EAS
Exporters Association of Serbia
UDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJE
Nezavisno udruženje osnovano sa ciljem da okupi pojedinačne izvoznike – male, velike, početnike,
afirmisane – ali i sve one koji doprinose razvoju izvoza, kako bi zajedničkim delovanjem povećali svoje
izglede i mogućnosti za izvoz.
Udruženje izvoznika za partnera ima Vladu Republike Srbije, javne institucije koje se bave pitanjima
izvoza, kao i srpsku poslovnu zajednicu koja našu zemlju predstavlja kao pouzdanog partnera u
trgovini kvalitetnim proizvodima i uslugama po konkurentnim uslovima.
Beneficije članstva:
ZASTUPANJE INTERESA IZVOZNIKA
zalaganje za izmene zakonske regulative i unapređenje poslovne prakse
UMREŽAVANJE
razmena iskustava i primera dobre prakse, zajednički nastup na ciljnim tržištima
USLUGE
prema potrebama članica: specijalizovane obuke i edukacija, istraživanje tržišta, savetodavne usluge o
spoljnoj trgovini, transport i logistika, finansiranje i osiguranje izvoza
Za više informacija:
UDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJE
Vlajkovićeva 3/V, 11000 Beograd
Tel: 011 3398 550 ▪ Fax: 011 3398 814
www.eas.rs ▪ [email protected]
BROJ 20, DECEMBAR 2012.
Sadržaj
04
06
11
14
18
22
24
28
32
34
VESTI IZ PRIVREDE
IZVOZNIK GODINE 2012.
SIEPA AKTUELNOSTI
SAJMOVI
TRŽIŠNI TRENDOVI
SPOLJNA TRGOVINA
POVEĆANJE IZVOZA ZA RUSIJU I BRAZIL
U FOKUSU
ZNANJE
ILI MANJE
INTERVJU: BOŽIDAR LAGANIN
SIEPA U SLUŽBI PROMOCIJE
SRPSKOG IZVOZA
PRIMERI USPEHA
KOMPANIJA BUCK – BESKOMPROMISNI KVALITET I SARADNJA
SA INSTITUCIJAMA KLJUČ USPEHA NA SVAKOM TRŽIŠTU
IZAZOVI BIZNISA
EKSPANZIJA NA MEĐUNARODNOM TRŽIŠTU
UZ ISO SERTIFIKATE BUDUĆNOSTI
SVET I MI
BRAZIL – NEOGRANIČEN SPEKTAR
POSLOVNIH MOGUĆNOSTI
PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKE
VODIČ ZA IZVOZ
U RUSIJU
SIEPA VODIČ
MEĐUNARODNI SAJMOVI GRAĐEVINE
U ORGANIZACIJI SIEPA-E
E
Izdavač: Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije Vlajkovićeva 3/V 11000 Beograd, Srbija. tel: (011) 3398 550, 3398 772,
3398 774 fax: (011) 3398 814; [email protected]; www.siepa.gov.rs; Urednik: Mirjana Aleksić, [email protected]; Saradnici: Goran
Radosavljević, Katarina Momčilović Matić, Natalija Terzić, Maja Vuković, Danijela Čabarkapa, Marijana Jovanović, Mateja Milenković, Ivana Petrović,
Goran Lolić, Dejan Curović, Mirko Gavrilović; Lektura i korektura: Slađana Pavlović, [email protected]; Tehnički urednik & dizajn:
Orange Studio; Priprema za štampu: Orange Studio; Korice: Orange Studio; Štampa: Avantguarde, Beograd; Magazin Exporter je besplatan za
izvozna preduzeća na teritoriji Srbije. Magazin izlazi kvartalno.
DECEMBAR 2012.
3
REČ UREDNIKA
POSTAVITE SVOJ CILJ
DA BISTE ZNALI SVOJ PUT
Iza nas je godina promena, a ispred nas stoje izazovi, ciljevi i
nova tržišta sa kojima se treba suočiti.
U prethodnom broju Exportera smo pisali o značaju udruživanja,
a u ovom posvećujemo pažnju podršci od strane državnih
institucija i koliko je važno znati gde informacije o programima
možete pronaći. O saradnji sa državnim institucijama
razgovarali smo sa direktorom kompanije BUCK, koju sa
zadovoljstvom predstavljamo kao primer uspešnog preduzeća.
Naš sagovornik Darko Budeč, direktor ovog preduzeća, govorio
nam je o finansijskoj podršci, nagradama koje su dobijali, značaju
industrijskog dizajna, o novim tržištima...
U ovom broju časopisa predstavili smo sertifikat ISO 55000 koji
će biti potreban preduzećima od 2014. godine. Posebnu pažnju
posvetili smo i ruskom tržištu, jer ne treba zanemariti uspeh koje
su pojedine domaće kompanije u 2012. godini ostvarile upravo
tamo. U narednoj godini očekujemo da ovo tržište beleži rast, a
SIEPA će se potruditi da podrži ovaj trend organizacijom brojnih
sajmova i kroz finansijsku podršku izvoznicima.
I baš sada, dok pripremamo novi broj časopisa za Vas, komisija
odlučuje ko je dobitnik ovogodišnje nagrade za najboljeg Izvoznika
godine. Koristimo ovu priliku da čestitamo nagrađenima, a
čitaocima da poželimo srećnu Novu 2013. godinu. A kao podstrek
neka vam posluži rečenica poznatog brazilskog pisca: „Budite
hrabri, preuzmite rizik. Ništa ne može da zameni iskustvo“.
Mirjana Aleksić
4
EXPORTER
DECEMBAR 2012.
5
VESTI IZ PRIVREDE
IZVOZNIK
GODINE 2012.
Najboljim izvoznicima koji uspešno promovišu našu privredu u
svetu po deveti put SIEPA odaje priznanje dodelom nagrade za najboljeg izvoznika u kategorijama: NAJBOLJI IZVOZNIK GODINE,
NAJBOLJI NOVI IZVOZNI PROIZVOD, OSVAJANJE NOVOG IZVOZNOG TRŽIŠTA, NAJBOLJI IZVOZNIK u kategoriji malih i
srednjih privrednih društava, kao i SPECIJALNU NAGRADU ZA
NAJBOLJU ŽENU PREDUZETNICU.
IZBOR NAJBOLJE
UPAKOVANOG
PROIZVODA U SRBIJI
INSTITUT ZA
RATARSTVO OSTVARIO
REKORDAN IZVOZ
Pakovanja zaslužuju da
budu vrednovana, ocenjena,
nagrađena i promovisana.
Udruženje Srpska dizajn
platforma (Designed.rs) je
u saradnji sa Agencijom za
strana ulaganja i promociju
izvoza (SIEPA), ambasadom Švedske i Fakultetom
primenjenih umetnosti
(FPU), pokrenulo konkurs
za najbolji dizajn pakovanja proizvoda u Srbiji za
2011/2012 godinu.
Radovi pristigli do 3. decembra konkurišu za GRAND
PRIX BEST PACK 2011/12 i
biće ocenjeni od strane internacionalnog žirija. Radovi
se rangiraju u šest kategorija: hrana, piće, hemija i
kozmetika, luksuzna roba i
ostalo; dizajn pakovanja koji
nije realizovan. Nagrade će
biti uručene 10. decembra na
Konferenciji.
Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad ove godine
je ostvario najbolji izvozni
rezultat u 75 godina dugoj
istoriji postojanja, vredan
21 milion evra, izjavio je
direktor te ustanove Borislav
Kobiljski.
6
Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad je u ovoj
godini uvećao prihode od
izvoza semenskog kukuruza
u odnosu na 2011. godinu
za oko četiri miliona evra,
dok je prodaja suncokreta u
inostranstvu udvostručena.
Sponzori ovogodišnje dodele Nagrade za izvoznika godine
su „Komercijalna banka“, „DHL International Beograd“ i „Orange Studio“. Svečana dodela nagrada je 06. 12. 2012. u hotelu
Metropol Palace Beograd sa početkom u 10 časova.
Zahvaljujemo se svim kompanijama koje su učestvovale na
konkursu i želimo im uspešnu 2013. godinu!
HENKEL OTVORIO
NOVU LINIJU
Kompanija Henkel Srbija
saopštila je da je puštena u
rad nova proizvodna linija u
fabrici u Kruševcu. Ova investicija je deo projekta koji
podrazumeva premeštanje,
automatizaciju i uvećanje
kapaciteta fabrike tečnih
sredstava i vredna je više od
dva miliona evra.
U kompaniji ističu da se
privatizacija fabrike Merima
iz 2002. godine smatra
jednom od najuspešnijih u
Srbiji i navode da su za ovu
i narednu godinu potvđene
investicije od 7,5 miliona
evra, kao i da Henkel iz svojih fabrika u Srbiji izvozi na
15 regionalnih i evropskih
tržišta.
PREDSTAVLJENI RAZVOJNI POTENCIJALI
KREATIVNIH
INDUSTRIJA U SRBIJI
U Beogradu je održan prvi
Forum kreativne ekonomije
u organizaciji Grupe za kreativnu ekonomiju i u saradnji
sa Privrednom komorom Srbije i Ambasadom Australije.
Cilj je bio da se pokrene
dijalog o unapređenju
okruženja za razvoj kreativnog sektora, koji učestvuje
u izvozu sa oko 6%, a svako
5. radno mesto u izvozno
orijentisanim delatnostima
kreativnih industrija kreira 2
nova radna mesta u komplementarnim delatnostima.
Nataša Vujović, savetnik u
Agenciji za strana ulaganja i
promociju izvoza, predstavila
je rad SIEPA-e na jačanju i
promociji izvoznih potencijala ovog sektora kroz projekat
Creative Space Serbia, kao
i brošuru koja na najbolji
način predstavlja potencijale
naše zemlje na inostranim
tržištima.
EXPORTER
IZDVAJAMO
AKTIVNOSTI
UDRUŽENJA
IZVOZNIKA SRBIJE
TOKOM JESENI
IVANA PETROVIĆ
PRIJAVITE PREPREKU
Kako smo i najavili, u prethodnom periodu smo od naših
članova prikupljali probleme sa kojima se sreću izvoznici u
svakodnevnom poslovanju. Većina problema se za sada odnosi na
pojedine carinske procedure, ali ima i drugih, najčešće iz domena
Ministarstva finansija i privrede. Udruženje se zato aktivno
priprema za nastavak dijaloga izvoznika sa predstavnicima
resornog ministarstva koji je, ubrzo po stupanju na dužnost,
inicirao ministar sa svojim saradnicima. Udruženje izvoznika
Srbije se pridružuje svim predstavnicima privrede koji se zalažu
za povoljnije okruženje za poslovanje, a pre svega očekuju
predvidljivost kursa domaće valute u odnosu na evro.
„STAKLARA“
DUPLIRALA IZVOZ U
BELORUSIJU
Pančevačka „Staklara“, koja
se nalazi u restrukturiranju
već 9 godina, u poslednjih
godinu dana udvostručila
je izvoz kaljenog stakla za
Belorusiju. Pored toga, „Staklara” izvozi traktorska stakla
i stakla za autobuse u zemlje
bivše Jugoslavije, kao i ampulice za hemijsku indsutriju
u Rumuniju. Prema rečima
direktora Emanuela Lupuleskua, za prvih 6 meseci
ove godine izvoz je povećan
za 235 posto, u odnosu na
isti period prošle godine i
iznosi preko 600 hiljada evra,
a njihova namera je da do
kraja godine dostignu izvoz
od oko 800 hiljada evra.
„FARMAKOM MB“
GRADI FABRIKU
AKUMULATORA U
RUSIJI
Srpski „Farmakom MB“ i
Vlada ruske kaluške oblasti,
koja se graniči sa Moskvom,
potpisali su 30. oktobra
2012. godine Memorandum
o namerama za izgradnju
fabrike akumulatora.
Fabrika, koja će se nalaziti u
posebnoj ekonomskoj zoni,
godišnje proizvodi pet miliona akumulatora, a ukupni
obim investicija će iznositi
oko 80 miliona evra. Biće,
kako je istaknuto, stvoreno
oko 500 radnih mesta. U
okviru „Farmakoma MB“ u
Srbiji posluje i „Fabrika akumulatora Sombor“, koja je
2006. godine postala članica
tog koncerna.
POSETITE SAJT UDRUŽENJA
Aktivirana je internet prezentacija Udruženja izvoznika Srbije na
adresi www.eas.rs. Tu se pored predstavljanja samog Udruženja
i članstva mogu pronaći brojne korisne informacije u vezi sa izvozom, programima podrške privredi i ostalim aktuelnostima iz
ove sfere poslovanja. Za članove je ovo ujedno i mesto na kom će
dobijati najave za određene pogodnosti koje za njih obezbeđuje
kancelarija Udruženja.
U VAŠEM SMO GRADU
Dođite da se upoznamo! Članovi Upravnog odbora Udruženja su
do sada već posetili Kruševac, Kraljevo i Leskovac, a u pripremi
su i skupovi sa privrednicima u Kikindi, Čačku, Novom Sadu,
Ćupriji, Obrenovcu... Povod za ove posete je predstavljanje ciljeva
i aktivnosti Udruženja, upoznavanje i neposredna razmena
iskustava sa što većim brojem izvoznika iz svih krajeva Srbije,
kako bismo što bolje uobličili nove inicijative Udruženja. Ovakvim
aktivnostima ujedno uspostavljamo saradnju sa lokalnim
partnerima koji su podrška poslovanju, što svakako doprinosi
boljem informisanju privrednika.
UDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJE VAM ŽELI
USPEŠNU IZVOZNU 2013. GODINU!
DECEMBAR 2012.
7
SIEPA AKTUELNOSTI
SAJMOVI
KONKURS ZA IZRADU
IDEJNIH REŠENJA
INDUSTRIJSKOG
DIZAJNA
Agencija za strana ulaganja i
promociju izvoza Republike
Srbije (SIEPA) objavila je
konkurs za izradu idejnih
rešenja industrijskog dizajna
(jedinica za skladištenje, kutija,
sanduk, futrola, kredenac,
komoda, komoda sa fiokama,
polica, polica za knjige,
sanduk za spavaću sobu,
vitrina) u cilju međunarodne
promocije srpske dizajn scene.
Odabrani radovi će imati
priliku da se predstave u
okviru srpskog nacionalnog
štanda na „Fuorisalone Milan
Design Week“ (Zona Tortona),
manifestaciji koja se održava u
okviru internacionalnog sajma
nameštaja u Milanu, od 9. do
14. aprila 2013. godine.
Pravo učešća na konkursu
imaju sva fizička lica
i privredna društva sa
teritorije Republike Srbije,
8
a konkurs je otvoren do 10.
decembra 2012. godine.
Propozicije konkursa i sadržaj
konkursne dokumentacije
mogu da se preuzmu na
internet prezentaciji (www.
creativespaceserbia.com), a
za sve dodatne informacije
možete se obratiti putem
telefona na 011/3398 774,
3398 550 ili elektronskim
putem na natasa.vujovic@
siepa.gov.rs. Nacionalni
štand će biti smešten
u najprestižnijem delu
Fuorisalone - Zoni Tortoni.
Prijave za konkurs možete
poslati poštom na adresu:
Vlajkovićeva 3/V, 11000
Beograd ili predati lično na
istu adresu. Nakon završetka
konkursa, žiri će doneti odluku
o najboljim radovima, a
kriterijumi kojima će se voditi
su inovativnost, umetnički
utisak, funkcionalnost,
tehnička izvodljivost, i
ekološki aspekt proizvoda.
ŠEST SRPSKIH
KOMPANIJA NA SAJMU
HRANE U KAZAHSTANU
Šest srpskih kompanija po
prvi put je učestvovalo na
međunarodnom sajmu „World
Food Kazakhstan“ u Alma Ati
koji se održavao u periodu
od 6. do 9. novembra 2012.
godine. U okviru Nacionalnog
štanda izlagači, među kojima
su Buza-coop, Fruvela,
Packom, Grof of Milutovac,
Neoplanta i Zlatiborac,
predstavili su svoje proizvode:
konditorske proizvode,
meso i mesne prerađevine,
konzervirano povrće,
zamrznuto voće i povrće, kao i
sadni materijal.
