Centar za novu politiku
MIND THE GAP
Studija o implementaciji evropskog
zakonodavstva u Srbiji
Beograd 2014
-
KONKURENCIJA
-
ENERGETIKA
-
POLJOPRIVREDA I RURALNI RAZVOJ
-
EKONOMSKA I MONETARNA POLITIKA
OBLAST KONKURENCIJE
Nalazi i preporuke
- neophodno je doneti Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti
konkurencije, koji bi doneo optimalniji nivo usklađenosti sa pravom EU i
omogućio veću samostalnost i nezavisnost u radu Komisije;
- uloga Komisije za zaštitu konkurencije u pogledu davanja mišljenja na akte
koji imaju ili mogu imati uticaj na pitanje konkurencije mora biti pojačana i
utvrđena kao deo procedure za usvajanje relevantnih propisa
- povećati kapacitete, kadrovske i tehničko-prostorne, Komisije za zaštitu
konkurencije i pružiti neophodno podršku nadležnih izvršnih organa vlasti u
nesmetanom finansiranju Komisije
- povećati kapacitete drugih državnih organa u pitanjima konkurencije i
izgrađivati svest o njenoj važnosti
- ojačati sudske kapaciteta u pogledu pitanja konkurencije putem obuka u
ovoj oblasti
- uspostaviti i jačati sistem koordinacije između Komisije i drugih državnih
organa po pitanjima konkurencije
- smanjiti disproporcionalnost aktivnosti koje idu na štetu zloupotreba
dominantnog položaja
- dodatno pojačati aktivnosti na sektorskim analizama tržišta koje radi
Komisija
- stručni kapaciteti Komisije su na zadovoljavajućem nivou u odnosu na
druge državne organe
Ocena stanja
Pravni aspect implementacije (Legal Gap) se može podvesti pod sledeće
stanje:
- pravni okvir je u većoj meri usklađen sa pravom EU i ne postoje bitni
problem u njegovoj primeni u domaćem pravu, uz neophodnost daljeg
potpunog usklađivanja sa pravom EU (ocena 2)
Institucionalni aspect implementacije (Institutional Gap) se može podvesti
pod sledeće stanje:
- Institucija (Komisija za zaštitu konkurencije) raspolaže dovoljnim izvršnim
ovlašćenjima i sprovodi ih u praksi bez problema (ocena 1)
Finansijski aspect implementacije (Financial Gap) se može podvesti pod
sledeće stanje:
- Pravni okvir je finansijski održiv uz određene probleme (ocena 2)
Ukupan indeks implementacije je 2 (od 1 do 4 gde 1 predstavlja optimalni
nivo implementacije)
Citati iz Izveštaja o napretku Srbije u PSP iz 2012. godine
“Postojanje funkcionalne tržišne privrede”
Uticaj države na konkurentnost
Monopolističke strukture pod kontrolom države još uvek postoje u brojnim
sektorima (npr. u energetici, saobraćaju, infrastrukturi, poštanskim uslugama,
telekomunikacijama, radiodifuziji, poljoprivredi i životnoj sredini) i država je
nastavila obilno da subvencioniše saobraćajni sektor, koji je dobio skoro
petinu ukupne pomoći. Uopšteno govoreći, država nastavlja značajno da utiče
na konkurentnost tako što obezbeđuje značajne subvencije u najrazličitijim
oblicima (stranice 38 i 39).
“Konkurencija”
Može se izvestiti o izvesnom napretku u oblasti borbe protiv monopola i
koncentracija. Doneta su podzakonska akta kojima se pravila konkurencije
primenjuju na udruženja preduzeća i za otkrivanje nameštenih ponuda u
postupcima javnih nabavki. Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) počela
je da primenjuje program oslobođenja od obaveze iz mera zaštite
konkurencije (leniency programme) za strane uključene u kartelne
sporazume. KZK je donela pet rešenja o restriktivnim sporazumima i jedno
rešenje o zloupotrebi dominantnog položaja. Donela je i pet rešenja o
novčanim kaznama. Odobrila je 73 koncentracije u skraćenom postupku i
sprovela jednu istragu u kojoj je zabranila koncentraciju u sektoru
proizvodnje šećera. Ovo negativno rešenje o koncentraciji, kao i rešenje o
zloupotrebi dominantnog položaja doneto 2009, poništeno je na osnovu
prigovora zbog proceduralnih razloga i vraćeno KZK na ponovno
odlučivanje. KZK je završila sektorsku analizu tržišta nafte oktobra 2011, a
avgusta 2012. pokrenula analizu u sektoru mleka.
Međutim, Zakon o zaštiti konkurencije i dalje sadrži nedostatke koje treba
ispraviti u budućnosti, a kratak rok zastarelosti od tri godine i činjenica da
KZK mora plaćati kamatu na novčane kazne koje su poništene po prigovoru
nisu najmanji među njima. Takođe bi se mogao produžiti rok za detaljno
ispitivanje koncentracija. Pored toga, sektorske uredbe o regulisanju cena
donete bez prethodne konsultacije sa KZK mogu ugroziti delotvornost
politike konkurencije u Srbiji. Finansijski plan KZK za 2012. donela je Vlada
novembra 2011. Međutim, povećanje broja zaposlenih predviđeno tim
planom nije ostvareno zbog nedostatka kancelarijskog prostora. Sa 31
zaposlenim, kapaciteti KZK su i dalje nedovoljni. Takođe treba ojačati
kapacitete pravosuđa za ocenjivanje složenih slučajeva konkurencije. Mora se
intenzivirati izgradnja kapaciteta i propagandne aktivnosti u pravosuđu, kao i
kod drugih državnih organa čije su znanje i svest o prednostima politike
konkurencije ograničeni. (stranice 47 i 48)
LEGAL GAP
1. Nivo usvojenosti propisa vezanih za NPI? Da li su usvojeni zakoni na
snazi?
Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije za period
2013-2016 godine je sačinjen početkom ove godine. Njime je u delu koji se
odnosi na pregled stanja u oblasti konkurencije, a u vezi sa pravnim okvirom,
odnosno pravnim propisima koji regulišu ovu oblast navedeno da centralno
mesto među propisima u oblasti konkurencije pripada Zakonu o zaštiti
konkurencije, usvojenim 2009. godine. Ovaj Zakon je zamenio Zakon iz
2005. godine i otklonio je određene materijalnopravne i procesnopravne
nedostatke prethodnog zakona i osnažio ulogu Komisije za zaštitu
konkurencije (KZK) kao samostalne i nezavisne institucije. Međutim, i ovaj
Zakon sadrži određene nedostatke, na koje je EK je u svom Izveštaju o
napretku Srbije za 2012. godinu ukazala. EK se posebno osvrnula na pitanje
kratkog roka zastarelosti od tri godine, kao i činjenice da KZK mora da plaća
kamatu na novčane kazne koje su poništene po prigovoru. Pored toga, prema
ovom Izveštaju, rok za detaljno ispitivanje koncentracija bi trebalo produžiti.
Na osnovu ocena i preporuka iznetih u Izveštaju EK, kao i izveštaju
UNCTAD-a o stanju zaštite konkurencije u Srbiji, kao i od sopstvenog
zapažanja i iskustva da određena važeća zakonska rešenja imaju negativne
efekte na delovanje Komisije i na pravnu sigurnost, KZK je inicirala izmenu i
dopunu Zakona o zaštiti konkurencije. Predložene izmene i dopune Zakona bi
trebalo dodatno da ojačaju KZK kao instituciju i da doprinesu efikasnosti u
postupanju, te da povećaju pravnu sigurnost i izvesnost za učesnike na tržištu.
KZK je uputila predlog izmena i dopuna Zakona Ministarstvu za spoljnu i
unutrašnju trgovinu i telekomunikacije po hitnom postupku. Resorni Ministar
je oformio radnu grupu za izmenu i dopunu Zakona u koju su i predstavnici
KZK uključeni. Radna grupa je utvrdila radnu verziju nacrta i izmena i
dopuna Zakona. U drugom kvartalu 2013. godine je predviđeno sprovođenje
javne rasprave o nacrtu Zakona, a u trećem kvartalu usvajanje na Vladi. U
julu 2013. godine Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti
konkurencije se našao u skupštinskoj proceduri i izvršena dopuna primedbi
na nacrt Zakona od strane Komisije za zaštitu konkurencije.
Ovde će biti iznete najvažnije izmene i dopune Zakona o zaštiti konkurencije.
Definicija dominantnog položaja na tržištu
Jedna od najvažnijih izmena Zakona o zaštiti konkurencije se odnosi na
drugačiji koncept dominantnog položaja na relevantnom tržištu. Dosadašnji
član 15. Zakona o zaštitikonkurencije se predlogom izmena i dopuna Zakona
o zaštiti konkurencije menja tako da glasi:
„Dominantan položaj ima učesnik na tržištu koji, zbog svoje tržišne snage,
može da posluje na relevantnom tržištu u značajnoj meri nezavisno u odnosu
na stvarne ili potencijalne konkurente, kupce, dobavljače ili potrošače.
Tržišna snaga učesnika na tržištu se utvrđuje u odnosu na relevantne
ekonomske i druge pokazatelje, a naročito:
1) strukturu relevantnog tržišta;
2) tržišni udeo učesnika na tržištu čiji se dominantni položaj utvrđuje,
naročito ako je veći od 40% na utvrđenom relevantnom tržištu;
3) stvarne i potencijalne konkurente;
4) ekonomsku i finansijsku snagu;
5) stepen vertikalne integrisanosti;
6) prednosti u pristupu tržištima snabdevanja i distribucije;
7) pravne ili činjenične prepreke za pristup drugih učesnika tržištu;
8) snagu kupca;
9) tehnološke prednosti, prava intelektualne svojine.
Dva ili više pravno nezavisna učesnika na tržištu mogu da imaju dominantan
položaj ako su povezani ekonomskim vezama tako da na relevantnom tržištu
zajednički nastupaju ili deluju kao jedan učesnik (kolektivna dominacija).
Teret dokazivanja dominantnog položaja na utvrđenom relevantnom tržištu je
na Komisiji.
Novina predložene revizije zakona se odnose na teret dokazivanja
dominantnog položaja na utvrđenom relevantnom tržištu koji je na KZK, kao
i na koncept dominantnog položaja koji se bazira na tržišnoj snazi učesnika i
jasnim kriterijumima, odnosno briše se do sada postojeća pretpostavka o
postojanju dominantnog položaja u slučaju 40% ili više tržišnog učešća na
utvrđenom relevantnom tržištu.
Prekid postupka
Predložena revizija Zakona o zaštiti konkurencije sadrži izmene u vezi sa
prekidom postupka, koji je regulisan članom 58. Revizija Zakona predlaže
izmenu ovog člana Zakona koji, prema reviziji glasi:
Komisija može doneti zaključak o prekidu postupka ispitivanja povrede
konkurencije, kojim se određuje mera iz člana 59. ovog zakona, ako stranka,
na osnovu sadržine zaključka o pokretanju postupka, odnosno činjenica
utvrđenih u postupku, podnese predlog obaveza koje je spremna dobrovoljno
da preuzme radi otklanjanja mogućih povreda konkurencije, sa uslovima i
rokovima za izvršenje mere.
