografski upitnik.
Korisnik ima mogućnost da upitnik popuni ili ne popuni, a ka-
mart 2012 www.instore.rs
51
kav god izbor korisnika bio – upitnik se nakon ovoga više neće
pojavljivati.
Na kraju celog procesa u sistemu ostaju zabeleženi sledeći podaci o browser-u:
Cookie
ID
HW
Platforma
SW
Platforma
Vrsta Browser-a
VerzijaBrowser-a
Demografski
string
1532154
Intel
x86 PC
MS Win 7 x86
MSIE
9.0.8112
15224233584…
2351594
ARM v7 Smart Phone
Android 2.3.5
Dolphin Browser HD
7.5.0
25243435821…
Takođe, u drugoj tabeli imamo:
Cookie ID
URL
Vreme dolaska
Vreme odlaska
1532154
http://www.smedia.rs/vesti/
s/1/Politika.html
05/03/2012 08:45:25
05/03/2012 08:47:12
1532154
http://www.smedia.rs/sport/
05/03/2012 08:47:13
05/03/2012 08:50:02
2351594
http://www.story.rs/
05/03/2012 08:45:28
05/03/2012 08:46:19
Softver za analizu
Na osnovu posmatranog seta podataka, sistem je u mogućnosti
da pruži raznovrsne informacije krajnjem korisniku i to podeljeno u nekoliko modula.
Osnovni modul je Ranking report i omogućava rangiranje sajtova koji učestvuju u merenju i to na dnevnom, nedeljnom ili
mesečnom nivou. Najznačajnije varijable su:
1. UB – Unique Browsers – Broj jedinstvenih web browsera
koji su u posmatranom periodu posetili posmatrani mereni
prostor (grupu sajtova, jedan konkretan sajt ili sekciju sajta).
2. PI – Page Impressions – Ukupan broj pregledanih strana u
posmatranom periodu na posmatranom prostoru.
3. Total Sessions – Ukupan broj ostvarenih poseta posmatranog prostora u posmatranom periodu.
4. UB Freq – Prosečan broj vraćanja jedinstvenog browser-a na
posmatrani prostor u posmatranom periodu
5. ASD – Average Session Duration – Prosečno vreme trajanja sesije.
6. APD – Average Page Duration – Prosečno vreme zadržavanja po jednoj web strani.
Pored Ranking modula, korisniku su na raspolaganju i Trend,
History, Duplication, GeoTarget, Demographics i Device
moduli koji su, svaki za sebe, izuzetni alati kako za media planere u agencijama tako i za urednike web sajtova.
Imajući u vidu da mesečno preko 40.000 posetilaca merenih
sajtova ima poznatu demografiju (popunili su upitnik) kao i da
su u ovom trenutku u sistemu merenja najznačajniji izdavači
uključujući Ringier Axel Springer, B92, Kurir, Telekom Srbija,
RTS, Novosti, Smedia, Color Press Group, Prva Srpska TV,
Adria Media Srbija, Studio B, Naxi, MTV... te da pristup podacima imaju sve marketinške agencije u zemlji, možemo zaključiti da je online biznis u Srbiji na dobrom putu da i dalje raste i
napreduje. Nielsen Online osim MI platforme u svom portfoliu
poseduje platforme za merenje oglasnih kampanja, striminga,
socijalnih mreža, odnosno, ukratko rečeno, svih sadržaja koji su
trenutno dostupni na web-u i planira da ih u doglednoj budućnosti stavi na raspolaganje srpskom tržištu.
52
mart 2012 www.instore.rs
logistika
Dobro razvijena logistika znači smanjenje troškova u poslovanju
Zauzeti bolju poziciju
od konkurenata
Sam logistički proces obično podrazumeva više faza: nabavku materijala, obradu materijala, distribuciju
gotovog proizvoda, kao i smeštanje materijala/gotovih proizvoda, to jest skladištenje
Autor: Gebrüder Weiss tim,
www.gw-world.rs
Pojam „logistika“ potiče od grčke reči
logos, što znači nauka, misao, plan. Njen
smisao je povećanje efikasnosti poslovanja, a jedan od načina da se ovaj cilj postigne jeste ušteda sredstava. Dakle, firme koje imaju dobro razvijenu logistiku
mogu računati na smanjenje troškova u
poslovanju, a samim tim i na unapređivanje poslovanja. Sam logistički proces
obično podrazumeva više faza: nabavku
materijala, obradu materijala, distribuciju gotovog proizvoda, kao i smeštanje
materijala/gotovih proizvoda, to jest
skladištenje. Očigledno je da dobro organizovan transport predstavlja jedan od
ključnih elementa u proizvodnom lancu, kao i način da fabrika ili preduzeće u
startu dobije bolju poziciju u odnosu na
konkurenciju. Jedna firma na transport u
proseku utroši od 10% do 90% ukupnih
troškova, pa zato ovo predstavlja jedan od
ključnih vidova racionalizacije potrošnje.
Osim smanjenja troškova, nekada je izuzetno važno da roba bude na određenom
mestu u određeno vreme. Svaka vrsta
transporta ima svoje prednosti i mane,
a u skladu sa prioritetima i potrebama,
poslovođa je u mogućnosti da izabere
onaj koji najviše odgovara u datom trenutku. Tako je, na primer, osnovna mana
železnice neelastičnost, a prednost – nezavisnost od klimatskih promena i visoki
stepen bezbednosti, pa će se poslovođa
odlučiti za ovaj vid transporta kada ostali,
recimo, zbog vremenskih neprlika, nisu
mogući. Pored navedenog, železnički
transport čuva životnu sredinu, a u zemljama gde postoji razvijena železnica
– kao odraz društvene odgovornosti –
transportne kompanije daju mu primat.
U svetu je veoma čest i intermodalni saobraćaj koji kombinuje više različitih vrsta transporta. Logistika, pored ostalog,
podrazumeva i adekvatno smeštanje zbrinjavanje materijala, to jest skladištenje.
Drugi važan pojam jeste „lanac snabdevanja“. Postoje neslaganja među stručnjacima u vezi sa značenjem pojma logistike i lanca snabdevanja. Po nekima,
oni su sinonimi. Drugi trvrde da su ovi
pojmovi slični, te da se njihova polja izučavanja u nekim segmentima preklapaju.
Ipak, najčešće se susrećemo sa stavom da
je logistika širi pojam u odnosu na pojam
„lanci snabdevanja“.
Početak korišćenja pojma logistika vezuje se za primenu u vojnoj oblasti, a najstariji pisani dokument u kome se ovaj
termin pominje jesu spisi Lava VI Mudrog (9. i 10. vek). Pojam je upotrebljen
u kontekstu ratnih pohoda. Iako danas
postoje različita određenja ovog pojma, u
odnosu na svrhu i namenu, ipak opet njegova suština leži u sprovođenju poslovne
strategije uz minimiziranje toškova.
Da bismo odredili pojam lanca snabdevanja, u pomoć smo pozvali Dejana Spa-
mart 2012 www.instore.rs
53
sojevića menadžera logistike u srpskoj filijali austrijske kompanije Gebrüder Weiss:
Praktično, lanci snabdevanja predstavljaju
kompletan put jednog proizvoda, robe, sirovine, od mesta njenog nastajanja, do krajnjeg
korisnika. To podrazumeva sve faze koje mi,
kao provajderi usluga, pružamo na tom polju, bilo da je reč o transportu, o outsoursing
uslugama ili o procesu skladištenja, sve do
krajnjeg primaoca, korisnika ili kupca.
U ovoj oblasti postoje različiti pristupi.
Neke kompanije same održavaju svoj lanac snabdevanja, što nije tako čest pristup
na razvijenim tržištima. S druge strane su
kompanije koje putem outsoursing-a angažuju provajdera da im reši lanac snabdevanja u celini ili u većem ili manjem
delu i to je najčešći slučaj.
„Na zapadnom tržištu trend je da se kompanije bave svojim primarnim poslom, a da
većinu stvari koje nisu deo primarnog posla,
prepuste kompanijama koje to bolje umeju da
organizuju, jer su baš za to specijalizovane“,
objašnjava Spasojević. „Logistička rešenja,
s druge strane, u internoj organizaciji Gebrüder Weiss osmišljena su upravo za potrebe klijenta koji traži specifičnu, unapred
orijentisanu uslugu. Reč je o standardima
vezanim za segment organizacije i praćenje
kompletnog toka robe (transport i skladište)“,
kaže Spasojević i dodaje da ovaj segment
u funkcionisanju Gebrüder Weiss-a definiše kao kompletno rešenje za klijenta,
od početka do kraja. Tako se zapravo pokriva veći deo usluga. „Možemo čak i da
odstupimo od naših standardnih proizvoda i
damo nova rešenja“, ističe on. „Ni jedan od
provajdera ne poseduje sve, a to je naročito
prisutno u oblasti transporta. Zato imamo
podizvođače–prevoznike. Stabilnost se ogleda
u njihovoj selekciji, prilikom koje vodimo računa o kvalitetu i uslovima koje naši dobavljači moraju da ispune“, ističe Spasojević uz
ocenu da se upravo na taj način kupcima
pruža stabilnost.
Inovativnost, kao jedan od najznačajnijih
delova logističkog koncepta, podrazumeva primenu novih rešenja, specifičnih u
odnosu na potrebe kupca. Gebrüder Weiss klijentima nudi i savetovanje – kako
da uz pomoć određenih procedura sve
najbolje uklope i nađu najbrži, najefikasniji, najsigurniji način. S druge strane, u
ponudi su standardi i u oblasti IT-a, usluge protoka robe i sl.
54
mart 2012 www.instore.rs
komšijski dućan: kako opremiti radnju
„Parazit police“ – jedno rešenje, a mnogo prednosti
Malo kreativnosti
za bolju prodaju
Veštom upotrebom ovih polica možete obezbediti dodatni prostor za izlaganje,
promovisati određene proizvode, pospešiti impulsivnu kupovinu i uvećati obim prodaje
Autor: Dragan Bjelić,
izvršni direktor, Belem
„P
arazit police“ predstavljaju osnovno
sredstvo za realizaciju koncepta unakrsnog
izlaganja robe (u stranoj literaturi poznatog pod nazivom
Cross Merchandising). Pod
ovim pojmom podrazumevamo izdvajanje određenih
artikala iz ponude i njihovo
izlaganje na dodacima (tzv.
„parazit policama“) montiranim na standardnim policama. Ovaj tip polica se
postavlja na postojeće gondole (odatle i naziv) tako da
„iskaču“ iz njih i na taj način skreću pažnju kupaca na
određene proizvode. Dobro
postavljene police na više načina deluju na kupca koji se
kreće kroz radnju:
1. skreću pažnju na određeni proizvod
2. obezbeđuju dodatni pro-
stor za izlaganje proizvoda
3. kreiraju potrebu za proizvodom
4. pospešuju impulsivnu
kupovinu.
Ukratko, sve što pozitivno
želimo da uradimo u našem
prodajnom objektu, a što treba da dovede do povećanja
obima prodaje, postižemo
upravo ovom vrstom polica.
Na primerima ćemo videti
kako ih možemo praktično
iskoristiti. „Parazit police“ u
osnovi možemo koristiti na
dva načina, u to u zavisnosti
od efekata koje želimo da postignemo. Možemo ih koristiti u cilju:
•p
romovisanja novog proizvoda
• s timulisanja vezane kupovine
I u jednom i drugom slučaju
svrha je skretanje pažnje kupaca i stimulisanje impulsivne (neplanirane) kupovine, a
krajnji rezultat toga treba da
bude povećanje obima prodaje.
Promovisanje novog proizvoda
Kada dodatne police za izlaganje robe koristimo kao
sredstvo za promovisanje
novog proizvoda, onda nam
je cilj da kupcu skrenemo pažnju na nov proizvod i da ga
usmerimo da standardni artikal koji kupuje zameni onim
koji promovišemo.
Primer: imamo nov konditorski proizvod proizvođača
koji je do sada bio poznat
samo po jednoj vrsti ukusa
datog proizvoda. Proizvođač
ima nov proizvod, sličnog
tipa, sa novim ukusom koji
želimo da promovišemo,
ali i da istovremeno testiramo kako će prodaja novog
proizvoda teći. Ako „parazit policu“ postavimo preko
dela gondole gde se nalaze
proizvodi ovog tipa ili u neposrednoj blizini, možemo u
kratkom roku dobiti informaciju kako kupci reaguju na
nov proizvod. Izdvajanjem
novog proizvoda iz ponude
mart 2012 www.instore.rs
obezbeđujemo da svi kupci
koji prilaze tom delu radnje
budu upoznati sa novim ukusom koji proizvođač nudi,
uticaćemo na tradicionalne
kupce da testiraju nov proizvod i skrenuti pažnju kupcima koji nisu planirali ovu
kupovinu da probaju nov
proizvod. Dakle kada nam je
cilj promocija, „parazit policu“ postavljamo u deo objekta sa srodnim artiklima.
Stimulisanje vezane kupovine
U slučaju da želimo da stimulišemo vezanu kupovinu,
„parazit policu“ sa određenim artiklom postavljamo
u deo objekta koji ne sadrži
proizvode tog tipa, ali sadrži
one proizvode sa kojima je
dati artikal povezan nekom
logičnom vezom, na osnovu
kojekupovina ta dva tipa proizvoda često predstavlja deo
iste nabavke.
Primer: imamo deo radnje
u kojem prodajemo pivo. Ispijanje piva sa društvom se
obično vezuje za neke slane
grickalice. Dakle, ukoliko
neko već kupuje pivo, vrlo
lako bi mogao da bude kupac i za, recimo, kikiriki. Ako
O kompaniji
Belem d.o.o. je
preduzeće osnovano
2006, a glavna delatnost su mu sistemi
za vizuelnu komunikaciju. Osnovni
asortiman čine nosači
obaveštenja, brošura,
postera i cena. Godine
2009. su u asortiman
uveli i proizvode za
vizuelnu komunikaciju
u maloprodajnim objektima. U njihovoj ponudi mogu se pronaći
sistemi za izlaganje
cena kompanija Sitour
i Synco.
okačimo nosač sa kikirikijem
na policu gde se nalazi pivo,
kupcu kreiramo potrebu i
stimulišemo ga da uz pivo
kupi i, u ovom slučaju, promovisani kikiriki. Znači, stimulišemo prodaju sekundarnog proizvoda, koji se vezuje
za primarni cilj kupovine (u
ovom slučaju pivo). Prednost
ovakvog koncepta je što ne
eliminišemo kupce kojima je
isključivi cilj kupovine kikiriki potpunim izmeštanjem
tog artikla iz dela radnje gde
on logično stoji (zajedno sa
ostalim slanim grickalicama),
dok u isto vreme kreriramo
nove kupce koji možda nisu
imali u originalnom planu
određenu nabavku.
Postoje različita rešenja „parazit polica“. Najednostavnije rešenje jesu trakasti nosači
proizvoda koji se magnetima
ili kukama kače na gondole.
Ovo su istovremeno i najeftinija rešenja. Osim njih imamo različite varijante žičanih
polica koje su nešto robusnije i nije ih tako jednostavno
postaviti na postojeće police.
55
U praksi, velika je verovatnoća da ćemo neke od ovih polica dobiti direktno od samih
proizvođača, kojima je cilju
da stimulišu sopstvenu prodaju. Takve police ne treba
aprirori odbijati, već ih treba iskoristiti na pravi način.
Budite maštoviti! U krajnjoj
liniji, Vaš osnovni cilj je veći
obim prodaje, a „parazit police“ mogu da budu dobro
sredstvo za ostvarenje tog
cilja. Zato, nemojte bežati od
ovog rešenja, već ga vešto koristite!

„Parazit police“
predstavljaju osnovno
sredstvo za realizaciju
koncepta unakrsnog
izlaganja robe.
Pod ovim pojmom
podrazumevamo
izdvajanje određenih
artikala iz ponude
i njihovo izlaganje na
dodacima.
56
mart 2012 www.instore.rs
komšijski dućan: kako se izboriti
OPStanaK MaLiH i SrEDnjiH PrEDuZEĆa u SEKtOru MaLOPrODajE (iii DEO)
Udruživanje trgovaca
Zajedničkim delovanjem, ostvarivanjem ekonomije obima, uz zadržavanje samostalnosti
pojedinačnih subjekata, obezbeđuje se konkurentna ponuda. Prednosti se prenose kroz ceo
sistem, do malog trgovca koji i dalje ima mogućnost da donosi odluke
autor: Bojana amanović,
savetnik, Odeljenje za trgovinu,
Ministarstvo trgovine
Z
načajna većina malih i nezavisnih trgovaca na tržištu Srbije ima budućnost
samo kroz različite forme udruživanja. Da li će se udružiti
nekoliko malih radnji na lokalnom nivou ili će biti reč o regionalnoj, pa čak i nacionalnoj
saradnji, na njima je da odluče.
Svaki oblik udruživanja treba
da im ponudi da, u odnosu na
ono što trenutno imaju, ostvaruju bolje poslovne rezultate,
u oblasti profitabilnosti, cena i
usluga koje pružaju potrošaču
jer će jedino tako lakše dugoročno opstati na tržištu. Zajedničkim delovanjem, ostvarivanjem ekonomije obima, uz
zadržavanje samostalnosti pojedinačnih subjekata, obezbeđuje se konkurentna ponuda.
Prednosti se prenose kroz ceo
sistem, sve do malog trgovca
koji i dalje ima mogućnost da
donosi odluke.
Međutim, povoljnije cene u
nabavci, što je najuočljivije i
što predstavlja glavni motiv
udruživanja, nisu jedina prednost ovakvog oblika saradnje.
Objedinjavanjem nabavki se
osim znatno nižih cena postižu i razne uštede u troškovima
poslovanja, pre svega logistike
koja zaheva angažovanje značajnih sredstava. Mali trgovci,
sa malim obimom prometa,
ograničenim skladišnim prostorom, mogu zajednički poručivati robu, naročito ukoliko je reč o geografski bliskim
saradnicima. Na ovaj način se
brže pune transportna sredstva
i mogu se organizovati češće
isporuke, što znači dodatno
smanjenje troškova skladištenja.
Zajedničkim nastupom trgovci
imaju i mogućnost da organizuju efikasnije promotivne
aktivnosti. Kao jači pregovarač
lakše će doći do mogućnosti
akcijskih ponuda atraktivnijih
proizvoda za potrošače. Osim
toga, jačanjem tržišne pozicije i moći imaju mogućnosti
stvaranja proizvoda sa sopstvenom markom jer što je novonastali trgovinski subjekt jači
biti dosledni u njihovom
sprovođenju.
Zato je i mnogo bolje da subjekti budu iste ili slične snage,
jer će ravnopravno učestvovati
u kreiranju poslovne strategije
i samim tim će je lakše prihvatati i ostvarivati. Na taj način
će mnogo brže osetiti pripadanje novonastalom udruženju
i rezultati će nesumnjivo biti
mnogo bolji. Ukoliko bi, pak,
neki od učesnika bio značajnije jači, nametnuo bi se kao
Trgovac C
Trgovac B
Trgovac D
Prednosti
Trgovac A
• Povoljniji uslovi nabavke
• Niži troškovi poslovanja
• Efikasnije promotivne
aktivnosti
Trgovac E
Konkurentna
ponuda
Zadovoljan
potrošač
Održivo poslovanje
preuzima i značajniju ulogu
u upravljanju čitavim lancem
snabdevanja, od dobavljača do
isporuke proizvoda potrošaču.
Prednosti uduživanja su brojne. Na ovakav način mali trgovci imaju mogućnost za
stabilan i kvalitetan razvoj, a
ne samo puki opstanak u senci
velikih.
Međutim, pre prvog koraka ka
udruživanju moraju imati na
umu sledeće:
1. Ciljevi moraju biti jasni
i svi partneri moraju
lider, a ostali bi mogli da budu
samo pokorni sledbenici. To
bi u nekom trenutku dovelo
do stvaranja nepoverenja što
bi bez sumnje značilo prekid
saradnje, jer u takvim uslovima
rezultati bivaju lošiji.
2. Veoma je bitna baza podataka
Bez informatičkog povezivanja
i baze podataka partneri neće
moći da iskoriste sve mogućnosti sinergije. Samo objedinjenim praćenjem prodaje
mogu doći do pravih analiza i
na tome zasnivati dalje odluke.
Prednost maloprodaje je upravo to što prva prikuplja informacije od potrošača, a udruživanjem nastaje jedan novi
subjekt na tržištu, pa se kao i
zajednička nabavka i prodaja
mora isto tretirati. Rezultati
neće najbolji ukoliko imamo
grupisanje u nabavci, a ponovno razdvajanje u prodaji.
3. Uruživanje,
odnosno
koncentracija mora biti prijavljena Komisiji za zaštitu
konkurencije u slučaju da je:
- ukupan godišnji prihod svih
učesnika u koncentraciji ostvaren na svetskom nivou veći
od 100 miliona evra, s tim što
najmanje jedan učesnik u koncentraciji na tržištu Republike
Srbije ima prihod veći od deset
miliona evra;
- ukupan godišnji prihod
najmanje dva učesnika u koncentraciji ostvaren na tržištu
Republike Srbije veći od 20
miliona evra u prethodnoj
obračunskoj godini, s tim što
najmanje dva učesnika u koncentraciji na tržištu Republike
Srbije imaju prihod veći od po
milion evra (Zakon o zaštiti
konkurencije, Službeni glasnik
RS 51/2009).
Zainteresovane strane Komisiji podnose prijavu o koncentraciji i nakon razmatranja
Komisija donosi odluku i odobrenje o koncentraciji.
Udruživanje znači prednost,
ali sa sobom nosi i razne opasnosti, kao uostalom i svaki
oblik zajedništva. Zato oni koji
nisu spremni na kompromis i
da veruju u zajedničku saradnju i budu joj odani u svakom
segmentu, svakako ne treba da
se opredeljuju za ovu formu
poslovanja.

mart 2012 www.instore.rs
57
komšijski dućan: moguće je opstati
Sneža Stanić na beogradskom Vračaru mušterijama uvek na usluzi
Radnja „bez ključa“
Najveća prednost je to što je lokal u kom radim moje privatno vlasništvo. Imam 12 radnika, svi do jednog
su prijavljeni, ne radim na crno, i tako se borim već 20 godina
Razgovarala: Vojislava Popović,
[email protected]
S
nežana Stanić, vlasnica
male trgovine mešovitom
robom na uglu Mačvanske i Ulice Cara Nikolaja II
u Beogradu, u šali kaže da je
izgubila ključeve svog dućana
i da zato ne može da ga zatvori. Možda u ovim nezahvalnim
vremenima i opstajemo samo zato
što radimo non-stop, 365 dana u
godini, uključujući i u vreme onih
praznika koje većina trgovaca
provede van radnje. Na Božić,
Uskrs, ili kad svi drugi spavaju,
mi smo otvoreni i mušterijama
na usluzi, započinje Snežana
svoju priču o porodičnom biznisu i izazovima koje u današnje vreme nosi bavljenje maloprodajom.
