41.500
PRIMERAKA
SRBIJA
SLOVENIJA
HRVATSKA
BOSNA I HERCEGOVINA
maj 2012 •
• br. 05 • godina I •www.instore.rs
JEDINI
REGIONALNI TRGOVAČKI MAGAZIN
REGIONALNI INTERVJU
David Vander
Skuren,
generalni direktor
Delhaize Europe
za Srbiju, Bosnu
i Hercegovinu i
Crnu Goru
EKSKLUZIVNO:
Nenad Pacek: Evrozona pred raspadom?
Milan Ćulibrk: Zemlja čuda
Valiconov Brand Portfolio Tracker
Mediana: Nivo korišćenja novih
tehnologija
INMARKETING:
Lansiranje nove flaše Jelen Piva
ISSN 2217 8384
ISTRAŽIVANJA:
SRBIja
4
maj 2012 www.instore.rs
uvodnik
REČ UREDNIšTva
UREDNIK
Đorđe Glamočlija
PRODAJA
Strahinja Milinković
Bojan Đurović
REDAKCIJA
Una Milićević, Milica Petrović,
Vojislava Popović, Igor Đurović
(Ljubljana), Marko Hrastar
(Ljubljana), Tomislav Ciliga
(Zagreb), Jelena Domović
(Zagreb), Murisa Dučanović
(Sarajevo), Katarina Sulić
(Mostar), Mario Trojer (Sarajevo)
EKSKLUZIVNI SARADNICI
Nenad Pacek
Milan Ćulibrk
Ljubomir Živkov/Vanja Bulić
Bogomir Kovač (Slovenija)
Mladen Vedriš (Hrvatska)
Kenan Uštović (BiH)
STRUČNI SARADNICI
Zenel Batagelj (Valicon), Ana
Martinović (USAID Agrobiznis
projekat), Ernest Gergely (Hiper
Com), Patrik Župančič (Promo.
Fil), Aleksandar Simić (Alex
Consulting), Darko Vaselić
(Johnson&Johnson), Mediana,
Božidar Bajsič (Panteon Group®),
Leo Burnett agencija, Predrag
Kurčubić i Marko Lazović (Ipsos),
Dragan Bijelić (Belem), Miroslav
Saračević (Logosoft), Aleksandra
Dimić (M.A.Č. Dondon/Tvojih
5 minuta), Nataša Savić i Mina
Čandlić (HILL Interantional
Srbija), Siepa, Iva Ilić (ESTIEM
organizacija)
KOORDINATOR SVIH IZDANJA
Maksim Đurović
LOGISTIKA I DISTRIBUCIJA
Mirjana Ivanković
LEKTURA
Ana Radojević
GRAFIČKI PRELOM I DIZAJN
Narobe Studio Slovenija
ŠTAMPA
Rotografika d.o.o.
Segedinski put 72
24000 Subotica
„Godina(e) opasnog
življenja”
Pred nama je još jedna (najmanje) “godina
opasnog življenja”. Sve svetske najave i prognoze ukazuju na to da će kriza potrajati. A,
koliko – ne znamo. Nije nam baš toliko crno
kao Grčkoj ili Argentini, ali nije nam ni preterano bolje.
U stvari, prema procenama nekih analitičara,
neće nam biti bolje još najmanje dve godine.
Čak i ako bismo pod hitno krenuli sa reformama, trebalo bi nam godinu i po do dve, zbog
teške socijalne situacije i ekonomskih prilika.
Zato bi i bilo dobro da se ne odugovlači sa formiranjem (kakve god) vlade. Jer, kako procenjuju i upozoravaju ekonomski stručnjaci, svaki dan kašnjenja u formiranju vlade košta oko
12 miliona evra samo na ime stranih ulaganja
i intervencija Narodne banke Srbije da bi se
zaštitio dinar. Međutim, ne
treba biti u zabludi da
će nam formiranjem
nove vlade nestati svi
problemi. Budimo
realni. Dosta dugo
smo mi u problemima da bi oni tek
tako nestali. Nismo
mi te sreće.
politike i odnosa s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), ali da to neće uticati na
kreditni rejting Srbije. Po njihovoj oceni, naš
kreditni rejting je stabilan. Međutim, kako pokazuje izveštaj o slobodi globalne trgovine za
2012. Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je
prema slobodi trgovine pala za četiri mesta i
sada je na 71. mestu, među 132 zemlje.
Ono što je činjenica je da su Srbiji pare potrebne i da strane investitore treba privući. I
gle čuda, jedan od najvećih intersa pokazaše
naši vekovni neprijatelji. Tako da ćemo, ako
bog da zdravlja i sreće junačke, u Srbiji osim
turskih serija imati i turske šoping molove. Takvo je vreme došlo da se poklonu u zube ne
gleda. Neka ih je samo što više. Ali, ipak da ne
budu investitori kao sa fotografije koja kruži
na netu sa naslovom „Stigli strani investitori”.
A kad otvorite fotku, na njoj vidite braću Troter ispred „konja”.
Bonitetska agencija Fitch saopštila
je da su izbori u
Srbiji povećali
neizvesnost
oko smera
ekonomske
IZDAVAČ
InB2B Media d.o.o.
Bul. Arsenija Čarnojevića br. 52
11070 Novi Beograd, Srbija
Tel: +381 11 41 41 100
Fax: +381 11 41 41 108
E-mail: [email protected]
Web: www.instore.rs
InStore magazin je mesečni,
specijalizovani magazin za trgovinu
robom široke potrošnje. Besplatno se
distribuira ciljnoj grupi: trgovcima,
proizvođačima, distributerima i
pratećoj industriji. Izdavač zadržava
Ovo izdanje je
pravo da odredi
ciljnu
grupu. InStore
prijavljeno
za odit
magazin sekod
ne ABC
distribuira
osobama
Srbija
mlađim od 18 godina. Za članke,
fotografije i oblikovanje, magazin
zadržava sva prava.
Tiraž od 18.500 primeraka
u Srbiji odituje:
Ovo izdanje je
prijavljeno za odit
kod ABC Srbija
Vruća tema
Campina odustala od srpskih mlekara
Holandska kompanija Royal FrieslandCampina saopštila je da je odustala od kupovine beogradskog Imleka i Mlekare Subotica, u vlasništvu Danube Foods Group-a. Kompanije su u odvojenim saopštenjima navele da nisu uspele da postignu dogovor o uslovima preuzimanja mlekara i
da su okončale pregovore. Kako je izjavio Slobodan Petrović, generalni direktor Danube Foods
Group-a, razgovori o prodaji srpskih mlekara prekinuti su jer se kompanije nisu dogovorile oko
ključnih uslova, a jedan od njih je i cena. (nastavak na 10. strani)
6
maj 2012 www.instore.rs
sadržaj
Izdvajamo
8 Novi objekti
10 Domaće vesti
12 Regionalne vesti
16 Svetske vesti
18 Trade magazini
InStore – Od sada i na netu
20 Osvrt stručnjaka
Evrozona pred raspadom?
Osvrt stručnjaka: Nenad Pacek
Ekskluzivno za InStore iz Beča
U ovomesečnoj kolumni predsednik kompanije Global Success
Advisors kaže: Trenutno samo dva „velika strateška“ tržišta
ispunjavaju uslove za evro članstvo (sećate se onih kriterijuma
postavljenih u Mastrihtu?). Ta dva tržišta su Luksemburg i Finska.
Nijedna druga država više ne ispunjava uslove, pa bi ih trebalo
tehnički izbaciti. Naravno, niko na to tako ne gleda, ali istina
je istina. Takođe, on nas još podseća da nijedna monetarna
unija nikada nije opstala bez fiskalne i političke unije, kao i da
je dobar deo svetskih ekonomista upozoravao da je uvođenje
zajedničke valute u toliko različitih evropskih tržišta, blago rečeno, glupa ideja.
22 Mišljenja i komentari
24Istraživanje
Valicon: Nova realnost, novi alati
28Investicije
Simbol novog kvaliteta života
30 Investicije u regionu
Hrvatska: Pomama za zakupom
BiH: Sve u jednom
20
32 Regionalni intervju
David Vander Skuren, generalni
direktor Delhaize Europe za Srbiju,
Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru:
Potrošač u centru pažnje
36InLiflet
Istraživanje
24, 48
U ovom broju InStore magazine agencija Valicon podseća na to da
su kompanije koje deluju u sektoru kategorije robe široke potrošnje
doživele velike promene u poslednje četiri godine. Sa jedne strane, došlo je do promena
na samom tržištu, a sa druge strane promene su usledile i na strani potrošača. Tekst
govori o pravcu u kojem će tržišta konvergirati i kako se proizvođači, na primer, u Srbiji
i BiH, pomoću alata i iskustava iz Slovenije i Hrvatske, bolje mogu pripremiti na novu
realnost.
Agencija Mediana je, u saradnji sa inostranim partnerima, definisala
indeks koji pokazuje nivo korišćenja novih tehnologija.Veći stepen
usvajanja novih tehnologija od strane potrošača jedne kompanije
omogućava toj kompaniji izgradnju i održavanje odnosa sa znatno većim brojem
potrošača. Takođe, omogućava joj i najefikasniji način prikupljanja i analiziranja sve
složenijih podataka o ponašanju potrošača u procesu kupovine
Da budete vidljiviji od konkurenta
38Preporuka
USAID Agrobiznis projekat: Prednost
nad konkurencijom
40 Na mestu prodaje
S različitim ciljem pred kupca
42Na mestu prodaje –
predstavljamo
Budite „vidljivi”
44Prodaja
Pravi pristup prodaji
Investicije
28
Kada bude završen 2014. godine, Delta
Planet će biti najveći, najmoderniji,
najekskluzivniji šoping mol u regionu.
Na ukupnoj površini od 200.000 metara
kvadratnih, zbog raznih sadržaja koje
nudi i lokacije, veoma je verovatno
da će biti omiljeno mesto za šoping, razonodu i relaksaciju, ne samo Beograđana i
stanovnika Srbije, već i posetilaca iz čitavog regiona. Početak izgradnje Delta Planeta
na Autokomandi planiran je za proleće 2013. godine. Investitor ovog projekta je Delta
Real Estate kompanija, članica Delta Holdinga, koja će u izgradnju mola projektnim
finansiranjem uložiti više od 200 miliona evra.
46 Category management
32
Definisanje uloge kategorije
proizvoda
Regionalni intervju
48Istraživanje
David Vander Skuren, generalni direktor Delhaize Europe
za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru:
Mediana: Nivo korišćenja novih
tehnologija
50 Nove tehnologije
Da se izbegne „usko grlo”
52InMarketing
Redizajn „na poklon“
Mogu da putujem kroz zemlje, i da faktički i ne primetim
kada sam iz jedne prešao u drugu zemlju. Zajednička
kultura, meni vrlo sličan jezik. Naravno, razlikuju se po
brendovima, asortimanu, navikama u ishrani. Ali, uglavnom
su to prilično slična tržišta i naše poslovanje na njima se ne
razlikuje u nekoj većoj meri.
maj 2012 www.instore.rs
InMarketing
54InMedia
Dan počinje uz radio
56 Slovo zakona
Proizvod na „svetskom glasu“
58InKategorija
Dobar kao hleb
60 Komšijski dućan
Neka vaše police govore same za sebe
Štedi vreme i smanjuje greške
Uvek „vrebaju“ novu lokaciju
Reč po reč...
66 Noviteti za trgovačke police
68 Iz četiri ugla
Ulaganje u nove tehnologije – trošak
ili investicija?
70Periskop
Zemlja čuda
72 Periskop iz regiona
Slovenija: Trgovina preživi prva
Hrvatska: Stopa rasta bdp-a: tek
statistika ili... bolja budućnost
BiH: Stub srama ili ponosa
74Region
Ekonomski pokazatelji za tržišta Crne
Gore, Makedonije i Albanije
76 Moja karijera
Aleksandar Radosavljević,
potpredsednik globalnog razvoja
prodaje Carlsberg grupe:
Zajednički rad je ključ svakog uspeha
78 InStore u razgovoru sa...
Brend menadžerima
79 Na mestu događaja
80InPoslovi
Predstavnici prodaje „na ceni“
82 Društvena odgovornost
84Edukacija
Studenti u ulozi menadžera
86Verovali ili ne
88 Svet u brojkama
Carstva kupovine
90Vox populi
52
U ovom broju Leo Burnett agencija opisuje
kako je kampanja Apatinske pivare kojom je
lansirana nova flaša Jelen Piva organizovana.
Inspirisani ovim napitkom, njihovi potrošači
su na Facebook strani Jelen Piva postavljali
fotografije i video klipove. Zabavni komentari
i fotografije koje prikazuju na šta su sve
spremni da bi došli do svog omiljenog piva,
pružili su kompaniji uvid u to kolika je
vernost njihovih potrošača i šta sve rade
za svoje omiljeno pivo. Inspirisani upravo
idejama najvernijih potošača, kreativni tim agencije Leo Burnett odlučio je da ih poseti i
pokaže svima na šta su sve bili spremni da urade za Jelen Pivo...
InMedia
54
Ipsos Strategic Marketing unapredio je aprila 2011. godine
svoj servis merenja slušanosti radio-stanica tako što je
umesto istraživanja koje je do tada obavljano dva puta
godišnje prešao na kontinuriano praćenje slušanosti. Ova
promena imala je cilj da pruži precizinju ocenu slušanosti
radio-stanica i, posledično, povećanje važnosti radija kao
medija u agencijama koja se bave medijskim planiranjem.
Podaci o slušanosti pokazuju da svakog trenutka radio, odnosno precizno neku od
radio-stanica koja ima dozvolu za emitovanje na teritoriji Srbije, sluša nešto manje od
400.000 ljudi starosti 12 i više godina. Tokom svakog dana, u proseku, više od 2.800.000
stanovnika ima kontakt sa radiom, dok tokom jedne nedelje, u proseku, 4.000.000 ljudi
sluša radio barem jedan minut dnevno.
70
Periskop
Specijalno za InStore,
Milan Ćulibrk:
Ako to i ranije nije zaslužila, Srbija bi sada morala
da uđe u Riplijevu rubriku „verovali ili ne“. Teško
da ima još neka zemlja u kojoj uoči nadolazeće
recesije, dakle dok padaju i industrijska proizvodnja,
i promet u stalnim cenama, i izvoz i bruto društveni
proizvod, rastu samo – plate! I to ne u privatnom,
već isključivo u javnom sektoru. Koji je, pri tome, po
mišljenju svih ovdašnjih ekonomista, ali i međunarodnih finansijskih institucija, poput
MMF-a i Svetske banke, predimenzioniran i pod hitno bi ga trebalo racionalizovati.
Običnim jezikom rečeno, svesti na mnogo manju meru, a to podrazumeva i otpuštanja
prekobrojnih, koji ni malo ne doprinose efikasnosti državne uprave, javnih službi i
preduzeća. Osim toga, pročitajte kako STR „Duga“ u dvorištu jagodinskog Doma zdravlja
posluje godinama uz osmeh, kao i kako se vlasnici malih trgovina “Blažin”, “Peđa” i
“Gvozdenović- sjaj” bore za svoj opstanak.
Moja karijera
76
Aleksandar Radosavljević, nekadašnji generalni direktor
Carlsberg Srbija, sa pozicije potpredsednika globalnog
razvoja prodaje Carlsberg grupe iz Kopenhagena,
za InStore govori o svojim počecima, ambicijama,
uspesima, kao i očekivanjima i prilagođavanjima novoj
sredini i novim poslovnim izazovima.
7
8
maj 2012 www.instore.rs
novi objekti
Srbija:
Dobar dan u Beogradu
Hrvatska:
Stigao nordijski B-Hyper
Koncern Farmakom MB Retail Group, članica šabačkog Koncerna Farmakom MB, otvorila je tri mini marketa u Beogradu,
u opštinama Savski venac i Dušanovac. Kako navode iz ove
kompanije, planirano je otvaranje novih prodajnih objekata u
glavnom gradu Srbije.
Srbija:
83. Gomex u Aradcu
U varaždinskom trgovačkom
centru Lumini otvoren je
B-Hyper, prvi hipermarket nordijskih investitora u Hrvatskoj.
Novootvoreni objekat nudi čak
30 hiljada artikala, po čemu je
najveći prehrambeni maloprodajni prostor na području severozapadne Hrvatske, a prostire se
na više od 5.000 m2. Kompanija
B-Hyper je u njega uložila više
od pet miliona evra. Osim široke
ponude prehrambenih proizvoda, B-Hyper će nuditi opremu za
domaćinstvo i vrt, igračke, audio
i videoopremu, odeću, kozmetiku. Osećamo poštovanje prema
konkurenciji, koja je prilična na
hrvatskom tržištu, ali smatramo da
ima prostora i za druge profesionalce. Stoga smo otvorili primereni
prodajni prostor nakon dvadesetogodišnjeg iskustva u upravljanju
u više od 200 supermarketa i
hipemarketa na području skandinavsko-baltičke regije, koji posluju u
sastavu različitih trgovačkih lanaca,
istakao je Knut Kvisvik, predsednik Uprave letonskog B-Retaila,
vlasnika B-Hypera.
BiH:
Banjaluka dobila još jedan Mercator
Novi objekat u okolini Zrenjanina raspolaže prodajnim prostorom
od 130 m2 i klasifikovan je kao Supereta, a o usluzi se brine sedmoro zaposlenih. Slovenija:
Nova Lidlova trgovina
U prestonici Dolenjske, Novom Mestu, 24. maja otvoren je novi
Lidl u sklopu gradskog BTC City, sa više od 1.200 proizvoda u
asortimanu. Na nešto više od 1.000 m2 prodajne površine, mušterije će uživati u širokoj ponudi, u kojoj se izdvajaju, pre svega,
uvek sveži pekarski proizvodi iz vlastite pekare. Zaposleno je
više od 20 novih radnika iz Novog Mesta i bliže okoline.
Mercator Banja Luka je 26.
aprila u banjalučkom naselju Nova Varoš otvorio osmi
maloprodajni objekt, ukupne
površine od oko 470 m2. Ovaj
Mercator market u svom
asortimanu nudi široku paletu
proizvoda za svakodnevnu
upotrebu, bogatu ponudu sveže
pripremljenih toplih i hladnih
jela na gastro odeljenju i u pekari, kao i ponudu svežeg voća i
povrća i delikatesni asortiman.
Otvaranjem ovog objekta u čije
smo uređenje i opremanje uložili
blizu 200 000 evra i zaposlili 16
radnika, Mercator Banja Luka
nastavlja širenje maloprodajne
mreže. U prvom kvartalu ove godine otvorili smo dva nova objekta,
a u planu su i nova otvaranja do
kraja godine, izjavio je direktor
Mercatora Banja Luka, Damjan
Davidović. Povodom ovog
otvaranja, kompanija je Centru
za nezbrinutu decu dodelila donaciju, sastavljenu od
prehrambenih proizvoda, koja
zadovoljava mesečne potrebe
Centra.
maj 2012 www.instore.rs
Slovenija:
SAD:
Tuš u Ptuju
Walmart na novim adresama
9
Prodajna površina u novootvorenom Ekstra Tušu u Ptuju zauzima 2.000 m². U prodajnom
asortimanu nalazi se 12.000
artikala, a u objektu je obezbeđeno 35 radnih mesta.
Crna Gora:
Maxi supermarket u Pljevljima
Nove Walmartove radnje stigle su prošlog meseca u El Paso,
Teksas, i Ferfild (Ajova), u kojima je zaposlenje pronašlo 370
radnika.
Kina:
Još jedan Carrefour hipermarket
Odgovarajući na zahteve
mnogoljudnog kineskog tržišta,
Carrefour je otvorio svoj 205.
hipermarket u Kini, u gradu
Zahodong. Radnja se prostire
na 7.000m2, a za uslugu na
kasama brine se 30 radnika.
Obezbeđen je i parking sa 217
mesta.
Arabija:
Najnoviji Maxi supermarket
u Crnoj Gori, 23. po redu, a
drugi koji nosi znak Delhaize
lava, obeležio je početak rada u
Pljevljima. Maxi supermarket
nalazi se u sklopu hotela Pljev-
lja,“ i prostire se na površini
od 718 m2. U ponudi je više
od 10.000 artikala, a u sklopu
radnje nalaze se posebna
odeljenja Maxi pekare, pijace
i mesare.
Hrvatska:
Bricostore otvorio centar
U Zagrebu je otvoren treći
prodajni centar francuskog
trgovačkog lanca Bricostore u
Hrvatskoj. U prodajnom prostoru centra veličine 10.000 m2,
kupci će pronaći više od 40.000
artikala, koji prate trendove u
uređenju enterijera i eksterijera.
Potrošačima će na raspolaganju biti i 600 parking mesta,
od čega je 400 podzemnih. Uz
izbor građevinskog materijala,
alata i mašina, Bricostore će im
ponuditi i veliki izbor različitih dekorativnih predmeta za
ukrašavanje doma, kao i biljke
za unutrašnji i spoljni prostor…
Inače, ovaj centar predstavlja
nastavak Bricstoreovih kontinuiranih ulaganja u Hrvatsku.
Slovenija:
Makedonija:
Nova prodavnica
Hofer
Stigao dm
Celje je 17. maja dobilo novu
prodavnicu Hofera. Ova poslovnica je po obliku i površini slična
svim ostalim Hoferovim trgovinama, odnosno zauzima 1.355 m²
upotrebne neto površine, od čega
je 900 m² prodajne površine. U
objektu je zaposleno sedam ljudi.
Drogerija dm je polovinom
maja, otvaranjem dva prodajna
objekta u Skoplju, krenula i u
osvajanje makedonskog tržišta.
Asortiman broji oko 10.000
proizvoda različitih kategorija za
negu, lepotu i održavanje domaćinstva, a u sektorima prodaje,
nabavke, marketinga i menadžmenta zaposleno je 15 ljudi.
Tesco predstavio F&F
Britanski trgovački lanac Tesco
otvorio je polovinom maja prvu
radnju svoje F&F franšize u Saudijskoj Arabiji. Radnja je smeštena u tržni centar Haifa u gradu
Džedi. F&F nudi modernu liniju
ženske, muške i dečije odeće
po pristupačnim cenama, a ovaj
potez, kako navode u kompa-
niji, u skladu je sa dugoročnom
Tescovom strategijom za rast na
tržištu vrednih međunarodnih
brendova. F&F sada je prisutan
na 12 lokacija. U centralnoj
Evropi u poslednje dve godine
otvorene su dve radnje u Češkoj,
a ovog aprila i jedna radnja u
Varšavi, u Poljskoj.
Švajcarska:
Sparov eko outlet
Spar je u Bernu otvorio eko
outlet površine 600 m2, za koji u
kompaniji tvrde da je jedna od
najmodernijih evropskih radnji
u pogledu energetske efikasnosti. U prodavnici, u kojoj je
otvoreno i 10 radnih mesta,
potršačima je dostupna široka
paleta svežih i domaćih proizvoda. U Sparu kažu da, prvi put na
teritoriji Švajcarske, jedna ovakva radnja ima jedinstven sistem
hlađenja, provetravanja i grejanja, kao i da se sva oslobođena
toplota koristi za grejanje, pa
bio gorivo više nije neophodno.
Iz kompanije poručuju da je
Spar i prvi trgovac u Švajcarskoj
koji je implementirao LED
tehnologiju za rasvetu.
Otvaranje u Španiji
Sa prodajnim prostorom od 550 m2 i velikim parkingom, Spar
je otvorio radnju u Taragoni, čime se ukupan broj Spar marketa
u Španiji popeo na 73.
10
maj 2012 www.instore.rs
domaće vesti
Campina odustala od
srpskih mlekara
Royal FrieslandCampina i
Danube Foods Group potpisali su 2. februara ove godine
memorandum o razumevanju
o preuzimanju dve mlekare u
Srbiji, a Komisija za zaštitu
konkurencije Srbije odobrila
je preuzimanje krajem aprila.
Međutim, kako nisu uspeli
da postignu dogovor u vezi
sa transakcijom, pregovori su
prekinuti, kratko se navodi na
sajtu holandske kompanije.
Kako se još zaključuje, Royal
FrieslandCampina će nasta-
viti potragu za prilikama koje
će joj pomoći da realizuje poslovni plan do 2020. godine.
Danube Foods Group saopštila je da kao vlasnik Imleka, Mlekare Subotica, Bambi
Banata i fabrike mineralne
vode “Knjaz Miloš” razmatra
mogućnost dalje konsolidacije
industrija hrane i pića sa Imlekom kao nosiocem integracije.
Vindija kupila Mlekaru u Senti
Mlekara Senta, koja ne radi
šest godina, dobila je novog
strateškog partnera - hrvatsku kompaniju Vindija iz
Varaždina. Direktor Vindije
Miroslav Ćurčić rekao je
da će ta kompanija uložiti
15 miliona evra početnog
kapitala u mlekaru, koja bi
prema njegovim najavama
trebalo da počne da radi do
kraja ove godine, sa kapacitetom prerade 120.000 litara
mleka dnevno. U mlekari će
biti zaposleno 120 radnika. Ćurčić je još dodao da
Vindija planira i proširenje
poizvodnje, jer se ta hrvatska
firma bavi i uzgojem pilića i
plasiranjem pilećeg mesa.
Više jabuka iz Delta agrara
Novi sertifikat za Henkel
Henkelova fabrika u Kruševcu
dobila je ISO 50.001 sertifikat,
novi međunarodni standard za
efikasno upravljanje energijom.
Da fabrika ispunjava najviše
zahteve potvrdili su inspektori
Austrijskog društva za sertifikaciju upravljanja kvalitetom
(ÖQS - Quality Austria). Nakon što su u decembru prošle
godine Henkelova postrojenja
u Poljskoj dobila ovaj sertifikat,
odlučeno je da se takav sistem
uvede i u Kruševcu, a u cilju
što većeg očuvanja energije.
Iz kompanije su podsetili da je
u periodu od 2007. do 2011,
Henkel smanjio potrošnju
energije u fabrici za 31 odsto,
upravo zahvaljujući modernizaciji postrojenja za proizvodnju
deterdženata u prahu, izgradnji
novog postrojenja za generisanje pare, kao i poboljšanoj
iskorišćenosti.
relativno nove na domaćem tržištu - “gala” i “breburn”, objasnili
su iz Delta Agrara, dodajući da je
na tom imanju na 40 hektara zasejana i klupska jabuka “modi”.
Prošle godine najviše jabuka
je plasirano na tržište Rusije i
Evropske unije.
Kako držati hemikalije u radnjama
Agroživ gradi klanicu
Kompanija Agroživ će uskoro
započeti izgradnju jedne od
najsavremenijih klanica za proizvodnju živinskog mesa u Jugoistočnog Evropi, u koji će biti
uloženo 15,5 miliona evra. Ova
investicija će doprineti da postojeći kapaciteti budu uvećani dva
i po puta. Kako je Predrag Amižić, generalni direktor kompanije još rekao, u prvih pet meseci
2011. nivo proizvodnje podignut
je na 100 odsto kapaciteta u
celokupnom lancu proizvodnje.
Moram da istaknem činjenicu da
smo u protekloj godini osvojili i niz
Kompanija Delta agrar očekuje da će tokom ove godine u
voćnjaku u Čelarevu proizvesti
ukupno 8.500 tona jabuka, što je
oko 2.000 tona više nego prošle
godine. Ovaj voćnjak se prostire
na 350 hektara i na njemu se gaji
šest sorti jabuka, od kojih su dve
novih proizvoda, a nedavno smo
otvorili i novi distributivni cenatar
u Novom Sadu, kapaciteta 500
tona mesečno prerađevina od pilećeg
mesa, i osposobili sistem hlađenja
u postojećoj klanici, koji će izdržati
povećano klanje tokom cele godine,
podsetio je on.
Od 17. maja na snagu su stupili
novi propisi o držanju opasnih
hemikalija u radnjama, prema
kojima prodavci imaju obavezu
da tu robu drže na odgovarajućem i posebno obeleženom
mestu i da potrošačima pruže
sve informacije o bezbednom
rukovanju i eventualnim rizicima. Kako još iz Agencije za
hemikalije Srbije objašnjavaju,
opasne hemikalije treba da
se drže na policima odvojeno od
drugih proizvoda i
da nisu u njihovoj
neposrednoj blizini.
Potrebno je da se
pored tih polica
postavi obaveštenje
Agencije za hemikalije o elementima
obeležavanja na
osnovu klasifikacije hemikalija
i obaveštenje o načinu postupanja sa opasnim hemikalijama
namenjenim potrošačima.
Takođe, etiketa na hemikalijama
mora da sadrži grafičke prikaze
- piktograme, kao i odgovarajuće tekstove koji ukazuju na
njihova opasna svojstva i mere
predostrošnosti. Podaci na etiketi moraju da budu na srpskom
jeziku, neizbrisivi i lako uočljivi.
maj 2012 www.instore.rs
Srpski proizvođači na PLMA
Lidl stiže u Suboticu
Agencija za strana ulaganja i
promociju izvoza Republike
Srbije (SIEPA) organizovala je
nastup srpskih preduzeća na
najvećem svetskom sajmu robnih marki PLMA, koji je održan
22. i 23. maja u Amsterdamu.
Na nacionalnom štandu Srbije,
predstavilo se 11 domaćih kompanija iz oblasti prehrambene
industrije: Agropartner, Aroma
1990, Bilje Borča, Duga Fruit,
Esensa, ITN, Kondiva, Master
Frigo, PFI, Sweet Art i Venac.
Tom prilikom, firme su imale
prilike za sastanke sa vodećim
maloprodajnim lancima. Inače,
Gradonačelnik Subotice Saša
Vučinić i Žilbert Rajterer, menadžer kompanije Quinterra,
najavili su nedavno izgradnju
retail parka u čijem sadržaju
će se nalaziti i supermarket
Lidl. Kako je nezvanično potvrđeno InStore magazinu,
nemački lanac super marketa
Lidl planira
otvaranje supermarketa
u
Subotici,
na
površini od 2.000
kvadratnih
metara. Ovaj
lanac je kupio
zemljište na
potezu prema
sajam PLMA se održava već
skoro tri decenije i predstavlja
vodeće mesto okupljanja i susreta najvećih trgovinskih lanaca i
proizvođača robnih marki.
„Moja radnja“ na novosadskoj
Detelinari
11
Paliću, a kako je rečeno, na
istoj lokaciji će se paralelno
graditi i retail-centar austrijske firme Quinterra. Prema
rečima Rajterera, ukupna
vrednost projekta je 10 miliona evra, a gradnja oba objekta
počinje u drugoj polovini ove
godine.
Održan 79. Međunarodni
poljoprivredni sajam
U centru novosadskog naselja
Detelinara 20. maja je otvorena nova trgovina u okviru
programa „Moja radnja“, koji
je pokrenuo veleprodajni lanac
Metro Cash & Carry. Trgovina
površine 550 kvadratnih metara,
najveći je i 31. po redu objekat
u Novom Sadu koji posluje u
okviru ovog programa. Kako iz
Metroa podsećaju ovo je nastavak projekta započetog 2009.
u koji je do sada uključeno više
od 3.000 hiljade trgovina širom
Srbije. Projekat za cilj ima
uvezivanje nezavisnih trgovaca,
koji u okviru njega posluju pod
jednim brendom i konceptom uz potpunu nezavisnost u
poslovanju. Metro obezbeđuje
trgovcima savete o izgledu
radnje, sastavu i pozicioniranju
asortimana. Takođe im pruža
snažnu marketinšku podršku u
vidu redovnih reklamnih kataloga, reklamnog materijala i web
sajta, a obezebeđuje i treninge
i obuku za vlasnike i zaposlene
u trgovinama uključenim u ovaj
program.
Dodeljeni Halal sertifikati
Misija Američke agencije za
međunarodni razvoj u Srbiji
(USAID) dodelila je Halal
sertifikate predstavnicima
devet sandžačkih proizvođača
hrane. Nosioci ovog sertifikata
postale su: Giljeva, Sjeničanka,
Sandžak komerc, Fas, Polimka,
Ljin, Turković-Lav, Milkop
i Zornić. Halal sertifikati
dodeljuju se proizvodima
koji se proizvode u skladu sa
normama koje u ishrani poštuju
pripadnici islamske zajednice.
Proizvođačima hrane sertifikati
otvaraju vrata svetskog tržišta
vrednog više od 500 milijardi
dolara godišnje, koje zadovoljava potrebe preko 1,5 milijardi
potrošača.
Na ovogodišnjem 79. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu,
održanom od 12. do 18. Maja u
Novom Sadu, predstavilo se oko
1.500 kompanija iz ukupno 30
zemalja. Prema rečima generalnog direktora Novosadskog
sajma Gorana Vasića, manifestaciju je posetilo 270.000 ljudi.
Oko 20.000 ljudi došlo je organizovano na ovogodišnji sajam, a anketa
koju smo sproveli tokom Sajma je
pokazala da je prosečno svaki drugi
Ukratko
ovogodišnji posetilac proveo više od
pet sati na Novosadskom sajmu.
Posetioci su se najviše interesovali
za izložbu hrane i poljoprivredne
mehanizacije, rekao je Vasić.
Sajam je ove godine posetilo i
oko 50 privrednih i državnih
delegacija, a najbrojnije su bile
one iz Tunisa, Alžira, Indije,
Indonezije, Austrije, Hrvatske i
Belorusije. Zemlja partner je bila
Austrija, a sledeće godine to će
biti Hrvatska.
Za studente
Mercator: Mercator-S je tokom
umeće sklapanja kupoprodajnog
maja učestvovao u dva student-
ugovora, pred članovima žirija
ska projekta. Najpre je na Eko-
koji su sačinjavali predstavnici
nomskom fakultetu u Beogradu
Mercatora, Stanka Čurović, Robert
održano takmičenje u rešavanju
Kotnik i Srđan Brać.
studije slučaja “EKOF Arena –
Carslberg: Kompanija je raspi-
Case study 2012”, čiji je generalni
sala konkurs za izbor najboljih
sponzor bila kompanija. Tročlani
studenata beogradskih fakulteta,
studentski timovi, organizovani
koji će dobiti priliku da pohađaju
u deset ekipa, imali su priliku da
dvogodišnji program kompanije
se suoče sa realnom poslovnom
namenjen liderima budućnosti, i
situacijom i primene svoja znanja
time steknu prva praktična znanja
u rešavanju zadatka iz oblasti
i mogućnost zaposlenja u pivari.
trgovine. Osim ovoga, i studenti
Priliku da se praktično usavrša-
četvrte godine Ekonomskog
vaju kroz angažovanje u različitim
fakulteta u Nišu imali su priliku da
sektorima kompanije dobiće
predstave veštine pregovaranja i
četvoro najboljih kandidata.
12
maj 2012 www.instore.rs
regionalne vesti
Balažič preuzeo Mercator
Fructala. Dosadašnji šef pekarskog preduzeća Žito, funkciju
će zvanično preuzeti 1. juna i na
njoj će ostati pet godina. Pored
predsednika u novoj, brojčano
manjoj upravi, biće mesta za još
samo za tri člana, među kojima
bi moglo da se nađe i neko ime
iz stare uprave, koju je vodio
Žiga Debeljak. Debeljak će dužnost obavljati do 31. maja. Nakon toga, će do 30. septembra
ostati u Mercatoru kao savetnik
predsednika Uprave.
Za novog predsednika uprave
Mercatora Nadzorni odbor je
na svojoj petoj sednici jednog-
lasno izabrao Tonija Balažiča.
Njegov glavni protivkandidat za
to mesto bio je Drago Kavšek iz
Poslovni rezultati
Grupa Mercator je u prvom kvartalu ove godine ostvarila 676
miliona evra čistog prihoda, što predstavlja 3,6 odsto više
nego u istom periodu prošle godine. U Sloveniji, prihod je
ostao gotovo isti, dok je 9,5 posto rasta Mercator ostvario
razvojnim aktivnostima na tržištima van Slovenije. Grupa
Mercator je u prvom kvartalu ove godine ostvarila 19,5 miliona evra dobiti iz poslovanja i 0,7 miliona evra čiste dobiti.
U prva tri meseca ove godine, Grupa Mercator je investirala
13.015.000 evra u razvoj maloprodajne mreže. Stečeno je
novih 13 hiljada kvadratnih metara bruto površine u maloprodaji. Na dan 31. mart 2012. godine, broj zaposlenih u Grupi
Mercator je 24.279 što Mercator svrstava među najveće poslodavce u čitavom regionu jugoistočne Evrope, kao i najvećeg
poslodavca u Sloveniji sa preko 12.000 zaposlenih.
Anton Balažič, počeo je karijeru
u Spem.d.o.o kao direktor
projekta i razvoja, gde je bio
odgovoran za razvoj know-how
i poslovne operacije u Sloveniji,
kao i poslovanje filijala Spem
u inostranstvu. Tokom rada
u kompaniji Spem, takođe je
bio odgovoran za postavljanje
slovenačkog ogranka Londonske škole za odnose s javnošću
(LSPR) i postao njen prvi direktor. Potom je otišao u Petrol,
gde je bio na poziciji direktora
marketinga (između 1999. i
2006.). Nakon rada u kompaniji
Petrol, prešao je u globalnu
kompaniju za menadžment i
konsalting AT Kearney, gde
je bio savetnik, uglavnom, za
oblast energetike i robu široke
potrošnje, ali je bio odgovoran
i za marketing na tržištima
jugoistočne Evrope. U 2007.
godini postao je izvršni direktor
Fructala. U 2010. godini preuzeo kormilo Žito Grupe i Žito
d.d. kao predsednik Upravnog
odbora i izvršni direktor.
Mercator opet
na prodaju?
Prema izvorima bliskim vodećim krugovima, Mercator
je sa novim rukovodstvom
opet otvoren za prodaju,
iako se novi predsednik u
javnim nastupima do sada
zalagao da najveće slovenačko trgovačko preduzeće
ostane u domaćim rukama. Na drugoj strani, iz
Agrokora stižu glasine da
će već u septembru stići
njihova nova ponuda, ali
sa nižom cenom za deonicu
nego što je bila prošla,
koja je ioznosila 221 evro.
U hrvatskom Poslovnom
dnevniku su objavili da će
Hrvati pokušati da preuzmu
najmanje 75 odsto udela u
Mercatoru. Očekuje se da
će u tom planu i dalje imati
podršku istih finansijskih
partnera kao u prošlom
pokušaju, a to su EBRD, IFC
i JP Morgan.
Kraš napustio Posočje
Velika potraživanja banaka
Kraš je napustio vlasništvo
kompanije Planika KobaridTolmin potpisom sporazuma
s Društvom za savetovanje i
upravljanje. Time se završio
slovenačko-hrvatski spor koji je
trajao 12 godina. Reč je o poljoprivrednoj imovini u Zgornjem
Posočju u vrednosti između 10
i 12 miliona evra. Građevinsko
zemljište obuhvata 20 hektara.
Kraš se nagodio za 1,8 miliona
evra odštete, a sporazumom se
omogućava slobodno raspolaganje nekretninama na spomenu-
Pasivan odnos slovenačkih
banaka prema previše zaduženim preduzećima, popuštanje
firmama koje su u stečaju i
negiranje mogućnosti aktivnog sudelovanja kod njihove
sanacije, posle tri godine krize
doveli su do zabrinjavajućih
podataka. Krajem 2008. banke
su od preduzeća u stečaju
imale potraživanja u visini od
89 miliona evra potraživanja,
dok su krajemprošle godine
ta potraživanja narasla na 1,7
milijardu evra. Velika većina tih
tom zemljištu, kao što je Farma
Bovec. Kraš u potpunosti odlazi
iz Posočja, nakon što su mu krajem 70-ih godina prošlog veka
pripojili nekadašnji KZ Tolmin
i Mlekaru Planika Kobarid.
potraživanja, čak 82,4 odsto,
skoncentrisanih je u velikim
domaćim bankama, dok banke u
stranom vlastništvu obično dug
prebacuju na matične banke.
maj 2012 www.instore.rs
Metro najpoželjniji
poslodavac
13
Podrška eU poljoprivredi
Ulaskom u EU Hrvatskoj će
biti na raspolaganju više od
300 miliona evra bespovratnih
sredstava godišnje iz Evropskog fonda za poljoprivredu
i ruralni razvoj, rečeno je na
sastanku koji je u organizaciji
Hrvatske privredne komore
(HGK) održan s predstavnicima banaka i Agencije za plaćanja u poljoprivredi, ribarstvu i
ruralnom razvoju. Trenutno je
Hrvatskoj iz fonda za finansiranje poljoprivrede i ruralnog
razvoja na raspolaganju 25
miliona evra godišnje.
TDr – najveći izvoznik u BiH
Najbolji poslodavac u Hrvatskoj
u kategoriji velikih kompanija
(s 251 ili više zaposlenih) je
Metro Cash & Carry. Za njim
slede dm-drogerie markt i
Kozmo, pokazalo je istraživanje
poslovnog portala MojPosao.
Najbolji poslodavci u kategoriji
srednjih kompanija (s više od 51
i manje od 250 zaposlenih) su
DHL International, Deichmann
i Rasco, a najbolji u kategoriji
malih firmi (s više od 20 i manje
od 50 zaposlenih) su Red Bull
Adria, Agro Simpa i Omega
software. Istraživanje je pokazalo
i da su najbolji poslodavci u
regionu Apatinska pivara iz Apatina, DHL International iz Beograda i mala firma Nordeus iz
Srbije. Iako ove godine hrvatske
kompanije nisu ponele titulu
najboljeg poslodavca u regionu,
ističe se da je prosečno zadovoljstvo zaposlenih u Hrvatskoj
generalno veće nego u Srbiji.
Plastične kese odlaze u zaborav
Besplatne plastične kese neće
biti dostupne kupcima u trgovinama i na pijacama od početka
iduće godine, kada bi trebalo
da stupi na snagu novi Pravilnik kojim Ministarstvo
zaštite okoline i prirode
namerava da uvede
„ekološki porez”. To je
zapravo naknada radi
odvikavanja potrošača
od korišćenja tih teško
razgradivih plastičnih
proizvoda. Pravilnik o
ambalaži i ambalažnom
otpadu trebalo bi da
počne da se primenjuje od 1. januara 2013. godine. Predviđeno
je i uvođenje plaćanja naknada
na plastične kese čime bi se
destimulisala potrošnja građana.
TDR je lider na duvanskom
tržištu BiH s 2,9 milijardi
prodanih cigareta u 2011. i 32,7
miliona evra prihoda ostvarenih
u istoj godini. Svečanost dodele
nagrada održana je u sklopu 7.
konvencije hrvatskih izvoznika.
Nagrada za kvalitet
U istraživanju kvaliteta,
koje je u Hrvatskoj
sproveo Centar za
istraživanje tržišta
GfK, Zvijezda
je osvojila pet
Qudal certifikata
za najviši kvalitet
i to u kategorijama:
biljno ulje, maslinovo
ulje, margarin, majoneza i
ketchup. Qudal istraživanjima
kvaliteta meri se zadovoljstvo
kupaca po inovativnoj metodi
QUDAL - DEEPMA
(Deep Mind Awareness) koja se sprovodi u
potpunosti u skladu s
odredbama ‘Međunarodnog kodeksa za
sprovođenje tržišnih i
društvenih istraživanja’
koje je donela Međunarodna trgovačka komora (ICC)
i Svetsko udruženje istraživačkih stručnjaka (ESOMAR).
Konferencija o sigurnosti i
kvalietetu hrane
Potrošnja flaširane vode kao u svetu
S više od 100 litara flaširane
vode ispijene po glavi stanovnika, Hrvatska je gotovo dostigla
godišnji nivo potrošnje vode na
zrelim tržištima Europske unije,
pokazuju rezultati istraživanja
konsultantske kuće A.T. Kearney o tržištu vode i gaziranih
pića. Na regionalnom festivalu
vode HA_DVA_O u Rovinju,
TDR je proglašen za najboljeg
hrvatskog izvoznika u BiH.
Nagradu „Zlatni ključ“ koju
dodeljuje udruženje Hrvatski
izvoznici na svečanosti u Zagrebu primio je predsednik Uprave
TDR-a, Davor Tomašković.
predstavnici A.T. Kearney-a
najavili su rast segmenta funkcionalne vode, iako se očekuje
da će hrvatsko tržište flaširane
vode do 2015. godine rasti
svega 2 posto. U jugoistočnoj
Evrope u iduće tri godine predviđa se rast tržišta funkcionalne
vode godišnjom stopom od čak
10 posto.
Ulaskom u Evropsku uniju doći
ćemo na novo veliko tržište, čijim
ćemo zahtevima i izazovima moći
da odgovorimo samo visokom
kvalitetom hrane i visokom
produktivnošću, rekao je ministar
poljoprivrede Tihomir Jakovina
otvarajući 6. konferenciju o
sigurnosti i kvalitetu hrane u
Opatiji, u organizaciji Hrvatske
privredne komore. Na dvodnevnoj konferenciji učestvovali
su predstavnici relevantnih
organa i privrednici koji posluju
s hranom, a glavne teme bile su
sigurnost hrane, promet robe
preko granica EU i godišnji
planovi kontrole, kao i rizici u
prehrambenoj industriji.
