41.500
PRIMERAKA
SRBIJA
SLOVENIJA
HRVATSKA
BOSNA I HERCEGOVINA
jun 2012 • br. 06 • godina I • www.instore.rs
JEDINI
REGIONALNI TRGOVAČKI MAGAZIN
EKSKLUZIVNO
Nenad Pacek:
Milan Ćulibrk:
Saga se produžava
Stari model nove
vlade
POSETILI SMO...
Tikveš - Kavadarci, Makedonija
Intersnack – Beč, Austrija
Planetarna popularnost
TRENDOVI
Ekološki glas srpske industrije
ISSN 2217 8384
ISTORIJA BRENDA: Coca-Cola
SRBIJA
4
jun 2012 www.instore.rs
uvodnik
REČ UREDNIŠTVA
UREDNIK
Jedi bez ’leba
Đorđe Glamočlija
PRODAJA
Strahinja Milinković
Bojan Đurović
REDAKCIJA
Una Milićević, Milica Petrović,
Vojislava Popović, Igor Đurović
(Ljubljana), Marko Hrastar
(Ljubljana), Tomislav Ciliga
(Zagreb), Jelena Domović
(Zagreb), Murisa Dučanović
(Sarajevo), Katarina Sulić
(Mostar), Mario Trojer (Sarajevo)
EKSKLUZIVNI SARADNICI
Nenad Pacek
Milan Ćulibrk
Ljubomir Živkov/Vanja Bulić
Bogomir Kovač (Slovenija)
Mladen Vedriš (Hrvatska)
Kenan Uštović (BiH)
STRUČNI SARADNICI
Zenel Batagelj (Valicon), PKS,
Stjuart Samjuel (IGD), Ernest
Gergely (Hiper Com), Patrik
Župančič (Promo.Fil), Aleksandar
Simić (Alex Consulting), Darko
Vaselić (Johnson&Johnson),
Mediana, Neoplanta i Draftfcb
Afirma, Nielsen Audience
Measurement, Zoran Kokanović,
Dragan Bijelić (Belem), Miroslav
Saračević (Logosoft)
Taman kad smo hteli malo da „istražimo“ šta
bi sa ukidanjem Uredbe o ograničenju trgovačke marže za osnovne životne namirnice na
10%, stiže obaveštenje iz Ministarstva poljoprivrede i trgovine da ona prestaje da važi poslednjeg dana juna i da će „blagovremeno biti
doneta odluka o tom dokumentu“.
Vidi čuda, tačno na vreme (za razliku od mnogih drugih stvari koje stižu od vlade). Da podsetimo, vlada je na telefonskoj sednici održanoj
30. decembra 2011, donela ovu uredbu, koja je
na snagu stupula narednog dana, s rokom “važenja” od šest meseci. Šta se dešavalo u međuvremenu, najbolje će pamtiti mali trgovci.
Zbog uredbe ili ne, tek u roku od oko mesec
dana od njenog stupanja na snagu, zatvoreno
je 875 malih trgovina, a oko 3.500 ljudi izgubilo je posao. Slučajnost? Možda uredba nije bila
jedini razlog, ali je svakako imala udela u tome.
A, mali trgovci, dobro su znali šta ih čeka, pa
su od samog početka iskazivali svoje nezadovoljstvo. Njihov najveći problem ogledao su
u tome što su skoro 70 odsto njihovog ukupnog prometa činili upravo proizvodi na koje
je marža bila ograničena, a zbog “skromnog”
asortimana nisu bili u mogućnosti da gubitke
nadoknade time što će skuplje prodavati druge
proizvode.
O tome da li je ovo ograničenje marže imalo pozitivnog uticaja na situaciju na tržištu,
postoje dve struje. Jednu zagovaraju zvanični
državni organi i organizacije potrošača prema
kojima je ova uredba uspostavila red na tržištu i doprinela da cene ne “skaču”, dok trgovci
nisu baš ubeđeni u to.
Ko zna. Možda je ova uredba poslužila samo
kao izgovor radnjama koje su inače loše poslovale, a možda i nije. Kako god. Šta je bilo, bilo
je. Sporna uredba odlazi u zaborav, a na trgovcima je sada da pokažu da im je smetala i da
njeno ukidanje neće imati uticaja na rast cena.
KOORDINATOR SVIH IZDANJA
Maksim Đurović
LOGISTIKA I DISTRIBUCIJA
Mirjana Ivanković
LEKTURA
Ana Radojević
GRAFIČKI PRELOM I DIZAJN
Narobe Studio Slovenija
ŠTAMPA
Rotografika d.o.o.
Segedinski put 72
24000 Subotica
IZDAVAČ
InB2B Media d.o.o.
Bul. Arsenija Čarnojevića br. 52
11070 Novi Beograd, Srbija
Tel: +381 11 41 41 100
Fax: +381 11 41 41 108
E-mail: [email protected]
Web: www.instore.rs
InStore magazin je mesečni,
specijalizovani magazin za trgovinu
robom široke potrošnje. Besplatno se
distribuira ciljnoj grupi: trgovcima,
proizvođačima, distributerima i
pratećoj industriji. Izdavač zadržava
pravo da odredi ciljnu grupu. InStore
magazin se Ovo
ne izdanje
distribuira
osobama
je
prijavljeno
za oditZa članke,
mlađim od
18 godina.
ABC Srbija
fotografijekod
i oblikovanje,
magazin
zadržava sva prava.
Tiraž od 18.500 primeraka
u Srbiji odituje:
Ovo izdanje je
prijavljeno za odit
kod ABC Srbija
Vruća tema
Zlatna medalja za BG reklam
Srpska firma BG reklam, koja se bavi produkcijom reklaminh materijala, nagrađena je zlatnom
medaljom na prestižnom takmičenju u organizaciji Međunarodne asocijacije za marketing u
maloprodajnoj industriji – POPAI. Takmičenje pod nazivom POPAI Awards Contest 2012, održano je 27. marta, a pobednici su
proglašeni na svečanosti održanoj
u Parizu 14. juna. Svoje proizvode
je predstavilo 324 učesnika iz celog sveta u više kategorija - POS
advertajzing, digitalni mediji, komercijalna arhitektura i opremanje
maloprodajnih objekata. Stručni
žiri ocenjivao je njihov dizajn, inovativnost i kvalitet izrade. (opširnije na strani 40 i 41)
6
jun 2012 www.instore.rs
sadržaj
Izdvajamo
8 Novi objekti
10 Domaće vesti
12 Regionalne vesti
16 Svetske vesti
20 Trade magazini
InStore – Rekli ste o nama…
22 Osvrt stručnjaka
Osvrt stručnjaka: Nenad Pacek
Ekskluzivno za InStore iz Beča
22
Sve firme su više-manje očekivale tešku godinu kako u Zapadnoj,
tako i u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi. Međutim, godina je teža
nego što se očekivalo. Skoro pola godine je iza nas, a privredni
rast se gotovo svuda sasvim zaustavio, i čitav niz zemalja je
ili već u recesiji ili im recesija preti. Saga sa spasavanjem evra
se produžava, bez obzira na kredit od 100 milijardi evra(!)
prezaduženim španskim bankama. I dalje živimo u svetu gde
može doći do dezintegracije evrozone, barem delimično, kaže
za ovaj broj magazina InStore u svojoj kolumni predsednik
kompanije Global Success Advisors.
Sada se produžava
24 Mišljenja i komentari
26Istraživanje
Valicon: Savremeno shvatanje brenda
30Preporuka
PKS: Centar za usluge i posredovanje
32Investicije
Zanimljivo mesto za kupovinu i
zabavu
34Analiza
IGD: Tajna uspeha u prilagođavanju
36InLiflet
Istraživanje
26, 46
Kako je ova godina bila rezervisana za Evropsko prvenstvo u fudbalu, u
Institutu za istraživanje tržišta i medija Mediana Adria javila se potreba
da ispitaju kakav je položaj nekih brendova povezanih sa fudbalom i šire.
Stručnjaci ove agencije analizirali su podatke prikupljene pomoću istraživanja Mediana
TGI (Target Group Index) za 2011. godinu. Model koji predstavljaju je SSI (Sponsorship
Suitability Index) i namenjen je za pronalaženje potencijalnih sponzora ili sponzoriranih
osoba, a koristan je takođe i za procenu postojećih sponzorskih partnerstava.
U prošlom broju, agencija Valicon analizirala je realnost brendova i
šta je sve potrebno za njihovo razumevanje. Ovaj put objašnjavaju
da razumevanje snage brenda, koja se prikazuje pomoću dijamanta (dvosmerne
piramide), danas nije više dovoljno, već da je potrebno razumeti kako brendovi dolaze
do svoje snage. Zato su se, ovaj put, pre svega, posvetili razumevanju imidža brendova u
konkurentskom okruženju.
Promocije s puno pene
40Na mestu prodaje –
predstavljamo
Displej zlata vredan
42Prodaja
Uspešne faze posete kupca
Investicije
38 Na mestu prodaje
Motivisati potrošača za kupovinu
44 Category management
Ocena potencijala
46Istraživanje
Mediana: Fudbal i brendovi
48InMarketing
Dobar razlog za mazanje
50 Istorija brenda
Planetarna popularnost
54InMedia
Koliko je ljudi to videlo na TV-u?
32
Jagodinu će do marta 2013. godine ukrasiti
jedna od najvećih domaćih investicija u
centralnoj Srbiji, a inače najveći poduhvat
u ovom gradu u protekle dve decenije Vivo Shopping Park. Na pažljivo izabranoj
i, kako investitori naglašavaju, najlepšoj
lokaciji u Jagodini, na površini od 25.000
m2, nići će retail park površine 10.000 m2,
u kome će se nalaziti 33 maloprodajna objekta i 360 parking mesta. Ovaj projekat, vredan
15 miliona evra, obezbediće 400 novih radnih mesta.
Istorija brenda
50
Kojim god jezikom da govorite, naziv ovog pića
raspoznaćete na kom god meridijanu da se nađete.
Coca-Cola, naravno. Čuveni napitak pronašao je
svoje mesto u milionima domova širom sveta, ali i u
umetnosti, muzici, filmu, modi, gde je bio inspiracija
mnogima. Brojni poznati muzičari, glumci, slikari, dizajneri i sportisti već decenijama
učestvuju u kampanjama koje organizuje Coca-Cola, što je svakako doprinelo
planetarnoj popularnosti ovog brenda. Svojim kvalitetom, ali i inovativnim kanalima
komunikacije, atraktivnim nagradim igrama i oglasnim kampanjama, Coca-Cola je
pronašla put do domova mnogih porodica u 206 zemalja sveta. U našem magazinu
pročitajte kako je tekla istorija razvoja ovog planetarno poznatog brenda...
7
jun 2012 www.instore.rs
Logistika
56Logistika
Cross docking
58 Komšijski dućan
Osnovni alat za rad svake nedelje
Poslovna inteligencija
Putujuća trgovina
Reč po reč...
64 Noviteti za police
66Periskop
Stari model nove vlade
70Region
Spori oporavak
72Poslovanje
Logičan korak
74 Moja karijera
Saša Nenadić, marketing direktor
Sarantis Rumunija: Dobra procena i
timski rad
76 InStore u razgovoru sa...
PR menadžerima
78Trendovi
Ekološki glas srpske industrije
80 Društvena odgovornost
83Edukacija
Ekof arena – Case Study
84 Slovo zakona
Halal standard
86 Posetili smo…
Tikveš - Kavadarci, Makedonija
Intersnack – Beč, Austrija
88 Verovali ili ne
90 Svet u brojkama
Gde je najskuplji m2?
Periskop
Specijalno za InStore,
Milan Ćulibrk:
68 Periskop iz regiona
Slovenija: Pogrešna strategija
spašavanja EU
Hrvatska: Pravi posao izvan glavne
sezone
BiH: Ti uspešni poroci
56
Ciklusi naručivanja, koji su trajali po nekoliko dana,
stvar su prošlosti. Danas je sasvim normalno da se
naručena isporuka unutar jednog dana pripremi,
otpremi i preko cross dockova po celoj zemlji dostavi
do kupca. Brzina je ključna, a cross docking je tehnika
koja je omogućuje. Možda je stara skoro kao i klasično
skladištenje, ali svakako zaslužuje dodatnu pažnju.
Postoje različite definicije cross dockinga. Jedna od
najpotpunijih je da je to proces u kojem se proizvod
koji je dopremljen, sam ili konsolidovan s ostalim
proizvodima koji imaju isto dostavno mesto, otprema
u najkraćem mogućem roku, a da ne ulazi u prostor
dugotrajnog skladištenja. Više o ovome pročitajte u
tekstu autora Zorana Kokanovića.
92 Vox populi
66
Od dva zla, Srbija je izabrala – oba. Ne samo da sve gora
ekonomska situacija nije naterala ključne političke
igrače da se posle izbora uozbilje i ubrzaju pregovore
o novoj vladi, nego je uz sve to već sada prilično jasno
da će novi stanari Nemanjine 11 nastaviti – po starom.
Od njih se, dakle, može očekivati da urade sve što ne
bi smeli. I jedino neće učiniti ono što se mora ako
Srbija želi da izbegne recesiju, uz koju će na kraju umesto užičkog kola morati da se zaigra
– sirtaki.
Trendovi
78
Oblast upravljanja otpadom u skladu sa EU propisima
u Srbiji je pravno regulisana tek 2009, a lokalne
samouprave odnedavno imaju zakonsku obavezu
da omoguće i organizuju primarnu selekciju otpada
u domaćinstvima, kako bi, umesto na deponijama,
završio u fabrikama za reciklažu. Na osnovu zakona
o ambalaži i ambalažnom otpadu koji propisuje
Ministarstvo životne sredine, svaka industrija koja na
tržiste Srbije plasira proizvode upakovane u ambalažu
ima obavezu da je ponovo iskoristi u procentu
određenom uredbom o utvrđivanju plana smanjenja
ambalažnog otpada za period od 2010. do 2014. godine. Obveznici su, kroz operatere, u
prethodonoj godini morali da sakupe 10%, a ove godine 16% plasirane ambalaže. Prema
podacima Ministarstva životne sredine, oko 40.000 t ambalažnog otpada prikupljeno
je kroz sistem upravljanja ovim otpadom, i to su količine za koje su sakupljači dobili
podsticajna sredstva.
Društvena odgovornost
80
Nova kampanja kompanije Delhaize Srbija u saradnji sa
Kancelarijom UNICEF-a, pod imenom Hit je biti sit, a fit,
promoviše zdrave stilove u ishrani dece i adolescenata.
Akcija, inače, sadrži deset ključnih poruka o zdravoj
ishrani koje su istaknute u Maxi maloprodajnoj mreži.
Poruke govore o značaju razvijanja navika u ishrani
kojima se može sprečiti gojaznost dece i mladih, a između
ostalog afirmišu se: dojenje kao najbolji način ishrane za
odojčad, porodični obrok, nošenje užine u školu, fizička
aktivnost, raznovrsnost i redovnost ishrane...
8
jun 2012 www.instore.rs
novi objekti
Srbija:
Srbija:
Roda megamarket u Valjevu Otvoren Fortuna Centar
Mercator-S otvorio je 21.
juna novi Roda megamarket
u Valjevu, površine 3.400
metara kvadratnih, koji nudi
bogat asortiman robe široke
potrošnje. U novom objektu, Mercator je zaposlio 60
radnika, a povodom otvaranja,
Mercator-S je porodilištu
Zdravstvenog centra Valjevo uručio robnu donaciju u
vrednosti od 220.000 dinara
za dalje opremanje i razvoj ove
ustanove.
Od dolaska u Srbiju konstantnim
investicijama u širenje mreže
koje su dostigle 500 miliona
evra, Mercator je ojačao poziciju
drugog maloprodajnog lanca u
zemlji. Ravnomerno regionalno
širenje je još jedan od pokazatelja
da su nam svi potrošači podjednako važni. Otvaranjem ovog
modernog Roda Megamarketa u
Valjevu, čija ukupna investicija
u gradnju i opremanje iznosi
6 miliona evra, omogućićemo
žiteljima Valjeva i okoline, prednosti kupovine u savremenom
ambijentu. Ovo je ujedno i naš
odgovor na veoma složene uslove
poslovanja. Razvoj nismo zaustavili, jer otvaranjem novih radnih
mesta i prilagođenom ponudom
za potrošače u delu asortimana
i naročito u cenovnom aspektu,
Mercator daje svoj doprinos
podsticaju privrednih aktivnosti
u Kolubarskom okrugu, izjavila
je Stanka Pejanović, direktor
društva Mercator-S i članica
Uprave Grupe Mercator za
Mercator trgovinu jugoistočne
Evrope.
Objekat u brojkama:
• Ukupna površina: 3.400 m2
• Ukupna investicija:
6 miliona evra
• Asortiman: oko 15.000
artikala
• Broj zaposlenih: 60
• Broj parking mesta: 65
Aranđelovac je 22. juna dobio
Fortuna Centar – prodajni
objekat koji je osim supermarketa, svojim kupcima otvorio
vrata i apoteke, Komercijalne
banke, Turističke agencije Odeon, Tobacco Shopa, frizerskog
i kozmetičkikog salona, kafea,
kafe bioskopa, dečije igraonice,
fitnes centra Dr Feelgood sa
wellness zonom, kao i kancelarijsko-poslovnog prostora.
Objekat se prostire na površini
od 6.500 kvadratnih metara.
Supermarket u okviru, inače
prvog objekta ovog tipa u Aranđelovcu, na prodajnoj površini
od 1.800 kvadrata nudi kupcima
asortiman od oko 12.000 artikala. Ispred centra je parking
prostor sa 94 mesta. Otvaranje
objekta stvorilo je 100 novih
radnih mesta.
Kako je prilikom svečanog
otvaranja podsetio direktor pre-
Srbija:
Dva nova Gomexa
Kompanija Gomex nastavlja sa
širenjem maloprodajne mreže
otvaranjem objekata u Padini i
Kanjiži. Nova poslovna jedinica, pod imenom „Padina,” prostire se na površini od 200 m2.
U objektu se nalazi roba široke
potrošnje sa ponudom većom
od 3.500 artikala, a o usluzi se
brine šestoro zaposlenih.
Kompanija Gomex je otvaranjem objekta u Kanjiži proširila
svoju prodajnu mrežu i u delu
severnog Banata. Poslovna jedinica, pod imenom „Kanjiža”,
zauzima više od 170m2 prodajnog prostora. U ponudi je više
od 4.000 artikala, a o usluzi se
brine 7 zaposlenih.
duzeća Fortuna, Dragan Jovanović, ceo kompleks, pristupne
saobraćajnice i park – dečije
igralište završeni su za nešto
više od 10 meseci: U čitavom periodu našeg razvoja, želeli smo da
uvek, idući u korak sa vremenom,
unapređujemo poslovanje, vodeći
računa o korisnicima i klijentima.
Prvim većim objektom - objektom
Fortuna market 1 u centru grada
započeli smo novu etapu našeg
poslovanja. Prateći tendencije i
potrebe savremenih kupaca, prepoznali smo potencijal za izgradnju
savremenijeg centra, koji bi mogao
da ponudi korisniku više usluga na
jednom mestu. Zato Fortuna Centar po svom sadržaju ne zaostaje
za savremenim tržnim centrima.
Lokalnim korisnicima i okruženju
pruža kompletan asortiman sa
sadržajima, koje ranije nisu imali
u okviru jednog objekta, a koji će
im, svakako, kupovinu i boravak u
njemu učiniti prijatnijim.
Srbija:
Renoviran Mini Maxi
U Batajnici je, nakon renoviranja, nedavno otvoren Mini Maxi
objekat pod rednim brojem
449. Ukupna površina malopro-
dajnog objekta je 211 kvadrata,
od čega je 139 kvadrata prodajni prostor. Objekat raspolaže sa
2 kase.
Srbija:
Aman na dve adrese
U beogradskom naselju Ovča otvoren je Aman supermarket.
Objekat je površine 600m2, i ima parking. U Zemun polju je
otvoren i nov SOS market, u koji će se useliti trgovina preduzeća Aman.
jun 2012 www.instore.rs
Slovenija:
Hrvatska:
Supernova u Novoj Gorici
Mercator-H otvorio trgovinu
u Vodicama
Opština Nova Gorica dobila je
tržni centar Supernova, u koji
je uloženo oko 40 miliona evra.
Lokalni posetioci, ali i oni iz
obližnje Italije i unutrašnjosti
Slovenije, sada imaju priliku da
se prošetaju kroz 16 trgovina i
lokala. U avgustu će u Supernovi prodajni prostor biti proširen za 4.000 m2, čime će se broj
novih radnih mesta povećati
na 200. Supernova je dopuna
prodavnici tehničke robe Obi,
koja je tamo otvorena pre 3
godine, pa zajednička prodajna
površina sada iznosi 16.000
m2. Najveća radnja u centru
je Mercatorov hipermarket, a
slede SportsDirect, dm, Optika
Clarus, Goriška apoteka i drugi.
Očekuje se da će približno 25%
kupaca dolaziti iz Italije.
Maxi Konzum u blizini
Dubrovnika
Supermarket Bille u Zagrebu
U pitanju je supermarket
srednjeg formata sa 820 m2
prodajne površine. Članstvo u
Billa Clubu kupcima nudi dodatne cenovne pogodnosti, kao
i mogućnost potpuno besplatne
zamene bodova za proizvode iz
Billa Club ponude.
Novootvoreni Maxi Konzum u
Mlinima je 12. prodajni objekat
ovog trgovca na području
Dubrovnika i dubrovačkog
Primorja. Trgovina je otvorena
u sklopu tržnog centra Spiona,
a prostire se na površini od
1.282 m2. Svim Konzumovim
kupcima na usluzi će biti 20 zaposlenih, a u ponudi je više od
20.000 prehrambenih proizvoda
i potrepština za domaćinstvo.
U sklopu novog Maxi Konzu-
ma kupci će moći da realizuju
uslugu plaćanja računa s 2D bar
kodom.
BiH:
Hrvatska:
Ekspanzija Lidla se nastavlja
prodajnu površinu od 900 m2,
a kupcima će na raspolaganju
biti oko 50 parking mesta. Do
kraja kalendarske godine Lidl
će nastaviti sa otvaranjem novih
objekata, a trenutno su u izgradnji dve trgovine u Zagrebu
i jedna u Šibeniku.
Crna Gora:
Novi Mini Maxi u Herceg Novom
Ovo je 24. Maxi u Crnoj Gori,
i 4. po redu koji nosi novi
znak Delhaize lava, simbolišući Maxijevu pripadnost
ovoj velikoj internacionalnoj
kompaniji. Novi Mini Maxi
u Herceg Novom prostire se
na površini od 400 kvadrata i
raspolaže asortimanom od oko
4.000 artikala.
ranja i optimizacije poslovanja
društva Mercator-H, koje je
u protekla 3 meseca uložilo
oko 260.000 evra za uređenje,
unapređenje asortimana i bolju
cenovnu percepciju u 8 poslovnih jedinica Mercatora i Getroa
širom Hrvatske.
Hrvatska:
Hrvatska:
Diskontni trgovački lanac Lidl
Hrvatska nastavlja s ekspanzijom na hrvatskom tržištu, pa
će sredinom jula otvoriti svoju
prvu trgovinu u Krapini, što
je ujedno i 79. prodajno mesto
ovog lanca u Hrvatskoj. Novi
objekt u centru Krapine imaće
Trgovački lanac Mercator-H
u Vodicama, blizu Šibenika
je otvorio svoj novi prodajni
objekt površine 377m2 u kom
je posao pronašlo 15 radnika.
Novootvorena trgovina ima
format manjeg supermarketa,
a deo je projekta restrukturi-
9
Preuređen Super Konzum
Na više od 1.550 m² prodajne
površine, preuređeni Super
Konzum svojim kupcima nudi
voće i povrće, meso, pekarske proizvode, gotova jela i
druge životne namirnice, kao i
asortiman proizvoda za čišćenje
i higijenu, male kućne aparate
i druge potrepštine za domaćinstvo.
BiH:
Novi Bingo
Lanac trgovačkih objekata
Bingo je otvorio još jedan svoj
prodajni objekat u tuzlanskom naselju Zlokovac. Kako
je iz ove firme najavljeno, u
narednom periodu planirano
je otvaranje novih maloprodajnih jedinica na području
Hercegovine i severozapadne
Bosne.
BiH:
Robot megamarket
Megamarket Robot otvoren je
na ulazu u Bratunac iz pravca
Konjević Polja. U novootvore-
nom maloprodajnom objektu
površine 1.800 m2, posao je
dobilo 40 radnika.
10
jun 2012 www.instore.rs
domaće vesti
dm uveo naplatu plastičnih kesa
Tuš prodaje nekretnine u Srbiji
Kompanija dm drogerie markt je od juna 2012. započela
sprovođenje ideje da smanji
potrošnju jednokratnih plastičnih kesa i da kupcima ponudi ekološki prihvatljiva rešenja koja su manje štetna za
životnu sredinu. Kupci imaju
mogućnost da za kupovinu u
objektima ovog trgovca izaberu neku od trajnih torbi
izrađenih od reciklirane folije
i pamuka, što predstavlja ekološku alternativu recikliranim
plastičnim kesama. Ukoliko se
kupci, ipak, odluče za plastič-
Slovenački trgovački lanac
Tuš je, kroz svoje predstavništvo u Beogradu, oglasio
prodaju nekretnina u Subotici, Kraljevu, Gornjem
Milanovcu i u Beogradu na
Ledinama, u Batajnici i u Šimanovcima. Preduzeće Idea
je od Tuš Holdinga u aprilu
prošle godine preuzelo njihove prodavnice u Srbiji.
Strateški potez, kako je tada
ne kese, na raspolaganju im
stoje besplatne male reciklirane kese ili velike reciklirane
kese po ceni od 9 dinara.
Aman preuzeo objekte SOS marketa
U prodajne objekte SOS marketa useljava se trgovinsko
preduzeće Aman, potvrdio je
za InStore Nikola Drinčević,
marketing menadžer domaće porodične trgovinske firme sa domaćim kapitalom,
čiji je vlasnik Jordanac Nedal
Khalil. Prema Drinčevićevim rečima, Aman je zakupio
poslovni prostor svih SOS
marketa, njih 33, a lančano
otvaranje objekata – svake
subote 4 do 5 - koje traje od
kraja juna, biće završeno u avgustu. Ukupan broj prodajnih
jedinica Amana popeće se na
101, kaže Drinčević, dodajući
i da će Aman, koji posluje već
20 godina i u opštinama na
periferiji Beograda ima oko
70 prodavnica, ovim potezom
prodreti i u centar prestonice. U Amanovim trgovinama,
veličine od 100 do 1.500 m2,
u ponudi je asortimanom od
5.000 do 6.000 proizvoda, od
čega su 70% domaći, a zaposleno je oko 1.000 radnika.
Prodavnice privrednog društva SOS marketi Beograd,
u kojima su najugroženiji
građani mogli kupiti artikle
manje poznatih proizvođača
po niskim cenama, zatvorene
su zbog dospelih dugovanja.
Lanac je zapošljavao oko 300
radnika.
Beohemija „lokalni šampion”
U izveštaju pod nazivom
„Srbija: podrška lokalnom
šampionu”, Evropska banka
za obnovu i razvoj (EBRD)
odala je priznanje Beohemiji za uspešno poslovanje
i dinamičan razvoj kompanije. EBRD-ova investicija
od 20 miliona evra u domaću kompaniju privukla je još
četiri komercijalne banke:
Eurobank EFG, Erste Bank,
Societe Generale Srbija i
UniCredit Bank, koje su podržale projekat daljeg razvo-
ja Beohemije sa 48 miliona
evra. Ovaj kredit je, kako navode u kompaniji, omogućio
proširenje poslovanja na tržišta Bosne i Hercegovine, Albanije, Bugarske, Slovenije,
Makedonije i Crne Gore, kao
i povećanje produktivnost
zahvaljujući modernoj opremi koje je implementirana u
proces proizvodnje.
saopšteno iz kompanije, izveden je sa ciljem dugoročne
optimizacije Tušovih delatnosti.
Merenje kvaliteta usluga
U periodu od 23. aprila do
12. maja ove godine, agencija Masmi je, u saradnji s
agencijama za tajnu kupovinu u regionu, četvrti put zaredom sprovela istraživanje
osnovnih elemenata kvaliteta usluge. Srbija je zadržala
kvalitet usluge na istom nivou kao 2011. Sa dostignutih 70% zadatih standarda,
očigledno je da u Srbiji ima
još dosta prostora za unapređivanje osnovnih elemenata
kvaliteta usluge, pokayalo je
istra\ivanje. Zaposleni najbolje poznaju proizvod, dok
završetak prodajnog razgovora, kao što su zahvaljivanje
na poseti/kupovini i nuđenje
dodatnog proizvoda, često
izostaju. Najbolji kvalitet
usluge zabeležen je u auto
salonima i turizmu i ugostiteljstvu, dok supermarketi imaju najlošiju uslugu, u
poređenju sa ostalim delatnostima. Banke se nalaze na
pretposlednjem mestu.
U šest zemalja, Sloveniji,
Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori i
Makedoniji, tajni kupci su
posetili 800 različitih obje-
kata – auto salona, turističko-ugostiteljskih objekata,
banaka, maloprodaja (STR),
prodajnih mesta telekomunikacionih preduzeća, benzinskih pumpi, supermarketa
i uslužnih objekata. Tokom
poseta prikupljali su podatke o prisustvu pet osnovnih
elemenata dobre usluge: pozdrav, utvrđivanje potreba/
želja kupaca, predstavljanje
proizvoda, nuđenje dodatnog proizvoda, zahvaljivanje
na poseti - prema akronimu engleske reči GUEST
(gost) za Greet, Understand,
Explain, Suggest, Thank.
U četvrtoj godini istraživanja, Hrvatska je zauzela
prvo mesto u kvalitetu usluge (76%), preuzevši ga od
Slovenije (75%), koja je do
sad čvrsto bila na tom mestu.
Srbija zauzima treće mesto
(70%), BiH se konačno pomerila s poslednjeg mesta
(64%) na kojem se ove godine našla Crna Gora (62%).
Makedonija je pokazala najveći pad kvaliteta usluga u
odnosu na prošlu godinu, pa
se sa visokog drugog mesta
pozicionirala na četvrto.
79%
Pozdrav
92%
Poznavanje proizvoda
Utvrđivanje potrebe/želje
kupaca
69%
Zahvljivanje na
poseti/kupovini
66%
Nuđenje dodatnog
proizvoda
36%
0%
20%
40%
60%
80%
100%
Istekla Uredba
o ograničenju
marži
Uredba o ograničenju trgovačke marže za osnovne životne namirnice na 10%, koju je
vlada Srbije krajem decembra
prošle godine uvela za brašno tip 500, šećer, ulje, sveže
meso, slatkovodnu ribu, mle-
jun 2012 www.instore.rs
ko i jogurt, prestala je da važi
poslednjeg dana juna. Mišljenja o ograničenju marže bila
su podeljena - predstavnici
organizacija potrošača i vlade smatraju da je uticala na
sniženje cena i očuvanje ravnoteže na tržištu, dok trgovci
ne vide neke velike pozitivne
efekte i ocenjuju da njeno
ukidanje ne bi trebalo da utiče
na rast maloprodajnih cena.
Rekić specijaliteti u Evropi i SAD-u
Zahvaljujući inicijativi firme
Euro baget, koja posluje u
sastavu privatnog trgovinsko-ugostiteljskog preduzeća Rekić iz Novog Pazara,
mantije, pite, burek i baklava
uskoro će se naći na evropskom, ali i američkom tržištu. Zbog toga će ova firma
do kraja narednog meseca
uposliti 200 žena koje znaju da spremaju specijalitete
pešterskog kraja. Prehrambeni proizvodi Euro bageta
već se prodaju u objektima
velikih trgovinskih lanaca u
Srbiji, ali i u Turskoj, BiH i
Crnoj Gori.
Mark Hanter - izvršni direktor
Molson Coorsa
Pivarska kompanija Molson
Coors, koja je početkom godine najavila preuzimanje pivarske grupe Starbev za 2,65
milijardi evra, finalizovala je
akviziciju i imenovala Mark
Hantera (Mark Hunter) za
izvršnog direktora nove poslovne jedinice Molson Coors centralna Evropa, koja
obuhvata 9 pivara jugoistočne
Evrope, među kojima je i Apatinska pivara. Hanter je radio
kao komercijalni direktor za
Molson Coors Kanada, gde je
bio odgovoran za sve prodajne i marketinške aktivnosti,
a 2007. imenovan je za izvršnog direktora međunarodnog
operativnog segmenta Molson Coors-a u Velikoj Britaniji i Irskoj.
11
Priznanja i nagrade
Foodland: Sredinom maja u Za-
Institute) iz Brisela dodelio je
grebu je održana dodela nagrada
„Superior Taste Award 2012“
za najbolju ambalažu na tržištu
kompaniji Nectar za sokove Life
regiona - REGPAK. Na ovom ta-
premium pomorandža 100%, Life
kmičenju za dvostrukog pobedni-
unique ceđena jabuka 100% i To-
ka je proglašen Foodlandov brend
matello kečap, a kompaniji Heba
Bakina Tajna, i to u kategorijama
za Heba Strong i Heba Natural
„Najbolja ambalaža proizvoda na
mineralnu vodu.
tržištu regiona” i „Najbolja am-
Biznis Partner 2012: Među laure-
balaža serije proizvoda na tržištu
atima prestižnog priznanja Biznis
regiona”.
Partner 2012, na ovogodišnjoj
Apatinska pivara: Na 14. Me-
svečanoj dodeli koja je 14. juna
đunarodnoj selekciji kvaliteta
održana u hotelu Continental u
Monde Selection 2012, Jelen
Beogradu, našle su se domaće
Pivo Apatinske pivare osvojilo
kompanije Gomex, Mlekara Ša-
je najviše priznanje za kvalitet -
bac, Neoplanta, Beohemija, DTD
Trofej međunarodnog kvaliteta za
Ribarstvo, Keprom, i druge.
2012. godinu. Testirano je više od
„Brend lider” za 2012: Kao
200 proizvodnih artikala, a Jelen
„brend lideri” u različitim oblasti-
Pivo u limenci od 0,5l i Jelen
ma nagrađeni su grad Subotica,
Cool dobitnici su zlatnih medalja.
Istarska županija, Farmakom
Ove godine zlatnom medaljom
MB, Privredna komora Srbije,
okićeno je i najstarije pivo Pivare -
Turistička organizacija grada Beo-
Apatinsko pivo.
grada, Kon Tiki travel, Zlatiborac,
Nectar i Heba: Internacionalni
Hrvatska radio-televizija, B92,
institut za ukus i kvalitet (iTQi
Press publishing grupa, voditelj
– International Taste & Quality
Ivan Ivanović i mnogi drugi.
Flori proizvodi organsku dečju hranu
Kruševački proizvođač dečje dečje hrane i konditorskih
proizvoda Flori započeo je
proizvodnju organske dečje hrane za tržište Srbije,
Evropske unije i Rusije, rekao
je vlasnik kompanije Radoljub Milošević. Zbog proširenja tržišta, ova kompanija
će do kraja godine povećati
proizvodnju za 60 odsto. Na
tržište Srbije Flori je do sada
mesečno plasirao oko 9 tona
dečje hrane i oko 3 tone konditorskih proizvoda. Veći deo,
odnosno 75% od ukupne proizvodnje izvozi se na tržište
zemalja u regionu, EU, Turske, Bliskog i Dalekog istoka
i bivših republika Sovjetskog
Saveza. Uskoro se očekuje i
izvoz na tržište SAD-a.
12
jun 2012 www.instore.rs
regionalne vesti
Planirano povećanje izvoza Imenovani članovi Uprave
Grupe Mercator
i s ulaskom Hrvatske u EU
Slovenčki proizvođač svinjskog
mesa, Panvita iz Murske
Sobote, ove godine namerava
da udvostruči prodaju u
Hrvatskoj, najavio je direktor te
firme, Peter Polanič. Doneli smo
stratešku odluku o intenzivnijem
nastupu na hrvatskom tržištu.
Prodaja u prva tri meseca je
vrlo dobra, a prihode na tom
tržištu ćemo ove godine bar
udvostručiti, rekao je on, dodavši
da će slovenačka svinjetina u
Hrvatskoj postati konkurentnija
2013. Tada više neće biti visokih
carinskih davanja i naši će
proizvodi biti konkurentniji. Već
imamo potpisane ugovore sa svim
hrvatskim trgovačkim centrima
koji su solidne platiše, kazao je
Polanič. Da podsetimo, Panvita
izvozi i u Mađarsku, Dansku,
Makedoniju, Srbiju, Švajcarsku
i Nemačku. Ovaj kombinat
između 5 i 6% godišnjih
prihoda ostvari u inostranstvu,
a od toga 90% izvozom mesa.
Nadzorni odbor Mercatora je
na 7. sednici, održanoj 18. juna,
razrešio Veru Aljančič Falež i
Petra Zavrla. Za period od 5
godina, rukovodstvo Grupe
Mercator sada čine: predsednik
Uprave Toni Balažič, i članovi
Uprave Drago Kavšek, Stanka
Pejanović i novoimenovani Igor
Maroša.
i dodatnih aktivnosti. Oni će
nastaviti poslovnu karijeru u
Mercatoru. Od sada Vera Aljančič Falež preuzima funkciju
pomoćnika predsednika Uprave
i biće odgovorna za oblast
ljudskih resursa, prava i organizacije, a Peter Zavrl preuzima
funkciju savetnika predsednika
Uprave za maloprodaju.
Vera Aljančič Falež razrešena
je sa funkcije članice Uprave
za područje strateškog razvoja
kadrova i organizacije, a Petar
Zavrl sa funkcije člana Uprave
za područje Mercator trgovine
Slovenije, tehnike, veleprodaje
Stanku Pejanović Nadzorni
odbor je imenovao za članicu
Uprave Grupe Mercator, koja
će i dalje biti odgovorna za poslovanje Mercatora na tržištima
jugoistočne Evrope. Četvrti
član Uprave je Igor Maroša. On
će pokrivati područje trgovinskog poslovanja Mercatora
na slovenačkom i hrvatskom
tržištu.
Od 1. jula poskupljuju cigarete
Slovenačka vlada odlučila je da
poveća akcize na cigarete već
od 1.jula, a ne od 1.oktobra
ove godine, kako je najpre bilo
predviđeno. S obzirom na to
da su cene cigareta u Sloveniji
među najnižim u Evropskoj
uniji, očekuje se solidan priliv
prihoda u državnu kasu - oko
4 miliona evra ove godine, a
čak 8 miliona u toku sledeće.
Akcize će se povećati na 90 evra
za 1.000 komada, što će usloviti
rast maloprodajnih cena za oko
3,5% u odnosu na tekući mesec.
U oktobru će akcize iznositi 94
evra za 1.000 komada, što će se
u maloprodaji odraziti na rast
cena za 3,9%. Razlog prevremenog poskupljenja je predstojeća letnja sezona koja će doneti
i veći broj turista.
Kranjska kobasica, ipak, slovenačka
Od 14.juna je posle dogovora sa
Austrijom Kranjska kobasica i
zvanično proglašena za tradicionalni slovenački proizvod. Iako
je bila zaštićena geografskim
poreklom na nacionalnom
nivou od 2008, stalno se iznova
ponavljao problem oko označavanja pod austrijskom zastavom.
Postupak za zaštitu Kranjske
kobasice na nivou EU počeo
je martu 2009. a 18. februara
ove godine slovenački zahtev u
obliku jedinstvenog dokumenta
objavljen je u Zvaničnom listu
EU. Preostale države članice
imale su rok od 6 meseci od
dana objave mogućnost prigovora protiv predložene zaštite.
Završena obnova ljubljanskih mlekarni
Najveća investicija Ljubljanskih
mlekarni u poslednjoj deceniji, koja je nedavno završena,
temelji se na potpunoj tehnološkoj obnovi i automatizaciji
postupka izdrade trajnog mleka
i drugih trajnih proizvoda, te
ujedno donosi i veće proizvodne mogućnosti. Najvažniji temelji od kojih smo počeli u
projektu obnove bili su promena i
modernizacija opreme, povećanje
proizvodnih kapaciteta, poboljšanje
kvaliteta proizvoda i snižavanje
proizvodnih troškova, te potrošnje
energije. Obnovu smo počeli pre
2 godine, a uz nju smo omogućili
i redizajn ambalaže i grafčkog
izgleda naše glavne robne marke
Alpskoga mleka, kazala je predsednica uprave Ljubljanskih
mlekarni Cvetana Rijavec. Kako
je još dodala, na liniji za izradu
trajnih proizvoda namestili su 4
nove skladišne cisterne, svaku sa
kapacitetom od 100.000 litara,
dva sterilizatora, sistem CIP, 4
nove linije za punjenje i pakovanje. Ova investicija bi trebalo da
poveća kapacitet proizvodnje do
40%. Zgrada u kojoj se obavlja
ceo radni proces, takođe je
temeljno obnovljena.
Pošto se Austrija na neformalnom nivou protivila slovenačkom predlogu o zaštiti Kranjske
kobasice, između predstavnika
Slovenije i Austrije počeli su
pregovori. Na kraju, dogovoreno je da Slovenija ispred EU
već na jesen zaštititi ime Kranjske kobasice, koju, inače, mogu
da proizvode tako imenovanu
samo 11 sertifikovanih proizvođača u Sloveniji.
jun 2012 www.instore.rs
13
Print stvara sadržaj
ABC Hrvatska je 4. juna organizovala konferenciju „Print
stvara sadržaj”, koja je imala za
cilj da okupi izdavače, agencije
i oglašivače iz regiona kako bi
razmotrili trendove u štampanim medijima. Učestvovalo je
9 predavača iz regiona, raznih
stručnjka, više distributera, bilo
štampanih bilo elektronskih
izdanja, kao i istraživači, predstavnici agencija i oglašivača.
Na konferenciji, koju je otvorila
Andrea Šumanovac, direktor
Boarda ABC-a, bilo je reči,
između ostalog, o metodologijama istraživanja čitanosti u Hrvatskoj i okolini, zatim o zakupu
oglasnog prostora, o aplikaciji
koja izdavačima omogućava
distribuciju digitalnih verzi-
ja njihovih izdanja i drugim
sličnim temama. U Panelu oglašivača učestvovale su predstavnice Konzuma, The Coca-Cola
Company, HT-a i Opela, koje
su otvoreno pričale o svojim
potrebama i strategijama u
oglašavanju u štampanim medijima. Održan je i panel izdavača,
u kojem su učestvovali Tomislav
Wruss iz EPH-a, Boris Trupčević iz Styrije International,
Veselin Simonović iz Ringier
Axel Springer-a i predsednik
Color Press-a Robert Čoban.
Raspravljalo se komparativnim prednostima izdavača nad
drugim medijima, problemima s
televizijom i odnosu marketinga
i uredništva.
• Na konferenciji bilo prisutno 75% štampanog tiraža
iz Hrvatske, 55% iz Srbije, i 25% tiraža iz Slovenije
• 230 miliona evra agencijskih budžeta u Hrvatskoj
• 75 miliona evra agencijskih budžeta u Srbiji
• Oko 300 miliona evra oglašivačkih budžeta iz Hrvatske
i Srbije
Nagrađeni Podravkini proizvodi
Riba Hrvatske – Jedi što vredi
Čak osam Podravkinih proizvoda dobilo je nagrade Superior
Taste Award, koje im je dodelio
International Taste & Quality
Institut iz Brisela. Podravkin
voćni sirup Limun-menta okitio
se s tri zvezdice, a Superior
Taste Award ove su godine
dobili i voćni sirupi Narandža-cimet, Crni ribiz-limeta,
Jagoda-vanila, Malina-jasmin
i Jabuka-bazga, koje Podravka
proizvodi u Češkoj. Podravkini proizvodi koji se nalaze na
policama hrvatskih trgovina, i
to Lino lada nugat i Lero voćni
sirup Narandža-cimet za svoj
kvalitet dobili su, takođe, Superior Taste Award 2012. Ove
godine ocenjeno je skoro 1.000
prehrambenih proizvoda i pića
iz 60 zemalja širom sveta.
Manifestacija „Riba Hrvatske
– Jedi što vredi“ održana je u
Rijeci, a iniciralo ju je Ministarstvo poljoprivrede u saradnji
s Hrvatskom privrednom
komorom. Projekat je ispraćen
sloganom „Jedi što vredi!“, koji
je odabran iz razloga što je sve
važnije pažljivo birati hranu,
koja je najzdravija i najkorisnija
za organizam. Događaj je privukao mnogobrojne Riječane, koji
International Taste & Quality
Institut jedna je od vodećih
svetskih organizacija koja
ocenjuje kvalitet ukusa
svih kategorija proizvoda
iz segmenta hrane i pića.
Stručni sud te organizacije ove
godoine činilo je 120 uvaćenih
šefova kuhinja i somelijera. Na
ovom takmičenju ocenjuju se
isključivo
proizvodi,
koji se
nalaze na
policama
trgovina i
koji imaju
sertifikate
kontrole
kvaliteta.
Nacionalno savetovanje
o preduzetništvu
Na već tradicionalnom Nacionalnom savetovanju, koje
je organizovalo Ministarstvo
preduzetništva, okupilo se oko
500 učesnika. Oni su u toku dva
dana imali priliku da čuju sve
o aktuelnim nacionalnim i EU
projektima, koji su trenutno
raspoloživi. U panel-raspravi „Institucionalna podrška
razvoju malog i srednjeg
preduzetništva” učestvovali su
predstavnici ovog Ministarstva,
Hamaga, HBOR-a, HOK-a,
Hrvatskog saveza Zadruga,
HUP-a i HGK, koji su tom
prilikom i predstavili sve svoje
aktivnosti usmerene na razvoj i
pomoć malim i srednjim preduzetnicima.
su mogli da probaju raznovrsne
specijalitete od plodova mora.
Nova DLG priznanja za Vindiju
Na ocenjivanju nemačkog
agrikulturnog udruženja DLG,
Vindija je dobila čak 9 zlatnih i
3 srebrne medalje. Medalje su
osvojili Vindijini mlečni proizvodi zaštićeni brandovima ‘z
bregov, Fortia, Vitaktiv i Freska.
Inače, DLG je vodeća evropska
organizacija u sektoru prehrane
i agrikulture, čiji Centar za ispitivanje proverava kvalitet namirnica na 800 različitih načina.
14
jun 2012 www.instore.rs
Cena banana u BiH od januara 2012. povećana za 57%
(Agencija za statistiku BiH)
regionalne vesti
Natura Vita u Imlekovom
vlasništvu
Mlijekoprodukt iz Kozarske
Dubice, koji posluje u vlasništvu
Imleka i kompanija Imlek potpisali su kupoprodajni ugovor
o kupovini preduzeća Natura
Vita iz Teslića početkom juna.
U investiciju je uloženo 8 miliona evra. Potpisnici ugovora
su Rankica Marelj, predsednik
UO Mlijekoprodukt Kozarska
Dubica, Slobodan Petrović, generalni direktor Imleka i Vlado
Đurić, direktor i vlasnik Natura
Vite. Potpisivanju ugovora i
konferenciji za štampu prisustvovali su i Aleksandar Džombić, predsednik vlade Republike
Srpske i Miroslav Milovanović,
ministar poljoprivrede Republike Srpske.
Sloodan Petrović, generalni
direktor Imleka tom prilikom
je izjavio: Kupovinom firme
Natura Vita, Imlek je nastavio sa
ekspanzijom i najavljenom regio-
nalnom konsolidacijom. Spajanjem
ovih kompanija dobili smo, posle
Imleka u Srbiji, drugog najvećeg
prerađivača mleka u ovom regionu,
ne računajući Hrvatsku koja ulazi
u EU. Mlijekoprodukt i Natura
Vita oko 50% svojih proizvoda
izvoze u Hrvatsku i time prave
balans u proizvodnji mleka u
regionu. Natura Vita proizvodi
između 100 i 120.000 litara
mleka dnevno. Ovim spajanjem
kompanija, farmeri će u Imleku
dobiti stabilnog partnera koji će
pratiti njihov razvoj.
Vlasnik Nature Vite, Vlado Đurić kaže da potpisivanje ugovora
znači dalje jačanje mlekarstva
na ovom području, a kooperanti
zadržavaju siguran plasman
sirovog mleka. On je istakao da
je ovim ugovorom definisan i
status zaposlenih u Natura Viti,
što je veoma bitno u aktuelnom
privrednom okruženju.
Više se uvozi, nego izvozi
U BiH je u prva 4 meseca ove
godine uvezena 10.381 tona
vode u vrednosti od oko 2,5
miliona evra, što je za 6 puta
više od izvezene vode. Prema
podacima Uprave za indirektno
oporezivanje BiH, u tom vremenskom periodu uvezene su
5.953 tone negazirane prirodne
mineralne vode u vrednosti od
oko milion evra, dok je u istom
periodu uvezeno 4.428 tona
gazirane vode u vrednosti, takođe, od oko milion evra. Kada
je u pitanju izvoz vode iz BiH,
u prva četiri meseca izvezeno je
svega 455 tona vode, vrednosti oko 400.000 evra. Voda se
uglavnom uvozila iz Hrvatske,
Srbije i Slovenije, dok se iz
BiH voda uglavnom
izvozila u Hrvatsku i
Srbiju. Iz Upravi navode i da su najveći
izvoznici Voda Kruna Mrkonjić Grad,
Sarajevski kiseljak,
Vitinka Kozluk, VIK
Kladuša i Planinski
biser Posušje.
Piva s dodacima
Odeljenje za makroekonomsku
analizu ove Uprave
napomenulo je i da je razlika
između prikupljene akcize
na uvezeno pivo i akcize na
domaće pivo sve veća. Uvoz
piva u BiH beleži pad, ali je
primetan i rastući značaj piva s
dodacima, s tim da je taj tržišni
segment skoro u potpunosti
bio pokriven iz uvoza. Ostvaren
je negativan trend ukupne
količine uvezenog piva za prva
četiri meseca 2012, ali ukoliko
se u analizu uključe piva s
dodacima, vrednost uvezenog
piva u 2012. je porasla za 1,3%
u odnosu na 2011.
Izvoz mleka biće doveden
u pitanje
Nova investicija u Semku
Mesna industrija Semko iz
Visokog najavila je otvaranje
novog proizvodnog pogona
u narednoj godini, vrednog
oko milion evra. Izgradnja je u
toku, a novi poslovni objekat
će zauzeti 3.000 m2. Osnovna
delatnost firme je proizvodnja i
prodaja mesa i mesnih proizvoda s naglaskom na tradicionalne
suhomesnate proizvode, po
domaćoj recepturi porodice
Semić, dok u novom pogonu
Semko namerava da proširi
dosadašnji asortiman proizvoda: Planiramo uvođenje
kobasice, salame, hrenovke i raznih proizvoda od pilećeg i goveđeg mesa, rekao je direktor
kompanije Muhamed Semić. U
prvoj fazi planirano je otvaranje
20 novih radnih mesta, dok će
do kraja taj broj znatno porasti.
Iz Semka još navode da je u
drugoj fazi planirano otvaranje pogona za konzerviranje
proizvoda, odnosno za paštete i
nareske.
Deficit BiH u spoljnotrgovinskoj razmeni od naredne
godine samo na izvozu mleka
mogao bi se povećati za oko 20
miliona evra. Kako bi BiH plasirala prehrambene proizvode,
uključujući i mleko, na tržište
Evropske unije, konkretno
Hrvatske kao najvećeg kupca,
moraće do 1. januara 2013.
godine da obezbedi uslove kontrole proizvodnje neophodne za
izdavanje sertifikata u skladu sa
standardima EU.
Problematiku sertifikovanja
mleka i mlečnih proizvoda na
državnom nivou, trebalo bi
da reši Kancelarija za veterinarstvo, koja deluje u sklopu
Ministarstva spoljne trgovine i
ekonomskih odnosa BiH. Međutim, niko od nadležnih za tu
problematiku, za sada se ne bavi
time. Prema nekim procenama,
gubitak hrvatskog tržišta značio
bi kraj mlekarske proizvodnje
u BiH.
jun 2012 www.instore.rs
Voli preuzima Novito
Milorad Đonović, direktor
maloprodaje u kompaniji Voli,
potvrdio je da ovaj crnogorski
trgovački lanac preuzima 18
od 22 maloprodajna objekta
Novita, kao i da će svi zaposleni
od sada biti Volijevi radnici.
Prema nezvaničnim podacima,
direktor Volija Dragan Bokan
je dogovorio kupovinu vrednu
7 miliona evra. U ugovorenu
cenu ulazi i dvogodišnji zakup
prodavnica Mješovitog, kao i
2,5 miliona evra za bivši Era
centar, na ulazu u Podgoricu.
Nagrade sa Mondo Selectiona
Nikšićkom pivu je početkom
juna na gala ceremoniji u Atini
i zvanično uručena zlatna medalja za kvalitet, koju dodjeljuje
Monde Selection, međunarodni
institut za kvalitet. U ime Pivare
Trebjesa ceremoniji dodele nagrada prisustvovale su Natalija
Milić, menadžerka korporativnih komunikacija i Ljubica Ilić,
menadžerka proizvodnje piva.
Danas ovde predstavljamo ne samo
pivaru Trebjesa, već na pravi način
reprezentujemo i našu državu i
pokazujemo kvalitet koji se u njoj
stvara. Ovakav uspeh rezultat je
kontinuiranog ulaganja u kvalitet
i kontrolu kvaliteta, uz konstantnu
modernizaciju proizvodnih pogona,
ali i veliko iskustvo zaposlenih u
pivari, rekla je Milić.
Na ovom takmičenju je, takođe,
kompanija 13. jul – Plantaže pokupila odličja – zlatnu medalju
za Vino Vranac Reserve 2005
i srebrne za Vranac Barrique
2008 i Vranac Pro Corde 2009.
Na ceremoniji dodele nagrada
bilo je izloženo oko 3.000 proizvoda iz različitih delova sveta.
Institut Monde Selection je
najstarija i najprestižnija svetska
organizacija u oblasti kontrole
kvaliteta proizvoda, osnovana
1961. sa sedištem u Briselu.
Pregovori i dalje traju
Pregovori o Merkatorovom
preuzimanju trgovačkog maloprodajnog lanca Albone i dalje
traju. Tako su saopštili predstavnici podgoričke kompanije,
koji nisu želeli da komentarišu
moguću cenu preuzimanja,
iako se u crnogorskim medijima spekuliše, da je slovenačka
kompanija spemna, da izdvoji
pet miliona evra, dok Albona
navodno traži sedam miliona.
Pregovori o mogućem preuzimanju počeli su krajem aprila.
Trgovački lanac Albona sada
ima oko 40 maloprodajnih
objekata u sedam crnogorskih
opština - Podgorici, Nikšiću,
Plužinama, Beranama, Rožajama, Danilovgradu i Kotoru.
15
Švedmilk startuje na jesen
Turska kompanija Sutaš, koja je
početkom aprila kupila domaći
Švedmilk, završila je administrativnu proceduru preuzimanja makedonskog mlečnog
kombinata i očekuje početak
proizvodnje na jesen. Muharem Jilmaz, predsednik Sutaš
grupacije, najavio je da će novi
proizvodi, osim u Makedoniju,
biti plasirani i u druge balkanske zemlje, kao i u Albaniju i na
evropsko tržište, dodajući da je
povećanje proizvodnog kapaciteta Švedmilka sa 70 na 175
miliona litara godišnje moguće
uz saradnju sa akademskim
institucijama,
proizvođačima i drugim
sektorima, kao
i sa vladom
Republike
Makedonije.
U ovoj godini predviđeno je
otvaranje oko 100 radnih mesta,
a očekuje se da se taj broj u budućnosti popne na 250. Jilmaz,
takođe, ističe da će se u Makedoniji primenjivati integrisan
proizvodni model “od njive do
trpeze”, koji predstavlja garanciju kvaliteta proizvoda, kao i
da će po završetku radova na
fabrici predložiti dalja ulaganja
u farme, fabrike za proizvodnju
stočne hrane i postrojenja za
reciklažu i proizvodnju energije.
Dimovski pregovarao
sa Indusima
Ministar za poljoprivredu i
šumarstvo Ljupčo Dimovski
primio je delegaciju iz Indije
na čelu sa multimilijarderom
Subratom Rojem, koja je bila u
poseti Skoplju nekoliko dana.
Tom prilikom, pregovarali su o
mogućim investicijama Indusa
u sektor poljoprivrede, naročito
proizvodnju mesa i mleka. Makedonija je prva zemlja u regionu, prema rečima Dimovskog,
što se tiče organske proizvodnje
mesnih i mlečnih proizvoda,
koji se proizvode po najstrožim
standardima Evropske unije.
Skovin nastavlja organsku
proizvodnju
Makedonski proizvođač vina
Skovin ove godine nastaviti
da proizvodi organska vina.
Vinarija je u 2011. započela
proizvodnju organskog vina
Sancovez, a sa radom je počela
i ekološka linija za proizvodnju
vina San Siti. Prema rečima, izvršne direktorke Skovina Marije
Miteve, ove godine će na takav
način proizvoditi
i vina Traminec i
Santa Mariju, za
koja je napravljen
i poseban dizajn
etiketa. Kako je ona
još podsetila, njihova vina se prodaju
u Kini i Japanu,
Rusiji, Češkoj, Holandiji, Nemačkoj, a
i u Australiji.
16
jun 2012 www.instore.rs
svetske vesti - veliki trgovci
Rezultati za pohvalu: Godišnju
sednicu akcionara Walmart-a,
predsednik i CEO Majk Djuk
(Mike Duke) iskoristio je kao
povod da se osvrne na sve vrednosti kompanije koja ove godine
slavi 50. rođendan. Tom prilikom je istakao da su Integritet,
Prilika, Porodica & Zajednica,
Cilj i Odgovornost osnova poslovne prakse Walmarta, i vrline
koje sve zahtevniji potrošači
traže, prepoznaju i vrednuju.
Djuk je pohvalio postignute
rezultate svih poslovnih segmenata kompanije, istučući uspeh
odeljenja prodaje u radnjama
širom Amerike, profit koji je
Walmart International ostvario
na međunarodnim tržištima, i
brojke koje beleži Sam’s Club.
Djuk je podsetio prisutne i da
se rast Walmarta ostvaruje kroz
veću produktivnost, globalno
e-poslovanje, kao i poštovanje i
negovanje svog kadra.
Otvaranja: Pet Walmart trgovina otvoreno je nedavno na
području Denvera, čime je 400
ljudi dobilo zaposlenje. Kako navode iz kompanije, ove trgovine
će podstaći lokalni privredni razvoj. Inače, svih pet prodavanica
smešteno je u zgradama gde su
ranije bile trgovine Albertson.
Dobri rezultati uprkos krizi:
Filip Klark (Philip Clarke),
CEO kompanije izjavio je da je
naročito ponosan na ponovno
lansiranje linije svakodnevnih
proizvoda po niskim cenama,
Ponosan sam i na činjenicu da
smo ove godine zaposlili čak 700
ljudi, od kojih 500 u poslednje tri
nedelje. Na međunarodnoj sceni
odolevamo usporenom ekonomskom
rastu u Kini i uredbi o novom
radnom vremenu u Južnoj Koreji.
Čak i u uslovima neizvesnosti koja
sada vlada u evrozoni, zadovoljstvo
je videti da uspevamo da održimo
svoje poslovanje. Bez obzira na
činjenicu da je Tesco zabeležio
pad prodaje od 1,5% u prvom
delu godine, čelnici kompanije
istakli su šta je sve urađeno od
početka implementacije programa “za stvaranje boljeg Tesca”:
• zaposleno je 4.300 radnika
• 145.000 zaposlenih prošlo je
specijalističku obuku
• osveženo je više od 100
radnji od početka godine
• uvedeno je više od 500 novih
proizvoda
• obogaćena je ponuda sopstvenih robnih marki
• u online ponudu je uključeno
više od 100.000 proizvoda
ulaganje investirati 40 miliona
funti, čime će proces povlačenja
biti finalizovan. Rok za sada nije
poznat.
„Tesco Connect” portal:
Kompanija je predstavila online
sistem osmišljen prvenstveno
za dobavljače, koji će im u
svakom trenutku pružati uvid u
dolazeće promotivne aktivnosti, ali i u brzinu i dinamiku
prodaje proizvoda. Na ovaj
način, „Tesco Connect” pomoći
će dobavljačima da identifikuju
trendove u prodaji, i tako brže
i spremnije odgovore na potražnju među krajnjim potrošačima. Od lansiranja pilot verzije u
decembru, oko 30 kompanija je
pratilo prodaju svojih proizvoda u Tesco-ovim radnjama, a
Nestlé, Mars i Unilever navode
da je nedostupnost njihovih
proizvoda (out-of-stock) u
ovom periodu smanjena za više
od 30%.
Najavljeno povlačenje iz Japana: Kako se navodi, povlačenje će se odvijati u dve faze - u
prvoj će prodati 50 % udela
svog poslovanja u Japanu maloprodajnoj japanskoj grupi Aeon,
a nakon toga će u zajedničko
Povlačenje iz Grčke: Samo dva
dana pre održavanja parlamentarnih izbora u Grčkoj, objavljeno je da prodaje svoj udeo zbog
ekonomske neizvesnosti u ovoj
zemlji. U saopštenju se navodi se
da će grčka grupacija Marinopulos kupiti Carrefour-ov udeo u
zajedničkom preduzeću ove dve
kompanije Carrefour Marinopulos. Kao rezultat dogovora,
Marinopulos grupacija će rukovoditi supermarketima koji se
nalaze u vlaništvu ovog preduzeća u Grčkoj, Kipru i zemljama
Balkana. Po okončanju prodaje,
Carrefour će imati troškove od
220 miliona dolara po osnovu
kredita.
Promena partnera u Turskoj:
Carrefour ostaje prisutan na
turskom tržištu, ali će, nakon 15
godina partnerstva sa Sabanci
Holdingom, najverovatnije tražiti novog saradnika, rečeno je iz
upravnog odbora ove kompanije.
Francuska grupa u Turskoj posluje kroz preduzeće Carrefoursa, u kom konglomerat Sabanci
Holding ima 38,8% udela.
„Cosmétiques Design Paris”:
Carrefour je lansirao 5 linija
kozmetičkih proizvoda pod ovim
imenom, koje će prodavati u
hipermarketima, supermarketima i malim radnjama. Novi
brend obuhvata 650 proizvoda
kroz linije Essentials, Nectar of
Nature, Science, Ultimate i Pro.
Iz kompanije navode da su cene
za 20% do 35% niže nego kod
konkurenata u sektoru lepote i
nege. Lansiranje novog brenda
praćeno je TV i internet kampanjom, oglasima u štampanim
medijima, ali i postavljanjem
virtuelnog izloga na 2 lokacije u
Parizu.
Reorganizacija nabavke voća
i povrća: Trgovac trenutno
reogranizuje nabavku voća i
povrća. Članice grupe - Metro
cash&carry, Real and Galeria
Kaufhof operativne divizije, u
buduće će same organizovati
nabavaku ovih artikala. Divizije
će pojedinačno odgovarati za
nabavku i prodaju na ovom
području. Galeria Kaufhof je
objavila da će za njihovo snabdevanje u narednih šest meseci
biti zadužen belgijski trgovac
voćem i povrćem Univeg.
jun 2012 www.instore.rs
17
svetske vesti
Belgija: Izveštaj
o napretku na
polju održivosti
Delhaize Group, međunarodni
lanac maloprodajnih objekata
prehrambenog tipa iz Belgije,
predstavila je svoj peti Izveštaj
o napretku na polju održivosti. Onlajn izveštaj predstavlja
učinak Grupe na polju održivosti u periodu od 2009. do 2011.
godine, kao i članstvo Grupe u
Konzorcijumu održivosti, nezavisnom udruženju organizacija
koje rade na razvijanju instrumenata za poboljšanje održivosti potrošačke robe. Pier-Olivie
Bekers (Pierre-Olivier Beckers),
predsednik i izvršni direktor
Delhaize Group-e, tim povodom je rekao: U periodu od 2009.
do 2011. godine smo kao globalna
kompanija radili na izgradnji jakih programa održivosti na nivou
Grupe, u skladu sa strategijom
Grupe pod nazivom “New Game
Plan.” Kroz ovaj rad smo stvorili
osnovu za poboljšanje rezultata
ne samo na polju održivosti, već i
što se tiče rasta i efikasnosti, koji
predstavljaju druga dva stuba
strategije Grupe. Uspostavili smo
i bliske odnose sa ostalim zainteresovanim stranama kako bismo
ubrzali napredak. Sledeći koraci
na našem putu će biti definisani
strategijom održivosti za period do
2020. godine, koju ćemo detaljnije
predstaviti kasnije u toku godine.
Švajcarska:
Spar aktivirao 45 malih trgovina
Iz švajcarske podružnice trgovačkog lanca Spar objavili su da
od juna preuzimaju Contashop,
koji upravlja sa 45 trgovina i
podružnica Oettinger Davidoff
Grupe sa sedištem u Švajcarskoj.
Ovaj potez će ojačati Sparovu
prisutnost na rastućem segmentu takozvanih “malih radnji”, i
učvrstiti temelje za ekspanziju
njihovog novog koncepta trgovina na benzinskim pumpama,
Spar express, pokrenutog u junu
prošle godine u saradnji sa A.
H. Meyer & Cie AG, vodećim
članom naftne kompanije AVIA.
Spar trenutno ima samo dve
Spar express podružnice. Novih
45 malih trgovina smeštene su
na benzinskim pumpama AVIA,
BP, Tamoil, Ruedi Rüssel i
Miniprix.
Austrija: Na prometnim lokacijama
Spar je otvorio radnju tradicionalnog formata u sklopu
obnovljene glavne železničke stanice u Salzburgu. Kao deo
dugoročne strategije, Spar Austrija najavio je pokretanje više
poslovnica na prometnim lokacijama.
Američki veleprodajni trgovac
Costco ima u planu otvaranje
radnji na teritoriji kontinentalne
Evrope i dalje širenje poslovanja
na evropskom tržištu, prenosi
Planet Retail. Međunarodni
izvršni potpredsednik kompanije Džejms Marfi (James P.
Murphy), je rekao: Zainteresovani
smo za investicije u Nemačkoj,
Italiji, Francuskoj i Španiji.
Iako nije doneta konačna
odluka koja zemlja će biti prva,
otvaranje skladišta očekuje se u
narednih par godina.
Grčka: Lidl posvećen tržištu
Schwarz Group, vlasnik diskontnog lanca Lidl u Grčkoj,
objavio je u specijalizovanim
poslovnim magazinima oglas
u kojem je istaknuta predanost
ovog trgovca grčkim dobavljačima. Ovakav potez nastao je kao
rezultat negativnog publiciteta
koji se javio nakon političkih i
zvaničnih istraga koje optužuju
ovu nemačku kompaniju da ima
Italija: Nova Auchanova franšiza
Francuski maloprodajni lanac
potpisao je ugovor o franšizi sa
lokalnim italijanskim trgovcem Fratelli Morghese, čime
nastavlja svoju ekspanziju u
južnoj Italiji. Ove radnje će od
sada poslovati pod Auchanovim
banerom Simply Market, kojih
je u Italiji 1.800, od toga 270 u
vlasništvu kompanije, a ostatak
pod franšiznim ugovorom.
Grupa se postepeno širi ka
SAD:
Costco u Evropi
južnom delu zemlje, a nedavno
je u svoju maloprodajnu mrežu
uključila i 70 objekata na Siciliji.
znatno više cene istih proizvoda
u krizom pogođenoj Grčkoj,
nego na ostalim evropskim
tržištima. U oglasu se navodi da
Lidl podržava grčku proizvodnju time što distribuira njihove
proizvode u vrednosti od 600
miliona evra, kako na domaćem
tržištu, tako i u druge zemlje.
Lidl ističe da sarađuje sa 1.500
grčkih proizvođača i dobavljača, i konstantno širi asortiman
grčkih proizvoda kroz nacionalnu mrežu od više od 210
radnji. Prema rečima Vasiliki
Adamidoua, PR menadžera
Lidl Hellasa, ovaj trgovac je
uložio više od 1,2 milijarde
evra u poslednjih 13 godina,
koliko vodi operacije u Grčkoj.
Štaviše, Lidl je najvio investicije
u vrednosti od 70 milona evra za
ovu godinu. Inače, Lidl je jedini
preostali diskonter u zemlji,
nakon povlačenja Tengelmman’s
Plus-a, Aldi Sud-a i Carrefourove konverzije Dia formata.
Nemačka: dm zainteresovan
za online radnje
Nemačka drogerija dm izrazila
je zainteresovanost za preuzimanje online radnji nesolventnog trgovca Schlecker. Kako se
navodi, dm se pojavio kao ozbiljan potencijalni kupac, što im
omogućuje uvid u račune online
prodavnica. Međutim kako se
dodaje, dm je više zainteresovan
za poslovanje u oblasti e-trgovine, nego za faktičko preu-
zimanje delova ovog trgovca.
Trenutno, dm nudi proizvode
svoje privatne robne marke preko Amazona, radije nego da ima
svoje sopstvene online operacije.
Prema izveštaju o poslovanju
trgovca Schlecker, napravljan je
jednocifreni milionski gubitak
u poslovanju segmenta “kućne
kupovine”, dok je prodaja iznosila 150 miliona evra.
18
jun 2012 www.instore.rs
svetske vesti
Holandija: Heinekenova cider akvizicija Svet: Brazil proglašen za
najatraktivnije maloprodajno tržište
Kompanija Heineken dodatno
i vlasnik je brendova Bulmers i
je ojačala svoju poziciju na tržištu cidera pripajanjem belgijskog cider proizvođača Stassen
Ciders. Visina akvizicije nije
poznata. Potrošači širom sveta sve
su više zaintrigirani ciderom, a mi
smo u prilici da dodatno ojačamo
svoju poziciju ovim potezom, rekao
je Alexis Nasard, direktor prodaje u Heinekenu. Heineken je
jedan od lidera na tržištu cidera,
Strongbow.
Švajcarska: Nestlé centralizuje
rad kliničkog razvoja ishrane
Kompanija Nestlé će centralizovati svoj rad u oblasti kliničkog razvoja ishrane otvaranjem
novog centra za istraživanja u
Lozani, u Švajcarskoj. Jedinica
za klinički razvoj ishrane unutar
kompanije, kako se navodi u
saopštenju, omogući će efektivniju i efikasniju procenu uticaja
hrane i njenih sastojaka na ljudsko zdravlje, na sam ukus hrane,
kao i na osećaj zadovoljstva
prilikom konzumacije. Tokom
protekle godine, kompanija je
sprovela preko 100 kliničkih
istraživanja, a očekuju da će ih u
budućnosti biti još više. Verner
Bauer, glavni tehnolog jedinice
za klinički razvoj, kaže: Naš rad
u oblasti kliničkog razvoja nudi
naučne dokaze o tome da li naši
sastojici, novi proizvodi i recepture
proizvoda na efikasan način donose
dobrobit našim potrošačima.
Nestlé globalna mreža za istraživanje i razvoj sadrži 32 centra
i upošljava više od 5.000 ljudi.
U kompaniji navode da poštuju
principe “Helsinške deklaracije”
Svetskog medicinskog udruženja, koja predstavlja okvir
etičkih principa za istraživanja
koja uključuju ljude, a klinička
istraživanja se sprovode prema
principima „Dobre kliničke
prakse”.
Brazil je, po godišnjem izveštaju AT Kearney-a, globalne
konsultantske kuće, još jednom
proglašen za najatraktivnije
maloprodajno tržište na svetu.
Najveća južnoamerička zemlja
našla se na vrhu liste globalnog
maloprodajnog indexa ( ‘Global
Retail Development Index’),
kojim se već drugu godinu za
redom rangira 30 zemalja u
razvoju. Povodom objavljivanja liste, iz AT Kearney-a su
rekli: Globalni trgovci moraju da
razvijaju strategiju za ekspanziju
na tržištima van Evrope i Severne
Amerike. U proteklih 5 godina,
Walmart, Carrefour, Tesco i Metro
Group zabeležile su 2,5 puta veći
rast na tržištima u razvoju u
odnosu na svoja lokalna.
Iza Brazila slede Čile, Kina,
Urugvaj, Indija, Gruzija, Oman
i Mongolija. Od zemalja u
okruženju, Makedonija se ove
godine po vrednosti razvojnog
indeksa našla na 21. mestu
(skok za 8 pozicija u odnosu
na 2010. god). Albanija je u
prethodonom izveštaju zauzela
13. mesto, a sada je pala na 25.
poziciju.
Francuska: Danone se bori za udeo
Danone, druga po veličini
svetska kompanija za proizvodnju dečje hrane, najavila je da
će tražiti sredstva kako bi od
Nestlé -a preuzela jedan deo
segmenta dečje hrane koji je
ovaj švajcarski gigant kupio od
Pfizera u aprilu ove godine.
Nestlé će, da bi obezbedio
uslove za finalizovanje akvizicije, verovatno morati da ustupi
deo poslovanja na tržištu Južne
Amerike, a francuska kompanija
je izjavila da želi veću ekspanziju na tržištu dečjeg mleka, pre
svega u Meksiku, kako bi uhva-
tila korak sa svojim švajcarskim
konkurentom.
Danone je izgubio je trku za
preuzimanje segmenta Pfizerove dečje hrane kada ga je
za, 11,85 milijardi američkih
dolara, kupio Nestlé i time sebi
osigurao dominaciju na tržištima u razvoju.
Indija:
Coca-Cola ulaže 5 milijardi dolara
Belgija:
AB InBev preuzima meksički Modelo
Anheuser-Busch InBev,
globalna pivarska grupacija sa
sedištem u belgijskom gradu
Luvenu, koja je prošle godine
ostvarila prihod od 39 milijardi
dolara, blizu je preuzimanja
preostalih deonica u najvećoj
meksičkoj pivari Grupo Modelo
za 12 milijardi dolara. AB InBev
je kupio 50% udela u meksič-
koj pivari još 2008. godine za
52 milijarde dolara, ali mu taj
udeo nije doneo kontrolu nad
kompanijom. Anheuser-Busch
InBev zapošljava oko 113.000
ljudi u 23 zemlje sveta, a grupacija je stvorena preuzimanjem
niza brendova, među kojima su
Beck’s, Bass, Labatt Blue i Stella
Artois.
Kompanija je najavila da će u
periodu od 2012. do 2020. godine u razvoj poslovanja na teritoriji Indije, na kom je prisutna
od 1993, investirati 5 milijardi
dolara, a ne „samo“ 2 milijarde,
kako je ranije bilo planirano.
Coca-Cola je u toku prethodnih
13 godina u svoj sistem u Indiji
ukupno uložila 2 milijarde dolara, a u narednih 8 će, ohrabrena
odličnim rezultatima poslovanja
u ovog godini, znatno veću
sumu usmeriti u dalji razvoj
proizvodnih pogona i proširenje distribucione mreže. Neto
prihod za prvi kvartal zaključno
sa martom uvećan je za 8%, na
2,07 milijardi dolara u odnosu
na isto tromesečje prošle godine. Kompanija bi zahvaljujući tim
investicijama do 2020. mogla da
udsvostruči prodaju u Indiji, rekao
je izvršni direktor Coca-Cole
Muhtar Kent na konferenciji u
Nju Delhiju.
20
jun 2012 www.instore.rs
trade magazini
Rekli ste o nama…
Već nakon prvog broja počeli smo da dobijamo vaše pohvale i reči podrške. Nama to dosta znači, jer
između ostalog, predstavlja potvrdu da naš rad i trud nisu uzaludni, da vi od toga imate koristi. Iz tog
razloga smo odlučili da vam se zahvalimo tako što ćemo neke od tih poruka objaviti
Olivera Radovanović,
direktor maloprodaje, Univerexport
InStore magazin me je već prvim izdanjem prijatno iznenadio sadržajem. Zastupljenost novih i interesantnih tema, svetski trendovi
i nove tehnologije, kao i aktuelne novosti iz regiona čine da InStore
magazin doživljavam kao prijatelja i istomišljenika ili kao savetnika
od poverenja. Drago mi je da uvažavate mišljenja čitalaca. Interakcija je neophodna da bi bili na pravom putu. Samo napred.
Miroslav Tanasković,
komercijalista, Mlekare Spasojević
Svaka čast za InStore. On je raznovrsniji, drugačiji, interesantniji i
naravno dosta bolji od sličnih magazina na ovim prostorima. Evidentno je da su zaposleni uložili dosta rada, entuzijazma, ljubavi i naravno, znanja da magazin izgleda ovako. Ubeđen sam da će InStore
iz broja u broj biti sve bolji i bolji. Zadovoljstvo mi je što ga dobijam,
što mogu da ga čitam i da određene stvari učim iz njega.
Nevena Cvetić,
Executive Director, PR Department, Communis
Dobro je što se na FMCG tržištu pojavio još jedan magazin koji na
profesinalan način prati trendove u industriji robe široke potrošnje.
InStore magazin je informativan i raznovrstan. Donosi mnogobrojne analitičke tekstove i daje detaljan pregled tržišta, kako u
zemlji, tako i u regionu.
Bojana Nićetin,
rukovodilac marketinga, Gomex
InStore je zauzeo važno mesto u Gomex-u. Svaki broj se čita od
korice do korice, pošto je ispunjen tekstovima koji se u potpunosti
odnose na sve oblasti trgovine. Pored najaktuelnijih informacija iz
FMCG sektora, vrlo su interesantni intervjui, analize stručnjaka,
vesti o inovacijama i trendovima, kako u trgovini tako i u marketingu, naravno. Istakla bih vrlo lepu saradnju sa redakcijom.
Ivan Simić,
vlasnik, Benc promet Kruševac
Hvala vam puno na InStore magazin koji mi šaljete. Zahvaljujući
vama edukujem se iz oblasti trgovine, upoznajem se sa mnogim
novinama i stvarima koje se dešavaju. Mnoge savete koje sam pročitao u vašem časopisu, primenio sam u svojoj radnji. Uvek ste prvi,
inovativni i jedinstveni. Još jednom vam mnogo hvala, najbolji ste.
Miša Brkić, novinar
Budućnost ekonomije, trgovine, pa i medija je u regionalnom povezivanju i regionalnoj „dioptriji”. Oni koji su to shvatili, postaju tržišni
lideri. Čini mi se da je InStore magazin na dobrom tragu, jer ima tu
ideju. Ako ljudi koji ga osmišljavaju i uređuju budu na tome istrajali i
proširili interesovanje na ostale države regiona, to će biti pun pogodak
i u profitnom smislu. Onda valja ljuljati ovo što se rodilo.
jun 2012 www.instore.rs
Srđan Brać, izvršni direktor nabavke i logistike,
Mercator trgovina jugoistočne Evrope
Vojkan Marković, direktor operacija za Tempo
i Tempo Express, Delhaize Srbija
Sam naziv InStore magazina odmah asocira na teme iz oblasti industrije robe široke potrošnje. Pristup čitaocima, kao i sve informacije moraju biti IN. To je velika obaveza za redakciju magazina, ali
to su naša očekivanja od novog medija na tržištu.
InStore je postao deo mog mesečnog rituala. Godinama radim u sektoru maloprodaje, i iako mi se nekad učini da sam sve već video ili čuo,
InStore ume da pronađe nešto novo, ili da podseti na neku isprobanu,
dobru ideju. Činjenica da je magazin regionalnog karaktera je jedan
plus više, jer nas drži u toku sa dešavanjima u zemljama koje su po
tržišnim i kulturnim karakteristikama slične našoj.
Biljana Mašić,
rukovodilac za odnose sa trgovinama, Metro
Viktorija Radojević,
direktor sektora marketinga, Idea
InStore pruža odličan spoj najvažnijih vesti iz industrije sa edukativnim i stručnim tekstovima. Metro je kompanija koja sarađuje sa
velikim brojem kupaca iz sektora trgovine, kao i sa velikim brojem
dobavjača i u tom smislu vidimo InStore magazin kao partnera
u razmeni važnih informacija i najnovijih trendova na tržištu.
Posebno se izdvaja veliki broj stručnih sagovornika magazina iz
različitih sektora, koji obrađuju važne teme za sve učesnike u trgovinskom lancu.
Veoma mi je drago što se na našem tržištu pojavio tako kvalitetan časopis iz oblasti trgovine, u kojem i veliki trgovinski lanci, i
vlasnici malih prodavnica, i multinacionalne kompanije, ali i mali
proizvođači mogu da pronađu nešto za sebe. Naš poslovni život postao je bogatiji za brojne analize, mišljenja stručnjaka i razne druge
informacije. Želimo vam da istrajete u svojoj misiji. Toplo preporučujem InStore svima koji do sada, nekim slučajem, nisu došli u
dodir sa njim.
Ivana Stiković,
brend menadžer, sektor kozmetika, Henkel
Jelena Popović,
menadžer prodaje, Nelt
Najviše čitam on-line izdanje magazina InStore, jer mi pruža
mogućnost da na najbrži način dođem do najnovijih, aktuelnih
informacija. Naročito me zanima praćenje rada konkurentskih
kompanija, kretanje tržišta i trendova, razne servisne informacije,
kao i inovacije. Teme o prodaji, njenom razvoju, kao i teme vezane
za brendove su meni, kao brend menadžeru, posebno interesantne.
Takođe mi se dopada što ste na jedan poseban i drugačiji način uspostavili platformu za direktnu komunikaciju sa kolegama iz ostalih
delatnosti na temu razvoja i brige o brendovima.
Slovenija
InStore prepoznajem kao časopis koji na pravi način prenosi kvalitetne informacije iz zemlje, regiona i sveta, objavljujući širok spektar aktuelnih tema i pouzdanih podataka, koji su od koristi svima koji posluju u FMCG sektoru. Ovakav sveobuhvatan pregled,
obogaćen mnogobrojnim istraživanjima, analizama i mišljenjima
stručnjaka iz relevantnih oblasti, pomaže svima nama da bolje razumemo kretanja na tržištu, usavršavamo znanja i lakše napravimo prave planove za poslovanje u vremenu koje dolazi.
Hrvatska
Franc Jager,
direktor,
Trgovine Jager
InStore magazin obiluje informacijama. Nemam kritika, jedino je možda mala primedba
to što ima veliki broj strana, pa zauzet čovek
teško može da pronađe vreme da pročita celokupan sadržaj. Ali, svakako je koristan za
nas trgovce, jer pratimo šta radi konkurencija
i dobijamo dodatne važne informacije. Za pohvalu je to što imate dosta tema i što pišete o
svemu po malo. Konkurencija je potrebna, ali
mora da bude zdrava.
21
BiH
Emil Justinić, direktor firme Kuehne+Nagel
Hrvatska
Kao jedna od vodećih logističkih kompanija u
Hrvatskoj moramo redovno da pratimo trendove na tržištu. InStore obrađuje interesantne
hrvatske i regionalne teme i prati trendove i
istraživanja iz područja koja su nam strateški
u fokusu - trgovina i distribucija, kao i aktivne učesnike u maloprodaji robe široke potrošnje. Uvek mogu da pronađem neki zanimljiv
članak koji mi omogućava kvalitetnije sagledavanje događanja na tržištu.
Adnan Misimović,
Marketing Coordinator,
Megamix d.o.o.
InStore je jedini časopis na tržištu koji pruža informacije iz FMCG-a. Pre nego što je
počeo da izlazi, bili smo prinuđeni da čitamo
časopise iz susednih zemalja koji su u potpunosti ignorisali naše tržište. InStore redovno
pruža jako dobre informacije o dešavanjima
na maloprodajnoj sceni u BiH, kao i korisne
edukativne tekstove koji često ukazuju na
potencijale za poboljšanje u ustaljenim poslovnim praksama.
22
jun 2012 www.instore.rs
Kipar je, osim Grčke, Irske, Španije i
Portugalije, postao peta zemlja evrozone
koja je zatražila finansijsku pomoć EU
(Reuters)
osvrt stručnjaka
Saga se produžava
S obzirom na to da se loš scenario nastavlja i u evrozoni, ovakvo anemično stanje tržišta u Centralnoj
i Jugoistočnoj Evropi gotovo sigurno će se nastaviti i u 2013. godini
Ekskluzivno iz Beča
Piše: Nenad Pacek, predsednik GSA
[email protected]
S
ve firme su više-manje očekivale
tešku godinu kako u Zapadnoj,
tako i u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi. Međutim, godina je
teža nego što se očekivalo. Skoro pola godine je iza nas, a privredni rast
se gotovo svuda sasvim zaustavio, i čitav
niz zemalja je ili već u recesiji ili im recesija preti. Saga sa spasavanjem evra se
produžava, bez obzira na kredit od 100
milijardi evra(!) prezaduženim španskim
bankama. I dalje živimo u svetu gde može
doći do dezintegracije evrozone, barem
delimično.
Uticaj ovih nemilih evropskih događaja
na Centralnu i Jugoistočnu Evropu je
ogroman. Prošle godine, većina zemalja u
CEE regiji je zabeležila kakav-takav rast,
no većina tog rasta prošle godine nastala je zbog neke vrste izvoznog oporavka.
Domaća potražnja je i dalje bila slaba, u
većini zemalja, zapravo, na ivici stagnacije
ili u blagom padu. Prvih šest meseci ove
godine je uništilo i jedini preostali motor
rasta u regionu – izvoz. Regionalni izvoznici vrlo malo izvoze u zemlje Azije, Bliskog Istoka, Latinske Amerike i Afrike, a
to su jedina tržišta koja beleže dobar ili
vrlo dobar rast. Drugim rečima, previše
izvoznika je usmereno na zemlje zapadne
Evrope, tako da, naravno, trguju među
sobom. Oni koji izvoze u Rusiju i zemlje
bivšeg Sovjetskog Saveza koje se oslanjaju na sirovine (Kazakstan, Azerbejdžan) i
dalje dobro rade, jer se ta tržišta i dalje
dobro drže što se tiče privrednog rasta i
rasta prodaje.
Pošto je sada i jedini preostali motor rasta skoro ugašen, prognoza za ovu godinu
u regionu je poražavajuća. Češka je u recesiji i tako će i završiti godinu. Uveli su
drastične mere štednje, iako nisu morali,
i sada plaćaju cenu. U Mađarskoj, koja i
dalje muku muči s ogromnim dugovima,
recesija će se produbiti, tako da će BDP
da padne za skoro dva posto. Poljska će
nastaviti da raste više od dva posto, jer
Nenad Pacek je osnivač i predsednik
kompanije Global Success Advisors
GmbH i suosnivač korporativnog
servisa CEEMEA Business Group.
ima veliko domaće tržište i zbog toga
što je jedna od retkih zemalja koja je
kratkoročno dozvolila povećanje državne
potrošnje (dok su mnoge druge zemlje
ušle u štednju u pogrešnom trenutku).
Slovački rast se takođe usporava u skladu
sa sve sporijim rastom izvoza, tako da teško da će da raste brže od 1,5%. Situacija
je od svih regiona na svetu i dalje najgora
u zemljama Jugoistočne Evrope. Bugarska je na ivici recesije, tako da lako može
da se dogodi da u nju i upadne u toku
godine. Isto se može reći i za Rumuiju,
gde je takođe (kao i u Mađarskoj), valuta
uzdrmana. Hrvatska je u recesiji i stvari neće biti bolje do kraja godine, tako
da može da se dogodi da BDP padne i
više od 1%. Slovenija je nakon tehničkog
pada u recesiju zabeležila nešto bolji rezultat nedavno, ali s obzirom na drastične
mere štednje, sigurno će godinu da završi
u blagom minusu. Rast u Srbiji teško da
će biti iznad jedan posto, a pretnja recesije može da se pretvori u stvarnost svaki
čas. Srpska valuta bi mogla da ostane pod
dugotrajnijim pritiskom. Bosna je na samoj ivici recesije, s afričkim nivoom nezaposlenosti. Albania ima šanse da raste
oko 1,5% do 2%, isto kao i Makedonija.
Baltičke zemlje će rasti oko 2%, jer su
Što se specifično tiče potrošnje u domaćinstvima,
situacija je sledeća za ovu godinu:
Češka
Mađarska
Poljska
Slovačka
Bugarska
Hrvatska
Rumunija
Slovenija
Srbija
Bosna i Hercegovina
Makedonija
Potrošnja domaćinstava, procena
za 2012, %
-1,0
-2,0
2,5
0,0
0,5
-1,5
1,0
-1,0
-2,0
-1,5
1,0
jun 2012 www.instore.rs
uglavnom usmerile izvoz na jače zemlje
Evropske unije, poput Nemačke, Švedske, Danske, Finske i Norveške.
Da bi pronašli brži rast u Istočnoj Evropi
moramo da odemo dalje na istok gde Rusija i dalje raste oko 4%, Kazakstan oko
6%, a Azerbejdžan oko 4%. Međutim,
ako cene nafte padnu, sigurno je da će i te
zemlje naglo doživeti usporeni privredni
rast. To se Ukrajini već dogodilo s padom
cena čelika, tako da je rast trenutno ispod
2%, a prošle godine je bio 5%.
vora o pojačanoj državnoj potrošnji u
ovo vreme dok privatni sektor niti troši
niti investira. U takvim uslovima teško
je očekivati bilo kakav oporavak tržišta i
privatne potrošnje do kraja ove godine. S
obzirom na to da se loš scenario nastavlja i u evrozoni, ovakvo anemično stanje
tržišta u zemljama
Centralne i Jugoistočne
23
Evrope gotovo sigurno će se nastaviti i u
2013. godini.
Poređenja radi, potrošnja domaćinstava
raste u Kini više od 14%, u Brazilu više
od 6%, a u Rusiji više od 5%. Nije ni
čudo da većina korporacija maksimalno
pokušava da se orjentiše na tržišta koja i
dalje odlično rastu, a sve manje investiraju u našem
regionu.