„World Food Kazakhstan“ se
tradicionalno održava već
četrnaest godina i predstavlja
jedan od najznačajnijih
sajmova hrane i pića u
Centralnoj Aziji koji u proseku
poseti oko 5.000 stručnjaka
iz prehrambenog sektora.
Važno je istaći da je od 2011.
Milan
Design
Week
godine na snazi sporazum o
slobodnoj trgovini između
Republike Srbije i Carinske
Unije (Rusija, Belorusija i
Kazahstan) koji podrazumeva
slobodan protok roba koje
imaju domaće poreklo. Srpske
kompanije u narednoj godini
sve više će koristiti prednost
Sporazuma slobodne trgovine
sa Kazahstanom.
EXPORTER
POZIV ZA UČEŠĆE NA
SAJMU PREHRAMBENE
INDUSTRIJE - FOODEX U
JAPANU
Foodex se održava više od 30
godina i predstavlja vodeći
sajam u oblasti prehrambenih
proizvoda na tržištu Dalekog
istoka. 2012. godine na sajmu
je učestvovalo više od 2.250
izlagača iz više od 60 zemalja,
dok je sajam posetilo više od
70.000 stručnih posetilaca.
U skladu sa planom
nacionalne promocije
prehrambene industrije,
Agencija za strana ulaganja i
promociju izvoza Republike
Srbije (SIEPA) finansijski
podržava i organizuje nastup
srpskih preduzeća na sajmu
prehrambene industrije
Foodex u Tokiju (Japan),
koji se održava od 5. do 8.
marta 2013. godine. Rok za
prijavu je ponedeljak, 17.
decembar 2012. godine, a sve
informacije u vezi sa učešćem
i prijavom za učešće možete
pogledati na internet stranici
SIEPA (www.siepa.gov.rs).
U 2012. godini na najvećem
sajmu prehrambene industrije
u Aziji predstavilo se sedam
srpskih izvoznika svežeg,
zamrznutog i sušenog voća,
DECEMBAR 2012.
kao i proizvoda od voća.
Na Nacionalnom štandu
Srbije kompanije Agranela,
Agropartner, Frigo grand,
Fruvela, Packom internacional,
Sirogojno kompani i Venac su
predstavile svoje proizvode
kroz jedinstvenu mešavinu
etno i modernih motiva.
SIEPA po peti put organizuje
nastup srpskih preduzeća na
sajmu hrane i pića u Tokiju,
na kojem se okuplja više od
10.000 kupaca iz preko 30
zemalja i predstavlja odličnu
priliku za promovisanje
proizvoda na rastućem
azijskom tržištu.
Srbija je već šest godina
zaredom najveći izvoznik
zamrznutih malina u svetu,
a u Japanu srpska malina
zauzima 17 odsto tržišta.
DESET IZLAGAČA NA
SAJMU NEKRETNINA
EXPO REAL
Agencija za strana ulaganja i
promociju izvoza Republike
Srbije (SIEPA) je ove godine
po šesti put zaredom
organizovala nastup domaćih
kompanija na međunarodnom
sajmu nekretnina „EXPO
REAL“ koji se održavao u
Minhenu od 8. do 10. oktobra
2012. godine. Ove godine na
nacionalnom štandu Srbije
prisutni su bili predstavnici
gradova Subotica, Zrenjanin,
Smederevo, Vranje i Novi Sad,
opštine Obrenovac i Pećinci,
zatim VIP Novi Sad, kao i
Delta Real Estate i Javno
preduzeće Stara planina.
Sajam „EXPO REAL” je
najveća manifestacija ove
vrste u Evropi, na kojoj preko
80% učesnika čine sami
investitori i donosioci odluka.
Sajam je idealna prilika za
predstavljanje projekata
potencijalnim investitorima,
kao i upoznavanje sa
najnovijim trendovima
iz industrije. Sve svetske
kompanije tradicionalno
učestvuju na ovom sajmu koji
prate mnogi specijalizovani
skupovi i konferencije. S tim
u vezi, predstavnici SIEPA-e
trećeg dana sajma, u terminu
predviđenom za predstavljanje
Srbije, održali su i prezentaciju
SIAL
o sektoru nekretnina i
mogućnostima investiranja u
Srbiju.
Prethodne godine na sajmu je
izlagalo 1.610 učesnika iz 34
zemlje, dok je sajam posetilo
preko 37.000 posetilaca.
Najveći broj posetilaca je
došao iz Nemačke, Velike
Britanije, Holandije, Austrije,
Švajcarske, Francuske, Poljske,
SAD, Češke Republike, Ruske
Federacije i Luksemburga.
SRPSKE KOMPANIJE
NA SVETSKOM SAJMU
HRANE U PARIZU
Na sajmu prehrambene
industrije SIAL u Parizu
(Francuska), koji se održavao
od 21. do 25. oktobra 2012.
godine, u okviru Nacionalnog
štanda Srbije, predstavilo
se 15 srpskih kompanija:
Agranela, Agrar-Komerc,
Art-Ival, Bimtex, Foodland,
Frigonais, ITN, Jugoprom,
Master Frigo, Medino,
Packom, Pionir, Polimark,
Sicoberry, Zdravo organic.
SIAL je vodeći međunarodni
sajam iz oblasti prehrambene
industrije na tržištu Francuske
i Evropske unije, koji se
9
održava svake druge godine
u Parizu. U 2010. godini
sajam je posetilo 143.790
specijalizovanih kupaca i
distributera iz 183 države koji
su tokom pet dana trajanja
sajma imali za cilj pronalazak
novih dobavljača. Na površini
od 370.000 m² svoje proizvode
je predstavilo više od 5.500
izlagača iz 101 zemlje.
Ovaj sajam se održava od
1964. godine i čini ga nekoliko
tematskih celina odvojenih
po paviljonima (nacionalni
paviljoni i regije sveta, voće
i povrće, alkohol i vino,
zamrznuti proizvodi, mleko
i mlečni proizvodi, meso i
riba, konditorski proizvodi,
dugotrajni proizvodi,
prerađena hrana), a pokazao
se kao idealan za potpisivanje
ugovora, promociju proizvoda
i proučavanje tržišta, i kao
takav ima dugogodišnju
uspešnu tradiciju pri
realizaciji izvoznih poslova.
Na prethodnom nastupu
na SIAL ostvareno je 1.500
kontakata i realizovan izvoz
u vrednosti od devet miliona
evra, ove godine očekuju se još
bolji rezultati.
10
ODRŽANA
KONFERENCIJA
AUTOMOBILSKOG
KLASTERA SRBIJE
U osmoj deceniji svog
postojanja automobilska
industrija Srbije nailazi na
nove izazove ali najavljuje
novo razdoblje bazirano
na privatnom kapitalu
i internacionalizaciji.
Automobilski klaster SrbijeAC Serbia kao nacionalno
udruženje proizvođača auto
delova i opreme, u saradnji
sa Agencijom za strana
ulaganja i promocijom
izvoza SIEPA, u okviru svoje
Godišnje skupštine u utorak
13. novembra, organizovali
su Konferenciju posvećenu
razvoju automobilske
industrije u Srbiji.
Dolazak kompanija kao
što su Bosch, Continental i
Magna koje se priključuju već
postojećem portfoliju stranih
kompanija utemeljenom
imenima kao što je Fiat ili
Johnson Controls dokaz je
koliko najveća imena iz sveta
automobilske industrije
prepoznaju Srbiju kao
najpovoljniju proizvodnu
lokaciju Evrope. Paralelno
sa time, uprkos teškim
vremenima, domaći brendovi
Black Horse, Tigar Tires, FKL
ili FAD pomeraju granice na
izvoznim tržištima i dokazuju
da trka sa najvećim svetskim
imenima nije nedostižan cilj.
Na ovom skupu su se pored
predstavnika FIAT Automobili
Srbija i najvećih FIAT-ovih
sistemskih dobavljača u Srbiji:
Magneti Marelli Automotive,
Promo Magneto Components,
Johnson Controls, Magneti
Marelli d.o.o., okupili
predstavnici državnih
potpornih institucija kao što
su Ministarstvo finansija i
privrede i SIEPA, ali i veliki
broj srpskih TIER 2 i TIER 3
dobavljača okupljenih oko
Automobilskog klastera Srbije
- AC Serbia koji su u okviru
okruglog stola razmatrali
mogućnosti za buduće
intenzivnije uključivanje
lokalnih proizvođača auto
delova u dobavljački lanac
FIAT-a u Srbiji.
Zaključeno je da prostora za
saradnju ima ali je neophodan
Konferencija
automobilskog
klastera
Srbije
stalni dijalog koji će se
sprovoditi kroz Automobilski
klaster Srbije. Značajno je i
da FIAT teži da što pre smanji
troškove transporta delova
iz Italije i Španije pa čak i iz
Kine u Kragujevac, što treba
iskoristiti.
Stvaranje kooperacione
platforme radi sistematskog
uključivanja domaćih MSPP u
dobavljački lanac FIAT-a biće
sledeći zadatak Automobilskog
klastera Srbije, gde će od
velike pomoći biti program
RSEDP2 koji se finansira
sredstvima EU.
SRPSKE FIRME NA
SAJMU ROBNIH MARKI
– PLMA, AMSTRDAM
Agencija za strana ulaganja
i promociju izvoza Srbije
(SIEPA) organizovaće i
finansijski podržati nastup
srpskih preduzeća na sajmu
EXPORTER
privatnih robnih marki
PLMA u Amsterdamu, koji se
održava 28. i 29. maja 2013.
godine. Ova manifestacija,
koja se održava već 27
godina, predstavlja glavno
mesto susreta proizvođača
i predstavnika najvećih
maloprodajnih lanaca.
U 2012. godini na sajmu je
učestvovalo više od 3.800
izlagača iz više od 70 zemalja,
42 zemlje su se predstavile
sa nacionalnim štandovima.
Troškove zakupa prostora
od 108 kvadratnih metara
i izgradnje štanda snosiće
SIEPA, dok preduzeća koja
budu učestvovala snose
putne troškove, prevoz
eksponata, participaciju, kao i
troškove članstva u asocijaciji
proizvođača robnih marki u
iznosu od 1.000 evra. Rok za
prijavljivanje je 21. decembar,
DECEMBAR 2012.
a detaljnije informacije se
mogu naći na
www.siepa.gov.rs.
SUSRET S KUPCIMA
- SERBIA OPEN FOR
BUSINESS
Peti po redu susret sa kupcima,
odnosno "Meet the Buyer Open for Business", održan je
13. novembra u organizaciji
Agencije za strana ulaganja i
promociju izvoza (SIEPA).
„Susret s kupcima“ je u
svetu široko primenjivan i
rasprostranjen koncept koji
povezuje potencijalne kupce
i dobavljače po principu
prethodno zakazanih
individualnih sastanaka i time
preduzećima štedi vreme
i novac. Uvođenje prakse
redovnog održavanja „Susreta
s kupcima“ utiče na promociju
Republike Srbije kao
pouzdanog izvoznog partnera
i povoljne lokacije za strana
direktna ulaganja. Takođe, to je
i jedinstvena prilika za podršku
razvoju domaćih kompanijadobavljača i jedan od načina
koji omogućava malim i
srednjim preduzećima u Srbiji
da se direktno povežu sa
renomiranim međunarodnim
kompanijama-kupcima i tako
postanu deo globalnih lanaca
dobavljača.
Ovogodišnji sajam, koji je
održan u hali Belexpocentra
u Beogradu, bio je posvećen
preduzećima koja posluju u
sektorima hrane i industrije
nameštaja. Sajmu su
prisustvovale 144 kompanije,
među kojima je bilo 17
kompanija-kupaca iz Rusije,
Nemačke, Danske i zemalja
regiona, a 127 kompanijadobavljača iz Srbije i to
56 kompanija iz sektora
nameštaja, 67 iz sektora
hrane i 4 kompanije koje
su nastupale u oba sektora.
Održano je 177 sastanaka
i već sada postoji više od
10 potencijalnih ugovora o
saradnji. I dobavljači i kupci
su se složili da im je ovaj
sajam bio od velike koristi, a
organizaciju sajma su ocenili
najvišim ocenama.
Meet
the Buyer
Srbija
11
TRŽIŠNI TRENDOVI
SPOLJNA TRGOVINA
POVEĆANJE IZVOZA
ZA RUSIJU I BRAZIL
MAJA VUKOVIĆ, DANIJELA ČABARKAPA
PREMA PODACIMA REPUBLIČKOG ZAVODA ZA STATISTIKU U PRVIH DEVET MESECI 2012. GODINE
UKUPNA SPOLJNOTRGOVINSKA RAZMENA SRBIJE IZNOSILA JE 17,2 MILIJARDE EVRA, ŠTO OZNAČAVA
PORAST OD 3,5% U ODNOSU NA ISTI PERIOD 2011. GODINE. IZVEZENO JE ROBE U VREDNOSTI OD 6,4
MILIJARDI EVRA (POVEĆANJE OD 1,9%), A UVEZENO 10,8 MILIJARDI EVRA (POVEĆANJE OD 4,5%).
DECEMBAR 2012.
13
G
lavni izvozni spoljnotrgovinski
partneri Srbije su Nemačka,
Bosna i Hercegovina, Italija,
Rumunija i Rusija, sa ukupnim učešćem
u izvozu od 47%. U prva tri kvartala
2012. godine u Nemačku smo izvezli
robu u vrednosti od 753,3 miliona evra, u
Bosnu i Hercegovinu 629,1 milion evra,
Italiju 599,7 miliona evra, Rumuniju
545,6 miliona evra i Rusku federaciju
480,4 miliona evra. U izvozu preovlađuju
žitarice i proizvodi na bazi žitarica,
električne mašine, aparati i uređaji,
obojeni metali, povrće i voće, gvožđe i
čelik i odevni predmeti. Glavni partneri u
uvozu su Nemačka, Rusija, Italija i Kina.
Iz Nemačke smo uvezli robu u vrednosti
1,2 milijardi evra, iz Italije milijardu
evra, iz Kine 800 miliona evra. U uvozu
preovlađuju nafta i naftni derivati, gas,
drumska vozila, električne mašine,
aparati i uređaji, gvožđe i čelik, električna
energija, kao i medicinski i farmaceutski
proizvodi.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je
najveća sa zemljama sa kojima imamo
potpisane sporazume o slobodnoj
trgovini, a zemlje Evropske unije čine
57,5% ukupnog izvoza, sa izvozom u
iznosu od 3,7 milijardi evra, i uvozom od
6,2 milijarde evra. Najveći deficit javlja
se u trgovini sa Kinom (usled uvoza
telefona za mrežu stanica i laptopova),
kao i sa Ruskom federacijom, zbog uvoza
energenata, pre svega, nafte i gasa, a
sledi deficit sa Nemačkom, Italijom i
Mađarskom.
14
Statistički gledano, u prvih devet meseci
2012. godine, porastao je izvoz Srbije
u Holandiju (za 33,9%), Slovačku (za
30,3%) i Rumuniju (za 23,5%), gde učešče
Rumunije u ukupnom izvozu iznosi 8,5%.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku
pokazali su da je kukuruz i dalje prvi
na izvoznoj listi Srbije sa izvozom u
vrednosti od 32 miliona dolara, a gasna
ulja, uglavnom dizel gorivo, sa vrednošću
od 89 miliona prvi uvozni proizvod. Preko
granice smo prodavali čak i dva miliona
tona i na tome zarađivali oko 400 miliona
evra. Na drugom mestu izvozne liste su
dizel automobili snage do 1.500 kubika
sa 30 miliona dolara, a na trećem mestu
je izvoz setova provodnika za avione,
vozila i brodove, sa 27 miliona. Drugi po
značaju je uvoz lekova za maloprodaju
sa 46 miliona dolara, na trećem mestu
uvozne liste je uvoz prirodnog gasa, sa 36
miliona, a sledi uvoz mobilnih telefona sa
25 miliona.