14
maj 2012 www.instore.rs
regionalne vesti
Najbolji uslovi za rad
Mercator BH je i ove godine,
po peti put, izabran za jednog
od najpoželjnijih poslodavaca u
Bosni i Hercegovini, u proizvodno-prodajnom sektoru.
U istraživanju koje je sproveo
portal Posao.ba, tokom januara,
februara i marta, učestvovalo je
8.185 ispitanika iz svih delova
BiH. Jedno od strateških opredeljenja naše kompanije je briga o
zaposlenima koja podrazumeva
da, pored navedenih kriterijuma,
stalno radimo na obezbeđenju i
unapređuju kvaliteta uslova rada,
kontinuiranog poslovnog razvoja
ljudi, kao i njihovoj motivaciji
i stručnosti. Zbog toga nam je
ovo priznanje, koje dobijamo pet
godina zaredom, pokazatelj da
uspešno ispunjavamo svoju misiju
kao poslodavac, ali nam je istovremeno i obaveza da nastavimo
sa aktivnostima kojima ćemo
održati i povećati nivo zadovoljstva
zaposlenih, istakao je Neven
Hadžisulejmanović, direktor
Mercatora BH.
Milkos na policama Lidl-a i
Kaufland-a
Kompanija Milkos je u prva
četiri meseca ove godine imala
40 odsto veći izvoz u odnosu
na isti period prošle godine, a u pravcu tog povećanja
dogovorena je proizvodnja i
izvoz mlečnih proizvoda za
Lidl i Kaufland, dva nemačka
lanca koja imaju svoje trgovine u Hrvatskoj. Početkom
maja, Mlekaru Milkos su u dva
navrata posetili predstavnici
ova dva lanca koji su ocenjivali
proces upravljanja kvalitetom u
proizvodnji, proizvodne procese
i same proizvode. Oni su izrazili
zadovoljstvo radom mlekare
tako da se mleko i ostali mlečni
proizvodi Milkosa već nalaze
na policama ovih renomiranih
lanaca u Hrvatskoj. Ovo je samo
još jedan dokaz da su domaće mlekare kvalitetom svojih proizvoda u
potpunosti usaglašene sa zahtevima
EU, navode iz ove kompanije.
Maj u DP Marketima
DP marketi su i ove godine
obležili maj kao mesec najpovoljnije kupovine u svim svojim
trgovinama. Na prepoznatljiv
način, svakodnevnim sniženjima
cena, promocijama, podelom
gratis proizvoda, degustacijama,
nagradnim igrama, kao i zabavom za najmlađe, DP marketi
su svojim kupcima obezbedili
dobru, ugodnu i zanimljivu
kupovinu. Mercator BH, u
čijem sastavu posluju DP marketi, obezbedio je veliki izbor
proizvoda po sniženim cenama
i do 50 odsto. Održani su dani:
mesa i mesnih proizvoda, pića,
voća i povrća, mleka i mlečnih
proizvoda, slatkiša, proizvoda za
ličnu higijenu i održavanje čistoće u stanu, kao dani domaćih
proizvoda.
Počela proizvodnja omega-3 jaja
Krajem ovog meseca na tržištu
BiH će se po prvi put naći omega-3 jaje, inovativni proizvod
koji je osmislio profesor sa
Biotehničkog fakulteta u Bihaću,
Mirsad Veladžić. Ideja da se
kokoškama u ishranu ubacuje
lan, kako bi se dobilo jaje sa
visokim sadržajem omega-3
masti, odmah je pronašla i
partnera u poslovnom sektoru
koji je odlučio da je realizuje.
Radi se o kompaniji Posavina
koka koja će proizvoditi ova
jaja i plasirati ih na tržište BiH
i Hrvatske. Reč je o jajima koja
sadrže dosta omega-3 masnih
kiselina i tri do četiri puta manje
omega-6 masnoća od klasičnih
jaja. Omega-3 masne kiseline su
dobra prevencija kardiovaskularnim oboljenjima. Čitav ovaj
projekt je rađen u koordinaciji
javne uprave, fakulteta i privatnog sektora. Urađene su i prve
analize na insitutu Emona, koje
pokazuju da ovaj proizvod zadovoljava standarde koji se očekuju
od proizvoda koje na tržište
izlazi sa tim imenom. Evidentno
je da će ova jaja biti malo skuplji
nego obična, ali istraživanja tržišta u BiH i Hrvatskoj, pokazala
su da su potrošači spremni da
plate više za jaje koje je zdravije
od običnog.
Nove oznake na cigaretama
Zdravstvena inspekcija Republike Srpske upozorila je
pravna i fizička lica koja se bave
proizvodnjom i prometom
duvanskih proizvoda da se od
23. juna na tržištu RS mogu
nalaziti samo cigarete označene
u skladu sa novim pravilnikom
o označavanju pakovanja duvanskih proizvoda. U slučaju da se
nakon tog datuma u prometu
nađu proizvodi koji nisu ozna-
čeni u skladu sa ovim pravilnikom, zdravstveni inspektori će
ih ukloniti sa tržišta i licu koje
vrši promet izreći propisanu
novčanu kaznu. Za nepropisno
označavanje duvanskih proizvoda zakonom su predviđene kazne za pravno lice od 2.500 evra
do 7.500 evra, za odgovorno
lice u pravnom licu od 50 evra
do 100 evra, a za preduzetnika
od 750 evra do 1.500 evra.
Uskoro nova fabrika
Jedna od najuspešnijih bosansko-hercegovačkih kompanija,
Violeta iz Gruda, nedavno je
počela pripremne radove za
izgradnju nove fabrike u ovom
gradu. Kako je kazao direktor
Violete, Petar Ćorluka, u novu
fabriku biće uloženo oko 10 miliona evra, a posao će u novom
postrojenju dobiti više od 50
ljudi. Ćorluka je pojasnio da će
se u novoj fabrici proizvoditi higijenski proizvodi za negu tela.
Još nismo usaglasili asortiman
proizvoda, ali ono što je sada jasno,
jeste to da Violeta, otvaranjem nove
fabrike, ulazi u proizvodnju šam-
pona, tečnih sapuna, deterdženata
i drugih proizvoda za negu, rekao
je Ćorluka. Nova fabrika će da
proizvodi preparate namenjene
za negu dece i odraslih.
maj 2012 www.instore.rs
Crna Gora postala članica STO
Crna Gora je postala 154.
punopravna članica
Svetske trgovinske
organizacije
(STO), na
osnovu protokola koji je
17. decembra prošle
godine u Ženevi odobrila
ministarska
konferencija
STO. Kako navode
crnogorski mediji,
Podgorica ocenjuje da je ovaj
sporazum bio jedan od najvažnijih spoljnopolitičkih prioriteta Crne Gore. Punopravno
članstvo u STO, koja predstavlja forum za vođenje pregovora
o liberalizaciji međunarodne trgovine u svim
njenim segmentima i sarađuje
sa Svetskom
bankom i
Međunarodnim
monetarnim
fondom, članicama otvara
put za strane
investicije, omogućava liberalizaciju
tržišta usluga i pokreće
ekonomski rast. U Podgorici
ističu da se sada, uz postignuto
članstvo, može govoriti o punoj integraciji zemlje u tokove
međunarodne trgovine.
Makedonija će izvoziti vina u Kinu
Na biznis forumu koji je održan
u kineskom gradu Čengdu, a na
kom je učestvovala i makedonska delegacija na čelu sa
vicepremijerom Vladimirom
Peševskim, postignut je
dogovor o ostvarivanju
saradnje između makedonskih vinarija i najveće
kineske kompanije za uvoz
i distribuciju vina, koja ima
više od 600 distributivnih
jedinica na kineskom tržištu. Predsednik kompanije
je, prilikom degustacije, izrazio
zadovoljstvo kvalitetom vina,
a ugovor će biti potpisan sa 9
makedonskih proizvođača.
„City Mall residence” u Skoplju
U opštini Aerodrom u Skoplju
počela je gradnja modernog
trgovačko-stambenog kompleksa “City Mall Residence”, u koji
će biti uloženo 35 miliona evra.
Investitor “City Plaza” takođe planira i dodatno ulaganje
od 20 miliona evra u gradnju
hotela visoke kategorije u istoj
opštini. Novi objekat, čiji se
otvaranje očekuje za 15 do 18
meseci, doneće i oko 400 radnih
mesta. Tržni centar će, pored
radnji svetski poznatih brendova, imati i dve bioskopske sale
za 3D projekcije.
15
16
maj 2012 www.instore.rs
svetske vesti
Velika Britanija: Top 10 brendova na polju lepote i nege
Brand Finance, koji je predstavio listu 50 vodećih brendova
na polju lepote i nege, proglasio je brend Olay kompanije
Procter & Gamble za najvredniji brend godine. Vrednost
Olaya procenjena je na 11,8
milijardi dolara. Komentarišući rezultate izveštaja, Majkl
Karemski (Michael Kuremsky),
potpredsednik kompanije P&G
i generalni direktor linije za
negu kože, rekao je: Uz Olay pokušavamo da budemo inovativni i
uvodemo nove tehnologije i sastojke
koji zaista mogu da transformišu
kožu, pa je za nas velika čast što
nas prepoznajete i rangirate kao
najvredniji globalni brend na polju
lične higijene i nege.
Dove je ocenjen kao najvredniji
brend u Britaniji, koji je posle uspešnog poslovanja u 2011. godini
dostigao vrednost od 5 milijardi
dolara. Kompanija Unilever je sa
uspehom pozicionirala svoj brend
širom sveta, a Dove je u Indiji
izabran za jedan od brendova
kom potrošači najviše veruju.
Ove godine, na listi Top 50
našao se i nemački brend
Schwarzkopf, vredan 2,6 milijardi dolara.
Dejvid Hej (David Haigh),
CEO Brand Financea, ovako
je prokomentarisao listu: Dok
50 vodećih brendova uglavnom
dominiraju na tržištima SAD-a,
Francuske i Britanije, u bližoj
budućnosti možemo očekivati da
zemlje poput Japana, sa svojim
brendovima, postanu sve prisutnije
na tržištu kozmetičkih proizvoda.
Top 10 brendova na polju lepote i nege na globalnom nivou (Brand Finance, 2012)
Rang
2012.
Rang
2011.
Brend
Zemlja
Vrednost brenda u
milijardama dolara
Rejting brenda u
2012. god.
Promena u
vrednosti
brenda u %
1
1
Olay
SAD
$11.8
AA
6%
2
2
Avon
SAD
$7.9
AA+
-22%
3
4
L'Oréal
Francuska
$7.7
AAA
1%
4
6
Neutrogena
SAD
$6.2
AAA-
-2%
5
5
Nivea
Nemačka
$5.6
AA+
-15%
6
7
Lancôme
Francuska
$5.1
AAA-
-10%
7
8
Dove
Britanija
$5.0
AA
12%
8
9
Estée Lauder
SAD
$3.7
AA
22%
9
10
Biore
Japan
$3.3
AA-
11%
10
11
Shiseido
Japan
$2.9
AA+
-2%
SAD: Aldi otvara
nove outlete u
Hjustonu
Diskonter Aldi najavio je
investiciju vrednu više od 100
miliona dolara u otvaranje
outleta u oblasti grada Hjuston
(Teksas, SAD), čime obeležava
ulazak i na ovaj deo tržišta u
Americi. Iz kompanije je saopšteno da planiraju otvaranje 30
prodajnih objekata u naredne
3 godine, u kojima će radno
mesto pronaći oko 400 ljudi.
Prve radnje, najmanje njih 10,
biće otvorene u proleće 2013.
god. Hard diskonter je najavio
da će radnje u Hjustonu imati
visoke plafone i bolje prirodno osvetljenje, kao i da će za
njihovu gradnju biti korišćeno
više prirodnih materijala.
Aldi grupa ima jaku poziciju u
gradu Dalasu, a iz kompanije
poručuju da, prema dobrim
rezultatima dosadašnjeg
poslovanja u Teksasu, očekuju
sličan uspeh i u Hjustonu.
SAD: Kraft beleži rast prodaje
Britanija: Diskonteri jačaju udeo
Kompanija Kraft Foods predstavila je rezultate poslovanja
koji su, kako se navodi, bolji
od očekivanih. Značajan rast
prodaje je u prvom kvartalu
fiskalne godine ostvaren na
tržištima u razvoju, a izuzetno dobri izveštaji stižu i sa
evropskog kontinenta. Nešto
slabija prodaja poslednjih godina beleži se na teritoriji Severne
Amerike.Neto profit kompanije
u prvom kvartalu porastao je za
1,8%, na 813 miliona dolara.
Prihod je uvećan za 4,1%, na
13.1 milijardu dolara. U Kraftu
su objasnili da je povećanje
dobiti bilo delimično uslovljeno
povećanjem cena, ali i značajnim porastom obima prodaje.
Poslednji izveštaj Kantar
Worldpanel-a, koji je obuhvatio
period od 12 nedelja završno
sa majom 2012, pokazuje da,
uprkos slabljenju rasta tržišta,
diskonteri Aldi i Lidl nastavljaju
sa postizanjem odličnih rezultata
U Evropi je prodaja na organskoj osnovi porasla za 7,2%, na
tržištima u razvoju za 11,5%,
a u SAD-u za 3%. CEO kompnije Ajrin Rozenfeld (Irene
Rosenfeld) rekla je da će se
kompanija u budućnosti fokusirati na marketing i lansiranje
novih proizvoda.
Na čelu Centralne i Istočnoevropske čokoladne divizije
Kraft Foods-a, sa sedištem
u Beču, od maja meseca
nalazi se Fil Čepmena (Phil
Chapman), koji je do sada
obavljao ulogu direktora
marketinga u irskom odeljku grupe.
u odnosu na svoje velike rivale.
Aldi je zabeležio rast od 25,4%
i dostigao udeo od 2,8%, što je
najbolji rezultat svih vremena
za ovaj lanac. Lidl je takođe
zadržao svoj udeo od 2,8%, uz
ostvaren rast od 11,3%.
Kina: Tesco testira online prodaju
Britanski prehrambeni lanac
Tesco najavio je pokretanje
test verzije online kupovine u
Šangaju, kao nastavak jedne
od svojih ključnih strategija da
elektronsko poslovanje integriše na sva tržišta na kojima je
prisutan.
maj 2012 www.instore.rs
SAD: P&G seli deo korporativnog
centra u Singapur
SAD: Gotovinsko plaćanje na
Walmart.com
U jednom od svojih najvećih
strateških poteza, kompanija
Procter & Gamble najavila je
preseljenje korporativnog centra linija za negu kože, kozmetike i lične higijene iz Sinsinatija (Ohajo, SAD) u Singapur.
Grupa objašnjava da je ovakva
odluka odgovor na sve veću
potražnju za P&G proizvodima
u Aziji, kao i da je prisustvo na
tržištima u razvoju od ključne
važnosti za dalji uspeh kompanije. Iz P&G poručuju: Azija
je tržište sa najvećim rastom na
globalnom nivou, a mnoge zemlje
u kojima se mi borimo za veći udeo
pokazuju dvocifreni rast u kategorijama kozmetike i lične higijene.
Linije za negu, kompanije
P&G, su u Aziji zabeležile rast
od 12%, a brendovi kao što su
Pantene, Head and Shoulders
Najveći svetski trgovački lanac
Walmart od kraja aprila svojim
kupcima nudi mogućnost da
kupovinu obave online, a umesto
kreditnom ili debitnom karticom, porudžbinu plate gotovinom. Uz opciju Pay with Cash,
za kupovinu u Walmartovoj
internet radnji (walmart.com),
potrošači sada imaju na raspologanju stotine hiljada artikala
koje mogu staviti u virtuelnu
potrošačku korpu, a plaćanje
u gotovini izvršiti u bilo kojoj
Walmartovoj radnji u SAD-u.
i SK-II na ovom kontinentu
ostvaruju godišnju prodaju od
preko milijardu dolara. Korporativni centar P&G bebi programa već se nalazi u Singapuru,
a za najnoviju „selidbu“ biće
potrebne 2 godine.
Kompanija Procter & Gamble najavila je plan za izgradnju svog
najvećeg proizvodnog pogona u Indiji, u koji će biti uloženo
oko 50 miliona evra. Postrojenje u gradu Hiderabadu prostiraće se na površini od 80 hektara, a sa proizvodnih traka će
silaziti kategorije praškastih proizvoda, lične i bebi nege.Novi
pogon će početi sa radom za oko 2 godine. Grupa na teritoriji Indije već ima 5 sopstvenih postrojenja i 9 fabrika pod
zakupom. Nova investicija je, kako kažu u kompaniji, veoma
strateški značajna u borbi za tržišni udeo koju Grupa vodi sa
svojim globalnim rivalom, Unileverom. P&G je u Indiji prošle
godine ostvario prodaju od milijardu dolara.
Švajcarska: Tetra Pakova šansa
za rast u budućnosti
Prema indeksu mlečne industrije, koji prati brojčane podatke
i trendove u svetskoj mlečnoj
industriji, predviđa se povećanje
potrošnje potrošača sa niskim
prihodima u tržištima u razvoju
sa oko 70 milijardi litara u 2011.
Walmart je prvi veliki trgovac
koji je uveo mogućnost obavljanja
internet kupovine bez upotrebe
platnih kartica. Opcija Pay with
Cash će pomoći milionima ljudi
koji se oslanjaju na transakcije u
gotovini, ali i onima koji, zbog
moguće zloupotrebe ličnih podataka, nerado koriste kartice kao
sredstvo plaćanja na internetu.
Francuska: Carrefour garantuje
najniže cene goriva
Indija: Gradi se najveći lokalni pogon
Novo istraživanje Tetra Paka,
jedne od vodećih svetskih kompanija za preradu i pakovanje
hrane, prepoznaje 2,7 milijardi
potrošača sa niskim prihodima u
zemljama u razvoju kao sledeću
veliku priliku za rast prometa u
mlekarskoj industriji, zahvaljujući očekivanom porastu prosperiteta, kupovne moći i želje za
upakovanim tečnim mlečnim
proizvodima.
17
god. na skoro 80 milijardi litara
u 2014. god. Očekuje se da će
se mnogi od ovih potrošača u
narednim godinama opredeliti
za pakovano mleko.
Potrošači sa niskim prihodima
predstavljaju jednu od najvećih
mogućnosti za rast industrije
mleka. Ključ sutrašnjeg uspeha je u
dopiranju do ovih potrošača danas,
izjavio je predsednik i izvršni
direktor Tetra Paka Dennis Jönsson. Tetra Pakova istraživanja
su se usredsredila na šest zemalja
koje čine više od 76% potrošnje
tečnih mlečnih proizvoda od
strane potrošača u zemljama u
razvoju: Indija, Kina, Indonezija,
Brazil, Pakistan i Kenija.
Trgovački lanac Carrefour od
1. maja svim svojim kupcima u
195 hipermarketa i supermarketa u zemlji garantuje najnižu
cenu goriva kupljenog na njihovim pumpama, kao nastavak akcije pokrenute pocetkom 2012.
godine kojom Carrefour svojim
kupcima garantuje najniže cene
za više od 500 proizvoda najpopularnijih domaćih brendova.
Carrefour će od sada svojim
potrošačima isplatiti nadoknadu
u dvostrukoj vrednosti punog
rezervoara benzina natočenog
na nekoj konkurentskoj benzin-
skoj pumpi, ukoliko je razlika u
ceni zabeležena istog dana.
Nemačka: Henkelovi rezultati
Henkel je zabeležio dobar početak
ove fiskalne godine, uprkos izazovnom i promenljivom tržišnom
okruženju. Postigli smo solidan
organski rast prodaje i značajno
poboljšali profitabilnost. Svi naši
poslovni sektori doprineli su ovom
uspehu, rekao je predsednik
Upravnog odbora kompanije
Henkel, Kasper Roršted. U
prvom kvartalu 2012, kompanija je ostvarila rast prodaje od
4 milijarde evra, što predstavlja
rast od 4,8 odsto u odnosu
na isti period prošle godine.
Za fiskalnu 2012, Roršted je
izjavio: Nastavljamo da očekujemo
organski rast prodaje između 3
i 5 procenata. Kada je u pitanju
korigovana EBIT marža, predviđamo porast do 14 odsto, dok za
korigovani prihod po preferencijalnoj akciji očekujemo porast od bar
10 odsto.
Indija: Spar traži novog partnera
Trgovački lanac Spar International ozvaničio je svoju
odluku da prekine partnerski
odnos sa emiratskom kompanijom Landmark Group, a
kao razlog se navode različite
strategije koje kompanije žele
da sprovedu u borbi za poziciju
na tržištu. Landmark grupa je,
kroz svoj lanac Max hipermar-
keta, Sparu pomogla da otvori
13 hipermarketa u 5 država na
potkontinentu. Ugovor dve
kompanije ističe 31. decembra
ove godine, a iz Spara poručuju da su otvoreni za saradnju
sa nacionalnim i regionalnim
trgovcima.
18
maj 2012 www.instore.rs
trade magazini
Prvi regionalni mesečni trgovački magazin o
robi široke potrošnje
Od sada i na netu
Svakodnevno najnovije i najznačajnije vesti iz sektora, kako iz zemlje, tako i iz okruženja i sveta.
Iskoristite mogućnost da ih saznate prvi i iz prve ruke
D
ragi čitaoci. Za sve vas kojima je internet prijemčljiviji medij, omogućili smo da svoj omiljeni magazin čitate i na web stranici www.instore.rs. Osim toga što ćete biti u mogućnosti
da prelistate elektronsko izdanje štampanog
magazina, na sajtu vas očekuju i novi, drugačiji sadržaji. Dnevno ažurirane domaće i strane vesti, izveštaji sa
raznih promocija i dešavanja, više informacija o novim
i redizajniranim proizvodima, biblioteka sa relevantnim
štivima… I to je samo početak. Internet stranicu ćemo
stalno obnavljati i dopunjavati novim i zanimljivim sadržajima.
Pokretanjem sajta, InStore će biti dostupan i svima onima koji ne dobijaju štampano izdanje. Time ćemo obezbediti veću dostupnost magazina, koji je za kratko vreme
postao nezamenljiv, i pre svega, pouzdan izvor najvažnijih i najaktuelnijih informacija iz FMCG sektora na domaćoj trgovačkoj sceni, u okruženju i svetu.
Mnogo je razloga da se pridružite krugu čitalaca InStore magazina. Od sada se u to možete uveriti i na sajtu www.instore.rs.
Srbija
Beograd
Srbija
www.instore.rs
• mesečnik
• tiraž: 17.000 (Srbija)
1.500 (Crna Gora)
• jezik: srpski
• redakcija: Beograd
• godina osnivanja: 2011.
• prodaja: [email protected]
• distribucija: poštom
• odit: ABC Srbija
sektor
tiraž
%
Proizvođači
1.749
10%
Uvoznici i distributeri
1.437
8%
Organizovani trade
3.287
19%
STR
10.136
59%
Ostali
504
3%
17.113
100%
19
maj 2012 www.instore.rs
Slovenija
Slovenija
Ljubljana
www.instore.si
•
•
•
•
•
•
•
•
jedini trgovački magazin
mesečnik
tiraž: 6.000
jezik: slovenački
redakcija: Ljubljana
godina osnivanja: 2011.
prodaja: [email protected]
distribucija: poštom
regija
tiraž
%
Centralna Slovenija
2.900
49%
SV Slovenija
1.700
28%
JZ Slovenija
1.400
23%
6.000
100%
Hrvatska
Zagreb
www.instore.hr
•
•
•
•
•
•
•
•
Hrvatska
mesečnik
tiraž: 10.000
jezik: hrvatski
redakcija: Zagreb
godina osnivanja: 2011.
prodaja: [email protected]
distribucija: poštom
odit: ABC Hrvatska
tiraž
%
Severozapadna Hrvatska
regija
5.000
50%
Srednja i Istočna Hrvatska
2.500
25%
Jadranska Hrvatska
2.500
25%
10.000
100%
Bosna i Hercegovina
Bosna i Hercegovina
www.instore.ba
•
•
•
•
•
•
•
•
•
jedini trgovački magazin
mesečnik
tiraž: 7.000
jezik: bosanski
redakcija: Sarajevo
godina osnivanja: 2007.
prodaja: [email protected]
distribucija: poštom
odit: ABC BiH
Sarajevo
U ČETVRTOM KVARTALU 2012. InStore otvara nove redakcije:
Skoplje, Makedonija
Priština, Kosovo
Podgorica, Crna Gora
Tiraž: 4.000
Tiraž: 5.000
Tiraž: 2.000
regija
Sarajevo
tiraž
%
1.960
28%
Tuzla
1.190
17%
Banja Luka
1.820
26%
Hercegovina
980
14%
Bihać
360
8%
Zenica
400
7%
7.000
100%
20
maj 2012 www.instore.rs
osvrt stručnjaka
Evrozona pred raspadom?
Jeste li znali da nijedna monetarna unija nikada nije opstala bez fiskalne i političke unije? Jeste
li znali da je dobar deo svetskih ekonomista upozoravao da je uvođenje zajedničke valute u toliko
različitih evropskih tržišta, blago rečeno, glupa ideja?
Svako ko je studirao ekonomiju zna da
vlade u vreme krize ne smeju da štede.
Štednja, konsolidacija budžeta i strukturne reforme se rade kad je ekonomski
rast koliko-toliko dobar.
Ekskluzivno iz Beča
Piše: Nenad Pacek, predsednik GSA
[email protected]
T
renutno samo dva „velika strateška“ tržišta ispunjavaju uslove
za evro članstvo (sećate se onih
kriterijuma postavljenih u Mastrihtu?). Ta dva tržišta su Luksemburg i Finska. Nijedna druga država
više ne ispunjava uslove, pa bi ih trebalo
tehnički izbaciti. Naravno, niko na to
tako ne gleda, ali istina je istina.
Peto, fiskalni pakt, koji je u principu dobra ideja, užasno je kontraproduktivna
ideja u kratkoročnom periodu. Evropa
pati od nedostatka domaće potražnje
i rasta. Najbrži način da se smanji javni dug koji je previsok jeste brzi rast.
Štednja u ovakvim vremenima smanjuje
rast i povećava dugove. Visoki javni dug
je dobra vest za one finansijske privatne
institucije koje pozajmljuju novac onima
čiji dugovi rastu. Trenutno, niko drugi
od fiskalnog pakta nema ama baš nikakve
kratkoročne koristi.
Evo kratke analize nekih ključnih stvari u
vezi sa čitavom pričom o evru.
Prvo, evro je uveden kao deo procesa
prema daljoj i dubljoj evropskoj integraciji. A dublja integracija je trebalo
da spreči ponavljanje istorijskih svađa
na kontinentu (a čini se da je postignut
upravo suprotan efekat). Evro je gurnut i
u zemlje koje nikada nisu živele s fiksnim
kursom, odnosno one koje nisu globalno
konkurentne. Fiksna, jaka valuta je stvorila velike deficite na tekućim računima
globalno nekonkuretnih zemalja poput
Španije, gde je uvoz rastao, a izvoz patio.
Drugim rečima, od prvog dana uvođenja
evra problem je bio deficit na tekućim računima , a ne budžetski deficit.
Drugo, oduvek je bilo jasno da jedna
kamatna stopa za toliko različitih zemalja koje su često u suprotnom ciklusu ne
može nikada da zadovolji svaku zemlju.
Za neke zemlje su kamate bile previsoke, a za neke preniske. Nekima je samo
donela nezaustavljiv rast jeftinih kredita
koje domaćinstva i kompanije sada treba
da vrate.
Treće, suprotno uvreženom mišljenju da
su javni dug država i njihovi budžetski
deficiti najveći problem za evro, to naprosto nije tačno. Većina zemalja evrozone je ušla u svetsku krizu 2009. s prihvatljivo niskim javnim dugom. Javni dug je
narastao u poslednje dve i po godine, iz
dva razloga. Prvo, zbog pada poreskih
prihoda, s obzirom na to da gotovo nijedna zemlja, na žalost, nije uvela pove-
Nenad Pacek je osnivač i predsednik
kompanije Global Success Advisors
GmbH i suosnivač korporativnog
servisa CEEMEA Business Group.
ćanu fiskalnu potrošnju. Drugo, jer su
vlade morale da spašavaju banke i prosto
prebacile bankarski dug u javni (na teret
jadnih poreznih obveznika).
Četvrto, način na koji su MMF i vlade
zapadne Evrope tretirale Grčku nakon
što je postalo jasno da ne može da vraća
svoje dugove, verovatno će ući u anale loših političkih odluka. Da se razumemo, ja
ne branim Grčku koja zaista ima fundamentalnih problema već dugi niz godina,
nego napadam one koju su je prihvatili
u evrozonu iako su znali da se vara sa
brojevima. Kad je Grčka već u evrozoni,
njenom problemu javnog duga trebalo bi
prići na drugačiji način. Umesto zastrašujućeg paketa štednje u vreme globalne
recesije, trebalo je omogućiti Grčkoj paket novca koji će je vući, kako bi mogla
da plaća obaveze, te joj pomoći da pojača privredni rast kako bi srezala dugove.
Kao neko ko želi da Evropska unija opstane, radujem se videti da je glavni kamen spoticanja zvan evro možda na putu
u istoriju. Ako evro u ovoj formi opstane
duže i dužnička kriza se zbog evra pogorša, onda dolaze u pitanje i sam opstanak
Evropske unije, zatim opstanak evropskog privrednog modela i socijalne kohezije. Da dobra ideja poput EU završi
u suzama zbog tupave ekonomske ideje
zvane evro, to bi bila prava šteta. Zato je
bolje da zemlje koje nisu u stanju da žive
u čvrstoj valuti izađu ili budu izbačene iz
sistema. Sigurno je da bi nova drahma ili
peseta padale neko vreme nakon ponovnog uvođenja, ali istorija valuta nas uči
da i to ne bi dugo trajalo. Valute bi našle
„pod“ i vremenom bi se oporavile. Štampanje sopstvene valute bi takođe omogućilo da se deo duga monetizuje (Amerika
i Engleska rade već nekoliko godina) uz
nikakav trošak (bolje nego da pozajmljuju od stranaca po 7% ili 14%).
Neka evro ostane u zemljama koje su navikle na čvrste valute i onima čiji je izvozni sektor globalno veoma konkurentan.
Te zemlje su Nemačka, Austrija, Finska,
Holandija, Luksemburg, Belgija, Francuska. Ostalima bi nova monetarna fleksibilnost i te kako dobro došla u srednjeročnom i dugoročnom periodu. Takođe,
sve nekonkuretne države Evropske unije
maj 2012 www.instore.rs
moraju i dalje da rade na dugoročnom
unapređenju ekonomske konkurentnosti.
Videćemo kako će se stvari odvijati u narednim mesecima, ali jedno je sigurno: pre
ili kasnije ovakakva evrozona sigurno
nije održiva. Ideja da će Evropa
uvesti fiskalnu uniju ili političku uniju zvuči utopijski
dobro na papiru, ali nisam siguran da je tako nešto izvodljivo.
Ako su zemlje već odustale
od svoje monetarne politike, kako će moći da
odustanu i od svoje fiskalne politike? To
bi nas ipak odvelo u sumrak
demokratije,
gde parlamentarni
izbori u
zemljama
uopšte nisu
važni. Za dugoročni opstanak stabilne i prosperitetne Evropske unije bilo bi bolje da se vrati
na stadijum integracije koju je imala pre
uvođenja evra u ovakvom obliku.

21
22
maj 2012 www.instore.rs
mišljenja i komentari
kritički pogled
Olivera Kiro,
sekretar Odbora za ekonomske odnose
sa inostranstvom Privredne komore Srbije
Atraktivnost Srbije raste
T
okom čitavog investicionog ciklusa investitori prvenstveno očekuju
političku i ekonomsku stabilnost. Od marta ove godine, kada je Srbija postala
kandidat za članstvo u EU,
interes stranih investitora je
znatno porastao, jer je kandidatura jasan signal u kom
pravcu će se Srbija razvijati u
budućnosti. Kako ne bi došlo
do značajnijeg usporavanja
realizacije najavljenih investicija, veoma je važno da se u
što kraćem roku formira nova
zakonodavna i izvršna vlast,
koja bi nastavila politiku ubrzanih evropskih integracija.
Ohrabrujući pozitivni signali
za 2012. stižu od Nemačke
kao vodeće evropske ekonomije, koja se najbrže oporavlja od posledica svetske finansijske i ekonomske krize.
Naime, rezultati anketiranja
preduzeća sa većinskim nemačkim kapitalom (kojih u
Srbiji ima oko 250) pokazuju da bi njih čak 91% ponovo investiralo u Srbiji i da u
ovoj godini 51% očekuje veći
obrt, a 45% uvećanje profita.
Investitore može lako da odvrati nesigurnost privrednog
okruženja, komplikovanost
administrativnih procedura,
pravna nesigurnost, prisustvo korupcije i kriminala,
odsustvo fiskalne discipline,
netransparentnost i neefikasnost procesa javnih nabavki.
Za strane investitore je važno
da Srbija nastavi aranžman
sa Međunarodnim monetarnim fondom, jer je on garant
makroekonomske stabilnosti.
Nova vlada bi trebalo da redefiniše tekuću ekonomsku
politiku i učini je što je moguće više predvidivom. Pred
novom vladom su izazovi donošenja sistemskih mera radi
smanjenja birokratije i administriranja, povećanja pravne
sigurnosti investitora, smanjenja korupcije na najmanju
moguću meru, unapređenja
radnog zakonodavstva i sistema obrazovanja. Sve te
mere treba da prati nastavak
izgradnje i unapređenja ukupne, a naročito saobraćajne
infrastrukture.
Srbija se ponovo svrstava u
top-listu najomiljenijih investicionih destinacija za zemlje članice EU, i to u ravnopravnoj poziciji sa tržištima
kakva su, na primer, Poljska
i Češka. Sa druge strane,
atraktivnost Srbije raste i u
procenama investitora koji su
poslednjih godina svoja ulaganja usmeravali ka zemljama u okruženju (Rumunija i
Bugarska), kao što je to slučaj
sa turskim investitorima. Na
osnovu najava za tekuću godinu, možemo očekivati sličan nivo investicija koji smo
ostvarili prošle godine, kada
smo sa oko dve milijarde evra
bili regionalni lider u prilivu
SDI. Bitno je da obim investicija prati i njihov kvalitet,
odnosno da se njima podstiče razvoj strateških, izvozno
orijentisanih, inovativnih i
radno intenzivnih privrednih
grana.
stvari normalno povećavaju i
očekivanja. Kada na 100 milijardi evra izađete sa investicijom od 10-ak miliona i 100
zaposlenih, kakva realno preporodi jedan prosečan srpski
gradić, novine neće ni da vas
prenesu.
da je direktor pričao sa potencijalnim strateškim partnerom momentalno otkrivaju
„afere“, zovu dopisnike i glume insajdere.
analitički stav
Aleksandar Miloradović, savetnik u Agenciji
za strana ulaganja i promociju izvoza - SIEPA
(Ne)razumevanje
Koliko analitičara, toliko mišljenja. I svi sad nešto analiziraju proteklu predizbornu
kampanju, i svi se jedino slažu
da je bila beskrajno dosadna
i predvidiva. Ja bih tu našao
još jedan zajednički sadržalac
– svi su pričali o stranim investicijama! Nekome je Evropa
prioritet, nekome poslednja
rupa na svirali, ovom trećem
organizovani kriminal, ali
svi su se kleli da će „dovesti“
neke strane investitore. I to
je dobro, meni govori da je
konačno prepoznat značaj posla kojim se bavim, možda je
moja greška što sam očekivao
da oni znaju i kako se to radi.
Srbija je u vremenu krize
bila apsolutni lider regiona u
„dovođenju“ investitora, daleko bolja od nekih naših EU
komšija ili susjeda. Ali to nije
palo s neba, ili smo mi nekoga
(hvatali pa) „dovodili“, da po
poslednji put upotrebim taj
omiljeni izraz srpskih političara. Posao privlačenja ulagača je kompleksan i dug proces,
za koji naša javnost prva treba
da stvori više sluha.
Imali smo političare koji su
obećavali 100 milijardi evra
za sledeću deceniju, stotine
hiljada novozaposlenih, avione, kamione...samo što kosmodrom nije obećan. I takve
Kada, s druge strane, potpišete ugovor o čuvanju poslovne
tajne sa igračima tipa Boša ili,
Svarovskog, tada za vaš posao
razumevanja nemaju ni političari, a pogotovu ne novinari.
Odmah se traže imena, iznosi, radnici, gradovi... U tome
prednjače lokalni političari,
koji posle prve posete, kada
investitor obilazi još desetak
lokacija sužavajući krug, oni
objave da neko jak sigurno
dolazi u njihov grad. Na to
reaguju komšije, kod kojih su
ovi isto bili, tvrdeći da su im
ovi „oteli“ ili „odveli“ investitora i ode mast u propast. Šlag
na tu tortu dodaju ponekad
sindikati koji na prvo saznanje
Za kraj su tu ovi što kritikuju
„podmićivanje“ investitora, tj
subvencije koje država daje i
to pazite – „samo“ strancima!
Bar bi gospoda The Analitičari morali da znaju da mi ovim
sistemom nismo otkrili toplu
vodu i da takvi programi postoje kod svih konkurentskih
zemalja u ovom poslu. Doduše, naše su najmanje. A vrate
se u budžet za godinu i po.
Takođe, naše više idu srpskim
preduzećima, ali avaj, to onda
nije vest... Samo je kritika (da
ne kažem pljuvanje) vest.
Mislim da nam svima zajedno
ne bi škodilo malo više razumevanja i takta kad je ovaj
naš posao u pitanju, a bilo bi
dobro da se sada svi počnemo
baviti svojim poslom.
maj 2012 www.instore.rs
reč struke
23
novinarsko oko
Ministarstvo ekonomije
i regionalnog razvoja
Investirano 17 milijardi evra
N
ebojša Ćirić, ministar
ekonomije i regionalnog razvoja izjavio je
nedavno da je u periodu od
2001. do 2011. u Srbiju pristiglo 17 milijardi evra stranih direktnih investicija. Reč
je o iznosu koji nije mali, koji
je realizovan u periodu prave
tranzicije i koji pokazuje koliko su te investicije realne. Ono
što je činjenica je da je najveći
deo prihoda od privatizacija do
2008, na žalost potrošen na finansiranje javne potrošnje, ali
je isto tako važno da je od 2008.
došlo do pozitivne promene i da
su investicije usmerene u izvozno orijentisanu proizvodnju u
cilju privrednog rasta i otvaranje novih radnih mesta, izjavio
je Ćirić na Okruglom stolu
„Strane direktne investicije u
Srbiji 2001-2011“, održanom
27. aprila 2012.
On je podsetio da je, po nivou
investcija u prošloj godini od
2,2 milijarde evra, Srbija bila
lider u regionu i izrazio očekivanje da će se takav trend nastaviti i u 2012. Prema njegovim rečima, Srbija je učinila
dosta na unapređenju investicione klime, ali mora još dosta
da se učini po pitanju pojed-
autor: Mileta Miloradović
nostavljenja procedura, smanjenja poreza na rad. Giljotina
propisa koja je započeta kao državni projekat dala je rezultate
jer je od nekih 70 odsto preporuka dobijenih od strane Saveta
stranih investitora i Američke
privredne komore usvojeno, a još
važnije i implementirano, rekao
je je Ćirić i istakao da postoje
i tačni podaci o uštedama na
nivou čitave ekonomije kao
posledica ukidanja suvišnih
procedura.
Ono što strani investitori ističu kao konkretne prednosti
investiranja u Srbiju, nije jeftina radna snaga, jer je nivo
prosečne neto zarade u Srbiji
uporediv sa neto zaradama u
Rumuniji i Bugraskoj, nego
kvalitetna i kvalifikovana
radna snaga, rekao je Ćirić i
dodao da to dokazuje analiza produktivnosti kompanije PwC koja je pokazala da
srpski radnici u komanijama
koje su bile obuhvaćene ovom
analizom imaju najveći nivo
produktivnosti u odnosu na
radnike u drugim zemljama
regiona.
(Izjava preuzeta sa sajta Ministarstva ekonomije i regionalnog
razvoja Srbije)
Piše: Dragan janjić
rasplamsavanje političkih
strasti loša poruka
za investitore
Z
amislimo srednje bogatog nemačkog biznismena ili biznismena neke druge evropske zemlje kako se dvoumi
da li nekoliko miliona evra da uloži u neki pogon u inostranstvu ili, recimo, u neku sigurnu banku, odnosno posao
sa manjim, ali sigurnim profitom u svojoj zemlji. E, onog trenutka kada takav čovek bude imao razloga da poveruje da
mu je sigurnije i potencijalno isplativije da investira u Srbiji
nego da položi novac u banku, možemo da kažemo da smo
zaista postali zemlja privlačna za investitore.
Pitanje da li Srbija ima takav tretman u očima inostranih investitora, naročito onih srednjih, ne treba ni postavljati jer se
odgovor unapred zna – nema. Nema ga ni u očima objektivno malog broja građana Srbije koji raspolažu svotom od,
recimo, 100.000 evra. Za investiciju u proizvodnju mahom
će se opredeliti oni koji imaju neku „vezu“ zahvaljujući kojoj
mogu da zaštite i uvećaju ulaganja, dok većina kupuje nekretnine ili stavlja novac na štednju.
Za stvaranje idealne klime za investitore nužna su dva preduslova: politička stabilnost i stabilnost institucija i organa
javne vlasti. Srbija nema ni jedno ni drugo, a pitanje je da li
će se stvari popraviti nakon upravo završenih izbora.
Izgleda za veću političku stabilnost ima, budući da će vladajući blok biti formiran oko proevropski raspoložene Demokratske stranke i da će imati stabilnu većinu. Ali, to neće biti
dovoljno, jer partija koja je dobila najviše glasova, Srpska
napredna stranka, tražila poništavanje izbora tvrdeći da je
bilo krađe glasova. Možda ćemo, bez obzira na ishod drugog kruga predsedničkih izbora, u narednim mesecima gledati kombinaciju uličnih protesta i pokušaja opstrukcije rada
parlamenta. To ne može urušiti vladajući blok, ali utiče na
političku stabilnost.
O privođenju institucija sistema zahtevima modernog poslovanja na regionalnom, evropskom i svetskom nivou znamo
veoma malo, gotovo ništa. U predizbornoj kampanji videli
smo stranke i kandidate koji su obećavali potoke meda i mleka i oštre rasprave o tome ko ima a ko nema diplomu, ali
ne i konkretne planove sređivanju prilično haotičnog stanja i
sve očiglednijeg nedostatka znanja i sposobnosti u upravi na
svim nivoima.
DS, koja će formirati vlast, nije rekla gde je sve pogrešila i šta
će ispravljati, nije navela koji njeni ljudi nisu valjano obavili
posao i koga će smeniti, a na koga u budućnosti planira da se
osloni. Nismo čuli jasne planove za smanjivanje administracije i ukupnog broja onih koji žive od budžeta. Zaposleni u
budžetskim institucijama i preduzećima su odani glasači vlasti na svim nivoima, pa je za takav rez neophodna ne samo
stabilna većina, već i izrazita politička hrabrost. Tek treba da
vidimo da li ćemo je dobiti.
24
maj 2012 www.instore.rs
istraživanje
Valiconov Brand Portfolio Tracker u okviru PGM istraživanja
Nova realnost,
novi alati
Aktivnosti mogu uticati na imidž brenda, imidž može uticati na snagu brenda, sve zajedno može dovesti
do određenog učinka na tržištu, kako sa stanovišta prodaje, tako i sa stanovišta tržišnih udela. Misija
savremenog brend menadžmenta jeste što bolje razumevanje svih tih uticaja
Autor: Zenel Batagelj, partner, VALICON
Kompanije koje deluju u okviru kategorije robe široke potrošnje su doživele
velike promene u poslednje četiri godine. Sa jedne strane, došlo je do promena na samom tržištu, a sa druge strane
promene su usledile i na strani potrošača.
U pozadini je zajednički razlog – kriza
koja je brojne trendove snažno ubrzala.
Promene se, doduše, na ključnim tržištima regije pojavljuju različitom brzinom,
ali svakako idu u istom pravcu. Tekst je
napisan u regionalnom kontekstu, dakle
govori o pravcu u kojem će tržišta konvergirati i kako se proizvođači, na primer,
u Srbiji i BiH, pomoću alata i iskustava iz
Slovenije i Hrvatske, bolje mogu pripremiti na novu realnost.
Nova trgovina
Na području retaila sa jedne strane dolazi
do konsolidacije, što kompanijama smanjuje kompleksnost distribucije, ali jača
pregovaračku snaga trgovaca. Trgovci su
dokazali da se na svojim policama jednostavno mogu odreći i onih najsnažnijih
brendova, kao što je na primer Gavrilović, što je svojevremeno napravio Kon-
zum u Hrvatskoj. To još uvek nije sve, na
tržišta dolaze trgovci sa novim poslovnim modelima, koji uopšte nemajupotrebu za prepoznatljivim brendovimana
svojim policama , tačnije, oni im trebaju
tačno onoliko koliko ih očekuje potrošač.