Sve u svemu, zemlje Centralne i Istočne
Evrope već petu godinu zaredom rastu
sporije od zemalja Latinske Amerike, Azije (osim Japana), Bliskog Istoka (posebno
izvoznika nafte), pa čak i Afrike. Spoljni
dug je i dalje previsok u Mađarskoj, baltičkim zemljama, Sloveniji, Hrvatskoj,
Srbiji, Rumuniji, Bugarskoj, Ukrajini.
Oni koji nisu prezaduženi, poput Češke
ili Poljske, sprovode mere štednje iako to
tehnički ne bi trebalo niti je za to pravo vreme. U prezaduženim zemljama, i
domaćinstva i firme imaju previše dugova, tako da su zbog smanjili investicije i
potrošnju. Na žalost, kao i u Zapadnoj
Evropi malo je ili gotovo da nema go-
MN
 Calgo MN d.o.o. preduzeće se od svog osnivanja 1999. godine bavi zastupništvom i
distribucijom programa multinacionalne kompanije RECKITT BENCKISER u Crnoj Gori.
 Calgo MN d.o.o., je logističko - distributerska kuća koja posluje na prostoru Crne Gore. U
svom prodajnom distributivnom portfoliu, ima više robnih marki iz oblasti hemije, lične
higijene, kozmetike….
 U cilju proširenja prodajnog portfoli-a koji zastupamo, ovim putem želimo da
animiramo potencijalne firme koje žele da plasiraju svoje brendove u Crnoj Gori
preko pouzdanog partnera.
Calgo MN d.o.o., Jovana Tomaševića br. 6, Podgorica, e-mail: [email protected]
tel: +382 (20) 244 519; fax: +382 (20) 245 617;
www.calgomn.me
24
jun 2012 www.instore.rs
mišljenja i komentari
kritički pogled
uslov za poverenje je postojanje plana fiskalne konsolidacije koji podržava MMF.
Milojko Arsić,
član Saveta Narodne banke
Javni dug Srbije:
moguća kriza i kako je izbeći
J
avni dug Srbije je krajem
prvog kvartala iznosio
oko 50% BDP-a, a do
kraja godina će najverotavnije
dostići 55% BDP-a. Troškovi
kamata po osnovu servisiranja
javnog duga u ovoj godini će
iznositi blizu 1,7% BDP-a,
odnosno oko 500 miliona
evra. Stoga se opravdano postavalja pitanje da li postoji rizik da se Srbija suoči sa krizom
javnog duga i kakve bi bile
posledice eventualne krize?
Da li će se i kada pojaviti kriza javnog duga u nekoj zemlji
nije moguće unapred sa sigurnošću tvrditi, ali je moguće na
osnovu iskustva velikog broja
zemalja proceniti verovatno-
ću dužničke krize. Za razliku
od razvijenih zemalja koje se
jeftino zadužuju i kada njihov
javni dug iznosi 100% BDP-a,
zemlje u razvoju mogu da uđu
u krizu kada njihov javni dug
iznosi 30 ili 40% BDP-a. Tokom prethodnih decenija, čak
polovina zemalja koje su ušle
u dužničku krizu, imale su
javni dug niži od 45% BDPa. Da li će ili ne, neka zemlja
ući u dužničku krizu, ključno
zavisi od poverenja investitora u sposobnost države da u
budućnosti redovno servisira
svoje obaveze. U slučaju zemalja u razvoju, koje imaju
nizak kreditni rejting, kao što
je to slučaj sa Srbijom, ključni
Kriza javnog duga ne pogađa
samo javni sektor nego sve
građane i preduzeća u određenoj zemlji. U slučaju krize
javnog duga rastu kamatne
stope za finansiranje privatnog sektora, a smanjuje se
spremenost kreditora, naročito stranih, da odobravaju kredite domaćim preduzećima i
bankama. Ako bi se kriza relativno brzo rešila, na taj način što bi se doneo kredibilan
program mera za smanjenje
fiskalnog deficita i postigao
sporazum sa MMF, ona bi za
posledice imala kratkotrajan
pad BDP-a i umeren pad zaposlenosti. Međutim, ako bi
kriza potrajala duže, posledice
bi bile pad BDP-a za 5% do
10% i smanjenje zaposlenosti
za približno isti procenat.
Predložene mere Fiskalnog
saveta, uključujući i zamrzavanje plata i penzija i poveća-
nje PDV-a, su neposredno u
funkciji smanjivanje fiskalnog
deficita i sprečavanja dužničke
krize. Ako bi se primenile druge mere (unapređenje javnih
nabavki, smanjene subvenicje,
suzbijanje sive ekonomije i
drugo), a odustalo od povećanje PDV-a i zamrzavanja plata
i penzija, to ne bi bilo dovoljno
za fiskalnu konsolidaciju. Stoga bi se novoj vladi, kao ključni
korak za sprečavanje dužničke
krize, moglo preporučiti da već
sredinom ove godine usvoji
program fiskalne konsolidacije, koji je preporuka Fiskalnog
saveta, kao i da sklopi obavezujući aranžman sa MMF.

