IZLAZAK NA
INOSTRANA TRŽIŠTA
IZAZOVI BIZNISA
SRBIJA-DEO SVETSKE
EKONOMIJE
INTERVJU – NIKOLA JANKOVIĆ
ŠVAJCARSKA,
ZEMLJA U SRCU ALPA
SVET I MI
MAGAZIN ZA PROMOCIJU IZVOZA I ULAGANJA
RAZVOJ LANACA
LOKALNIH
DOBAVLJAČA
MAGAZIN ZA PROMOCIJU
IZVOZA I ULAGANJA
BROJ 23, DECEMBAR 2014
Sadržaj
www.doingbusinessinserbia.com
04
06
10
14
16
18
21
24
27
30
32
VESTI IZ PRIVREDE
Trend reinvestiranja u Srbiju
SIEPA AKTUELNOSTI
STRANE DIREKTNE INVESTICIJE
KRATAK PREGLED
U FOKUSU
Razvoj lanaca
lokalnih dobavljača
INTERVJU: NIKOLA JANKOVIĆ
SRBIJA-DEO SVETSKE EKONOMIJE
PRIMERI USPEHA
Šansa koju bi trebalo iskoristiti
IZAZOVI BIZNISA
Izlazak na inostrana tržišta
kroz nastup na sajmovima
VAŠI PARTNERI
Švajcarska podrška
srpskoj privredi
UPOZNAJTE...
SVI PUTEVI VODE U TRSTENIK
SVET I MI: Švajcarska
zemlja čokolade i sira u srcu Alpa
SIEPA VODIČ
Meet the buyer
ili Upoznajte kupca
POSTAVITE PITANJE
Izdavač: Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije Vlajkovićeva 3/V 11000 Beograd, Srbija. tel: (011) 3398 550, 3398 772,
3398 774 fax: (011) 3398 814; [email protected]; www.siepa.gov.rs; Urednik: Marija Vukosavljević Branković; [email protected];
Zamenik urednika: Mirjana Aleksić; [email protected]; Saradnici: Ines Novosel, Goran Radosavljević, Aleksandar Miloradović, Natalija
Terzić, Danijela Čabarkapa, Bojan Janković, Igor Novaković, Radoš Gazdić; Dizajn: Orange Studio; Priprema za štampu: SIEPA; Lektura i korektura:
SIEPA; Magazin Exporter je besplatan za preduzeća na teritoriji Srbije. Magazin izlazi kvartalno.
DECEMBAR 2014
3
REČ UREDNIKA
Carpe diem
Iskoristi dan!
serbian apparel
competitive manufacturing & tradition
Prošlo je već više od godinu dana od poslednjeg broja Exporter-a.
Godina za nama je bila dinamična i puna izazova. Važno je da
prolazi i da su neke nove godine ispred nas.
Pored toga, upoznaćemo vas i sa tržištima Japana i Švajcarske,
kao i mogućnostima koje pruža Švajcarski program za promociju
izvoza (SIPPO).
Pred vama je novi-stari Exporter. Stari jer je zadržao svoje ime
i prepoznatljivu strukturu, a novi jer se bavi i nekim novim
temama koje se odnose na ulaganja. U krajnjem ishodu, ova dva
segmenta su povezana i ne mogu jedan bez drugog.
Predstavili smo i koncept Susreta s kupcima (Meet the Buyer) za
koji se nadamo da su mnogi od vas već imali prilike da upoznaju
i učestvuju u onima koje je SIEPA organizovala.
Ono što ćete u ovom broju moći da pročitate, osim vesti i
aktuelnosti, na prvom mestu upravo jeste jedan od koncepata
koji na najbolji način povezuje investiranje i izvoz, a to je koncept
razvoja lanca lokalnih dobavljača. Njegov značaj u današnje
vreme je nemerljiv, pa smo pokušali da na njega ukažemo i
približimo ga našim privrednicima.
Uz mnoštvo drugih, nadamo se, korisnih informacija, to je broj
koji je pred vama.
Za kraj, u ime cele Agencije, neka su vam svima srećni
novogodišnji i božićni praznici, uz želju za zdravljem, uspešnim i
berićetnim predstojećim periodom.
Marija Vukosavljević Branković
For more information about Serbian manufacturers,
fashion labels and designers please search our DATABASE
www.serbianapparel.com
2
EXPORTER
262010
DECEMBAR
27
3
VESTI IZ PRIVREDE
NAGRADE
ZA SLOBODNE
ZONE
Trend reinvestiranja u Srbiju
Za poslednja četiri meseca
više stranih kompanija je
realizovalo nove investicije u
Srbiji, nastavljajući trend reinvestiranja. Calzedonia je 18.
septembra u Subotici otvorila
svoju drugu fabriku u Srbiji.
Fabrika „Gordon“, ćerka-firma,
trenutno zapošljava oko 450
od planiranih 1.100 radnika,
dok je do sada uložila oko 15
miliona evra. Tigar Tyres je
9. oktobra u Pirotu otvorio
pogon „BIG TIGAR“, koji
bi trebalo da zaposli 500
ljudi, a investicija iznosi 215
miliona evra i kraj je prve
faze investicionog projekta.
Takođe, u Kruševcu je 25. novembra Henkel otvorio pogon
za proizvodnju osveživača
“Bref”. Vrednost investicije
je 21 million evra, a posao
je dobilo 220 radnika. Pored
toga, Fresenius Medical Care
otvorio je 8. decembra u
Vršcu fabriku specijalizovanu
za proizvodnju potrošnog
materijala za hemodijalizu,
vrednu oko 16 miliona evra.
Projekat predviđa 429 novih
radnih mesta, a dugoročni
planovi i do 1.150 zaposlenih.
4
Johnson Electric
otvorio fabriku u
Nišu
Kompanija Johnson Electric,
svetski lider u domenu
elektropokretača, otvorila je
12. septembra ove godine u
Nišu svoju prvu fabriku u
Srbiji. Do sada je investirano
7,5 miliona evra i zaposleno
86 radnika, a do sredine
2016. godine planirano je
zapošljavanje hiljadu radnika,
i ukupna investicija će iznositi 15 miliona evra.
Kompanija je napravila dogovor sa Mašinskom školom u
Nišu da učenici određenog
smera pohađaju stručnu
praksu u niškoj fabrici, a
najbolji među njima mogu
dobiti stipendiju i priliku
da se zaposle u fabrici po
okončanju školovanja, što će
biti ozvaničeno i formalnim
sporazumom.
U društvu najboljih
Na listi najboljih slobodnih zona u svetu, koju tradicionalno
objavljuje prestižni časopis “Financial Times”, među 34 najbolje
slobodne zone nalaze se i dve slobodne zone iz Republike Srbije.
Slobona zona Zrenjanin osvojila je nagradu u kategoriji podsticaja
koje nudi investitorima, a Slobodna zona Pirot u kategoriji
podsticaja koje nudi za reinvestiranje.
Otvoren centar za
doradu semena
Modni klaster
FACTS u Istanbulu
Novi propisi za
izvoz hrane u EU
Investicioni
seminar u Japanu
Uspeh ženskog
preduzetništva
U Bečeju je 28. novembra
nemačka kompanija KWS
otvorila centar za doradu
semena i kukuruza. Vrednost investicije je 30 miliona evra, što predstavlja
najveće ulaganje u opštinu
u poslednjih nekoliko
decenija. Predviđeno je
zapošljavanje 250 radnika.
Kompleks ove fabrike se
prostire na 15,5 hektara
i poseduje najmoderniju
opremu i tehnologiju, dok
je kapacitet proizvodnje
10.000 tona semena
kukuruza. Planirano je da
se dorađeno seme plasira na tržištima Srbije,
Rusije, Ukrajine, zemalja u
okruženju i zemalja EU.
Evropska mreža
preduzetništva (EEN) je organizovala treću po redu kompanijsku misiju sa unapred
zakazanim B2B susretima za
članice modnog i odevnog
klastera FACTS, koja je
održana od 3. do 5. novembra
2014. u Istanbulu. Delegaciju
klastera činilo je sedam firmi
i to: Garman, Jasmil, BEBA
Kids, Tiffany, TIB Stil, Ivatex
i Leonardo. Isprobani koncept
koji je ranije davao odlične rezultate ove godine je obogaćen
i danom posvećenim proizvodnji pod tuđom robnom
markom (private label), gde su
članice klastera nudile svoje
usluge u ovoj oblasti. Tokom
tri intenzivna dana susreta,
članice klastera FACTS su se
sastale sa 70 turskih firmi, pri
čemu je održano preko 200
sastanaka. Takođe, menadžer
klastera, Slađana Milojević,
je sa predstavnicama EEN-a
održala sastanke sa upravnim
odborom Asocijacije tekstilnih
izvoznika Istanbula – ITKIB
što je rezultiralo dogovorom
da ovakvi susreti postanu
tradicionalni.
Prema novoj regulativi EU
1169/2011 o informisanju
potrošača o hrani, roba srpskih izvoznika prehrambenih
proizvoda i suplemenata na
tržište EU će od 13. decembra
2014. godine morati da
ispuni nove uslove za deklarisanje, označavanje upakovane i neupakovane hrane,
kao i uslove za reklamiranje
hrane. Ovim se obezbeđuje
visok nivo zaštite potrošača,
tj. pravo na ispravnu i jasnu,
neobmanjujuću informaciju
o hrani.
Najbitnija novina se odnosi
na obavezu označavanja sastojaka (u spisku svih sastojaka) koji mogu da izazovu
alergije i intolerancije, i to
obeležavanjem drugačijim
fontom, stilom ili bojom
pozadine. Propisani su i
minimalna veličina, mesto
porekla, zemlja porekla, način
navođenja roka trajanja. Naziv hrane mora sadržati podatke o fizičkom stanju hrane,
a pored naziva se mora dodati
i niz upozorenja ako proizvod
sadrži kofein, fitosterole i brojne druge supstance.
Agencija za strana ulaganja i
promociju izvoza Republike
Srbije (SIEPA) u saradnji sa
Japanskim Institutom za
prekookeanske investicije
(JOI) organizovala je seminar
o investicijama u Srbiju koji je
održan 2. oktobra ove godine
u Tokiju.
Tokom jednodnevnog
seminara SIEPA je predstavila
pogodnosti i prednosti ulaganja u Srbiju, kao i primere
dobre prakse japanskih
kompanija koje već posluju u
Srbiji, poput Panasonic-a i JTI.
Seminar je održan u saradnji
sa Japanskom bankom za
međunarodnu saradnju (JBIC),
Japanskom organizacijom
za međunarodnu trgovinu
(JETRO), Organizacijom
Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj (UNIDO), kao i sa
Ambasadom Republike Srbije
u Japanu.
Vlasnica modne kompanije
LUNA, gđa Biljana Jovanović,
dobitnica je nagrade IWEC
2014 (International Women’s
Enterpreneurial Challenge)
za ostvaren uspeh u oblasti
ženskog preduzetništva. Ova
nagrada predstavlja važan
segment platforme koja
razvija žensko preduzetništvo,
a nastala je uz podršku
Vlade SAD, i na inicijativu
Organizacije za žensko
preduzetništvo (FLO),
Privredne komore Barselone
i Privredne komore Njujorka.
Ove godine nagrada IWEC
je dodeljena uspešnim
preduzetnicama iz Švedske,
Španije, Velike Britanije i
Srbije, a gđa Jovanović je
prva dobitnica ove nagrade u
regionu.
Inače, gospođa Jovanović je
2011. godine dobila Specijalnu
nagradu za preduzetnicu
godine koju dodeljuje SIEPA
u okviru nagrade Izvoznik
godine.
EXPORTER
DECEMBAR 2014
Za lakše poslovanje
Novi kompjuterizovani tranzitni sistem (NCTS) je počeo
sa primenom 23. septembra
2014. godine. Uprava carina
Republike Srbije objavila je
10. novembra 2014. godine
besplatnu web aplikaciju za
pristup ovom sistemu koja
je dostupna svima, ali je
namenjena pre svega onima
koji zbog nedostatka sredstava nisu mogli samostalno da
je nabave na tržištu.
Aplikacija služi za elektronsku
komunikaciju sa NCTS, kao i
sistemom upravljanja garancijama. Obezbeđuje osnovni
set funkcionalnosti potrebnih
za elektronski (bespapirni)
tranzitni postupak: podnošenje
tranzitnih deklaracija, izmena,
otkaza, slanja informacija o
prispeću pošiljke na odredište,
kao i mogućnost pregleda
podataka o garancijama i registrovanju pristupnih kodova.
Da bi nesmetano mogli da
preuzmu i koriste ovu aplikaciju https://eccgw.carina.rs/ncts/,
sva zainteresovana privredna
društva moraju prethodno da
budu autorizovana za elektronsku komunikaciju sa Upravom
carina.
5
SIEPA AKTUELNOSTI
STRANE DIREKTNE
INVESTICIJE
KRATAK PREGLED
Sektorske aktivnosti
Izlazak Evrope iz recesije otvorilo je
vrata za investiranje u inovacije kao
i investicije velike vrednosti. Vodeći
sektori u direktnim stranim investicijama
u Evropi su softverski i sektor poslovnih
usluga (Shared Services & BPO) sa
509, odnosno 483 strane investicije.
Gotovo polovina investicija u softversku
industriju potekla je iz kompanija koje su
poreklom iz SAD.
GORAN RADOSAVLJEVIĆ
U
prkos činjenici da se Evropa tek
sredinom prošle godine izvukla
iz stanja recesije, 2013. godina
je bila rekordna godina kada su direktne
strane investicije (SDI) u pitanju sa 3.955
investicionih projekata, što je za četiri odsto
više nego što je zabeleženo u 2012. godini,
kada je bilo 3.797 investicionih projekata.
Prema rečima Marka Lermita, vodećeg
eksperta za savetovanje pri izboru
međunarodnih lokacija i autora
koji potpisuje ovogodišnju studiju,
okončanjem maratonske recesije u
mnogim delovima Evrope, 2013. godina
bi mogla predstavljati prekretnicu kada
su u pitanju direktne strane investicije
i poverenje u stabilnost ekonomije.
Sa povećanjem profita u poslovanju
kompanija, rukovodstvo je spremnije za
nove investicione projekte.
Destinacije direktnih stranih
investicija
Velika Britanija i dalje prednjači
po pitanju SDI, sa 799 ostvarenih
investicionih projekata u 2013. godini
tako postižući rast od 15 odsto, dok je
prati Nemačka sa porastom SDI od 12%
uz ostvaren 701 investicioni projekat. Na
veliko iznenađenje, Francuska je uspela
da zaustavi opadanje broja direktnih
stranih investicija i postigla rast od devet
Prema poslednjem izveštaju revizorsko-konsultantske kuće
EY (bivši Ernst&Young), direktne strane investicije (SDI) u
Evropi dostigle su svoj vrhunac tokom prošle godine. Ovo
je u maju ove godine objavljeno u godišnjem EY istraživanju
o atraktivnosti evropskog tržišta pod nazivom „European
Attractiveness Survey 2014”. Ovo istraživanje se sprovodi već
dvanaest godina i kombinuje analizu međunarodnih investicija
u Evropi tokom protekle godine sa anketom koja je sprovedena
među više od 800 izvršnih direktora širom sveta o tome gde i
kako će se usmeravati investicije u narednoj dekadi.
odsto u broju investicija. Španija se našla
na četvrtom mestu po broju direktnih
stranih investicija, iako je zabeležen
pad od devetnaest odsto u odnosu na
rezultate iz 2012. godine. Španiju na
petom i šestom mestu prate Belgija i
Holandija po broju ostvarenih SDI.
