januar 2012 • br. 01 • godina I • www.instore.rs
SRBIJA
januar 2012 www.instore.rs
3
uvodnik
UREDNIK
Đorđe Glamočlija
PRODAJA
Strahinja Milinković
Bojan Đurović
REDAKCIJA
Una Milićević
Milica Petrović
EKSKLUZIVNI SARADNICI
Nenad Pacek
Milan Ćulibrk
Vanja Bulić/Ljubomir Živkov
STRUČNI SARADNICI
Veronika Puncheva, Zoran
Bogetić, Milan Kovačević,
Saša Đogović, Miša Brkić,
Milana Bošković (Nielsen),
Sašo Čačič, Thierry Bourgoignie, Ernest Gergely, Rešid
Muratović, Darko Vaselić, Mediana Adria, McCann, Nielsen
Audince Measurement, Nikola
Todorović, Slaviša Nogoštić,
Bojana Amanović, Srđan
Brać, Đorđe Mirković, Zoran
Kovačević, Dragan Jovanović,
Mirna Horvat (Valicon), Samo
Kraker, Predrag Milićević.
KOORDINATOR SVIH IZDANJA
Maksim Đurović
Gost uvodničar
Zajedno je lakše
Veronika Puncheva,
Predsednik UO Metro Cash & Carry Srbija
Pre sedam godina, Metro Cash & Carry bio
je prvi internacionalni trgovinski lanac koji je
došao na tržište Srbije. Fokusirani na profesionalne kupce iz sektora ugostiteljstva, trgovine
i kancelarija, za tih sedam godina imali smo
prilike da se razvijamo i delimo i dobro i zlo sa
firmama iz Srbije.
Poslednje četiri godine su i za srpsku ekonomiju bile prilično turbuletne. Globalna kriza je
pred sve aktere postavila priličan broj izazova,
koje je lakše bilo prebroditi uz bolju saradnju i
više razumevanja.
Ova ekonomska dešavanja promenila su i kupovne navike krajnjih potrošača, pa samim tim
i profesionalnih kupaca.
Procena je da male, nezavisne prodavnice čine
više od 60 odsto srpskog tržišta i uprkos svim
izazovima sa kojima su se susretali, mali trgovci su pokazali spremnost da uvećaju svoju konkurentnost i unaprede efektivno svoje poslovanje na tržištu, koje se, sa druge strane, sve više
okreće ka većim maloprodajnim formatima.
Jedna od obaveza koju smo sebi postavili jeste da prenesemo znanje i iskustvo lokalnim
trgovcima kroz projekat Moja radnja. Veoma
je važno da mali trgovci ulažu u svoje radnje,
izaberu ispravan asortiman, kao i da edukuju
svoje zaposlene.
Kroz zajedničku saradnju učilli smo i učimo
jedni od drugih: samostalni trgovci se lakše
bore sa snažnom konkurencijom i smanjenom
kupovnom moći potrošača, a Metro Cash &
Carry bolje sagledava potrebe trgovaca i prilagođava poslovanje njihovim potrebama. Zajedno je lakše.
LOGISTIKA I DISTRIBUCIJA
Mirjana Ivanković
GRAFIČKI PRELOM I DIZAJN
Narobe Studio Slovenija
ŠTAMPA
Rotografika d.o.o.
Segedinski put 72
24000 Subotica
IZDAVAČ
InB2B Media d.o.o.
Bul. Arsenija Čarnojevića br. 52
11070 Novi Beograd, Srbija
Tel: +381 11 41 41 100
Fax: +381 11 41 41 108
E-mail: [email protected]
Web: www.instore.rs
InStore magazin je mesečni,
specijalizovani magazin za trgovinu
robom široke potrošnje. Besplatno se
distribuira ciljnoj grupi: trgovcima,
proizvođačima, distributerima i
pratećoj industriji. Izdavač zadržava
Ovo izdanje
pravo da odredi
ciljnujegrupu. InStore
prijavljeno za odit
magazin se
ne distribuira osobama
kod ABC Srbija
mlađim od 18 godina. Za članke,
fotografije i oblikovanje, magazin
zadržava sva prava.
Tiraž od 18.500 primeraka
u Srbiji odituje:
Ovo izdanje je
prijavljeno za odit
kod ABC Srbija
Reč uredništva
(Ne)moguća misija!?
Nudimo vam sadržaj koji je novi, drugačiji,
interesantniji. Barem mi mislimo da jeste.
Ali, da ne bi bilo kako „svaki Ciga svoga
konja hvali“, procenite sami.
Kada smo pokrenuli projekat zvani magazin
’InStore Adriatik’, uglavnom smo dobijali reči
podrške. Međutim, prve reakcije su bile da smo
prilično ambiciozni, pomalo ’ludi’, jer „gde baš
sad, u ovom trenutku“. I ’ludi’ i ambiciozni, sigurno, ali nadam se da ćete se složiti i prilično
hrabri. Čekajući ’pravi trenutak’ na ovim prostorima, možda InStore nikada ne bi ni dospeo u
vaše ruke. Već decenijama unazad zemlje u kojima živimo i radimo su, u manjoj ili većoj meri, sa
manjim ili većim razlikama, u nekom pogrešnom
vremenu. Pogrešnom, ali jedinom koje imamo.
Zato nismo odustali. Verovali smo pre svega u
sebe, ali i u vas i vašu podršku, koja nam je neophodna da bi ostvarili svoje ciljeve. A, ciljevi su
prilično ambiciozni. Prvi magazin za robu široke
potrošnje koji će biti dostupan u celom Adriatik
regionu. Malo li je!?
Mi mislimo da nije. Ali, važno je šta vi mislite.
Važno je da vi budete zadovoljni onim što vam
nudimo. Jer, od vas zavisimo. Ako vi pronađete
barem jedan razlog (da ne kažem rubriku), da sa
nestrpljenjem očekujete novi broj InStore magazina, za nas će to biti motivacija da nastavimo
još bolje. Sigurni samo da zajedno možemo da
unapredimo sektor i da ponovo povežemo tržišta koja su nekada bila jedno i imaju zajednički
interes. Nadamo se da ćete se složiti da je svaka
od naših zemalja i suviše mala za multinacionalne kompanije i da nas gledaju kao ’kolateralnu
štetu’. Mnogi od vas su to već shvatili i izašli na
susedna tržišta, povezali se sa njihovim domaćim
kompanijama. To smo shvatili i mi, i zato smo
i odlučili da pokrenemo magazin koji će vam
olakšati poslovanje i pratiti vas u vašim poslovnim poduhvatima na tim tržištima.
Potrudili smo se da napravimo magazin koji će
zadovoljiti ukuse i potrebe svih vas, naravno u
određenoj meri. Za svakoga po nešto, za nekoga
možda i sve. Na jednom mestu nudimo mnošto
novih i interesantnih tema (barem mi mislimo
da jesu), a stare obrađujemo na novi i drugačiji
način. Ali, da ne bi bilo kako „svaki Ciga svoga
konja hvali“, izvolite i uverite se sami. Ili, u stvari, bolje da kažemo, procenite sami. Mi verujemo
da od nemoguće možemo da napravimo moguću misiju, ali vi dajete ’konačan odgovor’. Palac
okrenut na gore ili nas bacate lavovima.
Redakcija InStore magazina
4
januar 2012 www.instore.rs
sadržaj
Izdvajamo
6Novi objekti
10Domaće vesti
12 Regionalne vesti
16 Svetske vesti
18Trade magazini
The Grocer
Canadian Grocer
Grocery Headquarters
Progressive Grocer
20 Osvrt stručnjaka
Treba da prođu decenije
22 Mišljenja i komentari
24 Pod lupom trgovaca
Za bolje rezultate
28Investicije
Uvodimo nove standarde
Nenad Pacek,
specijalno za InStore
U analizi predsednika kompanije Global Success
Advisors navodi se da će ove godine rast u našem
regionu biti ponovno najslabiji od svih regiona
zemalja u razvoju. Kako Pacek podseća, to je sad
već ulazak u četvrtu godinu kad privredni rast CEE
regiona ne može da parira Aziji, Latinskoj Americi,
Africi i Bliskom Istoku.
Investicije
Plaza Centers,
specijalizovana kompanija
sa velikim iskustvom u
razvoju, vođenju i izdavanju
u zakup šoping i zabavnih
centara širom cele centralne
i istočne Evrope uložila je
50 miliona evra u izgradnju
šoping centra u Kragujevcu.
Sagiv Meger, generalni
direktor ove kompanije za
Srbiju, ističe da veruje u
srpsko tržište i posebno u
grad Kragujevac.
30 Investicije u regionu
Stomilionska investicija
Sve za najkvalitetniju kupovinu
Poslednji šoping pred let
Preporuka
Thierry Bourgoignie, vođa projektnog tima i
glavni pravni ekspert projekta koji finansira
Evropska unija ‘Jačanje zaštite potrošača
u Srbiji’, ističe da Zakon o zaštiti potrošača
ne treba shvatiti kao nešto što je suprotno
interesima trgovaca i proizvođača, dodajući da i
potrošači i trgovci dele odgovornost za pravilno
funkcionisanje tržišta.
36Preporuka
Konstruktivni dijalog
38InLiflet
Važna za pregovore
40Na mestu prodaje
Borba na polici
42 Category management
Brz odgovor potrošaču
44Istraživanje:
Mediana Adria: TGI
48InMarketing
U duhu potrošača
50InMedia
TV market: 2011. vs 2010.
52Logistika
Outsourcing logistike: da ili ne?
InLiflet
O značaju liflet monitoringa za efikasnost promocija
piše Ernest Gergely, Project Coordinator, kompanije
Medialink doo, Hiper-Com, koja se bavi ovim
aktivnostima. Saradnik InStore magazina ističe da
je analiza lifleta važan faktor, jer omogućava da
promocija određenog proizvoda bude u što većoj
meri iskorišćena.
InMedia
Specijalizovane agencije za istraživanje gledanosti televizije
Nielsen Audince Measurement i MIB predstavljaju izveštaj o Top 20
oglašivača, brendova i kategorija. Saznajte koje su kompanije
najveći oglašivači na tržištima Srbije, Slovenije, BiH i Hrvatske.
januar 2012 www.instore.rs
54 Licem u lice
Očekuju još uspešniju godinu
56 Komšijski dućan
Izabrati adekvatne police
Sve češći izbor
Lako je ući, teško ostati
Radnja sa ‘dušom’
Reč po reč...
Logistika
Da li je outsorcing logistike
‘pametna’ poslovna odluka ili
ne? Nikola Todorović, direkotor
sektora Ugovorne logistike
kompanije Milšped, kroz jednu
kraću SWOT analizu, ukazuje
kompanijama na razloge za i protiv
ovakve odluke.
62 Iz četiri ugla
Komšijski dućan
Šta nas očekuje u 2012?
Šta je sve neophodno vlasnicima malih radnji kako bi se
izborili za svoje ‘mesto pod suncem’ i opstali u surovoj
borbi sa velikim trgovačkim lancima. Prema rečima
naših sagovornika, vlasnika tih radnji, budućnost im je
neizvesna, ali se oni ipak bore i ne predaju. Činjenici da
male radnje imaju budućnost idu u prilog iskustva sa
drugih, razvijenijih tržišta, ali i primeri sa domaćeg.
64 Istraživanje:
Valicon: Suvereni ‘vladari’
68 Periskop
Lude godine
70 Periskop iz regiona
Nikada tako jeftina nada
“U Švedskoj problemi... Zdravo”
72 Region
Mi i susedi u brojkama
74 Berza
Mercator i Konzum
Periskop
Pogled na tržište, kroz svoj periskop, daje Milan
Ćulibrk, jedan od vodećih ekonomskih novinara:
“Ima li kraja krizi, koja u Srbiji neprekidno traje,
sa kraćim pauzama da ‘gnjurci’, kojima je voda već
odavno iznad grla, malo uzmu vazduha? Nazire li se
konačno ta svetla budućnost? Hmm, samo što nije.
Ili, malo sutra”.
76 Moja karijera
Moja karijera
U Rusij veći, u Srbiji lepši
Nenad Vuković, nekadašnji
generalni direktor Henkela Srbija,
iz Rusije, sa pozicije direktora
prodaje deterdženata za to tržište i
Belorusiju, govori o svojim počecima,
ambicijama, uspesima, kao i o
strepnjama i očekivanjima od nove
sredine i novog poslovnog izazova.
78 InStore u razgovoru sa...
Brend menadžerima
79 InPoslovi
Nova zaposlenja ili stagnacija
80 Humanost na delu
82 Trendovi
Definiše identitet
84 Na mestu događaja
Vox populi
85 Verovali ili ne...
86 Svet u brojkama
Rubrika koja vam otkriva ko
‘vodi glavnu reč’ u porodici
Vanje Bulića kada su u pitanju
finansije i odluke o potrošnji,
kao i gde kupuju poznati –
glumica Iva Štrljić i novinar
Tanja Peternek.
‘Gladna planeta’
88 Vox populi
5
6
januar 2012 www.instore.rs
novi objekti
Otvoren Tempo Ada
Od skoro se i beogradski kraj
Čukarica može ‘pohvaliti’
hipermarketom – novootvorenim Tempom Ada, na koji
je sada upućeno oko 100.000
porodica. U obraćanju prisutnim potrošačima prilikom
otvaranja, Slodoban Rudan,
direktor prodaje Delhaize
Serbia istakao je da mu je
posebno zadovoljstvo što se
novi Tempo otvara baš na toj
lokaciji: “Tempo Ada je odgovor
na potrebu velikog broja porodica
da se snabdeva u hipermarketu
i kupuje po povoljnijim cenama.
Iskustvo koje su u Delhaize stekli
tokom više od sto godina rada i
kroz poslovanje na tri kontinenta,
spremni su da podele sa kolegama
u Srbiji i da zajedno sa lokalnim
menadžmentom primene na
ovo tržište. Za kupce, to znači
savremene uslove kupovine koji
su standard u zemljama Evrope”.
Inače, ovaj Tempo je prvi
hipermarket koji počinje sa
Širenje maloprodajne mreže
Kompanija Mercator-S je u
2011. godini ostvarila planirane
rezultate, nastavivši investicioni
ciklus i širenje maloprodajne
mreže, kažu iz ove kompanije.
Kako još dodaju, posebno im je
značajan sporazum o dugoročnom zakupu prodajnih objekata
kompanije Familija marketi,
koji je u septembru odobren od
Komisije za zaštitu konkurencije. Na taj način je maloprodajna
mreža Mercatora-S proširena
sa još 27 objekata u Beogradu,
Vojvodini, centralnoj i južnoj
Srbiji, ukupne površine od
22 hiljade kvadratnih metara
prodajnog prostora. Investicioni
ciklus u 2011. godini završen
radom od kada je Delhaize
Group došla na tržište Srbije.
U načinu izlaganja asortimana skoro 27.000 proizvoda
primenjen je koncept iz drugih
Mercator u Kotor Varoši
Kompanija Mercator Banja
Luka otvorila je vrata novog
supermarketa u Kotor Varoši. Novootvoreni objekat se
prostire na oko 650 kvadratnih
metara i u svom asortimanu ima
oko 6.000 artikala, a zaposlenje
je dobio 21 radnik. Ovo je, inače,
šesta prodajna jedinica, koja posluje u sastavu Mercatora Banja
Luka. Povodom otvaranja ove
trgovine, kompanija je donirala
novogodišnje paketiće za prvake
sa područja opštine Kotor Varoš.
Prilikom otvaranja Roda
Cash&Carry objekta uručena je robna donacija u iznosu od 300.000 dinara opštoj
bolnici ‘Đorđe Joanović’
u Zrenjanju za opremanje
odeljenja pedijatrije.
je otvaranjem Roda Cash and
Carry objekta u Zrenjaninu
ukupne površine veće od 4.500
kvadratnih metara sa ponudom
od 12.000 artikala. Osim toga,
otvoreni su i Roda supermarketi u u Pirotu, Valjevu, Nišu,
Kragujevcu i Bačkoj Topoli.
Gomexova otvaranja
Trgovački lanac Gomex je nedavno postao bogatiji za objekte
u Crvenki, Bačkom Magliću i
vršačkoj Uljmi. Trgovine u Crvenki i Bačkom Magliću posluju
na po 250 kvadtarnih metara sa
ponudom od oko 4.500 artikala.
Za uslugu potrošača se u Crvenki brine osam, a u Magliću
šest zaposlenih. Objekat u Uljmi se prostire na 150 kvadrata
prodajnog prostora, sa ponudom većom od 3.000 artikala.
prodavnica ovog internacionalnog trgovinskog lanca.
Tako će kod vina biti postavljene i vinske čaše, pored
svežeg mesa kese za pečenje i
tome slično. Tempo Ada, osim
odeljenja pekare sa kolačima,
svežeg mesa i delikatesa, gotovih jela i prepoznatljive pijace,
raspolaže i različitim dodatnim sadržajima koji kupovinu
čine jednostavnijom i lepšom,
poručuju iz kompanije. Tako
je za mališane obezbeđena
igraonica u samoj prodavnici,
uz stalni nadzor odraslih osoba, dok će nešto starija deca
na odeljenju tehnike moći da
isprobaju najnovije igrice na
konzolama.
Zeleni
supermarket
Solarni paneli na krovovima,
električna transportna vozila na
takozvanu zelenu energiju, infrastruktura od drveta, LED rasveta i slični elementi - moguće
su sastavne komponente i jedne
trgovine. Takav je bar Billa supermarket, koji je Rewe grupa
otvorila nedavno u austrijskom
gradu Perchtoldsdorfu. Ova
trgovina će poslužiti kao neka
vrsta testa za ostale ‘zelene’ trgovine. Inače, kompanija Rewe
trenutno ima 450 energetski
efikasnih objekata u Austriji, od
čega su 350 trgovine Billa, koje
smanjuju potrošnju energija za
otprilike jednu trećinu.
Deseta Billa
Billa je otvorila početkom decembra u zagrebačkom naselju
Sloboština deseti supermarket.
Objekat je prodajne površine
430 kvadratnih metara. Iz Bille
su poručili da kupce očekuju
poznati dobro opremljeni delovi trgovine sa svežim mesom,
pecivom, voćem i povrćem, kao
i mleko i mlečni proizvodi.
8
januar 2012 www.instore.rs
novi objekti
Stara nova Alba
Supermarket Alba u Novom
Sadu, prodajni objekat Univerexporta, proslavio je osmi
rođendan pred kraj 2011. u
‘novom ruhu’. Investicija vredna dva miliona dinara, donela
je novi izgled supermarketa sa
savremenijim prostorom, širim
asortimanom i prijatnim ambijentom za kupovinu, navode
iz kompanije. Proširivanjem
prodajnog prostora potrošače
očekuje površina veća od 4.000
kvadrata, od čega je prodajni
prostor 2.200. Takođe, supermarket će ponuditi i proširen
asortiman od ukupno 15.000
artikala. “Klimatizacija i centralno hlađenje su dovedeni do savršenstva, što je iziskivalo da radna
temperatura objekta mora biti
svedena na 12 stepeni Celzijusa.
Infrastrukturni deo obuhvata najsavremenije laboratorije, pripre-
Konzumovo širenje
mne prostorije za sve sektore, kao
i rashladne komore. Uvedeno je i
inovativno rešenje rasvete u okviru
objekta, gde je fokus prebačen na
proizvod”, dodaju još iz Univerexporta. Interesantno je da
objekat nije ni jednog trenutka,
tokom procesa renoviranja i
proširivanja, zatvorio svoja vrata
za potrošače. Kupci će, tako,
sada na raspolaganju imati 17
kasa, od kojih će jedna biti brza,
a jedna namenjena osobama sa
invaliditetom. Osim postojeće
pošte i menjačnice, vlasnici kućnih ljubimaca imaće obezbeđen
prostor za njihovo čuvanje. Za
lakše snalaženje u izmenjenom
prostoru objekta, napravljen je
i vodič za kupovinu, kao i mapa
na samom ulazu, koja treba
potrošače da upozna sa novom
postavkom asortimana.
Lidlov LCD u Perušiću
Lidl Hrvatska je 12. januara
svečano otvorio veliki logističkodistri­butivni centar u Perušiću
pod geslom ‘Lika - moj zavičaj.
Lidl - moj poslodavac!’, kao i novi
socijalni dućan u Gospiću. Projekat ‘Socijalna košarica – podela
pomoći u naravi’, koji se realizije
u saradnji Lidla i Caritasa, funkcioniše isključivo putem podele
Lidlovih proizvoda onima
kojima je najpotrebnija. Inače,
U LDC Perušić, Lidl Hrvatska
uložio je oko 24 miliona evra, a
otvorio je 150 novih radnih mesta na području ličko-senjske županije. Centar je površine 32.726
kvadratnih metara, a sastoji se od
zatvorenog skladišnog prostora i
administrativnih prostorija.
Pred kraj godine koju smo
ispratili, Konzum je otvorio
nekoliko novih prodavnica u
Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Tako je kompanija postala
bogatija za nove trgovine u
hrvatskoj Požegi i Vitrovici, od
kojih je prva otvorena u okviru
Super Konzum trgovačkog
centra, a druga unutar centra
Park&Shop. Objekat u Požegi
zaposlio je 70, a u Vitrovici 40
radnika. Iz kompanije smatraju
da će vitrovački Konzum sa ponudom od oko 30.000 artikala
omogućiti kvalitetnu kupovinu
svega potrebnog za domaćinstvo na jednom mestu. Osim
ovih većih objekata, Konzum
je otvorio i dve manje radnje u
Kotoribi i Novom Marofu.
napominju iz kompanije. Trend
širenja maloprodajne mreže,
Konzum je nastavio i u 2012,
otvorivši po trgovinu u Sarajevu i Prijedoru. Od početka
februara stanovnicima Živinica
na raspolaganju je Konzumova
trgovina, inače prva u ovom
gradu. Takođe, još jedna u
nizu Konzumovih prodavnica,
početkom februara otvara svoja
vrata u Banja Luci.
Nove trgovine ‘osvanule’ su u
bosanskom Kozarcu i Čeliću.
Novootvorene trgovine kupcima nude veliki izbor svežeg
voća, povrća, mesa, mlečnih, delikatesnih i pekarskih proizvoda,
i ostalih životnih namirnica, kao
i neprehrambenih proizvoda,
Maribor Tabor
Kompanija Mercator je za
kraj 2011. pripredila otvaranje
trgovačkog centra Maribor
Tabor u koji je uložila više od 35
miliona evra. Objekat se prostire
na 45.000 kvadratnih metara, a
kupcima je na raspolagnju 800
parking mesta. U novom centru
otvoreno je 350 radnih mesta, a
samo u Mercatorovim prodavnicama ima 150 zaposlenih. Uz
izgradnju centra, postarali su se
da srede i okolinu.
Ukratko
Novi Metroov format
Kompanija Metro je lansirala novi
format kroz svoju Cash&Carry diviziju u Kini, nazvan Metro Select.
Prvi ovakav objekat je otvoren
u gradu Guangzhou. Ovaj novi
format ponudiće fleksibilne vrste
servisa i usluga kako bi što više
izašao u susret potrebama kupaca. Trgovina u Guangzhou ima
8.200 artikala na više od 3.400
kvadrata prodajnog prostora, od
čega su oko 75 odsto prehrambeni artikli.
Hofer u Novom Mestu
Planovi Auchana
Prema planovima kompanije
Auchan, Rusija će tokom ove
godine dobiti šest supermarketa
ovog francuskog trgovca, koji će
‘pokriti’ oko 15 hiljada stanovništva. Hipermarketi će biti
izgrađeni u gradovima: Nižnji
Novgorod, Riazan, Uljanovsk,
Volgograd, Tjumenj i Rostov.
Trgovačka kompanija Hofer, koja
Osim širenja maloprodajne
mreže u Rusiji, Auchan planira
otvaranje trgovačkih centara u
narednom periodu u Mađarskoj,
Rumuniji, Poljskoj, dok u Francuskoj nameravaju da dupliraju
prisutnost do 2020. Što se tiče
azijskog tržišta, planovi podrazumevaju 15 otvaranja u Kini.
u Sloveniji ima 65 objekata, krajem godine zaključila je u Novom
Mestu 2,5 miliona evra vrednu
investiciju. Novootvorena trgovina prostire se na 900 kvadratnih
metara, ima 80 parking mesta, a
zapošljava desetak ljudi.
10
januar 2012 www.instore.rs
domaće vesti
Korekcija deformacija cena
Srbija je neki sat pre nego je
zakoračila u 2012. dobila novu
uredbu o ograničavanju najviše
ukupne stope marže u prometu
osnovnih životnih namirnica
na 10 odsto, koju je Vlada
donela na telefonskoj sednici
30. decembra. Ako je verovati
stručnjacima, ta mera trebalo bi da snizi cene osnovnih
životnih namirnica od 10 do 15
odsto. A da uredba ne bi ostala
samo mrtvo slovo na papiru,
pobrinuli su se tržišni inspektori, koji su u kontole krenuli
već početkom januara.
Uredba, koja će važiti šest
meseci, odnosi se na pšenično
brašno tip 400 i 500, jestivo
suncokretovo ulje, termički
obrađeno kravlje mleko (pasterizovano, sterilizovano), jogurt,
beli kristalni šećer i svinjsko,
goveđe i kokošje sveže meso i
slatkovodnu ribu. Prema navodima resornog ministarstva
poljoprivrede i trgovine, cilj
donošenja uredbe je korekcija
nastalih deformacija u cenovnoj strukturi određene robe u
fazi prometa na malo. Namera
je i da budu izbegnuti poremećaji na tržištu koji za posledicu
imaju otežano snabdevanje
robom i uslugama od vitalnog
značaja za život i zdravlje ljudi.
Od 4. januara tržišna inspekcija
je započela da kontroliše da
li prodavnice u Srbiji postupaju po ovoj uredbi Vlade.
Kako je saopštilo nadležno
ministarstvo, biće kontrolisani
svi značajniji snabdevači na
republičkom, regionalnom
i lokalnom nivou. Posebna
pažnja biće posvećena velikim
trgovinskim lancima, pa će se
nadzor obaviti i u njihovim
sedištima i u maloprodajnim
objektima, a biće kontrolisane
i specijalizovane prodavnice mesare, ribarnice i prodavnice
Više Metroovih
proizvoda u
Evropi
Veleprodajna kompanija Metro
cash&carry planira da ove godine uveća količine i broj artikala
proizvedenih u Srbiji koji će se
naći na rafovima širom Evrope.
Lokalni proizvođači koji proizvode za kompaniju privatne
robne marke su 2011. plasirali
svoje proizvode iz Srbije u devet
evropskih zemalja od kojih je
šest u Evropskoj uniji. Najveće
interesovanje u mreži distributivnih centara Metro postoji
za srpske artikle iz oblasti prehrane, kućne hemije i tekstila
koji se proizvode pod privatnim
robnim markama Metroa. “U
programima privatnih robnih
marki proizvođači imaju veliku
mlečnih proizvoda. U saopštenju se navodi da su u prvoj fazi
planirane 762 kontrole.
Tržišni inspektori će obaveštavati trgovce o obavezama i
načinu poslovanja u skladu sa
odredbama Uredbe. U slučaju
nepravilnosti inspektori će
Kraći rokovi
“Ova Vladina Uredba predviđa i kraće rokove plaćanja
trgovaca na malo dobavljačima, najduže do 60 dana,
što će doprineti bržem
obrtu sredstava”, izjavio je
republički tržišni inspektor
Vojislav Petrović. Kako je on
podsetio, ranije su rokovi
plaćanja dobavljačima išli
do 90 dana, a kod nekih
velikih trgovinskih lanaca i
duže od tri meseca.
Potrošači kupuju
domaće
korist od saradnje sa Metro Cash
& Carry, naročito oni manji, jer
im prenosimo znanja i iskustva u
vezi sa karakteristikama proizvoda, ambalažom i visokim kvalitetom proizvoda. Takođe, dobijaju
priliku da svoje proizvode plasiraju
i na, za njih, teško dostupna tržišta širom Evrope”, objasnila je
Veronika Punčeva predsednik
Upravnog odbora Metroa
Srbija navodeći da je čak 80
srpskih proizvođača uključeno u program proizvodnje
privatnih robnih marki Metro.
Punčeva dodaje da domaćim
proizvođačima Metro pomaže
i u pogledu sertifikacije prema
najvišim standardima kao što
su IFS/GFSI, koji su preduslov
da se artikli nađu na policama
trgovina u Evropskoj Uniji.
Da li je davno pokrenuta akcija
‘Kupujmo domaće’ urodila plodom, ili su to znaci krize koja
je ‘opasala’ svet, pa i Srbiju, tek
nedavno predstavljeni rezultati
istraživanja agencije Ipssos
strategic marketinga sprovedenog u septembru pokazali su
da više od polovine
građana Srbije
smatra da je
ekonomska
situacija njihove
porodice lošija
nego godinu
ranije. Takođe
više od 40 odsto
njih radije kupuje
domaće proizvode nego uvozne.
Pad standarda i
kupovne moći
uticali su da građani sve
manje troše, pa je tako vise
kupaca koji daju prednost jeftinijim proizvodima.
Prema rečima direktora
istraživanja Predraga Kurčubića, gotovo 40 odsto građana
nastoji da kupovinom domaćih
rešenjem dati nalog za njihovo
otklanjanje u roku od tri dana.
Ukoliko po isteku tog roka
nalog inspektora nije izvršen,
preti privremena zabrana
prometa određene robe,
privremena zabrana obavljanja
delatnosti i podnošenje prijave
za pokretanje prekršajnog
postupka.
Takođe, za nesprovođenje
uredbe predviđena je i novčana
kazna od 200.000 do dva
miliona dinara za pravno lice,
a može biti izrečena i mera zabrane vršenja određene delatnosti u trajanju od šest meseci
do jedne godine. Za odgovorno lice u firmi predviđene su
novčane kazne od 50.000 do
150.000 dinara, a za preduzetnike od 50.000 do 500.000
dinara, a može biti izrečena i
zaštitna mera zabrane vršenja
određenih delatnosti u trajanju
od šest meseci do jedne godine.
proizvoda pomogne srpskoj
privredi. Takođe, raste i njihovo
poverenje u privatne trgovačke
marke, pa tako skoro 50 odsto
potrošača u Srbiji smatra da su
podjednako kvalitetni proizvodi
domaćih trgovačkih marki kao
i brendirani, dok 47 odsto misli
da su ipak brendirani proizvodi
kvalitetniji. Oko pet odsto smatra da su trgovačke robne marke
kvalitetnije od brendiranih, dok
trećina populacije kupuje jeftinije robne marke. Istraživanje
je još pokazalo da je u
Srbiji u blagom
padu broj
potrošača
koji svakodnevno
idu u malu
kupovinu
gde kupuju
robu u vrednosti do 1.000
dinara, ali je i
za 23 procenta
opao broj onih koji
jednom mesečno idu u velike
kupovine do 10.000 dinara. Što
se tiče velikih trgovina, najpopularniji su Delhaize, Merkator
S, Idea, Dis, Univerexport,
Metro.
januar 2012 www.instore.rs
Delhaizeova
optimizacija
loprodajnu mrežu, i odlučili se da
napravimo izvesne izmene, kako
bismo što uspešnije pružali najbolje
usluge našim potrošačima”, izjavio
je David Vander Skuren, COO
Delhaize Group za Srbiju,
Bosnu i Hercegovinu i Crnu
Goru. U saopštenju
još piše: “Proširenjem
asortimana, izmenom
izgleda prodavnica i
načina izlaganja robe,
postojeće prodavnice
Tempo Express biće
prebačene u format
Maxi. Otvaranje i renoviranje
prodavnica će se odvijati postepeno tokom godine, a u narednih
šest meseci biće zatvoren po
jedan Mini Maxi u Mrčajevcima,
Kragujevcu, Baljevcu, Vranju i tri
u Šapcu”.
Delhaize Serbia će optimizovati svoju maloprodajnu mrežu
otvaranjem 20 i renoviranjem
40 prodavnica, kao i zatvaranjem sedam Mini
Maxi prodavnica i
promenom formata
Tempo Express u
Maxi. Kako su saopštili iz ove kompanije,
optimizacija je stalan
proces koji se odvija
na nivou čitave Delhaize Group
u cilju obezbeđivanja rasta,
efikasnosti i održivosti poslovanja. “Delhaize prepoznaje region
jugoistočne Evrope kao tržište
koje može da podstakne rast čitave
grupe. Analizirali smo našu ma-
Uskoro srpski
Nestlé proizvodi
Nestlé proizvodi koje je Srbija
do juče uvozila, koliko krajem
ove godine sama će proizvoditi,
govore najave ove švajcarske
kompanije. Generalni direktor Nestléa za Srbiju i Crnu
Goru Sedrik Boem objasnio je
da posle preuzimanja Centroproizvoda, ova kompanija
ima mogućnost da u Srbiji
postepeno započne proizvodnju
velikog broja proizvoda koji se
sada uvoze: “Moguće je da će se
u Srbiji osim Nestlé kulinarskog
programa proizvoditi i neki od
proizvoda iz konditorskog sektora
i pića”. Prema njegovim rečima,
poslovni plan predviđa da se
zadrže robne marke ‘C’ i ‘Cipiripi’. Da podsetimo, Nestlé je
krajem novembra dobio finalno
Ukratko
odobrenje srpskih vlasti za preuzimanje Centroproizvoda, koji
mu je doneo proizvodni pogon
u Srbiji. “Fabrika u Surčinu je
u veoma dobrom stanju, veći deo
opreme je nov. Potrebno je da se
proizvodni pogoni dodatno usklade
sa Nestlé standardima i proizvodnja Nestlé brendova koji se trenutno uvoze u Srbiju”, kazao je on.
Boem je dodao da se izvoz tih
proizvoda iz Srbije može očekivati za dve do tri godine. Prema
njegovim rečima, na početku će
fokus biti na proizvodima gde
Centroproizvod već ima veliki
tržišni udeo, kao što su dodaci
jelima, začini i senf. Inače, krajem 2009. Nestlé je zapošljavao
oko 150 ljudi u Srbiji, krajem
2010. taj broj je iznosio 300, da
bi u decembru prošle godine
dostigao cifru od 700.
Preuzimanja
- Kompanija Nectar iz Bačke
- Putem ponude za preuzimanje
Palanke završila je preuzimanje
dodatnih 5,24 odsto kapitala
slovenačkog Fructala krajem 2011.
Carnex, kompanija MK Group je
Nectar je zvanično preuzeo 93,73
otkupivši i njih sada vlasnik 98,16
odsto akcija Fructala od Pivovarne
odsto akcija ove mesne industrije
Union za šta je platio 35,3 mili-
iz Vrbasa. Za preuzimanje 85.589
ona evra. Konsolidovani prihod
ili 5,24 odsto akcija, MK Group je
kompanija Nectar i Fructal na
platitila oko 200 miliona dinara.
kraju prethodne godine je prema
Akcionari koji su posedovali akcije
planiranom i očekivanom prihodu
Carnexa, prihvatili su ponudu od
oko 140 miliona evra.
2.325 dinara za akciju.
11
Nećemo uvoziti
mleko?
Ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović je izjavio
da je mlekarska industrija Srbije
u ekspanziji i očekuje se da će
u 2012. godini biti ukinut uvoz
mleka. Prema njegovim navodima, u Srbiju se trenutno uvozi
između 50 i 70 tona sirovog
mleka dnevno, što pokazuje da
se u zemlji ne proizvodi dovoljno mleka, kao i da ima prostora
za povećanje te proizvodnje.
Kako je otkup mleka u 2011.
bio za desetak odsto veći nego u
prethodnoj godini, procene su
da su sve mlekare u Srbiji otkupile od poljoprivrednika ukupno više od 800 miliona litara
mleka. Petrović je naglasio da
povećanje otkupa mleka ukazuje
da je domaća industrija mleka u
ekspanziji, uprkos problemima
koje ima: “Počeo je izvoz mleka
i mlečnih proizvoda u Rusiju i
Evropsku uniju, imamo značajan
izvoz u zemlje u okruženju, dakle
mlekarska industrija je snažnija
nego što je bila u 2010, a povećanje
otkupa mleka sa domaćeg tržišta,
pokazuje da novac iz budžeta koji
je investiran u povećanje proizvodnje sirovog mleka daje rezultat”.
Iz ovih razloga, Petrović veruje
da ima razloga da bude optimista za 2012 i da veruje da neće
biti uvoza sirovog mleka, ali da
je važno da svi napreduju. To bi
značilo da u prerađivačkoj indu-
striji bude napravljen značajan
pomak, da farmeri proizvode više mleka povećavajući
prosečnu proizvodnju po grlu
i zarađuju više, a da potrošači
imaju stabilno snabdevanje sa
stabilnim cenama. “Očekujem da
će to povećanje proizvodnje i otkupa u ovoj godini biti znatno. Zbog
toga nastavljamo sa politikom podsticanja prozivodnje sirovog mleka
kao ozbiljne sirovinske osnove”,
istakao je Petrović. Osim toga,
precizirao je će Ministarstvo
poljoprivrede i trgovine tokom
2012. nastaviti da daje premije
za mleko u iznosu od pet dinara
po litru, kao i 25.000 dinara po
umatičenom grlu. Ministar je
dodao da je za premije za mleko
odvojeno ukupno 2,5 milijarde
dinara, što je više nego u 2011,
a za davanja po grlu oko dve
milijarde dinara.
Izvoz šljivovice u
2011.
Podrum Navipa u Crkvencu
kod Svilajnca izvezao je ove godine 85.000 boca srpske šljivovice prepečenice, što je više od
pet miliona boca za 40 godina
od kada je počeo izvoz. “Srpska
šljivovica, pakovana u tradicionalnoj srpskoj bukliji, izvezena je
u Ameriku, Kanadu, Australiju i
zemlje Evropske unije - Švedsku,
Holandiju, Nemačku te Švajcarsku,”, precizirao je upravnik
podruma Miroljub Spasojević.
Plan im je da ove godine izvezu
100.000 boca i zadrže postojeće pozicije u svetu. “Za 40
godina izvoza izvezli smo vše od
pet miliona boca šljivovice, a samo
u periodu 1980-1990. godine
1.650.000 boca”, rekao je Spasojević. Prema njegovim rečima,
ne postoji ni jedan podrum, ni
jedan pogon na Balkanu koji
ima kapacitet od 1,5 miliona
litara, 150 vagona tekućine i
da je specijalizovan samo za
proizvodnju rakije.
12
januar 2012 www.instore.rs
regionalne vesti
Prihod Mercatora za 2011.
Slovenački trgovac Mercator
je u prošloj godini povećao
svoje prihode za 5,4 odsto
u odnosu na 2010. i prema
prvim procenama, ostvario
prihod od 2,93 milijarde evra,
naveli su iz Uprave Mercatora.
Čista dobit kompanije u 2011.
smanjena je za 21,6 odsto u
odnosu na prethodnu godinu
i iznosi 23,8 miliona evra, što
je rezultat zaoštrenih uslova
poslovanja do kojih je došlo
u drugoj polovini godine i
kursnih razlika u državama
jugoistočne Evrope u kojima
je Mercator prisutan. U saopštenju uprave se navodi još da
cela grupa Mercator za 2012.
predviđa prihod od tri milijar-
Neizvesnost
Najveće slovenačko trgovinsko preduzeće, koje predstavlja
ujedno i jednu od najvećih trgovačkih mreža u jugoistočnoj
Evropi sa skoro 1.500 prodavnica, vise od 20.000 zaposlenih
i koje se prostire na skoro 800 hiljada kvadrata prodajne
površine još je u slovenačkim rukama. Ali pitanje je do kada?
Davno su se u Sloveniji formirale dve strane - oni koji su za
prodaju većinskog dela i oni koji nisu za prodaju što zagovaraju retorikom nacionalnog interesa.
de evra od prodaje, što bi bio
rast od 3,3 odsto u odnosu na
2011. Pritom bi vise od polovine tog prihoda - 56 odsto
ostvarili u Sloveniji, a 44 odsto
na stranim tržištima. Takođe,
u Mercatoru u 2012. očekuju
dalje smanjenje čiste dobiti za
Vispak zabeležio porast
Neto realizacija bosanskohercegovačke prehrambene
industrije Vispak u 2011. godini
iznosila je oko 12 miliona evra,
što je za 30 odsto bolji rezultat
u odnosu na 2010. godinu.
“Ispunili smo obećanja i prebacili
vlastita očekivanja. Svi segmenti
proizvoda Vispaka zabeležili su
porast proizvodnje i prodaje, a u
prvi plan je došla snaga Vispakovih brendova”, izjavio je Rusmir
Hrvić, direktor Vispaka. Među
brendovima prednjači Zlatna
džezva, koja ove godine beleži
40 godina postojanja, mada,
kako kažu iz firme, ne zaostaju
ni ostali, poput Begove čorbe,
Tarhana i Vita začini i dodaci
jelima. Tu su, takođe, i proizvodi čokoladnog programa. “Usled
prilično nepovoljne privredne situacije u kojoj se nalazi bosanskohercegovačka privreda, primorani smo
da korigujemo naše planove za
tekuću godinu. Šansu, međutim,
vidimo u razvoju postojećih proizvoda, plasmanu na tržište novih
brendova, osvajanju novih tržišta i
izvozu”, dodao je Hrvić.