Da li će ili ne, neka
zemlja ući u dužničku
krizu, ključno zavisi od
poverenja investitora u
sposobnost države da
u budućnosti redovno
servisira svoje obaveze
analitički stav
Duško Vasiljević,
ekonomista Svetske banke
Mere bolne, ali neophodne
U
brzani rast javnog duga
stvarno postaje problem. Javni dug vam je
sličan holesterolu. Svi imaju
određeni holesterol i do određenog nivoa on nije loš. Ali,
kad pređe taj nivo mora da se
leči, jer može da bude veliki
problem. Takođe, kao i holesterol, postoji dobar i loš javni
dug. „Dobar dug“ je onaj kojim se finansiraju investicije i
kojim se omogućava ekonomski rast, kojim bi se onda taj
dug otplaćivao. Loš javni dug
je onaj kojim se finansira javna
potrošnja. Na žalost, u Srbiji
je veći deo javnog duga bio taj
loš holesterol, odnosno njime
se finansirala tekuća potrošnja. I Srbija se sada suočava sa
povećanim rizikom budućeg
finansiranja javnog duga. Taj
problem još uvek nije akutan, ali je u narednih nekoliko
meseci potrebno doneti mere
koje bi taj javni dug zauzdale.
Upravo stoga mislim da je neophodno doneti jedan celoviti
paket mera koje će omogućiti da se u srednjem roku dug
vrati na određenu putanju.
Najverovatnije će do kraja
ove godine i u sledećoj, javni
dug nastaviti da raste, bez obzira na mere koje bude donela
nova vlada, ali uz dobar izbor
mera moguće je na srednji rok
ograničiti taj rast i preokrenuti trend. Tako bi, za nekih četiri do pet godina, vratili javni
dug ispod zakonske granice
od 45% BDP-a.
Predlog mera Fiskalnog saveta podrazumeva zamrzavanje
plata i penzija. To svakako jeste bolna mera, ali ako se to ne
uradi sada, ukoliko dozvolimo
da javni dug i dalje ubrzano
raste, onda ćemo morati da se
suočavamo sa mnogo oštrijim
i bolnijim merama, kao što su
smanjenje plata i penzija, otpuštanje zaposlenih, veći pad
privrede, mnogo značajnije
usporavanje ekonomskog ra-
Ukoliko se i odmah uđe
u rešavanje problema,
na žalost neće doći
brzo do oporavka.
sta. Potrebne su neke mere
koje će bukvalno u roku od
nekoliko meseci moći da daju
rezultat, a jedine takve mere
su povećanje PDV-a i zamrzavanje plata i penzija.
Šta će biti do kraja godine,
na žalost, mnogo će zavisiti
i od toga šta će se dešavati u
Evropi, na šta mi imamo vrlo
malo uticaja. Ukoliko kriza u
Evropi nastavi da eskalira, to
će imati negativan efekat na
Srbiju. Ukoliko se i odmah
uđe u rešavanje problema,
na žalost neće doći brzo do
oporavka. Prosto, i u Srbiji i
u Evropi situacija je loša, tako
da mislim da u nekih narednih godinu, godinu i po dana
možemo da očekujemo brojne
izazove. A, ako sada postavimo dobre temelje, mislim da
je neka srednjoročna i dugoročna perspektiva za Srbiju
vrlo povoljna.

jun 2012 www.instore.rs
reč struke
25
novinarsko oko
dr Vladimir Vučković,
član Fiskalnog saveta
Meko ili tvrdo prizemljenje
D
o kraja godine budžetski
deficit bi mogao da premaši planirani za više od
50 milijardi dinara, što bi javni dug Srbije na kraju 2012.
dovelo na oko 55% BDP-a.
Iskustvo drugih zemalja pokazuje da je tada vrlo moguće
izbijanje krize javnog duga.
Ukoliko bi se poverenje investitora u solventnost države
u nekom trenutku izgubilo,
država ne bi mogla da finansira neke od svojih osnovnih
obaveza, i to bi bio put u krizu. Tada niko, ni u javnom ni
u privatnom sektoru, ne bi
mogao da računa na bezbolno
prilagođavanje, pošto su krize
javnog duga praćene recesijom, porastom nezaposlenosti, divljanjem deviznog kursa,
inflacijom i drugim manifestacijama tvrdog prizemljenja.
Mere koje se sada čine oštrim,
dečja su pesma u odnosu na
ovaj crni scenario. Važno je,
s toga, prvo ugasiti požar, a
uporedo sprovoditi reforme
koje će omogućiti potrebne
uštede na srednji rok.
Za kratkoročnu održivost, Fiskalni savet predlaže povećanje obe poreske stope PDV-a
– više sa 18% na 22% i niže
sa 8% na 10%. Od sledeće
godine, između ostalog, predlažemo smanjenje fiskalnog
opterećenja rada, smanjenjem
doprinosa na teret poslodavca
sa 17,9% na 10% bruto zarade (u cilju podsticanja zaposlenosti), ukidanje i ograničavanje kvazifiskalnih nameta,
ukidanje izuzeća i odbitaka u
okviru poreza na dobit preduzeća i unapređenje zakonske
regulative i naplate poreza na
imovinu. Penzije i plate u javnom sektoru ne bi bile povećane u oktobru 2012. i ostale
bi nepromenjene i u 2013.
Za svođenje javnog duga ispod
zakonske i održive granice od
45% BDP-a, sve navedeno
nije dovoljno, pa je potrebno
da se nastavi smanjenje deficita i u periodu od 2014. do
2016. Za to su potrebne reforme: državnih i društvenih
preduzeća, subvencija, agencija i sličnih institucija, zarada
i zaposlenosti u javnom sektoru i druge.
Smanjivanje fiskalnog deficita
i javnog duga pozitivno utiču
na privredni rast i omogućava
povoljnije finansiranje privrede, usled smanjenja premije
rizika i smanjenog nivoa zaduživanja države na domaćem
finansijskom tržištu, a promena strukture javnih prihoda i
rashoda (povećanje investicija) utiče na rebalansiranje
srpske privrede od potrošnje ka izvozu. Srednjoročne
strukturne reforme doprinose
rastu popravljanjem poslovnog ambijenta, stimulisanjem
razvoja privatnog sektora i
povećanjem predvidivosti poslovnog okruženja.

Autor: Mileta Miloradović
Piše: Ivan Cvejić,
glavni urednik agencije Beta
Dve Srbije
N
a sreću, utihnula je polemika o takozvane dve Srbije
– jednoj modernoj, evropskoj, naprednoj i drugoj zatucanoj, konzervativnoj i zatvorenoj u prošlosti. Podela
na te dve Srbije, ako je ikada i postojala, bila je ideološka i
maglovita, potpuno nepotrebno trošila je energiju javnosti
na jalov posao. Sve i da je postojala, takvu podelu demantovali su rezultati majskih parlamentarnih i naročito predsedničkih izbora. I “prva” i “druga” Srbija glasale su ne obazirući
se jedna na drugu, glasale su misleći na svoj standard, svoj
posao, na egzistenciju, na školovanje svoje dece. Međutim,
nakon izbora, na pragu smo nove podele na dve Srbije, ali
sada ta podela može da bude zaista ozbiljna i žestoka. Možda
paradoksalno, ali može da donese i velike plodove za društvo,
naravno ukoliko bude odgovornosti, pre svega, u vrhu vlasti.
I nedavne preporuke Fiskalnog saveta novoj vladi,
u suštini govore to isto: zamrznite plate i penzije,
povećajte PDV, ali i smanjite doprinose na zarade
Srbija je već podeljena na one koji rade u privatnim kompanijama i plaćaju porez i na one koji, u javnom sektoru, od tog
poreza žive. Razume se, obe ove Srbije moraju da postoje,
ali dubina krize kao da okreće jedne protiv drugih. Zato će,
ustvari, prvi i glavni posao nove vlade biti da spreči da taj jaz
postane dublji i da omogući “obema Srbijama” da žive bolje i
ne na štetu one druge.
Poznato je da prosečne plate u privatnom sektoru već tradicionalno kaskaju za zaradama u javnim službama, (procenjuje se
da su čak 40% niže). Zato mladi ljudi više žele da se zaposle u
zavetrini administracije, jer ona nudi stabilnost egzistencije sve
do penzije, nego kod privatnika koji traži kreativnost i dokazivanje, ali i daje mogućnost (teoretski) za napredovanje, usavršavanje i, u krajnjoj liniji, za pokretanje sopstvenog biznisa.
Smanjenje administracije i ubrzano povećanje njene efikasnosti, što je bila predizborna parola apsolutno svih stranaka,
sada će jednostavno morati da bude primenjena. U suprotnom, bićemo svedoci sloma, učesnici u podeli na “dve Srbije”
i svi ćemo biti gubitnici, bez obzira na to na kojoj smo strani.
I nedavne preporuke Fiskalnog saveta novoj vladi, u suštini
govore to isto: zamrznite plate i penzije, povećajte PDV, ali
i smanjite doprinose na zarade. Ideja je jasna: učinite javni
sektor manjim, jeftinijim i efikasnijim, a omogućite sa druge
strane privatnicima da “dišu”, ali i da plaćaju nešto veći porez.
Pitanje je, međutim, da li naši politički lideri, koji će biti u teškoj poziciji da sprovode ovakve mere, zaista imaju dovoljno
odgovornosti da to i učine. Ili će pokušati, po ko zna koji put,
da “prevare” krizu i nastave po starom. Da osvajanje vlasti
tretiraju kao plen, a ne kao posao za koji su ih angažovali građani. Moraće konačno da postanu svesni da je to posao “na
određeno vreme” i da moraju da se dokažu i da budu kreativni i efikasni. Baš kao kod privatnika.

26
jun 2012 www.instore.rs
istraživanje
Razumevanje imidža brenda u konkurentskom okruženju
Savremeno
shvatanje brenda
U prošlom broju magazina InStore pogledali smo realnost brendova i šta nam je sve potrebno za njihovo
razumevanje. Shvatanje snage brenda koju prikazujemo pomoću dijamanta (dvosmerna piramida),
danas nije više dovoljno – potrebno je razumeti kako brendovi dolaze do svoje snage. Ovaj put ćemo se,
pre svega, posvetiti razumevanju imidža brendova u konkurentskom okruženju
Autor: Zenel Batagelj, partner, VALICON
Š
ta je zapravo brend? Kako u svojoj definiciji kaže AMA (American
Marketing Association), brend je ime,
znak ili simbol za označavanje proizvoda ili usluga kompanije i diferencijaciju istih u poređenju sa konkurencijom.
Za upravljanje brendovima ta definicija
nije dovoljna. Definicija brenda sastoji
se barem od još dve dopune definicije. Brend je, po Franzenu, asocijativna
mreža značenja, emocija, odnosa i ponašanja koje ime ili izgled brenda evocira u svakom pojedincu. Ultimativna je
Kapfererova dopuna koja kaže da brend
nije toliko ime, već pre svega vizija koja
motiviše kreiranje proizvoda i usluga pod
tim imenom.
U poslednje vreme koristim za brendove
metaforu šrafa. U realnosti, postoji proizvod za koji je potrebna dobra priča. Što
je bolja priča, veća je verovatnoća da će
se šraf primiti za podlogu. Kad se jednom
primi za podlogu, svaki sledeći obrtaj šra-
fa sve je lakši; – svaka aktivnost brenda
– novi proizvod pod njegovim imenom,
komunikacija, promena cene – predstavlja obrtaj šrafa. Što više okrećemo šraf,
brenda je bolje je „zašrafljen“ i veća je
njegova snaga. Što je veća snaga brenda,
veću vrednost brend predstavlja za kompaniju. Kada brend postane prepoznatljiv unutar
kompanije, odnosno kada je brend prepoznatljiv kao onaj koji donosi novac,
kompanije obično postanu sve zahtevnije,
pa se javlja pitanje kako se iz brenda može
izvući što više. Drugim rečima, kompanije
se tada pitaju sledeće: kako se brend može
širiti u nove kategorije, na nove segmente
potrošača, na nova tržišta... Ukoliko je bio
već prvi obrt (priča) pravi i ako su svi sledeći obrtaji (aktivnosti) imali smisla, ne
bi smelo biti poteškoća. U suprotnom
je šraf potrebno pre svega odšrafiti, što
ponekad uopšte nije tako jednostavno,
posebno ako je reč o starom brendu sa
„zacementiranim“ imidžem. Imati jasnu
viziju brenda već na samom početku je,
dakle, više nego preporučljivo.
Vizija brenda i brand essence su (gotovo)
sinonimi koji usmeravaju razvoj brenda,
oni su njegova inspiracija. Upravljanje
brendom uključuje, osim razvoja brenda,
pre svega postavljanje sistema identiteta brenda, tačnije postavljanje asocijacija
koje želimo da naš brend sadrži, kao i praćenje da li je imidž među potrošačima
usklađen sa identitetom našeg brenda.
Identitet brenda
Do sada još nisam sreo brend menadžera,
koji nije tvrdio da ima postavljen identitet
brenda. U stvari, obično ni približno nemaju ideju šta bi brend trebalo da bude.
Ako su osnovni elementi brenda možda
čak i postavljeni, već i površna analiza
aktivnosti (kojima okrećemo naš šraf) pokaže da brend deluje donekle „šizofreno“.
jun 2012 www.instore.rs
Postavljanje identiteta brenda nije jednostavan zadatak. Reč je o vrlo ozbiljnom
projektu koji uključuje sve moguće uvide
u brend, od internih uvida, analiza trendova uopšte, do relevantnih kategorija na
lokalnom i onim najrazvijenijim tržištima.
Analiza svakako uključuje i kvalitativna
istraživanja koja traže relevantne brend
teritorije i unutar njih moguće priče, koje
pravimo pomoću arhetipova. Kada je priča brenda (suština brenda) jasna, dolazi na
red i finije definisanje brenda.
U Valiconu, kod definisanja identiteta
brenda, uvek biramo Kapfererovu prizmu identiteta, koju je potrebno dopuniti
sadržajem.
Identitet
je sastavljen od samih
„mekih“ elemenata –
šest ključnih dimenzija:
fizički izgled (boja,
prepoznatljivi grafički
elementi, oblik ambalaže), kakva je samopercepcija
korisnika
brenda, osobenost i refleksija kome je brend
namenjen, kao i kultura, odnosno vrednosti
i vrsta odnosa koji je
brend izgradio.
Imidž brenda
Na slici je prikazan primer analize. Elementi su predstavljeni po
dimenzijama sa navedenim izmerenim
vrednostima. Neki od njih su podvučeni i
obojeni. Elementi podvučeni plavim jesu
oni koji su bitni za naš brend, tj. brend se
po tom elementu značajno razlikuje od
konkurencije. Elementi podvučeni crvenim jesu oni na kojima je obično veoma
uspešan neki od konkurenata.
Kapfererov identitet brenda je superioran nad ostalim modelima, jer dimenzije
ne uključuju elemente koji bi bili specifični za pojedine kategorije proizvoda ili
usluga. Zapravo tretira brend kao viziju.
Pa ipak, brendovi zažive tek u pojedinim
kategorijama proizvoda. Tek u kontekstu
27
kategorija možemo izmeriti njihovu snagu i njihovu poziciju kada je reč o elementima relevantnim za kategoriju. Za
kafu su, na primer, takvi elementi miris,
aroma, ukus; za čokoladu topljivost, čitav niz
različitih ukusa; za čaj percepcija voćnog;
za mleko trajnost; za voćni jogurt veličina
komadića voća; za pivo osveženje, gorčina...
Postoje, takođe, i neki opšti elementi, kao
što su percepcija cena, percepcija trendova na tržištu... Ti elementi takođe predstavljaju elemente imidža brenda, mada
je u tom slučaju reč o dosta „tvrđim“
odrednicama. Na slici su ti elementi prikazani ispod crte.
28
jun 2012 www.instore.rs
istraživanje
Za sve dimenzije imamo u Valiconu unapred pripremljene elemente tako da možemo, i u slučaju kada brend nema definisan svoj identitet, vrlo brzo odrediti
smislene elemente za merenje.
Prikaz imidža brenda preko prizme je
samo jedan od prikaza koji nam daje uvid
u brend. Osim toga postoji još čitav niz
različitih prikaza imidža: važnost elemenata imidža u odnosu na našu percepciju, promene u vremenu, poređenje po
segmentima potrošača i svakako analiza
poređenja našeg brenda odnosno celokupnog portfolija brendova sa glavnim
konkurentima. Ukoliko kompanija još
uvek nema utvrđen svoj identitet i pozicioniranje brenda u kategoriji, možemo
sa celokupnom analizom imidža doći do
naših glavnih elemenata, kao što nam
prikazuje slika.
Upravljanje brendom
Upravljanje brendom odnosi se na postavljanje identiteta i kratkoročnih ciljeva
kao i na merenje istih. Elementi identiteta su oni koje brend mora, koliko je god
moguće, dobro „držati“. U analizama
(slika prizme) to se vidi tamo gde su ti
konkretni elementi značajni za nas, odnosno podvučeni su plavim. Ciljni elementi su oni na kojima želimo povećati
snagu asocijacije. Na temelju rezultata
potrebno je u procesu marketinškog planiranja jasno odrediti elemente imidža
na kojima će se rasti i za koliko.
Planirani rast na elementu imidža znači
sasvim konkretne aktivnosti. Na primer,
ako odlučimo da ćemo rasti na percepciji kvaliteta, to ćemo verovatno napraviti
komunikacijom, kako klasičnom tako i
pomoću PR-a i dodatnim označavanjem
na samom proizvodu. Ukoliko želimo
jačati na dimenziji refleksije i istaći da
je naš brend za mlade, to opet znači rad
na imidžu putem komunikacije, približavanja njihovom životnom stilu, pojavljivanja u HoReCa segmentu, možda i
uvođenja neke proizvodne ekstenzije ili
limited edition proizvoda koji bi bio bliži
mladima. Samo da ponovimo, drugi deo
upravljanja brendom nastavak je iz prošlog broja, gde utvrđujemo nivoe piramide na kojima je potrebno usmeriti svoje
aktivnosti.
Portfolio brendova
Za kraj pogledajmo još primer kako sve
to što smo analizirali na nivou pojedinog
brenda možemo analizirati i na nivou
celokupnog portfolija. Ta vrsta analiza napravljena je za menadžerski nivo u
kompanijama sa fokusom na pogled izdaleka – šta nam se događa u kategoriji
proizvoda po različitim državama. Tipične kompanije u regionu koje upravljaju
takvim portfolijima su Agrokor, Atlantic
grupa, Dukat, Imlek, Kraš, Perutnina
Ptuj, Pivovarna Laško, Podravka, TDR,
Violeta … Za razliku od dubinskog uvi-
da u brend, koji je potreban brend menadžeru, ovde je naglasak na redukciji
kompleksnosti prikaza, kombinovanju
rezultata anketnih istraživanja sa drugim
podacima, pre svega zato da se brže vidi
gde usmeriti aktivnosti.
Primer takvog prikaza je analiza celokupnog portfolija brendova u svim kategorijama grupacije Pivovarna Laško. Reč je
o analizi koju smo napravili na starim podacima istraživanja PGM iz godine 2007.
Kao osnovu smo uzeli sve brendove grupacije Pivovarna Laško u svim kategorijama i grupisali piramide brendova. Tu se
vidi superiornost korišćenja piramida pri
upravljanju brendovima. Nivoe piramide
možemo združivati, na primer, ako osoba konzumira Laško ili Union ili Smile
ili Bandidos, tada koristi barem jednu
od brendova grupacije. Slično možemo
napraviti i za celokupnu kategoriju proizvoda.
U donjem prikazu vidimo tri stepena
piramide: iskustvo, odabir i korišćenje.
Plavim je prikazana snaga portfolija,
crvenim razlika do snage celokupne kategorije. Kako vidimo, na slovenačkom
tržištu je već 2007. bilo jasno da su najveće prilike za rast u kategorijama CSD,
energetskih napitaka i nektara (sokova).
Slično kako grupišemo brendove kod piramida, možemo spajati brendove i kada
je reč o imidžu brenda.
30
jun 2012 www.instore.rs
Po prosečnom broju radnih sati godišnje,
na prvom mestu je Južna Koreja sa 2.193,
a sledi Čile sa 2.068 sati (OECD)
preporuka
OBJEDINJENE USLUGE – U NAJBOLJEM INTERESU SRPSKE PRIVREDE
Centar za usluge i
posredovanje PKS
Kontrolisanje usluga privatnog
obezbeđenja – sertifikat o kontrolisanju
U
Centru za usluge i posredovanje Privredne
komore Srbije (Resavska 15, Beograd, www.
pks.rs/Usluge.aspx) privrednicima su na raspolaganju usluge i poslovne informacije, neophodne u obavljanju posla:
• dokumenta koja prate robu u izvozu
• potvrde, uverenja i mišljenja za ostvarivanje prava
proisteklih iz domaćih propisa
• usluga posredovanja u sporazumnom finansijskom restrukturiranju
• sertifikati o kontrolisanju usluga privatnog obezbeđenja
• podaci o tenderima i licitacijama, ponuda i tražnja
• različite poslovne informacije
Iskoristite usluge i informacije koje nudi Centar za
usluge i posredovanje Privredne komore Srbije.
Izdavanje potvrda, uverenja
i mišljenja radi ostvarivanja
prava proisteklih iz domaćih
propisa
- Uverenje o domaćem poreklu robe u
postupcima javnih nabavki
- Potvrda da se roba ne proizvodi u
zemlji
- Mišljenje o ispunjenosti uslova za
unošenje naziva „Srbija“ u poslovno
ime privrednog društva
- Mišljenje da je privredno društvo ili
drugo pravno lice jedini ponuđač
robe domaćeg porekla, jedini
pružalac usluge ili izvođač radova
- Potvrda o članstvu u Privrednoj
komori Srbije
- Potvrda o bonitetu privrednog
društva
- Informacija o bonitetu
Kontakt: [email protected], tel. 011 33
00 960, 011 33 00 961, 011 33 00 962
Kontrolisanje usluga privatnog obezbeđenja, odnosno izdavanje Sertifikata o
kontrolisanju, vršimo kao zvanična i akreditovana organizacija za ocenjivanje
usaglašenosti sa standardom SRPS A.L2.002:2008 u oblasti fizičke i tehničke
zaštite, menadžmenta vrednostima, menadžmenta iz kontrolnog centra i detektivskih usluga. Sertifikat kojim se potvrđuje kvalitet kontrolisanih usluga
privatnog obezbeđenja najbolja je referenca za potencijalne korisnike.
Kontakt: [email protected],
tel. 011 33 00 961, 011 33 00 962
Poslovne informacije
Posredovanje u sporazumnom
finansijskom restrukturiranju
privrednih društava
Članovima Privredne komore Srbije
Sporazumno finansijsko
omogućeno je da na jednom mestu,
restrukturiranje privrednih društava
posredstvom internet stranice, ili u
je restrukturiranje korporativnih
direktnom kontaktu sa zaposlenima
dugova kroz ponovno uređenje
u Centru, dobiju brojne poslovne
dužničko - poverilačkih odnosa
informacije koje olakšavaju poslovanje i
između privrednog društva u
omogućavaju uspešniji nastup na tržištu. finansijskim teškoćama i njegovih
poverilaca, prvenstveno banaka.
Na raspolaganju su:
Ova nova usluga koju Privredna
• tenderiilicitacije
komora Srbije pruža kao zakonom
• ponudaitražnja
određeni institucionalni posrednik,
• ostaleposlovneinformacije
omogućava dužniku da redefiniše
Kontakt: [email protected],
svoje finansijske obaveze i nastavi
tel. 011 33 00 961
da uspešno posluje, a poveriocima
omogućava da naplate svoja
potraživanja.
Izdavanje i overa dokumenata koja
prate robu pri izvozu i uvozu
Kontakt: [email protected], 011
33 00 997, 011 33 00 962
- Uverenje o poreklu robe - Certificate of origin
(Nepreferencijalno uverenje)
- Uverenje o poreklu robe „Form A“ - Certificate of origin
(Preferencijalno uverenje)
- Uverenje o poreklu robe iz treće zemlje
- Uverenje o robi koja se izvozi nakon postupka aktivnog oplemenjivanja
- Uverenje o poreklu robe za tekstil i proizvode od tekstila
- Uverenje o višoj sili – Force Majeure Certificat
- Uverenje o krajnjem korisniku – End User Certificate
- Uverenje o podacima o kojima Privredna komora Srbije vodi evidenciju
- Overa izvozno-uvoznih dokumenata – faktura, cenovnika i ostalih
isprava
- Overa pozivnih pisama za izdavanje srpskih poslovnih viza
Kontakt: [email protected],
tel. 011 32 27 596, 011 33 04 527, 011 32 48 047
32
jun 2012 www.instore.rs
investicije
Vivo Shopping Park biće izgrađen do sledećeg marta u Jagodini
Zanimljivo mesto
za kupovinu i zabavu
Najveća inevesticija za poslednje dve decenije u
ovom gradu. Novi retail park, vredan 15 miliona
evra, otvoriće 400 novih radnih mesta
Priredila: Milica Petrović, [email protected]
J
agodinu će do marta 2013. godine ukrasiti jedna od
najvećih domaćih investicija u centralnoj Srbiji, a inače
najveći poduhvat u ovom gradu u protekle dve decenije - Vivo Shopping Park. Na pažljivo izabranoj i, kako
investitori naglašavaju, najlepšoj lokaciji u Jagodini, na
površini od 25.000 m2, nići će retail park površine 10.000 m2,
u kome će se nalaziti 33 maloprodajna objekta i 360 parking
mesta. Ovaj projekat, vredan 15 miliona evra, obezbediće 400
novih radnih mesta.
Vivo Shopping Park, mesto za šoping i zabavu cele porodice,
novi je koncept retail parka koji podiže standarde u gradnji i
organizaciji aktivnosti retail parkova za kakve znamo do sada.
Smešten u najlepši deo Jagodine, u okviru sportsko-turističkog
kompleksa Potok – Đurđevo brdo, a u neposrednoj blizini
Zoo vrta, Aqua parka, Muzeja voštanih figura, sportske hale i
stadiona FK Jagodina, Vivo predstavlja šoping centar koji će adekvatno odgovoriti na potrebe posetilaca, kako za zabavom i razonodom, tako i za kupovinom i restoranskim uslugama, objašnjava
Pavle Andrić, direktor Vivo Shopping Park.
Prema ranijim najavama nadležnih, početkom jula bi trebalo
da bude pribavljena građevinska dozvola, uz plaćanje kompletnog iznosa naknada za uređenje građevinskog zemljišta, kada bi
trebalo da počne i gradnja. Na izgradnji parka, na direktan ili
indirektan način, biće angažovano oko hiljadu zaposlenih, pre
svega, u domaćim građevinskim kompanijama. Izdavanje maloprodajnog prostora povereno je kompanijama Danos Group i
EFG Property Services, dok će poslove projekt menadžmenta, tenant koordinacije i nadzora raditi kompanija CRE International.
Zbog uslova Ugovora i Predugovora o zakupu, u ovom trenutku ne
možemo u javnost da iznosimo informacije o kompanijama sa kojiVivo Living Park
Neposredno pored šoping centra počeće i izgradnja stambenog
kompleksa, Vivo Living Parka, koji je zamišljen kao jedinstvena
arhitektonsko – funkcionalna celina sa uređenim parking
prostorom, pešačkim stazama, dvorištem i zelenim površinama
unutar samog kompleksa. Ovaj kompleks činiće tri lamele,
ukupne površine 7.500 m2, sa 109 stambenih jedinica, uređenim
parking prostorom za 105 parking mesta, kao i uređenim
dvorišnim prostorom unutar kompleksa. Gradnja stambenih
jedinica počinje u julu 2012, a završetak prve lamele planiran je
za april 2013. godine.
jun 2012 www.instore.rs
33
Budući izgled centra Kragujevac Plaza
O tome koji su još razlozi uticali na odabir lokacije, Andrić
kaže: Jagodina je grad koji se ubrzano razvija i pozicionira kao poželjna destinacija, kako za život, tako i za turističku posetu. Takođe,
Jagodina je centar Pomoravlja. Udaljena je od Beograda 135 km i
leži na međunarodnom auto-putu E75 koji pripada Koridoru 10.
Osim toga, u pomenutom regionu ne postoNaziv objekta: Vivo Shopping Park
ji objekat istog niti sličnog koncepta. S jedne
strane, videli smo perspektivu grada, a sa
Vrednost investicije: 15 miliona evra
druge smo želeli da učestvujemo u njegovom
2
Površina objekta: 10.000 m
razvoju i ponudimo građanima Jagodine i
Sadržaj: 33 objekta
svim gostima celovit doživljaj.
ma je saradnja već dogovorena, ili onima sa kojima su pregovori u
toku. Možemo da se pohvalimo da je interesovanje zakupaca veliko i
da se radi o velikim internacionalnim imenima i najvećim domaćim
brendovima, te da će posetioci Vivo Parka biti zadovoljni izborom i
kvalitetom robe, veruje Andrić.
Vivo Shopping park je u potpunosti domaća
investicija istoimene kompanije, čiji su vlasnici naš sagovornik, Pavle Andrić (u većinskom procentu od 90%) i Dejan Stanarčević
(10%), preko kompanije NPA Smart Group
d.o.o, registrovanoj u Srbiji. Njihova zamiParking: 360 mesta
Prema njegovim rečima, na nedavno
sao je da Vivo Shopping Park svim stanovOtvaranje: mart 2013.
otvorenu Plazu u Kragujevcu, kao i nanicima Pomoravlja i šire, omogući kupovijavljenu Supernovu, ne gledaju kao na
nu kakvu oni i zaslužuju, a to je kupovina
konkurenciju,
jer
ne
očekuju
da će Jagodinci, kao ni ostali staširokog asortimana proizvoda najpoznatijih svetskih brendova
novnici
Pomoravlja,
ići
u
Kragujevac
pored slične ponude u
mode, odeće, obuće, opreme za bebe, dečije garderobe i igračaka,
svom gradu, koja će im biti na dohvat ruke. Mi ćemo se pobrinuti
sportskih artikala, nameštaja i kućnih potrepština, tehnike i bele
da naša ponuda bude kvalitetna i primamljiva i sigurni smo da ćemo
tehnike, sitnih kućnih i IT aparata, kozmetike i drugih raznih
uspeti da zainteresujemo posetioce tako da nam se uvek vraćaju, zak­
proizvoda, sve to na jednom mestu i sa najboljim odnosima cene
ljučuje Andrić.

i kvaliteta. Neizostavni deo će svakako činiti
i supermarket najvećeg trgovinskog lanca u
Srbiji i regionu, menjačnica, bankomati, trafika, prodavnica sitnica, knjižara, poslastičarnica, restoran, kafić, sve to praćeno letnjom
baštom sa bioskopom, dečijim igralištem na
platou i klizalištem u zimskom periodu.
Prema podacima Turističkog centra Jagodine o broju turista koji posete lokaciju na
kojoj će biti Vivo, kao i uz stanovništvo Jagodine i okoline, očekuje se da će ovaj centar godišnje privlačiti oko četiri miliona kupaca. Park će svojim sadržajima, kao i širinom
i kvalitetom ponude, biti zanimljivo i opuštajuće
mesto za kupovinu i zabavu, organizovano tako
da se cela porodica oseća sigurno i rasterećeno uz
kvalitetno provedeno vreme, dodaje on.
34
jun 2012 www.instore.rs
analiza
Walmart ove godine slavi 50. rođendan
Tajna uspeha u
prilagođavanju
Veliki jubilej poslužio je kao povod da vidimo koje su to prekretnice u
poslovanju obezbedile poziciju najvećeg svetskog trgovca na malo
Autor: Stjuart Samjuel (Stewart Samuel),
Retail Analyst, IGD
živeo najbitnije transformacije, kada širi
asortiman proizvoda, ostavlja geografski
trag i predstavlja svoj EDLP model (stategija svakodnevno niskih cena). Početak
rada trgovca sa nacionalnim ambicijama
podržan je otvaranjem direkcije i prvog
distributivnog centra. Zahvaljujući svemu
tome, Walmart postaje prva trgovina, koja
je ostvarila prodaju od jedne milijarde dolara.
Diverzifikacija prodajnih formata i
internacionalizacija
Z
apanjujući je put koji je Walmart
prošao od kompanije sa jednom
trgovinom do međunarodno
priznate marke lidera s više od
10.000 trgovina. Iako je Sem
Valton (Sam Walton) ušao u maloprodaju radeći u franšizi Ben Franklin još 1950.
godine, tek je 2. jula 1962. prva Walmartova trgovina otvorena u gradu Rogers
(Arkansas, SAD). Poreklo imena je samo
po sebi zanimljiva priča – izvedeno je iz
reči Walton Market, i to da bi se uštedelo
na izradi tada prilično skupih reklamnih
panoa.
Nacionalna rasprostranjenost i model
niskih cena (EDLP)
Krajem šezdesetih formirano je snažno
partnerstvo sa kompanijom IBM, što se
pokazalo kao presudan faktor za informatički pristup ovog trgovca. Ipak, sedamdesete su bile godine kada je Walmart do-
Walmart je osamdesetih ostvario brz napredak u diverzifikaciji prodajnih formata,
što je rezultiralo otvaranjem prvog hipermarketa i objekata Sam’s Club, uvođenje
bar kodova na proizvodima, a osnovana je
i Walmart satelitska mreža. Kompanija je
devedesetih postala najveća maloprodajna mreža u SAD-u, a osnovana je i njena međunarodna mreža u inostranstvu sa
otvaranjem prodajnih objekata u mnogim
zemljama, uključujući Meksiko, Brazil i
Kinu. Krajem 20. veka,Walmart je imao
gotovo 4.000 trgovina i prodaju od 165
milijardi dolara, što je skoro 140 milijardi
više u odnosu na period od desetak godina
ranije. Tokom narednih 10 godina, prodaja i broj trgovina se više nego udvostručio.
Održivost dolazi do izražaja
Velike promene u budućnosti
Sledećih nekoliko godina verovatno ćemo
biti svedoci neverovatnog nivoa promena
na polju maloprodaje. Mnoge promene koje
je Walmart počeo da sprovodi u svojoj organizaciji veoma ga dobro pozicioniraju, jer je
spreman da odgovori na izazove i iskoristi
to za svoj rast. Brzi napredak smartphone
tehnologije bez sumnje menja način na koji
potrošači kupuju, pružajući im prvi put neke
nove mogućnosti. Pristup širokom rasponu
dostupnih podataka o cenama, u kombinaciji s rastom online trgovine, pokreće temeljnu promenu u ponašanju potrošača.
Multi-kanalna maloprodaja čini ga
snažnim
Uspeh Walmarta u eri transparentnosti cena
leži u modelu EDLP. Tokom sledećih nekoliko godina videćemo uvođenje EDLP modela na svim međunarodnim tržištima, ne
samo zbog njegove efikasnosti, već i zbog
transparentnosti cena kao globalnog fenomena. Walmart takođe može da upravlja
svojim trgovinama, sistemima i distributivnim lancima kako bi osigurao besprekorno
iskustvo kupaca – dajući im konkurentsku
prednost u smislu uštede na troškovima
prevoza u odnosu na trgovce koji se bave
isključivo online trgovinom. Kupci, takođe, žele da imaju alternativu kada kupuju
online i Walmart ima cilj da širi asortiman
korišćenjem iskustava u multikategorizaciji
i dobrih odnosa sa dobavljačima.
Početkom novog milenijuma, u prvi plan
dolazi održivost. Nakon Walmartovog
značajanog doprinosa u pružanju pomoći nakon uragana Katrina, 2005. godine,
CEO kompanije, Li Skot (Lee Scott) najavio je ciljeve održivosti:
• nivo otpada svesti na nulu
• koristiti samoobnovljive izvore energije
• prodavati proizvode koji podržavaju
održivost okoline.
IGD obezbeđuje uvid u praksu u
Od tog trenutka, održivost je postala sastavni element u trgovanju, dok su pokrenute i
razne inicijative za ostvarenjeciljeva na tom
području.
Jugoslavije. Za više informacija, kon-
domenu trgovine, category managementa i dobavljačkog lanca. IGD
sarađuje sa više od 750 proizvođača i
trgovaca prehrambenim proizvodima
širom sveta, uključujući i zemlje bivše
taktirajte [email protected]
jun 2012 www.instore.rs
35
Obeležavanje 50. rođendana na godišnjem okupljanju akcionara (Arkanzas, SAD)
Pozicioniranje u mobilnoj i trgovini
na socijalnim mrežama
Prepoznajući trendove u kategoriji trgovina koja se brzo menja i evoluira, Walmart je počeo da razvija čitav niz novih
mogućnosti. Najbolje inovacije na ovom
polju dolaze iz manjih, sposobnih organizacija.Walmartov odgovor na to je bio da
osnuje WalmartLabs, koji je bitna tehnološka podrška, te su se već pojavile nove
ideje i koncepti. Ko bi pomislio da će Walmart da koristi socijalne mreže da bi znao
kada sezonske proizvode treba uvesti u trgovine? Ovaj trgovac je nesumnjivo kasnio
nekoliko godina u usvajanju novog vida
trgovine, onog na socijalnim mrežama.
Međutim, Kompanija je postigla značajan
napredaku poslednje vreme, tako da bi mogla da postane jedna od vodećih svetskih
multikanalih trgovina.
Pod pritiskom
Digitalna revolucija dovodi u pitanje budućnost hipermarketa. Iako ovaj format
čini samo nešto više od 40% objekata
ovog trgovca, istovremeno čini više od
70% prostora. Skoro tri četvrtine njih su
u SAD-u. Međutim, kroz Super center
inicijativu,Walmart je učinio te trgovine lokalno relevantnim za svoje kupce.U
doba kada rastu cene goriva, model onestop trgovine dobija na popularnosti, jer
kupci sve više konsoliduju svoje odlaske
u kupovinu. Super center takođe ima važnu ulogu u multikanalnoj strategiji. Koji
trgovac ne bi poželeo da ima 3.000 disti-
butivnih tački (objekata velikog formata) u
SAD-u, a u njima svakodnevnu dostupnost
svih proizvoda? Važnu ulogu u ovoj utakmici igraju objekti manjih formata u vlasništvu Walmarta. I to ne samo na teritoriji
SAD-a, sa brend objektima Neighborhood
Market, već i na međunarodnom nivou,
gde poslujeviše od 10 različitih brend trgovina manjih formata. Ovo područje je izvor
sve veće snage ovog prodavca.
Od međunarodnog do globalnog
Kada pogledamo na prekretnice u ovoj
dekadi, jedana od ključnih je ona o akviziciji 51% udela u Massmartu. Prisutnost
u Južnoj Africi označava prelaz Walmarta
iz međunarodnog na jednog, uistinu, globalnog trgovca, uspostavljanjem prisustva
na svakom od pet kontinenata. Ne samo
da Massmart obezbeđuje pristup značajnoj
bazi kupaca u Južnoj Africi, koja je mlada
i urbana, a u isto vreme je i temelj za veliki rast u znatno većem prostoru Saharske
Afrike. Potencijal ove regije je ogroman, a
prioritet ima snabdevanje svežom hranom,
Walmart će takođe prilagoditi svoje proizvode kako bi se zadovoljile potrebe rastuće srednje klase.
Pozicije su uspostavljene
Sa poslovanjem u 26 zemalja izvan SAD-a
i Portorika, dodatna međunarodna ekspanzija u bliskoj budućnostije malo verovatna. Ali,Walmart će i dalje biti zainteresovan za uvećavanje udela na postojećim
tržištima putem akvizicija, i ulaskom na
veća, brzorastuća tržišta. Međutim, u bliskoj budućnosti, fokus na međunarodnom
nivou biće na povećavanju povrata dobiti
sa postojećih tržišta. Organska ekspanzija
već je usporena u Brazilu i Kini, da bi
se omogućilo poboljšanje postojećeg
poslovanja.
Ravnoteža na globalnom nivou
Očekuje se doslednost na međunarodnim
tržištima ka ostvarivanju većih vrednosti
na globalnom nivou.Walmart će se usmeriti na uštede u područjima kao što su IT,
logistika i razvoj formata objekata.Uspostavljanje ravnoteže efekata na globalnom
nivou ključni je cilj Walmarta, kao i drugih
trgovaca. Iako je to možda težak zadatak,
Walmart je nedavno pokrenuo procese da
bi ostvario te ciljeve, osnivanjem globalnih
inovativnih timova.
Sledećih 50 godina...
Nisam siguran da je iko mogao predvideti
razvoj Walmarta u njegovih prvih 50 godina, pa je precizno predviđanje za narednih
50 godina gotovo nemoguće. Iako se čini
da će se trgovina u neposrednoj budućnosti suočiti sa nizom dugoročnih strukturnih
promena u maloprodajnoj trgovini, Walmart je na dobrom putu da na njima ostvari
kapital. Tajna uspeha je njegova sposobnost prilagođavanja kako bi se zadovoljile
potrebe kupaca. Strategija koju trenutno
primjenuje je razvoj multikanala, različitih
formata objekata i EDLP inicijativa u svojim globalnim operacijama.
36
jun 2012 www.instore.rs
inLiflet
Analiza kategorije piva u lifletima za prvih 5 meseci
u odnosu na isti period lane
Promocije
s puno pene
Primetne strategije proizvođača piva, koji se trude da povećaju
svoju vidljivost u vreme kad je to najpotrebnije. Piva sa ukusom
su sve više zastupljena u lifletima
Autor: Ernest Gergely,
Project Coordinator, Hiper Com
D
a je leto uvek važno
za sve proizvođače
pića, može se videti
i po lifletima u trgovinama. Ako pogledamo učestalost promocija do kraja maja ove godine,
primetićemo povećanje broja
SKU-ova po mesecima na tržištu u odnosu na isti period
lane, sa akcentom na kategoriji piva, u poređenju sa kategorijom vina.
• U Srbiji u odnosu na prošlu
godinu promo pressure (broj
SKU u odnosu na prošlu
godinu izraženo u procentima) u kategoriji piva
je povećan za čak 48,5%.
Proizvođači su svoju ak-
tivnost povećali za nemali
broj promocija. Share of
Voice (SoV) kategorije piva
u kategoriji alkoholnih pića
je sad 32,1%, dok vino zauzima 51,7%, a sve ostale
vrste zauzimaju 16,2%
• U Hrvatskoj promo pressure
u kategoriji piva je povećan
za čak 51,6%. Proizvođači
su svoju aktivnost povećali,
kao i u ostalim zemljama,
i u kategoriji alkoholnih
pića. Tako sad piva zauzimaju 34,9% kategorije alkoholnih pića uz povećanje
SoV-a od 2,1 poena, dok
vino zauzima 59,6% uz pad
SoV-a od 5 poena u odnosu
na prošlu godinu.
• Promo pressure u BiH u odnosu na prošlu godinu je u
kategoriji piva povećan za
skoro dve trećine. U kategoriji alkoholnih pića, piva
sad zauzimaju 38,3% uz
smanjenje od 5,3 poena,
dok je SoV vina 41,7%.
• U Sloveniji u kategoriji alkoholnih pića, SoV piva je
23,4% uz pad od 5,9 poena,
dok vino zauzima 65,2%,
ali isto je smanjen SoV u
odnosu na prošlu godinu.
Ako pogledamo liflete u ovim
zemljama, videćemo da je
promocija vina prevagnula
u odnosu na pivo. Ima više
promocija vina, i to mnogo
više vrsta i proizvođača, u
odnosu na promocije piva.
Međutim, lifleti pokazuju i
strategiju proizvođača piva,
koji se trude da u povećaju
svoju vidljivost u vreme kad
je to najpotrebnije. To pokazuju povećanja po mesecima.
U Srbiji je 1. maj datum kada
proizvođači piva povećaju
promo pressure u lifletima i to
za nekoliko procenata u odnosu na prethodni mesec. Takođe, i u Hrvatskoj je u maju
zabeleženo osetno povećanje
od 3,8% u odnosu na april.
Za period od početka godine
do 31. maja dva najsnažnija proizvođača su Apatinska
Pivara i Carlsberg i njihov
Share of Voice je 37% i 36,2%,
dok su na trećem mestu
Ujedinjene srpske pivare sa
15,7%, a ostali učesnici dele
preostali deo. Pojedinačno
po brendovima, najveći Share
of Voice za isti period imao je
brend Lav sa SoV 29,4%, što
je povećanje od 9 poena u odnosu na period prošle godine,
dok je SoV Jelen Piva 24,9%,
odnosno povećanje od 1,9
poena.
Najveći SoV u Hrvatskoj je
imao brend Ožujsko Pivo sa
18,4% SoV-a i padom od -6,6
poena i Pan pivo sa 11,6% uz
povećanje SoV-a od 7,4 poe-
jun 2012 www.instore.rs
na u odnosu na ostale brendove. U odnosu na prošlu godinu, ovi brendovi su ostvarili
povećanje promo pressure od
+35,9% (Ožujsko), odnosno
čak +223,1% u odnosu na isti
period prošle godine (Pan
pivo).
U Sloveniji, najjači brend
u prvih pet meseci je brend
Laško sa 27,4% SoV-a i sa
povećanjem od 4,6 poena
i Union sa 25,2% SoV-a sa
padom od 15,6 poena, u odnosu na ostale brendove. I u
Sloveniji se kao dva jaka domaća brenda, izdvajaju Laško
i Union.
U Bosni i Hrecegovini kao
brendovi sa najvećim SoVom u lifletima su K Plus sa
19,8% i KÖNIG sa 9,9%,
dok promo pressure ova dva
brenda beleži pad od 11% za
K plus i povećanje od 33% za
KÖNIG.
Piva sa ukusom su sve više zastupljena u lifletima. Na primer, dok je SoV ove kategorije u BiH povećan za 2,1%, u
Srbiji je 3,6%, a u Hrvatskoj
11,6%. Još nam preostaje
da vidimo kako će se kretati
promocije za brendove u ovoj
kategoriji, pa i kakav će onda
biti njihov učinak na celu kategoriju. Zaključak bi još bio
da dok u Srbiji dva brenda
dominiraju i zauzimaju dve
trećine tržišta, dotle u Hrvatskoj ima više jakih igrača na
tržištu, ali su domaći brendovi ti koji dominiraju u lifletima.