U Centralnoj i Istočnoj Evropi, tamo gde
se nalaze naši direktni konkurenti za
nove investicione projekte, uključujući
Rusiju, broj ostvarenih stranih direktnih
investicija opao je za pet odsto, dok
je broj novih radnih mesta smanjen
za četiri odsto. Prema broju novih
projekata Poljska je i dalje najatraktivnija
investiciona lokacija, iako je broj novih
projekata umanjen za čitavih 28% u
odnosu na prethodnu (2012) godinu.
Na drugom mestu je Srbija sa 63 nova
BROJ PROJEKATA
Broj projekata
Centralna i Istočna Evropa
Zapadna Evropa
2012
2013
835
2.962
796
3.159
Centralna i Istočna Evropa
85.634
82.181
Zapadna Evropa
84.800
84.162
Broj novih radnih mesta
Izvor: EY EIM 2014.
6
projekta, takođe u padu sa 78 projekata
koliko je bilo realizovano u 2012. godini.
Naravno, razlika u investicionoj
aktivnosti, odnosno atraktivnosti za nove
investicije merena brojem projekata
između Zapadne i Centralne i Istočne
Evrope je i dalje značajna i svakako u
korist Zapadne Evrope. Ipak, kada je u
pitanju pokazatelj broja novootvorenih
radnih mesta ta razlika skoro da i ne
postoji, što navodi na zaključak da
investitori i dalje izmeštaju radnointenzivne aktivnosti na lokacije gde su
troškovi rada niži, a za sebe zadržavaju
aktivnosti sa visokom dodatom vrednosti.
Srbija kao destinacija direktnih
stranih investicija
U intervjuu za portal „eKapija“ Stiven
Fiš, rukovodeći partner kompanije EY za
Srbiju, izjavio je da se tokom 2013. godine
broj novih radnih mesta koja su rezultat
direktnih stranih investicija povećao
za 18% uprkos generalnom smanjenju
od 19% u broju investicionih projekata.
Time se Srbija našla na petom mestu po
broju stvorenih novih radnih mesta iz
direktnih stranih investicija u Evropi u
2013. godini. Prema vrednosti ulaganja
Italija i SAD su i dalje vodeći investitori
u zemlji, sa investicionim projektima u
automobilskoj i tekstilnoj industriji.
EXPORTER
Kada su ostali sektori u pitanju, po
uspešnosti se izdvajaju farmacija sa
rastom od 58% (141) i naučna istraživanja
sa porastom od 98% i ostvarenih 88
investicija. Ne iznenađuje ni činjenica da
je sektor istraživanja i razvoja pokazao
značajan napredak po broju direktnih
stranih investicija sa porastom od 23%
i 64% više stvorenih radnih mesta.
Proizvodnja je pokazala porast od pet
odsto u broju ostvarenih SDI, međutim
broj stvorenih radnih mesta opao je za
12%, usled obazrivosti koju investitori
pokazuju kada su visoki troškovi radne
snage u Evropi u pitanju.
Poreklo investicija?
Investicije unutar Evrope predstavljaju
glavni evropski izvor direktnih stranih
investicija. Kada je reč o zemljama van
Evrope, SAD su i dalje vodeći generator
evropskih direktnih stranih investicija,
ostvarujući 1.027 investicionih projekata
(26% od ukupnog broja ostvarenih
investicija) u toku 2013. godine. Najveći
broj investicija od strane SAD, usmeren
je ka Velikoj Britaniji, čineći 26% od
ukupnih 27% investicija ka ekonomiji
Evrope. Međutim, broj investicija koje je
SAD usmerila ka Evropi opao je za dva
odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok
je nasuprot tome broj investicija usmeren
ka zemljama BRIK-a značajno porastao
na 313 investicionih projekata, tako
stvarajući 16.900 radnih mesta.
Svi izvoznici koji svoju robu žele da
plasiraju na tržište Rusije, Kazahstana
i Belorusije, trebalo bi da za svoju
robu obezbede novi TR CU Sertifikat
o usklađenosti (ili TR Deklaracija o
usklađenosti) kako bi prošli carinu
navedenih zemalja. EAC znak za
proizvode u prometu, na etiketi ili u
dokumentaciji, označavaće da je proizvod
visokog kvaliteta, da je prošao kroz
sve procedure procene usaglašenosti
(dobijanje potvrda) sa tehničkim
propisima carinske unije i ispunio sve
zahteve koji važe za date proizvode.
Optimizam među investitorima je
porastao u odnosu na godinu pre, pa je
bilo znatno više onih koji su za tekuću
2014. godinu predvideli poboljšanje
klime za investiranje.
Dugoročni trendovi
Ovogodišnje istraživanje uključuje i
analizu uticaja koje su petogodišnja
recesija i kriza imale na direktne strane
investicije u Evropi. Kada se posmatraju
periodi 2009-2013. i 2004-2008, očigledni
su “dobitnici” i “gubitnici”. Istočna
Evropa koja je početkom prošle decenije
privlačila najveći deo direktnih stranih
investicija, najviše je pretrpela zbog
finansijske krize sa padom od 12% u broju
ostvarenih investicionih projekata, dok je
Zapadna Evropa zabeležila porast od 19%.
Vrednost investicija je takođe značajno
smanjena u odnosu na period pre krize,
dok je prosečan broj novih radnih mesta
stvorenih iz direktnih stranih investicija
opao za čak 22% tokom recesije.
Proizvođači će moći da koriste
jedinstvenu oznaku, nakon što kvalitet
njihove proizvodnje bude potvrđen.
Jedinstveni znak EAC mora da bude
u jednoj boji, ne manji od 5mm,
prepoznatljiv i precizno nanet na
kontrasnim površinama. Za proizvode
za koje nije zahtevana GOST R
sertifikacija već su sertifikate dobijali na
“dobrovoljnoj” osnovi, GOST je i dalje
na snazi, a očekuje se da će važiti i posle
15. marta 2015, odnosno do isteka roka
važenja u okviru dobrovoljnog sistema.
Svi izvoznici koji su u dilemi da li je za
njihov proizvod neophodna sertifikacija,
vrlo lako se mogu informisati preko
sajtova sertifikacionih kuća u Rusiji.
Taj proces je jednostavan ukoliko
imaju znanje ruskog, a oni koji se služe
engleskim mogu poslati online upit na
neki od sajtova agencija poput http://
www.gost-r.info/ ili državne agencije
za akreditaciju ROSSTANDART http://
www.gost.ru/. Ukoliko dostave tehničke
karakteristike proizvoda i tarifni broj,
odgovor se može dobiti u roku od 24h.
Izmene u carinjenju proizvoda za
Rusiju
Početkom 2013. godine doneta je odluka
o izmenama u carinjenju proizvoda u
okviru Carinske unije Rusije, Kazahstana
i Belorusije. Naime, korišćenje ruskog
GOST R i kazahstanskog GOST K
sertifikata je ograničeno i biće zamenjeni
TR CU Sertifikatima i Deklaracijama.
Postojeći GOST R, GOST K i sertifikati
tehničkih propisa su u upotrebi do 15.
marta 2015. godine, nakon čega će se
koristiti nova EAC oznaka.
NOVA RADNA MESTA, KLJUČNI SEKTORI
Broj projekata
2013
Marketing i prodaja
1.899
Proizvodne delatnosti
1.018
Istraživanje i razvoj
Trend
2012
Trend
2012
17.519
-11%
5%
89.117
-12%
290
23%
12.523
64%
Logistika
284
20%
19.481
48%
Poslovne usluge
278
37%
20.927
10%
Administracija
155
-8%
31
-14%
Obrazovne delatnosti
-2%
Broj novih radnih mesta
2013
6.514
-26%
262
-68%
Izvor: EY EIM 2014.
DECEMBAR 2014
7
Poredak sektora po broju projekata
BUDUĆNOSTI INVESTICIJA U EVROPI, OČEKIVANJA INVESTITORA
2014
2013
2012
ICT
33%
31%
33%
Farmaceutska industrija i biotehnologije
25%
23%
19%
Proizvodnja energije i komunalne delatnosti 23%
28%
24%
Sektor „čistih“ tehnologija
21%
20%
26%
Usluge poslovnog posredovanja
20%
19%
15%
Automobilska industrija i transport
19%
14%
13%
Bankarstvo, finansije i osiguranje
15%
18%
13%
Roba široke potrošnje
13%
14%
12%
Logistika i distribucija
12%
10%
9%
7%
8%
7%
Nekretnine i građevinarstvo
BUDUĆNOSTI INVESTICIJA U EVROPI, OČEKIVANJA INVESTITORA
2012
Poboljšanje
2013
2014
39%
38%
2012
2013
Udeo u
ukupnim
investicijama
Trend
Software
402
509
13%
27%
Poslovne usluge
699
483
12%
-31%
Mašine i oprema
287
309
8%
8%
Automobilska industrija
270
244
6%
-10%
Transportne usluge
203
200
5%
-1%
Hemijska industrija
174
167
4%
-4%
Elektronska industrija
168
165
4%
-2%
Prehrambena industrija
148
159
4%
Finansijsko posredovanje
144
156
89
141
Plastika i guma
125
Elektro oprema
Farmaceutska industrija
Izvor: EY EIM 2014.
33%
Pogoršanje
22%
23%
12%
Bez stava
2%
1%
1%
Trend
Automobilska industrija
48.368 47.962
29%
-1%
6.942 12.906
8%
86%
19.418 12.807
8%
-34%
17%
Software
Poslovne usluge
Maloprodaja
8.077
9.429
6%
Plastika i guma
6.558
8.653
5%
32%
Mašine i oprema
14.610
8.315
5%
-43%
Transportne usluge
4.046
7.078
4%
75%
7%
Elektronska industrija
4.825
6.694
4%
39%
4%
8%
Finansijsko posredovanje
3.439
4.611
3%
34%
4%
58%
Hemijska industrija
5.315
4.399
3%
-17%
123
3%
-2%
Prehrambena industrija
6.434
4.377
3%
-32%
114
3%
2%
Transportna oprema
2.530
4.216
3%
67%
76
92
2%
21%
Elektro oprema
7.286
3.842
2%
-47%
Transportna oprema
52
88
2%
69%
Proizvodi od metala
3.585
2.871
2%
-20%
3.661
Ostalo
38%
Udeo u
ukupnim
investicijama
112
Naučna istraživanja
39%
2013
2012
Proizvodi od metala
54%
Isto
Poredak sektora po broju novih radnih mesta
Ukupno
45
88
2%
96%
Farmaceutska industrija
2.557
2%
-30%
803
917
23%
14%
Ostalo
25.340 25.626
15%
1%
3.797
3.955
100%
4%
Ukupno
170.434 166.343
100%
-2%
Izvor: EY EIM 2014.
Poredak zemalja po broju projekata
Poredak zemalja po broju novih radnih mesta
2012
2013
Udeo u
ukupnim
investicijama
Trend
Velika Britanija
697
799
20%
15%
Nemačka
624
701
18%
12%
Francuska
471
514
13%
9%
Španija
274
221
6%
-19%
Belgija
169
175
4%
Zemlje porekla investicija, broj projekata
2012
2013
Udeo u
ukupnim
investicijama
Trend
Velika Britanija
30.311
27.953
17%
-8%
SAD
Francuska
10.542
14.122
8%
34%
Poljska
13.111
13.862
8%
Ruska Federacija
13.356
13.621
8%
4%
Srbija
10.302
12.179
7%
Zemlje porekla investicija, nova radna mesta
2012
2013
Udeo u
ukupnim
investicijama
Trend
2012
2013
Udeo u
ukupnim
investicijama
Trend
1,045
1,027
26%
-2%
SAD
38,526
38,718
23%
0%
Nemačka
406
386
10%
-5%
Nemačka
30,100
22,477
14%
-25%
6%
Velika Britanija
255
228
2%
Francuska
198
220
6%
-11%
Francuska
11,356
11,952
7%
5%
6%
11%
Japan
8,171
9,367
6%
15%
18%
Švajcarska
184
204
5%
11%
Kina
4,619
7,165
4%
55%
Holandija
161
161
4%
0%
Španija
10.114
11.118
7%
10%
Japan
176
180
5%
2%
Indija
6,432
6,935
4%
8%
Ruska Federacija
128
114
3%
-11%
Nemačka
12.508
10.350
6%
-17%
Kina
122
153
4%
25%
Velika Britanija
6,255
5,430
3%
-13%
Irska
123
111
3%
-10%
Turska
10.146
8.776
5%
-14%
Italija
104
116
3%
12%
Italija
12,794
5,384
3%
-58%v
Finska
75
108
3%
44%
Irska
8.898
6.895
4%
-23%
Holandija
103
114
3%
11%
Švajcarska
5,424
4,336
3%
-20%
Poljska
148
107
3%
-28%
Rumunija
7.114
6.157
4%
-13%
Švedska
107
106
3%
-1%
Kanada
1,547
4,324
3%
180%
Turska
95
98
2%
3%
Češka Republika
5.508
5.609
3%
2%
74
103
3%
39%
Turska
824
4,060
2%
393%
Švajcarska
61
76
2%
25%
Bugarska
4.379
5.505
3%
26%
Španija
107
96
2%
-10%
Austrija
3,072
4,013
2%
31%
Srbija
78
63
2%
-19%
Mađarska
3.941
3.879
2%
-2%
Austrija
79
81
2%
3%
Finska
1,143
2,852
2%
150%
Češka Republika
64
60
2%
-6%
Belgija
2.939
3.536
2%
20%
Finska
43
70
2%
63%
Danska
2,462
2,689
2%
9%
Danska
57
58
1%
2%
Slovačka
6.299
3.493
2%
-45%
Kanada
65
58
1%
-11%
Južna Koreja
1,029
2,533
2%
146%
20.966
19.288
12%
-8%
Ostali
36,680
34,108
21%
-7%
170.434 166.343
100%
-2%
Ukupno
170,434 166,343
100%
-2%
Ostali
Ukupno
8
572
589
15%
3%
Ostali
3.797
3.955
100%
4%
Ukupno
EXPORTER
Indija
DECEMBAR 2014
729
813
21%
12%
3,797
3,955
100%
4%
Ostali
Ukupno
9
U FOKUSU
Razvoj lanaca
lokalnih
dobavljača
BOJAN JANKOVIĆ
Većina značajnih proizvođača danas koristi
veliki procenat komponenata proizvedenih
od strane drugih kompanija, a za to odvajaju više
od polovine svojih prihoda. Osnovni razlog je činjenica da se
kompanije novog vremena fokusiraju na svoje osnovne vrednosti i aktivnosti, dok ostale aktivnosti prenose na svoje
dobavljače i saradnike. Na taj način ne samo što imaju bolju
i jasniju kontrolu troškova, već stimulišu dobavljača da
unapređuje svoje proizvode ili usluge, pa samim tim i oni imaju
koristi od poboljšanja sveukupnog kvaliteta.
O
vakav razvoj poslovanja
doveo je do toga da su
mnogi dobavljači pojedinih
roba i usluga i sami postali globalne
kompanije sa prisustvom u velikom
broju zemalja. Rezultat toga je da, i
pored velikog procentualnog učešća
kupljenih roba i usluga, veoma mali
deo otpada na lokalne dobavljače, a
velika većina se odvija kroz saradnju
sa proverenim, sada već globalnim
kompanijama. Lokalni dobavljači
učestvuju sa svega 1% u ukupnim
svetskim inputima, a čak i kompanije
koje koriste najbolju praksu i masovno
ulažu u razvoj lokalnih dobavljača
ne prelaze nivo veći od 3-5%. Čak i
kada globalni dobavljači, da ih tako
nazovemo, imaju lokalno prisustvo
njihove cene su skoro uvek više ili
visoke zbog strukture troškova gde se
deo globalnog razvoja, intelektualne
svojine, kvaliteta zaposlenih i slično,
prenosi na lokalnu filijalu. S tim
u vezi su i koristi od saradnje sa
geografski lokalnim, ali u suštini
10
globalnim dobavljačem, veoma male ili
nepostojeće.