Sitne lopove niko ne
kažnjava
Problem sa kojim se naša
sagovornica svakodnevno
suočava jesu krađe u radnji.
I pored velikog broja kamera
i konstantnog video nadzora,
radnja je na meti lopova,
naročito u toku noći. Ipak,
najveći problem leži u stavu
nadležnih službi. Zakon je
u našoj zemlji, nažalost, na
strani lopova. Te sitne krađe
nas koštaju velikih minusa,
jer čak i kad uhvatimo lopova
na delu, mi ne možemo
da podnesemo tužbu ako
je iznos manji od 15.000
dinara. Jedina opcija je
privatna tužba koja se ne
isplati, žali se Snežana.
Prednosti i teškoće
Radnju, koja po vlasnici i nosi
ime Sneža Stanić, otvorila je
davne 1991. godine, po završetku Srednje trgovačke škole.
Najveća prednost je što je lokal
u kom radim moje vlasništvo.
Imam 12 radnika, svi do jednog
su prijavljeni, ne radim na crno, i
tako se borim već 20 godina, kaže
Snežana. Teret vođenja trgovine deli sa članovima porodice
koji učestvuju u svim aktivnostima vezanim za nabavku,
održavanje, administraciju i
rad za kasom. Najveću pomoć
i danas ima od penzionisanog
oca Milovana, nekad zaposlenog u Tanjugu, koji u radnji
provodi i po 16 sati dnevno.
Sin Dejan (28), svršeni student
Fakulteta za sportski menadžment, i ćerka Sanja (21) student na Pravnom fakultetu,
takođe su joj desna ruka. Ipak,
i pored zajedničkog rada i podrške, mesečni prihodi su često dovoljni samo za pokrivanje tekućih obaveza i plata. Da
je raspoloživog novca više, i da
država izlazi u susret preduzetnicima, Snežana bi najpre
nagradila i dodatno motivisala
svoje radnike. Zbog velikog broja
smena imam i veliki broj zaposlenih, ali nažalost, poreska uprava
ne nudi nikakve olakšice, pa jedva
uspevam da im obezbedim plate,
ali ne i zaslužene povišice, žali se
Snežana.
Radnja najveći pazar ostvaruje
kada su druge u njenoj blizini
zatvorene. Pored radnog vremena, Snežana objašnjava da
joj u prilog ide i sama lokacija
zahvaljujući kojoj ima solidan
promet. Bez obzira na neposrednu blizinu nekoliko Maxi
marketa, DM-a, Lilly-a, i Kalenić pijace, Snežana ima svoje stalne mušterije, ali i veliki
broj „slučajnih prolaznika”,
zahvaljujući prometnoj saobraćajnici i autobuskoj stanici
ispred samog ulaza u radnju.
Kako gotovo svi trgovci u
maloprodaji osećaju posledice oslabljene kupovne moći
stanovništva, ni vrednost prosečne potrošačke korpe kod
Sneže Stanić ne prelazi 250
dinara. Najbolje se prodaju hleb
i mleko, a od skoro i novine i cigarete, mada je tu zarada mala
jer je i marža niska i ograničena. Pazar nam je drastično opao
i otkad je uvedena uredba o zabrani prodaje alkohola posle 22 h,
primećuje Snežana. Kako bi
mušterijama što više izašla u
susret, uvela je i odloženo plaćanje do 40 dana.
Mali trgovci i veliki lanci
U radnji od 60 kvadratnih
metara zastupljene su gotovo
sve robne marke kroz više od
6.000 artikala, od prehrambenih proizvoda do potrepština
za kuću, ali i dobrog asortimana svežeg voća i povrća.
Proizvodi na police uglavnom
stižu iz veleprodaje, a vlasnica
ih bira isključivo osluškujući
i prateći želje i navike svojih
kupaca. Zato i smatra da se
dosta uspešno opire pritisku
komercijalista koji su, kako
kaže, sve agresivniji i nasrtljiviji, a vrlo često uz njenu porudžbinu dodaju i proizvode
po sopstvenom nahođenju i
računici. Sa druge strane, saradanju sa dobavljačima ocenjuje
kao korektnu, jer su spremni
da izađu u susret u vezi sa rokovima naplate i eventualnim
povraćajem robe. Iako sama nabavka robe nije problem, dodaje
Snežana, dosta boli činjenica da
veleprodaja ima cene sopstvene
maloprodaje, pa onda mi, sitniji
trgovci, moramo da se uklapamo
sa maržom, koja je i inače niska
da ne bismo štrčali u očima potrošača. Vlasnica ipak smatra
da je veliki trgovinski lanci,
iako imaju povoljnije cene, ne
ugrožavaju jer odlazak u veliku
trgovinu podrazumeva i trošak
za gorivo koji je često jednak
razlici u cenama nekih artikala
u maloj radnji.
Nema predaje
Na kraju razgovora, Snežana
poručuje da će uporno gajiti
svoj optimizam. Biće teško, ali
opstaćemo, zahvaljujući porodičnom zalaganju i podršci. Mislim
da male radnje, poput moje, nemaju neku naročitu perspektivu u
ovakvim vremenima, ali mi smo
spremni da se borimo do kraja.
Neću dozvoliti, ni zbog sebe, ni
zbog porodice, ni zbog svojih zaposlenih, da toliko rada, truda i
energije uložene svih ovih godina
propadne tek tako.

58
mart 2012 www.instore.rs
komšijski dućan: reč po reč
Vlasnici malih radnji u Srbiji za InStore magazin govore o problemima sa kojima se
susreću u poslovanju i o tome kako vide svoju budućnost.
Kvalitet uslov za
opstanak
Franšiza kao
perspektiva
Vlasnik: Milorad Đurić
Vlasnik: Nemanja Popović
Naziv radnje: STR Đorđe Prehrana
Naziv radnje: STR San
Adresa: Novo Naselje bb, Šimanovci
Adresa: Niška 52, Beograd
Godina otvaranja radnje: 1999.
Zaposlenih: 2
Godina otvaranja radnje: 2002.
Kvadratura: 50m
Kvadratura: 28 m2
Broj kasa: 1
Broj kasa: 1
Prosečna potrošačka korpa: 250 dinara
Prosečna potrošacka korpa: 400 dinara
Za mene, kao i za većinu vlasnika malih
trgovačkih radnji širom Srbije, opstanak
u današnje vreme prava je umetnost.
Dovijam se na sve moguće načine ne bih
li održao kakav-takav promet i prihode.
Ugrožavaju nas trgovački lanci jer nude
povoljnije uslove, razne akcije, a naravno i bolji izbor. Komšije iz naselja danas
radije odlaze u veće, nedeljne nabavke,
uglavnom u Tempo, što je njima ušteda
novca, ali i vremena. Mislim da je naš opstanak moguć samo uz dobru i kvalitetnu
uslugu i bolju operativnost, i ja upravo
time i pokušavam da se izborim za svoje
mesto na tržištu. U nastojanju da povećam i održim broj mušterija, trudim se da
stalno širim asortiman i držim pristojne
cene, a uveo sam i do 90 dana odloženog plaćanja. Na sreću, radnju vodim
sa porodicom, pa je održavamo zajedničkim radom i trudom. U našoj neposrednoj blizini je nekoliko velikih firmi,
fabrika i filmski studio, pa se svakodnevno traže namirnice poput hleba, peciva,
mlečnih i suhomesnatih proizvoda, ali
i voća, slatkiša i osvežavajućih napitaka. I
naravno, uvek srdačno dočekujemo mušterije, pa nam se rado i vraćaju, a kada je
lepo vreme, mnogi vole i da posede pod
tendom ispred radnje. To je ipak vrsta zadovoljstva koja je svojstvena samo malim,
lokalnim trgovinama, i naše mušterije to
vole.
Hrana je sve skuplja, a opšta besparica sve prisutnija, pa se i u korpi mojih
mušterija sada nalaze samo najosnovnije životne namirnice. Najviše se prodaju hleb, mleko, konditorski proizvodi
i voće. To meni, kao i većini mojih kolega širom Srbije, zaista predstavlja najveći problem u poslovanju. Komšije imaju
i mogućnost da pazare u obližnjem Maxi
i Idea supermarketu, pa mi svaki dan
predstavlja borbu sa konkurencijom.
Ipak, ja se trudim da iskoristim prednost
koju male, privatne radnje imaju u odnosu na velike lance, a to je intimniji odnos
sa potrošačima. Ljubaznost mojih zaposlenih, brzina i kvalitet usluge, osluškivanje potreba mušterija i odgovaranje na
njihove zahteve u najkraćem mogućem
roku dosta doprinose održavanju prometa i drže radnju na „dobrom glasu“. Iako
su vremena teška i nezahvalna, mislim
da bih za 10 godina mogao da proširim
svoje poslovanje otvaranjem novih prodajnih mesta, a eventualna franšiza sa većim lancima bi mi definitivno omogućila
mnogo bolju poziciju na tržištu. U nekim drugim evropskim zemljama, poput
Velike Britanije, država štiti samostalne
trgovce, ali to kod nas, nažalost, nije slučaj. Srbija je zemlja specifičnih zakonskih
okvira, i ovde su mali privatnici u senci
velikih lanaca. Zato mislim da bi neka
vrsta udruživanja sa njima mogla da
obezbedi i naš opstanak.
2
Zaposlenih: 4
Program
lojalnosti
Vlasnik: Dragan Jović
Naziv radnje: Sprint market 3
Adresa: Trg bratstva i jedinstva 6/1,
Vranje
Godina otvaranja radnje: 2010.
Zaposlenih: 10
Kvadratura: 200 m2
Broj kasa: 2
Prosečna potrošacka korpa:
300–500 dinara
Dobar asortiman, svakodnevne akcije i
usluga na najvišem nivou imperativ su
svakom trgovcu koji želi ozbiljno da se
bavi ovim poslom, a u teškom vremenu u
kakvom sada živimo, oni su i neophodni
za opstanak. Narod ima sve manje novca,
i izdvaja ga samo za osnovne namirnice
i kućne potrepštine, a konkurencija, naročito kroz velike trgovačke lance, nikad
nije bila izraženija. Samo u neposrednoj
blizini mog marketa nalaze se Idea, trgovina na veliko i malo „Ljubisavljević“,
kao i veliki broj samostalnih radnji. Ja se
trudim da pridobijem i zadržim mušterije tako što brzo odgovaram na njihove
zahteve i redovno nudim popust na proizvode, a upravo to, kao i brže implementiranje svih inovacija, smatram svojom
najvećom prednosti u odnosu na druge
trgovine u okolini. Mi se svake nedelje
reklamiramo na lokalnoj televiziji, RTV
Vranje, imamo mesečne flajere sa svim
ponudama i akcijama, a oformili smo i
Klub prijatelja (Friendly Club) koji sad
već broji više od 5.000 članova. Svakodnevno upisujemo nove članove, a lojalnim potrošačima nudimo pogodnosti
u vidu vaučera – za kupovinu od 9.000
do 19.000 din. vaučer od 500 din., od
19.000 do 29.000 vaučer od 1.000 din.,
i preko 29.000 din. vaučer od 2.000 din.
Naše kupce takođe informišemo i putem
sms-a o akcijama. Trudiću se da u narednoj deceniji izrastemo u najveći trgovinski lanac na jugu Srbije.
60
mart 2012 www.instore.rs
noviteti za police
JeLeN FReSH GReJPFRUT
Proizvođač:
Apatinska pivara Apatin
Proizvođač:
Apatinska pivara Apatin
ISKON, SUNCOKReTOVO
ULJe
Proizvođač: Victoriaoil
Distributer: Viva 92, Voće Promet,
Mercator, Delhaize…
POP CORN 3-PACK
Proizvođač: Natais, Francuska
Distributer: AWT international
VODA VRNJCI,
NeGAZIRANA SA
SPORTSKIM ZATVARAčeM
Proizvođač:
Voda Vrnjci
STAROPRAMeN
PROMO PAKOVANJe 5+1
Proizvođač:
Apatinska pivara Apatin
SKOVIN MAKeDONSKO
BeLO 3L
Proizvođač: Skovin AD,Makedonija
Distributer: Core Distribution
NATUReL LeMONINALIMUNOV SOK
Proizvođač: Polenghi, Italija
Distributer: AWT international
HeLLO! VOćNI NAPICI SA
MeHURIćIMA
Proizvođač: Fruvita
NATUReL MUSLI SNACK
Proizvođač: Semix Pluso, Češka
Distributer: AWT international
BeLA VODA ReD 2010
Proizvođač: Vinarija Tikveš
Distributer: Knjaz Miloš
JeLeN STRONG
ŠARAC
Proizvođač: Vinarija Tikveš
Distributer: Knjaz Miloš
PILSPLUS RADLeR
Više o proizvodima i
marketing podršci na
www.instore.rs
Proizvođač: United Serbian Breweries
mart 2012 www.instore.rs
Syoss bez silikona za
profesionalnu negu
kose
Proizvođač: Henkel Srbija
Distributer: MD International
Mlečna čokolada
premium
Proizvođač:
Nelly
Gliss za volumen
i oporavak kose
Proizvođač: Henkel Srbija
Distributer: MD International
Nelly Kids čokolada
Proizvođač:
Nelly
Nivea Body Pure &
Natural, krema
za zatezanje kože
Proizvođač: Beiersdorf
Distributer: Beiersdorf
Proizvođač: Wrigley Confections ČR Češka
Distributer Srbija: Nelt CO
Distributer Crna Gora: Neregelia
Pure & Natural, noćna
krema za normalnu
i mešovitu kožu
Pralina mleko/
lešnik sa mlečnom
čokoladom
Bući-bući sokovi
Proizvođač: Fresh&Co
Distributer: Coca-Cola Hellenic
Orbit Mints
Orbit White Fresh mint
Proizvođač: Wrigley Poljska
Distributer Srbija: Nelt CO
Distributer Crna Gora: Neregelia
Proizvođač: Wrigley Poljska
Distributer Srbija: Nelt CO
Distributer Crna Gora: Neregelia
Glade Discreet Décor
Proizvođač: SC Johnoson
Distributer: Delta DMD
Proizvođač: Bavaria NV, Holandija
Distributer: Comp comerc
Proizvođač:
Nelly
Proizvođač: Beiersdorf
Distributer: Beiersdorf
Orbit Drops Wild Fruit
Bavaria Radler
Duck Multi Action
WC osveŽivaČ
Proizvođač: SC Johnoson
Distributer: Delta DMD
61
62
mart 2012 www.instore.rs
Dve glavne komponente državnog prihoda
na nivou svih članica EU su porez - 50,2% i
doprinosi - 28,7% (Eurostat, godišnjak 2011.)
iz četiri ugla
Pogledi na evropsku
budućnost Srbije
Spremni za
novu tržišnu
„utakmicu“
Veronika Punčeva,
generalni direktor,
Metro Cash & Carry
Srbija
S
tatus kandidata za ulazak u EU
predstavlja signal postojećim i
potencijalnim investitorima da će
Srbija nastaviti da stvara privredni
ambijent koji je dobro zakonski regulisan
i omogućava podizanje standarda poslovanja. Ovo je presudno i za sektor trgo-
Nespremna
privreda
Slobodan Vukajlović,
generalni direktor,
Metalac-Proleter
M
islim da je dobijanje statusa
kandidata u Evropsku uniju za
Srbiju stiglo prekasno. To je
proces koji je trebalo započeti
pre 10 godina, kada je bio aktuelan u celoj Evropi. Pri tom osnovni uslovi za dobijanje statusa nisu ispunjeni, a to su pre
vine, gde je od velike važnosti da postoje jasna pravila poslovanja kako bi jačala
konkurencija što je, na kraju svega, najbolji generator nižih cena, bolje usluge i višeg kvaliteta. Dobra regulativa doprineće
transparentnom poslovanju, i sigurno uticati na povećanje poštovanja ugovornih
obaveza u vezi sa plaćanjima, isporukama
i kvalitetu robe. Nastavak procesa približavanja EU podrazumeva da će Srbija
prihvatiti i postojeće standarde vezane za
kontrolu kvaliteta proizvoda, sertifikaciju
proizvodnih procesa i najvišu zdravstvenu i tehničku ispravnost. Ovaj proces za
srpske firme predstavlja neminovnost, a
beneficije koje će proizvođači imati daleko su veće od napora koji se na tom putu
moraju učiniti: proizvođači će biti konkurentniji i uspešniji, a tržišni vidici će im se
naglo proširiti i na tržišta regiona i čitave
Evrope.
Metro Cash & Carry kao jedna od najvećih svetskih trgovačkih kompanija vrlo
svega, uspešna privatizacija, visok nivo
direktnih stranih investicija, visoka stopa zaposlenosti, iskorenjena korupcija u
državnim službama i privredni kriminal.
Privreda sa visokom stopom nezaposlenosti, niskom produktivnošću, i pri tom,
visokom stopom kriminala i korupcije
apsolutno je nespremna za to.
Naša očekivanja su da će period prilagođavanja doneti samo gomilu administracije, propisa i novih zakona prepisanih
iz EU pod oznakom “hitno”, a koji će za
mnoge naše firme uključujući tu, naravno,
i trgovine biti nepremostive prepreke. U
Srbiji postoji dosta dobrih i uspešnih proizvođača kao Metalac, koji su odavno već
u Evropskoj uniji i od kojih treba učiti.
Mi u sektoru trgovine očekujemo da
će status označiti ulazak jakih trgovačkih lanaca, jer im i Vlada Srbije svojim
Uredbama zdušno otvara prostor. Tako-
dobro poznaje kakve sve prepreke leže u
ovoj velikoj tržišnoj utakmici. Zato smo
odlučili da svoje znanje i iskustvo podelimo sa našim kupcima i dobavljačima.
Da bi lakše savladali ovu tranzicionu fazu
pokrenuli smo specijalne programe za
unapređenje poslovanja naših kupaca koji
će im omogućiti da se dodatnim znanjem
i kvalitetom izbore za što bolje mesto
na tržištu. Na primer, projektom “Moja
radnja” pomažemo malim trgovinama da
uspešno pariraju velikim maloprodajnim
lancima. Kroz program privatnih robnih
marki, omogućavamo našim dobavljačima da lakše savladaju process sertifikacije,
lakše plasiraju svoje proizvode na tržišta
koja do sada za njih nisu bila dostupna,
kao i da ostvare velike uštede u pogledu
razvoja proizvodnih pogona. Kao rezultat
saradnje, Metro Cash & Carry trenutno
izvozi i prodaje proizvode iz Srbije u 9
evropskih zemalja (Bugarska, Austrija,
Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Češka,
Slovačka, Ukrajina, Moldavija).
đe, upravo preko ovih lanaca očekujemo
upliv robe iz uvoza po izuzetno niskim
cenama i gušenje domaće proizvodnje
i domaćih proizvođača, koji su nama lokalnim trgovcima bili strateški dobavljači. Moje pitanje glasi: Imamo li mi u Srbiji
dovoljno platezno sposobnih kupaca za ovakve sisteme i može li svaki građanin Srbije
priuštiti sebi jednom mesečno kupovinu u
ovakvim trgovinskim formatima? Mislim
da nemamo i da je tu, pre svega, šansa
za nas male.
Dobijanje statusa kandidata
u Evropsku uniju za Srbiju
stiglo je prekasno. To je proces
koji je trebalo započeti pre 10
godina, kada je bio aktuelan
u celoj Evropi.
mart 2012 www.instore.rs
Period
vedrije
perspektive
Mitja Janežič,
generalni direktor,
Alca trgovina
S
tatus kandidata, koji je Srbija upravo dobila, je od izuzetne
važnosti za zemlju, jer šalje jasan
signal zemljama investitorima da
su sada njihove invesiticije još sigurnije.
Do sada su u Srbiju uglavnom investirale zemlje “komšije” i zemlje koje Srbiju
tradicionalno znaju ili im predstavlja interesnu sferu. Dobijanjem kandidature
za članstvo u EU i početkom pregovora, strane investicije će se povećati i od
strane zemalja koje Srbiju do sad nisu
Izvoz u EU –
strateški cilj
Milan Grujić,
generalni direktor,
Mlekara Subotica
D
obijanje statusa kandidata za
članstvo u Evropskoj uniji je pozitivna i dobra vest, koja nam daje
nadu da će se pravi efekti te odluke materijalizovati u narednom periodu.
Poznato je da se najveći deo EU budžeta
odnosi na poljoprivredu, pa je za očekivati da će i Srbija u narednim godinama
na pravi način iskoristiti svoju poziciju
kandidata za članstvo u EU, tj. činjenicu
videle kao zemlju pogodnu za investiranje. Investicije u Srbiju znače povećanje
proizvodnje, radna mesta i povećanje
izvoza na svetska tržišta, a to opet znači
priliv deviza, manji deficit, stabilniji dinar i bolju ekonomsku klimu. Za prilagođavanje EU normativima na područjima trgovine, ekonomije, poljoprivrede
i ostalih grana, a posebno sudstva, biće
potrošeno mnogo energije i vremena.
Taj proces može da bude kraći ili duži,
sve zavisi od odlučnosti i usklađenosti
rada vlade i partija, spremnosti na kompromise, volje pojedinaca i organizacije
samog rada oko prevođenja i sređivanja
celokupne dokumentacije, koja se može
meriti u tonama.
Alca trgovini kao većem distributeru
robe široke potrošnje, pa i ostalih asortimana, u interesu je približavanje Srbije
ka EU. Za nas to znači pojednostavljivanje procedure uvoza, smanjivanje povezanih troškova, veću pravnu sigurnost i
preglednost poslovanja, a time i smanjenje cena na policama. Kao primer, navodim hranu za bebe HiPP, koja je 100%
organic sertifikovana i koja prolazi rigoroznu kontrolu kvaliteta u EU. Naša dr-
63
žava te sertifikate ne priznaje, pa je tako
potrebno da kod svakog uvoza uzorkujemo i dajemo na analizu svaki uvezeni
proizvod. Analiza može ponekad da traje
i do mesec dana, a cene analiza su visoke
i imaju veliki uticaj na cenu proizvoda na
policama. Dodatno, pozitivna stvar približavanja EU je i smanjenje carina, koje
će uticati na smanjenje cena ka potrošaču
i samim tim veću dostupnost kvalitetnih
proizvoda. Verujemo da trgovački lanci
u Srbiji neće dizati svoje marže i da će
benefite pridruživanja EU u vidu manjih
troškova, preneti na krajneg potrošača
kroz sniženje cena. Svi smo svesni, da je
to naša jedina opcija. Sve u svemu, neće
nam ni malo biti lako, ali mislim da nas,
srednje i dugoručno očekuje period pun
izazova, novih mogućnosti, ali i mnogo
vedrije perspektive.