Sav prihod od prodaje nekretnina, Mercator će upotrebiti za
smanjivanje zaduženosti grupe,
a planira se i niz protivkriznih
mera, racionalizacija i korišćenje unutrašnjih rezervi na
području poslovnih procesa...
Mercator je na kraju prošle
godine imao ukupno 24.267
zaposlenih, od čega u Sloveniji
radi vise od 12 hiljada.
34 odsto, na 15,7 miliona evra,
a planiraju i dodatne mere za
povećanje konkurentnosti.
Grupa svojim akcionirima planira da isplati dividendu od tri
evra po deonici i tako proda
nekretnine u vrednosti od 250
miliona evra.
Neophodan EORI broj
Sa ulaskom Hrvatske u Evropsku uniju 1. jula 2013. godine,
svi proizvođači koji izvoze na
to tržište će morati da poseduju
EORI broj, kao dokaz identifikacije i registracije privrednih
subjekata. Privredni subjekti
registrovani na teritoriji Bosne
i Hercegovine, a koji do sada ne
poseduju EORI broj, obavezni
su da samo prvi put podnesu za-
htev za izdavanje broja koji nakon toga mogu koristiti za sve
carinske postupke na području
cele EU. Obaveza podnošenja i
dobijanja EORI broja, pre nego
se otpočne carinski postupak u
EU, ubrzava proces carinjenja
i sprečava blokiranje carinskih
deklaracija i ulaznih/izlaznih
zbirnih deklaracija.
na kineskom tržištu. Ugovor
su potpisali generalni direktor Badela 1862 Srđan Oreb i
potpredsednik Tadee Holding
Groupa Zhang Zhuben. Ne
treba zaboraviti da je Kina na
prvom mestu količinske potrošnje alkoholnih pića i da se
predviđa da će kinesko tržište
alkoholnih pića narasti s 47
milijardi litara iz 2009. na 61
milijardu litara u 2014. godini.
Veliki iskorak Badela 1862
Čelnici Badela 1862 potpisali su u Zagrebu Ugovor o
joint ventureu s kineskom
firmom Tadee Holding Group
Co. Ltd. Tako je osnovano
novo trgovačko društvo, pod
imenom, Badel 1862 & Tadee
Joint Venture Company limited
liability company. Ovaj Ugovor
je ‘kruna’ višegodišnjeg nastojanja Badela 1862 za aktivnim
uključivanjem na kinesko
tržište i prodorom sopstvenog
asortimana pića na druge kontinente. Badel 1862 će u saradnji
s kineskom kompanijom uložiti
u prodaju, distribuciju i marketing vina i jakih alkoholnih pića
Jamnica je danas u ovom delu Evrope najveći proizvođač mineralnih i izvorskih voda i bezalkoholnih pića sa tradicijom dužom od
180 godina. Prateći svetske trendove i zahteve tržišta konstantno unapređuje svoj proizvodni asortiman.
Mi brinemo o svojim potrošačima i zato na tržištu svakodnevno nudimo proizvode kreirane u skladu sa njihovim potrebama.
Brojna međunarodna priznanja i sertifikati potvrđuju izuzetan kvalitet naših proizvoda i
garantuju sigurnost i poverenje potrošača:
Nagrada Eauscar - Jana jagoda guava, Aqua Expo Paris 2004
Nagrada Eauscar - za najbolju izvorsku vodu, Aqua Expo Paris 2005
Superior Taste Award - za najbolju izvorsku vodu, Brisel 2006
Priznanje NSF-a 2006
Priznanje Superbrands - 2007
SGS sertifikat Instituta Frezenijus - Mivela
Nagrada za kvalitet - Mivela, Međunarodni poljoprivredni sajam, Novi Sad 2009
Superior Taste Award - dve zlatne zvezdice za Mivela
JAMNICA d.o.o. - Srbija
Knežopoljska 1
www.jamnica.rs
www.jana.rs
www.mivela.rs
14
januar 2012 www.instore.rs
regionalne vesti
Carlsbergova uspešna godina
Carlsberg BH već pet godina
deluje na području Bosne i
Hercegovine, a prema rečima
direktora Armina Bukarića, protekla 2011. godina je rezultatski
najuspešnija od osnivanja kom-
panije. “Carlsberg BH je tokom
prošle godine učvrstio treću
poziciju na pivarskom tržištu
Bosne i Hercegovine sa više od
15 odsto tržišnog udela. Prošlu
godinu obeležile su i novine po
pitanju unapređenja i proširivanja distribucije svih brendova
iz velike Carlsberg porodice,
što se naročito odrazilo na
postizanje željene nacionalne
pokrivenosti”, izjavio je Bukarić. Jedan od brendova koji je
u potpunosti opravdao očekivanja je Somersby. “Somersby
je izvanredno primljen u Bosni
i Hercegovini. To najbolje
ilustruje činjenica da je u 2011.
godini prodato pet puta više volumena, nego što je prvobitno
bilo planirano”, istakao je on.
Franck lansirao nove proizvode
Osluškivajući potrebe klijenata
i prateći savremene trendove,
zagrebački Franck proširio
je asortiman espresso kafa. U
Francku s ponosom predstavljaju Stretto, kako ističu, njihov
novi premium proizvod, koji je
stvoren od probranih zrnaca vrhunskih sorti kafa. Osim novog
espressa, Franck je pripremio i
novu liniju čajeva pod nazivom
‘Tragom prirode’ – od koprive,
komorača, majčine dušice, lipe
i uve.
Zadruge kupuju Ljubljanske mlekare Najsnažniji duvanski brend
Dok se velika pompa oko
prodaje Mercatora u januaru
nove godine privremeno slegla,
medijsku pažnju počelo je da
privlači događanje u vezi sa
prodajom Ljubljanskih mlekara.
Veći deo ovog preduzeća moguće je da će preuzeti zadruge.
Slovenački seljački zadružni
sistem se preko svog predstavnika Mlekodela trudi da
preuzme većinski deo mlekara
Naime, za prodaju većinkog
udela (50,28 odsto) više od dve
godine zauzima se konzorcijum
vlasnika. Rok za predaju ponuda
istekao je krajem prošle godine,
a na sedište Mlekara došlo je,
čak, 12 ponuda potencijalnih
kupaca iz zemlje i inostranstva.
Predsednik Mlekodela Janko
Stojković objašnjava da su se za
ponudu odlučili zajedno sa svih
33 zadruga, koje Ljubljanskim
mlekarama daju mleko. Predsednik Zadružnog saveza Slovenije, Peter Vrisk rekao je da je
novac za kupovinu obezbeđen.
Zadruge koje žele da kupe
većinski deo Mlekara već imaju
u svom vlasništvu trećinski deo
Mlekare, a sam Mlekodel skoro
četvrtinu. Važno je, kako javljaju
iz zadružnog sistema, da iza
prodaje mleka Mlekarama stoji
čak 33 zadruge sa više hiljada
farmi i još više hiljada članova
porodica koje Mlekarama dostave 165 miliona litara mleka,
odnosno 88 odsto sveukupnog
mleka Mlekare.
Prema istraživanju agencije
GfK, kojim je izmeren GfK
Brand Potential Index, cigarete
rovinjskog TDR-a najsnažniji
su brend među cigaretama
na hrvatskom tržištu. Dobijeni BPI® se među markama
Crna Gora primljena u STO
Crna Gora je postala, posle ministarske konferencije u Ženevi
pred kraj 2011, punopravni član
Svetske trgovinske organizacije
(STO). Ugovor o pristupanju
potpisali su generalni direktor
STO-a Paskal Lami i crnogorski premijer Igor Lukšić, čime
je Crna Gora postala 156. člani-
ca ovog globalnog ekonomskog
sistema, koji pokriva 97 odsto
svetske trgovine. Lami i Lukšić
su naveli da članstvo u STO
predstavlja veliku potencijalu
šansu i korist za crnogorske
privrednike. Još ranije je iz
Vlade Crne Gore saopšteno
da je članstvo u STO jedan od
njihovih glavnih spoljno-političkih prioriteta. Inače, Crna
Gora je 2004. podnela zahtev za
članstvo u STO.
cigareta u Hrvatskoj kreće od
19 do 63, a Ronhill je dobio
upravo BPI® 63. Agencija GfK,
inače, prvi je put sprovela ovo
istraživanje na markama cigareta u Hrvatskoj, mereći snagu
postojećih brendova na tržištu.
Istraživanje je provedeno na
nacionalno reprezentativnom
uzorku od 1.000 punoletnih potrošača TDR-ovih i konkurentskih cigareta. Osim Ronhilla, u
prvih pet najsnažnijih brendova
cigareta, nalaze se Walter Wolf
i Filter 160, takođe, marke cigareta iz TDR-ovog asortimana.
Da podsetimo, Ronhill je jedna
od najpoznatijih marki cigareta
u celom region, prisutan je na
13 tržišta, a od prošle godine
izvozi se i u Rusiju.
januar 2012 www.instore.rs
Pevec će biti ponuđen Fisu
Imovina Peveca u Banja Luci će
biti ponuđena i trećeplasiranoj
firmi na tenderu, firmi Fis iz
Viteza. Naime, postoji mogućnost da firma Venera iz Banja
Luke odustane od preuzimanja.
Već ranije je odustala firma
Crnogorsko meso ‘putuje’ u Rusiju
Vadaco. Prvobitna licitacija je
iznosila oko osam miliona evra,
dok je Venera ponudila oko pet
miliona. Fis, kao trećerangirani
je ponudio manje od pet miliona evra za pruzimanje Pevecove
imovine u Banja Luci.
Nelt zadovoljan rezultatima
Protekla godina je za kompaniju Nelt je bila veoma uspešna.
“Zadovoljni smo rezultatima u
2011. godini kako sa ostvarenim
prometom tako i sa nivoom razvoja naše organizacije, što je jedan od
ključnih preduslova za ponavljanje
uspešne godine”, reči su Larisa
Suljića, sales managera Nelta.
Ipak, kako je on dodao, nije
sve išlo prema planu. Tako su
rastući troškovi poslovanja
doveli do velikog pritiska na
cene i komercijalnu politiku
15
kompanije, pa je to predstavljalo ogroman problem. Restruktuiranja organizacije i preuzimanja novih poslova, smatraju
u Neltu ključnim potezom u
prethodnoj godini. “Sve ove
izazove smo dočekali spremno tako
da smo u najvećoj meri izbegli
njihov negativni odraz na naše
rezultate. Naprotiv, u saradnji sa
našim kupcima i uz veliki timski
rad svih naših zaposlenih, ostvarili
smo planirane ciljeve”, pojasnio
je Suljić.
Prema navodima Ruske federalne službe za veterinarski i
fitosanitarni nadzor, Crna Gora
se priprema da u Rusiju izvozi
meso i mesne prerađevine.
Eksperti službe su u dogovoru
sa veterinarskim službama Belorusije i Kazahstana proverili
13 crnogorskih fabrika za
proizvodnju mesa i mesnih prerađevina i zaključili da šest firmi
ispunjava veterinarsko-sanitarne standarde i propise Rusije i
Carinske unije. Međutim, Rusi
nisu saopštili koje crnogorske firme zadovoljavaju ruske
standarde. “Ros seljhoznadzor će
preporučiti da se tih šest fabrika
mesa uvede u registar dobavljača, ali ta odluka mora da dobije
saglasnost veterinarskih službi
Belorusije i Kazahstana, što će biti
obavljeno za mesec dana”, rekao je
predstavnik ruske veterinarske
službe Aleksej Aleksejenko, uz
napomenu da Crna Gora do
sada nije isporučivala mesne
prerađevine u Rusiju.
Spoljnotrgovinska razmena
Ukupna spoljnotrgovinska
razmena Crne Gore u prošloj
godini iznosila je 2,28 milijardi
evra,što je za 14,6 odsto vise u
odnosu na 2010, saopšteno je iz
Monstata. Preliminarni podaci
Monstata, takođe pokazuju da je
u prošloj godini izvezena roba
u vrednosti od 454,4 miliona
evra, što je 37,5 odsto više nego
u 2010. Ukupan uvoz porastao
je deset odsto - na 1,8 milijardi
evra. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je skoro 25 odsto i
veća je u odnosu na 2010. godinu, kada je bila oko 20 odsto. I
dok su u strukturi izvoza najviše
bili zastupljeni obojeni metali,
gvožđe i čelik, u uvozu su dominirali meso i mesne prerađevine, kao i žitarice u vrednosti
od 351,8 miliona evra. Crna
Gora je prošle godine najviše
robe izvezla u Srbiju, Mađarsku i Hrvatsku, dok je najviše
uvozila sa srpskog, grčkog i
bosanskohercegovačkog tržišta.
U saopštenju Monstata se još
navodi da je spoljnotrgovinska
razmena bila najveća sa potpisnicama Centralnoevropskog
sporazuma o zoni slobodne
trgovine (CEFTA) i Evropskom
unijom (EU).
16
januar 2012 www.instore.rs
svetske vesti
Najveća investicija u FMCG-u
na Bliskom Istoku
Kompanija Coca-Cola je za
980 miliona dolara kupila
50 odsto najveće kompanije
za proizvodnju bezalkoholnih pića Aujan Industries u
Saudijskoj Arabiji pred kraj
2011.godine. Aujan Industries
ove je godine ostvario prihod
od 850 miliona dolara, a u
partnerstvu s Coca-Colom se
nadaju udvostručenju prihoda
u narednih pet godina. Iz Coca-Cole kažu da
mnogo očekuju
od ovog ulaganja,
jer uz činjenicu
da je bliskoistočno tržište najveći
potrošač bezalkoholnih pića,
stratezi CocaCole predviđaju
da će saradnja sa
Nova imena voćnih sokova
Evropski parlament usvojio je
nedavno nova pravila za označavanje voćnih sokova i nektara.
Oni sokovi, koji su stigli na
tržište ili su označeni pre stupanja na snagu ovih pravila, moći
će da budu u prodaji još najviše
tri godine. U skladu sa novim
pravilima, voćni sokovi neće
smeti da imaju dodatak šećera
ili zaslađivača, dok će nektari
koji se izrađuju od voćne kaše s
dodatkom vode, smeti. Oznake
‘bez dodatka šećera’ neće biti
dozvoljene na nektarima koji
sadrže veštačke zaslađivače,
kako se potrošači ne bi zbunjivali. Tako će mešavina 90 odsto
soka od jabuke i deset odsto
soka od jagode, koja se do sad
zvala ‘sok od jagode’, ubuduće
morati da nosi naziv ‘sok od
jabuke i jagode’. Generički
naziv mešani sok smeće da
ponesu samo napici u kojima
postoji mešavina tri ili više
voćnih sastojaka. U saopštenju
Evropskog parlamenta navodi
se još da po novim pravilima svi
sokovi od pomorandže, uvezeni
ili s područja EU, moraju da
budu čisti ako se prodaju pod
tim nazivom ili u suprotnom, u
nazivu proizvoda moraju imati
navedeno i drugo voće koje je
prisutno.
Rast Delhaize
Groupa milijardi evra, dok je mreža trgovina porasla za 16 objekata i
ukupno ih brojala 821 na kraju
godine. Akvizicija srpskog
Delta Maxija delimično je
doprinela i rastu prodaje u jugoistočnoj Evropi i Aziji, gde
se popela za 32 odsto na 2,5
milijarde evra. Ovom rezultatu
za ovaj deo tržišta doprineo je
i rast prihoda u Grčkoj, kao
i otvaranje novih objekata u
Rumuniji. Inače, grupa prema
planu optimizacije namerava
da ove godine otvori oko
200 trgovina, a zatvori 146
trgovina. Prema istom planu,
i oko 200 objekata će biti
renovirano.
Belgijski trgovinski lanac
Delhaize Group zabeležio je
21,1 milijarde evra prodaje, što
odgovara rastu od 4,6 odsto
pri fiksnom kursu ili 1,3 odsto
pri fluktuirajućem kursu, dok
je organski rast prihoda bio 2,4
odsto.
Prema mišljenju predstavnika
ove kompanije, ekonomski
uslovi su bili naročito izazovni
na američkom tržištu, gde je
grupa završila godinu sa 1.650
supermarketa. Na domaćem
terenu, u Belgiji, Delhaize je
zabeležio je promet od 4,8
Coca-Cola je zadržala vodeću poziciju u 2011. na top
listi 100 svetskih brendova
s najvećom vrednošću, Best
Global Brands 2011, koju
objavljuje Interbrand. Vrednost kompanije procenjuje
se na 71,9 milijardi dolara.
domaćom kompanijom olakšati njihov ulazak na tržište. S
druge strane, Aujan Industries
želi da to partnerstvo iskoristi
za izlazak na globalno tržište.
Ujedno, ovo partnerstvo
je i najveće ulaganje jedne
multinacionalne kompanije u
sektoru robe široke potrošnje
na Bliskom Istoku.
Rusija ušla u STO
Posle 18 godina
čekanja, Rusija je
postala članica Svetske trgovinske organizacije (STO)
krajem 2011. Time je STO
potpomogla šanse i za ekonomski oporavak Evropske unije,
koja je Rusiji najveći spoljnotrgovinski partner. Odluka
je usvojena konsenzusom, a
posledica bi trebalo da bude
povećanje evropskog izvoza za
oko četiri milijarde evra. Rusija
će, na osnovu sporazuma, moći
da kupuje evropske proizvode
po znatno nižim cenama i da
efikasnije prodaje svoju naftu i
zemni gas. Inače, Rusija je do
sada bila jedina članica Grupe
20 vodećih svetskih ekonomija
koja nije bila članica STO-a.
Rekordne cene hrane u 2011.
Prema statistici Organizacija
UN za hranu i poljoprivredu
(FAO), cene osnovnih životnih
namirnica u svetu su u 2011.
bile na rekordnom nivou.
Mesečni indeks cena hrane je
tokom prošle godine u proseku
iznosio 228 poena, što je najviše
od 1990. godine, otkad se vodi
ova statistika. Indeks cena
žitarica, kojim su obuhvaćeni
pirinač, pšenica i kukuruz, je u
proseku tokom prošle godine
bio 247 poena, što je za oko
35 odsto više nego u 2010, a
najviše još od sedamdesetih
godina prošlog veka. Cene mesa
su u 2011. bile za 16 odsto više
nego 2010, a mlečnih proizvoda za 10 odsto više. Pogled na
prethodnu godinu otkriva i da
je najviši nivo cena zabeležen
u februaru, kada je prosečan
indeks bio 238 poena. Zabeleženo decembarsko pojeftinjenje
je ocenjeno kao posledica dobre
žetve u 2011, slabije tražnje i
jačeg dolara. Inače, kukuruz je
tokom decembra pojeftinio za
šest, pšenica za četiri, a pirinač
za tri odsto.
Pokušaj prodora Lactalisa
Francuski proizvođač mlečnih
proizvoda Lactalis pregovara
o kupovini druge po veličini
švedske mlekarske grupacije
Skånemejerier. Prema navodima francuskih medija, predstavnici švedske grupacije, koja
ostvaruje promet od 330 miliona evra, trebalo bi da donesu
odluku kada se sastane savet
farmera kooperanata. Prema rečima portparola Skånemejerier,
ako se savet složi, preostaje da
vlasnici ove mlekarske kompanije privedu pregovore kraju.
Kako još navodi, ako i dođe do
pozitivnog odogovara, zatvaranje ugovora ne može se izvesti
pre kraja februara-početka
marta. Na ovaj način, Lactalis
bi mogao da realizuje prodor na
novo tržište sa velikom kupovnom moći, procene su njihovih
medija.
januar 2012 www.instore.rs
On-line kupovina u praškom Tescou
Tesco je rešio da usluge online kupovine namirnica učini
dostupnim i češkim kupcima u
Pragu. Na ovaj način, potrošači
ovog brtitanskog trgovca moći
će da kupe vise od 20.000 proizvoda iz raznih prehrambenih
i neprehrambenih kategorija.
Zapravo, trgovac planira da
ovakav način kupovine učini
internacionalnom praksom u
svojim objektima. Ken Towle,
direktor internet trgovine
Tesco.com objasnio je da su za
ovaj projekat iskoristili neka
saznanja iz postojećih on-line
prodavnica na drugim tržištima, a da njim žele da naprave
osnovu za svoju on-line prodaju
hrane, čije usluge će postepeno
širiti i na druga tržišta.
Trgovinski pregovori
sa severnom Afrikom
Vlade zemalja Evropske unije
(EU) složile su se da je neophodno započeti trgovinske pregovore sa Egiptom, Jordanom,
Marokom i Tunisom, kako bi
došlo do snižavanja trgovinskih
barijera i podsticanja privrednog rasta zemalja severne Afrike
i Bliskog istoka, saopštila je u
Briselu Evropska komisija (EK).
Ove četiri zemlje su članice
Svetske trgovinske organizacije
(STO) i već imaju sporazume o
trgovini dobrima sa EU. Novi
pregovori imaju za cilj proširenje sadašnjih sporazuma na
oblasti poput poljoprivrede i
usluga, kao i podsticanje regionalne saradnje. “U poređenju sa
sadašnjim trgovinskim odnosima između EU i ovih zemalja,
Ukratko
sporazumi neće obuhvatati
samo ukidanje carina, već će
se baviti svim regulatornim
pitanjima u vezi sa trgovinom,
poput zaštite zaštite investicija i
javne nabavke”, navedeno je iz
EK. Međutim, veruje se da će
sporazum o trgovini verovatno naići na probleme među
Evropljanina, jer će se po svim
prilikama države južne Evrope
usprotiviti većoj trgovinskoj
liberalizaciji iz zabrinutosti za
svoje poljoprivredne sektore.
Ukupna trgovinska razmena
EU sa zemljama južnog Mediterana 2009. iznosila je 224
milijarde evra, što je oko deset
odsto od ukupne spoljnotrgovinske razmene unije.
U radnjama
Leclerc očekuje da njihova ukupna
prodaja u Francuskoj poraste za
četiri do pet odsto u 2012.
Casino će u Francuskoj u svom
najvećem hipermarketu Geant,
proširiti prodajnu površinu namenjenu prehrambenim proizvodima
na račun neprehrambenih.
Rewe je otvorio objekat veličine 80 kvadratnih metara, pod
banerom Merkur u Austriji. Radnja
ima oko 1.400 artikala i nalazi se
u Beču.
Spar je u Velikoj Britaniji saopštio
da je njegova linija S Budget od
lansiranja u septembru prošle
godine doživela uspeh, ostvarivši
dva miliona funti u pet veleprodajnih objekata.
Lidl se priprema da otvori prvu
radnju u zemljama Baltika. Objekat će biti u Litvaniji.
Morrisons je u Velikoj Britaniji relansirao liniju hleba pod nazivom
‘Baked by Us’, uključujući 20 vrsta
hleba koje sami proizvode u svojoj
pekari, isključivo od britanske
pšenice.
Jeronimo Martins planira da do
2015. godine u Poljskoj ima 3.000
Biedronka radnji.
Marcadona je u Španiji, na Nacionalnom sajtu za hranu i zdravlje,
postavila informacije o poreklu
svih svojih privatnih robnih marki
Co-op u Velikoj Britaniji ažurira i
proširuje PL liniju hrane za kućne
ljubimce, dodajući 11 novih kategorija.
Eroski je u Španiji otvorio novi
supermarket sa širokim asortimanom sveže hrane.
Colruyt je objavio da su potrošači
u Belgiji povećali kupovinu privatnih robnih marki.
Dohle u Nemačkoj nudi standardne PL proizvode svog partnera
kompanije Rewe.
Najnovije vesti iz sveta
privatne robne marke
Tesco lansira još Ahold planira
širenje u
brendova
Nemačku i
Tesco je u fazi lansiranja dva
Belgiju
dodatna brenda, koji ne nose
ime trgovca. Reč je o proširenju kategorije proizvoda za
žensku higijenu, uključujući
higijenske uloške i tampone,
pod imenom Halo. Tesco je
takođe lansirao eko-sredstva
za pranje rublja pod nazivom
Naturally powdered, koja
uključuju širok spektar omekšivača, praškova za veš, tečnih
deterdženata za veš i sredstva
za čišćenje domaćinstava.
Tesco je prvo najavio planove
da lansira ovakve brendove
još u prošloj godini i trenutno
ima četiri takve linije: sladolede Chokablok, italijansku
hranu Pariol, kao i Lathams i
Nutricat hranu za kućne ljubimce. Ovaj trgovac je takođe
uveo i prvi neprehrambeni
brend u portfolio. Reč je o
igračkama Carousel, namenjenih deci predškolskog uzrasta.
Ahold teži ka značajnoj
ekspanziji u Belgiju i Namačku kao deo planova da raste
tokom narednih pet godina.
Trgovac sa sedištem u Holandiji planira da otvori 10 radnji
u Nemačkoj sledeće godine,
prema rečima Dicka Boera,
CEO-a kompanije. Radnje će
biti locirane blizu granice sa
Holandijom. On je dodao da
u Belgiji planiraju da otvore
najmanje 50 Albert Heijn
supermarket, kao i 150 ‘AH to
go’ radnji.
Ahold takođe želi značajno
da poveća online prodaju i da
uštedi novac tako što bi imao
online kupce u Holandiji koji
bi podizali svoje narudžbine na
predviđenim lokacijama, umesto da im narudžbine budu
isporučivane na kućne adrese.
Australijski supermarketi uvode PL
Suočeni sa uspešnom ekspanzijom Aldija u njihovoj zemlji,
supermarket u Australiji
počeli su sa pravljenjem sopstvenih programa privatnih
robnih marki. Woolworths,
najveći trgovački lanac
supermarketa, objavio je
petogodišnji plan kojim je
predviđeno dupliranje prodaje proizvoda pod privatnom
robnom markom, povećavajući njiho udeo na tržištu čak
i do 35 odsto.
Da bi ostvario ovaj cilj, Wo-
olworths je angažovao izvršnog direktora sa ogromnim
iskustvom na polju PL-a. Reč
je o Tjeerdu Jegeu, bivšem
izvršnom direktoru Tescoa.
Poznati brendovi nisu zadovoljni ovim preokretom ka
privatnim robnim markama.
Početkom ove godine, Heinz
je kritikovao Woolworths
i Coles, drugog trgovca po
veličini, da kreiraju ‘negostoljubivo okruženje’ za
proizvođače brendova, tako
što uvode PL.
17
18
januar 2012 www.instore.rs
trade magazini svet
The Grocer
www.thegrocer.co.uk
The Grocer – ove godine slavi 150. godina postojanja. Na tržištu
Velike Britanije pojavljuje se kao vodeći i jedini on-line nedeljni
magazin za celo područje proizvoda robe široke potrošnje (FMCG),
koji se ujedno i plaća.
Magazin ima široku paletu čitaoca, od direktora velikih trgovačkih lanaca do pojedinačnih, nezavisnih trgovaca, trgovaca na veliko - distributera i dobavljača, do proizvađača u prehrambenoj industriji, glavnih kreatora javnog mišljenja i nacionalnih
medija.
The Grocer je najpoznatiji po svojim redovnim sedmičnim izdanjima, a primetni su
i njegovi napori da, prema uzoru tržišta FMCG indrustrije, svakodnevno napreduje i
razvija se. Vesti na internet stranici thegrocer.co.uk ažuriraju se redovno. Čitaocima
je pružena i usluga on-line obaveštenja (e-mail alerts), kao i pristup na više od 120.000
tekstova i reportaža, kao i različitih blogova i foruma.
The Grocer okuplja jaku ekipu zaposlenih koji dolaze iz sfere prodaje, marketinga i
trgovine, obezbeđujući mu ne samo mnogobroju, nego i izuzetno kvalitetnu ekipu.
The Grocer svoju čitalačku publiku ‘snabdeva’ svim neophodnim informacijama za
uspešno poslovanje u industriji, gde vlada velika konkurencija.
Ocena izvora informacija za opšte informacije
Izvor infomacija u periodu lansiranja novih proizvoda
(Ocena: Dobar - Odličan)
Trade magazini
Ocenaizvorainformacijauperiodulansiranjunovogproizvodapokazujeda
su trade magazini 93% označeni za najkredibilniji izvor .
90%
78%
Predstavniciproizvođača
Nacionalni mediji
67%
On-line
67%
Izložbe
64%
60%
Konferencije i seminari
58%
Nacionalni mediji
72%
Izložbe
Konferencije i seminari
53%
Direktna pošta
53%
74%
Predstavniciproizvođača
45%
Direktna pošta
93%
Trade magazini
61%
On-line
Izvor:BMRB
The Grocer je u srcu britanske industrije
hrane i pića već 150 godina.
Značaj trade magazina
• Najvažniji portparol industrije, vodeći
nedeljni pretplatnik za maloprodajni sektor hrane i pića.
Čak 93 odsto anketiranih čitaoca trade magazina, nakon što su
pročitali vest u trade novinama, uradili su nešto od sledećeg:
Mali trgovci
Preporučili proizvod
prijatelju
Kontaktiraloproizvođača
za dodante informacije
Kupilo ili naručilo
proizvod
Sačuvalo vest za period
kad im bude potrebna
Veliki trgovci
Preporučili proizvod
prijatelju
66%
Kontaktiraloproizvođača
za dodante informacije
50%
72%
Kupilo ili naručilo
proizvod
Sačuvalo vest za period
86% kad im bude potrebna
• Pokriva celokupnu industriju, od velikih trgovačkih lanaca, do nezavisnih trgovaca u maloprodaji, lidera u veleprodaji te proizvađača.
46%
60%
• Nedeljna cirkulacija je 30.420 primeraka.
46%
88%
• Jaka ekipa zaposlenih koji dolaze iz sfere prodaje, marketinga i trgovine.
januar 2012 www.instore.rs
Canadian Grocer
19
www.canadiangrocer.com
Canadian Grocer magazin je glas trgovačke industrije još od 1886. godine
Canadian Grocer je zaista pravo središte informacija na području trgovačke industrije ne samo u
Kanadi, nego i šire. On je jedini magazin koji pokriva ceo region Kanade i ima i najveći domet.
Među sedamdesetak hiljada čitalačke publike su vodeći trgovci pojedinih podneblja, poslovođe
mnogobrojnih trgovina, uključujući različite trgovinske formate – od hiper i super marketa, pa
do malih, samostalnih trgovačkih radnji sa mešovitom robom.
Za razliku od britaskog The Grocera, Canadian Grocer izlazi 10 puta godišnje (sa duplim brojem u junu i decembru). Osim redovnog broja za čitaoce, važni su i sledeći dodaci:
• Category Captains: godišnji izveštaj širokog spektra kategorija, koji sadrži ključne uvide u
svaku kategoriju, kao i podatke agencije Nielsen.
• Executive report: izveštaj, koji jednom u dve godine daje odgovore na najčešće postavljena
pitanja o nacionalnoj privredi, potrošačima, maloprodaji i proizvođačima.
• Međunarodni i regionalni prilozi koji nude širok spektar vesti i noviteta sa stranih tržišta, edukuju čitaoce o proizvodnji svakog
regiona/zemlje, naglašavajući mogućnosti koje proizvođači nude trgovcima u maloprodaji.
Canadian Grocery svoju misiju dopunjuje kroz organizovanje različitih događaja, okruglih stolova i međunarodnih konferencija.
Grocery
Headquarters
www.groceryheadquarters.com
Grocery Headquarters je jedan od glavnih središta informacija za trgovačku
industriju u Sjedinjenm Američkim Državama.
Sa oko 33.000 pretplćenih glavnih donosilaca odluka u FMCG sektoru i dometom od oko
100.000 čitalaca, Grocery Headquarters ostaje jedan od najvažnijih izvora vesti za trgovačku
industriju u SAD-u.
Na osnovu detaljnog i segmentisanog profila pretplatnika, ovaj mesečnik u prvom redu dobavljačima i proizvođačima pruža odličan komunikacijski kanal za prenos relevantnih i pravovremenih informacija upravo onima koji planiraju, odobravaju, autorizuju i kupuju.
S druge strane, rukovodećem kadru i osobama koje aktivno sarađuju kod donošenja odluka u trgovačkom sektoru, na jednom
mestu nudi dublji uvid u trendove, prakse i okolnosti koji utiču na brzo menjanje maloprodajnog tržišta. Od posebnog značaja za
rukovodstvo su prikazi različitih istraživanja, koji im služe za strateško planiranje.
Progressive Grocer
www.progressivegrocer.com
Kao glas trgovačke i prehrambene industrije skoro 90 godina, Progressive
Grocer za jezgro svoje čitalačke publike targetira top menadžment
i donosioce odluka.
Predstavnici trgovačkih lanaca, kao i regionalnih i lokalnih, samostalnih radnji, većih prodajnih
centara, veleprodaje, distributeri, partneri i ostali koji učestvuju u lancu snabdevanja oslanjaju se
na Progressive Grocer kao autoritativan, sveobuhvatni, relevantni i na istraživanjima zasnovan
magazin.
Tiraž od 38.000 štampane verzije magazina, 3.400 primeraka digitalne verzije, 25.000 pretplatnika na dnevne e-novosti, 132.000 mesečnih pregleda web stranice, Progressive Grocer stavljaju
na prvo mesto među konkurentskim magazinima.
Ovom uspehu doprinelo je i uvođenje dodataka kao što su Progressive Grocer’s Store Brands, Progressive Grocer Independent i
Progressive Grocer Tec. Magazin, inače, izlazi svakog meseca.
Učestvujući, izveštavajući i predstavljajući top trendove u prehrambenoj industriji i novosti iz ovog sektora, Progressive Grocer,
zapravo ispunjava svoju misiju i staje ispred onog što donosi budućnost.
20
januar 2012 www.instore.rs
osvrt stručnjaka
Treba da prođu decenije
Dobra stara vremena u razdoblju od 1999. do 2008. godine, kad je
CEE region bio najbrže rastući na svetu, neće se skoro vratiti.
sporije. Korporacije najbolje posluju u
Aziji, Latinskoj Americi, izvoznicama
nafte na Bliskom Istoku, nekolicini zemalja u Africi, te Rusiji, Turskoj, Poljskoj
i Kazakhstanu u CEE regionu. Izvoznici
iz zemalja jugoistočne Evrope treba da
preusmere svoje aktivnosti na zemlje u
razvoju koje rastu i troše.
Autor: Nenad Pacek, predsednik GSA
[email protected]
S
vetska ekonomija ulazi u 2012. s
nagomilanim problemima. Razvijeni svet je prezadužen i trebaće mu dugi niz godina da izađe iz dužničke krize. Javni dug u
Evropskoj Uniji će ove godine prekoračiti 90 odsto BDP-a. U Americi je i gore.
Javni dug je već dostigao 100 odsto, a u
Japanu 240 odsto BDP-a. To znači da će
vlade tih zemalja gotovo sigurno idućih
godina povećavati poreze i smanjivati
potrošnju. Svi govore o jednom produženom razdoblju štednje. Niko ne govori
o fiskalnim podsticajima u ova vremena
kad preduzeća i pojedinci nisu previše
optimistični za budućnost i uglavnom
odlažu kupovinu. Takva politika smanjenja duga putem rezanja javne potrošnje,
te dizanja raznih poreza, sigurno će rezultirati u slabom ili nikakvom privrednom rastu u razvijenim, ali prezaduženim
zemljama. Zapadna Evropa neće rasti u
2012. godini, a mnoge zemlje će završiti u blagoj recesiji. Takođe je moguće da
Grčka napusti Evrozonu, a u najgorem
slučaju to se može dogoditi i nekim drugim zemljama. Jedno je sigurno, tržišta
kapitala će biti i dalje nervozna tokom
cele 2012. godine. Sjedinjene Države će
rasti, ali sporije nego 2011. godine. Rast
će uglavnom biti rezultat ekstra niskih
kamatnih stopa, kao i kupovine državnih
obveznica (čitaj: štampanje novca) od
strane američke centralne banke.
Zemlje u razvoju uglavnom jos uvek dobro funkcionišu. Zemlje u razvoju u Aziji
u proseku, kao region, i dalje će ove godine rasti skoro sedam odsto, Latinska
Amerika i Bliski Istok oko četiri odsto,
Afrika oko pet odsto, ali centralna i istočna Evropa samo 2,6 odsto i to uglavnom
zahvaljujući jakom rastu u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza koje i dalje rastu
dobro zbog visokih cena nafte i drugih
sirovina koje izvoze. Bez njih, rast u regionu je praktično u raspadu zbog naglog
pada rasta izvoza. Što smo bliže geografski zapadnoj Evropi, stope rasta su sve
Nenad Pacek je osnivač i predsednik
kompanije Global Success Advisors
GmbH i suosnivač korporativnog
servisa CEEMEA Business Group.
Kompanija GSA je fokusirana na
savetovanje internacionalnih
kompanija kako bi im pomogla da
nadjačaju konkurenciju na globalnim tržištima, sa posebnim
naglaskom na tržištima u razvoju.
Priznat je i najprodavaniji autor
knjige ’Tržišta u razvoju: Lekcije za
poslovni uspeh i prikaz za različita
tržišta’, koja je doživela drugo
izdanje. Kao suosnivač korporativnog servisa CEEMEA Business
Group, Nenad pomaže regionalnim
menadžerima multinacionalnih korporacija u poslovanju u centralnoj
i istočnoj Evropi, na Bliskom Istoku
i u Africi.
Nedostatak rasta u zemljama zapadne
Evrope ove godine (te blage recesije u
nekima) plus stalna nervoza oko dužničke krize, sigurno će imati uticaja i na
centralnu i istočnu Evropu u 2012. CEE
region šalje dobar deo izvoza upravo u
razvijene zemlje Evropske Unije. Rast
u CEE regionu se već usporio otkako
Evropa pojačano pokušava da se bori s
dužničkom krizom. Rast izvoza se znatno usporio od leta, a domaća potražnja
u mnogim zemljama, a posebno u jugoistočnoj Evropi, još nije počela da se
oporavlja. Poslovni rezultati multinacionalnih kompanija su pod pritiskom sve
negde od leta prošle godine. Mnoge firme nisu dostigle ambiciozne budžete postavljene krajem 2010. godine. Situacija
je trenutno najgora u zemljama centralne
i istočne Evrope gde je i najveća akumulacija spoljnog duga (koji je većinom u
regionu dug domaćinstava i kompanija).
Lista prezaduženih je dugačka i u tim zemljama neće biti ubrzanog rasta u iduće
dve godine.
Mađarska je jedna od najzaduženiji zemalja u svetu i ulazi u izrazito tešku 2012.
godinu. Rast u Českoj je nestao i biće
blizu nule ove godine, zbog slabog rasta
izvoza i vladinog programa štednje. Rast
u Poljskoj će biti nešto bolji, ali će i tamo
vladina štednja i sporiji izvoz usporiti
rast. Slovački rast će se, takođe, znatno
usporiti. Slovenija je tehnički opet u minusu, što se tiče BDP-a, a visoki spoljni
dug će sprečiti bilo kakav značajniji oporavak u 2012. Hrvatska je prezadužena
i ponovno na rubu recesije, a program
nove vlade ne obećava puno u kratkoročnom razdoblju. Rast u Srbiji će se takođe usporiti ove godine. Situacija je bolja
u Rusiji koja će i dalje rasti blizu četiri
odsto, ali rizik kao i uvek je potencijalni
januar 2012 www.instore.rs
21
pad cene nafte, kao i potencijalni negativni uticaj na domaću valutu. Ukrajina
se oporavlja od drastičnog pada nakon
krize, ali valutni rizik je takođe povećan
za 2012. godinu. Kazakhstan će rasti dobro sve dok su cene sirovina dobre – rast
ove godine će dostići dobrih šest odsto.
Baltičke zemlje su među zaduženijim na
planeti, pa će se njihov rast ove godine
znatno usporiti nakon post-kriznog rasta prošle godine od više od sedam odsto. I Rumunija i Bugarska će se mučiti
s rastom 2012. godine. Makedonija je
u nešto boljoj situaciji, ali visoka nezaposlenost, veća od 30 odsto, ne obećava
dobru blisku budućnost za biznis. Bosna,
s nezaposlenošću većom od 40 odsto, polako ulazi u kategoriju ’propalih’ država,
tako da će biti potrebne znatne političke
promene da bi se situacija popravila, što
se tiče privrednog stanja.
Ukupno gledajući, regionalni rast u regionu će biti ponovno najslabiji od svih regiona zemalja u razvoju. To je sad već ulazak
u četvrtu godinu kad privredni rast CEE
regiona ne može da parira Aziji, Latinskoj
Americi, Africi i Bliskom Istoku.