Ali kako se cenovni pritisak ne
smanjuje već raste, globalne kompanije
sve više razmišljaju o mogućnostima
korišćenja lokalnih dobavljača. Koje
su sve prednosti korišćenja lokalnih
dobavljača za sve aktere možemo videti
u tabeli Potencijalne koristi razvoja
lanaca lokalnih dobavljača.
Jasno je da veća uloga lokalnih
dobavljača donosi ogromne koristi kako
za kompanije tako i za celu zajednicu.
Postavljaju se pitanja zbog čega je onda
lokalni input tako mali na globalnom
nivou, kakva je situacija u Srbiji i kako
je moguće pozitivno uticati na promenu
situacije?
Za početak, ne može se primeniti u
svim industrijama. Ako govorimo o
kompleksnim proizvodima/uslugama
ili onim koje imaju specifične zahteve
poput bezbedonosnih, standarda ili
drugih, iskustvo pokazuje da je veoma
mali broj dobavljača u stanju da ispuni
ove zahteve na globalnom tržištu jer
su povezani sa visokim ulaganjima,
finansijskim ili nefinansijskim,
tehnološkim i drugo. Uticaj samo jedne
loše komponente u gotovom proizvodu
može imati dalekosežne posledice kod
partnera, kupaca, javnosti, nadležnih
institucija i sve to može koštati
značajno više nego što bi uštede donele.
Ali ako ostavimo na strani ovakve
očigledne manifestacije lošeg izbora
dobavljača, postoje i one koje nisu
tako jednostavne, a kojima kompanije
pridaju veliki značaj.
Kao na primer, kako definisati pojam
lokalni? Da li je to geografska ili
infrastukturna odrednica ili nešto
treće? Zamislimo da se kupac nalazi
u Beogradu, jedan dobavljač je iz
Zaječara koji je udaljen 244km, a drugi
iz Vranja koji je udaljen 359km. Deluje
jednostavno. Ali vreme putovanja,
amortizacija transportnih vozila,
troškovi goriva, vreme isporuke, može
vrlo lako biti na strani Vranja. Još ako
dodamo da u Evropi skoro da ne postoje
granice i carine, to dodatno otežava
stvari jer se krug konkurencije širi
eksponencijalno. Još neki od primera su:
• Ukoliko je kupac nezadovoljan
dobavljačem on će ga promeniti. Ali
efekat nije isti ukoliko se raskida
ugovor „na daljinu“ i ukoliko je
neko iz lokalne zajednice gde se
kupac nosi sa dodatnim pritiskom
javnosti.
• Često se dešava da su lokalni
EXPORTER
•
•
•
dobavljači predominantno
fokusirani na jednog ili manji broj
kupaca. To negativno utiče na
budući razvoj dobavljača, nalazi
se u zoni komfora i zadovoljan je
postignutim. A kada stvari krenu
loše po njega aktivira se stavka
jedan.
Ukoliko su lokalni dobavljači male
kompanije, a vrlo često jesu, postoji
problem postizanja ekonomije
obima, a samim tim i adekvatne
cene.
Pristup tehnološkim inovacijama
je u direktnoj vezi sa finansijskim
mogućnostima, ali i kadrovima koje
mali dobavljači često ne mogu da
priušte.
Lokalne kompanije se plaše i opiru
promenama.
Kakva je situacija u Srbiji? Prošle
godine uradili smo detaljnu anketu
među 45 velikih kupaca (pola srpskog
kapitala, a pola stranih ulaganja) i došli
do interesantnih podataka. Izdvojićemo
samo najvažnije, prvo pozitivne:
• Čak 80% kompanija i dalje želi da
pronađe lokalne dobavljače.
• Skoro 90% njih je već probalo da ih
pronađe.
• 33% kompanija koristi više od 50%
lokalnog inputa u proizvodnji.
• Kupci koji već imaju razvijene
mreže saradnje su zadovoljni
dobavljačima.
Međutim, kada uđemo dalje u analitiku
vidimo sledeće:
• Skoro 40% kompanija koristi do
20% lokalnog sadržaja.
• Kompanije koje koriste više od
50% inputa su većinski domaće
kompanije
• Strane proizvodne kompanije,
posebno one orijentisane na izvoz,
jako malo kupuju u Srbiji. Njih 70%
koristi do 20% lokalnog sadržaja.
• Od 90% kompanija koje su pokušale
da nađu dobavljače skoro pola nije
uspelo da pronađe adekvatnog,
25% je pronašlo, ali nisu uspeli da
naprave dogovor.
• Čak 15 od 45 anketiranih preduzeća
izdvojio je tehnologiju kao prepreku
za dalju saradnju.
Na kraju, poslednje pitanje je bilo šta
je moguće uraditi kako bi se popravila
situacija i povećalo učešće lokalnog
sadržaja. Osnovnim akterima, kupcima i
dobavljačima, ovde treba dodati i trećeg,
institucionalnog.
Naime, SIEPA se već skoro deceniju
bavi konceptom razvoja lanca lokalnih
dobavljača što je i prirodno jer su naši
klijenti kako strani investitori, tako i
domaće kompanije.
Prvi program sproveden je u saradnji
sa Svetskom bankom i trajao je od
kraja 2006. do 2008. godine. Koncept
je bio baziran po modelu najbolje
evropske prakse pod patronatom EFQM
(European Foundation for Quality
Management). Program je, uz pomoć
međunarodnih stručnjaka, primenjen
u 69 srpskih kompanija. Prva faza se
sastojala u procenama kompanija po
EFQM modelu i pravljenja akcionih
planova na korekciji određenih
aktivnosti. Nakon određenog vremena
tim bi ponovo posetio preduzeća i na
osnovu analize ispunjenosti akcionih
planova jedan broj kompanija, tačnije
njih 31 su dobile pristup intenzivnoj
fazi programa koji se sastojao iz
besplatne tehničke pomoći koju im je
pružao međunarodni tim eksperata. U
periodu između osnovne i intenzivne
faze sve kompanije učesnice su imale
priliku da prisustvuju radionicama
iz specijalizovanih oblasti kao što
su marketing, prodaja, finansije, i
drugo. Takođe, kako je postojao i
Upravni Odbor projekta koji su činili
predstavnici 14 multinacionalnih
kompanija, SIEPA je 2007. godine
sa članovima prvi put organizovala
manifestaciju pod imenom „Meet the
buyer“ ili „Upoznaj kupca“.
Nakon prvog projekta usledio je i drugi,
ovaj put finansiran od strane Evropske
Komisije i sproveden u okviru programa
Potencijalne koristi razvoja lanaca lokalnih dobavljača
MSP
Lokalna zajednica
Velike kompanije
Razvoj zaposlenosti i profita
Podsticaj ekonomske aktivnosti i razvoja
Smanjeni troškovi nabavke, proizvodnje
i distribucije
Povećanje zaposlenosti i proizvodnje
Povećanje produktivnosti
Dugoročni efekat na konkuretnost
Prostor za razvijanje društveno odgovornog poslovanja
Transfer znanja i tehnologije
Razvoj veština, standarda i kapaciteta
Pristup novim tržištima
Jačanje kupovne moći
Privlačenje dodatnih investicija kroz tzv.
Pristup jeftinijim, pouzdanijim i kvalitetklaster efekat
nijim uslugama
Diversifikacija kupaca
Podela rizika kroz zajednički razvoj
Pristup novim finansijskim proizvodima
Razvoj konkurentnosti
DECEMBAR 2014
Jačanje veza sa velikim kompanijama
može privući nove investicije
Smanjenje uticaja kursnih razlika kroz
supstituciju uvoza
Povećanje fleksibilnosti u dizajnu novih
proizvoda ili tehnologija
Povećanje izvoza
Smanjenje negativnog uticaja na životnu
okolinu
Dodatni razvoj mini ili mikro preduzeća koje
svoje usluge nude velikim kompanijama
Bolji odnosi sa lokalnom zajednicom, ali
i Vladom zemlje poslovanja
11
pod nazivom SECEP od 2010 – 2013.
godine (Support to Enterprize
competitivness and productivity).
U njemu je učestvovalo 50 preduzeća
od prijavljenih 80, evaluiranih po
EFQM modelu, i svih 50 preduzeća
je ovaj put učestvovalo u intenzivnoj
fazi. Slično kao i prvog puta projekat
je sadržao i treninge iz različitih
oblasti, organizaciju još dva događaja
„Upoznaj kupca”, kao i sertifikaciju još
9 stručnjaka, od čega petoro iz SIEPA,
po EFQM modelu. Ukoliko želite da
naučite više o EFQM modelu možete
kontaktirati SIEPA ili se direktno
informisati na sajtu www.efqm.org.
Pored toga, SIEPA od 2006. godine sprovodi
program finansijske podrške izvoznicima
u kome se posebna pažnja posvetila
aktivnostima koje su vezane za unapređenje
poslovanja, pre svega za uvođenje
standarda, novih tehnologija i proizvoda,
ali i za nastup na novim tržištima. Do sada
je objavljeno ukupno četrnaest poziva
i sredstva su odobrena za više od 1.700
privrednih subjekata, a isplaćena su u
iznosu od 654 miliona dinara.
12
SIEPA je takođe od daleke 2005. godine
radila na razvoju sopstvene baze
dobavljača u kojoj se nalaze detaljni
i precizni podaci o kompanijama iz
Srbije, kao potencijalnim dobavljačima
stranih kompanija. Baza dobavljača
sadrži više od 3.000 preduzeća, a
pristup bazi je potpuno besplatan i
dostupan javnosti. Takođe, domaće
kompanije koje žele da postanu deo
baze, dovoljno je da popune upitnik koji
se nalazi na sajtu SIEPA, a potom i da
podatke ažuriraju.
Postoje brojni načini na koje se
velike kompanije mogu uključiti
u neke vrste programa za razvoj
lokalnih dobavljača, od partnerstva
sa individualnim kompanijama i
zajedničkim radom na unapređenju
usluga/proizvoda preko udruživanja
u klastere koji će potom uključiti
dobavljače i dovesti ih u direktnu vezu;
od unapređenja kapaciteta asocijacija
kako bi bolje pružale podršku MSP do
formiranja centara za pomoć MSP; i
najvažnije, od finansijskih mehanizama
pod patronatom javno privatnog
partnerstva do direktne finansijske
podrške za aktivnosti ka unapređenju
poslovanja.
Lokalna zajednica takođe može
dosta da doprinese jer su i velike
multinacionalne kompanije negde
lokalne (proizvodno ili drugo
prisutvo). Tako da bi proaktivan
pristup pronalaženju odgovarajućih
mogućnosti dalje od izvođača radova
bio izuzetno pozitivno ocenjen od
strane investitora.
Na kraju možemo reći da bez jakih
lokalnih kompanija Srbija ostaje
lokacija gde se proizvodi dorađuju,
mesto gde se stvara malo dodate
vrednosti i gde nema suštinskog
transfera tehnologija, znanja, pristupa
tržištu i slično. Ako u ovom trenutku
nemamo adekvatan broj kvalifikovanih
dobavljača treba uraditi sve što je
moguće kako bismo taj broj podigli.
Dakle, razvoj lokalnih dobavljača
zapravo nema alternativu.
EXPORTER
DECEMBAR 2010
13
INTERVJU
SRBIJA-DEO
SVETSKE
EKONOMIJE
NIKOLA JANKOVIĆ,
V.D. DIREKTORA AGENCIJE ZA STRANA ULAGANJA I PROMOCIJU IZVOZA REPUBLIKE SRBIJE (SIEPA)
ALEKSANDAR MILORADOVIĆ
SIEPA iza sebe ima dinamičnu godinu.
O trendovima koji vladaju u oblasti
stranih ulaganja, kao i prognozama za
Srbiju s tim u vezi u narednom periodu,
razgovarali smo sa vršiocem dužnosti
direktora, g. Nikolom Jankovićem,
Na početku, koja je Vaša prognoza što
se tiče stranih investicija kod nas?
Novoizabrana Vlada Srbije demonstrira
čvrst reformski kurs i kroz set sistemskih
zakona, usklađenih sa evropskim
zakonodavstvom, pokušava dodatno da
unapredi privredni ambijent u našoj
zemlji. Upravo su u glavne regulatorne
promene unete preporuke investitora i
mi očekujemo da se to i odrazi na njihovo
raspoloženje u budućnosti. Ono što je naš
godišnji minimum je oko 1,5 milijardi
evra od stranih ulaganja, tj. oko 5% bruto
društvenog proizvoda Srbije.
Koji trendovi vladaju u stranim
ulaganjima kod nas i regionu?
Srbija je deo svetske ekonomije i podleže
svim trendovima koji se dešavaju
globalno. I pre svetske ekonomske
krize zabeležen je pad stranih direktnih
investicija u regionu Jugoistočne Evrope,
a on je posebno izoštren globalnom
recesijom. Svedoci smo da nema više
velikih i kapitalnih investicionih
projekata u regionu već da dolazi do
talasa srednjih i malih, proizvodno i
izvozno orijentisanih investicija, u kojima
14
bi i mi trebalo da tražimo šansu.
Srbija je bila jedina zemlja regiona iz
koje su i tokom krize dolazile vesti o
investicionim projektima velikana tipa
Bosch-a, Benetton-a, Continental-a i
drugih lidera u svojim industrijama.
Ove kompanije su u vremenu krize
tražili neke alternativne lokacije i Srbija
je tu dobro reagovala, pre svega kroz
širok paket podsticaja koji nas je učinio
konkurentnim u ovoj globalnoj utakmici.
Na osnovu izveštaja prestižne svetske
konsultantske kuće “Ernst and Young“,
Srbija je bila jedna od najatraktivnijih
lokacija za investiranje u Jugoistočnoj
Evropi u 2012. godini. Odlični rezultati su
nastavljeni i u 2013. godini – broj novih
radnih mesta koja su rezultat stranih
direktnih investicija se povećao za 18%,
čime se Srbija našla na petom mestu
u Evropi, dok su 63 nova investiciona
projekta pozicionirala Srbiju kao drugu
najatraktivniju lokaciju za investiranje u
Jugoistočnoj Evropi, odmah iza Poljske.
Prema preliminarnim podacima NBS,
jedine relevantne institucije za praćenje
nivoa SDI, za prvih deset meseci 2014.
godine zabeleženo je nešto više od milijardu
evra neto direktnih ulaganja u Srbiju.
Koji sektori su privukli najviše
ulaganja?
Ubedljivo najintezivniji sektor je
automobilska industrija, kojoj je snažni
impuls dala kapitalna investicija FIAT-a
u Kragujevcu. Danas imamo preko 150
kompanija iz ovog sektora koji u velikoj
meri generišu naš bruto društveni
dohodak i čine da srpski izvoz raste
godišnjim stopama višim od 20%. Iz
Srbije se danas ne izvoze samo Fiat-ova
vozila već i komponente za Mercedes,
BMW, Hyundai, Kia-u i druge. Iz Srbije
francuski Michelin i američi Cooper
Tire-a plasiraju širom sveta najbolje
automobilske gume današnjice, a uskoro
će krenuti i proizvodnja kamiona za
najzahtevnije uslove širom sveta.
Voleo bih kada bismo privukli još jednog
velikog proizvođača iz ovog sektora jer bi
to Srbiju definitivno etabliralo kao lidera
regiona u ovoj industriji.
Tradicionalno, mi smo jaki u
poljoprivredi i proizvodnji hrane, što
su prepoznali i mnogi strani ulagači.
Ovaj sektor je posebno interesantan
u kontekstu Sporazuma o slobodnoj
trgovini sa Rusijom, koja je veliki uvoznik
hrane. Tu je i tradicionalno jaki tekstilni
sektor, gde imamo školovanu radnu
snagu sa konkuretnom cenom rada, a u
kome su strane investicije u prethodnim
godinama kreirale preko 10.000 novih
radnih mesta.