Pozitivna stvar približavanja
EU je i smanjenje carina,
koje će uticati na smanjenje
cena ka potrošaču i samim tim
veću dostupnost kvalitetnih
proizvoda.
da smo poljoprivredna zemlja sa velikim
potencijalom u ovoj oblasti. Takođe, status kandidata je garancija sigurnosti za
strane kompanije i sa njom raste verovatnoća otvaranja novih radnih mesta. To
je šansa i za privrednike, mala i srednja
preduzeća, kao i za našu prerađivačku industriju. Osim toga, za očekivati je i bržu
harmonizaciju/prilagođavanje regulative iz oblasti poljoprivrede sa pravilima
EU imajući u vidu da su danas pojedini
“naši” propisi strožiji od onih u EU, što
ne doprinosi razvoju proizvodnje mleka.
Mlekara Subotica jedina mlekara u Srbiji
koja ima dozvolu za izvoz na tržište EU.
Međutim, izvoznički broj ne garantuje
plasman proizvoda na tržište EU, pošto je
konkurencija na tom tržištu ogromna. To
je velika prilika i izazov da se takmičimo
sa najvećim i najboljim proizvođačima, ali
je potrebno još truda i vremena da bismo
ostvarili velike količine.
Dobra konkurencija je zdrava
stvar za svako tržište. Bez dobre konkurencije nema ničega
da vas gura da budete bolji,
veći, kvalitetniji. Konkurenciju
nikada ne treba potcenjivati,
ali ni precenjivati.
Da bi danas uspešno poslovala, svaka
kompanija mora pre svega da prati svetske
trendove, a to je naš primarni cilj. Fokus
nam je razvoj, modernizacija i brend inovacija. Dobra konkurencija je zdrava stvar
za svako tržište. Bez dobre konkurencije
nema ničega da vas gura da budete bolji,
veći, kvalitetniji. Konkurenciju nikada ne
treba potcenjivati, ali ni precenjivati.
Važna je i činjenica da proizvodnja mleka/poljoprivreda nisu mesto za improvizaciju, stihijske i jednokratne mere/odluke, već je potrebno definisanje dugoročne
strategije koja će se kontinuirano i dosledno sprovoditi, što po pravilu mora doneti
dobre rezultate pošto se stvara ambijent
u kome proizvođači mogu planirati svoje
aktivnosti za nekoliko narednih godina.
64
mart 2012 www.instore.rs
istraživanje
Tajna kupovina – metoda za merenje, evaluaciju i izveštavanje o kvalitetu pruženih usluga
Put do zadovoljnih potrošača
Čitajući izveštaje tajnih kupaca kompanije imaju priliku da saznaju šta se zaista događa na prodajnim
mestima, kako se zaposleni ponašaju prema kupcima i na koji način predstavljaju proizvode
date kompanije. Tradicionalno najveći korisnici ove metode jesu sektori u kojima vlada najveća
konkurencija – maloprodajne kompanije, trgovački lanci, banke i druge finansijske institucije
Autor: Masmi agencija, www.masmi.com
D
anas, u vreme sve veće konkurencije, često je upravo kvalitet
usluge skrivena prilika i izvor
prednosti nad konkurentima.
Vrhunska usluga je ključ za veći
broj kupaca, veću prodaju i profit, a time
postaje i temelj za dugoročni uspeh. Kad
su nezadovoljni, samo će četiri odsto kupaca to i reći prodavcu, dok će svi ostali
svoje nezadovoljstvo podeliti sa čak 20
svojih poznanika. Isto tako, kao jedan od
najčešćih razloga prestanka kupovanja
kupci navode nezadovoljstvo ponašanjem.
U vreme kada se očekivanja kupaca povećavaju, a konkurentske ponude vrlo brzo
menjaju, i kada na takve promene treba
imati spreman odgovor, kontinuirano
praćenje sopstvenog kvaliteta usluge metodom tajne kupovine predstavlja veliku
pomoć kompanijama i pruža im siguran
odgovor idu li u pravom smeru.
Šta je „Tajna kupovina“?
„Tajna kupovina“ (Mystery shopping) je
metoda za merenje, evaluaciju i izveštavanje o kvalitetu pruženih usluga. Može
se sasvim opravdano tvrditi da je to najbrži i najefikasnija metoda za prikupljanje
objektivnih podataka o kvalitetu usluga.
„Tajnu kupovinu“ obavljaju tajni kupci, zapravo prethodno obučeni saradnici, koji na zahtev određene kompanije,
igraju ulogu potencijalnih ili redovnih
kupaca. Oni prema unapred definisanim
kriterijumima detaljno i objektivno mere
kvalitet usluge kompanije i/ili njenih
konkurenata i nakon toga izveštavaju o
svom iskustvu na uporediv i konzistentan način. Suprotno opštem mišljenju,
tajni kupci ne predstavljaju zahtevne ni
„teške“ ljude, već prosečne osobe koje
odgovaraju profilu ciljne grupe klijenta.
Njihov posao nije traženje grešaka, već
objektivno izveštavanje o iskustvima i o
svemu što se dogodilo tokom određene
kupovine.
Komunikacija
• Jedan od najboljih načina komunikacije kompanije strategije prena kupcima
Merenje
• Kontinuirano merenje ispunjenja standarda usluge
Razumevanje
• Pruža uvid u postignuće i ponašanje zaposlenih
• Pomaže u postavljanju i ponovnoj evaluaciji postavljenih standarda
Poboljšanje
• Uči zaposlene da budu u većoj meri usmereni na klijenta
• Ima pomoćnu motivacionu ulogu u treningu zaposlenih
Čitajući izveštaje tajnih kupaca, kompanije imaju priliku da saznaju šta se zaista događa na prodajnim mestima, kako
se zaposleni ponašaju prema kupcima
i na koji način predstavljaju proizvode
date kompanije. Firme tako postaju svesne problema pritajenog nezadovoljstva
kupaca, kao i drugih potencijalnih problema, kao što su diskriminacija, krađe,
kvalitet proizvoda, nepoštovanje zakona.
Ujedno, ovakve informacije su im vrlo
korisne i pri edukaciji zaposlenih i kao
sistem nagrađivanja osoblja zaduženog
za prodaju i menadžmenta. U marketingu se ova metoda koristi za nadzor promotivnih aktivnosti, proveru dostupnosti i aktuelnosti promotivnih materijala,
sprovođenje programa lojalnosti, proveru u kojoj meri se nude dodatni proizvodi
kupcu, upoređivanje cena i kvaliteta usluge konkurencije, kao i za praćenje sprovođenja standarda brenda.
Šta merimo „Tajnom kupovinom“?
Tajna kupovina nije isključivo usmerena
na interakciju kupca i prodajnog oso-
blja, već na celokupno iskustvo kupaca
na koje, osim prodajnog osoblja, utiču i
prostor, proizvod, cena, način pružanja
usluge i drugo.
Tajnom kupovinom se meri poštovanje
postavljenih standarda poslovanja određene kompanije kao što su:
• izgled i čistoća prostora,
• uspostavljanje prvog kontakta s kupcima,
• pružanje informacija i davanje saveta
kupcima,
• poznavanje proizvoda,
• prodajne veštine prodavca,
• način postupanja s reklamacijama i pritužbama kupaca,
• poznavanje poslovnih procesa,
• poštovanje propisanih procedura i zakonskih odredbi,
• način promovisanja novih proizvoda,
• uspešnost sprovođenja promotivnih aktivnosti
• stepen nuđenja i način prezentacije vlastite marke,
• brzinu i efikasnost telefonske komunikacije,
mart 2012 www.instore.rs
• prodajni proces preko interneta,
• brzina i kvalitet odgovora kupcima
e-mailom,
• efekti edukacije,
• kvalitet rada distributera, franšiza, hostesa i promotera, kao i svega ostalog
prema potrebi klijenata, s obzirom na
specifičnost njihovog poslovanja.
Koja je korist „Tajne kupovine“?
Postojeći korisnici „Tajne kupovine“ kao
glavni razlog za njenu primenu najčešće
navode želju i nužnu potrebu za poboljšanjem kvaliteta usluge. Konkurenciju
najčešće zanima kvalitet usluge kod vas
u odnosu na onu kod njih, a proizvođače
i uvoznike zanima zastupljenost i izloženost njihovih proizvoda i promotivnih
materijala, informisanost o njihovim proizvodima, kako ih prodavci nude i u kojoj
meri preporučuju. Iskustvo im je pokazalo da klasične metode istraživanja zadovoljstva kupaca nisu mogle dati odgovore
koji su im nedostajali, a „Tajnom kupovinom“ dobijaju konkretne rezultate, uviđaju greške koje se ponavljaju, vrednuju
vlastite standarde, uočavaju koje su im
slabe, a koje jake strane da bi na njima
dodatno radili i time stekli još veću prednost nad konkurencijom. U slučaju novih
proizvoda, sprovođenje „Tajne kupovine“ onog trenutka kad je novi proizvod
lansiran pruža brže informacije o tome
kako se proizvod predstavlja na tržištu.
Koristeći ove informacije, proizvođači
mogu brzo reagovati i edukovati prodavce kojima su potrebna dodatna pojašnjenja o osobinama novog proizvoda.
Različite varijante „Tajne kupovine“
Postoji nekoliko uobičajnih varijanti
„Tajne kupovine“, a u zavisnosti od ciljeva klijent odabira onu koja je adekvatna
njegovim potrebama:
• Tajna kupovina – posete tajnih kupaca,
metoda koja se najčešće koristi u maloprodaji, restoranima, hotelima, bioskopima, bankama i sl.
1
2
Utvrđivanje ciljeva
• Šta želimo da
merimo?
• Kako će rezultati
biti korišćeni?
• Tajni pozivi – telefonski pozivi tajnih
kupaca, koji se najčešće koriste za proveru kvaliteta usluga pozivnih centara.
• Tajni web – meri kvalitet kupovine preko interneta, dok Tajni e-mail meri kvalitet korespondencije putem elektronske
pošte, npr. koliko je vremena kompaniji
potrebno da odgovori na pitanje postavljeno putem e-maila i kog je kvaliteta taj
odgovor.
• Benchmarking mystery shopping predstavlja posete i telefonske pozive tajnih
kupaca konkurentskim kompanijama.
Sve što se meri u sopstvenoj kompaniji
može se posmatrati i kod konkurencije
uz nešto drugačija pravila – zadržavanje u
direktnom kontaktu s osobljem vremenski je ograničeno i imena osoblja konkurencije ni u kom slučaju ne smeju biti dostupna. Na ovaj način moguće je ne samo
saznati informacije o kvalitetu usluge,
već i o konkurentskoj ponudi. Koriste je
i proizvođači i distributeri kako bi saznali
na koji način trgovci predstavljaju njihove proizvode u odnosu na konkurentske,
u kojoj meri ih preporučuju, šta ističu kao
njihove, a što kao prednosti konkurencije
i dr.
• Tajna kupovina Business to business
podrazumeva proveru kvaliteta usluge na
poslovnom tržištu putem tajnih kupaca –
pravnih lica. Najčešće su to male kompanije koje šalju zahteve, mere brzinu i
kvalitet odgovora, procenjuju ponude i
dr. Obično se koristi u bankama, lizing i
osiguravajućim kućama.
Ko sve koristi „Tajne kupovine“?
Pogrešna je pretpostavka da metodu
„Tajne kupovine“ koriste samo kompanije koje su u direktnom kontaktu s krajnjim kupcima. „Tajnu kupovinu“ koriste
svi oni kojima je stalo do svojih kupaca
i koji nadziru i mere kvalitet sopstvenih
poslovnih procesa radi kontinuiranog
poboljšanja kvaliteta usluge.
Najveći korisnici ove metode tradicionalno su sektori u kojima vlada najveća
3
Dizajn i plan
programa
• Dizajniran za
potrebe klijenta
sa obzirom na
specifičnost
poslovanja,
profil i
motivatore
zadovoljstva
njihovih klijenta
4
5
Dizajn upitnika
Logistika/
Upravljanje
posetama
Izveštavanje i
povratne
informacije
Standard usluge
+
Programi za
trening i obuku
zaposlenih
+
Naša baza
pitanja iz
predhodnih
programa
• Izbor
odgovarjajućih
Tajnih kupaca
• Detaljni
scenariji
• Instruktaža i
trening
• Plan poseta i
rotacija
• Kontrola
kvaliteta
• Povratna
informacija
• Brzo i
detaljno
izveštavanje
nakon svake
završene
posete
• Vrhunski
softverski
sistem
podrške
65
konkurencija – maloprodajne kompanije,
trgovački lanci, banke i druge finansijske
institucije, saloni i servisi automobila,
benzinske stanice, razni proizvođači i
distributeri, pozivni centri, državne ustanove, franšize, hoteli, restorani, objekti
brze hrane, parfimerije, prodavnice odeće i obuće, bioskopi i kurirske službe.
U poslednjih nekoliko godina „Tajna kupovina“ je postala ključna metoda koju
koriste mnogi proizvođači da bi saznali
šta se zaista događa u maloprodaji iako
nemaju sopstvena prodajna mesta. Oni
ulažu mnogo vremena, truda i novca za
programe edukacije zaposlenih u maloprodaji koji predstavljaju i prodaju njihov
proizvod. Ulažu u prodajne materijale,
test proizvode kako bi privukli potencijalnog kupca. No, jedino uz pomoć
„Tajne kupovine“ mogu saznati ima li i
u kolikoj meri njihov trud i ulaganje pozitivnih efekata na ono što se događa u
onom ključnom trenutku interakcije između zaposlenih u maloprodaji i potencijalnih kupaca.
O kompaniji
MASMI Beograd je osnovan početkom
2001. godine i danas iza sebe ima više
od 800 uspešno izvedenih projekata i
300.000 urađenih intervjua u regionu.
Koristimo različite tehnike istraživanja
– papir i olovka, CATI (telefonski intervjui), CAPI (intervjui uz pomoć računara), CAWI (intervjui putem interneta)
itd. – da bismo došli do što kvalitetnijih
rezultata.
MASMI tim sastoji se od iskusnih, talentovanih istraživača koji u saradnji sa
konsultantima sa internacionalnim iskustvom pruža kompletnu uslugu u oblasti
istraživanja – od dizajna upitnika i scenarija, do interpetacije rezultata, i, što je
najvažnije, konkretnih strateških preporuka i saveta za unapređenje nivoa usluga.
Svako istraživanje pažljivo se planira da
bi se u potpunosti prilagodilo potrebama
klijenta, a dugogodišnja saradnja kako sa
malim, tako i sa velikim međunarodnim
kompanijama omogućava nam potpuni
uvid u potencijal, ali i ograničenja metode „Tajna kupovina“.Više od 250 obučenih tajnih kupaca širom Srbije čini našu
mrežu anketara različitog socio-demografskog i ekonomskog statusa.–Oni su
odgovorni, pouzdani, objektivni, skoncentrisani na detalje; oni poštuju zahteve
i rokove, i pomažu nam da na što bolji
način ocenimo kako se vaši zaposleni
ponašaju prema vašem najdragocenijem
kapitalu – vašem kupcu.

66
mart 2012 www.instore.rs
periskop
čuDna računiCa
Tajne igre
sa javnim dugom
autor: Milan Ćulibrk, urednik u nin-u
V
lada Srbije uspela je „preko
noći“, za samo mesec dana, da
smanji javni dug zemlje ispod
zakonskog maksimuma od
45% bruto domaćeg proizvoda! Za ovu vest bi u normalnim uslovima
svaka vlada, pa i kabinet premijera Mirka
Cvetkovića, zaslužila sve pohvale. Ovoga
puta, međutim, nema ni jednog razloga
za to. Naprotiv.
O čemu se radi? Obaveze države prema
domaćim i stranim poveriocima nisu,
naime, uopšte smanjene. Čak su simbolično porasle, sa 14,46 milijardi evra u
decembru prošle na 14,47 milijardi evra
u januaru ove godine. No, iako je javni
dug uvećan za 10 miliona evra, prema
računici Ministarstva finansija, njegov
udeo u bruto domaćem proizvodu (BDP)
smanjen je sa 45,1 na 43,2%!?
Nema sumnje da bi Mladen Delić, jedan
od najpoznatijih fudbalskih komentatora
sa prostora bivše SFRJ, ovakvu računicu
prokomentarisao u svom stilu, kao kada
je fudbalska reprezentacija SFRJ postigla
odlučujući gol u poslednjim sekundama
utakmice. „Ma ljudi moji, je li to moguće? Prava ludnica!“, uzvikivao je legendarni Mladen Delić.
I računica Ministarstva finansija Srbije je „prava ludnica“. Ili je neko u Vladi Srbije zaslužio Nobelovu nagradu za
matematiku, ili u njihovim proračunima
nešto „debelo“ ne štima. Cinici će reći
da je pre neko makroekonomske bilanse
toliko „štimovao“ da se malo preigrao.
Ako jeste, onda je možda i to deo razloga
zašto je Međunarodni monetarni fond iz
predostrožnosti prekinuo aranžman sa
Srbijom. I MMF je „iz predostrožnosti“
zahtevao da pre povlačenja sledeće tranše
kredita Vlada Srbije rebalansom budžeta
smanji prekomernu potrošnju.
No, umesto štednje, koju je početkom
marta na Biznis forumu na Kopaoniku
I računica Ministarstva
finansija Srbije je „prava
ludnica“. Ili je neko u
Vladi Srbije zaslužio
Nobelovu nagradu za
matematiku, ili u njihovim proračunima nešto
„debelo“ ne štima.
premijer Cvetković teška srca najavio i
to samo dva meseca pred izbore, bilo je
mnogo lakše veštački „naduvati“ BDP.
Kako drugačije objasniti da je prošle godine, uz procenjeni privredni rast od 2%,
BDP Srbije, prema računici Ministarstva
finansija, povećan sa 29,02 na čak 32,99
milijardi evra!
Samo jedan digitron, onaj koji koriste u
Ministarstvu finansija, pokazuje da je to
rast od dva odsto. Svi ostali pokazuju da
se radi o povećanju BDP-a u evrima za
13,68 procenata! Cinici kažu da će pre za
toliko do kraja godine oslabiti dinar.
Tu, na žalost, nije kraj finansijskoj „gimnastici“. Suprotno opštem uverenju
građana da od izbijanja krize žive sve lošije, njihov je standard, opet prema računici Ministarstva finansija, osetno porastao u protekle dve godine, jer je BDP po
stanovniku povećan sa 3.981 na čak 4.543
evra. Ako je to već tako, postavlja se pitanje zašto onda predsednik Boris Tadić i
premijer Cvetković tvrde da će Srbija u
dogledno vreme izaći iz krize. Najkasnije
krajem ove ili početkom naredne godine.
Pa, kakva kriza, ako je „po glavi“ svaki
stanovnik Srbije u 2011. imao na raspolaganju 572 evra više nego godinu dana
ranije? Pa, malo li je 50 evra mesečno?
Biće da je ovih povišica, ipak, bilo samo
u papirima Ministarstva finansija i da su
one imale jedini cilj da se poveća obim
moguće javne potrošnje u ovoj godini.
Na stranu što bi ovi podaci posebno mogli da „razgale“ penzionere, koji još pamte kako su „po glavi“ u septembru 2008.
dobili jednokratno povećanje penzija za
10%, a sada u evrima dobijaju između 20
i 30% manje nego pre povišice!
Ipak, nije sve tako crno. Da je nekome u
Vladi palo na pamet da BDP za ovu godinu projektuje na 50 milijardi evra, sada
bi nam javni dug bio manji od 29 %. Ni
tada se niko u Nemanjinoj 11 ne bi osvrtao na tvrdnje Narodne banke i Fiskalnog saveta da je javni dug iznad zakonskog maksimuma i da se mora smanjivati.
Ih koliko bi tek tada pojedini funkcioneri
mogli dodatno da zadužuju državu. I da
još više zamajavaju građane kako Srbija nije prezadužena i kako nam ne preti opasnost od grčkog scenarija. Bar do
majskih izbora, a posle kako bude. Uostalom, većinu i sadašnjih i bivših ministara zaista ne brine ko će i kako vraćati
te dugove. U suprotnom, ne bi nam se
stalno ponavljale iste greške da se zajmovi, ako već moraju da se uzimaju, koriste
za potrošnju, a ne za investicije u infrastrukturu, bez koje će sve manje stranaca
želeti da investira u Srbiju.
ce
oć
tri
Tri
m
n e fl
e
e k s i b il n
oš
Iznenađujuće
glatko brijanje!
WWW.BICWORLD.COM
Ovlašćeni distributer:
Žorža Klemansoa 39, 11158 Beograd, Srbija, Tel/fax: +381 11 2769114
68
mart 2012 www.instore.rs
periskop iz regiona
Pogled iz Slovenije
Značaj
informacione
tehnologije
Autor: Prof. dr Bogomir Kovač
T
rendovi u trgovini u poslednjih dvadeset godina radikalno su se promenili, a nastaviće da se menjaju i u
budućnosti. Preovlađuju tri pravca. Prvi
zadržava tradicionalni pristup prodajnom
prostoru i putu do kupca, kao i sređenost
polica po nekom smislu, i stavlja akcenat
na moderne logističke i tržišne načine
privlačenja kupaca. Drugi pravac se vezuje za mogućnosti e-trgovanja, sveobuhvatne elektronske medije, nove i drugačije
prodajne mogućnosti, kao i promenjene
navike kupaca. Treći pravac predstavlja
kombinaciju prva dva, u njemu prodajni
prostor dobija novo značenje, dodir sa
kupcem sadrži i emotivnu notu , a novi
informacioni pristupi omogućavaju drugačiju segmentaciju kupaca i usmereno
trgovanje.
Koji od njih nam donosi prednost u odnosu na konkurente?
Poslovnih modela u biznisu je mnogo i
teško je reći koji je pravi. Prednost u odnosu na konkurente možete ostvariti ukoliko ste najbrži u osrednjem toku, ili ako
tražite svoju priliku u koracima protivnika
kao drugi na potezu. Digitalizacija trgovinskog poslovanja i e-trgovanje uvedeni
su devedesetih godina prošlog veka. Danas se u Americi čak 9% ukupne prodaje
odvija putem interneta, u EU nešto iznad
7%, a u azijsko-pacifičkoj regiji 3%. Na
globalnom nivou, e-trgovina čini petinu
ukupne prodaje.