Predlog iz stava 1. ovog člana, stranka može da stavi najkasnije pre prijema
obaveštenja iz člana 38. stav 2. ovog zakona.
Obaveštenje o podnošenju predloga stranke iz stava 1. ovog člana, koje
sadrži sažeti opis predloga i bitnih elemenata predmeta, Komisija objavljuje
na svojoj internet stranici, sa pozivom svim zainteresovanim stranama za
dostavljanje pisanih primedaba, stavova i mišljenja u roku od 20 dana od
dana objave ovog obaveštenja.
Ako Komisija, na osnovu analize stanja na tržištu, utvrdi da je verovatno da
će se na osnovu predloženih obaveza ostvariti cilj mere iz člana 59. ovog
zakona, zaključkom će odrediti meru na osnovu datog predloga.
Komisija nije u obavezi da prihvati predlog iz stava 1. ovog člana.
Zaključkom o prekidu postupka određuje se rok za izvršenje obaveze stranke
i za dostavu dokaza o ispunjenju uslova iz mere.
Postupak će se nastaviti, u roku ne dužem od tri godine od dana donošenja
zaključka iz stava 1. ovog člana, ako:
1) nastupe bitne promene okolnosti na kojima se zasnivao zaključak o
prekidu postupka;
2) stranka ne ispuni obaveze iz mere u roku određenom za ispunjenje,
odnosno ne dostavi odgovarajuće dokaze o tome;
3) Komisija ustanovi da je zaključak o prekidu postupka donet na osnovu
netačnih, neistinitih, nekompletnih ili obmanjujućih podataka koje je
dostavila stranka.
O postupanju stranke po zaključku o prekidu postupka, Komisija vodi računa
po službenoj dužnosti.
Zaključak o prekidu postupka, odnosno nastavku postupka, donosi Savet.
Predloženim izmenama i dopunama dosadašnji član 58. o prekidu postupka
se usklađuje sa pravilima o tzv. commitment decision, čime se ostvaruje svrha
i cilj zaštite konkurencije i bez određivanja mere zaštite konkurencije.
Rokovi zastarelosti
Rok zastarelosti, je predstavljao predmet ocene EK u Izveštaju za 2012.
godinu, zbog čega su i predložene određene izmene Zakona.
Izmenama Zakona je predloženo razdvajanje zastarelosti za utvrđivanje
povrede i određivanje mere zaštite konkurencije i rok za postupak naplate
mere zaštite konkurencije.
Rok za postupak naplate mere zaštite konkurencije se produžava sa tri, na pet
godina od dana
izvršenja radnje ili propuštanja ispunjenja obaveze, odnosno od poslednjeg
dana vremenskog perioda izvršenja radnje.
Uvodi se i institut prekida toka zastarelosti postupanjem organa odnosno
Komisije, čime se osnažuje položaj KZK. Ove izmene su definisane
revizijom Zakona kao stavovi 4-7 člana 68. Zakona:
Zastarelost iz stava 3. ovog člana prekida se svakom radnjom Komisije
preduzetom radi utvrđivanja radnje iz stava 1. ovog člana i određivanja mere
zaštite konkurencije. Kada Komisija vodi postupak protiv više učesnika na
tržištu ili udruženja učesnika na tržištu, zastarelost se prekida danom kada je
bilo kom od učesnika na tržištu koji ima položaj stranke u postupku
dostavljen podnesak Komisije.
Posle svakog prekida, zastarelost počinje ponovo da teče, ali se postupak
ispitivanja povrede konkurencije ne može voditi protekom dvostrukog
perioda utvrđenog stavom 3. ovog člana.
Mera zaštite konkurencije ne može se naplatiti protekom pet godina od dana
izvršnosti rešenja Komisije, a ako je pokrenut upravni spor, od dana
pravosnažnosti sudske odluke.
Zastarelost se prekida svakom radnjom nadležnog organa preduzetom radi
naplate mere zaštite konkurencije i počinje ponovo da teče, ali se postupak
naplate ne može voditi protekom dvostrukog perioda utvrđenog stavom 6.
ovog člana.
Naplata kamate od Komisije za zaštitu konkurencije
Jedno od bitnih pitanja koje je dosadašnjim Zakonom o zaštiti konkurencije
regulisano na način koji izaziva teškoće u radu KZK je pitanje kamata “koje
nastanu u slučaju umanjenja iznosa ili ukidanja upravne mere, isplaćuju na
teret sredstava Komisije” (član 57. Zakona o zaštiti konkurencije). Prema
Zakonu, glavnica se u ovom slučaju isplaćuje u budžet Republike Srbije, koji
i vraća ovaj iznos. Međutim KZK ima obavezu vraćanja kamate i pored toga
što uplaćena sredstva ne koristi i sa njima ne može da raspolaže. KZK se
finansira iz sopstvenih prihoda u skladu sa Zakonom, ali se neutrošena
sredstva u tekućoj godini prenose u budžet na kraju te godine. Na taj način
KZK svaku sledeću budžetsku godinu započinje bez finansijskih sredstava,
što za posledicu ima nemogućnost da se izvrši zakonska obaveza plaćanja
kamate ako ta obaveza nastane u predmetnom periodu. Zbog toga je
izmenama i dopunama Zakona predloženo brisanje gore navedene odredbe.
Sudska kontrola
U dosadašnjem radu Komisije utvrđeni su određeni problem u vezi sa
sudskom kontrolom odluka Komisije, a pre svega u odnosu na nepostojanje
roka Vrhovnom kasacionom sudu za donošenje odluke po vanrednom
pravnom leku. Zbog tog razloga, kao i zbog činjenice da je u konkretnim
predmetima Komisija zbog dugotrajnog odlučivanja Vrhovnog kasacionog
suda morala da plati visoke kamate, predlagači revizije Zakona su predložili
uvođenje roka za donošenje odluke Vrhovnog kasacionog suda, što bi trebalo
da doprinese efikasnosti postupka:
Vrhovni kasacioni sud će doneti odluku o vanrednom pravnom sredstvu
najkasnije u roku od tri meseca od prijema odgovora na vanredno pravno
sredstvo odnosno od proteka roka za ovaj odgovor.
Pored toga izvršeno je preciziranje ostalih rokova u upravnom postupku.
Druge važnije izmene i dopune Zakona o zaštiti konkurencije
Pored gore navedenih, najvažnijih izmena i dopuna Zakona o zaštiti
konkurencije, a koji su posebno naglašene kao neophodne Izveštajem EK o
napretku Srbije u 2012. godini, ovde treba još reći da se izmenama i
dopunama Zakona predviđa i zastupljenost stručnjaka u Savetu Komisije iz
oblasti prava i ekonomije, sa najmanje dva predstavnika, uvođenje etičkog
kodeksa u Komisiji, produženje roka u postupku ispitivanja koncentracije po
službenoj dužnosti sa tri na četiri meseca, mera plaćanja novčanog iznosa se
umesto u odnosu na ukupan godišnji prihod, menja na procenat (10%) od
prihoda ostvarenog na teritoriji Republike Srbije i druge
Pored pitanja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti konkurencije,
KZK je po drugim pitanjima ostvarila određen napredak. Tako je KZK
počela da primenjuje leniency programme, odnosno oslobađanje od obaveza
iz mera zaštite konkurencije za strane koje su uključene u kartelne
sporazume, pod određenim uslovima. KZK je takođe ostvarila i određen
napredak u oblasti upravnog i procesnog prava.
2. Nivo kompatibilnosti usvojenih zakonskih propisa u odnosu na acquis
communautaire
Kada je u pitanju osnovni Zakon u ovoj oblasti, Zakon o zaštiti konkurencije
je neophodno revidirati radi potpunog usklađivanja sa pravnim tekovinama
EU. Utvrđeni nedostaci ovog Zakona, na koje je EK ukazala u svom izveštaju
o napretku Srbije za 2012. godinu, su već izneti u ovom Pregledu. Revizija
ovog Zakona istovremeno predstavlja i obavezu iz Prelaznog Sporazuma o
trgovini i trgovinskim pitanjima (član 38., stav 1, tačke i i ii) i Sporazuma o
stabilizaciji i pridruživanju (član 73, stav 1, tačke i i ii).
Zakon koji je još uvek na snazi je, u odnosu na Zakon o zaštiti konkurencije
iz 2005. godine, uneo izmene u kojima je ojačana uloga KZK kao nezavisne i
samostalne institucije. Na osnovu tih ovlašćenja, KZK je predložila Vladi
određene Uredbe u ovoj oblasti, koje je Vlada usvojila:
1. Uredba o sadržini i načinu podnošenja prijave koncentracije („Sl. glasnik
RS” br.89/2009);
2. Uredba o kriterijumima za utvrđivanje relevantnog tržišta („Sl. glasnik
RS” br. 89/2009);
3. Uredba o obliku i sadržini službene legitimacije službenih lica Komisije za
zaštitu konkurencije ("Sl. glasnik RS", br. 89/2009);
4. Uredba o sadržini zahteva za pojedinačno izuzeće restriktivnih sporazuma
od zabrane („Sl. glasnik RS” br.107/2009)
5. Uredba o sporazumima o specijalizaciji između učesnika na tržištu koji
posluju na istom nivou proizvodnje ili distribucije koji se izuzimaju od
zabrane („Sl. glasnik RS”, br. 11/2010);
6. Uredba o sporazumima o istraživanju i razvoju između učesnika na tržištu
koji posluju na istom nivou proizvodnje ili distribucije koji se izuzimaju od
zabrane („Sl. glasnik RS”, br. 11/2010);
7. Uredba o sporazumima između učesnika na tržištu koji posluju na
različitom nivou proizvodnje ili distribucije koji se izuzimaju od zabrane
(„Sl. glasnik RS”, br. 11/2010);
8. Uredba o kriterijumima za određivanje visine iznosa koji se plaća na
osnovu mere zaštite konkurencije i procesnog penala, načinu i rokovima
njihovog plaćanja i uslovima za određivanje tih mera („Sl. glasnik RS”, br.
50/2010);
9. Uredba o uslovima za oslobađanje obaveze plaćanja novčanog iznosa mere
zaštite konkurencije iz stava („Sl. glasnik RS”, br. 50/2010).
Pored toga, KZK je usvojila sledeća uputstva i smernice: Uputstvo o primeni
pravila o zaštiti konkurencije na udruženja učesnika na tržištu; Uputstvo za
otkrivanje nameštenih ponuda u postupcima javnih nabavki; Smernice za
primenu Uredbe za određivanje visine iznosa koji se plaća na osnovu mere
zaštite konkurencije i procesnog penala; Smernice za primenu člana 69.
Zakona i Uredbe o uslovima za oslobađanje obaveza plaćanja novčanog
iznosa mere zaštite konkurencije.
Zakon i podzakonski akti su usklađeni sa odredbama članova 101. i 102.
Ugovora o funkcionisanju EU i sekundarnim zakonodavstvom EU, kao i sa
odredbama člana 38. Prelaznog trgovinskog sporazuma.
Dalje usklađivanje zakonskih propisa sa acquis communautaire je planirano
Nacionalnim programom Vlade Republike Srbije za period 2014-2016
godine. Dalje usklađivanje se odnosi pre svega na transponovanje pravila EU
u pravni system Republike Srbije. Transponovanje pravila EU u pravni
system Republike Srbije je predviđeno u onim privrednim sektorima gde
pravila za zaštitu konkurencije još uvek nisu usklađena. To su sledeće oblasti:

transport

poljoprivreda

osiguranje
Pored toga, usklađivanje će se izvršiti i za ona pitanja koja su na opštiji način
regulisana domaćim zakonskim i podzakonskim aktima, a posebni propisi EU
regulišu detaljnije ta pitanja. Ovo se pre svega odnosi na:

Uredbu o ugovorima o vertikalnim sporazumima i usaglašenoj praksi
u sektoru motornih vozila 461/2010 (32010R0461)

Uredbu o ugovorima o prenosu tehnologije 772/2004 (32004R0772)
3. Postoji li unutrašnja kolizija sa domaćim zakonom i da li je ona u
praksi rešena?
EK je u svojim preporukama sadržanim u Izveštaju o napretku Srbije za
2012. godinu, kao jednu od najvažnijih mera koje država mora preduzeti
navela da KZK mora biti konsultovana prilikom izrade određenih akata koji
imaju ili mogu imati uticaja na konkurenciju. Dosadašnjom praksom i
zakonskim rešenjima, KZK može biti konsultovana o tome da li određeni
zakonski ili podzakonski propis imaju anti konkurencijsku sadržinu, odnosno
efekat na relevantnom tržištu. Obaveza ispunjavanja ove preporuke je na
resornom Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, kao i
Vladi u celini. Samo Ministarstvo se saglasilo da se u daljem radu prilikom
izrade određenih akata koji mogu imati uticaja na konkurenciju konsultuje
KZK. Vlada u celini treba preduzeti dalje korake u realizaciji ove preporuke,
pre svega kroz dopunu Pravilnika Vlade i unošenja odredbi kojima se kao
obavezni deo procedure predviđa dostavljanje zakonskih i podzakonskih
akata KZK radi dobijanja njenog mišljenja.
U 2012. godini, KZK je dala mišljenje na određene propise koji mogu imati
uticaja na konkurenciju. KZK je svojim mišljenjem pronašla antikonkurencijski efekat u sledećim propisima:

Zakon o prevozu u drumskom saobraćaju („Službeni glasnik RS“ br.
46/95; 66/2001; 61/2005; 91/2005; 62/2006 i 31/2011)
Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima („Službeni glasnik RS“
br. 41/2009; 53/2010 i 101/2011)
u odnosu na pitanje najniže cene međumesnog prevoza po putnom
kilometru, odnosno cena obuke kandidata za vozače, odnosno da,
odredbe oba zakona na koje se predmetni zahtev odnosi, na
dugoročnoj osnovi, sigurno štete konkurenciji na tržištu pružanja
predmetnih usluga

Nacrt zakona o javnim nabavkama – ovo je jedan od retkih slučajeva
kada je Komisiji dostavljen nacrt Zakona, odnosno u blagovremenoj
fazi, kako je i EK u svojim preporukama navela. U nacrtu Zakona,
predloženo rešenje da Organizacija nadležna za zaštitu konkurencije,
može ponuđaču, odnosno zainteresovanom licu izreći meru zabrane
učešća u postupku javne nabavke ako utvrdi da je ponuđač, odnosno
zainteresovano lice povredilo konkurenciju u postupku javne nabavke
u smislu zakona kojim se uređuje zaštita konkurencije i da ova mera
može trajati do dve godine i koje je nažalost ostalo i tekstu Zakona
koji je stupio na snagu (primenjuje se od 01. aprila 2013. godine), je
dodatna upravna mera koja prema oceni Komisije može imati
kontradiktorne efekte na tržištu. Pored toga, predložena centralizacija
sistema javnih nabavki koja će umanjiti broj potencijalnih učesnika,
može dodatno uvećati opasnost od nastanka povrede konkurencije, jer
smanjenje broja učesnika na tržištu, transparentnosti i predvidivosti
postupka nabavke, pogoduje nastanku dogovora između ponuđača

Nacrt zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju – Komisija je u
nacrtu ovog Zakona pronašla odredbe koje eliminišu cenovnu
konkurenciju

Radna verzija Zakona o prekršajima – povreda zakona u pogledu
nadležnosti organa za povrede prava konkurencije, odnosno povreda
isključive
nadležnosti
Komisije
za
izricanje
mere
zaštite
konkurencije, odnosno da te radnje više nisu prekršaji, već povrede
konkurencije o kojima odlučuje, kako je već navedeno, samo
Komisija za zaštitu konkurencije

Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o trgovini – Komisija
je prvi put imala svog predstavnika u Radnoj grupi za izradu stručne
osnove za izmene i dopune Zakona o trgovini („Službeni glasnik RS“
broj 53/10). Odredbe ovog Zakona bi mogle da budu od značaja za
rad Komisije, pogotovo one koje se odnose na praćenje trgovine i
prometa, kroz analizu podataka o trgovini, tržištu i i razmenu
podataka, odnosno dostavljanje određenih podataka ministarstvu, radi
iniciranja i praćenja efekata mera ekonomske politike u oblasti tržišta
i trgovine i mera unapređenja trgovine. S obzirom na to da se
Komisija u svom radu često suočava sa teškoćama u pribavljanju
podataka, a da Zakon o zaštiti konkurencije predviđa obavezu
saradnje državnih organa sa Komisijom, na ovaj način prikupljeni
podaci bi mogli biti od značaja za rad Komisije.
4. Ima li usvojenih uredbi i postoje li bilo kakve kolizije vezane za njih?
Nacionalnim Programom za Integraciju Republike Srbije za 2012. godinu,
nije predviđeno usvajanje Uredbi u oblasti zaštite konkurencije. Uredbe u
ovoj oblasti su donošene do kraja 2010. godine, radi implementacije novog
Zakona o zaštiti konkurencije, te je za očekivati da će usvajanjem izmena i
dopuna Zakona o zaštiti konkurenije, koje su trenutno u skupštinskoj
proceduri, biti neohodno usvajanje određenih podzakonskih akata kojima će
se implementirati izmenje Zakona.
Kada su u pitanju druge Uredbe koje mogu imati ili imaju uticaja na
konkurenciju u Republici Srbiji, EK je u svom Izveštaju o napretku Srbije za
2012. godine navela da su sektorske uredbe o regulisanju cena donete bez
konsultacija sa Komisijom za zaštitu konkurencije, te da ove Uredbe mogu
ugroziti efekte politike konkurencije u Republici Srbiji.
5. Ustavna pitanja
Član 74. sada važećeg Zakona o zaštiti konkurencije predviđa da svi postupci
koji su započeti pre njegovog stupanja na snagu budu okončani po pravilima
koja su važila, odnosno bila na snazi u vreme kada je postupak započet.
Slučaj “Salford je nekoliko godina bio u žiži interesovanja, a odnosi se na
retroaktivnu primenu Zakona. KZK je u ovom postupku odredila kaznu na
osnovu važećeg zakona, iako je postupak pokrenut po odredbama prethodnog
zakona. KZK je retroaktivnom primenom zakona dovela sebe u nezgodan
položaj, kako u pogledu plaćanja kamate, o čemu će biti reči u delu koji se
odnosi na financial gap, tako i u pogledu negativnog uticaja koji ovaj slučaj
ima na autoritet KZK.
INSTITUTIONAL GAP
1. Da li je uspostavljen institucionalni okvir?
Primenom novog Zakona o zaštiti konkurencije iz 2009. godine, otvoren je
konkursni postupak za izbor članova Saveta Komisije. Predsednik i članovi
Komisije, koji su izabrani u oktobru 2010. godine, su i tokom 2012. godine
radili u istom personalnom sastavu, kako su i izabrani od strane Narodne
skupštine. Na taj način je potvrđena samostalnost i nezavisnost Komisije,
odnosno njenog Saveta, imajući u vidu političke promene koje su se desile
tokom 2012. godine. Savet Komisije je tokom 2012. godine održao 61
sednicu, te obavljao i druge aktivnosti u širem smislu, kao što su: održavanje
radnih sastanaka u postupcima koji se vode pred Komisijom, kao i onih sa
predstavnicima državnih organa, međunarodnih subjekata i profesionalnih,
odnosno strukovnih udruženja, zatim izlaganja na međunarodnim i domađim
naučnim i stručnim skupovima, predsedavanje konferencijama, kao i
objavljivanje naučnih radova iz oblasti zaštite konkurencije – a sve u cilju
njenog sveobuhvatnog i aktivnog promovisanja. Može se reći da je u tom
pogledu
Savet
Komisije
funkcionisao
na
osnovu
uspostavljenog
institucionalnog okvira i u skladu sa svojim nadležnostima.
U širem smislu, institucionalni okvir obuhvata i Upravni sud, imajući u vidu
da se postupak pred Komisijom vodi u skladu sa normama Zakona o opštem
upravnom postupku, te da se na konačnu odluku u ovoj oblasti pokreće
upravni spor. Preporuke EK u sklopu izveštaja o napretku Srbije u 2012.
godini govore o tome da je neophodno ojačati kapacitete pravosuđa za
ocenjivanje složenih slučajeva konkurencije. Dodatne obuke na ovom polju
za sudije su neophodne radi lakšeg, efikasnijeg i kvalitetnijeg rada u ovim
postupcima.
Gore navedene preporuke obuhvataju i potrebu ojačavanja kapaciteta i
podizanje svesti o važnosti politike konkurencije kod drugih državnih organa.
2. Ima li zajedničkih ovlašćenja između institucija nadležnih za
implementaciju?
Više državnih institucija ima nadležnosti čiji je deo i konkurencija. Ove
institucije (Narodna Banka Srbije, Agencija za telekomunikacije, Agencija za
poštanske usluge, Republička radiodifuzna agencija, Republička agencija za
elektronske komunikacije, Agencija za energetiku, itd.) u sektorima prema
kojima su osnovane, imaju navedene nadležnosti.
I dalje postoji neophodnost jačanja kapaciteta i podizanje svesti kod državnih
organa u odnosu na oblasti koje reguliše Zakon o zaštiti konkurencije. I pored
toga što se i u sektorskim oblastima koji su regulisani postupanjem ovih
organa nadležnost Komisije ne isključuje, s obzirom na to da ona sadržava
ovlašćenje izricanja sankcija, jako je bitno da državne institucije koje u svojoj
nadležnosti imaju određena pitanja koja se tiču konkurencije, primenjuju
pravila konkurencije na sveobuhvatan i zakonit način.
U vezi sa gore navedenim, postignuti su određeni rezultati u saradnji
Komisije sa državnim institucijama. Jedan od vidova saradnje jeste i
zaključivanje sporazuma sa regulatornim telima u pojedinim sektorima. U
2012. godini Komisija je takve sporazume zaključila sa Republičkom
Agencijom za elektronske komunikacije i Agencijom za energetiku, a od
ranije takve sporazume ima sa Narodnom Bankom Srbije, dok je u planu
zaključivanje protokola sa Republičkom radiodifuznom agencijom. Na taj
način se ojačava međuinstitucionalna saradnja Komisije i regulatornih tela i
državnih organa koji u svojim sektorima imaju nadležnosti u oblasti
konkurencije, i osigurava stalan dijalog i organizuje sistem razmene
informacija sa nadležnim telima Republike Srbije, čiji rad može imati uticaja
na razvoj konkurencije na tržištu i primenu Zakona o zaštiti konkurencije.
Zbog toga je neophodno nastaviti aktivnosti na što tešnjoj saradnji Komisije
sa državnim
institucijama, radi
postizanja
ovih
ciljeva i
jačanja
institucionalnih kapaciteta u oblasti zaštite konkurencije.
3. Jesu li nadležnosti institucija adekvatne kada je reč o njihovim
zadacima i misiji?
Revizija Zakona o zaštiti konkurencije pre svega treba da ojača nadležnosti i
samostalnost u postupanju Komisije za zaštitu konkurencije. Samostalnost i
nezavisnost u radu koja se odnosi na finansijski aspekt rada KZK, a u vezi sa
brisanjem odredbe o kamatama koje se isplaćuju na teret Komisije u slučaju
ukidanja odluka Komisije od strane sudova, bi trebalo ojačati poziciju
Komisije i njen rad dodatno učniti nezavisnim u odnosu na izvršnu vlast i
spoljne uticaje. Ovo predloženo rešenje bi omogućilo i efikasniji rad
Komisije i izbegavanje slučajeva u kojim Komisija eventualno ne naplaćuje
kaznu dok sud ne donese svoju konačnu odluku.
Komisija ima nadležnost da vrši periodične analize sektora u odnosu na nivo
konkurencije na određenim relevantnim tržištima.
Komisija je u 2012. godini dovršila dve analize sektora: analizu stanja
konkurencije na tržištu trgovine na veliko i malo i trgovine na malo
derivatima nafte u Republici Srbiji u 2011. godini i
analizu uslova
konkurencije u sektoru proizvodnje i prerade mleka i mlečnih proizvoda, koja
je započeta u 2010. godini.
4. Efikasnost institucije – odnos između započetih i završenih slučajeva
Restriktivni sporazumi
Do kraja 2012. godine, KZK je od 11 započetih postupaka zbog povreda
uslova konkurencije restriktivnim sporazumima, okončala 7. Pored toga od
15 pojedinačnih izuzeća sporazuma od zabrane, rešeno je 14.
Zloupotreba dominantnog položaja
Od ukupno 9 vođenih postupaka pred KZK u 2012. godini zbog zloupotrebe
dominantnog položaja kao povrede prava konkurencije, Komisija je okončala
5, dok je 4 postupka još uvek u toku.
Koncentracije
Komisija je do kraja godine donela odluke u 105 slučajeva od čega je
ubedljivo najviše u skraćenom postupku (94). U 2 slučaja je od preduzeća
zatraženo da ispune određene uslove, tj. dato im je uslovno odobrenje. U 13
slučaja postupak nije okončan, od toga u 12 u skraćenom postupku.
Najviše predmeta kojima se bavila KZK u 2012. godini, kada se pogleda
struktura istih, su slučajevi koncentracije. Jedan od razloga, kao i prethodnih
godina, jeste i u činjenici da se Komisija finansira iz taksi plaćenih posle
notifikacije koncentracija. Komisija je, pored toga, imala i 228 slučajeva
davanja mišljenja na pojedine propise i njihov uticaj na konkurenciju na
tržištu, gde je u svim slučajevima, osim jednom kod primene odredbe Zakona
o zaštiti konkurencije koji se odnose na koncentracije, odnosno 67 slučajeva
koji se odnose na član 157 Zakona o štrajku, mišljenje Komisije dato.
Na osnovu ovih podataka može se izneti određene kritike u pogledu structure
predmeta kojima se KZK bavila. I pored toga što je razlog za visoku
zastupljenost slučajeva koncentracije finansijske prirode, odnosno činjenica
da se Komisija finansira iz taksi plaćenih posle notifikacije koncentracija,
neophodno je povećati udeo drugih predmeta, te sektorskih analiza. Pomaci
na tom planu su već učinjeni, ali je neophodno nastaviti aktivnosti u tom
pravcu.
5.
Kapacitet
institucije
–
percepcija
svoje
stručnosti.
Pitanje
konkurentnosti plata
Dosadašnji rad KZK je analiziran u kontekstu nedovoljnog broja ljudi koji su
stručni u oblasti ekonometrije. Savet KZK je sastavljen od isključivo lica
pravničke struke, te se i KZK bavila uglavnom pravnim aspektima tržišnih
aktivnosti, odnono nije vršila ekonomske analize.
Kritika u odnosu na nedostatak kapaciteta Komisije se upravo može
fokusirati na pitanje nedostatak ekonomskih stručnjaka u Komisiji. Ti
nedostaci dovode do nerazumevanja ekonomskih aspekata u tumačenju prava
konkurencije, što često predstavlja kamen spoticanja u donošenju ispravnih
rešenja Komisije. Predložene izmene Zakona o zaštiti konkurencije idu u
pravcu obaveznog zastupanja ekonomista u Savet Komisije, sa najmanje dva
stručnjaka iz ove oblasti.
Kapaciteti stručne služba KZK su ojačani angažovanjem troje ekonomista, te
se na taj način poboljšao kapacitet KZK u kontekstu mogućnosti obavljanja
ekonomskih analiza. Međutim, kao što je već rečeno, kapaciteti KZK nisu u
potpunosti ispunjeni, odnosno plan zaposlenih nije zbog nedostatka
kancelarijskog prostora ispunjen, te se KZK suočava sa problemom manjeg
broja ljudi što otežava njen rad, pogotovo imajući u vidu tendenciju
povećanja nadležnosti i samostalnosti KZK.
I pored toga što Komisija raspolaže stručnim kapacitetima u oblasti prava, u
prethodnom periodu su se dešavale teškoće, pogotovo u odnosu Komisije sa
sudovima koji sprovode sudsku kontrolu odluka. Bez obzira na to što ni
kapaciteti sudova nisu još uvek na potrebnom nivou i što je neophodno da oni
budu ojačani, Komisija u svom radu treba da se uzdrži od komentarisanja
sudskih odluka jer se isto može smatrati uticajem na sudsku kontrolu odluka.
Umesto toga, neohodan je zajednički rad na podizanju svesti i kapaciteta za
postupanje po predmetima koji se odnose na konkurenciju. Sama praksa je
pokazala u predmetu koji se ticao mlekara, da je Komisija propuštanjem da
sačeka okončanje sudske kontrole njenog Rešenja, dovela sebe u situaciju da
plaća višegodišnje kamate zbog stavljanja van snage svog Rešenja. Zbog toga
je neophodno koordinirati aktivnosti Komisije i uskladiti ih sa postupanjem
sudova, da bi se izbegli budući slični slučajevi. Eventualno uvođenje roka za
postupanje Vrhovnog kasacionog suda, koje je predloženo izmenama Zakona
bi trebalo da pomogne u rešavanju ovih pitanja.
Službenici KZK nisu u režimu javnih službi, te oni imaju sistem naknada koji
je atraktivniji u odnosu na javne službe. KZK se ne finansira iz budžeta, te
zarade i naknade isplaćuje iz sredstava koje prikupi od naknada i taksi. Prema