Dobra stara vremena u razdoblju od
1999-2008. godine, kad je CEE region
bio najbrže rastući na svetu, neće se skoro
vratiti. Taj fantastični rast je bio baziran
na ogromnoj količini kredita koje sada
treba smanjiti i vraćati. Rekordne godine
rasta u 2006. i 2007. godini kad je region
beležio rast veći od sedam odsto, neće se
vratiti decenijama (zato što kreditni balon neće biti ponovo lako naduvati).
O svim ovim temama više u idućim kolumnama…
22
januar 2012 www.instore.rs
mišljenja i komentari
kritički pogled
mogućnosti programa lojalnosti i privatnih robnih marki.
ZORAN BOGETIĆ, profesor,
Ekonomski fakultet Beograd
Sve veća važnost
sfere prometa i retail brenda
U
mesecima koji su pred
na­
ma, u ekonomijama
zemalja zapadnog Balkana, treba očekivati porast
svesti o važnosti strategijskog
diferenciranja i pozicioniranja, kako na lokalnom, tako i
na regionalnom tržištu. U pitanju je nova faza privrednog
razvoja, svojevrsni zaokret od
prvobitne krizne akumulacije
kapitala, ka modernijim privrednim strukturama i konkurentskoj utakmici. Važan
pomak ka širem i boljem razumevanju potrošača i konkurencije. Treba očekivati
sve šire razumevanje važnosti
regionalne tržišne utakmice
i borbe za potrošače čije su
komunikativne i potrošačke
sličnosti evidentne, a nekada i
bolje eksploatisane. U pitanju
je povratak racionalnoj logici
važnosti tržišnog potencijala
ex-Ju prostora, svojevrsna reintegracija i korišćenje starih
mogućnosti i šansi.
Takođe, treba očekivati intenziviranje konkurentske utakmice na nivou maloprodajnog biznisa, sa akcentom na
razvoju i porastu važnosti retail brenda, uključujući razvoj
novog kvaliteta pozicije trgovaca u kanalima marketinga.
To znači novu važnost i uticaj
pojedinih trgovinskih lanaca
i nezavisnih trgovaca. Prepoznatljivost maloprodajne ponude, diferencirane u odnosu
na konkurenciju, značiće nove
Fenomen snažnog retail
brenda otvoriće nove prostore
za razvoj PL utakmice, uključujući porast tržišnog učešća
trgovinskih marki. Dati razvoj
događaja značiće novu poziciju i uticaj trgovine kako na
dobavljače, tako i na širi društveni kontekst u celini. Trgovina će igrati sve značajniju
ulogu u povezivanju interesa
naroda i ekonomija ex-Ju prostora. Nova uloga i uticaj sfere
prometa na privredne tokove,
regionalno gledano, posebno
će biti važna u bliskoj budućnosti, koja donosi integraciju
ovih prostora u šira evropska i
globalna ekonomska kretanja.
U tom kontekstu će posebno
biti važno prevazilaženje lo-
Trgovina će igrati sve
značajniju ulogu u
povezivanju interesa
naroda i ekonomija
ex-Ju prostora.
kalne poslovne orijentacije i
razvoj modernih poslovnih
rezona i veština, primerenih
neizvesnoj budućnosti globalizovane konkurentske utakmice.
U vremenu ekonomske krize i neizvesnosti, tektonskih
pomeranja odnosa u trouglu
Evropa, SAD i zemlje BRIC-a,
male nacionalne ekonomije zapadnog Balkana nemaju
alternativu povezivanju i saradnji. Razvoj regionalnih integrisanih poslovnih sistema,
uključujući i proizvodnju i
trgovinu, predstavlja efikasan
pravac održivog privrednog
razvoja. Budućnost je u efikasnim lancima snabdevanja koji
prevazilaze okvire nacionalnih ekonomija i nude kakvu
takvu alternativu probojnim
rešenjima globalnih kompanija i alijansi. Na tom planu,
sfera prometa i posebno trgovina treba da igraju važnu integrativnu ulogu, nudeći nove
poslovne perspektive i šanse,
uključujući efikasniju satisfakciju potrošača.
analitički stav
MILAN KOVAČEVIĆ,
savetnik za strana ulaganja
Bez većeg priliva investicija
P
laniranje stranih investicija je vrlo teško. Mi smo
imali u prvih deset meseci prošle godine vrlo ’prijatne’
cifre kada su u pitanju strane
investicije. Ukupna njihova
vrednost je bila oko pet milijardi dolara, od čega su polovinu činile portfolio, a drugu
polovinu direktne investicije.
Dakle, veliki deo investicija je
došao od trgovine kapitalom,
odnosno, domaći vlasnici su
prepustili kapital strancima. I
moje mišljenje je da sa tim treba da se nastavi. Razumno je
da domaći kapitalisti, vlasnici
srednjih preduzeća, razmišlja-
ju o tome kako da ih prodaju.
Trajni uspeh takvih, malih i
srednjih preduzeća ogleda se
u tome da budu deo nekog
velikog sistema. Ja očekujem
da se sa ovakvom praksom nastavi i u ovoj godini. Inače, naš
najveći problem je spoljni dug
od 24 milijarde evra. Iako smo
uspeli da povećamo devizne
rezerve, treba nam još načina
za priliv deviza, kako bismo
bili solventni prema inostranstvu. Ono što je potrebno da,
kao država uradimo, je da se
otvorimo prema inostranstvu
i da popravimo uslove za nove
poslove. Stalno sanjamo o
tome da dođu strani investitori i da otvore nova radna mesta, ali je potrebno da mi sami
stvorimo uslove za zapošljavanje. Prema mom mišljenju je
velika greška to što se stranim
investitorima odobravaju neke
poreske olakšice. Tako je recimo predviđeno da se stranim
investitorima, koji ulože više
od osam miliona evra u osnovna sredstva i zaposle 100 ljudi,
omogući da ne plaćaju porez
na profit u periodu od dest
godina. Mislim da je to štetno
Nije realno
očekivati veći
priliv investicija,
dok ne popravimo
ukupnu investicionu
klimu.
i da je korisnije to omogućiti
nekome ko počinje biznis. Srbija je na crnoj listi OPIC-a,
odnosno po njihovoj proceni
nije sigurna za ulaganja. Kao
prvo, ne sprovodimo odluke
međunarodne arbitraže koje
smo dogovorili, a takođe imamo i loš sudski sistem. Naš
pravni sistem je velika smetnja
za dolazak stranih investitora.
Mi bismo morali da ubrzamo
reforme i omogućimo da se
lakše i brže započinju poslovi i odvijaju transakcije što bi
onda podstaklo i dolazak stranih investitora. Nije realno
očekivati veći priliv investicija, dok ne popravimo ukupnu
investicionu klimu i ne izgradimo uspešniji ekonomski
sistem, koji će ostvariti veću
stabilnost, održavati smanjenje inflacije, smanjiti kamatne
stope i popraviti ukupnu konkurentnost privrede.
januar 2012 www.instore.rs
reč struke
23
novinarsko oko
SAŠA ĐOGOVIĆ, saradnik,
Institut za tržišna istraživanja
Smirivanje
’inflacione aždaje’
U
ovoj godini možemo da
očekujemo negativne
efekte niskog životnog
standarda koji će se odraziti na
dinamiku u maloprodajnom
prometu. I u 2011. promet
robe na malo je beležio negativna kretanja. Prošla godina
je završena u recesiji, odnosno
maloprodajni promet je redukovan za 16,7 odsto u poređenju sa 2010. godinom. U 2012.
godini ne treba očekivati nikakve pomake unapred kada je u
pitanju rast životnog standarda. Tako da će maloprodajni
promet svakako trpeti. U tom
smislu bi trgovci i proizvođači trebalo da rade na korekciji
svojih cenovnika. Ukoliko to
ne urade, doći će do povećanja
njihovih zaliha. I jedni i drugi
treba da deluju na povećan obrt
proizvoda. Kao što sam već rekao, životni standard neće porasti i biće dobro da se zadrži na
nivou iz prethodne godine. Pomaka neće biti, jer će privredni
rast biti od 0 do 0,5 odsto, dakle znatno niži od projektovanog rasta od 1,5 odsto. A, može
vrlo lako da se desi da uđemo
u minus, ako evro zona bude u
recesiji. Potrošačke cene neće
rasti, upravo zbog niske domaće tražnje i opadajućih cena primarnih proizvoda na svetskom
tržištu. Sve to bi moglo da dovede do smirivanja ’inflacione
aždaje’ i inflacija bi mogla da se
zadrži u projektovanim okvirima od 5,5 odsto.
Piše: MIŠA BRKIĆ
Godina teškog života
P
rivredni rast, nova radna mesta i skromne javne finansije.
Oko ta tri cilja ‘vrte’ se sve mere celokupne politike Evropske
unije, tačnije politika dve trenutno ključne figure Evrope –
nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Nikole Sarkozija. Sve je podređeno održanju privrede, da ne potone
u minus, i podsticanju kompanija da zapošljavaju nove radnike, a
državni troškovi smanjuju se ‘do bola’.
Kakva je, posmatrano iz ugla takve evropske prakse, perspektiva
Srbije u ovoj godini?
Optimizma ne nedostaje. Političari šire uverenje da bi rast mogao
da bude i veći od planiranih 1,5 odsto, mada ih demantuju odustvo novih narudžbi, domaća potrošnja (zbog pada standarda)
koja će i dalje opadati, kao i manji izvoz na tržište Evropske unije,
na koje je privreda Srbije najviše upućena. Zato ćemo odlično proći ako privreda ne potone u minus.
Za nova radna mesta potrebno je da se otvaraju nove kompanije
i grade nove fabrike. Prošle godine u Srbiji je više firmi zatvoreno
nego što je otvoreno, a na prste obe ruke mogu se izbrojati investitori koji su zaposlili više stotina radnika. Preduzetnici i investitori ukazuju da Srbija nije baš najbolje mesto za poslovanje i ulaganje. Najnoviji izveštaj Fondacije Heritage i lista Wall Street Journal
pokazuje da su ekonomske slobode u Srbiji na nivou lanjskih, što
znači (ipak) loše. Pad ekonomskih sloboda beleži se u kategorijama državne potrošnje, poslovne slobode i slobode rada.
Država je izabrala lošu opciju - da ona investira i zapošljava što
dovodi do rasta javne potrošnje u vreme kad su vlade gotovo svih
evropskih država primorane da drastično štede. Za državu u Srbiji
već radi više od pola miliona ljudi, iz državne kase izdržava se 1,7
miliona penzionera i 800.000 građana ‘pupčanom vrpcom’ vezano je za kasu Ministarstva za socijalnu politiku.
Penzioni sistem je pred raspadom, jer privreda ne može da stvori
Fiskalni savet zvoni na
uzbunu i upozorava na
moguće rizike i krizu
javnih finansija u Srbiji.
dovoljno novca za redovnu isplatu penzija, a zdravstveni sistem
može svakog trenutka da pukne zbog raskoraka između prevelikih
prava korisnika u odnosu na finansijske mogućnosti države.
Fiskalni savet zvoni na uzbunu i upozorava na moguće rizike i krizu
javnih finansija u Srbiji, jer je vlada ‘frizirala’ budžet. Čak i ako
bude ostvaren privredni rast od 1,5 odsto nemoguće je namaći
planirane prihode, a rashodi će biti mnogo veći od projektovanih.
Sve to će stvoriti veći deficit od planiranog, a postoji opasnost i
od rasta javnog duga. Bez ozbiljnog plana reformi javnog sektora
preti dužnička kriza, tvrdi Fiskalni savet.
Čak i da nije sve tako, morali bi da se uplašimo.
Autor: Mileta Miloradović
24
januar 2012 www.instore.rs
pod lupom trgovaca
Nielsen: delatnost i metodologija istraživanja
Za bolje rezultate
Svi faktori mogu da se izveštavaju na nivou proizvođača/trgovca, kategorije, brenda, te
pojedinačnih proizvoda. Sve to omogućava da se bolje sagledaju tržišne prilike, kao i da se na
osnovu naših analiza poboljšaju poslovni rezultati u različitim segmentima poslovanja.
Autor: Milana Bošković,
retailer and merchandising services
[email protected]
N
ielsen, globalni lider u oblasti
istraživanja tržišta, potrošača,
praćenja medija, te usluga optimizacije asortimana, prostora i upravljanja kategorijama,
osnovan je 1923. godine u SAD-u. Na
tržištu Srbije, Nielsen postoji od 2003.
godine. Srbija pokriva i Crnu Goru, Makedoniju, te Albaniju. Sa druge strane, sa
našim susedima, Slovenijom i Hrvatskom
(koja lokalno pokriva Bosnu i Hercegovinu), činimo deo jednog Adriatik regiona.
Usluge koje pružamo u Srbiji, i zemljama koje lokalno pokrivamo, su široke, i
kreću se od praćenja prodaje proizvoda
ka krajnim potrošačima, istraživanja potrošača, naprednih analitičkih rešenja, te
usluga optimizacije asortimana, prostora
i upravljanja kategorijama.
Našu osnovnu delatnost čini praćenje
prodaje proizvoda krajnjim potrošačima. Trenutno na tržištu Srbije, pratimo
prodaju više od 180 različitih kategorija
proizvoda, razvrstanih u prehrambene i
neprehrambene.
Retail audit zasniva se na praćenju prodaje ka krajnjim potrošačima na uzorku
prodajnih mesta odabranih tako da budu
reprezentativni za kanale prodaje koji se
prate. Ista prodajna mesta se popisuju na
mesečnom nivou tako što obučeni popisivači fizički broje maloprodajne zalihe,
beleže obavljene nabavke u proteklom
periodu i maloprodajne cene. Konstantno praćenje ovih informacija omogućava izveštavanje o obimu i vrednosti
maloprodaje, kao i ostalim podacima
značajnim za proizvođače, distributere
i prodavce. Uključeni kanali prodaje relevantni za FMCG kategorije su: hipermarketi/supermarketi, velike i srednje
prodavnice, male prodavnice, kiosci/paviljoni, specijalizovane radnje za prodaju
sredstava za ličnu i kućnu higijenu. Kanali koji nisu uključeni: pijace, veleprodaje koje imaju prodaju i prema krajnjim
kupcima i cash&carry radnje.
Nielsen metodologija praćenja maloprodaje se sastoji od pet koraka: 1. utvrđivanje
veličine i strukture maloprodajnog univer-
zuma, odnosno detaljni popis maloprodajnih objekata; 2. dizajniranje reprezentativnog uzorka; 3. prikupljanje podataka,
koje se obavlja putem manuelnog popisa
i prikupljanja elektronskih podataka u saradnji sa trgovcima; 4. statistička ekstrapolacija uzorka na ukupni maloprodajni
univerzumum; 5. analiza i interpretacija
dobijenih podataka za potrebe klijenata,
kako proizvođača, tako i trgovaca.
januar 2012 www.instore.rs
25
Nielsen kompanija
Najčešće korišćeni pokazatelji su obim
prodaje, odnosno količina robe koja je
prodata krajnjim kupcima u okviru posmatranih maloprodajnih kanala tokom
perioda izveštavanja, količinski udeo,
odnosno udeo u ukupnoj prodatoj količini robe unutar posmatrane kategorije.
Potom sledi vrednost prodaje, odnosno
vrednost robe koja je prodata krajnjim
kupcima u okviru posmatranih maloprodajnih kanala tokom perioda izveštavanja, te vrednosni udeo u odnosu
na ukupnu vrednost prodate robe unutar posmatrane kategorije. Takođe, treća najvažnija izveštavana činjenica jesu
cene, koje mogu da se prikazuju kao cene
po pojedinačnom artiklu, te cene po jedinici (litara, kilograma, komada) u izveštavanom vremenskom periodu.
Dobijeni rezultati pomažu našim klijentima da razumeju kompetitivno okruženje u kojem se nalaze, kao i faktore
koji doprinose njihovom pozicioniranju
na tržištu, kako u poređenju sa glavnim
kanalima, regionima, tako i sa glavnim
konkurentima. Svi faktori mogu da se
izveštavaju na nivou proizvođača/trgovca, kategorije, brenda, te pojedinačnih
proizvoda. Sve to omogućava da se bolje
Profesionalna
rešenja za rešenja
vaše potrebe
Nielsen kompanija
- Profesionalna
za vaše potrebe
MERENJE
MALOPRODAJE
ANALITIČKI
KONSALTING
SPECIJALNI PANELI:
HORECA, PUMPE
ANALIZE PROMOCIJA
PODACI O
KLJUČNIM
KUPCIMA
SHOPPER
TRENDS
ISTRAŽIVANJA
POTROŠAČA
OBSERVACIJA
RADNJI
sagledaju tržišne prilike, kao i da se na
osnovu naših analiza poboljšaju poslovni
rezultati u različitim segmentima poslovanja.
Sa druge strane, kao dopuna podacima
dobijenim praćenjem maloprodaje, Nielsen pruža širok spektar rešenja istraži-
vanja potrošača. Ova istraživanja pomažu
našim klijentima da prepoznaju ko su
njihovi kupci, kojim sociodemografskim
grupama pripadaju, koje su njihove navike, preferencije i stavovi, te koji su načini
da povećaju ili poboljšaju zadovoljnost i
lojalnost svojih kupaca/potrošača.
26
januar 2012 www.instore.rs
pod lupom trgovaca
Među nekima od rešenja koja se nude u
sektoru istraživanja potrošača su studije poput Nielsen Shopper Trends, koje
predstavlja globalno istraživanje potrošača koje se u Srbiji sprovodi svake godine
od 2007. godine. Kontinuitet u realizovanju ovog istraživanja omogućava sagledavanje dugoročnih trendova u dinamičnom maloprpodajnom okruženju. Zatim,
Nielsen Winning Brands, istraživanje
namenjeno otkrivanju i evaluaciji snage
brendova, Nielsen In Store Success studija o modalitetu ponašanja potrošača,
Nielsen OmniShopper koje služi da bi se
utvrdilo drvo odlučivanja potrošača, kao i
mnoga druga rešenja kojima se mogu testirati pakovanja, medijska rešenja, koncepti, ili sprovoditi evaluacija primenjenosti standarda i usluge.
Treći deo naših istraživanja čine Nielsen
AAC usluge, odnosno napredne analitičke analize (modeling). Ovi tipovi studija
koriste različite izvore podataka, koji se
kreću od cena, distribucije, asortimana,
podataka vezano za medije da bi se modeliranjem različitih situacija sagledali
svi elementi marketing miksa koji utiču
na prodaju proizvoda.
Poseban deo našeg poslovanja čine usluge
u okviru sektora Merchandising Services, zaduženog za rešenja za upravljanje
prostorom i asortimanom. U okviru ovog
Vremenska
pauzanije
nije uvek
uvek cenjena
Vremenska
pauza
cenjena
VELEPRODAJA
sektora, bavimo se softverom Spaceman,
koji istovremeno koriste i proizvođači i
trgovci kao napredno rešenje za izradu
planograma (prikaza izloženosti kategorije na realnom prodajnom mestu) na način
da bi se osigurao zadovoljavajući vizuelni i
finansijski optimizovan asortiman.
U području upravljanja kategorija, nastojimo da podstičemo saradnju proizvođača i trgovca u projektima izrade plano-
PET KORAKA NIELSENOVE METODOLOGIJE
1
2
3
4
grama i revizije asortimana, sa ciljem da
se na što bolji način odgovori na raznolike potrebe potrošača na našem tržištu, uz
istovremeno ostvarenje dobrih poslovnih
rezultata.
U svim zemljama u kojima poslujemo
posvećeni smo jednom Nielsen cilju, koji
se sastoji u naporima da se odgovori na
sve potrebe naših klijenata za što boljim
razumevanjem tržišta i potrošača.
5
5. analiza i interpretacija
dobijenih podataka
4. statistička ekstrapolacija
uzorka na ukupni
3. prikupljanje podataka, koje se obavlja putem
manuelnog popisa i prikupljanja elektronskih
podataka u saradnji sa trgovcima
2. Dizajniranje reprezentativnog uzorka
1. Utvrđivanje veličine i strukture maloprodajnog univerzuma,
odnosno detaljni popis maloprodajnih objekata
Perutnina Ptuj – Topiko a.d., Petefi brigade 2, 24300 Bačka Topola, Republika Srbija, Članica Grupe Perutnina Ptuj
27
Ludi za Poli
januar 2012 www.instore.rs
i
d
luz a
www.poli.r
s
među pilećim
kobasicama u Evropi!
Kako joj je to uspelo?
Odličan ukus, tajni recept,
beskompromisan kvalitet i
izuzetno strogi standardi
proizvodnje. Samo tako je
Poli mogla ostati pileća kobasica broj 1 u Evropi. Iako
su njen ukus probali da ko-
piraju u najvećim laboratorijama, dobijeni su samo loši
falsifikati. Poli nisu uspeli da
prekopiraju u Sloveniji. Nisu
uspeli ni u Hrvatskoj, ni u
Bosni i Hercegovini, pa ni u
Srbiji. Nigde im neće uspeti
zato što je Poli jedinstvena.
Zato što samo jedna kobasica može biti broj 1. Poli je to
već više od 35 godina.
Proizvedena je od visokokvalitetnog pilećeg mesa sa
visokom vrednošću belančevina i niskom vrednošću
zasićenih masti i soli. Tako
će i ostati.
28
januar 2012 www.instore.rs
investicije
SAGIV MEGER, GENERALNI DIREKTOR PLAZA CENTERS ZA SRBIJU
UVODIMO
NOVE STANDARDE
Razgovarala: Una Milićević
Prvi Plaza šoping centar u Srbiji biće otvoren u
Kragujevcu, u prvom kvartalu 2012. Investicija
vredna oko 50 miliona evra. U okviru centra
hipermarket Idea na 3.000 kvadrata.
P
laza Centers je specijalizovana kompanija sa velikim iskustvom u razvoju, vođenju i izdavanju u zakup šoping i zabavnih centara širom cele centralne i
istočne Evrope. Počevši operacije 1996. godine Plaza
je postala pionir na ovom polju i završila je izgradnju
27 šoping molova, a u ovom trenutku radi na razvoju još 30 dodatnih projekata. Jedan od njih je i šoping centar u Kragujevcu.
Gradnja objekta u Kragujevcu je počela u leto 2008. godine.
Zbog globalne finansijske krize radovi su privremeno bili stopirani i odloženi, da bi ponovo krenuli u novembru 2010. Kako
za InStore magazin objašnjava Sagiv Meger, generalni direktor
Plaze za Srbiju, oni su se, kao odgovorna kompanija, dogovorili sa nekim od svojih ključnih zakupaca lokala da je bolje da
privremeno odlože otvaranje šoping centra, zbog nepovoljne
situacije. Ali, od izgradnje objekta u Kragujevcu, kao i od srpskog tržišta u celini, nisu odustali:
“Plaza Centers veruje u srpsko tržište i posebno u grad Kragujevac.
Ni u jednom trenutku nismo sumnjali da će se naša investicija isplatiti. Praktično smo videli veliku šansu u tome što niko od naše
međunarodne konkurencije nije trenutno prisutan na srpskom
tržištu. Ovo nam je omogućilo da izgradimo jaču poziciju i da iz
krize izađemo mnogo snažniji. Takođe, uspeli smo da stvorimo dodatnu vrednost i atraktivan portfolio projekata što nam je omogućilo da
ponudimo našim internacionalnim i lokalnim zakupcima raznovrsne
sadržaje visokog kvaliteta širom zemlje”, kaže naš sagovornik.
januar 2012 www.instore.rs
29
Budući izgled centra Kragujevac Plaza
Plaza Centers se kotira na berzama u Londonu i Varšavi i na- administraciju koja nam je pružala sve neophodne odgovore i činila
lazi se među liderima u ovom sektoru. Aktivnosti obavlja u sve što je u njihovoj moći kako bi podržala našu investiciju u tom
Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji, Letoniji, Češkoj Republici, Iz- gradu. U Beogradu, kao i u svakom drugom glavnom gradu neke
zemlje, situacija je mnogo komplikovanija
raelu, Grčkoj i Indiji. Na pitanje kako su
i po tom pitanju ima još dosta prostora za
odlučili da nastupe i na srpskom tržištu,
Naziv objekta:
poboljšanje”. Međutim, bilo je i izazova sa
Meger je odgovorio da Plaza Centers
Kragujevac Plaza
kojima se trebalo suočiti i prevazići ih.
ima veliko iskustvo u radu na slabije razVrednost investicije:
Nedostatak transparentnosti i zastareli
vijenim tržištima, a Srbija je u tom smislu
zakoni koji nisu u skladu sa zakonima
za njih veoma atraktivna zemlja usled
50 miliona evra
razvijenijih zemalja, glavne su prepreke
činjenice da je nerazvijenija u poređenju
Ukupna površina objekta:
na koje su naišli.
sa susednim zemljama. “S obzirom na sve
22.000 m2
ovo što sam naveo, uzimajući u obzir naše
U Srbiji je do sada je uloženo 130 milznanje, iskustvo i profesionalni menadžment,
Ukupna površina zemljišta, sa
iona američkih dolara, a očekuje se da
vidimo mnogobrojne mogućnosti koje smo u
parkingom:
će ukupna vrednost investicije Plaza
stanju da istražimo na srpskom tržištu”.
Centers na srpskom tržištu biti oko 500
65.000 m2
miliona dolara. Osim ovog zemljišta,
Za vodećeg čoveka Plaze za Srbiju, KraOtvaranje:
koje je inače uzeto u zakup na 99 godina,
gujevac je jedan od najznačajnijih gradoprvi kvartal 2012. godine
Plaza Centers ima u vlasništvu još tri
va u Srbiji: “To je administrativni i graviplaca u Srbiji – dva u Beogradu i jedan
tacioni centar Šumadije, regiona koji ima
veliki potencijal za razvoj naročito nakon oživljavanja automobilske u Kruševcu. Neki od sadržaja, koje će ponuditi posetiocima
industrije. Takođe, nalazi se na vrlo pogodnoj geografskoj lokaciji”. šoping mola u Kragujevcu, su bioskop, restorani, kafeterije,
Ono što je još bilo iznenađujuće za čelnike kompanije je da su zabavni park sa dvoranom za kuglanje, igraonica, butici i još
u Kragujevcu naišli na veoma efikasnu i prijateljski naklonjenu mnogo toga. Konačna lista znaće se pred otvaranje, a sigurno
gradsku administraciju. U Plazi su zadovoljni i što se tiče os- je da će biti zastupljeni i neki poznati svetski brendovi koji će
talih procedura u vezi sa dobijanjem potrebnih dozvola i pot- se prvi put pojaviti na srpskom tržištu. U šoping centru će biti
vrda. “U Kragujevcu smo do sada imali jako dobro iskustvo sa svim i hipermarket Idea, koji će se prostirati na 3.000 kvadratnih
procedurama gradske vlasti i naišli smo na profesionalnu i efikasnu metara. Prema rečima Megera, za zakup su bili zainteresovani
svi značajniji igrači na tržištu, a posao su sklopili sa onima koji
su ispunjavali određene standarde i za koje su procenili da će
biti u mogućnosti da održe dugoročnu i stabilnu saradnju sa
njihovom kompanijom. Komercijalni uslovi su takođe bili uzeti
u obzir.
“Investicija u Kragujevcu je deo naše dugoročne strategije za Srbiju,
kada su u pitanju nekretnine. Naročito u trgovačkom sektoru vidimo
Srbiju kao značajno tržište za naš portfolio, zbog nedostatka visokih
standarda i internacionalne konkurencije. Nemamo nikakvih sumnji
da će naš projekat uvesti nove standarde i promeniti živote ljudi, kao
i maloprodajnu industriju”, optimističan je na kraju razgovora
Sagiv Meger.
30
januar 2012 www.instore.rs
investicije u regionu
Slovenija: Do kraja 2013. očekuje se završetak šoping centra Šiška u Ljubljani
Stomilionska investicija
Prema prvim prognozama, veliki šoping centar
koji gradi društvo SES – Spar European Shopping
Centers, trebalo je da bude završen do jeseni
2012, ali je došlo do kašnjenja zbog više faktora, na koje investitori nisu imali uticaja.
Razgovarao: Igor Đurović
O
velikoj investiciji austrijskog preduzeća, koje se
nalazi na prometnom
putu Celovška, nedaleko od
najvećeg Mercatorovog centra, razgovarali smo sa Boštjanom Brantušom. Direktorom
preduzeća European Shoping
Centers i trgovačkog centra
Europark na početku je rekao,
ko je nosilac projekta, kakav
u Sloveniji i šire nije bilo već
dugo viđen.
»Za finansiranje, izgradnju i
razvoj šoping centra u Šiški odgovorno je preduzeće SES - Spar
European Shopping Centers,
društvo za nekretnine, koje je
sestrinsko preduzeće Spar Slovenije«. Na pitanje zašto su se
odlučili za ovu investiciju u
vreme velike ekonomske krize i kako su odabrali lokaciju,
Brantuš je rekao: “Dugi niz
godina smo ubedjeni da je ova
lokacija jedna od najboljih u Ljubljani. Zbog toga smo tamo pre
deset godina zemljište i kupili.
Novi šoping centar Šiška obezbediće oko 800 radnih mesta, a u
fazi izgradnje dodatnih 1.500”.
Prema rečima našeg sagovornika, vrednost investicije
će ostati u visini najavljenih
100 miliona evra. “Vrednost
investicije ostaće unutar plana
finansijske konstrukcije”, kazao
je Brantuš.
centar trebalo da bude otvoren na jesen ove godine, pitali
smo našeg sagovornika šta se
zakomplikovalo pri dobijanju
saglasnosti za izgradnju, odnosno šta je to što centar po
mišljenju Agencije RS za oko-
se reći da je jedinstven slučaj da
neko preduzeće želi da investira 100 miliona evra. To je veoma važna investicija SES-ovog
lanca, a sa druge strane pružiće
mogućnost za otvaranje novih
radnih mesta«. Kada je reč o
linu ne bi ispunjavao. Takođe
nas je interesovalo i da li je
2013. realno očekivati otvaranje centra. »Ni nama nije poznato zašto je došlo do stopiranja
procesa. Otvaranje se svakako
planira za 2013. godinu«, kazao
je Brantuš i dodao: “U vreme
evropske privredne krize može
profitu koji očekuju u prvim
godinama rada, prema rečima
našeg sagovornika, još je rano
govoriti. Inače, još uvek nije
objavljen ni podatak o ukupnom prometu Spara u 2011.
»Grupa Spar će aktuelne podatke o poslovanju u 2011. godini
objaviti u martu ove godine«.
Iz Spara nismo mogli da dobijemo detaljnije informacije
o sportskim terenima koji će
se nalaziti na krovu šoping
centra. Takođe, nismo mogli
da saznamo ni detalje o hotelu
koji će biti otvoren, odnosno
koji je lanac hotela u pitanju
i koliko će imati zvezdica, jer
ovaj objekat nije deo SES-ove
investicije. »Krajnji sadržaj
i izgled šoping centra još nisu
zaključeni, ali će svakako biti u
skladu sa prostornim planovima.
Hotelski deo nije u oviru SESove investicije, tako da to ne možemo da komentarišemo”.
S obzirom na to da je prema
prvim prognozama šoping
32
januar 2012 www.instore.rs
investicije u regionu
Hrvatska: Otvoren Lumini centar, a uskoro se očekuje i početak rada trećeg City Centera one
Sve za
najkvalitetniju
kupovinu
Početak rada trgovina u Lumini centru najavljen je za proleće,
a ponudu centra obogatiće i hipermarket B-Hyper. U proleće se
sprema završetak još jedne velike investicije – biće otvoren treći
City Center One na zagrebačkom Žitnjaku.
Pripremio: Tomislav Ciliga
L
umini centar u Varaždinu otvorio je
svoja vrata potršačima. Investitor je
norveška kompanija EELD/Verdispar. Sam centar s trgovinama proradiće
u proleće, a u decembru prošle godine
svečano su otvorene dvorane Cinestar
multipleks bioskopa s ostalim dodatnim
zabavnim i ugostiteljskim sadržajima.
Cinestar bioskop je prvi multipleks u severozapadnoj Hrvatskoj, a prostire se na
površini od 1.400 kvadratnih metara sa
šest bioskopskih dvorana i 3D sistemom.
U januaru je otvorena i kuglana Stadium
Action Place, sa osam staza i vrhunskom
ponudom ostalih zabavnih sadržaja kao
što su bilijar sala, air hockey i pikado.
Svoje trgovine u Lumini centru imaće
mnogi poznati trgovački brendovi kao
što su Terranova i Terranova kids, Planet
obuća, dm – Drogerie Markt, Hrvatski
Telekom, Tehnomarket (K i K Elektronika), Algoritam i Limoni parfimerije.
Ponudu centra obogati će i hipermarket
B-Hyper, međunarodna kompanija koja
je u proteklih 20 godina otvorila i upravljala s više od 200 supermarketa na području skandinavsko-baltičkog regiona,
pri čemu je poslovala u sastavu različitih
trgovačkih lanaca. B-Hyper hipermarket
u Lumini centru otvoriće oko 100 radnih mesta i ponudiće više od 30.000 pro-
City Center One je u vrlo
kratkom periodu postao jedan
od nosioca sertifikata Superbrands Hrvatska. O njegovom
kvalitetu govori i titula Best
Buy Award – najbolji odnos
cene i kvaliteta, a dobitnik je
i prestižne nagrade za kvalitet
– QUDAL, u kategoriji šoping
centara s više od 50 trgovina.
Prema istraživanju agencije GfK, hrvatski potrošači su
odabrali City Center One kao
najkvalitetniji šoping centar u
Hrvatskoj.
izvoda raznih domaćih i međunarodnih
dobavljača.
Lumini centar sagrađen je na odličnoj
prometnoj lokaciji, prema kojoj direktno
gravitira oko 400.000 hrvatskih građana, a
brzo je i lako dostupna iz Slovenije i Mađarske. Ukupna površina parcele iznosi
102.000 kvadratnih metara, a sam Lumini
centar prostiraće se na 26.000 kvadrata.
U proleće se sprema završetak još jedne
velike investicije. Nakon centra u Splitu i
Jankomiru, biće otvoren treći City Center One na zagrebačkom Žitnjaku. Centar će se prostirati na 130.000 kvadratnih
metara bruto površine, a 50.000 kvadrata
namenjeno je za 134 trgovine. Ukupna
vrednost investicije je 135 milona evra,
a kako poručuju iz City One grupe, 80
odsto prostora je već zakupljeno.
Njihov najveći adut, smatraju investitori, biće Cineplex bioskop sa sedam modernih dvorana, zatim Wettpunkt Casino, velika dečja igraonica Kid’s Jungle,
vrhunski restorani i kafići, kao i poznati
domaći i strani modni brendovi. Osim
zabavnih sadržaja i trgovina, Centar će
za svoje posetioce organizovati i posebne programe, a ponudiće i jedinstvene
usluge.Većina modnih brendova koji su
prisutni u Centrima na Jankomiru i u
Splitu bitće dostupna i u City Centeru
One na Žitnjaku. Među njima su H&M,
Zara, Pull&Bear, Stradivarius, Bershka,
Oysho, Modiana, Interspar, Konikom,
C&A, Cineplexx, dm, Müller, Humanic,
Pittarello, ZOO City, Takko Fashion,
Tintlinić, Tezenis, Calzedonia, Intimissimi, Lacoste, Wettpunkt Game, Galileo,
ShoeBeDo, Jeordie’s, Watch centar, Hervis, Lemia, Dormeo, Exclusive Change,
Coin Casa, OVS...
S novim Centrom na Žitnjaku otvoriće
se i nova radna mesta za građane iz Zagreba i okoline, što će, kako poručuju
iz City One grupe, doprineti smanjenju
nezaposlenosti, poručuju iz Center One
grupe. Centar će, kao i prethodna dva,
voditi domaći menadžment kompanije
CC Real, specijalizovane za upravljanje
trgovačkim centrima.
Kompanija MD INTERNATIONAL iz Beograda je generalni uvoznik i
jedan od najvećih distributera brojnih renomiranih stranih i
domaćih brendova, sa kojima se svakodnevno sreću milioni kupaca
kod nas i u svetu.
Među njima su: Henkel, Schwarzkopf, BIC, Alufix, RedBull, Rauch,
Florida Bell, Danubius, Talassa…
Kada osvajaju ili razvijaju nova tržišta, veliki igrači biraju pouzdane,
iskusne i sposobne partnere.
Vaš brend u rukama brojnih potrošača!
Sasvim pouzdano,
MD INTERNATIONAL
MESTO ZA
VAŠ BREND
MD International, Žorža Klemansoa 39, 11158 Beograd, Srbija, Tel/fax: +381 11 2769114
34
januar 2012 www.instore.rs
investicije u regionu
Bosna i Hercegovina: Amer Bekan, generalni direktor, Innovation Park Development
Poslednji šoping
pred let
Šoping centar u blizini aerodroma na 35.000 kvadrata. Jedinstven po tome što će biti organizovan
prevoz posetioca do samog centra. Vrednost projekta 60 miliona evra, a otvaranje je planirano za
2013. godinu.
Razgovarao: Mario Trojer
G
rad Sarajevo će početkom 2013. godine dobiti jedan savremeni i jedinstveni prodajni kompleks. Naime,
u blizini sarajevskog aerodroma uskoro
bi trebalo da počenu radovi na izgradnji
Airport Centra Sarajevo svega stotinjak
metara od ulaza u aerodromsku zgradu.
“Airport Center Sarajevo (ACS) predstavlja zajedničku investiciju IPD – Innovation
Park Development i KARIMPOL Grupe,
zajedno s Aerodromom Sarajevo. I IPD i
KARIMPOL već godinama rade na izgradnji komercijalnih nekretnina u srednjoj i jugoistočnoj Evropi. Izgradnja ACS-a je prvi
projekt koji sprovodimo na području Bosne i
Hercegovine. Vrednost celog projekta je oko
60 miliona evra”, reči su Amera Bekana,
direktora Innovation Park Developmenta (IPD).
Airport Centar Sarajevo će se prostirati
na ukupno 35.000 metara kvadratnih i u
sklopu njega će se naći veliki broj brendova, proizvoda i usluga, od kojih će se
neki po prvi put naći na tržištu Bosne i
Hercegovine.
Oko 110 prodavnica će na dva sprata nuditi svoju robu i usluge, uključujući između ostalog i hipermarket, trgovinu elektronske robe, žensku, mušku i modu za
decu, cipele, sportske artikle, nameštaj i
opremu za uređenje doma. Pored velikog
gastro prostora, restorani, barovi i kafići
širom centra nudiće široki izbor domaćih
i stranih jela i pića i pružiti mogućnost za
predah tokom šopinga u ACS-u.
„Dovoljno je reći da će tu biti četiri modna
brenda španske grupe Inditex koji će otvoriti svoje prodavnice u ACS-u, a radi se
o velikim međunarodnim i nacionalnim
brendovima: Zara, Bershka, Stradivarius i
Pull&Bear. Od modnih kuća pridružiće im
se još Peek&Cloppenburg (P&C), trgovina
cipela Deichmann, New Yorker” i Oviesse,
Sport Life, zatim supermarket Delhaize, lanac drogerija dm, kao i Cinestar, multipleks
bioskop. On je planiran iznad prodajnog prostora i pružaće mogućnost zabave svim generacijama u osam bioskopskih dvorana, od
kojih će jedna biti luksuzna sala s velikim
udobnim sedištima“, govori nam Bekan.
Jedinstvenost ovog šoping centra ogledaće se u tome što će biti organizovan
prevoz za posetioce, a to će im omogućiti jednostavniji dolazak do samo ACS-a.
Želja investitora je da pristup centru sva-
kome bude dostupan te je i ovaj koncept
zasnovan na tome.
„S obzirom na to da ACS nije namenjen
samo građanima Sarajeva, već i stanovnicima okolnih područja, mogućnost parkiranja i
pristupa je od najveće važnosti. Iz tog razloga je ACS razvio takav koncept saobraćaja
koji će posetiocima omogućiti da lako dođu do
centra. Pored javnog prevoza koji je u funkciji zahvaljujući blizini Aerodroma Sarajevo,
ACS će osigurati i besplatne autobuse koji će
saobraćati na relacijama od ACS-a do najvećih stambenih područja u tom delu grada, kao
i do obližnjih tramvajskih stanica i nazad“,
pojašnjava naš sagovornik.
Otvaranjem ACS-a se otvaraju i mnogobrojne mogućnosti šopinga za turiste
i putnike koji koriste usluge sarajevskog
aerodroma. Blizina samog Centra im
otvara mnogobrojne mogućnosti dok čekaju svoj let prema odredištu.