Sve promocije su iz baze Super Com za Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju i BiH. Poredak ne znači nužno i poredak
po bazi. Sva pitanja nam možete dostaviti na e-mail adrese, koje možete pronaći na našoj stranici www.
super-com.com
www.metalacposudje.com
PROLEĆNA KOLEKCIJA
Oko 5.000.000 jedinica emajliranog posuđa Metalac svake godine je dostupno
potrošačima u 25 zemalja. Najnovija kolekcija dekora
za proleće 2012. već je stigla na tržište. A NA VAŠE POLICE?!
37
38
jun 2012 www.instore.rs
na mestu prodaje
Klasifikacija promocija (II deo)
Motivisati potrošača
za kupovinu
Kao što smo u prošlom broju rekli, promocije se mogu podeliti na: prodajne, savetodavne, razvojne i
povremene. Ovaj put ćemo prikazati nekoliko primera prodajnih i savetodavnih promocija, koje često
možemo da vidimo u našim trgovinama
Autor: Patrik Zupančič,
vlasnik i direktor, Promo.Fil
ili promotivna pakovanja,
možemo videti na slici 1.
U ovom slučaju, zadatak promotera jeste da prikaže potrošaču sve povoljnosti ponude sa
prodajnim argumentima, zašto
bi trebalo da potrošač kupi
baš taj proizvod, zašto upravo u tom trenutku i zašto u
povećanim količinama. Osim
toga, promoter treba da dobro poznaje proizvod, njegovo
delovanje, način rukovanja i
korišćenja, njegove koristi za
potrošača i prednosti u odnosu
na konkurenciju.
Prodajne promocije
O
va vrsta promocija je namenjena prvenstveno za
unapređenje prodaje na
prodajnom mestu, odnosno za
povećanje prodaje već postojećih proizvoda na tržištu.
Primer takve promocije, koja
potrošača upozorava na posebnu ponudu, akcijske cene
Često se takve prodajne promocije dodatno podupiru i sa
nagrađivanjem kupovine, kao
što je prikazano na slici 2.
Za nagrađivanje kupovine koriste se različite mogućnosti
ili mehanizmi:
jednostavnije, npr. uz kupovinu jednog proizvoda (ili više
proizvoda) – poklon,
sa više nivoa poklona, npr.
uz kupovinu jednog proizvoda
mali poklon, uz kupovinu dva
proizvoda veći, vredniji poklon, ili uz kupovinu različitih
proizvoda različiti pokloni,
slika 2
da li će poklon biti zanimljiv
za ciljanog potrošača, odnosno
da li će biti dovoljno velika
motivacija za potrošača da se
odluči za kupovinu,
da li će percipirana, korisna
ili emocionalna vrednost nagrade u očima potrošača biti
dovoljno velika u odnosu na
vrednost kupovine potrebne
za postizanje nagrade,
nagradne igre, kolo sreće,
izvlačenje i slično, gde potrošač s kupovinom dobija pravo
na izvlačenje jedne od dostupnih nagrada, mada može ostati i bez nagrade (prazna mesta
odnosno polje sa oznakom više
sreće sledeći put) slika 3.
slika 1
Prilikom odabira poklona za
nagrađivanje potrošača treba
uzeti u obzir sledeće:
slika 3
šta poklonom želimo potrošaču reći, komunicirati, na
primer:
o pozicioniranje proizvoda
(npr. premium pokloni za
kupovinu premium proizvoda, ekološki pokloni za
kupovinu ekoloških proizvoda i slično),
o kako se proizvod koristi
ili skladišti
os kojim komplementarnim proizvodima se može
koristiti
na koji način bi poklonom
mogli uticati na potrošača da
ponovo kupi proizvod (brendirani pokloni)
Prodajne promocije se mogu
sprovoditi i izvan zatvorenih
objekata ili lokacija (kao što
su trgovine, benzinske pumpe,
kiosci, restorani i barovi...),
kako bi se povećala vidljivost
promocije i broj potencijalnih
potrošača. U tom slučaju, mehanizam promocije treba da
jun 2012 www.instore.rs
savetodavne promocije proizvoda za baštovanstvo
slika 4
bude takav da potrošača motiviše da nakon same prezentacije kupi proizvod koji smo
promovisali. Takav primer se
vidi na slici 4.
Slika prikazuje:
gde bi bila pozicija promocijskog mesta u dvorani trgovačkog centra da bi se moglo
kontaktirati sa što većim brojem posetilaca,
atraktivan promotivni materijal koji je promociju napravio vrlo primetnom,
sportsku aktivnost (ciljanje
u metu), što je promoterima
olakšalo privlačenje prolaznika, da im predstave promociju.
zadovolji svoje želje i potrebe.
Zadatak promotera je da identifikuje šta potrošač želi, kakve
su njegove potrebe ili problemi koje želi da reši. Zatim, na
temelju tih informacija treba
da ga posavetuje koji proizvod
ili usluga bi mogli najbolje da
zadovolje njegove želje i potrebe, ili da na najbolji način reše
njegove probleme.
Savetodavne promocije često
se koriste za kategorije proizvoda koji uključuju veliki broj
proizvoda i stoga su za potrošača kompleksne, teške za razumevanje i za kupovinu. S druge
strane, to su kategorije koje su
za potrošača još uvek dovoljno
Sve navedene kategorije su veoma složene. Uzmimo samo
primer boja za kosu. Koliko
je samo različitih brendova,
linija i nijansi na prodajnim
policama! Uprkos katalozima
sa bojama, koji su uglavnom na
većini prodajnih mesta dostupni kako bi se olakšalo odabir
prave boje za kosu, veliki broj
potrošača sa velikim zadovoljstvom prihvata da ih neko savetuje i na taj način pomaže pri
odabiru. Promoter im može
pomoći u čitanju podataka iz
kataloga ili sa pakovanja proizvoda, može pomoći da razumeju razlike između različitih
linija boja za kosu, i konačno
pronađu i izaberu pravi proizvod. Potrošači, s druge strane,
žele da dobiju i informacije o
tome kako da koriste, mešaju,
primenjuju određene boje za
kosu, koliko su boje trajne, koliko dobro pokrivaju sedu kosu
i tako dalje.
Slično je kod proizvoda za
oralnu higijenu. Na prodajnim
policama možemo pronaći
mnogo različitih vrsta pasti za
zube, četkica, voda za ispiranje
usta, zubnih konaca, proizvoda
za negu zubnih proteza... Svaki od tih proizvoda ima svoju
svrhu. S druge strane, potrošači imaju različite navike pri
čišćenju zuba, različite stomatološke probleme, različitog su
starosnog uzrasta... Stoga im
je savetovanje pri kupovini od
velike pomoći u pronalaženju i
odabiru pravog proizvoda.
Kod savetodavnih promocija
je bitno da promoter (slika 6):
savlada veštine i ispitivanja i
aktivnog slušanja
slika 5
Sličan primer outdoor prodajne promocije bile su promocije na benzinskim pumpama,
gde su promoteri kontaktirali
vozače već tokom punjenja
goriva, dakle pre nego što su
ušli u samu benzinsku stanicu i
obavili kupovinu (slika 5).
Savetodavne promocije
Savetodavne promocije imaju
cilj, pre svega, da posavetuju
potrošača prilikom kupovine
ili mu pomognu da što bolje
važne da je u odabiru pravog
proizvoda spreman da potroši
više vremena ispred prodajne
police. Naravno, potrošač želi
kvalitetan savet, koji će mu na
taj način olakšati odabir i skratiti vreme kupovine.
Primeri takvih promocija prikazani su na slikama ispod:
savetodavne promocije boja
za kosu
savetodavne promocije proizvoda za oralnu higijenu
može iz onoga šta je čuo da
shvati i razume, te napravi sažetak potrošačkih želja, potreba ili problema
zna sve proizvode u kategoriji, kako od svog klijenta tako
i od konkurencije, zna njegove
koristi, prednosti, način korišćenja, pravilnog skladištenja i
sl.
zna da završi prodaju nudeći potrošaču pravi proizvod
koji će najefikansije zadovoljiti
želje, potrebe potrošača ili naj-
39
slika 6
bolje rešiti njegove probleme.
Savetodavne promocije su
dugoročna investicija, jer
proizvođači edukuju svoje
korisnike u čemu se razlikuju
određeni proizvodi ili potkategorije proizvoda, kako se ti
proizvodi koriste i održavaju
da bi osigurali optimalne rezultate, i kako mogu ubuduće
pronaći pravi proizvod da bi
im kupovina bila lakša i ugodnija.
Da bi savetodavne promocije
bile uspešne, promoteri moraju biti kredibilni, verodostojni
i pouzdani, što znači da moraju
biti dobro informisani i edukovani o proizvodima ili kategoriji proizvoda na promociji.
Zato je, dakle, od vitalne važnosti kvalitetno obrazovanje
promotera pre samog početka
takvih promocija.
Naravno, moramo biti svesni
da, ipak, promoteri ne mogu
biti stručnjaci – zato je dobro
da oni, u slučaju da postoji
želja za kakvim zahtevnijim,
kompleksnijim savetom, potrošaču mogu da ponude i
kontakt broj ili internet sajt,
gde bi potrošač mogao da dobije više informacija. Na taj
način, savetodavne promocije
dobijaju dodatni kredibilitet.
Kontakt:
PROMO.FIL d.o.o.
Ulica grada Vukovara 269D,
10000 Zagreb, Hrvatska
E-mail: [email protected];
[email protected]
www.promo-fil.com/hr
40
jun 2012 www.instore.rs
na mestu prodaje - predstavljamo
Firma BG reklam, koja se bavi produkcijom reklamnIh materijala, nagrađena
na prestižnom takmičenju u organizaciji POPAI-a
Displej zlata vredan
Najviše sarađuju sa duvanskom industrijom, kao i proizvođačima pića i mobilnim operaterima. Neki od
klijenata su im: PMI, JTI, BAT, TDR, Imperial Tobacco, Vip Mobile, McDonald's, Samsung, Soko Štark, Voda
Vrnjci, kao i mnogi drugi
Priredila: Milica Petrović, [email protected]
D
obra vest odjeknula je, čak, iz
Pariza 14. juna, kada je srpska
firma BG reklam, koja se
bavi produkcijom reklamnih
materijala, nagrađena zlatnom
medaljom na prestižnom takmičenju u
organizaciji Međunarodne asocijacije za
marketing u maloprodajnoj industriji –
POPAI. To je, upravo, i bilo jedino ono
što je BG reklamu nedostajalo za ovih 11
godina postojanja - da neko sa Zapada
„progovori“ o njihovom kvalitetu.
Zlatna medalja
Da podsetimo, POPAI Awards Contest
2012, koji je održan 27. marta, a čiji
su pobednici proglašeni na svečanosti
održanoj u Parizu 14. juna, je i ove
godine odao priznanja za najbolja rešenja
u oblasti POS advertajzinga, digitalnih
medija, komercijalne arhitekture i
opremanja maloprodajnih objekata.
Svoje proizvode je predstavilo 324
učesnika u više kategorija, a stručni žiri
ocenjivao je njihov dizajn, inovativnost i
kvalitet izrade.
Zlato za BG reklam stiglo je u kategoriji
"Tobacco”, za izrađeni clockwork displej.
Od klijenta JTI smo dobili zahtev da na neki
novi način privučemo pažnju potrošača, a
tako da se kroz displej prikaže sofisticiranost
proizvoda – njihovog ekskluzivnog brenda
Neka od idejnih rešenja BG reklama
Camela. Dizajneri su bili inspirisani satnim
mehanizmom, koji svetli i čije klatno se noseći
paklicu Camela pomera, dok su ostali satni
mehnizmi samo dekorativnog karaktera.
Rešenje, je povezano sa idejom tradicije,
trajanja, ekskluzivnosti, visoke preciznosti
koja je uopšte potrebna da bi satni mehanizam
radio, objasnio je Milivoje Živković,
komercijalni direktor BG reklama.
Tim za razvoj
Vraćajući se na početke, Marko Kukić
generalni direktor firme kaže da kada
je te 2001. osnovao firmu, i ujedno bio
jedini zaposleni neko vreme, nije imao
viziju da će posao doći do ovih razmera,
ali da je želja oduvek postojala: Vrlo brzo
su počeli da mi se priključuju ljudi. U početku
smo radili, za to vreme novu tehnologiju,
termoformiranje svetlećih reklama. Posle
otvaranja zemlje 2000, to je baš bio bum,
a glavni klijenti su nam tada bile pivare iz
zemlje i regiona. Na bazi tog biznisa, firma
se razvijala naredne tri do četri godine.
Onda je usledio prvi veliki posao, koji je bio
za tadašnju Duvansku industriju Niš. Bila
je to velika narudžbina, od tri do četri hiljade
svetlećih reklama i predstavljala je značajan
skok za nas, u svakom smislu.
Sva sredstva ulagana su u dalji razvoj i
opremu preduzeća, koje je za nekoliko
godina brojalo tridesetak ljudi, a danas
zapošljava njih 60. Vremenom smo shvatili
da je potrebno da sastavimo naš tim za razvoj
Novo sedište kompanije
Konstatni rast kompanije doveo je i
do potrebe za proširenjem kapaciteta,
pa je tako početkom 2011. počela
izgradnja novog objekta u Lipovici,
beogradska opština Barajevo. Novi
centar firme, projektovan po modernim
standardima, biće izgrađen na 2.700
kvadratnih metara, a preseljenje se
očekuje do kraja ove godine.
proizvoda, koji će stvarati naša sopstvena
rešenja promotivnih materijala, a ne samo
prepisivati iz inostranstva i raditi po nalogu
klijenta. Tim za razvoj danas broji 14 ljudi –
mašinskih inženjera, industrijskih dizajnera
i to je trenutno naša najveća konkurentska
prednost na tržištu, dodaje Živković.
Kako još on objašnjava, zbog toga što
su prvi prepoznali tu vrstu potrebe
kod klijenata, čini se i da nemaju
pravu konkurenciju. Uvideli su da
osim što klijent očekuje da dobije
uslugu proizvodnje, treba mu pružiti
i predprodajni servis, odnosno uslugu
dizajna, a zahvaljujući tome, Živković
dodaje da se mogu pohvaliti stalnim
širenjem kruga klijenata i u zemlji
i van nje. Prema njegovim rečima,
interesenatno je i to da do sad nisu
napravili 2 ista prozivoda, jer lansiraju na
dva, tri dana uvek novi dizajn, pa tako u
jednoj godini prosečno naprave stotinak
novih idejnih rešenja.
Iako nemamo stotine klijenata, za one koji
sarađuju sa nama trudimo se da obezbedimo
apsolutni servis – od razvoja idejnih rešenja,
razvoja proizvoda, pa do implementacije
tih materijala na terenu. Najviše klijenata
Kako još naglašavaju, nikako ne treba
zaboraviti i kompaniju VIP Mobile, s
kojim sarađuju od kad je ovaj mobilni
operater došao u Srbiju. Spisak
preduzeća, s kojima su radili je dugačak,
a između ostalih tu su i: Mercator, Dis,
Idea, Neoplanta, Knjaz Miloš, Carlsberg,
Apatinska pivara, Doncafe, Coca-Cola,
Sony, Telenor...
U korak sa trendovima
Firma je konstantno rasla i tokom kriznih
godina, a prema rečima Kukića, s obzirom na to i da se kriza produbljivala u
našoj zemlji, shvatili su da će rast moći da
ostvare samo ako se ne oslone na domaće tržiste. Tako su 2010. godine izašli na
evropsko. Posetili smo veliki broj sajmova,
gde smo ostvarili značajne rezultate. Najpre
su nas zapazili na Euroshopu u Dizeldorfu,
a zatim na sajmovima u Parizu, Milanu,
Barseloni i sad na kraju
POPAI u Parizu. Nakon
svakog od ovih nastupa bilo
smo sve prepoznatljiviji posetiocima i dešavalo se da
nas iz jednog u drugi grad
posećuje isti krug ljudi, da
nas prepoznaju i posmatraju kao evropsku firmu,
kaže Kukić.
Kako njegov kolega Živković pojašnjava, to im je
bilo važno, jer je, upravo to jedna od barijera
sa kojima su se susretali:
Nepoverenje prema firmama iz Srbije je postojalo,
koliko god smo mi nastojali
da nas posmatraju drugačije
Nagrađeni displej clockwork (440x85x380mm), napravljen je u
i da nam veruju. Sajmovi
30 primeraka, a za izradu su korišćeni drvo, aluminijum i akrilik
su nam, tako, doneli nove
poslove i učinili nas poznaimamo iz duvanske industrije, možda čak i tima i van naše zemlje. Među realizovanim
sve vodeće kompanije ovog sektora, jer smo poslovima, koje smo ugovorili posle jednog od
se nekako prirodno kroz razvoj rada sa sajmova, bila je i proizvodnja polica za ciganjima usmeravali. Duvanske industrije su, rete za španski Imperial Tobacco.
takođe, trenutno najspremnije za inovacije u
marketinškom svetu, a i nama je imperativ Obilasci sajmova doneli su im još jedno
da se razvijamo kroz tu inventivnost, kaže saznanje – da njihova idejna rešenja ne
Živković.
zaostaju za stranim konkurentima, a da su u
nekim segmentima i inventivnija. Kako sve
ne bi bio subjektivni zaključak, nedostajalo
je samo zvanično međunarodno priznanje.
To nas je navelo da se zvanično oprobamo u
takmičenju sa njima, a sa ovim osvojenim
zlatom mislim da je naš kvalitet potvđen,
kaže Kukić.
Ono na šta su, takođe, ponosni je i
činjenica da dve godine imaju usvojen
sistem kvaliteta ISO 9001, kao retka firma
iz ovog sektora sa ovim standardom.
Kako naši sagovornici veruju, i to je nešto
što je prepoznato od njihovih klijenata.
Postavljaju standarde
Rešenja BG reklama su tokom ovih
godina prihvaćena kao standard. Pa
je tako, na primer, kiosk sistem za
izlaganje cigareta, koji pre toga nije
postojao,danas postao neizbežean
trend na našem tržištu.
Prva nagrada, koju su osvojili, bila
je za za termoformiranu reklamu
Coca-Cole - brend Cappy sokove 2003.
na Međunarodnom sajmu grafike u
Beogradu. To rešenje predstavljalo je
revoluciju u tadašnjem reklamiranju –
reklama sa trodimenzionalnim displejem naspram do tada ravnih. Inače, u
onim godinama (2005 – 2006.) kada
su termoformirane reklame bile veoma
popularne, BG Reklam je napravio više
od 10.000 ovakvih proizvoda za firme u
Srbiji i regionu.
Da bi bili danas tu gde su, od samog
osnivanja obilazili su i brojne sajmove
grafike i opreme, novih tehnologija i
mašina, nakon čega su svoje pogone
snabdeli najsavremenijom opremom.
Osim toga, mogu se pohvaliti i svojim
kadrovima, jer kako Kukić kaže,
zaposleni su visokoobrazovani, i u njih
se i dalje konstatno ulaže. Oko 30 odsto
njihove proizvodnje može se pronaći na
prodajnim mestima van Srbije. Osim
za izvoz, kriza ih nije sprečila ni u
ostvarivanju rasta, pa tako iz godine u
godinu beleže oko 20 odsto povećanja
prihoda.
To im daje za pravo da planiraju širenje
firme van granica Srbije i osnivanje
predstavništava na stranim tržištima, za
šta su već pokrenute akcije u Austriji i
Italiji.

42
jun 2012 www.instore.rs
prodaja
Način za održavanje visokih performansi prodajnih timova (III deo)
Uspešne faze
posete kupca
Dijapazon poslova koji obavlja jedan prodavac kombinacija je pripremnih radnji, strateškog planiranja,
izvršenja i evaluacije urađenog
Autor: Aleksandar Simić,
vlasnik, Alex Consulting;
konsultant, BTL Merchandising
U
prethodna dva broja
započeli smo priču o
procesu prilagođavanja prodajne organizacije. Do sada smo je objasnili
kroz tri koraka – 1) izgraditi
profil potreba ciljanih kupaca,
2) definisati precizno potrebnu ulogu prodaje i 3) definisati
strukturu i model upravljanja.
U nastavku sledi četvrti korak
– izgradnja strategije i detaljnog standarda posete kupcu.
Kritičan korak u efikasnom
pružanju servisa kupcima je
definisanje na koji način se
koristi vreme provedeno kod
kupca. Ako kompanija prepušta na volju svojim prodajnim
predstavnicima kako će potrošiti svoje vreme kod kupca
vodeći računa samo o rezultatu
te posete, onda će stalno biti u
raskoraku između očekivanog
i onog što dobija od svojih
prodavaca.
Eto stalnog izvora konflikta,
nervoze i nepotrebnog stresa
u vremenima kada je kohezija
tima i koncentracija na izvršenje najvažnija. Da bi se sprečila i anulirala ta nesrazmera,
kompanija mora da precizno
definiše svaki detalj posete i to
u vidu procedure koja je obavezujuća, a ne dobrovoljna.
Standard posete kupcu se uvodi da se ne bi propustio nijedan
potencijal u prodaji koji može
da se pojavi u toku posete. Većina kompanija to zove Uspešni
koraci-faze posete kupca.
vanje prodaje – sell in).
4.Servis ka kupcima (dodatna
vrednost za kupca).
5.
Razvoj prodajnog mesta
(merchandising – sell out).
Prodavci moraju da budu obučeni da rade po toj proceduri
koja predstavlja iskustven i logičan redosled radnji koje dovode
do maksimiziranja prodaje u
svakoj poseti kupcu. Međutim,
nije u fokusu komercijale samo
čin prodaje nego i prethodne
i postprodajne radnje koje zapravo omogućavaju da proces
prodaje bude jednostavan i efikasan. Stoga je dijapazon poslova koji obavlja jedan prodavac
kombinacija pripremnih radnji,
strateškog planiranja, izvršenja
i evaluacije urađenog.
Za kompanije je mnogo važnije
da se fokusiraju na to kako prodavci rade svoj posao (kvalitet)
nego na krajnji rezultat (volumen). Volumen će doći kao
rezultat kvalitetnog rada na svakom prodajnom mestu, a ne kao
„jurcanje“ za velikim kupcima.
Ključne dužnosti jednog prodavca možemo podeliti u sledeće oblasti rada:
1.Pokrivanje tržišta (kupaca i
njihovih prodajnih objekata
na određenoj teritoriji).
2.Koraci uspešne posete (redosled radnji prilikom posete).
3.Pregovaranje (otklanjanje
primedbi kupaca i zaključi-
Da ove dužnosti ne bi ostale
prazno slovo na papiru, za svaku dužnost se uspostavlja:
– KPI (pokazatelji uspešnosti)
– očekivani standard
– set izveštaja (iz koga se to
prati urađeno)
– vremenski raspored evaluacije uspešnosti rada.
Primer: Ako prodavac na teritoriji koju pokriva ima 220
prodajnih objekata,koje obiđe
za 5 nedelja, onda bi kvalitet
njegovog rada trebalo da se
meri po tome koliko je od ukupnog broja radnji uspeo da:
1.obezbedi obavezni i preporučeni asortiman (po
tipu prodajnog objekta) i u
zalihama dovoljnim da se
u izložbenom prostoru popune primarna i dodatna
mesta izlaganja kao i obezbedi količine u magacinu za
dopunu do sledeće posete
2.
obezbedi najbolja mesta izlaganja u prodajnom
objektu koja garantuju bolju
vidljivost proizvoda u odnosu na konkurenciju
3.obezbedi takvu prezentaciju proizvoda (u skladu sa
merchandising standardima)
koja izaziva želju i tražnju
od strane ciljanih potrošača.
Od toga koliki je procenat
objekata u kojima su uspešno implementirana sva tri
elementa zavisiće i volumen
prodaje, a ne od toga koliko je
prodavac uspeo da „uvali“ robe
kupcima. Na ovom primeru se
jasno vidi razlika između sell-in
i sell-out strategije prodaje.
Dakle, da sve ovo prethodno
navedeno ne bi ostalo mrtvo
slovo na papiru za svako radno mesto u prodaji potrebno
je uraditi detaljan opis radnog procesa (job description)
i time na jedan transparentan, ali i obavezujući način
usmeriti pripadnike prodaje
ka kvalitetu i održivom rastu
prodaje.
U sledećem broju saznaćemo
kako konfigurisati potreban
broj izvršilaca i napraviti budžet
za prodajnu organizaciju

Kontakt:
BTL Agencija
Partizanske Avijacije 14,
Beograd
e-mail: [email protected]
tel/fax: +381112280793,
+381112280797
Web: www.btl.co.rs
Merchandising servis: [email protected]
43
jun 2012 www.instore.rs
Opis radnog mesta Pre-sellera
KLJUČNE DUŽNOSTI
KPI (POKAZATELJI USPEŠNOSTI)
STANDARD
IZVEŠTAJ
PREGLED
Census report
Do 5. u mesecu za
prethodni mesec
Izveštaj supervizora o evaluaciji
rada Pre-sellera
Dnevni i mesečni
Izveštaj supervizora o evaluaciji
rada Pre-sellera
Dnevni i mesečni
Izveštaj o zadovoljstvu kupaca
Šestomesečni
Merchandising
Score Card
Dnevni, nedeljni i
mesečni
1. Pokrivanje tržišta
1. Prikuplja podatke i vodi evidenciju o svim klijentima na
svojoj teritoriji (Total Universe)
Tačnost baze kupaca (i objekata) sa ukupnim brojem na
definisanoj teritoriji
100% tačnost
2. Vrši selekciju prodajnih mesta u odgovarajuće kanale
prodaje i klasifikuje kupace po kvalitetu i potencijalu
Selekcija na osnovu kompanijske standardizacije kanala
prodaje i kvaliteta prodajnih objekata
100% tačnost
Dnevni broj obilazaka
3. Pravi isplativi plan posete (rut kartu) u skladu sa teritorijom, danom posete i frekvencijom obilaska i po tom planu
servisira kupce
4. Pronalazi i otvara nove kupce
Mesečni broj kupaca za obilazak
Mesečni broj aktivnih kupaca
22 minimum
220
175 minimum
Frekvencija obilaska
1,5 na mesečnom
nivou
Ojačana i osvežena baza kupaca
Dovoljno aktivnih
kupaca
2. Koraci uspešne posete
1. Planiranje posete
Postavka plana prodaje po tipu objekta, pregled prethodne
posete, provera potraživanja, plan merchandising aktivnosti,
plan trade marketing akcija
1 minut
2. Provera spoljašnjeg oglašavanja
Provera čistoće, ispravnosti i aktuelnosti reklamnog materijala
1 minut
3. Pozdrav sa kupcem
Pozdrav vlasnika i ostalog osoblja po imenu
1 minut
4. Merchandising (po primarnim i sekundarnim mestima)
Provera asortimana (obavezni-preporučeni), po tipu prodajnog objekta, zauzimanje i održavanje pozicija i prostora
(ciljanih) prezentacija proizvoda adekvatno merchandising
standardima (planogrami)
20 min.
(supereta) 15
min. (minimarket)
10 min. (trad.
radnja)
5. Provera zaliha (u prodajnom i skladišnom prostoru)
Kvalitet zaliha potreban da održi postavke u prodajnom
objektu do sledeće posete (najmanje 1.5 od realne prodaje)
2 minuta
6. Pravljenje porudžbine (redovna i akcijska ponuda)
Uspešnom prodajom se smatra svaka prodaja u kojoj su
prodati svi programi adekvatno tipu prodajnog objekta.
Akcijska prodaja služi da se olakša postizanje volumena ili za
ulistavanje proizvoda
5–10 minuta
7. Naplata potraživanja
Naplata dospelih potraživanja u skladu sa rokovima plaćanja
2 minuta
8. Zahvaljivanje kupcu i zakazivanje sledeće posete
Ostavljanje utiska na kupca kao omiljeni dobavljač
1 minut
9. Evaluacija i administracija
Popunjavanje karte klijenta posle svake posete
1 minut
3. Pregovaranje
1. Definisati temu i cilj prodajnog razgovora
Volumen po tipu
prodajnog objekta
2. Postavljati pitanja i slušati
3. Odrediti potrebu, želju ili nedostatak kod klijenta
4. Izneti ideju i prezentovati poslovni predlog
Broj uspešnih poseta (strike rate)
5. Objasniti način funkcionisanja ideje
Asortiman po
tipu prodajnog
objekta
Merchandising
standardi po tipu
prodajnog objekta
6. Naglasiti ključnu korist
7. Zaključiti prodaju da se ostvari cilj
4. Servis ka kupcima
1. Izgradnja dobrih odnosa sa svim kupcima na terenu
Broj zadovoljnih kupaca
90% zadovoljni
2. Da izvesti nadređenog supervizora o žalbama i primedbama kupaca
Broj primedbi kupaca
100% ažurnost
3. Da obavesti klijenta o preduzetim merama za otklanjanje
primedbi kupca
Broj rešenih primedbi kupaca
100% ažurnost
5. Razvoj prodajnog mesta
1. Da obezbedi obavezni i preporučeni asortiman po tipu
prodajnog objekta za svaki objekat na terenu koji pokriva
2. Da obezbedi dovoljne zalihe po SKU i brendu kako u izložbenom tako i u magacinskom prostoru dovoljne da se održe
zauzete pozicije do sledeće regularne posete
Asortiman po tipu prodajnog objekta
3. Da pozicionira proizvode na najbolja mesta u prodajnom
objektu (pravac kretanja potrošača) a sve u skladu sa merchandising standardima za tip prodajnog objekta
Merchandising standardi po tipu prodajnog objekta
4. Da obezbedi prostor na polici za prodaju postojećih i novih
proizvoda
1,5 od nedeljne prodaje
Space to sales
Merchandising standardi po tipu prodajnog objekta
5. Da obeleži svako mesto izlaganja u radnji sa aktuelnim POP Merchandising standardi po tipu prodajnog objekta
materijalom
6. Da za artikle na promociji obezbede posebno mesto izlaganja i održavaju ga dok traje aktivnost
"Broj prodajnih objekata u
odnosu na cilj:
1. 150 minimum
2. 180 optimum
3. 200 odlično"
44
jun 2012 www.instore.rs
category management
INSTRUMENTI U ANALIzI MOGUĆNOSTI RASTA KATEGORIJE
Ocena potencijala
Treći korak CM-a je analiza. Ona je osnova za kreiranje strategija i taktika za kategoriju koje će poslužiti u
daljem poslovanju i zatvaranju jaza između kapaciteta i onoga što kategorija trenutno jeste
Autor: Darko Vaselić, Business Development
Manager BiH, Makedonija, Albanija i Kosovo,
Johnson&Johnson
čitavog procesa iz ugla potrošača. Početna analiza polazi od toga gde potrošač kupuje proizvode iz kategorije, zašto
kupuje baš tamo, koliko kupuje kod konkurenata, koliko u objektima analizirane
kompanije itd. Ispravna analiza jaza u
performansama kategorije je, u odnosu
na potencijal kategorije, a ne na konkurenciju. Nakon kvantifikacije potencijala,
potrebno je spoznati razloge postojanja
jaza i mogućnosti za njegovo popunjavanje putem rasta vlastitih kategorija.
Osim potrošačkog ugla ocenjivanja potencijala kategorije, postoje još tri ugla
posmatranja (slika 1.1):
U
• Informacije o potrošaču omogućavaju
spoznaju ko kupuje kategoriju, na koji
način, gde se obavlja kupovina i zašto se
kupuje baš tu.
ovom, trećem koraku menadžmenta kategorije vrši se analiza
kategorije, potkategorija, brendova i pojedinih proizvoda na
osnovama potrošačevog, tržišnog, maloprodavčevog i dobavljačevog viđenja
kategorije. Navedenim se želi odrediti
potencijal za rast kategorije i doprinos profitabilnosti, odnosno,
potrebno je utvrditi
jaz između onoga šta je
kategorija sada i onoga
što može biti u određenom maloprodajnom lancu. Ovaj korak
je osnova za kreiranje
Distributer
strategija i taktika za
Doprinos i produktivnost
kategoriju koje će poslužiti u daljem poslovanju i zatvaranju jaza
između potencijala i
onoga šta kategorija
trenutno jeste.
Kroz ocenu potencijala kategorije, još
jednom, afirmiše se
obaveza sagledavanja
• Informacije o tržištu omogućavaju
poređenje kategorije u našem maloprodajnom lancu sa ukupnim tržištem i konkurentima na određenom tržištu.
• Informacije o maloprodaji omogućavaju spoznaju o cenama u kategoriji,
maržama, profitabilnosti, obrtu pojedi-
Tržište
nih proizvoda i pozicioniranju kategorije
unutar maloprodajnih objekata.
• Informacije o dobavljaču upućuju u
logističke, marketinške i promotivne
performanse pojedinih proizvođača, kao
i njihovu nameravanu podršku pojedinim
brendovima na tržištu na kojem posluje
maloprodavac.
Spoznaja informacija sa ova četiri polja od
krucijalnog je značaja za ispravno sprovođenje ocene kategorije. Da bi taj proces
bio sistematizovan i da ne bi bio prepušten slučaju i subjektivnom razmatranju,
postoji nekoliko pokušaja sistematizacije
procesa i informacija za uspešnu ocenu
potencijala kategorije. Tako se došlo i do
određenog skupa pitanja vezanih za sva
četiri pomenuta polja (tabela 1.1). Navedenim pitanjima želi se postići kvalitetnija provera potencijala svake pojedine
kategorije. Pitanja su osmišljena tako da
daju upute i da vode kroz sva četiri polja
ocene potencijala kategorije, ne bismo li
tako omogućili najbolju moguću procenu
potencijala koji postoji u pojedinoj kategoriji. Navedeno je značajno, jer će se u
kasnijim fazama, na osnovu procene potencijala kategorije, vršiti alokacije resursa na
pojedine kategorije.
Tržišni udeo i poređenje
Tržište
Potkategorija
Potrošač
Segment
Brend
Proiz.
Dobavljač
Udeo i efikasnost
Slika 1.1. Ocena potencijala kategorije iz četiri perspektive
Profil potrošača i ponašanje
pri kupovini
Kao što je već navedeno, uočavanje neiskorištenog
potencijala
kategorije je osnovni
zadatak ovog koraka u
procesu menadžmenta
kategorije proizvoda.
U tu svrhu nam mogu
poslužiti sledeća 3 dijagrama koja sitematizuju
kategorije prema određenim pokazateljima i
ujedno predlažu koja
područja treba podvrgnuti kontroli kako bi
se ispitalo da li baš na
tom polju leži neiskorišćeni potencijal.
jun 2012 www.instore.rs
Ocena
potrošača
Zašto potrošači kupuju kategoriju?
– Šta je od primarnog, sekundarnog, a šta od tercijalnog
značaja?
– Kakvi su tržišni trendovi prodaje
i p trošnje kategorije, potkategorija,
segmenata, brendova i sl?
Ko kupuje kategoriju?
– Šta je demografski profil potrošača?
– Gde potrošači žive?
– Šta je psihografski profil potrošača?
– Šta je njihov životni stil?
– Koliki je nivo penetracije kategorije?
– Kakvo je tržišno učešće maloprodavca
po pitanju kategorije, brendova i sl.?
– Gde se nalaze najveće neiskorišćene
šanse maloprodavca po pitanju kategorije?
Kada potrošači kupuju kategoriju?
– Da li sezona utiče? Godišnje? Mesečno? Sedmično?
Dnevno?
– Kolika je frekvencija kupovina?
Kako potrošači kupuju kategoriju?
– Kolika je veličina kupovina?
– Ima li vezanih kupovina?
– Kolika je veličina potrošačke korpe kada potrošači kupuju kategoriju?
– Kakav tip odlaska u kupovinu je u pitanju kada potrošači
kupuju kategoriju?
– Da li je kupovina planirana ili neplanirana?
– Kolike su veličine kupovina kada je kategorija promovisana?
– Da li su potrošači lojalni? Da li postoji neki model po
kome menjaju prodavnicu ili brend?
– Kakav je odnos cena maloprodavca u
odnosu na ključne konkurente?
– Kakvo je izlaganje maloprodavca na
policama u poređenju sa ključnim
konkurentima?
– Kakav je odnos asortimana maloprodavca u odnosu na ključne konkurente?
– Kakav je odnos promotivnih
aktivnosti maloprodavca u odnosu na
ključne konkurente?
Ocena
maloprodavca
Ocena
dobavljača
– Kakvi su trendovi prodaje maloprodavca?
– Kakvi su prodajni trendovi i
trendovi tržišnog učešća među dobavljačima kategorije?
– Kakvi su profitni trendovi maloprodavca?
– Kakvi su trendovi troškova
obezbeđenja proizvoda?
– Kakvi su troškovi poslovanja za datu kategoriju?
– Kakav je nivo usluge?
– Kakav je prihod na investirano i izložbeni prostor
kategorije?
– Koliko su produktivne
strategije snabdevanja (obezbeđivanje i distribucija)
kategorijom?
– Koliko je produktivan
aktuelni asortiman kategorije?
– Koliko je efektivno
izlaganje kategorije?
– Da li su aktuelni programi
cena efektivni?
Gde potrošači kupuju kategoriju?
– Da li se kategorija obično kupuje u supermarketu? U
drugom maloprodajnom formatu?
– Šta su trendovi kupovina kategorije vezani za različite
maloprodajne formate i kanale distribucije?
– Koliko su efektivne malo
prodajne promocije?
– Koliko su efikasni dobavljači
kategorije?
– Da li su informacioni tokovi
dobavljača efikasni?
– Da li su fizički tokovi
dobavljača efikasni?
– Da li su novčani tokovi
dobavljača efikasni?
– Koji brendovi dobavljača su
najmanje i najviše profitabilni za
maloprodavca?
– Koje programe snabdevanja /
punjenja nude dobavljači? Da li
maloprodavac koristi prednosti tih
programa?
– Koliko su pouzdani različiti
dobavljači kategorije?
– Šta se dešava sa razvojem brendova dobavljača kod maloprodavca?
Na tržištu?
– Da li će dobavljač imati neki značajniji novi proizvod sledeće godine?
– Koje su predstojeće promocije
dobavljača i koji su marketing fondovi
na raspolaganju?
Tabela 1.1. Ključna pitanja za ocenu kategorije vezana za potrošača, tržište, maloprodavca i dobavljača
% Tržišni udeo
SPAVAČI
ju
e
Ocena
tržišta
45
Obrt
% Bruto marža
POBEDNICI
SPAVAČI
• Evalucija miksa proizvoda vs.
• Nastavi sa trenutnim programom
tržišta
• Povećaj promotivnu podršku
% Bruto marža
• Realociraj prostor prema proiz• Evaluiraj space management da osiguraš
SPAVAČI
POBEDNICI
vodima koji
rastu
minimalni
nedostatak robe na polici
• Realociraj promotivnu podršku
• Uvrsti proizvode koji postoje na tržištu,
• Smanji marže
• Pojačaj promocije
• Povećaj marže
a dobro se prodaju
• Smanji zalihe
• Povećaj prostor i/ili dodeli bolju poziciju
Rast
• Evaluiraj alokaciju prostora
• Smanji out-of-stocks
kategorije
• Pojačaj promocije
ZNACI PITANJA
MOGUĆNOSTI
• Delistiraj slabo prodavane i slabo
proizvode
• obrtne
Evaluacija
asortimana u odnosu na
• Da li je segment na malom prostoru?
tržište
• Evaluiraj mix cena - da li su neki
Obrt
• Da li cene mogu biti povećane?
proizvodi preskupi?
PITANJA
• Da liZNACI
program
promocija može biti
• Da li MOGUĆNOSTI
su kategorija i ključni proizvodi
revidiran?
slabo promovisani?
• Povećaj marže
• Delistiraj najslabije proizvode
• Evaluiraj miks proizvoda u segmentu,
• Smanji prostor
• Smanji zalihe
ima li brzo obrtnih proizvoda
• Smanji nivo zaliha
• Evaluiraj alokaciju prostora
• Evaluiraj marže
• Pojačaj promocije
• Delistiraj slabo prodavan i slabo
obrtne proizvode
Slika 1.2 . Ocena rezultata kategorije kroz matricu tržišni udeo –
rast kategorije
% Prodaje
SPAVAČI
Bruto
marža
• Povečaj marže gde je moguče
• Povečaj udeo u prodaji proizvoda
sa večom maržom
• Smanji on-sale %, ako je moguć
• Povećaj on-sale bruto maržu
• Optimiziraj zalihe
• Sistematizuj slaganje
ZNACI PITANJA
• Evalucija asortimana- delistiraj
najslabije
• Smanji prostor i nivo zaliha
• Evalucija bruto marži
• Ne previše promocija
POBEDNICI
• Povećaj frekvenciju promocija
• Uvedi demonstracije proizvoda
• Smanji out-of-stocks
• Sinergija u isticanju segmenata i
proizvoda
• Popravi pozicije na polici
• Brzo uvedi nove obećavajuće proizvode
MOGUĆNOSTI
• Promocije zajedno sa generatorima
saobraćaja i pobednicima
• Ako nije cenovno osjetljivo, traži
mogućnosti povećanja marži
• Poboljšaj pozicije na polici
Bruto
marža
POBEDNICI
• Smanji marže
• Pojačaj promocije
• Smanji zalihe
• Povećaj prostor i/ili dodeli bolju poziciju
% Tržišni udeo
• Evaluiraj alokaciju prostora
• Smanji out-of-stocks
SPAVAČI
POBEDNICI
• Pojačaj
promocije
• Delistiraj slabo prodavane i slabo
• Evalucija miksa proizvoda vs.
• Nastavi sa trenutnim programom
obrtne proizvode
tržišta
• Povećaj promotivnu podršku
• Realociraj prostor prema proiz• Evaluiraj space management da osiguraš
Obrt
vodima koji rastu
minimalni nedostatak robe na polici
ZNACI PITANJA
MOGUĆNOSTI
• Realociraj promotivnu podršku
• Uvrsti proizvode koji postoje na tržištu,
• Povećaj
marže
a•dobro
se marže
prodaju
• Delistiraj
najslabije proizvode
Povećaj
• Smanji zalihe
• Smanji prostor
Rast
• Smanji nivo zaliha
• Evaluiraj alokaciju prostora
kategorije
ZNACI marže
PITANJA
MOGUĆNOSTI
• Evaluiraj
• Pojačaj
promocije
• Delistiraj slabo prodavan i slabo
• Evaluacija asortimana u odnosu na
• Da li je segment na malom prostoru?
obrtne proizvode
tržište
• Evaluiraj mix cena - da li su neki
• Da li cene mogu biti povećane?
proizvodi preskupi?
• Da li program promocija može biti
• Da li su kategorija i ključni proizvodi
revidiran?
slabo promovisani?
• Evaluiraj miks proizvoda u segmentu,
% Prodaje
ima li brzo obrtnih proizvoda
Slika 1.3 . Ocena rezultata kategorije kroz matricu udeo u prodaji
– bruto marža
SPAVAČI
POBEDNICI
• Povečaj marže gde je moguče
• Povećaj frekvenciju promocija
Kroz analize
kategorija
ponuđenih
u prikazima
1.2, 1.3 i 1.4 dolazi
• Povečaj udeo
u prodaji proizvoda
• Uvedi
demonstracije proizvoda
sa
večom
maržom
Smanji out-of-stocks
se do spoznaje da li postoji jaz u •odnosu
na potencijal kategorije i
• Smanji on-sale %, ako je moguć
• Sinergija u isticanju segmenata i
gde se•on
nalazi.
Akomaržu
se predstavljene
Povećaj
on-sale bruto
proizvodaanalize ispravno sprovedu,
Optimiziraj zalihe
• Popravi pozicije na polici
dolazi ••se
do
vrlo
korisnog
instrumentarija
za upravljanje kategoSistematizuj slaganje
• Brzo uvedi nove obećavajuće proizvode Bruto
rijama. Taktički i operativni pokazatelji pomažu u odabiru pravca
marža
ZNACI PITANJA
MOGUĆNOSTI
prema kom
treba usmeravati kategoriju.
Isto tako, potrebno je naEvalucija asortimana- delistiraj
Promocije zajedno sa generatorima
glasiti •najslabije
da
se ovi pokazatelji mogu•saobraćaja
koristiti
i za ocenu potkategorija
i pobednicima
• Smanji prostor
i nivo zaliha
• Akood
nijetoga
cenovno
traži
i segmenata
kategorija
u zavisnosti
oosjetljivo,
kojoj kategoriji/pot• Evalucija bruto marži
mogućnosti povećanja marži
kategoriji/segmentu
potrebno
je imati u vidu da
• Ne previše promocija je reč. Naravno,
• Poboljšaj
pozicije na polici
su ovo pretežno finansijski pokazatelji, te da je potrebno u konačnu analizu uključiti i marketinški aspekt, pogotovo kada se bude
pristupalo racionalizaciji asortimana kategorije. U ovom slučaju
je, svakako, potrebno konsultovati, TSI index .
Slika 1.4. Ocena rezultata kategorije kroz matricu bruto marža – obrt proizvoda
Literatura: 1. Gašović M.: „Menadžment proizvoda“, IntermaNet, Beograd, 2007; 2. Singh J.: „Category management – Past, Present,
Future“, konferencija o menadžmentu kategorijama proizvoda, Beograd – Kovilovo, Oktobar 2008; 3. Vaselić D.: „Upravljanje kategorijama
proizvoda široke potrošnje“, magistarski rad, April 2010
1 TSI indeks pokazuje koliko određena grupa potrošača, lojalna dotičnom maloprodavcu, kupuje određeni proizvod u odnosu na ostatak asortimana. Na osnovu vrednosti TSI indeksa se dobija
uvid koliko je određeni proizvod bitan grupi potrošača koja je lojalna maloprodajnom lancu. Proizvode koji su bitni kupcima lojalnim maloprodajnom lancu ne bi trebalo delistirati (iako ti
proizvodi često nemaju veliku prodaju), jer bi na taj način bila izgubljena pomenuta grupa kupaca, a sa njima i čitava potrošačka korpa koju kupuju.
•E
t
•R
v
•R
•P
•E
t
•D
•D
r
46
jun 2012 www.instore.rs
istraživanje
Mediana Adria istraživala je položaj brendova povezanih sa omiljenim muškim sportom
Fudbal i brendovi
SSI (Sponsorship Suitability Index) namenjen je za pronalaženje potencijalnih sponzora ili sponzorisanih
osoba, a koristan je takođe i za procenu postojećih sponzorskih partnerstava
Autor: Institut za istraživanje tržišta i
medija, Mediana Adria
www.medianagroup.net
Svaki od ovih faktora u izračunavanju
indeksa SSI su pravilno ponderisani tako
da različite aktivnosti imaju različite
vrednosti.
Hrvaška
Slovenija
Adidas
121
Canon
111
161
165
108
108
Coca Cola
114
112
127
Heineken
Hyundai
MasterCard
149
122
111
124
139
141
129
93
Kia
146
105
Castrol
Continental
Srbija
135
106
Carlsberg
137
93
132
123
82
112
122
103
107
IZVOR: Mediana SSI, Slovenija, Hrvatska, Srbija, 2011
Slovenija
Slovenija
Adidas
121
nu povezanost
između
korisnika brenda i
Laško pivo
Canon
106
pojedinog sporta, u našem primeru fudCarlsberg
161 upućuju na slabu
Union ispod
pivo
bala. Indeksi
90
Castrol korelaciju
108
ili negativnu
između korisnika
Ožujsko pivo
brenda
i Cola
sporta. 114
Coca Hrvaška
Srbija
135
146
ineken
i Continetal su117brandovi
koji su u
111
sve tri države snažno povezani sa fudba165 Jedini izuzeci su brend
121 149 Kia u Hrvatlom.
108
122 je povezanost
skoj i Hyundai u Srbiji gde
130
brenda sa fudbalom ispod
112
111 proseka.
105
Hrvaška
127
KakoContinental
je
sačko odabranim
brendovima na S139obzirom na to da je124na135globalnom
Karlova
pivo
Heineken
137 nadprosečna
141
našem primeru? Poredili smo aktuelne 129
nivou utvrđena visoka ili
Hyundai
132
Pan 93
i manje aktuelne
sponzore većih fudbal- povezanost
brendova 93
piva
i fudbala, za
120
Kia
123
122
skih događaja
i analizirali
podatke za Slo- 82 svaku državu smo pogledali
kakav je loJelen i 112
128
veniju,
Hrvatsku
Srbiju. Carlsberg, He- 107kalni položaj brendova103piva.
Verovatno
MasterCard
Srbija
B
liži se Evropsko prvenstvo u
fudbalu i stoga nas je u Institutu za istraživanje tržišta i medija Mediana Adria zanimalo
kakav je položaj nekih brendova povezanih sa fudbalom i šire. Analizirali smo podatke prikupljene pomoću
istraživanja Mediana TGI (Target Group
Index) za 2011. godinu. Model koji predstavljamo je SSI (Sponsorship Suitability
Index) i namenjen je za pronalaženje
potencijalnih sponzora ili sponzorisanih
osoba, a koristan je takođe i za procenu postojećih sponzorskih partnerstava.
Osnovu za izračunavanje indeksa predstavljaju četiri faktora koja su važna u
planiranju sponzorskih aktivnosti:
1. bavljenje individualnim sportovima
2. poseta sportskim događajima
3. praćenje sporta na televiziji
4. praćenje sporta u štampi.
POVEZANOST BRENDOVA SA FUDBALOM
Lav
134
POVEZANOST BRENDOVA SA FUDBALOM
Slovenija
Vrednost SSI je prikazana u indeksima.
Svi indeksi iznad 110 upućuju na snaž-
Laško pivo
Union pivo
117
121
Hrvaška
Ožujsko pivo
Karlova čko pivo
Pan
Jelen
Srbija
130
Lav
IZVOR: Mediana SSI, Slovenija, Hrvatska, Srbija, 2011
135
120
128
134
47
jun 2012 www.instore.rs
Rauch
125
Titanic
125
gel za
tuširanje
118
Oda
118
Lumpi
121
117
Mikado
116
Nestea
121
Kodak
133
Samsung
Nikon
118
106
Axe
143
Nivea for Men
143
Adidas
136
T - mobile
103
Evian
131
Studenac
Milky way
112
Kandit
112
Pfanner
Studena
Samo ti
122
116
120
Lero
Rauch
Kodak
ttrgovci
109
ponudniki
mobilnih
storitev
Tele 2
ustekleničene
vode
ustekleničene
vode
Schogetten
digitalni
fotoaparati
Radenska Still
čokolade
120
111
čokolade
101
Evian
111
133
ledeni čaj
Simobil
Getro
VIP Net
127
121
128
Samsung
121
Nikon
121
digitalni
fotoaparati
101
118
ustekleničene
vode
Mobitel
ponudniki
mobilnih
storitev
111
124
Kerum
Fa men
Dove man+care
Nivea for Men
177
172
166
gel za
tuširanje
104
digitalni
fotoaparati
Spar
Debitel
Tommy
čokolade
106
SRBIJA
ledeni čaj
107
Tuš
gel za
tuširanje
E.Leclerc
ttrgovci
HRVATSKA
ledeni čaj
ponudniki
mobilnih
storitev
trgovci
SLOVENIJA
Univerexport
115
Market
112
Maxi
110
Vip
MTS
Telenor
125
119
113
Evian
134
Zlatibor Voda
128
Aqua Bella
126
Degustation - Degust
149
Royal Alps - TGK
Mauxion - Schogetten
136
130
Fructal
133
Next
116
Nectar
116
Kodak
123
Fuji
121
Samsung
120
Fa men
Dove man+care
Adidas
175
171
165
IZVOR: Mediana SSI, Slovenija, Hrvatska, Srbija, 2011
ne iznenađuje zaključak da je za svaki
odabrani brend piva izmerena nadprosečna povezanost s fudbalom.
Indeks SSI sponzoru pokazuje u kojoj
meri su korisnici njegovih proizvoda,
usluga ili brendova zainteresovani za određeni sport. Takođe omogućava upoznavanje sa korisnicima konkurentnih proizvoda i načina kako i gde im se približiti
kroz sponzorske aktivnosti.
Indeks je pogodan i za drugu stranu –
nosioce sponzorstva koji uz pomoć TGI
podataka mogu lako pronaći nove sponzore. Budući da je indeks SSI kreiran kao
dinamičan proces, preporučuje se kontinuirano vremensko praćenje podobnosti
sponzorstva.
Indeks SSI zavisi od brojnih faktora – ra-
zvoja, marketing i poslovnih strategija u
određenom regionu. Kroz kontinuirano
praćenje SSI možemo sagledati šta konkurencija radi, šta se dešava u regionu i
koje sportove prate korisnici, kako bi otkrili novi sport kao objekat sponzorstva.
Osim toga, pripremili smo niz grupa
brendova sa najvećim potencijalom za
sponzorstva u okviru fudbala.