Za ovakav preokret ključne su tri stvari: upotreba informacione tehnologije,
kompleksnija slika o kupcima i izraženija emocionalna nota e-biznisa. Američki
lanci Walmart i Target u ovom trenutku
oko 2% prodaje vrše preko interneta, iako
Pogled iz Hrvatske
će Amerikanci do 2015. godine skoro u
potpunosti biti povezani preko pametnih
telefona (smart phone) . Tradicionalni trgovci služe se inovativnim tehnologijama
za praćenje kupovnih navika svojih mušterija, ali su manje spremni da, uz pomoć
e-tehnologije, i tradicionalnu kupovinu
učine uzbudljivijom.
Danas nema nikave sumnje da je Apple,
između ostalog, uspeo i u načinu organizacije svog trgovanja. Oni su došli do zaključka da je sama radnja, kao fizički prodajni prostor, nezamenjiv izvor prodaje.
Na internetu se može biti konkurentan,
naročito po pitanju cena i niskih troškova
distribucije, a prava dodata vrednost leži u
sinergiji fizičke i virtuelne prodaje. Apple
je primer kompanije koja prednost daje
emotivnoj i uzbudljivoj kupovini. Pre nekog vremena New York Times je objavio
priču o tome kako Target detektuje svoje
ciljne grupe kao što su, na primer, žene u
drugom stanju, i kako dolazi do podataka
o mladim majkama i njihovim namerama
vezanim za kupovinu.
A zašto je sve ovo važno? Informaciona
tehnologija omogućava vam, dakle, da
prepoznate želje kupaca i pre nego što se
odluče za kupovinu, a to kupce uvek iznova fascinira. Apple to postiže postepenim
jačanjem marketinških poteza u vezi sa
novim proizvodima, čime svaki put stvara
potrošačku euforiju na globalnom nivou.
Iza globalne tržišne akcije stoji potpuna
individualizacija prodajnog pristupa, a
njega upravo omogućava nova informaciona tehnologija.
Šta je na kraju zajednička poruka svih ovih
primera, i šta moramo uraditi u okolini
kojoj je to još uvek nepoznanica? Za početak se možemo više pozabaviti informatizacijom trgovinskog biznisa. Poređenje
strateških ciljeva, prikupljanje i obrada
kupovnih podataka i njihova upotreba
prilikom prodaje moraju biti srazmerni
Informaciona tehnologija omogućava
vam, dakle, da prepoznate želje kupaca
i pre nego što se odluče za kupovinu, a
to kupce uvek iznova fascinira.
sa investicionim mogućnostima i uvećanjem prodaje. E-poslovanje podrazumeva inovacije i kreativnost, pa ga poverite
mlađim timovima. Trudite se da prodaju
pretvorite u događaj koji ljudima pruža
pravo zadovoljstvo. Sa tog stanovišta, svaka prodaja je probna, a svaki pristup kupcu jedinstven. I da ne zaboravimo, samo
zadovoljni prodavci mogu povećati sreću i
zadovoljstvo svojih kupaca. To ne možete
kupiti, ali zato možete stvoriti.
Investicije –
lek... ali kad
i kako?
Autor: Prof. dr Mladen Vedriš
V
elika depresija koja je potresla svet
od 1929. do 1933. godine savladana je idejom Dž. M. Kejnsa (J. M.
Keynes), koji je prepoznao potrebu kreiranja dodatne potrošnje, koja se može
osigurati investicijama podstaknutim
politikom jeftinog novca (niske kamate),
kao i jednako snažnim podsticanjem javnih radova – naročito u infrastrukturi. U
današnjoj, opet globalnoj krizi, u SADu su zaključili da je veliki broj izuzetno
značajnih infrastrukturnih objekata sagrađen pre više od sedamdeset godina
– kao javne investicije koje su tada masovno zapošljavale, povećavale kupovnu
moć, angažovale niz partnerskih preduzeća – i tako redom, podsticale ukupnu
ekonomsku aktivnost na nacionalnom i
međunarodnom planu.
Kako danas stoji stvar s investicijama, u
svetu, u Evropi, i naravno, u Hrvatskoj?
Na globalnom nivou, naročito u SAD-u,
od 2008. godine značajno je uloženo u
stabilizaciju finansijskog sektora, naročito vodećih banaka. Zatim je na red došao
realni sektor i potpora automobilskoj industriji, ugovori sa avio-industrijom, kao
i fiskalni podsticaji za nove tehnološke
investicije, ali unutar nacionalnih granica. Evropa, odnosno Evropska unija,
odlučno je odreagovala određenom vremenskom distancom. Vodeće ekonomije
Nemačke i Francuske uložile su značajna sredstva u stabilizaciju finansijskog
sektora i automobilske industrije, koja
se uz građevinarstvo smatra pokretačem
ekonomskog rasta, kao i izuzetno važnim
mart 2012 www.instore.rs
69
Pogled iz Bosne i Hercegovine
sektorom za održavanje i rast ukupne zaposlenosti.
I sada – šta je sa nama u Hrvatskoj? Investicije su od polovine devedesetih godina
bile stalno prisutne. Otpočelo je građevinskom obnovom porušenog dela države nakon rata od 1995. do 2000. a zatim
se od 2002. nastavilo sa visokim ulaganjima u izgradnju saobraćajne infrastrukture (procenjuje se da je tu uloženo više
od 7 milijardi evra, i to, naravno, kreditnih sredstava). Novi auto-putevi su nam
svima srcu prirasli. Ali, problem je onaj
finansijsko-bilansni: putarine ni izdaleka
nisu u mogućnosti da podmire troškove održavanja i dospelih rata kredita. I
sada – pravo je pitanje: zašto nisu i kada
će? Zato što logistički stvoren novi ekonomski prostor nije uporedo i razvojno
popunjavan isto tako novim, privatnim
investicijama preduzetničkog sektora.
I sada – kako dalje? Vladine najave novih
investicija u sektoru infrastrukture u svrhu otklanjanja uskih grla su dobrodošle,
ali uz dva bitna ali. Prvo je da se investiciona klima mora u celosti popraviti,
a shodno tome proširiti mogućnosti i na
sektor prerađivačke industrije. Drugo ali
je da više ne postoji novi značajan prostor
za javno zaduživanje. Izvori finansiranja
moraju se vezati za podsticanje green field investicija, uz angažovanje domaćeg
i spoljnjeg privatnog kapitala, koji će
ulagati imajući u vidu profitabilnost tako
ostvarenih ulaganja. Kao što su to učinili u Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Poljskoj... u svojevrsnom interesnom saglasju
i uz aktivnu potporu države na lokalnom
nivou. To je dosta teže i zahtevnije: uredne zemljišne knjige, stručni kadar, realno
radno zakonodavstvo i kvalitetni prateći
javni servisi. Ali tada je to održivi trajni
učinak.
Zapravo, to je jednostavno. Državi od
4,5 miliona stanovnika, dužnoj gotovo
50 milijardi evra, alternative za bolji život njenih građana i nema. Stoga, nije
pitanje – javne ili privatne investicije; jedina dobitna kombinacija su i javne, ali
fokusirane i efikasno upravljane, i privatne, temeljene na ukupnoj konkurentskoj
sposobnosti. Jedino tako, i samo tako,
raste optimizam potrošača, a samim tim
i njihova realna potrošnja.
Počinjem
ovu svoju
priču...
Autor: Kenan Uštović
...
nizašto, bez koristi za sebe i za
druge, iz potrebe koja je jača
od koristi i razuma...Većina nas
prepoznaje ovu rečenicu. Za one koji se
ne mogu setiti, mala napomena, ovako
počinje roman Derviš i smrt, pisca Meše
Selimovića. I zaista, dok pišem ovaj tekst,
razmišljam o njegovoj koristi. Da li je on
sam sebi svrha, ili će pomoći vama. Nadam se da hoće.
Dok postoje porezi, postojaće dve
strane. Oni koji se hrane tim novcem, i
oni iz čijih se usta uzima. Tako je uvek
i bilo, samo što se pre nije uzimalo iz
gladnih usta kao danas.
Razmišljajući o temi na koju ću se osvrnuti ovaj put, jedna se sama iskristalizovala. To je porez na dodatnu vrednost.
Opet priče o povećanju, o diferenciranim
stopama, o hlebu, mleku, automobilima, luksuzu, bogatima i siromašnima. U
našem narodu jedni su za diferenciranu
stopu jer smatraju da ona štiti građane sa
niskim primanjima i smanjuje troškove
domaćinstava koji svojim novcem mogu
zadovoljiti samo osnovne lične potrebe,
a svakako jedan od glavnih razloga jeste
zadržavanje socijalnog mira, ili, pre bih
rekao, socijalne iluzije. Antagonisti su
bili vredniji, pa su ponudili niz argumenata zašto diferencirana PDV stopa nije
dobra za BiH. Neki od tih razloga su:
ugroženost ukupnih prihoda po osnovu
ove vrste poreza, povećanje troškova za
administraciju i uspostavljanje fiskalnog
sistema, slabi rezultati država koje već
primenjuju sličan sistem oporezivanja.
Negde sam pročitao i ovo – ako uvedemo diferenciranu stopu, nećemo više biti
u trendu kakav svet diktira. Mnogi vrsni
istraživači idu i mnogo dublje, pa negativne efekte dele u tri grupe: fiskalne, mikroekonomske i makroekonomske.
Sve analize teraju vodu na svoj mlin. Svi
žele da zaštite svoje interese, a pod interesima mislim prvenstveno na prihode i
gotov novac. Neke velike kompanije u
BiH smatraju da je diferencirana stopa
dobar potez, jer će im olakšati poslovanje. S druge strane, male kompanije,
pogotovo one koje nisu PDV obveznici,
smatraju da će različita stopa dovesti do
povećanja njihovih cena, jer nisu u mogućnosti da odbiju ulazni PDV. Tako sve
postaje jedan začarani krug odnosa za i
protiv, gde svako vuče uže na svoju stranu. Samo se nadam da u jednom momentu uže ne popusti, pa da svi ne osetimo
„silu gravitacije“.
Ali nećemo više detaljno o ovome. Ipak je
u pitanju „visoka“ ekonomija, i ja predlažem da je prepustimo istraživačima. Mi
samo treba da se nadamo da, šta god da se
dogodi, neće, barem ne negativno, uticati na prosečnog stanovnika ove naše, već
ionako siromašne, države. Naše komšije
u Hrvatskoj su povećale svoju stopu sa
23% na 25%. Na internetu se mogu naći
mnogi članci koji govore o kratkoročnim
i dugoročnim prednostima i nedostacima. Neki sektori hvale ovu akciju jer im
se povećala prodaja, drugi je kude jer je
njihova prodaja opala. Ovde se lako može
prepoznati poznata Ciceronova izjava:
U nedostatku argumenata vređaj protivnika. Sigurno postoji i onaj efekat da
„osrednji“ poslovni ljudi, ne znajući zašto njihova kompanija ide u određenom
smeru, smatraju da je najlakše krivicu ili
zahvalnost pripisati spoljnom faktoru.
Pa nek’ dalje Vlada razmišlja šta je činiti kako bi svima bilo bolje. Sve u svemu,
dok postoje porezi, postojaće dve strane.
Oni koji se hrane tim novcem, i oni iz
čijih se usta uzima. Tako je uvek i bilo,
samo što se pre nije uzimalo iz gladnih
usta kao danas. Na kraju, ja uvek volim
da ostavim za razmišljanje i neku poznatu izjavu. Ovog puta izjava glasi: Lenjost
tako polako korača, da je siromaštvo brzo
stigne, Bendžamin Frenklin.
70
mart 2012 www.instore.rs
InKategorija
tEčnOSt Za iSPiranjE uSta
Za zdraviji osmeh
Prvi poznati podatak o tečnosti za ispiranje usta koja je korišćena za lečenje oboljenja
desni (gingivitisa) datira iz 2700. godine pre n.e. tek pedesetih i šezdesetih godina
20. veka dolazi do otkrića dejstva pojedinih aktivnih supstanci na zubni plak, i od tada
dolazi do većeg interesovanja za korišćenje ove kategorije proizvoda
autor: dr Marko živanović, johnson&johnson
T
ečnosti za ispiranje usta predstavljaju veoma važnu kategoriju proizvoda u sklopu oralne higijene. U osnovi postoje
tri različita tipa tečnosti za ispiranje usta. Antibakterijske
tečnosti koje smanjuju broj bakterija u ustima čimesprečavaju
nastanak zubnog plaka, a time i oboljenja desni, i eliminišu neprijatan zadah iz usta. Drugi tip su tečnosti koje sadrže fluoride
i namenjene su jačanju zubne gleđi i prevenciji karijesa. Treći
tip predstavljaju terapijske tečnosti za ispiranje usta koje pomažu u lečenju određenih lezija u ustima. Zahvaljujući modernoj
tehnologiji proizvodnje, danas imamo tečnosti za ispiranje usta
koje imaju višestruku namenu.
tečnosti za ispiranje usta kroz istoriju
Razni preparati za osveženje daha i pranje zuba korišćeni su od davnina. Prvi
poznati podatak o tečnosti za ispiranje usta koja je korišćena za
lečenje oboljenja desni (gingivitisa) datira iz 2700. godine p.n.e. Mnoge stare
civilizacije, uključujući
Egipat, Kinu, Grčku i
Rim, imale su recepte
za slične preparate,
koji su neretko bili i
štetni za zubnu gleđ.
Tek početkom 19.
veka, kada je otkrivena
moderna pasta za zube,
ljudima su postali dostupni zaista efiksani proizvodi za oralnu higijenu.
Jedan od najpoznatijih svetskih brendova, Listerin, formulisan je još 1879.
godine i u prodaji se nalazi i danas. Tek pedesetih i šezdesetih
godina 20. veka dolazi do otkrića dejstva pojedinih aktivnih
supstanci na zubni plak, i od tada dolazi do većeg interesovanja
za korišćenje tečnosti za ispiranje usta.
Sastav tečnosti za ispiranje usta
Tečnosti za ispiranje usta se generalno razlikuju prema njihovim aktivnim supstancama koje su nosioci antibakterijskog dejstva. To mogu biti timol, eukaliptol, heksetidin, metil salicilat,
mentol, hlorheksidin glukonat, benzalkonijum hlorid, cetilpiridinium hlorid, vodonik peroksid reksid i druge. Kao dodatak
često sadrže fluoride i neke druge supstance, da bi im spektar dejstva bio širi. Pored aktivnih supstanci sadrže i rastvarač
(voda ili alkohol), razne zaslađivače (sorbitol, natrijum saharin,
ksilitol), boje, stabilizatore i dr. U zavisnosti od namene i aktivnih supstanci, mogu se koristiti svakodnevno u sklopu oralne
higijene, ili periodično, u određenom vremenskom periodu za
lečenje pojedinih oboljenja i stanja usne duplje.
Budućnost tečnosti za ispiranje usta
Tečnosti za ispiranje usta danas imaju veoma važnu ulogu u
oralnoj higijeni. Naučna istraživanja
su pokazala da dodavanje tečnosti za ispiranje usta svakodnevnom režimu oralne higijene
može drastično pomoći u
sprečavanju nastanka karijesa zuba i oboljenja desni.
U svetu je ova kategorija
proizvoda veoma zastupljena, dok kod nas beleži značajan rast poslednjih godina i
ima veliki potencijal. Procenat
ljudi koji koristi ovu kategoriju
proizvoda u Srbiji i u zemljama u
okruženju je oko 10 %. Poređenja radi,
u ostalom delu Evrope je u proseku oko 30
%, dok u Velikoj Britaniji i SAD-u taj broj prelazi 50 %. Ovo je samo još jedan pokazatelj ogromnog potencijala ove kategorije proizvoda. Hipermarketi,
supermarketi i drogerije predstavljaju ključne lance prodaje
ove kategorije proizvoda. Kod nas se u prodaji nalazi veliki broj
različitih tečnosti za ispiranje usta, poznatih svetskih proizvođača. Neki od proizvoda iz ove kategorije na našem tržištu su
Listerin, Aquafresh, Parodontax, Plax, Curasept i drugi. Ključ
za rast ove kategorije prizvoda se nalazi u edukaciji kupaca i
objašnjenju značaja i koristi koje imaju upotrebom tečnosti za
ispiranje usta. Pozicioniranje proizvoda u bloku oralne higijene, zajedno sa četkicama i pastama za zube, može imati veliki
uticaj. Takođe, razne promotivne i edukativne aktivnosti u prodajnim objektima mogu pomoći da potrošačima približe ovu
kategoriju proizvoda.

72
mart 2012 www.instore.rs
Građani u BiH za prosečnu platu mogu
da kupe 604 vekne hleba ili 563 litra
mleka (Nezavisne novine)
region
CEEMEA BUSINESS GROUP: ANALIZA TRŽIŠTA U REGIONU
Šta se „piše“
komšijama
Rezultati istraživanja CEE Business Benchmarking Survey, koje je sprovela CEEMEA Business Group, daju
pregled ekonomske situacije u prethodnoj godini i prognoze za 2012. na tržištima centralne i istočne Evrope.
U prethodnom broju analizirali smo domaće tržište, a u ovom se bavimo ključnim ekonomskim podacima,
prognozama rasta i trendovima zarade u FMCG sektoru u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini
Kontakt: Nenad Pacek, [email protected]
Slovenija: „Rezanje“ u privredi
Trendovi zarade u FMCG sektoru
Slovenija je u poslednja dva kvartala prošle godine zapala u tehničku
recesiju. I u ovoj godini će osetiti blaži oblik recesije zbog slabljenja
tržišta Evropske Unije i strožijih ekonomskih programa nove vlade.
N
egativni činioci koji sprečavaju brži
oporavak Slovenije jesu oslabljene
banke, dužnička kriza, prezadužena preduzeća, slabije poverenje potrošača, visoka nezaposlenost i mnogo slabije izvozno tržište u evro zoni. Kretanje
prodaje i profita po preduzećima u 2011.
bilo je ispod očekivanja, a 2012. godina
će verovatno biti i lošija. Spoljni dug
iznosi 110% BDP-a. Preduzeća, domaćinstva i vlada će u naredne dve godine
biti prisiljeni da se otarase duga. Bonitetne agencije su loše ocenile fiskalno stanje u Sloveniji. Nova vlada Janeza Janše
prisiljena je na stroge ekonomske rezove.
Ključni ekonomski podaci
Javni dug je, prema međunarodnim standardima, relativno nizak i dostiže 44%,
a sa trenutnom tendencijom, do 2014.
godine će dostići 50% BDP-a (što je još
ispod mastrihtskog praga od 60% i trenutnog proseka u Evropskoj uniji od oko
90%). Pre četiri godine, 2008, javni dug
Slovenije iznosio je 22%. Bruto spoljni
dug je 112% BDP-a, ali direktan spoljni
dug iznosi samo 16% i od te brojke niša
ne ide pod kratkoročni dug. Zato ne očekujemo makroekonomske probleme koji
bi proizašli iz visokog spoljnog duga (bar
ne dok banke ne budu likvidne, što će im
omogućiti Evropska centralna banka), ali
će se pojaviti negativne posledice razduživanja. Proračunski manjak opet je visok i
ove godine će najverovatnije iznositi 5 %.
Prognoze rasta
Privredni rast u Sloveniji, u periodu od 2004. do 2008. godine, u proseku je iznosio 5%. U 2009. BDP
je opao za 8,1% (više od bilo koje
države u EU). U 2010. napredak
je iznosio 1,2%, dok je evro zona
nastavila da slabi. Tako je prosečni
privredni napredak u prošloj godini iznosio tek 0,6%, i to pre svega
zahvaljujući izvozu, dok je domaća scena zabeležila loše rezultate.
Prognoze za 2012. godinu predviđaju pad BDP-a od 0,2%. Domaća
potražnja biće veoma loša.
Tri četvrtine preduzeća u sektoru proizvoda široke potrošnje zabeležilo je rast,
ali uglavnom vrlo mali. Kod jedne četvrtine, u poređenju sa 2010. godinom,
profita gotovo da nije ni bilo. Kod 20%
prehrambenih preduzeća zebeležen je
dvocifren rast, pre svega zahvaljujući lansiranju novih proizvoda.
Slovenija: Prihodi i profiti 2011-12
Slovenija
Svi sektori: prodajne performanse i prikaz
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
Prihod 2011 (Jun)
Prihod 2011 (Dec)
Prihod 2012 (Jun)
Prihod 2012 (Dec)
Svi sektori: prodajne performanse i prikaz
0%
10%
20%
30%
Profit 2011 (Jun)
Profit 2011 (Dec)
Profit 2012 (Jun)
Profit 2012 (Dec)
pad za više od 10%
15-20% rasta
pad od 1 do 10%
20-30% rasta
bez rasta
1 - 5% rasta
više 30% rasta
5 - 10% rasta
10 - 15% rasta
Izvor: CEEMEA Business Group CEE Benchmaring anketa, jun i decembar 2011
Hrvatska: Prehrambeni sektor
najbolje poslovao u 2011.
Skoro 40% kompanija nije uspelo da ostvari rast prodaje, a više
od 40% nije ostvarilo dobit u 2011. godini. Većina njih je u svojim
proračunima predvidela rast u jednocifrenom procentu, i to, pre
svega, strogom kontrolom troškova
H
rvatska će tokom 2012. opet biti u
blagoj recesiji, pa postoji pretnja
da će se dalje smanjivati kreditni
rejting. Domaća potražnja i korporativna prodaja će nastaviti borbu tokom
2012. i 2013. godine zbog sadašnjeg i
73
mart 2012 www.instore.rs
budućeg visokog spoljnog duga, slabljenja izvoznih tržišta i sve veće štednje.
Visoki spoljni dug, koji sada već premašuje stopostotni iznos BDP-a, smanjenje
potrošnje na nivou države, kompanija
i potrošača, rast nezaposlenosti, visoke
kamatne stope, visoka potraživanja između kompanija, nepostojanje fiskalnog
ili monetarnog podsticaja - samo su neki
od faktora koji će sprečiti brži oporavak
privrede i korporativne prodaje u bližoj
budućnosti.
Ključni ekonomski podaci
Spoljni dug sada iznosi 103% BDP-a.
Hronično visok deficit platnog bilansa tokom godina povećao je sam spoljni
dug, mada trenutni deficit za sada nije
problem s obzirom na to da je nastavljen
pad uvoza. Javni dug u ovom trenutku
dostiže gotovo 50% vrednosti BDP-a.
Nova vlada će morati da napravi program štednje tokom 2012. godine. Devizne rezerve trenutno iznose 11,2 milijarde evra, što je za 10% više u poslednjih
12 meseci (ali je zato bruto spoljni dug
nešto veći od 47 milijardi evra). Rezerve
bi se mogle smanjiti u prvoj polovini godine ukoliko Centralna
banka nastavi intervencije protiv
depresijacije.