To su tako zvani „diskontni trgovci“, koji
su za sada prisutni samo u Sloveniji, a u
Hrvatskoj se približavaju tržišnom udelu
od blizu 20%. Na diskontne trgovce nas
Nielsen upozorava već gotovodeset godina. Sećam se prezentacije na konferenciji istraživača SEEMAR godine 2004,
gde nam se činilo skoro nemoguće da se
i kod nas uvede takav koncept, ali ipak,
istrajnošću i na krilima krize diskontni
trgovci su uspeli.
Diskonteri su zanimljivi jer su kod proizvođača otvorili čitav niz pitanja. Prvo,
koliko su jaki, koliko oni zaista prodaju...
Neko vreme se govorilo da nam nisu
potrebni, sa vremenom su, ipak, postali
relevantan nedostupan kanal koji je imao
na tržištu uticaj na smanjenje broja potrošača, što je uporedivo sa nekadašnjim
putovanjima u inostranstvo i potrošnjom
van granica domaćeg tržišta. Kako je na
njihovim policama malo poznatih brendova, oni prepoznatljivi brendovi koji su
našli put do njih, više se ističu. Pa ipak,
odluka sa kojim proizvodima ući na police diskonta nije jednostavna. Da li uvrstiti
dobro poznate i prepoznatljive brendove
(i koje?) po trajnim akcijskim cenama, ili
posebno razvijati nove ekskluzivne SKUe samo za njih?
Konsolidacijom trgovine povećava se
takođe tržišni udeo stranih trgovaca–
Spar je u Sloveniji i Hrvatskoj, Billa u
Hrvatskoj, LeClerc u Sloveniji, Delhaize (koji je preuzeo trgovine domaćeg
trgovca, Delte) u Srbiji. Ti trgovci su na
svojim tržištima već razvili odbrambenu
strategiju pred diskontnim trgovcima, po
pravilu dolaze sa daleko većih tržišta i često su već internacionalizovane. Svi oni
u glavnom imaju već razvijene trgovačke
marke, koje proizvode veliki proizvođači
(bar po evropskim merilima) ili specijalisti za trgovačke marke;i jedni i drugi su
opremljeni sa optimalnom proizvodnjom
i imaju jaku pregovaračku snagu prema
dobavljačima sirovina. Strani trgovci u
velikoj meri koriste izvor („country of origin“) kao konkurentsku prednost trgovačkih marki pred lokalnim brendovima,
na primer italijanska testenina, švicarska
čokolada, belgijske praline, nemačko pivo itd.
Takođe, veliki trgovci sa svojim brendovima mogu priuštiti mnogo više nego sa
priznatim brendovima: prvi su uspešno
dizajnerski upotrebili crnu boju i minimalistički dizajniranu ambalažu, a zbog
obima mogu ciljati i više na evropskom
nivou. Trgovački robni brendovi tako već
duže vreme nisu osuđeni samo na economy
cenovni segmenat, iako su puno puta,
razvojno gledano, čak i ispred poznatih
brendova. Povezivanje sa trendovima je
veoma vidljivo kod osveženih trgovačkih
marki Spara i Mercatora.
Novi potrošač
Ako se do 2008. činilo da će novi potrošač biti bolji, a sa njim i naša budućnost, danas možemo reći da je trenutni
potrošač zaista zahtevan i daleko od
toga da je za proizvođače bolji. Uprkos
tome da su prva predviđanja 2008. upućivala na to da će se upravo zbog krize
potrošači odazvati „etnocentrički“, odnosno da će odgovorno početi kupovati
lokalne brendove kod lokalnih trgovaca,
čini se da veliki deo njih ipak najviše vodi
računa o tome kako da uštedi. Zadnje
merenje istraživanja Trženjski monitor
(www.dmslo.si/projekti/trzenjski-monitor-dms/), koje za Društvo za marketing
Slovenije sprovodi Valicon, pokazalo je
da se u Sloveniji deo netaknutih potrošača, dakle onih koji nisu promenili navike,
smanjio na najniži stepen do sada.
maj 2012 www.instore.rs
Multinacionalne kompanije su se ozbiljno uhvatile u koštac sa krizom. Tržišta više ne prate samo kroz brendove,
već i kroz celokupne portfelje brendova,
njihov celokupni tržišni udeo; bave se
kanibalizacijom, pre svega tamo gde je
pametno, portfelje brendova dopunjuju
novim, cenovno dostupnijim brendovima, koji pre svega ciljaju potrošače najvećih lokalnih brendova. Takvih primera
ima nekoliko: dopuna portfelja pivara
brendovima Lowenbrau i Holsten na hrvatskom tržištu piva, TDR-ov Benston,
Danone brend Na planincah u Sloveniji,
koji deluje vrlo domaće. Da bi brendovi
bili još vidljiviji, šire se u nove proizvodne kategorije, gde u regiji pre svega prednjače Milka i Plazma. U BiH treba posebno izdvojiti Violetu koja takođe
pokazuje želju za regionalizacijom.
treća ozbiljno upravljanje brendom, od
oblikovanja identiteta brendova, pozicioniranja, razvoja ekstenzija, gde se upravljanje pre svega odnosi na postavljanje
ciljeva i njihovo praćenje. Poslednjugrupu kompanija čeka zaistatežak zadatak
upravljanja i homogenizacije brendova
koji su na pojedinačnim tržištima u različitim fazama životnog ciklusa, obično sa
različitim imidžom brendova.
Jaki brendovi jačaju takođe i unutar
svojih kategorija, sa sve inovativnijim ekstenzijama, na primer Fructalov
Smoothie i Selection, Walter Wolf limited-edition serije, Jamnica Sensation, Gorenjka Retro i zlatna čokolada,
Dorina Čoksa, Coca Cola Zero, EGO
Slim&Vital, Imlek mleko Bello, Vegeta
ekstenzije, Argeta Snack, Smoki Smokić... Sve te ekstenzije imaju prodajni
učinak, a pre svega učinak na brend
- brend osvežavaju, daju mu “karakteristiku” modernog, a sa svojim drugačijim
pozicioniranjem osvajaju do sada nedostižne potrošače. Zbog svega toga se
razlike među udelima velikih, pre svega
multinacionalnih, kompanija i onih lokalnih stalno smanjuju.
Na početku je (sprovodi se od godine
2003) PGM (skraćenica znači Product
Group Manager) postavljen kao istraživanje namenjeno pre svega agencijama za bolje pripreme na pitch klijenata.
Alat smo takođe posebno i pozicionirali,
pre svega za FMCG proizvođače koji su
projekat tada izvanredno dobro prihvatili. Sa PGM-om su rasli klijenti i njihovi
zahtevi, tako da se vremenom pokazalo
kako su proizvođači prerasli agencije i da
zahtevaju veću prilagođenost istraživanja
svom poslu. Na primer, dve kompanije
koje deluju u istoj kategoriji mogu na
sasvim drugačiji način da prate tržište,
da vide konkurenciju drugačije strukturisanu u podkategorije i slično. I ne samo
to, brend menadžeri se nisu zadovoljili
samo merenjima snage brenda, već su
želeli da razumeju razlike u snazi i zbog
Lokalni proizvođači su bukvalno uhvaćeni u zamku iz koje će se malo ko spasiti, posebno postane li krizno ponašanje
potrošača dugoručan model ponašanja.
Lokalne proizvođače možemo podeliti u
nekoliko grupa:
Novi nadograđeni alat
Čemu takav uvod? Novi kontekst marketinga traži još bolje razumevanje potrošača, naših kategorija, naših brendova, a pre
svega i konkurencije. Već na prvi pogled
jasno je da poznavanje snage brenda na
nivou krovnih brendova nije više dovoljno.
4.) velike, koji su već duboko u procesu
internacionalizacije.
To su faze koje čekaju sve prehrambene
kompanije. Za prvu grupu kompanija
magični štapić verovatno ne postoji – njihovi (snažni) brendovi će pre ili kasnije
svoj životni put nastaviti u okviru drugih portfelja. Druga grupa zahteva zaista brzu analizu i strategiju usmeravanja,
Novi PGM
Danas je PGM platforma, anketno istraživanje koje daje uporediv uvid u tržište
bivše Jugoslavije, kako u vremenu, tako
i među državama. Konkretno su na raspolaganju podaci za sve zemlje bivše države: Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bosnu
i Hercegovinu, Makedoniju, Crnu Goru
i Kosovo. Svake godine istraživanje se na
svim tržištima sprovodi istovremeno, tj.
tokom maja i juna. Istraživanje uključuje
opšti zajednički deo koji mogu koristiti
svi klijenti. Reč je o preko 500 različitih
indikatora, preko kojih dubinski možemo upoznati našeg potrošača, kao i naše
i konkurentske brendove. Većina indikatora se koristi već od godine 2003, što
omogućuje analize u vremenu.
PGM kao osnovu koristi i čitav niz Valiconovih usluga i paketa za sve one koji su
uključeni u kategorije široke potrošnje:
• Valicon top 20 lista najsnažnijih brendova u regiji i unutar pojedinačnih država,
• podaci PGM u aplikaciji OmniView
namenjenoj pre svega strateškim odeljenjima u agencijama i marketinškim
istraživačima u kompanijama,
• jednostavni Brand Strength & Image Tracking za pojedinačne brendove
u kategorijama, namenjen pre svega
brend menadžerima,
Domet
trgovaca
2.) velike, koji još nisu očistili svoje portfelje i zbog toga još nemaju fokus,
3.)velike lokalce, koji su već očistili svoje portfelje i koji znaju koji su njihovi
strateški brendovi,
čega smo bili primorani da nadgradimo
model merenja– on se nekoliko godina
zasnivao samo na snazi brenda, a sada je
nadograđen i merenjima imidža brenda.
Kartice
lojalnosti
1.) male, kojima već danas ponestaje
daha,
Otvorenost
prema
trgovačkim
markama i
diskontima
Životni ciklus
potrošača
Kupovne
navike
Životni ciklus
domaćinstva
Profil
ličnosti
Prisutnost
trendova
Potrošački
etnocentrizam
i COO
imidž
Profil
vrednosti
Recesijska
segmentacija
25
Medijski
i ICT profil
Slika 1: Više od 500 relevantnih indikatora za upravljanje vašim portfeljom
26
maj 2012 www.instore.rs
istraživanje
• Portfolio Tracking za celokupne
portfolije brendova većih kompanija u
više država u kojima kompanija deluje,
namenjen pre svega menadžmentu.
IMIDž
BRaNDa
aKTIvNOSTI
•brendirani
proizvodi,ekstenzije
•pozicijenapolici
•distribucija
•odnossatrgovcima
•oglašavanje
•promocije
•korporativniugled
•sponzorstva
•PR
•porekloproizvoda
•aktivnosti
konkurencije
Soft elementi
•ličnost
•vrednosti
•percepcija
potrošača
•odnos
•fizisi
samopercepcija
predstavlja sve manji i manji delić u celokupnom marketing miksu. Razumevanje i stalno praćenje brendova i njihovih
ekstenzija, zatim na koji način na deluje
arhitektura brendova, delovanje polica,
SNaGa
BRaNDa
TRžIšNI
REzULTaT
lojalnost
korišćenje
prodaja
odabir
Hard elementi
•cenovna
percepcija
•tržišnapercepcija
•karakteristikei
koristi proizvoda
•podkategorije
iskustvo
tržišni udeo
prepoznatljivost
Slika 2: Shvatanje celokupnog marketinškog procesa od aktivnosti do marketinškog rezultata
Novi pogled na brand-tracking
S obzirom na to da smo u InStore magazinu već pisali o skalama, ovaj put ćemo
se posvetiti korišćenju Valiconovog
brand-trackinga za kompanije, dakle kako
pomoću njega bolje upravljati brendovima, pri čemu se posebna pažnja obraća
na realne, ranije već opisane, probleme
sa kojima se kompanije suočavaju.
Ako smo u prošlosti pokušali razumeti kako marketinške aktivnosti utiču na
snagu brenda, danas moramo stvari razumeti u celosti. Aktivnosti je potrebno
razumeti široko, pri čemu komunikacija
Problem sa proizvodom
•kvalitet
•vrednostzacenu
•zadovoljstvo
Komunikacioni
problem
•medijskibudžet
•medijskoplaniranje
•predstavljanjebrendova, diferenciacija
cenovnih akcija, komunikacija – sve zajedno je, i za nas i svu relevantnu konkurenciju, izuzetno značajno za upravljanje
portfoliom brendova. Aktivnosti mogu
uticati na imidž brenda, imidž može uticati na snagu brenda, sve zajedno može
dovesti do određenog učinka na tržištu,
kako sa stanovišta prodaje, tako i sa stanovišta tržišnih udela. Misija savremenog
brend menadžmenta je što bolje razumevanje svih tih uticaja.
Šta može osigurati integrisan pogled na
brendove? Ako je do sada raskorak između snage brenda i tržišnog rezultata
bio znak da sa istraživanjem nešto nije
lojalnost
korišćenje
odabir
iskustvo
prepoznatljivost
Nismo deo kategorije
•nedostatakkomunikacije
•premalarelevantnostza
kategoriju
spontana prep.
TOM
Slika 3: Šta napraviti ako smo slabi na pojedinačnom nivou snage brenda?
u redu, danas su upravo oni važan input
koji nam ukazuje da brend još uvek dobro deluje ali loše završava na prodajnom
mestu. U zadnje vreme smo se bavili
određenim brojem brendova koji imaju
odlično spontano prepoznavanje, dakle
sinonimi su za kategoriju, izmerena snaga brenda je već bila nešto niža, a sama
prodaja daleko niža. Takvi rezultati imaju
svoju poruku – brend je ili generik ili ga
potrošači zamenjuju sa konkurencijom.
Diferencijacija i podmlađivanje brenda
su sasvim sigurno dva pravca o kojima
mora razmišljati jedan takav brend.
Kao što je vidljivo iz slike 3, za prikaz
snage brenda smo spojili dve piramide:
klasičnu piramidu snage brenda od prepoznatljivosti do lojalnosti i piramidu
poznavanja brenda od prepoznatljivosti
do TOM (top-of-mind) prepoznatljvosti.
Piramidu tako po novom načinu istraživanja prikazujemo zajedno u obliku
dijamanta brenda. Svaki nivo piramide
odgovara aktivnostima u marketingu,
same konverzije među nivoima nam razotkrivaju u kojem je životnom ciklusu
brend i gde mora brend menadžer usmeriti svoje aktivnosti. Različiti nivoi zahtevaju različite aktivnosti, što je prikazano
na slici 3. Brand-tracking, na taj način,
predstavlja lekara opšte prakse koji nagoveštava određene bolesti brenda, a za
svaku bolest postoji specijalistički pristup
i lek u okviru Valiconovog rešenja.
U narednom broju ćemo na primerima pogledati šta donosi merenje imidža
brenda i kako izgleda upravljanje celokupnim portfolijom pomoću Brand Portfolio Trackinga.
Suviše mali udeo
potrošnje među
potrošačima
•Uzimamosamomalideo
mogućnosti (need-states)
•Konkurenciijajebliža
potrošaču
•Konkurencijajejednostavno bolja
•distribucija
Koncept ili distribucija
•obećanja,imidž
•praviinsight?
•„reason to believe“?
Prilika da postane
sinonim kategorijama
•razvojkategorijaibrendova
voćni nektari
Novi, Fruvita Optimum voćni nektari vam nude omiljene voćne ukuse u novoj,
ResiOX ambalaži koja štiti izvorni ukus voća i vitamine od uticaja kiseonika.
Fruvita Optimum voćni nektari su potpuno prirodni - ne sadrže konzervanse,
veštačke boje i arome, a zahvaljujući jedinstvenoj ambalaži, potrošači vide
njihov voćni sadržaj, njegovu boju i kvalitet, vide šta kupuju i piju.
Osnovno transportno pakovanje:
Paletno pakovanje:
1L x 6 kom.
1L x 750 kom.
Marketinška podrška
PRINT
WWW
www.fruvita.com
POS
PROMOCIJE
28
maj 2012 www.instore.rs
investicije
Vojislav Glavinić, generalni direktor Delta Real Estate grupe
Simbol novog
kvaliteta života
Najveći i najmoderniji šoping mol u Srbiji predstavljaće pravi raj ne samo za kupoholičare, već i za sve
poklonike zdravog života i dobre zabave. Od ukupne površine od 200.000 kvadrata 10.000 kvadrata je
planirano za hipermarket
Priredila: Una Milićević
K
ada bude završen 2014. godine, Delta Planet će biti
najveći, najmoderniji, najekskluzivniji šoping mol
u regionu. Na ukupnoj površini od 200.000 metara
kvadratnih, zbog raznih sadržaja koje nudi i lokacije,
veoma je verovatno da će biti omiljeno
mesto za šoping, razonodu i relaksaciju, ne samo
Beograđana i stanovnika
Srbije, već i posetilaca iz
čitavog regiona.
Početak izgradnje Delta
Planeta na Autokomandi planiran je za proleće
2013. godine. Investitor
ovog projekta je Delta Real
Estate kompanija, članica
Delta Holdinga, koja će
u izgradnju mola projek-
Vojislav Glavinić
tnim finansiranjem uložiti više od 200 miliona evra. Na gradnji
objekta biće angažovano 5.000 radnika iz više od 60 domaćih
građevinskih firmi. Prema planu, Delta Planet će biti završen
na jesen 2014, kada će biti otvoreno više od 5.000 radnih mesta.
Biće prvi objekat te vrste sa ove strane reke.
Akvarijum u foajeu centra
maj 2012 www.instore.rs
29
Budući izgled centra Kragujevac Plaza
Glavni ulaz u budući šoping mol Delta Planet
Prema rečima Vojislava Glavinića, generalnog direktora Delta će prvi put u Srbiji ponuditi bioskop sa najsavremenijom IMAX
Real Estate grupe, Delta Planet će po mnogo čemu biti druga- tehnologijom, sa kvalitetom slike i tona kakav građani u Srbičiji od sličnih objekata, počev od samog načina izgradnje, preko ji još nisu imali prilike da dožive kod nas. Takođe, u unutraizgleda, do sadržaja. Ovo će biti prvi „zeleni“ šoping mol, koji u iz- šnjosti centra nalaziće se i zanimljiv akvarijum. Krov objekta
gradnji i kasnijoj upotrebi primenjuje najsavremenije ekološke stan- predstavljaće zelenu oazu površine 6.500 kvadrata, što takođe
darde i koristi obnovljive izvore energije, uz visoku energetsku efika- predstavlja novitet, a sam centar će predstavljati jedinstveni
life style centar, za sveobuhvatno uživanje.
snosti i punu kontrolu emisije štetnih gasova.
Naziv objekta: Delta Planet
Nedostatak parkinga često zna da pokvari
A, to je samo početak, kada govorimo o
raspoloženje, pa su se investitori pobrinuli
specifičnostima ovog centra. Još jedan deVrednost investicije: 200 miliona evra
i za to. Da bi upotpunili doživljaj boravtalj po kojem će ovaj centar biti jedinstven
2
Površina objekta: 200.000 m
ka u Delta Planetu, predvideli su ukupno
u regionu je i LED fasada. Cela fasada u
Sadržaj: 250 lokala
2.300 parking mesta u podzemnoj garaži i
delu prema autoputu biće prekrivena LED
spoljašnjim parkinzima.
ekranima ukupne površine od oko 5.000 kvaParking: 2.300 parking mesta
drata, što će predstavljati jedinstveni doživljaj
Otvaranje: jesen 2014.
S obzirom na sve novitete koje će pružiti,
za sve posetioce i prolaznike, dodaje Glavinić.
nije ni čudo što za zakup prostora vlada
veliko interesovanje. Sve poznate svetske
Prodavnice, uslužne radnje, restorani i
kafei, ukupno 250 lokala različitog sadržaja, prostiraće se na marke žele da budu tu. U svakodnevnim smo pregovorima sa svim
dva nivoa šoping mola, sa jednostavnom komunikacijom kroz najpoznatijim svetskim brendovima koji su zastupljeni u ovom delu
objekat. Ispod ova dva nivoa predviđen je hipermarket na po- Evrope, a očekujemo da najmanje 50 brendova prvi put predstavi svoju
vršini od 10.000 metara kvadratnih, koji će biti najveći u Srbiji, ponudu na srpskom tržištu. Još uvek ne bih spominjao njihova imea iznad je nivo za zabavu. Zabavni sadržaj predstavljaju bio- na, jer ugovori nisu zaključeni. Biće prisutne i marke koje su dostupne
skop, spa i wellness, kao i razni sportski sadržaji. Delta Planet potrošačima sa plićim džepovima. Radnje će biti veće, a samim tim i
ponuda, objašnjava generalni direktor Delta Real Estate grupe.
Još jedna od prednosti ovog centra, u poređenju sa konkurentnim,
sličnim objektima ogleda se i u njegovoj lokaciji. On će se nalaziti
na Koridoru 10, u neposrednoj blizini autoputa E-75, u pravcu
Niša, 20 minuta udaljen od aerodroma. Sve to će omogućiti lak
pristup posetiocima kako iz Beograda, tako i iz ostalih krajeva
Srbije i regiona. Glavi ulaz za posetioce je predviđen iz pravca
kružnog toka Autokomanda, a na ulazu je planiran veliki trg i bašte kafića, koji će ovom delu grada dati novu ponudu i novi izgled.
Kao što je rečeno, prema autoputu će se prostirati LED fasada,
a na suprotnom kraju vertikalno ozelenjena fasada od prirodnih
materijala, sa stazama i uređenim ozelenjenim površinama.
Pogled na centar iz vazduha
Delta Planet će biti pravi regionalni šoping centar, izgrađen po najnovijim standardima izgradnje koji važe u svetu. Predstavljaće pravo
umetničko delo i simbol novog kvaliteta života, zaključuje Glavinić. 
30
maj 2012 www.instore.rs
investicije u regionu
Hrvatska: Rijeka u septembru dobija još jedan veliki trgovački centar
Pomama za zakupom
Cela investicija je vredna više od 70 miliona
evra. Svojom lokacijom i ponudom sadržaja,
centar bi trebalo da doprinese rasterećenju
gradskog središta i privuče kupce iz severnog
dela grada
Priredila: Jelena Domović, [email protected]
I
nvesticija u Zapadni trgovački centar (ZTC), koja je započeta u julu 2010. godine, čini se opravdanom s obzirom na
to da su potencijalni zakupci veoma zainteresovani. Većina
poslovnih prostora je već odavno zakupljena, a otvaranje se planira za jesen 2012. godine.
Investitor ovoga projekta je austrijska firma Universale International, a cela investicija je vredna više od 70 miliona evra.
Novi ZTC biće smešten duž Zvonimirove ulice s južne strane
i u neposrednoj blizini četvrti Krnjevo. Ovakvom lokacijom i
ponudom sadržaja, Centar bi trebalo da doprinese rasterećenju
gradskog središta i privuče kupce iz severnog dela grada.
ZTC će se prostirati na ukupno 54.000 m2 bruto, od čega je
20.000 m2 prostora predviđeno za najam, dok ostalo otpada na
propratne zajedničke sadržaje. Trgovački deo smešten je na tri
sprata, dok je oko 1.000 parking mesta raspoređeno u dve etaže.
Već sada na izgradnji ZTC-a radi nekoliko stotina građevinara
i kooperanata, dok će ta brojka premašiti 1.000 kada ovaj centar
bude otvoren. Na ovom projektu rade preduzeća: Alpine kao
glavni izvođač, ATP kao glavni projektant, kao i CB Richard
Ellis kao ekskluzivni agenti za zakup prostora. Interesovanje za
najam je izuzetno veliko.
Možemo reći da je centar potpuno iznajmljen već sada, nekoliko meseci pre otvaranja. Naša firma CB Richard Ellis, koja ima eksluzivno
pravo iznajmljivanja poslovnih prostora u Centru vrlo pažljivo radi
na „tenant miksu“, tako da su u centru zastupljene sve kategorije
i asortimani proizvoda za porodičnu kupovinu. Posetioci će, takođe,
moći vreme da provode u kafićima i ugostiteljskim prostorima s fast
food i slow food ponudom. Moram da napomenem da smo isto tako
veliku pažnju pridavali tome da podjednako budu zastupljeni i strani
i domaći trgovci, objašnjava Emanuel Bakić iz CBRE-a, koji je
zadužen za zakup prostora.
Bakić je još dodao: Zapadni trgovački centar će biti prvi pravi
moderni centar u Rijeci, koji je osmišljen i izgrađen u skladu sa svetskim standardima. To su prepoznali i veliki svetski brendovi koji se
dosad nisu imali gde pozicionirati u Rijeci. Uprkos postojanju nekoliko drugih centara različitih oblika, ni jedan od njih nije bio dovoljno kvalitetnog koncepta da bi privukao brendove kao što su H&M,
Müller, New Yorker i drugi, koji privlače veliki broj kupaca. Nakon
njih su i manji brendovi zakupili prostore u ZTC-u.
On je, takođe, dodao da trenutno nema planova za gradnju sličnih centara u Rijeci. No, svakako se planira izgradnja još nekoliko
centara po obali, ali o tome će javnost biti obaveštena na vreme, zaključio je Bakić.
Lična karta investicije
Naziv investicije: Zapadni trgovački centar
Vrednost investicije: više od 70 miliona evra
Ukupna površina objekta: 54.000 m2
Prodajna površina: 20.000 m2
februar 2012 www.instore.rs
31
BOSNA I HERCEGOVINA: U Bihaću niče Importanne centar
Sve u jednom
Objekat će biti izgrađen na 75.000 kvadratnih
metara, a investicija iznosi više od 50 miliona
evra. Poslovni, stambeni i šoping prostori biće
spojeni u jednu celinu
Pripredila: Katarina Sulić
U
užem centru Bihaća, na lokalitetu Luke, počela je izgradnja poslovno-stambenog centra Importanne, trenutno
najvećeg investicijskog projekta u ovom delu Bosne i
Hercegovine. Posebno izaziva pažnju činjenica da će ovo biti
prvi centar u Unsko-sanskom kantonu koji konceptualno spaja
poslovni, stambeni i šoping ambijent u jedinstvenu celinu. Vremenski okvir u kojem bi ovaj kompleks trebalo da bude završen
je kraj 2013. ili početak 2014. godine.
Površina objekta prostire se na 75.000 kvadratnih metara, a investicija iznosi više od 50 miliona evra. Kompleks će činiti podzemna garaža, oblakoder, šoping-centar, hotel, multipleks bioskop, kuglana, streljana i drugi brojni sadržaji. Iz Importanne
centra veruju da će osim imidžu grada, objekat značajno doprineti i ekonomskom razvoju ovog dela bosanskog kraja. Već sada
na projektu radi veliki broj domaćih građevinskih kompanija,
sa više od 1.000 zaposlenih. Prema predviđenom projektu rada,
centar će otvaranjem novih radnih mesta zaposliti 500 nezaposlenih Bišćana.
Centar će ostvarivati godišnji prihod od oko 60 miliona evra, od čega
će sama država Bosna i Hercegovina imati koristi od desetak miliona evra, istakao je hrvatski privrednik Ciril Zovko, koji je i
vlasnik Importanne grupe. On još dodaje: Vrhunski dizajniran i
opremljen po najsavremenijim svetskim standardima nesumnjivo će
postati „shopping meka“ za sve stanovnike severozapadne Bosne, a i
šire. Ovom investicijom se završava jedan, a počinje novi put grada
Bihaća u budućnost kojeg čini partnerstvo sa Importanne grupom. 
Sadržaji Importanne centra Bihać
• šoping centar na 2 sprata, površine preko 18.000 m2
• hotel sa 5 zvezdica
• poslovni prostor na površini od 8.000 m2, opremljen
po najvišim svetskim standardima
• stambeni prostor čini 260 stanova visokog standarda
gradnje i opreme u zasebnom oblakoderu od 15
spratova koji je povezan sa šoping-centrom spojnim
mostom (topla veza)
• multiplex bioskop sa 3 dvorane, u kojima ima 480
sedišta
• zabavni sadržaji: kuglana, diskoteka, kafe-barovi i
restorani
32
maj 2012 www.instore.rs
regionalni intervju
za INSTORE MaGazIN: DavID vaNDER SKUREN,
GENERaLNI DIREKTOR DELHaIzE EUROPE za SRBIjU, BOSNU I HERCEGOvINU I CRNU GORU
Potrošač u
centru pažnje
fokus na cene biće sve prisutniji u glavama potrošača. Privatni brend
je dobar odgovor, kvalitet se nudi po pristupačnoj ceni i ljudi sve više
shvataju da nema potrebe da plaćaju skupe proizvode
Priredile: Milica Petrović
Una Milićević
K
ompanija Delhaize prisutna je
na tri kontinenta – u SAD-u,
Evropi i Aziji. Najeće tržište je
američko, gde je skoncentrisano
60% operacija Delhaize. Drugo
po značaju je evropsko tržište. Prisutni su,
pored Belgije, u Luksemburgu, Rumuniji
i Grčkoj, a zahvaljujući akviziciji srpskog
Delta Maxija, sada su prisutni i u Srbiji,
Crnoj Gori, BiH, Bugarskoj i Albaniji. I
na kraju, Indonezija. Tu su im operacije
za sada još uvek male, ali na tom tržištu
vide ogromne potencijale za rast. Kako za
magazin InStore objašnjava David Vander
Skuren (David Vander Schuren), generalni direktor Delhaize Europe za Srbiju,
Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, poslovanje kompanije u Evropi je organizovano
u dva bloka, i to su Delhaize Belgija i jugoistočna Evropa. U zemljama za koje sam
ja zadužen imamo 12.423 zaposlenih. Svaka
od zemalja ima svoje sedište, sa lokalnim menadžmentom, a Beograd je neka vrsta koordinativnog centra. O rezultatima koje smo do
sada ostvarili još je rano govoriti, s obzirom na
to da je akvizicija završena u drugoj polovini
godine, kazao je Šuren i dodao da u tri zemlje za koje je on zadužen, vidi dosta zajedničkih obeležja. Mogu da putujem kroz
zemlje i da faktički i ne primetim kada sam
iz jedne prešao u drugu. Zajednička kultura,
meni vrlo sličan jezik. Naravno, razlikuju
se po brendovima, asortimanu, navikama u
ishrani. Ali, uglavnom su to prilično slična
tržišta i naše poslovanje na njima se ne razlikuje u nekoj većoj meri.
Kažete da su ova tržišta veoma
slična, ali verovatno da ima i
nekih razlika kada su u pitanju
opšti uslovi za poslovanje?
Iznenadilo me je to da postoji dosta
različitosti kada je u pitanju zakonodavstvo. Drugačija su pravila u vezi sa
izozom i uvozom robe, kao i primena
određenih propisa i serifikata. Neke
zemlje uvažavaju sertifikate Evropske
unije koji se tiču hrane, a neke ne.
Crna Gora je u većoj meri zahvaćena
krizom i ima dosta poteškoća, i kod
njih se posebno primećuje da već slaba kupovna moć sve više slabi. Razlika
postoji i kada govorimo o odnosu tradicionalne trgovine i organizovane. U
Srbiji FMCG sektor obuhvata 5,5 milijardi evra, od čega je 1,7 milijardi evra
prihodovano u organizovanoj trgovini.
U Bosni je sektor trgovine slabije razvijen. Takođe, razlikuju se i igrači na
ovim tržištima, pa je samim tim drugačija
i konkurencija. U Crnoj Gori imamo
Albonu, Voli i Marković koji
nisu prisutni ovde. U Bosni imamo Konzum.
Na sve učesnike na
tržištu gledamo
kao na konkurente. Konkurencija
maj 2012 www.instore.rs
su nam i TT kanal, zelena pijaca, pa čak
i svi oni kamioni parkirani pokraj puteva
koji prodaju voće i povrće.
menljiv i u Srbiji i onda ćemo početi sa
njegovom primenom. Lično nemam sumnje da bi mogao da uspe.
Male radnje navodite kao konkurente.
Znači li to da ih vidite na trgovačkoj
sceni i u budućnosti?
Govorili ste o razlikama na tržištima.
Da li biste neko od njih istakli kao posebno teško za poslovanje?
Male radnje imaju budućnost. Činjenica
je da se suočavaju sa izazovima, ali rekao
bih da je kod njih dobro to što su blizu
potrošača, što znaju dobro svoje mušterije, nude neke mogućnosti koje mi nismo
u stanju zbog zakona, kao što je plaćanje
na recku. S druge strane, suočavaju se sa
sve većim zakonskim obavezama u vezi sa
standardima o bezbednosti hrane, zatim
kvaliteta, standardima o higijenskim uslovima i slično. Sve češće inspekcije nadležnih službi vršiće pritisak na vlasnike malih
radnji da podignu standarde i dodatno
ulažu u opremu. Ali, to je izazov i za nas,
jer su to naši kupci, snabdevaju se u našoj
veleprodaji. Zato pokušavamo da pronađemo neku vrstu partnerstva sa njima.
Trenutno ispitujemo mogućnosti za projektat franšize, u kome bismo podržavali
male radnje i obezbeđivali im tehnologiju,
iskustvo, know-how, opremu i proizvode.
Oni bi poslovali pod nekim od baner Delhaize-a: Maxi, Minimax ili Tempo.
Sva ova tržišta su teška, ali na različite
načine. U Srbiji smo najveći, a Srbija je
ujedno najveće tržište u regionu i nosi 88
procenata. Na ovom tržištu smo počeli sa
liderske pozicije. Teško je da rastete kada
ste broj jedan. Sa druge strane, prošle godine je konkurencija otvorila više objekata od nas. U Crnoj Gori imamo pravi rat
cena. Tamo veliki lanci žele jedni druge
da izbace iz posla, spuštaju cene čak i za
20% i ponekad se pitam da li uopšte nešto
zarađuju. U BiH se borimo sa nelojalnom
konkurencijom, koja je tu najviše izražena, ali je ima i u Crnoj Gori. Znači, svuda
ima nekih poteškoća i izazova, pa zato ne
mogu da odredim koje je najteže.
Ranije rukovodstvo Delta Maxija je
imalo slične pokušaje, ali ti pokušaji
nisu imali efekta. Zašto mislite da ćete
sada uspeti?
Mislite li je da je to povezano sa krizom?
Ovaj model primenjujemo u Belgiji
i imamo više od 400 takvih
franšiznih
radnji.
Videćemo da
li je ovaj
model
pri-
Kada su u pitanju potrošači, koje biste
ocenili kao najzahtevnije?
To je dobro pitanje. Cena je na prvom
mestu kada su u pitanju zahtevi potrošača.
Svi su cenovno osetljivi. I već smo u Maxiju imali dva velika talasa sniženja cena.
Ostaće tako i posle krize. Generalno, cene
su uvek bile važne, ali kada su ljudi imali
veća primanja nisu bile na prvom mestu.
Kriza je ubrzala menjanje kupovnih navika potrošača te su se preorjentisali na
jeftinije proizvode. Onda su shvatili da
jeftiniji proizvod može da bude isto tako
dobrog kvaliteta i posle krize će početi
da razmišljaju zašto bi se vratili kupovini
skupljih brendova, kada su i proizvodi sa
nižim cenama sasvim zadovoljavajući.
Da li postoji neka univerzalna „šema“
aktivnosti Delhaize-a nakon preuzimanja?
Tipično za svako tržište je da zadržimo lokalni menadžment. Nije
naš stil da u potpunosti menjamo
sve ljude. Obično imamo ograničen broj ljudi iz Delhaizea, u
Srbiji, na primer, imamo sedmoro zaposlenih i troje koji
su na praksi. Takođe, zadržali
smo ime Maxi supermarketa,
a logo je minimalno promenjen. Dodali smo lava kao
obeležje Delhaize-a. Nema
potrebe da ga menjamo
potpuno. Ljudi znaju za
Maxi, a Delhaize pone-
33
Delhaize je porodična kompanija,
koja je osnovana 1867. u Belgiji, a
ime je dobila po osnivačima. U početku, firmu su vodila tri člana porodice i
radnje su otvarali u malim gradovima,
na glavnim gradskim trgovima. Danas
u kompaniji više nema predstavnika
porodice Delhaize, osim CEO-a koji je
praunuk jednog od osnivača. Takođe,
neki članovi porodice su deoničari, ali
ne učestvuju u vođenju kompanije.
Ukupan broj radnji na sva tri kontinenta je 3.309.
Godinu 2011. Grupa je završila sa ukupnim prihodom od 21,1 milijardu evra
i neto profitom od 475 miliona evra,
a na platnom spisku kompanije bilo je
160.000 radnika.
kad ne umeju ni da izgovore. Ali, postoje
stvari koje intenzivno menjamo. Pre svega, uvodimo vrednosti koje se primenjuju
u svim zemljama, a to su: odlučnost, integritet, hrabrost, odmerenost i humor. Ne
nameravamo da smanjujemo broj zaposlenih. Možda će dođi do neke reorganizacije, u smislu da ćemo premeštati ljude sa
mesta gde ih ima previše, na ona gde ih
ima manje nego što je potrebno. Želimo
da budemo efikasniji, a ne da odpuštamo
ljude. Us planove za proširenje mreže, 20
novih objekata i oko 40 renoviranja, jasno
da su nam dobri ljudi neobhodni.
Kad smo kod otvaranja, da li će u
šoping molu Delta Planet, čiji je početak izgradnje planiran na proleće 2013,
biti Delhaizeov hipemarket?
Život u Beogradu
Mnogo radi, ali kad god ugrabi priliku David prošeta Adom i Košutnjakom. U Beogradu mu živi i porodica.
Stara Hercegovina mu je jedno od
omiljenih lokacija u Beogradu, a „zamera“ im samo na velikim porcijama.
Često posećuje i pijacu na Vidikovcu,
gde osim što kupuje, vežba i srpski
jezik, koji uči već nekoliko meseci.
Istrčao je ovogodišnji Beogradski
polu-maraton, i ponosno dodao da je
trčao sa svojim kolegama. Srbe opsuje kao uglavnom nasmejane ljude.
34
maj 2012 www.instore.rs
intervju
generisala bi se industrija. Pričao bih o
Srbiji kao zemlji koja ima puno toga da
ponudi. Rekao bih im: „Ne bojte se, ne
šetamo s pištoljima ovde. Rat je odavno
završen.“ Druga stvar koju bih promenio
je pojednostavljenje administarcije i zakonskih propisa, i to ne samo za kompanije već i za individue. Treća je kreiranje
poslovnog okruženja koje će promoći
da ljudi ovde dođu i ulažu. Da se formira stabilno, predvidivo, transparetno
okruženje, kao i fer konkurencija. Kada
se uslovi na tržištu menjaju preko noći i
nemožete da planirate dugoročno i to je
jedna od stvari koja odbija potencijalne
investitore.
Kakvi su planovi za ovu godinu?
„Telefonska korpica"
Tokom intervjua, fotoreporteru je u
jednom trenutku zasmetala „korpica“
od inoksa, koja se nalazila na stolu.
Naš sagovornik ju je odmah sklonio,
objašnjavajući tek onako usput da je
to njegova phone basket. Naime, kad
god ima sastanke, on zatraži od svih
svojih saradnika da u nju stave svoje
mobilne telefone. To je siguran način
da izbegne stalno kuckanje sms-ova,
kaže David uz osmeh.
To se još uvek ne zna. Nadam se da ćemo
mi otvoriti objekat u šoping molu Delta
Planet, ali Delhaize je samo jedan od potencijalnih kandidata. Jasno je da smo mi
sada dve različite kompanije. U prošlosti,
tu bi se sigurno našao Deltin objekat, ali
ovakao ćemo tek videti. Naravno da smo
zainteresovani da Tempo bude tamo i nadamo se da će se to i ostvariti.
Da možete, koje biste tri stvari promenili da od Srbije napravite bolje mesto
za ulaganja?
Prvo bih uložio velike napore u oblasti
PR-a zemlje. Da obezbedim da planeta
zna za Srbiju. To bi bilo prvo. U Srbiji ima toliko toga da se vidi, ima toliko
mladih, talentovanih, obrazovanih ljudi
koji traže posao. Kada sam kolegama saopštio da idem u Srbiju, mnogi od njih
su me pitali gde je to uopšte i kako je
tamo. Da li je opasno? Morao sam da
im kažem da je ovo super mesto. Ljudi
jednostavno ne znaju i pomoglo bi ako
bismo u Srbiji uunapredili turizam, koji
bi onda doveo i razne potrebe, otvarali
bi se restorani, hoteli... i onda kao lavina,
Pre svega nam je cilj da kompanija posluje po Delhaize standardima. Zatim,
potrebno je da usmerimo fokus na potrošače, jer mislim da smo ga u procesu
integracije izgubili. Dalje, tu su briga o
asortimanu, cenama, kao i otvaranje novih i renoviranje postojećih radnji. Imamo u planu da ulažemo u cene da bismo
bili konkurentniji i pristupačniji. Takođe,
cilj nam je i uvođenje novih proizvoda na
tržište. Radimo na začinima, na azijskoj
hrani, koja nema veliki obim prometa, ali
svakako za njom postoji potražnja. U planu su i tajlandska i meksička hrana. Ali,
to neće uticati na našu saradnju sa domaćim kompanijama, jer one ne proizvode
te artikle. Uvođenje ovih artikala je više
zbog poboljšanja našeg imidža i privlačenja novih potrošača. Mi smo kompanija
koja se bavi hranom i hoćemo da budemo
eksperti u toj oblasti.
Kakvi su planovi za dalji razvoj PL-a?
Kada je u pitanju naš program privatne
robne marke napravljena je nova kategorizacija. Imamo bazičnu kategoriju proizvoda pod nazivom 365 koja nudi robu za
svakodnevnu upotrebu, kao što su šećer,
kafa, ulje i pod ovim brendom želimo da
imamo veoma dobre cene. Ali, to nikako
ne znači da je kvalitet tih proizvoda slabiji.
Zatim imamo, kako ga mi zovemo, srednji
i visoki segment proizvoda sa dodatnom
vrednosti, i tu su proizvodi pod privatnom robnim markama care i home. U
premijum, segmentu proizvoda najvišeg
kvaliteta, nudimo privatni brend taste of
inspirations, u okviru koga se mogu kupiti proizvodi poput majoneza sa tartufima,
ekstra devičanskog maslinovog ulja, i slično i sa njim želimo da predstavimo stvari
koje možda ne poznajete ili obično ne kupujete. Teraleaf i Eko su segmenti ekoloških i prema okolini prijateljski usmerenih
proizvoda i to je zelena linija za prizvode
U kompaniji dosta pažnje posvećuju svojim zaposlenima i njihovom
stalnom usavršavanju. Trenutno je u
toku program Napred, u okviru koga
je za zaposlene u maloprodaji na
Ekonomskom fakultetu u Beogradu
pripremljena dvomesečna obuka,
kako bi stekli nova znanja i veštine i doprineli razvoju kompanije
i boljem odnosu sa potrošačima.
Drugi program koji je u toku je Retail
Managment Trening Programe gde
visoko obrazovanim ljudima nude
mogućnost dvogodišnjeg iskustva i
prakse u njihovoj kompaniji. Kroz rad
u kompaniji mogu doći od operativnih do menadžerskih pozicija u kompaniji. Ovakvi programi funkcionišu u
više zemalja.
potrebne u domaćinstvu. Činjenica je da
je organska hrana u Srbiji još uvek mali,
ali rastući segment na kome takođe radimo, i kroz naše proizvode i kroz saradnju
sa dobavljačima. Neke proizvode ćemo
uvoziti, a za neke tražimo dobre domaće
proizvođače koji će moći da proizvode, ne
samo za nas već i za izvoz u Grčku, Bugarsku i slično. Kao što vidite, puno se stvari
dešava sa PL-om kod nas. Premia ima novi
logo, dodali smo lava kao sertifikat kvaliteta i ova promena nije samo promena
izgleda loga, već označava i novi kvalitet
tih proizvoda. Do kraja godine ćemo uvesti još oko 240 novih proizvoda u okviru
PL-a. Što se tiče rebrendiranja, njih će
biti oko 800, a to podrazumeva promenu
iz Albe u Care, iz Adut u 365. Na taj način do kraja godine će biti ukupno više od
1.000 novih i rebrendiranih proizvoda iz
kategorije PL-a.
U planu je i izgradnja novog distributivnog centra?
Da. Distributivne centre imamo, ali oni su
stari i mali i imamo plan za izgradnju potpuno novog distributivnog centra, do sredine 2014. Lokacija još nije pronađena. Za
sada je deset lokacija u igri i istražujemo
koja će biti najbolja. To će značiti da ćemo
pregrupisati proizvode na jedno mesto, a
time će snabdevanje radnji biti efikasnije.
Uz to, manji broj kamiona na ulicama podržava našu opredeljenost da poslujemo
održivo. Kapacitet centra će biti 100.000
m2 i verovatno će biti izgrađen u dve faze,

prvo 60.000 m2, pa još 40.000 m2.