48
jun 2012 www.instore.rs
inMarketing
Kampanja za Neoplantinu nacionalnu nagradnu igru
Dobar razlog za
mazanje
Trudili smo se da dopremo do svih domova i porodica u Srbiji. U igri je, zato,
učestvovalo svih tadašnjih 8 ukusa paštete Patelina , a nagrada se mogla
osvojiti na veoma jednostavan način
Autor: Neoplanta i Draftfcb Afirma
P
ašteta Patelina je, za
svega dve godine postojanja, privukla izuzetnu pažnju velikog
broja ljudi i zadobila
poverenje mnogih potrošača
širom zemlje, ali i regiona.
Ova pašteta, koja je kvalitetom i pažljivim izborom različitih ukusa ubrzo postala
prirodan deo svakodnevne
ishrane, od početka sigurnim
koracima grabi ka sve jačoj tržišnoj poziciji.
Naravno, da bi se do tako
ozbiljnih rezultata uopšte i
došlo, u komunikaciji sa širokim auditorijumom bilo je
neophodno da sprovodimo u
delo ambiciozne marketinške poteze. I zato smo 2011.
godine, na postavljen zadatak da snažno komuniciramo
poziciju brenda „Stvorena za
uživanje“, organizovali efektnu nagradnu igru „Mažite sa
razlogom“.
Želeli smo da dodatno približimo Patelinu njenim ljubiteljima, ali i da ojačamo njenu
poziciju porodičnog proizvo-
da. Povrh svega, želeli smo da
pružimo dokaz više svima da
pašteta Patelina, osim jedinstvenog ukusa i oblika pakovanja, krije još razloga zbog
kojih bi potrošači trebalo da
se opredele baš za nju.
Formiranje
nagradnog fonda
Neoplanta je za ovu priliku
angažovala reklamnu agenciju
Draftfcb Afirma iz Beograda
sa kojom je i ranije uspešno
sarađivala na kampanjama za
proizvode Pipi i Gudi. Dotadašnji odlični rezultati sarad-
jun 2012 www.instore.rs
nje doveli su do toga da čitav
rad na nagradnoj igri protekne
u izuzetnoj poslovnoj i kreativnoj atmosferi starih poslovnih
znanaca. Uspešnom koordinacijom različitih saradnika, animatora, modelatora i kreativnih timova, otpočeli smo veliki
i značajan projekat od koga se
puno očekivalo.
Logično, krenuli smo od formiranja nagradnog fonda.
Vodili smo se idejom da je
porodično okruženje stvoreno za uživanje, baš kao i naš
proizvod. Kako se porodično
zadovoljstvo najpotpunije doživljava kroz putovanja, smatrali smo da će nezaboravno
putovanje na Siciliju biti pun
pogodak. I ne samo jedno, već
svake nedelje trajanja nagradne igre po jedno! Na kraju,
šlag na torti je svakako bio automobil Mazda 2, koja je imala i odlike samog brenda: bio
je to automobil koji zadovoljava mnoge ukuse, zgodan za
vožnju po gradu, ali i prijatan
i za duža porodična putovanja.
Tada je sve bilo spremno za
osmišljavanje detalja nagradne igre i razvijanje strategije
komunikacije. Trudili smo se
da dopremo do svih domova
i porodica u Srbiji. U igri je,
zato, učestvovalo svih tadašnjih 8 ukusa paštete Patelina,
a nagrada se mogla osvojiti
na veoma jednostavan način:
svako ko otvori svoju omiljenu paštetu, na unutrašnjoj
strani poklopca je mogao videti informaciju da li je dobio
nagradu i, ako jeste, o kojoj se
nagradi radi.
49
Izbor pao na
„paklenog kuvara"
Rezultati
Ostalo je još samo da krenemo u sveobuhvatnu reklamnu kampanju. I tu nije bilo
kompromisa: uključeni su svi
tradicionalni, ali i manje uobičajeni kanali komunikacije.
Osmišljen je i realizovan TV
spot, kompletna print kampanja, OOH, POSM, promocije na mestima prodaje, ali i
van njih, veb-sajt i PR kampanja.
Tokom 8 intenzivnih i užarenih nedelja, kampanja je
izazivala veliku medijsku pažnju i dodatno podgrejala
želju vernih, ali i novih potrošača da uživaju u pašteti
Patelina. Odziv potrošača je bio iznad svih očekivanja.
Dokaz za to je i podatak da je prodaja pašteta Patelina
povećana za oko 45% u poređenju sa periodom pre
nagradne igre. Očigledno je da su mnogi naši građani
pronašli svoje jake razloge zašto je valjalo mazati baš
ovu paštetu u domovima širom Srbije od 15. maja do 13.
jula 2011.
Na kraju, svemu smo dodali i poseban začin: omiljenu
javnu ličnost koja će brendu,
ali i samoj igri, dati dodatni
kredibilitet. Izbor je bio lak
– Saša Mišić, popularni „pakleni kuvar“, koji vredno na
TV kanalu nacionalne televizije Prva sprovodi svojevrsnu
revoluciju u profesionalnom
kulinarstvu Srbije.
Ovako pažljivo pripremljene
sastojke bilo je lako povezati u dobru i ukusnu kampanju pod sloganom „Mažite
sa razlogom“. Saša je sa svih
reklamnih materijala nasmejano pozivao potrošače da se
uključe u najukusniju potragu za egzotičnim putovanjem
na Siciliju ili za automobilom
Mazda 2.
Visoka frekventnost oglasnih
materijala omogućila je da
kampanja bude veoma primećena u čitavoj Srbiji na različitim mestima. Organizovali
smo i promocije na mestu
prodaje u većim gradovima,
sa interesantnim aktivacijama.
Samo putem ovih promocija,
Nakon završetka nagradne igre, dodatna istraživanja su
pokazala da je poznatost brenda skočila za čak 20%, a
sama pozicija paštete Patelina kao porodičnog proizvoda
se učvrstila i postala snažnija, što nas je uverilo da je
nagradna igra bila pravovremeni i tačan marketinški
potez.
ostvarili smo kontakt sa više
od 60.000 ljudi i uspešno ih
informisali o nagradnoj igri.
Na drugoj strani, posetioci
„patelina štanda“ su na sajmu Lady Fair mogli da zavrte točak sreće, oprobaju se u
brzinskom mazanju paštete ili
probaju da zatvorenih očiju
pogode ukus paštete Patelina.
Naravno, nagrada je uvek bila
veliko pakovanje pašteta Patelina. Da bi sve imalo još snažniji odjek i dodatno privuklo
pažnju publike, naš štand je
posećivao i Saša Mišić, koji bi
za prisutne pravio istinske kulinarske đakonije koristeći patelinu kao glavni sastojak. Uz
njegovo umeće i maštu, ali i uz
sugestije i inspiraciju okupljenih, nastajali su vrhunski zalo-
gaji pod budnim okom velikog
profesionalca i kuvara.
Na kraju, naš razlog da pokrenemo ovu nagradnu igru
je ispunjen – obradovali smo
najsrećnije potrošače i bacili novo uzbudljivo svetlo na
slogan „Stvorena za uživanje“.
Jer, kao što je svih naših 8 stalnih ukusa stvoreno za jedinstveni obrok, tako je i Sicilija
stvorena za jedinstveno turističko iskustvo i nezaboravno
uživanje. Naravno, o mazdi da
i ne govorimo. U njoj danas
uživa najsrećniji od svih dobitnika.
Sve u svemu, postojao je razlog zašto je vredelo mazati.
I uvek će postojati kada je reč
o pašteti Patelina.

50
jun 2012 www.instore.rs
istorija brenda
COCA-COLA
Planetarna
popularnost
Budući da je već 126 godina simbol vrhunskog osveženja
i inovativnosti, Coca-Cola je vremenom postala jedan od
najvrednijih brendova na planeti
Priredila: Una Milićević
Č
uveni napitak pronašao je svoje
mesto u milionima domova
širom sveta, ali i u umetnosti,
muzici, filmu, modi, gde je bio
inspiracija mnogima. Brojni
poznati muzičari, glumci, slikari,
dizajneri i sportisti već decenijama
učestvuju u kampanjama koje organizuje
Coca-Cola, što je svakako doprinelo planetarnoj popularnosti ovog brenda. Svojim kvalitetom, ali i inovativnim kanalima komunikacije, atraktivnim nagradim
igrama i oglasnim kampanjama, CocaCola je pronašla put do domova mnogih
porodica u 206 zemalja sveta.
Kako je „rođen“ brend?
Sve je počelo davne 1886. godine u
Atlanti. Njen tvorac, apotekar Džon
Pemberton, napravio je sirup i pomešao ga sa gaziranom vodom. Prodaja je
u početku bila prilično slaba, samo devet
Zbog loše prodaje u početku, potrošači su
dobijali kupone, kojim su kupovinom jedne
čaše ostvarivali pravo na još jednu gratis
Oglas osmišljen za 4. juli, kojim se pozivaju potrošači da se na vreme snabdeju dovoljnim
količinama Coca-Cole za praznike
čaša dnevno. Kako tada nije postojala
mogućnost reklamiranja, Pemberton se
dosetio da deli besplatne uzorke CocaCola napitka. Pored toga, potrošačima je
bio obezbeđen specijalni kupon kojim su
pri kupovini jedne čaše ostvarivali pravo
na još jednu gratis. U to vreme to je bio
jedan od najinovativnijih vidova prodaje.
Čarolija koja je počela u Atlanti 8. maja
te 1886. polako ali sigurno je osvajala
ceo svet, da bi, vremenom, Coca-Cola
postala najpopularnije i najprodavanije
bezalkoholno piće, čija je „tajna formula“
i dalje strogo čuvana.
Na tlo Starog kontinenta, Coca-Cola je
stigla 1920. godine, najpre u Francusku,
gde je otvorena prva punionica u Evropi, da bi nekoliko godina kasnije „fabri-
ke radosti“ počele da niču od zemlje do
zemlje.
Više od jednog veka, ovaj brend se vezuje
za radost, optimizam i pozitivnu energiju
i neizostavni je deo različitih okupljanja,
slavlja, praznika. Upravo je Coca-Cola
dala veliki doprinos proslavi novogodišnjih praznika kreirajući Deda Mraza
kakvog ga svi danas poznajemo. Davne
1930. godine ovaj simpatični dedica je
dobio današnji lik i odelo po kome je
globalno poznat.
Coca-Cola i oglašavanje
Prvi televizijski spot u kome je reklamirana Coca-Cola emitovan je 1950. godine na Dan zahvalnosti, kada je samo
jun 2012 www.instore.rs
51
Svakodnevno 1,7 milijardi puta neko u svetu posegne za jednim od proizvoda
iz Coca-Cola asortimana. To potvrđuje omiljenost ovih brendova kod potrošača.
ste, preveden je na nekoliko jezika, dok je
prihod od prodaje singla doniran u dobrotvorne svrhe.
Oglas povodom pedesetogodišnjice
nekoliko gradova u Americi imalo televizijski signal. Ubrzani razvoj medija doneo je opštu popularnost brenda na celoj
zemaljskoj kugli, a Coca-Cola je počela
kontinuirano da osmišljava nove kampanje, svaki put plasirajući nešto inovativno i zanimljivo. Zapažen uspeh postigle
su kampanje Sign of Good Taste, Be Really
Refreshed i Things Go Better with Coke!.
Ključni trenutak u oglašivačkoj istoriji
ovog brenda, dogodio se 1969. sa kampanjom I’d Like To Buy The World A Coke, čiji
je istoimeni džingl izazvao nezapamćeno
interesovanje publike, pa je objavljen i
kao singl. U kratkom roku je dospeo na
prvo mesto i britanske i američke top liIstorija Coca-Cola boce
Početkom devedesetih godina prošlog
veka u kampanjama su počele da se ističu
poruke o sreći i radosti. Globalna kampanja The Coke side of life, početak je promocije Coca-Cole kao brenda koji donosi
radost, brenda koji je svakodnevno deo
porodičnih trpeza kao omiljeno piće svih
generacija. Nastavak ove vrlo popularne
kampanje je Open happiness (Otvori za radost) koja je aktuelna svuda u svetu.
Brend prisutan u svim sferama
Sredinom prošlog veka, Coca-Cola je često bila izvor inspiracije mnogim umetnicima, koji su svojim radom uticali na
njenu popularnost koristeći prepoznatljive simbole da bi približili umetnost široj
publici. Coca-Cola je postala pop-ikona
20. veka, jer je bila glavni motiv jedne
od najpopularnijih slika Endija Vorhola
– 210 Coca-Cola Bottles, kao i slike Green Coca-Cola bottles. Čuvena kontur boca,
koju su dizajnera okarakterisali kao, osim
jajeta, najbolje oblikovanu stvar na svetu,
ovekovečena je na delima ovog svetski
poznatog umetnika.
Osim u pop-artu Coca-Cola je dala svoj
pečat i u drugim sferama umetnosti,
književnosti, filmu, modi i muzici. Mnogi songovi koji su korišćeni u reklamnim
spotovima Coca-Cola kampanja postali
su deo svetske baštine popularne muzike,
a svojim autorima doneli su slavu i prepoznatljivost. Reklamne songove su snimali samo najpoznatiji pevači i bendovi,
poput The Seekersa, Toma Džonsa, Arete Frenklin, Reja Čarlsa, The Supremesa,
Roja Orbisona, Nensi Sinatre, Marvina
Gaja, Kristine Agilere i mnogih drugih.
Zapaženu saradnju Coca-Cola je ostvarila sa britanskim elektronskim sastavom
52
jun 2012 www.instore.rs
istorija brenda
godine. Osim fudbalskih takmičenja, još
od 1928. godine, Coca-Cola je najstariji partner Olimpijskih igara, a često je i
sponzor prenosa različitih sportskih manifestacija širom sveta.
Pošto je osvojila Zemlju, Coca-Cola je
1985. godine otputovala u svemir sa astronautima Challangera, u posebno dizajniranoj limenci, koju je moguće koristiti u bestežinskom stanju. Milioni ljudi širom sveta
su videli astronaute kako ispijaju napitak iz
već dobro poznate crvene limenke.
Coca-Cola u Srbiji
U našoj zemlji Coca-Cola je prisutna
četiri i po decenije. Još od 1968. godine
postala je popularna i omiljena kod potrošača i bila je znak približavanja modernom svetu. Prošle godine obeležen
je 125. rođendan Coca-Cole i tim povodom organizovana su brojna iznenađenja
za potrošače, baš kao što se i očekuje od
najvrednijeg brenda na planeti – brenda
sa harizmom.
Davne 1930. Coca-Cola je kreirala Deda
Mraza kakvog danas svi poznajemo
Faithless, a 2010. godine posebno se istakao somalijski reper K’Naan promotivnom himnom FIFA Svetskog fudbalskog
prvenstva u Južnoj Africi – The Wavin’
Flag. Coca-Cola je upravo na njegovom
primeru pokazala kako u svoje kampanje
rado uključuje i mlade, perspektivne talente koji su na početku karijere.
Coca-Cola je imala veliki uticaj i na
modu, pa je u kampanji Tribute to fashion
ostvarena saradnja sa najpoznatijim imenima visoke mode, kao što su Karl Lagerfeld, Roberto Kavali, Đanfranko Fere,
Donatela Versaće, kao i sa modnim kućama Armani i Moschino, koji su „obukli“
Coca-Cola Light u novo odelo.
Coca-Cola je prisutna i u sportu, jer su
redovna fizička aktivnost, rekreacija i
sport preduslov zdravog života. Organizujući i podržavajući mnoge sportske
događaje širom sveta, Coca-Cola nastoji
da motiviše ljude da budu fizički aktivni
sa ciljem da očuvaju svoje zdravlje. Već
decenijama Coca-Cola i fudbal ujedinjuju ljude širom planete. I ove godine,
kompanija Coca-Cola je sponzor Evropskog fudbalskog prvenstva EURO 2012,
koje je održano u Poljskoj i Ukrajini. Coca-Cola podržava profesionalni fudbal
više od 70 godina, a zvaničnu saradnju
sa organizacijom FIFA započela je 1974.
Počeci stvaranja brenda
Pošto je osvojila Zemlju, Coca-Cola je 1985.
godine otputovala u svemir
Uz inovativne kanale komunikacije i, pre
svega, poruke optimizma i radosti, potrošači najvrednijeg brenda na svetu tek
mogu da očekuju iznenađenja.
54
jun 2012 www.instore.rs
inMedia
Nielsen Audience Measurement –
specijalizovan za merenje televizijskog auditorijuma
Koliko je ljudi to
videlo na TV-u?
Telemetrijski panel u Srbiji podrazumeva 880 domaćinstava koja obuhvataju 1.290 instaliranih
piplmetara i oko 2.500 pojedinaca. Ovaj uzorak je nacionalno reprezentativan i predstavlja ukupnu
populaciju Srbije (bez Kosova) starosti 4 i više godina
Autor: Nielsen Audience Measurement
www.agbnielsen.com
N
ielsen Audience Measurement, kao ćerka-firma kompanije Nielsen (The Nielsen Company), bavi se merenjem
televizijskog auditorijuma i posluje na pet kontinenata, obuhvata hiljade kanala, desetine hiljada emisija i
milione gledalaca. Njen posao su analiza i dostava podataka o
gledanosti svakoga dana. Posao im je da odgovore na pitanja
kako neka TV emisija dolazi do prvog mesta po gledanosti i šta
to znači? Njihovi TV rejtinzi nisu kvalitativne procene koliko
je neki program „voljen“, već pružaju odgovor na najjednostavnije, a opet najvažnije pitanje u televizijskoj industriji – koliko je
ljudi gledalo emisiju. U tom kontekstu, Nielsen Audience Measurement obuhvata merenje više od 40% svetskog televizijskog
auditorijuma.
U Srbiji, Nielsen Audience Measurement je osnovan 1. maja
2002. godine kao AGB Strategic Research, krozzajedničko ulaganje međunarodne AGB Nielsen Media Research grupe i lokalne kompanije Strategic Marketing. Sada je deo globalnog
preduzeća The Nielsen Company. Od postavljanja prvog nacionalnog piplemetarskog (telemetrijskog) sistema u Italiji 1981.
godine, AGB grupa, a sada Nielsen Audience Measurement,
specijalizovala se za postavljanje panela i upravljanje merenjem
televizijskog auditorijuma na osnovu panela i tehnologije piplmetara (peoplemeter), čime je postala prvi integrisani globalni
provajder ovakvih podataka.
Telemetrijski panel
Nielsenov telemetrijski panel u Srbiji podrazumeva 880 domaćinstava koja obuhvataju 1.290 instaliranih piplmetara i oko
2.500 pojedinaca. Ovaj uzorak je nacionalno reprezentativan,
i predstavlja ukupnu populaciju Srbije (bez Kosova) starosti 4
i više godina. Sofisticiran i automatizovan telemetrijski sistem
obezbeđuje podatke o gledanosti dan-za-dan, što znači da naši
klijenti već ujutru imaju podatke o gledanosti za prethodni dan. U ovom trenutku, Nielsen Audience Measurement u
svom monitoringu programskih šema i reklamnih blokova ima
26 televizijskih kanala, kako nacionalnih, tako i regionalnih i
kablovskih – RTS-1, RTS-2, Pink, B-92, Prva, Avala, Happy,
Studio B, RTV-1, B-92 Info, Fox Life, Fox Crime, Fox Movi-
es, National Geographic, 24 Kitchen, MTV, Ultra, Mini Ultra,
TV 1000, Discovery, Animal Planet, TLC, Sport Klub, Sport
Klub+, Minimax i Universal Channel. Za još 5 kanala (RTV2,
Cinemania,
Pink Family, Pink
Music, Pink Kids)
pružamo podatke
o auditorijumu po
vremenskim intervalima (do nivoa
od jednog minuta).
Osim toga, Nielsen
Audience
Measurement Srbija prisutan je i u
O kompaniji
Nielsen (The Nielsen Company) od 1923. godine svojim klijentima pruža podatke koji služe kao analitička
osnova za odlučivanje, na koje se menadžeri mogu u
svakom trenutku osloniti. Nielsen je globalni lider u
industriji marketinških i medijskih istraživanja, sa više
od 32.000 zaposlenih i prisutan je u više od 100 zemalja. Agencija veruje da je pružanje jasnih informacija o
ponašanju potrošača i auditorijuma ključ za donošenje
pravih odluka – odluka koje vode profitabilnom rastu
poslovanja klijenata. Od praćenja medijskih auditorijuma (televizije, interneta, radija, štampanih medija,
video igara, muzike i filmske industrije), preko segmentacija potrošača za potrebe marketinških strategija,
testiranja razvoja novih proizvoda i predviđanja prodaje, do praćenja odnosa potrošača prema proizvodima
na raznim društvenim mrežama, Nielsen svojim klijentima iz svih industrija nudi podatke koji im obezbeđuju
prednost nad konkurencijom.
55
jun 2012 www.instore.rs
podataka svako jutro
elektronskim
putem
primaju čitavu bazu podataka.
Za lakše donošenje
poslovnih odluka
Makedoniji, gde poseduje branch office od avgusta 2007. godine.
Nielsenov telemetrijski panel u Makedoniji je kompletiran u
julu 2008. i podrazumeva 400 domaćinstava koja obuhvataju
oko 560 instaliranih piplmetara i više od 1.300 pojedinaca.
Kako se meri TV gledanost
U svakom domaćinstvu, koje je deo panela, na svaki od televizijskih prijemnika
postavljen je poseban elektroniski uređaj
za prikupljanje podataka – piplmetar. Sistem (TVM5) automatski prepoznaje i
beleži kanale, događaje i vreme događaja
koji se gledaju kad je televizor uključen.
Gledaoci se registruju preko posebnog
daljinskog upravljača. Koristi se više metoda detekcije kanala u zavisnosti od vrste
signala (digitalni ili analogni) i platformi
putem kojih se televizijski signal prima
(zemaljski prijem, kablovski prijem, IPTV
i/ili satelitski prijem).
Centar za obradu podataka svaku noć stupa u vezu s domaćinstvima u kojima su instalirani peoplemeteri kako bi povukao sačuvane podatke. Nakon prenosa podataka
iz piplmetara u centralni računarski sistem, učitani podaci obrađuju se pomoću
specijalizovanog računarskog programa.
Izlazni podatak je baza televizijskih gledaoca, prikazana minutu po minutu, svaki
dan, 365 dana u godini. Istovremeno, formira se baza TV programa, oglasnih blokova i oglasa, koja uključuje tačan termin
emitovanja televizijskog programa, kao i
tačan termin emitovanih oglasnih blokova/oglasa. Sistem automatski prepoznaje
emitovane oglasne spotove. Baza sadrži
tačno vreme emitovanja spotova u oglasnom bloku, trajanje spota, naziv spota,
tip proizvoda koji se oglašava, oglašivača,
iznos investicije i slično. Korisnici naših
Kategorija
MOBILNA TELEFONIJA
IGRAČKE
SLATKIŠI
BANKE I BANKARSKE USLUGE
MEDIJI
PRODAVNICE I TRGOVINSKE
MREŽE
KULTURNE, OBRAZOVNE I
SPORTSKE MANIFESTACIJE
POMOĆNA LEKOVITA SREDSTVA
BEZALKOHOLNA PIĆA
ALKOHOLNA PIĆA
VOZILA
LEKOVI I SANITETSKI MATERIJAL
KOZMETIKA ZA KOSU
IZBORI
PRANJE I ODRŽAVANJE RUBLJA
I POSUĐA
FILM, POZORIŠTE I MUZIKA
IGRE NA SREĆU
DEZODORANSI I PARFEMI
ZAČINI
USLUGE
Broj spotova
58.473
43.268
37.535
37.294
31.216
30.798
24.381
22.716
21.520
Podaci koje isporučuje18.465
mo mogu se analizirati
16.552
u našem jedinstvenom
16.537
14.866
analitičkom
softveru,
14.449
Arianna, koji se koristi
14.108
ne samo u zemljama u
13.475
kojima Nielsen obavlja
12.949
merenja već i u zemlja12.825
12.274
ma u kojima je provaj11.926
der podataka neko drugi. Ovaj softver omogućava detaljne analize na osnovu kojih
istraživači, analitičari i menadžeri u televizijskim stanicama,
medijskim agencijama, kompanijama-oglašivačima i produkcijskim kućama donose kako operativne, tako i strateške odluke.
Osim Arianne, u softversko-analitičkoj ponudi kompanije Nielsen Audience Measurement se nalazi i Rating Point, online alat
za analizu rejtinga i reklamnih kampanja
baziran na Microsoftovoj Silverlight tehnologiji, koja pruža novi nivo interaktivnosti u web aplikacijama. Posle log-ina,
ova jedinstvena baza prekalkulisanih podataka daje trenutne rezultate, bez obzira
odakle u svetu joj se pristupa. Aplikacija
je izuzetno intuitivna i user-friendly, i sadrži interaktivne grafičke i tabelarne analize ponašanja televizijskog auditorijuma.
Odskora, pristup Rating Point izveštajima
moguć je i putem mobilnih telefona.
Konačno, za klijente kojima je potreban
manje interaktivan nivo analitike, deo
naše usluge čini pravljenje ad-hoc izveštaja i analiza. Ovi izveštaju se prilagođavaju potrebama konkretnog klijenta
i isporučuju se određenom dinamikom
(dnevnom, nedeljnom, mesečnom, itd).
U 21. veku ozbiljne kompanije i
ozbiljni menadžeri poslovne odluke
ne mogu više da donose na osnovu
iskustva i instinkta. Intenzivna
konkurencija, brz protok informacija i nepredvidive i turbulentne
promene u privrednom ambijentu
zahtevaju odlučivanje hladnom
glavom, na osnovu tvrdih, pouzdanih, relevantnih i kurentnih
podataka.
Svojom predanošću, profesionalnošću
i pouzdanošću, Nielsen Audince Measurement je uspeo da se izbori za poziciju
vodećeg provajdera podataka na osnovu
kojih svoje poslovne odluke donosi veliki broj naših klijenata, među kojima su
televizijske kompanije (RTS, Pink, Prva,
B-92, Avala, RTV, Studio B, MTV, Ultra, Fox International Channels, Discovery Networks…), medijske i advertising
agencije (Direct Media, Universal Media, MediaS SMVG, Media House, Mass
Media, Zenith OptiMedia), kao i različite kompanije (Droga Kolinska, VIP
Mobile, Telenor, SBB, Fruvita, Color
Press, Reckitt Benckiser, EurodataTV
Worldwide, Studio Moderna…).

56
jun 2012 www.instore.rs
logistika
Tehnika koja omogućava brzu dostavu
Cross docking
Jedna od najpotpunijih definicija cross dockinga je da je to proces u kojem se proizvod koji je primljen,
sam ili konsolidovan s ostalim proizvodima koji imaju isto dostavno mesto, otprema u najkraćem
mogućem roku, a da ne ulazi u prostor dugotrajnog skladištenja
Autor: Zoran Kokanović
C
iklusi naručivanja, koji su trajali
po nekoliko dana, stvar su prošlosti. Danas je sasvim normalno
da se naručena isporuka unutar
jednog dana pripremi, otpremi i
preko cross dockova po celoj zemlji dostavi do kupca. Brzina je ključna, a cross docking je tehnika koja je omogućuje.
Možda je stara skoro kao i klasično skladištenje, ali svakako zaslužuje dodatnu
pažnju.
Postoje različite definicije cross dockinga.
Jedna od najpotpunijih je da je to proces
u kojem se proizvod koji je dopremljen,
sam ili konsolidovan s ostalim proizvodima koji imaju isto dostavno mesto,
otprema u najkraćem mogućem roku, a
da ne ulazi u prostor dugotrajnog skladištenja. Osim znanja o prirodi proizvoda i o karakteristikama dostavnih mesta,
potreban je informacioni sistem koji optimizuje upotrebu odgovarajućih dostavnih vozila.
Tri su ključne karakteristike koje
definišu cross docking:
1. Vreme boravka proizvoda na
prijemnim, odnosno otpremnim
rampama mora biti što je
moguće kraće. Iako je to najčešće
manje od jednog, u nekim
slučajevima traje i nekoliko dana.
Tada se proizvod obično
konsoliduje s drugim proizvodima
za, na primer, dostavu koja se
obavlja jednom nedeljno.
2. Nakon prijema, proizvod ide u
otpremnu zonu ili pravo u zonu
sortiranja, ali nikada ne ide na
depozitne ili rezervne skladišne
lokacije.
3. Sve to treba da pokrije sistem
pomoću kojeg će se upravljati svim
potrebnim informacijama o
dolasku proizvoda na cross dock, i na
optimalan način osigurati dalju dostavu.
Dobavljač može na dva osnovna načina
da pripremi proizvod za dostavu. U prvom slučaju dolazi grupna količina proizvoda u rinfuzi da bi se unutar komisione zone posebno pripremala za svako
pojedino dostavno mesto. Takav način se
naziva break bulk cross docking ili intermediate handling cross docking. U drugom
slučaju proizvod je odmah pripremljen za
konačnu dostavu, na paleti ili u posebno
pripremljenoj kutiji. Takav način nazivamo pre-packed cross docking. U praksi
ćemo se nejčešće sresti s kombinacijom
oba načina.
Pobednička kombinacija
Svaki uspešan cross docking model se sastoji od šest osnovnih elemenata:
1. Pravi proizvodi
Postoje proizvodi koji su pogodniji za
ovakav način rada. To su pre svega osetljivi, sveži proizvodi skloni brzom kvarenju, odnosno menjaju svojih karakteristika. Zatim, tu su i promotivni proizvodi,
odnosno proizvodi koji su prvi put pojavljuju na tržištu. Takođe, tu su i proizvodi koji imaju ujednačenu potražnju, pa
se narudžbe mogu predvideti s velikom
tačnošću. Tu su i proizvodi opremljeni
RFID pločicama, spremni za prodaju.
Na kraju tu su i unapred pripremljene
pošiljke s više proizvoda po narudžbinama krajnjih kupaca.
2. Pouzdani dobavljači
Za uspešan proces distribucije bitna karika su dobavljači, koji su sve vreme u
mogućnosti da obezbede odgovarajuću
količinu traženog proizvoda, u tačno
određeno vreme, kada je potrebno. Ti
dobavljači su sve vreme u kontaktu, i pružaju sve potrebne povratne informacije.
Ukoliko su dobavljači proizvode pripremili za kupca, sam prijem i otprema će
biti brži i uz minimalnu manipulaciju.
3. Odgovarajući trošak
Da bi strategija bila uspešna i isplativa,
potrebno je analizirati celi proces i napraviti kvalitetnu analizu troškova. To bi
trebalo da omogući upravljanje sistemom
s prihvatljivim i realnim povratom investicije.
4. Pravi tim
Nosioci procesa su ljudi koji prepoznaju
prednost brzog upravljanja proizvodima
u odnosu na klasično skladišno poslovanje. Konstantnim praćenjem poslovanja
jun 2012 www.instore.rs
oni unapređuju model rada. Osim toga,
to su i ljudi koji uspešno pregovaraju i sarađuju i s dobavljačima i s kupcima.
5. Odgovarajući robni tok
Za uspešno funkcionisanje robnog toka
neophodna je prava kombinacija prostora, transporta, opreme, i samog operativnog izvođenja. Ukoliko je potrebno
sortiranje, važan je dizajn radnog procesa, kao i pravilan izbor opreme. Modularnost i prilagodljivost prostora je nužnost,
bilo da se radi o čistoj cross docking operaciji ili o kombinaciji s klasičnim skladišnim poslovanjem. Transport u svakom
trenutku treba da pruži brzu i efikasnu
podršku operacijama svih partnera uključenih u robni tok.
6. Pouzdan informacijski tok
Podloga za idealnu cross docking operaciju je vremenski usklađena i precizna
razmena informacija između partnera.
To je nužno potrebno operateru, kako
bi mogao da uskladi vremena i količine
proizvoda na ulazu, s otpremnim vremenima, s ciljem zadovoljavanja potražnje
korisnika usluge.
Vrste cross dockinga
Proizvodni cross docking
Dobavljači materijala, proizvođači poluproizvoda ili komponenti proizvoda,
odnosno dobavljači, isporučuju u unapred dogovoreno vreme, tačno određenu
količinu. S obzirom na to da se ovaj proces najčešće povezuje s JIT (just in time;
tačno na vreme) obično su prostori konsolidacije u blizini proizvodnih pogona,
unutar 10 km.
Distributivni cross docking
Najčešće se koristi kad postoji klaster
malih proizvođača komplementarnih
proizvoda, čiji se proizvodi objedinjuju i
pripremaju za dalji korak u lancu snabdevanja.
Maloprodajni cross docking
Proizvodi se primaju na ulaznim rampama i odlažu direktno na izlazne rampe,
gde mogu da se konsoliduju s ostalim
proizvodima za isto prodajno mesto. To
su najčešće unapred pripremljene grupe
proizvoda, često na stalcima ili na paletama, koje se, po prijemu na prodajnom
mestu, stavljaju direktno u prodaju. Druga grupa proizvoda su proizvodi s velikim volumenima ili sezonski proizvodi
na početku sezona, koji se po prijemu
brzo pripremaju unutar skladišta uz izbegavanje skladištenja.
57
Transportni cross docking
Ovo je tipičan način rada za kurirske firme, odnosno pošte. Roba se prikuplja i
sortira po unapred definisanim geografskim zonama, i zatim otprema po definisanim rutama vožnje.
Privremeni (povremeni) cross docking
Gore navedeni načini korišćenja opisuju cross docking kao uobičajenu poslovnu
praksu. U stvarnom poslovnom rešenju
proces se može koristiti na privremenoj,
odnosno povremenoj osnovi. U tom slučaju, ne postoji unapred određena grupa
proizvoda za specifični vremenski period.
Obično se ova metoda koristi kako bi se
popunili raspoloživi transportni kapaciteti s proizvodima koji su došli van uobičajenog rasporeda dostave ili za brze
promot.
Velike koristi
Iako je cross docking u teoriji jednostavan
proces koji donosi brojne koristi, nekvalitetna priprema kod uvođenja i pod-
cenjivanje izazova, odnosno prepreka,
može da dovede do potpunog urušavanja
robnog toka, gubitka poverenja kupaca i
dobavljača, a samim tim i do poražavajućeg poslovnog rezultata. Sam proces planiranja može biti mukotrpan i vrlo komplikovan, ali koristi su neizmerno veće. 
KORISTI
PREPREKE
- ubrzavanje robnog toka i povećanje
koeficijenta obrta
- teško je definisati prave proizvode
- smanjivanje troškova manipulacije
- nedovoljno pouzdani dobavljači
- kvalitetnije upotrebljavanje opreme
- otpor dobavljača prema drugačijem
načinu rada
- smanjenje potrebe za prostorom
- nekvalitetni informacioni sistem
- smanjenje oštećenja robe u radnom
procesu
- strah od nedostatka robe zbog
nepostojanja klasičnih zaliha
- smanjenje gubitaka i propadanja robe
zbog izbegavanja klasičnog skladišta
- neadekvatan postojeći skladišni prostor
- smanjivanje administrativnog posla
- problemi postizanja sinhronizacije
ponude i potražnje
58
jun 2012 www.instore.rs
komšijski dućan: kako opremiti radnju
Potrošačke korpe – više od običnog inventara
Osnovni alat za rad
svake maloprodaje
Iako vam kao vlasniku male radnje korpe ne izgledaju kao prva stvar na koju treba da obratite
pažnju, one ipak mogu biti vrlo korisna alatka kojom ćete uticati da vaši kupci ostave više novca
Autor: Dragan Bjelić,
izvršni direktor, Belem
V
ećina kupaca u male
komšijske radnje ulazi
da bi kupila jednu ili
eventualno dve sitnice
koje im u tom trenutku nedostaju u kući. Malo njih dolazi
sa idejom da kupi veći
broj artikala od onog
po šta su došli, ali kako
svaki kupac, okružen
gomilom artikala, barem u maloj meri bude
pogođen potrošačkom
groznicom – to je momenat koji vlasnici radnji ne bi trebalo da propuste.
Zamislite kupca koji
je došao da kupi hleb,
mleko i šampon koji mu
je nestao tog jutra, dok
se tuširao. On ima vrlo
jasan plan kupovine i
jasno mu je po ulasku
u radnju da mu za to ne
treba korpa. Ali vi ste
nabavili neke nove artikle koje u promotivnom
periodu nudite po nekim posebno povoljnim
cenama (na primer, teflonske
tiganje za palačinke), i koji
njemu skreću pažnju. Kupac
se zadržava, zagleda, ali ne
kupuje... Odlazi... Naravno da
mu ta kupovina u tom trenutku ne pada na pamet, iako je
zainteresovan, jer osim hleba
i mleka u jednoj i šampona u
drugoj ruci, on zaista nije u
stanju da do kase „vuče“ tiganj i da i njega drži u ruci
dok čeka u redu. Dobro, ali
reći ćete – ako je zainteresovan, on će se vratiti... Naravno
da ta opcija postoji, ali on nije
kupac koji je planski ušao u
radnju da kupi tiganj i velika
je verovatnoća da će kada izađe iz radnje shvatiti da mu taj
tiganj i nije potreban i teško
da će se po njega vratiti.
Potrošačka korpa je sredstvo
koje ne treba
posmatrati kao
nešto što pomaže kupcima da
artikle
prenesu od police do
kase, već je pre
nešto što treba
posmatrati kao
jedan od osnovnih alata koji
pomaže vlasnicima maloprodaje
da uvećaju obim
prodaje i da potrašača kojeg su
već naveli na implusivnu kupovinu navedu da
tu kupovinu i realizuje. Jedan
od trikova kojima se koriste
veliki lanci jesu i kolica
velikih zapremina, a da
li ste ste upitali zašto?
Kada dođete u neki od
tih velikih objekata, videćete da nema ni korpi,
ni manjih kolica, a razlog je vrlo jednostavan,
dok god su kupcu kolica
prazna on će gledati da
kupuje. Onog momenta
kada je kolica napunio,
to je već znak da je vreme da se kupovina završi,
iako bi možda pogledao
još nešto na rasprodaji...
Naravno, ne savetujem
vas sada da u svoju malu
radnju uvedete kolica
za kupovinu, od kojih
po radnji ne biste mogli
ni da se krećete, već da
imate malo drugačiji pogled na potrošačke kor-
jun 2012 www.instore.rs
od 32 litra i od
54 litra.
pe, kada se odlučujete koji tip
i koju veličinu korpi ćete kupiti. U ponudi postoji dva osnovna tipa potrošačkih korpi:
1. Potrošačke korpe sa ručkom (jednom ili dve) – zapremina od 16 litara ili 22 litra
2. Potrošačke korpe sa točkićima – stanadrno zapremina
Oba ova tipa
korpi su prikladna za većinu malih i radnji srednje veličine, ali
pitanje je kako se
odlučiti za optimalne. Odgovor
je vrlo jednostavan, pratite šta
kupci kupuju i
koji broj artikala
prosečno uzimaju – dva, tri, pet...
U skladu sa tim
birajte i korpe.
Gledajte da one
budu malo veće
nego što je realna potreba kupaca koji svaki
dan pazare u vašem objektu.
Ako u objektu do sada niste
imali korpe, uvedite one najmanje, od 16 l zapremine. Ako
ste do sada imali one najmanje
od 16 l, zamenite ih sa većim
od 22 l. Ako ste već držali ručne korpe uvedite i određenu
količinu korpi sa točkićima. Razmišljajte o
korpi kao što vlasnik
kafića razmišlja o
stolovima u svom
objektu. Što ima
više stolova, on
potencijalno može
da ugosti više ljudi. Potrošačka korpa
je za vas isto što i za
vlasnika kafića stolovi,
trudite se da vaši kupci
u svojim korpama uvek
imaju mesto za još jedan
artikal, kao što se vlasnik kafića trudi da uvek ima barem
jedan prazan sto.
Na kraju bih dodao još jedan
trik kojim se možete poslužiti da biste doskočili kupcima
koji ne žele da uzmu korpu,
a da onog momenta kada im
korpa zaista zatreba to učine.
Postavite korpe na više mesta
u radnji! Ako ste primetili da
imate u radnji veliki broj kupaca koji kroz objekat idu bez
korpi, postavite ih osim pored
kase na još jedno ili dva me-
59
sta.
N a
kraju
ćete moći i
lako da saberete koliko vam je sve to donelo para,
jer sigurno svako ko je uzeo
korpu negde unutar objekta
ostavio vam je dinar više od
onogo što je planirao... A to
je glavni cilj – da ubedimo
kupca da nam ostavi dinar
više! Iz tog razloga, gledajte
na potrošačke korpe sa malo
više značaja nego kao na običan deo nameštaja u objektu
koji je tu da zadovolji formu.
Korpe su alat koji treba vešto
koristiti.