finansijskom izveštaju, učešće plata i dodataka zaposlenih u ukupnim
rashodima u 2012. godini je bilo 38.24%. Pored toga, predviđene su i
naknade, nagrade i bonusi. Zarade i pripadajuće obaveze se redovno
isplaćuju, što KZK čini atraktivnom državnom institucijom za zaposlenje.
Članovi Saveta KZK dobijaju naknade u granici na nivou za sudije Vrhovnog
kasacionog suda, a predsednik Komisije na nivou za predsednika Vrhovnog
kasacionog suda.
FINANCIAL GAP
1. Da li je alociran adekvatan budžet? Da li postoji eksterno finansiranje
i kako se to odnosi na njegov kapacitet?
KZK se ne finansira iz budžeta, već iz sopstvenih sredstava, odnosno
naknada koje se plaćaju u skladu sa Zakonom i drugih prihoda (donacija,
prihoda od prodaje publikacija KZK i drugih izvora). Finansijske resurse
KZK na godišnjem nivou odobrava Vlada na osnovu finansijskog plana
prihoda i rashoda koji priprema i podnosi Komisija. Za razliku od
Finansijakog plana za 2012. godinu koji je odobren od strane Vlade
Republike Srbije pre početka kalendarske 2012. godine, finansijski plan za
2013. godinu nije odobren na vreme, te se KZK privremeno finansirala od 1
januara 2013. godine. Na taj način se ponovio slučaj iz 2010. godine, kada je
EK kritikovala Vladu Republike Srbije, koja mora pružiti punu podršku radu
Komisije, a naročito kroz odobravanje finansijskog plana. Redovno
finansiranje KZK znači omogućavanje nesmetanog njenog funkcionisanja.
Ukoliko KZK ne obezbedi, odnosno naplati dovoljno finansijskih sredstava,
ona može zatražiti dodatna sredstva iz budžeta, ali do sada nije bilo takvih
slučajeva.
KZK je i u 2012. godini pozitivno poslovala, odnosno naplatila više sredstava
u odnosu na rashode. Razlika između prihoda i rashoda KZK se uplaćuje u
budžet Republike Srbije, odnosno KZK ne raspolaže tim sredstvima u
sledećoj budžetskoj godini. Zbog ovog rešenja, moguće je da nastanu
problemi u slučaju kad KZK mora platiti kamatu usled umanjenja iznosa ili
ukidanja upravne mere. Iz tih razloga je i predloženo brisanje te odredbe
predloženom revizijom Zakona o zaštiti konkurencije.
Projekat “Jačanje institucionalnih kapaciteta Komisije za zaštitu konkurencije
u Republici Srbiji”, finansiran od strane IPA fondova, započeo je u oktobru
2012. godine i trajaće 30 meseci (do marta 2015. godine). Ovaj projekta
sadrži tri komponente, čiji su ciljevi: unapređenje kapaciteta Komisije;
jačanje kapaciteta tržišnih regulatora u pogledu zaštite konkurencije i
unapređenje kulture zaštite konkurencije u Republici Srbiji. Vrednost
projekta je 2.5 miliona evra. Tokom 2012. godine je KZK dobila instaliran
forenzički softver, takođe finansiran od strane IPA fondova (180.000 evra).
Ovaj softver je nabavljen u sklopu i cilju opremanja KZK neophodnim
tehničkim uslovima za sprovođenje nenajavljenog uviđaja. U okviru ovog
projekta, izvršena je i obuka zaposlenih u KZK za rukovanjem ovim
softverom.
2. Da li je sprovedena analiza efekata propisa?
Kancelarija za regulatornu reformu i analizu efekata propisa (RIA) je izvršila
analizu efekata više nacrta zakona u odnosu na pitanje efekata koji ovi zakoni
imaju na pitanje konkurencije. RIA je ustanovila pozitivne efekte na pitanje
konkurencije koji imaju nacrti Zakona o javnim preduzećima, Zakona o
komunalnim delatnostima, izmene i dopune Zakona o PDV-u i dr. Zakon o
energetici, prema RIA će imati neutralan efekat na tržištu derivate nafte i
konkurenciju.
3. Koji je procenat ispunjenosti sistematizacije? Nedovoljan broj
zaposlenih?
Finansijskim planom KZK za 2012. godinu, koji je Vlada donela u novembru
2011. godine, predviđeno je povećanje broja zaposlenih u KZK, odnosno
povećanje njenih kapaciteta. Određeno povećanje kapaciteta u 2012. godini je
izvršeno, zapošljavanjem troje ekonomista. Međutim, ukupan broj zaposlenih
u stručnoj službi KZK (32) predstavlja nedovoljne administrativne kapacitete
KZK, čime povećanje broja zaposlenih predviđeno finansijskim planom za
2012. godinu nije u potpunosti izvršeno. Od 32 zaposlena u stručnoj službi
KZK, 20 njih rade na predmetima (case handlers), od čega je 10 pravnika, 8
ekonomista i 2 inžinjera. Savet KZK broji 5 članova, od toga 3 stalno
zaposlenih i 2 koja su angažovana bez stalnog radnog odnosa. Glavni razlog
za neostvarivanje ovog plana predstavlja nedostatak kancelarijskog prostora
za KZK. Nedovoljni kapaciteti KZK se mogu utvrditi upoređivanjem broja
zaposlenih u KZK (33) sa planom broja zaposlenih za 2012. godinu:
Savet
Stručna služba
5
40
Nedovoljan broj zaposlenih se još više ističe upoređivanjem sa potrebama
Komisije, gde je Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji
poslova, ukupno sistematizovano 54 radna mesta u Stručnoj službi.
Imajući u vidu da se donošenjem novih propisa KZK daje dodatna
nezavisnost i samostalnost u radu, neophodno je da se njeni kapaciteti
uvećaju. Preporuka EK o tome da državni organi, tj. resorna Ministarstva (a
pre svega Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija)
prilikom izrade određenih akata koji imaju ili mogu imati uticaja na
konkurenciju konsultuju KZK, stvara dodatne obaveze za KZK, odnosno
neophodnost jačanja njenih kapaciteta.
Pored toga, neophodno je da i sama Ministarstva, odnosno Ministarstvo
spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija raspolaže specijalizovanim
administrativnim kapacitetima za oblast konkurencije, što trenutno nije
slučaj.
Broj i kvalifikaciona struktura zaposlenih po unutrašnjim organizacionim
jedinicama Komisije, uključujući rukovodioce sektora, prikazan je na
sledećoj tabeli:
R.br.
Naziv organizacione jedinice
Ukupno VSS VS SSS
1.
Sektor za ispitivanje koncentracija
7
7
0
0
2.
Sektor za utvrđivanje povreda
8
8
0
0
1
1
0
0
konkurencije
3.
Sektor za međunarodnu i domaću
saradnju
4.
Sektor za pravne poslove
3
3
0
0
5.
Sektor za ekonomske analize
2
2
0
0
6.
Sektor za materijalno-finansijske
3
1
1
1
5
3
0
2
3
1
0
2
poslove
7.
Sektor za normativno-pravne, kadrovske
i opšte poslove
8.
Radna mesta van unutrašnjih
organizacionih jedinica
UKUPNO
32
4. Da li postoji sukob interesa između finansiranja institucija i
finansijskih sankcija koje izriče?
O ovom pitanju je već bilo reči u prethodnim glavama. Naime, prema Zakonu
o zaštiti konkurencije, preduzeću se može vratiti iz budžeta Republike Srbije
samo onaj iznos koji je i uplaćen. U tom slučaju KZK mora pokriti ostale
troškove preduzeća, kao i kamatu na taj iznos. Zbog toga u praksi može doći
do slučaja gde KZK neće naložiti plaćanje kazne dok sud ne donese konačnu
odluku.
U 2012. godini KZK je isplatila kamate u predmetu zloupotrebe dominantnog
položaja na relevantnom tržištu otkupa sirovog mleka od strane mlekara na
teritoriji Republike Srbije nametanjem nepravednih uslova poslovanja i
primenom nejednakih uslova poslovanja na iste poslove sa različitim
učesnicima na tržištu (proizvođači sirovog mleka), gde je Rešenjem Komisije
broj 5/0-02-607/2010-3 od 24.01.2011. godine određena mera zaštite
konkurencije u obliku plaćanja novčanog iznosa u visini 1,92% od ukupnog
godišnjeg prihoda ostvarenog u 2006. godini.
Sudski postupak kontrole odluka Komisije koji je okončan u 2012. godini
presudom Vrhovnog kasacionog suda, započeo je još 2009. godine, kada je
Komisija donela Rešenje br. 5/0-02-135/09-18 od 22.05.2009. godine, gde je
utvrđena zloupotreba dominantnog položaja na tržištu otkupa sirovog mleka
u 2006. godini, od strane mlekara na teritoriji Republike Srbije nametanjem
nepravednih uslova poslovanja i primenom nejednakih uslova poslovanja na
iste poslove sa različitim učesnicima na tržištu. Presudom Upravnog suda br.
15 U br. 10130/10 оd 22.10.2010. godine, odbijena je tužba mlekara koje su
sada u sastavu “DANUBE FOODS GROUP” i potvrđeno gore navedeno
rešenje Komisije. Komisija je po službenoj dužnosti pokrenula upravni
postupak radi određivanja upravne mere u skladu sa čl. 57 Zakona o zaštiti
konkurencije i okončala postupak donošenjem Rešenja o određivanju mere
zaštite konkurencije u obliku obaveze plaćanja novčanog iznosa u visini
1.92% od ukupnog godišnjeg prihoda ostvarenog u 2006. godini. Međutim,
mlekare su pokrenule postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom za
preispitivanje presude Upravnog suda od 22.10.2010.godine, po osnovu čega
je Vrhovni kasacioni sud doneo presudu 28.10.2011. godine. Ova presuda je
doneta posle donošenja gore navedenog Rešenja Komisije, što znači da je
Komisija donela Rešenje pre nego što su mlekare iscrpele sve zakonske
mogućnosti za sudskom zaštitom i kontrolom odluka. Navedenom presudom
Vrhovnog kasacionog suda od 28.10.2011. godine, ukinuta je presuda
Upravnog suda i predmet vraćen na ponovno odlučivanje. Posledice ove
odluke su takve da Komisija, koja je Rešenje o određivanju upravne mere
zaštite konkurencije u obliku obaveze plaćanja novčanog iznosa donela bez
pravnog osnova, s’ obzirom na to da je Rešenje Komisije o zloupotrebi
dominantnog položaja od 22.05.2009. godine stavljeno van pravne snage, pa
se u smislu člana 61. Zakona o upravnim sporovima predmet vraća u
pređašnje stanje, odnosno stanje u kome se nalazio pre nego što je osporeni
upravni akt poništen tom presudom. Iz tih razloga, pored toga što je Rešenje
Komisije o određivanju upravne mere potvrđeno presudom Upravnog suda,
Vrhovni Kasacioni sud je godinu dana nakon podnošenja zahteva (podnet
01.07.2011.godine) doneo presudu Uzp 342/11 od 29.06.2012. godine kojom
je preinačio raniju presudu Upravnog suda od 21.04.2012. godine i poništio
rešenje o određivanju mere zaštite konkurencije (rešenje kojim je naloženo
plaćanje određenog novčanog iznosa). Ovom presudom nije naloženo
ponavljanje postupka odnosno ponovno odlučivanje.
Komisija za zaštitu konkurencije je, na osnovu presude Vrhovnog kasacionog
suda, 13.12.2012. godine isplatila kamate:
1. MLEKARA A.D. SUBOTICA - isplata kamate - VKS 342/11
12,475,805.76
2. IMLEK A.D. Beograd - isplata kamate - VKS 342/11 61,759,228.29
Ukupno: 74,235,034.05
Ovaj iznos čini 34,05% ukupnih rashoda Komisije u 2012. godini. Ovaj iznos
čini 34,05% ukupnih rashoda Komisije u 2012. godini. Iznos isplaćen na ime
kamate je izuzetno visok, između ostalog i zato što je uplata u budžet
izvršena u junu 2011. godine, a VKS je preinačio rešenje Komisije presudom
koja je dostavljena Komisiji 06.08.2012. godine, pri čemu je postupak pred
VKS pokrenut 01.07.2011. godine. Ovo iz razloga jer je Upravni sud
obavezan da donese odluku u roku od 2 meseca u upravnom sporu protiv
rešenja Komisije, ali Vrhovni Kasacioni Sud nema obavezu da odluku po
vanrednom pravnom leku donese u određenom roku, zbog čega je proteklo
više godinu dana od trenutka kada je pokrenut postupak pred VKS pa do
trenutka kada je odluka dostavljena, a za to vreme tekla je kamata.
Zbog ovih razloga je i gore navedenom preporukom EK, revizijom Zakona o
zaštiti konkurencije o brisanju odredbe koja reguliše pitanje kamata “koje
nastanu u slučaju umanjenja iznosa ili ukidanja upravne mere, isplaćuju na
teret sredstava Komisije”.
Komisija je donela poništeno Rešenje pre nego što je Vrhovni kasacioni sud
doneo presudu kojom je konačno odlučeno po Rešenju koje je predstavljalo
osnov za dalje postupanje Komisije u ovom predmetu. Nepostojanje jasnih
rokova u kojima Vrhovni kasacioni sud mora doneti odluku, kao i postupanje
Komisije pre okončanja sudske kontrole odluka, dovelo je do toga da
Komisija mora isplatiti visoke kamate koje pokrivaju period od nekoliko
godina. U slučaju da je Komisija sačekala sa donošenjem presude Vrhovnog
kasacionog suda, Rešenje o određivanju upravne mere ne bi bilo doneto, čime
bi se izbegle ovako visoke kamate koje su isplaćene na teret sredstava
Komisije. Zbog ovih razloga je predloženim izmenama Zakona o zaštiti
konkurencije, predloženo i uvođenje rokova za postupanje Vrhovnog
kasacionog suda, koji bi imao obavezu da donese odluku o vanrednom
pravnom sredstvu najkasnije u roku od tri meseca od prijema odgovora na
vanredno pravno sredstvo, odnosno od proteka roka za ovaj odgovor.
5. Pitanje Državne Revizorske Institucije
Revizija Državne Revizorske Institucije do sada nije izvršena.
OBLAST ENERGETIKE
Nalazi i preporuke