Veoma je bitan i sektor elektronske
industrije, na koji gledamo kao strateški
važan za dalji razvoj. Univerzitetski centri
u Beogradu, Nišu i Novom Sadu školuju
EXPORTER
dobre kadrove za ovu oblast. Kao zemlja
imamo potrebnog radnog iskustva, a taj
potencijal su već prepoznale renomirane
svetske kompanije poput Siemens-a,
Panasonic-a ili Gorenja.
Iz kojih zemalja dolazi najviše
investicija?
Ako posmatramo broj pojedinačnih
investicija, u prvih deset ulagača spadaju
Italija, Nemačka, Austrija, Slovenija,
Francuska, SAD, Grčka, Izrael, Hrvatska i
Švajcarska. Ukoliko gledamo po ukupnoj
vrednosti investicija iz neke zemlje, onda
ta lista izgleda malo drugačije: Italija,
Austrija, Grčka, Norveška. SAD, Nemačka,
Rusija, Slovenija, Belgija i Francuska.
Koji su razlozi ovakvih trendova?
Srbija je tradicionalno upućena na
evropsko tržište, i iz država Evropske
unije dolazi najviše investicija. Postoji
višedecenijska trgovinska saradnja sa
mnogim zapadnim kompanijama koja
vremenom evoluira do prirodnog ishoda
da te kompanije otvaraju svoje pogone
ovde. Takođe, naša radna snaga je veoma
tehnički obrazovana i upućena u zapadnu
tehnologiju, pa je proces osvajanja novih
tehnoloških procesa kratak i efikasan.
Koje zemlje su glavna konkurencija
Srbiji u privlačenju stranih
investicija i koje su naše prednosti
u odnosu na njih?
Tradicionalno, mi smo se poredili sa
zemljama sličnih veličina i struktura
industrije, a to bi pre svega bile
Bugarska, Češka ili Slovačka. Poslednjih
godina smo svedoci da Vlada Makedonije
čini velike napore u privlačenju direktnih
stranih investicija.
Za razliku od zemalja Jugoistočne Evrope
koje su bile deo Varšavskog pakta, Srbija
ima tradiciju saradnje sa zapadnim
kompanijama, gde ću navesti samo
primer italijanskog Fiat-a, koji je u Srbiji
kroz tehničku saradnju sa Zastavom
prisutan od 1956. godine. Siemens i neke
druge kompanije su bile tu i pre Drugog
svetskog rata. To je našim radnicima
obezbedilo jako tehničko znanje koje
zemlje konkurenti iz regiona nisu imali.
Takođe, tu je i visok stepen poznavanja
engleskog jezika koji je u Srbiji znatno
viši nego kod pomenutih zemalja.
Mi smo i jedina zemlja van Carinske
unije Rusije, Belorusije i Kazahstana
koja ima potpisan Sporazum o slobodnoj
trgovini sa Rusijom, što omogućava da se
proizvodi proizvedeni u Srbiji plasiraju u
Rusiju bez ili sa minimalnim carinama.
DECEMBAR 2014
Na sve ovo dolaze i atraktivne poreske i
druge olakšice koje država daje stranim
ulagačima, uključujući i finansijske
grantove, što zajedno kompletira
najatraktivniji paket namenjen
investitorima u regionu.
Kako vidite ulogu SIEPA-e u
procesu privlačenja investicija?
Agencija generiše inicijalno interesovanje
investitora za Srbiju promovišući sve
pogodnosti, državne mere i politiku koja
uređuje ovu oblast, a potom aktivno
asistira zainteresovanim ulagačima u
odabiru lokacija i lakšem prolasku kroz
lokalne administrativne procedure.
Naš posao se ne završava polaganjem
kamena temeljca ili presecanjem vrpce
za novu fabriku već nastavljamo sa
brigom o investitoru u smislu asistencije
u prevazilaženju novih izazova na koje
može naići kada otpočne poslovanje.
Kroz svakodnevni rad naših savetnika
i broj investicionih upita upućenih
SIEPA, beležimo povećano interesovanje
ulagača za Srbiju. Trenutno imamo oko
45 aktivnih investicionih projekata na
kojima radimo, a koji zajedno mogu
doneti oko 300 miliona evra investicija i
oko 20.000 radnih mesta dugoročno. Od
toga, 11 projekata je već u izgradnji, a
oko 15 pred objavljivanjem početka rada.
15
PRIMERI USPEHA
Šansa
kupci simpatišu evropske proizvode koji
su sinonim tradicije i kvaliteta.
Bitno je znati
koju bi trebalo
iskoristiti
IGOR NOVAKOVIĆ
Nije nepoznat podatak da Japan
uvozi značajan deo hrane i
pića iz celog sveta, a potrebe
za kvalitetnom hranom sve
više rastu.
V
eliki japanski uvoznici imaju
svoja predstavništa širom
sveta već duži niz godina, pa
tako velike kompanije poput Mitsui,
Mitsubishi, Itochu, Marubeni i drugi
imaju razgranate mreže trgovine i
veliko iskustvo u uvoznim poslovima
prehrambenih proizvoda i sirovina. Svaka
od tih kompanija ima svoju sopstvenu
trgovačku logistiku i prilagođava se
razvoju tržišta na kom posluje.
Japan kao neto uvoznik hrane je kod svojih
građana tj. konzumenata izgradio sliku
poverenja u uvozne prehrambene artikle,
te je takva hrana široko prihvaćena. S
obzirom da se srpsko tradicionalno voće
izvozi u Japan u manjim količinama,
postoji potencijal da se taj izvoz proširi
kako u količinama tako i u široj paleti
prehrambenih proizvoda. Međutim, iako
je potencijal veliki, mali je broj izvoznika
zamrznutih malina, jagodičastog voća i
šljiva koji su se pozicionirali na drugom
najvećem tržištu u Aziji.
jestiva ulja. Prema podacima japanskog
Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i
ribarstva, zavisnost tržišta Japana prema
uvozu hrane gledano u kalorijskom
indeksu iznosi 39%.
Najčešće uvožena hrana u Japan je visoko
kalorijska hrana kao što su: sve žitarice,
soja, meso, riba i plodovi mora, šećer i
Najnoviji trendovi i tendencije u
potrošnji hrane u Japanu
Godišnji uvoz hrane u Japan
meren novčanom vrednošču
iznosi 61,8 milijardi dolara, i
najveći izvoznici su: USA 28%,
Kina 12%, Kanada 7%, Australia
7%, Tajland 6% i drugi.
Zdravstveni efekat
Ključne reči koje bi trebalo da definišu
vaš proizvod : zdrav, prirodan, siguran,
čist, svež, nisko kaloričan, GMO free,
organski.
Naklonost ka određenom brendu
Lojalnost ka poznatom brendu
prehrambenog artikla kupca nagoni da
ponovo kupi pouzdano dobar i proveren
proizvod. Najvažniji parametri koji su
primećeni kod prosečnog japanskog
kupca kada se opredeljuje za kupovinu
određene hrane su: svežina (vreme do
isteka roka trajanja), sadržaj aditiva i
emulgatora (što manji to bolji), poreklo
(zemlja porekla), materije koje se ne
nalaze u proizvodu (slobodan od genetski
modifikovanih biljaka, od pesticida itd).
Veoma bitna stavka koja svrstava
evropske proizvođače hrane na veoma
dobro rangiranu poziciju je evropsko
poreklo, koje se takođe može iskoristiti
i za srpske proizvođače hrane. Azijski
16
EXPORTER
Put izvezene hrane do potrošača u Japanu,
je najčešće sledeći - prvi korak u trgovini
je, u skoro 70% slučajeva, trgovačka
kompanija – uvoznik koja kupuje direktno
od proizvođača i usko je specijalizovana
za određenu vrstu ili kategoriju proizvoda,
zatim sledi proizvođač tj. paker hrane,
jer se najčešće hrana u Japan uvozi u
rinfuznom stanju, bilo da su žitarice, voće
ili povrće. Paker hrane ili proizvođač je
zahtevan kad se radi o dinamici isporuke,
mora biti tačno definisana i unapred
dogovorena na godinu dana. Sledeći korak
je prodavac na veliko koji robu plasira
preko trgovačkih lanaca, u kojima finalni
konzumenti mogu doći do rafa i kupiti
određeni proizvod. Sva hrana koja završi u
maloprodaji u Japanu, mora imati etiketu
isključivo na japanskom jeziku.
Na etiketi mora stajati sledećih osam
stavki: naziv proizvoda, sastav, težina,
datum do isteka roka trajanja, ime i
adresa proizvođača, država iz koje je roba
uvežena, poreklo glavnog proizvoda od
kojeg je finalni proizvod načinjen, način
skladištenja.
Japansko ministrastvo rada i zdravlja
propisuje koji aditivi su dozvoljeni
u uveženoj hrani i svaka isporuka se
uzorkuje i labaratorijski se određuje
ispravnost za puštanje na tržište. Uvozna
potvrda se izdaje za svaku uveženu
isporuku, ali za brzo kvarljivu hranu
dozvola se dobija u veoma kratkom
vremenskom roku.
Za određene proizvode sklone kvarenju
i uzrokovanju zaraznih bolesti, kao što
su proizvodi od mesa i mleka, karantin
je obavezan. S obzirom da je najveći
potencijal Srbije u izvozu jagodičastog
voća, bitno je znati koji dokumenti
prethode uspešnom izvozu u Japan. Voće
se mora transportovati na temperaturama
ispod -17,8 C, i sve vreme transporta
potrebno je održavati nisku temperaturu.
Fitosanitarni sertifikat je obavezan da
prati svaku pošiljku, i on mora da sadrži
i stavku da je voće zamrznuto na gore
pomenutoj temperaturi.
Pri izboru partnera u Japanu u ovom
slučaju uvoznika, mora se naglasiti da se
poverenje stiče veoma dugo i da japanske
kompanije relativno dugo posmatraju
potencijalne dobavljače. Nije retko da par
puta pre eventualne kupovine proizvoda
kupci posete proizvodnu liniju određene
kompanije i da nenajavljeno uzorkuju
neku robu sa proizvodne linije. Prepiska
obično traje relativno dugo za evropske
pojmove, minimum jedna godina. Čim
postoji kontinuirana prepiska to znači
i da je interes za kupovinom proizvoda
veliki. Veoma je bitno naglasiti da u
menadžmentu japanskih kompanija
predlozi za nove poslove dolaze od donjeg
menadžmenta, a nakon većanja viši
menadžment zaključuje da li se prihvataju
ideje za nove poslove, u ovom slučaju rad
sa novim dobavljačima. Mora se imati
u vidu da japanske kompanije smišljaju
i organizuju dugoročne strategije pri
radu sa partnerima. Od krucijalnog
značaja u saradnji sa japanskim
partnerima je poverenje koje se stiče
tačnošću i preciznošću u informacijama i
isporukama, zatim kvalitetom i cenom.
Izvoznici voća
Prema zvaničnim informacijama Uprave
carina Japana iznos carine za tarifnu
grupu 0811.20 koja označava zamrznuto
voće je 9,6 + 4,8 % od uvozne cene. Porez
na dodatu vrednost u Japanu iznosi 5 %, I
zvanično se zove “consumer tax”.
Sledljivost je najvažnija, jer se u lancu
proizvodnje jedne voćke mora znati
tačno gde je ubrana, gde je skladištena,
kako je procesirana i na koji je način
plasirana na tržište.
O Foodex-u
Foodex se održava svake godine u Tokiju
već 37 godina zaredom, i najveći je sajam
hrane i prehrambene industrije u Aziji.
Na prethodnom sajmu Foodex 2014 je
bilo više od 2.808 izlagača iz 78 država
sveta. Sajam je posetilo i više od 75.000
profesionalnih kupaca. Srbija je nekoliko
godina za redom imala nacionalni štand,
zahvaljujući kojem je nekoliko domaćih
firmi prisutno na tržištu Japana, sa
tendencijom širenja tržišta.
Primeri uspeha
Sirogojno-Company d.o.o.
Porodična firma sa sedištem u selu
Sirogojnu, na planini Zlatibor, za
svoju osnovnu delatnost ima otkup
voća proizvedenog u ekološki čistom
zlatiborskom kraju, njegovu preradu i
plasman na domaće i strano tržište.
Kompanija izvozi voće u Japan bez
prekida od 2008. godine i uspešno
posluje sa sedam firmi u Japanu.
Takođe, može se reći da već decenijama
izvozi svoje rukom rađene proizvode i
uspešno prodaje širom Japana.
Najviše prodaje malinu, celu i
lomljenu, ali i rukom sečene šljive,
zatim jagodu, kupinu, višnju, crnu
ribizlu. Pored plasmana u Japan,
kompanija prodaje i šumsku borovnicu
japanskim fabrikama koje posluju u
Kini, a koja se koristi u farmaceutskoj
industriji za ekstrakciju. Namena
DECEMBAR 2014
proizvoda je za sledeće industrije:
džemova, jogurta, kompota, slatkiša,
sokova, ali i za maloprodaju.
Inače, kompanija Sirogojno Co. izvozi
95% svoje proizvodnje i to u 34 zemlje
sveta i skoro na sve kontinente.
Najviše izvozi u zemlje EU, Sjedinjene
Američke Države, Kanadu, Rusiju,
Japan, Australiju, i druge zemlje.
AGROPARTNER d.o.o.
Agropartner d.o.o. je privatna kompanija
osnovana pre više od dve decenije koja
je uspela da se razvije u stabilnog i
pouzdanog poslovnog partnera.
Osnovna delatnost kompanije je
proizvodnja, zamrzavanje i pakovanje
voća. U proizvodni program spada
zamrznuto voće i to malina, kupina i
jagoda.
Vrednost godišnjeg izvoza iznosi oko
sedam miliona evra. Agropartner
izvozi uglavnom na tržišta zemalja
Evropske Unije i to u Francusku
40% ukupnog izvoza, Nemačku 20%,
Englesku 25%, Švajcarsku 10%, ali i na
tržište Japana. Početak izvoza u Japan
kompanija vezuje za 2011. godinu, a
vrednost izvoza u Japan predstavlja 5%
vrednosti ukupnog izvoza.
Proizvodni program za Japan obuhvata
sledeće: malina rolend, malina griz i
voćni mix (malina, kupina, jagoda i
višnja).
Obe kompanija su izlagale na sajmu
FOODEX u okviru Nacionalnog štanda
Srbije u organizaciji SIEPA-e.
17
IZAZOVI BIZNISA
Izlazak na
inostrana
tržišta
kroz nastup
na sajmovima
M
eđutim, nije dovoljno samo
zakupiti štand, izložiti
proizvode i čekati kupca da
naiđe. Da bi nastup na sajmu bio uspešan
predstoje veliki predsajamski rad i
pripreme. Najbolje je sajam prvo posetiti
pre nego što se odluči da se nastupa, jer je
potrebno prvo istražiti da li je konkretan
sajam odgovarajući za izlagača i njegov
proizvod, kako se pripremiti za sajam i
odabrati dobru lokaciju.
Jedna od najvažnijih stvari kod izlaganja
jeste dobro se pozicionirati tj. imati štand
na dobroj poziciji, vidljiv i dostupan
posetiocima. Iz tog razloga, priprema
nastupa na sajmu traje najmanje šest
meseci. Veoma je bitno voditi računa o
dizajnu i izgledu štanda jer to je ono što
prvo privuče kupca i utiče na prvi utisak.
Takođe, obavezno je prisustvo predstavnika
izlagača tokom celog trajanja sajma, kao
i znanje engleskog, a preporučljivo i je
znanje jezika zemlje u kojoj se izlaže.