36
maj 2012 www.instore.rs
inLiflet
Analiza lifleta u supermarketima za prvi kvartal 2012.
Da budete vidljiviji
od konkurenta
Zastupljenost promocije artikala kroz liflete: Srbija 15,7%, Hrvatska 21,6%, Slovenija
8,8%, Bosna i Hercegovina 43,9%
Autor: Ernest Gergely,
Project Coordinator Hiper Com
N
ajverovatnije je da
su nam supermarketi, uz komšijske
prodavnice i bakalnice, najpoznatiji
format trgovačkih lanaca. Da
li je potrebno da potrošač zna
razliku? Ponekad da – treba
da zna šta znači diskont, zašto
je nešto cash & carry, a zašto je
u marketu na ćošku sve skuplje, nego u onoj velikoj prodavnici prekoputa.
Zašto je bitno da tačno znamo
koje prodajno mesto pripada
kom trgovačkom formatu?
Pre svega, mislim zbog ekonomskih razloga. Ako smo
konkurentni u istim formatima, onda je bolje da naše
prodavnice budu najvidljivije
i najkonkurentnije među svim
igračima. Konstantnim praćenjem promocija konkurenata
i analiziranjem svih paramatera, možemo bolje sastaviti
planove, a samim tim i minimalizovati gubitke, a povećati
konkurentnost.
Sve promocije su iz baze Super Com za Srbiju,
Hrvatsku, Sloveniju i BiH. Poredak ne znači nužno
i poredak po bazi. Podaci su uzeti za period od 1.
januara do 30. aprila. Sva pitanja nam možete
dostaviti na e-mail adrese, koje možete pronaći na
našoj stranici www.hiper-com.com
Potrošaču nije svejedno gde
će da potroši svoj novac, ali
ako ne zna za vašu prodavnicu i ako niste konkurentni u
cenama, a onog drugog (vašeg
konkurenta) zna, budite sigurni da će kupovati upravo u
toj prodavnici za koju već čuo.
Isto to se odnosi i na proizvođače – oni koji su vidljiviji u
odnosu na konkurentne učiniće da ih kupci lakše zapamte.
Dešava se i da male prodavni-
ce, na primer u leto, naročito
u turističkim mestima, imaju
veći obrt nego veliki supermarketi u unutrašnjosti. Naravno, ne za ceo asortiman,
već samo za jedan mali deo.
Zato je i bitno znati šta, kad
i gde treba da bude na promociji. Proizvođači više puta
imaju promocije samo u jednom formatu kod trgovačkog
lanca koji ima sve formate, ili
formiraju svoje akcije samo za
određene formate.

Kratki pregled supermarketa
U periodu od januara do aprila 2012, supermarketi su
zastupljeni kroz lilfete u Srbiji 15,7 %, u Hrvatskoj 21,6% , u
Sloveniji 8,8% i u Bosni i Hercegovini 43,9% .
Najveće promo operacije su raspoređene. Na primer, u
Hrvatskoj se najveća promo operacija odigrala u periodu od
15. marta do 31. marta, u supermarketima Pevec kroz liflete
„Kupujte s osmijehom“, u trgovinama Billa se odigrala u
periodu 22–28. marta kroz liflet pod naslovom „Senzacionalna ušteda“.
U Srbiji je
najveća promo
operacija u
prvom kvartalu
ove godine održanauMaxijuu
periodu od 30.
januara do 12.
februara, a zvala se„Akcijska
Ponuda”, dok
je trgovačka
kompanija
DIS najveću
kampanju za taj
period imala u
periodu od 16.
do 31. marta.
U Sloveniji, najveća
operacija što se tiče supermarketa odigrala se u trgovinama
Mercatora, od 15. marta do 27. marta. Tuš je svoju najveću
promo operaciju organizovao u periodu od 14. do 27. marta
pod nazivom „Vedno boljši“.
Najveća promo operacija u BiH bila je Konzumova “Kupujte
uz najbolje akcije”, u periodu od 2. do 15. aprila u , dok je
DP imao svoju akciju od 02. do 15. februara.
U prehrambenom delu, za ovaj period, proizvodi koji su
najviše promovisani u supermarketima u Srbiji su domaći
brendovi Zlatiborac, Grand, Doncafe i Dobro. U Hrvtaskoj
suto:Fritol,MarineroiGloria,auSloveniji–Laško,Merci,
LjubljanskeMlekarneiEgo.ŠtosetičeBiH-a,napromociju
su se najčešće našli Agragold, Paladin, Iskon i Floriol.
U kategoriji neprehrambenih proizvoda u Srbiji su najviše
promovisaniproizvodiMerix,Tungsram,SheiFairy.UBiH–
Perwoll,Harmony,MerixiPampers,uHrvatskoj–Bref,Tre
Orsi,Fissler,auSlovenijiSensodyn,SomatiSilan.
38
maj 2012 www.instore.rs
preporuka
aDEKvaTaN MaRKETING – KLjUČ USPEHa za PROIzvODE Sa OzNaKOM GEOGRafSKOG POREKLa
Prednost nad konkurencijom
Sertifikacija geografskog porekla zahteva kolektivni pristup, a kod
nas je u nadležnosti zavoda za intelektualnu svojinu i Ministrastva
poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede
autor: ana Martinović,
savetnica za komunikacije,
USaID agrobiznis projekat
U
Srbiji danas postoji 43 proizvoda
sa oznakom geografskog porekla, od kojih su 25 prehrambeni.
Neki od najpoznatijih proizvoda sa ovom
oznakom su: Leskovački ajvar, Futoški
kupus, Ariljska malina, Staroplaninski
kačkavalj, Homoljski med, Sremski kulem i Petrovska klobasa.
Osnovne karakteristike oznake
geografskog porekla:
• kolektivno pravo
• definisano geografsko područje
• specifični metodi proizvodnje koji se
vezuju za to geografsko područje
• specifične karakteristike proizvoda
koje su uslovljene geografskom sredinom u kojoj se on stvara, čime dobija
reputaciju
• specifične karakteristike koje razlikuju proizvod od svih drugih proizvoda
iste vrste
• reputacija
Izvor: Mirela Bošković, Zavod za intelektualnu
svojinu Republike Srbije. Prezentacija tokom
konferencije „Poreklo i tradicija” , 24. april 2012,
Beograd.
Oznakom geografskog porekla se potrošačima garantuje da je specifičnost proizvoda posledica jedinstvene kombinacije
lokalnih prirodnih resursa (klime, zemljišta, različitih životinjski vrsta ili biljnih
sorti) i tradicije, znanja i veština koje se
prenose generacijama. Ova oznaka, takođe, može da bude značajno marketinško
sredstvo koje svom korisniku ili proizvođaču garantuje prednost u odnosu na
konkurenciju – veću prepoznatljivost i
cenu. Osim toga, oznaka geografskog porekla ima i druge prednosti koje se odnose na očuvanje i zaštitu lokalne tradicije i
znanja u određenoj sredini. Samim tim,
oznaka geografskog porekla štiti prava
proizvođača u određenom geografskom
predelu i time im obezbeđuje jedinstvenu
priliku da se izdvoje iz konkurencije. Sertifikacija ove vrste u kombinaciji sa adekvatnom promocijom i marketingom na
lokalnom i međunarodnom nivou doprinose bržem i održivom razvoju seoskih
područja.
Specifične karakteristike ovih proizvoda su rezultat jedinstvenih prirodnih
osobenosti i tradicionalnog nasleđenog
načina proizvodnje, i samim tim reputacija proizvoda pripada stanovništvu
određene teritorije. Da bi se proizvod
sertifikovao važno je da proizvođači ili
udruženja, ustanove zajedničku recepturu ili proizvodnu metodu. U Srbiji,
zaštita oznake geografskog porekla je
u nadležnosti Zavoda za intelektualnu
svojinu i Ministrastva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede (za
poljoprivredno prehrambene proizvode)
gde se utvrđuje usklađenost proizvodnje
sa specifikacijom ili elaboratom proizvoda. Proces sertifikacije zastićenih oznaka
sprovodi jedno od devet sertifikacionih
tela ovlašćenih od strane Ministarstva
poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede.
Na globalnom nivou, tržište proizvoda sa
oznakom geografskog porekla je u stalnom porastu i ovo rastuće niše tržište
pruža velike šanse za naše proizvođače.
Međutim, sertifikacija, sama po sebi, nije
dovoljna da proizvođači obezbede veće
tržište za svoje proizvode u zemlji i u
inostranstvu. Izuzetno je važno da proizvođači zajedno definišu tržišne strategije i sprovode akcije kroz koje će se jačati
svest građana o tome šta ovakvi proizvodi
predstavljaju i kakav kvalitet podrazumevaju. Uz to, važno je konstantno raditi na
Da bi približili temu ove vrste sertifikacije u Srbiji, kao i potrebe za
adekvatnim marketingom i promociju, Agrobiznis projekat Američke
agencije za međunarodni razvoj i
konsultantska kuća SEEDEV, su u
aprilu u Beogradu održali konferenciju „Poreklo i tradicija“.
Tokom konferencije, poseban akcenat je stavljen na važnost efektnog
marketinga i promocije proizvoda
za geografskom oznakom porekla
tako da su prisutni imali priliku
da se upoznaju i sa marketinškom
praksom jedne od evropskih asocijacija - Švajcarskog „AOC-IGP“. Tom
prilikom, Susan Fric (Susan Fritz),
direktorka Američke agencije za
međunarodni razvoj (USAID), istakla je da osim bitne uloge državnih
institucija u sferi zastite i sertifikacije, udruženja proizvođača imaju
veliku odgovornost u informisanju
svojih članova, održavanju standarda i kvaliteta kao i u zajedničkoj
promociji i marketingu na nacionalnom i međunarodnom nivou.
marketingu i promociji ovakvih proizvoda u zemlji i svetu kroz adekvatnu prezentaciju na bitnim i prestižnim međunarodnim sajmovima prehrambene robe.
Zajednički pristup ovim aktivnostima,
kao što je slučaj u drugim zemljama sveta, najisplativiji je i jedino održiv. Osim
toga, konsultantska kuća SEEDEV već
određeno vreme radi sa udruženjima
proizvođača i relevantnim institucijama
kako bi se ubrzao i pojednostavio proces
zastite i upravljanja oznakama geografskog porekla u Srbiji.

Заштита интернет бренда у оба писма
Регистар националног интернет домена Србије подсећа да до 27.
јула 2012. власници интернет сајтова у Србији и дијаспори могу
да региструју и ћирилички .СРБ домен по повлашћеној цени и условима. Тог дана истиче право прече регистрације .СРБ домена
које важи само за власнике постојећих или новорегистрованих
.RS домена. После тог периода, ћириличке домене моћи ће да региструје свако ко жели, без обзира на то да ли поседује одређени
.RS домен или не.
Ћирилички интернет домен .СРБ је нови, други национални домен
Републике Србије, што значи да ће убудуће бити коришћен упоредо са постојећим .RS националним доменом. Практично гледано,
један исти интернет сајт моћи ће да буде видљив на обе адресе, и
.СРБ и .RS, уколико то његов власник жели и тако подеси свој сервер. Ако компанија или појединац желе да у потпуности заштите
свој назив на домаћем интернет простору, пожељно је да поседују и .RS и .СРБ домен, јер претраживачи као што је Google, у резултатима претраге дају равноправно листу сајтова са траженим
појмовима и на ћирилици и на латиници. Национални интернет
домен је ознака територијалне припадности и као такав изузетно је битан за дефинисање интернет идентитета свих који живе и
раде у Србији.
Пошто је скоро 40% корисника .RS домена практиковало да користи стране речи или скраћенице у својим називима домена,
појавио се проблем како да се такви називи »преведу« у ћирилицу. Нa пример, за домен »happyface.rs« биће системски понуђен
ћирилички назив »хаппшћљфаце.срб«, »хаппшћљфаче.срб« и
»хаппшћљфаће.срб«. Корисник домена има могућност да прихва-
ти један од тих назива или да одмах региструје »hepifejs.rs« и на
основу њега добије право да региструје »хепифејс.срб«. Може и
да сачека период слободне регистрације .СРБ домена и самостално региструје »хепифејс.срб«, ако буде још увек слободан. Ако то
уради у року од три месеца након истека периода права прече
регистрације, добиће га по повлашћеној цени, уз свој постојећи
домен »happyface.rs«.
Кључна предност .СРБ домена је то што је једини интернет домен
на свету који омогућава да се адресе сајтова пишу онако како се
и изговарају. Захваљујући особености српске ћирилице да једном
гласу одговара једно слово, адресе са .СРБ доменом ће се, за разлику од мноштва домена на енглеском алфабету, недвосмислено
изговарати управо онако како су и написане. Стога је и слоган кампање за популаризацију коришћења .СРБ домена »Линкуј као што
говориш!«. Постојање .СРБ домена је и остварење уставног права
грађана Србије да могу да користе званично писмо и за своје интернет домене. У време када се у развијеним земљама и право на
Интернет сматра за основно људско право, када и највеће земље
света брину о очувању националног идентитета кроз домене на
свом писму, Србија је међу првима направила корак ка успостављању домена на званичном националном писму.
Регистрација .СРБ домена за крајње кориснике (регистранте) обавља се преко овлашћених регистара (најчешће су то интернет
провајдери) који поседују овлашћење РНИДС-а.
Детаљне информације на сајту њњњ.срб
40
maj 2012 www.instore.rs
na mestu prodaje
Klasifikacija promocija (I deo)
S različitim ciljem
pred kupca
Promocije se mogu podeliti u: prodajne,
savetodavne, razvojne i povremene
Autor: Patrik Zupančič,
vlasnik i direktor, Promo.Fil
Prodajne promocije
Prodajne promocije su namenjene prvenstveno za unapređenje prodaje na prodajnom
mestu. Tako je glavni cilj
ovakvih promocija povećanje
prodaje postojećih proizvoda
na tržištu.
Obično se prodajne promocije upotrebljavaju kao dodatna podrška za promotvne
aktivnosti. Na prodajnim
promocijama promoteri podsete potrošače na kupovinu
određenog proizvoda, ili ih
obaveste na koju posebnu
povoljnost da obrate pažnju
(npr. akcijska cena, posebna
ponuda, promocijsko pakovanje, dodatno nagrađivanje za kupovinu i slično), ih
ih podstaknu na količinsko
veću kupovinu (akcije, kuponi, vraćanje gotovine...), ili na
kupovinu komplementarnih
proizvoda. Jedan od ciljeva
prodajnih promocija je da zadrže trenutne korisnike proizvoda i privuku nove kupce,
pa i korisnike konkurentskih
proizvoda (pokloni i nagrade
stalnim korisnicima i slično).
Prodajne promocije predstavljaju proizvod ciljanom potrošaču mnogo bolje od oglašavanja u medijima. Naime, fizička
prezentacija uživo, a pogotovo degustacija, uvjerljivije su
od bilo kog oglašavanja. Kad
pričamo o promocijama, pričamo o direktnom unapređenju prodaje i uspostavljanju
ličnog kontakta promotera sa
krajnjim potrošačem. Na taj
način uspostavljamo poverenje, pa već smo vrlo blizu završetku prodaje.
Prodajne promocije su vrlo
ciljano usmerene i fokusirane
povećanoj prodaji samo određenog proizvoda ili usluge.
Zato je jedan od najvažnijih
kriterijuma uspešnosti tih
promocija prodajni rezultat.
Kako dostići veću prodaju:
-
trenutnim korisniku proizvoda prodati više (veću
količinu, komplementarni
proizvod ili usluga)
- dobiti nove korisnike:
• k oji do sada još nisu kupovali takve proizvode
• k oji su do sada kupovali
konkurentske proizvode
Zato prodajne rezultate ili
uspešnost promocija najčešće
merimo tako da:
NAČIN MERENJA
USPEŠNOSTI
IZRAŽENO U:
USPEŠNA PROMOCIJA
uporedimo rezultate sa
postavljenim ciljevima
prodaje
indeks prodaje
u poređenju s
postavljenim ciljevima
indeks iznad 100,
ako su ciljevi realno
postavljeni
uporedimo podatke o
prodaji pre promocije,
tokom promocije i posle
promocije
indeks prodaje u
poređenju s prodajom
pre i posle promocije
kod vrlo dobro
prodajnih proizvoda
indeks iznad 100 (npr.
150), a kod lošijih u
višekratnicima (npr.
5-10 puta više)
merimo i prodaju
komplementarnih
proizvoda ili usluga
postotak dodatne
prodaje u poređenju
s prodajom osnovnog
proizvoda
iskustva kažu, da sve
što je više od 15-20%
merimo broj novih
korisnika, koji takve
proizvoda još nisu
kupovali
apsolutni broj, a možda
i izraženo u postotku
svih odgovorenih
vrlo različito, u
zavisnosti od doba
proizvoda na tržištu
i prosečne prodajne
uspešnosti
merimo broj novih
korisnika, koji su
do sada kupovali
konkurentske
proizvode
apsolutni broj, a možda
i izraženo u postotku
svih odgovorenih
korisnika
broj trenutnih i novih
korisnika treba da
bude veći od trenutnog
tržišnog udela
Pošto prodajne promocije podrazumevaju obavaljanje kupovine, uglavnom se sprovode
samo na prodajnim mestima,
na kojima se preko kase može
izvršiti kupovina. To su, znači,
uglavnom zatvorene zgrade ili
prostori kao na primer - trgovine, benzinske pumpe, kiosci,
restorani i barovi...
maj 2012 www.instore.rs
Promocije se mogu sprovoditi
i izvan takvih zatvorenih lokacija, ali onda mehanika promocije treba da bude takva da
potrošača motiviše, da nakon
same prezentacije ipak napravi i kupovinu proizvoda koji
je promovisan – na primer, na
način da nagradu za obavljenu
kupovinu potrošač dobije tek
nakon stvarno obavljene kupovine sa dokazom o kupovini
(uz račun, na prime).
Savetodavne promocije
Savetodavne promocije bi
mogli klasifikovati kao prodajne promocije, s tom razlikom
da su manje ciljano usmerene
ili fokusirane na prodaju samo
određenog proizvoda ili usluge, nego imaju za cilj, pre svega, da posavetuju potrošača
pri kupovini ili mu pomognu
da što bolje zadovolji svoje želje i potrebe.
odnosu sa konkurentske,
- novostima unutar određene
kategorije proizvoda,
- pravilnoj upotrebi proizvoda za dostizanje što boljih
rezultata,
- pravilnom skladištenju proizvoda
Jedan od najvažnijih kriterijuma uspešnosti savetodavnih
promocija je prodajni rezultat, ali je često osim toga važno i zadovoljstvo potrošača sa
savetovanjem. Savetovanje na
prodajnom mestu je, naime,
jedinstvena dodatna vrednost
koju trgovac može kroz ovu
vrstu promocije da ponudi
svojim potrošačima.
Pošto su savetodavne promocije manje ciljano usmerene
ili fokusirane na prodaju samo
određenog proizvoda ili usluge, nego imaju za cilj, pre svega, da savetuju potrošače pri
kupovini ili im pomognu da
odabere pravi proizvod unutar velikog broja proizvoda
na prodajnim policama. Tako
se ove promocije, uglavnom
sprovode uz prodajne police,
često bez promocijskih pulteva, jer bi trebalo da se promoter kreće između trgovačkih
polica i zajedno sa potrošačima nađe, za njih, najprimereniji proizvod.
Razvojne promocije
Razvojne promocije su namenjene prvenstveno:
-
testiranju novog proizvoda
pre lansiranja na tržište
-
upoznavanju kupovnih navika potrošača, njihovih mišljenja, ukusa, želja
-
uvođenju novog proizvoda
na tržište – prvi odzivi potrošača, prvi prodajni rezultati
Razvojnih promocija, koje bi
preduzeća trebalo da upotrebljavaju kao test promocije
proizvoda još pre samog lansiranja na tržište, je relativno
malo, ili su često sprovođene
na manjim teritorijama i u
kontrolisanim uslovima.
Stoga preduzeća radije upotrebljavaju
kombinacije
prodajnih ili savetodavnih
promocija sa razvojnim promocijama. Znači da za vreme
sprovođenja prodajne ili savetodavne promocije, promoteri
sprovode i kratku anketu, kroz
koju dolaze do novih saznanja
o kupovnim navikama potrošača, o njihovim mišljenjima,
željama, potrebama. Na temelju tih informacija i saznanja donose odluke o daljem
razvoju proizvoda ili usluge.
Razvojne promocije se često
41
upotrebljavaju kod uvođenja
novog proizvoda na tržište,
jer proizvođači žele da što pre
dobiju prve povratne informacije o tome kakve su ocene potrošača o novom proizvodu. Tako je moguće da na
vreme saznaju ukoliko bi bilo
potrebno da bilo šta prilagode
u marketinškom ili komercijalnom pristupu, komunikaciji
s potrošačima, možda čak i
kod samog proizvoda ili njegove ambalaže.
Povremene promocije
Povremene promocije su namenjene prvenstveno jačanju prepoznatljivosti robne
marke, proizvoda ili usluge i
organiziju se, uglavnom, za
potrebe promocijske podrške
raznim internim i eksternim
događajima (sajmovi, otvaranja, godišnjice, događaji...).
Primeri povremenih promocija su:
- uzorkovanje (sampling),
- degustacije i banketi,
- prezentacije proizvoda,
- prezentacije usluga.
Na tim promocijama se ne
događa direktna prodaja, ali
ipak je njihov konačni cilj jačanje ugleda i prepoznatljivosti robne marke, proizvoda ili
usluge, pa naravno, na kraju, i
buduća prodaja.
Zadatak promotera je da
identifikuje kakve su želje
potrošača, njegove potrebe
ili kakvi su problemi koje želi
da reši. I na temelju tih nalaza promoter mu savetuje koji
proizvod ili usluga bi mogli
najbolje da zadovolje njegove
želje i potrebe i najbolje reše
njegove probleme.
Cilj savetodavnih promocija
je često i edukacija - obrazovanje potrošača, na primer o:
- proizvodima i uslugama koje
su dostupne,
-
koristima koje proizvodi
nude potrošačima,
-
prednostima proizvoda u
Kontakt:
PROMO.FIL d.o.o.
Ulica grada Vukovara 269D,
10000 Zagreb, Hrvatska
E-mail: [email protected];
[email protected]
www.promo-fil.com/hr
42
maj 2012 www.instore.rs
na mestu prodaje - predstavljamo
Odgovori na izazove marketinga u maloprodaji
Budite „vidljivi”
POPAI predstavlja pravo mesto za učenje i sticanje obrazovanja i ideja koje sutra mogu pospešiti
marketinške performanse svake „zajednice“ koja ih koristi
Priredila: Una Milićević
POPAI
(The Point of
Purchase Advertising International) je međunarodna trgovinska
asocijacija za marketing u maloprodajnoj
industriji. Prošle godine proslavila
je 75-godišnjicu svog postojanja sa
više od 1.700 članova – proizvođača,
trgovaca, kao i marketinških agencija sa
6 kontinenata iz više od 45 zemalja sveta.
Orijentisana na marketinška znanja
za maloprodajnu industriju, POPAI
predstavlja pravo mesto za učenje i
sticanje obrazovanja i ideja koje sutra
mogu pospešiti marketinške performanse
svake „zajednice“ koja ih koristi.
Ova asocijacija je zapravo posvećena
tome da svim svojim članovima pomogne da prošire znanja u marketinškoj
sferi, kroz razna istraživanja, trgovačke
forume, networking i zakonodavne napore. Osim toga, POPAI predstavlja mesto
susreta za više od 80.000 marketing-profesionalaca u sferi maloprodaje sa cele
planete, gde mogu da razmene svoja iskustva. Proizvođači, maloprodavci, stručnjaci za brend marketing, predstavnici
advertajzing agencija i eksperti iz ostalih
propratnih sektora razmenjuju znanje i
informacije na portalu popai.com. Članovi asocijacije mogu da traže na ovim
stranama rešenja od njihovih kolega, kao
i da ponude svoje uvide o određenim pitanjima i izazovima marketinga u maloprodaji. Članovi ove najstarije neprofitne
trgovinske asocijacije koriste sva saznanja
koja ona prenosi kako bi postali uspešniji.
Popai.com je postao mesto centralne
razmene informacija u marketinškom
svetu maloprodajne zajednice. Svaki POPAI član ima mogućnost da kontaktira
svoje kolege iz neke druge zemlje i čuje
njihovo mišljenje o određenim temama,
porazgovara sa istomišljenicima i podeli svoje stavove sa njima. Komunikacija
među njima se odvija kroz blogove, webinare, poruke na tablama, POPAI Job
Banku.
Jedna od mnogobrojnih aktivnosti ove
asocijacije je i dodela nagrada. POPAI
Awards Contest 2012 održan je ove godine od 27. do 29. marta u Parizu, a Gala
veče dodele nagrada biće upriličeno 14.
juna. POPAI nagrađuje najbolja rešenja
iz oblasti POS advertajzinga, digitalnih
medija, komercijalne arhitekture i Shopfitting-a. Učešće na ovom prestižnom
takmičenju doprinosi učesnicima da izgrade renome i pozicioniraju sebe i svoje
klijente u svetu marketinga i POS-a. Na
slikama su neki od prošlogodišnjih nagrađenih radova.

POPAI Awards Contest 2012.
• Ukupan broj učesnika: 15. 800
• Međunarodni posetioci: sa 66
različitih tržišta.
• Top deset zemalja: Belgija,
Španija, Italija, Finska, UK, Rusija,
Švajcarska, Nemačka, Poljska i Tunis
• Tipologija posetilaca: 49% su top
menadžeri (donosioci odluka)
• 224 izlagača: 22% međunarodnih, a
46% je prvi put izlagalo
• Više od 1.500 prisutnih je posetilo
24 različite konferencije i radionice
• Blizu 5.000 ljudi je posetilo POPAI
Awords Paris
44
maj 2012 www.instore.rs
prodaja
Način za održavanje visokih performansi prodajnih timova (II deo)
Pravi pristup prodaji
Svaki kupac reaguje na ponuđeni prodajni pristup u skladu sa svojim
potrebama. U zavisnosti od nivoa razvijenosti grupe kupaca i njihovih
potreba, prodajna organizacija koristi klasičan pristup, koncept
profesionalne prodaje ili koncept prodaje
Autor: Aleksandar Simić,
vlasnik, Alex Consulting;
konsultant, BTL Merchandising
nizacije, koja treba da bude u
skladu sa potrebama kanala
prodaje i kupaca koji ih vode i
menjaju. Da podsetimo, s obzirom na to da kanale prodaje
kontrolišu naši kupci, potrebno je da odgovorimo na sledeća pitanja:
- O čemu naši kupci najviše brinu i koje su ključne
osobe koje donose odluke?
U
-
Koji nivo ekspertize treba da poseduju prodajni
predstavnici?
prethodnom broju
objasnili smo da
pravilno razumevanje organizacije
tržišta vodi ka pravilnoj postavci prodajne orga-
-
Kako prodaja treba da
bude organizovana i vođena?
- Kako da pravilno odredimo veličinu prodajne organizacije?
Proces dobijanja odgovora na
ova pitanja može se opisati
kroz sledeća dva koraka izgradnje:
I Izgradnja profila ciljanih kupaca (koji smo detaljno opisali
u prethodnom broju)
II Definisanje potrebnog pristupa i vrstu specijalizacije
prodaje
Ako posmatramo aspekt izvršenja, ovo je najkritičniji korak u kreiranju prilagodljive
prodajne organizacije. Svaki
kupac reaguje na ponuđeni
prodajni pristup u skladu sa
svojim potrebama.
Potrebe prodavaca nastaju pre
svega u sferi njihovih napora
da usluže svoje klijente i potrošače. Njihov pristup prema
tim naporima povlači i odgovarajući servis prodajne službe
dobavljača koji treba da im u
tome pomogne.
U praksi se uglavnom pojavljuju tri pristupa:
1. Klasičan pristup – prodati
što više proizvoda iz asortimana koristeći pri tome
najprodavanije proizvode
kao mamac, a promotivne
pakete kao sredstvo za dostizanje volumena (sell-in).
2. Profesionalna prodaja –
jasno definisan asortiman
po kanalu prodaje (obave-
MATRIČNA ORGANIZACIJA
Sales & Marketing Manager
National Sales Manager
East Sales Manager
Trade marketing Manager
West Sales Manager
KA Supervisor
Marketing Manager
Channel Manager
Brand Managers
Category Manager
R&D Manager
KA Supervisor
FMC Supervisor
Promotions Manager
FMC Supervisor
Pre-Sellers MIlk, Juices
Pre-Sellers MIlk, Juice
Pre-Seller Coffee
ICM Supervisor
Pre-Seller Coffee
ICM Supervisor
Pre-Sellers MIlk, Juices
Pre-Sellers MIlk, Juices
Pre-Seller Coffee
Pre-Seller Coffee
maj 2012 www.instore.rs
45
Prodajne veštine
Dakle, prodajni pristup je odabran i definisana je potrebna
specijalizacija. Koje veštine prodajni predstavnici treba da
imaju? Ko će da ih tome nauči? Kada? Koliko je potrebno
vremena za to?
A) Loš scenario
zni i preporučeni), profit
story kao sredstvo motivacije i merchandising kao alat
za upravljanje zalihama i
sell-out prodajom.
3. Prodaja koncepta – savetodavna uloga prodavca
koji prilagođava svoju ponudu ciljnoj grupi kupca
(njegovih potrošača), predlaže promotivni miks za
celu kategoriju kao i srodne
kategorije, uči kupca kako
da privuče klijente da dolaze češće i kupuju više, a
uz sve to deli podatke bitne
za donošenje odluka. Takođe nudi alate za jačanje
likvidnosti i finansijsku stabilnost.
U zavisnosti od nivoa razvijenosti grupe kupaca i njihovih potreba, prodajna organizacija koristi jedan od ovih
koncepta ili ih kombinuje.
Napomena: Naravno postoje
kupci na koje je teško primenljiv bilo koji koncept jer njihov
poslovni cilj nije zadovoljenje
potreba njihovih kupaca već
samo profit i isključivo profit.
Takvim kupcima možete do
besvesti pričati o trendovima
u kategoriji, oni će vas svake
godine samo pitati za još bolje
komercijalne uslove. Za takve
slučajeve nema pomoći, nađite alternativne kanale prodaje
ili nadoknadite prodaju preko
drugih kupaca.
Pored potreba kupaca važan
faktor je i tržišna pozicija
brendova koji se prodaju. Ako
prodajete liderske proizvode
ne treba mnogo da ubeđujete kupca šta će mu značiti
vaš proizvod za njegov biznis.
Mnogi čak to zloupotreblja-
vaju, pa umesto da koriste
naprednije pristupe prodaji
ucenjuju kupce tzv. „vezanom
prodajom“.
Specijalizacija prodajnih
predstavnika
Da bi prodajna organizacija
primenjivala neki od navedenih pristupa, postavlja se
pitanje nivoa specijalizacije
prodajnih predstavnika.
1. Ako je asortiman složen i
zahteva posebna stručna
znanja onda se i pravi specijalizacija na prodajne linije proizvoda unutar prodajne organizacije (hrana,
lična higijena, lekovi, odeća,
home care i sl.).
2. Ako su potrebe kupaca složenije i specifične onda se
vrši specijalizacija po vrsti kupaca i kanala prodaje koji oni pokrivaju (Key
Accounts, HORECA kupci,
veleprodaje i distributeri,
tenderski kupci i sl.).
3. Ako je prodajni proces kod
kupaca složen onda se specijalizacija vrši po delovima prodajnog procesa
(Key account management,
Category
management,
Merchandising).
Kontakt:
BTL Agencija
Partizanske Avijacije 14,
Beograd
e-mail: [email protected]
tel/fax: +381112280793,
+381112280797
Web: www.btl.co.rs
Merchandising servis: [email protected]
Kada dođe do ozbiljnih prepreka, kompanije ili neće da prevaziđu ili jednostavno nemaju dovoljno kapaciteta i resursa da konsoliduju svoje prodajne timove. U tim trenucima
prvo što, najčešće, urade jeste da prestanu da investiraju
u prodajnu silu. Vreme ekonomske krize je učinilo da one
kompanije koje su imale dominantan sell-in pristup (kako
što više „natrpati“ kupca) sa postojećim prodajnim kadrom
i njihovim neunapređenim znanjem ne mogu da odgovore
na nove potrebe kupaca. Klasični treninzi kao što su Koraci
prodaje, Veštine pregovaranja i sl. nemaju više takav rezultat jer kupce zbog pada tražnje mnogo više zanima kako će
nešto prodati, a ne kako će kupiti. Ako prodajni predstavnici ne umeju da objasne kupcima pokretače tražnje za njihovim proizvodima, mogu da „verglaju“ korake prodaje do
prekosutra, neće uspeti da reše ni jednu primedbu kupaca,
a samim tim i da ostvare održivu prodaju u kontinuitetu.
Da bi ostvarile prodaju i odobrovoljili kupce, takve firme
tvrdoglavo forsiraju isti pristup pojačavajući ga ogromnim
popustima na svojim proizvodima. Pošto to posmatraju i njihove konkurentske firme onda i one nude još veće popuste
pa se kao rezultat toga formira nova vrsta potrošača koji kupuju samo na akcijama. Ni to nije dovoljno takvim kompanijama već idu korak dalje pa određenoj grupi kupaca (Key
Accounts) daju još bolje uslove i time izazivaju sukob interesa u kanalima prodaje koji dovodi do toga da manji kupci
jednostavno izbace njihovu kategoriju iz svog biznisa jer su
potrošači istrenirani da je kupuju u trgovačkim lancima i to
samo na akciji. Kao šlag na tortu je trenutak kada trgovački
lanci uvedu PL u njihove kategorije onda nastupa krah.
Koliko kompaniju košta ovakav pristup? Koliko su smanjili svoju profitabilnost, poverenje kupaca i izgubili tržišno
učešće? Ko je kriv za ovo?
Pa naravno, nije kriv top-menadžment, već „nesposobni“
prodavci. I šta onda? Kreće besomučno menjanje prodavaca
dok se prodajna organizacija ne pretvori u železničku stanicu.
B) Dobar scenario
Firma je prepoznala nove potrebe tržišta. Pošto u kontinuitetu radi na usavršavanju svojih prodajnih predstavnika, u
vreme krize pojačava ulaganje u obuku i trening novih veština, jer lako je veslati na mirnoj reci; kada dođu nemirne
vode i oluja, potrebna su nova znanja. Napore treba usmeriti ka sticanju znanja u četiri oblasti: shopper menadžmenta, channel menadžmenta, channel merchandisinga i
operativnog marketinga. Kritična oblast za uspeh je upravo
operativna izvrsnost koja razdvaja uspešne od neuspešnih.
Prodajni predstavnici moraju da razumeju zašto nešto rade,
koliko to košta firmu i kako da budu efikasni u implementaciji marketinških inicijativa. Svrha postojanja prodaje da
doda novu vrednost u procesu stvaranja vrednosti za potrošača i trgovaca.
46
maj 2012 www.instore.rs
category management
POSAO ZA TOP MENADŽMENT U KOMPANIJAMA
Definisanje uloge
kategorije proizvoda
Pri određivanju ove uloge može se poći od potrošačevog ugla gledanja, kao i od ugla gledanja maloprodavca, ali to nije proizvoljno-subjektivan proces
Autor: Darko Vaselić, Business
Development Manager, BiH, Makedonija,
Albanija i Kosovo, Johnson&Johnson
analizom kategorija, na osnovu čega se
dobijaju četiri vrste uloga:
• destinacijska/odredišna
• rutinska/preferirana
• povremena/sezonska
• uloga pogodnosti/prigodna.
O
dređivanje uloge kategorije
proizvoda je posao top menadžmenta maloprodajnih kompanija. To nije proizvoljno-subjektivan proces, te se stoga u
njegovom sprovođenju koriste sledeći
instrumenti i alati: analiza potrošačke
korpe, analiza frekvencije potrošačkih
kupovina, podaci iz panela domaćinstava,
podaci sa mesta prodaje, analize uticaja
sezone, analize udela na tržištu, nezadovoljene tražnje, finansijske analize, itd.
Takođe, za određivanje uloga pojedinih
kategorija se kontaktiraju priozvođači/
dobavljači, zato što oni poseduju ekspertizu svojih kategorija i u mogućnosti su
da daju kvalitetne inpute u procesu određivanja uloga pojedinih kategorija.
Destinacijska/odredišna uloga kategorije
bi trebalo: da pravi najčvršću vezu maloprodavca i potrošača, kao i da postavi
standarde potrošačkog zadovoljstva/satisfakcije, prodaje, tržišnog udela, nivoa
usluga i upravljanja troškovima. Po datoj
kategoriji/kategorijama maloprodavac
treba da bude prepoznatljiv u očima potrošača i to bi trebalo da budu kategorije
zbog kojih potrošači biraju određeni maloprodajni objekat. Ovim kategorijama
nastoji se postići diferenciranost u odnosu na konkurenciju i izgradnja tržišnog liderstva u navedenim kategorijama.
Osnovne karakteristike tih kategorija su:
veliki obim prodaje, visoka penetracija,
velika frekvencija kupovine i mogućnost
diferenciranja. Zanimljivo je da baš ove
kategorije Wall-Mart koristi za nešto
više maržiranje, dok ostali veći prodavci
u maloprodaji ne koriste ovu praksu.
Ugao gledanja potrošača
Rutinska/preferirana uloga kategorije je
ona putem koje maloprodavac želi da
bude preferiran pri kupovini proizvoda iz te kategorije. Ono što on treba sa
svoje strane da učini jeste da isporučuje
konzistentnu i konkurentnu vrednost
krajnjim potrošačima. Takođe, kategorije sa navedenom ulogom bi trebalo da
daju glavni doprinos generisanju imidža
maloprodavca, cash flow i profit. Osnovne
karakteristike ovih kategorija su: visok ili
umeren obim prodaje, visoka frekvencija
kupovina i visoka penetracija.
Iz potrošačevog ugla gledanja, uloge kategorija se najčešće određuju unakrsnom
Povremena/sezonska uloga kategorije je
ona kojoj nije prevashodan cilj generi-
sanje finansijskih pokazatelja, nego privlačenje potrošača koji žele da kupe sezonske proizvode. S obzirom na to da se
takvi proizvodi tokom sezone prodaju na
mnogim mestima, ostvarivanje visokih
marži je nemoguće. Međutim, budući da
postoji visoka potražnja, a često i visoka
frekvencija kupovina, vrlo lako se, putem
ovih kategorija, privlače potrošači. Navedenom cilju svakako doprinose česte
promocije. Međutim, ako je u nekoj geografskoj regiji očito da je potrebno kategoriji dati sezonsku ulogu, u drugoj geografskoj regiji to može biti preferirana
ili destinacijska kategorija. Karakteristike
date kategorije su: sezonska prodaja, prosečna penetracija i sezonska frekvencija
kupovina.
Uloga pogodnosti/prigodna je namenjena
za kategorije koje nude potrošačima povoljan odnos uloženo–dobijeno, te tako
grade imidž kompletne ponude maloprodavca i utiču na poboljšanje prosečne
marže. Karakteristike ove kategorije su:
prosečan obim prodaje, prosečna penetracija i mala frekvencija kupovina.
Budući da svaka od ovih uloga zahteva
različit iznos resursa, neophodno je napraviti pravilan odabir uloga za svaku
kategoriju u kojoj maloprodavac posluje.
Preporuke o podeli uloga među kategorijama sa kojima posluje maloprodavac
su različite, a postoje dva različita pristupa ovom pitanju (slika 1). Uočljivo je da
ECR pristup, za razliku od Blattberg-Fox
pristupa, naglašava rutinsku ulogu kategorija proizvoda.
Ugao gledanja maloprodavca
Moguća je podela kategorija i prema
viđenju maloprodavca. Pomenuta podela može biti izvedena prema kvadratnoj
portfolio analizi i matrici uloga kategorija (slika 2).
maj 2012 www.instore.rs
Uloga
47
Procenat kategorija
Prema Blattbergu i Foxu
Prema ECR Europe
Odredišna
10-30%
5-7%
Rutinska
10-25%
55-60%
Sezonska/povremena
25-40%
15-20%
Pogodnost
25-40%
15-20%
Slika 1: Predloženi raspored uloga kategorije
Praktična primena
Radi praktičnog osvrta na kategoriju
intimne higijene, krenućemo od podele
kategorija iz ugla potrošača, prihvatajući podelu kategorija na osnovu unakrsne
analize. Ako smo u poziciji da biramo
između četiri vrste uloga (destinacijska,
rutinska, povremena i uloga pogodnosti), u slučaju kategorije intimne higijene,
shodno prethodno iznesenom, razumno
je birati između prve dve kategorije i to
zbog visokog obima prodaje, visoke penetracije i visoke frekvencije kupovine.
Ipak, pre odluke trebalo bi razmotriti još
dve stvari: da li se putem navedene kategorije može ostvariti diferencijacija (ako
kategorija dobije destinacijsku ulogu), te
koliko je ova uloga zahtevna po pitanju
resursa maloprodajnog lanca.
Tržišno učešće maloprodavca
Ako se razmatra diferencijacija, onda
treba poći iz ugla žena-potrošača datih
proizvoda. Potrebno je razmotriti kako
žene percipiraju tu kategoriju proizvoda
i koliko joj važnosti pridaju, lojalnost u
toj kategoriji, kao i način na koji kupuju.
S obzirom na to da se radi o proizvodima za intimnu upotrebu, svakako da će
sve žene izuzetno voditi računa o proizvodima koje koriste. Iz toga proizilazi i
visoka lojalnost pojedinim proizvodima
i brendovima iz ove kategorije. Ako je
lojalnost prema pojedinim proizvodima
date kategorije veća nego lojalnost prema maloprodajnom lancu, onda proizilazi da će maloprodavac biti na gubitku
u slučaju da ne ispunjava očekivanja žena
kao potrošača. Na osnovu ovoga se može
zaključiti da se diferencijacija postiže zahvaljujući prirodi i nameni proizvoda, te
važnosti koja se pridaje ovim proizvodima.
Navedena konstatacija, da je moguće
Spavači
Pobednici
– Identifikuj ključne proizvode u kategoriji
– Nastavi akutelnu politiku
– Eliminiši proizvode koji se slabo prodaju
– Budi spreman za uvođenje novih proizvoda
– Daj više prostora proizvodima koji se više
prodaju
– Povećaj promotivnu podršku
– Nedovoljno promovisanje u odnosu na
tržišni prosek
–M
inimiziraj operativne probleme, poput
nestale robe
– Optimizuj marketing miks i DPP
– Uskladi promocije sa pobednicima
– Optimizuj marketing miks i DPP
Pod znakom pitanja
Šanse
– Ograniči miks proizvoda na ključni asortiman i eliminiši marginalne proizvode
– Uskladi marketing miks sa trendovima
– Proveri povećanje cena
–D
a li držimo sve dobro prodavane proizvode?
– Nedovoljno promovisanje u odnosu na
tržište
–U
napredi cenovni imidž putem niskih cena
za ključne proizvode
– Minimiziraj prostor na policama na nivou
kategorije
–M
aksimalizuj prostor na policama na nivou
kategorije
– Prepusti logistički i operativni rad drugima
–D
aj promotivnu podršku ključnim artiklima,
posebno onim s većom maržom
Rast tržišta
Slika 2. Moguće alokacije shodno šansama kategorija
ostvariti diferencijaciju, pomaže da se
sagleda zahtevnost kategorije intimne
higijene sa stanovišta resursa maloprodavca. Ako se uđe u bilo koji hipermarket
ili supermarket, videće se da je kategoriji
intimne higijene dodeljeno nekoliko metara polica sa više vertikalnih nivoa. Takođe, lako se uočava da su proizvodi iz
ove kategorije prilično malih gabarita, i
da na policama zauzimaju relativno malo
prostora, kao i u skladištima. Takođe,
nema potrebe za prečestim dopunjavanjem police, a i oštećenja proizvoda su
minimalna. Isticanje rokova gotovo da
ne postoji, jer se oni mere godinama, a
frekvencija kupovina je velika. Isto tako,
ne postoji potreba za dodatnim rashlađivanjem ili zagrevanjem. Iz svega ovoga se
zaključuje da kategorija intimne higijene
ne zahteva preveliko angažovanje resursa
maloprodajnih preduzeća.
Zbog svih prethodno navedenih razloga
svrsishodno je razmotriti da se kategoriji intimne higijene dodeli destinacijska
uloga, što na kraju ipak zavisi od više
konkretnih parametara.
Literatura:
Bogetić P. Z.: „Menadžment kategorije proizvoda“, Data status, Beograd, 2007.
Switching
and
Loyalty
study,
Johnson&Johnson Purchase Observation
study, 2001.