Usvojiti Zakon o izmenama i dopunama Zakona o energetici koji bi
bio usaglašen sa 3. energetskim paketom Evropske unije;

Razdvojiti
funkcije
distribucije
i
snabdevanja
kako
JP
’’Elektroprivrede Srbije’’ u oblasti električne energije tako i JP
’’Srbijagasa’’ u oblasti prirodnog gasa;

Primeniti sporazum o energetici između Srbije i Kosova;

Preduzeti dalje napore ka jačanju administrativnih kapaciteta i
stvaranju regulatornog okruženja koje podstiče povećanu upotrebu
obnovljivih izvora energije u svim sektorima;

Pojednostaviti administrativne procedure za izdavanje potrebnih
dozvola i priključenja na mrežu;

Usvojiti nacionalnu strategiju za upravljanje radioaktivnim otpadom i
nacionalni program za isluženo gorivo; pripremiti plan za stavljanje
van pogona istraživačkog reaktora A u Vinči;

Ojačati ulogu i nezavisnost regulatora u oblasti energetike;

Usvojiti predviđene podzakonske akte;

Ispuniti sistematizaciju radnih mesta;

Sprovesti reviziju finansijskog poslovanja svih institucija; i,

Postaviti sistem izveštavanja javnosti o ispunjenosti materijalnih
obaveza iz procesa pristupanja Evropskoj uniji koji bi bio i direktan
izvor informacija i za izveštaje o napretku Srbije u procesu
pristupanja.
Ocena stanja
Pravni aspekt implementacije (Legal Gap) se može podvesti pod sledeće
stanje:

Pravni okvir je u većoj meri usklađen sa EU i ne postoje bitni
problemi u njegovoj primeni u domaćem pravu, uz neophodnost
daljeg potpunog usklađivanja sa pravom EU (ocena 2);
Institucionalni aspekt implementacije (Institutional Gap) se može podvesti
pod sledeće stanje:

Postoje
ozbiljni
problemi
u
radu
institucija
uzrokovani
neodgovarajućim ovlašćenjima i kapacitetom, tj. resursima (ocena 3);
i,
Finansijski aspekt implementacije (Financial Gap) se može podvesti pod
sledeće stanje:

Pravni okvir je finansijski održiv uz određene probleme (ocena 2).
Zaključak Izveštaja o napretku Srbije za 2013. godine
’’Ostvaren je napredak u oblasti energetike, posebno kada je reč o tržištu
električne energije, obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti.
Kroz primenu sporazuma o energetici koji je postignut sa Kosovom u okviru
dijaloga u kom posreduje EU, Srbija će ispuniti svoje obaveze koje predviđa
Energetska zajednica, čime će u velikoj meri doprineti normalizaciji
energetskih odnosa sa Kosovom. Potrebni su dodatni napori da bi se postiglo
dalje otvaranje tržišta, razdvajanje i uvođenje cena koje odražavaju troškove.
Podzakonski akti u oblasti energetske efikasnosti, kao i propisi o robnim
rezervama još uvek nisu usvojeni. Potrebno je ojačati ulogu i nezavisnost
regulatora u oblasti energetike – AERS, i regulatora u oblasti nuklearne
energije – SRPNA. Srbija treba da ispuni svoje obaveze koje je preuzela u
sporazumu o energetici postignutim sa Kosovom. Uopšteno govoreći,
pripreme u oblasti energetike su umereno napredovale.’’
LEGAL GAP
1. Nivo usvojenosti propisa vezanih za NPI? Da li su usvojeni zakoni na
snazi?
U Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije za
period od 2013. do 2016. godine u delu koji se odnosi na pregled stanja u
oblasti energetike, a u vezi sa pravnim okvirom, odnosno pravnim propisima
koji regulišu ovu oblast, navedeno je da centralno mesto pripada Zakonu o
energetici (’’Sl. Glasnik RS’’, 57/11, 80/11-ispr, 93/12 i 124/12) kao
krovnom zakonu čije usklađivanje je vršeno sa:

Direktivom 2003/54/EZ o zajedničkim pravilima za unutrašnje tržiste
električne energije;

Direktivom 2003/55/EZ o zajedničkim pravilima za unutrašnje tržiste
prirodnog gasa;

Uredbom EZ 1228/2003 o uslovima za pristup mreži za
prekogranične razmene električne energije;

Uredbom EZ 1775/2005 o uslovima za pristup mrežama za transport
prirodnog gasa;

Direktivom 2005/89/EZ o merama za obezbeđivanje sigurnosti
snabdevanja električne energije i investicije u infrastrukturu;

Direktivom 2004/67/EZ o merama za održavanje sigurnosti
snabdevanja prirodnim gasom;

Direktivom
2001/77/EZ
o
pospešivanju
električne
energije
proizvedene iz obnovljivih izvora energije na internom tržištu
električne energije;