60
jun 2012 www.instore.rs
komšijski dućan: za lakše poslovanje
Funkcionalnosti maloprodajnog softvera
Poslovna
inteligencija
Dobar softver pruža obilje kvalitetnih informacija
o poslovanju i mogućnost izveštavanja
Autor: Miroslav Saračević,
direktor poslovnog razvoja,
Logosoft, www.logosoft.rs
U
prirodi mog posla je
da često razgovaram
sa vlasnicima i direktorima maloprodajnih
preduzeća. Naravno, tema naših razgovora uvek je upotreba
kompjutera u maloprodaji, i
načini na koji dobar kompjuterski program može da olakša,
ubrza ili pojeftini rad.
Iz tih razgovora sam naučio sledeće: kada razmišljaju o funkcionalnostima maloprodajnog
softvera, vlasnici i menadžeri
radnji prvenstveno imaju na
umu pomoć softvera prilikom
unosa i promena podataka, kao
i pomoć prilikom same prodaje. Drugim rečima, ono što oni
očekuju da dobiju od dobrog
programa za maloprodaju su
dve funkcije: da im smanji
greške (prilikom unosa i promene podataka), i da im uštedi vreme (vreme potrebno za
obavljanje svih tih procesa, kao
i dragoceno vreme na kasi – da
se smanji čekanje mušterija).
Ono na šta bih želeo da skrenem vašu pažnju je treća, jednako važna funkcija dobrog
softvera – mogućnost da pruži
obilje kvalitetnih informacija o
poslovanju, odnosno mogućnost izveštavanja.
Zašto je potrebno imati dobre izveštaje o poslovanju?
Dobar kompjuterski program
zapamti bukvalno svaku akciju koja je u njemu izvedena.
To nam omogućava da o svom
poslu imamo ogromnu količinu podataka. Međutim, da bi
se u tom moru podataka snaš-
li, potrebno ih je organizovati
na ispravan način, isfiltrirati
ono što nam je važno i predstaviti na pregledan način. To
je proces u kome od gomile
podataka nastaju za nas korisne informacije, koje nam se
prezentiraju u formi različitih
poslovnih izveštaja.
Za šta nam služe ti izveštaji?
Pre svega, pojačavaju našu sposobnost sagledavanja situacije i
brzog snalaženja u trenutnim
uslovima na tržištu. Drugim
rečima, ukazujući nam na šanse, ali i na opasnosti u našem
trenutnom poslovanju, pomažu nam u procesu donošenja
poslovnih odluka.
Ovaj proces prikupljanja informacija putem softvera i donošenja odluka na osnovu njih
ima i svoj naziv – poslovna inteligencija.
Kakvi izveštaji postoje?
Najbrojniji izveštaji u svakom
maloprodajnom softveru su
oni o robi. Možemo ih podeliti
na osnovne i napredne, gde bi
osnovni izveštaji bili: pregled
prodaje, marže, vraćene robe,
zaliha, kao i kartice artikala.
Napredni izveštaji bi, između ostalih bili oni o artiklima
na popustu, naručivanju robe,
dnevnoj prodaji, o artiklima
bez prodaje, izveštaj o statistici
prodaje (u procentima, po danima ili po satima).
Vrlo važni i često korišćeni su i
izveštaji o finansijama: dnevni
izveštaj prodaje, izveštaj o pazaru po sredstvima plaćanja, o
porezima, o potraživanjima/
dugovanjima kod kupaca i
dobavljača. Dobar primer naprednog finansijskog izveštaja
je izveštaj o nerealizovanim
čekovima (ako se roba prodaje
na odloženo).
Izveštaji se prave i o ponašanju kupaca, zatim o dnevnom,
nedeljnom i mesečnom učinku
prodavaca zaposlenih kod vas,
itd.
Izveštaj mora da bude
po vašoj meri
Dobar maloprodajni program
će vam pružiti mogućnost da
svoje izveštaje podešavate, tražeći baš one informacije koje
vam trebaju. Trebalo bi da možete da tražite bilo koji od izveštaja za period koji sami zadate
(od–do), po datumu ili čak po
satu; da možete da tražite svaki
izveštaj za sve artikle ili samo
one koji vas trenutno zanimaju
(da ih selektujete po grupama,
ili po imenu ili šifri); da pratite
izveštaj o finansijama po svim
sredstvima plaćanja (npr. samo
keš), i tako dalje.
Ova mogućnost podešavanja
izveštaja po svojim potrebama je izuzetno važna. Jer, bez
obzira koliko preduzetnici bili
slični među sobom, posao svakog od njih ima i svoje specifičnosti i prioritete. A dobro
poslovno izveštavanje to obavezno mora da podrži.
Kontakt:
Logosoft d.o.o.
Bulevar Milutina Milankovića 110,
11070 N.Beograd
e-mail: [email protected] ;
[email protected]
web: www.logosoft.rs
jun 2012 www.instore.rs
61
komšijski dućan: moguće je opstati
Marjan Ćirić iz Pirota trguje na četiri točka
Putujuća trgovina
On snabdeva vremešne stanovnike 16 sela ovog
okruga. Radi 7 dana u nedelji, od čega je jedan
rezervisan za nabavku
Razgovarala: Milica Petrović,
[email protected]
M
ala trgovina sa oko 300
artikala, različitog cenovnog raspona. Trgovac i vlasnik Marjan Ćirić, ljubazan, pričljiv, baš onako kako
i nalažu nepisana pravila ove
profesije, sa jednim ciljem: da
zadovolji potrebe svog kupca.
Iste muke ga muče kao i njegove kolege – nabavka, naplata... Ali sve to na četiri točka!
Početkom ove godine, naš
sagovornik je rešio da vrati
nadu ostarelim stanovnicima
piroćanskih sela, u kojima
već godinama ne postoje trgovački objekti. Preuredio je
stari kamperski automobil u
prodavnicu i „odmetnuo se“ u
akciju snabdevanja stanovnika
teško pristupačnih sela.
Prema njegovim rečima, još
pre dvadesetak godina, kada
je Prehrambeno-industrijski
kombinat „8.decembar“ doživeo sunovrat, počelo je lagano zatvaranje radnji. Do tada
je kombinat radio tako što je
u svim selima imao otkupne
stanice i prodavnice, a kako
je vremenom bilo sve manje
stoke za otkup, manje stanov-
nika, više se nije isplatilo držanje trgovina.
Ovim poslom sam počeo da se
bavim da bih izdržavao svoju
porodicu, ali i da bih pomogao
ovim ljudima. Stari su i nemoćni. Sami su i ponekad im je, kad
me vide, samo do priče. Nemam
radno vreme, krenem ujutru od
7 sati otprilike, pa dok ih ne obiđem sve. Radim 7 dana u nedelji, od čega je jedan rezervisan za
nabavku, objašnjava Ćirić.
Za sada, srećnici su samo vremešni stanovnici 16 sela ovog
okruga, ali se on nada da će
uz lokalnu pomoć, makar u
vidu plaćenog goriva, moći
da proširi svoje poslovanje u
još desetak sela. Svojim kupcima nudi skoro sve što se
može naći i u klasičnoj radnji. S obzirom na to da još
nema hladnjak, za sada ih ne
snabdeva mlečnim proizvodima, suhomesnatim i ostalim
namirnicama koje zahtevaju
hlađenje, ali se nada da će se
uskoro i to promeniti: Pregovarao sam sa Heinekenom, pa
ću možda od njih dobiti frižider
sa njihovom reklamom, a poslužiće osim za njihova piva i za
ostale namirnice koje bi trebalo
da se drže u hladnjacima. Za
sada, najviše se prodaju cigarete,
pivo, hleb, razni slatkiši i kolači.
Inače, pristajem i na porudžbine. Petkom najčešće traže da im
donesem štampu, a naručuju i
lekove, pecivo, pa i stočnu hranu,
jer ovde nema čak ni autobusa
kojim bi otišli do grada.
Na ideju je došao, kaže, čitajući na internetu o ovakvom
vidu „ambulantnog“ snabdevanja, koji je u zapadnoevropskim zemljama poznat
već nekoliko decenija. Uz to,
činjenica da su meštani ovih
brda uglavnom bili prepušteni švercerima, koji su posle
zatvaranja svih trgovina prodavali robu po visokim cenama, posao mu je odmah procvetao. Mada, nije da baš sve
teče glatko: Nabavku obavljam
u veleprodajama i nema za mene
nekih posebnih povlastica. Čak
su marže na robu u gradu 20%,
dok su kod mene 30%. Značilo bi
mi da mi pomognu bar u finansiranju goriva. I ova jaka zima
me je omela, ali planiram da se
za sledeću pripremim bolje.
Ćirić tokom jednog dana pređe oko 100 kilometara, a stanovnici ovog područja znaju
tačnu satnicu kada će se pojaviti. Kaže da sirenu na automobilu ne koristi i ne staje
bilo gde, već na utvrđenom
mestu na kom ga uvek svi če-
kaju sa osmehom. Nekad im i
kafu skuva i sasluša samačke
probleme. Dok je trajala kampanja, partije su mene čekale da
naiđem, jer znaju da se tad okupljaju seljaci. I tako su sa mnom
išli od sela do sela,otkriva Ćirić.
Njemu su svi kupci po selima,
zapravo, stalni kupci. Ali, kako
kaže, iako im je on jedini prodavac, nisu ni malo laki: Vrlo
su probirljivi, neće nekvalitetnu
robu. U ponudi, čak, imam i Keglevich votku i skupa slovenačka
vina. Nama, za kraj, obećava
da će svoje poslovanje nastojati da unapredi kroz proširenje asortimana, a i probaće
da svoju svakodnevnu putanju
produži i tako svoj bakaluk
učini dostupnim većem broju
potrošača.
Pomoć
Naš sagovornik kaže da
bi rado pristao na neki
vid saradnje sa većim
lancima i proizvođačima
robe široke potrošnje
– bilo da je to brendiranje vozila, korišćenje
rashladnih uređaja,
povlastice prilikom
nabavke robe...
62
jun 2012 www.instore.rs
komšijski dućan: reč po reč
Da nije sve sjajno ni za male trgovce u regionu, svedoče priče koje slede. Vlasnici
radnji iz Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine govore i o svojim prednostima,
kao i na koji način sebi kroje budućnost
ROđEN zA TRGOVINU
LJUBAzNOST PREMA
KUPCIMA NAJVAžNIJA
PORODIČNI BIzNIS
OPSTAJE
Vlasnik: Zoran Ocepek
Vlasnik: Željka Bobanović
Vlasnik: Nihad Smječanin
Naziv radnje: Bistrica
Naziv radnje: Ankica – Plodine
Naziv radnje: SN
Adresa: Rojska 20 a, Domžale, Slovenija
Adresa: Porečka bb, Rijeka, Hrvatska
Adresa: Grada Bakua 4, Sarajevo
Godina otvaranja radnje: 1992
Godina otvaranja radnje: 1994.
Godina otvaranja radnje: 2001.
Kvadratura: 100 m
Kvadratura: 40 m
Kvadratura: 30 m²
Broj kasa: 1
Broj kasa: 1
Broj kasa: 1
Broj zaposlenih: 5
Broj zaposlenih: 2
Broj zaposlenih: 2
Prosečna potrošačka korpa: 400 dinara
Prosečna potrošačka korpa: 500 dinara
Potrošačka korpa: oko 700 dinara
Ove godine proslavaljamo 20 godina
postojanja. Za trgovinu moraš biti rođen. Jesi ili nisi! Tajna dobrog trgovca je
da pronađe prave proizvode i ponudi ih
svom kupcu na pravi način. Supruga brine
o samoj trgovini, a ja vodim računa o nabavci. Počeli smo na približno 40 kvadrata, a danas imamo skoro100 kvadratnih
metara površine. Vremena su se mnogo
promenila i samo ako se osvrnete na to da
nekad nismo ni znali šta je flaširana voda.
Onaj koji je, u početku, takvu vodu kupovao, bio je za sve u najmanju ruku čudan.
A da ne pričam šta se desilo s pojavom
velikih trgovačkih lanaca, koji su zatvorili
brojne slične radnje mojoj. Neki govore
da je u ovom poslu najvažnija lokacija, ali,
ipak, mislim da je najvažniji kupac i način
na koji ga uslužite. U velike centre, kojih ima i oko nas, ljudi su počeli da odlaze
da se sretnu, druže i razgledaju. Postoji i
druga grupa ljudi koja nema vremena za
to i rado dolazi u male radnje, kao što je
naša. Mi sa njima popričamo i o vremenu
i o politici, donosimo im robu do automobila. Uz redovne akcije, pristupačne cene,
artikle koje imamo stalno na zalihama, i
kod nas možete dobiti maltene sve što i
kod velikih trgovaca.
Lokacija trgovine prilikom pokretanja
sopstvenog biznisa bila je zadovoljavajuća, ali dozvolom trgovačkim lancima
da se otvaraju u samom središtu grada, a
samim time i u našoj neposrednoj blizini,
javili su se problemi. Mi smo poslednji
mali dućan koji je opstao na našem području upravo zbog blizine i brojnosti
trgovačkih centara. U našoj neposrednoj
blizini su Plodine, Brodokomerc, Billa,
Konzum, Mercator, Lidl i Getro. S navedenom konkurencijom borba je teška,
a ponekad nam se čini i nemoguća i uzaludna. Na primer, često se događa da su
neke njihove akcijske cene ispod naših
nabavnih cena. Ipak, mislim da postoje i
prednosti malih trgovina u odnosu na velike lance. Ljubaznost, uslužnost, komunikacija s kupcima – to je nešto što nam
veliki trgovački centri ne mogu oduzeti.
Udruživanjem malih trgovina prepoznati
smo kod nekih dobavljača i proizvođača i
na taj način ostvarujemo povoljnije uslove pri nabavci robe, pa možemo da ponudimo artikle po pristupačnijim cenama. Zato se nadam da će prolaskom krize
sunce barem malo obasjati male trgovce,
pa ću svojim poštenim radom nastaviti da
privređujem za svoju porodicu.
2
2
U mom slučaju, ovo je porodični biznis
i čini mi se da u ovom formatu mogu
opstati i za deset godina. Možda samo
na taj način imamo budućnost, a svaka
veća investicija, u smislu širenja posla,
mogla bi da ugrozi trenutno stanje i
dovede radnju pred zatvaranje. Ja sam,
takođe, razmišljao o proširenju posla,
ali sve teža situacija na tržištu me jednostavno naterala da odustanem od nje
i ostanem u istom formatu kao i dosad.
Nama u poslovanju najveće problem
stvaraju mali rabati na određene artikle.
Prvenstveno mislim na hleb i cigarete.
To je veliki problem sa kojim se susreću
svi mali trgovci i osnovni uzrok zatvaranja malih radnji. Osim toga, tu je i teška
ekonomska situacija koja i te kako utiče
na posao. Ljudi sve manje kupuju, a i
kupuju samo ono što im je neophodno.
Prednost malih radnji ogleda se u tome
što ste stalno u komunikaciji s ljudima
i znate njihove potrebe, pa se možete tome adekvatno prilagoditi, jer poznajete potrebe kupca koji vam dolazi
svaki dan. Takođe, blizina male radnje
njihovim stanovima i kućama je velika
prednost. Naši kupci, za svega nekoliko
minuta, bez ikakvih čekanja završe nabavku.
64
jun 2012 www.instore.rs
noviteti za police
JELEN FRESH GREJPFRUT
BECK’S GREEN LEMON
Proizvođač: Apatinska pivara Apatin d.o.o.
Proizvođač: Apatinska pivara Apatin d.o.o.
YUPIK KINESKI MIX 450g
ŠTAPIĆI OD POVRĆA 360g
Proizvođač: za ITM Group –Ardo Belgija
Distributer: ITM Group
NOVI TAFT ZA VOLUMEN
Distributer: MD International d.o.o.
NIVEA VISAGE PILING
MARAMICE PURE EFFECT
3-U-1; NIVEA VISAGE
PURE&NATURAL MARAMICE
Proizvođač: Beiersdorf AG
Distributer: Beiersdorf d.o.o. Beograd
GUARANA FRESH LIME
Proizvođač: Knjaz Miloš a.d.
Proizvođač: za ITM Group –Ardo Austrija
Distributer: ITM Group
FA SPORT GELOVI
ZA TUŠIRANJE 250ML
Distributer: MD International d.o.o.
HELL ENERGY DRINK
Proizvođač: Hell Energy Magyarorszag Kft.
Distributer: MAX 024 d.o.o.
STAROPRAMEN SELECTION
Proizvođač: Apatinska pivara Apatin d.o.o.
KORE ZA LAZANJE
SA SPANAĆEM
Proizvođač: Mitsides Point A.D.
ORBIT JAGODA BANANA
Proizvođač: „Wrigley“ factory, Russia
Distributer SRB: Nelt Co d.o.o.
Distributer MNE: Neregelia d.o.o.
SMOKI KING SIZE
90g I 195g
Proizvođač: Soko Štark a.d
Distributer: Atlantic Brands, Beograd
KNJAZ MILOŠ,KNJAZ
MILOŠ BLAŽE GAZIRAN,
KNJAZ MILOŠ LIMUN
AQUA VIVA, NAGAZIRANA
PRIRODNA MINERALNA
VODA OD SADA U NOVOJ
AMBALAŽI
Proizvođač: Knjaz Miloš a.d.
Proizvođač: Knjaz Miloš a.d.
jun 2012 www.instore.rs
YO D`ORO PRELIVENE
NAPOLITANKE SA
PLAZMA FILOM 120g;
YO D`ORO PRELIVENE NAPOLITANKE SA KOKOSOM
120g
Proizvođač: Koncern „Bambi-Banat A.D“
JAMNICA SENSATION
LIMETA KIWANO 0,5L I 1,5L
Proizvođač: Jamnica d.d. Zagreb, Hrvatsk
Distributer: Jamnica d.o.o, Beograd
65
PROMOTIVNO PAKOVANJE:
Smoki smokić
– sada uz
poklončić 35g
Proizvođač: Soko Štark a.d
Distributer: Atlantic Brands,Beograd
ZA VIŠE DETALJA, POSETITE NAŠU WEB STRANICU www.instore.rs
• osvrt stručnjaka
• humanitarne akcije
• kolumne
• najave projekata
• zelene inicijative
• druženja sa novinarima
• sportska sponzorstva
• seminari
• poslovna literatura
• konferencije
• obuke
UKOLIKO ŽELITE DA SE I VAŠ PROIZVOD NAĐE
NA OVIM STRANAMA, POŠALJITE EMAIL NA
[email protected]
66
jun 2012 www.instore.rs
periskop
Srbija posle izbora, vol 2
Stari model
nove vlade
je finansiranje budžetskog deficita novim
zaduživanjem svojevrstan „perpetuum mobile“. Nije ih briga što cena zaduživanja
raste sa svakim novim evrom duga, što se
na devizne pozajmice već plaća kamata
iznad šest, a na dinare više od 15 odsto
godišnje!
Piše: Milan Ćulibrk, urednik u NIN-u
O
d dva zla, Srbija je izabrala –
oba. Ne samo da sve gora ekonomska situacija nije naterala
ključne političke igrače da se
posle izbora uozbilje i ubrzaju
pregovore o novoj vladi, nego je uz sve to
već sada prilično jasno da će novi stanari
Nemanjine 11 nastaviti – po starom. Od
njih se, dakle, može očekivati da urade
sve što ne bi smeli. I jedino neće učiniti
ono što se mora ako Srbija želi da izbegne recesiju, uz koju će na kraju umesto
užičkog kola morati da se zaigra – sirtaki.
Od kako je Fiskalni savet saopštio paket
nepopularnih mera, koji između ostalog
podrazumeva i povećanje opšte stope
PDV-a sa 18 na 22 odsto i zamrzavanje
plata u javnom sektoru i penzija u narednih 18 meseci, gotovo ni jedna parlamentarna stranka nije stala na stranu „čuvara
državne kase“. Naprotiv. Razlikuju se
samo po žestini napada. I ni jedna nije
predložila drugi način za uravnoteženje
javnih finansija, koje odavno nisu bile u
gorem stanju, jer je za samo četiri meseca
ove godine u budžetu napravljena „rupa“
od 82 milijarde dinara ili više od 700 miliona evra.
Odlazećoj vladi premijera Mirka Cvetkovića pošlo je za rukom da do kraja aprila
„spiska“ dve trećine planiranog budžetskog deficita za celu godinu. Da bi se manjak održao na projektovanom nivou, do
kraja godine prosečan deficit ne bi smeo
da bude veći od pet milijardi dinara mesečno. A u aprilu je bio šest puta veći! I da
apsurd bude veći, toliki minus napravljen
je u prvom mesecu primena novih mera
štednje, koje je vlada usvojila krajem
marta. Šta bi tek bilo da nisu štedeli? I šta
bi tek bilo da premijer nije istovremeno
bio i ministar finansija. Ovako je, ipak,
mogao sam sebe da brani od rasipništva
ostalih ministara. Ili je možda premijer
Pojedini ministri taman su
pomislili da je finansiranje
budžetskog deficita novim
zaduživanjem svojevrstan
„perpetuum mobile“.
Nezgodno je samo to što je
kamata na dinarske pozaj­
mice već iznad 15 odsto
Cvetković hteo da javna potrošnja bude
još veća, a ministar Cvetković to nije dozvolio. Ako je uspeo sam sebe da obuzda
– ministru svaka čast, a na mesto premijera uskoro će ionako najverovatnije doći
Boris Tadić.
Cinici kažu da je to sasvim adekvatna
kazna za gubitak predsedničkih izbora s
obzirom šta sve novog premijera očekuje. Jer, pre izbora trošilo se kao na palubi
Titanika, kada je svima postalo jasno da
brod tone, a čamaca za spasavanje više
nema. I ko u takvom ambijentu da razmišlja o predlozima Fiskalnog saveta. Pogotovo što su pojedini ministri pomislili da
U takvoj situaciji, samo za servisiranje deviznog dela javnog duga, koji je nešto veći
od 11 milijardi evra, godišnje je potrebno
oko 670 miliona evra, ili dva odsto BDPa. Zajedno sa dinarskim delom državnog
duga, na koji su kamate višestruko veće,
ceh se penje na više od milijardu evra godišnje! I to bez novog zaduživanja, koje
jednostavno neće moći da se izbegne. I
sve te kamate, do poslednjeg evra, platiće poreski obveznici. Isti oni zbog kojih
navodno većina stranačkih lidera odbijaju i pomisao na mogućnost podizanja
PDV-a. To bi, kažu, ugrozilo standard
građana i negativno uticalo na privrednu
aktivnost. Kao da neće i na standard i na
privrednu aktivnost negativno uticati to
što će svake godine poreski obveznici poveriocima, uglavnom stranim, morati da
plaćaju milijardu evra samo na ime kamata!? Pa, zar taj novac neće završiti van
granica Srbije? I zar to na dugi rok nije
gore od povećanja PDV-a, s obzirom na
to da bi deo tog novca iz budžeta mogao
da se usmeri i u neke javne investicije, a
ne samo u tekuću potrošnju.
Konačno, zbog nedostatka bilo kakvog
signala da će nova vlada voditi odgovornu ekonomsku politiku, pojedini strani
investitori odustali su od ulaganja u Srbiju. Političari su pokušali i od toga da
profitiraju. Optužuju političke protivnike
da su oni krivi i prećutkuju da pisma o
namerama, potpisana sa nekim stranim
kompanijama baš uoči izbora, nisu obavezujuća. Uz to, ne koštaju ni 20 evro
centi, koliko je potrebno za poštansku
marku, da bi se poslalo obično pismo.
Bez ikakvih namera prema bilo kome.
68
jun 2012 www.instore.rs
periskop iz regiona
Pogled iz Slovenije
Pogrešna
strategija
spašavanja EU
Piše: Prof. dr Bogomir Kovač
Z
adnji izveštaj GTA (Global Trade
Alert) je izražajan sam po sebi. Protekcionizam na globalnim tržištima
raste, naročito u državama koje je kriza povredila najviše. To su naročito područja EU
i SAD. Tako najveći zagovornici slobodne
trgovine (G-20) postaju središte novog
protekcionizma, što je obična hipokrizija
zapadnog sveta. Uz to, protekcionizam u
principu škodi izvozno usmerenoj trgovini
i slabi konkurentnost i privredni rast.
Izveštaj GTA dokazuje da se broj protekcionističkih zahvata unutar G-20 u razdoblju 2010-2011. digao za 36% u odnosu
na 2008 i 2009. godinu. Ako to prevedemo
u izgubljene tržišne prilike, nižu stopu rasta i veću nezposelnost, onda su problemi
G-20 u sadašnjoj finansijskoj krizi razumljiviji.
Razvijeni trgovački svet se zatvara. Na
jednoj strani deli savete i propoveda, a
možda čak i veruje u prednosti slobodne trgovine na globalnom nivou, a uz to
stalno iznova štiti naročito svoje interese.
Zato G-20 izlazak iz krize očigledno traži izvan pravila WTO-a, multilateralne
sporazume nadgrađuje sa bilateralnim, te
naginje zahvatima tihe (netransparetne)
trgovinske diskriminacije.
Još jedno važno saznanje. EU-27 je, znači, područje svetske trgovine sa najvećom
i naraznovrsnijom zaštitom, besprekorni
prvak različitih diskriminatornih zahvata.
Što se tiče opštih diskriminatornih rezova,
EU-27 se nalazi na prvom mestu, drugu
poziciju zauzima kod oštećenja ostalih tr-
Pogled iz Hrvatske
govinskih partnera, po broju zaštite pojedinačnih poslovnih područja je na trećem
mestu, dok se u zaštiti pojedinačnih kategorija proizvoda nalazi na petom. To znači da je EU-27 područje svetske trgovine
sa najvećom i najraznovrsnijom zaštitom,
nedodirljivi prvak različitih diskriminatornih zahvata.
Ako EU-27 u sadašnjoj krizi želi da se
spase, potreban je brži privredni napredak, koji se može obezbediti, pre svega, i
naročito sa što većom sposobnošću konkurencije i izvozom. Dosadašnja evropska strategija spašavanja bila je pogrešna.
Orijentisala se na štednju i fiskalnu konsolidaciju država, a faktički bi morala da
radi na potrošnji i međunarodnoj trgovini.
EU je štitila svoj unutrašnji trg, a u stvari
je gubila svoju globalnu konkurentnost.
Nemačka je danas u prednosti, jer je napredak temeljila i gradila izvozom na globalna tržišta.
Evro zajednička valuta onemogućava da
se različite produktivnosti i neefikasnosti sa troškovima izravnaju sa različitim
kursom valute. Zato je konkurentnost
siromašnijih i manje razvijenih članica
EU slabija, privredan rast niži, finansijska
opterećenost veća, jer te države obično
imaju negativan platežni bilans, a ta neuravnoteženost samo dodatno produbljuje
probleme sa fiskalnom, (ne)uravnotežom
i dužničkom krizom. Ako te razlike ne
Razvijeni trgovački svet se zatvara. Na jednoj strani deli savete i
propoveda, a možda čak i veruje u
prednosti slobodne trgovine na globalnom nivou, a uz to stalno iznova
štiti naročito svoje interese.
mogu da izravanaju kursne liste, to možemo učiniti sa “realnom devalvacijom”,
nižim cenama, platama i porezima. Ko
to nije u stanju da isprati ili ne može, u
evropskom klubu nema šta da traži i uvek
će iznova tražiti pomoć i solidarnost.
EU se sada nalazi pred balkanskim sindromom bivše Jugoslavije. Razlike između razvijenih i nerazvijenih delova su sve
veće, ekonomska solidarnost postaje neizdržljiva, nužno političko poverenje sve je
manje. Balkanizacija EU-a zbog toga je
samo jednosmeran put njenog unutrašnjeg raspada.
Pravi posao
izvan glavne
sezone
Piše: Prof. dr Mladen Vedriš
P
onekad izgleda kao da ova naša kugla zemaljska, postaje sve manja i
manja. Kako? Jer nas je na njoj nastanjeno više od 7 milijardi. Pre 50-tak
godina bilo nas je tek manje od polovine tog broja, na istom prostoru. Nešto
slično kao tome da se u istom stanu više
nego udvostruči broj stanara. No, čini
se da nas je još i više, nešto i zbog toga
jer se komunikacija i interakcije danas
događaju u realnom vremenu: telefonira se i čitaju se mail-ovi istovremeno,
često u isto vreme tokom vožnji automobilom ili na nekom sastanku...
Isto je tako shodno za primetiti da se
i putuje, sve više i češće. Ko poslovno,
ko turistički, neretko i poslovno-turistički. I sada, evo nas i u ovom trenutku
kod kuće. Zašto se putuje u Hrvatsku,
koliko često, i da li se dolazi iznova za
koju godinu? S obzirom na aktualno
godišnje doba i temperature, prva je
misao - zbog čistog mora, naše vodene
površine, koja je prava nautička destinacija, i sunca. Zatim, nedeljno brojimo
goste i noćenja, iskorišćenje auto-puta
u sezoni, koliko je automobila dovezlo
turiste kupače tokom letnjih sto dana...
I – koliko su turističkog provijanta oni
sa sobom, iz ovih ili onih cenovnih razloga, poneli. Toliko o tom redovnom,
u glavnoj turističkoj sezoni, turističkom
događanju.
Profitabilni turizam živi izvan te glavne
sezone. Dolazi od početka septembra i
može potrajati do iza Uskrsa. Ime mu
jun 2012 www.instore.rs
69
Pogled iz Bosne i Hercegovine
je kongresni turizam. Potrošnja je po
posetiocu i danu boravka dva ili tri puta
veća od letnjeg proseka. Često se plaća
karticom uz samo jedan uslov i kalkulaciju, a to je value for a money. Potrošnja
je vezana za doživljaj i kvalitet ukupne
ponude, ostvaruje se znatno veća premija od one standardne. Ali i zahtevi su
veći i druge vrste - savremene kongresne dvorane, aerodromi u blizini, zabava i sport, počev od noćnog života do
golf terena.
I šta je još turizam tog novog doba turizam doživljaja ili adrenalinski turizam? Usponi na Velebit ili Biokovo,
kajakom kroz kanjon Cetine, slapovi
Krke, konji i jahanje, snimci Sinjske
alke, škole jedrenja i ronjenja...
Otpočeli smo s činjenicom koliko nas je
više u istom prostoru. Toliko smo postali i zahtevniji: jači auto, bolji klima uređaji, zdravija hrana i iznad svega, privlačnost, atraktivnost u doživljaju izvan
standardnog okvira življenja - kongresi
i poslovno okupljanje, zdravstveni turizam, gastronomija visokih dosega, nautika čistog mora i opremljenih marina,
doživljaji na kopnu i moru...
Takav turizam znači kao da zemlja proizvodi (i) šećernu repu, ali pretežno
prodaje čokoladu. Stručnjaci tada kažu
da takva država snažno razvija konkurentske prednosti nacije, umesto da tek
koristi one komparativne koje je zatekla
kao datost u svojem okruženju. To je i
deo tajne zašto, Holandija ili Švedska
stvaraju BDP po glavi stanovnika koji je
znatno veći od onog koji imaju izuzetno bogate zemalje ovog ili onog kontinenta. Često i onih bogatih izuzetnim
prirodnim (turističkim) resursima.
Hrvatska tu priču može da prepozna
i u svojoj brodogradnji – da li graditi
brodove – jaružare i one za snabdevanje
naftnih i plinskih offshore platformi, ili
ostati na jednostavnim brodovima male
dodatne vrednosti, a velikih volumena.
Da li izvoziti voće, povrće i cveće iz staklenika, uz upotrebu sunčeve energije
u proizvodnji, ili snabdevati inostrane
turiste na našoj obali s istim tim proizvodima iz njihovih zemalja... nije samo
retoričko, nego itekako i platno-bilansno pitanje.
Ti uspešni
poroci
Piše: Kenan Uštović
T
ri izdanja pre ovoga pisao sam o
vodi. Pisao sam o uvozu vode, o
uticaju etikete na stepen privrženosti proizvodu... Ovaj put ću analizirati dve uspešne kompanije. One su
interesantne iz više razloga: svoje proizvode uvoze i distribuiraju u BiH, jako
su uspešne u tome šta rade i ono najbitnije, zadovoljavaju naše svakodnevne
poroke. Osnovna karakteristika ove dve
kompanije jeste ta da su uspele da se
izbore sa jakom domaćom konkurencijom i postanu lideri na tržištu.
Prva kompanija o kojoj ću pisati je Fabrika Duvana Rovinj, Sarajevo. Prema
podacima, ova kompanija je preuzela
lidersku poziciju na duvanskom tržištu
u BiH. Već duži niz godina ovu važnu
titulu nosila je Fabrika duvana Sarajevo, međutim, svojim strateškim usmerenjem i predanosti ovom tržištu TDR
danas zauzima 32,5 domaćeg tržišta, dok
FDS-u pripada 31,1%. Sigurno je da bi
trebalo da se uradi detaljna analiza ovog
tržišnog segmenta i vidi kako su domaće kompanije uspele da prepuste vodeću
ulogu uvoznicima. Domaći proizvođači
imaju kvalitetan proizvod, upoznati su
sa važnom ulogom marketinga, ali neki
problem postoji. Da li naši menadžeri
ne znaju da prepozanju dobru poslovnu
priliku, ili je možda problem u celokupnom strateškom vođstvu, teško je reći.
Činjenica je da menadžeri TDR-a znaju
šta treba da rade, i što je najvažnije, kada
je najbolje to uraditi. Najlakše je reći potrošači su ovakvi ili onakvi. Možda
to i jeste tako, možda su potrošači u
BiH zaista drugačiji od svih drugih, ali
to daje mogućnost menadžerima da se
dokažu. Lako je zadovoljavati poznate
potrebe, ali pravi se menadžeri prepoznaju tek onda kada uspeju da zadovolje
nestandardne potrebe svojih potrošača.
Sve u svemu, čestitamo menadžementu
TDR-a na uspešnom vođstvu u BiH, i
nadam se da će i u budućnosti uspeti da
zadovoljavaju potrebe svojih potrošača.
Druga kompanija koja se razvija u pozitivnom smeru u BiH je Stock BH. Uzimajući u obzir da je naša država poznata
po proizvodnji rakija, koje su odličnog
kvaliteta, uspeh kompanije Stock na domaćem tržištu time veći. Imaju prepoznatljive brendove, te celi niz proizvoda
gde svako može naći nešto za sebe. Ono
što izdvaja ovu kompaniju od konkurencije jeste kvalitetan, obrazovan i cilju usmeren tim ljudi koji zna kako se
treba ponašati prema potrošačima i koji
je najbolji način da se potrebe potrošača
zadovolje. Proizvodi ove kompanije su
vrhunskog kvaliteta, pa nije ni čudo što
iz godine u godinu dobijaju prestižne
svetske nagrade. I mnoge druge kompanije imaju prepoznatljive i kvalitetne
brendove, ali suština uspeha ove kompanije jeste kvalitetna komunikacija sa
potrošačima, što ih izdvaja od svih ostalih.
Svi vi koji već duže vreme čitate ovaj
magazin, znate da sam u početku pisao
isključivo o prodaji. Pisao sam o prodajnim veštinama, o uspešnim prodajnim
menadžerima i svrsishodnim strateškim usmerenjima. Najčešće sam pisao
o tome kako i na koji način se približiti krajnjem potošaču i kako na najbolji
način zadovoljiti njegove potrebe. Ove
dve kompanije primenjuju najsavremenije metode prodaje. Radeći na B2B tržištu, svesni su da moraju da razmišljaju
o zadovoljavanju potreba krajnjih potrošača. Njihove prodajne i marketing
strategije usmerene su cilju, izvršavanju
zadataka, te na jedinstven način pokušavaju da ostvare svoju misiju i viziju.
Zasigurno je da u BiH ima još uspešnih
kompanija, uspešnih menadžera i kvalitetnih radnih timova. U nekim od narednih brojeva sigurno će biti još mesta
da predstavimo uspešne poslovne ljude
i njihove kompanije.
70
jun 2012 www.instore.rs
region
Redovni ekonomski izveštaj Svetske banke za Jugoistočnu Evropu
Spori oporavak
Jedinica za smanjenje siromaštva i ekonomski menadžment regiona Evrope i Centralne Azije daje pregled
najnovijih ekonomskih kretanja, perspektiva i izazova u pogledu politika na tržištima Albanije, BiH,
Kosova, Makedonije, Crne Gore i Srbije
Oporavak investicija u zemljama JIE6
(indeks iz 2008. =100)
Priredila: Una Milićević
Izvor: Državni zavodi za statistiku, MMF za BiH i KOS u
2011. godini i proračuni osoblja SB
Oporavak potrošnje u zemljama JIE6
(indeks iz 2008. =100)
R
ast u zemljama JIE6 (Jugoistočna Evropa koju čine Albanija, BiH, Kosovo, Makedonija,
Crna Gora i Srbija) u 2011. godini bio je relativno spor i sve
zemlje još nisu dostigle nivoe privredne
aktivnosti od pre krize (slika 1). I recesija
i oporavak su se razlikovali od zemlje do
zemlje. One zemlje koje su uspele da izbegnu recesiju (Albanija i Kosovo) ili su
doživele skromno usporavanje rasta (Makedonija), već su u 2010. premašile realne
nivoe BDP-a iz 2008. Međutim, zemljama koje su doživele oštru recesiju (BiH,
Crna Gora i Srbija) teško je da se vrate na
isti nivo (slike 2–4). Štaviše, čak i u poređenju sa zemljama EU10 i EU15, koje su
bile ozbiljno pogođene svetskom krizom,
oporavak u JIE6 izgleda spor (slike 5 i 6).
porasla domaća tražnja, dajući doprinos
rastu od 3%poena, podeljena gotovo
jednako između investicija i potrošnje.
Spoljna tražnja je postala kočnica rasta
(-0,8%poena), jer se uvoz oporavio više
od izvoza, odražavajući oporavak potrošnje i, u manjoj meri, investicija. U stvari,
oporavak investicija je bio spor, izuzev na
Kosovu i, u najskorije vreme, u Makedoniji. Najverovatnije da rast delimično nije
bio snažan zbog slabe investicione aktivnosti koju koče kratkoročni faktori, uključujući tu kredite, likvidnost, kašnjenja
u plaćanju, kao i dugoročni faktori, među
kojima je i investiciona klima.
Oporavak neto izvoza u zemljama
JIE6 (indeks iz 2008. =100)
Oporavak realnog BDP-a u zemljama
JIE6 (indeks iz 2008. =100)
Struktura rasta promenjena u smeru
domaće tražnje
Rast u JIE6 bio je u proseku 2,2% u periodu od 2010. do 2011, u poređenju sa
4,9% u periodu od 2006. do 2008. Kao
i u drugim regionima, ovaj region je iz
recesije u 2010. izvukla spoljna tražnja
(neto izvoz). Međutim, od tada se struktura rasta promenila. U 2011. naglo je
Izvor: Državni zavodi za statistiku, MMF za BiH i KOS u
2011. godini i proračuni osoblja SB
Izvor: Državni zavodi za statistiku, MMF za BiH i KOS u
2011. godini i proračuni osoblja SB
Kretanje inflacije – ogledalo realne
privredne aktivnosti
Izvor: Državni zavodi za statistiku, MMF za BiH
i KOS u 2011. godini i proračuni osoblja SB
Inflacija je dostigla maksimum u prvoj
polovini 2011. posle rasta od kraja 2009.
jun 2012 www.instore.rs
i sada se postepeno smanjuje. Kolaps domaće tražnje u periodu od 2008. do 2009.
doveo je do pada inflacije. Međutim, počev od poslednjeg kvartala 2009. inflacija
se povećala na osnovu rastućih svetskih
cena hrane i energije. Inače, za zemlje
JIE6 je naročito karakteristično da na
veliki deo njihovog indeksa potrošačkih
cena (CPI) utiču cene hrane i energije.
Inflacija je dostigla maksimum u prvom
kvartalu 2011. kada su oslabili ti spoljni
cenovni pritisci. Posebno je Srbija imala
veliki rast inflacije, pri čemu je njen CPI
dostigao maksim u aprilu 2011. na nivou
od 14,7% na međugodišnjem nivou. Od
tada je pao na 2,7% u aprilu 2012.
Trgovinska i spoljna kretanja –
osnovne karakteristike:
•
Napredak integracija privreda JIE6
u EU znači da je trgovina EU ključan
faktor uspešnosti izvoza zemalja JIE6
i ukupnog ekonomskog rasta.
•
Posle snažnog oporavka u 2010. i u
prvoj polovini 2011. izvoz JIE6 se
usporio, odražavajući usporavanje
tražnje u evrozoni i faktore vezane
za vremenske prilike.
•
Dinamika uvoza JIE6 je slična
dinamici izvoza tokom perioda
2009–2011, odražavajući generalni
pomak ka domaćoj tražnji.
• Deficit bilansa tekućih transakcija i
trgovinski bilansi znatno su se
popravili od krize.
•
Doznake su tradicionalno služile
da amortizuju spoljne šokove u JIE6,
ali su donekle opale tokom poslednje
dve godine, odražavajući teške uslove
u zemljama evrozone.
•
Strane direktne investicije – važan
izvor finansiranja, investicija i rasta u
JIE6 – doživele su snažan rast od
20% tokom 2011.
•
Brzo smanjivanje zaduženosti
privatnog sektora dovelo je do pada
ukupnog spoljnog duga u JIE6, ali
je javni spoljni dug nastavio sa
rastom, mada sporijim tempom nego
pre 2011.
• Ukupni spoljni dug znatno se
razlikuje od zemlje do zemlje JIE6,
pri čemu najviše nivoe imaju Crna
Gora i Srbija, a najniži Kosovo.
Rast realnog BDP-a u zemljama JIE6
(%)
71
a likvidnost je adekvatna u većini zemalja.
Međutim, s obzirom na značajne rizike
u evrozoni povezane sa grčkom
krizom, treba posebno naglasiti
važnost toga da vlasti nastave da
preduzimaju proaktivne mere i da
traže od banaka da prave rezerve i
da jačaju otpornost sektora.
Loša vest je...
Izvor: Državni zavodi za statistiku, MMF za BiH i KOS
Rast realnog BDP-a u zemljama JIE6,
EU10 i EU15 (%)
Izvor: Državni zavodi za statistiku i Eurostat
Rezime
Posle rasta od 2,2% u 2011. godini, rane
indikacije ukazuju na to da ekonomije
šest zemalja Jugoistočne Evrope (JIE6:
Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo,
Makedonija, Crna Gora i Srbija) beleže
drastično usporavanje i mogu da očekuju
rast od samo 1,0% u 2012. godini. Slabi
ekonomsku uslovi u evrozoni usporili su
ekonomsku aktivnost i državne prihode
u zemljama JIE6. Sa visokim nivoima
javnog duga i pritiscima u pogledu finansiranja, većina zemalja mora da usvoji značajne programe fiskalne konsolidacije da bi se preokrenuo nepovoljan smer
kretanja duga i izbegli kasniji problemi
sa finansiranjem.
Dobra vest je ...
... da je, generalno, finansijski sektor u
JIE6 i dalje relativno dobro pozicioniran, mada su rizici povišeni i podležu
negativnim šokovima, naročito s obzirom na scenario širenja uticaja daljeg
intenziviranja grčke krize. U JIE6 se
nivoi problematičnih kredita (NPL)
stabilizuju (mada na povišenom nivou),
sopstveni kapital koji služi kao zaštita i
izdvojena rezervisanja izgledaju solidno,
... socijalna situacija i s njom povezani trendovi: zemlje JIE6 beleže najveće stope nezaposlenosti
i siromaštva u Evropi. Štaviše, rast
je bio relativno slab i uglavnom nije bio
praćen otvaranjem novih radnih mesta
tokom početnog oporavka u periodu od 2010. do 2011. Prosečna
stopa nezaposlenosti u JIE6 od
oko 23% više je nego duplo veća
od proseka u Zapadnoj Evropi,
a njen veliki deo je koncentrisan
među omladinom i dugoročno
nezaposlenima, što ima razoran
uticaj na ljudski kapital. Napredak u smanjenju siromaštva iz
perioda pre krize se poništava, a
srednja klasa je postala ranjivija u
svetlu velikih šokova, istanjenih finansijskih rezervi i štednje u domaćinstvima. U
svetlu mnogo umerenijih izgleda za rast
nego pre krize, i velikih socijalnih pritisaka, vlade zemalja JIE6 treba da usvoje
ambiciozniji i urgentniji program strukturnih reformi usmeren ka rastu i novim
radnim mestima.
Istorijska prilika
Bez obzira na tešku kratkoročnu situaciju, zemlje JIE6 se nalaze pred istorijskom
prilikom da iskoriste evropski „voz konvergencije“ – smanjenje dugoročnog jaza
u pogledu dohotka po glavi stanovnika u
odnosu na razvijene, „centralne“ zemlje
Evropske unije. Sve zemlje koje su ranije
ušle u EU doživele su ovaj snažan proces „pristizanja“. U principu, isti taj „voz
konvergencije“ očekuje zemlje kandidate
za članstvo u EU među zemljama JIE6.
Međutim, taj napredak se ne dešava automatski; on će se ostvariti samo uz odgovarajuće politike i reforme. Program
dugoročne strukturne reforme u JIE6
mora da bude fokusiran na intenziviranje
trgovinskih i finansijskih tokova i reformisanje tržišta rada i javnog sektora.
72
jun 2012 www.instore.rs
poslovanje
Koncern Farmakom MB pokrenuo maloprodajnu mrežu
Logičan korak
Cilj je da se potrošačima u blizini njihovog doma ponudi adekvatan izbor
proizvoda koji će zadovoljiti njihove svakodnevne potrebe… Asortiman je
prilagođen mikrolokaciji objekta i afinitetima kupaca
puno rade na akcijskoj prodaji
i promotivnim aktivnostima u
cilju što boljeg prezentovanja
njihovih proizvoda beogradskim potrošačima.
Razgovarala: Una Milićević
K
oncern Farmakom
MB osnovao je
2010. firmu Retail
Group sa ciljem da
direktno
ponudi
potrošačima svoje proizvode,
kao i proizvode drugih proizvođača koji od njih nabavljaju sirovine. Još jedan od
razloga zbog kojeg su pokrenuli maloprodajnu mrežu je i
taj što su u okviru Koncerna
već postojale poljoprivredne
apoteke i manje prodavnice,
koje u Šapcu popularno zovu
„Mlekarci“, pa se, kako za InStore objašnjava Milan Veljović, generalni direktor Retail
Group-a ukazala potreba da se
sve te maloprodaje objedine i
konsoliduju.
Prema rečim našeg sagovornika, Koncern Farmakom
MB je od svog osnivanja sve
svoje resurse skoncentrisao
na razvoj proizvodnje i sirovinsku nezavisnost. Danas se
poslovanje Koncerna obavlja
kroz oblasti rudarstva, metalne industrije i poljoprivrede.
Mlekara Šabac i Poljoprivredno industrijski kombinat „7.
juli“ u Debrcu predstavljaju
okosnicu poslovanja Koncerna u oblasti poljoprivrede.
Nakon privatizacije ova dva
preduzeća, izvršene su velike
investicije u povećanje kapaciteta i unapređenje tehnoloških procesa, sa ciljem da se
dobiju visokokvalitetni gotovi
proizvodi. Danas se naši proizvodi prodaju u svim trgovinskim lancima u Srbiji, ali želja
nam je bila da direktno dođemo
Cilj je da se potrošačima u blizini
njihovog doma ponudi adekvatan izbor proizvoda koji će zadovoljiti njihove svakodnevne potrebe. Izuzev svežeg asortimana,
u ponudi su i proizvodi iz kategorije upakovane hrane, hemije i
neprehrane, ali je navedeni asortiman prilagođen mikrolokaciji
objekta i afinitetima potrošača.
Da bi ponuda bila što raznovrsnija i cenovno konkurentna, izvršen je i direktan uvoz robe iz
kategorija „domaćinstvo“, kao i
„sve za leto i baštu“, ističe Veljović.
Milan Veljović, generalni direktor Retail Group-a
do što većeg broja potrošača, te je
otvaranje sopstvene maloprodaje
bio logičan korak.
Kao što smo već rekli, Koncern je i do 2010. u svom
sastavu imao maloprodajne
objekte, poljoprivredne apoteke „Prinos plus“ i trgovine
pod nazivom „Mlekarci“, ali
su one bile samo na teritoriji
Šapca. Međutim, želeli su da
isprobaju svoju novu poslovnu strategiju kada su u pitanju
objekti robe široke potrošnje
na izazovnijem tržištu. Tako
je odlučeno da prve radnje u
okviru novog koncepta budu
otvorene u prestonici. Beograd
je svakako veliki izazov za svakoga ko hoće da uđe u neki novi
vid poslovanja i najbolji način da
proverite da li ste svoju poslovnu
strategiju ispravno postavili. Iz
tog razloga su prve Dobar dan
prodavnice otvorene u Beogradu,
u skladu sa novim konceptom,
dodaje Veljović.
Dobar dan prodavnice su tipa
mini marketa, sa prosečnom
prodajnom površinom od oko
120 m2, sa oko 2.000 artikala,
i po dve kase. Akcenat je na
prehrambenim proizvodima.
U asortimanu dominiraju
kategorije svežih proizvoda
(mleko i mlečni proizvodi,
meso i mesne prerađevine,
voće i povrće, hleb i peciva).
Iako na vitrinama za mleko i
mlečne proizvode dominira
asortiman Mlekare Šabac, ima
dovoljno mesta i za druge dobavljače. Proizvodi koji stižu
iz šabačke mlekare uglavnom
su jeftiniji, jer, kako kaže Veljović, sa Mlekarom Šabac
Kako što je već naš sagovornk
spomenuo, u asortimanu ima,
naravno, i robe iz uvoza, ali ona
ipak nije dominantna. Odnos
domaće i strane robe je 70:30
u korist domaćih proizvoda,
jer se Farmakom MB zalaže za promovisanje domaćih
proizvoda, kako svojih, tako i
proizvoda drugih proizvođača
u zemlji i inostranstvu, posebno na tržištu Rusije. Nažalost,
nije moguće zadovoljiti potrebe
potrošača isključivo domaćom
robom, ali naša orijentacija je
da u svakoj kategoriji ponudimo
najkvalitetniji izbor domaćih
proizvoda, ističe Veljović i dodaje da Koncern sarađuje, na
razne načine, sa skoro svim
značajnijim domaćim proizvođačima i da će oni u njihovim prodavnicama uvek biti
favorizovani. Izuzev direktne
sinergije sa Mlekarom Šabac,
kao članicom Koncerna, sa
jun 2012 www.instore.rs
ostalim dobavljačima svežeg
asortimana sarađuju na partnerskim osnovama, pružajući
im podršku kroz jaku sirovinsku bazu koju Koncern poseduje.
Svaki početak je težak, a ono
što je zadavalo najviše problema Retail Group-u u dosadašnjem poslovanju je pronalaženje dobrih lokacija. Iz
tog razloga su i odlučili da
biraju pažljivo i da procenjuju svaku lokaciju To znači da
će širenje mreže objekata biti
postepeno. Međutim, stvari su
krenule nabolje čim su radnje
zaživele. Još je rano govoriti
o postignutim rezultatima, ali
ono što je uočljivo jeste zadovoljstvo kupaca, jer kako kaže
naš sagovornik – mnogo je
važnije da su radnje opravdale očekivanja potrošača, a ne
očekivanja Koncerna i dodaje:
Teško je realno oceniti dosadašnje
rezultate jer prodavnice u Beogradu rade tek tri meseca. Reakcije potrošača su odlične i njihov
broj se iz dana u dan povećava,
što nam je u neku ruku potvrda
da smo posao postavili na pravi
način.
Iako je vreme krizno i iako je
cena glavno merilo za odluku
potrošača gde će kupovati, ne
može im se prići samo velikim
akcijskim sniženjima. Promena u kupovnim navikama potrošača, usled ekonomske krize, zabeležena je svuda i naš
sagovrnik veruje da će se to
menjati u skladu sa ekonomskim oporavkom. Ali, isto tako
je siguran da će se profil prosečnog potrošača promeniti i
da će on biti informisaniji i o
proizvodima i o samom prodajnom mestu i daleko mudriji prilikom kupovine. U Retail
Group-i su to prepoznali. Znaju da je cena važan faktor, ali
dodaju da nije i presudan. Jer,
u tom slučaju ni njihove prodavnice ne bi tako brzo stekle
naklonost potrošača. Vrlo su
zadovoljni izgledom i organizacijom objekata, ponuđenim
asortimanom, ali pre svega ističu
našu uslugu i dobro obučeno osoblje, kaže Veljović i dodaje da
su glavne prednosti njihovih
radnji u poređenju sa konkurencijom uslužno, obučeno i
nasmejano osoblje, kao i pažljivo odabran asortiman, što
su i potrošači prepoznali kao
njihov ključni kvalitet.
Veliku pažnju u radnjama Dobar dan poklanjaju potrošačima i njihovim potrebama, a
oni to svakako znaju da cene
i nagrade. Na primer, samo
u jednoj prodavnici u ponudi imaju sveže meso, jer su
procenili da na toj lokaciji ne
postoji dobra ponuda te kategorije. Fleksibilnost asortimana
i njegovo stalno usklađivanje sa
željama i potrebama potrošača je
jedna od osnova našeg koncepta,
73
a planiramo i proširenje usluga
koje ćemo nuditi kroz naše objekte, najavljuje Veljović.
Kada je reč o planovima,
može se reći da su, s jedne
strane, umereni, a sa druge
prilično ambiciozni. Umereni
su u smislu što će se fokusirati na razvijanje i unapređenje
sopstvenih proizvoda, i neće
se upuštati u proizvodnju privatnih robnih marki. Ali, kada
govorimo o planovima za širenje mreže, tu se situacija
menja. Trenutno razmatraju
nekoliko novih lokacija u Beogradu, tako da nemaju preciznijih informacija o tome koliko će objekata biti otvoreno
i u kom vremenskom periodu.
Trebalo bi da u septembru ili
oktobru budu otvorena bar
još tri do četiri objekta. Za
sada im je Beograd još uvek
najvažniji, ali u dugoročnim
planovima na njihovoj mapi
naći će se i ostali gradovi u
Srbiji. Beograd nam je prioritet.
U Šapcu i okolini smo već prisutni. Ulazak u druge gradove
ćemo pažljivo planirati tako da
to komercijalno i logistički bude
isplativo, kaže Veljović i dodaje
da maloprodajnu mrežu neće
širiti novim formatima.
Za kraj nam otkriva da dugoročno razmatraju mogućnost
širenja mreže kroz akvizicije, a plan je da za pet godina
imaju oko 250 objekata na
teritoriji Srbije i oko 2.500
zaposlenih.