„Zahvaljujući blizini aerodroma, ali i direktnoj vezi s njim, ACS će privlačiti i turiste i
poslovne ljude da iskoriste vreme dok čekaju
na let za kupovinu u poslednjem trenutku,
bez plaćanja poreza za turiste.“
Potencijal samog objekta je veoma značajan za lokalnu zajednicu, ističe direktor
i pojašnjava kako unapređenje lokalne zajednice doprinosi tome da se grad Sarajevo konstantno razvija. Takođe, ovim putem se otvaraju mnoga nova radna mesta,
čime se itekako povećava bruto domaći
proizvod Sarajeva i podiže kvalitet života
u glavnom gradu Bosne i Hercegovine.
Kompletan asortiman posuđa Metalac, od sada i na:
www.metalacposudje.com
36
januar 2012 www.instore.rs
U Srbiji trenutno ima 67 registrovanih
udruženja za zaštitu potrošača
(Ministarstvo trgovine).
preporuka
Kako poboljšati zaštitu potrošača u Srbiji
Konstruktivni dijalog
U okviru projekta biće sprovođene aktivnosti koje se odnose na
trgovce i udruženja trgovaca.
funkcionisanje tržišta. Iskustva mnogih
zemalja pokazuju da je zaštita potrošača
osnovni element svakog uspešnog tržišta.
Postojanje i primena zakona kojima se
potrošači štite od nepoštenog poslovanja
dovodi do stvaranja poverenja u tržište i
jačanja konkurencije.
Autor: Thierry Bourgoignie, vođa projektnog
tima i glavni pravni ekspert
P
rojekat koji finansira Evropska
unija ‘Jačanje zaštite potrošača u
Srbiji’ počeo je da se sprovodi 10.
avgusta, 2011. i trajaće do februara
2014. godine. Implementacija projektnih
aktivnosti poverena je konzorcijumu na
čelu sa grčkom kompanijom European
Profiles S.A. u saradnji s kompanijama
IBF International Consulting (Belgija),
ATC Consultants (Austrija), Austrian
Association for Consumer’s Information
VKI (Austrija) i Baines Babic (kancelarija
u Beogradu).
Opšti cilj projekta je uspostavljanje saradnje s različitim zainteresovanim stranama, uključujući državne institucije,
organizacije potrošača, sudije, trgovinska
udruženja i novinare, radi unapređenja
zaštite potrošača u Srbiji i promovisanja
njihovih prava i interesa. Ministarstvo
poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, resorna ministarstva (kao
što je Ministarstvo pravde), regulatorne
agencije (kao što su RATEL i Agencija
za energetiku), jedinice lokalne samouprave, organizacije potrošača, sudije, advokati i novinari samo su neki od važnih
aktera u oblasti zaštite potrošača. Ključni
partneri u ovoj oblasti su takođe i trgovci
i njihova udruženja, odnosno sva pravna
i fizička lica koja učestvuju u proizvodnji
i distribuciji potrošačkih proizvoda i pružanju usluga potrošačima.
Srbija je ostvarila značajan napredak
usvajanjem Zakona o zaštiti potrošača
2010. godine i podzakonskih akata i propisa u toku 2011. godine. Glavni prioritet
projekta je dalja efikasna primena postojećeg zakonodavstva u ovoj oblasti.
Trgovci imaju presudnu ulogu kada je
reč o ostvarivanju efikasne primene zakona. Zakon o zaštiti potrošača ne treba
shvatiti kao nešto što je suprotno interesima trgovaca i proizvođača. I potrošači
i trgovci dele odgovornost za pravilno
Od početka devedesetih, Thierry
Bourgoigne je radio na nekoliko
evropskih projekata jačanja zaštite
potrošača u istočnoj Evropi,
uključujući Balkan. Redovni je
profesor prava na Univerzitetu
UQAM u Montrealu, gde drži
predavanja u oblasti evropskog
prava, potrošačkog prava,
kritičke analize privatnog prava
i međunarodnog potrošačkog
prava. Doktorsku disertaciju
je odbranio na Katoličkom
univerzitetu Luven u Belgiji, dok
je magistarske studije završio na
Pravnom fakultetu Univerziteta
Jejl u SAD-u. Njegova bibliografija
obuhvata više od 20 individualnih
i zajedničkih monografija i
oko 70 objavljenih radova. Bio
je predsednik Međunarodnog
udruženja za prava potrošača. U
okviru Univerziteta UQAM, 2004.
je osnovao istraživačku grupu
za međunarodno i komparativno
potrošačko pravo – GREDICC, na
čijem čelu se nalazi od samog
osnivanja.
Stoga će se u okviru ovog projekta sprovoditi aktivnosti koje se odnose na trgovce i udruženja trgovaca. Naš glavni cilj je
da se unapredi svest i znanje o pravima i
interesima potrošača u društvu u celini,
uključujući trgovce kao direktne partnere.
U okviru projekta biće organizovane
obuke i seminari vezani za različite aspekte postojeće zakonske regulative u
oblasti zaštite potrošača. Takođe će se
uspostaviti i učiniti operativnim postupci
za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova, kako bi se olakšao proces rešavanja
potrošačkih pritužbi i na taj način izbegle
tenzije i frustracije, kako kod trgovaca,
tako i kod potrošača. Biće urađen pregled
postojećeg zakonodavstva, biće predložene neophodne izmene i dopune zakona,
a planirane su i aktivnosti usmerene na
podizanje svesti o zaštiti potrošača.
Učešće trgovaca u svim ovim aktivnostima više je nego dobrodošlo, tačnije - ono
se podstiče. Želimo da radimo na stvaranju konstruktivnog dijaloga između potrošača i trgovaca. Da bi se ovo ostvarilo
potrebno je da se pristup i mentalitet menja kako kod potrošača tako i kod trgovaca, što niti može niti treba da bude zakonski nametnuto. Osnova toga treba da
bude znanje, svest i razumevanje o tome
da slobodno tržište podrazumeva pravedne i izbalansirane tržišne mehanizme
prema potrebama svih učesnika.
Veoma su dobrodošli vaši komentari i predlozi vezani za prioritete i razvoj partnerskih odnosa između potrošača i trgovaca. Naš kontakt imejl je
[email protected], a više informacija
o projektu možete naći na našoj interent
stranici www.zapotrosace.rs
38
januar 2012 www.instore.rs
inLiflet
Analiza lifleta kao bitan faktor za efikasnost promocija
Važna za pregovore
Odgovori na pitanja koliko promocija su imali naši konkurenti, koje consumer benefits su koristili, zatim pregled učestalosti kalendara, kakva je bila naša vidjivost u odnosu na ostale u istom
periodu, koji su vodeći brendovi i trgovci u našoj kategoriji, doprinose da optimizacija promocija
postaje stvar koja se može koristiti u pregovorima između trgovaca i proizvođača.
Autor: Ernest Gergely
Project Coordinator
Medialink doo, Hiper-Com
Značaj lifleta je poznat, ali
isto tako možemo reći i da je
liflet monitoring važan faktor
planiranja kataloga i budžeta
za liflete. Prema tome analiza lifleta je važan faktor,
jer omogućava da promocija
određenog proizvoda bude u
što većoj meri iskorišćena.
Zna se da svaka kompanija
uvek teži ka povećanju market
sharea na tržištu, i u tom cilju
ulaže u komunikaciju sa potrošačima, kao i u liflete. Jer,
na taj način kompanija postaje
vidljiva u kategoriji, formatu,
na tržištu pored drugih kompanija koje se isto tako pojavljuju u lifletima ili imaju svoje
liflete. Rezultat vidljivosti u lifletima naziva se indeks ‘share
of voice’ (SoV). Share of voice
je za liflete isto što i market
share za prodaju.
Marketing strategija u lifletima može biti različita na više
načina, u zavisnosti od zahteva tržišta. Na primer, prema
indikatorima kao što su broj
artikala na jednoj stranici,
broj stranica u katalogu, period važenja promo kataloga ili
broj izdatih promo kataloga
u jednom mesecu. Korišćenjem ovih indikatora može se
Kompanija Medialink doo, u sastavu internacionalne
kompanije Hiper-Com, posluje na tržištima Srbije,
Hrvatske, Slovenije i BiH. Osnovna delatnost firme je
da kroz liflet monitoring obezbedi podatke iz kataloga,
lifleta, zatim detalje promo operacija, promocija, kao
i pregled artikala, flesh analize i analize formata. U
saradnji sa kompanijom Hiper-Com pružamo metode
koje su već proverene i korišćene u više zemalja.
Prilagođene korisniku, user friendly površine
omogućavaju brzi pregled i eksportovanje podataka
i omogućavaju instant upotrebu. Baza podataka nam
dozvoljava da uradimo hronološke analize, čime se
omogućava pregled razvoja strategije.
odrediti preglednost kataloga,
kvalitet i značaj promotivnih
proizvoda, kao i mogućnost
obnavljanja promocija u toku
godine.
Monitoring promo kataloga
ima zadatak da pomogne u
optimizaciji njegove efikasnosti, kao i efikasnosti promocija. On pomaže pri odluci u
koji segment i kako da se investira da bi se postigao mak-
39
januar 2012 www.instore.rs
source PDM: Kantar
Worldpanel
(PDM = market share, PDV = share of voice)
%
40
PDM
SoV u kategoriji tradicionalna kafa - SRB
PDV
36,40
35
29,40
30
17,1%
14,8%
13,7%
25
16,4%
20,70
20
0
DONCAFE
%
30
GRAND
PREMIA
ARO
SoV u kategoriji tradicionalna kafa - HR
PDM
AN
20
10
AN
20
09
AN
20
08
AN
20
07
AN
20
06
4
Ostali
brendovi
AN
20
05
AN
20
0
AN
20
03
AN
20
00
5,50
5
AN
20
02
7,90
10
AN
20
01
15
PDV
29,0%
27,8%
26,40
23,80
25
20,60
20
15,7%
12,8%
%
20
FRANCK
GLORIA
VICTORIA
ANAMARIA
CAFFETERIA
Ostali
brendovi
SoV u kategoriji tradicionalna kafa - BIH
19,70
19,50
19,20
15,00
15
12,20
10
5,60
5
0
VICTORIA FRANCK BRAZIL
%
35
31,80
5,10
GLORIA ZLATNA OMCAFE
DŽEZVA
3,70
GRAND
Ostali
brendovi
SoV u kategoriji tradicionalna kafa - SLO
30
25
20
18,10
15
10
10,30 10,80
7,20
5
0
20
10
AN
09
20
AN
08
20
AN
07
20
AN
06
20
05
AN
20
AN
04
20
AN
03
20
AN
02
20
AN
(PDM = market share, PDV = share of voice)
5
0
20
8,40
AN
20
00
10,30
AN
10,60
10
01
15
BARCAFFE LAVAZZA ADRIA
CAFFE
6,10
5,40
5,10
HOFER SANTANA BELLAROM S-BUDGET
5,10
SPAR
Ostali
brendovi
Primer SoV (vidljivost brendova) u kategoriji tradicionalan kafa
YTD 2011.
simalni efekat. Monitoring
daje odgovore na nekoliko
pitanja: o detaljima promocije - KO?(trgovac ili proizvođač); zatim kalendar promocija - KADA? (kada, koliko
često, u kojim periodima);
promo artikli - ŠTA? (private
label, jedan ili više artikala…)
i KAKO? je objavljeno. Time
daje informacije kao što su
broj stranica, broj promocija,
broj SKU-ova, trajanje promocije, kao i koje prednosti
sve ovo donosi potrošačima.
U planiranju mogu da se koriste i upoređivanja. Na primer, SKU vs SKU, brend vs
brend, trgovac vs trgovac i
formati vs formati. Iz tih upoređivanja možemo da saznamo koliko promocija su imali
naši konkurenti, koje consumer benefits su koristili, pregled učestalosti kalendara,
kakva je bila naša vildjivost u
odnosu na ostale u istom periodu, koji su vodeći brendovi i trgovci u našoj kategoriji.
Kada imamo i znamo sve te
podatke onda je optimizacija
promocija stvar realnosti.
Analizirajuću promocije možemo saznati učinak, strategiju, učestalost pojavljivanja
određenih proizvoda, što
nam pomaže u razumevanju
kategorija, naših konkurenata, kao i promo strategije
proizvođača, a pokazuje i vidljivost brenda.
Zato se povećanjem share of
voicea, odnosno vidljivosti
brenda ili trgovca, može postići povećanje market sharea.
Tu povezanost ćemo pokazati
na primeru trgovaca iz Francuske koji koriste monitoring
lifleta. Naime, desetogodišnjom studijom, kojom su praćeni svetski poznati lanci kao
sto su Carrefour, E-Leclerc,
Intermarche, Auchan , Cora,
Geant Casino, Supermarches
Match, dokazano je da je share of voice itekako povezan sa
market shareom. Tokom ovih
godina, prikazani učesnici
su pažljivo analizirali stanje
na tržištu. Rezultati su očigledni. (Prikazane tabele su
preuzete od kompanije A3D
France)
U narednom periodu ćemo
pratiti regionalne i lokalne
trgovce i proizvođače koji su
zastupljeni na spomenutim
prostorima, i u flash analizama ćemo predstavljati one
koji su najzastupljenjii. Takođe ćemo predstaviti i korišćenje liflet monitoringa.
40
januar 2012 www.instore.rs
67 do 70 % odluka o kupovini donosi
se na mestu prodaje (istraživanja o
navikama potrošača).
na mestu prodaje
Trade marketingom do lojalnog potrošača
BORBA NA POLICI
Danas kupac prvenstveno odlučuje
na licu mesta koji proizvod želi
da kupi. Nedostatak lojalnosti
je veoma izražen. Tome uveliko
doprinosi i velika konkurencija.
Danas svi proizvode kvalitetan
proizvod. Potrošaču je danas sve
dostupno.
Autor: Rešid Muratović,
Agencija Altermedia
O
samdesetih
godina
prošlog veka desila se
jedna od najvažnijih
promena u razvoju
svetskog tržišta u FMCG industriji. Tako je u tom periodu
došlo do povećanja moći trgovaca te je dotadašnja strategija
marketinga da poseduje kupca
iz trade managmenta prerasla u trade marketing. Trade
marketing je skup aktivnosti
proizvođača ili distributera
koje spajaju potrebe brenda
i potrebe kanala prodaje, a
koje ostvaruju instore ciljeve
brenda. Kroz TM aktivnosti
ostvaruje se povećani obim
prodaje, dobija se fokus krajnjeg kupca na željeni brend,
odnosno artikal i povećava se
prisutnost u trgovini, a samim
tim i dodatna oglašavanja na
prodajnom mestu.
Pod pritiskom današnjeg ubrzanog života, ono što nam
manjka jeste vreme, te iz te
perspektive treba i posmatrati potrošača, pratiti njegove
navike i pokušati doći do
najadekvatnijeg
marketing
miksa da bi ga zadržali kao
lojalnog, ili dobili kao novog
potrošača. S obzirom na date
okolnosti novog vremena i
novog stila života, potrošač
je sve manje u mogućnosti da
troši vreme pred TV ekranima, pa tako dolazimo u situaciju da su nam potrošači jednostavno nedostupni ukoliko i
dalje komuniciramo tradicionalnim advertajzingom. Ne
smemo da zaboravimo i nove
medije (internet, bluetooth,
oglašavanje preko mobilnih
komunikacija i slično) te se
u tom mnoštvu informacija
potrošači ponekad ne snalaze,
tako da se odluka o kupovini
dešava upravo na mestu gde je
proizvod izložen na polici, to
jest, na prodajnom mestu.
Potrošač sve više postaje
nelojalan i odluku o kupovini
donosi impulsivno, odnosno
Zajednički imenilac
trgovca i dobavljača su:
potrošači, promet, profit.
kupuje ono što mu u datom
momentu promoterka ponudi, ili ako uoči neki dobar
benefit kroz cenu ili dodatni
gratis na proizvodu. Vreme
ekskluzivnih dobavljača je
iza nas. Danas svi proizvode
vrlo kvalitetno, imaju dobru
ambalažu i relativno dobar
dizajn. Ne postoji omiljeni
osvežavajući napitak zbog
koga se menja trgovina, ili majonez zbog kojeg ćemo ići na
kraj grada, svi omekšivači su
‘aroma therapy’, a deterdženti
za posuđe sa jednom kapljicom peru gomilu posuđa, a uz
to i neguju ruke. Potrošaču je
sve dostupno. Ima na raspolaganju sve velike svetske brendove i ono što je još važnije
ima i šoping centre. Jedino što
mu ponekad nedostaje je novac, ali kad ga ima želi sebi da
priušti sve što mu je u trenutku kupovine potrebno ili barem misli da mu je potrebno.
Svedoci smo da se odnos
između proizvođača (distributera) i trgovca menja u korist
maloprodajnog tržišta i svakodnevno jača moć trgovačkih
lanaca koji iz dana u dan
postaju zahtevniji i njihova
pregovaračka moć je sve veća i
veća. Ono što je, takođe, važno
ponovo naglasiti je da ukoliko
govorimo o trade marketingu
ne smemo da zaboravimmo
potrošača. Trgovački lanci,
uz pomoć novih tehnologija
(računarskih softvera), stvaraju sopstvene baze podataka,
prate potrošača i analiziraju
januar 2012 www.instore.rs
sve njihove navike, trendove, sezonske
potrebe. Primer tome su lojalti kartice.
Nova situacija u odnosima stvara i nove
perspektive tako da trgovci i proizvođači
deluju (vrlo skromno, ali značajno za
dalji razvoj) zajednički u kreiranju novih
kategorija i category managementa. Sve
ovo dovodi do situacije da proizvođači
nemaju prioritet osvajanja potrošača kroz
advertajzing u njihovim domovima, već
je sve izvesnije da je ovaj trend odnosa
proizvođač (distributer) i trgovac važniji.
Jer, strategija koju oni stvaraju ima za cilj
osvajanje potrošača, a mesto za tu borbu,
na sreću trgovca, preselilo se na policu.
Veliki trgovci upravo pokušavaju da dobiju što veći udeo na tržištu da bi pažnja
dobavljača (distributera) bila što veća
prema njima, a samim tim svi boniteti
na fakturi i u trade marketingu bili što
veći na njihovoj polici i u fakturi. Na taj
način, profit i potrošač su osvojeni što i
jeste cilj za trgovca, a za dobavljače predstavlja siguran i adekvatan udeo na polici,
promet i konstantan rast. U teoriji to
izgleda jako jednostavno, ali kad dođemo
u situaciju da to praktično primenimo
dolazimo do mnogih poteškoća i pitanja.
Dva osnovna pitanja na koje treba dati
odgovor je:
- Kako napraviti idealan dogovor?
- Šta su prioriteti od svih interesa koji
postoje?
možemo doći do podatka koliko je saradnja sa ključnim kupcima i implementacija
trade marketing strategije bitna za svaku
kompaniju.
Zajednički imenilci trgovca i dobavljača
1.
Prezentovanje
strategije
brenda
trgovcu, u odnosu na potrebu potrošača i
zajedničkog benefita;
2.Category management kao osnova za
razvoj brenda;
3. TM aktivnosti i merchandising strategija;
4.Prilagođavanje in store promocije
potrebama potrošača i njihovim željama.
su: potrošači, promet, profit. Ako se
ponovo vratimo na već proverenu tezu
da se 67-70 odsto odluka o kupovini
dešava na mestu prodaje, dolazimo do
istog zaključka - da trgovci i dobavljači
imaju jedan zajednički interes, te da treba
za naredni period da postave zajednički
cilj, a to je da ukupna investicija u kompletan marketing i trade marketing budu
na strani trade marketinga.
Ako napravimo poređenje (u većini kompanija je slična podela) dva segmenta, i to
brand marketing koji spada pod marketing department i trade marketing koji
obično raportira prodajnom direktoru,
Razlika između brand marketinga i trade
marketinga:
Brand Marketing
1.
Razumevanje ponašanja i potreba
potrošača – trgovci imaju podatke i treba
da ih podele sa proizvođačima;
2.
Zadovoljavanje potreba potrošača
kroz razvoj brenda - zajedničko kreiranje
može biti dobar smer;
3.4P strategija brenda - sve se definiše
ugovorom između proizvođača i trgovca;
4. Kreiranje imidža brenda;
5. Komuniciranje brenda sa potrošačemnajadekvatnije je na polici.
Potrošač sve više postaje nelojalan i
odluku o kupovini donosi impulsivno,
odnosno kupuje ono što mu u datom
momentu promoterka ponudi, ili ako
uoči neki dobar benefit kroz cenu ili
dodatni gratis na proizvodu.
Trade Marketing
U delu odgovornosti brand marketinga gde su naznačeni i komentari u vezi
sa saradnjom i strategijom na relaciji
dobavljač (distributer) i trgovac, može
se doći do zaključka na kojem je nivou
važna saradnja i razumevanje i koliki
to benefit može doneti. Veliki problem
oko ovladavanja svim veštinama upravljanja ovim segmentom komuniciranja sa
potrošačem, na prodajnom mestu, stvara
činjenica da trgovci nisu dobro upućeni
u sve mogućnosti koje su na raspolaganju
dobavljačima i distributerima. Često pod
pritiskom osnovnog cilja, a to je promet,
i jedni i drugi zanemare ove činjenice
o važnosti zajedničke strategije, pa se
stvara pogrešan efekat.
Trgovci ne veruju dobavljačima u njihove planove, a dobavljači štede upravo
41
Trade Marketing je skup aktivnosti
proizvođača ili distributera koje
spajaju potrebe brenda i potrebe
kanala prodaje, a koje ostvaruju in
store ciljeve brenda.
u ovom segmentu investicije, jer troše
na advertajzing da bi putem medija ubedili trgovca da je proizvod koji lansiraju
ili relansiraju potreba potrošača i da će
i za jedne i za druge i za treće doneti
željeni efekat i cilj. Da bi se sprečila takva praksa, navodimo četiri najznačajnija
dela koja čine celinu koja se zove trade
marketing i koje pojedinačno treba dobro proučiti. Ovo bi ujedno trebalo da
bude i sastavni deo ugovora na relaciji
dobavljač-trgovac.
- Strateški plan i plan egzekucije u kanalu distribucije i implementacija strategije
prema kupcu po kategorijama u kojima
se kompanija takmiči.
- Strategije razvoja i razumevanje kupaca sa ciljem rasta svake kategorije.
- Koordinacija između razvojne strategije marke, brend aktivacije i prodaje
kupca, u cilju poboljšanja tržišnog udela
marke i njene profitabilnosti.
-Poznavanje i razumevanje ciljanog
potrošača i dostizanje do njega kroz
strategiju TM.
42
januar 2012 www.instore.rs
category management
Upravljanje kategorijAma proizvoda – nastanak i osnove koncepta
Brz odgovor potrošaču
U uslovima sve kompleksnijeg okruženja u kom posluju, privredni subjekti su se našli pred izazovom kreiranja dodatne vrednosti za potrošače i to tako da potrošači percipiraju kako oni to rade
bolje nego njihova konkurencija.
Autor: Darko Vaselić, Business Development Manager,
BiH, Makedonija, Albanija i Kosovo, Johnson&Johnson
maloprodavcima, oni su se našli i pod
udarom novih kanala prodaje kao što su
internet prodaja, specijalizovane radnje,
novi formati maloprodajnih objekata, ali
i pred udarom novih načina podmirenja
određenih potreba (na primer, pojava
restorana koji nude pripremljenu hranu
po vrlo pristupačnim cenama, uz besplatnu dostavu na kućnu adresu, čime se
izbegava pripremanje hrane kod kuće).
Zbog izloženosti snažnom pritisku
konkurencije, ali i sve zahtevnijih krajnjih potrošača, u zadnjim decenijama
prošlog veka, proizvođači i maloprodavci
proizvoda široke potrošnje nastojali su da
pronađu nove izvore održivog rasta. U
uslovima sve kompleksnijeg okruženja u
kom posluju, privredni subjekti su se našli
pred izazovom kreiranja dodatne vrednosti za potrošače i to tako da potrošači
percipiraju kako oni to rade bolje nego
njihova konkurencija. U tu svrhu su
bili neophodni i novi načini upravljanja
proizvodima, koji mogu da odgovore
izazovima konkurentnijeg okruženja i
zahtjevnijih krajnjih potrošača.
Osim toga, internacionalni premijum
brendovi su se našli pod udarom privatnih robnih marki, te nisko i srednje cenovno pozicioniranih brendova, na koje
nisu imali pravi odgovor. Njihov model
poslovanja nije imao efikasan odgovor
za sve edukovanije potrošače, koji su sve
više postajali zainteresovani za odnos
vrednost/cena.
Ako bi neko pomislio da je maloprodaja
bila dobitnik i nije trebalo da se brine za
svoju budućnost, ne bi bio u pravu. Pored
rapidno rastuće konkurencije među
Sve ovo je, u stvari, bio odgovor na izmenjeni način življenja i moderne
životne stilove. Potrošači su postali informisaniji i obrazovaniji, više su pratili
modne stilove, postali su mobilniji, pri
čemu je promena maloprodajnog objekta
u kom se kupuje postala dostupnija nego
ikada. Takođe, više su vremena provodili
na poslu, a ostatak slobodnog vremena
su želeli da iskoriste kvalitetnije, tražeći
veću vrednost za svoj novac, i tome slično.
Kao odgovor na deo novonastalih potreba, u devedesetim godinama prošlog
veka, nastao je koncept upravljanja kategorijama proizvoda (Category management). Odbor za ‘Efikasni odgovor
potrošaču’ (ECR – Efficient Consumer
Response) definiše menadžment kategorije proizvoda kao proces kojim
maloprodaja i dobavljači upravljaju kategorijama proizvoda kao strateškim poslovnim jedinicama, a kojima se postižu
bolji poslovni rezultati usmeravanjem
na pružanje bolje vrednosti potrošaču.
Takođe, ista institucija definiše kategoriju proizvoda kao odvojenu i upravljivu grupu proizvoda/usluga koju
potrošači opažaju kao međusobno povezane i/ili supstitutivne u zadovoljavanju
potrošačevih potreba. Upravljanje kategorijama proizvoda je, u stvari, dalje
pretakanje marketing principa u praksu
– imati pravi proizvod, po pravoj ceni,
sa pravom promotivnom podrškom, na
pravom mestu – ali sada u izmenjenim
uslovima privređivanja. Partneri u industriji robe široke potrošnje, maloprodaja
i proizvođači, kroz upravljanje kategorijama proizvoda široke potrošnje, nastoje
da upotrebe neiskorišćeni potencijal kategorija proizvoda, kako bi privukli veći
broj potrošača, povećali frekventnost kupovina i povećali vrednost svake pojedine
kupovine.
Nastanak koncepta upravljanja kategorijama proizvoda se vezuje za saradnju
profesora Harris Briana i maloprodajnog
lanaca Schucks, SAD iz 1985. godine.
Maloprodavci
Maloprodajni
marketing
60-ih
Brend
marketing
70-ih
QR i menadžment
kategorije
ECR i menadžment kategorije
80-ih
Trgovinski
marketing
od 1985
90-ih
2004, 2005,
….(?)
ECR i menadžment kategorije
Proizvođači
Slika 1. ECR strategija i menadžment kategorije proizvoda u prehrambenoj industriji
Slika 1. ECR strategija i menadžment kategorije proizvoda u prehrambenoj industriji
januar 2012 www.instore.rs
43
di do unapređenja efikasnosti ukupnog
lanca vrednosti (umesto pojedinačnih
komponenti) – smanjenja ukupnog
troška, zaliha i aktive. ECR model je, u
stvari, nastojanje proizvođača, da kroz
angažovanje maloprodaje i distributera,
ponudi unapređeni prizvod/uslugu krajnjem potrošaču. ECR ima u fokusu
sledeća četiri polja unapređenja poslovanja: efikasno uvođenje novih proizvoda, efikasnost asortimana, efikasnost
promocija i efikasnu obnovu zaliha. Iz
prva tri područja se razvio menadžment
kategorije proizvoda, a iz četvrte je nastao menadžment lanca vrednosti.
Menadžment kategorije proizvoda je
proces koji omogućava maloprodavcima
da upravljaju različitim kategorijama
proizvoda kao posebnim poslovnim jedinicama. Pozicioniranje menadžmenta
kategorije proizvoda u okviru tri
generičke strategije – troškovno vođstvo,
diferenciranje i fokusiranje predstavljeno
je na Slici 2.
Maloprodavci
Maloprodajni
marketing
60-ih
Brend
marketing
Profesor Zoran Bogetić daje pregled pojave i razvoja menadžmenta kategorije
proizvoda na Slici 1. Na navedenom prikazu se vidi da su počeci menadžmenta
kategorije proizvoda vezani za pojavu
‘Brzog odgovora’ potrošaču (Quick respons) i godinu 1985.
Jerry Singh nastanak i razvoj menad­
žmenta kategorije povezuje sa uvo­
đenjem bar kodova i bar kod čitača
u masovnu upotrebu. Prema njemu,
masovna upotreba bar kodova je dovela
do bržeg protoka važnih podataka kroz
lanac vrednosti. Ovo je omogućilo da
se putem menadžmenta maloprodajnim policama, (Shelf space management) bolje upravlja osnovnim resursom u maloprodaji – policama, te da se
alokacija polica vrši u skladu sa željama
potrošača. Nakon omasovljavanja bar
kodova, sledeći značajan događaj koji
je prethodio pojavi menadžmenta kategorije proizvoda je inicijativa pod nazivom ‚Brz odgovor‘, koja je imala za
cilj deljenje informacija sa dobavljačima
kako bi se postiglo unapređenje lanca
70-ih
QR i menadžment
kategorije
Uočava se da je menadžment kategorije
ECRnastao
i menadžment
kategorije
proizvoda
u okviru
strategije dife80-ih
Trgovinski
marketing
renciranja koja u fokusu delovanja ima
proizvode. Ostale dve2004,
generičke
2005, strateod gije
1985 (fokusiranje
90-ih i troškovno vođstvo)
….(?)
imaju različite fokusne tačke (potrošači i
operacije).
ECR i menadžment kategorije
Literatura:
• Bogetić P. Z: “Menadžment kategorije
proizvoda”, Data status, Beograd, 2007.
Proizvođači
vrednosti. Pojava ‚Efikasnog odgovora • Karolefski J, Heller A: “Consumerpotrošaču‘ (ECR) u SAD-u se vezuje za Centric Category Management”, AC
1993, u Evropi za 1996, te u Latinskoj Nielsen, John Wiley & Sons, New Jersey,
Slika 1. ECR strategija i menadžment kategorije proizvoda u prehrambenoj industriji
Americi i Aziji za 1999. godinu. ECR je 2005
nastojanje za isporukom veće vrednosti • Singh J, Blattberg R: “Next Generakrajnjim potrošačima kroz saradnju sa tion Category Management”, Datamonidobavljačima i distributerima, što dovo- tor PLC, London, 2001
U fokusu: Operacije
Strategija: Troškovno vođstvo
Menadžment: Menadžment lanca vrednosti
U fokusu: Proizvodi
Strategija: Diferenciranje
Menadžment: Menadžment kategorije proizvoda
U fokusu: Potrošači
Strategija: Fokusiranje
Menadžment: Menadžment odnosa sa potrošačima
Slika 2. Menadžment kategorije proizvoda u okviru generičkih strategija
Slika 2. Menadžment kategorije proizvoda u okviru generičkih strategija
44
januar 2012 www.instore.rs
istraživanje
Mediana Adria: djelatnost i metodologija istraživanja
TGI
Pristupanjem TGI podacima, naši klijenti imaju
izuzetno vrijedne informacije na dohvat ruke
za sve svoje marketinške analize i planiranja,
kad god im je potrebno.
T
arget Group Index ili Indeks ciljne grupe, skraćeno
TGI, predstavlja jednu od rijetkih multidimenzionalnih istraživačkih metodologija koji servisira većinu
osnovnih potreba savremene kompanije za istraživanjem potrošača, tržišta i medija. Trenutno se najveće
licencirano istraživanje provodi u preko 60 zemalja svijeta i ima
povjerenje preko 2000 kompanija iz kategorija oglašivača, medija i marketing agencija.
Sadžaj TGI
Kao što smo spomenuli, TGI obuhvaća četiri važne cjeline u
svojoj strukturi. Svaka cjelina ima svoje sektore i kategorije,
pružajući uvid u generalno stanje na tržištu, ali i mogućnost da
se softverskim analizama provedu detaljne analize i segmentacija u okviru svakog sektora.
1.Proizvodi i usluge svrstani su u 18 odvojenih sektora u
okviru kojih se nalazi preko 400 kategorija proizvoda i usluga
i preko 5000 robnih marki. Pregled svih kategorija možete vidjeti na sljedećem slideu.
2.Mediji - Svaka informacija o proizvodima ili uslugama može
biti direktno analizirana u odnosu na ekstenzivnu bazu medija informacija, omogućavajući pretplatnicima da identificiraju
nove medije i marketing mogućnosti. Najdetaljnija dostupna
slika medija i izloženost njima omogućava medija planiranje
koje, uz optimalni utrošak dostupnih resursa, garantira najveći
efekt.
TGI predstavlja globalni standard za single source, ili u slobodnom prevodu jednoizvorna istraživanja zato što sve podatke koji se tiču demografije ispitanika, izloženosti medijima,
potrošnje/upotrebe proizvoda/usluga, životnom stilu dobijamo
od jednog ispitanika jednim opsežnim upitnikom.
januar 2012 www.instore.sr
3.Životni stilovi i stavovi - TGI sadrži širok spektar informacija o životnim stilovima, aktivnostima, interesima, mišljenjima
i stavovima. Upitnik je dizajniran tako da pomoću 250 tvrdnji
definira vrijednosti i snagu stavova i stilova ispitanika. Lifestyle
tvrdnje koriste se za psihografsku segmentaciju potrošača proizvoda i usluga na manje grupe (clustere), koje se među sobom
razlikuju u pogledu interesa, mišljenja i stavova prema pojedinim temama iz svakodnevnog života.
45
lize i planiranja, kad god im je potrebno. Bez obzira na prioritet: da li je u pitanju profiliranje potrošača, segmentacija tržišta,
targetiranje, repozicioniranje, ulazak na novo tržište, razvoj
proizvoda, dublji uvid u svoj ili konkurentski brend ili medijsko
planiranje ... TGI će biti pri ruci.
4.Demografija - ekstenzivna zastupljenost demografskih varijabli koje smo inkorporirali u TGI upitnik garantuje najadekvatniji opis svake ciljne grupe. Na ovaj način može se sagledati
utjecaj svake od ovih varijabli na ponašanje potrošača.
Dodatne mogućnosti
Kako se koristi TGI?
Pristupanjem TGI podacima, naši klijenti imaju izuzetno vrijedne informacije na dohvat ruke za sve svoje marketinške ana-
TGI kao single source istraživanje daje dodatne mogućnosti
povezivanja sa bilo kojim nezavisnim ad hoc istraživanjem čime
se postiže da se specifična pitanja klijenta mogu analizirati samo
za njegove potrebe ukrštavanjem sa već postojećim podacima u
TGI bazi: mediji, lifestyle, slobodno vrijeme, demografija, korištenje proizvoda/usluga ili pojedinih brendova.
46
januar 2012 www.instore.rs
Choices 4
Ko koristi TGI?
Rad sa ovako velikim marketinški orijentiranim bazama podataka obavlja se pomoću softvera pod nazivom Choices 4 koji
omogućava laku i fleksibilnu navigaciju unutar baze, kombiniranje podataka i dobijanje novih izvedenih informacija.
Vlasnici brenda, njihove kreativne, medija i PR-a agencije i vlasnici medija intenzivno koriste TGI u cilju razvijanja efikasnijih
marketinških strategija i reklamnih kampanja. TGI je cijenjen
od strane klijenata na svim tržištima, kao dragocjen izvor nezavisnih, visokokvalitetnih, dinamičnih informacija.
Choices 4 omogućava: unakrsni tabelarni prikaz, press planiranje i optimizaciju, mapiranje korespodencije i analizu klastera.
Više informacija o kompaniji Mediana i projektu TGI možete naći na http://www.medianagroup.net/
januar 2012 www.instore.sr
47
48
januar 2012 www.instore.rs
inMarketing
Equity kampanja 2011. za Lav brend
U duhu potrošača
Bilo je potrebno kreirati
komunikaciju koja će se na pravi
način obratiti onoj grupi ‘modernih
tradicionalista’ u Srbiji, otvorenih
za inovacije koje donosi budućnost,
ali ne kompromitujući nikada
osnovne vrednosti srpske kulture.
Autor: McCann tim
D
ugogodišnji rad na
brendu Lav podrazu­
mevao je put od neprepoznatljivog bre­
nda (2004.) do simbola koji
personifikuje srpskog muškarca, sa prepoznatljivim sloganom ‘Ili jesi ili nisi LAV’.
Ambicija brenda i prateća komunikacija, iz godine u godinu, postavljale su nove izazove
agenciji - kontinuirani razvoj
komunikacije koja ostavlja
trag u kulturi i koja istovremeno doprinosi rastu na tržištu. Nakon dve godine pauze
u komunikaciji Lav brenda, a
u periodu velikih inovacija na
tržištu piva Srbije, naš zadatak
nije bio jednostavan.
Posle hiljadu puta citirane i
naširoko voljene ‘Kum’ reklame, posle godina uspešnog
oglašavanja, lansiranja nove,
jedinstvene flaše na našem
tržištu, ponovo je bilo vreme
da uradimo nešto neobično,
atraktivno, jedinstveno, drugačije, sveže... Da i dalje budemo istiniti i relevantni za
našu ciljnu grupu, a da ih (ponovo) iznenadimo.
Optimističan duh
Kao brend koji je uvek reflektovao stanje duha svog potro-
šača, bez jasne granice između
dve strane - šta je potrošač,
a šta brend, strategija za Lav
pivo je podrazumevala ponovno osnaživanje pozicije brenda koji je lokalno relevantan:
u datom socio-psihološkom
momentu u Srbiji, ali i svakodnevici pijača piva. Poslovna strategija i ambicija brenda
jasno su označile i pravac komunikacije. Brend koji menja pravila ‘mainstream’ segmenta, jasno komunicirajući
otvorenost i progresivnost u
mišljenju, profilisali su i ciljnu grupu. Bilo je potrebno
kreirati komunikaciju koja će
se na pravi način obratiti onoj
grupi ‘modernih tradicionalista’ u Srbiji, otvorenih za inovacije koje donosi budućnost,
ali nekompromitujući nikada
osnovne vrednosti srpske kulture (posebno kada se radi o
porodici i prijateljima). Sledeći saznanja iz istraživačkih
studija o životu i potrebama
naših pivopija, shvatili smo
da je ono što pravi razliku u
odnosu na druge, optimističan duh i tendencija da se na
stvarnost, gleda sa pozitivnim
stavom: ’Život prolazi i dosta
vremena je izgubljeno. Ja nemam više vremena za gubljenje i moram izvući maksimum
iz svakog momenta u životu’,
što je bio i citat jednog od is-
pitanika iz kvalitativne studije
rađene za Lav brend 2010.
Živeli!
Kao odgovor na ovu potrebu,
Lav je kreirao poziciju optimističnog piva koje inspiriše
na promenu ‘nepromenljivog’ i uživanja u momentima koji deo svakodnevice.
Shvatili smo da se u svakom
gradu, selu, mestu u našoj zemlji mogu pronaći stvari koje
Srbiju čine dobrim mestom
za život. A one se nalaze u
samim ljudima, u jedinstvenim srpskim osobinama, koje
smo vekovima gradili i koje
su konačno postale deo naše
DNK, po kojima nas je lako
januar 2012 www.instore.rs
prepoznati gde god da se nalazimo - spontanost, direktnost, prijateljstvo i toplina.
Lav ih je prepoznao i glasno
im nazdravio: Za spontana okupljanja! Da podelimo
i ono što nemamo! Za sve
fudbalske stručnjake! Da svi
budu dobrodošli! Za prava
prijateljstva! Da se nikada ne
rastajemo!
Produkcija je bila nalik produkciji igranog filma. Snimali
smo šest različitih reklama,
na različitim lokacijama, sa
različitim glumcima, koje su
prikazale istinite, ljudske priče. Produkcijska kuća Le Spot
obavila je vrhunski posao,
pogotovo dovodeći jednog
od trenutno najvećih srpskih
filmskih reditelja, Gorana
Gajića iz SAD-a za reditelja.
Rezultat je bila kampanja koja
se sastojala od šest TV reklama, u kojima smo slavili pozitivne stvari, sa konzumen-
tima delili uživanje u njima,
ne bežeći u izmišljene svetove
ili lažna obećanja. Sa više od
pola miliona pregleda, jedan
od spotova, ‘Prijateljstvo’,
postao je jedan od najpopularnijih domaćih spotova na
Youtubu. Za celu kampanju,
49
preglede i deljenje spotova je
gotovo nemoguće izbrojati.
Srpski Lavovi su potvrdili da
je vreme da nazdravimo svemu onom dobrom u nama.
Jer imamo pravo na dobra
vremena!