Za devet meseci 2012. godine ukupna
robna razmena između Srbije i Rusije
iznosila je 1,6 milijardi evra, pri čemu
se izvoz povećao za 15,4% u odnosu na
prva tri kvartala 2011. godine, a iz Rusije
smo uvezli 1,1 milijardu (18,4% manje
nego u istom periodu prošle godine).
Najzastupljeniji proizvodi u izvozu na
rusko tržište su: voće i povrće, obojeni
metali, električne mašine, aparati i
uređaji, medicinski i farmaceutski
proizvodi, kao i proizvodi od kaučuka. A
iz Rusije se tradicionalno najviše uvoze
15,4%
povećan izvoz u Rusiju
energenti, obojeni metali i đubriva.
Nastupom srpskih kompanija na
sajmovima hrane, primećeno je da
raste interesovanje ruskih trgovaca
za kupovinu hrane iz Srbije, gde su
pored voća ugovoreni i novi poslovi za
plasman mesa i prerađevina. Mada, usled
nepovoljnih vremenskih prilika, ponuda
izvoznika voća i povrća je ove godine
slabija u odnosu na prošlu godinu. Kasni
prolećni mraz je poljoprivrednicima
prepolovio prinos jesenjeg voća, te
je najviše podbacila jabuka, koja je i
najtraženija na ruskom tržištu. Prema
podacima udruženja „Plodovi Srbije“, u
septembru prošle godine na rusko tržište
izvezeno je 12.500 tona jabuke. Ove
godine, u istom mesecu, nepunih 40 odsto
prošlogodišnjeg izvoza, tek pet hiljada
tona. No, ne treba zanemariti da je od
izvoza jabuke na to tržište tokom prošle
godine do septemba ove godine, državna
kasa bogatija za 80 miliona evra. Osim
voća, ruskim trgovcima sve su privlačniji
naši sirevi, meso i prerađevine. Do pre
četiri godine izvoz hrane na tržište Ruske
federacije vredeo je 35 miliona dolara, a
samo prošle 150 miliona. Među najvećim
izvoznicima u Rusiju ističu se Tarkett iz
Bačke Palanke, Hemofarm iz Vršca, Valy
EXPORTER
iz Valjeva, Valjaonica bakra iz Sevojna,
Tigar Tyres iz Pirota, a najveći uvoznici
su NIS iz Novog Sada, JP Srbijagas iz
Novog Sada, FBC iz Majdanpeka, Impol
Seval iz Sevojna.
S druge strane, treba istaći vidljivo
povećanje spoljnotrgovinske saradnje
Srbije i Brazila, šeste najjače ekonomije
sveta. Počev od 2008. izvoz vidno beleži
rast, dok se uvoz smanjuje. U 2008. godini
izvoz je iznosio 214 hiljada dolara, dok
je u 2011. godini dostigao 6 miliona
dolara, a 2010. godine 2,6 miliona dolara.
S druge strane, uvoz koji je 2008. godine
iznosio 136 miliona dolara, prošle godine
je iznosio 97 miliona dolara. Najviše se
izvoze cevi i creva od plastičnih masa
(približno 2 miliona dolara na godišnjem
nivou), potom mašine za pojedine
industrijske grane, gume za automobile,
hartija i karton, a na strani uvoza se ističu
kafa (čini oko polovinu uvoza), sokovi od
voća i povrća i duvan.
Zahvaljujući suzbijanju inflacije
i isplaniranom razvoju, stalnim
napredovanjem u tehnologijama i obuci
radne snage, Brazil je dospeo među
vodeće sile u svetu. Danas je drugi najveći
proizvođač soje i najveći izvoznik ovog
proizvoda.
Brazil i Srbija mogu da sarađuju na
brojnim poljima. Na prvom mestu u
domenu hrane, poljoprivrede, stočarstva,
gde naše dve zemlje mogu da proizvode
kako bi zajedno plasirale na evropsko
tržište. Takođe može da se uspostavi i
Među najvećim
izvoznicima u Rusiju
ističu se:
Tarkett iz Bačke Palanke,
Hemofarm iz Vršca,
Valy iz Valjeva,
Valjaonica bakra iz
Sevojna,
Tigar Tyres iz Pirota,
a najveći uvoznici su:
NIS iz Novog Sada,
JP Srbijagas iz Novog Sada,
FBC iz Majdanpeka,
Impol Seval iz Sevojna.
saradnja na polju infrastrukture, izgradnje
puteva, telekomunikacija i opreme, kao
i u automobilskoj industriji. Preduzeća
iz Srbije koja su svoje partnere našle u
Brazilu su Koteks Viscofan iz Novog Sada,
Trayal iz Kruševca, Goša iz Simićeva,
Tetrapak iz Beograda, Falc East iz
Knjaževca i FAD iz Gornjeg Milanovca.
Brazil je zemlja budućnosti, koja može
da kreditira velike infrastrukturne
projekte u Srbiji daleko povoljnije od
nekih drugih zemalja i međunarodnih
institucija. Potencijal koji Brazil ima su
veličina, resursi, ljudi različitog porekla
koje ujedinjuje jedan jezik, a razvija
30 različitih sektora, između ostalog:
infrastrukuru, transport, industriju,
brodogradnju, automobilsku industriju.
STRANA ULAGANJA
U periodu januar – jul 2012. godine
neto strana ulaganja u robi i novcu
prema podacima Narodne banke Srbije i
Republičkog zavoda za statistiku beleže
odlive u iznosu od 104,8 miliona evra pri
čemu se najveći odlivi beleže po osnovu
grčkog i danskog kapitala (preko 500
miliona evra). Minus u ulaganjima iz
Grčke je posledica prodaje udela grčke
kompanije OTE u Telekomu Vladi Srbije
za 380 miliona evra, dok se odlivi danskog
kapitala odnose na povlačenje kapitala
Telenora. Prema podacima Narodne banke
Srbije najveću neto vrednost investicija
u novcu u navedenom periodu zabeležili
su Švajcarska, Italija, Hrvatska, Austrija i
Kipar a zatim i Nemačka, Bugarska, Velika
Britanija, Holandija i SAD. Bruto prilivi
u robi i novcu u prva dva kvartala 2012.
godine iznose 465,3 miliona evra, što
predstavlja pad od oko 30% u poređenju
sa istim periodom u prošloj godini.
Gledano sa aspekta sektora, u prvih šest
meseci najveći priliv privukao je sektor
prerađivačke industrije i to podsektor
proizvodnje motornih vozila, prikolica
i poluprikolica, podsektor proizvodnje
duvanskih proizvoda i podsektor
proizvodnje proizvoda od gume i plastike,
zatim sektor trgovine na veliko i malo;
popravka motornih vozila i motocikala
a potom slede sektori građevinarstva,
poslovanja nekretninama i komunikacija i
informisanja.
Od 2006. godine od kada se sprovodi
program privlačenja direktnih
uinvesticija, tj. dodele bespovratnih
sredstava za otvaranje novih radnih mesta
po osnovu investicionih projekata, koji
administrira SIEPA, do danas objavljeno
je 16 javnih poziva za dodelu sredstava. U
prvih 15 poziva, dodeljeno je 224 miliona
evra za otvaranje 40.088 radnih mesta u
Srbiji, odnosno zaključno sa poslednjim
objavljenim programom, trenutno se vodi
222 aktivna projekta.
DECEMBAR 2012.
15
U FOKUSU
ZNANJE
ILI MANJE
GORAN RADOSAVLJEVIĆ
SAMO 8% ANKETIRANIH
PREDUZEĆA U SRBIJI JE
IZJAVILO DA JE U POTPUNOSTI
UPOZNATO SA PROGRAMIMA
DRŽAVNE PODRŠKE MALIM
I SREDNJIM PREDUZEĆIMA,
ŠTO UZ 23% ONIH KOJI SU
UGLAVNOM UPOZNATI SA
ISTIM PROGRAMIMA ČINI TEK
TREĆINU. DAKLE, VEOMA
MALI PROCENAT. OSTATAK JE
IZJAVIO DA JE SAMO DELIMIČNO
UPOZNAT (30%), ODNOSNO DA
UGLAVNOM (25%) I UOPŠTE
(13%) NIJE UPOZNAT SA
POMENUTIM PROGRAMIMA.
K
ao što kaže poznati slogan
koji je poslužio kao inspiracija
naslovu ovog teksta – ko zna,
taj i ima. Ko zna gde da traži – naći će.
Kada je u pitanju korišćenje državnih
programa podrške privredi, čini se da
broj preduzeća-korisnika lagano raste,
ali je i dalje u pitanju veoma ograničen
krug preduzeća. U prilog navedenoj
tvrdnji govore i rezultati istraživanja
sprovedenog od strane autora knjige
„Finansiranje malih i srednjih preduzeća
u Srbiji“, prema kojima je samo 8%
anketiranih preduzeća izjavilo da je u
potpunosti upoznato sa programima
državne podrške MSP, što uz 23% onih
koji su uglavnom upoznati sa istim
programima čini tek trećinu preduzeća
u Srbiji. Dakle, veoma mali procenat.
16
EXPORTER
Ostatak anketiranih je izjavio da je samo
delimično upoznat (30%), odnosno da
uglavnom (25%) i uopšte (13%) nije
upoznat sa pomenutim programima, što
je svakako razlog zašto samo mali broj
preduzeća koristi sredstva kroz SIEPAin Program podsticanja konkurentnosti
i internacionalizacije srpske privrede.
Naime, u prethodnih 13 krugova
realizacije ovog programa sredstva je
dobilo oko 1.400 preduzeća. Kako su
neka preduzeća više puta bila korisnici
sredstava, možemo reći da tek negde oko
hiljadu preduzeća koristi ova sredstva.
Ako taj broj stavimo spram ukupnog
broja malih i srednjih preduzeća u Srbiji
vidimo da je to samo nekoliko procenata.
Mi u agenciji SIEPA smo vrlo svesni
ovog problema i nastojimo da što više
informišemo i uključimo nova preduzeća
u krug onih koji su korisnici sredstava
iz naših programa. U poslednjem
krugu sprovođenja ovog programa
učinjen je dodatni napor u tom smeru
i urađena je čitava serija prezentacija
širom Srbije. Rezultat su u potpunosti
dodeljena sredstva rezervisana za taj
krug realizacije Programa, kao i značajno
manji procenat prijavljenih preduzeća sa
sedištem u Beogradu.
Još jedan rezultat gore navedenog
istraživanja nam je privukao pažnju - iako
evidentno nisu upoznati sa programima
podrške, čak 28% ispitanih smatra da
država uopšte ne stimuliše i finansijski
ne podržava razvoj MSP, uz 40% onih
koji smatraju da ona to uglavnom ne
čini. Samo 32% ispitanika smatra da ih
država ipak delimično i podržava, dok
niko od ispitanih ne smatra da država
u potpunosti pomaže MSP. Jasno je da
evidentno postoje izazovi u sprovođenju
programa državne pomoći poput
ograničenih sredstava koja se „potroše“
već na početku godine, propozicija dodele
sredstava koje se stalno unapređuju i
prilagođavaju potrebama privrede, ali je
za povećanje „upotrebne vrednosti“ ovih
programa potreban i mnogo veći stepen
zainteresovanosti preduzeća, „internet“
pismenost i proaktivnost u pronalaženju
informacija.
Tu smo da pokušamo da ispravimo ovu
„nepravdu“, pa u ovom broju „Exportera“
predstavljamo programe podrške privredi
koji se finansiraju iz državnog budžeta
na nivou Republike, a bili su aktuelni u
2012. godini. Navedeni programi biće
aktuelni i naredne godine, ali prilagođeni
stanju u privredi i sa manjim izmenama
u budžetu, pod nekim novim nazivom
DECEMBAR 2012.
i novim aktivnostima koje će biti
finansirane. Pratićemo stanje za vas i
redovno vas o tome obaveštavati.
Ministarstvo finasija i privrede
Nekadašnje Ministarstvo ekonomije i
regionalnog razvoja (MERR), u skladu
sa Zakonom o budžetu Republike Srbije,
raspolaže sredstvima namenjenim za
razvoj malih i srednjih preduzeća i
preduzetnika. Svoje programe podrške
Ministarstvo sprovodi u saradnji sa
Nacionalnom agencijom za regionalni
razvoj (NARR) i mrežom akreditovanih
regionalnih razvojnih agencija.
Pored mera kojim se pruža podrška
razvoju inovativnosti u MSP i razvoju
inovativnih klastera, Ministarstvo
pruža i podršku malim i srednjim
preduzećima koja imaju tendenciju
brzog rasta – tzv. gazelama. Gazele su
preduzeća koja su kod APR-a registrovana
kao brzorastuća, odnosno posluju
najmanje tri godine, upravljački su
nezavisna, imaju najmanje 10 zaposlenih,
pozitivno posluju tri godine i ostvaruju
godišnji rast obrta od najmanje 30%.
Sredstva iz ovog programa su
namenjena za dve grupe aktivnosti. U
prvu spadaju unapređenje tehnoloških
kapaciteta preduzeća, povećanje
energetske efikasnosti, dobijanje ekoznaka, uvođenje informacionog sistema
i dobijanje, odnosno potvrđivanje
patenata i drugih prava intelektualne
svojine. Za svaku od aktivnosti su tačno
određene kategorije troškova koje se
mogu subvencionisati i pobrojane su u
Javnom pozivu za dodelu bespovratnih
sredstava u okviru Mera podrške MSP
i zadrugama za jačanje inovativnosti.
U drugoj grupi se nalaze aktivnosti na
realizaciji projekata koji imaju za cilj
povezivanje preduzeća sa investitorima,
uvođenje nove organizacione strukture,
izradu srednjoročnog strateškog plana
razvoja preduzeća, obuku i edukaciju
menadžmenta itd. Pri tom, za svaku
grupu aktivnosti unapred je precizno
određen minimalan i maksimalan iznos
bespovratnih sredstava za koji preduzeća
mogu aplicirati.
Naravno, postoje i dodatni uslovi koje
preduzeća moraju da ispune da bi se
kvalifikovala za dobijanje ovih sredstava.
Neki od njih se odnose na vreme
registracije, broj zaposlenih, nezavisnost
i rentabilnost poslovanja, izmirenje
obaveza po osnovu poreza i doprinosa,
odsustvo finansiranja istih aktivnosti
iz sredstava koja potiču iz budžeta
Republike Srbija i slično. Poželjno je da
predložena visina sufinansiranja troškova
aktivnosti iz sopstvenih izvora bude viša
od 60% kako bi potencijalni kandidat bio
ocenjen kao pravno lice koje je spremno
da ulaže u unapređenje konkurentnosti
i time opravda stvarnu nameru i
neophodnost realizacije aktivnosti za koju
konkuriše.
Dodela sredstava počinje objavljivanjem
Javnog poziva, a pristigle zahteve za
dodelu sredstava ocenjuje specijalno
formirana komisija i donosi odluku o
izboru aktivnosti čiji troškovi će biti
refundirani. Rast prihoda, zatim porast:
broja zaposlenih, prihoda i investicija
u posmatranom periodu, kao i vrsta
aktivnosti za koje se traži sufinansiranje
donose veći broj bodova prilikom
bodovanja.
Iznos odobrene bespovratne pomoći
se kreće od 100 hiljada do 1,5 miliona
dinara za prvu grupu aktivnosti, odnosno
do 800 hiljada dinara za drugu grupu
aktivnosti. Odobrena državna pomoć ne
sme preći iznos od 200 hiljada evra u
dinarskoj protivvrednosti po korisniku
u toku bilo kog trogodišnjeg perioda, a
ukupno raspoloživa sredstva iz budžeta
za realizaciju ove Mere u 2012. iznosila
su 30 miliona dinara. (www.mfp.gov.rs;
www.narr.gov.rs)
Fond za razvoj
Pravo na korišćenje sredstava Fonda
imaju privredni subjekti koji su u
većinskom privatnom ili državnom
vlasništvu i koji imaju učešće društvenog
kapitala manje od 40%. Prioritet u
korišćenju sredstava Fonda imaju
programi čija realizacija za rezultat
ima otvaranje novih radnih mesta,
podsticanje izvoza, veće ekonomske
efekte po jedinici uloženih sredstava i
brži povraćaj uloženih sredstava. Isto
tako, prioritetnim se smatraju i programi
koji podrazumevaju primenu inovacionih
tehnologija i veću energetsku efikasnost,
oni iz oblasti industrije, poljoprivrede
ili sektora usluga. Prilikom utvrđivanja
iznosa visine kredita, odnosno garancija
koje daje, Fond uzima u obzir ocenu
finansijskog stanja i kreditne sposobnosti
investitora, ekonomsku ocenu projekta
i ocenu instrumenata obezbeđenja.