Preporuka je da se učestvuje više puta
na istom, pa i na različitim sajmovima,
jer se vrlo često dešava da kupac zapazi
izlagača na jednom sajmu, ali da mu
priđe tek sledeći put kad ga opet vidi. Već
na prvom nastupu na sajmu je moguć
uspeh, ali pravi rezultati su vidljivi tek
nakon tri godine uzastopnog nastupa na
istom sajmu.
Kupci se na sajmu nalaze najviše kroz
unapred ugovorene sastanke, ali se
mogi naći i na različite načine: tako što
se zanimljivim proizvodom privuku
posetioci, upoznaju drugi izlagači koji
preporuče svoje distibutere, pa čak i kroz
slučajne susrete.
Prehrambena industrija
Natalija Terzić i Ines Novosel
Gotovo je nemoguće zamisliti izvoz bez nastupa na inostranim
sajmovima jer sajmovi služe ne samo za pronalazak kupaca već i
da se steknu potrebne informacije o tržištu, cenama, trendovima, sertifikatima, pa i o konkurenciji.
18
U prehrambenoj industriji izvoznici
već imaju veliko iskustvo u nastupu na
inostranim sajmovima i sajmove biraju
prema potrebama tržišta, klimatskim
uslovima, želji da se oprobaju na novim
tržištima, kao i radi svoje promocije. Za
njih nastup na sajmovima ne znači samo
izlaganje svojih proizvoda i traženje novih
kupca, već i mogućnost da se susretnu sa
postojećim partnerima, da finalizuju svoje
već započete poslove, kao i obilazak ostalih
izlagača, potencijalnih kupaca.
Na sajmovima izlagači imaju priliku
da razgovaraju sa mnogim drugim
domaćim i stranim izvoznicima, kao i
stranim kupcima i tako razmene značajne
informacije o tržištu, konkurenciji,
trendovima, cenama proizvoda i slično.
EXPORTER
Najvažnije je imati konkurentan proizvod,
proizvod koji će kupci izabrati u moru
drugih sličnih proizvoda. Proizvod mora
imati odgovarajući kvalitet, pakovanje
prilagođeno (stranom) kupcu, praćen
dobrim marketingom i sa istaknutim
prednostima u odnosu na iste i
slične proizvode. Neophodno je imati
odgovarajuće sertifikate koje zahteva
konkretno tržište gde se proizvod želi
izvoziti i pratiti zahtevi tržišta jer se
standardi menjaju.
Najvažnija je dobra predsajamska
priprema koja podrazumeva pronalaženje
potencijalnih kupaca, koji će posetiti
štand. Za sajmove u ovoj industriji
karakteristčna je velika posećenost i
veliki broj sastanka. Ali od svih sastanaka
tek mali broj se zaista uspešno realizuje.
Cilj izlagača je da na sajmu nađe bar
jednog dobrog kupca na duži rok koji
uredno plaća. Veoma je važna promocija
i ako se izlažu gotovi proizvodi da se
omogući degustacija tih proizvoda,
pogotovo ako je u pitanju nov proizvod.
Najznačajniji sajmovi u prehrambenoj
industriji su „ANUGA“ u Kelnu i „SIAL“u
Parizu, kao najveći svetski sajmovi koji se
održavaju svake druge godine, smenjujući
se. Ove sajmove čini nekoliko tematskih
celina odvojenih po pavilјonima – gotovi
proizvodi, mleko i mlečni proizvodi,
zamrznuti proizvodi, meso i mesne
prerađevine, alkoholna i bezalkoholna
pića, pekarski proizvodi. Na ovim
sajmovima se mogu naći izlagači i kupci
iz celog sveta, te je veoma važno izlagati
na ovim sajmovima ili ih bar posetiti,
jer se na jednom mestu mogu sresti svi
postojeći i potencijalni poslovni partneri.
Samo na sajmu „ANUGA“ prošle godine
izlagalo je 7.000 izlagača iz 97 zemalјa
a sajam je posetilo više od 170.000
posetilaca.
Veoma je važan i sajam „Fruitlogistica“
koji se održava u Berlinu, a vodeći
međunarodni sajam na tržištu Rusije
i zemalјa bivšeg Sovjetskog Saveza su
„WORLD FOOD MOSCOW“ i „Prodexpo“.
Industrija nameštaja
Kad je reč o industriji nameštaja
najvažniji je dizajn jer se nameštaj prvo
„kupuje“ pogledom, pa se tek onda gleda
kvalitet, logistika i na kraju cena. Pri
svemu tome, ukusi kupaca se razlikuju
od zemlje do zemlje, pa ono što se kupuje
u Nemačkoj ne kupuje se u Rusiji i
obratno. Stoga je pre odlaska na sajam
potrebno upoznati se sa ukusom kupaca
DECEMBAR 2014
i prilagoditi tome svoje proizvode koji
se izlažu, kao i prilagoditi se i tehničkim
zahtevima kupca.
Sajmovi služe ne samo za izlaganje svojih
proizvoda, već i za dobijanje informacija
o tržištu, trendovima, dizajnu i cenama.
Najvažniji sajam za upoznavanje sa
najnovijim trendovima u oblasti dizajna
nameštaja je „Salone Internazionale del
Mobile“ Milano, Italija. SIEPA je unazad
nekoliko godina organizovala nastup
domaćih dizajnera i proizvođača nameštaja
na ovom sajmu u cilju uvođenja u srpske
fabrike proizvodnje proizvoda sa dizajnom
prilagođenim evropskom kupcu.
Pored toga najvažniji sajmovi u ovoj
industriji su „IMM“ u Kelnu kao
internacionalni sajam, „M.O.W“ u Bad
Salzuflenu samo za nemačko tržište, dok
je u Rusiji najpoznatiji „Mebel“ koji se
održava u Moskvi.
Za naše proizvođače nameštaja privlačniji
su manji sajmovi jer na njima mogu biti
više primetni. Prilikom izbora sajmova
potrebno je voditi računa o proizvodima koji
se žele prodati i tako birati specijalizovane
sajmove, npr. samo kancelarijski nameštaj,
samo uređenje hotela i slično jer se i
inostrani kupci tako dele.
U industriji nameštaja se rezultati mogu
očekivati tek nakon trećeg nastupa na
jednom sajmu stoga se troškovi za nastup
na sajamovima moraju planirati unapred.
Pre svega iz razloga što su ovi sajmovi
najskuplji, obzirom da izlaganje nameštaja
zahteva zakupljivanje velikog prostora, od
najmanje 50-60m2. Pored toga veliki su
troškovi transporta, montaže i demontaže.
Veoma je važno obezbediti logistiku kupcu,
jednostavnu i tačnu isporuku i mogućnost
popravke u slučaju kvara, odnosno tzv.
„after care“, i to je upravo naša prednost u
odnosu na druge proizvođače, a pre svega
one iz Kine.
Autoindustrija
Automobilska industrija je najviše
razvijena u Nemačkoj zato su tu i
najbrojniji i najznačajniji sajmovi.
„Automechanika Frankfurt“ je najveći
sajam autodelova na svetu. Održava se
svake druge godine i tu dolaze kupci
iz celog sveta. Za srpske proizvođače
autodelova veće su šanse za prodor na
inostrano tržište kroz nastup na tematski
specijalizovanim sajmovima (npr. za
kamione, za putnička vozila i slično).
Autoindustrija funkcioniše po
piramidalnom principu. Proizvođači
auto delova prvo moraju da zadovolje
kriterijume za tržišta postprodajnih
delova, tzv. „after market“. Pa tek kad
postignu određeni kvalitet i steknu
kupce mogu preći na sledeći nivo, a to
je proizvodnja rezervnih delova, i tek
nakon toga na proizvodnju delova koji
se direktno ugrađuju u vozila. Što je
veći nivo proizvodnje rizik se prenosi
na dobavljača. Stoga je za uspeh u
autoindustriji neophodno izgraditi ime,
kvalitet i poverenje.
19
VAŠI PARTNERI
Švajcarska podrška
srpskoj privredi
Švajcarski program za promociju izvoza (Swiss Import Promotion
Program- SIPPO) je svoje aktivnosti započeo još 2004. godine, za vreme Državne zajednice
Srbije i Crne Gore. Od tada do danas realizovani su mnogi projekati i aktivnosti u cilju podrške
malim i srednjim preduzećima. O planovima SIPPO u Srbiji razgovarali smo sa Natalijom Puntevski
koja je od 2010. godine predstavnik SIPPO za Srbiju, odgovorna za koordinaciju i realizaciju
projekata za sve sektore u kojima SIPPO ima aktivnosti.
MIRJANA ALEKSIć
Današnja autoindustrija zahteva
fleksibilnost i odličnu logističku podršku.
Važi trend „just in time“, koji podrazumeva
brzu reakciju prema potrebama tržišta, jer
se proizvodi samo onoliko koliko može
da se proda, i da dostava bude na vreme.
Treba birati tržišta na koja se dostava
proizvoda obavlja u roku od 24h, jer je to
glavna prednost naših dobavljača, i tako
birati sajmove na kojima nastupati.
tada se posebno moraju isprofilisati kako
bi kupac izabrao baš njih.
Metalska i mašinska industrija
Kao i za svaki sajam, a posebno za
sajmove u ovoj industriji, preporuka
je dobra predsajamska priprema koja
podrazumeva unapred ugovaranje
sastanaka sa potencijalnim kupcima.
Unapred ugovaranje susreta, tzv. B2B
sastanaka neophodno je za uspeh na
ovakvim sajmovima.
Kada je reč o metalskoj i mašinskoj
industriji, Srbija najviše izvozi u
Nemačku, Italiju i Rusiju. Međutim,
za naše proizvođače sve interesantnije
postaju i Holandija i skandinavske zemlje
zbog njihove spremnosti da plate dobar
proizvod po dobroj ceni, kao i zbog toga
što proizvode u velikim serijama, pa im je
potreban dobavljač za proizvodnju malih i
srednjih serija.
Najveći sajam u ovoj industriji je
„Hannover Messe“, u Nemačkoj, kao
i „Agritechnica“ u Nemačkoj koji je
specijalizovani sajam za poljoprivrednu
mehanizaciju. Od velikog je značaja
posetiti ove velike sajmove, pa i nastupiti
na njima, ali se do kupca može lakše doći
na manjim specijalizovanim sajmovima.
IT industrija
Za nastup na sajmovima u oblasti IT
industrije izlagači moraju imati konkretan
proizvod koji žele prodati, pa čak i ako je
taj „proizvod“ odgovarajuća usluga, a u
slučaju da se nude usluge po narudžbini
20
Razvijena zapadna tržišta su već
prezasićena i vrlo je teško probiti se, veće
su šanse na tržištima u razvoju kao što su
Afrika i zemlje Bliskog Istoka. Možda su
prihodi u početku manji, ali se lakše gradi
pozicija na ovim tržištima koja će kasnije
rezultirati i većim prihodima.
Najvažniji sajmovi u IT industriji su:
„Mobile World Congress“ u Barseloni za
mobilne komunikacije, mobilne telefone i
aplikacije; „Embedded World“ u Ninbergu
u oblasti mikroelektronike; „CeBIT“ u
Nemačkoj i „Gitex“ u UAE za poslovna
rešenja.
Međutim, manji specijalizovani sajmovi
mogu biti mnogo korisniji za izlagače, pa
čak i sajmovi koji nisu IT specijalizovani
kao npr. sajmovi za nove tehnologije u
maloprodaji, kao što su: „Euroshop“ ili
„Eurocis“ u Nemačkoj.
Sajmovi investicija
Posebnu vrstu sajmova čine tzv.
investicioni sajmovi, koji uglavnom
obuhvataju stručne sajmove za poslovne
nekretnine i investicije. Izlagači uglavnom
dolaze iz različitih oblasti u svetu
nekretnina, od projektanata i projektnih
menadžera, investitora i finansijera,
konsultanata i brokera, korporativnih
menadžera i menadžera razvoja, pa
do predstavnika gradova, ekonomskih
regiona, ali i vlada pojedinih zemalja. Ovi
sajmovi pružaju mogućnost umrežavanja,
tržišne orijentacije i dragocene poslovne
kontakte, ali su i idealna prilika za
predstavljanje projekata potencijalnim
investitorima, kao i upoznavanje sa
najnovijim trendovima iz industrije.
Samim tim, i posetioci su najviše
rangirani menadžeri kompanija
potencijalnih investitora, predstavnici
centralne i regionalnih vlasti zemalja u
kojima se izlaže, ali i ostalih koje veliku
pažnju polažu na investicione aktivnosti.
Jednom rečju, u proseku više od 80%
učesnika čine sami investitori i donosioci
odluka, ljudi koji imaju pristup različitim
razvojnim projektima i kapitalnim
izvorima iz celog sveta.
I ovi sajmovi zahtevaju temeljne pripreme
i obično bivaju praćeni konferencijama,
prezentacijama i sličnim aktivnostima,
a neophodno je unapred kontaktirati
potencijalne poslovne partnere i sa njima
zakazati sastanke.
Neki od najznačajnijih sajmove iz ove
grupe su “Expo Real” (Minhen, Nemačka)
kao najveći B2B sajam za poslovne
nekretnine i investicije u Evropi, i MIPIM
(Kan, Francuska) kao najznačajnija svetska
izložba nekretnina i investicija.
EXPORTER
DECEMBAR 2014
21
Šta je cilj SIPPO-a, koje su glavne
aktivnosti i koji sektori se nalaze
u fokusu?
značajna tržišna istraživanja. Zatim
treba da se razvije proizvodna strategija,
pripremi proizvod za ciljno tržište, i
odredi najbolja strategija za transport
dobara do distributera, da bi se na kraju
dobila finansijska nagrada.
Switzerland Global Enterprise (S-GE) radi
pod okriljem Švajcarskog Sekretarijata
za Ekonomske Poslove – SECO sa ciljem
da pruži podršku malim i srednjim
preduzećima, iz odabranih partnerskih
zemalja, otvarajući im nove mogućnosti i
lakši pristup tržištu Švajcarske i Evropske
unije. SIPPO je jedan od mandata S-GE.
Odabranim malim i srednjim preduzećima,
SIPPO pruža detaljne informacije o
industrijama koje ih interesuju, kao
i informacije o uslovima i zahtevima
poslovanja na ciljanim tržištima. Nakon
procesa prijavljivanja i selekcije preduzeća
sa kojima bi se radilo, program podržava
učesnike upoznajući ih sa zahtevima koje
moraju da ispune kako bi pristupili novom
tržištu. Na raspolaganju su im obuke (npr.
izvozni marketing, osiguranje kvaliteta) i
učešće na međunarodnim sajmovima kako
bi se upoznali sa potencijalnim kupcima.
Detaljne informacije o našem programu
mogu se pogledati na sajtu
www.s-ge.com/sippo
SIPPO je u Srbiji aktivan u sektorima:
mode, proizvodnje nameštaja, tehničko
drvo; industrijskih podizvođačkih poslova,
u sektoru turizma, prerade ribe i morskih
plodova.
Promene u srpskoj privredi predstavljaju
i izazov i šansu za SIPPO – da zajedno
sa srpskim organizacijama za poslovnu
podršku i MSP neprekidno radimo na
poboljšanju i uvođenju neophodnih
promena, kako bi se unapredio izvoz i
stvorila nova radna mesta.
Koji su projekti do sada
realizovani? Možete li izdvojiti
značajnije projekte koji su doneli
očekivane rezultate?
Sve SIPPO usluge su dostupne srpskim
izvoznicima u pomenutim sektorima.
Tokom proteklih godina smo redovno
podržavali srpske kompanije u učestvovanju
na odabranim međunarodnim sajmovima u
okviru SIPPO paviljona. Srpske kompanije
su imale priliku da izlažu sa nama na
sajmu nameštaja IMM, industrijskom
sajmu u Hanoveru, sajmu tehničkog drveta
Interzum, itd. Takođe su organizovane
brojne radionice i misije kupovine i prodaje.