48
maj 2012 www.instore.rs
istraživanje
Mediana je, u saradnji sa inostranim partnerima, definisala indeks koji pokazuje
Nivo korišćenja novih
tehnologija
Obilje novih digitalnih medija i digitalnih uređaja omogućava potrošačima/korisnicima brojne opcije za
aktivno traženje informacija o proizvodima i uslugama, i suštinski menja osnovne elemente u ponašanju
potrošača. iPhone, internet putem mobilnog telefona, digitalna televizija, tablet-računari... postaju deo
svakodnevice
Autor: Mediana, www.medianagroup.net
60
48
40
Hrvatska
Slovenija
Srbija
DAI
P
otrošači danas imaju ulogu i kao
prodavci na eBay-u i kao medijski producenti na YouTube-u a
takođe i kao autori na Wikipediji.
Potrošačima više nije potreban
računar kod kuće da bi bili aktivni. Uz pomoć pametnih mobilnih telefona i prenosnih računara razmena informacija u realnom vremenu postala je sastavni element
ponašanja potrošača bilo gde i bilo kada.
Kada posmatramo ovaj prosek sa stanovišta korisnika pojedinih brendova, možemo sagledati kakav je potencijal u korišćenju digitalnih medija u medija-miksu.
Veći stepen usvajanja novih tehnologija
od strane potrošača jedne kompanije
omogućava toj kompaniji izgradnju i
održavanje odnosa sa znatno većim brojem potrošača. Takođe omogućava joj i
najefikasniji način prikupljanja i analiziranja sve složenijih podataka o ponašanju
potrošača u procesu kupovine i njihovim
ličnim karakteristikama, kao i veće prilagođavanje proizvoda, usluga i marketinških poruka.
Na primeru ispod možemo videti prosečnu penetraciju posedovanja/korišćenja
digitalnih uređaja/medija, među konzumentima tri brenda na tržištu Hrvatske.
Konzumenti Jane su u najvećem procentu usvojili nove tehnologije , pa se samim
tim vlasniku ovog brenda nude najveće
mogućnosti u korišćenju potencijala digitalnih medija.
Digital Advancement Index (DAI)
meri prosečnu penetraciju posedovanja/korišćenja šest digitalnih uređaja/
medija i na taj način nam pokazuje
stepen u kome jedno društvo ili jedan
segment stanovništva usvaja novetehnologije.
Posmatrano na nivou država, Slovenija je
prema stepenu usvajanja novih tehnologija lider u regionu. Upotreba interneta
u ukupnoj populaciji, korišćenje široko
pojasnih (broadband) servisa, mobilnih
medija i korišćenje nekih digitalnih uređaja, najpribližniji su evropskom proseku. U Hrvatskoj je taj prosek niži i na
nivou je od DAI = 48 dok je u Srbijion na
nivou od DAI = 40.
DAI = 52,9
DAI = 56,6
DAI = 48,6
maj 2012 www.instore.rs
49
Takođe, posmatrajući ovaj prosek na nivou konzumenata jednog brenda, ali na
različitim tržištima, možemo da sagledamo njihovu „tehnološku edukovanost“
Srbija
DAI = 57,2
Slovenija
DAI = 76,8
Hrvatska
DAI = 63.1
što nam može poslužiti kao jedan od pokazatelja opravdanosti obima ulaganja u
digitalne medije u pojedinim tržištima.
Iz perspektive potrošača, krajnji cilj di-
gitalizacije medija je razvoj novih medijskih servisa koji će nas iz ere masovnih
medija dovesti u eru individualizovanih
medija i ličnog izbora.

50
maj 2012 www.instore.rs
nove tehnologije
ELEKTRONSKI PROCESI U LaNCIMa SNaBDEvaNja
Da se izbegne “usko grlo”
U zemljama regiona, EDI je još uvek u razvoju. Najviše je razvijen u Sloveniji i Hrvatskoj, a
zatim sledi Srbija. Makedonija i BIH su na početku razmene EDI poruka
autor: Božidar Bajsič
direktor prodaje, Panteon Group®
P
rilikom standardne
razmene informacija
u lancu snabdevanja
najčešće se koristi papir, fax ili e-mail (čitljivi format PDF, DOC, XLS,
..), jer je potrebno te informacije, na strani prijema, ponovo
ručno uneti u računar. Tako su
ti klasični procesi naručivanja
i dopreme obično svedeni na
neki minimalno potrebni obim
podataka, da bi se tako smanjio
ručni rad sa unošenjem u računar. Iz tog razloga se, u smislu
veće efikasnosti, najčešće koristi sledeći način:
- Naručivanje: obično ide putem faxa, maila, trgovačkih
putnika, telefona, .. do dobavljača, koji mora informacije na neki način da unese u
svoj sistem
- Doprema artikla: obično dobavljač odštampa dokumente
otpremnica/račun, koja je
kombinacija logističke otpremnice i finansijskog računa
kako bi se smanjio potrebni
ručni rad, i te dokumente dopremi sa artiklima do kupca
- Prijem artikla kod kupca:
kupac prima artikle prebrojavanjem i unošenjem informacija u svoj sistem ručno ili
čitačima
- Obrada razlika: naprave se
zapisnici i šalju knjižna odobrenja ili terećenja
- Fakturisanje: ručno se pregledavaju količine, cene i
ostale informacije, pa se vrši
likvidatura; često se koriste
i sabirni računi, kako bi ih
bilo manje.
Ako trgovinski lanac i njegovi
dobavljači, distributeri, logistički partneri i proizvođači
pređu na elektronsku razmenu
informacija u lancu snabdevanja, takva manualna obrada informacija više nije “usko grlo”.
Zbog toga se može u kratkom
vremenu preneti više informacija i to direktno iz informacionog sistema (IS) kupca
u IS dobavljača i dalje prema
njegovim partnerima u lancu
snabdevanja i obrnuto. Idealna
bi bila sinhronizacija podataka
u realnom vremenu u čitavom
lancu snabdevanja.
Klasični proces
snabdevanja preko EDI-ja
Možemo ga prikazati u tri koraka:
- Naručivanje – gde se šalju
informacije o potrebama ili
narudžbinama za dopremu
artikala
- Dopunjavanje – robni tok
dopreme artikla i informacija
o njima
- Fakturisanje – obračun dopremljenih artikala: razmena
i arhiviranje informacija
U elektronskoj razmeni informacija mogu se uvesti dodatne poruke, odnosno povećati
broj podataka u postojećim.
Pogledajmo neke primere tih
promena sa elektronskom razmenom podataka:
- INVRPT: Stanje zaliha artikla nekog proizvođača u
prodavnicama ili skladištima
kupca. Tu informaciju šalje
kupac, dnevno jedanput ili
više puta ili periodično, svome dobavljaču i daje dobavljaču, odnosno proizvođaču,
informaciju za planiranje dopune. INVRPT može nositi
i informacije o Best before,
Serial, Lot, .. artikla koji su
u zalihama. INVRPT omogućava i VMI (Vendor Ma-
naged Inventory) da npr.
trgovci, na osnovu poslatih
INVRPT svojim dobavljačima čak ne šalju narudžbine,
jer će se uskladiti sa njima da
sami brinu za dopunu na policama na osnovu INVRPT.
INVRPT može biti jako
prikladan za brzo kvarljivu
robu (FCMG – Fast Moving
Consumer Goods) u smislu
optimizacije smanjenja povraćaja neprodatih artikala.
Tako kupac šalje INVRPT i
narudžbinu ORDERS koju
može dobavljač, na osnovu
dogovora i tolerancija i na
osnovu informacije o zalihama, da optimizuje.
- ORDRSP: Odgovor na narudžbu, koju šalje dobavljač,
ima dve funkcije:
• Prva sa takozvanim „Simple ORDRP“ je da dobavljačev IS tom porukom
automatski javi IS njegovom kupcu da je narudžbina unesena i razumljiva, čime je dobavljač već
vezan da dopremi artikle
i tako slede eventualne
Standardni EDI dokumenti u trgovini
Stanje zaliha (INVRPT)
Narudžba kupca (ORDERS)
Kupac
Odgovor na narudžbu (ORDRSP)
Otpremnica (DESADV)
Prijemnica (RECADV)
Račun (INVOIC)
Potvrda likvidature APERAK
Primer e-poruka u klasičnom procesu snabdevanja.
Dobavljač
maj 2012 www.instore.rs
posledice, ako ne dopremi
artikle prema ugovoru
• Druga je sa takozvanim
„Full ORDRSP“. U toj
poruci dobavljač javlja šta
će od naručenog da dopremi i šta neće. Recimo
ORDERS može da ima i
traženi Best before za neke
artikle. Ako dobavljač
nema artikle u traženom
Best before može da javi šta
ima. Na osnovu ORDRSP se kupac može odlučiti
za narudžbinu kod alternativnog dobavljača, ako
mu primarni javi nedvoljno stanje.
- DESADV: Otpremnica je
logistička poruka. Elekronski proces ovde razdvaja
otpremnicu DESADV kao
logistički dokument i račun
INVOIC kao finansijski dokument. Kombinacija elektronska otpremnica/račun
nije preporučljiva, jer se ti
dokumenti obrađuju u različitim odeljenjima na strani kupca. DESADV u sebi
nosi informacije o artiklima
koji se dopremaju kupcu.
Otpremnica treba da bude
na mestu prijema artikla pre
samog robnog toka, odnosno
dopreme artikla, da kupac
kod sebe već ima unapred sve
informacije o artiklima koji
stižu. Osim osnovnih (artikli, količine vreme dopreme,
..) DESADV može imati i:
Best before za artikle, Serial,
Lot, način pakovanja, čak i
neto cenu, i sve ostalo što je
vezano za artikle. DESADV
može da bude:
• Simple DESADV: samo
informacije o artiklima i
dopremi
• Complex DESADV: dodatno ima i informacije
o pakovanju, kodovima
(SSCC – Serial Shipment
Container Code na paletama,
kontejnerima,
GTIN na kutijama, i
tome slično). Time se
ubrzava prijem artikala
u skladištu, gde se recimo samo skenira SSCC,
ako je na paleti pa se iz
DESADV učita čitav sa-
51
Preporuka - pravilo
Electronic Data Interchange
Kupac
standardizacija
i organizacija procesa:
Dobavljač
 1 narudžba/dopremnica/prijemnica = 1 račun
 Naručena jedinica = dopremljena jedinica = zaračunata jedinica
 Neto cene
EDI preporuke, odnosno pravila koja pojednostavljuju automatizaciju.
držaj palete. DESADV i
SSCC omogućava, odnosno predstavlja osnovu
za Cross docking prilikom
koga dobavljač kod sebe
već pripremi sadržaj palete za krajnje skladište ili
trgovinu, a vozi je u centralno skladište, gde posle
kupac sam vrši distribuciju dalje.
- RECADV: Prijemnica predstavlja informaciju dobavljaču, ono što je kupac primio
kod sebe u skladište, ako nije
zašto što nije i koji je razlog
(šifarnik). Na osnovu RECADV dobavljač može da
pripremi račun INVOIC i
time omogući svom kupcu
automatsku likvidaciju.
- INVOIC: Račun koji dobavljač šalje na osnovu RECADB
bi trebalo da bude „čist“ to
znači, da nema razlika u količinama, a ni cenama, jer su
već usklađene na osnovu dogovora cenovnika. Time se
postiže automatska likvidacija i smanjenje ručne obrade
kod likvidacije. Manualni rad
se na osnovu takvog procesa kod likvidacije smanjuje i
za više od 95%! INVOIC je
posebna poruka, jer podleže
zakonima o PDV u svakoj
zemlji. Treba da bude i pravilno arhivirana i interpretirana (u čitljivom obliku kao
PDF ili TIF) u elektronskim
arhivima i to onako kako nalaže zakon u svakoj zemlji.
Nažalost ti zakoni su različiti
po zemljama, a u nekim čak
nisu ni definisani. U ex-Ju su
pomenuti zakoni definisani u
Sloveniji i Hrvatskoj (ali i u
njima još nema dobre prakse). Zbog toga trgovci često
uz elektronski račun INVOIC ipak primaju još papirni
račun, koji stavljaju u arhivu.
U tom slučaju, trgovci sa primljenim elektronskim porukama INVOIC, automatski
primaju podatke koji kasnije
stižu na papirnim računima.
Na taj način nije potrebno
unošenje, nego da se samo
manualno proveri, da li su
uneseni podaci isti kao na
primljenim papirnim računima od dobavljača.
- APERAK: Potvrda likvidacije. Tom porukom kupac
može da pošalje informaciju
o završenom ciklusu jedne
narudžbine, što znači da je
narudžbina primljena, artikli dopremljeni, obračunati
i račun potvrđen, odnosno
likvidiran. I sledi naredni
korak, a to je novčani tok.
Opisan primer je „školski“ primer. Različiti trgovci u regionu
rade različite procese i razmenjuju različite poruke. Recimo
ORDRSP je poruka koja se ne
koristi kod svih trgovca. Isto
tako trenutno neki ne koriste
DESADV i RECADV, a uveli
su samo ORDERS i INVOIC.
Za to ima više razloga:
- Procesi, razlike i način snabdevanja nije kod svih trgovaca isti. Posebno se razlikuju
procesi u trgovini sa tehničkom robom DIY (Do it Yourself), opštoj trgovini široke
potrošnje i tekstilnoj trgovini.
- Trgovci najpre uvedu poruke,
gde očekuju najveći benefit.
Neki od njih su kao prvi korak napravili primanje računa
INVOIC i varijantu računa
kao što su terećenja, odnosno
odobrenja.
- EDI poruke se uvode po koracima ili fazama, EDI je još
uvek u razvoju. Najviše je
razvijen u Sloveniji i Hrvatskoj, zatim sledi Srbija. Makedonija i BIH su na početku
razmene EDI poruka.
Pravila i preporuke u vezi sa
EDI-jem:
- Jedna narudžba - jedna isporuka - jedan račun: sumarni
računi nisu standard
- Naručena jedinica = isporučena jedinica = obračunata
jedinica: održavanje konverzijskih tablica pakovanja
obično prouzrokuje probleme i iz tog razloga nije preporučljivo
- Na računima se koriste samo
neto cene.
Osim klasičnog “školskog”
primera naručivanja putem
EDI-ja, mogući su i svi ostali
oblici podrške u lancu snabdevanja.

52
maj 2012 www.instore.rs
inMarketing
Kampanja Apatinske pivare kojom je lansirana nova flaša Jelen piva
Redizajn “na poklon“
Osim savremene tehnologije i trendova koji su
primenjeni, nova ambalaža Jelen Piva visoko je
podigla standard funkcionalnosti pivske flaše u
Srbiji. Napravljena u skladu sa zahtevima i željama
potrošača, jedna je od retkih pivskih flaša koja
je tradicionalno braon boje, što je najbolje za
očuvanje kvaliteta piva
Autor: agencija Leo Burnett, www.leoburnett.rs
G
odinama u životima
muškaraca u Srbiji
postoji jedna stvar
koja ih povezuje,
koja ih čini složnima,
zbog koje se osećaju delom
tima i to ne bilo kog, već onog
pobedničkog. Kada su tužni ili
veseli, na izletima, na
proslavama, Jelen Pivo je to
što dane čini posebnim, a noći
neponovljivim. Fanovi Jelen
Piva su posebni i želeli su da
svoju privrženost Jelen Pivu
podele sa drugima, stoga su
rešili da na svojoj Facebook
stranici iskažu svoje skrivene
talente, kreativnost i duh kojima je Jelen nepresušni izvor
inspiracije. Postoji mnogo
razloga zašto je Jelen Pivo
omiljeni srpski pivski brend i
s obzirom na to da se na Facebook strani obožavalaca Jelen Piva svakodnevno okuplja
oko 140.000 vernih fanova,
odlučili smo da im izađemo u
susret.
Poklon vredan deset
miliona evra
S obzirom na dugogodišnju
podršku koju ljubitelji Jelen
Piva pružaju svom omiljenom
brendu, odlučili smo da ih nagradimo novom flašom za njihovu vernost svih ovih godina
bez kojih liderska pozicija Jelena ne bi bila moguća.
Ne samo da je nova flaša trebalo da potvrdi lidersku poziciju Jelen Piva, već je morala
da bude odgovor na očekivanja i želje naših potrošača, čije
potrebe i poruke svakodnevno
osluškujemo. Trebalo je napraviti flašu, koja će biti odraz
savremenih trendova u dizajnu i predstavljati je-
maj 2012 www.instore.rs
dinstvenu i modernu, a opet
mušku, pravu pivsku flašu i, uz
pomoć vernih potrošača, uspeli smo u tome. Osim savremene tehnologije i trendova
koji su primenjeni, nova ambalaža Jelen Piva visoko je podigla standard funkcionalnosti
pivske flaše u Srbiji. Napravljena u skladu sa zahtevima
i željama potrošača, jedna je
od retkih pivskih flaša koja je
braon boje, što je najbolje za
očuvanje kvaliteta piva. Kada
se uzme u obzir da je u njeno
stvaranje uloženo više od 10
miliona evra, nova flaša predstavlja vredan poklon svim
ljubiteljima Jelen Piva.
Kontaktirali smo najvernije
fanove koji su se istakli svojim zabavnim pristupom Jelen
Pivu, a onda smo otišli kod
njih i upoznali njihove navike, prijatelje, pabove u kojima
najčešće ispijaju Jelen, garaže
u kojima prate fudbalske utakmice, pa čak i improvizovane
zimske šankove.
Kako smo se upoznali
Upoznali smo i Vlastu i njegovu grupu „Jelenovi“. Najpre smo mislili da je u pitanju
društvance koje je napravilo
„grupu“ samo kao šalu, ali
shvatili smo koliko smo pogrešili kada smo se upoznali
sa pravim autentičnim „Jelenovima“. Na čelu sa Vlastom
Popovićem, ova grupa ima
još 6 članova, koji se redovno okupljaju i druže uz Jelen
Pivo. Tako su osmislili i himnu „Jelenova“, kao i svojevrsni manifest – grupu pravila
kojih se striktno drže, a koja se
tiču, između ostalog, i načina
nazdravljanja i ispijanja piva.
Inspirisani Jelen Pivom, naši
potrošači su na Facebook strani Jelen Piva postavljali svoje
fotografije i video klipove. Zabavni komentari i fotografije
koje prikazuju na šta su sve
spremni da bi došli do svog
omiljenog piva, pružili su nam
uvid u to kolika je vernost naših potrošača i šta sve rade za
svoje omiljeno pivo.
Inspirisani upravo idejama
najvernijih potošača, kreativni
tim agencije Leo Burnett odlučio je da ih poseti i pokaže
svima na šta su sve bili spremni da urade za Jelen Pivo.
Želeli smo da pokažemo autentične ljude, prave ljubitelje
piva, da nadogradimo klasičan
pristup obraćanja
ciljnoj grupi i
odemo korak dalje u upoznavanju onih koji nas inspirišu.
U Banjaluci
smo otkrili
Momu koji je postao poznat
po jelenizovanoj garaži u kojoj
okuplja društvo sa kojim gleda
fudbal. Kada smo ga pronašli,
nismo mogli ni da zamislimo
kako njegova garaža izgleda
uživo i koliko je truda u nju
uloženo.
Vlasta i ostali fanovi koje smo
upoznali dobili su svoje mesto u teaser
fazi kampanje. Pokazali smo njihovu vernost, požrtvovanje i vedar duh i zbog
svih njih i miliona drugih koje
nismo mogli videti, nagovestili smo da će dobre stvari biti
nagrađene.
Da dobre stvari budu
još bolje
Nakon intrigantne teaser faze,
došlo je vreme da se Jelen na
pravi način zahvali svim svojim vernim potrošačima. TV
spot nije bio klasično predstavljanje nove flaše, već glorifikacija svih onih situacija i
emocija zbog kojih smo ponosni na naše verne potrošače.
Inspirisani istinitim događajima, odali smo počast svima
onima zbog kojih Jelen Pivo
i postoji. Podstaknuti inovacijama koje su sami potrošači osmislili, kao što je snežni
šank, uređivanje fudbalskog
terena u kraju i njihovim neprekidnim optimizmom i željom da stvari budu još bolje,
Jelen Pivo je predstavilo novu
pivsku flašu zato što smo sigurni da dobre stvari treba da
budu još bolje.
Istovremeno sa TV spotom,
krenula je i OOH i print kampanja. Na bilbordima širom
zemlje osvanula je nova flaša
kao i scene iz epskog TV spota.
Dodatno, u svim maloprodajnim i veleprodajnim objektima, potrošači su imali prilike
da se upozna-
ju sa inovacijom
iz Apatinske pivare. Ostvarila
se naša želja da se zahvalimo na
poverenju, ne samo potrošačima Jelen Piva, već svim ostalim
ljubiteljima piva, a nakon emi-
53
tovanja spota, na našoj Facebook strani pojavilo se mnoštvo
novih video klipova, fotografija
i veliki broj novih članova.
Kad dobre stvari postanu
još bolje
S obzirom na jake utiske koje
su spotovi ostavili među ljubiteljima Jelena, bili smo pred
velikim izazovom da događaj
lansiranja učinimo jedinstvenim iskustvom. S obzirom
na tradiciju Jelen Piva koja
podrazumeva promovisanje
rock muzike, pravi izbor je bio
nastup jednog od najpopularnijih domaćih rock bendova,
Van Gogha.
Tako je 14. marta, u Sali Amerikana u Domu omladine,
nekoliko stotina zvanica imalo priliku da uživa u zvucima
hitova Van Gogha i prvi put
se susretne sa neodoljivom
novom Jelen flašom. Domaćin večeri, Ilija Šetka, direktor
Apatinske pivare i regionalni
predsednik za Srbiju i Crnu,
svečano je otvorio koktel, nakon čega je usledio nastup Van
Gogha. Uz snažne zvuke poznatih rok melodija i novu Jelen flašu u rukama, uživale su i
mnoge poznate ličnosti. Među
zvanicama, našli su se i Marija
Kilibarda, Miloš Vla-
kulin, Dejan
Lutkić, Milan Kalinić, Slavko
Beleslin, Jovan Memedović,
Vukašin Brajić, Jugoslav Pantelić i mnogi drugi. Događaj
je upisan u listu neponovljivih
Jelen doživljaja za svakoga ko
se našao na licu mesta.

54
maj 2012 www.instore.rs
inMedia
Istraživanje slušanosti programa radio-stanica u Srbiji
Dan počinje uz radio
Za razliku od televizije, kao medija na koji odlazi najveći deo budžeta oglašivača, radio je vrlo snažan na
lokalnom nivou. On je dobar pozadinski medij i vrlo često se „konzumira“ uporedo sa drugim medijima,
naročito internetom, štampanim medijima, pa i televizijom
Autor: Predrag Kurčubić,
direktor medijskih i socio-političkih istraživanja i
Marko Lazović,
vođa projekta istraživanja slušanosti radijskog programa, Ipsos
Ipsos Strategic Marketing, lider u medijskim istraživanjima u
Srbiji, unapredio je aprila 2011. godine svoj servis merenja slušanosti radio-stanica tako što je umesto istraživanja koje je do
tada obavljano dva puta godišnje prešao na kontinuriano praćenje slušanosti. Ova promena imala je cilj da pruži kontinuiranu i precizinju ocenu slušanosti radio-stanica i, posledično,
povećanje važnosti radija kao medija u agencijama koja se
bave medijskim planiranjem.
Metodološkim rečnikom rečeno, izvršen je prelazak sa dnevničke metodologije (Diary Methodology) na takozvani Day after
Recall metodologiju. Ova metodologija sprovodi se putem telefonske ankete, odnosno CATI-ja (Computer Assisted Telephone Interviewing), a podaci se prikupljaju na dnevnom nivou,
tokom cele godine (tzv. Rolling Sample). Na nedeljnom nivou
obavi se 1.200 anketa, što znači da se godišnje uradi 60.000
anketa. Time se veličina uzorka značajno povećava u odnosu
na praksu prikupljanja podataka dnevničkom metodom, koja je
obezbeđivala između 11 i 12 hiljada intervjua godišnje. Uzorak je slučajan i reprezentativan za teritoriju Srbije bez Kosova,
njime su pokrivene sve opštine u Srbiji, a u istraživanje slušanosti uključene su sve radio stanice u Srbiji, s tim da se podaci
prikazuju samo za one radio stanice koje imaju dozvolu za emitovanje programa.
Prosečna slušanost radija i TV-a po satima za period od 7 dana (u %)
SRBIJA bez Kosova, Populacija 12 i više godina
50
43
45
TV
35
35
6
5
4
3
slušanost radio stanica Srbija
Grafikon 1: Prosečan rejting radija i televizije po satnim intervalima
3
22:00-22:59
8
21:00-21:59
9
20:00-20:59
10
24
23 23
18:00-18:59
20
17:00-17:59
14:00-14:59
12 12 12 12
11
13:00-13:59
12
15 16
12:00-12:59
10
11:00-11:59
9
10:00-10:59
6
06:00-06:59
3
05:00-05:59
0
6
3
07:00-07:59
10
13 13 13 13
09:00-09:59
11
08:00-08:59
15
18
16:00-16:59
20
15:00-15:59
25
32
27
19:00-19:59
30
5
42
2
23:00-23:59
RADIO
40
Blaga prednost u jutarnjim časovima
Podaci pokazuju da se radio najviše sluša u jutarnjim satima.
Sve do 11h radio čak ima blagu prednost u odnosu na televizijski program, ali od podneva se broj gledalaca televizije konstantno uvećava, dok broj konzumenata radijskog programa
lagano opada. To treba imati na umu prilikom pravljenja medija-planova – jutro je vreme kada pažnju svakako treba posvetiti
radiju.
Dalje, ne treba smetnuti sa uma ni snagu lokalnih i regionalnih
radio-stanica. Za razliku od televizije, kao medija na koji odlazi
najveći deo budžeta oglašivača, radio je vrlo snažan na lokalno
nivou. Podaci pokazuju da su indikatori slušanosti za lokalne
i regionalne radio stanice bolji od indikatora radio-stanica sa
nacionalnom frekvencijom – ukupni nedeljni auditorijum lokalnih radio-stanica u 2012. godine bio je 52%, a nacionalnih
41%, dok je prosečno vreme slušanja lokalnih radio-stanica
55
maj 2012 www.instore.rs
Novembar 2010 13%
87%
Novembar 2011
16%
84%
slušanost radio stanica Srbija
Grafikon 2: Učestalost slušanja radija preko Interneta
bilo 184 minuta, a nacionalnih 162 minuta (podaci prikazani
u tabeli 1). Objašnjenje ovoga možemo naći u tome da lokalne
radio stanice osim muzike, koja je osnovni motiv za slušanje
radija, nudi i lokalne informacije koje su važne za ljude koji
žive na tom lokalnom području. Uz niske cene oglašavanja na
ovim medijima i dobru slušanost u lokalnoj sredini, moguće
je kreirati lokalne kampanje, pa čak i nacionalne, kroz mrežu
lokalnih i regionalnih radio-stanica. Iako je ovo nešto teži i veći
posao, jer je komunikacija među radio-stanicama nedovoljno razvijena, osnivanje RAB-a (Radio Advertising Bureau), kao
krovnog udruženja, pruža ozbiljnu priliku radio-stanicama za
organizovanje pulova, koji mogu biti konkurentni medijima sa
nacionalnom pokrivenošću.
Rast korišćenja interneta u Srbiji je evidentan i to je važan podatak i za poslenike radija i za medija planere. Danas već više
od 55% ljudi u Srbiji barem nekada koristi internet, a među
mlađom populacijom učestalost korišćenja je i veća. Internet
sve češće postaje platforma za slušanje radija – krajem 2011.
godine 16% stanovništva reklo je da sluša radio preko interneta (što je pirbližno 1/3 svih korisnika interneta), a trend rasta
u poslednjih nekoliko godina više je nego očigledan. To pruža
dodatne mogućnosti za kombinovanje radija i interneta. Radio
je, kao što je poznato, dobar pozadinski medij i vrlo često se
„konzumira“ uporedo sa drugim medijima, naročito internetom, štampanim medijima, pa i televizijom. U svetu se ta pogodnost radija uveliko koristi u oglašavanju. Na primer, da bi se
povećao broj pretraga određene kompanije preko pretraživača
(Google, Yahoo...), povećava se njena poznatost konstantnim
oglašavanjem imena kompanije preko radija. Na taj način koristi se činjenica da ljudi, dok rade ili se zabavljaju na internetu,
slušaju i radio, a kampanje rezultiraju povećanjem broja pretraga imena kompanije.
Budi pozitivna osećanja
Uz sve to, radio je portabl medij – može se slušati u automobilu
ili preko mobilnog telefona, bilo gde i bilo kada, a u nekim situacijama, kao što je vožnja automobila, radio je praktično jedini
medij koji se može konzumirati. Ne treba zaboraviti da se radio
vrlo često sluša preko mobilnih telefona, a da u javnom prevozu prosečan Beograđanin tokom radnog dana provede oko 75
minuta. Dalje, istraživanja pokazuju da ljudi koji slušaju radio
ređe menjaju radio stanicu kada se emituje reklamna poruka,
nego što je to, recimo, slučaj sa televizijskim kanalima. Pored
očiglednih razloga, kao što je otežana promena radio stanice
tokom vožnje ili kada se, recimo, obavljaju kućni poslovi, istraživanja pokazuju da emitovanje reklama nije najvažniji razlog
Bitno je reći da se prema radiju kao mediju gaje veoma pozitivna osećanja. Brojne analize imidža medijskih platformi
daju gotovo istovetan rezultat – radio se doživljava kao prijatelj, kao zabavan opuštajući i spontan medij, kojem se veruje i
koji inspiriše. Uz to, radio se sluša u situacijama koje se mogu
okarakterisati kao pozitivne – kad se obavljaju kućni poslovi, u
trenucima odmora, kada su ljudi veseli i dobro raspoloženi. Sve
ovo ukazuje na to da će reklamna poruka emitovana na radiju
biti smeštena u kontekst koji omogućuje veću reakciju ciljne
grupe na kampanju.

Ko ga sluša, sluša ga dugo
Podaci o slušanosti pokazuju da radio ima veliki
obuhvat, a oni koji ga slušaju, slušaju ga dugo.
Svakog trenutka radio, odnosno precizno neku od
radio-stanica koja ima dozvolu za emitovanje na
teritoriji cele Srbije, sluša nešto manje od 400.000
ljudi starosti 12 i više godina (indikator Rating).
Tokom svakog dana, u proseku, više od 2.800.000
stanovnika ima kontakt sa radiom (indikator
Reach), dok tokom jedne nedelje, u proseku,
4.000.000 ljudi sluša radio barem jedan minut
dnevno. Ljudi koji slušaju radio, to čine u proseku
nešto više od 3 sata dnevno. Vidimo u tabeli 1 da
lokalne radio-stanice imaju, u proseku, veći rejting
od nacionalnih i da u ukupnom slušalačkom auditorijumu učestvuju sa 62%, nasuprot 38% koliko
„otpada“ na slušanje radio-stanica sa nacionalnom
frekvencijom.
PREGLED POKAZATELJA SLUSANJA RADIJA ZA 2012 godinu
SRBIJA bez Kosova, Populacija 10 - 70 godina
Baza: Ukupna populacija
Podaci za 2012
ATS
85%
Share
Maj 2010 12%
CumReach_Pr
93%
CumReach
Novembar 2009 7%
Ne
Reach_Pr
Da
Reach
Baza: Ukupna populacija
zbog kojeg se menja radio-stanica, već je to – loš izbor muzike.
Ukoliko reklamni blokovi nisu predugački, slušaoci verovatno
neće promeniti radio stanicu, ali ako im se ne dopada muzika,
šanse da se to dogodi naglo rastu. Sva istraživanja pokazuju da
se radio sluša prvenstveno zbog muzike (75% populacije tvrdi
da je muzika najčešća vrsta programa koju traže na radiju, a
zatim slede kratke vesti sa 30% i kratak sportski program sa
10%), pa je stoga nedopadljiv muzički blok najčešći razlog odlaska sa radio stanice (drugi po važnosti razlog je loš prijem
signala, što može biti pomalo zabrinjavajuć nalaz).
Rating_Pr
SRBIJA bez Kosova, Populacija 12 do 70 godina
Rating
Da li slušate radio preko interneta?
Total radio stations
387172 6.0 2836991 44.1 4082650 63.5 100.0 197
National radio stations 142335 2.2 1265248 19.7 2619970 40.7 36.8 162
Local radio stations
241292 3.8 1886323 29.3 3358370 52.2 62.2 184
Prikaz osnovnih indikatora slušanosti programa radio-stanica na totalu, i posebno za lokalne i nacionalne radio stanice
56
maj 2012 www.instore.rs
slovo zakona
U Srbiji više od 40% kućnog budžeta odlazi
na hranu, što je 3 puta više nego u EU
(Beta)
STaNDaRD GLOBaLGaP za DOBRU POLjOPRIvREDNU PRaKSU
Proizvod na
“svetskom glasu“
Kao najbitniji u nizu, krajnji potrošač želi da kupi proizvod za koji postoji garancija da je
zdravstveno ispravan, proizveden na poljoprivrednom dobru na kom se vodi računa o zaštiti
čovekove sredine, i na kom se štite prava zaposlenih i brine o dobrobiti životinja
Kada proizvođač proceni da je ispunio
sve zahteve standarda, obraća se sertfikacionom telu i prijavljuje za sertifikaciju.
autor: SIEPa, www.siepa.gov.rs
I
zazovi globalizacije svetskog tržišta, posebno kada je u pitanju tržište prehrambenih proizvoda, danas
su veći nego ikad. Veliki trgovinski
lanci nastoje da bez tehničkih barijera obavljaju promet poljoprivrednih
proizvoda na svetskom nivou i da zadrže
poverenje svojih kupaca, dok odgovorni
poljoprivredni proizvođači žele da sertifikuju svoju proizvodnju i na taj način
pokažu da poštuju pravila dobre prakse,
kao i da pokažu da su njihovi proizvodi
bezbedniji od onih koji nemaju sertikat.
Kao najbitniji u nizu, krajnji potrošač želi
da kupi proizvod za koji postoji garancija
da je zdravstveno ispravan, proizveden na
poljoprivrednom dobru na kom se vodi
računa o zaštiti čovekove sredine, i na
kom se štite prava zaposlenih i brine o
dobrobiti životinja.
U vezi sa tim, krajem prošlog veka je
osnovano privatno telo GlobalGAP (prvi
naziv je bio EurepGAP) koje je postavilo
svoje standarde dobre (Good) poljoprivredne (Agriculture) prakse (Practice)
sa ciljem da se sertifikuju poljoprivredni
proizvodi u čitavom svetu,i koje će ujedno pratiti zahteve potrošača poljoprivrednih proizvoda. GlobalGAP je prisutan na svim kontinentima, i to u preko 80
zemalja sveta.
Bitno je imati u vidu da je zahtev potrebno blagovremeno podneti budući da
proces sertifikacije podrazumeva ocenu
prakse i evidencija za ceo ciklus proizvodnje koja se sertifikuje.
GlobalGAP kategorije pri standardizaciji
Kategorija biljne proizvodnje:
• voće i povrće
• cveće i ukrasno bilje
• kombinovani usevi, stočna hrana
• zelena kafa i čajevi
Kategorija stočne proizvodnje:
• goveda i ovce
• mlečni proizvodi
• svinje
• živina
Kategorija akvakulture:
• salmonidne ribe (pastrmka, losos)
• škampi
• siluride (pangasius, som)
• tilapia
Primena
ne odredbe, kontrolne tačke, usklađenost
kriterijuma i kontrolnu listu. Pored ostalog, GlobalGAP uključuje kako godišnju
inspekciju pri proizvodnji, tako i dodatne
nenajavljene inspekcije.
GlobalGAP je namenjen proizvođačima
i predstavlja standard koji se odnosi na sirovine, elemente i procese koji su sastavni deo proizvodnje na farmi (npr. stočna hrana, sadnice, itd.), kao i sve radne
aktivnosti na proizvodnji sve dok finalni
proizvod ne napusti farmu. Standard podrazumeva set dokumenata koje je neophodno primeniti u proizvodnji: general-
Sertifikacija po standardu GlobalGAP-a
sprovode sertfikacione kuće osposobljene i akreditovane za sertifikaciju proizvoda od strane nacionalnih agencija za
akreditaciju i sekretarijata GlobalGAP-a,
dok je sertifikat dostupan za sve poljoprivredne proizvođače ili grupe proizvođača koji iskažu volju da uvedu GlobalGAP
sertifikat.
Važnost sertifkata je godinu dana, nakon
čega se po ispunjenju svih kriterijuma,
obnavlja.
Prednosti GlobalGaP-a
Ovaj standard omogućava da se proizvođači, nezavisno od veličine i oblika udruživanja (individualni/zadružni) pojave na
tržištu u bilo kom delu sveta.
Za kompaniju koja ga poseduje, GlobalGAP sertifikat:
• naglašava efikasnost i bezbednost u
proizvodnji hrane,
• povećava konkurentnost preduzeća na
svetskom tržištu,
• evidentno smanjuje barijere internacionalne trgovine,
• povećava profit,
• stavlja akcenat na efikasnost kompanije
koja prati najzahtevnije svetske standarde.
Podrška države
Imajući u vidu značaj uvođenja ovog
standarda kvaliteta za ukupnu konkurentnost naše privrede, Vlada Republike Srbije preko programa koji sprovodi
Agencija za strana ulaganja i promociju
izvoza Republike Srbije od 2006. godine
pruža bespovratnu finansijsku pomoć
domaćim privrednim društvima za aktivnost uvođenja GlobalGAP standarda.
Više o programu možete saznati na sajtu
agencije.
58
maj 2012 www.instore.rs
inKategorija
NEzaMENLjIva NaMIRNICa U ISHRaNI
Dobar kao hleb
Poreklom iz vremena prvobitnih zajednica, na šta ukazuju okamenjeni ostaci pronađeni
u pećinama, stari oko 14.000 hiljada godina, hleb predstavlja verovatno prvu ljudskom
rukom stvorenu namirnicu. Danas je hleb „nasušna potreba“, čiji se sastav neprestano
usavršava i obogaćuje, uzdignut gotovo do kulta, ne samo zbog svoje tradicije i nezamenljivosti u ishrani već i zato što sve više predstavlja izraz kulture življenja
autor: aleksandra Dimić, M.a.Č. Dondon/Tvojih 5 minuta
P
rvi hleb je nastao još u doba pećinskog čoveka, koji je
otkrio da divlje zrnevlje istucano između dva kamena i pomešano sa vodom ima dobar ukus. Kasnije je
tu kašu pekao između dva usijana kamena, a zatim na
ognjištu.
Prekretnicu u razvoju hleba napravili su Egipćani, od 4000. do
1000. godine pre n.e. Oni su otkrili da hleb postaje mekši i dobija veći volumen kad testu, pripremljenom od brašna i vode,
dodaju kvasac. Egipćani su bili toliko inovativni da su počeli
proizvodnju pekarskog kvasca i rafinisanje brašna ne bi li uklonili „nečistoću“, a u hleb su dodavali susam, med i voće.
Hleb je u Evropu stigao preko antičkih Grka. Poznato je da su
Grci uživali u raznim oblicima hleba, a rado su mu dodavali ulje
i med. O važnosti hleba za tadašnju populaciju svedoče i izjave grčkih mislilaca – još je Hipokrat isticao kako nije svejedno
jedemo li beli ili crni hleb. Pa ipak, tek je u rukama Rimljana
proizvodnja hleba doživela pravi procvat. U Rimu su osnovani
prvi pekarski cehovi i pekarstvo je postalo zaseban zanat.
Kako razlikujemo hleb
Do pre nekoliko godina, čak i u velikim marketima, jedini izbor bio je između belog, polubelog i crnog hleba, dok danas
potrošači mogu da biraju između nekoliko desetina vrsta hleba.
U ponudi su integralni, ražani, kukurzni; domaći beli, domaći
crni; sa semenkama, lekovitim travama; bageti i tost-hlebovi,
specijalni, upakovani hlebovi produžene trajnosti...
Hleb razlikujemo po tome da li je pravljen sa kvascem kao kiselo testo ili je beskvasni; slatki ili slani. Imena se daju uglavnom
po dodacima koji se dodaju u brašno, pa tako po vrsti razlikujemo ražani, sojin, kukuruzni, heljdin, sa krompirom... Danas
se prave i hlebovi obogaćeni zrnevljem – lanenim semenom,
kimom, suncokretom, celim zrnima različitih žitarica.
Kora, kora, korica
U starim srpskim domaćinstvima naziv za kuhinju bio je
„kuća“, a njen centralni deo – ognjište – bilo je važno mesto
za okupljnje porodice. Na ognjištu se pravio hleb, najvažnija
namirnica, nekada samo od žitnog ili kukuruznog brašna. Te
navike su ostale dugo ukorenjene, pa se kao sinonom za dobar
hleb kod nas smatrao beli hleb.
U mnogim zemljama Evrope potrošači se sve više, čak do 65%,
opredeljuju za posebne vrste, tzv. specijalne vrste hleba obogaćenog sastava, odnosno za upakovane, zbog produžene svežine.
Čak i u zemljama u okruženju, čije su navike slične našima, brže
su se razvile nove potrebe prema specijalnim vrstama hleba,
obogaćene vrednosti, produžene svežine i autentičnog ukusa.
I potrošači u regionu sve više primećuju razliku u vrstama hleba. Savremeni način života diktira drugačije navike i potrebe,
a jedna od njih je da hleb ostane što duže svež. Specijalne vrste
peku se u posebnim uslovima da bi hleb imao volumen, a kora
bila hrskava. Receptura obuhvata specijalnu mešavinu sastojaka
koji vezuju više vode, pa svežina traje i 2–3 dana. Udeo biljih
ulja, vrednih sirovina, sprečava isušivanje i doprinosi istančanom ukusu i mirisu.
Iako je tek u začetku, ova promena navika potrošača – da se
manje kupuje beli hleb, a više traže specijane vrste hleba –
evidentan je dokaz da razmišljamo ekonomičnije, naginjemo
zdravijim navikama i novim ukusima, novim vrstama koje nam
pružaju veći izbor. Specijalne vrste hleba mogu se danas naći
čak i u najmanjim prodavnicama, a ne samo u hipermarketima
koji sarađuju sa dosta proizvođača i nude veliki broj različitih
vrsta hlaba.
Ostaje samo da sačekamo i vidimo kakva su nam još iznenađe
nja spremili majstori pekarske industrije.
30%
Droga Kolinska, Živilska industrija d.d., Kolinska ulica 1, 1544 Ljubljana
manje soli
i masti
Argeta Delight je nova linija namaza sa tri nova proizvoda odličnog ukusa, a koji sadrže 30%
manje soli i masti i u potpunosti su bez aditiva. Delight proizvodi su pripremljeni po posebnoj
recepturi i predstavljaju savršenu kombinaciju najkvalitetnijih komada mesa i posebnih
začina koji zajednički čine pravu poslasticu.
www.argeta.rs
Dobra strana hleba
60
maj 2012 www.instore.rs
komšijski dućan: kako opremiti radnju
Nosači obaveštenja – put do jednostavne i brze komunikacije sa kupcima
Neka vaše police
govore same za sebe
Korišćenjem različitih elemenata za komunikaciju sa kupcima možete vašim cenjenim potrošačima
poslati veliki broj poruka, a da se ne obratite svakom od njih pojedinačno. Na taj način, uštedećete vreme
i obezbediti da najvažnije poruke stignu do svakog od njih
Autor: Dragan Bjelić,
izvršni direktor, Belem
“K
omšinice,
izvinite
molim Vas, gde vam
se nalaze deterdženti?“; „Komšinice, izvinite molim Vas, a je li imate onaj novi
šampon što se reklamira na televiziji?“; “Komšinice, izvinite
molim Vas, a da li primate čekove.“; “Komšinice, izvinite...“
Koliko takvih i sličnih pitanja
dobijate svaki dan od kupaca
koji pokušavaju da dođu do
traženog proizvoda ili nekog
objašnjenja? Na neka od ovih
pitanja odgovorite i po više
desetina puta u toku dana, a
nekim danima vam se čini da
ništa drugo ne radite osim što
odgovarate na pitanja. Nosači obaveštenja su rešenje koje
može da vam olakša život i
rastereti vas i vaše radnike
koji bi u tom slučaju imali više
vremena da se posvete drugim
poslovima važnim za nesmetano funkcionisanje radnje.
Iako ova rešenja nisu jeftina,
kada saberete uštede u vre-
menu koje možete ostvariti
i mogućnost da ona postanu
vaš servis za odgovore kupcima bez potrebe da angažujete
dodatno ljudstvo, onda vam
se ovakva investicija svakako
isplati. Postoji više različitih
grupa proizvoda koji se za ovu
svrhu danas standardno koriste u lancima maloprodaje u
svetu, a sve češće se mogu videti i u našim maloprodajnim
lancima. Neki od ovih proizvoda su primereni samo velikim prostorima hipermarketa
ili supermarketa, ali postoje
rešenja koja su primenljiva i u
malim radnjama koje nemaju
velike razmake između gondola niti visoke tavanice sa kojih mogu da vise obaveštenja
lako uočljiva sa više metara
razdaljine.