Direktivom 2003/30/EZ o pospešivanju upotrebe biogoriva i ostalih
goriva koja vode poreklo iz obnovljivih izvora energije za potrebe
saobraćaja;

Strategijom razvoja energetike RS (’’Sl. Glasnik RS’’, 44/05) i
Programom ostvarivanja Strategije (’’Sl. Glasnik RS’’, 17/07, 73/07,
99/09 i 27/10);

Energetskimbilansom Republike Srbije; i,

Zakonom o ratifikaciju Ugovora o osnivanju Energetske zajednice
izmedju Evropske zajednice i zemalja članica Energetske zajednice
(’’Sl. Glasnik RS’’, 62/06).
U pogledu sigurnosti snabdevanja, Zakon o robnim rezervama (’’Sl. Glasnik
RS’’ 104/2013) u nadležnosti Ministarstva za energetiku, razvoj i zaštitu
životne sredine i Republičke direkcije za robne rezerve je usvojen u
novembru 2013. godine, dok je njegovo usvajanje bilo predviđeno NPI-jem
za 2012. godinu.
Zakon o gasovodu ’’Južni tok’’ je usvojen zajedno sa Uredbom o utvrđivanju
prostornog plana za njegovu izgradnju.
Kada je reč o unutrašnjem energetskom tržištu, od januara 2013. godine
tržista električne energije i gasa su liberalizovana za velike potrošače koji su
povezani na prenosnu mrežu, a koji više nemaju pravo da ih snabdeva javni
snabdevač po regulisanim tarifama. Pravila o radu tržišta električne energije
usvojena su kako za prenos, tako i za distribuciju, međutim, još uvek nije
postignuto
razdvajanje
funkcija
distribucije
i
snabdevanja
u
JP
’’Elektroprivreda Srbije’’ (EPS). Realizacija njihovog potpunog razdvajanje
u skladu sa Direktivom 2009/72/EZ planirana je do 01.01.2015. godinei u
nadležnosti je Ministarstva za energetiku, razvoj i zaštitu životne sredine. Ni
JP ’’Srbijagas’’ nije razdvojeno čime ono ostaje potpuno integrisano
preduzeće i jedini isporučilac na veliko, dok će njegova reorganizacija biti
realizovana u skladu sa odredbama Direktive 2009/73/EZ, takođe do
01.01.2015. godine i u nadležnosti je Ministarstva.
U septembru je zaključen sporazum o energetici između Srbije i Kosova u
okviru dijaloga u kom posreduje EU čijom primenom će Srbija ispuniti svoje
obaveze koje proističu iz Ugovora o Energetskoj zajednici, a koje je do sada
kršila. Ovaj sporazum predviđa da u roku od 3 meseca srpski operater
prenosnog sistema JP ’’Elektromreža Srbije’’ (EMS) potpiše operativni
sporazum sa kosovskim operaterom prenosnog sistema’’KOSTT’’. Pomenuti
sporazum takođe predviđa da će EMS legalno funkcionisti na severu Kosova.
U oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, Vlada je
usvojila Uredbu o podsticajnim cenama za otkup struje iz obnovljivih izvora
energije. Iznosi tarifa jednom godišnje će se usklađivati sa stopom inflacije u
Evro zoni. Vlada je u junu usvojila nacionalni akcioni plan za obnovljive
izvore energije te je važno istaći da su usvojeni svi podzakonski akti koji su
neophodni za sprovođenje sistema podsticajnih mera u ovoj oblasti.
Novi Zakon o efikasnom korišćenju energije usvojen je u martu, a
podzakonski akti tek treba da se usvoje. Zakonom je predviđeno da se u roku
od 18 meseci od njegovog donošenja usvoje svih 29 podzakonskih akata, što
je u nadležnosti Ministarstva za energetiku, razvoj i zaštitu životne sredine,
čime bi bila omogućena puna primena Zakona od 01.01.2015. godine.
Usvajanjem Izmena i dopuna Zakona o energetici u septembru stvorena je
mogućnost zatvaranja Agencije za energetsku efikasnost, odnosno njeno
pripajanja Ministarstvu.
Usvojene su izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji kako bi se
uskladio sa Direktivom o energetskim svojstvima zgrada, međutim,
neophodno je dodatno pojednostavljivanje administrativnih procedura za
izdavanje potrebnih dozvola i priključenja na mrežu.
U oblasti nuklearne energije, nuklearne sigurnosti i zaštite od zračenja,
inspekcijske funkcije još uvek nisu prenete na Agenciju za zaštitu od
jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije (SRPNA), već i dalje u
nadležnosti Ministarstva prosvete, nauke i tehnoloskog razvoja. Srbija tek
treba da usvoji nacionalnu strategiju za upravljanje radioaktivnim otpadom i
pripremi plan za stavljanje van pogona istraživačkog reaktora A u Vinči. Ni
nacionalni program za isluženo gorivo još uvek nije usvojen.
Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici nije usvojen u IV
kvartalu 2013. godine kako je bilo predviđeno.
Saglasno Ugovoru o osnivanju Energetske zajednice (Aneks I), sa ciljem
dalje liberalizacije tržišta, nepohodno je u potpunosti Zakon uskladiti
saDirektivom 2003/54 o unutrašnjem tržištu električne energije, Direktivom
2003/55 o unutrašnjem tržištu prirodnog gasa i Uredbom 1228/2003 o
pristupu elektroenergetskoj mreži radi prekograničnih razmena električne
energije. Saglasno članu 20 Ugovora neophodno je u potpunosti Zakon
uskladiti i sa Direktivom 2001/77 za promociju električne energije
proizvedene iz obnovljivih izvora energije na unutrašnjem tržištu električne
energije, i Direktivom 2003/30 za promociju upotrebe biogoriva ili drugog
goriva iz obnovljivih izvora za transport. Pored navedenog, primenom
Zakona nastala je potreba da se pojedine odredbe izmene i dopune, tako da su
neke nove norme unesene u tekst zakona, pojedine postojeće dodatno
precizirane, odnosno određene pravne praznine popunjene.
Novim Zakonom se osniva Fond za energetsku efikasnost čija bi se delatnost,
izmedju
ostalog,
finansirala
iz
budžeta
Republike
Srbije.
’’Radi
obezbeđivanja finansijskih sredstava za podsticanje povećanja energetske
efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji, osnova
se Fond za energetsku efikasnost.’’ (ćlan 147a Zakona o energetici); ’’Fond
obavlja poslove u vezi sa finansiranjem razvoja i sprovođenja programa,
projekata i drugih aktivnosti u oblasti energetske efikasnosti i korišćenja
obnovljivih izvora energije u skladu sa Strategijom i Programom.’’(clan
147b)
Pored navedenog, neke od najvažnijih izmena i dopuna Zakona o energetici
glase:
’’Energetski subjekt može Agenciji da podnese zahtev za izuzeće od primene
prava na pristup treće strane sistemu, u slučaju izgradnje novog
infrastrukturnog objekta gasovodnog sistema i/ili obaveza preuzetih
ugovorima tipa ’’uzmi ili plati’’. Vlada propisuje uslove za izuzeće
[...]’’(clan 36a)
’’Kupac električne energije, odnosno prirodnog gasa, ima pravo, odnosno
obavezu sticanja statusa kvalifikovanog kupca [kupac koji ima pravo na
slobodan izbor snabdevača] saglasno pravilima za sticanje i promenu
statusa kvalifikovanog kupca koja donosi Agencija za energetiku, uz
prethodno pribavljeno mišljenje ministra nadležnog za poslove energetike.
[...] Kriterijumi u pravilima za sticanje i promenu statusa kvalifikovanog
kupca moraju da obezbede da: 1) svi kupci osim domaćinstava imaju pravo
ostvarivanja statusa kvalifikovanog kupca od 01.01.2008.; 2.) svi kupci imaju
pravo ostvarivanja statusa kvalifikovanog kupca od 01.01.2015.’’(član 39
Zakona o energetici)
’’Cene pokojima se energija isporučuje tarifnim kupcima i cene usluga koje
se vrše za tarifne kupce utvrđuju energetski subjekti za snabdevanje
energijom tarifnih kupaca, po prethodno pribavljenom mišljenu Agencije.’’
(clan 66)
’’Povlašćeni proizvođači električne energije u smislu ovog Zakona su
proizvođači koji u procesu proizvodnje električne energije koriste obnovljive
izvore energije, osim hidroelektrana i postrojenja na biomasusnage veće od
10MW. Povlašćeni proizvođaci iz stava 1 ovog člana su i proizvođači koji
istovremeno proizvode električnu i toplotnu energiju iz postojenja ukupne
snage do 10MW, pod uslovom da ispunjavaju kriterijume u pogledu
energetske efikasnosti i zaštite životne sredine.’’ (član 84 Zakona o
energetici)
Usvojeni zakoni se uglavnom primenjuju, ali ne u potpunosti, dok se neki
podzakonski akti, npr. Uredbakoja se odnosi na regulaciju operatera
transportnog sistema prirodnog gas, ne primenjuju uopšte.
2. Nivo kompatibilnosti usvojenih zakonskih propisa u odnosu na acquis
communautaire
Dalje usklađivanje propisa sa acquis communautaire je planirano
Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije za
period od 2013 do 2016. godine i ono se pre svega odnosi na transponovanje
pravila Evropske unije u pravni sistem Republike Srbije. Pored toga,
usklađivanje će se izvršiti i za ona pitanja koja su na opštiji nacin regulisana
domaćim zakonskim i podzakonskim aktima, a posebni propisi Evropske
unije detaljnije regulišu ta pitanja.
Kada je reč o osnovnom Zakonu u ovoj oblasti, Zakonu o energetici,
neophodnoga je revidirati, pre svega, radi potpunog usklađivanja sa pravnim
tekovinama Evropske unije koje se odnose na liberalizaciju tržišta, i to sa:

Direktivom 2009/72/EZ o zajedničkim pravilima za unutrašnje
tržište prirodnog gasa kojom se ukida gore pomenuta Direktiva
2003/54;