Izazov
Drugi deo naše Lav priče bio je lansiranje čitave nove kategorije u okviru ’mainstream segmenta’
piva u Srbiji – tzv. radler kategorije (aromatizovana piva) i to u vreme kada naš ključni
konkurent lansira isti proizvod pod brendom Jelen Fresh. Agencija se suočila sa višestrukim
izazovom - kako predstaviti novu kategoriju, ključni benefit - osveženje, a ostati u okvirima
nove kampanje koju smo kreirali? Predstavljajući novu kategoriju proizvoda, uradili smo
neobičan ‘product demo’, fokusirajući se podjednako na proizvod, koliko i na pozitivnu stranu
leta. Napravili smo štampani oglas i bilbord rešenje, koje je bilo nemoguće ne primetiti, a koji
su i nagrađeni od strane Udruženja Ekonomskih Propagandista Srbije.
50
januar 2012 www.instore.rs
inMedia
TOP 20 oglašivača, brendova i kategorija
TV market: 2011. vs 2010.
SRB
Br. OGLAŠIVAČ
2010
2011
IYA
1.594.407
1.592.090
0%
2010
2011
IYA
1.594.407
1.592.090
0%
1 PROCTER&GAMBLE
87.241
80.027
-8%
2 TELEKOM SRBIJE
44.671
75.687
69%
1 MOBILNATELEFONIJASRBIJE
29.233
58.182
99%
2 VIP
49.842
46.147
3 BEOHEMIJA
45.483
58.576
29%
-7%
3 TELENOR
36.317
39.703
4 HENKEL
55.015
50.067
9%
-9%
4 NIVEA
23.375
37.917
62%
5 L’OREAL
54.355
49.564
-9%
5 IDEA
25.193
29.928
19%
6 VIP MOBILE
49.842
7 BEIERSDORF AG HAMBURG
25.509
46.147
-7%
6 DUEL KUCNA HEMIJA
22.852
26.941
18%
40.171
57%
7 GARNIER
24.735
25.280
8 TELENOR
2%
36.317
39.703
9%
8 JELEN PIVO
22.142
22.918
9 COCA-COLA
4%
36.536
39.503
8%
9 BANCA INTESA
14.271
18.604
30%
10 APATINSKA PIVARA - (STARBEV)
31.182
35.663
14%
10 ANTI KILOGRAM
6.414
17.785
177%
11 IDEA
25.193
29.928
19%
11 DIS
1.664
15.791
849%
12 DROGA KOLINSKA
33.369
27.095
-19%
12 COCA-COLA
18.231
15.757
-14%
13 PROTON SYSTEM LLC
4.706
22.058
369%
13 L’OREAL
18.325
15.716
-14%
14 DELHAIZE GROUP
19.117
19.970
4%
14 KOMERCIJALNA BANKA
13.621
15.614
15%
15 RECKITT BENCKISER
20.870
19.650
-6%
15 GILLETTE
11.331
14.872
31%
16 UNILEVER
11.677
19.005
63%
16 LAV PIVO
8.915
14.687
65%
17 ANTI KILOGRAM
6.414
18.827
194%
17 MAXI
12.802
14.091
10%
18 CARLSBERG
12.906
18.738
45%
18 SCHWARZKOPF
15.231
13.485
-11%
19 BANCA INTESA
14.271
18.604
30%
19 ACNE INTESIVE FORMULA
9.613
12.767
33%
20 INTESIVE
9.613
18.310
90%
20 RAIFFEISEN BANK
6.352
11.369
79%
TOTAL MARKET
Br. KATEGORIJA
TOTAL MARKET
2010
2011
1.594.407 1.592.090
IYA
0%
1 MOBILNA TELEFONIJA
111.723
142.853
2 SLATKIŠI
114.526
108.769
28%
-5%
3 BEZALKOHOLNA PIĆA
108.198
87.438
-19%
4 PRANJEIODRŽAVANJERUBLJAIPOSUĐJA
79.707
84.215
6%
5 BANKE I BANKARSKE USLUGE
73.192
82.313
12%
6 POMOĆNA LEKOVITA SREDSTVA
72.138
82.227
14%
7 PRODAVNICE I TRGOVINSKE MREŽE
55.508
79.975
44%
8 ALKOHOLNA PIĆA
57.724
64.367
12%
9 KOZMETIKA ZA KOSU
69.033
57.276
-17%
10 MEDIJI
45.250
44.292
-2%
11 HEMIJSKASREDSTVAZAKUCNUHIGIJENU
42.776
41.193
-4%
12 FILM, POZORIŠTE I MUZIKA
62.183
39.716
-36%
13 NEGA LICA
37.001
38.684
5%
14 MANIFESTACIJE
43.497
38.343
-12%
15 LEKOVI I SANITETSKI MATERIJAL
20.563
37.334
82%
16 INTERNET
17.883
26.420
48%
17 DEZODORANSI I PARFEMI
24.451
24.817
1%
18 MLEČNI PROIZVODI
27.021
24.230
-10%
19 KAFA
25.580
24.162
-6%
20 IGRAČKE
16.825
22.382
33%
Br. BREND
TOTAL MARKET
Merenje TV GLEDANOSTI
MerenjetelevizijskegledanostiupotrebompeoplemeterTAM(Television Audience Measurement) sistema, svojom se dosadašnjom
upotrebom dokazalo kao najuspešniji, te najprecizniji način
prikupljanja takve vrste informacija, kako u Evropi, tako i u celom
svetu.Uspešnostsenajvišeogledaubrzomdobavljanjupodatakao
programskomikomercijalnomgledanjuprikazanomminutpominut,
svaki dan, 365 dana u godini.
Nielsen Audience Measurement
Nielsen Audience Measurement je specijalizovana agencija za
istraživanje gledanosti televizije osnovana 01.05.2002. godine u
Beogradu,naosnovuzajedničkogulaganjainternacionalnegrupacije
AGBNielsenMediaResearchidomaćeagencijezaistraživanjetržišta
Strategic Marketing.
NielsenAudienceMeasurement(Srbija)paneltelevizijskihgledalaca
jenacionalnoreprezentativanibroji880domaćinstava,ukojimaje
instaliranooko1290peoplemetera,anjegovopostavljanjedovršeno
je u decembru 2002. godine.
TabeleprikazujukoličinuTRP30zaciljnugrupu(Total4+),populacija
starija od četiri godine.
Izvor podataka za Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju je kompanija Nielsen (www.
agbnielsen.net).ZaBosnu iHercegovinajeizvorMIB-MarecoIndexBosnia
(www.mib.ba)
51
januar 2012 www.instore.rs
SLO
Br. OGLAŠIVAČ
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
TOTAL MARKET
SPAR SLOVENIJA
RECKITT BENCKISER
P&G
MERCATOR
TELEKOM SLOVENIJE
ENGROTUŠ
BEIERSDORF
L’OREAL SLOVENIJA
RENAULT NISSAN SLOVENIJA
HENKEL SLOVENIJA
DANONE
FERRERO-EASTEUROPELUXEMBURG
MARS
JOHNSON WAX
UNILEVER
POP TV
SIMOBIL
LIDL NAKUPOVALNI CENTER
LEK
KRAFT FOODS
2010
2011
IYA
1.011.677
35.887
35.459
45.526
38.777
7.432
21.966
17.425
30.101
14.947
62.495
27.970
24.034
15.383
18.268
21.520
11.974
14.474
18.098
10.908
10.411
949.639
39.184
36.595
32.543
27.150
24.622
23.853
22.463
21.628
21.121
20.961
20.759
20.674
18.477
18.293
18.164
16.776
16.699
16.363
16.071
14.733
-6%
9%
3%
-29%
-30%
231%
9%
29%
-28%
41%
-66%
-26%
-14%
20%
0%
-16%
40%
15%
-10%
47%
42%
Br. BREND
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
TOTAL MARKET
SPAR
TUŠ TRGOVINE
NIVEA
MERCATOR
SIMOBIL
LIDLNAKUPOVALNICENTER
MOBITEL
12 MEDIA
KINDER
OPEL
RENAULT
ACTIVIA
VANISH
PEUGEOT
POPNONSTOP
SPAR PLUS
L’ OREAL
TUŠMOBIL
MILKA
GLADE
2010
2011
IYA
1.011.677
27.352
20.610
17.425
35.570
14.474
18.098
13.576
12.692
16.021
11.415
9.084
11.564
10.676
10.330
949.639
27.001
22.274
21.129
20.662
16.699
16.363
16.251
14.618
13.375
12.401
10.459
10.035
9.516
9.082
8.484
8.370
8.302
7.995
7.785
7.723
-6%
-1%
8%
21%
-42%
15%
-10%
20%
15%
-17%
9%
15%
-13%
-11%
-12%
11.271
8.404
8.394
5.057
-26%
-5%
-7%
53%
BIH
Br. OGLAŠIVAČ
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
TOTAL MARKET
BEIERSDORF AG HAMBURG
PROCTER & GAMBLE
AGROKOR
COCA-COLA COMPANY
HENKEL & SCHWARZKOPF
TELEKOM SRPSKE
PODRAVKA
SC JOHNSON
UNILEVER
GARNIER
BH TELECOM
ATLANTIC GROUP
HT(HRVATSKETELEKOMUNIKACIJE)MOSTAR
FERRERO
WRIGLEY
BEOHEMIJA
JOHNSON & JOHNSON
L’OREAL
NESTLE
RECKITT BENCKISER
2010
2011
IYA
Br.
BREND
399.423
39.809
63.788
41.221
29.227
22.332
27.221
18.372
20.916
16.005
13.912
24.096
422
18.768
7.530
9.010
16.491
10.983
7.259
4.717
7.344
510.289
65.229
63.882
60.032
34.834
29.946
26.681
24.629
23.192
19.098
18.544
17.494
17.160
15.224
15.173
14.571
13.969
13.161
12.574
12.471
12.424
28%
64%
0%
46%
19%
34%
-2%
34%
11%
19%
33%
-27%
3969%
-19%
101%
62%
-15%
20%
73%
164%
69%
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
TOTAL MARKET
KONZUM
COCA-COLA
MERCATOR
LUTRIJA BIH
FIS VITEZ
MTEL - FRIEND
GLADE
DUEL
NIVEA HAIR CARE
GILLETTE SERIES GEL
JELEN PIVO
INTEREX
NIVEA DEO
FANTA
HEAD & SHOULDERS
NIVEA FOR MEN
CAPPY
WALKMAXX
PERFEX
NIVEAFREETIMESHOWERGEL
Br.
BREND
2010
2011
IYA
826.259
17.467
13.903
4.846
7.824
8.510
4.316
7.344
7.382
9.688
2.498
4.666
2.739
7.607
5.030
4.465
5.995
3.530
967.746
23.917
16.205
11.340
10.307
9.178
8.922
8.832
8.522
8.277
7.451
7.190
7.077
7.073
6.971
6.302
6.296
6.020
5.937
5.883
5.683
17%
37%
17%
134%
32%
8%
107%
20%
15%
-15%
198%
54%
158%
-7%
39%
41%
5%
71%
2010
2011
IYA
1.256.071
28.688
35.139
26.833
32.323
20.849
18.393
17.396
16.858
18.250
12.392
8.558
15.207
15.438
6.703
8.470
11.143
8.757
8.795
14.082
9.362
1.262.117
40.553
32.364
25.087
19.428
19.318
15.541
14.733
13.986
13.863
13.772
13.113
12.709
11.625
10.610
10.393
10.348
10.143
10.073
10.032
10.007
0%
41%
-8%
-7%
-40%
-7%
-16%
-15%
-17%
-24%
11%
53%
-16%
-25%
58%
23%
-7%
16%
15%
-29%
7%
6.661
-12%
HR
Br.
OGLAŠIVAČ
TOTAL MARKET
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
AGROKOR
VIP
T - HT
PROCTER & GAMBLE
HENKEL
RECKITT - BENCKISER
L`OREAL
TELE2 D.O.O.
JOHNSON WAX
PODRAVKA GRUPA
THE COCA-COLA COMPANY
FERRERO
DUKAT
LEK
ATLANTIC GRUPA
UNILEVER
NESTLE S.A.
ZAGREBACKA PIVOVARA
KARLOVACKA PIVOVARA
VINDIJA
2010
2011
IYA
1.256.071
1.262.117
0%
77.953
64.460
73.082
60.796
49.683
35.500
47.357
35.139
28.873
27.625
24.175
23.169
23.481
6.646
15.702
19.827
18.133
16.969
16.432
20.806
75.719
73.259
61.319
57.198
44.940
36.253
33.482
32.364
30.403
27.952
22.711
20.147
19.357
18.645
18.637
17.771
17.537
17.494
17.460
16.509
-3%
14%
-16%
-6%
-10%
2%
-29%
-8%
5%
1%
-6%
-13%
-18%
181%
19%
-10%
-3%
3%
6%
-21%
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
TOTAL MARKET
VIP
TELE2
KONZUM
T - MOBILE
T - COM
NIVEA
VIP ME
L`OREAL PARIS
GARNIER
TOMATO
GLADE
ZAGREBACKA BANKA
KINDER
LIDL
MERCATOR
COCA COLA
O2P
PRIVREDNA BANKA ZAGREB
KARLOVACKO PIVO
PAN PIVO
52
januar 2012 www.instore.rs
logistika
Aktuelna pojava u modernom svetu poslednjih trideset godina
Outsourcing
logistike: Da ili ne?
Brže i kvalitetnije isporuke sa logističkim provajderom su nešto
što apsolutno omogućava rast prodaje i bolji imidž kod krajnjih
kupaca. Najveći rizik - gubitak autonomije, odnosno zavisnost
od provajdera.
Autor: Nikola Todorović,
direktor sektora Ugovorne logistike, Milšped
Ž
elja za povećanjem profitabilnosti i perfomansi kompanija,
fokusiranje na svoju osnovnu
delatnost, stvaranje prednosti u
odnosu na konkurenciju doveli
su do toga da je outsourcing kao pojava
aktuelna u modernom svetu poslednjih
trideset godina, pre svega na polju logistike, IT-ja, HR-a...
Third party logistics (3PL) predstavlja, po jednoj od definicija, funkciju gde
vlasnik robe (kompanija Klijent) ‘autsorsuje’ (predaje na upravljanje) više različitih elemenata svog lanca snabdevanja
3PL kompaniji (Logističaru), Pri tome,
podrazumeva se da je 3PL kompanija
sposobna da za klijente obavlja poslove
transporta, carinjenja, skladistenja, orderpickinga, Value added servisa i distribucije robe. U skraćenom i učestalijem obliku kao 3PL outsourcing se podrazumeva
outsourcing skladištenja, order-pickinga,
Value added servisa i distribucija robe.
U modernoj logistici na osnovu toga je
nastao deo poznat kao Contract logistics
(Ugovorna logistika), specijalizovan za
držanje lagera i distribuciju robe svojih
klijenata.
3PL outsourcing kao i sve ostalo na prostore ex - Ju je došao sa ‘izvesnim’ zakašnjenjem od par decenija i u zavisnosti od
države do države. Taj proces outsourcinga drastično je ubrzan poslednjih
nekoliko godina, najviše pod uticajem
svetske ekonomske krize. Zbog toga su
‘cost cutting’ i ‘outsourcing’ - izrazi koje
ćete ovih dana, a i sledećih meseci i godina u zavisnosti od pozicije, izgovarati ili
slušati u svojoj kompaniji, kompanijama
sa kojim sarađujete, na svakom koraku i
svaki dan.
U želji da što vernije prikažemo temu
ovog teksta, proći cemo kroz jednu kraću
SWOT analizu 3PL outsourcinga.
S (SNAGA)
1. Troškovna ušteda povećanje profitabilnosti
2. Fokus na kompanijski
’core business’
3. Veća fleksibilnost
provajdera u odnosu na
sopstvenu logistiku
4. Manji broj zaposlenih
5. Troškovi logistike jasni
i pod kontrolom
T (PRETNJE)
1. Podela informacija sa
provajderom
2.
 Mogućnost/nemogućnost
provajdera da podrži rast prodaje,
promena uslova na tržištu
3.
 U slučaju loše/nedovoljno dobre
usluge gubitak ugleda kompanije
kod klijenata
Smanjenje troškova, odnosno povećanje profitabilnosti je ubedljivo najveća i
najsnažnija prednost 3PL outsourcinga.
Veoma je bitno da kompanije koje planiraju outsourcing svoje logistike naprave
detaljnu analizu logističkih troškova. Ne
redak slučaj je da kompanije tvrde kako
imaju detaljne troškove, ali pitanje je da
li je tako. Troškovi logistike se obično
vode na nekoliko troškovnih centara,
neki su delimično i troškovi logistike i
drugih sektora, neki troškovi i ne postoje, a neki se ne vode i ne mogu se izmeriti
(na primer, bavljenje top menadžmenta
kompanije problemima u isporukama
robe, zalihama, radnicima - a ne proda-
W (SLABOSTI)
1. Gubitak autonomije
2. Manja mogućnost
kontrole procesa
O (ŠANSE)
1. Gubitak obaveze investiranja (u
skladišta, vozila,...), mogućnost
investiranja u druge projekte
2. Poboljšanje cash flowa
3. Smanjenje/podela rizika sa
provajderom
4.
 Brže i tačnije isporuke robe šansa za povećanje prodaje
5.
 Primena savremenih
tehnologija rada provajdera
6.
 Gubitak odgovornosti za zalihe
(manjkovi, viškovi, požari,
poplave, krađe...)
januar 2012 www.instore.rs
53
jom ili marketingom). Samim tim, velika
prednost 3PL outsourcinga je dobijanje
jasnih i kontrolisanih troškova logistike.
Fokusiranje i usmerenost kompanije na
osnovnu delatnost je nešto što je gotovo
iste važnosti kao i povećanje profitabilnosti, jer daje kompaniji ogromnu snagu
u odnosu na konkurenciju - da se razvija i
širi bez balasta logistike. Kompaniji ostaje , ‘samo’ da svoju robu proizvodi i prodaje što više, bolje i brže, a provajder ima
obavezu da svu tu prodatu robu isporuči
krajnjim kupcima.
Smanjenje broja radnika i povećanje profitabilnosti po zaposlenom je, takođe,
izuzetno važno, jer umesto svih vozača,
magacinskih radnika i administracije
kompanija dobija jednog ‘novog radnika’ - logističkog provajdera sa kojim ima
obavezu da razgovara isključivo o kvalitetu pružene usluge i realizaciji KPI ciljeva,
O kompaniji
Milšped je jedna od vodećih
logističkih kompanija u
regionu sa više od 800
zaposlenih. Osnovana je
1993. godine i pruža usluge
u domenu transporta,
carinjenja, skladištenja i
distribucije robe. Poseduje
više od 180 komercijalnih
vozila, moderan logistički
park, pouzdanu distributivnu
mrežu i klijentima pruža
integrisano logističko rešenje
‘od vrata do vrata’. Značajni
rezultati kompanije proizvod
su stalnog prilagođavanja
tržišnim potrebama i ulaganja
u savremene tehnologije
i infrastrukturu. U 2011.
godini ostvaren je prihod
veći od 46 miliona evra. Briga
o klijentima i zaposlenima,
visok kvalitet usluge,
konstantan rast, kao i aktivna
društvena uloga osnovni su
ciljevi kompanije.
Logistički park Milšped
umesto da se bavi potrošnjom goriva, gumama, stanjem zaliha...
Osim svega ovog, i ostale prednosti nabrojane u SWOT analizi, kao šanse nisu
ništa manje značajne. Smanjenje potrebe
investiranja i poboljšanje cash flowa u današnje vreme nelikvidnosti daje kompaniji potrebnu sigurnost i stabilnost.
Brže i kvalitetnije isporuke sa logističkim provajderom su nešto što apsolutno
omogućava rast prodaje i bolji imidž kod
krajnjih kupaca. Danas ozbiljni logistički
provajderi vrše isporuku robe u roku od
24 časa u odnosu na pristizanje naloga na
celoj teritoriji zemlje, bez obzira da li je
reč o velikim kupcima ili tradicionalnom
kanalu prodaje. To je nešto što provajderi
usled sabiranja zahteva i tehnologije rada
mogu da ostvare, dok sopstvena logistika
to nije u mogućnosti da ostvari.
Kada pričamo o nedostacima i potencijalnim rizicima outsourcinga svakako
da je najveći rizik gubitak autonomije,
odnosno zavisnost od provajdera. Ovaj
razlog i manja mogućnost kontrole procesa je jedan od ključnih razloga zašto
mnoge kompanije na prostoru ex - Ju i
dalje imaju sopstvenu logistiku. Podela
informacija sa provajderom i potencijalno nedovoljno dobar nivo usluge provajdera su pretnje koje, svakako, jedna
ozbiljna kompanija mora da ima u vidu
kada razmišlja o outsourcingu logistike.
S obzirom na sve razvijenije logističko tržište, ozbiljnim ugovorom, jasno definisanim nivoom usluga (SLA), KPI ciljevima, garancijama za uslugu i poverljivost
informacija, ovi rizici se mogu svesti na
prihvatljivi poslovni nivo.
Zaključak i preporuke ostavljamo menadžmentima kompanija, kojima će ovaj
tekst, nadamo se, biti od koristi. Ono što
je interesantno napomenuti jeste odnos
‘autsorsovanih’ logističkih operacija i logističkih operacija sopstvenih logistika u
SAD-u i na prostoru ex-Yu. Iako ne postoje egzaktni podaci, procena je da je taj
odnos u SAD 70 odsto / 30 odsto u korist
3PL outsourcinga, dok na prostoru ex Ju imamo obrnutu situaciju, sa tek nesto
više od 20 odsto ‘autsorsovanih’ operacija. Toliki disbalans je prouzrokovan
samim tržištima, razvijenostima zemalja,
ali i nivoom razvijene logistike i logističkih provajdera.
54
januar 2012 www.instore.rs
licem u lice
Očekuju još uspešniju godinu
Miro Filipović, generalni direktor Spanish Marketa i Laris Suljić, Sales Menager Nelta za
InStore magazin, ‘licem u lice’, odgovaraju na pitanja: kakav je bosanskohercegovački
potrošač, da li su privatne robne marke pretnja brendovima, kako komentarišu činjenicu
da trgovci u BiH mogu slobodno da formiraju marže, o 2011. i planovima za 2012, i o tome
šta misle jedan o drugome, kao i o kompanijama u kojima su zaposleni.
Miro Filipović,
Spanish market
Laris Suljić,
Nelt
• Gotovo je nemoguće to
uraditi u pet reči, ali da pokušam: voli da kupuje, ali
nema novca.
• Brzo širenje privatnih
robnih marki privlači sve
veću pažnju. Imaju dobar
kvalitet, još bolju cenu i
prilagodljiv dizajn.
Nisu
nikakva pretnja jakim brendovima, ali jesu brendovima
kod kojih se ne ulaže u marketing. Uzimajući u obzir
da se privatne robne marke,
uglavnom proizvode i distribuiraju lokalno, odnosno, to
su uglavnom domaći proizvodi, svima bi trebalo da je
u interesu njihovo širenje.
• Bitno je istaći da ukupne
marže na jednom proizvodu, zavise od proizvođačkih
i trgovačkih marži. Njihovo
formiranje je svuda u svetu, pa i kod nas, potpuno
slobodno. Najveći uticaj na
marže, u svakom slučaju,
indirektno, imaju kupci. U
poslednje vreme vidljivo je
da se najviše kupuju jeftini
proizvodi i proizvodi koji su
na nekoj akciji. To znači da
se proizvođači i trgovci prilagođavaju kupovnoj moći,
te svoje marže drže na nivou
koji im omogućava planiranu prodaju. Marže se mogu
dizati koliko ko želi, ali je
pitanje hoće li kupac to prihvatiti ili će se okrenuti drugom proizvodu.
više doprinijelo širenje Quickie asortimana. Naš fokus
na Quickie proizvodima se
pokazao kao ispravno opredeljenje, jer su oni danas neizostavni deo svakog maloprodajnog objekta. Planovi
za 2012. su da zadržimo nivo
iz 2011, što se tiče trgovačke robe. Što se tiče prodaje
Quickiea, očekujemo ulazak na nova tržišta i veću
zastupljenost na domaćem.
Planiramo, dalje širenje proizvodnje kroz automatizaciju
i povećanje kapaciteta linije
za proizvodnju kroasana.
Početkom 2012. pokrećemo
novu liniju za proizvodnju
lisnatog testa i planiramo
na tržište da lansiramo nekoliko novih proizvoda. Te
nove proizvode pripremamo
već duže vreme i očekujemo
pozitivnu reakciju kupaca.
Naši dugoročni planovi se
svode na to da svake godine lansiramo bar dva nova
proizvoda Quickie. Ovo što
planiramo u 2012. godini je
samo ispunjenje jednog od
naših ciljeva.
• Sa pozicije Spanish marketa 2011. je bila izvanredna
godina, najbolju u poslednjih 15 godina. Tome je naj-
• O kolegama i firmama
koje se bave istim ili sličnim
poslom uvek sve najbolje, uz
dužno poštovanje.
• Ne postoji jedinstven bosanskohercegovački potrošač. Tržišta su uvek segmentirana, ali da ne bih mnogo
pametovao, rekao bih da je
potrošač u BiH deziluzionisan, sve više proračunat, sve
ekonomičniji i sve zahtevniji.
• Privatne robne marke nisu
posebna pretnja brendovima.
Takozvanih economy proizvoda je uvek bilo i biće ih i
dalje. Ukoliko privatna marka pokušava da se pozicionira
kao brend za sebe, onda ona
zapravo nije ništa drugačija
vrsta konkurencije nego što
su to brendovi između sebe.
Fenomen privatne marke je
varijanta procesa vertikalnog
integrisanja, koji je primjenjivan i u prošlosti, a čiji rezultati nisu uvek bili uspešni.
• Slobodno tržište roba i
usluga je najbolji mehanizam usklađivanja ponude
i potražnje na duži rok. U
slučajevima
kratkoročnih
potreba za stabilizacijom
tržišta na specifičnim robama, a u cilju izbjegavanja
špekulacija, država može intervenisati i to kroz različite
mehanizme: robne rezerve,
uredbe, zakone itd. Tržišta
Evropske unije imaju i dodatne mehanizme kojima se
izbegava dampiranje cena,
gde bi veliki kupci sa gotovo
neograničenim pristupom
kapitalu mogli da iskoriste
svoju poziciju za ograničavanje konkurencije i stvaranje
tržišnih anomalija. Očekujem da će se razvoj legislative i kod nas kretati u ovom
pravcu.
• Protekla godina je bila
veoma izazovna, ali i veoma
uspešna, jer smo osim ostvarenih planiranih ciljeva za
2011. stvorili i uslove za još
uspešniju 2012, koja će biti
značajna u razvoju Nelta u
BiH. Očekujemo mnogo,
kako na polju poslovnih rezultata, tako i na planu daljeg razvijanja naše organizacije. U planu je preuzimanje
novih prodajnih programa,
odnosno potpisivanje ugovora sa novim principalima,
uz značajno proširenje organizacije i transportnih kapaciteta.
• S obzirom na to da se radi
o firmi koja se, takođe, bavi
distribucijom proizvoda, mislim da smo dobro upoznati
sa svim izazovima sa kojima
se susreću u svom delovanju.
Cenimo sve distributerske
firme, kako one sa kojima
smo u konkurentskom odnosu, tako i one koje distribuiraju proizvode na kojima
nemamo direktne konkurencije, jer smo svi deo jedinstvenog lanca, od proizvođača do potrošača.
56
januar 2012 www.instore.rs
komšijski dućan: kako opremiti radnju
Nabavka odgovarajućeg inventara za maloprodajni objekat
Izabrati adekvatne police
Neutralna oprema, odnosno police, možda nisu najznačajnije, ali su
sigurno deo inventara gde će najveći deo robe biti izložen. Polazeći
od ove činjenice potrebno je izdvojiti izvesno vreme kako bi se donele
pravilne odluke o tipu polica i rasporedu istih.
Autor: Slaviša Nogoštić, Input
J
edan od primarnih problema pri opremanju
maloprodajnog objekta
je nabavka inventara, bilo da
je to prvi ili jedan u nizu lanca
maloprodajnih objekata. Ova
faza je dodatno otežana znajući da inventar nosi značajn
deo finansijskih sredstava i da
je neophodno doneti niz odluka kako bi celi projekat bio
valjan. Koju opremu izabrati, koliko sredstava izdvojiti
za inventar, da li domaću ili
uvoznu opremu, odnos cene
i kvaliteta, kako rasporediti
invenatar u prostoru, ovo su
samo neka od pitanja koja se
stavljaju pred vlasnike firme.
U razvijenijim zemljama zapada prosečno vreme koje prođe do renoviranja ili modernizacije maloprodajnog objekta
je devet godina. Prema istraživanju EHI Store Monitor
2011+ u poređenju sa 2003.
godinom ciklus je skraćen za
celu godinu. Ove činjenice
ne idu u prilog našem tržištu, kod nas je situacija znatno drugačija. Mnogi vlasnici
‘komšijskih radnji’ i dalje ili
nasleđuju staru opremu ili se
snalaze kupujući polovnu što
jeftiniju ne postavljajući pitanje kvaliteta. Hladne linije,
police, kasa pultovi, elementi vizuelne komunikacije ili
neka druga prateća oprema,
teško je reći šta je najbitnije,
na šta se treba staviti akcenat
pri opremanju radnje. Posmatrajući sa različitih aspekata
dobićemo različit nivo značajnosti za svaki od ovih elemenata. Neutralna oprema,
odnosno police, možda nisu
najznačajnije, ali su sigurno
deo inventara gde će najveći
deo robe biti izložen. Polazeći
od ove činjenice potrebno je
izdvojiti izvesno vreme kako
bi se donele pravilne odluke
o tipu polica i rasporedu istih.
O kompaniji
Input d.o.o. je
preduzeće koje se
bavi projektovanjem i
opremanjem poslovnih
prostorija trgovinskom
opremom. Nude širok
izbor visokokvalitetne
trgovinske opreme iz
programa evropskih
proizvođača
Tegometall, SCSItaly i Marsnaz. Kao
zastupnici nemačke
firme Tegometall
nudime sledeće
proizvode: police
za prodavnice,
magacinske police,
skladišne regale, kasa
pultove, potrošačke
korpe, rashladnu
opremu, ostalu prateću
opremu.
Kada govorimo o vrsti i kvalitetu polica treba obratiti
pažnju na nekoliko karakteristika. Najbolje, i na tržištu već
ustaljene, su modularne police
koje će biti lake za montažu i
prilagođavanje prostoru. One
se sastoje od nekoliko lako
sklopivih elemenata. Ovo
omogućava samim trgovcima
pomeranje polica po visini
kako bi maksimizirali prostor
za izlaganje robe. Stoga treba
voditi računa i o dužini pomaka police pojedinih tipova
polica.
Kvalitet materijala od kog su
izrađene police svakako nije
karakteristika koja bi se zanemarila. Kako bi obezbedili
potrebnu nosivost, stabilnost i
pre svega sigurnost, police bi
trebalo da budu izrađene od
kvalitetnog metala, dovoljne
debljine, sa odgovarajućim
ojačanjima. Značajna razlika
između različitih polica je u
kvalitetu plastifikacije. Plastifikacija police čini dugotrajnijim tako da posle nekog
vremena neće doći do pojave
korozije, što je neprihvatljivo u objektima prehrambene
robe. Pošto donosioci odluka
često nemaju dovoljno znanja
kako bi prepoznali pravi kvalitet savetuje se oslanjanje na
već proverene svetske brendove kao što su Tegometall,
Intrac, Sidac, Cefla, La Fortezza i drugi, koji zadovoljavaju i najrigoroznije zahteve
kupaca. Pored samog kvaliteta prednost vekih i priznatih
proizvođača je i u njihovom
asortimanu, jer poseduju veliki broj pratećih dodataka
kao što su perforacije, kukice,
mreže, nosači cena, divideri,
namenske police za pojedine
tipove robe, osvetljenja... koji
će omogućiti efikasnije i lakše izlaganje i sortiranje robe u
isto vreme doprinoseći estetskoj dimenziji.
Kada se odlučimo za određene police neophodno je
izabrati optimalan raspored
istih što će maksimizirati produktivnost
maloprodajnog
objekta. Pravilan raspored
polica i robe u prostoru treba
da obezbedi kružno kretanje
kupca, a u isto vreme ambijent
u kom će se potrošač osećati
prijatno. Primera radi, trend
zadnjih godina su srednje
gondole visine 160 do 180 cm,
kako bi se dobila čistija situacija i pružanje bolje orjentacije u prostoru. U ovome mogu
pomoći i različite boje polica
po određenim segmentima
ili natpisi iznad odgovarajuće
kategorije proizvoda. U manjim radnjama u nedostatku
prostora vlasnici su na iskušenju koju visinu izabrati, jer
veće police od 20 cm mogu da
obezbede preko 15 kvadratnih metara dodatnog prostora
za izlaganje robe.
Nije teško izabrati kvalitetnu
opremu, ali ključni problem
je veliki jaz između količine
novčanih sredstava koji su
potrebni za kvalitetnu opremu i količine koju je vlasnik
objekata planirao da izdvoji za
opremanje. S obzirom na sve
navedeno, donosioci odluke
će morati da sagledaju svoje
mogućnosti i prioritete, i u
skladu sa tim da donesu odluku koja će za njih biti najoptimalnija.
januar 2012 www.instore.rs
57
komšijski dućan: budućnost malih radnji
Sve češći izbor
10 maloprodajnih lanaca u
Hrvatskoj zauzimaju 3/4 tržišta, u BiH oko 45 odsto, a u
Srbiji 41 odsto.
IGD-jevo istraživanje u Velikoj Britaniji pokazalo je da u vreme krize sve više i više kupaca
vodi računa o svakom peniju. Penetracija sveže
hrane u malim radnjama pruža dodatnu priliku
za njihov ‘spas’.
I istraživanje koje je IGD
sproveo u Velikoj Britaniji,
pokazalo je da se sve više kupaca, naročito u vreme krize,
okreće malim radnjama. Kako
se navodi u izveštaju: „Sve
više i više kupaca vodi računa
Priredila: Una Milićević
D
a li male radnje i njihovi
vlasnici imaju budućnost – pitanje je koje se
često i to već godinama unazad postavlja. I koliko god da
se njihov broj smanjuje, one u
manjoj ili većoj meri, opstaju.
U zavisnosti od razvijenosti
tržišta i zastupljenosti moderne trgovine. Ako pogledamo
neke zemlje u okruženju, videćemo da male radnje, bez
obzira da li posluju franšizno
ili samostalno, uspevaju u
određenoj meri da se suprotstave velikim trgovinskim
lancima. I istraživanje koje je
IGD sproveo u Velikoj Britaniji, pokazuje da male radnje
imaju budućnost.
GfK analiza maloprodaje u
Srbiji, BiH i Hrvatskoj pokazala je da se već na prvi pogled uočavaju određene specifičnosti na ovim tržištima.
Hrvatska se može pohvaliti
relativno značajnim učešćem
velikih, modernih kanala, jer
hipermarketi i supermarketi
zajedno zauzimaju polovinu
ukupnog prometa na tržištu
robe široke potrošnje. Od nedavno je prisutan i diskontni
lanac koji konstantno raste,
najviše na uštrb C&C formata. Male radnje sve više gube
trku sa velikim formatima i
njihovo učešće na tržištu ne
prelazi 30 odsto prometa. U
BiH je situacija nešto drugačija: naime, veliki moderni
formati su takođe osvojili značajan deo tržišta, s obzirom na
to da su za više od polovine
prometa zaslužni hipermarketi i supermarketi. Međutim,
sa druge strane, nedostaju diskontni lanci i C&C formati,
te stoga ne treba da čudi što
male radnje zauzimaju više
od 40 odsto učešća u prometu. Prema rezultatima istog
istraživanja, u Srbiji je situacija potpuno drugačija. Naime,
hipermarketi kao da su zamrzli svoje učešće na svega pet
odsto, te zajedno sa supermarketima generišu tek 28 odsto
prometa. Srpsko tržište je još
uvek veoma segmentirano, jer
su male radnje zaslužne za čak
54 odsto prometa. U skladu
sa ovakvom strukturom maloprodajnih formata je i snaga
vodećih lanaca. Naime, prvih
o svakom peniju, i male radnje
bi u tom smislu mogle za njih
da predstavljaju siguran ulog“.
U cilju racionalizacije kućnog
budžeta, sve veći broj potrošača se okreće malim radnjama
i konceptu kupovine ‘malo
i često’. Ovo im, kako kažu,
pomaže da redukuju troškove
za hranu, kao i da smanje korišćenje automobila za nabavke, u vreme kada cene goriva
neprestano skaču.
Ono što se pokazalo kao rezultat
dvaneastomesečnog
praćenja, je dalji rast na celokupnom
maloprodajnom
tržištu u Velikoj Britaniji.
Tradicionalna trgovina je zabeližila rast u 2011. godini za
4,6 odsto u poređenju sa prethodnom i dostigla cifru od
33,6 milijardi funti. Više od
petine prometa (21,4 odsto)
u maloprodaji sada se obavlja
kroz male radnje i procenjuje
se da će do 2016. godine taj
procenat učešća dostići skoro
23 odsto. Međutim, da bi se
to ostvarilo nije dovoljno da
postoji samo potražnja potrošača, čega su svesni i trgovci i
dobavljači. Iz tog razloga oni
naporno rade kako bi potrošačima omogućili bolju ponudu
i stvorili što bolje uslove za
prijatnu kupovinu. Istovremeno, penetracija sveže hrane raste, naročito kada su u
pitanju voće i povrće, čime
ovaj segment robe postaje još
jedna opcija za ‘preživljavanje’
malih radnji.
Kao neka vrsta zaključka ovog
specijalnog IGD-jevog izveštaja navodi se da sektor malih
radnji dobro posluje i da ima
dosta razloga za optimizam.
Teško da ćemo u godinama koje su pred nama videti
ozdravljenje ekonomije. U
stvari, stvari vrlo lako mogu
da budu gore, pre nego da se
poprave. Iz tog razloga nema
mesta za samozadovoljstvo.
Svi koji rade u sektoru robe
široke potrošnje, više nego
ikada pre, moraju da budu što
bliže svojim potrošačima i njihovim potrebama, i to pravilo
ne sme da ima izuzetaka.
58
januar 2012 www.instore.rs
Nezvanično, najveći franšizant
u Srbiji je Dis, sa 320 franšiza,
odnosno 650 radnji.
komšijski dućan: kako se izboriti
Opstanak malih i srednjih preduzeća u sektoru maloprodaje (I DEO)
Lako je ući,
teško ostati
Dugoročno povezivanje je najbolje oružje zaštite malih radnji, jačanja
njihove pozicije i mogućnosti opstanka uopšte.
Autor:
Bojana Amanović, savetnik
Odeljenje za trgovinu,
Ministarstvo trgovine
K
raj prošlog i početak
ovog veka beleži značajne promene u poslovanju koje se zasnivaju, pre svega, na prednostima modernih
tehnologija. Danas privredni
subjekti sve više koriste pogodnosti brzog i efikasnog
pribavljanja informacija sa
tržišta u svom nastojanju da
unaprede svoju poziciju na
njemu.
Efekat brzog dobijanja informacija od potrošača, čije odluke o kupovini predstavljaju
i konačnu potvrdu uspešnosti
poslovanja u vidu ostvarene
prodaje, naročito je uočljiv u
sferi savremene maloprodaje.
Razlog za to je sposobnost
modernih trgovaca na malo
da koriste prednosti novih
tehnologija, ali i svoju poziciju u kanalima marketinga,
koja jedina omogućava direktan kontakt sa potrošačima.
Informacije sa tržišta predstavljaju preduslov za uspešno
planiranje i sprovođenje poslovnih aktivnosti svih učesni-
ka na tržištu, ali samo trgovci
na malo imaju tu privilegiju
da ih prvi koriste.
Osim toga, u eri masovne proizvodnje, kada je mnogo lakše
proizvesti nego prodati robu,
kada imamo veliki broj novih
proizvoda, a ograničen prostor na policama, maloprodaja
dobija mogućnost vršenja jedne vrste predselekcije asortimana. Ona je ta koja odlučuje
o sudbini proizvoda, i to pre
konačnog izbora potrošača.
Koristeći navedene prednosti pravovremenog pristupa
informacijama i savremenog
upravljanja asortimanom, ali
i snažnog rasta veličine pojedinačnih subjekata, maloprodaja intenzivno jača svoju
snagu u odnosu na sve ostale
učesnike u kanalima marketinga. Svojom sposobnošću da
objedini sve neophodne poslovne aktivnosti, ona preuzima funkcije drugih učesnika,
zaobilazi suvišene posrednike
i direktno nabavlja robu od
proizvođača. Konačan rezultat je jačanje konkurentnosti
i profitabilnosti savremenih
trgovaca na malo, ali i slabljenje pozicije i sposobnosti svih
onih koji nastavljaju da aktivnost maloprodaje obavljaju na
tradicionalan način, izbegavajući prihvatanje modernih
instrumenata poslovanja i
imperativ širenja mreže maloprodajnih objekata na tržištu.