U okviru našeg mandata 2012-2016.
započeli smo novi pristup pod nazivom
22
Koji projekti su u toku u Srbiji i
koji su budući planovi SIPPO ?
„Sistemski pristup razvoju tržišta“ (SMDA).
Cilj SMDA je uvođenje dugoročnih
promena u tržišni sistem, koje će
pogodovati malim i srednjim preduzećima
u cilju rasta i poboljšanja izvoza, kao i u
stvaranju novih radnih mesta.
Strategija SIPPO programa je inicirati
poboljšanje, unapređenje u odnosu na
određena sistemskih ograničenja za
izvozne kompanije nizom intervencija
koje su prilagođene potrebama svakog
sektora ponaosob. Cilj nam je da znanja i
iskustva u vođenju izvoza i pristupa novim
tržištima prenesemo organizacijama
koje pružaju podršku ili usluge lokalnim
preduzećima koji će te intervencije
sprovoditi. Uz ove promene izabrana ciljna
grupa izvoznih kompanija bi trebalo da
ostvari profit i bolje izvozne performanse,
da poveća prihode, finansijske resurse i
investicione kapacitete, kao i da stvori
nova radna mesta.
Na ovaj način sarađujemo i sa SIEPA.
Zajedno sa SIEPA radimo na pružanju
potpunijih informacija sektoru odeće.
Rezultat toga je i pripremljena i
objavljena brošura, kao i b2b platforma
za srpsku industriju odevanja – u kojoj
je predstavljeno više od 100 srpskih
proizvođača tekstila i odevnih predmeta i
njihove usluge (http://serbianapparel.com/).
Tokom projekata ste bili
u kontaktu sa srpskim
preduzetnicima. Možete li
nam dati svoje mišljenje o
prosečnom “mentalitetu”
srpskog preduzetnika? Koliko
je teško sarađivati sa srpskim
preduzetnicima? Da li prihvataju
savete i promene?
U okviru našeg programa sarađujemo sa
malim i srednjim preduzećima, koja su
u vlasništvu srpskih državljana. To su
kompanije koje nude visoko kvalitetne
proizvode i usluge, koji su spremni
za izvoz (imaju izvoznu strategiju ili
plan), proizvode po međunarodnim
standardima, a nemaju visoko razvijenu
mrežu klijenata u EU, Švajcarskoj i
zemljama EFTA-e. Svakako, nijedan
rezultat se ne može ostvariti ukoliko
kompanija nije finansijski posvećena
– s jedne strane, i ako menadžeri i
zaposleni nisu voljni i spremni da izvrše
sve pripreme i primene sve promene i
poboljšanja, s druge strane.
Osim sektora odeće (tj. mode), takođe
imamo zajednički projekat sa SIEPA-om u
sektoru nameštaja. SIEPA je organizovala
nacionalni paviljon na MOW sajmu u
Nemačkoj u okviru kog se predstavilo pet
proizvođača nameštaja, a SIPPO je vodio
edukaciju na temu izvoza za kompanije
koje su izlagale na sajmu. Pored ovoga,
organizovana je i studijska poseta za pet
dodatnih kompanija iz Srbije sa ciljem
da se podrobnije upoznaju sa nemačkim
sektorom nameštaja i to kroz posete
maloprodavcima i veletrgovcima, kao i
samim proizvođačima.
– Agencija za drvo, obezbeđena je
obuka na temu “Uspešne komunikacije
sa klijentima u poslovima izvoza”. U
septembru 2014. godine organizovali
smo i poslovnu misiju kupaca iz Evrope
koji su posetili osam srpskih kompanija
i na licu mesta razmotrili mogućnosti
saradnje. U saradnji sa Regionalnom
privrednom komorom u Valjevu, za
preduzeća za obradu drveta je obezbeđen
trening iz praktičnog istraživanja tržišta.
Sledeće godine očekuje se učešće srpskih
proizvođača kao izlagača na sajmu
Interzum.
U sektoru industrijskih podizvođačkih
poslova, pružamo podršku odabranim
srpskim kompanijama iz metalske
industrije za izlaganje u okviru najvećeg
industrijskog sajma u Hanoveru. Kao
deo SMD pristupa, radimo i sa VMC
(Vojvodina metal klaster) u cilju podrške
održivom razvoju obima srpskog izvoza.
Sledeće godine pet proizvođača
nameštaja iz Srbije će biti u prilici da sa
nama izlaže na sajmu IMM u Kelnu.
Tokom 2014. smo započeli i aktivnosti
u preostala dva sektora: ribe i morskih
plodova, kao i turizma.
Takođe, imali smo brojne aktivnosti
u 2014. godini i kada je reč o sektoru
proizvodnje tehničkog drveta.
Proizvođači iz Srbije su sa SIPPO-m
izlagali na sajmovima Domotex i ZOW. U
saradnji sa srpskim klasterom nameštaja
Dve firme iz Srbije iz sektora ribe i
morskih plodova su učestvovale u
okviru SIPPO paviljona na sajmu SEG
u Briselu. Sa ciljem da se unapredi
izvoz ribe i proizvoda od ribe iz Srbije u
EU i Švajcarsku, SIPPO je u saradnji sa
Privrednom komorom Srbije organizovao
radionicu na temu: Pristup tržištu EU i
eco-označavanje ribe i proizvoda od ribe.
Naši partneri u sektoru turizma su
Turistička organizacija Srbije (TOS) i
Program za razvoj privatnog sektora
u jugozapadnoj Srbiji (PSD). SIPPO
pruža podršku odabranim srpskim
turoperatorima, turističkim agencijama,
hotelima i drugim smeštajnim
kapacitetima da učestvuju u okviru
paviljona Srbije koji organizuje TOS na
sajmu ITB u Berlinu. Kao pripremu za
ITB 2015 obezbedili smo trening „Pristup
evropskom tržištu turizma“.
Za sledeću godinu, pored sajamskih
nastupa u okviru različitih sektora,
planiramo i poslovnu posetu kupaca
Srbiji i to u okviru sektora mode i
nameštaja.
Kako se zainteresovane
kompanije mogu prijaviti na
projekat?
Sve kompanije koje su zainteresovane
da rade sa SIPPO mogu se prijaviti
preko naše internet stranice, i popuniti
formular Apply Now (Prijavite se
sad) na www.s-ge.com/sippo ili mogu
direktno stupiti u kontakt sa lokalnim
predstavnikom:
[email protected]
Za koji sektor u Srbiji biste mogli
da kažete da je najperspektivniji,
i koji proizvodi bi mogli biti
konkurentni na tržištima
Švajcarske i EU? Možete li dati
savet našim preduzetnicima šta
bi mogli da urade kako bi postali
konkurentniji na tim tržištima?
Upravo oni sektori sa kojima radimo u
Srbiji, predstavljaju i njene potencijale.
Svakako da svaki sektor ima svoje
specifičnosti, kao tržišne i uslove
kvaliteta koje moraju zadovoljiti da
bi mogli da ostvare izvoz. Uspešan
izvoz je složen proces. Kada kompanija
identifikuje proizvod koji želi da prodaje
na izvoznom tržištu, ona mora da istraži
tržišne prilike. Ovaj proces podrazumeva
EXPORTER
DECEMBAR 2014
23
UPOZNAJTE...
SVI PUTEVI VODE U
TRSTENIK
Marija Vukosavljević Branković, Radoš Gazdić
OPŠTINA SA DUGOM TRADICIJOM, PRIRODNIM I INDUSTRIJSKIM POTENCIJALIMA
U
plodnoj dolini Zapadne
Morave, s jedne strane
okružena Gledićkim
planinama, a sa druge šumovitim
obroncima Goča prostire se opština
Trstenik. Opština zauzima površinu od
448 km2 i obuhvata 51 naseljeno mesto
sa oko 43.000 stanovnika. Grad Trstenik,
administrativni, kulturni i privredni
centar opštine nalazi se na desnoj obali
Zapadne Morave na 172 m nadmorske
visine i 43° severne geografske
širine. Kroz grad i opštinu prolazi 21.
meridijan, linija koja ga simbolično
spaja sa svetom u prostoru i vremenu
i poručuje da je geografski, istorijski
i kulturni deo Evrope. Stari Rimljani
su govorili da svi putevi vode u Rim,
a trsteničani kažu da svi putevi vode
prema Trsteniku, jer se opština Trstenik
nalazi 49 km istočno od Koridora 10 i
30 km od Koridora 11 i na trasi budućeg
auto puta-Moravskog koridora koji će
spojiti ova dva važna putna pravca.
Trstenik je udaljen 10km od Vrnjačke
Banje, lidera u banjskom turizmu i 30
km od Kopaonika, domaćeg skijaškog
centra.
Istorija
Arheološka nalazišta „Blagotin“ i
„Stragari“ ukazuju da se na ovim
prostorima živelo i u praistoriji. Rimljani
su darovali ovaj kraj vinovom lozom
i tradicijom u podizanju vinograda.
Manastiri Ljubostinja i Veluće, zadužbine
srpskih princeza, spomen su burnih
događaja iz srednjeg veka. Trstenik se
prvi put pominje u darovnoj povelji Cara
Lazara 1381. godine koji svojoj zadužbini
poklanja metohe Trstenik, Veluće i Ribnik.
24
EXPORTER
U vreme Turaka usputna orjentalna
palanka bila je u Stražbi, današnjoj
Osaonici. Po nalogu kneza Miloša
Obrenovića u periodu od 1832-1838.
godine sagrađena je varoš Trstenik, a
staro naselje je zadržalo naziv Stara
čaršija. Nikola Pašić i Josip Vinter su
uradili prvi regulacioni plan 1870.
godine, a 1873. je sazidana prva
namenska zgrada za školu, dok je 1899.
godine napravljen čelični most, a 1900.
sazidana crkva Svete Trojice. Voz je u
Trstenik stigao 1910. godine, a zgrada u
kojoj je opština sazidana je 1935. godine.
Od kulturno-istorijskih znamenitosti u
Trsteniku izdvajaju se
arheološki lokaliteti
iz doba neolita i Starog
Rima, srednjovekovni
manastiri Ljubostinja i
Veluće, utvrđenje
Jerinin grad.
Odlukom Vlade FNRJ 23. marta 1949.
godine formirana je „Prva petoletka“ koja
je promenila način života u opštini. Od
palanke sa dosta dućana i kafana Trstenik
je prerastao u moderan urbanistički
uređen grad, prestonicu hidraulike i
pneumatike.
Prirodni i ljudski resursi
Plodno poljoprivredno zemljište zauzima
282 km2, a površina pod listopadnim
i četinarskim šumama je 106 km2.
Hidrografiju opštine čine podzemne
vode, izvori i rečni tokovi. Zapadna
Morava protiče kroz opštinu u dužini od
22 km, a u nju se ulivaju Ljubostinjska
reka, Popinska reka, Crnišavska reka
DECEMBAR 2014
i Srebrnica sa brojnim potocima i
rečicama bujičnog karaktera. U mestu
Veluće je izvor čuvene mineralne
vode „Mivela“, bogate magnezijumom.
Prema istraživanjima opština Trstenik
leži na podzemnim jezerima sa pijaćim,
mineralnim i geotermalnim vodama.
Kroz grad i opštinu
prolazi 21. meridijan, linija koja ga
simbolično spaja sa
svetom u prostoru i
vremenu i poručuje da
je geografski, istorijski
i kulturni deo Evrope.
Prema popisu iz 2011. godine u opštini
Trstenik u 14.662 domaćinstava živi
42.966 stanovnika, od čega 15.329 u
gradu, a 27.637 u selima. Prosečna
gustina naseljenosti je 96 stanovnika/
km2. Izraženo je demografsko pražnjenje
naročito u planinskim selima opštine.
Najveći procenat stanovništva preko 15
godina ima srednje obrazovanje 45,39%,
sa višom i visokom školom je 12%, dok
je 2,73% nepismeno (pretežno starije
stanovištvo u seoskim sredinama).
Privreda
Danas opština Trstenik pripada trećoj
kategoriji po razvijenosti opština u Srbiji.
Položaj opštine determinisan je razvojem
i ekonomskom snagom „Prve petoletke“.
Ovaj nekadašnji gigant u kome je bilo
zaposleno blizu 20.000 radnika kroz tri
kruga privatizacije nije uspeo da dobije
kupca, tj. strateškog partnera. Danas u
Trsteniku funkcioniše 374 privrednа
društva (od toga 95,7% malih, 2,4%
srednjih i 1,9% velikih preduzeća) i 1.151
preduzetničkа radnjа. Prisutan je trend
smanjivanja broja privrednih subjekata.
Tradicija u proizvodnji hidraulike i
pneumatike je ostala sačuvana, pa se
pored akcionarskih društava iz „Prve
petoletke“ ovom proizvodnjom bavi veliki
deo privrednika i preduzetnika. Od ostalih
industrijskih grana najviše su zastupljene
drvoprerađivačka, prehrambena, dok se
preduzetnici pretežno bave trgovinom.
Stranih investitora ima relativno malo.
U oblasti prehrambene industrije, to je
„Agrokor“ koji je kupio „Novu Slogu“,
a takođe i investirao u veliki prodajnoskladišni prostor IDEA i u izgradnju nove
fabrike vode Mivela. Pored toga, jedan
od najznačajnijih investitora je svakako i
OMV.
Poljoprivreda
Plodno zemljište, povoljna klima i duga
tradicija u poljoprivrednoj proizvodnji
učinili su da poljoprivreda predstavlja
važnu granu u opštini Trstenik.
Problem za poljoprivredu predstavlja
odlazak mladih sa sela i demografsko
pražnjenje rubnih područja opštine.
Broj registrovanih poljoprivrednih
gazdinstava u 2014. godini je 6.532,
dok je 28.318 stanovnika na neki način
vezano za poljoprivredu. U opštini
Trstenik gaji se povrće na otvorenom i
u plastenicima, jagodičasto voće, cveće i
90% proizvodnje lozno-sadnog materijala
u Republici Srbiji. Značajna grana
postaje i pčelarstvo. Osnovni izazov za
poljoprivredu u opštini je da se poveća
lanac vrednosti proizvoda, tj. da se ne
prodaju sirovine već prerađeni proizvodi
i da se obezbede dovoljne količine
pojedinih kultura za plasman na ozbiljna
tržišta.
25
SVET I MI
različite prekvalifikacije i IT obrazovanje.
Ustanova raspolaže sopstvenim
namenski izgrađenim prostorom od
1.855 m2 koji koriste druge institucije i
udruženja građana. Narodna biblioteka
„Jefimija“ je ustanova sa bibliotekarskom
delatnošću. Kulturne delatnosti se
obavljaju i po seoskim sredinama
po školama i domovima kulture koji
se rekonstruišu. U opštini Trstenik
u oblasti kulture aktivna je muzička
škola „Kornelije Stanković“, amatersko
pozorište, udružanje likovnih umetnika i
veliki broj kulturno-umetničkih društva.
Opština Trstenik je osnovala ustanovu
„Sportski centar“ koja upravlja sportskim
objektima, površine 5.233 m2 za
rekreaciju građana i za potrebe klubova u
različitim nivoima takmičenja. U opštini
je razvijen školski sport, a klubovi u
seoskim sredinama imaju svoje sportske
terene.
Turizam
Trstenik se nalazi u blizini Vrnjačke
Banje, centra banjskog turizma i
Kopaonika, zimskog centra. Povoljan
geografski položaj, bogato istorijsko
nasleđe i prirodne vrednosti se ne koriste
dovoljno. Mali je broj kategorisanih
ležajeva, kao i mali broj noćenja turista.
U opštini se organizuju zanimljive
manifestacije, a manastir Ljubostinju, kao
glavnu kulturnu, istorijsku i turističku
znamenitost, poseti preko 100.000 turista.