Sredstva putem kojih realizuje svoje
ciljeve Fond pribavlja iz naplate kredita,
kreditnih linija i budžeta samo u delu
obavljanja komisionih poslova u ime i za
račun države.
17
Kratkoročni krediti se odobravaju
za povremena obrtna sredstva i to pod
sledećim uslovima: kamatna stopa je 3%
na godišnjem nivou, a rok otplate 3 do 12
meseci. Minimalni iznos kredita ne može
biti manji od 2 mil. dinara za privredna
društva, odnosno 500 hiljada dinara za
preduzetnike, a maksimalni godišnji
iznos odobrenih kredita povezanim licima
ne može biti veći od 100 mil. dinara
za mala, odnosno 200 mil. dinara za
srednja privredna društva. Instrumenti
obezbeđenja kredita mogu biti blanko
sopstvene menice sa avalom poslovne
banke, garancija poslovne banke i blanko
sopstvene menice korisnika kredita.
Investicioni krediti za pravna lica
se odobravaju privrednim subjektima
na teritoriji Republike Srbije, koji u
prethodne dve godine nisu poslovali
sa gubitkom. Reč je o privrednim
subjektima koji su u većinskom
privatnom ili državnom vlasništvu,
osim javnih preduzeća i onim koji imaju
učešće društvenog kapitala manje od
40%. Ovom prilikom kreditna sredstva
se odobravaju uz kamatu od 2,8-4,5% na
godišnjem nivou, u zavisnosti od sredstva
obezbeđenja kredita. Rok otplate je do
5 godina, grace period godinu dana, a
maksimalni iznos sredstava za srednja
preduzeća 200 miliona dinara. Ovi krediti
se obezbeđuju garancijama, menicama ili
hipotekama prvog reda.
Krediti za trajna obrtna sredstva
dodeljuju se privrednim subjektima koji
ispunjavaju iste uslove kao i u slučaju
podnošenja zahteva za investicione
kredite. Isti su i instrumenti obezbeđenja,
jedino se razlikuje kamatna stopa koja
je ovde 3-4,5% u zavisnosti od sredstva
obezbeđenja kredita. Rok otplate je
do 2 godine, grace period 9 meseci, a
maksimalan iznos do 200 miliona dinara.
Krediti za podsticanje ravnomernog
regionalnog razvoja namenjena su
izgradnji novih i proširenju kapaciteta
postojećih objekata, nabavku opreme
i kredite za trajna obrtna sredstva
preduzećima u nerazvijenim opštinama.
Regioni i jedinice lokalne samouprave
su grupisane u zavisnosti od stepena
razvijenosti spram republičkog proseka.
I ovde je za srednja preduzeća
maksimalni iznos kredita 200 milliona
(100 miliona za mala preduzeća) dinara.
Kamatna stopa se kreće od 1,5-3,5% u
zavisnosti od sredstva obezbeđenja i od
toga da li se radi o radno-intenzivnim
delatnostima ili ne.
18
Svi ovi programi se odnose i na
preduzetnike i sprovode po donekle
izmenjenim kriterijumima u skladu sa
karakteristikama preduzetništva. Tu su i
dugoročni krediti u maksimalnom iznosu
od 5 miliona dinara sa 2-3,5% kamate
na godišnjem nivou i rokom otplate do 4
godine.
Posebnu kategoriju predstavljaju
dugoročni krediti za stare umetničke
zanate i žensko preduzetništvo za
privredna društva. Rokovi otplate su 5
godina u oba slučaja, kamatne stope se
kreću od 1-3%.
Za početnike, kako preduzetnike tako i
pravna lica, Fond je spremio povoljne
dugoročne start-up kredite u iznosima do
1,5 miliona, odnosno 4 miliona dinara,
respektivno i kamatnom stopom od 3%.
(www.fondzarazvoj.gov.rs)
Agencija za osiguranje i
finansiranje izvoza (AOFI)
AOFI pruža podršku izvozu kroz četiri
osnovne aktivnosti: izdavanje garancija,
kreditiranje, faktoring i osiguranje izvoza.
Uopšteno, da biste dobili garanciju,
kontragaranciju ili neki drugi oblik
jemstava za vaš izvozni posao potrebno
je da ste u prethodnoj godini ostvarili
izvoz veći od 300 hiljada evra i da imate
pozitivan neto rezultat poslovanja. Iznos
garancije ne može biti veći od 2 miliona
evra, a provizija se naplaćuje kvartalno u
iznosu od 0,25 - 0,50% od iznosa koji se
garantuje.
Što se tiče kreditiranja, ono se obavlja
direktno, sufinansiranjem sa poslovnom
bankom izvoznika ili refinansiranjem
kredita preko poslovne banke izvoznika.
Direktno kratkoročno finansiranje
izvoznika se vrši u iznosima od 30
hiljada do 2 miliona evra u dinarskoj
protivvrednosti, sa rokom otplate od 6
meseci do godinu dana i uz kamatnu
stopu od 3-5% godišnje. Pored gore
pobrojanih opštih uslova, preduzeće koje
se prijavljuje za kredit mora imati već
zaključen ugovor o spoljnotrgovinskom
poslu sa ino–kupcem i učešće robe
domaćeg porekla najmanje 51% u
vrednosti robe koja je predmet izvoza i
finansiranja.
Sufinansiranje u saradnji sa poslovnom
bankom izvoznika podrazumeva da AOFI
plasira deo sredstava izvozniku pod
važećim uslovima za kategoriju izvoznika
kojoj pripada dato preduzeće, s tim da
drugi deo traženog kredita finansira
poslovna banka pod uslovima koji su
dogovoreni sa AOFI, a koji se pre svega
odnose na visinu kamatne stope i ostalih
troškova.
Refinansiranje preko poslovne banke
klijenta podrazumeva plasiranje sredstava
poslovnim bankama po važećoj kamatnoj
stopi za konkretne izvoznike. Poslovne
banke iz tih sredstava naplaćuju kamatnu
stopu na plasmane izvoznicima u iznosu
do maksimalno 10% na godišnjem nivou.
Faktoring predstavlja kratkoročni oblik
finansiranja izvoznika (ustupioca) na
bazi otkupljenih, nedospelih potraživanja
proisteklih iz ugovora između izvoznika
i njegovog dužnika, odnosno kupca za
fakturisanu i isporučenu robu čime
se preduzećima poboljšava likvidnost,
sigurnost poslovanja i kreditna
sposobnost. AOFI za svoje klijente pruža
usluge izvoznog i unutrašnjeg faktoringa,
odnosno faktoringa na međunarodnom i
domaćem tržištu.
Nakon kompletno dostavljene
dokumentacije - zahteva za faktoring,
Agencija isplaćuje avans u visini do
90% nominalne vrednosti potraživanja
umanjen za troškove provizije faktoringa,
koji se obračunavaju na vrednost
ustupljenog potraživanja i troškove
kamata u slučaju avansnog plaćanja. Cena
faktoring usluge je uslovljena obimom
izvoza koji je ustupljen Agenciji na
naplatu, rokom plaćanja, rizikom naplate,
bonitetom izvoznika i kupca i rizikom
zemlje u koju se izvozi.
Osiguranje kratkoročnih novčanih
potraživanja izvoznika na osnovu
isporučene robe ili izvršenih usluga
kupcima (dužnicima), koja su nastala
i prijavljena u osiguranje u periodu
važenja ugovora o osiguranju i za koja je
izvoznik ispostavio fakture kupcima sa
odloženim rokom plaćanja do 180 dana.
Potraživanja se osiguravaju od
mnogobrojnih komercijalnih rizika,
kao što su neblagovremeno plaćanje,
insolventnost ili bankrot kupca, ali i
nekomercijalnih, poput onih koji su
izazvani političkim događanjima ili
aktima vlada zemalja gde se izvozi.
(www.aofi.rs)
do 2 miliona
dinara
SIEPA dodeljuje preduzećima
za otvaranje predstavništva u
inostranstvu.
EXPORTER
SIEPA programi pomoći
Sama činjenica da čitate ovaj tekst navodi
na zaključak da ste pretplatinik časopisa
„Exporter“, pa se iskreno nadamo da
su vam poznati programi podrške koje
sprovodi SIEPA. Ipak, nije loše ukratko
ponoviti osnove ova dva programa
bespovratne pomoći izvoznicima.
Program podsticanja konkurentnosti
i internacionalizacije srpske privrede
je osnova za dodelu bespovratnih
sredstava za nastupe preduzeća na
inostranim sajmovima, otvaranje
predstavništava na inostranim tržištima,
nastup kompanija u okviru organizovanih
privrednih misija, posetu i B2B na
inostranim tržištima, internacionalizaciju
proizvoda kroz jačanje konkurentnosti
i jačanje marketinških kapaciteta. Za
svaku od ovih aktivnosti postoji lista
konkretnih troškova koji mogu biti
bespovratno subvencionisani u nivou do
50%. Maksimalni iznos koji preduzeće
može da dobije za pojedinačne aktivnosti
je 2 miliona dinara i to za otvaranje
predstavništva u inostranstvu, dok su
maksimalni iznosi za druge aktivnosti
nešto manji - 1,5 miliona za nastupe na
sajmovima i uvođenje sistema kvaliteta,
odnosno 300 hiljada za učešće u
trgovinskim misijama i izradu web sajta i
promotivnih materijala.
Ova bespovratna sredstva se
dodeljuju privrednim društvima,
poslovnim udruženjima, zadrugama
i preduzetnicima sa sedištem u
Republici Srbiji, pod uslovom da se bave
proizvodnjom gotovih ili polugotovih
proizvoda ili pružanjem usluga u oblasti
energetike, građevinarstva, informacionih
tehnologija, reciklaže i industrijskog
i tekstilnog dizajna, koji su pozitivno
poslovali u prethodne dve godine,
ostvaruju najmanje 20% prihoda iz izvoza
(ili više od 50 hiljada eura u sektoru
proizvodnje, odnosno 25 hiljada eura
u sektoru usluga) i da imaju izmirene
obaveze prema državi.
Javni pozivi za realizaciju ovog programa
se raspisuje dva puta godišnje, pri čemu
je do sada objavljeno trinaest poziva.
Sredstva za sprovođenje Programa se
obezbeđuju shodno Zakonu o budžetu
republike Srbije za tekuću godinu.
Podsticaji namenjeni poslovnim
udruženjima obuhvataju sufinansiranje
istih aktivnosti kao i u slučaju
pojedinačnih privrednih subjekata
uz određene razlike u smislu spiska
opravdanih troškova, visine sredstava
koja se mogu dodeliti za pojedine
DECEMBAR 2012.
aktivnosti i sl. Uslovi koje udruženja
treba da ispunjavaju su ista kao i za
privredne subjekte u pogledu delatnosti,
a moraju imati minimalno 5 članica koje
zajedno zapošljavaju više od 100 radnika.
Bespovratna finansijska sredstva se mogu
dobiti od SIEPA-e i za zapošljavanje
koje je rezultat investicionih projekata
u proizvodnom sektoru, sektoru usluga
koje mogu biti predmet međunarodne
trgovine i za strateške projekte iz oblasti
turizma i to kroz Program privlačenja
direktnih investicija.
Iznos sredstava koja se mogu dobiti se
kreće od 4.000 do 10.000 evra po svakom
radniku zaposlenom na neodređeno
vreme u roku od tri godine od dana
zaključenja ugovora o dodeli sredstava.
Tačan iznos sredstava koja se dodeljuju
konkretnim preduzećima zavisi od
mesta ulaganja i ispunjenosti uslova i
kriterijuma predviđenih uredbom po kojoj
se Program sprovodi. Neki od kriterijuma
za dodelu sredstava su reference
investitora, udeo domaćih dobavljača
u inputima proizvodnje, održivost
investicije, orijentisanost ka izvozu,
mogućnost transfera novih tehnologija
i znanja i efekat investicije na ljudske
resurse i razvoj lokalne sredine.
Za posebne kategorije projekata poput
onih od posebnog značaja i velike
investicione projekte bespovratna
sredstva se dodeljuju u iznosu do
17%, odnosno 20% ukupne vrednosti
investicije, respektivno. Sredstva
se ne mogu dodeliti za finansiranje
investicionih projekata u sektoru
primarne poljoprivredne proizvodnje,
ugostiteljstva, trgovine, proizvodnje
sintetičkih vlakana i uglja.
Prijave za dodelu sredstava podnose se
SIEPA nakon objavljenog javnog poziva.
Nakon sprovedenog postupka ocenjivanja
projekata, sredstva se odobravaju
kompanijama u skladu sa konačnom
bodovnom ocenom. Dodeljena sredstva
se, u zavisnosti od tipa projekta, isplaćuju
u četiri jednake tranše ili dve tranše od
po 30 i 70%. (www.siepa.gov.rs)
Nacionalna služba za
zapošljavanje (NSZ)
Nacionalna služba za zapošljavanje
sprovodi aktivne mere zapošljavanja,
odnosno mere subvencija za
samozapošljavanje i otvaranje i
opremanje novih radnih mesta.
Subvencije za otvaranje novih radnih
mesta se odobravaju poslodavcima za
zapošljavanje do 50 lica sa evidencije
NSZ, odnosno preko 50 ako se radi
o zapošljavanju u okviru „grinfild“
(greenfield) i „braunfild“ (brownfield)
investicija.
Visina subvencije zavisi od razvijenosti
opštine u kojoj je sedište poslodavca
ili u kojoj poslodavac ima registrovanu
organizacionu jedinicu, kao i od broja lica
koja se zapošljavaju, i kreće se od 100
do 400 hiljada dinara. Poslodavac koji je
ostvario pravo na subvenciju dužan je da
zaključi ugovor o radu sa nezaposlenim
licem, na neodređeno vreme, sa punim
radnim vremenom, u trajanju od
najmanje 24 meseca od dana zasnivanja
radnog odnosa i da izmiruje obaveze po
osnovu doprinosa za obavezno socijalno
osiguranje, u skladu sa zakonom.
(www.nsz.gov.rs)
Kuda dalje?
Predloženi Vladin nacrt Fiskalne
strategije i plana strukturnih reformi,
potvrđuje da su ekonomski oporavak
zemlje i stvaranje uslova za održiv i
ravnomeran privredni rast prioritetni
ciljevi ekonomske politike Vlade u
narednom srednjoročnom periodu.
Jasno je da taj rast mora da se bazira
na povećanju investicija i izvoza koji
obezbeđuje povećanje zaposlenosti i
životnog standarda. Pored slabosti srpske
privrede, veoma se osećaju i posledice
drugog talasa globalne ekonomske krize,
posebno krize u evrozoni.
U tom smislu, Vlada je pripremila plan
antikriznih mera za privredu. Ključna
mera biće subvencionisanje kamata na
kredite za likvidnost privrede i stambenu
izgradnju, ali i nastavak pružanja raznih
oblika bespovratne pomoći. U realnom
sektoru obezbediće se podrška privredi
i razvojnim nacionalnim projektima,
osnivanjem Razvojne banke Srbije. U
pomenutom nacrtu se navodi da će
Fond za razvoj nastaviti da podržava
mala i srednja preduzeća i ulaganja u
nerazvijena područja Republike pod
povoljnijim uslovima od tržišnih, da
će ojačati Agencija za osiguranje i
finansiranje izvoza kroz odgovarajuću
dokapitalizaciju, te da će osnažiti
podsticanje direktnih investicija preko
SIEPA-e.