74
jun 2012 www.instore.rs
moja karijera
Saša Nenadić, Marketing Direktor Sarantis Rumunija govori o svom POSLOVNOM PUTU
Dobra procena
i timski rad
Rezultati koje je postigao na prethodnim
pozicijama u kompaniji Sarantis presudno su uticali na to da dobije ponude za
odlazak u inostranstvo. Prvo u Tursku, a
zatim i u Rumuniju.
Razgovarala: Una Milićević
Datum i mesto rođenja: 15.02.1974,
Beograd
Kada je nakon skoro dve godine provedene u Turskoj dobio ponudu za Rumuniju, o njoj nije ni razmišljao. Odmah ju
je prihvatio, spreman za promene. Ono
što je presudno uticalo na takvu njegovu
odluku jeste veličina firme i tržišta. Iako
je Turska bila daleko veće tržište u odnosu na
Rumuniju, Sarantis je u Rumuniji za mene
lično predstavljao mnogo veći izazov sa stanovišta tržišta i brendova sa kojima radimo,
pojašnjava Saša. Iskustvo koje je stekao
poslovanjem na turskom tržištu bilo mu
je dragoceno i veoma mu je koristilo prilikom promene lokacije. Ni u kom slučaju
ne bih mogao da kažem da sam bio razočaran
odlaskom, ali Bukurešt i Rumunija su došli u
momentu kada je promena trebalo da se desi,
dodaje naš sagovornik.
Bračno (porodično) stanje: Oženjen,
jedno dete, koje početkom avgusta
puni četiri godine
Obrazovanje: Druga ekonomska škola
u Beogradu, Ekonomski fakultet u
Beogradu, magistarske studije na
ekonomskom fakultetu, odsek –
Marketing
Karijera: U kompaniji Si&Si radio je od
oktobra 1999. do avgusta 2002. kao
Assistant Marketing Manager. Nakon
toga, septembra 2002, zaposlenje
nalazi u kompaniji Sarantis u kojoj,
na različitim pozicijama, ostaje sve
do danas. Do aprila 2006, radio je
kao Marketing Manager, a u maju iste
godine odlazi za Tursku gde je bio
General Manager do decembra 2007.
godine. U januaru 2008. preuzima
funkciju Marketing Director u
Sarantisu Rumunija, na kojoj je i sada.
Hobi: Ima malo slobodnog vremena,
ali kada ne radi, uglavnom je sa
svojom porodicom. Bavi se sportom.
Pasionirani je skijaš. Kada mu se ukaže
prilika da ima malo više slobodnog
vremena, voli da otputuje negde sa
suprugom i detetom.
Č
ovek sanja i želi, i radi u pravcu
stalnog usavršavanja i napredovanja na poslovnom planu. Ali, ne treba zanemariti ni sreću kao važan
faktor u karijeri jednog uspešnog
poslovnog čoveka. Biti na pravom mestu u
pravom trenutku dovodi do ostvarenja onoga što je postojalo samo kao opcija, započinje priču o svom poslovnom putu Saša
Nenadić, marketing direktor kompanije
Sarantis u Rumuniji. Iako govori o sreći
kao važnom faktoru za uspešnu poslovnu
karijeru, na sadašnju poziciju u januaru
2008, nije došao samo zahvaljući fortuni,
već prvenstveno svom znanju i umeću.
Česte promene nisu baš jednostvane, naročito kada su tu žena i dete, ali Saša ima
punu podršku svoje supruge, što značajno olakšava stvar. Iako kaže da je svaka
promena stresna, pa čak i ona dobra,
srećan je jer pored sebe ima osobu koja
je slična njemu i koja, kao i on, prihvata
nove životne i poslovne izazove. Mislimo
da su češće promene lokacija moguće i bezbolnije dok je dete manje. Kada dođe vreme
za polazak u školu, voleli bismo da se duže
zadržimo na jednoj lokaciji, otvoreno govori Saša.
Prvo profesionalno iskušenje, nakon završenih studija, bila mu je Si&Si Company. Tu je proveo tri godine pre nego
što je karijeru nastavio u Sarantisu. Kako
sam kaže, Si&Si Company je tada bila,
kao jedna od kompanija koja je dosta ulagala u marketing, veliki poslovni izazov
za njega. Nakon toga, prelazi u Sarantis.
Njegova prva pozicija u ovoj kompaniji
bila je brend menadžer, nakon čega je
usledila pozicija marketing menadžera.
jun 2012 www.instore.rs
Turska je došla nekako neočekivano, posle četiri godine rada u Sarantisu u Srbiji,
u trenutku kada je matična kuća odlučila
da otvori kancelariju u Istanbulu. Posao
i boravak tamo bili su mu veliki izazov.
Turska je jedan veliki kaleidoskop u kome se
sudaraju različiti uticaji, kako u poslovnom,
tako i u privatnom životu. Sudar različitih
poslovnih kultura koje čine dnevni život vrlo
zanimljivim, rado se seća vremena provedenog u Istanbulu, iako je to tržište,
prema njegovim rečima, vrlo zahtevno.
Preplitanje poslovne kulture, religije i
specifičnosti čine prilagođavanje težim,
ali samim tim mu je i zadovoljstvo bilo
veće pri svakom savladavanju neke od tih
prepreka.
Nakon dve godine provedene u Saratnisu
u Turskoj, početkom 2008. odlazi u Sarantis u Rumuniji. Trenutno je zadužen
za marketing department, komercijalna
zaduženja ima za Selective Business Unit i
tržište Moldavije. Nije mnogo razmišljao
kada mu je ponuđeno novo radno mesto.
Volim da energija i emocije budu sastavni deo
posla, tako da se nisam mnogo dvoumio, nego
sam u tome našao novi izazov i samo se tome
prepustio, priseća se Saša trenutka kada je
dobio ponudu i prvih izazova na novoj
poziciji u Bukureštu. Najveći od njih bio
je da pronađe adekvatan tim ljudi koji je
spreman i koji će biti u stanju da ga prati
na poslovnom planu.
Da bi se osoba na liderskoj poziciji uspešno borila sa izazovima koje mu posao
nameće, kako smatra Saša, potrebno je
da poseduje veliku energiju, bistar um,
istrajnost, odlučnost u donošenju ključnih odluka, mogućnost saradnje i komu-
Slušaonica „pobedila“ bazen
Da želja za učenjem i usavršavanjem
na ovom polju nije prevagnula, o
uspesima Saše Nenadića verovatno
biste čitali u nekom sportskom žurnalu. U detinjstvu, nije imao želje
za nekim posebnim zanimanjem,
ali se bavio vaterpolom, i to vrlo
uspešno. Stigao je i do prvog tima,
ali glad za sticanjem novih znanja
odredila je njegov dalji put. Upisao
je Ekonomski fakultet i prepustio
se čarima marketinga. Tako i priča
o njegovom uspehu nije završila na
stranama lifestyle, već poslovnog
magazina.
nikacije sa ljudima različitih profila. Takođe, za uspešno obavljanje rukovodeće
pozicije neophodno je i umeće prepoznavanja i isticanja dobrog kadra. On sam
neprestano radi na svom usavršavanju u
tom pogledu. Ne stidi se da prihvata savete, i rado to čini, ali ne od bilo koga
i samo ako su dobronamerni. Smatra da
su hrabrost i tvrdoglavost dobra odlika
čoveka, ali ne u svakoj situaciji. Obaveze koje ima u Rumuniji, a samim tim i
odgovornost koja je na njemu, veći su od
onih koje je imao u Srbiji, što je pre svega
uslovljeno veličinom tržišta. Rumunija je
mnogo veće tržište u poređenju sa Srbijom,
stoga je i odgovornost mnogo veća, a veći je
i doprinos firme u okviru čitave grupacije,
dodaje Saša.
Očekivanja od odlaska u inostranstvo su
mu ispunjena. Ovi poslovi su mu omogućili da ispita i da pomera sopstvene granice. Takođe, omogućili su mu da upoznaje
ljude najrazličitijih profila i, ono što je
možda najvažnije, boravak u inostranstvu
stvorio mu je osećaj slobode u svakom
smislu. Da, moja očekivanja su ispunjena,
kaže Saša, ali ne može da se otrgne utisku
da je imao i teških momenata, i to naročito u početku. Kao i svi poslovni ljudi
koji menjaju sredinu života i rada i on je
prošao kroz proces prilagođavanja novom tržištu, novim saradnicima, novom
okruženju. Kako sam kaže, neko to prođe lakše, a neko teže, nekome treba više,
a nekome manje vremena. Meni je bilo
lakše, jer sam imao nesebičnu podršku supruge, ističe Saša. Pre odlaska u Istanbul
pohađao je časove turskog jezika, što mu
je dosta pomoglo, jer nije u velikoj meri
osetio jezičku barijeru. Ali, nije to bilo,
kako skromno dodaje, zbog toga što je on
perfektno pričao turski jezik, već zato što
se znanje engleskog jezika podrazumeva i
očekuje. Iskren da budem, nisam imao mnogo vremena za nostalgiju. Rekao bih da ju
je moja supruga više osećala nego ja, otkriva
nam Saša.
Za njegov ostanak u Rumuniji ne postoje
vremenska ograničenja, jer to ugovorom
nije predviđeno. Kako kaže, u Bukureštu
će ostati dokle god postoji potreba za
njegovim angažovanjem. A šta će posle
toga, nije još odlučio. Njegovi planovi
o povratku u Srbiju nisu još definisani.
Trenutno je skoncentrisan na sticanje
novih znanja i, iako mu je iskustvo koje
je već stekao neprocenjivo, smatra da još
uvek postoji dosta toga što bi trebalo da
nauči. Poslovanje na različitim tržištima i
pozicijama omogućilo mi je da dobijem određenu širinu u pristupu rešavanja različitih
poslovnih situacija i problema. Rekao bih da
75
Najveći uspeh u karijeri…
Sposobnost da prepoznam dobrog
i kvalitetnog čoveka sa kojim
mogu da radim. Kada sam obavljao razne intervjue i birao kadrove sa kojima ću da radim, iskustvo
potenecijalnih kandidata nije bilo
zanemarljivo, ali sam se rukovodio ljudskim osobinama. Jer, kada
neko nema iskustva u poslovanju,
lako može da ga stekne. Pravi izazov je naći čoveka sa kojim možete da sarađujete i zajednički
doprinosite dobrom poslovanju
firme, odnosno napraviti takvu
atmosferu u kojoj će vaši zaposleni biti motivisani.
Da može, promenio bi…
Do sada se nisam pokajao ni zbog
jedne poslovne odluke koju sam
doneo.
Ključ njegovog uspeha…
Koliki će vaš uspeh biti zavisi
kako od vas samih, tako i od ljudi
sa kojima radite i sarađujete. Dobra procena i timski rad mogu biti
ključ svakog uspeha, pa i mog.
je moja prednost brzo sagledavanje specifičnosti jednog tržišta i prilagođavanje njemu,
ocenjuje Saša.
Sumirajući poslovne i životne rezultate
koje je postigao do sada, zaključuje da
se ne kaje ni zbog jedne odluke koju je
doneo, jer, kako kaže, da je smatrao da je
neka od njih pogrešna, ne bi je ni donosio. Istanbul mu je predstavljao prekretnicu u svakom smislu, kako poslovnom,
tako i privatnom. Počeo sam život kao ex
patriot u višemilionskom gradu koji živi i
danju i noću, naučio i iskusio šta znači imati
najbolji servis na svetu, uživao u čarima Bosfora i osetio atmosferu Bajramske sofre. I supruga i ja se ovom gradu uvek rado vraćamo.
Bukurešt je došao u pravom trenutku, kada
sam zasnovao porodicu, rado se priseća Saša
svih ovih trenutaka.
Za kraj, citira Heraklita: U proticanju vremena, izgubljena prilika izgubljena je zauvek i poručuje kolegama kojima se ukaže
slična šansa kao njemu da svakako treba
da je iskoriste.
76
jun 2012 www.instore.rs
inStore u razgovoru sa…
PR menadžerima
One predstavljaju svoje organizacije, održavaju dobre odnose s javnošću, gotovo da ne prestaju
da se osmehuju, rade na podizanju ukupnih poslovnih efekata i imidža kompanije. One su Martina, Jelena i Olivera i otkrivaju nam svoje male tajne uspešne komunikacije
Priredila: Milica Petrović, [email protected]
Martina Petrović, Delhaize Srbija
Jelena Popović, Metro
Olivera Ćirković, Univerexport
Na mestu asistenta za odnose sa javnošću
Delhaize Europe za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru Martina radi od
aprila 2011. Tokom studiranja novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu sticala je iskustvo u svim vrstama
medija. Pre zaposlenja u Delhaizeu, bila je
PR menadžerka u nevladinoj organizaciji
„Moja Srbija“ za kampanju „Birajmo domaće“. Rad na kampanji „Pale cene“ iz oktobra 2011. bio je veoma izazovan, jer je ona
donela prvi talas trajnih sniženja u Maxiju,
što je bio i prvi direktan odgovor Delhaizea na
potrebe potrošača. Bilo je zanimljivo pripremati novog generalnog direktora za obraćanje
novinarima na konferenciji. Iako smo želeli
da ga novinari upoznaju i sa njim slobodno
razgovaraju, cilj nam je bio da pošaljemo jasnu poruku o opredeljenju Delhaizea da nudi
pristupačne cene. Spontani aplauz novinara
usred obraćanja direktora, izveštaji koji su
usledili i reakcije potrošača, bili su najveća nagrada za trud i potvrda da smo uspeli u tom
cilju, priča Martina. Prema njenim rečima,
zbog velikog broja aktivnosti mnogo pažnje poklanjaju planiranju komunikacije i
trude se da izbalansiraju prisustvo u medijima. Biti PR ovako velike kompanije je
izazovan i zahtevan zadatak, i u tom smislu
posao me u potpunosti ispunjava. Uživam u
radu sa ljudima i verujem da bih se snašla u
poslovima koji su u vezi sa komunikacijom i
medijima, zaključuje ona.
Prve profesionalne korake Jelena je napravila u Metrou, a, kako kaže, zahvaljujući podršci i edukaciji imala je priliku da se
profesionalno razvija na nekoliko pozicija:
asistenta predsednika Upravnog odbora
jugoistočne Evrope, zatim asistenta direktora za korporativne komunikacije jugoistočne Evrope kao i portparola. Na mestu
rukovodioca korporativnih komunikacija
je od 2011. godine. Najveći izazovi su uvek
oni vezani za prepoznavanje potreba različitih ciljnih grupa. Dinamika kojom se informacije razmenjuju, kao i količina informacija
koje svakodnevno dobijamo, stalno se povećava.
Komunikacija se dešava svaki dan, a uspešna
komunikacija samo kada na njoj radimo, kaže
ona. Trenutna preokupacija su joj interne
komunikacije i razvoj programa za društveno odgovorno poslovanje. Radimo na
više projekata istovremeno, i oni se baziraju
na izgradnji volonterskog duha i povezivanju
timova u svim distributivnim centrima. U
kontinuitetu radimo i na upoznavanju eksterne i interne javnosti sa najvažnijim projektima, kao i na promociji kompanije kroz sajamske nastupe, edukativna predavanja i medijske
događaje, kaže Jelena. Ona sebe vidi uvek u
oblasti komunikacija i nada se da će to biti
njena preokupacija i u nastavku karijere.
Kao neko ko je imao prilike da svakodnevno uči od starijih u poslu, volela bi da ima
priliku da u budućnosti stečeno znanje i
iskustva podeli sa mlađim kolegama.
Nestabilna poslovna klima upućuje na to da
je potrebno promeniti nekoliko radnih mesta
kako bi se našlo ono na kome najbolje možeš
da realizuješ svoje ideje, sposobnosti i veštine.
Na moju sreću, završetak studija poklopio se
sa početkom rada u Univerexportu, kompaniji koja je paralelno sa ekspanzijom negovala podsticajni model u okviru koga ste mogli
da se razvijate. Danas sa ponosom mogu da
kažem da sam u istoj ovoj kompaniji nekad
bila početnik sa mnogo pitanja, priča Olivera, PR menadžer ovog trgovačkog lanca.
Ona smatra da je svaki radni dan u kompaniji koja je u ekspanziji, na ovakvom tržištu i pri ovakvim uslovima poslovanja,
prepun izazova. Dinamika smenjivanja
rada na projektima faktički ne postoji, jer ste
u isto vreme u zavšnoj fazi jednog projekta i
na početku drugog. Poseban izazov je predstavljao dolazak Uiverexporta na beogradsko
tržište, za čije potrošače smo bili nepoznanica,
kaže Olivera. Sada je preokupirana time
da projekat online servisa za naručivanje i dostavu robe, koji je zaživeo pre 2
meseca pod nazivom eLAKOLIJE, postane potrošačka navika bez koje se ne
može. Smatra da je posao kojim se bavi
na svakodnevnom ispitu opasnog odnosa
rutine i inspiracije. Sa jedne strane profesionalizam podrazumeva poznavanje pravila i
preciznost delovanja, a sa druge strane, neophodni su i kreativnost i inspiracija kako bi
uspeh bio postignut, kaže ona.
Ускоро слободна регистрација назива .СРБ домена за све
Регистар националног интернет домена Србије најављује да од 1. августа 2012. креће слободна регистрација.СРБ
домена. Право регистрације ће имати сви, без обзира на то да ли већ имају регистрован.RS домен или не. Слободна
регистрација се одвија по праву првенства (first-come, first-served принцип), што значи да ако пристигну два или
више захтева за регистрацију истог назива .СРБ домена, биће прихваћен само први пристигли захтев.
Са почетком периода слободне регистрацијебиће обрисане све неискоришћене резервације назива .СРБ домена
(осим оних за потребе државе), тако да и они постају слободни за регистрацију. Цена годишње регистрације.СРБ домена износиће 500 динара, док ће цена назива у оквиру поддомена (.ПР.СРБ, .ОРГ.СРБ, .ОБР.СРБ и .ОД.СРБ) бити 250
динара. Ово нису цене за крајње кориснике.СРБ домена, већ цене које РНИДС наплаћује овлашћеним регистрима.
Без обзира на то да ли су правна и физичка лица домаћа или страна, регистрација назива .СРБ домена биће могућа
у оквиру следећих адресних простора:
• .СРБ – за све заинтересоване кориснике
• .ПР.СРБ – за пословне кориснике
• .ОРГ.СРБ – за непрофитне организације
• .ОБР.СРБ – за образовне установе
• .ОД.СРБ – за грађане
Детаљне информације на сајту њњњ.срб
78
jun 2012 www.instore.rs
trendovi
U EU u proseku 16% cene proizvoda odlazi na ambalažu, koja gotovo
uvek po otvaranju proizvoda završava u kanti za đubre
(Greentech)
UPRAVLJANJE AMBALAžNIM OTPADOM
Ekološki glas srpske
industrije
U Srbiji se danas godišnje generiše oko 50.000 t otpadne PET ambalaže, ali 80% ambalaže ostaje na
deponijama nereciklirano, zbog nerazvijene sakupljačke mreže
Priredila: Vojislava Popović, [email protected]
O
blast upravljanja otpadom u skladu sa EU propisima u
Srbiji je pravno regulisana tek 2009, a lokalne samouprave odnedavno imaju zakonsku obavezu da omoguće i organizuju primarnu selekciju otpada u domaćinstvima, kako bi
umesto na deponijama završio u fabrikama za reciklažu.
Na osnovu zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu koji propisuje Ministarstvo životne sredine, svaka industrija koja na tržiste Srbije plasira proizvode upakovane u ambalažu ima obavezu
da ambalažu ponovo iskoristi u procentu određenom uredbom
o utvrđivanju plana smanjenja ambalažnog otpada za period od
2010. do 2014. godine. Obveznici su, kroz operatere, u prethodonoj godini morali da sakupe 10%, a ove godine 16% plasirane ambalaže.
Prema podacima Ministarstva životne sredine, oko 40.000 t
ambalažnog otpada prikupljeno je kroz sistem upravljanja ovim
otpadom, i to su količine za koje su sakupljači dobili podsticajna sredstva. Srbija je tržišno orijentisana i prerađeni materijal
recikleri prodaju tamo gde dobijaju višu cenu i bolje uslove plaćanja.
Sekopak je od 2009. aktivan u evropskoj organizaciji Pro Europe, koja okuplja sisteme za ponovno iskorišćenje i reciklažu.
Članstvom u ovoj organizaciji dajemo garant domaćem tržištu da
se sistem koji gradimo optimizuje i usklađuje sa pravilima igre koja
važe u drugim zemljama u Evropi, kaže Božović.
Pro Europe – Zelena tačka
Ovaj znak mogu da stave na ambalažu svojih
proizvoda samo one firme koje finansiraju sistem
prikupljanja kroz operatere koji taj posao rade za
njih, i time svojim kupcima prikažu svoju odgovornost prema životnoj sredini. Sekopak je nosilac
licence za ovaj znak na srpskom tržištu i može pomoći kompanijama
koje izvoze u druge zemlje da se usklade sa propisima po pitanju
stavljanja Zelene tačke i za druga tržišta.
Sa prikupljenih 22.500 t reciklažnog otpada u 2011, Sekopak je,
kako kažu, udvostručio svoje rezultate u odnosu na 2010. Činjenica da smo prošlogodišnji cilj od 10% premašili za skoro 40% govori
da se trud isplatio i da smo spremni za izazove sve viših i viših ciljeva
koji su pred nama, dodaje Božović. U toku je podela 8.000 plavih
kanti za primarnu selekciju svih vrsta otpada koje je Sekopak
nabavio u saradnji sa Gradskom čistoćom Novog Sada.
papir
plastika
staklo
metal
drvo
Sekopak – nacionalni operater po evropskom standardu
Sekopak je pre više od pet godina osnovala odgovorna industrija Srbije, a među članicama se nalaze Bambi-Banat koncern,
Apatinska pivara, Knjaz Miloš, Coca-Cola Hellenic Srbija, A&P
Pepsi, Tetra Pak, Ball Packaging, Carlsberg Srbija i Fresh&Co.
Rebeka Božović, direktor komunikacija u Sekopaku, kaže: Bez
više od 360 naših klijenata koji stavljaju u promet 170.000 tona
ambalaže na srpskom tržištu, sistem koji gradimo u partnerstvu sa
24 opštine, gradovima i privatnim sakupljačima ne bi bio moguć.
Sekopak, kao nacionalni operater, 80% sakupljenog materijala
usmerava na domaće tržište, a za izvoz odvaja samo materijal
za čiju preradu nema domaćih postrojenja, kao što su staklo i
aluminijum. Cilj nam je da u narednim godinama podignemo ovaj
procenat i tako podržimo unapređenje domaće lake prerađivačke grane industrije, poručuje Božović.
PET ambalaža
Kada se polietilen tereftalat, koji sadrži poliestersko jedinjenje,
koristi za proizvodnju ambalaže za jednokratnu upotrebu, najčešće za pakovanje hrane ili boce za bezalkoholna pića, vodu
jun 2012 www.instore.rs
79
i pivo, koristi se naziv PET ambalaža. Reciklaža PET boca
doprinosi čistijoj sredini, ali je ujedno i profitabilan biznis. U
Srbiji se danas godišnje generiše oko 50.000 t otpadne PET
ambalaže, ali, prema zvaničnim podacima Ministartstva za zaštitu životne sredine, 80 % ove ambalaže ostaje na deponijama
nereciklirano zbog nerazvijene sakupljačke mreže.
otpadnih voda, a pored postojeće linije za hladno pranje PET
flekica do kraja godine instaliraće se i nova linija za vruće pranje. Na nivou grupacije, novina je da pored postojeće proizvodnje
poliesterskog vlakna i PET trake od otpadnih PET boca, pokrećemo
i novu tehnologiju reciklaže bottle to bottle, odnosno proizvodnju recikliranog granulata za PET ambalažu, poručuju iz Greentecha.
Opštinske uprave su nadležne za izdavanje dozvola za tretman
ili reciklažu PET ambalažnog otpada, ali tačnih podataka o
ukupnom broju ovih inicijativa na lokalnom nivou nema jer
baza dozvola nije centralizovana. Okvirne procene su da se oko
10 preduzeća bavi tretmanom PET ambalaže, a reciklažom
2 do 3 preduzeća. Kapaciteti reciklažne industrije su u ovom
trenutku dovoljni za ispunjenje nacionalnih ciljeva u delu koji
se odnosi na plastiku, ali će propisi procentualno rasti iz godine
u godinu, rečeno je za magazin InStore iz Ministarstva životne
sredine.
Eurofoil – regionalna povezanost investicija
Greentech – zeleno delo za PET ambalažu
Greentech doo Novi Sad, osnovan 2005, članica je Green grupe, reciklažnog sistema u Jugoistočnoj Evropi sa fabrikama u
Rumuniji, Srbiji, Ukrajini, Makedoniji, i poslovnicama u Grčkoj i Nemačkoj. Fabrike Green grupe, Greentech i Greenfiber, bave se reciklažom plastike, dok Greenweee i Greenlamp
U Boru je krajem maja otvorena fabrika za reciklažu PET ambalaže koja je rezultat srpsko-hrvatsko-američke investicije vredne
oko 4 miliona evra. Eurofil ima kapacitet za preradu od 7.000 do
10.000 t reciklata godišnje, a u postrojenju je zaposleno 50 ljudi.
Ovom prilikom je rečeno da bi uskoro trebalo da počne i gradnja
novog centra za reciklažu PET ambalaže u okolini Beograda, a
sledeće godine i postrojenja u Novom Sadu.