Prognoze rasta
Hrvatska: Prihodi i profiti 2011-12
Svi sektori: prodajne performanse i prikaz
0%
bez rasta
1 - 5% rasta
više 30% rasta
Izvor: CEEMEA Business Group CEE Benchmaring anketa, jun i decembar 2011
5 - 10% rasta
10 - 15% rasta
90%
100%
Profit 2012 (Jun)
pad za više od 10%
15-20% rasta
pad od 1 do 10%
20-30% rasta
bez rasta
1 - 5% rasta
više 30% rasta
5 - 10% rasta
10 - 15% rasta
Izvor: CEEMEA Business Group CEE Benchmaring anketa, jun i decembar 2011
Ključni ekonomski podaci
Prognoze rasta
pad od 1 do 10%
20-30% rasta
80%
Profit 2012 (Dec)
Prihod 2012 (Jun)
Profit 2012 (Dec)
70%
Profit 2011 (Jun)
Prihod 2012 (Dec)
pad za više od 10%
15-20% rasta
60%
Profit 2011 (Dec)
Prihod 2011 (Jun)
Profit 2012 (Jun)
50%
Nakon pada od više od 7% u peSvi sektori: prodajne performanse i prikaz
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90% 100%
riodu od 2009. do 2010. Hrvatska
je zabeležila rast u 2011. godini, ali
on sigurno nije bio veći od 0.3%.
Dosta domaćih kompanija se nalazi na rubu bankrota, boreći se
sa nenaplaćenim potraživanjima
i nedostatkom obrtnih sredstava.
Uzimajući u obzir značajno smanjenje na turističkoj sezoni.Većina kompanija iz
ključnim izvoznim tržištima, kao i pro- ovog sektora ostvarila je jednocifren
gram štednje, BDP će se verovatno opet rast. Očekivan rast prodaje za 2012.
smanjiti za 1% u 2012. godini. Rast će kreće se između 5% i 10%. Sveukupna
dostignuti 1.2% u 2013. godini, a rast od potrošnja domaćinstava trenutno je za
preko 2% očekuje se tek u 2014. godini. nekih 11 % niža nego tokom 2008. godine. Kompanije koje prodaju premium
Domaća potražnja je još uvek slaba.
proizvode beleže manju prodaju od naTrendovi zarade u FMCG sektoru
vedenog proseka. Diskonti i privatne
Prehrambeni sektor najbolje je poslo- robne marke povećavaju udeo u malovao u odnosu na sve ostale sektore u prodaji. Maloprodaja je porasla za 1%
prošloj godini, ali su rezultati značaj- godišnje, ali je u poslednja dva meseca
no narasli zahvaljujući veoma dobroj doživela oštar pad.
Prihod 2011 (Dec)
Profit 2011 (Jun)
40%
Prihod 2012 (Jun)
Ekonomske osnove bile su mešovite:
javni dug je na nivou od 30% BDP-a,
spoljni dug iznosi 58%, a devizne rezerve
3,2 milijarde evra. Nezaposlenost je na
zabrinjavajućih 43% (24% po podacima
Međunarodne organizacije rada), mada
je veliki broj registrovanih zaposleno u
„sivoj ekonomiji”. BiH je potrebna pomoć MMFa u vezi sa trenutnim deficitom (5,5 % u 2010. i 6,5 % u 2011.), kao
i sa deficitom budžeta. BDP beleži rast
od 5,6% na godišnjem nivou u peBosna i Hercegovina: Prihodi i profiti 2011-12
riodu od 2004. do 2008, ali je pao
za 2,9% u odnosu na 2009. godiSvi sektori: prodajne performanse i prikaz
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90% 100%
nu. BiH je izašla iz recesije u 2010.
ali zabeleženi rast iznosi samo 1%,
dok je procenjen rast od 1,7% u
2011. uglavnom obezbeđen izvoSvi sektori: prodajne performanse i prikaz
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90% 100%
zom u prvih šest meseci.
Profit 2011 (Dec)
30%
Prihod 2012 (Dec)
Industrijska proizvodnja je smanjena, a izvozni sektor beleži
neznatan rast. Ekonomski oporavak ne treba očekivati pre 2013.
kada će biti zabeležen blagi rast od 2%, što je daleko od nivoa rasta
od 5% iz perioda pre krize.
T
20%
Prihod 2011 (Dec)
BiH: 43 % nezaposlenih
okom 15 meseci bez vlade, BiH je
stagnirala jer je državna potrošnja
bila umanjena, a mnogi infrastrukturni projekti zaustavljeni. Ovo je dovelo
i do smanjenja sredstava iz MMF-a. Deficit iz 2011. iznosi 6,5% BDP-a, i ostaće
na nivou od 6% u 2012. Iako prognoze
za 2012. neverovatno liče na rezultate
iz prošle godine, procenjuje se da IT i
FMCG sektor, kao i farmaceutske kompanije, mogu očekivati bolje rezultate
poslovanja u narednim mesecima.
10%
Prihod 2011 (Jun)
Potrošnja je rezultat umerenog rasta priliva novca iz 2011. godine.
BiH je osetila posledice usporava-
nja rasta evropske ekonomije u trećem
kvartalu 2011, a to se naročito odrazilo
na izvozni sektor, pa se taj trend beleži i
do kraja godine. Domaći izvozni sektor
neće izbeći slabljenje na ključnim izvoznim tržištima i nisku spoljnu potražnju.
Ipak, solidni rezultati ovog sektora, tokom prvih šest meseci, izvoz čine glavnim pokretačem rasta u 2011. bez obzira
što izvozno orijentisana industrija beleži
blagi pad. Kompanije sa većinskim državnim vlasništvom će i dalje trpeti, iako
će Vlada ove godine povećati izdatke za
11 %. Najveći deo novca će otići u otplatu dugova.
Trendovi zarade u FMCG sektoru
Kupovina proizvoda za domaćinstvo je
veoma niska, a rezultat je nezaposlenosti i
smanjenja plata u javnom sektoru. BiH je
smatrana tržištem sa pozitivim izgledima
u 2011. ali je samo 40% kompanija zabeležilo mali rast. Proizvođači robe široke
potrošnje u 2011. imali su najveći rast, i
to čak 90 % njih. Što se tiče profita, situacija je bila još povoljnija. Međutim, više
od polovine industrijskih, i proizvođača
pića i hrane, nisu zabeležili rast u 2011.
FMCG kompanije mogu očekivati bolju
2012. godinu. Interesantan je i rast maloprodaje sa 11,8%, a indikator je činjenice
da zvanične statistike nisu merodavne i
da je „siva ekonomija“ izuzetno jaka.
74
mart 2012 www.instore.rs
inKampanja
POKRENUTA ZajedničkA akcija TRGOVINE DIS I PROIZVOĐAČA
BeohemijE, Carnex-a, Nectar-a i Pionira
Kupuj domaće u
domaćoj trgovini
P
otrošače koji se od kraja marta nađu u Dis-ovim trgovinima pratiće kampanja, pod nazivom „Kupuj domaće u domaćoj trgovini“, u trajanju od 40 dana.
Ovom trgovačkom lancu će se u borbi za što veći priliv u srpske kase, kupovinom domaćih artikala, pridružiti firme Beohemija, Carnex, Nectar i Pionir.
Brendovi koji će biti uključeni u akciju su: DIS, Nectar sokovi, Carnex paštete,
Negro bombone, Duel. Podršku projektu dala je i Privredna komora Srbije, kao i mnogi
elektronski i štampani mediji, a kao njeno zaštitno lice pojaviće se naš najbolji teniser
Novak Đoković.
Kreatora kampanje i onima koji su se odvažili da ga podrže, pitali smo zašto su se odlučili
da učestvuju u ovoj kampanji, kakve koristi će ona doneti srpskoj privredi, i koliko će
doprineti promeni svesti među kupcima, kao i da uporede kvalitet naših proizvoda sa
kvalitetom proizvoda svetski poznatih brendova.
Ivan Šuleić, direktor marketinga, DIS
Dejan Ivanović, brend menadžer, Beohemija
DIS je idejni tvorac samog projekta i
glavni organizator kampanje, i drago
nam je da smo mi ti koji smo privoleli naše partnere Nectar, Carnex, Pionir i Beohemiju da nam se priduže
u kampanji. Na tržištu smo trenutno
najveći domaći maloprodajni lanac i
osećamo odgovornost da ovakvu kampanju povedemo i organizujemo, a raduje nas što su i naši partneri to prepoznali.
Odlučili smo se da učestvujemo u
ovoj kampanji da bi podržali akciju
koja ima cilj da promoviše domaće
proizvode i zato što želimo da našim potrošačima pružimo šansu da
po povoljnim cenama kupe naše
proizvode, jer oni po kvalitetu odgovaraju svetskim. Deterdžent za
pranje rublja Duel zauzima vodeće
mesto među našim brendovima, tako da nije slučajno što u
ovoj kampanji učestvujemo upravo sa ovim brendom.
Kampanja „Kupuj domaće u domaćoj trgovini“ donosi višestruke koristi domaćoj privredi. Hteli smo da skrenemo
pažnju potrošačima kako da na bilji način potroše novac, jer
kupujući u domaćoj trgovini domaće proizvode koji su napravljeni u domaćim fabrikama, činimo dobro svojoj zemlji.
Na taj način čuvamo radna mesta u Srbiji i jačamo domaću
privredu, jer sav novac ostaje u Srbiji i ne odlazi bespovratno
u inostranstvo.
Ovakve kampanje svakako doprinose promeni svesti kod potrošača, a to smo i dokazali u našem maloprodajnom lancu.
Prošle godine smo vodili kampanju „Kupuj domaće u domaćoj trgovini“ samo u našem maloprodajnom lancu, i uspeli
smo da povećamo prodaju domaćih proizvoda u odnosu na
strane za 3%. Imajući u vidu da je prošlogodišnja komunikacija sa potrošačima bila interna, a da smo je sad proširili i
van našeg lanca, zajedno sa najvećim domaćim brendovima,
očekujemo još veće efekte.
Kvalitet naših proizvoda je odličan, a njihovo trajanje na tržištu i uspešna borba sa svetski poznatim brendovima, kao i
dizajn ambalaže, uvođenje standarda... upravo to i dokazuje.
U pojedinim kategorijama naši proizvodi čak prednjače po
kvalitetu u odnosu na svetske.
Svaka akcija čiji je cilj promocija domaćih brendova i podizanje svesti potrošača o tome da se kupovinom domaćeg proizvoda pomaže privreda na dugoročnom nivou može da doprinese rastu domaće privrede. Mi se nadamo da će ova akcija
biti uvod u još veći broj sličnih kampanja , i da će sve veći broj
domaćih kompanija na ovaj način pružiti potrošačima mogućnost da svoje omiljene proizvode kupe po povoljnijim cenama.
Zahtevi našeg potrošača se ne razlikuju od zahteva potrošača
iz EU. On očekuje kvalitetan proizvod, proizveden po najvišim standardima, od kvalitetnih sirovina. Vrlo je važno da
potrošači budu informisani o tome da naši proizvođači posluju po međunarodnim standardima, da poseduju savremenu
tehnologiju u proizvodnji i da sve to vodi tim visokoobrazovnih stručnjaka. Kompanija Beohemija poseduje najsavremeniju tehnologiju proizvodnje u regionu, a svi naši proizvodi
prolaze rigoroznu kontrolu kvaliteta. Ostvarili smo uspešnu
partnersku saradnju sa vodećim svetskim proizvođačima sirovina, kakav je BASF. To su neki od činilaca na osnovu kojih
mogu da kažem da su naši brendovi po kvalitetu konkurentni
sa svetskim brendovima.
mart 2012 www.instore.rs
75
Gorana Golubović, menadžer za ljudske resurse i komunikaciju
i Tamara Jojić, marketing asistent, MK group
Svesni smo ugleda koji brend Carnex uživa među potrošačima
na domaćem tržištu, sa svojom brižljivo građenom reputacijom
i tradicijom sa kojom su generacije odrastale. Zato nije potrebno posebno naglašavati koliko je značajno to što smo kao jedan
od najznačajnijih učesnika domaće privrede i prehrambrene
mesne industrije podržali ovu kampanju.
Želja nam je da još više motivišemo kupce i potencijalne potrošače domaćih robnih marki, a sve u cilju jačanja domaćih
proizvoda. Ova akcija je odličan podsticaj za srpsku privredu. Što se više kupuje domaće,
više će se i proizvoditi. Podstičući razvoj domaćih proizvoda stvaramo prostor za novu
proizvodnju, novo zapošljavanje i viši nivo razvoja. Porast prodaje može samo pozitivno
da utiče na budućnost domaće privrede.
Činjenica je da postoji dosta domaćih proizvoda po kojima je Srbija jedinstvena i slobodno možemo reći bez konkurencije. Samo ličnim primerom i željom domaćih proizvođača da se izađe u susret kupcu može da se dopre do svesti potrošača. Na ovaj način težimo
da budemo konkurentan partner sa zajedniciom u rešavanju aktuelnih problema.
Vrlo je teško ići u korak sa oštrom konkurencijom, i stoga je bitno izgraditi pozitivan i
uspešan brend najpre na domaćem tržištu. Kvalitet naših proizvoda ne zaostaje za uvoznim, šta više, imamo mnogo zdravije i kvalitetnije brendove, sa isto tako dugom tradicijom. Carnex-ovi potrošači prepoznali su sve kvalitete naših proizvoda i našeg poslovanja,
što vidimo kroz višedecencijsku potražnju za proizvodima, a i kroz titulu „Najbolje iz
Srbije“ za najbolji korporativni brend robe svakodnevne potrošnje.
Nataša Jokić, marketing direktor, Nectar
Slavica Jovanović Kunji, marketing menadžer, Pionir
Nectar je, kao „Najomiljeniji
domaći Brend u Srbiji“ prema
izboru potrošača, prepoznao
značaj zajedničke kampanje „Kupuj domaće u domaćoj trgovini“.
Kampanjom se promovišu vodeći
domaći brendovi, što će svakako
imati i pozitivan uticaj na srpsku
privredu. Nectar je izrastao u jak korporativni brend, koji je
svoju lidersku poziciju dodatno ojačao akvizicijom Fructala.
Time je postao ubedljivo najveći proizvođač sokova, nektara
i napitaka u celom regionu i najveći proizvođač dečije hrane.
Poverenje potrošača godinama gradimo ulaganjem u vrhunski kvalitet i prepoznaljivost naših brendova, originalnom komunikacijom sa potrošacima, kao i poslovanjem u skladu sa
najsavremenijim tehnologijama i standardima kvaliteta. Kroz
komunikaciju u kampanji smo uočili, na naše veliko zadovoljstvo, da su brojni potrošači izabrali Nectar i da su tim izborom
potvrdili da zaista „Nije svejedno“.
Kompanija Pionir, jedna od najvećih
konditorskih kompanija u regionu,
rado učestvuje u aktivnostima koje doprinose razvoju privrede u Srbiji, jer se
na taj način pospešuje obrt i prodaja
domaćih sirovina u kompletnom repro
ciklusu, što će doneti novac našim zaposlenima, svim radnicima i njihovim
porodicama. Ove godine obeležavamo
važan jubilej, 95 godina postojanja, što svedoči o uspehu, snazi i postojanosti naših brendova. Prepoznatljiv kvalitet naših
proizvoda je potvrđen i prestižnom međunarodnom nagradom - “Najbolji konditor u Evropi “ za 2010 godinu - Candy
Kettle Club.
Smatramo da je zajednička kampanja vodećih domaćih proizvođača, prilika da se popularišu domaći brendovi i da se jača
svest potrošača o kvalitetu srpskih proizvoda. Imajući to u
vidu, očekuju se i pozitivni efekti u povećanju proizvodnje,
a to će se odraziti i na rast ukupnog bruto društvenog proizvoda.
U uslovima velike konkurencije na tržištu, sve je više domaćih
kompanija koje svojom ponudom i kvalitetom ne zaostaju iza
poznatnih svetskih robnih marki. Kompanija Nectar prati savremene trendove, i svojim inovativnim pristupom u razvoju
i jačanju svojih brendova, zauzima ubedljivo lidersku poziciju
u regionu.
S obzirom na veliku prisutnost inostranih brendova, smatramo
da je učešće u nacionalnoj kampanji dobar način da se potrošači podsete na kvalitet i postojanost domaćih brendova u različitim kategorijama. Sa druge strane, očekujemo da novac utrošen u kampanji, rezultuje povećanjem proizvodnje i prodaje
naših proizvoda, doprinese efikasnijem korišćenju kapaciteta,
obezbedi veću zaposlenost, produktivnost i angažovanje resursa, ne samo naših već i naših dobavljača. Krajnji cilj je veći prihod i veća dobit, pa shodno tome i veći priliv u budžet države.
Nadamo se da će ova kampanja, po svom obimu, intenzitetu,
dinamici i poruci koju šalje biti dovoljno primećena i imati
pozitivan uticaj na svest potrošača. Većina domaćih proizvođača, naročito u robi široke potrošnje, ne zaostaje u primeni
novih tehnologija, kvalitetu, dizajnu i pakovanju za inostranim proizvodima, a među njima i Pionir, koji je u poslednjih
nekoliko godina investirao upravo u najbolju svetsku opremu
i tehnologiju.
76
mart 2012 www.instore.rs
moja karijera
Ljubica Uzelac, Business Development Manager,
Global Travel Retail, British American Tobacco
Moj posao –
izazov
i privilegija
Razgovarala: Milica Petrović, [email protected]
Ime i prezime: Ljubica Uzelac
Datum i mesto rođenja: 22.09.1979. u Osijeku
Bračno (porodično) stanje: Neudata, bez dece
Obrazovanje: XIII beogradska gimnazija, Ekonomski fakultet Univerziteta
u Beogradu, Master kurs „Ekonomija i menadžment“, HEC Pariz
Karijera: Radni vek započela u septembru 2005. u British American Tobacco SEE
u Beogradu, gde je do maja 2007. radila kao Management Trainee. Na istoj poziciji
nastavila je karijeru u švajcarskom gradu Cugu u Europe travel retail, BAT, da bi već
u septembru iste godine postala Key Account Executive. Zatim u januaru 2009.
u okviru istog ogranka kompanije prelazi na poziciju Marketing Planning & Insights
Manager, na kojoj ostaje do maja 2010, kada postaje Brand Manager Lucky Strike &
Prince.
Trenutna funkcija: Business Development Manager u Global Travel Retail, BAT
od februara 2012. godine
Hobi: U slobodno vreme se najčešće bavim baletom i tenisom, a zimi i skijanjem.
Vikendima volim da putujem, a često dolazim i kući, u Beograd.
P
otreba za konstantim usavršavanjem i vrata koja su se otvarala
na poslovnom putu, Ljubicu
Uzelac odveli su u srce Švajcarske, grad Cug, gde se nalazi nalazi globalno sedište za duty free trziste
(ili operacije) British American Tobaccoa (BAT), firme u kojoj je pre 7 godina
započela svoj radni vek. Danas je ona
Business Development Manager u ovoj
BAT-ovoj jedinici Global travel retail,
trenutno zadužena za razvoj dugoročne
strategije globalnih duty free operacija. Osim toga, u njenoj nadležnosti je i
razvoj verbalne i vizuelne komunikacije,
kao i programa za saradnju sa klijentima i
drugim BAT tržištima.
Nesuđena balerina, što je u detinjstvu
verovala da će postati, zainteresovala se
za preduzetništvo u srednjoj školi i odlučila da studira ekonomiju. Od tada, kaže,
nije imala druge planove, čak ni preispitivanje te odluke. Srećom, volela je da studira ekonomiju i vrlo brzo su joj se dopale sve mogućnosti koje su joj studentski
dani ponudili.
Misao o nastavku karijere u inostrastvu
prolazila je Ljubici kroz glavu i pre nego
što je dobila zvanični poziv: Za vreme
studija dosta vremena sam provodila radeći
u studentskim organizacijama, pohađajući
treninge i konferencije u inostranstvu i radeći
na međunarodnim projektima. U tom smi-
slu sam odavno bila u kontaktu sa Evropom
i bilo mi je prirodno da ću u nekom trenutku
otići i provesti deo života van Srbije.
Njen prvi posao, nakon studija, bio je u
BAT-u, ali ne propušta da spomene da joj
je i aktivnost u studentskim organizacijama, koliko god neformlano, ipak bila
značajno iskustvo. Posle studija aplicirala
sam u BAT-u. Proces regrutacije je trajao
skoro šest meseci i za to vreme je od početnih 700 prijavljenih kroz nekoliko krugova
selekcije izabrano šesnaestoro management
trainee-ja. Bio je to dvogodišnji program za
svršene studente, objašnjava ona.
Ljubica veruje da su ostvareni rezultati njenog rada doprineli da 2007. dobije
pozivnicu za Švajcarsku, ali s obzirom da
je ponuda stigla relativno rano u karijeri, čini joj se da su presudni bili procenjeni potencijal, znanje stranih jezika i
prilagodljivost, kao i napori kompanije
da promoviše koristi međunarodnog
radnog iskustva. Nije se mnogo dvoumila i priznaje da je bila srećna u trenutku
kada joj se ova prilika ukazala, ali da je u
sebi pomislila da bi joj još draže bilo da
je neko egzotičnije tržište u pitanju, jer
se radilo o kraćem odlasku: S obzirom na
to da je ponuda podrazumevala odlazak na
šest meseci i rad u poslovnoj jedinici koja se
bavi značajno drugačijim tržištem, ja sam
u njoj videla, pre svega, odličnu priliku za
proširivanje radnog iskustva i mogućnost boljeg upoznavanja jedne zemlje i njene kulture. Vremenska ograničenost ponude i želja
za novim saznanjima i iskustvima bile su
presudne da ponudu odmah prihvatim. Kako
se pola godine pretvorilo u skoro pet godina,
srećna sam što je Švajcarska tako blizu kuće.
mart 2012 www.instore.rs
Posebno veruje da je iskustvo rada na
različitim tržištima, a naročito u Švajcarskoj, veoma cenjeno, zbog čega je lakše
usmeriti dalju karijeru u željenom pravcu, bilo da se radi o određenoj industriji
ili o nekom tržištu.
Ljubica na radnom mestu
Najveći izazov na novom radnom mestu, Ljubici je bila globalna priroda duty
free tržišta i kompleksnost operacija koje
iz toga proizilaze. Travel Retail industrija
prodaje proizvode i usluge međunarodnim
putnicima iz celog sveta. To podrazumeva raznovrsnost potrošačkih preferencija, kanala
distribucije, nivoa cena i sličnog. Tržište se,
takođe, menja svakodnevno. Svakog dana
drugi putnici se nalaze na aerodromima, u
avionima, na brodovima ili graničnim prelazima. Ove specifičnosti izdvajaju Travel
Retai od bilo koje druge grane industrije i
kompleksnost servisiranja takvog tržišta bio
je najveći izazov u odnosu na moje prethodno
iskustvo, objašnjava ona.