Dakle, neophodno je biti obavešten o
načinima sprovođenja ovih programa
kako bi se oni na najbolji način iskoristili.
SIEPA je tu i da informiše o njima, kao
i da uputi na pravu adresu za konkretne
korake. Vama na usluzi.
19
INTERVJU
SIEPA
U SLUŽBI PROMOCIJE
SRPSKOG IZVOZA
BOŽIDAR LAGANIN
20
EXPORTER
Koje proizvode Srbija najviše
izvozi?
Sektor hrane je tradicionalno
najzastupljeniji u našoj zemlji i u
najvećem procentu učestvuje u izvozu.
Iako u izvozu Srbije još uvek dominiraju
sveže voće i povrće, žitarice, kao i
proizvodi niže faze obrade, ukupna
spoljnotrgovinska razmena Srbije prošle
godine, kada je reč o sektoru agrara,
iznosila je 3,7 milijardi dolara, a ostvaren
je i suficit od 1,3 milijarde dolara.
Ako pogledamo detaljnije, period od
januara do avgusta ove godine, najviše
smo izvezli žitarica i proizvoda na bazi
žitarica, a zatim električne mašine,
aparate i uređaje. Obojeni metali, koji su
prošle godine bili vodeći u izvozu, ove
godine su na trećem mestu, iza kojih su
povrće i voće.
u mnogim oblastima. Usled veličine
tržišta i broja stanovnika spada u
zemlje sa najvećom spoljnotrgovinskom
razmenom omogućavajući prostor
našim privrednicima da se pozicioniraju.
Proizvodi koji se najviše uvoze u Rusiju
su mašine i oprema, električna oprema,
vozila, farmaceutski i prehrambeni
proizvodi.
Kada je reč o Bliskom istoku, na listu
prednosti treba dodati visoke reference
naših preduzeća na Bliskom Istoku
ostvarene kroz dugogodišnji uspešan
nastup, pre svega građevinskog sektora i
dobro poznavanje lokalnih tržišta. Naše
kompanije treba da iskoriste olakšice i
mogućnosti koje im se nude zahvaljujući
potpisanim sporazumima o slobodnoj
trgovini sa Rusijom, Belorusijom,
Kazahstanom i drugim zemljama.
U kojim oblastima smo postigli
napredak kada je reč o izvozu,
tj. da li postoje proizvodi koji se
izvoze više nego ranije?
Svakako, tradicionalno naši najveći
spoljnotrgovinski partneri i dalje ostaju
Nemačka, Italija, Austrija, kao i zemlje u
okruženju.
Među proizvodima sa najvećim udelom
u izvozu napredak smo postigli sa
žitaricama i proizvodima na bazi žitarica
koji su ostvarili izvoz od 509 miliona
evra, što je povećanje od 32,3% u odnosu
na isti period prošle godine. Takođe,
povećanje je primetno i kod električnih
mašina, aparata i uređaja čiji je izvoz
porastao za 17,5% - od 399 miliona evra
u prvih osam meseci 2011. godine, na
468,5 miliona evra u 2012. godini. Inače,
najveće povećanje ostvareno je u oblasti
telekomunikacionih i audio aparata i
opreme, od čak 68 posto, ali je udeo
ove grupe proizvoda u ukupnom izvozu
veoma mali.
Poslednjih godina Srbija je
potpisala brojne sporazume koji
olakšavaju i podstiču izvoz. O
kojim sporazumima je reč i kako
su oni uticali na izvoz srpskih
kompanija?
Koja su najinteresantnija izvozna
tržišta?
Svakako jedan od najvažnijih sporazuma
čiji je potpisnik Republika Srbije jeste
Sporazum o slobodnoj trgovini Rusije i
Srbije (tada SRJ) potpisan 2000. godine
radi produbljivanja i unapređenja
uzajamne ekonomsko-trgovinske saradnje.
Prema sporazumu ne plaća se carina pri
ulasku na tržište Rusije za robu za koju
se može dokazati da je poreklom iz Srbije
(koja ima više od 50% sadržaja iz Srbije),
osim za proizvode koji su izuzeti iz
režima slobodne trgovine.
Poslednjih godina smo očevici sve veće
zainteresovanosti, kako srpskih tako
i svetskih kompanija, za takozvana
„nova“ tržišta, tj. tržišta Rusije,
Belorusije, Kazahstana, kao i tržište
Bliskog istoka. Ova tržišta uz još neke
nesvrstane zemlje daju alternativu već
zasićenom tržištu EU. Rusko tržište je
danas jedno od najperspektivnijih, sa
velikim mogućnostima za ekspanziju
2009. godine potpisan je i Sporazum o
slobodnoj trgovini između Republike
Srbije i Republike Belorusije. U cilju
usklađivanja režima trgovine između
Republike Srbije i država članica Carinske
unije - Republike Belorusije, Republike
Kazahstan i Ruske Federacije, Vlada
Republike Srbije i Vlada Republike
Belorusije su 2011. godine potpisale
Protokol o izmeni i dopuni Sporazuma
DECEMBAR 2012.
o slobodnoj trgovini. Protokolom je
predviđen spisak proizvoda koji su izuzeti
iz režima slobodne trgovine, kao i pravila
o određivanju zemlje porekla robe.
Sporazum o slobodnoj trgovini Srbija
je potpisala i sa Turskom i on se od 1.
septembra 2010. godine primenjuje po
modelu asimetrične liberalizacije trgovine
u korist srpske strane. To je šansa za
srpske izvoznike da izvoze robu bez
carine u Tursku, na tržište od 75 miliona
stanovnika. Ovim Sporazumom srpski
privrednici, zahvaljujući dijagonalnoj
kumulaciji, mogu da nabavljaju sirovine
i poluproizvode, prerađuju ih u Srbiji i
dalje ih plasiraju u EU, Tursku i zemlje
CEFTA bez carina ili sa preferencijalnim
carinama.
Sporazum o slobodnoj trgovini između
Srbije i Kazahstana predviđa da strane
ugovornice neće primenjivati carine,
takse i dažbine jednakog dejstva kao
carine na uvoz robe poreklom s teritorije
države jedne od strana ugovornica
namenjene teritoriji države druge strane
ugovornice, osim za proizvode koji su
izuzeti iz režima slobodne trgovine.
Jedan od
najvažnijih
sporazuma čiji
je potpisnik
Republika Srbije
jeste Sporazum o
slobodnoj trgovini
Rusije i Srbije
(tada SRJ) potpisan
2000. godine radi
produbljivanja
i unapređenja
uzajamne
ekonomskotrgovinske
saradnje.
21
Osnovne aktivnosti
SIEPA-e
koje su namenjene
izvoznim preduzećima
i promociji
srpskog izvoza
se pre svega odnose na
organizovanje nastupa
srpskih kompanija
na internacionalnim
sajmovima širom sveta.
Nastup na sajmovima
se organizuje
u zavisnosti od
preferencija srpskih
preduzeća
uz konsultacije sa
SIEPA-inim timom
koji radi u sektoru
za promociju izvoza.
22
Spoljnotrgovinska razmena sa
Sjedinjenim Američkim Državama
velikim delom se odvija na osnovu
Opšteg sistema preferencijala (OSP).
OSP je program odobravanja trgovinskih
povlastica koje SAD dodeljuju svojim
trgovinskim partnerima u cilju podrške
njihovom ekonomskom razvoju, a
trenutno ga koristi više od 140 zemalja.
Svakako tu su i ništa manje bitni
sporazumi CEFTA i EFTA. Prvi
sporazum omogućava širenje tržišta
za sve proizvode, ali i trgovinu pod
istim uslovima za sve proizvođače,
širi i modernizuje domen slobodne
trgovine, otvara veće tržište za
trgovinu i investicije i stvara institucije
nadležne da upravljaju u ovoj oblasti.
Sporazumom je predviđena liberalizacija
javnih nabavki i privlačenje investicija
u zemlje potpisnice, a povećava se i
šansa za izlazak na evropska tržišta po
preferencijalnom, povlašćenom tretmanu.
Za razliku od bilateralnih sporazuma,
CEFTA omogućava dijagonalnu
kumulaciju, odnosno kumuliranje porekla
robe više zemalja u regionu koja će
imati status domaćeg porekla. Prema
drugom sporazumu, Srbija je potpisala
ugovor o slobodnoj trgovini sa zemljama
članicama Evropskog udruženja slobodne
trgovine (EFTA), koji su ratifikovale
i Švajcarska, Lihtenštajn, Kraljevina
Norveška i Island.
Potpisani sporazumi su u mnogome
olakšali izlazak srpskih izvoznika na
inostrana tržišta. Pogotovo je značajan
sporazum potpisan sa Rusijom budući
da smo jedina evropska zemlja, pored
nekih članica Zajednice nezavisnih država
(ZND), koje su imale tu mogućnost.
Ovaj sporazum je otvorio našim
izvoznicima ogromno tržište u ekspanziji,
a sa druge strane privukao pažnju drugih
zemalja da investiraju kod nas. Krajnji
rezultat je porast srpskog izvoza.
Na koji način SIEPA, kao agencija
koja promoviše izvoz, pomaže
domaćim izvozno orijentisanim
kompanijama?
Osnovne aktivnosti SIEPA-e koje su
namenjene izvoznim preduzećima i
promociji srpskog izvoza se pre svega
odnose na organizovanje nastupa
EXPORTER
srpskih kompanija na internacionalnim
sajmovima širom sveta. Nastup na
sajmovima se organizuje u zavisnosti
od preferencija srpskih preduzeća uz
konsultacije sa SIEPA-inim timom koji
radi u sektoru za promociju izvoza.
Sajmovi se organizuju u okviru različitih
industrija, u različitim zemljama, a
neki od najvećih su svakako sajam
građevinarstva „Mosbulid“ u Moskvi,
sajamovi prehrane „SIAL“ u Parizu i
„World Food“ u Moskvi, sajam nameštaja
„Mebel“ u Moskvi, sajam metalske i
mašinske industrije „Hannover Messe“ u
Hanoveru i mnogi drugi.
Druga veoma bitna aktivnost agencije
SIEPA u promociji izvoza jeste
dodela bespovratnih sredstava kroz
Program podsticanja konkurentnosti
i internacionalizacije srpske privrede
izvozno orijentisanim preduzećima. Ovaj
program se odvija po principu refundacije
50-75% troškova aktivnosti koje su
predviđene programom.
Ostale SIEPA-ine aktivnosti koje
doprinose jačanju izvoza su organizacija
„B2B“ sastanka u zemlji i u svetu,
DECEMBAR 2012.
savetodavne usluge pri izlasku na
inostrana tržišta, stalni kontakt sa
inostranim kupcima i domaćim
kompanijama.
Godinama već organizujete
manifestaciju „Izvoznik godine“
u okviru koje nagrađujete
najbolje izvozne kompanije u
nekoliko oblasti. Zašto su ove
nagrade važne i kakvu korist
konkretno donose kompanijama
koje su nagrađene?
Manifestacija Izvoznik godine je prvi
put održana 2004. godine i već je postala
tradicionalna, kao što je slučaj i u većini
ekonomski razvijenih zemalja.
Svečano proglašenje pobednika održava
se u prisustvu zvaničnika Vlade
Republike Srbije, visokih predstavnika
diplomatskog kora, međunarodnih
finansijskih institucija, kao i domaćih i
stranih kompanija. Nagrada se dodeljuje
u četiri kategorije - Najbolji izvoznik,
Najbolji novi izvozni proizvod, Osvajanje
novog tržišta, i Najbolji izvoznik u
kategoriji malih i srednjih preduzeća.
Posebno smo ponosni na Specijalnu
nagradu za ženu preduzetnicu, koju ove
godine dodeljujemo po drugi put.
Kriterijumi za dodelu nagrada obuhvataju
kvalitet proizvoda, izvozna tržišta i
izvezene količine, odnosno vrednost robe
i usluga u toku godine. Komisija za ocenu
prijava broji šest članova među kojima
se nalaze i predstavnici najviših državnih
institucija. Do sada je 40 preduzeća
dobilo nagrade i priznanja, a prijavi se
u proseku 70 privrednih društava. Pred
komisijom nije nimalo lak zadatak jer
treba izabrati najboljeg među najboljima.
Pobednici nagrade pored medijske
afirmacije stiču pravo korišćenja logoa
Izvoznik godine u svojim promotivnim
kampanjama.
Cilj ove nagrade je da promoviše uspehe
domaćih preduzeća u izvozu robe i usluga
na stranim tržištima, ali i da ih podstakne
u daljem poslovanju.
23
PRIMERI USPEHA
BESKOMPROMISNI KVALITET I
SARADNJA SA INSTITUCIJAMA
KLJUČ USPEHA NA
SVAKOM TRŽIŠTU
MARIJANA JOVANOVIĆ
KOMPANIJA BUCK
VEĆ 20 GODINA PRUŽA
KREATIVNA REŠENJA U OBLASTI
OSVETLJENJA
UZ BESKOMPROMISNI KVALITET.
U SARADNJI SA BROJNIM
INVESTITORIMA, ARHITEKTAMA
I ENTERIJERISTIMA
KAO POLAZNU TAČKU
SVAKOG SVOG PROJEKTA
POSTAVLJA DOBROBIT
KRAJNJEG KORISNIKA.
24
Gospodin Darko Budeč, vlasnik
kompanije BUCK, ističe da je uvek radio
ono što ga je interesovalo: „Svaki posao
mora da ima mnogo nepredviđenih
okolnosti na svom putu razvoja, a ja sam
uvek dugoročno gledao na stvari i motiv
su mi bili želja i ljubav da doprinesem u
okviru delatnosti kojom se bavim“.
Kao elektroinženjer, gospodin Budeč kaže
da je svetlo oduvek privlačilo njegovu
pažnju: „To je multidisciplinarna oblast
koja nema granicu, brzo se razvija i
predstavlja najinovativniju oblast posle
informacionih tehnologija. Strateški
je najbitnija za čoveka jer doprinosi
mnogim stvarima kao što su raspoloženje
i bezbednost“.
Kompanija BUCK je u Srbiji izgradila
prepoznatljivo ime, kreirali su brend
i ostvarili svoje ambicije. Jedan od
mnogobrojnih projekata na kojima
su radili u Srbiji je izgradnja prvog
energetski efikasnog vrtića na Bežanijskoj
kosi. Tražeći nove izazove krenuli su u
osvajanje novih, većih i zahtevnijih tržišta:
„Kriza je diferencirala tržište, mali broj
klijenata je ostao u visokoj sferi kvaliteta i
traže nešto što će im drugi teško ponuditi,
upravo su oni idealni klijenti naše
kompanije“.
EXPORTER
Njihova posvećenost najvišem kvalitetu
i inovacijama u oblasti rasvete brzo je
prepoznata i prihvaćena na zahtevnom
tržištu Rusije gde su se pozicionirali
u rang svetski priznatih brendova. To
im je omogućilo da rade na nekim od
najkvalitetnijih i najznačajnijih objekata,
kao što je kancelarija kompanije Harley
Davidson, nagrađena prestižnom
nagradom za enterijer, Best Office Award,
što je i priznanje kompaniji BUCK na
ruskom tržištu. Od novijih projekata u
Rusiji posebno ističu upravo završenu
isporuku za hotel Moskva, na Kremlju,
u centru Moskve. „Na tržište Rusije nije
bilo teško ući jer smo mi spremni da
uđemo na bilo koje tržište. To je i savet za
ostale naše kompanije – ako ste spremni
za nemačko tržište onda možete pokušati
prodaju i na ruskom. Ruski kupci cene
srpsku robu, ali samo ako je istog kvaliteta
kao nemačka roba. Dodatnu šansu na
ruskom tržištu imaju sve naše kompanije
jer smo slični po mentalitetu i, što je vrlo
važno, razumemo njihove običaje.“
Pored Rusije sve više su prisutni i na
tržištu Bliskog istoka: „Ove godine smo
se posvetili Bliskom istoku i već za
2-3 godine se očekuju ozbiljni i veliki
rezultati. U sledećoj godini očekujemo
otvaranje predstavništva u ovom delu
sveta“. Naš sagovornik kaže da je
interesantno i tržište Latinske Amerike,
posebno Brazila, koje dodatno treba
istražiti.