Uprkos sve izraženijoj dominaciji krupnih maloprodavaca, uloga malih i srednjih preduzeća u ovom sektoru nikako
ne sme da se zanemari. Trgovina, pre svega maloprodaja, i
dalje predstavlja privlačno područje za razvoj male privrede. Reč je o radno intenzivnoj
delatnosti za čije otpočinjanje
je potrebno mnogo manje ka­
pitala nego u industriji, recimo. Mala trgovinska preduzeća imaju mogućnost da se
brzo prilagode izmenjenim
okolnostima na tržištu. Fokusiraju se uglavnom na uže tržišne delove, tzv. tržišne niše,
na kojima velika preduzeća
ne mogu ili nemaju interesa da posluju. Time dovode
do potpunijeg zadovoljavanja
konkretnih zahteva potršača,
pri čemu su u prilici da odgovore i na najspecifičnije potrebe svakog tržišnog segmenta.
Samim tim, njihove strategije
prilagođavanja pojedinačnom
potrošaču predstavljaju generator inovacija na tržištu.
Takođe, bitno je napomenuti,
da mali i srednji maloprodavci
kao takvi, predstavljaju za broj-
ne proizvođače i put do potrošača sa mnogo manje prepreka
i mnogo više pruženih šansi.
Međutim, karakteristično za
ovaj segment je brzo nastajanje, ali i brzo nestajanje sa
tržišta. Uglavnom je reč o
porodičnim firmama, no većina njih nestane se tržišta pre
nego što poslovanje preuzme
naredna generacija. Na tržište
se lako ulazi, ali se na njemu
sve teže opstaje. Radikalno
menjanje uslova i strukture tržišta zahteva nov pristup poslovanju i brzu transformaciju
ovih maloprodavaca.
Šta ostaje na raspolaganju?
Mali trgovci u ovom slučaju ne treba da budu pasivni učesnici na tržištu i nemi
posmatrači, već moraju da
razvijaju strategiju vertikalne i horizontalne kooperacije
i integracije. Prednosti, pre
svega, treba tražiti u različitim oblicima saradnje u vidu
pridruživanja jačima ili udruživanja sa subejktima iste
ili slične snage na tržištu, uz
zadržavanje višeg ili nižeg nivoa sopstvene samostalnosti.
Dugoročno povezivanje je
najbolje oružje zaštite, jačanja
njihove pozicije i mogućnosti
opstanka uopšte.
Detaljnije o mogućim oblicima saradnje čitajte u sledećem
broju.
januar 2012 www.instore.rs
59
komšijski dućan: moguće je opstati
Mali STR T.M.N.T. uspešno odoleva konkurenciji
Radnja sa ‘dušom’
Pozdrav svim sadašnjim i budućim preduzetnicima koji su odlučili da
samostalno krenu u privatni biznis. Ja sam dobila priliku da u InStore
magazinu pričam o iskustvu moje porodice koje smo stekli baveći se
maloprodajom.
še, pridobili smo poverenje i
dobavljača. Trenutno imamo
zaposlena četiri radnika, što
nam omogućuje da ‘lakše dišemo’, ali i dalje smo konstantno upućeni na sva dešavanja
u radnji.
A konkurencija? Ima je svuda oko nas: tu su Idea, Maxi,
Univerexport, Roda sa povoljnijim cenama, sa boljim asor-
Priredila: Una Milićević
Vlasnik radnje:
Miloš Savić
Ostali članovi porodice:
Slađana, Siniša i sestra
Jelena
Naziv radnje:
STR T.M.N.T.
Lokacija:
Gandijeva / Novi Beograd
Veličina prodajnog
prostora:
40 m2
Broj kasa:
1
Broj zaposlenih:
4
M
i smo jedna mala porodična firma koja se
trgovinom prehrambene robe uspešno bavi od
početka 2007. godine. Kako
smo došli na ideju da se oprobamo baš u ovom poslu? Moj
sin koji je tada imao 19 godina
‘motao’ se po kraju i u blizini
našeg stana video lokal koji se
izdavao. S obzirom na to da
sam ja radia već 21 godinu u
C Marketu, posao u trgovini
nije ni mojim ukućanima bio
stran, jer su bukvalno odrastali i živeli uz moj posao. I tako
smo se, uveče tog dana kada je
sin video lokal, dogovorili da
pokušamo da otvorimo svoju
radnju. Odlučili smo da sin
bude glavni nosilac posla, a
mi porodično da pomažemo,
jer smo i suprug i ja bili zaposleni, a ćerka je bila u srednjoj
skoli. Sinu nije puno trebalo.
Za nekoliko dana je iznajmio
lokal, podneo zahtev u APRu i radnja je bila otvorena u
roku od petnaest dana. Zahvaljujući mom iskustvu u
trgovini stupila sam u kontakt
sa dosta direktnih dobavljača, dobili smo robu i krenuli
sa radom. E, od tada počinje
naša mukotrpna borba.
Sin je radio sve dok se suprug
i ja ne vratimo s posla, pa neko
od nas nastavi dalje dok onaj
sledeći, posle malog predaha,
obilazi veleprodaje i nabavlja robu u malim količinama.
Nismo smeli da dozvolimo
da naši potrošači ostanu bez
robe. Svi smo bili angažovani po 24h dnevno. Dok smo
suprug i ja bili na poslu, ćerka
je sve svoje slobodno vreme
usmeravala na kućne poslove
i da pomaže bratu. Ja sam posle posla bila u radnji, osluškivala potrebe naših kupaca,
spremala porudžbine sinu za
ujutru, kako bi on poručivao
robu. Vodila sam računa o
plaćanju i ostalim obavezama. Naš veliki zajednički trud
brzo je urodio plodom.
Radnja se nalazila u delu grada gde se formiralo novo naselje pa nam je prostor za dve
godine postao premali. Spontanost naše dece u komunikaciji sa ljudima, kao i naša
porodična borba za opstanak,
podsticala je naše potrošače na to da nas podržavaju,
da o svemu pričaju sa nama.
Bukvalno su u našu radnju
dolazili da se napune pozitivnom enegijom, a mi smo kući
dolazili sve umorniji i totalno iscrpleni. Ali, zadovoljni i
srećni. Posle godinu dana smo
primili prvu radnicu, koja je i
danas sa nama. Posle dve godine rada na dva posla, ja sam
uz podršku porodice, odlučila
da dam otkaz u firmi, što mi
je omogućilo da se potpuno
posvetim svojoj radnji.
Ubrzo nakon toga ukazala
nam se nova prilika. Odmah
preko puta naše radnje oslobodio se lokal koji je nudio
veći prodajni prostor i nismo
želeli da propustimo priliku
da ga iznajmimo. Tako da smo
se proširili, a ujedno uspeli da
ostanemo na istom mestu, sa
istim potrošačima. Kada smo
dobili na prostoru bili smo u
mogućnosti i da proširimo
asortiman. Sada lakše dolazimo do robe, jer nam robu dovoze , više ne gubimo vreme
trčeći od jedne veleprodaje
do druge. Uredne smo plati-
timanom, sa boljim uslovima
prodaje, sa vikend akcijama,
ali bez ‘duše’. Mi smo ‘radnja
na ćošku”, u koju slobodno
možete da pustite svoje dete
da dođe samo, gde prodavac
zna koje pivo tata pije, koju
pavlaku mama koristi za kuvanje. Ovakvih je radnji uvek
bilo i biće. Ah, da, profit? O
tome smo najmanje razmišljali.Za trenutne prilike u zemlji
živimo normalno. Nikome
ništa ne dugujemo, školujemo
svoju decu na našim fakultetima, idemo jednom godišnje deset dana na odmor. Ne
kupujemo skupe automobile,
isplaćujemo kredit za stan,
obilazimo roditelje i sanjamo
neko šumadisjko selo I kućicu u kojoj će po dvorišto, oko
nas, trčati mnogo unučadi.
Porodica Savić,
STR T.M.N.T
60
januar 2012 www.instore.rs
komšijski dućan: reč po reč
Vlasnici malih radnji u Srbiji za InStore magazin govore o problemima sa kojima se susreću
u poslovanju i o tome kako vide svoju budućnost.
BORIM SE
NA RAZNE NAČINE
BOJIM SE
ZA SVOJU BUDUĆNOST
NEMAM
POSEBNIH ’TRIKOVA’
Dragan Urošević, supermarket Uroš
Milica Stevanetić, STR Megi
Marko Nikolić, STR Atila
Adresa: Kralja Aleksandra 62,
Adresa: Ubski put, selo Bajevac,
Adresa: Braće Jugovića 4a, Gornji Milanovac
Lajkovac
Aranđelovac
Godina otvaranja radnje: 1994.
Godina otvaranja radnje: 2000.
Godina otvaranja radnje: 2006.
Zaposlenih: 6
Zaposlenih: 1
Zaposlenih: 2
Kvadratura: 120 m
Kvadratura: 12 m
Kvadratura: 20 m2
Broj kasa: 1
Broj kasa: 1
Broj kasa: 1
Prosečna potrošačka korpa:
Prosečna potrošačka korpa:
Prosečna potrošačka korpa:
500 dinara
500-1.000 dinara
500-1.000 dinara
2
Jedan od osnovnih problema sa kojim se
susrećem u svom radu, a koji je naročito izražen od početka krize, svakako je
smanjena kupovna moć stanovništva. To
se najbolje može videti i kroz račune naših potrošača. Prosečan račun iznosi oko
500 dinara. Takođe, u blizini mog objekta nalaze se Idea, Maxi, SL i jedna lokalna
radnja, pod nazivom Proleter. Oni svakako jesu velika konkurencija, ali borim se
na razne načine. Pre svega asortimanom,
raznim akcijama, kvalitetom i uslugom
koju pružamo našim kupcima. Ljubaznost prodavaca je u našem objektu je
ono što posebno ističemo i nešto čemu
posvećujem veliku pažnju. Svakako da u
planu imam dalji razvoj i širenje poslovanja, ali će to u velikoj meri zavisiti od
ekonomske situacije u zemlji.
2
Generalno, najveći problem mi predstavlja to što o nama baš malim preduzetnicima niko ne vodi računa. Zbog toga što
sam suviše mala, ne mogu da dobijem ni
kredit od banaka ni neke pozajmice. Takođe, smanjenje marže na šećer i ulje dovelo je do toga da na ovim proizvodima
gotovo da i nemam zaradu. Ako i dalje
bude tako, ne znam uopšte da li ću opstati. Nezaposlenost je velika, u selu je sve
manje ljudi, mladi odlaze, ostaju uglavnom stari. Vrlo često stalnim mušterijama dajem robu na veresiju. Takođe, i
lokacija moje radnje utiče na manji promet. Naime, radnja je uvučena s glavnog,
asfaltnog puta, na kojem imam i konkurenta, jednu veću prodavnicu. Teško je.
Svako ima svoje kupce. Neki odlaze kod
njih, a i ja imam svoj krug kupaca koji pazare u mojoj radnji. Radnja mi je u kući,
tako da nekako uspevam da postignem
sve sama. Nemam veliki asortiman, ali je
dovoljno za dnevne potrebe. Bojim se za
svoju budućnost, jer veliki u odnosu na
nas male imaju veliku prednost.
Najveći problem, od kad je ekonomska
kriza počela da steže, predstavlja mi oslabljena kupovna moć stanovništva. Standard stanovništa iz okolnih zgrada je primetno opao i teško da ja mogu bilo šta da
uradim da povećam promet. Moje stalne
mušterije su moji susedi, zapravo, i oni
vrlo često kupuju kod mene na veresiju, a
kakvo je vreme došlo, ljudi jedva stižu da
isplate sve dugove koje imaju. Od većih
trgovinskih lanaca, nije ništa baš u blizini, mada Aranđelovac nije tako veliki, pa
objekti Maxija, Idee i Fortune, s druge
strane nisu ni toliko daleko. Rekao bih
da u borbi sa konkurencijom nemam nekih posebnih ‘trikova’, već da prosto svi
imaju svoje mušterije. U poslednje vreme i mnoge veleprodaje su ‘popucale’, pa
skoro svi sada dobijaju robu po manjeviše istim cenama, pa ni tu među nama
više nema tolike razlike. Nisam siguran
u ovom trenutku koliko ću se u budućnosti baviti trgovinom, ni gde ću biti za
10 godina.
62
januar 2012 www.instore.rs
iz četiri ugla
Šta nas očekuje u 2012?
Spremni
za nove
izazove
Srđan Brać,
izvršni direktor komercijale,
Mercator trgovina jugoistočne Evrope
Z
a mnoge će 2012. godina biti turbulentna, jer će svi koncepti
i strategije biti na velikom ispitu. Naša vizija i strategija ostaju nepromenjene, želimo da budemo prvi izbor potrošača,
da povećamo njihovo zadovoljstvo, prilagođavajući asortiman
njihovim potrebama. Konkurentnost cena, privlačne promocije,
programi lojalnosti i prijatan ambijent naših objekta, dodatno će
privući pažnju mnogobrojnih kupaca. I u 2012. godini nastavljamo investicione aktivnosti u smislu održivog razvoja sa veoma
ograničenim i teže dostupnim resursima uslovljenim globalnim
ekonomskim kretanjima.
Na osnovu makroekonomske pretpostavke poslovnog ambijenta, u 2012. se ulazi sa nepovoljnim trendovima, prevashodno sa
rastom realne nezaposlenosti koja je dramatičnih 25 odsto, sa
prosečnom zaradom od 38.000 dinara koja je među najnižim u
regionu i značajno pogoršava platežnu moć stanovništva. Dostizanje projektovanog privrednog rasta od 1,5 odsto predstavljaće veliki izazov. Ostvarenje ciljane inflacije od 5,5 odsto sa sla-
Borba za
poverenje
potrošača
Đorđe Mirković,
National Sales Manager
Serbia and Montenegro, Unilever
P
rocene svih stručnjaka i agencija za 2012. godini u jednom
se slažu, da neće biti ništa bolja od 2011. godine. Nastavlja
se kriza u evrozoni i dalje usporavanje privredne aktivnosti.
Predviđanja našeg ministarstva finansija su da će rast BDP-a u
2012 godini iznositi 1,5 odsto.
Ovakva procena ekonomskog rasta posledica je širenja dužničke
krize u zoni evra koja je zahvatila i najvažnije spoljnotrgovinske
partnere Srbije. Usporavanje privrednog rasta EU imaće nega-
bljenjem vrednosti dinara skoro da je neostvariva, zbog visoke
’senzitivnosti’ cena na kurs. Intervencija NBS u cilju neutralisanja visokih oscilacija kursa će biti neminovna. Kurs je refleksija slabih izvoznih performansi srpske privrede, vrednost dinara
se velikim delom održava finansijskim transakcijama, emisijom
državnih obveznica čime se obezbeđuje pokrivanje budžetskog
deficita i istovremeni povrat dugova, i time stvara privid makroekonomske stabilnosti domaće valute. Slaba ekonomska perspektiva zone evra kulminiraće zasad nerešivom dužničkom krizom
zemalja članica, koja će investitore dovesti do procene da im je
rizik ulaganja u hartije veći od očekivanog profita i u tom slučaju
je izvestan scenario skokovitog pomeranja kursa. Pospešivanje
kreditne aktivnosti bankarskog sistema prema realnom sektoru
nije moguće očekivati zbog naraslih rizika i problamatčnih plasmana, što će poskupeti cenu novca.
Stanje trgovine u Srbiji govori da je TT kanal i dalje dominantan format i da je tržište nekoncetrisano. Produbljivanje recesije
u delu moderne trgovine pojačava strukturu formata marketa i
supermarketa, kao posledicu potrošača da racionalizuju potrošnju. Činjenica je da na maloprodajnom tržištu u Srbiji i dalje ima
prostora za razvoj i dodatno pozicioniranih trgovačkih lanaca.
Nastaviće se sa intenziviranjem ulaganja u maloprodajne cene
radi održavanja konkurentnosti. Iluzija je očekivati rast tražnje
i volumena prometa, tako da će biti veoma ambiciozno očekivati nominalni inflatorni rast maloprodajnog prometa. Refleksija svih loših uticaja ovih faktora može se manifestovati u rastu
inflacije preko projektovanog koridora, smanjenja frekvencije
kupaca i pada prosečne vrednosti potrošačke korpe. Svesni svih
negativnih okolnosti, spremno dočekujemo nove izazove.
tivne posledice po izvoz naše zemlje, jer je više od 50 odsto izvoza usmereno ka EU. Samim tim dolazi do usporavanja kapitalnih
priliva iz inostranstava u našu zemlju. Dolazi do pada domaće i
inostrane tražnje sa nepovoljnim uticajem za proizvodnju, izvoz
i uvoz.
Država najavljuje mere štednje, imamo nepovoljno okruženje, a to
sve utiče na potrošače čija se kupovna moć smanjuje, a poverenje
sve teže zadobija. Od izbijanja ekonomske krize svi potrošači su
počeli da primenjuju racionalizaciju u potrošnji, što će se nastaviti
i u 2012. Kako tržišta neće rasti, sve kompanije i dalje će nastaviti
da se bore da zadobiju poverenje što više postojećih potrošača.
Plan kompanije za 2012. godinu je da nastavi dalje sa investicijama za svoje potrošače na sličnom nivou kao prošle godine. Unilever je u prošloj godini pored oglašavanja u medijima, organizovao nekoliko nagradnih igara za kupce naših proizvoda, instore
promocije, brojna sniženja, gratis punjena ili gratis proizvode.
Za ovu godinu, Unilever je za potrošače pripremio proizvode
sa poboljšanom formulom, da njihov efekat bude još duži i delotvorniji. Unilever u svom portfoliju u 2012. donosi niz novih
proizvoda koji izlaze u susret potrošačima cenom i kvalitetom.
januar 2012 www.instore.rs
Držimo se
proverenih
postulata
Zoran Kovačević,
generalni direktor, Trampex
K
riza je reč koja će u 2012. biti sigurno najčešće korišćen izraz u većem delu zapadne ekonomije. Kod nas
je to nekako, čini mi se, trajno stanje još od vremena
stabilizacije, par-nepar bonova za raznorazne osnovne životne namirnice, pa od raspada bivše velike zemlje i tako dalje,
do današnjih dana. Ono što se kod nas očekuje od vlade, kada
su u pitanju ekonomska očekivanja je toliko banalno da je
prosto neverovatno da se već godinama vrlo malo uradilo na
tom polju. Verujem da bi se aklamacijom većina privrednika
u Srbiji složila po osnovnim pitanjima koje bi država trebalo
da uredi. Ali, mi smo se u januaru susreli sa retrogradnom
uredbom o ograničenju marži kod određenih prehrambenih
artikala. Ta uredba je, po svemu sudeći, najviše pogodila najvitalniji sektor trgovine, a to su mali trgovci, koji su uspeli
Pridružiti
se timu
‘velikih’
Dragan Jovanović,
direktor, Fortuna market, Aranđelovac
O
čekujemo da će u 2012. biti teško doći do uspeha. Čini
se i da nam kao posledica ekonomske krize sledi manji
broj stranih investicija i dalje veliki broj nezaposlenih,
a samim tim se i stopa privrednog rasta dovodi u pitanje.
Svaka nestabilnost domaće valute značajno remeti i umanjuje rezultate i našeg poslovanja. Što se tiče pitanja statusa
kandidata za članstvo u EU, verujemo, da će do toga doći, ali
ne mislimo da će bitno uticati na naše poslovanje.
U julu prethodne godine smo započeli izgradnju novog prodajnog objekta, koji je sada u završnoj fazi. Po planiranoj
dinamici radova objekat bi trebalo da počne sa radom u aprilu 2012. Aranđelovčanima će na raspolaganju biti luksuzno
opremljeni prostor, koji osim supermarketa, sadrži i apoteku,
63
da u ovim kriznim vremenima prežive i izdrže nadolazeću
konkurenciju velikih lanaca.
Marže u Evropskoj uniji diktira konkurencija i uslovi, odnosno specifičnost tržišta. Nadamo se da će se reforme započete ranijih godina najzad sprovesti do kraja; pre svega
giljotinom propisa koja bi automatski smanjila korupciju i
dovela Srbiju na poželjno mesto za investicije, kako domaćih
ulagača (koji su nekako uvek u senci ispred inostranih), tako
i investitora van granica naše zemlje. Primer da nije sve tako
sivo je i sve veća zainteresovanost ulagača u poljoprivredu,
turizam i obnovljive izvore energije, i upravo u tim sektorima je najveća šansa malih ulagača i porodičnog biznisa.
Očekujem da će se očuvati stabilnost dinara u postojecim
okvirima kako bi se i inflacija, a i kreditna zaduženost, kako
privrede, tako i građanstva, sačuvala u podnošljivim okvirima. I, naravno, svi smo svesni da je početak rada Fiata u Srbiji kapitalni projekat koji će, verujem, biti najbolja reklama
za srpsku industriju.
Naša kompanija će se, kao srednje preduzeće, u postojećem
poslovnom ambijentu držati proverenih postulata poslovanja po kojima smo prepoznatljivi već niz godina. Uz još veće
angažovanje svih zaposlenih, očekujemo da i ova godina, uz
saradnju sa svim našim partnerima, bude uspešna, kao i prethodna.
turističku agenciju Odeon, kafe piceriju, dnevnu igraonicu,
igraonicu za rođendane, video igraonicu, frizera, pedikir,
manikir, solarjium, fitnes sa wellnesom, a u pregovorima
smo i sa Poštom za otvaranje njihovog šaltera. Otvaranjem
novog objekta, koji će se zvati Fortuna centar, trudićemo
se da opravdamo i održimo lidersku poziciju koju imamo
u gradu, pa tako očekujemo da će nam 2012. biti vrlo dinamična, puna novina u načinu poslovanja koje će, nadamo se,
rezultirati uspehom.
Svaka nestabilnost domaće valute značajno remeti
i umanjuje rezultate i našeg poslovanja.
Kao što smo već naveli, investiciju izgradnje novog objekta
započeli smo u 2011. godini, ali kako se izgradanja u pogledu
enterijeskih radova nastavlja i u 2012, može se smatrati da
ćemo imati investiciju i u ovoj godini. Pretpostavljamo da
će godina biti teška, zbog svetske ekonomske krize, koja se
naravno reflektuje i na našu privredu, ali mislimo da ćemo
povećanjem naših prodajnih kapaciteta i boljom uslugom
uspeti da i u 2012. uspešno poslujemo. Iako smatramo da
veliki sistemi imaju mnogo bolje uslove poslovanja, to za nas
predstavlja samo dodatni podstrek da uspešno poslujemo i
pridružimo se timu ‘velikih’.
64
januar 2012 www.instore.rs
istraživanje
Agencija Valicon merila je snagu FMCG brendova na području ADRIATIK REGIONA
SUVERENI ‘VLADARI’
Rezultati istraživanja tržišta koje ima oko 22 miliona stanovnika pokazali su da su među potrošačima
na području zemalja bivše Jugoslavije i dalje omiljeni isti brendovi – Coca-Cola, Milka i Argeta.
Autor: Mirna Horvat, VALICON
U
2011. najjači regionalni FMCG
brendovi isti su kao i 2010. godine - Coca- Cola, Milka i Argeta.
Iz liste se može uočiti ’pravilo’ kako neki
brend može da nađe svoje mesto na toj
listi top regionalnih brendova. Radi se o
brendovima prisutnim u celom regionu.
Teško da možemo da pronađemo neki
od lokalnih brendova na lestvici najsnažnijih, u onim kategorijama za koje je
značajno da u njima dominiraju upravo
lokalni brendovi, poput kategorija piva,
kafe, mineralnih voda, mleka, sladoleda.
Takođe, teško ćemo naći brendove koji se
nalaze u kategorijama koje nemaju veliku
raširenost, poput cigareta, ženskih i muških proizvoda ili brendova iz premijum
segmenta. Neke kategorije imaju manje,
a neke više izražene lidere. Iz kategorija u
kojima postoji ’oligopol’, na primer prašak za pranje veša, pasta za zube i slično,
njihove predstavnike, pa bili oni i najjači,
teško da ćemo naći na ovoj lestvici.
Zbog veličine nacionalnog tržišta srpski
brendovi imaju malu prednosti u odnosu
na ostale. Među Top 25 brendova nećemo naći novije brendove. Svi ovi na lestvici postoje već dugo na svim tržištima.
Snaga brenda izračunava se na osnovu
prepoznatljivosti, iskustva i korišćenja
SRBIJA
HRVATSKA
istih. Brend je definisan kao potrošački
brend koji se koristi za proizvod unutar
pojedinačne kategorije. Na primer, u slučaju Kraš Domaćice, izmereni brend je
Domaćica koja se po snazi nalazi na 12.
mestu (prošle godine zauzimala je 16.
mesto). Ako bismo uzeli u obzir krovni
brend Kraš u istoj kategoriji, pod njegovim imenom bi se tada nalazili svi njegovi
brendovi keksa, uključujući i Domaćicu,
i onda bi Krašovi keksi bili drugi najjači brend u regionu. Takvih primera gde
se korporativni brend snažno pojavljuje
uz brendove pojedinačnih proizvoda ima
još nekoliko. Na primer, Frikom i Ledo.
Slično tome, ako se isti brend upotrebljava u različitim kategorijama, na primer
Paloma u kategoriji toalet papira i Palo-
SLOVENIJA
MAKEDONIJA
ma u kategoriji maramica, snagu brenda
Paloma ne računamo zajednički za sve
kategorije u kojima se nalazi, nego posebno za svaku kategoriju.
Istraživanje je bilo sprovedeno u maju
2011. u svim zemljama, na uzorka veličine od n=1.000 do n=1.500 po zemlji.
Reč je o projektu PGM koji postoji od
2003. godine u celom regionu, a od 2009.
godine je po prvi put prisutan u baš svim
zemljama bivše Jugoslavije. Rezultati su
predstavljeni na način koji garantuje reprezentativnost za područje cele ex-Jugoslavije. Dakle, snaga brenda u Sloveniji
doprinosi snazi brenda u celom regionu
dvostruko manje u odnosu na to koliko
doprinosi jednako snažan brend u recimo
Hrvatskoj, koja je dva puta veća.
CRNA GORA
BOSNA I HERCEGOVINA
1. Perfex
Vegeta
Alpsko mleko
Argeta
Perfex
Argeta
2. Coca Cola
Cedevita
Barcaffe
Viva sokovi
Paloma
maramice
Coca Cola
3. Knjaz Miloš
Jamnica
Milka
Kristalmargarin Orbit
Cedevita
4. Dijamant ulje
Zvijezda ulje
Aquafresh
Orbit
Coca Cola
Vegeta
1001 cvet
Pelisterka
mineralna
Smoki
Violeta
5. Negro bonboni Coca Cola
januar 2012 www.instore.rs
Zašto toliko naglašavati regionalnu snagu? Ovaj region, iako postoje razlike po
ukupnoj snazi, stepenu konsolidacije tržišta, ipak ima neko zajedničko pamćenje.
To je jedan od razloga zašto je potrebno,
a i dobro, ovo tržište tretirati i kao jedno
tržište. Iako postoje ’izuzeci’ – potrošački
etnocentrizam unutar tržišta (na primer
u BiH) i preko tržišta, ova lista pokazuje
na konkretnim primerima kako se ipak
može napraviti dobra zajedničku priča.
kategorija
proizvođač
1 Coca Cola
piće
Coca Cola company
2 Milka
čokolada
Kraft
3 Argeta
pašteta
Atlantic Grupa
4 Paloma
papirna galanterija Paloma
5 Vegeta
začini
Podravka
6 Cedevita
piće
Atlantic Grupa
7 Cockta
piće
Atlantic Grupa
8 Nivea
lična higiena
Beiersdorf
9 Nescafe
kafa
Nestle
10 Fanta
piće
Coca Cola company
11 Dorina
čokolada
Kraš
12 Domaćica
konditori
Kraš
13 Gillette
žileti
P&G
14 Jaffa
konditori
Crvenka
15 Fructal
piće
Nectar group
16 Smoki
grickalice
Atlantic Grupa
17 Lenor
omekšivači
P&G
Od trećeg do desetog mesta stvari su dosta dinamične. Argeta je treća i najverovatnije jedna od boljih marketinških priča u poslednjih 10 godina. Stalno dodaje
nove koncepte, ukuse, i razvija nove segmente potrošača, na primer sa brendom
Argeta Junior.
18 Paloma
toalet papir
Paloma
19 Negro
bonbone
Pionir
20 Orbit
žvakaća guma
Wrigley company
21 Bravo
piće
Rauch
22 KIKI
bonbone
Kraš
Od interesantnijih brendova koji su napredovali treba spomenuti Cedevitu koja
praktično sama razvija kategoriju vitaminskih napitaka i širi je u različitim smerovima prema načinu korišćenja - on-the-go
sa brendom Cedevita Go!, odnosno ’klasična’ Cedevita u ’štapićima’ koja se nudi
u kafićima. Širenje preko pozicione inovacije očigledno ima smisla. Slična brendu Cedevita je i Vegeta, koja se već duže
vreme širi iz svog jezgra – klasičnog dodatka za jelo. Brend Vegeta danas sigurno
znači nešto drugo i širi svoju legitimnost
na područje moderne kuhinje. Cockta
je u 2011. sa regionalnom kampanjom i
pojačanom distribucijom pokazala kako i
’stari’ brendovi mogu da se ’podignu’. Po
snazi brenda Cockta je, na primer, dosta
ispred globalnog brenda Pepsi.
23 Pepsi
piće
PepsiCo
24 Snickers
čokolada
Mars
25 Životinjsko carstvo čokolada
Kraš
Coca-Cola je još više utvrdila svoju poziciju na prvom mestu, sa izuzetno dobrim iskorišćavanjem svoje godišnjice, a
Milka održava svoju poziciju sa praktično svim mogućnostima koje marketing
pruža - komunikacija, razvoj i lansiranje
ekstenzija, snaga na polici, veliki i mali
formati, praktično sve što joj fali je jedna godišnjica. Coca-Cola i Milka imaju
apsolutnu dominaciju na prva dva mesta,
tako da možemo skoro već sada da prognoziramo prva dva mesta i za sledeću
godinu merenja. Fokusiranje na brend
Coca-Cola ’koštalo’ je kompaniju tako
što je brend Fanta, drugi najači brend
Coca-Cola kompanije pao za nekoliko
mesta na lestvici.
U poslednjih nekoliko godina potrošači
su primetili ’povratak’ Krašovih brendova
– Praline, Kiki, Bronhi, Dorinina Čoksa,
ekstenzije Domaćice. Sve to predstavlja
bazu za rast Dorine i Domaćice, dok je
Kiki minimalno pao, ali se još uvek dobro
rang brend
65
drži u Top 25. Životinjsko carstvo takođe
ulazi na lestvicu.
Vidi se da srpski brendovi još nisu započeli pravu regionalizaciju. Najviše im
nedostaje prisustvo u Hrvatskoj i Sloveniji. Ali i tu ima svetlih izuzetaka – Jaffa
Crvenka, Štarkov Smoki, Negro Pionir,
samo su neki od onih koji su već uspeli. U Srbiji ima još nekoliko brendova
sa regionalnim potencijalom, na primer
Plazma, koja je na pragu ulaska u elitnu
grupu Top 25, Eurocrem, Marbo i Chipsy, Nectar sokovi...
Na Top 25 su ušla i dva brenda sokova
Fructal i Bravo (Rauch). Prvi zbog pojačanja snage u Hrvatskoj i BiH, a drugi
zbog uspešnog ulaska na srpsko tržište.
Za ozbiljnu realizaciju, distribucija je još
uvek jako važan deo priče.
U lokalu
Najjačih pet brendova po lokalnim tržištima se dosta razlikuju od onih regionalnih.
Neki brendovi se pojavljuju u svim državama. Coca-Cola jeTop 5 u pet zemalja.
U Sloveniji nije toliko jaka zbog snažne
Cockte, a i kategorija CSD je manje “popularna” na tom tržištu. U Makedoniji su
opet neki drugi razlozi. Argeta je u Top
5 u tri zemlje gde „klasične“ paštete Gavrilović i Carnex nisu toliko jake. U više
zemalja su Top 5 brendovi još Orbit žvakaće gume, Cedevita i Vegeta.
Zanimljivo je pogledati i kategorije koje
se pojavljuju na Top 5 pozicijama. Prva
takva kategorija su mineralne vode, gde
u tri zemlje ima mesta samo za jedan
66
januar 2012 www.instore.rs
istraživanje
veliki brend, i to: Jamnica u Hrvatskoj,
Knjaz Miloš u Srbiji, Pelisterka u Makedoniji. Druga takva kategorija su ulja
sa Zvijezdom u Hrvatskoj i Dijamantom
u Srbiji; sokovi sa Vivom u Makedoniji;
kafa sa brendom Barcaffe u Sloveniji.
Još brzinski pogled po zemljama...
Srbija. Na prvom mestu se nalazi Perfex.
To je kategorija koja daje velike brendove, ako jedan od brendova uspe da se
‘otrese’ pratioca u kategoriji. Sledi CocaCola, Knjaz Miloš, Dijamant ulje i Negro bombone. Negro je i inače jedan od
srpskih brendova koji uspešno pojačava
distribuciju u celom regionu.
brenda od strane distributera je izgledao
kao dobar recept za razvoj BiH brendova, što za sad još niko nije ponovio. U
Top 5 se pojavljuju semi-domicilna Coca
-Cola, koja se super pozicionirala kroz
use-occasion ‘uz ćevape i pitu’ kao i regionalni lideri Cedevita, Vegeta i Argeta.
Argeta ima u BiH poseban status jer se
tamo i proizvodi.
Makedonija. Tržište koje je najviše cenovno osetljivo. Na tržištu ima puno mesta za razvoj nisko-cenovnih koncepata
proizvoda, ali i mesta za skuplje brendove.
Crna Gora. Zanimljiva je zbog prvog i
drugog brenda na vrhu lestvice. Perfex
toaletni papir i Paloma maramice. To pokazuje kako nijedna od ove dve kompanije
nije iskoristila svoj equity kojim bi mogla
da zauzme ceo deo ‘papirnog’asortimana.
U Crnoj Gori je Smoki jedan od Top 5
brandova, čak jači nego u Srbiji.
BiH. Već odavno smo zapazili da je ta
država na neki način region u malom. Na
tržištu postoje najmanje tri sub-tržišta, a
moglo bi se slobodno dalje deliti na pet
sub-tržišta. To se najbolje vidi po snazi
brendova kafe i piva, gde teško govorimo
o jasnom lideru na nivou države. Dugo
se čekalo na prvi veliki BiH brend, a to je
Violeta, koja se u 2011. ozbiljnije proširila na Hrvatsko tržište. To je brend koji je
prešao lokalizme i sa dobrom distribucijom stvorio prvi pravi BiH brend. Razvoj
Agrokor i Dukat su priča za sebe. Obe
kompanije ostavljaju već izgrađene lokalne brendove žive, iako se po sistemima
ambalaže vidi da im je krajnji cilj ujedinjenje brendova. Agrokorovi Ledo i Frikom, Zvijezda i Dijamant bi bili, ako se
spoje zaista veliki igrači.
Iako se ni jedna voda ne vidi u Top 25
brendova, zanimljivo je, u kontekstu
Agrokora, spomenuti da najjači regionalni brend vode nije mineralna voda nego
brend negazirane izvorske vode Jana .Uz
intenzivnu komunikaciju Jamnice nakon
leta, biće zanimljivo videti promene kod
oba brenda. Dukatovi brendovi se na regionalnoj mapi snage brendova ne vide,
ali su prisutni svuda u regionu. Razlog
zbog koga se ne vidi jeste priroda kategorije, gde se treba takmičiti sa lokalnim
mlekarama sa jedne strane i globalnim
sa druge strane. Zbog regionalne snage
Dukat, ali i njegovi sub-brendovi poput
recimo brenda bAktiv, bi mogao imati
potencijal za razvoj pravog vidljivog regionalnog brenda.
Hrvatska. Dosta je slična Srbiji po strukturi. Ona ima svoj Začin-C, to je Vegeta,
svog Knjaza, svog Dijamanta, istu Coca-Colu. U Hrvatskoj je izuzetno jaka
još Cedevita, koju smo već videli i na
regionalnoj lestvici. Razlike među njima
su male, tako da će i u budućnosti najverovatnije tih pet brendova i dalje ostati
na vrhu.
Slovenija. Ona je specifična. Alpsko mleko dominira kategorijom UHT mleka
već više od 40 godina, a slična je i pozicija
brenda Barcaffe, koji drži 2/3 tržišta kafe.
Brend čajeva 1001 cvet se tradicionalno vezuje za uspešne slovenačke zimske
sportiste. Milka ima zavidnu snagu, tim
pre ako znamo da se takmiči sa lokalnom Gorenjkom i hrvatskom Dorinom.
Aquafresh je jedan od tipičnih primera
brendova koji, ne samo da imaju veliku
snagu, već i dobar price-premium. Takav
primer u regionu su već spomenuti Milka i Coca-Cola, kojima dodajemo i brend
Barilla.
verojatnije videti u 2012. Kraš u procesu fokusiranja nije imao toliko izazova
sa konsolidacijom kompanija, koliko sa
fokusom koji je trebalo staviti na pojedinačne brendove. Kraševi rezultati su u toj
priči fantastični. U tim kompanijama ima
još nekolika brendova sa potencijalom
regionalne priče.
Glavni u 2012?
Svi smo primetili da se u regionu događa
koncentracija brend menadžmenta u nekoliko kompanija. To su za sad Atlantic
Grupa, Agrokor, Podravka, Kraš, Nectar
i Dukat.
Prvu grupu kompanija predstavljaju
Atlantic grupa, Podravka i Kraš, koji su
razvili i već upravljaju regionalnim brendovima. Premda imaju širok portfolio
brendova, fokusiranje i investiranje u
samo neke od njih, dovešće do povećanja
prednosti tih brendova i odličnog opšteg
rasta.
Pozitivni efekti udruživanja kompanija najlepše se vide na primeru branda
Cockta. Prave efekte sinergije ćemo naj-
Već smo spomenuli srpske kompanije
koje raspolažu sa dobrim portfolijom
brendova. Jedna mogućnost za njih je
širenje po regionu, a druga da se šire sa
akvizicijama. Nectar je prvi koji je kupovinom Fructala ‘zagrizao’ u tu regionalnu
priču, na ovaj drugi način. Oba brenda,
Nectar i Fructal, bi mogli pridobiti na
snazi već samo zbog otvaranja novih tržišta.
Paloma će teško zadržati svoju poziciju,
što se već sada vidi u opadanju njene snage u kategoriji toalet papira. Ima tradicionalno jake konkurente na pojedinim
tržištima (Srbija i Crna Gora), a sa druge
strane u regiobu i u Hrvatskoj se širi Violeta, najjači domaći BiH brend. Pametnom strategijom razvoja u regionu, Violeta bi mogla u nekoliko godina da dođe
na Top 50 lestvicu.
Više informacija o kompaniji
Valicon možete naći na
www.valicon.net
68
januar 2012 www.instore.rs
periskop
NAŠA POSLA
Lude godine
jada ‘eksperata’ u državnoj administraciji.
Ionako u Srbiji od izbijanja krize samo
država zapošljava. Svi ostali otpuštaju. Pa
vidite ko je ovde ‘najbolji’ domaćin. Sa
tuđim novcima, naravno.
Piše: Milan Ćulibrk urednik u NIN-u
P
rošla, 2011. bila je zaista
luda godina! Zašto? Pa kako
drugačije objasniti da je 31. decembra evro vredeo za tri-četiri
dinara manje nego 2. januara. Ili
još neko, osim premijera i ministra finansija Mirka Cvetkovića, stvarno veruje da
je srpska ekonomija u protekloj godini
toliko napredovala da je jačanje domaće
valute prema evru logična posledica
takvog razvoja događaja.
Neće, ipak, biti da ima mnogo onih koji
tako misle. Pokazuje to, na kraju krajeva i
podatak da građani i dalje 95 odsto svoje
štednje drže u evrima ili nekoj drugoj
valuti. I pri tome gube. U 2011. su, na
razlici u kursu i zaradi od kamata, izgubili
po 13.000 dinara na svakih 1.000 evra.
Pa, zar je morala da dođe
Ko je mogao da veruje u to? Ima li iko
ko je u januaru 2011, kada je srednji kurs
evra bio iznad 106 dinara, smeo da se kladi da evropska valuta krajem prošle godine neće vredeti manje od 110 dinara?
skinu ružičaste naočare
Šta nam to govori? Da treba slepo verovati kreatorima ekonomske politike u
Srbiji, koji su obećavali, a bogami i dalje
obećavaju, stabilne cene i kurs? A nije
li ista vlada početkom 2011. obećavala
privredni rast od tri odsto i tvrdoglavo se,
sve do jeseni, držala te projekcije kao pijan plota. Pa, zar je morala da dođe Misija
MMF-a i natera privremene stanovnike u
Nemanjinoj 11 da skinu ružičaste naočare
i shvate da je stvarnost mnogo drugačija
od onoga kako se to njima pričinjava?