Na pitanje koliko je teret koji je nova pozicija donela teži od onog koji je nosila u
Srbiji, podseća nas da je odavde otišla kao
Managment Trainee, a u Švajcarskoj je do
sada promenila nekoliko pozicija različitih nivoa odgovornosti. Ipak, Ljubici to
ne pada teško i ni jednog trenutka nije
pomislila da je donela pogrešnu odluku:
Od dolaska u Švajcarsku, moja karijera je
bila veoma dinamična i zanimljiva u smislu
različitih poslova, putovanja i svakodnevnog
rada sa ljudima iz celog sveta. U našem timu
imamo kolege koje dolaze iz raznih zemalja:
od Venecuele do Novog Zelanda i od Danske
do Južnoafričke Republike. Raditi u takvom
timu je i izazov i privilegija. Sa druge strane, život u Švajcarskoj ima prednosti u odnosu na Srbiju, kao što su: mogućnost skijanja
pet meseci u godini, lagan tempo života bez
stresa i blizina i dostupnost prelepih lokacija u okolnim zemljama. U svakom slučaju,
iskustvo života u stranoj zemlji je dragoceno
na mnogo načina.
Prema njenim rečima, da bi se neko bavio razvojem poslovne jedinice i njenih
operacija, treba najpre, da ima sklonosti i
sposobnost sagledavanja celokupnog poslovanja, međusobnu povezanost njegovih delova i uočavanja prednosti i nedostataka organizacije. Neophodno je, kaže
ona, i iskustvo različitih poslova u okviru
kompanije, kao i zainteresovanost za ono
što se dešava u eksternom okruženju, a na
kraju – biti strpljiv. Mnogi projekti i odluke
u marketingu donose brze rezultate, ali kao
Business Development Manager, morate biti
spremni da rezultate rada vidite, u pojedinim
slučajevima ili projektima, i nakon nekoliko
godina. S obzirom na to da trenutni opis
mog posla u velikoj meri oslikava generalni
menadžment kompanije i moje preferencije,
radujem se novim izazovima, znanjima i
veštinama koje ću sticati.
Mada nije ni očekivala da će život u nekoj
drugoj evropskoj zemlji zahtevati veća
prilagođavanja, tek kada se doselila, shvatila je da Švajcarska ima tu moć da svojim
uređenjem i običajima jednako iznenadi
svakog pridošlicu, odakle god da dolazi.
Pitamo je hoće li se vratiti u Srbiju. Moj
ugovor je već godinama na neodređeno, tako
da moj bravak ovde zavisi od drugih pitanja. Srbija je kuća i u njoj je na mnogo
načina lepše živeti nego u inostranstvu. Ja
planiram da se vratim u narednih par godina, ali još uvek nemam konkretne planove,
iskrena je Ljubica.

77
Najveći uspeh u karijeri
Ne bih izdvajala ni jedan poduhvat ili
projekat. Verovatno je najveći uspeh
do sada sama karijera zbog intenzivnog i dinamičnog razvoja.
Da može, koju svoju poslovnu odluku bi promenila...
Uvek će biti dobrih i onih manje dobrih odluka i jednako je važno iskusiti
i jedne i druge. Ja se u oba slučaja trudim da razumem posledice i primenim
naučeno u budućnosti. Neprihvatljivo
je jedino ponavljati iste greške.
Ključ uspeha
Kao prvo, konstantno usavršavanje.
Marketing kao naučna disciplina i
praksa napreduje izuzetno brzo, naročito sa razvojem tehnologija, pa tako
znanje i iskustvo brzo zastarevaju.
Drugi ključni element je razvoj tima.
Što brže članovi vašeg tima napreduju
i ostvaruju rezultate, time je i vaš
uspeh veći.
Poruka za kolege kojima se ukaže
slična prilika
Provesti deo života radeći u inostranstvu dragoceno je poslovno i privatno iskustvo. Obrazovanje i radno
iskustvo iz Srbije su dovoljan temelj za
uspešnu međunarodnu karijeru.
Rukometna
ekipa FON-a
na turniru T5Bnau Cuškom
Parizu 2007.
Slobodno vreme
često provodi
sa koleginicimana
jezeru
78
mart 2012 www.instore.rs
inPoslovi
Iz ugla kadrovskog radnika
Upoznajte dobrog
poslovođu
Trgovina je „tačka istine“, gde kupac dolazi u kontakt sa ponudom i do zaključka da li obećanja trgovca
vrede. Izgled, sređenost, ponuda i pozitivan doživljaj trgovine ključni su za zadovoljstvo kupca. Za sve to
brine poslovođa, odnosno store manager, kako se to zanimanje danas sve popularnije zove u svetu trgovine
Autori: Tjaša Snoj i Viviana Žorž, Adecco H.R.
F
leksibilni, motivisani, uvek prisutni i nasmejani. Drže sve pod
kontrolom. Onoliko koliko ima
različitih trgovina, toliko ima i
različitih tipova poslovođa, sa
različitim zaduženjima, stepenom autonomije i odgovornosti. Svakoj trgovini
je potreban poslovođa, a njegova zaduženja zavise od specifičnosti produkata
koji su kupcima na raspolaganju u trgovini. Naročito u trgovačkim lancima, ali
i u multinacionalnim kompanijama, biti
poslovođa znači imati važnu funkciju u
preduzeću. Ovo i nije iznenađenje s obzirom na to da većina kupaca preduzeće
procenjuje isključivo na bazi ocene ponude i sređenosti trgovine.
Zadaci poslovođe: vođenje svih procesa
u trgovini radi postizanja maksimalne
prodaje, profita i naravno zadovoljstva
kupaca. Zato može biti uključen i u pripremu asortimana i prodajnih planova.
Odgovoran je za postizanje prodajnih
rezultata, brine o optimalnim zalihama u
skladu sa politikom trgovine i poručuje
nove zalihe. Fokusira se na sređenost trgovine, odgovarajuću ponudu proizvoda,
upravljanje zalihama, sprečavanje minusa, nadziranje svakodnevnih troškova,
vođenje i motivisanje zaposlenih u trgo-
Adecco Srbija
Vladimira Popovića 40
11 070 Novi Beograd
Telefon: +381 11 71 21 709
E-mail: [email protected]
vini. Ponegde poslovođa učestvuje i pri
izboru kadra.
Potrebna znanja i veštine: poslovođa
mora da zna da vodi poslovne procese i
ljude. Zato mora da ima vrlo dobre organizatorske i liderske sposobnosti. Poslovođa je onaj koji brine o rešavanju konflikata između zaposlenih, kao i o rešavanju
težih reklamacija. Zato mora imati odlične komunikativne sposobnosti. Obično
se traži da poznaje bar jedan strani jezik,
a koji – zavisi od trgovine, odnosno države u kojoj je sedište preduzeća. Obavezno
mora da zna da upotrebljava MS Office,
jer mora redovno da prosleđuje poruke.
Pošto je zadužen za organizaciju radnog
procesa, raspored posla po smenama,
delegiranje zadataka, mora da poseduje i odlične organizatorske sposobnosti.
Mora biti spreman i na izvođenje operativnih zadataka: da puni police, pravi
inventure, radi na blagajni…
Lične karakteristike: poslovođa je odgovoran za uspešnost celokupne trgovine, mora da zna šta se događa u svakom
kutku trgovine, i zato obično prvi dolazi i
zadnji odlazi. Mora da ima snažan osećaj
lične odgovornosti, da bude fleksibilan i
spreman da uradi sve što je potrebno za
krajnji uspeh trgovine. Trebalo bi da bude
raspoložen i ljubazan dok radi sa strankama, kao i da ima sposobnost dobre ko-
munikacije na svim nivoima i to bi trebalo da bude njegova ključna karakteristika.
Mora da bude energičan i proaktivan.
Idiličnu sliku besprekorne sređenosti
trgovine, popunjene police i izazovne
akcije, samo u jednom jedinom trenutku
može da sruši neprimerena opaska nezadovoljnog zaposlenika u trgovini. Da li
vam se nekad desilo da vam prodavci u
trgovini sa luksuznim proizvodima nisu
pridali dovoljno pažnje, iako ste imali nameru da kupite nešto? Poslovođa mora
da zna da motiviše zaposlene, da budu
maksimalno angažovani u svom radu, da
ih poduči o značaju profesionalnog i ljubaznog razgovora s kupcima, a pre svega
toga – da ih vodi svojim primerom.
Izazovi u traženju pravog kadra
Kandidati očekuju da do određene mere
imaju slobodne ruke prilikom stvaranja
trgovine, mogućnost učešća u odlučivanju i izboru drugih kadrova, kao i mogućnost stručnog razvoja. Dobre i lojalne
kadrove preduzeća motivišu, u njih ulažu
i, ako je ikako moguće, omogućavaju napredovanje. Kad traže nove kadrove, preduzeća se odlučuju za saradnju sa agencijom za zapošljavanje, jer jedino ona može
dobro proveriti i oceniti kandidate. Naći
pravu osobu za slobodno radno mesto
poslovođe je zahtevan zadatak zbog specifičnih zahteva samog radnog mesta.
mart 2012 www.instore.rs
79
odlučuje „hemija“ između poslodavca
i kandidata. To nije iznenađujuće, jer
radna pozicija poslovođe podrazumeva
sposobnosti za rad sa ljudima, što je odlučujuće. Naravno, treba još naglasiti da
naručiocima predstavimo samo kandidate koji imaju sva znanja i karakteristike
koje se traže.
Da li postoji tipični poslovođa?
Profil poslovođe je raznolik. Približno
podjednako su zastupljeni i muškarci
i žene. Poslovođa je zaposleni koji već
ima nekog iskustva. Mnogo puta se desi
da poslovođa napreduje na tu poziciju
sa mesta prodavca. Takva vrsta iskustva
često je vrlo korisna, jer je potrebno da
poslovođa poznaje sve procese u trgovini. Po stručnoj spremi su uglavnom ekonomski tehničari, trgovački tehničari ili
trgovačke poslovođe.
trendovi u branši
U Srbiji imaju prednost kandidati sa dobrim poznavanjem engleskog i koji su
spremni na selidbe i premeštanja.
Kada tražimo kandidata za određeno
slobodno radno mesto proces traženja
i selekcije sprovodi se po principu Can
do, will do, will fit. Can do se odnosi na
sposobnosti kandidata: njegova znanja i
iskustva pomoću kojih će moći da obavlja
radne zadatke. Will do podrazumeva motivaciju za rad, spremnnost za rad: kandidat će uraditi sve da dostigne ili prestigne
dogovorene rezultate. Will fit se odnosi
na usklađivanje kandidata i njegovih ličnih karakteristika sa radnom okolinom.
U procesu traženja i selekcije primećujemo da kod profila poslovođe na kraju
U Srbiji još čekamo na dolazak diskontnih trgovina jer bi to moglo povećati
ponudu radnih mesta. Trenutano su glavni poslodavci lokalni lanci supermarketa
i strani ponuđači u trgovinskim centrima.
Očekujemo da će u budućnosti i na profil
poslovođe uticati razvoj tehnologije. Ona
menja procese naručivanja, optimizaciju
prodajnih procesa i organizaciju rada što
će uticati i na poslovođenje.

Biznis transferi i zaposlenja
novi direktor nestlé Srbija
Promene u Podravki
Nekadašnji izvršni
direktor Nestlé sladoleda u Nemačkoj, Ansgar Borneman, imenovan
je za novog generalnog direktora
kompanije Nestlé
u Srbiji. On se
kompaniji Nestlé
pridružio 2003. godine, na poziciji direktora marketinga za Nestlé
sladolede u Nemačkoj. Četiri godine kasnije, postao je izvršni
menadžer divizije sladoleda obavljajući tu funkciju do dolaska
u Srbiju. Čvrsto verujem da će gospodin Borneman, svojim dubokim poznavanjem industrije i iskustvom, doprineti razvoju našeg
poslovanja u Srbiji i da će učiniti da naš brend sladoleda postane
još jači, rekao je Marco Travaglia, predsednik upravnog odbora
kompanije Nestlé Adriatik. Inače, Borneman je na ovoj poziciji
zamenio Sedrika Boema koji je, nakon dve godine posvećenosti
srpskom tržištu, postao deo menadžment tima kompanije Nestlé
za zonu Evrope.
Nadzorni odbor (NO)
Podravke
nedavno
je doneo odluku o
imenovanju Dubravka
Štimca za predsednika
NO-a, a za njegovog
zamenika imenovan
je Mato Crkvenac. Agencija za upravljanje državnom imovinom
imenovala je Ivu Družića za člana Nadzornog odbora Podravke.
Takođe, došlo je i do promena unutar Uprave Podravke. Za novog predsednika Uprave imenovan je Zvonimir Mršić, dok su za
članove Uprave imenovani Jadranka Ivanković, Olivija Jakupec,
Jorn Pedersen i Miroslav Klepač.
Sa dosadašnjom predsednikom Uprave Miroslavom Vitkovićem
je dogovoren sporazumni prekid mandata i on je imenovan za
novog direktora Podravkinog preduzeća u Ljubljani i savetnika
predsednika Uprave Podravke za tržišta. Osim Vitkovića, u Podravki ostaju i Krunoslav Bešvir koji će na izvršnom nivou biti
zadužen za marketing, kao i Miroslav Repić koji će biti zadužen
za operativnu efikasnost kompanije. Dosadašnji članovi Uprave
Lidija Kljajić i Marin Pucar odlaze iz kompanije.
80
mart 2012 www.instore.rs
InStore u razgovoru sa…
Trgovcima
Svaki trgovac će vam reći da je u njegovom poslu najvažnije imati zadovoljne kupce. Na koji način
potrošačima izmamljuju osmehe, drže sve pod konac u trgovinskim objektima u kojima rade, i ne
zaboravljaju na zadovoljstvo svojih zaposlenih, otkrili su nam „čelni ljudi“ smederevskog DIS-a,
Metro-a u Zemunu i Alba Univerexport-a iz Novog Sada.
Razgovarala: Milica Petrović, [email protected]
Goran Torbica,
direktor ogranka DIS Smederevo
Stojan Vidojković,
direktor distributivnog centra
Zemun, Metro Cash & Carry
Tokom petogodišnjeg staža u DIS-u Goran je promenio više pozicija: Iskustvo koje
sam stekao napredujući od najniže do rukovodeće pozicije u menadžerskom lancu, smatram dragocenim i pravim putem za formiranje kvalitetnog mendžerskog kadra, jer je
to jedini način da saznate o svim procedurama i procesima da bi ste kvalitetno upravljali
maloprodajnim objektom. Kako objašnjava,
najveći deo radnog vremena izdvaja za
trebovanje artikala, organizaciju radnih
procesa i rešavanje eventualnih tehničkih
nedostataka. Od otvaranja objekta do danas,
konstantno radimo na podsticanju lojalnosti
kupaca i privlačenju novih i na prilagođavanju asortimana njihovim potrebama, uz
edukaciju osoblja. Čini se da kapacitete angažujemo na pravi način jer je DIS market
u Smederevu među najuspešnijima u sistemu
DIS-a, otkriva Goran. Prema njegovom
mišljenju, srpski kupci su zahtevni, a da
bi se takvim zahtevima odgovorilo, neophodno je kontinuirano raditi na asortimanu, usluzi i edukaciji zaposlenih. Organizacione sposobnosti su od presudnog značaja
za dobrog menadžera ovakvog objekta i kao
i za pronalaženje pravog načina za unapređenje svih procesa. Poslovni uspeh uslovljen
je kvalitetnim kadrom i dobrim modelom
interne komunikacije. Svojim najvećim kvalitetom smatram upornost i istrajnost u svakom poslu koji započnem, kaže Goran.
Najveći deo radnog vremena Stojan
provodi radeći sa kupcima, u prodajnom objektu ili na terenu, na teritoriji
koju pokriva distributivni centar Zemun.
Objekat se prostire na 10.000 m2, sa više
od 25.000 artikala i više od 200 zaposlenih. Najzahtevniji, ali i najlepši deo posla je
organizacija radnih procesa u distributivnom
centru. Pre svega, rad sa kolegama sa zajedničkim ciljem da 24 sata, 7 dana u nedelji
u toku cele godine odgovorimo na zahteve
kupaca i tržišta, objašnjava on. Prema njegovim rečima, Metro dosta truda ulaže
u što kvalitetnije označavanje ponuda u
prodajnom objektu. Potrebno je i stalno
održavanje visokih standarda kvaliteta, što i
dokazuje svih sedam Metro-ovih distributivnih centara u Srbiji sa IFS Cash & Carry
sertifikatom – najvišim strandardom kontrole, dodaje on. Kao neko ko je radio sa kupcima u svim regionima Srbije, mogu da kažem
da je prosečni kupac u Zemunu – zahtevan,
zna šta hoće i spreman je da plati za kvalitet, priča Stojan. Da bi neko bio uspešan u svom poslu, smatra da je potrebno
da napravi dobar balans između zahteva
prema zaposlenima i vremenskog okvira
potrebnog za realizaciju istih. Takođe,
veruje da treba voditi računa o troškovima zbog obezbeđivanja stalne profitabilnosti, a u cilju animiranja kupaca uvoditi
stalne inovacije.
Dragan Aćimović,
poslovođa supermarketa Alba,
Univerexport, Novi Sad
Funkciju poslovođe najvećeg Univerexport-ovog supermarketa Dragan
obavlja od jula 2006. Radni dan poslovođe
supermarketa je nemoguće opisati u nekoliko
rečenica, jer je svaki dan priča za sebe. Ono
što je najbitnije, poslovođa mora da vodi računa da supermarket svakog dana spreman
dočekuje svoje potrošače, da usluga bude na
što višem nivou i da sve funkcioniše besprekorno, počinje priču Dragan. Priznaje da
mu je najteži zadatak svakodnevno održavanje visokog nivoa zadovoljstva potrošača i zaposlenih u supermarketu. Nedavni projekat renoviranja Albe Dragan
smatra jednim od najvažnijih poteza za
unapređenje poslovanja ovog objekta: Na
površini od preko 4.000 m2, novo-stara Alba
nudi mnogo veći, širi i sadržajniji asortiman,
kao i odeljak pekare, ribarnice, gotovih jela,
mesare, pijace, deo asortimana sa zdravom
hranom, hemije, alata... Kaže da je pad kupovne moći uticao na prosečnu potrošačku korpu, što je prouzrokovalo promenu
svesti, pa on današnjeg potrošača opisuje
kao: racionalnog, analitičkog, cenovno
orijentisanog, inovativnog i obazrivog.
Da bi poslovođa bio uspešan, mora biti sposoban za pravovremeno organizovanje poslova,
mora biti komunikativan, strpljiv i odgovoran. Kao svoj najveće adut vidim dugogodišnju praksu u trgovinskoj delatnosti i iskustvo
koje imam zahvaljujući radu na različitim
pozicijama, zaključuje Dragan.
82
mart 2012 www.instore.rs
trendovi
Samouslužne kase
Kad je kupac i –
prodavac
One pomažu i trgovcima i mušterijama. Prvima – da uštede na broju prodavaca, a i jednima i drugima
– da uštede na vremenu. U razvijenim zapadnim zemljama upotrebljava ih svaki četvrti kupac
Autor: Igor Đurović
[email protected]
S
amouslužne kase koje je Mercator, nakon Slovenije, pre
dve godine uveo u svoje centre u Novom Sadu i Beogradu, a krajem februara 2012. i u Roda Megamarket
na Novom Beogradu, odličan su primer primene informacionih tehnologija za bržu i jednostavniju kupovinu.
Kupac samostalno očitava kodove svih proizvoda koje je odabrao, dobija moguće popuste i zaključuje kupovinu birajući način
plaćanja koji mu najviše odgovara, gotovim novcem ili karticom.
Sistem samouslužnih kasa osmišljen je da automatizuje i racionalizuje kupovinu bržim protokom kupaca kroz veći broj kasa,
ali i da kupcima d veću slobodu i stvori snažniji osećaj poverenja, jer čitav proces obavljaju sami. Trgovcima, sa druge strane,
samouslužne kase smanjuju troškove smanjivanjem broja prodavaca, pomažu u građenju boljeg imidža, a time i privlačenju
novih mušterija koje radije i češće dolaze u kupovinu baš zbog
ovih blagajni.
Analize stranih trgovaca kao što su Tesco,
Casino, Al Campo i drugi, pokazale su da
su uvođenje ovih kasa pozdravili i trgovci i
potrošači, a kao glavne prednosti navedene
su veća privatnost i brzina. Samouslužne
kase su već nekoliko godina sastavni deo
poslovanja prodajnih centara u regionu, a
trend je pokrenula Slovenija.
Mercator – isplativost investicije
Mercator je pre pet godina u svom centru u
Celju postavio četiri „tik-tak“ samouslužne
kase. To je bila tehnološka novina kojom je
Slovenija tada postala trinaesta država na
svetu i deveta u Evropi, koja je u trgovinu
uvela nov sistem kupovine artikala. Danas
se ovakva kupovina, uz plaćanje gotovinom
ili karticama, može obaviti u 48 Mercatorovih radnji u Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji, a
kompanija planira novo širenje samouslužne mreže po manjim radnjama.
Isplativost investicije zavisi od brojnih či-
nilaca kao što su tržište, format i veličina prodavnice, lokacija i
trošak radne snage. Investicija u samouslužne blagajne trgovcima se
vrati u približno jednoj godini, tvrdi Janez Uplaznik, direktor preduzeća Mikropis Holding iz Zaca, čija je programska oprema,
u saradnji sa IBM-ovim razvojnim centrom u Raliju (Raleigh),
u SAD-u, uspešno prilagođena potrebama trgovinskog lanca
Mercator. To je ujedno bio i rezultat prvog zajedničkog projekta
IBM-a i nekog spoljnog partnera, rekao je Uplaznik kada je, ispred
svoje firme, preuzeo priznanje „Solution Provider Excellence“
za razvoj, izradu i uvođenje programskog rešenja u IBM-ove
samouslužne kase.
Iskustva zapadnoevropskih trgovaca pokazuju da se samouslužnim automatima najviše služe potrošači starosti od 25 do 55
godina, naročito oni obrazovaniji i bolje upućeni u nove tehnologije. Većina kupaca se ka ovim kasama uputi kada u korpi ima
u proseku devet artikala, a kase su najprimerenije za plaćanje
proizvoda iz market programa. Iznenađujuće je da ovde na tržištu
blagajne upotrebljuju svi: i deca i omladina, ali i porodice i penzioneri, kaze Uplaznik. Uz to, na njima se ne zaustavljaju samo prilikom manjih kupovina, što je bila njihova prvobitna namena, jer
mart 2012 www.instore.rs
sada prosečna potrošačka korpa sadrži od 15 do 25 proizvoda.