S obzirom da se kompanija već 18 godina
bavi dizajnom, a 15 godina industrijskim
dizajnom, mogu se pohvaliti značajnim
rezultatima kojima se i Srbija predstavila
kao zemlja sa vrhunskim industrijskim
dizajnom. Kompanija BUCK je prva
DECEMBAR 2012.
srpska kompanija koja je dobila prestižnu
nagradu Red Dot 2009 za industrijski
dizajn svetiljke iz medicinskog programa
Medico. Ova nagrada nije došla preko
noći, i rezultat je rada na dugogodišnjem
razvoju proizvoda. Posebno ističu značaj
angažovanja i saradnju sa mladim
dizajnerima. „Sarađujemo sa Fakultetom
primenjenih umetnosti i Politehničkom
akademijom. Angažujemo mlade
dizajnere bez iskustva i pružamo im
mogućnost da steknu praksu uz sve što
su učili na fakultetu. Trenutno imamo
dva dizajnera koja su došla na praksu
i kod nas su zaposleni za stalno. Srbija
ima odličan potencijal u ovoj oblasti, pre
svega kreativne mlade dizajnere, ali sve
to je nedovoljno iskorišćeno. Razlozi su
brojni - neshvatanje značaja bavljenja
industrijskim dizajnom, nedostatak
resursa, jer se na angažovanje dizajnera
gleda kao na dodatni trošak. Međutim,
jedan dizajner je investicija koja donosi
mnogo i upravo je to ono što jednu dobru
kompaniju može učiniti prepoznatljivom.
Takođe, to je i ključni faktor uspeha za
srpsku privredu i kompanija BUCK kroz
svoj rad popularizuje ideju angažovanja
dizajnera, ali ovu ideju treba promovisati i
na višem nivou.“
„Stalno smo u kontaktu
sa institucijama, znamo
gde da gledamo, dobro
smo informisani i to je
ključ našeg uspeha“.
Najznačajniji sajam za kompaniju BUCK
je Light+ Building u Frankfurtu. „Mi smo
sami godinama organizovali sajmove u
Srbiji, tako da imamo veliko iskustvo na
tom polju. Ovde smo napravili brend,
znamo šta treba da radimo, pa nije bio
problem da sve to prenesemo u Nemačku.
Već prve godine dobili smo priznanje IF
Communication Design Award za najbolje
dizajniran štand na sajmu uz činjenicu da
imamo kompletan proizvodni program
koji se tamo traži, što je naredne godine
doprinelo da imamo centralnu poziciju u
glavnoj hali sajma. To mesto se ne može
platiti novcem i upravo je ova nagrada lep
primer značaja dizajna“.
Uzimajući u obzir okolnosti u kojima
domaće institucije rade, u kompaniji BUCK
su zadovoljni dosadašnjom podrškom.
Pored sredstava koje je obezbedila
SIEPA, kompanija BUCK je koristila
i podsticajna sredstva Nacionalne
agencije za regionalni razvoj i sredstva za
inovativnost, kao i sredstva Ministarstva
ekonomije, za razvoj novog proizvoda.
Nedavno su odobrena i sredstva
Nacionalne agencije za regionalni razvoj
za nabavku specijalizovanog softvera.
Dobijene nagrade potvrđuju da su takva
ulaganja i najbolji način promovisanja
Srbije na svakom tržištu.
„Stalno smo u kontaktu sa institucijama,
znamo gde da gledamo, dobro smo
informisani i to je ključ našeg uspeha“.
Gospodin Darko Budeč, prvi je dobitnik
nagrade Ernst & Young Preduzetnik godine
u Srbiji. Sledeće godine u Monte Karlu
predstavljaće Srbiju na izboru za Svetskog
preduzetnika godine.
25
IZAZOVI BIZNISA
EKSPANZIJA NA
MEĐUNARODNOM
TRŽIŠTU UZ
ISO SERTIFIKATE
BUDUĆNOSTI
MATEJA MILENKOVIĆ INUMARU
26
EXPORTER
I
zlazak srpskog proizvoda ili
usluga van zemlje danas je skoro
nezamisliv ukoliko preduzeće ne
poseduje sertifikaciju prema ISO 9001,
međunarodno priznatom standardu
sistema menadžmenta kvalitetom
(QMS). Standard ISO 9001 je najčešće
korišćen međunarodni standard kojim
je više od milion preduzeća širom sveta
usaglasilo svoj način poslovanja. Jedna
od glavnih prednosti ISO 9001 je njegova
primenljivost na sve vrste poslovanja.
Ekspanzijom srpskih proizvoda na
inostranom tržištu sve je više zahteva
za drugim sertifikatima koje zahtevniji
partneri traže već u fazi pre početka
ozbiljnih pregovora oko novog poslovnog
angažmana. Ukoliko je preduzeće u
prehrambenoj industriji, zahteva se ISO
22000 - prvi međunarodni standard
upravljanja bezbednošću hrane (Food
safety management systems); kompanije
u automobilskoj industriji koje žele da
postanu deo najužeg kruga dobavljača
poznatih brendova moraju posedovati ISO/
TS 16949 – sertifikat upravljanja sistema
menadžmenta kvaliteta za auto industriju;
u drugim industrijama neophodni su
standardi poput: ISO 14001(Sistem
upravljanja zaštitom životne sredine),
OHSAS 18001(Sistem upravljanja
zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu),
ISO 27001(Sistem zaštite i bezbednosti
informacija) i ostali.
Navedeni standardi povećavaju
prepoznatljivost kvaliteta proizvoda
i usluga kompanija na inostranom
tržistu, podižu kvalitet poslovanja na
visok nivo svakoj kompaniji. Ipak, kada
pogledamo dole navedenu tabelu koja
ukazuje na stepen uspešnosti poslovanja
kompanije (s leva na desno), može se
videti da implementacija pomenutih
standarda stavlja tek u drugu kategoriju –
proaktivnih preduzeća.
Šta treba učiniti da biste preduzeće
podigli na nivo uspešnih, peta
kategorija u ovoj tabeli?
Odgovor na ovo pitanje može se naći
u uspešnom upravljanju fizičkim
(osnovnim) sredstvima organizacije (Asset
management).
Godine 2004. britanski „Institute of Asset
Management“ u saradnji sa „British
Standards Institution“ objavio je PAS
55 - prvu javno dostupnu specifikaciju
za upravljanje fizičkim sredstvima
organizacije. Osnovna sredstva (OS)
jednog preduzeća jesu materijalna i
nematerijalna imovina, pribavljena
da bi se uspešno obavljale poslovne
aktivnosti u dužem vremenskom periodu.
PAS 55 specifikacija se
pokazala kao veoma
uspešna, koristila su
je preduzeća iz oblasti
saobraćaja, rudarstva,
svih vidova proizvodnje.
U toku 2008. godine
izvršena je izmena
specifikacije (PAS 55:2008),
u čemu su učestvovali
eksperti iz više od 50
velikih organizacija, iz 15
industrijskih grana, iz 10
zemalja. The International
Standards Organisation
(ISO) je prihvatila PAS
55:2008 kao osnovu
za razvoj nove serije
standarda ISO 55000
(trenutno u fazi 30.60 Committee stage).
Šta znači „Upravljanje osnovnim
sredstvima?“ U okviru javno dostupne
specifikacije PAS 55, upravljanje
osnovnim sredstvima se definiše na
sledeći način: „To su sistematske i
koordinirane aktivnosti pomoću kojih
organizacija optimalno i kontinuirano
unapređuje svoja osnovna sredstva (OS)
i sisteme OS, svoje aktivnosti, rizike i
troškove tokom veka trajanja OS u cilju
postizanja definisanog strateškog plana.“
PAS 55 specifikacija se pokazala kao
veoma uspešna, koristila su je preduzeća
iz oblasti saobraćaja, rudarstva, svih
vidova proizvodnje. U toku 2008. godine
izvršena je izmena specifikacije (PAS
55:2008), u čemu su učestvovali eksperti
iz više od 50 velikih organizacija, iz 15
industrijskih grana, iz 10 zemalja. The
International Standards Organisation
(ISO) je prihvatila PAS 55:2008 kao
osnovu za razvoj nove serije standard ISO
55000 (trenutno u fazi 30.60 - Committee
stage).
ISO 55000
Za razliku od PAS 55, serije standarda
ISO 55000 smatraju da nije dovoljno
samo upravljanje OS, već i upravljanje 4
kategorije tipova sredstava, među kojima
su - ljudski resursi, informaciona,
finansijska i nematerijalna sredstva
(reputacija, moral, intelektualna
svojina itd.), a sve navedene kategorije
predstavljaju osnovu strateškog planiranja
u organizaciji.
Tabela 1
Stepen uspešnosti poslovanja
1
2
3
4
5
Beginner
Proactive
Flexible
Progressive
Successful
• Focus on products
• QMS implemented
• Ad-hoc
• Corrective and
preventive actions
well organized
• Results not
predictable
• Improvement
actions enforced by
customers
DECEMBAR 2012.
• Proces management
implemented
• Predictable results
• Strategy focused on
customers and some
other stakeholders
• Balanced focus on all • Capability in place
stakeholders
to keep good
performance over
• Consistent positive
the time and further
results
develop in long term
perspective
• Continual
improvement based
on learning and
sharing of knowledge
27
Grupe
pokazatelja
Indikatorski nivoi
Nivo 1
Nivo 2
Nivo 3
Spoljni uticajni
faktori
Ekonomski
pokazatelji
E1 E2 E3
E4
E5 E6
E7 E8 E9 E10
E11 E12 E13 E14
E15 E16 E17
E18 E19 E20
E21 E22 E23
E24
Lokacija,
okruženje
Tehnički
pokazatelji
T1 T2 T3
T4 T5
T6 T7
T8 T9 T10 T11
T12 T13 T14
T15 T16 T17
T18 T19 T20
T21
Unutrašnji
uticajni faktori
Organizacioni
pokazatelji
O1 O2 O3
O4 O5 O6
O7 O8
O9 O10
O11 O12 O13
O14 O15 O16
O17 O18 O19
O20 O21 O22
O23 O24 O25
O26
Tabela 2
Faktori koji utiču na performanse održavanja
Specifikacija/standard je primenljiv na
organizacije svih veličina, od malih i
srednjih preduzeća do multinacionalnih
organizacija, kao i na svaku organizaciju
koja želi da ustanovi sistem menadžmenta
osnovnim sredstvima (OS) kako bi
optimalno i održivo upravljala svojim
fizičkim sredstvima tokom životnog
ciklusa. Sama specifikacija, kao i standard
čije se usvajanje očekuje početkom 2014.
godine, u organizacijama se primenjuje
tako da omogući usaglašenost sa
politikom i strategijom menadžmenta
OS, odnosno da omogući usaglašenost sa
drugim sistemima menadžmenta. Sama
struktura standarda se ne razlikuje mnogo
od drugih menadžment sistema, tako da
se zahteva postojanje politike upravljanja
OS, definisane strategije, ciljeva, planova
(kao i alternativnih planova), određivanje
predstavnika rukovodstva sa stanovišta
upravljanja OS i drugih zahteva.
Posebna pažnja se posvećuje merenju
performansi procesa održavanja.
Sa stanovišta održavanja postoji mnogo
načina za merenje performansi. U Evropi
2007. godine dolazi do objavljivanja EN
15341, indikatora za održavanje ključnih
performansi, koji daje 71 indikator
merenja održavanja i raspoloživih
performansi.
U tabeli 2 prikazani su spoljašnji
i unutrašnji faktori koji utiču na
performanse održavanja i zbog toga su
definisane tri grupe ključnih pokazatelja.
Spoljni faktori su promenljivi uslovi izvan
kontrole organizacije.
28
Unutrašnji faktori su iz same organizacije,
grupe, firme, fabrike, postrojenja van
kontrole menadžmenta održavanja, ali
unutar kontrole najvišeg rukovodstva.
Kada se određuju performanse pokazatelja,
važno je uzeti u obzir uticaj tih faktora kao
preduslov da se izbegnu pogrešne procene
i poređenje zbog nedostataka jedinstvenih
uslova.
Faktori / grupe pokazatelja
Za svaki od harmonizovanih indikatora
postoji vodič koji opisuje:
• Definiciju indikatora,
• Cilj; performanse koje se mere,
• Formulu, kao procenat ili odnos,
• Definiciju komponenti, sa definicijama
sadržaja u denominaciji i nominaciji,
• Primer izračunavanja indikatora.
Izračunavanje obezbeđuje primer
komponenti koje su uključene ili
isključene prilikom izračunavanja
indikatora. Ovo je veoma koristan vodič
za korisnika i olakšava razumevanje
indikatora i njihovu primenu.
Uspešna preduzeća koja
žele da unaprede svoja
poslovanja bi trebalo
u svakom trenutku da
znaju:
koja osnovna sredstva
poseduju,
gde se ona nalaze,
da li se koriste i
ko je zadužen za njih.
Uspešna preduzeća koja žele da unaprede
svoja poslovanja bi trebalo u svakom
trenutku da znaju: koja osnovna sredstva
poseduju, gde se ona nalaze, da li
se koriste, ko je zadužen za njih i sl.
Nije retko da informacije o osnovnim
sredstvima ostaju u senci informacija
o finansijskim rezultatima preduzeća.
Značaj ovog sertifikata skreće pažnju na
potcenjenost stvarne vrednosti osnovnih
sredstava, kao i na visok stepen njihove
otpisanosti. Analizi osnovnih sredstava
trebalo bi posvetiti mnogo više pažnje,
jer bi na taj način menadžment preduzeća
raspolagao bitnim informacijama koje
bi ga podstakle na adekvatne poteze u
domenu konsolidacije preduzeća.
Samo održavanje ne može da garantuje
tražene performanse fizičke imovine. Samo
zbir svih pet nabrojanih širih kategorija u
radu, kojima treba da se upravlja kako bi
se ostvario organizacioni strateški plan,
mogu dovesti do optimalnih rezultata.
Usvajanje standarda se očekuje u toku
2014. godine, do kada je preporuka
svim organizacijama da kao pomoć u
implementaciji koriste specifikaciju
PAS 55 kako bi spremno dočekali
očekivane zahteve korisnika sa stanovišta
sertifikacije po ISO 55000.
Izvor:
Dr Dejan Curović, Business Development
Education & Project Manager, SGS Beograd
Mirko Gavrilović, Direktor sertifikacije,
SGS Beograd
EXPORTER
SVET I MI
BRAZIL
NEOGRANIČEN
SPEKTAR
POSLOVNIH
MOGUĆNOSTI
GORAN LOLIĆ
MIRJANA ALEKSIĆ
PETU PO VELIČINI A NAJVEĆU I
NAJMNOGOLJUDNIJU DRŽAVU
U JUŽNOJ AMERICI, SAVEZNU
REPUBLIKU BRAZIL, ČESTO
NAZIVAJU I KONTINENT U
KONTINENTU JER JE SPECIFIČNA
I JEDINSTVENA PO MNOGO
ČEMU. KAFA, FUDBAL, KARNEVAL,
SAMBA, KAPUERA, PRVE SU
ASOCIJACIJE NA BRAZIL KOJI
SE DANAS UBRAJA U ŠESTU
EKONOMSKU SILU SVETA.
B
razil je članica globalno sve
značajnije grupacije BRIKS
(Brazil, Rusija, Indija, Kina
i Južna Afrika). Osim toga Brazil je
član južnoameričke carinske unije
MERCOSUR, koja je još uvek relativno
daleko od toga da postane zajedničko
tržište, kao recimo Evropska Unija, iako
postoji već dve decenije. Ekonomskopolitičke tenzije između članica
usporavaju evoluiranje ove unije u viši
stupanj ekonomske integracije.