Izgleda da jeste, jer ministri prethodno
nisu hteli ni da čuju predstavnike Fiskalnog saveta, koji su uporno upozoravali da
se privredna aktivnost usporava, da nema
šanse da se ostvari planirani rast...
Cinici i za to imaju objašnjenje. Može
biti, kažu, da ministri u kabinetu bolje
Misija MMF-a i natera
privremene stanovnike
u Nemanjinoj 11 da
i shvate da je stvarnost
mnogo drugačija od
onoga kako se to njima
pričinjava?
razumeju engleski nego srpski! Tim pre
što se mnogi od njih ‘prave Englezi’. Kao
da nisu odavde. Plašim se, međutim, šta
bi moglo da se desi u slučaju da se engleski proglasi za službeni jezik u Srbiji.
Da, kojim slučajem, neko od zvaničnika
ne uzme ‘recept’ crnogorskog šefa diplomatije Milana Roćena: „I ja sam pripremio govor na engleskom, ali pošto
bolje govorim srpski, odlučio sam da
govorim na crnogorskom“. A možda to
i nije loše. U tom slučaju bi morali da se
angažuju i prevodioci na crnogorski pa
bi moglo da se zaposli još nekoliko hil-
Dobro, reći će neko, ostavimo prošlost,
hajde da vidimo šta će biti. Ima li kraja
krizi, koja u Srbiji neprekidno traje, sa
kraćim pauzama da ‘gnjurci’, kojima je
voda već odavno iznad grla, malo uzmu
vazduha? Nazire li se konačno ta svetla
budućnost? Hmm, samo što nije. Ili,
malo sutra. Ako Dragan Marković Palma,
predsednik Jedinstvene Srbije, za sebe
tvrdi da je Ćavi, a za Ivicu Dačića, lidera
socijalista da je Mesi, onda bi predsednik
PUPS-a Jovan Krkobabić morao da bude
Pujol.
Zašto onda Srbija ne igra kao Barselona,
najbolji fudbalski klub na svetu? Biće
baš zato što ‘kostur’ ekipe čine DačićMarković-Krkobabić. Daleko su oni
od Mesija, Ćavija i Pujola. Ne samo u
kilometrima, kilogramima i godinama,
već pre svega po shvatanju. U svetu, da
bi neko postao šampion mora vredno da
trenira i da se odrekne brojnih užitaka
zarad ostvarenja zacrtanog cilja. U Srbiji,
i u sportu i na političkoj sceni, kvalitet
igrača nije bitan. Važno je slušati šta
‘trener’ kaže, a za rezultate ne odgovara niko. Ponajmanje onaj ko je glavni
krivac. To se dešava samo u izuzetnim
slučajevima. Toliko retko da vredi rizikovati. Ili, što bi Dačić rekao, prednost Srbije, u odnosu na druge zemlje, je što je
već decenijama u krizi.
Mi smo se, dakle, navikli. Drugima,
očito, nije svejedno. Zato su u Grčkoj i
Italiji pale vlade, a Cvetković će ostati
upamćen kao prvi premijer Srbije, koji
je posle 5. oktobra 2000. uspeo da izgura
pun mandat. A rezultati njegovog kabineta? Ma koga to još interesuje. Tim pre
što će očito i 2012. biti luda godina.
70
januar 2012 www.instore.rs
periskop iz regiona
POGLED IZ BosnE i HercegovinE
“U Švedskoj
problemi… Zdravo”
govaralo o finansiranju ovog projekta u
toku 2008. godine, dogovoren je kredit
Evropske banke za obnovu i razvoj. Tadašnja uprava Direkcije autoputeva dogovorila je svega polovinu potrebnog
iznosa. Za ostali deo moramo sami da se
snađemo. Ostaje nam samo da verujemo
ministru Enveru Bijediću i da mu ‘držimo fige’ da potrebna sredstva obezbedi
na vreme.
Autor: mr. Kenan Uštović
S
vi se mi dobro sećamo spomenute
izjave iz popularnih Nadrealista.
Skoro posle dve decenije isto –
opet Švedska problemi. Protesti,
ostavka Carla Bildta se traži, stranka dijaspore BiH u akciji. Međutim, da se mi
vratimo u BiH, jer i ovde je proteklo razdoblje bilo burno, ali slobodno se može
reći i plodno. U maniru naslova samo
ćemo reći: Šestorka postigla dogovor o
Veću ministara. Odobren budžet FBiH
za 2012, verovatno zbog bojazni da delegati neće stići na proslavu Novogodišnje
noći.
Skoro 400 hiljada ljudi je
na birou za zapošljavanje
u FBiH.
Bilo kako bilo, sad je većina na svojim
mestima, vreme je da se krene u razvoj
zemlje. Ovde prvenstveno mislim na
ekonomski razvoj, ali i svaki drugi razvoj
je dobro došao. Postoje neke naznake da
će uskoro jedna domaća lepa priča imati sretan kraj za bosanskohercegovačku
privredu, odnosno u ovom slučaju početak. Domaći konzorcijum, koji čine firme
ŽGP, Euroasfalt, Hidrogradnja, Hering,
GP Put, kao i firma Vidukt iz Hrvatske,
na pragu su da dobiju tender za izgradnju deonice autoputa na koridoru 5C,
jer su ponudili najmanju cenu u iznosu
od 113 miliona evra. Bila su tu još četiri
ino ponuđača sa znatno većim ponuđenim cenama, tako da je izbor domaćeg
konzorcijuma bio logično i potrebno rešenje. Govorim potrebno, jer logičnost u
Ostaje samo da se nadamo, nadamo da će
bolja vremena za ovaj narod doći, da će
naša deca, braća, rodbina dobiti priliku
da se zaposle i organizuju svoje porodice
prošlosti nije bila jača strana naše države.
Ali, valjda smo i mi došli pameti i shvatili da novac ne treba da šaljemo van naše
države samo zbog procenta koji dobijaju
domaći kvazi biznismeni.
Skoro 400 hiljada ljudi je na birou za zapošljavanje u FBiH. Oni sanjaju državne
projekte ovog nivoa, kada će domaće
kompanije početi da zapošljavaju ljude
i šire svoja poslovanja. U državi koja je
u rasulu i koja svoj spas traži u okrilju
sklopa zvanog EU, u kojem takođe u poslednje vreme ne cvetaju ruže, potrebe
su ogromne. Uz ovakvu ekonomsku politiku doćićemo u situaciju da na svakih
desetak domaćinstava imamo jedan tzv.
šoping centar, te da ga često posećujemo, jer ionako nemamo posla. Ali, pošto
svakako nemamo novca, posećujemo ga
isključivo da bi ‘ubili’ vreme. Infrastrukturni projekti ovakvog tipa, barem bi nakratko mogli da prolongiraju gore spomenuti rasplet situacije.
Sad postavljam jedno pitanje u stilu Šoića iz serije ‘Tesna koža’: „Đole bre, ko
će sve ovo da plati?“ Naime, kada se raz-
A ovde ću citirati i
poznatog Hermanna
Hessea: “Srećni možemo
biti samo onda kada od
sutrašnjeg dana ništa ne
tražimo, a od današnjeg
sa zahvalnošću primamo
ono što nam nosi”.
u skladu sa minimalnim životnim potrebama. Moj savet Vama jeste: živite danas
najbolje što znate, problema će uvek biti,
razmišljali Vi o njima ili ne. A ovde ću
citirati i poznatog Hermanna Hessea:
„Srećni možemo biti samo onda kada od
sutrašnjeg dana ništa ne tražimo, a od današnjeg sa zahvalnošću primamo ono što
nam nosi“.
januar 2012 www.instore.rs
71
POGLED IZ SLOVENIJE
Nikada tako
jeftina nada
Autor: dr Bogomir Kovač
G
odina 2012. trgovini će zadati jak
udarac. Dok će se velike franšize
verovatno učvrstiti u vođstvu, put
posut trnjem sleduje srednjim i
malim trgovcima.
Velika staklena kugla, koja prognozira
2012. godinu, baš i ne blista. Ako je 2011.
bila slabija od 2010. godine, onda će ova
biti dramatičnija od prethodne. EU i,
naročito, 17 država iz euro zone klize u
novu recesiju, lakšu i podnošljiviju od
one koja je vladala 2009. godine, ali tešku, u svakom slučaju. Privredni napredak
u većini država EU-a biće negativan, barem u prvom polugodištu. Zato će svetska privreda porasti nešto iznad tri odsto.
Onaj ko će uspeti da izveze na azijska,
arapska i južno američka tržišta pa i Afriku, moći će da računa na bolje poslovne
rezultate.
Svetlo na kraju tunela 2012.
godine, ipak, postoji. EU i
euro će se možda i dići, a
širenje nastaviti.
Recesija u EU-u znači da će skoro 17 miliona Evropljana ostati bez posla. Zbog
toga su sve prognoze potrošnje u 2012.
godini pesimističke. Ljudi će trošiti manje i selektivnije. EU želi u tekućoj godini da uvede nova fiskalna pravila i opšta
proračunska ograničenja. To zahteva veoma oštre i štedljive rezove, dok će sniženje potrošnje države povrediti investicije,
javni sektor, ali i socijalne transfere.
glo nivo EU-a za slab postotak. Slab
evro uticaće i na cenu nafte. Poskupeće
(85-110 $ za bure) što će dići troškove
transporta i pritisnuti cene.
Finansiranje biznisa biće na leto još teže.
Banke su opreznije i selektivnije, zanima
ih naročito novčani tok. U takvim poslovnim prilikama, recesija će biti teška
- naročito za zadužena preduzeća. Kao
što upozorava Deloitte, ove godine odlučujuća će biti poslovna gipkost. Trećina preduzeća planira sniženje troškova,
27 odsto njih pokušaće da radi na novim
uslugama i proizvodima, petina na tehnološkim investicijama, 13 odsto njih
vidi rešenje u refinansiranju, a sedam odsto uzda se u nova tržišta i prodaju.
U 2012. će se trošiti
manje i selektivnije.
Najteža je dužnička kriza država. Krajem
2010. godine ugrožene su bile: Grčka, Irska i Portugal, lani dve velike države poput Španije i Italije, a letos su u velike dubine tonule Belgija i Francuska. Tržište
državnih obveznica zavisi od bonitetnih
ocena i političko ekonomskih očekivanja.
Potpuno je jasno da će se države u 2012.
i teže i skuplje zaduživati nego prošle godine.
Evropske banke su u velikim neprilikama. Do proleća moraju da, čak, za 120
milijardi evra pojačaju sopstveni osnovni
kapital. Evropskoj Uniji će letos za sanaciju preduzeća i država biti potrebno
nešto više od 1.000 milijardi, a banke i
druge finansijske institucije tih sredstava
nemaju. Zato će bankovni grč delimično
popustiti tek od jeseni.
Ako je izvoz jedno od rešenja, sve postaje zavisno od kursa. Evro je stabilna i jaka valuta, ugožavaju ga zadužene
države i banke, kao i nedovoljno jasna
evropska politika. Teškoću evropskim
državama, naročito izvoznicama, predstavlja previsok kurs eura. Zbog toga
letos možemo očekivati slabljenje evra
za desetinu (1,2 $ za evro), što bi di-
Trgovački biznis će ove godine biti u teškoćama, a trgovački poslovi, kako javlja
Eurostat, biće u padu. Domaća potrošnja
i potrošačko poverenje se smanjuje, dok
istovremno poslovni pesimizam u trgovini raste. Najviše će pretpeti manji i srednji trgovci, velike trgovačke mreže će se
finansijski kosolidovati, koncentracija delatnosti će se nastaviti. Povećava se prodaja životnih namirnica, dok će se ‘elitne‘
prodavati manje. Kupci će više sredstava
odvajati za usluge i robu srednjih cena.
Slovenija će na leto doživeti nulti rast,
a broj nezaposlenih će dostići 115.000.
Svi oblici potrošnje će se relativno smanjivati. Trgovina je druga najzaduženija
oblast. Zato će dramatičnije doživeti zaduživanje, iako lakše savlađuje likvidnost
od nekih drugih. Balkanska tržišta, koja
su važna za našu trgovinu, ovu kriznu godinu će doživeti dramatičnije nego EU i
Slovenija. Rast će biti viši nego u EU, ali
osrednji problemi će ostati i to, naročito,
visoka nezaposelnost, platežna nedisciplina i niska potrošnja.
Svetlo na kraju tunela 2012, ipak, postoji.
EU i euro će se možda i dići, a širenje nastaviti. Slovenija može sa novom vladom
doživeti ekonomski napredak. Kupovanje garantovane budućnosti biće skupo,
ali nada dugo nije bila tako jetina, kao što
će biti ovog leta.
72
januar 2012 www.instore.rs
region
CEEMEA Business Group: Istraživanje tržišta u centralnoj i istočnoj Evropi
MI I SUSEDI U
Kontakt: [email protected]
C
EEMEA Business Group sprovela je istraživanje pod nazivom ‘CEE business benchmarking survey’ koje daje prikaz
ekonomske situacije u prethodnoj godini i prognoze za
2012. na tržištima centralne i istočne Evrope. Za čitaoce InStore magazina dajemo pregled tržišta Srbije, Hrvatske, BiH,
Slovenije i Makedonije.
Srbija: Prihodi i profiti 2011-12
Hrvatska: Prihodi i profiti 2011-12
Svi sektori: prodajne performanse i prikaz
0%
10%
20%
30%
Svi sektori: prodajne performanse i prikaz
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
0%
Prihod 2011 (Jun)
Prihod 2011 (Jun)
Prihod 2011 (Dec)
Prihod 2011 (Dec)
Prihod 2012 (Jun)
Prihod 2012 (Jun)
Prihod 2012 (Dec)
Prihod 2012 (Dec)
Svi sektori: prodajne performanse i prikaz
0%
10%
20%
30%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
0%
Profit 2011 (Jun)
Profit 2011 (Dec)
Profit 2011 (Dec)
Profit 2012 (Jun)
Profit 2012 (Jun)
Profit 2012 (Dec)
Profit 2012 (Dec)
pad od 1 do 10%
20-30% rasta
bez rasta
1 - 5% rasta
više 30% rasta
10 - 15% rasta
5 - 10% rasta
pad za više od 10%
15-20% rasta
Izvor: CEEMEA Business Group CEE Benchmaring anketa, jun i decembar 2011
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
10%
20%
pad od 1 do 10%
20-30% rasta
Prihod 2011 (dec) 0%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
bez rasta
1 - 5% rasta
više 30% rasta
5 - 10% rasta
10 - 15% rasta
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
Svi sektori
Roba široke potrošnjeukupno
Hrana i piće
Hrana i piće
Industrija B2B
Industrija B2B
Farmacija/zdravstvo
Farmacija/zdravstvo
IT
IT
Profit 2011 (dec) 0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
Profit 2011 (dec) 0%
Svi sektori
Svi sektori
Roba široke potrošnjeukupno
Roba široke potrošnjeukupno
Hrana i piće
Hrana i piće
Industrija B2B
Industrija B2B
Farmacija/zdravstvo
Farmacija/zdravstvo
IT
IT
pad za više od 10%
15-20% rasta
pad od 1 do 10%
20-30% rasta
bez rasta
1 - 5% rasta
više 30% rasta
5 - 10% rasta
pad za više od 10%
15-20% rasta
10 - 15% rasta
Izvor: CEEMEA Business Group CEE Benchmaring anketa, jun i decembar 2011
Prihod 2012 (dec) 0%
10%
20%
30%
40%
50%
pad od 1 do 10%
20-30% rasta
bez rasta
1 - 5% rasta
više 30% rasta
5 - 10% rasta
10 - 15% rasta
Izvor: CEEMEA Business Group CEE Benchmaring anketa, jun i decembar 2011
Srbija: Rezultat po sektorima 2012
60%
70%
Hrvatska: Rezultat po sektorima 2012
80%
90%
100%
Svi sektori
Roba široke potrošnjeukupno
Prihod 2012 (dec) 0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
Svi sektori
Roba široke potrošnjeukupno
Hrana i piće
Hrana i piće
Industrija B2B
Industrija B2B
Farmacija/zdravstvo
Farmacija/zdravstvo
IT
IT
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
Svi sektori
Roba široke potrošnjeukupno
100%
Profit 2012 (dec)
0%
Svi sektori
Roba široke potrošnjeukupno
Hrana i piće
Hrana i piće
Industrija B2B
Industrija B2B
Farmacija/zdravstvo
Farmacija/zdravstvo
IT
pad za više od 10%
15-20% rasta
40%
Hrvatska: Rezultat po sektorima 2011
Svi sektori
Roba široke potrošnjeukupno
Profit 2012 (dec)
30%
Izvor: CEEMEA Business Group CEE Benchmaring anketa, jun i decembar 2011
Srbija: Rezultat po sektorima 2011
Prihod 2011 (dec) 0%
20%
Svi sektori: prodajne performanse i prikaz
40%
Profit 2011 (Jun)
pad za više od 10%
15-20% rasta
10%
IT
pad od 1 do 10%
20-30% rasta
bez rasta
1 - 5% rasta
više 30% rasta
Izvor: CEEMEA Business Group CEE Benchmaring anketa, jun i decembar 2011
5 - 10% rasta
10 - 15% rasta
pad za više od 10%
15-20% rasta
pad od 1 do 10%
20-30% rasta
bez rasta
1 - 5% rasta
više 30% rasta
Izvor: CEEMEA Business Group CEE Benchmaring anketa, jun i decembar 2011
5 - 10% rasta
10 - 15% rasta
73
januar 2012 www.instore.rs
Srbija se po ukupnom BDP-u nalazi
među poslednjih pet zemalja u Evropi
(The Economist).
BROJKAMA
Korporativni servis CEEMEA Business Group trenutno broji 190
kompanija-članica, koje posluju u centralnoj i ističnoj Evropi,
na Bliskom Istoku i u Africi (CEEMEA), kao i na globalnim
tržištima u razvoju. Zastupljene su kompanije iz svih oblasti,
od robe široke potrošnje, preko finansijskih i profesionalnih
službi, do zdravstva, IT-ja, industrije i osta­log. Njihovi klijenti
su uglavnom vodeći svetski igrači, ali takođe ima dosta malih i
srednjih kompanija.
Bosna i Hercegovina: Prihodi i profiti 2011-12
Slovenija: Prihodi i profiti 2011-12
Slovenija
Svi sektori: prodajne performanse i prikaz
0%
10%
20%
30%
Svi sektori: prodajne performanse i prikaz
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
0%
Prihod 2011 (Jun)
Prihod 2011 (Jun)
Prihod 2011 (Dec)
Prihod 2011 (Dec)
Prihod 2012 (Jun)
Prihod 2012 (Jun)
Prihod 2012 (Dec)
Prihod 2012 (Dec)
Svi sektori: prodajne performanse i prikaz
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
0%
Profit 2011 (Jun)
Profit 2011 (Dec)
Profit 2011 (Dec)
Profit 2012 (Jun)
Profit 2012 (Jun)
Profit 2012 (Dec)
Profit 2012 (Dec)
pad od 1 do 10%
20-30% rasta
bez rasta
1 - 5% rasta
više 30% rasta
5 - 10% rasta
pad za više od 10%
15-20% rasta
10 - 15% rasta
Izvor: CEEMEA Business Group CEE Benchmaring anketa, jun i decembar 2011
20%
30%
Svi sektori: prodajne performanse i prikaz
Profit 2011 (Jun)
pad za više od 10%
15-20% rasta
10%
10%
20%
pad od 1 do 10%
20-30% rasta
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
bez rasta
1 - 5% rasta
više 30% rasta
5 - 10% rasta
10 - 15% rasta
Izvor: CEEMEA Business Group CEE Benchmaring anketa, jun i decembar 2011
Slov
Bosna i Hercegovina: Rezultat po sektorima 2011
Prihod 2011 (dec) 0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
Slovenija: Rezultati po sektorima 2011
100%
Svi sektori
Roba široke potrošnjeukupno
Prihod 2011 (dec) 0%
Hrana i piće
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
Industrija B2B
Farmacija/zdravstvo
Farmacija/zdravstvo
IT
IT
Profit 2011 (dec) 0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
Svi sektori
Profit 2011 (dec) 0%
Svi sektori
Roba široke potrošnjeukupno
Roba široke potrošnjeukupno
Hrana i piće
Hrana i piće
Industrija B2B
Industrija B2B
Farmacija/zdravstvo
Farmacija/zdravstvo
IT
IT
pad za više od 10%
15-20% rasta
pad od 1 do 10%
20-30% rasta
bez rasta
1 - 5% rasta
više 30% rasta
5 - 10% rasta
pad za više od 10%
15-20% rasta
10 - 15% rasta
Izvor: CEEMEA Business Group CEE Benchmaring anketa, jun i decembar 2011
Prihod 2012 (dec) 0%
10%
20%
30%
40%
50%
pad od 1 do 10%
20-30% rasta
bez rasta
1 - 5% rasta
više 30% rasta
5 - 10% rasta
10 - 15% rasta
Izvor: CEEMEA Business Group CEE Benchmaring anketa, decembar 2011
Bosna i Hercegovina: Rezultat po sektorima 2012
60%
70%
80%
90%
Slovenija: Rezultati po sektorima 2012
100%
Prihod 2011 (dec) 0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
Svi sektori
Roba široke potrošnjeukupno
Svi sektori
Roba široke potrošnjeukupno
Hrana i piće
Hrana i piće
Industrija B2B
Industrija B2B
Farmacija/zdravstvo
Farmacija/zdravstvo
IT
IT
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
Profit 2011 (dec) 0%
Svi sektori
Svi sektori
Roba široke potrošnjeukupno
Roba široke potrošnjeukupno
Hrana i piće
Hrana i piće
Industrija B2B
Industrija B2B
Farmacija/zdravstvo
Farmacija/zdravstvo
IT
IT
pad za više od 10%
15-20% rasta
20%
Hrana i piće
Industrija B2B
Profit 2012 (dec)
10%
Svi sektori
Roba široke potrošnjeukupno
pad od 1 do 10%
20-30% rasta
bez rasta
1 - 5% rasta
više 30% rasta
Izvor: CEEMEA Business Group CEE Benchmaring anketa, jun i decembar 2011
5 - 10% rasta
10 - 15% rasta
pad za više od 10%
15-20% rasta
pad od 1 do 10%
20-30% rasta
bez rasta
1 - 5% rasta
više 30% rasta
5 - 10% rasta
Izvor: CEEMEA Business Group CEE Benchmaring anketa, decembar 2011
10 - 15% rasta
74
januar 2012 www.instore.rs
berza
Berzanski parametri dva vodeća regionalna trgovcA
Mercator i Konzum
U članku su navedeni neki moji lični komentari, ali pre svega činjenice u vezi sa kompanijama
Mercator i Agrokor, u svetlu aktuelne ponude hrvatskog koncerna za preuzimanje slovenačkog
trgovačkog lanca.
Autor: Sašo Čačić, BPH d.o.o.
S
lovenačka država imala je
u Mercatoru udeo od 29
odsto preko KAD-a (Kapitalska družba) i SOD-a (Slovenska odškodninska družba).
Akcije SOD-a država je prodala preduzećima Pivara Laško d.d. i Istrabenz d.d, koja
su te akcije dobila na zajam.
To je dao prodavac, pod uslovom šestomesečni EURIBOR
+ 0,7. Pivara Laško je kasnije otkupila skoro celokupan
udeo Mercatora od Istrabenza, a da pri tom nije objavila
ponudu za preuzimanje, koja
je trebalo da bude usklađena
sa zakonodavnim odredbama
po kojima je prag preuzimanja
25 odsto. Društvo malih akcionara VZMD tužilo je Pivaru
Laško za štetu koju su pretrpeli zbog razlike u ceni akcije,
ali je tužbu izgubilo na prvom
stepenu.
Prva činjenica:
Slovenija je bila većinski vlasnik Mercatora samo pred privatizacijom. Svoj deo u Mercatoru prodala je 30. avgusta
2005. po ceni od 38.000,00
SIT (158,62 evra) za deonicu.
Konzum
Grupa
Mercator
Mercator
Slovenija
Mercator
Hrvatska
Carrefour
Metro
Prihodi
1.576
2.782
1.655
372
90.099
67.258
Troškovi robe
1.260
2.035
1.500
315
73.513
52.865
Potraživanja od kupaca
124
225
159
12
2.555
526
Zalihe
215
322
154
55
6.994
7.458
Obaveze prema dobavljačima
318
559
341
86
16.796
14.393
Obrtni kapital
21
-11
-28
-20
-7.247
-6.409
Obaveze dobavljača/
potraživanja+zalihe
93,8%
102,1%
109,1%
130,1%
175,9%
180,3%
Broj dana za plaćanje
potraživanja
28
29
35
11
10
3
Broj dana robe u zalihama
62
57
37
63
34
51
Broj dana za plaćanje obaveza
dobavljača
91
99
82
99
82
98
u milonama € za godinu 2010.
Napomena: neto obrtni kapital je definisan kao potraživanje od kupaca + zalihe – obaveze dobavljača
Izvor: JP Morgan, Bloomberg, FactSet, FINA
Za SOD se može sumnjati, da
je kupovinu upotrebila za plaćanje svojih zakonskih obaveza. Što se tiče KAD-a, ovo
udruženje je moralo te pare,
u tom periodu, da ‘pojača’, ali
uz pretpostavku da akcijske
‘pijace’ na duži rok donose
otprilke šest odsto dividende. Pod tom pretpostavkom,
KOD bi danas mogao da kupi
svoj deo nazad, a uz to i dobar
deo od onoga koji je prodala
SOD-u. Možda će čak i da ga
kupi…
Druga činjenica:
U konzorcijumu, koji danas
prodaje 52 odsto Mercatora,
postoje preduzeća, odnosno
udruženja, koja bi prodajom
smanjivala svoj dug, kao i banke koje su akcije zaplenile i sa
prodajom bi unapredile svoju
kreditnu sposobnost.
Treća činjenica:
Mercator danas u Sloveniji,
blago rečeno, stagnira. Raste
jedino sa preuzimanjima na
Balkanu.
Četvrta činjenica:
Najozbilniji kupac za Mercator je Agrokor sa partnerima.
Peta činjenica:
Lako je uočljiva iz tabele koja
sledi.
Kao zanimljivost da navedem
i to da nisam nigde došao do
eksplicitnih podataka koliko
domicilne robe uopšte postoji na policama svakog od ova
dva trgovca.
Zaključak:
Pročitao sam da na Harvard
Business School uče, da je za
uspeh u poslu potrebno ispunjivati pet uslova:
- KADAR
- KADAR
- KADAR
- KADAR
- NOVAC.
Mišljenja sam da će dobar
kadar naći novac. Pa bili to
gospodin Todorić, gospodin
Debeljak ili neko treći. Pustimo njih ih da rade svoj posao,
a akcionare da slobodno razpolažu svojim kapitalom.
76
januar 2012 www.instore.rs
moja karijera
U RUSIJI VEĆI,
U SRBIJI LEPŠI
Nenad Vuković, direktor
prodaje Henkela za Rusiju
i Belorusiju o uspesima
i izazovima
Razgovarala: Una Milićević
Ime i prezime: Nenad Vuković
Datum i mesto rođenja: 05. 11. 1968, Jagodina
Bračno stanje: Oženjen, dvoje dece
Obrazovanje: Ekonomski fakultet u Beogradu, smer spoljna i unutrašnja trgovina
Karijera: Nakon završenog Ekonomskog fakulteta, karijeru je započeo u turističkoj
agenciji Inex Turist, iz koje je nakon nepunih šest meseci rada prešao u kompaniju
Delta u kojoj je radio u periodu od 1994. do 1996. Nakon Delte radio je u nekoliko
domaćih i inostranih kompanija na rukovodećim pozicijama u prodaji, gde je sticao
znanja i iskustvo u oblasti spoljne trgovine i razvoja distribucije u oblasti robe široke
potrošnje, koje mu je kasnije pomoglo da ga Henkel odabere za poziciju direktora
prodaje. U Henkelu je od 2003 godine, i za to vreme je bio na različitim pozicijama.
Od septembra 2008. do juna 2010. bio je predsednik Henkela Srbija.
Trenutna funkcija: Od jula 2010, direktor prodaje za tržišta Rusije i Belorusije.
Hobi: Pažnju posvećuje kvalitetnom provođenju slobodnog vremena. Na prvom
mestu je vreme koje provodi sa porodicom. Muzika i sport su takođe veoma bitni u
njegovom životu, a društvo mu u sviranju i sportu često prave deca. Trudi se, takođe,
da vodi i aktivan društveni život, tako da, koliko je god moguće, posvećuje vreme
održavanju veza sa prijateljima i upoznavanju novih ljudi.
I
ako je kao mali imao veoma bujnu
maštu i hteo da bude puno toga kad
poraste, negde sa 17 godina se pojavilo interesovanje za ekonomiju,
imajući kao primer svog oca koji se bavio sličnim poslom. Sva maštanja o tome
da postane košarkaš, zatim da ima svoju
rok grupu, onda da bude lekar, pa general, pala su u vodu pred željom da jednog
dana bude na čelu neke velike i uspešne
kompanije. Veruje da ako nešto jako želiš i
uložiš puno truda u to, da će pre ili kasnije
da se pojavi prilika da se ta želja i ostvari.
Pre Henkela radio je u mnogim kompanijama, uglavnom na rukovodećim pozicijama, što mu je u velikoj meri omogućilo i da se zaposli u ovoj multinacionalnoj
kompaniji. Poslednja kompanija u kojoj
je radio pre Henkela bila je Swisscolor
Beograd, koja je ćerka firma švajcarske
komapanije Ciba SC. Može se reći da je
ostvarenje njegovih mladelačkih snova
počelo kada ga je kontaktirala firma za
odabir kadrova Hill international u Beogradu koja mu je zakazala razgovor sa
podpredsednikom Henkela za centralnu
i istočnu Evropu u Beču. “Već posle prvog
razgovora bilo je jasno da se moje iskustvo i
pristup poslu uklapaju u očekivanja kompanije za traženu poziciju”, priseća je Vuković svojih početeka u Henkelu u Srbiji,
gde je karijeru započeo kao direktor prodaje za deterdžente i kozmetiku.
Pre odlaska za Rusiji, dve godine je bio
na čelu Henkela Srbija. Za to vreme,
kompanija je po prvi put ostvarila lidersku poziciju u segemntu deterdženata, uz
dvocifren rast prometa i povećanja profitabilnosti. Takođe, ostvaren je i značajan
napredak u izvozu proizvoda Henkela iz
fabrika u Srbiji. Nakon uspešno obavljenog posla u Srbiji, krajem februara 2010.
godine dobio je prvi poziv za odlazak u
Rusiju. Prema njegovom mišljenju, na
takvu odluku vrha kompanije presudno
je uticala činjenica da je na prethodnim
pozicijama u kompaniji uspevao da u relativo kratkom periodu napravi značajne
pomake u poslovnim rezultatima, što je
bilo preko potrebno da se ostvari i u Rusiji. Naime, poslovanje Henkel deterdženata u Rusiji tokom 2010. godine nije se
kretalo pravcem koji je predvidela centrala u Nemačkoj. U ovoj činjenici video
je novi izazov. “Bio sam zaista počastvovan
pozivom da se priključim timu u Rusiji i da
pomognem u preokretanju situacije”, objašnjava naš sagovornik razloge zbog kojih
je prihvatio ponudi, dodajući da je lični
motiv bio i u saznanju da je Rusija treće
najvanije tržište za Henkel globalno, a
za diviziju deterdženata prvo po potencijalu za dalji rast. Kako sam kaže, takav
izazov se ne odbija. U 2011. godini, pod
njegovim vođstvom, kompanija je uspela
da vrati razvoj deterdženata na ‘pravi ko-
januar 2012 www.instore.rs
no oko tri meseca da se bolje upozna sa
njima, da se bolje shvate i da počnu da
deluju kao tim. “Od tog trenutka smo počeli da nižemo sjajne rezultate”, objašnjava
Vuković, ističući da je naročito prva polovina 2010. godine bila teška za Henkel
deterdžente u Rusiji, tako da je njemu
pripao zadatak da osposobi tim, jer je
u drugoj polovini moralo dosta toga da
bude promenjeno u načinu poslovanja. I
konačno su uspeli. Godina 2010. je bila
na nivou prethodne, a 2011. je u svakom
pogledu bila najuspešnija godina u Henkel Rusiji do sada.
Da bi neko mogao uspešno da vodi kompaniju, prema mišljenju čoveka koji je
uspeo da ‘vrati u život’ Henkel u Rusiji,
potrebna je pre svega vera u uspeh. Tu
su, takođe, veliki rad, poštovanje i strpljenje za članove tima, kao i otvorena
komunikacija o ciljevima. Konačno, neophodno je i kreirati pozitivnu atmosferu u timu. “To su karakteristike koje po
mom mišljenju omogućavaju lideru kompanije da, zajedno sa svojim timom, ostvaruje
uspešne poslovne rezultate. Mislim da posedujem sve navedene osobine, s tim da svaka
od njih, naravno, može dalje da se unapredi
i ja radim na tome”, iskren je Vuković koji
je izdvojio strpljenje kao prostor za lično
unapređenje.
losek i ostvari najbolje rezultate u istoriji
Henkel Rusije’.
Ponudu za novo radno mesto prihvatio
je odmah, bez dvoumljenja. Međutim,
prvo na šta je pomislio u tom trenutku
bila je porodica. To je značilo ponovno
preseljenje i uklapanje u novu sredinu,
ponovni prekid karijere njegove supruge, koja je takođe bila uspešna u svom
poslu. Pomislio je i na prijatelje, na tim
sa kojim je radio u Srbiji, na klimu u Rusiji. “Jednostavno, u tom trenutku, svašta
mi je prolazilo kroz glavu”.
Međutim, odluka je doneta i sada je
trebalo krenuti u ‘nove radne pobede’.
Jedna od prvih ‘prepreka’ koju je trebalo
prevazići svakako je bio susret sa novim
kolegama. Kako sam kaže, uvek je najveći izazov da vas tim prihvati i da uspostavite odnos poverenja sa najbližim saradnicima. Kako se mi prilično razlikujemo
od Rusa po temperamentu, ponašanju,
načinu razmišljanja, bilo mu je potreb-
Svaka rukovodeća pozicija nosi određeno breme, ali nikada nije pomislio da je
doneo pogrešnu odluku. U početku se
više puta uhvatio za glavu i pomislio šta
mu je sve to trebalo, ali mu nikad nije
palo na pamet da odustane. Poziciju u
Rusiji sa pozicijom u Srbiji, Vuković
poredi, u neku ruku, poetično: “Ako bih
rukovodeću poziciju doživljavao kao teret,
teret koji nosim u Rusiji bi bio veći od onoga
koji sam imao u Srbiji onoliko puta koliko je
i Rusija veća od Srbije”. Prema njegovim
rečima, u neku ruku je nivo odgovornosti i očekivanja nemerljiv, jer se u Rusiji
radi o jednom od najvećih i najperspektivnijih tržišta na svetu, tako da su izazovi sa kojima se tamo susreće jednostavno neuporedivi sa onima koje je imao u
Srbiji. Ali, sa druge strane, biti zadužen
za vođenje posla jedne multinacionalne
kompanije u sopstvenoj zemlji za njega
predstavlja jedinstveno zadovoljstvo. Jer,
pored toga što ste u obavezi da ostvarite
dobre poslovne rezultate nalazite se u situaciji da doprinosite razvoju mladih ljudi i time poboljšanju celokupne poslovne
klime i podizanju standarda u svojoj zemlji. “Svoju ulogu u obe zemlje sam doživeo
pre kao izazov i zadovoljstvo, tako da ako
bi ih poredio na taj način, ovo u Rusiji je
veće, ali je u Srbiji lepše”. U svakom slu-
77
Najveći uspeh u karijeri
U poslednjih 10 godina u kompaniji
Henkel sam imao prilike da radim na
pet različitih pozicija u četiri zemlje i
da svaki put dobijem odgovorniji i teži
zadatak u odnosu na prethodni. Moj
najveći uspeh u karijeri jeste konstantnost u ostvarivanju dobrih rezultata i u
unapređivanju kako sopstvenog tako i
kvaliteta rada mojih saradnika.
Da može, promenio bi
Verovatno bi mnoge moje odluke bile
drugačije ili modifikovane kada bih imao
moć da vidim budućnost. Međutim,
rizik je sastavni deo biznisa i tu je, kao
i u sportu, moguće napravaiti grešku i
izgubiti neki poen. Ali, to ne smatram
strašnim ako znate da iz toga izvučete
pouke kao i da zadrzite samopouzdanje i sledećem potezima nadoknadite
propušteno ili ispravite pogrešno.
Ključ njegovog uspeha
Pravilno određivanje prioriteta. Takođe,
puno pažnje posvećujem određivanju
strategije, postavljanju efikasnog
sistema i motivaciji zaposlenih.
čaju, očekuje da će mu iskustvo iz Rusije
omogućiti dalje napredovanje u okviru
Henkela.
Dogovor koji je napravio sa kompanijom nije vremenski limitiran. Kako kaže,
ostaće u Rusiji sve dok to bude odgovaralo i Henkelu i njemu. Za sada nema
planova da se vrati u Srbiju, tako da još
uvek ne razmišlja o tome šta će raditi po
povratku. Kako kaže o tome će da razmišlja kad povratak u Srbiju bude realna
opcija. Iz ove pozicije mu je i teško da
oceni koje će iskustvo iz Rusije poneti kao najdragocenije, jer je još uvek u
fazi sticanja iskustva. “Moja očekivanja još
uvek nisu ispunjena. Preuzimanje prodaje u
Rusiji i Belorusiji jeste značajan korak, ali
nikako ispunjenje svih planava i ostvarenje
svih očekivanja. Smatram da ima još dosta
toga što mogu da doprinesem u budućem
periodu”, završava nekadašnji prvi čovek
Henkela Srbija, poručujući svim uspešnim ljudima iz Srbije kojima se ukaže
slična prilika da karijeru nastave u inostranstvu, da dobro razmisle šta su im
prioriteti u životu i da na osnovu toga
donesu odluku.
78
januar 2012 www.instore.rs
in store u razgovoru sa...
Brend menadžerima
Oni su ponekad skriveni ’šrafovi’ marketing mašine kompanija u kojima rade. Aktivnosti brendiranja proizvoda drže u malim prstima. Repozicioniraju ih, unapređuju, lansiraju nove, produbljuju proizvodne linije... Oni su brend menadžeri. O svojim iskustvima i uspesima u ovom poslu, kao
i daljim planovima pričali su nam Dunja Božović, Katarina Šibalić i Dragan Cvjetan.
Razgovarala: Milica Petrović
Dunja Božović,
L’Oreal Paris
Dragan Cvjetan,
Delta Agrar
Katarina Šibalić,
Strauss Adriatic
Na poziciji produkt menadžera u kompaniji L’Oreal Paris, Dunja je zadužena za
tržište Srbije i Bugarske. U L’Orealu Balkan je od marta 2009, a do juna 2011. bila
je zadužena za brend Maybelline New
York. Kako kaže, najveći izazov joj je bio
da Maybelline New York dovede na mesto make-up brenda broj jedan u Lillyju,
na tržištu Srbije: „Strategija brenda je bila
koncentrisanje na star proizvode - Volum Express Maskare i Affinitone tečne
pudere. Zahvaljujući veoma uspešnim
lansiranjima i konzistentnom marketing
miksu, Maybelline je od marta 2011. lider
u Lillyju i osvaja market share iz meseca u
mesec“. Trenutno njenu pažnju preokupira projekat renovacije Elseve proizvoda za
negu kose. „Planiramo kompletnu marketinšku podršku - TV reklame, promocije,
sekundarne pozicije, PR objave. Smatramo da će ova renovacija i dinamičan plan
lansiranja doprineti potvrdi liderstva u segmentu regeneratora i unapređenju pozicija u segmentu šampona“, dodaje Dunja.
Sebe srednjoročno vidi kao marketing direktora multinacionalne kompanije, koja
je lider u svojoj industriji.
Na poziciji brend menadžera za proizvodnju hrane u fabrikama Danubius,
Florida bel, Yuhor i Mioni, nalazi se od
januara 2011. godine. Dragan je pre toga
obavljao poslove u vezi sa marketingom i
razvojem proizvoda. Karijeru je započeo
kao marketing menadžer u Kendy LTD,
a nastavio u fabrici Sunce kao saradnik za
marketing i razvoj i u Calido Cafeu, gde
je radio na poziciji saradnika za razvoj i
kontrolu kvaliteta. “Ako bih morao da izdvojim ono što je obeležilo moju karijeru
brend menadžera, onda su to proširenje
linija Abc i Fun&Fit Floride bel, lansiranje četiri nove vrste brašna iz Danubiusa
i redizajniranje gotovo celokupnog portfolia Yuhora”, kaže Dragan. U fokusu
njegovog tima trenutno je razvojni projekat za Danubius ‘Svaki dan testenine’,
koji je u finalnoj fazi. “S obzirom na to da
vučem korene sa Mediterana i da sam
odrastao na Jadranu, nakon završetka
poslovne karijere sebe vidim na udaljenom ostrvu usred Jadranskog mora,
gde na svojoj barci provodim vreme
s porodicom i prijateljima”, iskren je
Dragan.