Saobraćajna infrastruktura
Putnu mrežu u opštini Trstenik čini 264
km puteva različitog nivoa i kvaliteta.
Mreža puteva je razvijena, ali su putevi
u lošem stanju i mnogi zahtevaju
rehabilitaciju. Glavni putni pravac je
magistralni put E-761 koji povezuje dva
strateška pravca: autoput E-75 i Ibarska
magistrala E-763, od kojih je udaljen oko
50km. Lokalni putevi u dužini od 168
km povezuju naseljena mesta u opštini,
a nekategorisani, tzv. „letnji putevi“ su
unutar naseljenih mesta.
Železnička pruga, koja prolazi kroz
opštinu Trstenik u dužini od 20km i
povezuje dva važna železnička pravca
Beograd-Solun i Beograd-Bar, je u dosta
zapuštenom stanju. Na periferiji grada
nalazi se i sportski aerodrom. Očekuje se
otvaranje aerodroma u Lađevcima kod
Kraljeva (udaljen 45km), dok su zvanični
međunarodni putnički aerodromi oni u
Nišu (udaljen 112km) i Beogradu (udaljen
235km). Što se tiče rečnog saobraćaja,
reka Zapadna Morava protiče kroz
opštinu Trstenik u dužini od 20 km, ali
26
nije plovna. Najbliža luka je na Dunavu u
Smederevu.
Društveni razvoj, kultura,
nasleđe, sport
Opština Trstenik je u 2013. godini
proslavila 200 godina školstva. U opštini
Trstenik radi osam matičnih osnovnih
škola sa 32 područna odelenja, kao i dve
srednje škole. Učenici dobijaju opšte
obrazovanje u gimnaziji, a mašinsko,
elektrotehničko i ekonomsko obrazovanje
u tehničkoj školi. Visoka mašinska
škola strukovnih studija je sa bogatom
tradicijom i tri akreditovana programa
u oblasti hidraulike, pneumatike i
informatike.
Tradicija poslovanja
u metalsko-mašinskoj
industriji, ali i plodno
zemljište i tradicija u
gajenju povrća, voća,
vinove loze i u novije
vreme cveća, predstavljaju značajan potencijal za razvoj poljoprivrede, prehrambene i
metalske industrije.
Švajcarska,
zemlja čokolade i
sira u srcu Alpa
Danijela Čabarkapa
Neke od prvih asocijacija kada se pomene Švajcarska
su čokolada, sir, satovi i prelepa priroda. Može se
reći da je prva čokolada proizvedena u Švajcarskoj,
i danas su vodeći po proizvodnji čokolade u svetu, a
svaki Švajcarac pojede oko 12 kg čokolade godišnje.
Švajcarska je postojbina oko 450 vrsta sireva. Takođe
je i vodeći i najveći proizvođač satova. Polovinu
svetske proizvodnje čine švajcarski proizvodi, pri
čemu je 95% proizvodnje namenjeno izvozu.
Potencijali opštine
Opština Trstenik je i nosilac sertifikata
„opštine sa povoljnim poslovnim
okruženjem“ koju dodeljuje Nacionalna
alijansa za lokalni ekonomski razvoj
(NALED). Program sertifikacije opština
sa pozitivnim poslovnim okruženjem
je jedinstven u našoj zemlji, pa je i
važnost ovog priznanja veća, i pruža
veliku i obavezu, ali i podsticaj lokalnoj
samoupravi. Tradicija poslovanja u
metalsko-mašinskoj industriji, ali i
plodno zemljište i tradicija u gajenju
povrća, voća, vinove loze i u novije
vreme cveća, predstavljaju značajan
potencijal za razvoj poljoprivrede,
prehrambene i metalske industrije.
Kao opština sa povoljnim poslovnim
okruženjem, Trstenik pruža logističku
podršku investitorima, predvidiv poslovni
ambijent i finasijske povlastice poput
umanjenja naknade za građevinsko
zemljište i do 100% i dodatne subvencije
za razvoj infrastrukture. Pored toga, već
pomenuta tradicija u obrazovanju duga
više od 200 godina garantuje kvalitetne
ljudske resurse.
Š
vajcarska je savezna
parlamentarna republika koju čine
26 kantona, a prema poslednjim
podacima u njoj živi skoro 8 miliona
stanovnika. Tri zvanična jezika daju sliku
o tri najvažnija suseda zemlje (Francuska,
Nemačka i Italija), dok je četvrti poluslužbeni jezik romanš. Ipak švajcarski
nemački je jezik koji ujedinjuje, jer za 70%
stanovništva to je maternji jezik.
Duga i snažna tradicija političke i vojne
neutralnosti, omogućila joj je da bude
zemlja domaćin mnogim međunarodnim
organizacijama. Iako članica mnogobrojnih
međunarodnih organizacija Švajcarska,
kao zemlja na izuzetno visokom stepenu
razvoja, sa uređenim političkim sistemom
i uz poštovanje evropskih standarda u
mnogim oblastima, nije članica EU.
Takođe, u Trsteniku od 1961. godine
postoji i Narodni univerzitet kao
polivalentna ustanova kulture u kojoj
se organizuju brojni kulturni sadržaji:
likovni, folklorni, pozorišni, muzički,
muzejski. U ustanovi se organizuje i
neformalno obrazovanje: kursevi jezika,
Švajcarska je alpska zemlja sa prosečnom
nadmorskom visinom od 500-800m. U
Švajcarskoj se prostiru 74 planine. Klima
je umereno-kontinentalna, na planinama
planinska, pretežno alpska i veoma
različita od mesta do mesta, od ledene
na planinama do prijatne mediteranske
EXPORTER
DECEMBAR 2014
klime na jugu Švajcarske. Smeštena
između Ženevskog i Bodenskog jezera, u
središnjem delu visokih Alpa i severno od
njih, Švajcarska je zemlja bogata prirodnim
lepotama, što je doprinelo i razvoju
turizma.
Iаko siromаšnа prirodnim bogаtstvimа i
sа relаtivno mаlim unutrаšnjim tržištem,
švаjcаrskа ekonomijа je nаjstаbilnijа
i nаjkonkurentnijа na svetu (izveštaj
Svetskog ekonomskog foruma). U 2013.
godini Švajcarska je zauzela 20. mesto na
svetu po visini BDP-a. Privredni uspeh
zemlje zasniva se na političkoj stаbilnosti,
prvoklаsnom obrаzovаnju, rаzvijenoj
infrаstrukturi, odličnom geogrаfskom
položаju i visokoj primeni inovаtivnih
tehnologijа. Vodeće privredne grаne
su bаnkаrstvo, turizаm, fаrmаceutskа i
hemijskа industrija, industrijа preciznih
instrumenаtа, sаtovа, optičkog stаklа,
hаrtije i celuloze, čokolаde, biotehnologijа.
Sektor usluga stvara 72,5% BDP-a i
zapošljava skoro 75% radne snage.
27
U 2013. godini Švajcarska je bila na 25.
mestu po po izvozu roba i usluga u
svetu. Na prvom mestu su po izvozu
satova, dok su na drugom mestu u svetu
su po izvozu farmaceutskih proizvoda.
Takođe, izvoze mašine, metal i proizvode
prehrambene industrije itd. Švаjcаrske
kompаnije su izvozno orijentisаne,
okrenute proizvodnji veoma kvаlitetne
robe (72% izvozа čine visokokvаlitetni
proizvodi), mаlih serijа, uz znаčаjаn
procenаt ulаgаnjа u istrаživаnje i
rаzvoj. Takođe je na 26. mestu prema
vrednosti uvoza robe, pri čemu su
glavni uvozni proizvodi mašine, vozila,
metali, poljoprivredni proizvodi, tekstil
itd. Švаjcаrskа je, usled nedostаtkа
sirovinа i visoko postаvljenih stаndаrdа
u industrijskoj proizvodnji, upućenа
nа uvoz - u strukturi uvozа oko 70%
se odnosi nа sirovine, poluproizvode
i robu široke potrošnje dok je udeo
investicionih dobаrа oko 24%. Evropa
je glavni trgovinski partner Švajcarske
(60,9% učešće u izvozu i 78,8% učešće u
uvozu). Najveću robnu razmenu u Evropi
imaju sa Nemačkom, zatim slede Italija i
Francuska. U spoljnotrgovinskoj razmeni
Švajcarske konstantno je prisutan suficit.
Saradnja Srbije i Švajcarske
Oko 100.000 Srba trenutno živi i radi u
Švajcarskoj, a 1992. godine osnovan je i
Srpski kulturni centar, kao krovna srpska
organizacija u Švajcarskoj. Od kraja 2009.
godine građanima Republike Srbije nije
potrebna viza za putovanje u Švajcarsku.
Za Cirih iz Beograda lete direktno i Air
Serbia i Swiss svakodnevno, a direktnih
letova iz Beograda ima još i za Bazel
(Wizzair), Bern (Skywork) i Ženevu (Swiss).
Bilateralni odnosi Švajcarske i Srbije
su veoma dobro razvijeni, što se vidi po
širokom spektaru bilateralnih sporazuma,
koji pokrivaju gotovo sve oblasti od
zajedničkog interesa. Izdvajaju se
sporazumi o promociji i zaštiti investicija i
izbegavanju dvostrukog oporezivanja, koji
su postavili okvir za bolju privrednu
Najveće izvozne
mogućnosti u razmeni
sa Švajcarskom,
Srbija ima u sektoru
poljoprivrede,
tekstilne, metalne,
prehrambene,
mašinske industrije
i turizma, tačnije po
proizvodima meso i
mesne prerađevine,
sveže voće i povrće,
prirodni sokovi,
voda, obojeni
metali, proizvodi od
aluminijuma i bakra,
delovi i pribor za
mašine, proizvodi
za farmaceutsku i
kozmetičku industriju,
plastika i nameštaj.
saradnju i ulaganja. U spoljnotrgovinskoj
razmeni Srbije i Švajcarske izražen je
konstantan deficit. Od 169 zemalja sa
kojima je ostvarena spoljnotrgovinska
razmena u 2013. godini Švajcarska
zauzima 25. mesto i na strani izvoza i na
strani uvoza u razmeni sa Srbijom. Ukupna
razmena je neznatno porasla u odnosu
na 2011. godinu, dok je od 2010. godine
primetan rast pokrivenosti uvoza izvozom.
Glаvni izvozni proizvodi Srbije u
Švajcarsku su putnički automobili, bakar,
pripremljeno voće i proizvodi, osim
sokova, nameštaj i delovi, konstrukcije i
delovi, srebro, platina i ostali platinasti
materijali i drugo. U 2013. u uvozu
iz Švajcarske su dominirali: lekovi,
insekticidi za maloprodaju, ploče, mašine
za štampanje, satovi i časovnici, električni
aparati za strujna kola, i ostalo.
Bilаterаlnа trgovinskа sаrаdnjа između
Srbije i Švаjcаrske je regulisаnа
Sporаzumom o slobodnoj trgovini između
Srbije i držаvа EFTA (pored Švаjcаrske,
člаnice EFTA su Islаnd, Lihtenštаjn i
Norveškа). Ovаj Sporаzum je stupio
nа snаgu 1. oktobrа 2011. godine zа
sve držаve potpisnice. Sporаzum je
аsimetričаn u korist Srbije. Odmаh
po stupаnju nа snаgu Sporаzumа,
EFTA zemlje su ukinule sve cаrine nа
industrijske proizode koji se uvoze iz
Srbije, dok se Srbijа obаvezаlа dа će fаzno
u periodu od 3 godine ukinuti cаrine nа
uvoz industrijskih proizvodа.
Kаdа je reč o poljoprivrednim
proizvodimа, koncesije zа ove proizvode
zаključene su bilаterаlno sа svаkom
člаnicom pojedinаčno, jer držаve EFTA
nemаju zаjedničku poljoprivrednu
politiku. Premа Sporаzumu koji je
zаključen između Srbije i Švаjcаrske
od ukupnog brojа poljoprivrednih
proizvodа (3.266 tаrifnih linijа), ovа
zemljа je potpuno ukunulа cаrine zа 62%
poljoprivrednih proizvodа poreklom iz
Srbije i to zа: sve vrste sirevа, zа žive
biljke i cveće rezаno i kаlem - grаnčice,
suvo voće i povrće, konzervisаno povrće,
sušeno mаhunаsto povrće u zrnu,
jezgrаsto voće, аgrume sveže i suve,
zаčine, žitаrice, brаšno, uljаno semenje i
plodovi, oljušteni pаsulj, mаslinovo ulje,
pаlmino ulje, ulje od semenа suncokretа,
ostаle biljne mаsti, ostаle šećere,
mešаvine sokovа nа bаzi sokovа od
tropskog voćа, duvаn i otpаtke od duvаnа.
Švаjcаrskа je delimično smаnjilа cаrinske
stope ili u potpunosti zаdržаlа cаrinsku
zаštitu zа 32% poljoprivrednih proizvodа
poreklom iz Srbije. Cаrinskа stopа zа ove
proizvode se kreće od 1,4% do 65% i to su
sledeći proizvodi: rаzne vrste mesа i mesnih
prerаđevinа, hrаnа zа ishrаnu životinjа,
mаsti i uljа zа ljudsku ishrаnu, sveže voće
i povrće, med, konzervisаno voće i povrće,
rаzne vrste sokovа i vino od svežeg grožđа.
Ipak, zа određene vrste mesа kao što je
svinjsko, cаrinske stope iznose 187%, dok
za goveđe meso unutar limitirane kvote
carinska stopa iznosi čak 238%.
Kаd su u pitаnju prerаđeni poljoprivredni
proizvodi, EFTA držаve nаjpovoljniji
pristup tržištu ovih proizvodа dаju EU, а
isti pristup je odobren i Srbiji.
Švаjcаrskа je Srbiji odobrilа bescаrinski
uvoz zа sledeće prerаđene poljoprivredne
proizvode: čokolаdu, kožu, kаfu, čаj, biljne
sokove, biljne proizvode nаmenjene zа
pletаrstvo, fruktozu, аktivni kvаsаc, vodu,
pivo, аlkoholnа pićа kаo što su: viski, rum,
džin, votkа i likeri; i sirće.
28
EXPORTER
Sporаzum sа EFTA predviđа i mogućnost
dijаgonаlnа kumulаcijа poreklа, kojа će
omogućiti srpskim proizvođаčimа dа
izvoze proizvode sа srpskim poreklom po
preferencijаlnom tretmаnu u Švаjcаrsku
i ostаle EFTA zemlje čаk i u slučаju dа
je deo ulаznih mаterijаlа zа tаj proizvod
poreklom iz druge zemlje, pod uslovom
dа je onа potpisnicа PanEuroMed
konvencije. Srbijа je 12. novembrа 2012.
godine potpisаlа PanEuroMed Konvenciju
kаo jedаn od preduslovа zа punu
implementаciju dijаgonаlne kumulаcije
poreklа između Srbije, EU, EFTA,
CEFTA i Turske. Punа implementаcijа
dijаgonаlne kumulаcije poreklа predviđenа
PanEuroMed Konvencijom će dodаtno
doprineti jаčаnju međusobne trgovine,
kаko u regionu, tаko i sа EU i EFTA
zemljаmа.