Posledice poslednje globalne krize nisu
mimoišle Brazil, ali privreda ove zemlje
spada među prve koje su krenule putem
oporavka. Projekcije MMF-a za 2013.
su optimistične za Brazil. Predviđeni
ekonomski rast je 4%, što je ujedno i
prosečna očekivana vrednost za ceo
region Latinske Amerike.
Mogući rizici se uglavnom vezuju za
nešto izraženiju inflaciju i eventualno
usporenje privredne aktivnosti u Kini,
važnom spoljnotrgovinskom partneru
Brazila.
Raznoliki klimatski uslovi, redovne
padavine, solarna energija i više od
90 miliona hektara plodnog zemljišta,
omogućava da Brazil bude među vodećim
poljoprivrednim zemljama na svetu.
Brazil se sve više okreće izvozu
tehnološki sofisticiranih proizvoda
i spajanju novih tehnologija sa
poljoprivrednom proizvodnjom, za koju
se predviđa rast od 40% u narednih 10
godina sa širenjem pozitivnih efekata na
ostale sektore.
30
EXPORTER
Tržište đubriva se ocenjuje kao
perspektivno u narednim godinama,
imajući u vidu značaj izvoza
poljoprivrednih proizvoda za ovu zemlju
i očekivanog post-kriznog rasta brazilske
privrede. Takođe, sve veći značaj ima i
organska proizvodnja.
Relativno nerazvijena infrastruktura,
je problem koji iznose na površinu.
Kopnena infrastruktura ne uspeva da
prati dinamičan razvoj ove zemlje.
Ovo se posebno odnosi na loš kvalitet
puteva ali i sporu železnicu i pretrpane
aerodrome. Brazil gotovo celokupnu
spoljnu trgovinu realizuje preko
pristaništa koja su od sredine devedesetih
privatizovana i modernizovana. Međutim,
birokratske procedure još uvek usporavaju
funkcionisanje luka. Za potrebe daljeg
razvoja, predstojećeg Svetskog kupa
i Olimpijskih igara, brazilska vlada je
sredinom 2012. godine donela dugoročan
plan stimulisanja izgradnje saobraćajne
infrastrukture. Reč je o proširenju važnih
magistralnih pravaca, širenju železničke
mreže, ali i unapređenju avio i vodenog
saobraćaja. U pitanju su poslovi koji
će zahtevati angažovanje velikog broja
stranih kompanija iz sektora građevine i
saobraćajne infrastrukture, među kojima
bi mogle da se nađu i srpske kompanije.
Među važnijim brazilskim uvoznim
artiklima možemo pronaći i auto-delove,
koje čak i impozantna auto-industrija
u ovoj zemlji ne može proizvesti u
dovoljnoj meri za potrebe tržišta.
Brazilska automobilska industrija je
otpočela svoj razvoj davne 1925. kada je
Chevrolett prvi put postavio svoju liniju.
Danas sa blizu 3,5 miliona proizvedenih
vozila, Brazil je daleko najveći proizvođač
automobila u regionu i sedmi u svetu.
Većina velikih globalnih igrača je prisutna
na ovom tržištu: Fiat, Volkswagen, Ford,
GM, Nissan, Toyota, MAN, Mitsubishi,
Mercedes-Benz, Renault, Honda, Hyundai,
kao i domaće kompanije poput Troller,
Marcopolo S.A., Agrale, Randon S.A.,
Excalibur i dr.
Inače, danas u Brazilu više ne postoje laka
putnička vozila koja koriste čist benzin,
već mešavinu sa bio-etanolom. Brazil je
drugi svetski proizvođač ovog bio-goriva.
U Brazilu postoji podela na pet regiona
između kojih postoje oštri kontrasti.
Njih ne treba predstavljati kao problem
inostranim dobavljačima, naprotiv,
ova ekonomska, socijalna i kulturna
raznolikost nudi širok spektar poslovnih
mogućnosti.
Gotovo čitava industrija smeštena je u tri
grada i njihovoj okolini: Sao Paolo, Rio
de Ženeiro i Belo Horizonte. Sao Paolo
je grad sa najvećim brojem stanovnika,
preko 11 miliona. Brazilija, glavni
grad, tek je na četvrtom mestu po broju
stanovnika i nije oduvek bila prestonica.
Ideja da se glavni grad projektuje i
smesti u centralni deo države datira iz
1891. godine. Brazilija je izgrađena za 41
mesec, a tada nije planirano da u njemu
živi 2.500.000 stanovnika koliko ih ima
danas.
Na čelu ove zemlje koja obećava je
žena - Dilma Rusef. Ova „brazilska
čelična dama“, kako je često nazivaju,
prva je žena predsednica u Brazilu. Ipak,
o politici nemojte govoriti sa svojim
poslovnim partnerima u Brazilu, jer se ne
smatra omiljenom temom za razgovor.
Svaka kultura ima neki obrazac ponašanja
koje ne treba uzimati zdravo za gotovo.
Brazilci su ljubitelji dobrog humora i
pre početka poslovnog razgovora vole
da ćaskaju o drugim temama, ali vodite
računa o čemu ćete pričati.
Mnogi bi pomislili da je fudbal omiljena
tema sa Brazilcima, ali ukoliko niste
dobar poznavalac ovog sporta nemojte se
upuštati u konverzaciju na tu temu. Uvek
postoji mogućnost da sagovornik baš ne
navija za tim koji ste upravo pohvalili.
Izbegavajte teme kao što su karneval,
samba, korupcija, favele i druge stvari
koje su stereotipi za Brazil. Time ćete
stvoriti sliku da o Brazilu znate zaista
malo. Još nekoliko saveta: pokušajte da
izbegnete poređenje Argentine i Brazila,
nemojte zaboraviti da Rio de Ženeiro nije
glavni grad Brazila, kao i to da Brazilci
pričaju portugalski, a ne španski jezik.
Kako Brazilci vole da znaju više o svom
sagovorniku, nije loše da pričate o svojoj
zemlji i kulturi, o vašoj poseti Brazilu,
koje ste gradove videli, koje ste restorane
posetili.
Brazil najviše uvozi iz Argentine, SAD, Holandije i Nemačka, dok
su glavna izvozna tržišta Kina, SAD, Holandija, Japan, Argentina
i Nemačka. Glavni izvozni proizvodi čine: transportna oprema,
gvožđe, industrijske sirovine, soja, obuća, kafa, automobilski delovi
i mašine. Iako je treći svetski izvoznik poljoprivrednih proizvoda,
Brazil uvozi: beli luk, pasulj, pšenicu, ječam i kukuruz. Za uvoz, po
kategorijama proizvoda, najvažniji su: hrana, piće, industrijski
inputi, goriva, maziva i potrošna dobra.
DECEMBAR 2012.
31
U društvu Brazilaca sačekajte da oni
načine prvi korak u pozdravljanju.
Uobičajno je da se muškarci pozdravljaju
rukovanjem uz kontakt očima, dok je
ljubljenje u obraz uobičajen pozdrav
ukoliko se pozdravljaju dve žene ili
muškarac i žena. Ipak, zapamtite da se
u državama Rio de Ženeiro i Bahia ljube
dva puta. U drugim državama Brazila,
uključujući i Sao Paolo, poljubac je samo
u desni obraz sagovornika i treba znati
da to nije klasičan poljubac već više
dodir obrazima. Svakako sačekajte da
vaš sagovornik napravi prvi korak jer
iako je to veoma neformalan gest, nije
isključeno da ćete ga naći i u poslovnim
krugovima. Nemojte se iznenaditi i što
vaš sagovornik stoji veoma blizu vas
prilikom razgovora, te pokušajte da
ostanete smireni i ukoliko vas potapšu
po leđima (muškarac muškarca), nemojte
uzvraćati.
Obraćati se osobi po prezimenu nije
uobičajna praksa, kao ni obraćanje sa
„gospodine“ ili „gospođo“. Na poslovnim
sastancima, u obraćanju se koriste imena,
ali sačekajte da oni na taj način započnu
konverzaciju.
Povedite računa i o oblačenju. Izbegavajte
žutu i zelenu boju, jer one su ipak
rezervisane za nacionalnu zastavu
Brazila. Držite se tamnijih klasičnih
odela, a žene bi trebalo da podignu kosu
jer se puštena kosa ne smatra poslovnim
gestom.
Brazilci nisu poznati po svojoj tačnosti
i zbog toga ne treba zakazivati više
sastanaka u jednom danu. Zakažite
sastanke sa dovoljnim razmakom, jer su
kašnjenja verovatna. Bez obzira na to,
potrudite se da dođete na vreme.
Razmeni vizitkarti se posvećuje posebna
pažnja. Čak i ako ne rade u određenoj
kompaniji, poseduju svoju vizit kartu,
čijem dizajnu posvećuju pažnju.
Veoma slična našoj, postoji kultura
ispijanja kafe. Sasvim je sigurno da ćete
biti ponuđeni ovim napitkom, naravno,
nemojte uskratiti ni svoje brazilske
partnere „domaćom kafom“, ukoliko oni
vas posete. Veliko iskustvo u Brazilu jeste
probati i meso „Rodizio“ koje se odlično
slaže uz koktel „Caipirinhia“ (kajpirinja),
mešavinu šećera, limuna i popularnog
brazilskog pića kašasa. Tipično brazilsko
jelo je „Feijoada“ (fejžuada), napravljeno
od pasulja i goveđeg ili svinjskog mesa.
32
• U društvu Brazilaca sačekajte
da oni načine prvi korak u
pozdravljanju.
• Obraćati se osobi po
prezimenu nije uobičajna
praksa, kao ni obraćanje sa
„gospodine“ ili „gospođo“.
• Povedite računa i o oblačenju.
Izbegavajte žutu i zelenu boju.
• Brazilci nisu poznati po svojoj
tačnosti i zbog toga ne treba
zakazivati više sastanaka u
jednom danu.
• Veoma slična našoj, postoji
kultura ispijanja kafe.
• Brazilci su u komunikaciji
veoma prisni i poslovni odnos
razvijaju sa ljudima, a ne
kompanijama.
Možemo zaključiti da su u komunikaciji
Brazilci veoma prisni i poslovni odnos
razvijaju sa ljudima, a ne kompanijama.
Ukoliko Brazil posećujete poslovno, za
vizu vam je osim pasoša neophodna
rezervacija povratne karte, pozivno pismo
poslovnog partnera iz Brazila, formular
koji se uzima u ambasadi, fotografija,
a takođe se plaća i konzularna taksa.
Planirajte vreme odlaska imajući na
umu da Brazil ima 11 državnih praznika
i da svaki grad u Brazilu ima i svoj
praznik. Osim ako ne želite da budete deo
karnevala, vodite računa i o njegovom
održavanju na proleće, u trajanju od
nekoliko dana.
Državne institucije i kompanije obično
rade od 8.30 do 17.30h (i kasnije), sa
pauzom od sat vremena.
Iako Brazil i Srbija imaju dobre
međusobne političke odnose, poslovna
saradnja između dve zemlje je
veoma skromna. Rastuće potrebe ove
perspektivne privrede ohrabruju da
poslušamo savet popularnog brazilskog
pisca, Paola Koelja:
„Budite hrabri, preuzmite rizik. Ništa ne
može da zameni iskustvo“.
IZVOZNA PROCEDURA
U poslednje dve decenije Brazil
je otvoren za saradnju kada je u
pitanju spoljnotrgovinska politika,
više nego što je bio ranije. Ipak,
pre izvoza u Brazil potrebno
je dobro proučiti regulativu
vezanu za konkretan izvozni
proizvod, pre svega vrlo preciznu
carinsku tarifu (NCM), kako bi
se predupredili nesporazumi i
plaćanje penala.
U ovu svrhu se angažuje
licencirani carinski posrednik.
Na snazi je složeni stepenasti
sistem carina koji može i više
nego udvostručiti vrednost
uvezene robe, kao što je recimo
slučaj sa uvozom automobila.
Svaki izvoznik mora biti
registrovan kod Brazilskog
sekretarijata za spoljnu trgovinu
(Siscomex, koji vrši nadzor
celokupnog izvoza i uvoza
zemlje i izdaje licencu za uvoz
u elektronskoj formi, koja je
za većinu dobara automatska,
ali postoji i ne-automatska za
posebne proizvode na koju se
može čekati i mesecima). Uz nju
je potrebna uvozna deklaracija
za carinski postupak, kao i
elektronski dokument, tzv.
dokaz uvoza, kojim se dokazuje
nacionalno poreklo uvezene
robe. Pre slanja robe važno
je posedovati sva relevantna
dokumenta, jer u nekim
slučajevima nije moguće uopšte
istovariti robu na teritoriju
Brazila. Uvoz usluga u Brazil ne
zahteva Siscomex licencu, a u
današnje vreme dobar deo je iz
domena tzv. tehnoloških proizvoda
(kao npr. software). Sve što se
tretira kao transfer tehnologije
ima povoljan carinski tretman.
Inače, uvozne usluge podležu
komplikovanom carinskom
postupku, gde je u igri pet vrsta
carina.
EXPORTER
PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKE
VODIČ ZA IZVOZ
U RUSIJU
NATALIJA TERZIĆ
RUSIJA, NAJVEĆA DRŽAVA NA SVETU, ZEMLJA U KOJOJ SUNCE NIKADA NE ZALAZI - KAD NA ZAPADU POČNE DA SE SMRKAVA,
NA ISTOKU SVIĆE. SA OKO 143 MILIONA STANOVNIKA ONA JE ATRAKTIVNO TRŽIŠTE ZA MNOGE IZVOZNIKE ŠIROM SVETA.
KOJE SU MOGUĆNOSTI NA TOM VELIKOM TRŽIŠTU ZA SRPSKE PRIVREDNIKE?
34
EXPORTER
Z
ahvaljujući Sporazumu o
slobodnoj trgovini i bescarinskom
izvozu srpske izvozne kompanije
su u velikoj prednosti. Po rečima
izvoznika, najteže je pri prvom izvozu
u Rusiju, ali ako se uloži dosta truda
i naoruža strpljenjem, rezultati neće
izostati.
Srbija ima potpisan Sporazum o slobodnoj
trgovini sa Ruskom Federacijom još od
2000. godine i on predviđa oslobađanje od
carine za većinu srpskih proizvoda. Lista
proizvoda koji su izuzeti iz bescarinskog
režima obuhvata proizvode kao što su:
sirevi, beli šećer, penušavo vino, cigarete,
pneumatici, tkanine od pamuka, motorna
vozila. Formiranjem Carinske unije
između Rusije, Belorusije i Kazahstana
omogućen je izvoz iz Srbije pod režimom
slobodne trgovine pod istim uslovima u
sve tri zemlje.
Režim slobodne trgovine primenjuje se
na robu koja zadovoljava kriterijume o
poreklu robe. Potrebno je da roba bude
dobijena u potpunosti u Srbiji ili da je
prošla dovoljnu obradu/preradu tako
da vrednost materijala stranog porekla
upotrebljenih u procesu nije veća od
50% vrednosti robe koja se izvozi.
Neće se smatrati dovoljnom obradom/
preradom postupci očuvanja robe za
vreme skladištenja ili prevoza, oblikovanje
pošiljki, razvrstavanje, prepakivanje,
pranje, čišćenje, bojenje, jednostavni
postupci sastavljanja ili rastavljanja robe
na delove i sl. Važi kumulacija porekla,
što znači da će se smatrati da je roba
poreklom iz Srbije ako je tamo dobijena,
a upotrebljeni su materijali iz Srbije,
Kazahstana, Belorusije i Rusije, pri čemu
ti materijali ne moraju da prođu dovoljnu
obradu/preradu.
Da li proizvod podleže
obaveznoj ili dobrovoljnoj
sertifikaciji, može se
utvrditi preko tarifnog
broja kojim je predstavljen
svaki proizvod.
Poreklo se dokazuje sertifikatom Forma
ST-2 koji overava Uprava carine. Sertifikat
se sačinjava i izdaje za jednu pošiljku robe
i važi dvanaest meseci.
Neophodno je da se roba izvozi na osnovu
ugovora između rezidenata država strana
ugovornica, da se podnese sertifikat o
poreklu robe Forma ST-2 i da je zadovoljen
uslov direktne isporuke.