Pre nego što krenemo u dalje
predstavljanje rešenja, prvo
moramo da definišemo koje
su to informacije koje kupcima želimo da pružimo bez
usmenog obraćanja, a koje
nisu specifične i važne su najvećem broju kupaca koji uđu
u našu radnju. Sve ove ove informacije možemo podeliti u
nekoliko grupa:
Servisne informacije – radno
vreme, način plaćanja (mogućnost plaćanja čekovima,
karticama i sl.), informacije o
mogućnosti dostave robe, poručivanja specifičnih proizvoda i neke druge usluge koje
nudite, a koje biste želeli da
istaknete.
Informacije o proizvodima –
gde se nalaze određene grupe
proizvoda u radnji, njihovim
svojstvima, ceni i slično.
Informacije o proizvodima
koji se ističu u bilo kom pogledu – ovde uključujemo sve
informacije o proizvodima
koji se iz bilo kog razloga razlikuju od standardnih proizvoda, bilo da su u pitanju
novi proizvodi, proizvodi po
posebnim cenama ili je recimo reč o proizvodima koji se
mogu kupiti samo na određenim mestima, a vaša prodavnica je jedno od njih i sl.
Pošto smo definisali tip poruke koju želimo da pošaljemo,
onda u skladu sa tim možemo
razmatrati i neka rešenja koja
možemo primeniti za slanje
ovih poruka.
Plastični ramovi su, svaka-
maj 2012 www.instore.rs
ko, najzahvalnije rešenje koje
se može primeniti u svakom
objektu i upravo zato je najšire rasprostranjeno rešenje
u maloprodajnim objektima.
Plastični ramovi su zahvalni
jer se u kombinaciji sa brojnim dodacima mogu postaviti
na bilo koje mesto u radnji.
Druga njihova prednost je što
su obostrano vidljivi – vide se
iz bilo kog pravcu kupčevog
kretanja. Ako vam je objekat
mali, dovoljno je da uzmete
nekoliko nosača sa postoljem,
koji se postavljaju na pod pa
ih po potrebi možete šetati
po radnji. Možete ih kačiti
na plafon, lepiti na podlogu,
možete ih pomoću odgovarajućih držača postaviti da stoje
uspravno, čime dobijaju funkciju stopera. Ukratko, možete
ih kombinovati kako god vam
padne na pamet. Praktični su
i zbog toga što im promenom
nosača menjate i funkciju
bez potrebe da kupujete nov
element, što nije slučaj ako
koristite neka druga rešenja.
Savet: kupujte nosače u A4
formatu, jer jednostavno možete odštampati materijal na
svakom štampaču pa nećete
gubiti vreme seckajući obaveštenja ili odlazeći u fotokopirnicu. Takođe, obavezno
uz ramove uzimajte i zaštitnu
foliju, nemojte štedeti jer je će
vam u protivnom papiri stalno
delovati izlomljeno, iskrivljeno i umesto da dobijete efekat
urednosti, to će stalno izgledati kao da ramu nešto fali.
Nosači koji se kače na klizače cena (eng. shelf talker) su
takođe zanimljivo rešenje koje
ima nešto užu funkciju. Njihova svrha je da skrenu pažnju
na određeni artikal na polici
koji se ističe iz nekog razlo-
ga (niža cena, nov proizvod i
slično). Vrlo se jednostavno
koriste umetanjem na klizače
za cene i mogu biti bočni ili
frontalni. U bočnoj varijanti
imaju i ulogu stopera, koji izdaleka daje informaciju kupcu
gde se neki proizvod nalazi.
Mogu biti izrađeni od kartona
ili PVC-a. Iako su rešenja od
PVC-a nešto skuplja, ona su
trajnija jer obezbeđuju da poruka u njima bude promenjiva, pa zapravo možete poruku
po potrebi menjati, a možete
poruke i sami štampati bez
angažovanja štampara.
Štampane forex table su nešto skuplje rešenje koje zahteva malo više angažovanja.
Problem sa ovim rešenjem
jeste što ne omogućava laku
promenu poruke pa ga treba
koristiti na onim mestima gde
ste sigurni da će poruka biti
trajnije pristutna (označavanje
grupa proizvoda, na primer).
Ove table uz pomoć određenih dodataka možete takođe
postaviti bilo gde. Njihova
glavna prednost jeste što su
efektne i svakako će skrenuti
pažnju svakog ko se nalazi u
radnji.
Ovo su samo neka od rešenja
koja se najčešće primenjuju.
Možete koristiti i aluminijumske klik-klak ramove, kliritne info table i druge tipove ramova, što zavisi od vas i
vaše kreativnosti. Ali suština
je da, bez obzira za koja rešenja se odlučite – makar to bio
običan papir koji ćete selotejpom zalepiti za policu – to će
vam sigurno uštedeti vreme i
spasiti vas beskonačnog davanja odgovora na ista pitanja.
Olakšajte sebi život i neka
vaše police same daju informacije vašim kupcima.
61
62
maj 2012 www.instore.rs
komšijski dućan: za lakše poslovanje
zašTO BI TREBaLO Da SvaKa RaDNja IMa DOBaR MaLOPRODajNI SOfTvER
Štedi vreme i
smanjuje greške
autor: Miroslav Saračević,
direktor poslovnog razvoja,
Logosoft, www.logosoft.rs
U
ovakvim
vremenima,
kada se ne sme olako propuštati nijedna
prilika da se održi korak sa
konkurencijom (ili se ostvari
prednost nad istom, zašto da
ne?) verovatno ste više puta
čuli savet da obavezno uvedete računare u maloprodaju ako
ih nemate, odnosno, ako imate
računare sa zastarelim maloprodajnim programima – da ih
modernizujete.
U ovom tekstu ćemo dati tri
razloga da takav savet poslušate.
Prvi razlog: automatizacija
svih procesa
Ako se unos i promena podataka obavljaju uz pomoć računara, ostvaruje se velika ušteda
vremena i povećanje tačnosti
raspoloživih podataka.
Uzmimo za primer situaciju
koja se u maloprodaji događa
vrlo često – prijem robe. Ako
je moguće da uz robu dobijemo prateće dokumente u elektronskom obliku (na disku ili
preko elektronske pošte), onda
je proces kalkulacije – prijema
robe moguće obaviti bukvalno u jednom potezu. Mi ćemo
dokument o robi koja nam je
stigla učitati u naš maloprodajni program, a on će po tom
dokumentu promeniti stanje
zaliha, izračunati marže i prosečne cene, itd.
Dakle, proces kalkulacije koji
je bez računara trajao dugo,
uz pomoć računara završava
se praktično u trenutku. Osim
uštede vremena postiže se još
jedan pozitivan efekat – izbegava se mogućnost pojave
grešaka, odnosno pogrešnih
unosa, koji su vrlo
sti: ti se podaci mogu iskoristiti za pravljenje velikog broja
različitih izveštaja; izveštaji se
mogu odnositi na bilo koji segment procesa maloprodaje.
Pomenuću samo najčešće korišćene.
Izveštaji o artiklima: vrlo korisni izveštaji su oni o prodatim
artiklima, ili o stanju zaliha, ili
o artiklima prodatim sa popustom.
Dobar maloprodajni program
će omogućiti da se zadaju
tačni parametri po kojima
želimo izveštaj – po datumu
(od–do), ili čak po satima; da
O kompaniji
Logosoftjeproizvođač
softvera specijalizovanog
za potrebe trgovinskih
preduzeća. Softverska
rešenja za maloprodaju,
ERP i knjigovodstvo, magacinsko poslovanje i SMS komunikaciju sa potrošačima
koriste trgovinske kompanije u Srbiji, BiH, Crnoj
GoriiHrvatskoj.Logosoft
je dugogodišnji Microsoft
partner.
Treći razlog: Knjigovodstvo
Svi podaci koje program pamti
mogu da se iskoriste i za pripremu dokumenata za knjigovodstvo. To znači da će dobar
maloprodajni program uvek
imati spremne sve potrebne
obrasce, potpuno ažurne – uključujući i prodaju koja se desila pre par sekundi.
Dokumenta se mogu odštampati na štampaču i poslati knjigovođi. A kako većina knjigovođa ima svoje programe za
knjigovodstvo, ova im se dokumenta mogu poslati i elektronskom poštom ili na disku,
i tako ovaj deo posla učiniti
zaista lakim.
česti kod ručnog
ukucavanja.
Isti efekti postižu
se i prilikom ostalih izmena
podataka, kao što je promena
cena – nivelacija, ili popis i
usaglašavanje stanja u magacinu, povraćaj robe, prenos robe
iz jedne radnje u drugu, izrada
narudžbenica, itd.
Drugi razlog: Izveštavanje
Vrlo važno je to što program
pamti bukvalno sve podatke,
sve promene i sve akcije koje
su u njemu ikada izvedene. To
otvara fantastične mogućno-
vidimo samo
neke
artikle
ili grupe artikala – po šifri ili po nazivu; da
vidimo samo artikle koji su
učestvovali u specifičnim procesima: npr. artikli prodati sa
popustom, ili vraćeni artikli.
Sve ove kriterijume možemo
i kombinovati.
Izveštaji o novcu: izveštaji
mogu biti o ostvarenom prometu, o sredstvima plaćanja
(keš–kartica-–čekovi), o prometu za određenu grupu artikala, porezima, dugovanjima/
potraživanjima, itd.
Ono što nijedan maloprodajni program ne može da uradi
umesto vas je da donese poslovne zaključke i odluke. To
ćete naravno morati sami. Ali,
ako uštedite svoje vreme i smanjite greške u sistemu (automatizacijom) i obezbedite sebi
kvalitetne informacije (izveštavanjem), taj zadatak i ne mora
da bude težak.
Kontakt:
Logosoftd.o.o.
Bulevar Milutina Milankovića 110,
11070 N.Beograd
e-mail:[email protected];
[email protected]
web: www.logosoft.rs
maj 2012 www.instore.rs
63
komšijski dućan: moguće je opstati
Kraljevački Gala-promet odoleva već 20 godina
Uvek „vrebaju“ novu lokaciju
Ljubinko Veljković iskoristio je svoje prethodno znanje i iskustvo i postao sam sebi gazda. Pre dvadest
godina otvorio je prvu radnju i sve ovo vreme uspešno se bori sa konkurencijom i teškoćama na tržištu
Priredila: Milica Petrović,
[email protected]
K
raljevački Gala-promet
je ove godine u februaru
skromno proslavio dve
decenije postojanja. Danas
već, njegov vlasnik, Ljubinko
Veljković, može da se pohvali sa, čak, 10 maloprodajnih
objekata.
Davnih ’90-tih je otvoren prvi
objekat, a poslednji, za sad,
u novembru prošle godine.
Smatramo da smo uspeli da pokrijemo sve delove grada, kao i
prigradska naselja. Naša poslovna politika je takva da otvaramo
nove maloprodajne objekte samo
u lokalima koji zadovoljavaju
naše standarde, a kako je takvih
malo, uglavnom se opredeljujemo za izgradnju istih od temelja,
objašnjava Ljubinko.
S obzirom na to da je karijeru
gradio u trgovinskom preduzeću Ibar Raška, kada se sa
svojih četrdesetak odvažio da
se oproba kao sam svoj gazda,
već je imao iskustva: Želeo sam
da se oprobam u privatnom biznisu. Znanje koje sam stekao na
prethodnom poslu mi je pomoglo
i to u velikoj meri, s obzirom na
to da sam i u društvenom preduzeću imao samostalnost u radu,
kao i mogućnost da naučim sve
aspekte poslovanja, koje svih ovih
godina primenjujem u svom
radu.
Preduzeće Gala-promet ima
10 maloprodajnih objekata,
čija je ukupna površina 1.500
kvadratnih metara, a 8.000
artikala. Osim 60 zaposlenih,
u rad firme je uključen i Ljubinkov sin, Dejan, na poziciji
zamenika direktora.
Nove tehnologije im nisu
strane. Pre tri godine uveli su
novi informacioni sistem, što
je bila veoma velika investicija
za njihovu firmu, ali kako naš
sagovornik kaže, s njim su dobili nove mogućnosti za unapređenje poslovanja.
U blizini njihovih trgovina su
objekti Tempa, Rode i Idee.
A na pitanje kako se bori sa
konkurencijom,
Ljubinko
kaže: Naše iskistvo ne pokazuje
da oni imaju cenovnu prednost.
Naprotiv, u većini slučajeva cene
su kod nas povoljnije. Razlog za
to je da smo kod dobavljača poznati kao uredne platiše, a oni
to veoma znaju da cene. Osim
toga, Ljubinko veruje da je
prednost malih radnji generalno brža reakcija na dnevne
probleme, u odnosu na tromost velikih lanaca. Prema
njegovim rečima, ono čime se
male trgovine mogu pohvaliti
je njihov komšijski odnos prema potrošačima, kao i domaćinski odnos prema imovini.
Takođe, on kaže da do sada, za
sve ovo vreme svog poslovanja, nije čuo od svojih kupaca
primedbe da je Gala-promet
skuplji od trgovačkih lanaca
u okolini. U Gala-prometu
roba ne može da se uzme na
veresiju, ali je zato kupcima
omogućeno odloženo plaćanje čekovima.
Što se tiče nabavke robe, naš
sagovornik kaže da, zahvaljujući zaposlenima koji su
zaduženi za ovaj segment poslovanja, preduzeće nema nikakve probleme: Snabdevamo
se direktno od proizvođača. Imamo ugovore sa svim važnijim
dobavljačima. U izboru asortimana značajno nam je iskustvo
naših zaposlenih, jer poznaju po-
trošačke navike i potrebe. Takođe,
važna je i činjenica što sa komercijalistima imamo izuzetan odnos. Dobavljači nam veruju, pa
nam vrlo često izlaze u susret pri
nabavci.
Planove o proširenju trgovine su godinama nizali i kako
Ljubinko kaže, uglavnom su
sve što su planirali i ostvarili.
Međutim, ideje o otvaranju
nekog novog objekta, postoje
stalno: Uvek smo u potrazi za
lokacijama na kojima bi otvorili
novi objekat, kako bi se što vise
približili svojim potrošačima.
Poruka kolegama
Na pitanje vidi li
budućnost tradicionalne
trgovine u Srbiji, Ljubinko
kaže da veruje da samo
lokalni trgovinski lanci
koji su se izdvojili po pitanju asortimana, usluge i
tačnosti u plaćanju imaju
perspektivu. To je ujedno i
njegova poruka za kolege,
kako bi trebalo da vode
svoja poslovanja.
64
maj 2012 www.instore.rs
komšijski dućan: reč po reč
„Mali“ trgovci govore za InStore o problemima sa kojima se susreću u poslovanju,
kao i o tome kako opstaju. U ovom broju, pored domaćih trgovaca, svoje viđenje
vođenja radnje sada i u budućnosti dala je i vlasnica STR-a iz susedne BiH
Nadamo se opstanku
Vlasnik: Zorica Maksimović
Naziv radnje: STR Maksimović
Adresa : Radomira Stanojevića 48,
Boždarevac, Barajevo
Godina otvaranja radnje: 1995.
Kvadratura: 30 m2
Broj kasa: 1
Broj zaposlenih: 2
Prosečna potrošačka korpa: 500 dinara
Radnju je otvorio moj otac sredinom devedesetih. Danas je ona supruzi i meni
dopunska delatnost. Lagao bih kada bih
rekao da je lako. Najbolje smo poslovali u
periodu od otvaranja do 1999, a posle toga
je krenuo teži period sa malim maržama,
rabatima, probemima naplate. Imamo planove o proširenju, ali ne smemo sad da se
upustimo u kredit, pa će to izgleda sačekati
naše naslednike kad, nadam se, preuzmu
radnju u budućnosti. Primećujem da je, naročito poslednjih godina, kriza osim pada
kupovne moći proizvela i krizu morala, pa
je onda i naše poslovanje otežano. Srodiš se
sa ljudima koji godinama kupuju kod tebe,
daješ im „na crtu“, a onda oni ne vraćaju
dugove i dovedu tebe u problem. Morao
sam da uvedem sad limit veresije, jer samo
tako ću uspeti da opstanem. Konkurencija mi nije tako blizu. Druge dve radnje
su udaljene oko 2 km od naše, a od velikih
trgovinskih lanaca tu je Maxi u centru Barajeva, što je od nas udaljeno 5 km. Mi smo
zato uvek tu za najbliže komšije. Pa su i
najprodavanije osnovne, dnevne potrepštine – hleb, mleko, novine, cigarete. Takođe,
traženo je i piće, naročito leti, jer se u blizini nas nalazi vikend naselje, pa se u tom
periodu godine i posao skoro udvostruči.
Poznajem svoje
mušterije
Vlasnik: Almaza Šehović
Naziv radnje: Dini
Adresa: Salke Nazečića 5, Sarajevo
Godina otvaranja radnje: 1998.
Broj zaposlenih: 4
Kvadratura: 40 m²
Broj kasa: 1
Prosečna potrošačka korpa: 5-8 KM
(250-400 dinara)
U potrošačku korpu moje mušterije,
koje svaki dan kupuju u radnji, uglavnom
stavljaju osnovne životne namirnice. Tu
spadaju hleb, mleko, cigarete…I ja se susrećem sa poteškoćama u poslovanju, od
kojih bih navela blizinu tržnih centara.
U krugu od svega 200 metara nalaze se
Mercator, DP i Konzum. Njihove niže
cene, stalne promotivne akcije i sve što uz
to ide, itekako utiču na promet u mojoj
radnji. Ja ipak koristim blizinu mesta stanovanja mojih kupaca kao osnovnu prednost. Još bih navela da veoma dobro poznajem svoje mušterije i njihove potrebe.
Komunikacija s kupcima igra veliku ulogu jer tim putem dođem do informacija
koje mi pomažu da bolje upoznam kupca
i da mu se bolje prilagodim. U današnje
vreme je izuzetno nezahvalno davati bilo
kakve prognoze o tome kako vidim sebe
i svoju radnju u budućnosti. Trenutna
situacija je takva kakva jeste, nije nimalo
lagana, tržište je sve zahtevnije, ali verujem da se uz kvalitetan rad može opstati.
Nadam se što skorijem prolasku ove ekonomske krize i poboljšanju poslovanja.
Moja lična želja je da moja radnja postoji
i za deset godina, barem u formatu u kom
danas radi.
Država nam odmaže
Vlasnik: Dragan Zec
Naziv radnje: A&D market
Adresa: Njegoševa 31v, Beograd
Godina otvaranja radnje: 2009.
Kvadratura: 35 m2
Broj kasa: 1
Broj zaposlenih: 2
Prosečna potrošačka korpa: 200–350
dinara
Izgleda šašavo, ali opstajemo i dalje,
moja supruga Jelena i ja. Borimo se i
nadamo boljim danima. Pitanje je samo
dokle, jer mi se ponekad čini da država umesto da nam pomogne, samo nam
odmaže, pokušavajući da zatvori male
trgovce kroz razne uredbe, zabrane,
propise, visoke kazne, a pri tom zaboravlja da od nas i zanatlija ubira i te
kako visoke iznose. Mislim da bi nam
poslovanje bilo lakše kada bi zakon bio
isti za sve. Na primer, ako ja ne mogu da
imam frižider za sladoled ispred trgovine, onda ni neko drugi ne sme isto to.
Rekao bih da je najveća prednost malih
trgovaca u tome što smo mi uglavnom
svi u porodičnom, sitnom biznisu, i
upravo zahvaljujući tome još uvek nismo stavili ključ u bravu. Veliki trgovački lanci „bombarduju“ reklamama i
odvlače mušterije, iako im cene nekih
proizvoda nisu niže, a nekad su, čak i
skuplji. Moje mišljenje je da bez neke
ozbiljne promene u društvu, odnosno
rasta standarda stanovništva, i bolje
pravne regulative koja će definisati položaj malih trgovaca, ovaj vid trgovine
u nekoj budućnosti neće ni postojati. A
što se mene tiče, ja za 10 godina odoh
na pecanje!
66
april2012
maj
2012 www.instore.rs
www.instore.rs
noviteti za police
BIC FLeXI LADY
Proizvođač: BIC, Francuska
Distributer: MD International
NOVA JeLeN FUDBAL
LIMeNKA PINT CAN 568ML
Proizvođač:
Apatinska pivara Apatin d.o.o.
FA WHITe GrAPe
Distributer: MD International d.o.o.
VOĆNI JOGUrT HOSe
čOKITO; VANILA JOGUrT
SANčO VANILA
Proizvođač: “Mlekara“ Subotica
NIVeA POWerFrUIT
reFreSH 250ML,
reLAX 250ML
Proizvođač: Beiersdorf AG
Distributer: Beiersdorf d.o.o, Beograd
AMSTeL PreMIUM PILSeNer
0,33L
0,5L
CAN 0,5L
Proizvođač: Ujedinjene srpske pivare,
članica Heineken grupe
Distributer: Coca-Cola Hellenic, Serbia
JeLeN PIVO U NOVOJ
PLASTIčNOJ AMBALAŽI
1L; 2L
Proizvođač:
Apatinska pivara Apatin d.o.o.
NOVI TAFT V12 GeL 150ML
Distributer: MD International d.o.o.
PrALINe PreMIUM MIX
I JAGODA 220G
Proizvođač: Nelli d.o.o, Loznica
NIVeA SUN PrOTeCT &
BrONZe SPreJ 200ML
Proizvođač: Beiersdorf AG
Distributer: Beiersdorf d.o.o, Beograd
FrUVITA OPTIMUM VOĆNI
NeKTArI
Proizvođač: Fruvita d.o.o.
APATINSKO PIVO, VeĆA
AMBALAŽA 0,6L
Proizvođač: :
Apatinska pivara Apatin d.o.o.
SCHAUMA CreAM & OIL
ŠAMPON 250 I 400ML;
BALSAM U SPreJU 200ML
Distributer: MD International d.o.o.
GrAND KAFA GOLD 75G
Proizvođač: Grand Prom d.o.o, Beograd
Distributer: Atlantic Brands d.o.o, Beograd
LAV TWIST POMOrANDŽA;
LAV TWIST CrVeNI
GreJPFrUT
Proizvođač: Carlsberg Srbija d.o.o.
Distributer: Carlsberg Srbija d.o.o.
april2012
maj
2012 www.instore.rs
www.instore.rs
rAID NIGHT&DAY
rAID MULTI INSeCT
KILLer SPreJ
Proizvođač: SC Johnson
Distributer: Delta DMD d.o.o, Beograd
FrUCTAL VOĆNI NeKTArI
2L
Proizvođač: Fructal
5 eVOLUTION
Proizvođač: SC Johnson
Distributer: Delta DMD d.o.o, Beograd
Mr MUSCLe KIT 2-in-1
Proizvođač: SC Johnson
Distributer: Delta DMD d.o.o, Beograd
FrUC VOĆNI NAPICI
NeCTAr ICe TeA LIGHT
MALINA 0,5L; 1,5L
Proizvođač: Fructal
Proizvođač: Nectar
INSTANT KAFA „FINeSTA“
2U1 I 3U1
Više o proizvodima i
marketing podršci na
www.instore.rs
kontakt:
Proizvođač: Wrigley France S.N.C.
Distributer SRB: Nelt Co d.o.o.
Distributer CG: Neregelia d.o.o.
Proizvođač: Kendy Ltd d.o.o., BiH
Distributer: Kendy Ltd d.o.o, Beograd
[email protected]
PrOMOTIVNA PAKOVANJA:
JeLeN FreSH LIMUN
0,5L 3+1 GrATIS
Proizvođač: Apatinska pivara Apatin d.o.o.
JeLeN FreSH GreJPFrUT
0,5L 3+1 GrATIS
JeLeN PIVO LIMeNKA
0,5L 5+1 GrATIS
67
68
maj 2012 www.instore.rs
iz četiri ugla
Ulaganje u nove tehnologije –
trošak ili investicija?
Višestruko
isplativo
Nevena Veselinović,
PR&Communication
Manager, Imlek
Ulaganje u nove tehnologije kompanija Imlek naravno da vidi kao investiciju,
shodno novim trendovima i širenju poruke ka modernim korisnicima informacija i proizvoda. Sve je više onih koji
većinu vremena provode na internetu,
Realno
ulaganje
Biljana Aćimović,
Direktor maloprodaje,
Novitas
U cilju približavanja potrošačima, a u
skladu sa svojim mogućnostima, Novitas ulaganje u novu tehnologiju vidi kao
investicuju. Pre svega tu mislimo na buduće kupce. Generacije koje u nekoj bliskoj budućnosti treba da budu naši kupci,
najveći su korisnici novih tehnologija.
Trenutno u svom poslovanju koristimo
SMS servis kao jedan od načina dostavljanja informacija kupcima. Kroz lojaliti
koristeći se računarom ili mobilnim telefonom i u skladu sa tim sva ulaganja u
nove tehnologije su višestruko isplativa,
ako se pravilno rasporede i usmere.
Mi smo za sada fokusirana samo na svoju
web stranicu, a uskoro se planiraju i društvene mreže (facebook, twiter i druge). Posebno nas raduju fan stranice na Facebooku, koje su kreirali sami potrošači i koje
bez ikakvog administrativnog održavanja
opstaju i razvijaju se. Konkretno, imamo
fun page za čokoladno mleko. To je vrlo
impresivno, ali i razumljivo ako se uzme
u obzir da sa tim proizvodom odrastaju
generacije. Takođe, obavljamo internet
komunikaciju sa svojim potrošačima putem mailova. Naime, dobijamo pregršt
pohvala na račun naših proizvoda na koje
odgovaramo i lagano kreiramo našu bazu
potrošača.
Prednosti ovakvog vida komunikacije su
program koji funkcionise od 2011. godine, prikupljena je baza od 4.000 brojeva.
Uz saglasnost korisnika usluga za prijem
informacija najčešće se dostavljaju podaci o akcijama, popustima i svim dešavanjima u maloprodaji. Takođe, na osnovu
prikupljenih podataka svojim kupcima uz
pomoć SMS servisa čestitamo rođendan,
slavu itd. Baza brojeva se svakodnevno
dopunjava. Prednosti ovog načina komunikacije jesu da informacije vrlo brzo stižu do kupca, da možemo da upravljamo
vremenom kada tačno želimo proslediti
informaciju, da se pojedine poruke odnose na konkretne korisnike naših usluga što stvara odnos pripadnosti i pažnje.
Nedostaci se uglavnom ogledaju u tome
da nemamo baš kvalitetnu povratnu informaciju odnosno reakciju korisnika na
primljenu poruku (da li je pročitana ili
izbrisana).
Brzina, kao jedna od karakteristika današnjeg života nameće da svi u svom
poslovanju moramo biti spremni da se
brz i direktan kontakt sa targetiranom
ciljnom grupom potrošačima pa i mogućnost direktne povratne infpormacije.
Mana, ako se tako može reći se ogleda u
tome što je automatizacija komunikacije
još uvek u povoju, mada se i to može okarakterisati kao prednost, jer beleži stalni
trend rasta.
Mi kao kompanija nismo u rangu onih
koji su potpuno osavremenili svoje tehnologije komunikacije kada se uzme u obzir naša ciljna grupa i potrošači osnovnih
mlečnih namirnica, ali svakako potpuno
podržavamo investiranje u ovakve komunikacije. Pored slanja poruke, moguće je i
brzo dobiti povratne informacije.
Sva ulaganja u nove tehnologije su višestruko isplativa, ako
se pravilno rasporede i usmere
prilagodimo zahtevima tržišta. Upravo
nove tehnologije i njihova primena to
omogućavaju. Novitas svakako planira
da u nekoj bliskoj budućnosti kroz investiranje u nove tehnologije omogući
što bolju komunikaciju sa svojim potrošačima. Kako najveći broj stanovnika
u Srbiji koristi mobilne telefone raznih
mogućnosti realno je ulagati u taj vid komunikacije. Mogućnost slanja MMS poruka, internet preko mobilnog telefona,
e-trgovina. Isplativost investicije mora
se posmatrati na duži vremenski period,
jer u početku zahteva dodatnu opremu i
stručne kadrove. Verujemo da je primena novih tehnologija svakako budućnost
koju treba da dočekamo spremni.
Brzina, kao jedna od karakteristika današnjeg života nameće
da svi u svom poslovanju
moramo biti spremni da se
prilagodimo zahtevima tržišta
maj 2012 www.instore.rs
Neslućeni
potencijal
Aco Tomašević,
ICT manager, Nelt
Kompanija Nelt ove godine slavi 20 godina uspešnog poslovanja i tokom tog
perioda se uvek prepoznavala kao lider u
branši na svim poljima, a posebno, u primenjivanju najmodernijih tehnoloških
rešenja. Trajno opredeljenje rukovodstva, da se ulaganje u nove tehnologije
ne smatra troškom, već investicijom,
uvek je bilo ideja vodilja svih naših razvojnih projekata. Opravdanje za to leži
u činjenici da smo kroz implementaciju
raznovrsnih naprednih rešenja vidljivo
podizali stepen produktivnosti, fleksibilnosti, ali i kvaliteta usluga prema našim
Spremno
tržište
Goran Živković,
Sektor informacionih
Tehnologija,
Univerexport
Razvoj i upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija transformisali
su savremeno društvo u „informaciono
društvo”. Juče parna lokomotiva i era
industrijalizacije, a danas, informaciono-komunikacione tehnologije kao najvažnija uloga u svim sferama života pojedinaca i društva u celini. Elektronsko
poslovanje, koje je posebno putem Interneta dobilo zamah, danas otvara mogućnost novom vidu komuniciranja sa
potrošačima. Ignorisanje i nespremnost
za uključivanje u to novo tržište, značajno umanjuju konkurentske prednosti i opstanak svakog poslovanja. Takva
kupcima, nudili im dodatnu vrednost
kroz konstantnu optimizaciju procesa i
smanjivanje troškova.
U proteklom periodu stabilno koristimo brojne sisteme koji su vodeći svetski brendovi u svojim kategorijama npr.
Aldata GOLD softver za upravljanje
skladišnim operacijama i Artronic rešenje za dinamičko rutiranje dostave.
Od sistemskih “state of art” rešenja koristimo virtualizaciju i privatni “cloud
computing” realizovan kroz blade servere i storage sisteme; kao i najmodernija Microsoftova dostignuća na polju
komunikacije (MS Lync). Potvrda naše
težnje da idemo u korak sa neuhvatljivim tehnološkim razvojem jeste tekuća
implementacija SAP ERP softvera, čiji
je produkcioni start planiran za početak
oktobra ove godine i u koji je kompanija
uložila znatne resurse u doba ekonomske krize i očekuje rezultate kroz standardizaciju procesa i usvajanje knowhow koji SAP sa sobom donosi.
U narednoj godini razmatramo mogućnosti i varijante širenja poslovanja ka
sferi e-biznisa i komunikaciju ka krajnjim potrošačima, korišćenjem neslućenog potencijala, koji daje sve masovnija
situacija zahteva prilagođavanje novim
informacionim i tehnološkim trendovima. Shodno pomenutom, mi ulaganje u
nove tehnologije uvek posmatramo kao
investiciju u budućnost. Trudimo se da
pratimo svetske trendove u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija i implementiramo sve ono za čim
postoji interesovanje i kritična masa
korisnika. Rasprostranjenost interneta u
Republici Srbiji više nije ograničavajući
faktor kako bi se započelo sa masovnom
primenom elektronskog poslovanja, a
pre svega elektronske trgovine kao jedne od ključnih oblasti njegove primene.
Analizirajući tržište elektronske trgovine u Srbiji, shvatili smo da je ta tržišna
niša gotovo potpuno upražnjena. Mi kao
kompanija smo te činjenice prepoznali
kao šansu, da napravimo iskorak u tom
pravcu i ponudimo uslugu naručivanje
proizvoda putem Interneta. Kao rezultat
je nastao servis Univerexport eLAKOLIJE, jedinstvene ponude, najvećeg asorti-
Ulaganje u nove tehnologije
uvek posmatramo kao investiciju u budućnost
69
upotreba novih medija, pre svega smart
telefona i tablet računara. Prednosti se
ogledaju kroz veliku mobilnost i fleksibilnost koja donosi kupcima mogućnost
da, bez čekanja u redovima, odrade online kupovinu i plaćanje, a prodavcu
optimizaciju kroz smanjenje troškova. Mane su nekompatibilnost velikog
broja mobilnih uređaja kao posledica
neprekidne tehnološke trke proizvođača, kao i potencijalni rizik od negativne kampanje koja se teško kontroliše.
Zbog činjenice da u Srbiji najveći broj
stanovnika poseduje bar jedan mobilni
telefon, naši principali i mi se slažemo
da m-poslovanje ima značajan potencijal. Ali, treba računati na ogroman napor
u edukaciju potrošača i veliko strpljenje,
jer će se plodovi sadašnjeg rada ubirati
tek u godinama koje dolaze.
Trajno opredeljenje rukovodstva, da se ulaganje u nove
tehnologije ne smatra troškom,
već investicijom, uvek je bilo
ideja vodilja svih naših razvojnih projekata
mana robe široke potrošnje u Srbiji, sa
više od 12.000 proizvoda, najpovoljnih
cena sa mogućnošću besplatne dostave
dva puta dnevno, svih sedam dana u nedelji. Promotivni period, koji je još uvek
u toku pokazao je da tržište prepoznalo
mogućnosti koje pruža ovaj servis, a više
nego očekivani odziv korisnika je pokazao spremnost i otvorenost domaćeg
tržišta za korišćenje novih tehnologija i
svih benefita koje one donose.
Radimo na razvoju mobilne aplikacije za
naručivanje proizvoda putem Interneta,
jer savremeni način života nameće potrebu za „rešenjima u pokretu“, a to podrazumeva mogućnost korišćenja raznih
usluga putem prenosnih uređaja. Imamo
izrađene projekte implementacije Self
scanning i Self checkout sistema, ali nam
je prioritetan dalji razvoj sistema elektronske trgovine.
Ono što naši potrošači već duži vremenski period mogu da koriste jesu pogodnosti: elektronske provere cena, grab a
bag sistema za samousluživanje kesama, elektronski pult za dodelu brojeva
na odeljenju delikatesa, digital signage
za informisanje potrošača o aktuelnim
povoljnostima u maloprodajnim objektima.
70
maj 2012 www.instore.rs
periskop
Srbija posle izbora
Zemlja čuda
za povišice u javnom sektoru. Oni za sada
mudro ćute. Ali, umesto njih govore cifre. Pre svih ona koja potvrđuje zle slutnje da će deficit budžeta biti mnogo veći
od dogovorenog sa MMF-om. Uostalom, umesto da u prva tri meseca manjak
u budžetu Srbije bude najviše 26 milijardi, on je premašio 48 milijardi dinara!
Tim tempom, samo bi centralna vlast do
kraja godine produbila budžetski deficit
do nivoa od skoro dve milijarde evra.
Piše: Milan Ćulibrk, urednik u NIN-u
A
ko to i ranije nije zaslužila,
Srbija bi sada morala da uđe
u Riplijevu rubriku „verovali
ili ne“. Teško da ima još neka
zemlja u kojoj uoči nadolazeće recesije, dakle dok padaju i industrijska proizvodnja, i promet u stalnim cenama, i izvoz i bruto društveni proizvod,
rastu samo – plate! I to ne u privatnom,
već isključivo u javnom sektoru. Koji je,
pri tome, po mišljenju svih ovdašnjih
ekonomista, ali i međunarodnih finansijskih institucija, poput MMF-a i Svetske banke, predimenzioniran i pod hitno
bi ga trebalo racionalizovati. Običnim
jezikom rečeno, svesti na mnogo manju
meru, a to podrazumeva i otpuštanja
prekobrojnih, koji ni malo ne doprinose
efikasnosti državne uprave, javnih službi
i preduzeća.
Dačić kaže da nova vlada
„mora da podigne plate u
javnom sektoru i da utiče
na privatni sektor da to isto
Ono što ni u kom slučaju nije smelo da se
dozvoli, u Srbiji se desilo u prvom kvartalu. Što je dokaz da od svih zakona ovde
pre svih važi Marfijev.
učini”. Dakle, mora! A oda-
Svakome sa strane ni nedelje provedene
u temeljnoj analizi svih makroekonomskih podataka verovatno ne bi bile dovoljne da odgonetnu tajnu rasta plata u
Srbiji. Bio bi to uzaludan posao. Jer, tajni
i nema. Sve je očigledno. Samo što nema
nikakve veze sa ekonomskom logikom.
Uostalom, koga briga
U Srbiji sve počinje i završava se izborima. Da bi „podmazala“ glasačku mašineriju, vlast je zažmurila na jedno oko, koje
motri na prihodnu stranu budžeta. Zato
je kao Kiklop sa drugim okom pazila da
neko iz javnog sektora ne ostane kraćih
rukava. Epilog se zna. Plate u javnom
sektoru povećane realno za pet procenata
u odnosu na prva tri meseca 2011.
Da zlo bude veće, suprotno svojevremenom obećanju i dogovoru sa MMF-om
da će smanjiti broj zaposlenih u administraciji za 10 odsto, Vlada Srbije je, uz
svesrdnu pomoć lokalnih vlasti, uspela da
kle pare za to? Nije rekao.
poveća broj zaposlenih u javnom sektoru
za dva odsto. Ko zna, možda misle da je
to rešenje za rekordnu stopu nezaposlenosti, koja je u Srbiji dostigla skoro 25
procenata.
Sami podaci o rastu plata i broja zaposlenih u javnom sektoru dok kriza ulazi
u novu, po nekim procenama, još težu
fazu, ne bi izazvali salvu kritika stručne
javnosti da se sve to nije podudarilo sa još
nekim lošim vestima. U prvom kvartalu,
naime, BDP zemlje bio je za 1,3 odsto
manji nego u istom periodu 2011. i ako
se taj trend nastavi i u drugom tromesečju, Srbija će u julu i zvanično morati da
proglasi recesiju.
Nikom od zvaničnika, naravno, ne pada
na pamet da javnosti objasni odakle pare
To bi moglo i da se desi ako nova vlada,
čim se formira, ne preduzme radikalne
mere za povećanje prihoda i smanjenje
nekih rashoda u budžetu. Jer, njoj u prilog ne ide ni pad industrijske proizvodnje
od 5,9 odsto, što je, uz sve dublju krizu
u Evropskoj uniji, na čijem tržištu Srbija
ostvaruje 60 odsto izvoznih prihoda, usporilo i izvoz. Tako je u prvom kvartalu
2012. po prvi put posle dužeg vremena
registrovan pad izvoza i rast uvoza, što je
spoljnotrgovinski deficit podiglo na zabrinjavajućih 1,7 milijardi evra.
Lista negativnih pokazatelja mnogo je
duža. Ali, svi oni su, izgleda, pali u vodu
onog trena kada je zamenik premijera u
odlazećoj vladi, a sasvim sigurno i član
buduće Vlade Srbije, Ivica Dačić, na jednom predizbornom skupu poručio da
naredna vlada „mora da podigne plate u
javnom sektoru i da utiče na privatni sektor da to isto učini”. Dakle, mora! Još kad
to “naredi” ministar policije, baš da vidim
nekog direktora javnog preduzeća koji će
se tome usprotiviti. Tim pre što bi većina
to uradila i bez naloga odozgo. Dačić ima
i jednostavno objašnjenje za takav potez.
“Narod neće biti zadovoljan dok ne povećamo plate”, kazao je sigurni učesnik i
u novoj Vladi Srbije.
A odakle pare za povišice? To Dačić nije
rekao. Uostalom, koga briga. Važno je da
narod bude zadovoljan. Sve dok ne shvati da plate i penzije vrede realno manje
nego pre povišice, kao što je to bilo i pre
četiri godine.
72
maj 2012 www.instore.rs
periskop iz regiona
Pogled iz Slovenije
Pogled iz Hrvatske
Trgovina
preživi
prva
Stopa rasta bdp-a:
tek statistika ili...
bolja budućnost
Piše: Prof. dr Bogomir Kovač
G
rčka kriza opet prednjači, ali ovoga puta sa drugačijim predznakom.
Grci su se na svojim izborima naprosto pobunili protiv EU i njene pomoći. Politička kriza je konačno razgalila
tako grčke političke elite, kao i evropski
model rešavanja grčke i opšte evropske
dužničke krize.
Izlazak Grčke iz evro grupe i preuzimanje vlastite valute zahteva dve stvari.
Prvo, da EU pripremi moguć izlazak iz
evro zone na sličan način, kao što ima
sređene i pripremljene sve ulazne uslove.
Izlazak Grčke niti je kazna za prošle grehe, niti je nekakav progon iz evropskoga
raja. Znači, pre svega, samo normalizaciju sadašnjih nenormalnih uslova, koji
vladaju u EU.
Na drugoj strani izlazak Grčke znači
faktički bankrot države. Grčka bi privremeno prestala sa otplaćivanjem dugova, a
istovremeno bi sa vlastitom valutom mogla lakše da usmerava svoju privredu. Ali
kako istupiti? EU ima sistem preuzimanja evra (ERM II), sličan povratnom redosledu koji bi trebao da važi za izlazak.
Kontrolisani odlazak ne znači direktne
devalvacije drahme, ako ne želimo, da u
Grčkoj zavlada odlazak kapitala, špekulacije sa valutama, potop domačih banaka i
potpuni sociajalni slom države.
Ali nešto je jasno. Grčka kriza će ove godine svakako uvećati političke ekonomske rizike, najviše naravno u samoj Grčkoj, a nešto manje u ostalim zaduženim
državama (Španija, Portugal, Italija…).
Istovremeno će neizvesnost obuhvatiti i
širu balkansku regiju i EU, naravno. Zasigurno će grčka kriza kratkoročno produžiti kreditni bankovni grč, a i produbiti
drugi evropski, recesijski talas i uvećati
rizike, neizvesnost i tržišne promene.
Ekonomska teorija dokazuje da je potrošnja stabilnija od dohodaka. Volatilnost
potrošnje je u SAD, gde ima najviše analiza, u periodu od 1970-2010 narasla za
27 odsto, ali manje od dohodaka. Ključne
su dohodovne razlike i dostupnost bankarskim kreditima. Kriza povećava socijalne razlike, bankarski grč ne jenjava i
to uvećava volatilnost potrošnje. A to je
opasna poruka. Potrošnja je, znači, 2012
puno neizvesnija, a slično važi i za cene
kao i za menjačke uslove na tržištu. Trgovina će biti ove godine krizni amortizer, jer svaki novi pretres u EU prvo će
nauditi trgovini.
Finansijska kriza posle tri godine dobro
se usidrila u realnoj privredi. Grčka opet
postaje kamen spoticanja, ali istovremeno
i most do normalizacije evropskih prilika.
Ključ se nalazi, pre svega, u stabilizaciji
dugoročne potrošnje, kako privatne tako
i javne, domaće i strane. Istovremeno
potrebne su promene na strani ponude,
od savlađivanja troškova do veće tržišne
konkurencije. Umesto finansijskog blefiranja u prvi plan dolazi produktivnost i
poslovna odličnost, umesto jačih preživeće prilagodljiviji.
Finansijska kriza posle tri godine
dobro se usidrila u realnoj privredi.
Grčka opet postaje kamen spoticanja, ali istovremeno i most do
normalizacije evropskih prilika.
Ključ se nalazi, pre svega, u stabilizaciji dugoročne potrošnje, kako
privatne tako i javne, domaće i
strane.
Grčka drama povećava volatilnost tržišta,
države tonu u novu politički-ekonomsku
neizvesnost. Ako kupci žele preživljavanje, oni će svoje rizike na tržištima snižavati kupovinom robe, naročito uz očekivanu višu inflaciju u dolazećoj godini. Baš
zbog svega toga trgovina u krizi uvek
živi teško, ali prva preživi.
Piše: Prof. dr Mladen Vedriš
D
anašnje vreme je doba analitičkog
merenja. U olimpijskom bazenu
pobeđuje se za zamah dlana, u
trčanju za otisak patika. Kada se plaća
premija osiguranja i registracija auta,
meri se precizno koliko je izduvnih gasova, u sastavu namirnica na drugu ili
treću decimalu iskazuje se organski sastav, so, šećer, začini, aditivi... I tako, u
svakodnevnom životu sve se više meri
i kontroliše količina energenata i vrednost ušteda u grejanju zamenom materijala, koji su ovako ili onako, povoljniji
– po ovoj ili onoj tablici.
I stiže se i do (makro) ekonomije. Šta
se tu meri i šta je naročito važno? Šta
je s tom često citiranom stopom rasta
BDP-a? Upečatljivi lični podsetnik je
iz jedne posete ekonomskoj supersili.
Dok sam bio gost predsednika Ekonomskog veća te zemlje, uz gomilu
knjiga, tablica i podataka, u dnu sobe
bio je i veliki pano na kojem su bile
otisnute (tek) dve linije – krivulje. Jedna - crna u silaznoj putanji (mesečni,
kvartalni pregled), a druga, ona crvena
se pela isto tako mesečno i kvartalno.