U Srbiji trenutno posluje oko 200
švajcarskih kompanija i kompanija
povezanih sa Švajcarskom, pri čemu broj
raste. Nestle, Holcim, Ringijer, Roše,
Novartis, Sandoz, Balser osiguranje, SGS,
Geberitsu samo neke od kompanija koje
posluju u Srbiji. Među najznačajnijim
švajcarskim investicijama u Srbiji izdvajaju
se investicije Holcim-a, najveća švajcarska
investicija kroz privatizaciju „Fabrike
cementa“ u Novom Popovcu, zatim u
oblasti osiguranja važno je pomenuti
„Basler“, kao i investiciju kompanije
„Pharmaswiss“, kao najznačajniju
DECEMBAR 2010
greenfield investiciju. Značajna su i
ulaganja kompanija „Nestle“, pri čemu
je značajno napomenuti akviziciju
Centroproizvoda u 2012. godini kao i
ulaganje kompanije„Emilio Stecher“
u izgradnju pogona i nabavku opreme
za preradu prirodnog kamena. Takođe
i investiciju kompanije “Sika” u 2014.
godini, u fabriku za proizvodnju materijala
za specijalne namene u građevinarstvu
Švajcarski pristup poslovanju može
se okarakterisati kao organizovan
i promišljen pri čemu planiranje i
izbegavanje rizika dolazi u prvi plan.
Iako su u Švajcarskoj izražene razlike
po regionima, kada je u pitanju kultura
poslovanja postoji homogenost.
se detaljno uključe u diskusiju u cilju
rešavanja određenog problema. Upravo
švajcarske kompanije imaju tendenciju
specijalizacije, zbog čega se često dešava
da na sastancima prisustvuje veliki broj
učesnika. Svaki učesnik specijalizovan je
za određenu oblast i od njega se očekuje
detaljna analiza i diskusija u sopstvenom
reonu, ali takođe i nemešanje u oblasti
koje nisu direknto povezane sa nadležnom
oblašću. Takođe ono što odlikuje Švajcarce
je direktna i iskrena komunikacija bez
potreba za ulepšavanjem stvarnosti.
Jedna od osobina je i diskretnost,
tj.„nedemonstriranje sile“, oni koji donose
odluke nikad se neće isticati niti izdizati
iznad drugih. Što se tiče obraćanja, običaj
je obraćanje titulom, kurtoaznom ili
profesionalnom, uz naravno prezime.
Pravilo je da se pokloni ne daju, jer bi
to moglo biti protumačeno kao pokušaj
podmićivanja. Najsigurniji su jednostavni
pokloni iz asortimana reklamnog
materijala kompanije. Kako je hrana za
njih važna, ne praktikuje se i nikako se ne
savetuje zakazivanje poslovnih sastanaka
uz ručak.
Sastanci u Švajcarskoj su formalni uz
obavezno praćenje unapred pripremljene
agende, pri čemu se uvek pravi zapisnik.
Dolazak na vreme je izuzetno važan kako
se ne bi „kralo“ tuđe vreme. Od učesnika
se očekuje da dođu dobro pripremljeni
na sastanak, kako bi bili u stanju da
Što se tiče pravila oblačenja, Švajcarci
ne praktikuju striktno konzervativno
poslovno oblačenje, jer danas se ono
vezuje uglavnom za bankarski sektor.
Ipak profesionalno oblačenje u mirnim
i tamnim bojama, bez mnogo nakita i
upadljivih detalja je poželjno.
Poslovni običaji
U aprili 2014. godine osnovana je
Švajcarsko-srpska privredna komora sa
ciljem da doprinese unapređenju dijaloga
dveju zemalja, promovisanju švajcarskih
vrednosti u Srbiji i pružanju mogućnosti
poslovnog umrežavanja.
29
SIEPA PREPORUČUJE
Meet
the buyer
ili Upoznajte kupca
Bojan Janković
S
vet se drastično promenio u
proteklih 30 godina. Danas je
otvoreniji za trgovinu više nego
ikada ranije. Unapređenjem poslovnih
procesa, komunikacije i celokupne
logistike, moguće je robu transportovati
iz udaljenih delova planete i to po
sistemu “just in time”. Savremena
tehnologija omogućava trenutno
poređenje proizvoda na globalnom
nivou, budući da konkurencija dolazi iz
svakog kutka planete. Dakle, situacija
nikada nije bila kompleksnija, čemu
dodatno doprinosi i činjenica da
ekonomska kriza i dalje potresa veći deo
planete. Imajući to u vidu, pronalaženje
novih kupaca i tržišta nikada nije bilo
značajnije i teže.
Postoje mnogi načini na koji kompanije
mogu doći do novih kupaca ili tržišta.
Počev od prisustva na specijalizovanim
sajmovima, učešća u privrednim
delegacijama, članstva u industrijskim
ili strukovnim udruženjima, preko
otvaranja prodajnih i drugih
predstavništava, sve do strateških
partnerstava. Za svaki od ovih pristupa
neophodno je dosta investicija, kako u
proizvod i zaposlene, tako i u marketing,
razvoj distributivnih kanala i slično.
Ta ulaganja često mogu da budu zaista
visoka. Na primer, pojedinačan nastup
na pojedinim prestižnim međunarodnim
sajmovima dostiže iznos i do 50 hiljada
evra. To je ulaganje koje mali broj
kompanija iz Srbije može sebi da priušti.
Međutim, postoji način i koncept,
koji se pokazao izuzetno uspešnim i
koji omogućava kompanijama da uz
niske troškove dođu do mogućnosti
za predstavljanje svojih proizvoda
zainteresovanim kupcima.U pitanju je
tzv. Meet the Buyer, odnosno Susreti sa
kupcima.
Susret s kupcima je u svetu široko
primenjivan i rasprostranjen koncept
koji povezuje potencijalne kupce i
dobavljače po principu prethodno
zakazanih individualnih sastanaka i
time preduzećima, dakle i kupcima i
prodavcima, štedi vreme i novac. Ako
bismo to preveli na jezik sajamskih
nastupa, onda bismo nazvali “obrnutom
sajamskom izložbom”. Dakle, kompanije
“izlagači” u ovom modelu su zapravo
kupci koji predstavljaju svoje potrebe za
nabavkom različitih proizvoda i usluga.
Ovaj koncept može imati dva pristupa.
Prvi, u kome je proces učešćaregistracije kupaca otvoren, tj. kupci
sami odlučuju da li žele da se pojave
na događaju, registruju se i nastavljaju
sa izborom dobavljača i sastanaka. U
tom slučaju fokus je na kvantitetu, tj.
omogućiti što većem broju dobavljača
da se upoznaju sa što većim brojem
kupaca.
U drugom slučaju, organizator
mesecima pre događaja selektuje kupce
i sa njima zajedno detaljno radi na
identifikovanju konkretnih proizvoda
i usluga koje su im potrebne. Ovde je
akcenat na kvalitetnim kupcima, onim
sa konkretnim i značajnim zahtevima
i iskustvom u međunarodnoj trgovini.
Najbolje je ovakav pristup dodatno
ojačati tako što će se određeni sektor
izdvojiti kao ciljani. Time možemo
omogućiti dobavljačima da na jednom
mestu imaju potencijalno veći broj
sastanaka čime se povećava šansa
30
EXPORTER
DECEMBAR 2014
SIEPA je prethodnih godina organizovala
veći broj Susreta sa kupcima. Neki
su bili fokusirani isključivo na auto
industriju i održavali su se tokom sajma
Auto Compo u Kragujevcu. Poslednja
dva su bila samostalna i obuhvatali
su metalsku, prehrambenu, i industriju
nameštaja. Poslednji Susret s kupcima,
održan u novembru 2012. godine je
bio vrlo uspešan i na njemu smo prvi
put primenili posebno definisanu i
razvijenu softversku platformu i koja se
može staviti na raspolaganje prilikom
organizacije sličnih aktivnosti. Odlaskom
na sledeću adresu
http://serbiaopen4business.talkb2b.net
možete videti ne samo rezultate
navedenog događaja u smislu broja
sastanaka, profila kupaca, dobavljača
i drugo, već se detaljno upoznati sa
principom registrovanja, selekcije
kandidata i drugo.
za uspeh pojedinačnih kompanija, a
dodatno se snižavaju troškovi. Na taj
način se dolazi i do veće sinergije, ne
samo među kupcima i dobavljačima,
već i između samih dobavljača.
Iskustva SIEPA-e u organizaciji sličnih
manifestacija potvrđuju ovu tezu jer
smo na zahtev dobavljača redovno
ostavljali sekciju gde bi oni između sebe
mogli da komuniciraju.
odnosno u sklopu same lokacije imaju
sve na raspolaganju i to: adekvatan
izložbeni prostor, blizinu hotela/
smeštaja za učesnike iz inostranstva,
parkinga, prevoza, interneta i svih
drugih stvari koje su neophodne za
uspešno funkcionisanje.
Jedna od najznačajnijih stvari kada
je u pitanju sama organizacija jeste
činjenica da se ceo proces selekcije
sastanaka odvija transparetno i uz puno
učešće kako dobavljača tako i kupaca.
Samim tim, sastanci koji se dogovore
na ovaj način donose potpuno novi
kvalitet. Nema neočekivanih ponuda,
nema praznog hoda, imate vreme da
predstavite sebe i svoju kompaniju.
To je vreme koje je kupac prethodno
svojom odlukom dodelio samo vama i
zato je potrebno iskoristiti ga na najbolji
mogući način!
Sastanci obično traju 15-20
minuta, pa je neophodno
vrlo dobro se pripremiti,
prepoznati unapred šta je
od interesa za kupca, koja
su pitanja na koje treba
imati odgovor.
Profili kupaca bi trebalo da do detalja
predstave njihove namere i očekivanja
i tako značajno olakšaju pripremu i
selekciju dobavljača. Sa druge strane,
profili dobavljača omogućavaju kupcima
da procene koje sastanke prihvatiti,
a koje ne i time maksimalno efikasno
iskoriste vreme na raspolaganju.
Ovakvi događaji obično traju jedan
radni dan, i poželjno ih je organizovati
u adekvatnom okruženju, gde u blizini,
Tehnologija je jako bitna za organizaciju
Susreta sa kupcima. Adekvatna
softverska platforma omogućuje da
proces registracije kupaca, dobavljača,
profila, zakazivanja sastanaka i svega
drugog što je važno za događaj bude
pod kontrolom i da se lakše ispravljaju
nedostaci. Takođe, online platforma
donosi i dodatnu opciju, a to je
koordinisana marketinška platforma.
Adekvatan softver omogućiće, ne samo
dobar tok događaja već i kvalitetnu post
analizu, što je od posebne važnosti za
organizatora.
Pored svega je bitno naglasiti i da
je engleski jezik najčešće sredstvo
komunikacije tokom priprema događaja,
pa je neophodno imati adekvatne
kadrove u kompaniji koji će pomoći da
se proces registracije obavi kvalitetno, a
nakon toga i prisustvom na sastancima
olakšati komunikaciju.
Priprema ovakvog događaja je izuzetno
kompleksna i zahteva koordinirani rad
zainteresovanih strana, dakle kupaca,
dobavljača i organizatora. Takođe,
zahteva i ne mala finansijska sredstva,
što je i najveći razlog zbog kojeg je
SIEPA napravila pauzu od dve godine u
organizaciji Susreta sa kupcima. Želimo
to da promenimo zajedno sa vama.
Imamo sve mogućnosti na raspolaganju
i želimo da pokrenemo i organizujemo
veći broj kvalitetnih Susreta sa kupcima
u 2015. godini. Dragi dobavljači,
udruženja, asocijacije, ovim putem vas
pozivamo da nas kontaktirate!
31
POSTAVITE PITANJE
Kako popuniti tovarni list
(airway bill)?
Transportni dokument – tovarni list se izdaje po fazama odvijanja transportnog
lanca od mesta preuzimanja do mesta isporuke robe. Tovarni list – AirwayBill
koji se koristi u ekspresnom vazdušnom saobraćaju sadrži datum izdavanja, što je
ujedno i datum otpreme robe, navode se podaci o pošiljaocu, primaocu, podaci o robi
kao što su naziv, vrednost, količina, težina, dimenzije koleta, podaci o otpremnoj
stanici i destinaciji, kao i cena troškova transporta i dodatnih naplata. Tovarni list
pruža informaciju o tome koju uslugu transporta je izabrao pošiljalac i koji način
plaćanja će koristiti. Na tovarnom listu se nalaze uslovi poslovanja koji pružaju bitne
informacije o svemu što podrazumevaju usluge prevoznika. Tovarni list služi i kao
dokaz o poslatoj pošiljci, a na njemu se nalazi jedinstveni broj tovarnog lista pomoću
kojeg se može pratiti pošiljka putem Interneta.
Kako pripremiti
dokumentaciju za ekspresni
avio transport?
Pri izvozu robe potrebno je pripremiti odgovarajuću prateću dokumentaciju. Pre nego
što roba napusti zemlju izvoznika, ona mora da se izvozno ocarini. Carinjenje obavljaju
zvanični carinski organi na bazi dokumenata koja prate robu kako bi se utvrdila njihova
usaglašenost. Dokumenta potrebna za carinjenje podnosi ovlašćena špedicija.
Dokumentaciju za ekspresni avio transport pripremamo u zavisnosti od vrste robe koja
se šalje. U skladu sa Carinskim zakonom, prema vrsti robe, pošiljke možemo svrstati u
dokumenta i carinsku robu koju dalje delimo po vrednosti i nameni izvoza.
Pošiljke koje sadrže javne isprave, poštanske pošiljke koje ne sadrže carinsku robu,
trgovačka korespodencija, poslovne knjige i robna, pravna i finansijska dokumentacija,
čekovi, menice, obveznice, i slično ne smatraju se carinskom robom i carine se u
skraćenom postupku beleškom na tovarnom listu.
Za izvoz carinske robe, obaveznu prateću dokumentaciju čine tovarni list i faktura.
Ukoliko se transportuje komercijalna pošiljka, koja ima komercijalnu vrednost, potrebno
je pripremiti komercijalnu fakturu. Ako se šalje pošiljka sa komercijalnom vrednošću,
ali troškove slanja pošiljke plaća neko drugi osim pošiljaoca i primaoca, potrebno je
pripremiti komercijalnu fakturu sa plaćanjem od strane trećeg lica. Ukoliko se šalje
besplatna pošiljka koja nema komercijalnu vrednost, na primer poklon, uzorak ili
neispravan deo, potrebno je pripremiti Proforma fakturu.
Faktura predstavlja račun koji izdaje prodavac (pošiljalac) na memorandumu firme.
Svaka faktura sadrži datum izdavanja, podatke o pošiljaocu i primaocu (kupcu),
količinu robe, opis robe, jediničnu cenu izraženu u određenoj valuti i jedinici mere,
ukupnu vrednost robe, broj tovarnog lista, paritet u skladu sa dogovorenim odredbama
Incoterms, razlog izvoza i instrukcije za plaćanje robe.
Ovlašćena špedicija će obavestiti pošiljaoca ukoliko je potrebno dostaviti dodatna
dokumenta potrebna za izvoz konkretne robe (napr. uverenje o poreklu robe,
fitosanitarni sertifikat i dr.)
Na pitanja odgovoreno u saradnji sa kompanijom DHL.
Baza
dobavljača
iz Srbije
SIEPA baza dobavljača omogućava kompanijama da detaljno
predstave svoju delatnost i proizvodni program potencijalnim
domaćim i međunarodnim kupcima i investitorima sa kojima
SIEPA ima stalnu saradnju. Bilo da ste proizvođač sirovina,
polu-proizvoda ili gotovih proizvoda, možete se prijaviti u
SIEPA bazu dobavljača, koja pokriva kompletne industrijske
lance u različitim industrijskim sektorima.
Kako biste registrovali svoju kompaniju samo je potrebno da
popunite formular za registraciju i pošaljete u elektronskoj
formi na e-mail adresu: [email protected]
Registracija u SIEPA bazi dobavljača je besplatna za sve kompanije
sa teritorije Republike Srbije. Informacije sadržane u SIEPA bazi
dobavljača uvek su dostupne na našoj internet stranici.
Vaša pitanja možete poslati na e-mail: [email protected] sa naznakom “PITANJE ZA EXPORTER”
32
EXPORTER
Agencija za
strana ulaganja
i promociju izvoza
Republike Srbije
Download

Exporter 23 - Decembar 2014