Za pošiljke male vrednosti čija carinska
vrednost nije veća od 5.000 USA dolara
nije potrebno podnošenje sertifikata radi
dokazivanja porekla. Umesto toga izvoznik
podnosi deklaraciju o poreklu robe.
Za izvoz u Rusku Federaciju neophodan
je sertifikat GOST-R kojim se potvrđuje
kvalitet proizvoda prema ruskim
standardima. GOST standardi odnose
se na potrošačke proizvode, kao što su:
hrana, kozmetika, igračke, proizvodi od
tekstila, ali i na mehaničku i električnu
robu i industrijsku opremu. Da li proizvod
podleže obaveznoj ili dobrovoljnoj
sertifikaciji, može se utvrditi preko
tarifnog broja kojim je predstavljen svaki
proizvod.
GOST-R važi samo na teritoriji Ruske
Federacije, a ne i za Belorusiju i
Kazahstan. Uvođenjem Jedinstvenog
sertifikata o usaglašenosti sa tehničkim
propisima Carinske unije sertifikat
GOST-R biće postepeno zamenjen.
Jedinstveni sertifikat o usaglašenosti
sa tehničkim propisima Carinske unije
je dokument kojim nadležni organ za
sertifikaciju utvrđuje usaglašenost
proizvoda sa tehničkim propisima
Carinske unije i koristi se na teritoriji
zemalja članica Rusije, Belorusije i
Kazahstana.
Za izvoz proizvoda životinjskog porekla
objekat mora da ispunjava veterinarskosanitarne uslove u skladu sa propisima
Republike Srbije, odnosno, da bude
odobren ili registrovan za izvoz. Potrebno je da se primenjuju standardi
Carinske unije, a kontrolu primene
standarda obavlja Komisija veterinarskih
inspektora Carinske unije, uz prethodnu
proveru komisije Uprave za veterinu
Srbije. Uprava za veterinu dostavlja
dokumenta „Росељхознадзору“ Ruske
Federacije radi provere i stavljanja na listu
objekata za izvoz. Tek po objavljivanju
objekta na listi za izvoz u Carinsku
uniju može se otpočeti sa izvozom uz
usaglašenu Međunarodnu veterinarsku
potvrdu (sertifikat), koju izdaje nadležni
veterinarski inspektor koji obavlja
kontrolu u objektu.
Za proizvode koji ne spadaju pod slobodan
carinski režim može se primeniti režim
preferencijala koji predviđa carinu u
visini od 75% osnovne carinske stope.
Za korišćenje navedenog preferencijala
neophodno je uverenje o poreklu “FORMA
A” koje izdaje Privredna komora Srbije.
Ulaskom Rusije u Svetsku trgovinsku
organizaciju Srbija postaje manje
konkurenta na ruskom tržištu. Međutim,
iako su carinske stope za uvoz u Rusiju
umanjene za izvoznike iz ostalih zemalja,
bescarinski uvoz je još uvek prednost
srpskih privrednika.
POTREBNA DOKUMENTA ZA IZVOZ:
• jedinstvena carinska isprava JCI propisani obrazac koji se upotrebljava
kao pismena deklaracija
• račun (faktura) i ostale trgovačke
isprave na osnovu kojih je prijavljena
carinska vrednost robe
• isprave potrebne za utvrđivanje
preferencijalnog porekla robe
• paking lista
• overen cenovnik
• druge isprave u zavisnosti od proizvoda
koji se izvoze.
DECEMBAR 2012.
Carinski organ može zahtevati da se pri
podnošenju deklaracije prilože prevozne
isprave ili isprave u vezi sa prethodnim
carinskim postupkom, a u slučaju tranzita,
tranzitnu deklaraciju T1.
Kada se jedna vrsta robe podnosi u
dve ili više pošiljaka može se zahtevati
prilaganje popisa pošiljaka ili jednako
vredne isprave u kojoj je naveden sadržaj
pojedinačne pošiljke.
35
SIEPA VODIČ
MEĐUNARODNI
SAJMOVI GRAĐEVINE
U ORGANIZACIJI
SIEPA-E
KATARINA MOMČILOVIĆ MATIĆ
S
vetska ekonomska kriza doprinela
je da građevinska aktivnost
u Srbiji drastično opadne, pa
domaće građevinske firme izlaz traže
u osvajanju novih tržišta. Pored tržišta
Rusije koje se uspešno oporavlja od krize,
jednim delom zahvaljujući i dobijanju
organizacije Svetskog prvenstva u fudbalu
2018. godine, našim građevincima je
interesantno i tržište Poljske. Poljska je
šesta zemlja po razvijenosti ekonomije u
EU i sa preko 38 miliona stanovnika drugo
je po veličini tržište u Centralnoj i Istočnoj
Evropi, a takođe je jedina članica EU koja je
izbegla recesiju usled ekonomske krize.
Kada su u pitanju nastupi na
međunarodnim sajmovima građevine,
SIEPA je ove godine nagrađena na sva
tri sajma na kojima je imala nacionalne
štandove i time u najboljem svetlu
predstavila srpsku građevinsku industriju.
Za sledeću godinu, Agencija za strana
ulaganja i promociju izvoza planira
da organizuje i finansira nastup
srpskih građevinskih kompanija na tri
međunarodna sajma:
• BUDMA 2013, 29.01. do 01.02.2013.
Poznanj, Poljska
• YugBuild 2013, 27.02. do 02.03.2013.
Krasnodar, Ruska Federacija
• MosBuild 2013, 02-05.04.2013. Moskva,
Ruska Federacija.
36
EXPORTER
Sajam građevine u Poljskoj,
BUDMA
SIEPA je ove godine po prvi put
organizovala nastup osam srpskih
kompanija na međunarodnom sajmu
građevine BUDMA, koji se krajem januara
održao u Poljskoj.
Srpski proizvodi i usluge su izazvale
veliko interesovanje posetilaca, ostvareno
je preko 250 kontakata, a očekivani izvoz
u prvoj fazi procenjen je na više od dva
miliona evra. Uspešnom debiju doprinela
je i dobro osmišljena marketing strategija,
za koju je SIEPA bila i nagrađena.
Građevinska industrija u Poljskoj je u
stalnom porastu, a u narednom periodu se
očekuju povećani izdaci za modernizaciju
postojećih zgrada kako bi se zadovoljili
kriterijumi EU koji se tiču energetske
efikasnosti. Pored toga, država nudi
atraktivne programe za podršku izgradnji,
dok se iz fondova EU finansira obnavljanje
i restauracija spomenika.
Privredna saradnja Srbije i Poljske,
posebno robna razmena kao njen
najznačajniji segment, beleži blago
povećanje poslednjih godina. U 2009.
godini ukupna bilateralna robna razmena
iznosila je oko 250 miliona evra, dok je
već 2010. godine taj iznos porastao na 400
miliona evra. Unapređenje ekonomske
saradnje moguće je tražiti u sektorima
građevine i građevinskog materijala,
u poljoprivredi, energetici, metalnoj i
elektroindustriji, hemijskoj industriji, kao i
u IT sektoru. Upravo iz tog razloga, SIEPA
će po drugi put da organizuje nacionalni
štand na kome će se predstaviti osam
srpskih građevinskih firmi.
Sa izložbenim prostorom od preko 60.000
metara kvadratnih, Poznanj predstavlja
najznačajniji sajamski centar u celoj
Poljskoj i spada u jedan od najvećih u
tom delu Evrope. Sajam BUDMA 2013
izlagačima pruža mogućnost da se sastanu
sa glavnim kupcima i investitorima iz
građevinske industrije ovog dela Evrope.
Sa brojem posetilaca od preko 50.000 iz 28
zemalja, sajam se pozicionirao kao lider u
predstavljanju novih tehnoloških trendova
širokom spektru kupaca.
Sajam građevine u Krasnodaru,
YugBuild 2013
YugBuild je vodeći sajam građevine i
arhitekture u južnom delu Rusije, održava
se već 23 godine i predstavlja mesto gde se
profesionalci iz branše upoznaju sa novim
trendovima i dobavljačima.
U 2012. godini SIEPA je prvi put
učestvovala i organizovala nastup 9
DECEMBAR 2012.
srpskih kompanija, a za sledeću godinu,
zbog atraktivnosti Zimskih olimpijskih
igara u Sočiju prijavilo se 13 preduzeća.
Sajam građevine i enterijera u
Moskvi, Mosbuild 2013
SIEPA će 2013. godine peti put
organizovati učešće srpskih građevinskih
kompanija na jednom od 5 vodećih
sajmova iz ove industrije u svetu i
najvećem u Rusiji i regionu. Do sada je
37 preduzeća predstavilo svoje proizvode
i usluge, a za sledeću godinu prijavilo se
14 izlagača. Zahvaljujući odličnoj saradnji
sa organizatorima sajma ITE Group iz
Londona, štand Srbije će i sledeće godine
biti u Forumu, najprometnijem paviljonu u
kome pored nacionalnih grupa Nemačke i
Belgije izlažu i vodeće građevinske firme,
kao što su Bayer, Mapei, Ursa, SaintGobain.
Srbija je ove godine četvrti put učestvovala
i dobila nagradu u kategoriji „Reliable
Partner“, a izlagači nacionalnog štanda
su ostvarili preko 500 kontakata. Od ovog
broja skoro 20 odsto je označeno kao
ozbiljni kontakti, a procenjeni izvoz u
početnoj fazi je više od četiri miliona evra.
Zbog priprema za Svetsko prvenstvo u
fudbalu koje će se održati 2018. godine,
u svih 13 gradova koji su predloženi za
održavanje takmičenja predviđeni su
veliki infrastrukturni projekti, a procenjeni
budžet je već sada dupliran i u ovom
trenutku iznosi 19 milijardi dolara. Više od
40% ukupnog budžeta će biti utrošeno na
izgradnju i renoviranje stadiona. Očekuje
se da će vrhunac investiranja biti u periodu
od 2014. do 2018. godine. Građevinski
radovi koji su vezani za Zimske olimpijske
igre u Sočiju više su lokalnog karaktera,
a projekti koji se tiču Svetskog prvenstva
regionalnog karaktera i daleko su
sveobuhvatniji, jer se očekuju ulaganja ne
samo u sportske objekte već i u izgradnju
puteva, železničkih stanica, aerodroma,
hotela, restorana itd.
Sajmovi koje organizuje ITE Grupa u sektoru građevine:
SibBuild - Building & Interiors
Exhibition
1. nedelja / 05. – 08. februara 2013.
2. nedelja / 19. – 22. februara 2013.
Novosibirsk, Rusija
Hala: International Exhibition Centre
YugBuild
27. februara – 02. marta 2013.
Krasnodar, Rusija
Hala: KrasnodarExpo
MosBuild - Building & Interiors
02. – 05. aprila 2013.
Moskva, Rusija
Hala: Expocentre
MosBuild - Fenestration
Prozori, stakla, vrata i automatizacija
02. – 05. aprila 2013.
Moskva, Rusija
Hala: VVC
MosBuild - Cersanex
Kupatila, keramika,
prirodni i veštački kamen
16. – 19. aprila 2013.
Moskva, Rusija
Hala: Expocentre
KyivBuild
20. februara – 22. februara 2013.
Kijev, Ukrajina
Hala: International Exhibition Centre
KyivInteriors
20. februara – 22. februara 2013.
Kijev, Ukrajina
Hala: International Exhibition Centre
KazBuild Spring
13. – 15. marta 2013.
Almati, Kazahstan
Hala: Atakent Exhibition Centre
KazBuild
03. – 06. septembra 2013.
Almati, Kazahstan
Hala: Atakent Exhibition Centre
BakuBuild
23. – 26. oktobar 2013.
Baku, Azerbejdžan
Hala: Expocentre
UzBuild
26. februara – 01. marta 2013.
Taškent, Uzbekistan
Hala: Uzexpocenter
BalticBuild
16. – 18. septembra 2013.
Sankt Peterburg, Rusija
Hala: Lenexpo
BishkekBuild
27. – 29. aprila 2013.
Biškek, Kirgistan
Hala: Sport Palace
Yapi - Turkeybuild Istanbul
24. – 28. aprila 2013.
Istanbul, Turska
Hala: Tuyap Fair and Congress Center
DelhiBuild
12. – 14. septembra 2013.
Nju Delhi, Indija
Hala: Pragati Maidan
37
FRAME MEDIA objavljuje pet specijalizovanih B2B časopisa
IS
ČASOP
AN
LIZOV
SPECIJA
j
JA Bro
KRETAN
IŠNA
E I TRŽ
TROŠNJ
OKE PO
BU ŠIR
ZA RO
Časo
pis sp
ecijaliz
ovan
za
0.
l 201
rt/apri
52, ma
Broj I, zima 2010
SVE ŠTO DOBAR DOMAĆIN VOLI DA ZNA
Broj 14
oktoba
r
apotek
arstvo
www.
farm
akon
.rs
2010
Tema
Niska otkupna
cena žita
Tem
Nesta a:
šice l
ekova
Sp
e
Bro cijaliz
j4
7 ovan
Go i časo
din
a V pis o
III
bo
Be jama
spla i
tan lako
pri vim
me a
rak
Nena Inter v
ju:
d
gene Ognje
ralni
direkt nović,
or Gal
Ve st
i
| Dom
tu
ać e ak
i
el no st
ov an
je
| Pred
uz et ni
št vo
ISSN
| Posl
KaLenda R Radova
8:08
toKom
om ZIme
10 20:0
16.03.20
InteRvju
prof. dr miladin Ševarlić
Bebi
ku
Korekt tak:
obuć ivna
a
Reč domaćIna
Kako sam se obogatio
naslo
vna i
uvod
na rec.i
ndd
1
no:
Novi
direkt
or RZ
ZO-a
Na
Naslovna
ge
FZZ:
Dijabe
tes
Ru
slo
dd 1
52.in
vna
47.in
dd
1
09/10/20
10 14:4
1:54
Ko
ne
r
r
Sain alni d nel D
Int
e
t-G irek zi
ob tor wo r vju
ain ko
r
We mp ski,
be anij
rS
rbij e
a
enike
Prošir
enje p
P
rava
priva ropisi:
tnih le
kara
Aktu
el
gra Stan
đe je i
vin pe
ske rsp Tem
ind ekti a
ko
us ve
vo
tri
đe
je
n Ak
u v je lj tueln
rem udi o
e k ma
riz
e
08/10
/20
10
15:15
:09
Caffe&Bar - časopis specijalizovan za ugostiteljstvo
www.horecabar.com
Market - časopis specijalizovan za robu široke potrošnje i tržišna kretanja
www.market-srbija.com
Farmakon - časopis specijalizovan za apotekarstvo
www.farmakon.rs
Srpski seljak - časopis za poljoprivredu
Ton - časopis specijalizovan za boje i lakove
Specijalizovani asopis za apotekarstvo
FRAME Media je regionalno izdavačko preduzeće koje se fokusira na
B2B komunikacije, prvenstveno putem specijalizovanih časopisa, knjiga
i veb sajtova.
Naša izdanja su usmerena prema jasno određenim ciljnim grupama;
našim čitaocima nudimo informativne i edukativne sadržaje koji im
pomažu da unaprede sopstveni biznis i da uvek budu u toku sa trendovima na domaćem i internacionalnom tržištu.
38
Ruzveltova 48, 11000 Beograd
tel/fax: +381 11 2458 140
+381 11 2459 411
www.framemedia.biz
EXPORTER
KO
SMO
MI
BUSINESS INFO GROUP
• Osmišljavanje i organizacija poslovnih konferencija, foruma, okruglih stolova
• Organizacija poslovnih skupova za klijente
• Specijalni dodatak „BIG BIZNIS“ u dnevnom listu Politika
• Godišnje edicije:
Lideri društvene odgovornosti, Strane direktne investicije u Srbiji, Banke i osiguranja u Srbiji
• Treninzi za javni nastup
• Medijski konsalting
• Foto sesije za kompanije i institucije
www.big.co.rs
Download

Exporter – 12/2012