Na pitanje šta je to, dobio sam neposredan odgovor uz osmeh. Krivulja
koja je bila u padu je nezaposlenost.
Krivulja koja je iskazana uzlazno je bio
rast nacionalnog BDP-a. Ako nezaposlenost pada, znači da sve više ljudi radi
i stiče dohodak za sebe i svoje porodice. Istovremeno, to znači da su socijalni transferi i javni troškovi niži. Tada
maj 2012 www.instore.rs
73
Pogled iz Bosne i Hercegovine
je društvo stabilnije i manje podložno
socijalnoj eroziji.
Ona, pak, druga linija – rast BDP-a znači da svi zaposleni ukupno stvaraju više
nove vrednosti kvartalno i godišnje, koja
se tada može i efikasnije raspodeliti: za
(ličnu) potrošnju, za štednju, za investicije, za podsticanje novog investiranja i
novo zapošljavanje.
I evo nas u Hrvatskoj. Zašto je bitno da
je stopa rasta BDP-a s pozitivnim predznakom? Zato, jer nije moguće u nedogled taj agregat smanjivati, a zatim za
razne namene trošiti više i više. Ta se razlika zove deficit, najpre, državnog proračuna, a zatim i ukupne javne potrošnje
(fondovi, javna preduzeća, lokalna samouprava) koji se opet mora podmiriti.
Kako? Prodajom imovine i/ili zaduživanjem. A imovina se ne može prodavati u
beskraj, jer je i nema beskonačno. Zadužiti se mora za refinansiranje već ranije
nastalih dugova. I zato, serija loših BDP
rezultata otvara i neizvesnost u 2012.
Klub mogućih gubitnika unutar EU je
(i za ovu godinu) već formiran: Grčka,
Portugal, Španija, Italija i Slovenija, Hrvatska...
Hrvatskoj državi i ekonomiji važno je da
privuče više novih investicija, green field
investicija, da ulagači veruju u ovu ekonomiju i da su u nju spremni da ulažu.
Angažovati tuđu štednju za investicije u
domaća radna mesta, znači da se stvara
i kupovna moć za novu domaću potrošnju. To je formula po kojoj, recimo Slovaci, proizvode najviše automobila po
glavi stanovnika u Evropi, a slede ih po
značaju spoljnih investicija Česi, Mađari
i pribaltičke države. A mi? Mi polemike vodimo oko ove ili one statistike. Jer,
veći BDP, povećano zapošljavanje, nije
tek statistika per se, nego krajnji rezultat
i pokazatelj uspeha ili neuspeha ukupne
ekonomske razvojne politike.
Konkurentnost države znači: kvalitetni
javni servisi – obrazovani i motivisani
ljudi – nove tehnologije – dugoročna
štednja - profitabilno investiranje i - još
malo više pameti i sreće (primerenog timinga). Bez svega toga, krivulje i grafovi
iz našeg primera postaju itekako problematični. Ona tamna (nezaposlenost) raste, a ona crvena (BDP) pada. I u tome
nema i ne može biti - zaustavite Reuters,
nego - pokrenimo ekonomiju.
Stub
srama ili
ponosa
Piše: Kenan Uštović
A
ko ni zbog čega drugog ova naša
država nije poznata, onda svi znaju
da ovde u poslovnom svetu nekada
vladaju i neka nestandardna pravila. Tu
mislim na činjenicu da su nam mafijaši
mnogo poznatiji nego uspešni poslovni
ljudi koji čestito obavljaju svoj posao. Za
nas sigurno vredi aforizam da nam kriminalci ne mogu slobodno hodati ulicama,
jer im popularnost to ne dozvoljava. Siguran sam da će mnogo više ljudi znati
nabrojati imena tri najveća kriminalca u
BiH, nego biti sigurni ko su Ante Krajina
ili Zoran Tegeltija. Isto to verovatno važi
i za naše komšije u Hrvatskoj. Malo ljudi
bi znalo ko je Slavko Linić.
Postoji opravdan razlog zašto su se ova
tri imena našla u mojoj priči. Svi su oni
savremeni Don Kihoti, koji nastoje sa
malo novca zakrpiti finansijske rupe naših država. Ipak ovaj put ću se malo više
dotaći preduzetih mera hrvatskog ministra finansija, te pretpostaviti šta bi se dogodilo kad bi i u BiH uradili nešto slično.
Vlada Hrvatske je u toku aprila usvojila
nacrt promena Opšteg poreznog zakona,
imenom “Porezni stup srama“, prema
kojem će javnosti biti objavljena imena svih pravnih i fizičkih lica koja imaju
porezni dug veći od dopuštenog iznosa.
Analize pokazuju da je ovakvih kompanija i osoba oko 132 hiljade. Prema nekim
procenama, ukupan porezni dug blizu je
50 milijardi kuna. Prve reakcije poreznih
obveznika u susednoj zemlji jesu strah i
negodovanje. Pripremaju se odgovori za
inspekciju kao što su: očevo nasledstvo,
posuđivanje, svadbeni poklon, tetka iz
Nemačke, strina prodala dvije krave...
Ali, tu postoje i dva problema. Prvi je da
se svi navodi moraju dokazati, a drugi je
taj da im inspekcija baš i ne veruje, ili što
bi kod nas rekli – ništa na lepe oči, samo
solarno plaćanje (pare na sunce).
Sad ja pokušavam da zamislim šta bi se
dogodilo kada bi se sličan scenario uspostavio i BiH. Da kažemo da bi urodilo
plodom, čisto sumnjam, tako da ću ovaj
razvoj situacije preskočiti. Drugi je mnogo interesantniji i realniji, jer predviđam
da prvih 10 sa liste više ne bi moglo spavati, ali od popularnosti. Stizale bi čestitke sa svih strana, a u čaršiji bi ljudi upirali
prstom u njih i govorili – svaka mu čast,
ovo je onaj što je uspeo da najviše “zavrne“ državu, kako ja nisam bio tako pametan. Retke TV stanice bi ih prozvale na
odgovornost, dok bi mnoge druge uložile
mnogo resursa da dobiju intervjue s njima, koje bi plasirale kroz emisije naziva
“Crveni itison“ ili “Turbo parada“. Predviđam im popularnost Lare i Jakova iz
serije Larin izbor, ili bolje rečeno Dinka
Bilića, jer upravo o takvim kao što je on
i govorimo.
Ali Zakon iz susedne države se dotakao
još jedne priče. Kažu: nema više isplate
plata, bez istovremene uplate doprinosa.
Kada sam ovo čuo nisam mogao da verujem. Kao svaki patriota doneo sam zaključak – prepisali od nas. Šalu na stranu,
mi smo zaista ovaj vid poreznog ograničenja davno počeli da primjenjujemo.
Sve je to u redu, međutim nestavarno je
to da smo mi nešto uradili pre drugih.
Sve u svemu, vreme će pokazati ima li
ova lista svetlu budućnost u susednoj
državi ili će se i kod njih po Trgu bana
Jelačića upirati prstima u “heroje“. Malo
je verovatno da će se neko posramiti, jer
ipak da ima srama ne bi sa nulom prikazanog dohodka sedio na jednom od balkona svoje vile s pogledom na bazene i
vozni park, i sa osmehom na licu planirao
svoje dalje poteze. U vreme kada mnogi
Bosanci sanjaju i o mogućnosti da treba
da plate neki porez, jer porez se plaća kad
imaš dohodak, a mnogi to danas nemaju,
citiraću T.R. Dewara: Plaćanje poreza boli.
Više boli kada ne morate plaćati porez. Ili
jedna stara bosanska: Osim smrti i poreza
ništa nije sigurno.
74
maj 2012 www.instore.rs
region
Ekonomski pokazatelji za tržišta Crne Gore, Makedonije i Albanije
Umereni optimizam
Rezultati istraživanja CEE Business Benchmarking Survey, koje je sprovela CEEMEA Business Group, daju
pregled ekonomske situacije u prethodnoj godini i prognoze za 2012. U prethodnim brojevima analizirali
smo domaće tržište, kao i FMCG tržišta u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a u ovom broju se
bavimo ključnim ekonomskim podacima u Crnoj Gori, Makedoniji i Albaniji
Kontakt: Nenad Pacek, [email protected]
Crna Gora: Skromni rast BDP-a
Ekonomske osnove
• Javni dug je relativno nizak na nivou od
46% BDP-a – udvostručen je od 2006 I
ako nastavi da raste može da postane ozbiljan problem.
• Strani dug je dostigao 32%, što je relativno nizak nivo po međunarodnim standardima
• Jedna od najneizbalansiranijih ekonomija gde izvoz pokriva samo 25% uvoza
• Prosečna zvanična neto plata je 495
evra
• Najvažniji spoljnotrgovinski partneri su
Srbija, Grčka , Italija, Mađarska I od skora Hrvatska – uglavnom zemlje koje su u
problemima (jedino će Srbija imati rast,
dok je Grčka u ozbiljnoj depresiji)
• Crna Gora je dobila status kandidata za
EU prošle godine i vlada očekuje da pregovori o članstvu započnu ove godine.
• Broj kompanija čiji je račun blokiran
zbog nagomilanih dugova je veoma veliki.
Jedan od najvećih problema u ekonomiji
zemlje je nedostatak likvidnosti
• Procenat preduzeća sa blokiranim računima se procenjuje na oko 25%
Izgledi za rast
• Ekonomske aktivnosti su pokazale određeno poboljšanje u 2010. i rast je dostigao
2,5% (u 2009. je bio negativan, -5,7%)
• Prema najnovijim dostupnim podacima
i u 2011. je otprilike rast na nivou od 2,5%.
Ali, ovaj podatak još nije zvanično potvrđen, tako da može da se ispostavi da je rast
bio nešto manji
• Ekonomski pokazatelji su bili bolji u
prvoj polovini 2011. Ali kako je potražnja
za izvozom polako opadala u drugoj polovini godine, tako je bilo i sa rastom
• Usporavanje je nastavljeno i u prvim
mesecima 2012. i najnoviji rezultati su
loši – industrijska proizvodnja u februaru
je opala za 14% u poređenju sa istim peri-
odom prošle godine, dok je izvoz opao za
26%
• Izvoz je pogođen u najvećoj meri smanjenom potražnjom glavnih spoljnotrgovinskih partnera u Evrozoni (Grčka, Italija, Mađarska), dok je izvoz u Hrvatsku
porastao jer je baza bila niska
• Prognoza do kraja godine nije baš najbolja (izvoz će i dalje da se bori) – očekuje
se skromni rast BDP-a od 0,3% u 2012.
• Poštrošnja će biti manja, tako da će se
kompanije suočiti sa veoma izazovnom
godinom
2009
• Ovogodišnji spasilac ponovo može biti
turizam, za koji se očekuje da će ostati
obećavajući, uprkos globalnoj krizi
Valuta, inflacija, kamate
• Inflacija je dostigla 4,2% u poređenju sa
prošlom godinom, dok je u prethodnom
izveštaju bila 2,8%
• Rast inflacija je posledica povećanja
cena duvana, hrane i nafte
• Ali, očekuje se da se inflacija zadrži na
prosečnih 3%, kako bude opadala domaća
potražnja
• Trenutni obračunski deficit je još uvek
iznad 22% BDP-a, što je mnogo, jer ne
bi trebalo da bude viši od 4% BDP-a. To
jasno pokazuje da je valuta suviše jaka za
Crnu Goru
2010
2011
2012
2013
Realni BDP, % promena
-5,7
2,5
2,5
0,3
1,5
Potrošačke cene, % (prosek)
3,4
0,5
3,1
3,0
2,5
Budžetski deficit (% BDP)
-6,5
-3,7
-4,4
-4,6
-4,5
Tekući račun (% BDP)
-30,1
-25,1
-22,5
-23,0
-24,0
Evro/dolar (prosek)
1,43
1,33
1,387
1,29
1,28
Makedonija: Usporavanje
privrednog rasta
Ekonomske osnove
• Ekonomski pokazatelji su izmešani: javni dug je relativno mali i iznosi 28 % BDPa, dok je strani dug umereno visok i iznosi
63% BDP-a.
• Nominalna neto zarada je oko 338 evra
• Stopa nezaposlenosti prelazi 31%
• Najznačajniji trgovinski partner Makedonije je Evropska unija
• Izvoz u velikoj meri zavisi od ekonomskog rasta u EU i na zapadnom Balkanu
• Makedonija čeka na početak razgovora
o pristupanju EU
• Preporuka EU je da pregovori o pristupanju počnu (status kandidata imaju od
2005), ali odlaganje je uzrokovano dugotrajnim sporom sa Grčkom u vezi sa imenom zemlje
• EU je takođe nezadovoljna reformom
javne administracije, stepenom korupcije,
slobodom medija i nezavisnošću sudstva
• Poslovno okruženje nastavlja da dobija pozitivne ocene – Makedonija je sada
među 25 zemalja u svetu po povoljnim
uslovima za vođenje biznisa
Izgledi za rast
• Rast je dostigao samo 1,5% u 2010. nakon blage recesije u 2009.
• Privreda je dobila ubrzanje prošle godi-
75
maj 2012 www.instore.rs
ne i ostvarila rast od 3% zahvaljujući, pre
svega, građevinarstvu, industriji i trgovačkom sektoru
• Rast je bio vrlo jak u prvoj polovini
2011. (5,2%), ali je privreda drastično usporila u drugoj polovini kada je rast iznosio
samo 0,2% u poređenju sa istim periodom
2010.
• Usporavanje privrednog rasta u drugoj
polovini 2011. pre svega bilo je uslovljeno
padom potražnje za makedonskim proizvodima
• Privreda se suočila sa veoma teškim početkom godine – smanjenje strane potražnje značajno je ugrozilo izvoz, dok je smanjena domaća potražnja redukovala uvoz
• Rast bi mogao da se blago ubrza u drugoj polovini godine, kada se očekuje da će
doći do blagog ubrzanja u Evrozoni (ali
ovo je malo verovatno)
• Očekuje se da će privredni rast dostići
samo 1,8% u 2012.
Prodaja i profiti
• U 2011, 55% kompanija koje su bile
obuhvaćene istraživanjem, nije uspelo da
ostvari veći rast, a kod većine je on bio jednoscifren
• Profiti su u maloj meri bili bolji, ali i dalje jednocifreni (40% kompanija nije uspelo da poveća svoje profite)
• Očekivanja za 2012. su bolja, ali i dalje
će se rast profita biti jednocifren, a 40%
firmi očekuje da im arst bude 0
• Kompanije iz FMCG sektora su razumljivo imale dobru godinu – nekih 70% je
uspelo da raste (delimično u malim dvocifrenim iznosima, a delimično je rast bio
jednocifren)
• Sve kompanije za proizvodnju robe široke potrošnje, obuhvaćene istraživanjem,
imale su povećanje profita u prošloj godini
• Više od 70% proizvođača hrane i pića
nije uspelo da zabeleži rast, ostatak je imao
2009
• Ekonomski pokazatelji su izmešani:
javni dug je relativno visok I iznosi 59%
BDP-a, strain dug je mali, 26% BDP-a
• Prosečna plata je 345 evra
• Veoma rasprostranjena siva ekonomija i
visok stepen doznaka (ali je u padu)
• Zemlje EU čine nekih 70% izvoza i
65% uvoza – izvoz je sada pod pritiskom,
što je u posledica sporijeg rasta tih zemalja
• U Grčkoj i Italiji postoje značajne zajednice albanskih radnika koji šalju doznake nazad u Albaniju – ovi prilivi su sada pod
pritiskom, što utiče na portošnju i kupovne
navike stanovništva
• Finansijski problem koji su pogodili
Grčku i Italiju, kao i kriza u Evrozoni, imaju direktan negativan uticaj na doznake,
investicije i izvoz, a samim tim i na rast
• Albanija se prijavila za dobijanje statusa
kandidata za EU, ali je odbijena sa obrazloženjem da ne ispunjava političke kriterijume iz Kopenhagena
Izgledi za rast
• Realni rast BDP-a dostigao je skoro 8%
u 2008, ali od tada konstantno beleži pad
(3,3% u 2009, 3,9% u 2010. i 3,1% u prošloj godini)
• Trgovina, transport i turizam su sektori
koji su u velikoj meri doprineli rastu,a delimično je na njega uticala i industrija, koja
je imala rast od 3,5%, dok su poljoprivreda
Valuta, inflacija, kamate
• Kada je globalna kriza udarila 2009, vlasti su potrošile 30% svojih rezervi kako bi
odbranile domaću valutu
• Inflacija je pala na 1,4% u poređenju sa
martom 2011. kada je iznosila 3,9%
• Očekuje se da će inflacija biti prosečno
2,1% ove godine – usporena domaća tražnja zadržaće stopu inflacije na niskom nivou
• Očekuje se da će deficit tekućeg računa
dostići 3% u 2012.
• Činjenica da je centralna banka smanjila
kamatne stope na 4% takođe bi trebalo da
pomogne rastu kredita u naredne dve godine
2010
2011
2012
2013
Realni BDP, % promena
-0,8
1,5
3,0
1,8
3,0
Potrošačke cene, % (prosek)
-0,8
2,1
3,9
2,1
2,8
Budžetski deficit (% BDP)
-2,6
-2,7
-2,5
-2,7
-2,4
Tekući račun (% BDP)
-7,2
-3,6
-2,6
-3,3
-3,0
Evro/dolar (prosek)
61,2
61,6
61,6
61,6
61,6
Albanija: Blagi oporavak 2013.
Ekonomske osnove
jednocifren rast, ali su uspele da ostvare
malo bolje profite
i građevinarstvo bili na istom nivou
• Prvi kvartal 2012. nije bio dobar, kada
je u pitanju rast – izvoz i privatna potrošnja
jedva da su rasli, dok je vladina potrošnja
Aopala
• Vlada je smanjila projekciju rasta za ovu
godinu na 3%
• Mi smo obazriviji i predvideli smo rast
od 2,1%, u skladu sa usporavanjem u najvećem delu centralne i jugoistočne Evrope
(Albanija je jedna od četiri tržišta u centralnoj Evropi, Baltiku i južnoistočnoj Evropi koje će rasti više od 2% - preostala tri
su Poljska, Estonija i Litvanija, dok će sva
ostala tržišta imati rast manji od 2%)
Prodaja i profiti
• Za 60% kompanija, iz CEEMEA poslovne grupe, poslovanje u 2011. je bilo na
istom nivou kao prethodne godine
• Za 40% firmi koje su imale rast, taj rast
se kretao od jednocifrenog, koji su zabeležili proizvođači hrane i pića, do jakog dvocifrenog, i to 20% do 30%, koliko su neke
2009
IT kompanije uspele da dostignu
• Prošle godine, 85% kompanija iz
FMCG sektora uspelo je da ostvari rast, ali
on je uglavnom bio jednocifren
• Pritisak na profit je bio veoma jak i rast
profita je bio znatno ispod linije rasta
• Više od 70% B2B kompanijanije uspelo
da ostvari rast i profit je čak bio i gori
Valuta, inflacija, kamate
• Albanska valuta lek je devalvirao u 2011.
i vredeo je 140,8 evra (u 2010. je lek bio
138,1 evrao), a trenutno je 139,9 evra
• Lek je pao zbog velikog deficita tekućeg
računa (približno 13% BDP-a u 2011.) i
zbog pada doznaka iz inostranstva
• Deficit tekućeg računa će ostati visok i
može čak i da poraste u ovoj godini – trgovinski deficit je u februaru porastao za 36%
u poređenju sa istim mesecom prethodne
godine
• Inflacija je opala na samo 1% u martu.
U istom periodu prošle godine iznosila je
1,7%, a prosečna godišnja inflacija je bila
3,4%
• U ovoj godini očekuje se prosečna inflacija od 2%
2010
2011
2012
2013
Realni BDP, % promena
3,3
3,9
3,1
2,1
3,0
Potrošačke cene, % (prosek)
3,7
3,4
3,4
2,0
3,0
Budžetski deficit (% BDP)
-7,0
-5,5
-3,7
-3,9
-4,0
Tekući račun (% BDP)
-15,4
-10,5
-13,0
-14,0
-12,0
Evro/dolar (prosek)
132,5
138,1
140,8
143,0
146,0
76
maj 2012 www.instore.rs
moja karijera
Aleksandar Radosavljević, potpredsednik globalnog
razvoja prodaje Carlsberg grupe
Zajednički
rad je ključ
svakog
uspeha
Priredila: Milica Petrović, [email protected]
Datum i mesto rođenja: 29.09.1969. Milano, Italija
Bračno (porodično) stanje: Oženjen, supruga Ljiljana, sin Kosta
Obrazovanje: Ekonomski fakultet u Beogradu, Executive education – London Bussiness School, Velika Britanija i Stanford, SAD
Karijera: Od 1989. do 1997. godine radio u domaćim privatnim preduzećima. Poslovni put nastavlja u Allied Domecqu kao direktor prodaje, do 2003. godine. Tada
počinje njegova karijera u Carlsberg Srbija, gde 2008. godine postaje generalni
direktor.
Trenutna funkcija: Potpredsednik globalnog razvoja prodaje Carlsberg Group, od
2010. godine
Hobi: Slobodno vreme najradije provodi sa porodicom i prijateljima. Supruga i on
vole da putuju, pa koriste priliku da svaki odmor ili slobodne dane provedu na nekoj
lepoj i novoj destinaciji. Kako kaže, nedavno im se i dvogodišnji Kosta pridružio,
mada on za sada samo uživa u prijatnoj klimi, znamenitosti ga još uvek ne interesuju.
K
ada neko kao sedmogodišnjak
želi da umesto igračke dobije
aktentašnu, kakve su šanse da
kada odraste ne postane uspešan poslovni čovek? Ako je
sudeći po poslovnom putu Aleksandra
Radosavljevića – nikakve. Naš sagovornik je od malih nogu hteo da bude kao
njegov pokojni otac Dobrica – uspešan
privrednik koji je ostvario izuzetnu karijeru u tadašnjoj, velikoj Jugoslaviji baveći
se spoljnom trgovinom u, za ono vreme,
jakom Progresu. Danas, posle dvadesetak godina karijere, Aleksandar je potpredsednik globalnog razvoja prodaje
Carlsberg grupe čije je sedište u Kopenhagenu.
Nakon završenih studija i izgradnje poslovnog puta kroz nekoliko domaćih
privatnih preduzeća, Aleksandar je radio
kao direktor prodaje u Allied Domecq
(jednom od vodećih svetskih proizvo-
đača alkoholnih pića) kada je ova kompanija započela svoje poslovanje u Srbiji
1997. godine. Kako kaže, tu je proveo
sedam divnih godina, a onda je 2003. dobio poziv od jedne engleske headhunting
agencije sa predlogom da se potencijalno
pridruži Carlsbergu: Nakon sastanaka sa
tadašnjim potpredsednikom regiona istočne
Evrope i njegovim saradnicima, odlučili su da
mi ponude prelazak u Carlsberg. Prve četiri
godine radio sam kao komercijalni direktor u
Srbiji sa zaduženjima vezanim za prodaju
i marketing. Imajući u vidu da komercijalni sektor gotovo nije ni postojao u preuzetoj
Pivari Čelarevo, dobio sam mogućnost da iz
osnova izgradim kompletnu funkciju, što mi
je pružilo fenomenalno iskustvo i osećaj zadovoljstva nakon toliko uspeha koji smo imali, a
koji i dalje traje.
Tokom karijere njegovog oca u Italiji,
Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji, cela porodica je boravila u
tim zemljama. Po uzoru na ovo iskustvo,
Aleksandar je i sam sanjario kako bi bilo
izuzetno da i on postigne takav uspeh i
otvori sebi takve mogućnosti. Kada su
mu u leto 2010. pružili ovu priliku, osetio je veliko zadovoljstvo što će imati
šansu da stekne nova iskustva: Predsednik
kompanije boravio je u Srbiji tada i započeo
je razgovor na temu mog pridruženja globalnom timu. Nakon razgovara sa njima i
dogovora sa suprugom, prihvatio sam predlog
maj 2012 www.instore.rs
77
Da možete, koju poslovnu
odluku biste promenili...
Rezultate poslovnih odluka koje
donosim uvek analiziram sa
ciljem da unapredim svoje mogućnosti ka donošenju još boljih odluka u budućnosti. Odluke koje sam do sada donosio su
doprinele da budem tu gde sam
sada, a time sam veoma zadovoljan.
Ključ uspeha...
Smatram da je to činjenica da
sam veoma otvoren za saradnju,
pažljivo slušam svoje sagovornike i uvek stremim ka pronalaženju rešenja gde će obe strane
pronaći svoj interes. Otvorenost,
poštenje i upornost su stubovi
ove filozofije, tj. ponašanja.
i već 1. oktobra 2010. bio sam za radnim stolom u Kopenhagenu.
s obzirom na to da se na život u inostrastvu navikao zbog očevog posla.
Kako Aleksandar objašnjava, tome da bez
mnogo razmišljanja prihvati novo radno
mesto doprinela su dva faktora – mogućnost da svojim znanjem i iskustvom
doprinese daljem razvoju globalne komercijalne strategije Carlsberg grupe i
činjenica da će u novom ambijentu biti
u prilici da sarađuje sa još većim brojem
kolega sa svih tržišta na kojima posluju.
Prema njegovim rečima, očekivanja od
odlaska u inostranstvo su ispunjena i veoma je zadovoljan novim iskustvima, prijatnim saradnicima sa kojima je izgradio
lepe odnose, a teških momenata nije bilo
Aleksandar bi svoje trenutno poslovno
zaduženje ukratko opisao kroz nekoliko
elemenata koji čine globalni razvoj prodaje na svim tržištima na kojima Carslberg posluje. To su: vođenje Carlsbergovih globalnih kupaca (prodajni lanci
poput Carrefour, Auchan), koncipiranje
i izvršenje globalnih prodajnih programa iz oblasti cenovnih, promotivnih i
asortimanskih strategija, koncipiranje
i izvršenje programa prodajnih veština
(treninga oko 18.000 prodajnih agenata
koji rade u Carlsbergu), kao i razvoj i implementacija prodajne IT tehnologije sa
globalnom primenom i prodajna strategija njihovih internacionalnih brendova.
Prema njegovim rečima, razlika između
pozicija koje je imao u Srbiji i današnje u
Danskoj, ogleda se u tome što je sadašnja
više strateška i u manjoj meri operativna,
dok je pozicija u Srbiji bila u većoj meri
operativna. Teško je izvagati teret ove dve
pozicije, obe imaju svoju dimenziju uticaja
na poslovne rezultate, dodaje Aleksandar.
Naj poslovni uspeh
Najvećim uspehom smatram činjenicu da sam u svakom poslu uspeo iza
sebe da ostavim uspešno i održivo
poslovanje sektora ili preduzeća kojim sam rukovodio. Pored toga, moji
saradnici su zajedno sa mnom gradili taj uspeh i veliki broj njih je nastavio da razvija dalje svoje karijere.
Ljudi i zajednički rad su ključ svakog
uspeha, zaključuje Aleksandar.
On veruje da su njegovi uspešni rezultati najpre uticali na to da dobije ponudu
za odlazak u Kopenhagen. Osim toga, i
njegovo iskustvo i način rukovođenja doprineli su da mu rukovodstvo kompanije
ponudi prelazak na novo radno mesto.
Poruka za kolege kojima
se ukaže slična šansa:
Prilike treba iskoristiti, jer nas
različita iskustva unapređuju i
otvaraju široke horizonte.
Za mene je najveći izazov u Kopenhagenu
bila činjenica da je korporativna kultura u
centrali različita od tržišta, pa mi je trebalo neko vreme da u potpunosti sagledam taj
ambijent. Velike i strateške odluke se donose
u centrali i normalno je da postoji određeni
nivo „politike“ koji je prisutan. Imajući u
vidu sadržaj posla kojim se sada bavim, kao
i činjenicu da radeći sa velikim brojem ljudi
crpim i njihova znanja i iskustva, sigurno
otvaram sebi novi niz mogućnosti u daljoj
perspektivi, smatra Aleksandar.
U potpunosti zaokupljen izvršenjem trenutnih projekata i programa i bez definisanog plana za povratak u Srbiju, naš
sagovorik kao najvrednija iskustva u svoje
kofere pakuje poznanstva sa svim ljudima
koje je sreo i sa kojima je radio.
Stalno sam gladan novih znanja i iskustava,
i smatram da upravo to doprinosi kontinuiranom razvoju i promeni ka još boljem, reče
Aleksandar, koji je kao sedmogodišnjak,
nakon upornih nastojanja i na opšte zaprepašćenje roditelja, na kraju, ipak dobio svoju novu igračku – aktentašnu.
78
maj 2012 www.instore.rs
inStore u razgovoru sa…
Brend menadžerima
Kako tri dame iz kompanija Grand kafa, Knjaz Miloš i Mlekara Subotica brinu o svojim brendovima pročitajte u ovom broju magazina InStore. Otkrile su nam na čemu trenutno rade, kao i koji su
im projekti do sad bili najveći izazov, a sve tri su potpuno isto zvučale objašnjavajući svoju brigu
o brendovima koji su u njihovoj nadležnosti
Priredila: Milica Petrović, [email protected]
Marija Gičić, Grand kafa
Ivana Tasić, Knjaz Miloš
Tanja Antić, Mlekara Subotica
Svoju karijeru započela je, nakon završenog Fakulteta organizacionih nauka, u
marketingu Grand kafe, pre više od 6 godina kao marketing asistent. Rad u marketingu nastavila je kao istraživač u kompaniji,
što je, prema Marijinim rečima, bila prava
stvar, jer joj to iskustvo i danas pomaže da
sveobuhvatnije sagleda potrebe potrošača i
planira buduće aktivnosti kao i potrošačke
trendove. Na sadašnjoj poziciji brend menadžera je godinu dana, gde vodi brendove Grand Aroma, De Luxe i Bonito. Kao
najveći izaov u karijeri, izdvaja lansiranje
koncepta Grand Pleasure. Prvi interaktivni korporativni sajt i prvi social network, na
kome sam tada radila, bili su pioniri u digitalnoj komunikaciji kompanije Grand, a danas
predstavljaju standard i nešto bez čega se mnoge kampanje ne mogu ni zamisliti, ponosna je
Marija. Trenutno radi na novoj kampanji za
Grand Aromu čiji slogan Bogatija za trenutak upućuje na, kako ona objašnjava, emocionalne benefite koje nam pruža uživanje
u kafi. Komunikacija sa potrošačima Grand
Aroma kafe je vrlo moderna i inovativna, sa
prepoznatljivom estetikom, inspirativnom muzikom i akterima jedinstvene lepote, dodaje
ona. Nema dilemu gde želi da bude nakon
uspešne karijere brend menadžera. Kaže
da njoj filmovi prekidaju reklamni blok, a
ne obrnuto. Odgovor na pitanje gde sebe
vidi u budućnosti je svakako – marketing,
marketing i samo marketing.
Od kada je avgusta 2011. počela da gradi
karijeru u Knjaz Milošu, Ivana je na poziciji Category Manager – non water. Pre
toga, radila je u multinacionalnim kompanijama i marketing agencijama. Kako
kaže, veliko znanje i iskustvo je stekla radeći gotovo 5 godina u L’Orealu, na poziciji Group Product Manager za proizvode
L’Oreal Paris za Srbiju i Bugarsku. Iako
nisam toliko dugo u kompaniji Knjaz Miloš,
imala sam priliku da učestvujem u stvaranju
potpuno novog proizvoda – Guarana Cranberry, koji se nalazi na tržistu od pre skoro
2 meseca. Samim tim, najveći izazov i zadovoljstvo je lansiranje ovog proizvoda. Sa druge
strane, od kada sam počela da vodim tim pre
nekoliko godina , najveći izazov mi stalno
predstavlja da prenosim znanje i iskustvo na
članove i da se trudim da zajedno rastemo
kao dobar tim, ističe Ivana. U kompaniji
je zadužena za kategoriju sokova i energetskih pića, a kako kaže, posao joj čini
interesantnim i činjenica da je kompanija
Knjaz Miloš poznata po inovacijam, pa u
kategorijama koje ona vodi ima puno prostora za novitete, kreativnost, rast i uspeh.
Nekoliko godina radim na pozicijama koje su
iznad brend menadžera, ali veliki izazov mi
predstavlja kompletnu promenu kategorija. Iz
kozmetičke industrije sam prešla u industriju
pića. Trenutno želim da u potpunosti ovladam
ovom industrijom, a za kasnije imam velike
planove, tajnovita je Ivana.
Tanja se timu Mlekare Subotica pridružila
2003, kao PR i marketing menadžer. Na
poziciji brend menadžera je od 2010. Karijeru je započela u drugoj branši – u kompaniji za proizvodnju sokova i alkoholnog
pića, na poslovima istraživanja tržišta, a
nastavila u novinarstvu, prateći ekonomske teme. Jedan od najvećih izazova u poslu
je bilo lansiranje novog proizvoda 2007, sira
Grekos feta. Učestvovanje i koordiniranje svih
aktivnosti u ovom projektu, od faze istraživanja tržišta, kreativnog koncepta, izbora
agencije, organizacije ATL i BTL aktivnosti,
nagradnog konkursa, događaja, do praćenja
prodajnih aktivnosti i rezultata prodaje, bilo
je veoma interesanto i inspirativno. Zanimljivo iskustvo bilo je i relansiranje brenda Ella
2009. Da bi privukli pažnju i izdvojili se od
već viđenih metoda promocije, organizovali
smo osvajanje Ginisovog rekorda sa više od
1.300 učesnika, priča Tanja. Takođe, kaže
da je interesantan i aktuelan projekat –
lansiranje proizvoda za decu, mlečnog
obroka od jagode i vanile, sa bombonicama u natpoklopcu. Za mene lično, najinteresantniji deo posla je razvoj proizvoda, istraživanje tržišta, osluškivanje potreba i zahteva
ciljne grupe, trendova, osmišljavanje koncepta
kampanje. Sve te aktivnosti su multidisciplinarne, a rezultat se vidi na polici, u marketu,
na trpezi potrošača. Naravno, bez daljeg usavršavanja u struci, nema napretka u karijeri,
sigurna je Tanja.
maj 2012 www.instore.rs
79
na mestu događaja
LETNja SEzONa DONOSI zaTIšjE I Na REGIONaLNOj I Na EvROPSKOj SajaMSKOj SCENI, Pa vaM U
OvOM BROjU INSTORE PREDLažE NEKE OD NajavLjENIH MaNIfESTaCIja Na DRUGIM KONTINETIMa
Africas Big Seven
15–17. jul 2012.
Gallagher Convention Centre Midrand, južna afrika
Africas Big Seven jedan je od najvećih
događaja posvećenih industriji hrane i
pića u Africi. Ovaj sajam se sastoji od sedam izložbi, i pokriva ceo proizvodni ciklus, od poljoprivredne proizvodnje do
marketinga i distribucije proizvoda maloprodajnim lancima. Sa povećavanjem
kupovne moći srednje klase u Africi,
sajmovi ove vrste postaju sve značajniji
jer poljoprivrednicima, prerađivačima i
dobavljačima pružaju savršene platforme za predstavljanje njihovih proizvoda
svim sektorima industrije. Više od 300
kompanija iz raznih afričkih, azijskih i
zemalja Južne Amerike učestvuje i predstavlja više od 3.000 proizvoda u 431
kategoriji.
Africas Big Seven okuplja izlagače
proizvoda u kategoriji sušene i smrznute hrane, svežih proizvoda, začina,
aditiva, pića, mešavina za jela i gotovih proizvoda, kao i opreme za proizvodnju, preradu i pakovanje hrane,
tehnologije za proizvodnju i hlađenje
pića, displeje za trgovine, rasvetu, POS
sisteme, ugostiteljsku opremu, opremu za pripremu i skladištenje hrane,
sisteme za grejanje i softver. Sajmu
prisustvuje 307 kompanija iz Kine,
Egipata, Brazila, Nemačke, Gane,
Ekvadora, Zambije, Zimbabvea, Kenije, Mozambika, Holandije, Pakistana,
Filipina, Poljske, Saudijske Arabije,
Singapura, Južne Afrike, Španije, Šri
Lanke, Tajlanda, Turske, Ujedinjenih
Arapskih Emirata, Velike Britanije,
SAD-a, Vijetnama, Hong Konga, Indije, Indonezije, Irana, Koreje, Malezije
i Mauricijusa. Na sajmu se ove godine
očekuje oko 12.000 posetilaca.
Pod okriljem africas Big Seven,
organizovane su sledeće izložbe:
Pan Africa Retail Trade Exhibition posvećena je afričkom tržištu maloprodaje.
Rast srednje klase podstakao je značajan
rast sektora organizovane maloprodaje
u ovoj regiji. Time je povećana potražnja za FMCG proizvodima, uključujući
namirnice, lekove i proizvode za negu i
lepotu.
AgriFood Manufacturers & Producers Expo
će predstaviti različite proizvode i usluge vezane za prehrambenu industriju,
kao i procese i sirovine za poljoprivredu. Izložbu je podržalo agroprerađivačko odeljenje Ministarstva trgovine i
industrije, koje je domaćin stranim izlagačima. Sajam pruža priliku lokalnim,
regionalnim i stranim izlagačima da
promovišu svoje proizvode i usluge, na
obostranu korist.
Interbake Africa je mesto za susret sa
afričkim pekarima. Ovaj događaj je preuzeo vodeću ulogu na Africas Big Seven
sajmu, a razlog za to je značajan rast pekarske industrije u organizovanom kanalu maloprodaje.
Foodtech Africa je međunarodni sajam
hrane i pića. Izlagači će predstaviti različite proizvode i usluge: začine, aditive, mešavine za jela, proizvodne tehnologije, preradu hrane i opremu za
pakovanje. Analize su pokazale da se
više od 47 posto južnoafričke potrošnje u prehrambenoj industriji troši na
ambalažu (2,1 milijardu dolara). Zato je
Foodtech Africa dobra platforma da se
učesnici ove industrije pozabave ovim, a
i mnogim drugim pitanjima povezanim
sa prehrambenim sektorom. Pored učesnika iz pomenutih industrija, Sajmu će
prisustvovati i ugostiteljski sektor: hoteli, restorani, fast-food franšize i ketering
kompanije.
DrinkTech Africa posvećen je industriji
pića na afričkom tržištu. Ovaj događaj privlači vodeće dobavljače i ključne
proizvođače alkoholnih pića, gaziranih
napitaka i voćnih sokova, pružajući im
platformu za širenje mreže i kontakte sa
partnerima i klijentima.
HRaNa I PIĆE
Malaysia International food & Beverage
Trade fair
Datum: 12–14. jul
Mesto: Putra World Trade Centre, Kuala
Lumpur, Malezija
Malaysia International Food & Beverage
Trade Fair okuplja glavne učesnike u industrijama hrane i pića, kao i stručnjake iz
celog sveta, pružajući im priliku za interakciju i neograničene poslovne mogućnosti
na ovom tržištu. Dokazani track record,
popularnost među posetiocima i uspeh za
izlagače izdvojili su ovaj sajam kao jedan od
najiščekivanijih događaja te vrste u regiji.
american Convention of Meat Processors
and Suppliers Exhibition
Datum: 26–28. jul
Mesto: Saint Paul RiverCentre, Sen Pol,
SAD
American Convention of Meat Processors
& Suppliers' Exhibition jedna je od najznačajnijih sajamskih manifestacija koja okuplja
proizvođače i dobavljače mesa. Na Sajmu će
biti organizovni paneli i sednice koje će se
pozabaviti obiljem praktičnih informacija i
proizvodnih rešenja i ideja za poboljšanje
poslovanja.
SudhessenMesse Erbach
Datum: 20–29. jul
Mesto: Meadow Park Sports, Erbach,
Nemačka
SudhessenMesse Erbach je jedan od najvećih potrošačkih sajmova koji će okupiti više
od 250 izlagača iz svih delova sveta. U sklopu ove manifestacije, izlagači će prikazati različite vrste robe i usluga iz sektora prehrane, zdravlja, IT-a i finansija. Ovaj događaj će
pružiti priliku međunarodnim kompanijama za kontakt sa lokalnim tržištima i stvaranje svesti o brendu, kao i ostvarivanje bolje
pokrivenosti domaćeg i inostranog tržišta.
aMBaLaža
Beijing International Packaging fair
Datum: 03–06. jul
Mesto: China New International
Exhibition Center, Peking, Kina
Beijing International Packaging Fair su podržala brojna međunarodna udruženja za
ambalažu, kao što su WPO, APF i PPMA.
Sajam se održava na površini od 60.000 m²
i okuplja oko 500 kompanija, kao i desetine
hiljada posetilaca. Oko 1.000 lidera iz konkurentskih kompanija za ambalažu prisustvuje Sajmu. Ovaj sajam ima veliki uticaj na
svetsku industriju ambalaže, a ovogodišnja
tema je „Better Packaging, More Success“.
80
maj 2012 www.instore.rs
inPoslovi
Za uspeh kompanije neophodan dobar prodajni tim
Predstavnici prodaje
„na ceni”
HILL-ovo iskustvo pokazuje da je u poslednje dve godine najveći broj traženih pozicija upravo za ovu poziciju, što je potpuno razumljivo ukoliko vam je poznata struktura bilo kojeg prodajnog tima. Osim najvećih
trgovačkih lanaca i privrednih centara, ove pozicije su uvek tražene i u manjim gradovima da bi tržište
bilo potpuno pokriveno
Autori: Nataša Savić i Mina Čandrlić,
HILL International Srbija,
www.hill.rs
S
avremeni način života i poslovanja, brze promene i stalno
kretanje na tržištu uticali su na
većinu kompanija da shvate važnost i ulogu dobrog prodajnog
tima koji u takvim uslovima ume da dobro organizuje posao i da ostvari dobre
rezultate.
Takvi ljudi danas sve više dobijaju na
ceni. Kompanije imaju stalnu potrebu za
unapređenjem svojih rezultata što je jedino moguće kroz širenje prodajne mreže,
povećanje obima prodaje odnosno kroz
razvoj novih i kreativnih načina prodaje
i dolaženje do novih kupaca.
Odstupanje od starih uverenja
U našem regionu, a verovatno i šire, ranije je bilo prisutno uverenje da prodajom
može da se bavi svako ko pokaže iole interesovanja za ovakvu vrstu posla i ko je
voljan da obilazi kupce i ugovara poslove, te ima dobre „veštine komunikacije“.
Ove karakteristike su svakako bitne, ali
postoji i mnogo više kriterijuma prema
kojima bi trebalo procenjivati kvalitet
prodavca. S obzirom na to da je prodaja
„žila kucavica“ svakog poslovnog sistema
onda je i logično da se vremenom došlo
do zaključka da izboru prodajnog tima
treba pristupiti profesionalnije i ozbiljnije.
U poslednje dve godine porasla je tražnja
za kadrovima u prodaji kako za više tako
i za niže pozicije. Prema našem iskustvu
najveći broj traženih pozicija je upravo za
pozicije Predstavnika prodaje, što je potpuno razumljivo ukoliko vam je poznata struktura bilo kojeg prodajnog tima.
Osim najvećih trgovačkih i privrednih
centara, ove pozicije su uvek tražene i u
manjim gradovima da bi tržište bilo potpuno pokriveno.
Profil Predstavnika prodaje
Idealan profil predstavnika prodaje ne
postoji, kao što ga nema ni za bilo koju
drugu poziciju, ali neki opšti zahtevi
mogu da se definišu. Postoje velike razlike u odnosu na to šta se prodaje (vrsta
robe, odnosno usluge), kao i u odnosu
na to ko je primarna ciljna grupa (B2B,
B2C, retail...). Moramo da se složimo
da ne mogu da se prodaju na isti način,
na primer, kompleksna softverska rešenja i građevinski materijali, HR usluge
i konditorski proizvodi... Ipak, može se
definisati neki grubi minimum uslova za
prodavca koji može da postigne dobre
prodajne rezultate.
Prava osoba koja brzo može da počne da
ostvaruje dobre rezultate trebalo bi da
ima barem dve godine iskustva u prodaji
bilo koje vrste, da je vešt komunikator –
dakle da je spreman za stalnu komunika-
maj 2012 www.instore.rs
između članova tima, gde će prednjačiti
pojedinci jake asertivnosti i aktivnosti,
vođeni željom da ostvare cilj i postignu
rezultat, ali svaka prodaja podrazumeva i onaj manje interesantan deo ovom
tipu prodavaca: a to su, pre svega, prodajna administracija i analiza. Bez ovih
elemenata nema dugoročno kvalitetnih
rezultata. Stoga je neophodno da u prodajnom timu postoje i pojedinci koji će
se angažovati za redovno i pravilno odrađivanje i ovog dela posla.
ciju sa različitim profilima ljudi; to mora
biti neko ko ima jaku inicijativu i želju za
uspehom, kao i da preferira da provodi
dosta vremena na terenu, odnosno da je u
stalnom pokretu, fizičkom i mentalnom.