Prve četiri godine svoje karijere, Katarina
je radila na poziciji tehnologa u kompaniji, koja je tad poslovala pod imenom Doncafé a onda se pridružila marketing timu.
Na poziciji brend menadžera, za brend
Doncafé, u kategoriji tradicionalne kafe je
od marta 2011. Najveći izazov za nju bio
je, upravo, prelazak sa pozicije tehnologa u
sektor marketinga. Proizvod, kojim se do
tad bavila, dobio je novo mesto na njenoj
listi odgovornosti. „Osnovna dva merila
posla koji obavljam postala su takozvana
’dva momenta istine’, po kojima smo svi
mi kao potrošači nemilosrdni. Prvi je da
potrošač, ispred rafa, u moru drugih proizvoda, podstaknut porukama koje mi kao
proizvođač šaljemo, odabere upravo naš
proizvod. Dok drugi momenat stvara krug
odanih potrošača, koji kada probaju našu
kafu, shvate da je to proizvod kakav žele i
dalje da kupuju“, otkriva ona. Njen fokus
je sada na repozicioniranju brenda koji su
uspešno započeli krajem 2010. Katarina
bi volela da i u budućnosti radi u marketingu: „Rad u internacionalnoj kompaniji
predstavlja jedinstveno iskustvo, pa sebe i
u buduće vidim u takvom okruženju“.
januar 2012 www.instore.rs
79
in poslovi
Očekivani trendovi u zapošljavanju u 2012. godini
Nova zaposlenja ili
stagnacija
Uprkos stalnim privrednim izazovima i teškim vremenima na
svetskoj berzi rada, poslodavci iz 31 od 41 države u prva tri
meseca ove godine očekuju rast zapošljivanja u različitom obimu.
Autor: Samo Kraker, Permanent & Professional
Placement Manager Manpower d.o.o. (Manpower Slovenija)
M
nogi od nas se
pitaju šta se desilo sa novogodišnjim praznicima.
Neki su ih ‘proslavili’ radno, a drugi su se odmah nakon
njih ‘zakopali’ u nove poslove, da se praznika gotovo više i ne sećaju. Ali, ipak nisu
svi tako srećni.
Nezaposlenost u zemljama Adriatik regiona je jako visoka i mnogi bi u stvari više
voleli da su čak i Novu godinu dočekali
radno, nego da budu bez posla. I pored
toga što je kriza evra zahvatila sve države EU, stepen nezaposlenosti je u njima
veoma različit. Tako u Nemačkoj beleže
najnižu stopu nezaposlenosti u zadnjih
20 godina. S obzirom na to u kakvoj je
stanju celokupna privredna i politička
situacija, prirodno je da se danas ljudi,
više nego ikada, pitaju šta će nam doneti 2012. – nova zaposlenja ili stagnaciju.
Tačan odgovor, u suštini, kao što je voleo
da kaže pokojni profesor Čibej, zna samo
ciganka sa kristalnom kuglom.
U preduzeću ManpowerGroup pokušavamo da nađemo odgovore na ova pitanja
i na 41 berzi najvećih svetskih ekonomija
jednom kvartalno svake godine sprovodimo istraživanja o očekivanim trendovima
zapošljivanja. U globalnom istraživanju,
koje meri prognozu zapošljivanja za vreme od januara do marta 2012. učestvovalo je skoro 65.000 poslodavaca iz 41
države sveta. Uprkos stalnim privrednim
Prema našem mišljenju, uslovi
nisu tako crni, ali više nego ikad
potrebno je u obzir uzimati sve
opcije i raditi.
izazovima i teškim vremenima na svetskoj
berzi rada, poslodavci iz 31 od 41 države
u prva tri meseca ove godine očekuju rast
zapošljivanja u različitom obimu. U regionu EMEA prognoze zapošljivanja za
dolazeći kvartal ostaju raznolike. U 13 od
23 država u regionu poslodavci prognoziraju porast zapošljavanja. U poređenju
sa istim periodom prošle godine, može se
zaključiti da je prognoza na istom nivou
ili u neznatnom padu u 18 od 23 država. Kada pogledamo poređenje godina
na godinu prognoza je stabilna ili tek
neznatno slabija u 12 država, za koje je
bilo moguće napraviti godišnje poređenje. Kada su u pitanju nova zapošljavnja,
najoptimističniji su poslodavci iz Turske,
Izraela, Nemačke, Norveške i Švedske. S
druge strane, najslabije prognoze stižu iz
Grčke i Mađarske.
www.manpower.si
Prema našem mišljenju, uslovi nisu tako
crni, ali više nego ikad potrebno je u obzir uzimati sve opcije i raditi.
Kvartalna godišnja poređenja pokazuju
da su mogućnosti i namere zapošljivanja
u šest od osam ključnih država u regionu
znatno oslabile. Među njima je i Mađarska, gde svaki peti poslodavac očekuje
pad broja zaposlenih u sledeća tri meseca. Suprotno tome, pozitivne namere u
oblasti zapošljavanja najavili su poslodavci iz Turske, gde su potrebe za proizvodnju farmaceutskih proizvoda velike, kao i
za finansijske i poslovne usluge.
Znači šta možemo da očekujemo u 2012?
Pesimisti će pomisliti na Čerčilovu prognozu u Drugom svetskom ratu u kojoj ljudima obećava: »krv, znoj i suze«.
Prema našem mišljenju, uslovi nisu tako
crni, ali više nego ikad potrebno je u obzir uzimati sve opcije i raditi.
Kao što smo navikli…
80
januar 2012 www.instore.rs
humanost na delu
Mališani Tradicija
Crédit Agricole banka Srbija i
veleprodajna kompanija Metro
C&C Srbija u saradnji sa nevladinom humanitarnom organizacijom Banka Hrane organizovali su akciju ‘Novogodišnja
kutija’, kako bi mališani koji
žive u visokorizičnim porodicama, kao i deca ometena u
razvoju osetili radost novogodišnjih praznika i dobili svoje
novogodišnje paketiće. Za više
od 1.500 dece iz visokorizičnih
porodica u gradovima Beograd,
Novi Sad, Niš i Kragujevac napravljeni su poklon paketići –
novogodišnje kutije. Zaposleni
su svaku kutiju napunili slatkišima, igračkom i čestitkom, a
opciono i predmetom za ličnu
higijenu ili odevnim predmetom. Obe kompanije su za svaku napravljenu kutiju donirale
još dve, a ukupno paketiće u
vrednosti od 10.000 evra.
Krajem decembra Veropulos
je u saradanji sa Naxi radijom
u Super Vero marketu na Novom Beogradu, organizovao,
sada već tradicionalnu, akciju
prikupljanja
novogodišnjih
paketića za decu iz Prihvalitilišta za urgentnu zaštitu
zlostavljane dece i omladine pri Domu za nezbrinutu
decu ‘Jovan Jovanović Zmaj’.
Organizovano je i zajedničko
kićenje jelke kao i besplatno
slikanje sa Deda Mrazom.
Donacije
Bujanovcu dobile dve tone
smrznute boranije. Do kraja
januara, Frikomova humanost
je dobila epilog isporukama
dve tone boranije za narodne
kuhinje u Jagodini, Ćupriji,
Paraćinu i Varvarinu, kao i po
dve tone graška za narodne
kuhinje u Kragujevcu, Trsteniku, Kraljevu, Kruševcu, Čačku,
Gornjem Milanovcu, Požegi i
Užicu. Inače, Frikom je u saradnji sa Crvenim krstom Srbije 1. oktobra prošle godine
započeo ovu akciju u kojoj zajedno sa potrošačima pomaže
korisnicima narodnih kuhinja.
U okviru humanitarne akcije
‘Dinar za narodne kuhinje’,
kompanija Frikom je tokom
prethodnih mesec dana donirala 9,5 tona smrznute hrane
narodnim kuhinjama širom
Srbije. Prva donacija je bila
krajem decembra – 1,5 tona
smrznutog graška za ove ustanove u Smederevu, Smederevskoj Palanci i Požarevcu.
Zatim su narodne kuhinje u
Leskovcu, Vranju, Vladičinom
Hanu, Trgovištu, Medveđi i
Bitka
za bebe!
Jedna od najznačajnijih i najpopularnijih ‘borbi’ u poslednje
vreme u Srbiji, čini se, dobijenom. I mada je akcija Fonda
B92 ‘Bitka za bebe’ prvenstveno najavila prikupljanje 100
inkubatora, humanost se nije zadržala na tom broju, pa je
Srbija danas bogatija za skoro dve stotine novih inkubatora.
Između ostalih mnogobrojnih donatora, među kompanijama iz FMCG sektora u bitki za ove male heroje učestvovale
su: Matijević, koncern Farmakom, Viktorija grupa, Idea, Coca-Cola sistem, MK grupa, Beohemija, Drenik ND, Biersdorf,
Sterling, Henkel Srbija...
Da podsetimo, humanitarna akcija počela je 1. septembra
prošle godine sa ciljem da se prikupe sredstava za kupovinu
100 novih inkubatora za naše najmanje, najmlađe i najugroženije sugrađane. ‘Bitka za bebe’ bila je neophodna s obzirom
na to da su inkubatori u Srbiji stari i po 40 godina, da im je
odavno istekla garancija, a rezervne delove za njih je gotovo
nemoguće nabaviti. Zastarela oprema ne samo što ne pruža
bebama adekvatnu negu, već predstavlja svojevrsnu opasnost po njihove živote, o čemu svedoči podatak da smrtnost novorođenčadi teške manje od 999 grama u Srbiji
iznosi 65 odsto, dok je u EU i SAD taj broj 15 odsto.
Poziv za sve, koji su u mogućnosti, da se priključe akciji i
dalje važi, a više informacija možete pronaći na sajtu
www.bitkazabebe.rs.
Ovoj akciji doprineli su i član beogradskog gradskog veća,
Željko Ožegović i predsednik opštine Karaburma, Danilo Bašić radeći na kasi sat vremena prilikom otvaranja dm
drogerije u okrviru objekta Idea extra, na Novom Beoradu.
Prihod ostvaren u tom periodu kompanija je duplirala i
donirala Fondu B92 za ovu akciju.
Paketići
Kompanija Univerexport je
obradovala 20.000 mališana iz
nekoliko gradova Vojvodine Novog Sada, Vršca, Zrenjanina i Bačke Palanke. U saradnji
sa predškolskom ustanovom
‘Radosno detinjstvo’ iz Novog
Sada, koja sa 67 vrtića posluje
na teritoriji opštine Novi Sad,
kao i sa navedenim opštinama
obezbeđena je ova donacija,
čija vrednost je oko 15 miliona
dinara.
januar 2012 www.instore.rs
Hemija
Mališani iz osnovne škole
‘Oslobodioci Beograda’ dobili su novi kabinet za hemiju i
materijale za rad, zahvaljujući
donaciji Henkela. „Henkel je
kompanija kojoj su hemijski pro-
Korpa
Pred kraj godine u Gomex
Totalu organizovana je akcija
‘Korpa solidarnosti’ u saradnji
sa Rotaract klubom. Iz Gomexa su apelovali na potrošače
da doniraju bar jedan proizvod
u korpu i time pomognu da
Karavan
Coca–Colin praznični karavana posetio je osam gradova u Srbiji, u periodu od 21.
decembra 2011. do 1. januara ove godine, kada je prikupljeno sedam hiljada čestitki
za mališane koji praznike
provode u bolnicama širom
Srbije. Praznični duh osetili
su stanovnici Beograda, Subotice, Novog Sada, Niša,
Kruševca, Kraljeva, Čačka
i Kragujevca, a prikupljenim čestitkama je ostvarena
ovogodišnja misija karavana
- da se lepim željama i porukama nade, ljubavi i pažnje
ulepšaju praznici bolesnim
mališanima.
81
cesi vrlo bliski, stoga smo odlučili
da malim hemičarima ulepšamo
prostor za rad i omogućimo im
da hemiju dožive i kroz praktičan rad, a ne samo kroz teoriju“, rekla je Jelena Šarenac,
direktorka korporativnih komunikacija kompanije Henkel
Srbija.
deca iz četiri najugroženije zrenjaninske porodice, prijatnije
provedu praznike. Osim toga,
priređena je i dečija kreativna
radionica ‘Mi doniramo srcem’
tokom koje su najmlađi Gomexovi potrošači pravili novogodišnje čestitke sa najlepšim
željama za svoje drugare.
Krv
Prostorije mlekare Meggle
Srbija su 16. januara zaličile na
prostorije za transfuziju krvi,
jer su radnici ove firme svojim
učešćem u akciji potpomogli
stvaranje zaliha krvi, koje su u
odnosu na potrebe još uvek u
manjku. Inače, Meggle Srbiji
je ovo drugi put da organizuje
akciju davanja krvi i kako kažu
iz kompanije, zalagaće se za
nastavak saradnje sa Službom
za transfuziju krvi.
82
januar 2012 www.instore.rs
trendovi
Značaj .rs domena u brendiranju na internetu
Definiše identitet
Facebook, kao i sve ostale društvene mreže,
fantastični su kanali komunikacije, ali bez vlastitog
domena i brendovi i ljudi su internet beskućnici
I
Autor: Predrag Milićević,
Menadžer komunikacija, RNIDS
nternet domen je deo web i e-mail adrese, on ih određuje
i kroz njih definiše nečiji identitet na internetu. Svaki internet domen je jedinstven i njega može da koristi samo
jedna kompanija ili samo jedan čovek. Mnogi misle da je
svejedno, a neki da je čak i bolje, imati samo svoj profil ili stranicu npr. na Facebooku, jer su ‘svi tamo’, ali ako hoćete da na
webu imate nešto svoje, onda to morate izgraditi na sopstvenom domenu. Samo to je zaista Vaše – ono što je na Facebooku
je privatno vlasništvo nekog drugog. I taj neko raspolaže svim
informacijama i određuje sva pravila. To je kao razlika između
vlastitog i iznajmljenog stana (ili kuće) – kad ste ‘svoj na svome’ pravila određujete Vi, a kad niste, pravila određuje vlasnik
– može da poveća kiriju,
uvede nova ograničenja ili
da Vas jednostavno – izbaci
iz stana. To poslednje se, iz
različitih razloga, već mnogima desilo na Facebooku
– mnogi su ostali bez svog
profila, a time i bez pristupa ‘svojim’ stranicama. Facebook, kao i sve ostale društvene mreže, fantastični su kanali
komunikacije, ali bez vlastitog domena i brendovi i ljudi su ‘internet beskućnici’.
Zašto je bitan nacionalni internet domen?
Zašto srpski brendovi (treba da) imaju srpski internet domen?
Zašto ga imaju srpske kompanije najrazličitijeg profila, od Legenda i Mone, preko Imleka do Pionira i Knjaz Miloša? Svima
njima je .rs domen odrednica porekla. Prirodno je i očekivano
da srpska firma ima srpski domen. Na web sajtu se nalazi fizička
adresa kompanije, poštanski broj, broj telefona i faksa... i sve te
informacije su vezane za Srbiju. Ako je i internet domen srpski,
lokalizacija je potpuna i Google na to ‘gleda sa simpatijom’.
A zašto .rs domen imaju i internacionalni giganti kakvi su Audi,
Nike, Nokia, Coca Cola...? Oni ga imaju zato što time kažu –
‘ja sam tu, sa vama, tu imam prodavnice, tu je moj korisnički
servis, tu mi je tehnička podrška. Ja Radim u Srbiji’. Oni se
preko svojih web sajtova na nacionalnom domenu obraćaju lokalnom tržištu, na lokalnom jeziku, obraćaju se prilagođenim
porukama i prilagođenom ponudom, organizuju promocije za
vreme lokalnih praznika i poštuju određene lokalne običaje i
kulturu. Svima njima je .rs domen odrednica prisustva.
Šta je brend?
Većina preduzetnika i vlasnika malih firmi će reći “Ali ja sebe
tu ne vidim, ja nisam brend”. Da li je baš tako? Zapitajmo se
onda – šta je brend? Zanimljivu i vrlo jednostavnu definiciju je
dao Seth Godin, jedan od vodećih marketinških mislilaca današnjice: “Brend je skup očekivanja, sećanja, priča i odnosa koji,
svi zajedno, utiču na odluku potrošača da u trenutku izbora da
prednost jednom proizvodu (ili usluzi) u odnosu na drugi.” Dakle, od brenda se očekuje da ispuni određena očekivanja, to je
u neku ruku sama suština brenda, a ako zanatlija, vlasnik male
firme, ima izgrađen odnos sa svojim kupcima, ako oni vole da
dođu baš kod njega, ako u njihovom poslovnom odnosu postoji
neka emocija... zar on za njih ne predstavlja brend? Po meni
je brend mnogo više prepoznatljiv kvalitet usluge, nego prepoznatljiv logo, a vlasnik svakog dobrog malog biznisa to ima.
Ne mora se biti ‘veliki brend’ da bi se razmišljalo o internetu i
online identitetu, Internet nije ‘rezervisan’ samo za velike.
Brend iz ugla Googla
Godin u svojoj definiciji pominje i priče. One su osnov komunikacije, a komunikacija je jedna od bitnih komponenti brendiranja. U skladu s tim, a nezavisno od Setha Godina, Erik Du
Plessis, autor knjige ‘The Advertised Mind’, svojevremeno je
napisao da se sve emocije koje komunicira advertising moraju
‘spakovati’ u ‘istu memorijsku fioku’ sa svim ostalim asocijacijama koje su u svesti potrošača već vezane za taj brend. U tom
slučaju, ma koja asocijacija da se aktivira – iz ‘fioke’ uvek ‘iskoči’
isti brend.
Pošto pričamo o internetu i online manifestaciji brenda, najbitnije asocijacije su – ključne reči. Izuzetno je važno da se neki
brend veže za određene, njemu bitne ključne reči, jer će se u
januar 2012 www.instore.rs
pretrazi određenih pojmova kao rezultat pojavljivati oni brendovi koje Google vidi kao direktne asocijacije na taj brend. Pri
tom, ne treba zaboraviti da je i Google prisutan ovde, u Srbiji,
na .rs domenu. I pretražuje u lokalu. Traži Vama bitne ključne
reči na Vama bitnoj web lokaciji – Vašem sajtu. I gde će ih prvo
potražiti – na Vašoj web adresi, u Vašem domenu.
Prosta matematika
83
Zašto (ne) reklamirati
svog internet provajdera?
Mnoge agencije, udruženja, manje i veće firme, pa čak i jedna strana ambasada u Beogradu, u internet komunikaciji prave neshvatljive greške. Svi oni imaju svoje sajtove na urednim web adresama sa .rs domenom, ali u zvaničnoj poslovnoj
komunikaciji koriste e-mail adrese sa domenima servisa kao
Ako je Googlu bitan naziv Vašeg domena, onda je od presudne
važnosti da se u tom nazivu nađe neki Vama bitan pojam (asocijacija, ključna reč). Trenutno je u svetu registrovano oko 100 miliona .com domena, dok je registrovanih .rs domena oko 70.000.
Prostom računicom se dolazi do toga
da na svaki registrovan .rs domen,
dolazi oko 1.450 registrovanih .com
domena. Ako želite da registrujete domen koji sadrži neki Vama bitan pojam, u kom adresnom prostoru ćete ga
lakše naći – .rs ili .com?
Pri tom, treba imati u vidu i činjenicu da je prošlo vreme favorizovanja internacionalnih domena kao što su .com ili .net.
Google sada favorizuje lokalne sadržaje, na lokalnim web sajtovima, na nacionalnim domenima. Sam Google je još u maju
2010. objavio da je 73 odsto online aktivnosti na vezi sa lokalnim sadržajem. Ta činjenica, uz odnos 1.450:1, umnogome
olakšava eventualnu dilemu oko izbora domena.
Ako izgubite svoj internet domen...
... na web adresi koja je do nedavno bila Vaša, može se ubrzo
naći neki drugi sadržaj. Taj sadržaj može biti potpuno nepriličan poslu kojim se bavite, može potpuno zbuniti posetioca i
odbiti ga od Vašeg brenda. Takođe, može biti potpuno u skladu
s Vašim poslom i posetioca odvesti direktno kod konkurencije.
Pri tom, verovatno nikad nećete moći ponovo da registrujete
taj domen i sav trud koji ste uložili u kreiranje sadržaja i njegovu promociju, biće nepovratno izgubljeni i, što je još gore,
praktično poklonjeni direktnoj konkurenciji. Mala nepažnja i
neblagovremeni produžetak registracije domena može nepovratno urušiti Vaš brend na internetu.
što su Gmail ili Yahoo, ili sa domenima svojih internet servis
provajdera, među kojima su najčešći SBB, Verat, Telekom, Eunet... Postavlja se pitanje zašto neko ko već ima svoj domen, ne
reklamira svoj brend kroz sav svoj promotivni i korporativni
materijal, već reklamira nekog drugog? Svi oni plaćaju usluge
svojim internet provajderima, a da li provajderi plaćaju njima
za tako sveobuhvatnu reklamu? Rekao bih da ne. Problem leži
u nerazumevanju značaja vlastitog internet domena i njegove uloge u brendiranju. Osim što se nekorišćenjem vlastitog
domena u e-mail adresi propušta prilika za online promociju
brenda, time se brend u komunikaciji doživljava i kao neozbiljan, što mu dodatno ruši kredibilitet. Sve to bi se izbeglo
kada bi se shvatila uloga internet domena, navedena na samom
početku ovog teksta, da je on taj koji definiše nečiji identitet
na internetu.
O RNIDS-u
Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) je stručna, nevladina i neprofitna
Fondacija. Osnovan je 8. jula 2006. radi tehničkog i administrativnog upravljanja
nacionalnim internet domenima Republike Srbije, saglasno odlukama ICANN-a,
međunarodne institucije odgovorne za rukovođenje globalnom strukturom interneta.
RNIDS registruje .RS i .СРБ. domene čineći ih vidljivim na internetu i obezbeđuje da kritični
delovi infrastrukture za nacionalne internet domene budu dostupni 99,999 odsto vremena.
Osim toga, RNIDS aktivno radi na razvoju nacionalnog dela interneta, povećanju lokalnih
internet sadržaja i promovisanju interneta kao javnog dobra, dostupnog svim građanima.
84
januar 2012 www.instore.rs
na mestu događaja
InStore predlaže neke od vodećih sajmova u regionu i svetu:
Foodrex
Datum: 09-12. februar
Mesto: Beogradski sajam, Srbija
Najveći sajam hrane i pića u Srbiji. Biće
predstavljeni: sveža i smrznuta hrana, meso
i mesne prerađevine, mleko i mlečni proizvodi, testenine, pekarski proizvodi, prerađevine od voća i povrća, organska hrana,
konditori, fina hrana, vode, bezalkoholna i
alkoholna pića, topli napici...
Gast Expo&Icecream
Datum: 12-15.februar
Mesto: Ljubljanski sajam, Slovenija
Najveći međunarodni sajam hrane i pića u
Sloveniji. Uz gastroomske proizvode biće
predstavljene i tehnološke novine, a i održano Treće prvenstvo Slovenije u pravljenju sladoleda.
Sandwich Snack and Show
Datum: 15-16. februar
Mesto: Business Design Centre,
London, Velika Britanija
Ovaj sajam se do sada pokazao kao najveće i najbolje mesto za promociju proizvođača sendviča i grickalica u Ujedinjenom
Kraljevstvu.
Sandwich & Snacks Show
Datum: 15-16. februar
Mesto: Paris Porte de Versailles,
Francuska
Manifestacija koja pruža priliku za predstavljanje prozvođačima peciva, konditora, morskih proizvoda, mesa, pića, začina,
organskih i mlečnih proizvoda.
Anfas Food Product
Datum: 15-18. februar
Mesto: Antalya Expo Center, Turska
Godišnji sajam posvećen isključivo dobavljačima hrane i pića za ugostiteljstvo
Ingredients Middle East
Datum: 19-22. februar
Mesto: Dubai International Convention
& Exhibition Centre, Ujedinjeni
Arapski Emirati
Idealno mesto okupljanja proizvođača sastojaka za hranu, Halal proizvoda, pića i
zdrave hrane.
ItShowcaseLive – Manchester
Datum: 21. februar
Mesto: The International Suite, Mančester, Velika Britanija
Nudi mogućnost IT kompanijama da prikažu svoje inovacije, razvojne tehnologije
i softvere.
Build IT Berlin
Datum: 21-25. februar
Mesto: Messe Berlin, Nemačka
Prilika za IT kompanije, trgovačke lance, proizvođače, distributere, bankarski
sektor i logističke firme da se upoznaju sa
najnovijim trendovima i poboljšaju svoju
konkurentnost.
Wine & Wine Making
Datum: 23-25. februar
Mesto: Odessa Sea Commercial Port
Exhibition Complex, Odesa, Ukrajina
Vodeći sajam vina i vinogradarstva u
Ukrajini.
Bursa food-food tech
Datum: 23-26. februar
Mesto: Tuyap Bursa International Fair
& Congress Center, Turska
Najveća izložba hrane i pića u ovoj zemlji,
koja pod jednim krovom okuplja učesnike u lancu proizvodnje hrane, pakovanja,
tehnologija u proizvodnji pića i peciva,
kao i opremi za trgovine.
Mediterranean Seafood
Exhibition
Datum: 25-28. februar
Mesto: Rimini Fiera, Italija
Veliki broj svežih i smrznutih morskih
plodova biće predstavljeni na ovom sajmu,
kao i sve ono što prati tehnološku opremu
ovih proizvoda.
SweetTARG
Datum: 04-06. mart
Mesto: Katowice International Fair,
Poljska
Internacionalni sajam za konditorsku industriju i sladoled.
Transport and Logistics Oslo
Datum: 06-07. mart
Mesto: Exporama Senteret, Oslo,
Norveška
Globalno mesto susreta vodećih snabdevača transportnih postrojenja, proizvoda i
usluga u vezi sa logistikom.
Digital Content Show
Datum: 06-09. mart
Mesto: Las Vegas Convention Center,
SAD
Biće prikazana najrazličitija poslovna
rešenja, kompjuterski sistemi i elektronika, proizvođači mobilnih telefona, kao
i dizajneri, razna oprema za štampanje i
slično.
Foodex Japan
Datum: 06-09. mart
Mesto: Makuhari Messe - International
Convention Complex, Čiba, Japan
Sajam posvećen međunarodnom tržištu
hrane i pića, s fokusom na organskoj hrani.
Packaging Innovations Barcelona
Datum: 07-08. mart
Mesto: Centre Convencions
Internacional Barcelona, Španija
Mesto gde se možete upoznati sa trendovima u dizajnu pakovanja, mnogobrojnim
industrijskim ekspertima za ovu oblast i
načinima poboljšanja učinka brenda.
Coffee Fest New York
Datum: 09-10. mart
Mesto: Jacob K. Javits Convention
Center, Nju Jork, SAD
Specijalna vrsta izložbe koja prezentuje
mnogobrojne inovacije iz sfere industrije
kafe, predstavljajući i sve vrste kafe i prozvoda koji se koriste pri njenoj konzumaciji.
Wine Fair Rheinland-Pfalz
Bochum
Datum: 09-11. mart
Mesto: Jahrhunderthalle Bochum,
Nemačka
Manifestacija za posetioce i izlagače iz
oblasti proizvodnje vina i izvoza ovog pića.
Retail Business Technology Expo
Datum: 13-14. mart
Mesto: Earls Court Exhibition Centre,
London, Engleska
Nudi čitav spektar mogućnosti dobavljačima iz trgovačkog sektora, između ostalog i priliku da se sretnu i sklope posao
sa ključnim ljudima i donosiocima odluka.
Dairy Industry
Datum: 13 – 16. mart
Mesto: All-Russian Exhibition Center
(V.V.C), Moskva, Rusija
Jedinstvena specijalizovana izložba, koja
predstavlja najnovije tehnologije otkupa
mleka, industrijske prerade, pakovanja i
pripreme mleka i mlečnih proizvoda, kao
i procedure oko sertifikovanja, transporta,
skladištenja…
Meat Industry
Datum: 13-16. mart
Mesto: All-Russian Exhibition Center
(V.V.C), Moskva, Rusija
Specijalan sajam za stručnjake u industriji
mesa, koji prikazuje potpuni tehnološki
ciklus prerade sirovog mesa, pakovanje,
transport i prodaju poluproizvoda i gotovih proizvoda od mesa, uključujući i sertifikaciju i skladištenje.
januar 2012 www.instore.rs
Krajem 2011. nešto više od polovine ljudi
širom sveta osećalo se srećno, a 13%
nesrećno (WIN-Gallup International).
Pripremila: Milica Petrović
Roboti farmeri
Ako je sudeći po planovima
japanske vlade, koja od nedavno razvija novi projekat,
u ovoj zemlji će uskoro na
farmama roboti saditi i žnjeti pšenicu, kukuruz, voće,
povrće i druge kulture, a potom izvršavati i poslove, poput pakovanja i distribucije.
Prototip ovakve farme, koju
nazivaju ‘Dream project’ trebalo bi da bude izgrađen do
kraja godine, dok za narednih
šest godina planiraju da u ceo
projekat ulože oko 310 miliona dolara. Novi ‘farmeri’
biće roboti za oranje, kopanje, ‘traktorske’ poslove, sadnju, branje, ali i za transport,
obradu i pakovanje proizvoda.
Česi piju
manje piva
Svetske pivopije broj jedan
izgleda da posustaju. Iako i
dalje na tronu, prosečan Čeh
je tokom prošle godine popio
7,7 flaša od pola litra, dok je taj
broj 2007. iznosio 9,5. Kako
još pokazuju podaci istraživanja, koje je za Češki savez pro-
FOTO-VEST
Najbrži polu-goli ‘srećnici’
su početkom januara u radnji
španskog brenda Desigual
u francuskom gradu Lionu
mogli da dobiju besplatnu
odeću. Naime, ovaj tekstilni proizvođač je za početak
zimske rasprodaje organizovao akciju u kojoj su prvih
100 kupaca, koji su se u njihovim buticima pojavili samo
u vešu, dobili po dva odevna
predmeta po sopstvenom
izboru na poklon. Nisu se,
kako tradicija nalaže, samo
žene pokazale kao kupoholičarke, nego su se u ove svrhe
i muškarci razgolitili.
Prva farma će biti na 600
ari okruga Mijagi, a na njoj
će se uzgajati voće, povrće, pirinač, soja i pšenica.
U projektu će učestvovati i
Panasonic, Sharp, Ajinomoto, Ito-Yokado Co, Hitachi,
Fujitsu, Yammer i NEC, koji
će farmu i opremiti robotizovanim poljoprivrednicima.
Zamisao je, takođe, da se proizvodi zdrava, ekološki prihvatljiva hrana, pa će smanjiti
upotrebu hemikalija, a pesticidi će biti zamenjeni posebnom LED rasvetom. Japanski
čelnici veruju da će ovim projektom oživeti umirući sektor
poljoprivrede, kojem su dodatno naštetile poplave, zemljotresi, cunami i nevolje s
nuklearkom u Fukušimi 2011.
izvođača piva i slada sproveo
Centar za istraživanje javnog
mnjenja, polako nestaju i oni
koji su ga pili svakodnevno.
Udeo onih koji ga piju svaki dan je 2007. bio 26 odsto,
a 2011. 15 odsto. “Trend pada
konzumiranja piva smatramo
logičnom posledicom nekoliko
pojava. To je, pre svega, uticaj
promena u stilu života građana, povećan pritisak na radnim
85
verovali ili ne
Žestina u
limenkama
Verovatno već od 1. februara na tržištu Sjedinjenih
Američkih Država pojaviće se u prodaji u limenkama skupoceni škotski viski.
Prema mišljenju proizvođača, ova vrsta ambalaže je poželjna zbog lakšeg transporta i troškova. “Postoje mnoga
dobra pića koja su pakovana u
konzerve i mi ne vidimo ništa
loše u tome. Ionako limenke
služe samo za transport, a viski
će i dalje biti posluživan u čašama”, rekao je Ken Rubenfeld, potpredsednik škotske
kompanije Spirits Imports.
Cena ovako spakovanog zadovoljstva biće pet dolara po
limenci. “Mnogi ljudi vole da
piju pića na brodu, pored bazena, dok roštiljaju. Zato smo
odlučili da to omogućimo našim potrošačima i tako olakšamo kupovinu viskija. Lakše je
spakovati paket limenki nego
staklenih boca”, objasnio je
Rubenfeld.
Kruševačka industrija pića
Rubin najavila je da će se na
srpskom tržištu naći špricer
u limenci, i to u dve varijante – rozi i beli, jedan od rozea
i vode, a drugi od polusuvog
belog vina i vode ‘smućkan’.
Količina pića u limenci će odgovarati jednoj čaši.
mestima za efikasnije korišćenje
radnog vremena i činjenica da
generacija velikih pivopija postepeno odlazi”, prokomentarisao
je izvršni direktor Saveza Jan
Veseli. On dodaje da su Česi
ograničavanje potrošnje piva
započeli još 1995, a zatim je
pad od 2008. ubrzala ekonomska kriza. Pivo pije približno
90 odsto čeških muškaraca i
oko 50 do 60 odsto žena. Od
2004. godine postepeno opada broj muških konzumenata
koji piju u proseku više od 14
flaša piva nedeljno i to sa 20
odsto, na 14 procenata. Udeo
muškaraca koji piju osam do
14 flaša piva nedeljno je pao
sa 27 na 23 odsto. Ipak, jedan
stanovnik Češke prošle godine je u proseku popio 134 litre
piva, što ga i dalje čini ‘boljim’
od drugoplasiranog Irca.
86
januar 2012 www.instore.rs
svet u brojkama
‘GLADNA’
PLANETA
F
otoreporteri Peter Menzela i Faith D’Aluisioa su,
proputovavši kroz 24 zemlje sveta, posetili 30 porodica
i zabeležili njihove navike u ishrani i kupovini hrane.
Svedočanstva sa svog putovanja su predstavili u svojevrsnoj fotografskoj studiji - knjizi ‘Hungry planet’. Izdvojili smo
nekoliko fotografija, koje prikazuju šta se to nalazi najčešće na
nekim od svestkih trpeza i koliki su nedeljni troškovi ovih porodica za te namirnice.
Poljska: 115,50€
Japan: 242,20€
Italija: 198,50€
Nemačka: 381,95€
Sjedinjene Američke Države: 261,20€
januar 2012 www.instore.rs
Meksiko: 144,40€
Kina: 118,40€
Egipat: 52,30€
Ekvador: 24,10€
Butan: 3,80€
Čad: 0,93€
87
88
januar 2012 www.instore.rs
vox populi
Monetarno šaputanje
K
ako raspolagati kućnim budžetom, a da pritom sve bude namireno? Ja imam jednostavan recept: sve pare dam suprugi! Ne zato
što sam papučić, već zbog jednostavne činjenice da
moja supruga ume sa parama, a ja umem
samo da dođem do njih, a kada bi
trebalo da ih upotrebim - tražim
prečicu uz čiju bi ih pomoć što pre
potrošio!
Ima još jedan bitan razlog
zbog koga suprugi dajem sve
pare: obraduje se kao da sam
joj kupio nešto najlepše na
svetu! A kada bi mi rekla, kupi
mi za te pare nešto lepo, ne bih
umeo, jer ono što je
meni lepo,
najčešće
nije po njenom ukusu. I tako smo nas dvoje, gotovo
prećutno, rešili možda najvažniju stavku kada je reč
o očuvanju kućnog mira.
Kako sam došao do tog genijalnog otkrića? Njutnu
je bila potrebna jabuka koja mu je pala na
glavu, Đordanu Brunu je bila neophodna
lomača da bi prkosno uzviknuo ‘ipak se
okreće’, a meni je za epohalni pronalazak bilo dovoljno jedno obično zavirivanje kroz ključaonicu.
U vreme kada se preživljavalo uz
platu od pet maraka, radio sam u
inostranstvu sa estradnim zvezdama
i pritom solidno zarađivao. Tada sam
primetio da moja supruga različito
reaguje na iste
sume novca
koje sam
Piše: Vanja Bulić
donosio. Ako donesem kovertu u kojoj su novčanice
sa velikim apoenima, ljutito bi me pogledala i pitala da li bih mogao da skoknem do menjačnice i
‘usitnim pare’. – I to odmah – dodala bi. Dugo sam
razmišljao zašto to radi? Onda sam, jedne večeri,
sasvim slučajno otkrio tajnu njenog finansijskog
umeća.
Čuo sam nežno šaputanje iz spavaće sobe. Pošto
nisam bio u sobi, značilo je da je šaputanje upućeno nekom drugom. Provirio sam kroz ključaonicu i
ugledao moju suprugu kako broji novčanice i raspoređuje ih po bračnom krevetu. Bile su to novčanice u
malim apoenima i činilo se da je suma znatno veća
nego što je ustvari bila. I još sam nešto uočio: stavljala je određene sume na posebne gomile i pritom
šaputala: “Ovo je za stan. Ovo je za struju. Ovo je za
decu. Ovo je...“
- A gde sam tu ja? – upitao sam znatiželjno.
- Zaradi, pa sa svojim parama radi šta hoćeš – rekla
je i nastavila da šapuće.
U korpi poznatih
Razgovarala: Milica Petrović
Iva Štrljić, glumica
Tanja Peternek Aleksić, novinar
Kupovina je za nju uvek užitak. Priznaje da bi bilo praktičnije da
odlazi u velike kupovine, ali ipak, uvek odlazi u one svakodnevne, zbog kojih joj, kako kaže, uvek nešto u kući nedostaje. Kada
je reč o hrani, jednostavna je osoba, bez specijalnih prohteva,
ali voli kad vidi veliki izbor muslija i corn flakesa na policama.
„Nemam naviku da odlazim u velike, ozbiljne nabavke za duži period, mada verujem da se takav način kupovine stiče vremenom,
odnosno dođe u onoj fazi kada osnujete
porodicu, pa brinete i o drugima, a ne
samo o sebi”, kaže ona. Iva kupovine
obavlja u onim radnjama koje su joj u
tom trenutku najbliže, a najčešće u
blizini doma. Ne bira striktno određene trgovačke marke i često ih menja,
kako bi uvidela razliku. “Najbitnije mi
je da ljudi u trgovinama budu ljubazni
i dobro raspoloženi, a pošto ja već godinama uglavnom posećujem iste radnje
koje su u mom komšiluku, mogu da kažem da zaista imam sreće sa
prodavcima”, dodaje Iva. Njen savet trgovcima je da prošire već
postojeće asortimane zdrave hrane na svojim rafovima.
“Odlazim u velike vikend kupovine, jer mi se čini da tako štedim
vreme, za neke ‘pametnije’ stvari. Trudim se da u kući uvek imam
nešto u rezervi za iznenadne goste, a
pravim spiskove preko nedelje za veliku kupovinu. Preporuka je spisak,
jer onda izbegavate višak stvari, ali i
efikasnije kupujete”, savetuje Tanja.
Kako kaže, voli velike trgovinske
lance, pre svega dobro snabdevene,
bez obzira da li su blizu mesta gde
stanuje. “Važan je dobar asortiman
robe, volim osećanje mogućnosti izbora. Mislim da svi koji su živeli u ovoj
zemlji ‘90-ih imaju potrebu da leče
frustracije stečene praznim rafovima
samoposluga”. Nema poseban odnos prema brendovima, osim
kada joj, kaže, ćerke naruče čokoladu, ali isključivo ljubičaste
boje jer je najukusnija. “Volim da eksperimentišem, uvek kupujem novi proizvod. Ponekad me u kupovini opredeli dobar reklamni
spot, nekada kupim nešto novo što sam videla na bilbordu, dakle
pravi sam primerak kupoholičarke”, dodaje Tanja.
januar 2012 • br. 01
VAČKI
O
G
R
T
I
J
I
N
NAJTIRAŽ GIONU
U RE
MAGAZIN
0
0
5
.
41
A
PRIMERAK
SLOVENIJA
HRVATSKA
VINA
O
G
E
C
R
E
H
BOSNA I
SRBIJA
REGION:
- Vesti
- Stručne analize
- Investicije
- Statistika
- Top 20 oglašivača
- Omiljeni brendovi
EKSKLUZIVNO:
Nenad Pacek: Treba da prođu decenije
Milan Ćulibrk: Lude godine
ISTRAŽIVANJA:
Nielsen, Mediana Adria, Valicon
Download

SRBIJA - IN Store