Žiga Debeljak, predsednik uprave Mercatora, godinu dana nakon uvođenja „pametnih“ blagajni u Sloveniji, rekao je da je
kroz jedan samouslužni „tok“ koji su činile četiri blagajne prolazilo od 800 do 1.000 mušterija dnevno, što je u tom trenutku
iznosilo od 20 do 30 odsto svih posetilaca trgovačkog centra.
Njihova popularnost sve je veća, pa ih sada koristi između 32 i
37 odsto Mercatorovih potrošača. Mercator-S u Srbiji zabeležio je da je kupovinu na samouslužnim kasama u prvoj godini
od uvođenja nove usluge (marta 2010) obavilo blizu milion potrošača. Tik-Tak kase nisu opremljene za plaćanje čekovima i
Diners karticom na odloženo plaćanje, a u Srbiji ni za plaćanje
novčanicom od 5.000 dinara.
Interspar – u korak sa tehnologijom
Nakon Mercatora, pre dve godine je i Spar, preko preduzeća
Printec S.I., startovao sa 124 Ekspres „pametne“ kase, u 28 Intersparovih trgovina u Sloveniji. Sa Sparom smo otpočeli saradnju
2009. godine, a prva samouslužna kasa postavljena je 2010. Ovaj
tip kasa se prvo pojavio u Severnoj Americi, dosta ih je u Engleskoj,
a sve više i u Poljskoj, kaže za InStore Jasminka Mitrović, vođa
prodaje nebankovnih segmenata iz preduzeća Printec S.I., koje
nudi brojne tehnološke inovacije za analizu, implementaciju i
održavanje kompletnih sistema na polju trgovine. U neka od
ponuđenih rešenja spadaju samouslužne i klasične blagajne,
elektronski prikazivači cena, samouslužni terminali (kiosci),
mobilno plaćanje i programi poverenja sa upotrebom NFC
tehnologije i digitalnim marketingom.
Komanija Printec S.I. ima IBM-ovu licencu za ovaj region, a u
Intersparove prodajne centre postavljene su kase marke NCR
SelfServ™ Checkout. O upotrebi, a samim tim i isplativosti
83
Kaj sestavlja samopostrežne blagajne?
– standardni sistem blagajne
– ugrađen i ručni čitač za skeniranje bar-koda
– sistem za plaćanje gotovinom, sa jedinicama za prihvatanje i izdavanje novčanica i kovanica
– POS terminali za plaćanje karticom
– polica za odlaganje artikala
– kontrolna vaga
– štampač za račun i kupone
– kontrolna svetla
– interaktivni ekran preko kog se odvija
komunikacija izmedju kase i kupca.
ovih kasa, naša sagovornica kaže sledeće: Što se tiče broja mušterija, on dostiže čak i 40%. Ali taj broj zavisi od načina na koji trgovina motiviše mušterije, i stavlja im do znanja da su kase dostupne i da
njima mogu da se služe. Iz kompanije poručuju da se uslovi kupovine određuju sa svakim trgovcem pojedinačno: Cena zavisi
od veličine objekta, tržišta i količine. Najvažnije je, naravno, iskustvo
kupaca i kako su mušterije zadovoljne uslugom. Za naše kase, u ovom
periodu koliko ih imamo, mogu reći da se ne kvare, a uslovi garancije
zavise od dogovora sa kupcem.
Usluga i poverenje
Naručilac sam određuje njihov
naziv, a izbor jezika na kom kase
„komuniciraju“ sa mušterijama
zavisi od želja i dogovora sa proizvođačem. Samouslužne kase
sadrže slikovna, pisana i zvučna
uputstva koja kupce vode kroz sve
faze kupovine, kao i alarmna svetla
određenih boja koja upozoravaju
na probleme u obradi transakcije,
kao što je manjak gotovine i slično. U slučaju eventualnih poteškoća ili nesnalaženja, kupci mogu
zatražiti pomoć od stalno prisutnih asistenata u prodaji.
Program implementacije samouslužnih kasa dosta se oslanja i na
program poverenja između trgovaca i potrošača, pa vremenom
slabi potreba za kontrolom i nadzorom nad kupcima prilikom samostalnog zaključivanja kupovine.
U procesu razvoja usluga na klasičnim i „pametnim“ kasama, sledeći korak biće upotreba mobilnih
telefona kao načina plaćanja.

84
mart 2012 www.instore.rs
humanost na delu
Magični doručak
Više od 11 tona hrane za užine učenika škola za decu sa
posebnim potrebama sakupljeno je tokom humanitarne
akcije Magični doručak, koja je
održana 17. marta u pet gradova Srbije. Ova akcija organizovana je po četvrti put, a
namirnice za užine sakupljane su za 5.000 učenika iz 29
škola za decu sa posebnim potrebama u Beogradu, Novom
Sadu, Subotici, Bačkoj Palanci, Kikindi, Pančevu, Somboru, Vršcu, Nišu, Pirotu, Leskovcu, Čačku i Kragujevcu.
Humanitarna
organizacija
Banka hrane, koja zajedno sa
Crédit Agricole bankom Srbija i veleprodajnom kompanijom Metro Cash & Carry
Srbija organizuje ovu akciju, već je počela distribuciju
užina po ovim školama. Namirnice su prikupljane donacijama kompanija koje su podržale ovu akciju i prodajom
specijalnih paketića u objektima Metroa. Crédit Agricole
banka Srbija i METRO Cash
& Carry Srbija donirali su
5,7 tona hrane, a kompanije
Dijamant, Foodland, Šabačka mlekara, Lukoil, Mitsides Point, Venac, Kozmetik
plus, Neoplanta i Coca Cola
HBC Srbija donirali su zajedno 4,1 tonu namirnica za
užine mališana. Kako iz Metroa podsećaju, akcija Magični doručak ima za cilj da deci
olakša boravak u školi i učini
ga prijatnijim i ovog proleća. Sakupljanjem odabranih
namirnica po spisku koje su
dostavile škole omogućiće se
da deca imaju i međuobroke i
užine. U odabrane namirnice
koje su preporuka škola koje
nemaju svoje kuhinje, spadaju
nešto trajnije namirnice kako
slane, tako i slatke grickalice,
keksi, trajni mlečni proizvodi
i konzervirana hrana.
Glasaj za bebe
U okviru akcije “Bitka za
bebe”, Fond B92 je početkom marta organizovao potpisivanje inicijative za ograničavanje trgovačkih marži
i ukidanje PDV-a za hranu i
opremu za bebe na teritoriji
Srbije, pod nazivom “Glasaj
za bebe!“. U akciju su uključeni udruženje Roditelj, servis
Halo beba, Mreža organizacija za decu Srbije i portal Bebac. Ovoj inicijativi građana
pružena je podrška iz 117 gradova, a prikupljeno je oko 182
hiljade potpisa. Inicijativni
odbor akcije je, zajedno sa bebama i njihovim roditeljima,
predsednici Narodne skupštine Republike Srbije Slavici Đukić Dejanović predao
prikupljene potpise građana.
Premijer Mirko Cvetković,
zajedno sa ministrom trgovine
Dušanom Petrovićem i državnim sekretarom Ministarstva
finansija Dušanom Nikezićem, takođe je razgovarao sa
Inicijativnim odborom i istakao da je Vlada spremna da
kroz više konkretnih koraka i
mera podrži inicijativu.
Pomoć Svratištu
Niš je krajem marta dobio
prvu Idea Super prodavnicu, a niško svratište donaciju
od 300.000 dinara. Naime,
kompanije Idea je u želji da
pomogne lokalnoj zajednici i
odgovori njenim potrebama
Svratištu za decu ulice u Nišu
donirala ovu svotu novca
kako bi u naredna tri meseca,
u skladu sa potrebama Svratišta, bili isporučivani prehrambeni proizvodi i sredstva
za ličnu higijenu. Kroz Svratište dnevno prođe u proseku
oko 20 dece i mladih koji žive
i rade na ulici, podsećaju iz
kompanije Idea.
Paketi za učenike
Humanitarna akcija „Uvek
ima mesta za dobre stvari i
dobre ljude“ Yuhora i Delta
Fondacije nastavljena je 13.
marta dodelom poklon paketa sa Yuhorovim proizvodima
i školskim priborom đacima
škole za osnovno i srednje obrazovanje „11. oktobar“ u Leskovcu. Sa učenicima se tom
prilikom družio Marko Stojanović, jedan od najpoznatijih
domaćih pantomimičara.
njihovih mogućnosti, unapređenje životnih veština i
pripremu za samostalan život.
Do sada je tokom akcije donirano sedam ustanova širom
Srbije, sa ukupnom vrednošću
donacija od preko 1.300.000
dinara.
Cilj ove akcije, kako navode
iz Delta Agrara je podizanje
nivoa društvene svesti o mogućnostima osoba sa invaliditetom, kroz promovisanje
Uređivanje pedijatrije
Gomex je, na kraju akcije sa
brendom Tide u kojoj su sređivali pedijatrije i dečija odeljenja u Domovima zdravlja
Bačke Topole, Bečeja i Vršca,
30. marta pomogao i Dom
zdravlja »Dr Boško Vrebalov«
u Zrenjaninu. I ovu ustanovu
smo ulepšali ukrasnom grafikom
i opremili sa dva LCD televizo-
ra i DVD playera. Gomex, kao
društveno odgovorna firma, nastojaće da nastavi sa humanitarnim aktivnostima. Takođe bismo
apelovali i na naše saradnike,
dobavljače i prijatelje da nam se
pridruže u ovim akcijama, kao
što je ovoga puta uradila kompanija Nelt Co, poručili su iz
Gomexa.
mart 2012 www.instore.rs
85
slovo zakona
Nastojanja Srbije da uskoro proizvodi samo biorazgradive i eko-kese
Borba s kesama
Taksu na upotrebu plastičnih vreća plaćaće svi koji ih budu stavljali u promet, bilo da se radi
o trgovcima, proizvođačima ili uvoznicima. Puna primena naplate počela od 1. januara
Priredila: Milica Petrović, [email protected]
B
rojke kazuju da prosečni Srbin upotrebi bar 250 plastičnih kesa godišnje, najmanje jednu prilikom svake
kupovine u prodavnici. Većina od njih
završi na smeću, upotrebljene kao kese za
odlaganje đubreta, dok se neke „vuku“ po
ulicama, vodi, granama drveća... Gde god
da su odbačene, ostaće tu nekoliko stotina
godina, jer je toliko vremena potrebno za
njihovu razgradnju. U Srbiji se u koštac
sa kesama tokom prošle godine ozbiljnije
uhvatilo najpre Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja,
kada se kroz medije počela provlačiti priča
o uvođenju takse na upotrebu plastičnih
kesa. Epilog je usledio početkom ove godine, od kada je počela primena naplate
ove dažbine.
Taksu na upotrebu plastičnih kesa plaćaće svi
koji ih budu stavljali u promet, bilo da se radi
o trgovcima, proizvođačima ili uvoznicima.
Taksa iznosi 20.000 dinara po toni plastičnih
kesa, 1.000 dinara po toni kesa koje sadrže biorazgradive aditive, a oni koji proizvode potpuno razgradive ili eko-kese neće plaćati ništa,
rekao je Bojan Đurić, državni sekretar
ovog Ministarstva.
Brojke
500 plastičnih kesa godišnje potroši
prosečni Evropljanin.
Samo jednom se upotrebi većina tih kesa.
3,4 miliona tona plastičnih kesa proizvedeno u Evropi 2008., što je otprilike težina
2 miliona putničkih automobila.
(podaci Evropske komisije)
S ciljem da u Srbiji uskoro budu u upotrebi samo eko-kese, čija razgradnja traje od
jedne do četiri godine, na Tehnološkom
fakultetu u Novom Sadu otvorena je jedina referentna nacionalna laboratorija za
ambalažu i pakovanje, koja će biti zadužena za utvrđivanje hemijskog sastava kesa
koje se nalaze na tržištu i sastava i količine
aditiva koji omogućavaju razgradnju kesa.
To je jedna od najsavremenijih laboratorija te
vrste u Evropi, koja simulira prirodne uslove,
kišu, sunčevu svetlost i koja će omogućiti promenu četiri godišnja doba u periodu od neko-
liko desetina minuta,
a time i ispitivanje
velikog broja uzoraka
kesa za relativno kratko vreme, objasnio je
Đurić.
Prema
njegovim
rečima, kod nas trenutno posluje 150
proizvođača kesa i
pet prodavaca aditiva za razgradnju
kesa, koji se ne proizvode u Srbiji. Registracija proizvođača
će biti obavezna i predstavlja prvu u nizu
mera koje bi trebalo da od naredne godine
dovedu do toga da se u Srbiji proizvode
Pravno sumnjivo
Ideja za zabranu plastičnih kesa
u EU potiče iz 2011, kada je evropski komesar za životnu sredinu
Janez Potočnik počeo da razmatra
zabranu jednokratnih plastičnih
kesa kao jednu od mogućih mera
za ograničenje njihove upotrebe.
Komisija stručnjaka za životnu
sredinu, kao i Potočnik, smatra
da bi zabrana njihovog korišćenja
imala pozitivan uticaj na životnu
sredinu. Ipak, prema studiji koju
je naručila Evropska komisija,
a čiji su rezultati stigli krajem
marta, uvođenje zabrane bi bilo
u suprotnosti sa pravilima evropskog unutrašnjeg tržišta i
međunarodnim privrednim pravom.
U slučaju zabrane ovih kesa, došlo
bi do nezakonitog poremećaja
tržišta, kao i do negativnog uticaja
na zaposlenost. Naime, u EU jednokratne kese proizvodi oko 275
preduzeća koja zapošljavaju 17.500
ljudi. Autori studije su predložili
da se zabrani besplatno davanje
jednokratnih kesa i torbi, kao i da
se cene kesa redovno povećavaju
ekološke kese. Svaka kesa bez obzira da
li je štampana ili ne, biće jasno obeležena
identifikacionim brojem i datumom proizvodnje. Proizvođači moraju da jednom
godišnje u novosadskoj laboratoriji pribave sertifikat o biorazgradivosti. Uvođenje
takse će finansijski onemogućiti proizvođačima kesa da i dalje prave plastične kese,
ali neće morati da menjaju tehnologiju
proizvodnje i kupuju novu opremu kako
bi počeli ekološku proizvodnju kesa, već
samo da nabave odgovarajuće aditive za
brzu razgradnju.
Đurić kaže da je puna primena naplate
taksi počela od 1. januara ove godine, jer
je bilo neophodno proizvođačima kesa
pružiti prelazni period, nakon registracije, da se prilagode. Ministarstvo će raspisati
tender za nabavku mobilnih uređaja kojima
će inspekcija kroz nenajavljene kontrole utvrđivati da li su kese biorazgradive ili ne, dodao
je on. Kako je još podsetio, ovo je deo Nacionalne strategije za životnu sredinu koja
je usvojena 2007. godine, čiji je cilj da se
reformiše postojeća ekološka politika.
On je još napomenuo da je otprilike četvrtina evropskih zemalja zabranila plastične
kese, dok su druge, uključujući Belgiju, Irsku i Hrvatsku, uvele porez na njih. Jedan
od srpskih pionira u ovom poduhvatu bio
je grad Vranje, koji je 2010. nameravao da
zatraži obaveznu upotrebu papirnih kesa
umesto plastičnih, ali ta mera, ipak, nikada nije sprovedena u delo. Ostaje da vidimo da li je za takav poduhvat neop­hodno

„udariti po džepu“ da bi zaživeo.
86
mart 2012 www.instore.rs
na mestu događaja
InStore predlaže neke od vodećih sajmova u regionu i svetu:
LOGISTIKA
HRANA I PIĆE
Baden Wine Fair
Datum: 05-06. maj
Mesto: Messe Offenburg, Offenburg,
Baden-Vitemberg, Nemačka
Badische Weinmesse je događaj koji pod jednim krovom okuplja proizvođače i ljubitelje vina. Među posetiocima ima i uživalaca
u vinu koji na ovaj sajam dolaze zbog opuštene atmosfere. Sajmu prisustvuju donosioci ključnih odluka, ali i eksperti iz vinske
industrije. Badische Weinmesse omogućava
posetiocima degustaciju vina, kao i dobijanje
najnovijih informacija iz ovog sektora, a razvoj vinskog tržišta je njegov primarni cilj.
International Fair of Food
Drinks & Innovative Gastronomy
Datum: 09-12. maj
Mesto: Zagreb Sajam, Zagreb, Hrvatska
International Fair of Food Drinks & Innovative Gastronomy (INGA) je jedan od najvećih
sajmova posvećenih hrani i piću, pa se fokusira na tržište ove robe u mnogim zemljama
sveta. Ljudi teže tome da se zdravije hrane,
i ovaj događaj upravo to podržava. Izloženi
proizvodi medicinski su testirani, a ujedno
odgovaraju gastronomskim zahtevima svakog pojedinca. Prate se svi aspekti stvaranja
jednog proizvoda: od proizvodnje, obrade,
pakovanja do finalne obrade. Sajam privlači
i ljubitelje hrane. Zbog velikog izložbenog
asortimana na jednom mestu, Sajam otvara
vrata inovacijama, i put ka potencijalnim
kupcima.
Barzone
Datum: 22-23. maj
Mesto: STATION-Berlin, Berlin,
Nemačka
Barzone - Bar and Restaurant Business Show
mesto je susreta vinara, proizvođača pića i
opreme za ketering. Ovde se mogu ostvariti
novi poslovni kontakti sa kupcima, uvoznicima i izvoznicima iz pomenutih kategorija.
Food & Drink Expo Colorado
Datum: 23. maj
Mesto: Denver Merchandise Mart, Denver,
SAD
Food & Drink Expo Colorado izlagačima nudi
jedinstvenu priliku za predstavljanje i prodaju proizvoda i usluga različitim segmentima
industrije hrane i pića. Ovaj sajam predstavlja odličnu osnovu za razvoj poslovnih mreža i biznisa.
Mleczna Rewia
Datum: 23-25. maj
Mesto: Exhibition Center Gdansk,
Gdansk, Poljska
Mleczna Rewia je sajam mlečnih proizvoda, sladoleda i poslastica, u organizaciji
GDANSK International Fair Co.
AMBALAŽA
PLAST
Datum: 08-12. maj
Mesto: Fiera Milano, Milano, Italija
PLAST je najveći sajam u Evropi posvećen
mašineriji, opremi, kalupima, sirovim i kompozitnim materijalima, polugotovim i gotovim proizvodima za industriju gume. 2009.
godine ovaj sajam je imao 1.478 izlagača iz
45 zemalja i 55.175 posetilaca, od čega je čak
31 odsto bilo iz 114 različitih zemalja. Ove
godine, PLAST će podržati EUROMAP
(Evropsko udruženje proizvođača plastike
i gume), a prvi put podršku će dati i UFI
(Svetska asocijacija sajamske industrije).
Packaging Plastic
Datum: 10-13. maj
Mesto: Tuyap Bursa International Fair
& Congress Center, Bursa, Turska
Packaging Plastic posvećen je industriji ambalaže i plastike. Organizuje ga Tuyap Fairs
i Exhibitions Organization Inc.
Hispack
Datum: 15-18. maj
Mesto: Fira De Barcelona Montjuïc,
Barselona, Španija
Hispack 2012 biće organizovan i ove godine sa ciljem da okupi sve sektore industrije
ambalaže. Mesto je gde se susreću dobavljači
i kupci, i prilika je da se ostvari najbolja poslovna saradnja.
Luxe Pack-New York
Datum: 16-17. maj
Mesto: Metropolitan Pavilion,
New York, SAD
Osnovni cilj Luxe Pack-New York sajma je
predstavljanje proizvoda i usluga iz industrije ambalaže: kese, boce, kutije, transportna
pakovanja, poklopci, kozmetička roba, tegle
i posude, etikete, POP displeji itd. Sajmu će
prisustvovati mnogi predsednici kompanija,
kreativni i art direktori, ljudi iz marketinga,
dizajneri ambalaže, specijalisti za promocije
i inženjeri. U sklopu sajma Luxe Pack-New
York biće organizovani i seminari na kojima
će posetiocima biti predstavljeni najnoviji
trendovi ove industrije. Posetioci i izlagači
dolaze iz celog sveta.
Logistics Transport - Helsinki
Datum: 09-12. maj
Mesto: Helsinki Exhibition & Convention
Centre, Helsinki, Finska
Logistics Transport je internacionalni sajam
logističkih mreža. Na ovom sajmu će gotovo
300 izlagača predstaviti informacije i nova
rešenja iz oblasti logistike.
East Pack
Datum: 22-24. maj
Mesto: Pennsylvania Convention Center,
Filadelfija, SAD
East Pack je sajam posvećen industriji ambalaže. Na njemu će proizvođači, inženjeri,
projekt i brend menadžeri predstaviti oko
35.000 proizvoda. Izlagači dolaze iz svih
sektora industrije: kozmetička i lična nega,
hrana i piće, sektor medicinske i farmaceutske industrije, kao i širok spektar industrijskih proizvoda. East Pack odlično je mesto
za predstavljanje opreme, tehnologija i materijala. Cilj Sajam je usvajanje novih metoda za efektivnije poslovanje uz smanjenje
troškova proizvodnje.
KOMPJUTERI I IT
Sviaz / Expo Comm Moscow
Datum: 14-17. maj
Mesto: Expocentre Fairgrounds,
Moskva, Rusija
Ruski mrežni operateri grade nacionalnu
komunikacionu mrežu koja će poboljšati
kvalitet pružanja ove vrste usluga. Rusija je
tržište sa velikim rastom u Evropi, pa će se
95.000 izlagača iz Rusije i svih država bivše
Federacije sastati i upoznati sa vodećim telekomunikacionim i IT tehnologijama, kao i
sa njihovim dobavljačima.
Search Marketing
Expo Advanced London
Datum: 15-16. maj
Mesto: Chelsea Football Club, London,
Velika Britanija
Search Marketing Expo Advanced London je
sajam koji se fokusira na sve aspekte online marketinga - optimatizaciju pretraživača
(SEO), plaćeno oglašavanje i reklamiranje
putem interneta (PPC), marketing na socijalnim mrežama, itd, i vodeći je u toj oblasti.
Mnogi provajderi onlajn rešenja okupljaju
se na SMX-u, što ga čini najboljim mestom
za razvoj poslovanja u ovoj industriji.