Takođe, većina profila prodavaca podrazumeva solidno znanje engleskog jezika
i, sve češće, visoku stručnu spremu. Generalno, zahtev za visokim obrazovanjem
može biti kompenzovan kvalitetnim
iskustvom, odnosno rezultatima, ali je
opet prepreka daljem razvoju kandidata,
što većina stabilnih kompanija ipak želi –
da ulaže i razvija sopstveni kadar.
Opis zaduženja i odgovornosti uglavnom obuhvata unapređenje odnosa sa
postojećim klijentima, širenje prodajne
mreže, praćenje i analizu tržišta i rada
konkurencije, analizu sopstvenih rezultata i rezultata tima, pronalaženja novih
poslovnih prilika i mogućnosti za dalje
unapređenje. Tu je, svakako, i redovno
izveštavanje nadređenima i poslovi prateće administracije. Što se tiče zarade, ona
se gotovo uvek sastoji iz fiksnog i varijabilnog dela (u različitim procentualnim
odnosima). Za predstavnika prodaje službeni automobil, mobilni telefon i laptop
se danas smatraju osnovnim sredstvima
za rad i nemaju nekadašnji tretman dodatnih beneficija.
Na kraju, kad se sumiraju svi pomenuti
kriterijumi, može se lako desiti da osoba ipak ne odgovara, jer ne može da se
uklopi u postojeću strukturu i kulturu
kompanije. Zato je pri izboru kandidata
neophodno voditi računa i o ovim, naizgled skrivenim, kriterijumima koji za-
81
pravo igraju veoma veliku ulogu prilikom
odabira kandidata.
Pronalaženje adekvatnih kadrova i
izgradnja kvalitetnih timova
U situacijama kada kompanije samostalno traže kandidate za pozicije u prodaji
suočavaju se sa brojnim problemima, kao
što su: preveliki broj prijava, nedostatak
vremena za njihovu obradu, nedostatak
metoda za kompletnu i adekvatnu procenu kandidata i slično. Zbog toga se
kompanije često obraćaju agencijama za
traženje i selekciju kadrova kako bi brže i
lakše došle do adekvatnih kandidata koji
će ispuniti njihova očekivanja.
Poslodavac, često poveden dobrim rezultatima jednog uspešnog prodavca,
zahteva isti profil ličnosti i iskustva u selekciji novih članova prodajnog tima, što
može biti korisno do određene granice.
Svakako se mora napraviti dobar balans
Posao poslodavca nikako ne sme da se
završi u trenutku kada napravi izbalansiran prodajni tim koji ima dobre rezultate. Takav tim mora da se razvija u kontinuitetu da bi ostao aktivan, motivisan i
zadovoljan, a to se postiže stalnim ulaganjem u prodavce: obukama, treninzima,
nagradama, team-building aktivnostima,
kao i drugim HR alatima koji omogućavaju očuvanje kvalitetne atmosfere u
timu iočuvanje odnosa pojedinaca prema
poslodavcu, što je pravi garant uspeha.
Iskustvo koje imamo u selekciji kandidata
za pozicije u prodaji, kao i u procenama
postojećih prodajnih timova, ukazuje nam
na vrednost i značaj kvalitetnog alata procene. Svaki dobar prodavac je dobar i u
„sopstvenoj“ prodaji. Ako se vratimo na
sve što smo spomenuli, shvatamo da se
mora ozbiljnije pristupiti proceni kandidata i zapitati se: Da li je ovakav prodavac
dobar za prodaju naših proizvoda/usluga?
Da li se uklapa u politiku i način rada i
sveopštu kulturu naše firme? Da li će se
uklopiti u postojeći prodajni tim? Da li je
vredan uslova koje zahteva?

Biznis transferi i zaposlenja
Vojislav Genić,
novi generalni direktor SAP-a
za Zapadni Balkan
Kompanija SAP, iz oblasti
poslovnog aplikativnog
softvera, imenovala je
Vojislava Genića za generalnog direktora za region
Zapadnog Balkana. Genić
će biti odgovoran za poslovanje kompanije SAP i rukovodiće
menadžerskim timom i poslovnim operacijama kompanije u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Albaniji i Crnoj
Gori. Pre stupanja na novu dužnost Vojislav Genić je bio direktor za Javni sektor
u kompaniji Atos Srbija (ranije Siemens).
Prethodno, Genić je upravljao IT Solution
and Services delom ComTrade grupacije
sa pozicije potpredsednika grupe. Na ovu
poziciju promovisan je sa mesta direktora Spinnaker New Technologies, posle
akvizicije slovenačkog Hermes SoftLab-a.
Vojislav Genić je diplomirani mašinski
inženjer (odsek procesne tehnike) i trenutno se usavršava na doktorskim studijama
iz Operacionih istraživanja na Mašinskom
fakultetu u Beogradu.
„Tokom prvih deset godina prisustva SAP
se odlično pozicionirao u Srbiji, na čijem
tržištu dominira. Danas, u Srbiji više od 120
organizacija koristi SAP, a među njima je
većina najuspešnijih preduzeća u Srbiji, kao
i važna javna preduzeća i institucije. Kom-
panije korisnici naših rešenja stvaraju
više od 30% bruto društvenog proizvoda
Srbije, a više od 11.000 radnih mesta u Srbiji povezano je s radom u SAP softveru.
Na nama je da nastavimo intenzivan rast i
rast tržišnog učešća koji je ostvaren u prethodnih nekoliko godina”, kaže Vojislav
Genić, novi generalni direktor SAP-a. „Uz
nastavak angažmana u realnom sektoru,
jedan od naših najvažnijih prioriteta u narednim godinama biće fokus na javni sektor. Na osnovu iskustva iz drugih zemalja,
znamo da SAP može da pruži snažan doprinos reformama i povećanju efikasnosti
javnog sektora. Verujem da će tako biti
i u Srbiji, u skladu s opštim društvenim
ciljevima reformi na putu priključenja Evropskoj uniji”.
82
maj 2012 www.instore.rs
društvena odgovornost
Druženje s
mališanima
Predstave za decu
Nakon uspešnog prvog ciklusa besplatnih predstava,
kompanija Vero je tokom
maja organizovala još 2 predstave za mališane. Najpre, je
12. maja u prodajnom objektu na Voždovcu odigrana
posebna animacija za decu
“Druženje sa Anicom i mašinicom”. Zatim je 19. maja
odigrana
lutkarsko-igrana
predstava “Abrakadabra”. Da
podsetimo, ciklus besplatnih dečjih predstava tokom
vikenda u TC Super Vero
počeo je krajem 2011.godine
i zbog velikog interesovanja
najmladjih posetilaca biće
nastavljen i u narednim mesecima.
Akcija „Naš Beograd”
Zaposleni u kompanijama
Coca – Cola Hellenic Srbija
i Metro Cash&Carry obradovali su poklonima štićenike
subotičkog Doma za decu i
omladinu ometenu u razvoju “Kolevka”. Tom prilikom,
mladima koji borave u ovoj
ustanovi, donirali su namirnice, garderobu, igračke i sredstva za higijenu koje su prikupili, a nakon toga proveli su sa
mališanima vreme u druženju
i igri. Izuzetno nam je zadovoljstvo da je u našoj akciji učestvovao
veliki broj naših zaposlenih i da
su nam se ove godine pridružili i zaposleni kompanije Metro
Cash&Carry. Rad ove ustanove,
požrtvovanost i ljubav sa kojom
zaposleni u njoj rade, a prvenstveno mališani koji su ovde smešteni
i njihove potrebe bili su motiv da
pokrenemo donatorsku akciju.
Nadamo se da ćemo je ubuduće
proširiti i dobiti podršku drugih
kompanija koje prepoznaju njenu
važnost, izjavila je predstavnica
kompanija Coca – Cola Hellenic Srbija, Tijana Marković.
Solarno drvo
Zahvaljujući
studentskom
projektu “EkoPark – spoj
prirode i tehnologije”, koji je
dobitnik stipendije kompanije
Philip Morris, Niš je dobio
prvi park sa solarnim panelima. Ovaj park posetiocima
pruža mogućnost da napune
bateriju na laptopu i besplatno pristupe internet, a sve to
uz pomoć električne energije
dobijene iz sunca. “Eko Park“
je postavljen u najvećem gradskom parku, Čair, u čijem središtu se nalazi “eko-drvo“ sa
solarnim panelima, koje sakupljaju sunčevu energiju i pretvara je u električnu.
Da podsetimo, projekat je realizovan u okviru programa
„Partnerstvo za obrazovanje I
razvoj zajednice“ (PECD program) pod pokroviteljstvom
kompanije Philip Morris u
Srbiji.
Četvrta po redu volonterska
akcija „Naš Beograd” u organizaciji Foruma poslovnih lidera Srbije održana je 19. maja.
Ove godine akcija je okupila
oko šest stotina zaposlenih iz
dvadesetak kompanija, što je
najveći broj do sada i govori
o sve većem interesovanju za
društveno odgovorno poslovanje. U akciji su učestvovali
volonteri iz kompanija: Vip
mobile, Atlantic Group, Državna lutrija Srbije, Coca-Cola Hellenic, Societe Generale
Banka, Banca Intesa, Holcim,
Nestle Adriatic, Eurobank
EFG, Erste Banka, Telekom
Srbija, MK Group, S-Leasing, Gradske pijace, Microsoft, Huawei, Ernst & Young,
KMPG, Metro Cash&Carryi
Wiener Städtische. Volonteri su uređivali prostore na
različitim lokacijama širom
Beograda: Osnovnoj školi za
zaštitu vida „Dragan Kovačević”, Osnovnoj školi „Dušan
Dugalić”, Specijalnoj školi za
decu ometenu u razvoju, domovima za decu bez roditeljskog staranja „Jovan Jovanović
Zmaj" i „Moša Pijade“, Domu
penzionera „Bežanijska kosa“,
kao i u organizacijama Kreativno - edukativnom centru
za mentalno nedovoljno razvijene osobe – KEC MNRO,
Društvu za pomoć MNRO
Stari grad „Živimo zajedno“ i
u vrtićima „Lunja“ i „Duga“.
Dobrovoljci su bili aktivni i u
parku Kalemegdan i Banjičkoj
šumi. Forum poslovnih lidera
je ovu akciju sproveo u saradnji
sa SMart Kolektivom, Institutom za održive zajednice, a uz
podršku Američke agencije za
međunarodni razvoj (USAID)
i Grada Beograda.
BOLTON ALIMENTARI:
POSVEĆENOST ZAJEDNIČKOM RAZVOJU
Odgovoran kvalitet
Danas u svim kompanijama nije važno samo obezbeđivanje kvalitetnog proizvoda, nego sve veću ulogu dobija i
odgovornost prema okolini i zajednici u kojoj kompanija
posluje. Italijanski Bolton Alimentari, proizvođač svetski
poznate robne marke tunjevine Rio Mare, angažovao se i na
tom području programom Odgovoran kvalitet. Taj program
predstavlja koncept svestranog praćenja kvaliteta i odgovornog ponašanja kroz celokupni lanac snabdevanja – od trenutka kada je riba uhvaćena, pa sve do tanjira. Bolton Alimentari
je temelje za dalji razvoj postavio upravo na principima
društveno odgovornog poslovanja.
Najvažnija tačka u pomenutom programu je trajna predanost
očuvanju ekosistema. Poštujući postulate Međunarodnog
fonda za održanje morske hrane ISSF (International Seafood
Sustainability Foundation), koji je osnovan pre tri godine, u
Boltonu nastoje da sačuvaju populaciju žutoplave tune, zatim
da smanje usputni ulov (bycatch) ostalih morskih vrsta i
zalažu se za zaštitu i dobrobit morskog ekosistema. Lov na
tunu za tunjevinu Rio Mare poštuje stroga međunarodna pravila u oblasti očuvanja delfina i
ostalih sisara, uz poštovanje odgovarajućih ekoloških standarda.
Briga za okruženje mora da ima
glavnu ulogu na svim nivoima
proizvodnog procesa. Bolton
Alimentari se obavezao da će
smanjiti emisiju ugljen-dioksida i
ostalih činilaca koji negativno deluju
na prirodu, zatim količinu obrađenih
otpadaka, kao i trošenje sirovina i energije
iz obnovljivih izvora, a isto tako ističu i
racionalizaciju prevoza. Čak 95 odsto drvenih
paleta dobavljača preduzeća RioMare ponovno
se upotrebljava. Važno je napomenuti i to, da
konzervirana tunjevina RioMare ima vrlo nizak stepen ugljenika, čime gotovo da i nema nikakvog štetnog uticaja
na okolinu.
Preduzeće Bolton Alimentari, kao deo
grupe Bolton, dugi niz godina podržava
međunarodnu organizaciju Save the children
za zaštitu dečjih prava u celom svetu.
Nedavno su se priključili i projektu
pod nazivom Salomonova Ostrva u
kojem se državici u Tihom okeanu
pomaže u borbi sa siromaštvom
tako što se ulaže u opravke njihovih
plovila, otvaranje novih radnih
mesta, poboljšanje uslova za rad,
popravku puteva, a drugom najvećem
gradu ostrva Mundah obezbeđen je aparat
za analizu krvi.
Za Bolton Alimentari su analize i kontrole kvaliteta
od vrlo važnog značaja u celokupnom lancu snabdevanja. Od
ulova pa sve do tanjira, tunjevina RioMare prolazi kroz hiljade
kontrolnih faza. Analize, koje se obavljaju najsavremenijom IT
opremom, što je od ključnog značaja za osiguranje kvaliteta,
u svojim laboratorijima ne izvodi samo preduzeće Bolton
Alimentari, nego i svi njegovi spoljni saradnici. Bolton još od
1996. poseduje sertfikat ISO 9001.
Još jedan segment društvene odgovornosti kompanije Bolton
Alimentari ogleda se i u njihovim aktivnostima na ukazivanju
značaja koji riba ima za ljudsko zdravlje. Uz podršku italijanskog nutricionističkog instituta (NFI), iz Boltona ističu da
konzumiranje tunjevine doprinosi otpornosti organizma, da
pozitivno utiče na krv i krvne sudove, pomaže regeneraciji
tkiva i poboljšava opšte zdravstveno stanje. Konzervirane ribe
su jednostavne za pripremu i ne sadrže konzervans. O značaju
ribe za ljudski organizam svedoči i nedavno pokrenuta
nacionalna promotivna akcija u Sloveniji “Volim da jedem
ribu”, koju finansiraju Ministarstvo za poljoprivredu i
okolinu i Evropski fond za ribarstvo.
84
maj 2012 www.instore.rs
edukacija
Case Study Show 2012
Studenti u ulozi
menadžera
U prethodnom broju magazina InStore imali ste priliku da pročitate o idejama i rešenjima poslovnih
problema koje su pred studente stavile kompanije Telekom Srbija, Državna lutrija Srbije i Delta
DMD. U ovom broju, pročitajte kako su studenti odgovorili na izazove koje su pred njih postavile
Coca-Cola Hellenic Srbija, Henkel Srbija, Holcim Srbija i Japan Tobacco International
Autor: Iva Ilić, ESTIEM organizacija
N
a Fakultetu organizacionih
nauka i u Dečjem kulturnom
centru Beograd od 5. do 7.
aprila više od 300 studenata
svih univerziteta u Beogradu
imalo je jedinstvenu priliku da se kroz
manifestaciju edukativnog karaktera,
Case Study Show, u najboljem svetlu prikaže predstavnicima vodećih kompanija
na srpskom tržištu. Već šestu godinu za
redom studenti dobijaju mogućnost da
naprave prve korake ka svom zaposlenju
ili praksi, i to zahvaljujući beogradskoj
Lokalnoj grupi evropske studentske organizacije ESTIEM.
Tokom prva dva dana događaja, studenti su na Fakultetu organizacionih nauka prezentovali rešenja studija slučaja
koje su im zadale kompanije Coca-Cola
Hellenic Srbija, Holcim Srbija, Henkel
Srbija, Telekom Srbija, Japan Tobacco
International, Državna lutrija Srbije i
Delta DMD. Kako je projekat i internacionalnog karaktera tri studije slučaja su
bile zadate na engleskom jeziku. Nakon
prezentacija rešenja studenti su imali
priliku da se, putem radionica, bolje upoznaju sa predstavnicima ovih kompanija.
Prvi put ove godine, studentima svih univerziteta u Beogradu bilo je omogućeno
da se upoznaju sa Case Study metodom
učenja i njenim značajem za svet poslovanja, kroz program trećeg dana Case Study Show-a, koji je obuhvatao aktivnosti
kao što su: panel diskusija, Case Speed
Dating i Case Creative Room,.
U prethodnom broju magazina InStore
imali ste priliku da pročitate ideje i rešenja poslovnih problema koje su pred
studente stavile kompanije Telekom Srbija, Državna lutrija Srbije i Delta DMD.
Japan Tobacco International je zadao studiju slučaja iz oblasti informacionih tehnologija
U ovom broju ćemo Vam prikazati kako
su studenti odgovorili na izazove koje su
pred njih postavile preostale kompanije
učesnice manifestacije Case Study Show.
Poslovni problem koji je kompanija
Coca-Cola Hellenic Srbija stavila pred
studente Fakulteta organizacionih nauka se odnosio na uvođenje novih korporativnih vrednosti. Suštinske vrednosti organizacije su one vrednosti koje
čuvamo i na kojima se bazira poslovanje
jedne kompanije. Kompanija Coca-Cola
Hellenic Srbija poseduje čitav niz vrednosti, ali se i pored promena u državi,
društvu, tehnologiji... uvek pridržavala onih suštinskih. Zadatak studenata je
bio da daju ideje o uspešnom uvođenju
novih vrednosti u korporaciju, načinu
informisanja zaposlenih i aktivnostima
koje će usmeravati zaposlene da usvoje
te vrednosti, čiji bi rezultat bio željeno
ponašanje u svakodnevnim rutinama.
Jedno od rešenja ove studije slučaja se
odnosilo na kreiranje stranice na nekoj
od društvenih mreža gde svi zaposleni
imaju mogućnost da postavljaju pitanja o
novim vrednostima. Timski sastanci koji
bi se održavali dva puta mesečno i na kojima bi se raspravljalo o ovim vrednostima takođe bi doprineli da se one prihvate. Studenti su smatrali da bi pozitivan
uticaj imale i brošure i posteri dostupni
zaposlenima u kojima su nabrojane i
objašnjene nove korporativne vrednosti,
kao i njihova primena u praksi.
Repozicioniranje brenda FA je bio izazov
koji je kompanija Henkel Srbija stavila
pred studente. U okviru ovog poslovnog
problema bilo je potrebno definisati strategiju približavanja brenda mlađoj populaciji, kao i promotivnu kampanju za narednih godinu dana. FA proizvodi imaju
tradiciju dugu 60 godina i zastupljeni su
u više od 120 zemalja širom sveta. Naziv
maj 2012 www.instore.rs
85
kampanje, kojom bi se brend FA približio
mladima bio bi „Budi u Fazonu“. Imajući
u vidu ciljne grupe, budući menadžeri su
smatrali da bi sunđer u obliku mikrofona
sa logoom brenda u mnogome doprineo
pozicioniranju prozvoda brenda FA kao
jednog od vodećih među mlađim naraštajima. Studenti su takođe prepoznali
značaj društvenih mreža kao što su Facebook, Twitter i Youtube, te je njihov
predlog da se promocija vrši preko ovih
kanala.
Isplanirati nacionalnu volontersku akciju i promotivne aktivnosti povodom
proslave stogodišnjice kompanije Holcim Srbija bila je još jedna studija slučaja
koju su studenti mogli da rešavaju. Prilikom planiranja bilo je potrebno uzeti u
obzir Holcimovu strategiju, Holcimove
OH&S standarde, identifikaciju i načine uključivanja zainteresovanih strana
u projekat, Holcimove CSR principe i
usmerenost na lokalnu zajednicu. Studenti su kao jedno od rešenja ovog poslovnog problema predložili projekat
pod nazivom „Sto za sto“. Cilj projekta
je postavljenje širom Srbije deset betonskih stolova za stoni tenis na kojima će
se održavati turniri. U projekat će biti
uključeni studenti arhitekture i primenjenih umetnosti koji će osmisliti idejno
rešenje dizajna stolova. Turniri će ujedno
predstavljati otvaranje prostora za sport
koje bi bilo medijski zabeleženo kao i
zvaničnu proslavu rođendana.
Kompanija Japan Tobacco International
je zadala studiju slučaja iz oblasti informacionih tehnologija. Kao i za druge poslovne probleme zadate od strane kompanija učesnica i ovde smo imali priliku
da čujemo veliki broj ideja i predloga.
Coca-Cola Hellenic Srbija je zadala učesnicima zadatak uvođenja novih korporativnih vrednosti
Planiranjem nacionalne volonterske akcije i aktivnosti povodom proslave stogodišnjice bavio se Holcim tim
Iz godine u godinu vodeće kompanije na
našem tržištu prepoznaju značaj i veličinu projekta kao što je Case Study Show.
Mnoštvo mladih, talentovanih i motivisanih studenata, u želji da se izbori za svoju
praksu ili prvi posao, kroz ovaj projekat
stiče iskustvo na kojem bi im pozavideli
i sami top menadžeri. Case Study Show
iz godine u godinu pokazuje studentima
koji je to put do uspeha, ali ih i uči kako
da smelo koračaju njime!
Više informacija o manifestaciji možete
pronaći na sajtu
www.casestudyshow.org.rs
Za sve dodatne informacije obratite se
Ivi Ilić, koordinatoru tima za odnose s
javnošću na projektu Case Study Show
2012 putem e-mail adrese:
[email protected]
Repozicioniranje brenda FA je bio izazov koji je kompanija Henkel Srbija postavila pred studente
86
maj 2012 www.instore.rs
verovali ili ne
Želite pivo iz 19. veka?
Finski naučnici tvrde da bi
mogli da proizvedu pivo iz
1840. godine, nakon što su
uspeli da izoluju aktivnu bakteriju iz boce piva nađene u
olupini broda u blizini Alandskih ostrva. Na brodu, koji
je potonuo pre 170 godina, a
koji je otkriven 2010. godine,
pronađena je i flaša šampanjca, koja je u međuvremenu,
kao najstarija na svetu, prodata na aukciji. Naučnici su
analizirali sadržinu 2 flaše
piva, za koje kažu da nije u
potpunosti odolelo godinama ni uslovima, ali je ipak
sačuvalo bledo zlatnu boju, a
iz uzorka se moglo utvrditi da
je sadržalo tragove ruže, badema i karanfilića. Zahvaljujući hemijskoj analizi koju smo
obavili, i uz pomoć stručnjaka u
procesu pravljenja piva, moguće
je napraviti pivo koje će imati
ukus ovog iz 19. veka, rekli su
iz centra za tehnička istraživanja u Finskoj.
Srbi na listi najvećih „mesoždera“
hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama.
Prosečan građanin Srbije godišnje pojede više od 82 kilograma mesa, od čega gotovo
65 kilograma svinjetine, piše
britanski „Ekonomist“. To ih,
posle Austrijanaca, čini najvećim ljubiteljima svinjetine na
svetu. Ostale vrsta mesa među
Srbima nisu toliko popularne,
pa godišnje pojedu „svega“
8,5 kilograma govedine, 7 kilograma živine i 2 kilograma
kozjeg mesa.
Srbija se tako našla na 26. mestu na listi od 177. zemalja,
koju je sastavilo odeljenje za
Potrošnja mesa po stanovniku
u našoj zemlji duplo je veća u
odnosu na svetski prosek. Prosečan Indijac godišnje pojede
svega 3,2 kilograma mesa, dok
svaki građanin Luksemburga,
u proseku, pojede čak 136,5
kilograma mesa godišnje.
U svetu raste potrošnja mesa,
piše „Ekonomist“, i za poslednjih 50 godina ona se uvećala
čak 4 puta. Šezdesetih godina
se godišnje jelo oko 70 miliona
tona mesa, a pri kraju prve dekade 21. veka, čak 268 miliona
tona. Porasla je i potrošnja po
glavi stanovnika, sa 22 na 40
kilograma godišnje. Ranije je
najpopularnija bila govedina, a
u novije vreme sve je veća potražnja za svinjetinom. Zapadne zemlje su i dalje najveći potrošači, navodi „Ekonomist“.
Pojeo 3.500 evra za 90 sekundi
Rus Aleksander Novikov je
više puta gledao kako se Amerikanci nadmeću u proždiranju brze hrane – hot-doga i
pilećih krilca, pa je odlučio
da organizuje sličan događaj
„na ruski način“, sa luksuznim
menijem. Tako je u jednom
ruskom noćnom klubu održano takmičanje u proždiranju crnog kavijara. Pobedio je
Aleksander Valov, star 49 godina, koji je za 90 sekundi po-
Šta, u stvari, kupujemo?
jeo 500 gr kavijara, vrednosti
oko 3.500 evra. Kao nagradu
je dobio 250 evra i još nekoliko teglica ovog delikatesa.
Ne jedem kavijar baš često, obično samo u posebnim prilikama,
skromno je rekao pobednik.
Današnjim potrošačima je,
čini se, mogućnost izbora
proizvoda neograničena, ali
malo njih zna da, zapravo, iza
svih tih proizvoda stoji svega
desetak kompanija. Coca-Cola,
PepsiCo, General Mills, Kellog’s,
Mars, Unilever, Johnson & Johnson, Procter & Gamble, Nestlé
i Kraft vlasnici su i proizvođači većine brendova koje danas
biramo u trgovinama. Pogledajte grafikon i uverite se i
sami.
Čokoladne igrarije
U osnovnoj školi u Vudberiju, severno od Sidneja,
deca su na svečanosti za Dan
majki dobila poklon-paketiće u kojima su se nalazile i
čokoladice. Kada su ponosne
mame otvorile paketiće, imale
su šta i da vide – čokolade u
obliku zadnjica, grudi, penisa i parova u zanosu strasti.
Zaprepastila sam se. Nije bilo nijedne čokoladice koja nije imala
neke veze sa seksom! Morala sam
brzo da ih sklonim od dece, re-
kla je Kasandra Lejsi, čija dva
sina pohađaju školu Vudberi
Pablik. Predsednica školskog
veća Dženi Grej rekla je da
je odgovorna osoba u upravi
te škole dala otkaz zbog ovog
incidenta.
Najskuplja poslastica na svetu
Prava zvezda njujorškog restorana „Serendipiti 3“, čiji
su gosti bile mnoge poznate
ličnosti, od Merilin Monro do
Džeki Kenedi, sada je „Opulence Sundae“, ledena poslastica prekrivena jestivim listićima od dvadesettrokaratnog
zlata. Oko 50 osoba godišnje
naruči ovu poslasticu koja se
sastoji od sladoleda sa ukusom
vanile sa Tahitija, preliva od
najfinije toskanske čokolade
i kandiranog voća, a koja se
služi u kristalnoj posudi uz
zlatnu kašičicu. Porudžbina se
mora najaviti 2 dana unapred,
a cena, naravno, nije simbolič-
na. Ovi bogati ukusi i jedinstven
izgled vrede 1.000 dolara, kaže
šef restorana.
maj 2012 www.instore.rs
87
Kompanije Kraft, Nestlé i Procter & Gamble kupuju,
ukupno, oko 50% godišnje proizvodnje kafe
(The Guardian)
Proteini budućnosti
Nedostaje vam proteina u
ishrani? Nema problema –
začinite rižoto slanim skakavcima! Ovaj, i mnoge druge
neobične recepte, pronaći
ćete u holandskom „Kuvaru
sa insektima“ (The Insect Cookbook), koji se od maja nalazi u prodaji . Očekujem da će
ovo biti sledeća popularna stvar
na meniju u holandskim
restoranima. Takođe očekujem da će ljudi početi
da spremaju insekte i kod
kuće, kaže Marsel Dike
(Marcel Dicke), profesor
na katedri Univerziteta
Vageningen (Wageningen) za studije o hrani i
proizvodnji hrane. Dike
i njegove kolege se trude
da predstave insekte kao
Pica sa korom od 12 hamburgera
važan izvor proteina u svetu u
kom će brojnost populacije do
2050. god. dostići 9 milijardi,
a potreba za hranom postati
sve veća. Nutritivna vrednost
insekata je, tvrde na univerzitetu, slična mesu, a emisija
ugljen-dioksida i do 100 puta
niža nego prilikom prerade
svinjetine.
Pizza hut je predstavio pravo gurmansko „čudovište“
– „Crown crust“ picu koja u
žio od kuvara da mu donese
dva parčeta hleba sa komadom
mesa između da ne bi prekidao
igru radi ručka. Kasnije su svi
ostali lordovi od svojih kuvara
tražili „isto što i Sendvič“, pa je
tako najpopularnija zakuska na
svetu i dobila ime.
Povodom proslave dijamantskog jubileja britanske kraljice,
kompanija Dr. Oetker i umetnik Prudens Stejt (Prudence
Staite) udružili su snage i napravili pravo, jestivo umetničko
delo – portet kraljice veličine 6 m x 6 m, koji se sastoji od
2.012 kolačića (cupcakes). Za izradu patriotskog portreta u
crvenoj, beloj i plavoj boji Stejtu je bilo potrebno 300 sati,
a utrošio je 50kg fondana, 50 kg šlaga, 20 kg marcipana i 40
tuba želea iz Dr. Oetkerove linije proizvoda za torte i kolače.
„The Cupcake Queen“ je nastala u umetnikovoj radionici u
Pamingtonu. Umetnik je iskoristio i 20 kg čokoladnih mrvica za definisanje lica i kose Njenog Kraljevskog Veličanstva.
Ovim povodom, Gil Dejvis (Gill Davies), direktor marketinga u Dr. Oetkeru, je rekao: Želeli smo da napravimo nešto
neverovatno i vredno pažnje za ovako značajan kraljevski jubilej.
Upravo zbog toga što Britanci, tradicionalno, ovakve prilike
obeležavaju nekim poslastičarskim poduhvatom, odlučili smo se da
celu stvar podignemo na viši nivo.
Pola tone testenine, molim
U supermarketima Migros
Ticaret u Turskoj od nedavno se može pazariti testenina
italijanske kompanije Barila
u pakovanju od 500 kg. Jedan od najvećih proizvođača
na svetu svih vrsta testenina
i turski trgovački lanac udružili su snage kako bi prikupili
novac za dobrotvorne svrhe.
"Najkraljevskija pica", kako
je nazivaju u ovom restoranu,
za sada je dostupna samo u
Jordanu, Libanu, Pakistanu i
Egiptu.
FOTO-VEST
„Isto što i lord Sendvič”
Britanci su manifestacijom u
gradiću Sendvič, u grofoviji
Kent, nedavno obeležili dva
i po veka od nastanka prvog
sendviča. Leganda kaže da je 4.
lord od Sendviča, Džon Montagju, koji je bio veliki kartaroš, u jednom trenutku zatra-
kori ima 12 zapečenih hamburgera sa sirom, a na samom
testu sos, govedinu, povrće i
istopljeni sir.
Veliko pakovanje makarona
prodaje se po ceni od 560 dolara, a dostava je uključena u
cenu, s obzirom na to da je reč
o kutiji čije su dimenzije 1,5 m
u visinu i jedan 1 m u širinu.
To je ujedno i najveća kutija
testenine ikada proizvedena
i ušla je u Ginisovu knjigu
rekorda.
Dr. Oetker
88
maj 2012 www.instore.rs
svet u brojkama
Ušće Shopping Center prostire se na 6 nivoa, od čega prodajna površina
zauzima 50.000 m² sa 150 prodavnica, restoranima, barovima, igraonicama,
supermarketom i multipleks bioskopom (www.usceshoppingcenter.com)
Moderni kompleksi sa vetrenjačama, zabavnim parkovima i olimpijskim bazenima
Carstva kupovine
Najveći evropski tržni centar nalazi se u Istanbulu, a sa liste najvećih na svetu čak 70% ih je
smešteno na mnogoljudnom azijskom kontinentu. Ove građevine impozantnih razmera uz veliki broj
radnji nude i obilje zabavnih sadržaja, a kroz pojedine dnevno prođe i do 800.000 ljudi
Autor: Vojislava Popović, [email protected]
Predstavaljamo vam neke od
najvećih tržnih centara:
Najveći u Evropi
Cevahir, Istanbul, Turska
Prodajna površina: 110.000 m2
Ukupna površina: 420.000 m²
Vrednost investicije: 250 miliona
dolara
Godina otvaranja: 2005.
Više od 350 radnji
2.500 parking mesta
5.000 zaposlenih
Najveći po broju radnji
Persian Gulf Complex, Širaz, Iran
Prodajna površina: 420.000 m²
Ukupna površina: 500.000 m²
Godina otvaranja: 2011.
Vrednost investicije:
830 miliona dolara
Više od 2.500 radnji
Carrefour hipermarket na
14.000 m²
5.500 parking mesta
6 bioskopskih sala sa po 240
sedišta
Najveći po ukupnoj površini (50 fudbalskih terena)
The Dubai Mall, Dubai, UAE
Prodajna površina: 350.000 m²
Ukupna površina: 1,124.000 m²
Godina otvaranja: 2008.
Vrednost investicije: 20 milijardi
dolara (Burdž Kalifa kompleks)
Više od 1.200 radnji
750.000 posetilaca nedeljno
40 miliona posetilaca godišnje
14.000 parking mesta
22 bioskopske sale
120 restorana
West Edmonton Mall,
Edmonton, Kanada
Prodajna površina: 350.000 m²
Ukupna površina: 493.000 m²
Godina otvaranja: 1981.
Više od 800 radnji
20.000 parking mesta
23.000 zaposlenih
60.000–150.000 posetilaca
dnevno
28 miliona posetilaca godišnje
maj 2012 www.instore.rs
South China Mall, Donguan, Kina
Prodajna površina: 659.612 m²
Ukupna površina: 892.000 m²
Godina otvaranja: 2005.
Više od 1.500 radnji, vetrenjače i
tematski parkovi
Većina radnji nije izdata pod zakup,
uglavnom zbog lokacije, s obzirom na
to da je centar smešten u predgrađu
koje nije dobro povezano javnim prevozom .
Berjaya Times Square,
Kuala Lumpur, Malezija
Prodajna površina: 320.000 m²
Ukupna površina: 700.000 m²
Godina otvaranja: 2005.
Više od 1.000 radnji
1.200 luksuznih servisnih apartmana
65 restorana
12 spratova visok roler-koster, zabavni
park, IMAX 2D i 3D bioskop
Najveća zgrada na svetu koja je završena u jednoj fazi.
Golden Resources Shopping Mall,
Peking, Kina
Prodajna površina: 557.419 m²
Godina otvaranja: 2004.
5 spratova
Više od 1.000 radnji
230 liftova
SM Mall of Asia, Pasaj Siti, Filipini
Prodajna površina: 390.193 m²
Ukupna površina: 407.101 m²
Godina otvaranja: 2006.
Više od 1.100 radnji
200.000 posetilaca dnevno
61m x 30m olimpijski bazen i klizalište
Arena za 20.000 ljudi (otvaranje planirano u 2012. god.)
Tramvaj za prevoz posetilaca
SM Megamall, Mandalujong, Filipini
Prodajna površina: 348.056 m²
Godina otvaranja: 1991.
Više od 1.000 radnji
800.000 posetilaca dnevno
292 miliona posetilaca godišnje
12 bioskopskih sala
SM City North Edsa, Kuezon Siti,
Filipini
Prodajna površina: 482.878 m²
Godina otvaranja: 1985.
5 spratova
Više od 1.000 radnji
12 bioskopskih sala, kuglana, bašta i
zabavni centar
89
90
maj 2012 www.instore.rs
vox populi
Predsednik iz
potrošačke korpe
četvoročlanom porodicom, dva meseca
živi bez osnovnih životnih namirnica!
Ali, i tu postoji jedna mala nejasnoća, koju
ne mogu da objasne ni mnogo umniji ljudi od čoveka koji je preuzeo nezahvalnu
ulogu da bude sam svoj urednik. Prosečna plata u Srbiji iznosi 40.562 dinara, što
znači da prosečan građanin nema para ni
za prosečnu potrošačku korpu.
Piše: Vanja Bulić
P
rošli su izbori, pa sam počeo da
živim normalno. Umesto političara u kuću su mi se ponovo
uselili Turci. Doduše, bili su oni
prisutni i za vreme izborne kampanje, ali su ih uporno sekli reklamnim
blokovima, pa mi je bilo žao sirotog sultana Sulejmana, na primer, čija vojska toliko
nije bila isečena ni u Mohačkoj bitki!
Mnogo sam se zbog toga sekirao. Razmišljao sam ovako: kako bi se osećali naši
političari kada bi njihove nastupe sekli delovima iz turskih serija? Tada bi, sigurno,
bili gledaniji, ali bi gledaoci shvatili kako
ima lukavijih i pokvarenijih ljudi od njih,
što bi im znatno umanjilo ugled u biračkom telu.
Dok su me na razne načine pripremali da
izađem na izbore, nisam obraćao mnogo
pažnje na izvesne detalje, jer glasanje smatram svojom dužnošću, obavezom koja
proističe iz Ustava. U Švajcarskoj, na primer, svako ko ne glasa mora državi da plati
hiljadu franaka. Zamislite kako bi se osećao naš namrgođeni mrzitelj izbora kada
bi mu stigao račun od sto hiljada dinara!
Razmišljajući i o takvim mogućnostima,
potpuno sam se otreznio i shvatio da izbori mogu da budu dobar izvor zarade.
Krenimo prvo od potrošačke korpe, koja
je dostigla vrednost od 55.000 dinara. Dakle, kazna za one što u izbornu kutiju neće
da ubace ni preškraban listić, bila bi – dve
potrošačke korpe. Da vidim tog junaka
koji bi se odrekao da, zajedno sa svojom
Pa, šta jede zamišljena četvoročlana porodica prosečnog građanina? Jede samu
sebe! Pojede se živa od sekiracije, što bi
rekao prost narod. Jer ne vidim drugo valjano objašnjenje uz čiju bih pomoć shvatio kako neko parama koje nema kupuje
nešto čega ima, ali ne za svakoga!
Mučio sam se tako, mučio, razmišljajući
kako da rešim problem običnog građanina. I – stiže spasonosno rešenje iz bloka
vesti posvećenih izborima!
Svaki predsednički kandidat od države
dobija milion i četiri stotine hiljada dinara
kako bi obezbedio valjanu izbornu kampanju. Dobija 35 prosečnih plata! A za te
pare može da se obezbedi 30 potrošačkih
korpi!
Računica je veoma prosta: predsednički
kandidat koji dobije 1.400.000 dinara, pod
uslovom da ne potroši ni dinar za kampanju, može da obezbedi normalan život
svojoj porodici u naredne tri i po godine,
što podrazumeva redovne obroke i neophodna sredstva za higijenu, uključujući
i toalet papir. Izvesna ušteda mogla bi se
ostvariti zamenom toalet papira iskorišćenim glasačkim listićima, a ovo korisno
rešenje podneo bi predsednički kandidat u
toku svoje kampanje.
Kako doći do statusa predsedničkog
kandidata da bi sve gorenavedeno bilo
i izvodljivo? Neophodno je obezbediti
deset hiljada potpisa. A to je najlakši deo
posla: budućem potpisniku liste predsedničkog kandidata ne otkrivajte namere,
već mu recite kako je to potpis podrške da
možete slobodno da tužite komšiju! Na
neviđeno će vam, uz potpis, predložiti da
ga pozovete za svedoka!
Drugim rečima, pripreme za naredne
predsedničke izbore mogu da počnu.
U korpi poznatih
Aleksandra Perović,
pevačica
U mojoj kući sam ja ta
koja brine o tome šta fali
i uvek sam srećna kad
kažu da je nešto nestalo,
a ja mogu da im pokažem da sam pripremila zalihe. U toku meseca sigurno bar jednom, dvaput odlazim
u veliku kupovinu, iz baš tog razloga, što
volim da imam rezervu svega. Mislim da
su takve kupovine ekonomičnije, pogotovo onda kada napravim spisak i kupujem
sve ono što mi zaista treba. Mada, priznajem da mi se dešava i da zaboravim ponekad nešto. Za one svakodnevne proizvode, poput, jogurta, mleka, voća, povrća,
grickalica – tu je uvek mala radnja iz kraja.
Zgodna je za kupovinu proizvoda, koji se
brzo troše. Kupujem uvek isprobane stvari i umem, čak, da se vežem i za amabalažu nekog artikla. Nije presudno da li je
to neki svetski poznati brend, već samo da
mi je poznat. Kada rešim da eksperimentišem, onda kupim manje pakovanje tog,
za mene, novog proizvoda. Dešavalo mi se
da kupim nešto skroz novo i da mi se ne
dopada, pa je to onda bačen novac.
Viktor Savić, glumac
Omiljeno mesto za kupovinu su mi prodavnice zdrave hrane. Tamo
stalno kupujem one
zdrave namaze, grickalice i ovas. Osim toga,
obično kupujem u malim radnjama, koje
su mi blizu doma. Nemam običaj da idem
u velike mesečne kupovine i da kupujem
veliku količinu proizvoda odjednom, već
najčešće kupim namirnice koje su mi potrebne za nekoliko dana. Na odlazak u
radnju ne gledam kao na nužno zlo, jer
volim da jedem, pa mi i ne pada teško da
obavim kupovinu i nabavim sve što mi je
potrebno. Kada je u pitanju povrće i voće,
te namirnice ne kupujem u radnjama.
Njima se snabdevam na obližnjoj pijaci,
na kojoj volim da pazarim. Ne mogu da
kažem da su mi za odluku o kupovini presudni brendovi. U mojoj korpi će se naći
sve ono što je dobrog ukusa, a ne što ima
neko poznato ime. Kupovina mi najčešće
nije stresna, ali ponekad kada sam u radnji
može da me iznervira gužva. I to naročito
ona gužva koja se stvara bespotrebno, odnosno kada postoji veći broj kasa, a radi
samo jedna, iako dosta kupaca stoji u redu.
HERCEGOVINA,
tisućljetna kolijevka čuvenih vina
Na ogromnom prostranstvu hercegovačkog krša, od
gornjeg toka Neretve, preko Mostara do Jadranskog
mora, vinogradi zauzimaju pitome oaze koje su čovjek
i priroda stvarali tisućama godina.
Mediteranska klima, reljef i tip zemljišta pogodovali
su uzgoju vinove loze, uglavnom autohtonih sorti Žilavke i Blatine koje su se prilagodile vremenskim i zemljišnim uvjetima i važe za vrlo kvalitetna vina.
BLATINA de Broto,
vrhunsko crveno suho vino
kontroliranog podrijetla
Specifičan sortni miris i okus krase i svrstavaju ovo
vino među najpoznatija crvena vina. Tamne, žive i
sjajeće rubinske boje i na oko dojmljive konzistencije.
Miris plemenit, razvijen i trajan, voćnog i začinskog
karaktera. Na okusu je vrlo privlačna, mekana, zaobljena i glatka. Okus je profinjen, malko gorkast, živ,
topao, grije, bogat, pun i suh. Tijelo je snažno, završetak vrlo dug. Vino je složeno, iskreno.
Na regionalnim sajmovima (Mostar, Split, Zagreb) redovno je nagrađivano zlatnim pa i šampionskim odličjima.
Šampion crnih vina: Gast Split 2010. - HR
KAMENO,
vrhunsko bijelo suho vino
kontroliranog podrijetla
Vinogradarski položaj Kameni vinogradi zbog specifičnih uvjeta vinogradarenja (sunce nemilosrdno prži i
žeže) daje nadprosječnu kakvoću grožđa.
Sjajne je, žutozelenkaste boje, odličnog viskoziteta
i konzistencije. U čaši se kreće polako stvarajući na
stjenkama vrlo guste i pravilno raspoređene „noge“.
Na nosu je vrlo zanimljiv spoj nota prosušenosti i mineralnosti. Orašaste arome uzdižu se nad zrelim breskvama i dinjama, dok se cijelim bouquetom proteže
živahna citrusna nota. Svakom vrtnjom čaše postaje
sve mlađe, a arome grejpa i zelene jabuke sve su
uočljivije.
Vino pruža neuniformiranu raznolikost; urođenu mineralnost, zrelu mediteransku voćnost, ali i nježnu
prisutnost zadimljenosti. U ustima je mesnato, oblo,
puno i kompaktno. Čvrsta struktura je određena prvenstveno odnosom resko ugodne svježine i topline,
koju svježina potpuno kontrolira, dok mu evidentna
voćnost pruža mekoću. Suhoća je samo prividno u
drugom planu, njome dobiva na eleganciji. Dugi završetak odiše začinskim notama bijelog papra. Kameno
je dobilo naziv po vinogradarskom položaju „Kameni
vinogradi“ gdje doslovce vinova loza raste iz kamena.
Proizvodi se od 1990. godine.
Šampion bijelih vina (između 400 uzoraka): Gast Split
2006. – HR
Distributeri za Srbiju:
INVITO d.o.o. - Đorđa Vajferta 68, Beograd
AGROSRBIJA d.o.o. - Dragojla Dudića 12/3, Kraljevo
Download

JEDINI 41.500