Mobiusov obruč je međunarodni znak za reciklažu. Nastao je
sedamdesetih godina prošlog veka u Američkom institutu za papir,
kao oznaka za reciklirani papir, ali se sada upotrebljava i za druge
vrste reciklata.
predmet je napravljen od recikliranog materijala
predmet može da se reciklira
posluju na polju reciklaže električnog i elektronskog otpada i
baterija po EU standardima. Godišnje se na nivou grupacije
reciklira 50.000 t ambalažnog PET otpada i 10.000 t ostale
otpadne plastike. Uspeh grupacije prepoznala je i Evropska
banka za obnovu i razvoj (EBRD), koja je u aprilu postala suvlasnik Green grupe sa 25% kapitala, čime je započeo i novi
investicioni ciklus u okviru grupacije.
Sakupljačku mrežu Greentecha u Srbiji, koji zapošljava 50 ljudi, čini 100 javnih i privatnih preduzeća koja pokrivaju 80%
teritorije naše zemlje. Pozitivna iskustva iz Rumunije, koja je kao
članica Evropske unije značajno odmakla u uspostavljanju sistema za
upravljanje otpadom i razvoju reciklažne industrije, bila su dragocena u kreiranju Greentechove sakupljačke mreže u Srbiji, objašnjava Kristina Cvejanov, PR i marketing menadžer Greentecha.
Poređenja radi, prošle godine je količina sakupljene otpadne
plastične ambalaže u Rumuniji dostigla 38% od ukupne količine plasirane na tržište, a u Srbiji je sakupljeno oko 15%. Uzrok
tome je, kako kaže Cvejanov, nedostatak namenskih kontejnera za
sakupljanje otpada. Ako nemaju gde da odlažu reciklažni otpad, građani, koliko god da su ekološki osvešćeni, ne mogu da se uključe u
proces reciklaže.
Iz tog razloga je Greentech prošle godine uložio 17 miliona
dinara u kupovinu kontejnera, presa i druge sakupljačke opreme, a u preduzeću kažu da je za investicije u 2012. opredeljeno
2 miliona evra. Predstoje ulaganja u postrojenje za tretman
PET svojom težinom
predstavlja 1% ukupnog
otpada,
a zapreminom 17%
10 kg PET-a upotrebi jedno
sprsko domaćinstvo za
godinu dana
Sijalica od 60W gori 6 sati
uštedom struje koja se
postiže recikliranjem jedne
PET boce od 0,5 l
70% recikliranog PET-a
se upotrebi u tekstilnoj
industriji
19 recikliranih boca od pola
litra je potrebno da bi se
napravio fudbalski dres
recikliranjem jedne tone
PET-a oslobodi se oko 7m3
prostora
80
jun 2012 www.instore.rs
društvena odgovornost
Pampers donacija
Pampers je donirao 5 krevetića i 10 stolova za povijanje
bolnici GAK Narodni front u
Beogradu, a do kraja godine
će neonatalne krevete, plakare
i stolove za povijanje donirati
u još pet bolnica i porodilišta
u Srbiji.
Cool je biti mlad i svestan
Dan odgovornosti, 7. jun,
kompanija Pernod Ricard obeležila je promovisanjem odgovorne konzumacije alkohola u
beogradskom klubu Central
Park. Ambasadori kampanje
poslali su poruku javnosti da
je “cool biti mlad i svestan”
svojih postupaka. Tokom večeri gostima se proveravao nivo
alkohola uz pomoć alko testa,
a oni koji su imali nedozvoljen
broj promila kući su bezbedno
stigli zahvaljući Ballantine’s
safe driver VIP patroli.
Inače, akcija Dana odgovorno-
sti predstavlja internacionalnu
inicijativu koju je kompanija
pokrenula, a koja doprinosi
rešavanju problema konzumacije alkohola kod mladih. Ove
godine, svaki zaposleni dobio
je jednostavnu džepnu brošuru
uz ideju da mu to pomogne u
borbi protiv neprimerene konzumacije alkohola, kao i da to
znanje prenese svojoj porodici,
prijateljima i drugima koji se
interesuju na ovu temu. Ovom
inicijativnom svih 18.000 zaposlenih kompanije Pernod
Ricard lično je edukovalo oko
100.000 osoba.
Volonteri Philip Morissa
U okviru akcije “Volontiram,
zato što volim svoj grad”, koja
se sprovodi treću godinu, zaposleni kompanije Philip Morris
su 9. juna u Savamali ispod
Brankovog mosta u Beogradu
uklanjali smeće, sadili cveće,
postavljali klupe i uz podršku
mladih grafit umetnika oslikali
mural na obližnjem zidu.
Nestlé vežbanje
Tokom juna, svi zainteresovani Beograđani su bili u prilici
da jedan dan svakog vikenda
besplatno vežbaju na Kalemegdanu, u donjem gradu,
sa Dariom Ćirićem, profesorom sporta i fizičke kulture
i učesnikom prvog srpskog
Prva eko boca Zmajeve
Rosa, koja posluje u okviru Co- dečje igre
ca-Cola sistema, promovisala
je novu bocu napravljenu od
30 odsto biljnog porekla. Ova
inovativna, na srpskom tržištu
prva eko boca, napravljena je
po savremenoj PlantBottle
tehnologiji i zbog smanjene
emisije ugljen dioksida i smanjene upotrebe fosilnih goriva
u njenoj izradi, doprinosi očuvanju životne sredine.
Kompanija Mercator-S je i
ove godine podržala „Zmajeve dečje igre”. Ovogodišnji,
jubilarni 55. junski program
ove manifestacije održan je u
Novom Sadu od 6. do 10. juna
na 10 različitih lokacija, a učestvovalo je više od 7.000 dece i
mladih, kao i 80 umetnika koji
stvaraju za decu.
„Surviver”-a. Ovaj kamp za
vežbanje u okviru Nestlé
Fitness Flat Belly programa,
organizovala je kompanija
Nestlé kako bi istakla važnost
i uticaj vežbanja i pravilne
ishrane na psihofizičko zdravlje.
jun 2012 www.instore.rs
Univerexport i prijatelji
za novosadske mališane
Univerexport i prijatelji kompanije P&G, Coca-Cola Hellenic, Imlek, Nectar,
Bambi, Biser Mlekoprodukt,
Frikom, Minaqua, DTD Ribarstvo, Aquapark Petrolend i
udruženje animatora za decu
Anima pripremili su niz zabavnih sadržaja za novosadske
mališane i njihove roditelje to-
Studentska praksa
Od ove godine, budući mladi stručnjaci Univerziteta
u Novom Sadu dobili su
priliku da svoja praktična
znanja provere i potvrde u
trgovačkoj kompaniji Univerexport. Potpisivanjem ugovora između ovog trgovca i
predstavnika odabranih fakulteta u Novom Sadu, od apri-
kom proteklog meseca. Kako
se navodi u saopštenju ovog
trgovca, ispred novosadskog
supermarketa Alba, koji posluje u okviru Univerexport sistema, od 9. do 23. juna održane
su brojne igraonice, krativne
radionice, predstave i animacije, a posetioce su i obradovala
brojna poklon iznenađenja.
la do juna najbolji studenti
završne godine master studija
Ekonomskog, Filozofskog i
Fakulteta tehničkih nauka,
upoznaće se sa poslovanjem
svakog pojedinačnog sektora
u Univerexport sistemu. Po
završetku prakse, Univerexport će dati mogućnost studentima da izaberu sektor u
kojem će dobiti dvonedeljno
specijalističko usavršavanje.
Imlek donirao mleko
Povodom 1. juna, Svetskog
dana mleka, kompanija Imlek
donirala je više od 600 litara
mleka i mlečnih, i time obradovala 621 mališana. Darovi
su stigli u razne ustanove za
brigu o deci, zatim da dece čiji
su roditelji članovi Udruženja
samohranih roditelja i porodica dece sa invaliditetom, kao i
mališanima iz manastira Svete
Petke u Paraćinu.
81
Donacija Strauss Adriatica
deci bez roditeljskog staranja
Zahvaljujući donaciji kompanije Strauss Adriatic, dom za
decu bez roditeljskog staranja „Jovan Jovanović Zmaj”
dobio je novi centralni bojler,
dok su u stacionaru Centra za
zaštitu odojčadi, dece i omladine počeli radovi na opremanju senzorne sobe koja će
deci sa posebnim potrebama
omogućiti kvalitetnije metode
u terapiji.
PerSu dečija
Olimpijada
Predstava
u Super Veru
Lanac maloprodajnih objekata preduzeća BB Trade, PerSu
je u saradnji sa Sportskim Savezom grada Zrenjanina, organizovao dečiju Olimpijadu
od 11. do 22. juna. Promociji
sporta i sportista, pričama o
sportskim disciplinama i navikama pridružili su se i naši
poznati sportisti Vanja Grbić,
Ivan Lenđer, Peđa Stojadinov,
Boris Vukelić, Danilo Ikodinović, Momir Rnić, Miroslava
Najdanovski, i mnogi drugi.
Povodom obeležavanja druge
godišnjice humanitarne akcije
Pobedi za Prihvatilište, kompanija Veropoulos ugostila je
16. juna mališane iz Prihvatilišta za decu-Beograd. Iako
se predstave za decu u Super
Veru na Voždovcu organizuju
još od kraja prošle godine, ovo
je prvi put da deca iz Prihvatilišta organizovano i u većem
broju prisustvuju i uživaju u
programu. Mališani različitih
uzrasta su, kao specijalni gosti,
prisustvovali posebno organizovanoj predstavi “Velika morska avantura”.
Dečija Olimpijada
Povodom Letnjih Olimpijskih igara, koje će se
za mesec dana održati u
Londonu, kompanija Veropoulos je organizovala i
besplatnu predstavu „Dečija
Olimpijada” u voždovačkom
objektu. Najmlađi posetioci su učestvovali u igrama
osmišljenim da podstaknu
takmičarski duh i kreativnost kod dece.
82
jun 2012 www.instore.rs
društvena odgovornost
Nova kampanja kompanije Delhaize Srbija
u saradnji sa Kancelarijom UNICEF-a
Za zdrave navike u ishrani
Razlozi
Hit je biti sit, a fit – poruka je
najnovije kampanje promovisanja zdravih stilova u ishrani
dece i adolescenata, koju je
pokrenula Delhaize Srbija u
saradnji sa srpskom Kancelarijom UNICEF-a u Srbiji.
Ova akcija je krajem maja otpočela prezentacijom u vrtiću
„Zvezdana prašina“ na Bežanijskoj kosi, kada je održana
promotivna kuvarska radionica sa decom koja pohađaju
ovaj vrtić. Namera kreatora
akcije je da se doprinese razvijanju svesti o značaju pravilne
ishrane dece i adolescenata,
kao važnog preduslova za njihov rast i razvoj.
Kampanja, inače, sadrži deset ključnih poruka o zdravoj
ishrani koje su istaknute u
Maxi maloprodajnoj mreži. Poruke govore o značaju
razvijanja navika u ishrani
kojima se može sprečiti gojaznost dece i mladih, a između
ostalog afirmišu se: dojenje
kao najbolji način ishrane za
odojčad, porodični obrok,
nošenje užine u školu, fizička
aktivnost, raznovrsnost i redovnost ishrane...
Pravilna ishrana dece određuje
kvalitet njihovog budućeg života
u brojnim sferama: u zdravstvenoj, socijalnoj i emotivnoj. Usvajanje poželjnih navika od najranijeg detinjstva predstavlja važan
zadatak za njihove roditelje, ali
i sve druge učesnike u društvu.
Budući da nam je kvalitet hrane
koju prodajemo na prvom mestu,
pokretanje kampanje koja promoviše zdravu ishranu je duboko utemeljeno u naše dugoročne
poslovne ciljeve, rekla je Milica
Babić, menadžer za korporativnu odgovornost kompanije
Delhaize Srbija.
Kako je ona još dodala, u
drugoj fazi ovog projekta
biće realizovana i edukacija
patronažnih i pedijatrijskih
službi u 30 domova zdravlja u
Srbiji o zdravoj ishrani dece
kao važnom preduslovu za
njihov pravilan rast i razvoj.
Ideja je da zdravstveni radnici koji su prošli edukaciju
u direktnom radu sa decom
i roditeljima prenose svoja znanja o pravilnoj ishrani
dece.
Podaci o povećanom broju gojazne dece, naročito u gradskim
sredinama, glavni su razlozi za
pokretanje ovakve akcije. Imajući
u vidu savremena medicinska
saznanja o značaju prevencije
odlučeno je da se kampanja
prevashodno usmeri na edukaciju dece i adolescenata, ali i
roditelja koji skoro u potpunosti
odlučuju o ishrani dece do njihovog polaska u školu.
Jelena Zajeganović Jakovljević,
koordinatorka za zdravstvene
programe i programe za mlade
u UNICEF-u Srbija istakla je da
je proces hranjenja važna komponenta ranog razvoja deteta i
dodala da osim svog nutritivnog
značaja i formiranja pravilnih
navika u ishrani, hranjenje
predstavlja i značajnu interakciju između deteta i roditelja,
odnosno staratelja ili onoga ko
se brine o detetu.
Delhaize Srbija će u narednom
periodu nastaviti da u direktnom
radu sa decom predškolskog i
osnovnoškolskog uzrasta promoviše
zdravu ishranu. Osim kroz simpatične kuvarske radionice po vrtićima, planiramo da od septembra
organizujemo posete poljopri-
vrednim dobrima naših najvećih
dobavljača voća i povrća. Deca će
tako imati priliku da sama vide
kako se uzgajaju šargarepe, krompir, jabuke... i da čuju priču o važnosti konzumiranja voća i povrća,
dodala je Babić.
jun 2012 www.instore.rs
83
edukacija
Studentska rešenja primenljiva u praksi kompanija
Ekof arena – Case Study
Akademci u ulozi marketing menadžera kreirali promotivne kampanje za Mercator
Priredila: Una Milićević
N
a Ekonomskom fakultetu
Univerziteta u Beogradu 8.
maja ove godine održano je
takmičenje studenata u rešavanju studije slučaja Ekof
arena – Case Study. Generalni sponzor
takmičenja bio je Mercator. Zadatak koji
je ova kompanija postavila studentima
bio je kreiranje Novogodišnje, odnosno
božićne promotivne kampanje u cilju povećanja prodaje i unapređenja lojalnosti
potrošača. Takođe, ta kampanja je trebalo
da bude u funkciji diferenciranja u odnosu na druge trgovinske lance u Srbiji,
korišćenjem savremenih kanala komunikacije. U okviru šireg zadatka, studenti su
se bavili koncipiranjem promotivnih aktivnosti u skladu sa sezonom, predlagali
su kanale komunikacije (sa akcentom na
digitalnim kanalima), i to izradom medija
plana, predlogom kreativnih rešenja, razradom procene budžeta i naravno, evaluacijom efekata predložene kampanje.
Na takmičenju su učestvovali tročlani studentski timovi koji su bili u prilici da se
suoče sa realnim poslovnim situacijama
i menadžerskim odlukama. Prema oceni
žirija koji su sačinjavali predstavnici Ekonomskog fakulteta – dr Mirjana Gligorijević i docent Sanja Mitić i predstavnici
Mercator trgovine za jugoistočnu Evropu
– Stanka Pejanović članica Uprave Grupe
Mercator, Tatjana Knežević izvršni direktor za kadrovske poslove i Goran Sorak,
direktor za marketing i PR, pobedničku
Sa Ekonomskim fakultetom u Beogradu Mercator ima potpisan Protokol o
poslovnoj saradnji, na osnovu koga su
do sada sarađivali na različite načine.
Kao društveno odgovorna kompanija,
koja može pomoći studentima da izađu
iz okvira teorijskih znanja, vrlo rado smo
prihvatili poziv Centra za karijerno vođenje i savetovanje Ekonomskog fakulteta,
da ove godine budemo generalni sponzor
takmičenja u izradi studije slučaja,
navode iz kompanije Mercator.
Pobednički tim – Boris Gluvačević, Snežana Ugrinov i Anđela Dimović
titulu poneo je tim u sastavu Boris Gluvačević (24), Snežana Ugrinov (22) i Anđela
Dimović (20). Oni su, uz nagrade, dobili priliku da u letnjem periodu gostuju u
Mercatoru i da kroz konkretan rad obogate svoja praktična znanja.
Žiri prati izlaganje prvog takmičarskog tima
Tokom ocenjivanja prezentovanih radova petočlana komisija fokusirala se na tri
grupe kriterijuma: analitičnost i primenu
teorijskih znanja, zatim primenljivost i
realnost rešenja, kao i kvalitet prezentovanja. Žiri je jednoglasno oceno da je
najuspešniji bio tim koji su činili Boris,
Snežana i Anđela. Kako navode članovi
komisije, kandidati su bili odlično pripremljeni. Rad im je bio dobro teorijski utemeljen, pokazali su analitičnost
u pristupu, dobro integrisali relevantne
podatke o kompaniji. Predložena rešenja
konkretnih aktivnosti su bila vrlo kreativna, ali istovremeno realna i profitno
orijentisana. Uz sve to, sama prezentacija
bila je veoma kvalitetna i zanimljiva.
Prema rečima Tatjane Knežević, izvršnog direktora za kadrovske poslove za
Mercator trgovinu jugoistiočne Evrope,
zadatak koji su postavili zainteresovao
je veliki broj akademaca. Izuzetno smo
zadovoljni odazivom studenata za učešće u
takmičenju, kao i činjenicom da su tokom
prezentovanja kompanije i teme za studiju
slučaja bili vrlo zainteresovani i aktivni u
prikupljanju što više relevantnih podataka,
objašanjava Kneževićeva.
Stotinak studenata je preuzelo projektni
zadatak, ali je odabrano 10 najboljih timova, koji su prikazali svoje radove pred
komisijom. U Ekof areni su učestvovali
studenti sa različitih smerova i različitih
godina studija, a pokazali su zavidan nivo
teorijskih znanja. Iako se radi o trgovačkoj kompaniji, sam zadatak je bio iz oblasti marketinga, studenti su dobro odradili
posao, i to ne samo pobednički tim nego i
svi ostalih takmičari. Čuli smo veoma interesantne predloge, od kojih ćemo neke sigurno
i primeniti u svom poslovanju, zaključuje
Knežević.
■
84
jun 2012 www.instore.rs
Među „najdebljih“ 10 nacija nalaze se SAD, Kuvajt,
Hrvatska, Katar, Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati,
Trinidad i Tobago, Argentina, Grčka, Bahrein
(žurnal BMC Public Health)
slovo zakona
SERTIFIKAT U SKLADU SA ISLAMSKIM PROPISIMA
Halal standard
Agencija za sertifikovanje halal kvaliteta, specijalizovana ustanova islamske zajednice,
bavi se praćenjem i kontrolom proizvodnje u firmama koje se opredele da njihov proizvod sa
islamskog aspekta bude dozvoljen – halal
Priredila: Milica Petrović, [email protected]
H
alal je reč arapskog porekla
i znači dozvoljeno, dopušteno, ispravno prema islamskim propisima. Kod nas se
pod halalom doskora mislilo
samo na halal klanje životinja i upotrebu
halal mesa u ishrani, kao i na odobravanje
nekih međuljudskih usluga, a da je halal
standard kvaliteta mnogo više od toga,
objasnio je za InStore Sead Šaćirović, halal konsultant i auditor.
Šta je Halal kvalitet?
Halal kvalitet je skup karakteristika nekog
proizvoda koje su u skladu s islamskim
propisima i ispunjavaju zahteve kvaliteta,
te su kao takvi dopušteni muslimanima za
upotrebu. Halal proizvode mogu koristiti
i nemuslimani, jer nisu u suprotnosti sa
odredbama drugih vera. Da bi neki proizvod bio halal, on najpre mora da ispuni
sve propise o zdrastvenoj ispravnosti, higijeni i sanitaciji. Takođe, u svom sastavu
ne sme da sadrži ni jedan sastojak koji je
muslimanima zabranjen za upotrebu.
Da bi jedan proizvodni proces dobio Halal sertifikat potrebno je da se primeni niz
kontrolisanih postupaka koji su u skladu
sa islamskim propisima, kako bi ukupnost karakteristika proizvoda ili usluga
bili muslimanima prihvatljivi za konzumiranje ili korišćenje. Važno je napomenuti da osim korišćenja halal sastojaka
treba obratiti posebnu pažnju i na tzv.
kroskontaminaciju, odnosno opasnost da
u proizvodnji ili procesu pripreme hrane
dođe do kontakta halal sastojaka sa nedozvoljenim, što bi poništilo „ispravnost“
ukupnog proizvoda. To konkretno znači
da se ne sme koristiti isti pribor ili posuđe za spremanje halal i nehalal hrane, te
se mora voditi računa o sastojcima sredstava za čišćenje (da ne sadrži alkohol), a
proizvodne linije (procesna tehnika, proizvodne trake i sl.) za proizvodnju halal
hrane moraju biti potpuno odvojeni od
ostatka procesa.
jednice, bavi se praćenjem i kontrolom
proizvodnje u firmama koje se opredele
da njihov proizvod sa islamskog aspekta
bude dozvoljen – halal.
Halal proizvodi se mogu proveravati
putem:
• Internog audita – određeni broj osoba
u sertifikacionim firmama koji vrši stalni nadzor nabave, proizvodnje, skladištenja i postupanja sa proizvodima;
Ko i kako proverava halal proizvode?
Agencija za sertifikovanje halal kvaliteta,
specijalizovana ustanova islamske za-
• Audita agencije – stručni saradnici
određene agencije putem najavljenih i
nenajavljenih audita proveravaju da li
se poštuju zahtevi Halal standarda (Halal standard - BAS 1049-2010 je dokument koji je registrovan kod Instituta
za standardizaciju BiH kao nacionalni
standard. Standardom je utvrđeno: šta
je dozvoljeno a šta zabranjeno muslimanima, kako se sertifikuje i proverava
poštovanje odredbi Standarda, kako se
vrši halal klanje životinja, kako se obeležavaju halal proizvodi, koji su aditivi
halal, a koji nisu i tako dalje);
Halal tržište u Srbiji
Svetsko tržište halal proizvoda u
proseku raste za 10–15% godišnje.
U svetu danas živi oko 2 milijarde
muslimana, a u Evropi više od 50
miliona. Procenjuje se da vrednost
sertifikovanih halal proizvoda premašuje 5 milijardi dolara.
Potencijal Halal tržišta je ogroman
i kompanije iz Srbije trebalo bi toga
da budu svesne, tako da svoje proizvode uz Halal sertifikat, plasiraju i
u zemlje sa pretežno muslimanskim
stanovništvom. Mada je u poslednje
2 godine osetno porastao broj kompanija koje uvode ovaj standard, to
još nije na nivou, recimo Hrvatske,
koja u halal standardizaciji prednjači u odnosu na sve zemlje bivše
Jugoslavije, kaže Šaćirović.
Halal proizvod ne sme da sadrži:
• svinjsko meso i proizvode od
svinjskog mesa
• alkohol i sve ostale intoksikante
(opijate i slično)
• cigarete, duvan (o ovome postoje
razlike u tumačenju)
• meso mrtvih/umrlih životinja
• meso životinja koje nisu zaklane
u Alahovo ime i GMO hranu, kao i
meso životinja koje su zadavljene,
pretučene, strmoglavljene,
probodene rogom, načete od
zveri i onih koje su žrtvovane na
žrtvenicima,
• meso životinja koje je zaklao
nemusliman
• meso životinja mesoždera – (npr.
lavova, tigrova, hijena, orlova,
zmija)
• meso majmuna, slonova, pasa itd.
• emulgatore životinjskog porekla
(svinjskog) koji služe da produže
trajnost hrane ili daju određena
svojstva hrani kao što je boja, ukus
i tako dalje
• Laboratorijskih analiza – u saradnji
sa nadležnim laboratorijama, agencija
uzima uzorke sirovina i gotovih proizvoda i proverava da li se u njima nalaze sastojci koji nisu halal.
Koja je procedura sertifikovanja?
Najpre kompanija podnosi zahtev za
sertifikovanje i dostavlja agenciji dokumentaciju kojom dokazuje da posluje
u skladu sa zakonom i da može da zadovolji zahteve halal kvaliteta. Agencija
zatim proverava pomenutu dokumentaciju i potpisuje ugovor o sertifikovanju
sa zainteresovanom kompanijom, nakon
čega sledi obuka zaposlenih u kompaniji
kako bi znali šta treba da preduzmu da bi
njihovi proizvodi bili halal. Obuku vrše
stručna lica iz agencije. Paralelno sa obukom firma priprema dokumentaciju u kojoj su opisane sve procedure proizvodnje
i proverene sve sirovine i materijali koje
koriste u svojoj proizvodnji. Kada se ovaj
deo posla završi agencija proverava da li
je firma ispunila uslove za dobijanje Halal
setrifikata. Auditori agencije će paralelno
proveriti dokumenta u kompaniji i obići proizvodne pogone kako bi se na licu
mesta uverili da je sve uređeno po Halal
standardu. Svi rezultati analiza, audita i
sva dokumentacija će biti dostavljeni komisiji za verifikaciju koja proverava da li
je sertifikovanje urađeno na propisan način. Nakon toga upravni odbor agencije
donosi odluku o dodeli sertifikata, koji
će firmi uručiti Agencija za sertifikovanje
halal kvaliteta.

Naš sagovornik se još pita gde je
Srbija u svemu tome? Ona je tek
na početku. Nedovoljno iskorišćen
privredni potencijal naše zemlje, teška ekonomska situacija, loš odnos
vlade prema proizvođačima, koji za
razliku od hrvatskih proizvođača
nisu stimulisani za uvođenje Halal
standarda, stereotipan odnos prema islamu i muslimanima stavljaju
Srbiju na začelje zemalja koje dobro
zarađuju na halalu i čiji se halal
proizvodi nalaze na trpezama širom
sveta. Samo dobrom saradnjom vlasti i islamske zajednice, te Privredne
komore i udruženja proizvođača i biznismena može se učiniti veliki korak napred u jačanju halal biznisa u
Srbiji, što može dovesti do povećanja
proizvodnje, uvećanja izvoza i otvaranja novih radni mesta. Za početak
tog velikog posla, poželjno je i nadasve potrebno oraganizovati dosta
otvorenih debata, okruglih stolova,
tribina i javnih rasprava kako bi se
poslovni ljudi i vlasnici kompanija,
pa i stanovništvo upoznali sa halalom, halal biznisom i njegovim mogućnostima.
86
jun 2012 www.instore.rs
posetili smo ...
PREDSTAVNICI MEDIJA U POSETI MAKEDONSKOJ VINARIJI TIKVEŠ
Put vina
U prošloj godini, na tržištu
Srbije prodaja premijum vina
nadmašena je za 80%. za ovu
vinariju Srbija predstavlja
glavno regionalno tržište, a plan
kompanije je da u naredne tri
godine udvostruči promet koji
ostvaruje u našoj zemlji
Priredila: Milica Petrović, [email protected]
P
oslednjeg majskog vikenda najstarija makedonska vinarija,
Tikveš, ugostila je novinare iz
Srbije. Obilazeći prostorije vinarije u Kavadarcima i vinograd
na lokalitetu Bela voda, predstavnici medija prošli su putem vina, a od čelnih ljudi mogli su da čuju i rezultate za prošlu
godinu, kao i planove za naredni period.
Tikveš je 2011. godine proizveo ukupno
12.000 tona vina, i to od 18.000 tona
grožđa, od čega je polovina sa sopstvenih plantaža, a ostalo iz vinograda stalnih kooperanata. Predsednik Upravnog
odbora Tikveša, Svetozar Janevski rekao
je da je vinarija lane prodala 11.000 tona
vina, među kojima su najprodavaniji bili
„vranac“ i „smederevka“.
Prema njegovim rečima, Tikveš je lider
na tržištu Makedonije, dok je u Srbiji na
četvrtom mestu, mada je prvi kada je reč
o uvozu: U prošloj godini, na tržištu Srbije prodaja premijum vina nadmašena je za
80%, promet Classic vina povećan je 15 odsto, dok je prodaja rozea četiri puta veća u
odnosu na 2010. godinu. Za Vinariju Tikveš
Srbija predstavlja glavno regionalno tržište,
a plan kompanije je da nastavi sa intenzivnim investicijama i da u naredne tri godine
udvostruči promet koji ostvaruje u Srbiji,
dodao je Janevski.
Osvajanja tržišta
Osim Srbije, za vinariju su važna i tržišta Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Bugarske, kao i Holandije i Nemačke. Cilj
su im takođe i zahtevnija tržišta Kine i
Rusije, a odnedavno više nema prepreka
Predstavnici srpskih medija u poseti vinariji Tikveš
ni za Sjedinjene Američke Države. Među
teroar vinima, crveno vino Bela Voda 2010,
koje je čuveni svetski kritičar Robert Parker
ocenio sa neverovatnih 94 poena (od mogućih
100), predstavlja jedinstvenu kupažu sorti
vranac i plavac, a vrhunski kvalitet potiče iz
strogo kontrolisanih zasada starih više od 35
godina. Nastalo je kao rezultat zajedničkih
napora enologa vinarije Tikveš, predvođenih Markom Stojakovićem, i Filipa Kambija, kao jednog od najboljih svetskih vinskih
konsultanata. Jedinstveni kvalitet vina Bela
Voda, rezultat je upotrebe grožđa sa lokaliteta Bela voda, kao i primene inovativnih
tehnologija kojima su očuvane karakteristike
podneblja (terrior) sa kog dolazi, objasnio
je Janevski.
Posle Parkerove visoke ocene, Erik Solomon, treći najveći uvoznik vina za SAD,
kontaktirao je Tikveš, nakon čega su vina
iz serija Barovo, Bela Voda, R’kaciteli
Special Selection i Vranac Special Selection plasirana na američko tržište. Od
početka godine izvezeno je vino u vrednosti od 300.000 dolara i biće u ponudi
u nekim od najboljih restorana sa Michelin zvezdicama u Njujorku i Vašingtonu.
Kako je Janevski zaključio, inostranim
tržištima zanimljive su autentične autoh-
tone sorte kao što su vranac, r’kaciteli,
kratošija i plavac mali, a vinarija Tikveš
razvija i dodatne vinske sorte prokupac i
ohridsko crveno.
Ulaganja
Da podsetimo, od 2003. godine vinarija
Tikveš se nalazi u vlasništvu makedonske
investicione grupe M6. Do 2011. uloženo je više od 22 miliona evra, kako iz
kompanije pojašnjavaju, pre svega u tehnološko prestruktuiranje i modernizaciju
opreme za proizvodnju vrhunskih vina,
čime je stvorena moderna vinarija sa godišnjim kapacitetom od oko 20 miliona
litara. Vinarija je vlasnik 1.000 hektara
sopstvenih, strogo kontrolisanih zasada.
Kako još iz vinarije poručuju, u ovoj godini su planirane nove investicije koje se
odnose na poboljšanje postojećih i otkup
novih vinograda.
Tikveš je osnovan 1885. godine i najstarija je vinarija u Makedoniji, a i u širem
regionu. Kao tvorac vinske tradicije,
smeštena je u srcu Tikveškog vinogorja,
najvećeg i najznačajnijeg vinskog regiona u Makedoniji, specifičnog po sudaru
mediteranske i kontinentalne klime, koje
stvaraju izvanredne uslove za uzgajanje
jun 2012 www.instore.rs
87
INSTORE U POSETI KOMPANIJI INTERSNACK U BEČU
Čips uz svako piće
Hrvatska i slovenačka redakcija su 4. juna posetile pogone fabrike za
proizvodnju čipsa
Z
astupnik Intersnacka za Sloveniju Vilijem Rajšp bio je naš domaćin prilikom posete fabrike Kelly
u Beču, gde smo na radnom mestu posetili i direktora Volfganga
Hetčla (Wolfganga Hötschla). Njegovi
saradnici su nam u nekoliko sati predstavili proces proizvodnje, kao i skladišta.
grožđa iz kojih se dobijaju visokokvalitetna vina bogata voćnim aromama. Kako
je Janevski još pojasnio, zemlja ovog regiona bogata je sa 102 minerala. Ovim
predelom je prešao i Solunski front početkom prošlog veka, ostavivši iza sebe
pustoš, pa je ovo bilo najnenaseljenije
mesto u Evropi. Vinogradi su zauzeli to
prostranstvo netaknute prirode, koje je
pogodno i zbog peskovitosti, broja sunčanih dana i blizine Egejskog mora. Tikveš je prva vinarija koja je flaširala svoj
proizvod i prva vinarija koja je počela da
koristi etiketu u Jugoistočnoj Evropi. 
Priznanja
Pet vina Vinarije Tikveš osvojila
su medalje na međunarodnom
takmičenju vina sa Balkana,
održanom polovinom juna u Sofiji.
Zlatom se okitilo crveno Tikveš
vino Barovo iz berbe 2010. godine,
srebrom belo vino Bela Voda 2011,
dok su bronzane medalje osvojili
belo vino Barovo i belo i roze vino
Alexandria Cuvee.
Osim toga, malo pre ovog
takmičenja u Bugarskoj, za vinariju
su priznanja pristigla i iz Londona,
gde su bela vina Temjanika Special
Selection, R`kaciteli i Bela Voda,
kao i crveno vino Barovo osvojila
medalje na prestižnim vinskim
manifestacijama - International
Wine Challenge (IWC) i Decanter.
Naš je primarni cilj uvek bio da pružimo
najveći kvalitet proizvoda. Čips se sviđa
svakom piću, istakao je Rajšp. Popularne
grickalice prave se u vrlo složenem tehnološkem procesu. Veličina krompira,
sadržaj skroba i vode su od ključnog značaja za kvalitet konačnog proizvoda. Zato
koncern Intersnack upotrebljava samo
premijum krompir odabranih poljoprivrednika i godišnje otkupe 33.000 tona.
Pre pravljenja čipsa, krompir se dobro
opere i oljušti. Sledi pažljiv pregled, kako
bi u proizvodnji ostao samo onaj koji ispunjava sve zahteve. Taj krompir se seče
na 1,2 mm debele kriške, a onda ga je
potrebno ponovo oprati u veliki količini vode. Oprane kriške najpre se osuše,
a onda se prže u posudama za prženje,
dok ne postignu žućkastu boju i ne budu
hrskavi. Prepoznatljiv, valovit oblik čipsa nastaje zbog gubitka vode pri prženju. Svaka kriška prolazi i kompjutersku
kontrolu i tako se sve one koju su braon
boje ili imaju neka druga odstupanja, izbacuju uz pomoć optičnog elektronskog
senzora. Svoj jedinstveni ukus čips dobija
u bubnju sa začinima. Sledi merenje, pakovanje i priprema za distribuciju, što se
odvija u magacinu, koji podseća na filmove naučne fantastike. U svim postupcima
koristi se najmodernija tehnologija.

Redakcija InStore magazina
Istorija krompira i čipsa
Kao što je poznato, krompir je iz
Južne Amerike doneo Kristofer
Kolumbo. Postepeno se širio u
unutrašnjosti iz kolonialnih država
Europe koje su pored Atlantika.
Danas poznajemo oko tri hiljade
vrsta krompira. Boja krompira
zapravo nema nikakvog značaja kod
određivanja hranljive vrednosti, ali
ima suštinsku ulogu kod odabira
za koje jelo je krompir pogodan.
Istorija čipsa seže daleko, u 19.
vek. Tada je kuvar u državi New York
zbog žalbe jedne mušterije pripremio krompir na sasvim drugačiji
način. Krompir je naseckao na
tanke kriške i ispržio ih u vrućem
ulju, da su postale zlatnobraon
boje. Ovo je bio prvi čips na svetu i
značio je uvod u njegov trijumfalni
marš širom sveta. Priča o uspehu
čipsa nastavlja se sve do danas.
U godini 2002. je globalni obim
prodaje krompirevog čipsa bio veći
od 30 milijardi dolara. U Velikoj
Britaniji, godišnja potrošnja čipsa,
po glavi stanovnika, je oko osam do
devet kilograma, slično je u SAD-u,
dok je u EU prosek oko 3,5 kilograma. Pored odličnog, čuvenog
ukusa, čips pruža i mnoge hranljive
sastojke, i ima dovoljno kalorija da
zadovolji potrebe jednog obroka.
88
jun 2012 www.instore.rs
verovali ili ne
Moda od vina
Tim naučnika sa Univerziteta
Zapadne Australije uspeo je
da napravi tkaninu od vina, i
to tako što su u ovo piće dodali aceobakteriju, koja je napravila novi materijal sličan
pamuku. Do sada, kreirani su
haljina, majica i kupaći kostim
od ovog materijala, a stručnjaci rade na tome da poboljšaju
čvrstoću. Cilj im je da naprave
Od sada smrznuta pivska pena
pitak trenutno mogu da pronađu na više od 200 lokacija
širom Japana, a plan je da ono
bude dostupno u čak 1.000
ugostiteljskih objekata.
tkaninu koja će se oblikovati
bez šivenja, a sve to uz kombinaciju umetnosti i nauke.
Lakše do poslednje kapi kečapa
Tim sa američkog univerziteta MIT pobrinuo se da olakša
život svima onima koji su do
sada morali da tresu flašu ili
udaraju njeno dno, kako bi iz
nje izašao sav kečap.. Izum koji
će obradovati sve one kojima
je do sada ovo bila „nemoguća
misija“ je, zapravo, zaštitni sloj
za unutrašnjost flaše, koji je toliko klizav da se na njemu ne
može zadržati ni kap supstance
gustine kečapa. Ova materija
zove se LiquiGlide, a nanotehnolozi i inženjeri predvođeni
Dejvom Smitom radili su na
njoj dva meseca. Pokušavali
smo da napravimo premaz koji bi
zaštitio delove mašina od prljavštine ili leda, ali pošto obožavam
hamburgere i stavljam kečap na
njih, palo mi je na pamet da bi
mogao da se upotrebi i za ovu namenu. Znam da se mnogi muče
da izvuku i poslednju kap iz flaše,
rekao je Smit.
Da li je jogurt afrodizijak?
Tokom proučavanja uticaja
jogurta s ukusom vanile na
miševe, kojima je, inače, uveden nepravilan režim ishrane,
istraživači sa Tehnološkog
instituta u Masačusetsu su
utvrdili da on ima jako afrodizijsko dejstvo. Dokazano je da
su testisi miševa konzumenata jogurta bili za oko 5% teži
nego kod onih hranjenih na
klasičan način, a za 15% veći
nego kod hranjenih nezdravom hranom. Uz to su miševi
hranjeni jogurtom imali i sjajniju i deset puta gušću dlaku,
a i bolje su stvarali potomstvo.
Pretpostavlja se da je to rezultat probiotičkih bakterija
u jogurtu koje su poboljšale
zdravlje miševa, pa samim tim
i njihov libido.
Ukrali šampanjac „Dom Perinjon“
Francuska luka Avr je sredinom juna bila mesto pljačke iz
koje su lopovi ukrali prikolicu
sa 5.400 flaša luksuznog šampanjca „Dom Perinjon“, ukupne vrednost oko 413.000 dolara. Veruje se da su plačkaši
pričvrstili prikolicu za traktor
i odvezli je dok je bila u tovarnom prostoru i čekala da bude
stavljena na brod. „Dom Perinjon“, vlasništvo kompanije
luksuzne robe LVMH, jedan
je od najpoznatijih šampanja-
ca koji se prave u francuskoj
regiji Šampanj.
Japanski proizvođač piva Kirin je pred ovu letnju sezonu svojim kupcima ponudio
točeno ledeno hladno pivo u
kriglama od pola litre sa zamrznutom penom na vrhu. Kako
su proizvođači objasnili, ovo
se postiže uz pomoć aparata
sličnih onima za proizvodnju
smrznutog jogurta, a takvo
pivo ostaje hladno najmanje
30 minuta i na temperaturi od
preko 40 °C. Pivopije ovaj na-
Kako iz kompanije još navode, njihovi istraživači su utvrdili da se velika krigla piva
ispija u proseku za 22 minuta, ali da je ženama i mlađim
ljubiteljima ovog pića nekada
za to potrebno više vremena,
pa su im na ovaj način pružili mogućnost da duže ispijaju
hladan napitak. Interesovanje
za ovu inovaciju se pojavilo i u
SAD-u i Evropi, što objašnjava direktor marketinga Kirina, Kunihiko Kadota rečima:
Ljubav prema ledeno hladnom
pivu je univerzalna.
Najskuplji omlet
Zillion Dollar Frittata, filovan
jastogom i kavijarom, specijalitet restorana u njujorškom
hotelu Parker Meridien sigurno
je najskuplji omlet na svetu –
košta čak 1.000 dolara, ili oko
800 evra. Osim jaja, u ovaj specijalitet ide i sevruga kavijar,
delikates iz Kaspijskog mora,
jedan od najskupljih i najboljih
na svetu, kao i ceo jastog. Inače, titilu najskupljeg do sada je
nosio specijalitet jednog londonskog restorana, za čiju se
pripremu koriste jaja galeba,
jastog, meso krabe i tartufi, a
porcija košta 112 evra.
Miris knjige iz bočice
Parfem „Paper Passion“, kreatora Geza Šena, podseća na
miris sveže odštampane knjige. Tvorac je ovu inspiraciju
dobio od nemačkog modnog
dizajnera Karla Lagerfelda za
koga je miris sveže odštampane knjige najbolji miris na
svetu. Lagerfeld je
poznat kao veliki bibliofil koji poseduje ogromnu kućnu
biblioteku, sa oko
300.000 knjiga. Iako
nije učestvovao u
proizvodnji parfema,
modni kreator je
dizajnirao
njegovo
pakovanje u obliku
knjige u čijoj se unutrašnjosti
nalazi bočica. „Knjiški“ parfem, koji košta 115 dolara,
stvoren je saradnjom časopisa
Wallpaper i nemačke izdavačke kuće Gerhard Štidl, a prvi
put je predstavljen na izložbi
rukotvorina u Milanu.
jun 2012 www.instore.rs
89
Kompanija Coca Cola za sada ne posluje samo u Mjanmaru,
na Kubi i u Severnoj Koreji, ali je najavila povratak u
nekadašnju Burmu (www.coca-cola.com)
To nije salata, to je simfonija!
Prodavcima na lokalnoj pijaci
u Pekingu ne može se zameriti
ako su pomislili da su Nan Veidong (Weideng) i Nan Veiping (Weiping) vlasnici nekog
restorana. Međutim, povrće
iz prepunih džakova koje ova
dva brata tegle do kuće koristi
se u sasvim drugačiju svrhu –
za muzičke instrumente!
Braća su odrasla u centralnoj
kineskoj provinciji Anhui, i
sticala tradicionalno muzičko obrazovanje još od malih
nogu. Ideja o izradi muzičkih
instrumenata od povrća rodila
se pre dve godine. Braća sada
vreme provode u svom stanu
u Pekingu praveći otvore u
šargarepama, tikvicama i ko-
renu lotosa, testirajući zvuk
uz pomoć starog elektronskog
tjunera i grickajući ostatke
povrća.
Veoma je važno da je povrće
sveže i da sadrži veliku količinu vode. Jedino tako možemo da
proizvedemo kvalitetan zvuk,
kaže jedan od njih.
Repertoar im je raznolik, koliko i sami instrumenti, od
tradicionalnih kineskih do
popularnih američkih melodija. Nastupaju na raznim takmičenjima za talente u Kini,
za koje dobijaju od 5.000 do
8.000 dolara, i to im je jedini izvor prihoda. Svaki nastup
zahteva pravljenje svežeg seta
instrumenata.
Kontrola proizvodnje votke iz svemira
Ruske vlasti kontrolisaće iz
svemira proizvodnju alkoholnih pića i to uz pomoć infracrvenih zraka koji će praviti
satelitske fotografije, kako bi
utvrdili identitet onih koji
ilegalno proizvode votku ili
prave veće količine od dozvoljenih. Kako navode ruski
mediji, prošle godine broj firmi kojima je dozvoljena proizvodnja alkohola je smanjen za
polovinu, ali neki proizvođači
su nastavili rad i bez dozvole.
Navodno, federalne službe za
regulisanje proizvodnje alkohola su zahvaljujući satelitskim
snimcima uspele da identifikuju neke ilegalne proizvođače. Stručnjak Boris Dvorkin,
međutim, ističe da je takva
kontrola veoma skupa jer svaka satelitska fotografija visoke
rezolucije košta oko 400 evra
Kiša od viršli
izbacivao iz helikoptera. Ljubitelji ove hrane mogli su, čak,
i da osvoje nagradu. Radiostanica je izabrala 25 takmičara, a njihov zadatak je bio da
sakupe što više viršli bačenih
iz helikoptera. Pobedila je
Silvija Lopez koja je uspela u
svoju majicu da skupi 76 viršli.
U čast jednog mičigenskog restorana, koji služi hot-dogove
već 25 godina na istoj lokaciji,
padala je krajem maja kiša, ali
od viršli! Ovu akciju organizovao je američki radio WKQI
- FM iz Detroita, koji je viršle
Najmlađi koordinator u maloprodaji
Šestogodišnja Britanka Moli
Prajs (Mollie Price), verovali
ili ne, stvara pravo poslovno
carstvo! Jedna od najmlađih
preduzetnica je zaslužna za
stvaranje koncepta lanaca trgovina slatkiša Mollie’s, koji
uglavnom nudi tradicionalne
britanske i američke slatkiše.
Ona je upravo otvorila svoju
treću radnju uz malu pomoć
majke Beki. Kako su njih dve
najavile, planovi o proširenju
lanca postoje. Prodavnice su
organizovane po njenim strogim uputsvima. Moli je mozak
ove operacije. Njena je ideja bila
otvaranje prodavnica, kada je
primetila prostor na tržištu. U
jednoj od radnji radi svake subote, a nedeljom ustaje u ranu zoru
kako bi se sastala sa dobavljačima. Svoje prijatelje je zamolila
da degustiraju slatkiše I tako joj
pomažu pri odabiru, dodala je
njena mama.
FOTO-VEST
Svi oni koji su se krajem maja našli na beogradskom Mikser
festivalu mogli su da u kreativnoj Remake radionici nauče
kako da upotrebe ambalažni otpad na koristan način. Posetioci su sađenjem raznovrsnog jestivog začinskog bilja u
Coca-Cola i Rosa PET boce pravili „jestive bašte“, koje
osim svoje upotrebne vrednosti, predstavljaju i kreativan način korišćenja ambalaže. Sigurna sam da je posle ove radionice
svako od nas dobio inspiraciju kako da upotrebi ambalažni otpad
na kreativan način, izjavila je Tijana Marković, predstavnica
kompanije Coca-Cola Hellenic Srbija.
90
jun 2012 www.instore.rs
Visina zakupa poslovnog prostora u Beogradu iznosi
od 10 do 15 evra po kvadratnom metru (Colliers International)
svet u brojkama
CENE MESEČNOG zAKUPA POSLOVNOG PROSTORA I NJIHOVA OSCILACIJA
OD DECEMBRA 2010. DO DECEMBRA 2011.
Gde je najskuplji m ?
2
Raspoloživog poslovnog prostora je, uprkos velikoj potražnji, na teritoriji Severne Amerike i Evrope
sve manje usled redukovane gradnje, dok je na Bliskom istoku svega 50% kapaciteta pod zakupom.
Evropske metropole poput Londona, Pariza, ženeve i Moskve našle su se na listi „top 10” gradova po
vrednosti zakupa kancelarijskog kvadratnog metra, a globalnu sliku tržišta nekretnina dopunjuje i
privredna ekspanzija u Kini, Australiji i Južnoj Americi
Colliers International, www.colliers.com
(cene su izražene u evrima po metru kvadratnom)
Rio de Žaneiro
decembar 2011.
London (City)
decembar 2011.
jun 2011.
665,00 €/m2
757,11 €/m2
jun 2011.
decembar 2010.
688,22 €/m2
decembar 2010.
662,67 €/m2
Ženeva
Sao Paolo
decembar 2011.
decembar 2011.
576,78 €/m2
560,22 €/m2
jun 2011.
jun 2011.
643,22 €/m2
630,78 €/m2
decembar 2010.
decembar 2010.
567,00 €/m2
536,22 €/m2
697,67 €/m2
705,67 €/m2
Pariz
decembar 2011.
797,44 €/m2
jun 2011.
893,44 €/m2
decembar 2010.
815,56 €/m2
jun 2012 www.instore.rs
Hong Kong
decembar 2011.
1574,77 €/m2
jun 2011.
1641, 93 €/m2
decembar 2010.
1471,57 €/m2
London
(West End)
decembar 2011.
1062,67 €/m2
jun 2011.
1100,00 €/m2
Moskva
decembar 2010.
decembar 2011.
965,56 €/m2
669,33 €/m2
Pert
decembar 2011.
jun 2011.
607,00 €/m2
572,89 €/m2
jun 2011.
decembar 2010.
616,11 €/m2
684,89 €/m2
decembar 2010.
Singapur
decembar 2011.
581,22 €/m2
jun 2011.
611,22 €/m2
decembar 2010.
510,56 €/m2
488,33 €/m2
91
92
jun 2012 www.instore.rs
vox populi
Predsednička
kolonija
prema poraženome, prema kolegi vladaru: neodustajno ga naziva predsednikom,
izraz „bivši predsednik“ navodi ga na turobne misli o prolaznosti i slave, i mandata, i moći, samim tim i o prolaznosti
života…
Piše: Ljubomir Živkov
M
ada još nije čestito ni položio zakletvu, novi predsednik već je pomilovao prethodnog: predsednik Nikolić
odobrio je građaninu Tadiću
da za uspomenu i dugo sećanje ostane u
vili koja mu je data bila na korišćenje kao
predsedniku. Nisam, veli, hteo da ga iseljavam odande, o tome smo razgovarali i
dogovorili se, neće mi pasti kruna s glave
ako budem živeo u drugoj zgradi koju će
mi država dodeliti tik uz njegovu...
Novi predsednik je hodajući dokaz da
pobeda oplemenjuje: oprostio je navodnu krađu na izborima za Skupštinu, prenebregao je ozloglašene džakove sa ukradenim glasačkim listićima, zaboravio je
Toma na zavet da će SNS telima braniti
istinu, matematiku i demokratiju... Uh,
ne smem ga više zvati Toma, zvao sam
ga bio i Tomek, veselilo me da četničkog
vojvodu oslovljavam nadimkom koji vuče
na Hrvatsku.
Osim pomenutog akta milosrđa nije g.
predsednik stigao ništa da uradi, a već se
staleški, klasno i čovečanski poistovetio
sa Tadićem, probudila se u njemu ljubav
Mora da je zbog zebnje pred životom bez
predsedničkog žezla i predložio da Tadić
kome se treći (protivustavni) mandat izmakao makar ostane u predsedničkoj palati, da barem na tom komunalnom nivou
ne izgubi ništa od prethodnog sjaja, privilegija i navika. Tadić se, gle, saglasio da
ostane u predsedničkoj vili, iz čega vidim
da ima naša država više tih rezidencija,
koje su štaviše izgleda jedna do druge, pa
će predsednici biti komšije: kako ćemo,
budemo li šetali Lackovićevom ulicom,
znati koje je čija kuća? Pa ona u čijem se
dvorištu bude pušio kazan i iz kojeg bude
mirisala komina biće Nikolićeva, a ona u
kojoj se čuje zvuk teniske loptice ili tamtam košarkaške lopte Tadićeva je.
Razgalila me ova vest; jadni Amerikanci, imaju tu jednu Belu kuću i kako koji
predsednik završi mandat mora da se
seli, prva dama koja je za nekoliko godina kući dala lični pečat mora sve to da
napusti, deca se taman navikla na školu
i na komšiluk, sikter iz raja kao da niste
nikad u njega ni kročili, kod nas biće
mnogo humanije: ako baš moramo da
imamo smenjive predsednike, svaki će
ostati u rezidenciji dobijenoj u njegovo
zlatno doba. Kad bude otišao Bogu na
istinu u kući će živeti njegov porod koji
je štošta i propatio zbog očevog predsednikovanja te zaslužuje makar jednu vilu
za uspomenu. Predlažem da se svi bivši
predsednici – a imaćemo kad-tad i predsednicu, Albanku ili Romkinju – nastane
u vilama oko Tadićeve i Nikolićeve, koje
bi postale Pijemont i srce buduće Predsedničke kolonije.
Zašto ne gradimo ili ne otkupljujemo već
sada palate za buduće predsednike?! Pa
socijalizam je izgradio Profesorsku koloniju, Učiteljsko naselje, silesiju stanova za
prosvetne radnike, a mi nikako da napravimo nastambu gde bi u vidu sve samih
predsedničkih palata živela istorija našeg
parlamentarizma.
■
U korpi poznatih
Gorica Nešović, voditelj
Ja na pijac odlazim bar
2 puta nedeljno, i tamo
kupujem sve – mlečne
proizvode, voće, povrće,
imam tamo i svoje mesare. U velike trgovine odlazim jednom
mesečno za hemiju i da trošim pare, jer
kad se tamo nađem uvek kupujem neke
čaše i šolje, kojih imam već toliko da ne
znam šta ću sa njima. Za ono što od hrane
kupujem po hipermarketima važno mi je
samo da je provereno i poznato. Vina volim čileanska, a njih ima u svim tim bolje
snabdevenim trgovinama. Mada, volim i
kad mi preporuče ona iz manjih, privatnih
vinarija. U kući nikad nisam bez čokolade
za kuvanje i keksa. Čajni kolutići su zaboravljen keks, koji bi svaka dama trebalo da
ima u kući, jer je idealan za doručak, večeru, užinu uz kafu, čaj. Ono što može da
me izludi u nekoj trgovini jeste situacija
kad pored proizvoda nema cene i kad ti
onda na pitanje koliko to košta kažu: „Idite proverite na kasi“. Ne volim ni kada je
rok isteka blizu, a u radnjama ne žele da
istaknu to obaveštenje jasno. Ne shvataju da će izgubiti potrošača, ako mu samo
jednom nešto „uvale“.
Dragan Ilić, voditelj
Prošlo je ono vreme
kada su roditelji slali
decu da im kupe nešto
u radnji. Danas nije više
moguće otići u neku
malu kupovinu, jer se nema vremena za
to i stalno se prave zalihe svega. Sad kolima bar jednom nedeljno odlazim u kupovinu i moram obavezno da dobijem
spisak. Pijaca nam je, takođe, omiljeno
mesto kupovine, a i deda nam ima baštu
sa organski uzgajanim povrćem, pa se trudimo da što više jedemo te proizvode. Češće od prosečne porodice u Srbiji jedemo
ribu, izbegavamo masnoće, trudimo se da
deca probaju različite ukuse, kao i da ne
jedu mnogo slatkiša, a kada ih jedu da ih
ne dožive kao nagradu. Izbor u kupovini
pravim na osnovu toga da hrana nema
aditiva, hemisjka sredstva moraju da budu
ekološki podobna i biorazgradiva, a papir
i plastika od recikliranog materijala. Prošla su vremena opčinjenosti velikim markama, pomodarstvo nas prolazi. Danas svi
treba da se za potrošača bore kvalitetom
usluge, jer će kupce pre to privući nego
raznorazni vaučeri. Mene lično, u trgovini
najviše može da iznervira loša higijena.
41.500
PRIMERAKA
SRBIJA
SLOVENIJA
HRVATSKA
BOSNA I HERCEGOVINA
jun 2012 • br. 06
JEDINI
REGIONALNI TRGOVAČKI MAGAZIN
EKSKLUZIVNO
Nenad Pacek:
Milan Ćulibrk:
Saga se produžava
Stari model nove
vlade
POSETILI SMO...
Tikveš - Kavadarci, Makedonija
Intersnack – Beč, Austrija
Planetarna popularnost
TRENDOVI
Ekološki glas srpske industrije
ISSN 2217 8384
ISTORIJA BRENDA: Coca-Cola
HERCEGOVINA,
tisućljetna kolijevka čuvenih vina
Na ogromnom prostranstvu hercegovačkog krša, od
gornjeg toka Neretve, preko Mostara do Jadranskog
mora, vinogradi zauzimaju pitome oaze koje su čovjek
i priroda stvarali tisućama godina.
Mediteranska klima, reljef i tip zemljišta pogodovali
su uzgoju vinove loze, uglavnom autohtonih sorti Žilavke i Blatine koje su se prilagodile vremenskim i zemljišnim uvjetima i važe za vrlo kvalitetna vina.
BLATINA de Broto,
vrhunsko crveno suho vino
kontroliranog podrijetla
Specifičan sortni miris i okus krase i svrstavaju ovo
vino među najpoznatija crvena vina. Tamne, žive i
sjajeće rubinske boje i na oko dojmljive konzistencije.
Miris plemenit, razvijen i trajan, voćnog i začinskog
karaktera. Na okusu je vrlo privlačna, mekana, zaobljena i glatka. Okus je profinjen, malko gorkast, živ,
topao, grije, bogat, pun i suh. Tijelo je snažno, završetak vrlo dug. Vino je složeno, iskreno.
Na regionalnim sajmovima (Mostar, Split, Zagreb) redovno je nagrađivano zlatnim pa i šampionskim odličjima.
Šampion crnih vina: Gast Split 2010. - HR
KAMENO,
vrhunsko bijelo suho vino
kontroliranog podrijetla
Vinogradarski položaj Kameni vinogradi zbog specifičnih uvjeta vinogradarenja (sunce nemilosrdno prži i
žeže) daje nadprosječnu kakvoću grožđa.
Sjajne je, žutozelenkaste boje, odličnog viskoziteta
i konzistencije. U čaši se kreće polako stvarajući na
stjenkama vrlo guste i pravilno raspoređene „noge“.
Na nosu je vrlo zanimljiv spoj nota prosušenosti i mineralnosti. Orašaste arome uzdižu se nad zrelim breskvama i dinjama, dok se cijelim bouquetom proteže
živahna citrusna nota. Svakom vrtnjom čaše postaje
sve mlađe, a arome grejpa i zelene jabuke sve su
uočljivije.
Vino pruža neuniformiranu raznolikost; urođenu mineralnost, zrelu mediteransku voćnost, ali i nježnu
prisutnost zadimljenosti. U ustima je mesnato, oblo,
puno i kompaktno. Čvrsta struktura je određena prvenstveno odnosom resko ugodne svježine i topline,
koju svježina potpuno kontrolira, dok mu evidentna
voćnost pruža mekoću. Suhoća je samo prividno u
drugom planu, njome dobiva na eleganciji. Dugi završetak odiše začinskim notama bijelog papra. Kameno
je dobilo naziv po vinogradarskom položaju „Kameni
vinogradi“ gdje doslovce vinova loza raste iz kamena.
Proizvodi se od 1990. godine.
Šampion bijelih vina (između 400 uzoraka): Gast Split
2006. – HR
Distributeri za Srbiju:
INVITO d.o.o. - Đorđa Vajferta 68, Beograd
AGROSRBIJA d.o.o. - Dragojla Dudića 12/3, Kraljevo
Download

Instore_06_2012_SRB_low FINAL.pdf