88
mart 2012 www.instore.rs
verovali ili ne
U potrošačkoj korpi
i tablet računari
U fiktivnu britansku potrošačku korpu, koja se koristi
kao metoda merenja zvanične
stope inflacije, dodati su i tablet računari. Korpa je ispunjena uobičajenom robom i
uslugama koje kupuje prosečan kupac, a britanski zavod
za statistiku, koji prati cene
oko 700 vrsta robe i usluga,
menja listu jednom godišnje
kako bi ukazao na promene
ukusa i trendova.
na izmene u korpi, pa su u 2012.
tablet računari, poput „ajpeda“ i
„galaksi taba“, prvi put uključeni u potrošačku korpu, navodi se
u saopštenju.
Kao i u mnogim prethodnim godinama, tehnološka otkrića utiču
Nemci odustaju
od prodaje jastoga
Četiri lanca jeftinih samoposluga u Nemačkoj najavilo je
da će iz svoje ponude izbaciti jastoge. Odluku su doneli
Lidl, Norma, Neto i Peni, a
zaštitnici životinja izrazili su
veliko zadovoljstvo i nadaju
se da će njihov primer slediti
i druge kompanije.
Fondacija Albert Švajcer
podseća da su jastozi izloženi
Pelene za koke
Mnogi ljudi zaista vole kokoške i voleli bi da ih drže u
kući kao ljubimce, ali problem
predstavljaju njihova nemirna
creva i činjenica da ih je nemoguće izdresirati. Srećom, pojavili su se kreativni pronalazači
koji su rešilii ovaj problem. Svi
su pričali kako postoji potreba za
pelenama za kokoske, objašnjava
Amerikanka Rut Haldeman
(Ruth Haldeman), koja je nedavno sa suprugom pokrenula
sajt ChickenDiapers.com. Rut
je pre osam godina počela da
velikom maltretiranju, jer se
nedeljama, čak i mesecima, u
magacinima čuvaju u malim
posudama, bez hrane i zavezanih klješta. Potom ih, kako
se dodaje, očekuje smrt u vreloj
vodi u koju se bacaju živi, a njihova samrtnička borba traje i do
sedam minuta.
U Nemačku se godišnje uveze oko 800 tona jastoga, što je
oko milion komada, a njihova
cena u maloprodaji kreće se
od 80 do 100 i više evra po kilogramu.
U nemačkim vodama Severnog mora, gde su nekada bili
osnovna ishrana ribarskom
naselju na ostrvu Helgoland,
gotovo da ih više i nema, a
čak ih je i u Americi i Kanadi
sve manje.
uzgaja piliće, jer je želela da
uvek ima sveža jaja. Broj njenih
pernatih ljubimaca počeo je da
raste, a sa njim i njena ljubav
prema ovim životinjama. Kako
bi mogla da drži svoje koke u
kući, Rut, hemičarka po zanimanju, za njih je dizajnirala pelene sa postavom koja se menja.
Treba joj sat vremena da sastavi jednu pelenu, a prodaje ih po
ceni od 9 do 14 dolara, u zavisnosti od veličine koke. Pelene
proizvodi u različitim bojama i
dezenima. Kupci joj se javljaju
iz svih delova SAD-a, a imala je
i mušterije sa Novog Zelanda.
Više hrane
uz pomoć nauke
Sve manje obradivog zemljišta
u svetu tera poljoprivrednike
da koriste najnovije naučne metode kako bi povećali prinos.
Tako u Izraelu koriste satelitske
snimke, a u Kolumbiji razvijaju
nove vrste, otpornije na promenu uslova.
Svetska populacija sve je brojnija, pa bi poljoprivredna proizvodnja morala svake godine da
se uveća za 3%, odnosno da do
2050. godine bude za 70% veća
nego danas. Međutim, obradivog zemljišta je sve manje, zbog
narušavanja njegovog kvaliteta
i urbanizacije . Stručnjaci zato
savetuju da se nauka i nove tehnologije sve više primenjuju u
poljoprivredi, jer se samo tako
može zadovoljiti sve veća potreba za hranom.
Izraelci dokazuju da satelitska
tehnologija ima znatne veze
sa poljoprivrednom proizvodnjom. Trudeći se da što bolje
iskoriste obradivo zemljište, koriste satelitske snimke za detaljnu analizu koja je kultura naj-
Red Bull akrobacije
Iza popularnosti ovog energetskog pića, čija prodaja dostiže i 4,2 milijarde limenki
godišnje, stoje vešti marketinški trikovi sprovedeni kroz
niz sportskih takmičenja koja
mnoge ostavljaju bez daha.
Naime, kompanija Red Bull
je organizator i sponzor timova i turnira
koji
testiraju
granice ljudskih
sposobnosti
i
veština, a uključuju ekstremne
sportove poput
letenja, skokova
u vodu, akrobacija motociklima i igre na
ledu. Primera
radi, šestorica
profesionalnih
w a k e b o a r d e ra
pogodnija za neko zemljište ili
kad je najbolje vreme za setvu.
Zaključili smo da je za veću poljoprivrednu proizvodnju važno
znati mikroklimu svake parcele.
Satelitski snimci daju nam informacije o temperaturi zemljišta, što
je jako važno, na primer, za pravovremenu primenu pesticida, kaže
prof. Uri Dajan sa Hebrejskog
univerziteta u Jerusalimu.
Dobrobit od nauke očekuju i
kolumbijski uzgajivači kafe koji
su zbog klimatskih promena
prošle godine imali najmanji
prinos u poslednjih 30 godina.
Nacionalni centar za istraživanje kafe već 15 godina radi na
tome da stvori otpornije zrno.
Reč je o strategiji da se dopre do genetske mape kafe uz pomoć molekularne tehnologije. To nam omogućava da brže razvijamo nove
vrste, kaže direktor istraživačkog centra Cenikafe Fernando
Gast. Modifikovano zrno posejano je prošle godine na otprilike desetini zemljišta na kome
se u Kolumbiji uzgaja kafa i
iščekuju se rezultati, jer kafa
zahteva savršenu kombinaciju
temperature i vlažnih i sušnih
perioda da bi imala dobar ukus.
putovali su u provinciju Jujuj
u Argentini i vozili se u rudnicima soli Salina Grandes na
više od 3.500 m nadmorske
visine; momci iz Red Bull Air
Force tima proleteli su pored
simbola Holivud u Los Anđelesu, a jedan australijski freestyle motocross vozač izveo je
85 metara dugačak skok preko
Korintskog zaliva u Grčkoj.
mart 2012 www.instore.rs
89
U Gvadalupi se ispija najviše šampanjaca- 4,25 boca
po stanovniku svake godine (The Economist)
Slavne duvandžije
od listova duvana
Kubanac Hanio Nunjez smislio je kako da na prilično maštovit način upotrebi duvan,
pa je od njega počeo da pravi
skulpture poznatih ličnosti. To
je moja kolekcija slavnih duvandžija, kaže umetnik. Svi ljudi
koje sam pretočio u skulpture su ili
bili povezani sa duvanom, ili puše.
Nunjez je kolekciju počeo
sa Čerčilom, a sada se u njoj
nalaze i Fidel Kastro, Gručo
Marks, Arnold Švarceneger, i
mnogi drugi. Pravim skulpture
od listova duvana. Ne koristim
modle niti kalupe. Ako isečete
skulpturu videćete da je napravljena od poređanih listova,
objašnjava Nunjez. Uradio sam
i skulpturu Džeka Nikolsona u
prirodnoj veličini. To je komad
koji mi je posebno drag i na kome
sam radio više od pola godine.
Tinejdžer u čokoladnom biznisu
odnedavno u proizvodnji čokolade i čokoladnih proizvoda
pomažu roditelji Fil i Meri, kao
i nekoliko zaposlenih.
Luis Barnet je, zbog disleksije,
sa 11 godina napustio školu.
Slobodno vreme je kratio praveći razne poslastice, i uskoro
se otkrilo da njegovi specijaliteti od kakaoa imaju veliki potencijal. Za Luisove čokoladne
igrarije saznali su i u upravama
lanaca supermarketa Sensburi i
Vejtros, i ponudili mu saradnju,
zbog čega je Luis svoj dotadašnji mali pogon Čokolit morao
da prebaci u veći pogon fabrike Bridznort u Šropširu. Luisu
Pivo umesto silikona
Samo jedna krigla belgijskog
piva „Bohza“ dovodi do povećanja obima grudi za dva
broja! Potrošači su počeli da
prijavljuju neverovatne rezultate, a proizvođač kaže da
nisu imali nameru da kupce
navedu na pomisao da je reč o
FOTO-VEST
Procenjuje se da ulični prodavci u
Indiji čine oko 2% populacije u gradskim sredinama, i da ih je na potkontinentu više od 10 miliona. Samo u
Mumbaju, najnaseljenijem gradu u
Indiji, ima ih oko 2,5 miliona, a u Kalkuti oko 2 miliona. Uslovi u kojima
rade izuzetno su teški, a izveštaji pokazuju da i muškarci i žene često pate
od migrene, posledica dehidratacije
i urinarnih infekcija. Ovaj prodavac
banana u Nju Delhiju dnevno zaradiod 40 do 80 indijskih rupija (0,5 do
1 evra), a 10% do 20% svoje zarade
odvaja za „iznajmljivanje“ tezge i namete lokalnim vlastima i policiji, koji
ih često uznemiravaju . U Indiji je poslednjih godina pokrenut veliki broj
inicijativa sa ciljem da se zaštite prava
ovog, najsiromašnijeg sloja stanovništva, i da se zakonski reguliše njihova
aktivnost u gradskim sredinama.

Mladi preduzetnik započeo je
proizvodnju čokolade u aparatu sa samo jednim kalupom.
Danas njegova kompanija proizvodi više stotina čokolada
dnevno, a Sensburi i Vejtros
dodatne narudžbine imaju za
božićne praznike. Oduvek sam
voleo da pripremam i jedem dobru hranu. Gurman sam i volim
da znam odakle dolaze namirnice koje koristim u svakodnevnoj
ishrani. Moja strast prema kuvanju, posebno pečenju kolača, potiče
iz ranog detinjstva. Kolače sam
počeo da pečem sa mamom kad
sam imao četiri ili pet godina, i
od tada u tome istinski uživam,
objašnjava Luis.
čudotvornom piću za rast grudi kod žena. Naime, napitak
je, bez dodatka alkohola, prvobitno bio namenjen novopečenim majkama koje imaju
problem sa dojenjem. Dodatnu popularnost pivu donosi i
niska cena, a za sada se može
nabaviti samo u Belgiji.
Kafa kao energent
Strauss Adriatic uveo je jedinstven način grejanja svojih
postrojenja na ovim prostorima. Kompanija je poznata
po brendu Doncafé i proizvodima od kafe, zbog čega
tokom svake godine uveze i
preradi velike količine sirove
kafe. Tokom tog procesa, preostane oko 140 t kafene plevice, koja zapravo predstavlja
nusproizvod. Tako dobijena
kafena plevica briketira se u
cilindrične presovane komade. U traganju za adekvatnim
načinima da ponovo iskoristi
otpad iz procesa prerade kafe,
istraživanja u laboratorijama
Instituta Vinča i Mašinskog
fakulteta pokazala su izuzetnu
toplotnu moć briketa od kafene plevice.
Ta otkrića podstakla su tehnički sektor ove kompanije,
pod vođstvom inženjera Nemanje Mašića, da u saradnji sa
Inovacionim centrom Mašinskog fakulteta izradi projekat
kotlarnice za sagorevanje briketa kafe, čime bi fabrika Strauss Adriatic u Šimanovcima
dobila jedinstven način grejanja. Tokom izrade projekta, utvrđeno je da je godišnja
proizvodnja od 140 t kafene
plevice dovoljna za okvirno tri
meseca grejanja, pa je kotlarnica projektovana tako da sagorava i druge vrste biomase.
Njena glavna prednost je što
pored niže cene proizvedene
energije i ekoloških činilaca,
pruža i nezavisnost od nestabilnog tržišta energenata.
Ušteda koju ovaj sistem grejanja donosi iznosi između
65 i 90 hiljada evra, a emisija
ugljen-dioksida u atmosferu
smanjena je za 14% u poređenju sa prethodnom godinom.
90
mart 2012 www.instore.rs
Čak 2,5 milijarde ljudi širom sveta nema
dovoljno vode za svoje dnevne potrebe
(WaterAid organizacija)
svet u brojkama
Flaširana voda sve popularnija
Koliko je žedna planeta
Tržišta SAD , Kine, Meksika, Nemačke i Indonezije čine 45 % ukupne potrošnje u ovoj kategoriji
Izvor: Euromonitor, www.euromonitor.com
N
akon naglog usporavanja rasta prodaje flaširane
vode u recesivnom periodu od 2007. do 2009. godine, tržište u ovoj kategoriji doživelo je oporavak
u 2010. godini na globalnom nivou, pa se očekuje da
će ponovni rast prodaje flaširane vode doprinieti ukupnom rastu prodaje bezalkoholnih pića do 2015. godine.
Euromonitor je analizom najveće globalne kategorije
bezalkoholnih pića došao do zanimljivih rezultata. Pogledajte kakvi su odnosi veličine tržišta i količine potrošnje vode, koje regionalne i lokalne razlike postoje, sa
kakvim se izazovima susreće industrija vode, kao i koje
se mogućnosti otvaraju proizvođačima flaširane vode u
postrecesivnoj ekonomiji.
Regionalna analiza
Svetska potrošnja flaširane vode
Litara po glavi stanovnika
 150+
100-149
75-99
Ukupna potrošnja flaširane vode, 2010 u litrima po glavi stanovnika
50-74
25-49
0-24
mart 2012 www.instore.rs
Globalni učinak
Perspektiva kategorije flaširane vode
Na globalnom nivou, prodaja flaširane
vode je tek 2010. godine prvi put nadmašila prodaju gaziranih pića.
vodi, jer obe kategorije nude funkcionalne sastojke za koje tvrde da doprinose
boljem zdravlju.
Tržišta SAD, Kine, Meksika, Nemačke i
Indonezije čine 45 % ukupne potrošnje u
ovoj kategoriji.
Rastuća zabrinutost kupaca u vezi sa
sastojcima gaziranih pića značajno je
doprinela popularnosti flaširane vode,
naročito one „funkcionalne“, pa je prodaja udvostručena u periodu od 2005. do
2010. godine
Sportska i energetska pića i gotovi čajevi
sve su ozbiljnija konkurencija flaširanoj
Milijardi litara
250
200
150
100
50
0
Flaširana
voda
Gazirana
pića
Voćni/
povrtni sok
Koncentrati
Gotov čaj
Azijski napici
Sportski i
energetski
napici
Gotova
kafa
16
14
12
10
8
6
4
2
0
-2
rast u % 2009-2010
Ukupna RTD (ready to drink) zapremina u 2010. godini
Ukupna RTD (ready to drink) zapremina 2010-2015.
(absolutni rast u procentima)
Flaširana voda
Gazirana pića
Borba za policu
Gazirana pića još uvek
zauzimaju primarne
pozicije na policama, dok
manje, ali profitabilnije
kategorije, kao što su
energetski napici i ledeni
čajevi, prete da ugroze
poziciju flaširane vode i
istisnu je sa polica.
Voćni/povrtni sok
Gotov čaj
Supermarketi
popuštaju pod
pritiskom malih
trgovaca
Azijski napici
Koncentrati
Sportski i energetski napici
Gotova kafa
Analiza kategorije
Potrošnja flaširane vode po stanovniku
varira od zemlje do zemlje
SAD i Kina su dva najveća tržišta flaširane
vode, ali su, kada se posmatra potrošnja po
glavi stanovnika, sušte suprotnosti. Povećana prodaja obične i „funkcionalne“ vode
u Kini, udružena sa tradicionalnim medikamentima, biće glavni pokretač rasta na
ovom tržištu.
Indija i Rusija imaju malu potrošnju po
glavi stanovnika, ali su obe ključni igrači
na globalnom tržištu vode. Rast prodaje
u Indiji zavisiće od demografskih faktora
i favorizovanja flaširane vode u odnosu na
neflaširanu. Rusija, s druge strane, beleži
rast raspoloživog novca po domaćinstvu
kao i rast prodaje proizvoda sa dodatom
vrednošću.
30
25
20
15
10
5
0
SAD
Kina
Meksiko
Indo- Nemačka Turska
nezija
Italija Francuska Španija
Ukupna količina na tržištu u 2010.
Brazil
Indija Argentina Filipini
Potrošnja po glavi stanovnika u 2010.
Rusija
200
180
160
140
120
100
80
60
40
20
0
Litara po glavi stanovnika
Ukupna RTD (ready to drink) zapremina u 2010. godini
35
Više od 30 %
proizvedene flaširane
vode proda se u
supermarketima/
hipermarketima, ali
sve je primetniji rast
prodaje u objektima
netradicionalnih formata.
Ekspanzija novih kanala
imaće sve važniju ulogu
u ukupnom učinku
ove kategorije pića u
budućnosti.
91
92
mart 2012 www.instore.rs
vox populi
Šaputanje praznog
novčanika
a u trećoj fazi je, nakon zvonjave, istresala
torbu na asfalt u potrazi za telefonom.
Danas je iskusni korisnik mobilne telefonije koji ume da pozove nepoznati broj i
da se odazove nakon nečijeg poziva. Istini za volju, ne ume da šalje poruke, ali
to nadoknađuje sočnom pričom koju je
teško spakovati u pisanu formu.
Autor: Vanja Bulić
M
obilni telefoni su nam potpuno promenili život. Ušli
su u naše misli i naše novčanike. Čim se probudimo,
zagledamo displej: da li je
neko zvao ili poslao poruku dok smo
mirno spavali? Idemo ulicom i pričamo,
zagledani u nebo, pa ljudi sa druge strane
ulice misle da se svađamo sami sa sobom.
U mojoj porodici koristi se pet mobilnih
i dva stabilna telefona. Koliko tih sedam,
mislim na telefone, koriste moj novčanik,
ne smem da kažem, jer će u poreskoj upravi pomisliti kako sam lažno predstavio
godišnja primanja.
A sve je počelo tako naivno. Prvo su se
pojavili mobilni telefoni koje su koristili
samo imućni građani, jer je trebalo odvajiti deset hiljada maraka po aparatu.
Bilo je to vreme velike pljačke.
Posle prvog talasa kada se prazne novčanici onih što su lako došli do velikih para
pa ne umeju da ih cene, krenuo je napad
na džepve prosečnih građana. Računica
je bila prosta: prvo je njih stotinu platilo po deset hiljada maraka, a sada je njih
deset hiljada platilo po sto maraka. Pa je,
potom, njih sto hljiada platilo po pedeset
maraka. Pa je njih milion...
Moja porodica se brzo prilagođavala
izazovima novih tehnologija skrivenih u
mobilnom telefonu. Supruga se, doduše,
dugo opirala ovom izazovu, pa je na početku karijere vlasnice mobilnhog telefona reagovala vrlo čudno. Kada bi u njenoj torbi zazvonio telefon, ona je bacala
torbu uplašena nepoznatim zvukom. U
drugoj fazi je celu torbu prinosila na uho,
Ceo uvod sam napravio zbog muke koja
me sustigla ne zbog mobilnog, već zbog
stabilnog telefona. Jednog meseca stigao
je enormno visok račun, pa je supruga
otišla u poštu da im se... bolje da ne pominjem njen izraz. Tamo su joj pokazali
listing poziva na kome se stalno ponavljao nepoznati broj.
-Izvinite, ja ne znam čiji je ovo broj.
-Taj broj je registrovan u Gvineji Bisao.
-Ali, mi nemamo nikoga u Gvineji Bisao.
-Da li imate decu?
-Imam tri sina i muža.
-Pitajte njih koga imaju u Gvineji Bisao.
Tačnije, to je broj „vruće linije“.
Moja supruga je pobelela, dali su joj šećer
i vodu, malo je osvežili i pustili na ulicu.
Odlučio sam da rešim ovaj slučaj, pa sam
održao hitan sastanak muškog dela porodice. Na počeku sastanka sam upoznao
sinove sa novonastalom situacijom: neko
od njih koristi „vruću liniju“.
- Ko od nas četvorice ima ribu? – pitao
sam jezikom njihove generacije.
Najstariji sin, stariji blizanac i ja, podigli
smo po dva prsta. Mlađi blizanac je gunđao i zatim napustio sastanak praćen zajedničkim zaključkom tri peostala muška
člana porodice Bulić: „Sram te bilo!“
Zatim je otišao i stariji blizanac. Bio je
srećan, jer je imao materijala za dvomesečno izluđivanje mlađeg brata.
- Znao sam. Nema devojku, pa ga pali
telefonsko šaputanje – rekao sam razočarano.
- Ćale, keva se ne računa – rekao je moj
najstariji sin i izašao iz sobe.
U korpi poznatih
Ana Bebić, pevačica
Veliki sam gurman, zaista uživam u hrani, i
obožavam
kad
imam pun frižider raznih namirnica. Zato i volim
da idem u velike
trgovine, jer je
u njima izbor
stvarno veliki, pa uvek nabasam na nešto novo, i uvek poželim da kupim neki
proizvod koji nisam ranije probala. Živim blizu Tempa, pa mi je tu, na dohvat
ruke. Odlična stvar je što je otvoren 24
časa, pa onda tamo uvek mogu da skoknem uveče, kad nije velika gužva. Tad
na miru razgledam police i biram šta ću
da kupim, a opet sve mnogo brže završim nego što bih u toku dana, a naročito
vikendom. Jedini problem je što su cene
hrane stvarno previsoke, pa ne mogu
razmišljati samo o onom što volim, već
moram da mislim i na krajnji račun. Ranije nisam kuvala, ali sam sad počela polako da se interesujem i za to, i priznajem
da mi se baš dopada.
Ivan Zeljković, TV voditelj
Za mene je kupovina nužna obaveza, i
oduzima mi vreme
koje bih uvek radije
proveo sa porodicom
ili prijateljima negde
u prirodi. Iz tog razloga najčešće idem
u velike, vikend kupovine, ali kad nešto
zaboravim, onda svratim i u male radnje
u komšiluku. U supermarketima imaš
sve na jednom mestu, sve završiš jednim
odlaskom, i to je dobra strana. Mana
je što uvek kupiš mnogo više nego što
si planirao. Odeš sa nekim spiskom, sa
namerom da ga se pridržavaš, jer je na
njemu ono što ti stvarno treba, a na kraju
jedva odguraš korpu do kola. Često eksperimentišem sa brendovima, uvek bih
da probam nešto novo, pa ne mogu da
kažem da sam lojalan potrošač. Volim
hranu, i volim kad je sveže spremljena,
pa sam počeo i aktivnije da se bavim
kuvanjem. U poslednje vreme vodim i
više računa o ishrani, privlače me zdrave
varijante, pa najradije kupujem povrće i
začine, i spremam ga na razne načine.
K3
oglas
Download

PRIMERAKA SRBIJA SLOVENIJA HRVATSKA BOSNA I