Direktivom 2009/73/EZ o zajedničkim pravilima za unutrašnje
tržište prirodnog gasa kojom se ukida gore pomenuta Direktiva
2003/55;

Uredbom EZ 714/2009 o uslovima za pristup mreži za
prekogranične razmene električne energije kojom se ukida gore
pomenuta Uredba EZ 1228/2003; i,

Uredbom EZ 715/2009 o uslovima za pristup prenosnih mreža
prirodnog gasa kojom se ukida gore pomenuta Uredba EZ
1775/2005.
Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS) je dala saglasnost na pravila
o radu tržišta električne energije (koja su usvojena kako za prenos tako i za
distribuciju) i pravila o promeni snabdevača. Od januara 2013. godine, tržišta
električne energije i gasa su liberalizovana za velike potrošače koji su
povezani na prenosnu mrežu a koji više nemaju pravo da ih snabdeva javni
snabdevač po regulisanim tarifama. Međutim, od 26 takvih potrošača
električne energije, jedan je promenio snabdevača, dok su ostali nastavili da
se snabdevaju preko preduzeća EPS po tržisnim cenama. Balansno tržiste
električne energije funcioniše od januara.
Postepeno otvaranje tržišta električne energije i prirodnog gasa podrazumeva
jačanje konkurencije, uvođenje prava kupaca da biraju svog snabdevača
električnom energijom ili prirodnim gasom, ali i uspostavljanje tržišnih
uslova poslovanja, odnosno postizanje nivoa cena koji pokrivaju opravdane
troškove. Medjutim, nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o
energetici nije usvojen u IV kvartalu 2013. godine kako je bilo predvidjeno,
te se njegovo usvajanje ocekuje u prvoj polovini 2014. godine.
U pogledu sigurnosti snabdevanja, Zakon o gasovodu ’’Južni tok’’ je usvojen
u februaru, zajedno sa uredbom o utvrđivanju prostornog plana i njegovu
izgradnju. Ovim propisima pimenjuje se Međuvladin sporazum zaključen
između Srbije i Rusije o gasovodu ’’Južni tok’’ koji izaziva zabrinutost u
pogledu njegove kompatibilnosti sa obavezama koje nameće Energetska
zajednica.
Srbija i Bugarska potpisale su Memorandum o razumevanju koji se odnosi na
gasnu interkonekciju između ove dve zemlje. Priprema ovog projekta je u
toku i na dobrom je putu, ali finansijska sredstva još uvek nisu obezbeđena.
Napredak u pogledu usklađivanja sa odredbama koje se tiču sigurnosti
snabdevanja prirodnim gasom nije ostvaren. Medjutim, proširenje kapaciteta
podzemnog skladišta u Banatskom Dvoru doprinosi većoj sigurnosti
snabdevanja.
U oblasti obnovljivih izvora energije i energetskoj efikasnosti, Zakon o
energetici je delom u skladu sa Direktivom 2009/28/EZ o obnovljivim
izvorima energije. Potrebno je preduzeti dalje napore ka jačanju
administrativnih kapaciteta i stvaranju regulatornog okruženja koje podstiče
povećanu upotrebu obnovljivih izvora energije u svim sektorima. Usvojene
su izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji kako bi se uskladio sa
Direktivom o energetskim svojstvima zgrada, međutim, neophodno je
dodatno pojednostavljivanje administrativnih procedura za izdavanje
potrebnih dozvola i priključennja na mrežu.
3. Postoji li unutrašnja kolizija sa domaćim zakonom i da li je ona u
praksi rešena?
Zakon o energetici iz 2012. godine je u velikoj meri u skladu sa zahtevima
Energetske Zajednice, ali usvajanje podzakonskih akata napreduje polako.
Agencija za energetiku Republike Srbije je, u skladu sa svojim, zakonom
utvrđenim
ovlašćenjima,
od
svog
osnivanja
intenzivno
radila
na
donošenju/odobravanju akata kojima se implementiraju propisi Evropske
unije, čime se ujedeno izvršavaju obaveze koje je Republika Srbija preuzela
Ugovorom o osnovanju Energetske zajednice.
Tokom 2013. godine u planu Agencije za energetiku Republike Srbijeje bilo
da:

Odobri pravila rada transportnog sistema za prirodni gas radi
usaglašavanja sa zahevima Direktive 2009/73/EZ i Uredbe 715/2009,
a pre svega u smislu uspostavljanja sistema alokacije kapaciteta i
upravljanja zagušenjima na transportnom sistemu za prirodni gas.
Time bi se pre roka utvrđenog pod okriljem Ugovora o Energetkoj
zajednici izvršilo usaglašavanje sa relevantnim odredbama 3.
Energetskog paketa Evropske unije – odobrena;

Donese pravila o praćenju tehničkih i komercijalnih pokazatelja i
regulisanju kvaliteta isporuke i snabdevanja električnom energijom i
prirodnim gasom radi usaglašavanja sa zahtevima Direktiva
2009/72/EZ i 2009/73/EZ, kao i Uredbi 714/2009 i 715/2009 –
doneta; i,

Donese Metodologiju za određivanje cene pristupa skladištu
prirodnog
gasa
radi
usaglašavanja
sa
zahtevima
Direktive
2009/73/EZ – nije doneta.
Tokom 2013. godine u planu Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i
nuklearnu sigurnost Republike Srbije (SRPNA) je bilo da usvoji:

Uredbu o utvrđivanju programa radijacione sigrnosti i bezbednosti;

Uredbu o bezbednosti nuklearnih objekata i nuklearnih materijala; i,

Uredbu u utvrđivanju plana za delovanje u slučaju akcidenata.
Planirana je i izrada Programa upravljanja radioaktivnim otpadom u okviru
kojeg je predviđena izrada Strategije upravljanja radioaktivnim otpadom, a
koja je defnisana Direktivom Saveta 2011/70/Evroatom o uspostavljanju
Zajedničkog okvira za odgovorno i bezbedno upravjanje potrošenog goriva i
radioaktivnog otpada.
Međutim, ni jedan od gore navedenih dokumenata nije usvojen.
Ministarstvo nije u obavezi da konsultuje agencije prilikom donošenja
propisa koje predlaže. Konsultacije se u praksi odvijaju ad hoc.
U Izveštaju o napretku Srbije za 2013. godinu se ističe da je potrebno ojačati
ulogu i nezavisnost regulatora u oblasti energetike – AERS, i regulatora u
oblasti nuklearne energije – SRPNA.
4. Ima li usvojenih uredbi i postoje li bilo kakve kolizije vezane za njih?
Uredbe koje su bile među prioritetima za 2013. godinu su:

Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom,
koja ce biti usklađena sa Direktivom 2003/54/EZ – usvojena;

Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja prirodnim gasom, koja će
biti usklađena sa Direktivom 2003/55/EZ – nije usvojena.
Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije za
period od 2013. do 2016. godine, za 2013. godnubilo je predviđenousvajanje
sledećih Uredbi:

Uredba o postupanju sa supstancama koje ostećuju ozonski omotac,
kao i o uslovima za izdavanje dozvola za uvoz i izvoz tih supstanci –
usvojena;

Uredba o postupanju sa fluorovanim gasovima sa efektom staklene
bašte, kao i o uslovima za izdavanje dozvola za uvoz i izvoz tih
gasova – usvojena;

Uredba o sertifikaciji lica koja obavljaju određene delatnosti vezane
za supstance koje ostećuju ozonski omotač i određene fluorovane
gasove sa efektom staklene bašte – nije usvojena;

Uredba o vrstama proizvoda koji utiču na potrošnju energije za koje je
neophodno označavanje energetske efikasnosti kao i dinamike
uvođenja oznaka energetske efikasnosti za različite vrste priozvoda –
nije usvojena;

Uredba o utvrđivanju godišnjih planiranih ciljeva uštede energije za
graničnu vrednost potrošnje energije kojom se određuje koja
privredna društva su obveznici sistema, kao i obrazac prijave o
ostvarenoj potrošnji energije – nije usvojena;

Uredba kojom se utvrđuje godišnji program finansiranja aktivnosti i
mera unapređivanja energetske efikasnosti – nije usvojena;

Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja prirodnim gasom, koja će
biti usklađena sa Direktivom 2003/55/EZ – nije usvojena;

Uredba o merama podsticaja za povlašćenje proizvođace elekrtične
energije – nije usvojena;

Uredba o uslovima i postupku sticanja statusa povlašćenog
proizvođača električne energije – nije usvojena;

Uredba o načinu obračuna i načinu raspodele prikupljenih sredstava
po osnovu naknade za potsticaj povlašćenih proizvođača električne
energije – usvojena;

Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o uslovima za monitoring i
zahtevima kvaliteta vazduha – usvojena;

Uredba o podsticajnim merama za proizvodnju biogoriva – nije
usvojena;

Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o graničnim vrednostima
prioritetnih i prioritetnih hazardnih supstanci koje zagađuju
površinske vode i rokovima za njihovo dostizanje – nije usvojena;

Uredba o oceni prihvatljivosti – nije usvojena;

Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o ekološkim mrežama – nije
usvojena;

Uredba o obaveznom udelu biogoriva u sektoru saobraćaja, merama
za njegovo dostizanje i kriterijumima za održivu proizvodnju
biogoriva – nije usvojena;

Uredba o merama podsticaja za proizvodnju biogoriva – nije
usvojena;

Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o utvrđivanju liste predmeta
za koje je obavezna procena uticaja i liste projekata za koje se može
traziti procena uticaja na životnu sredinu – nije usvojena.

Uredba o energetski zaštićenom kupcu - usvojena.
Kolizije između uredbi ne postoje.
5. Ustavna pitanja
Na osovu člana 194 Zakona o energetici, ’’postupci koji su započeti do dana
stupanja na snagu ovog zakona nataviće se po propisima po kojima su
započeti.’’
INSTITUTIONAL GAP
1. Da li je uspostavljen institucionalni okvir?
Institucionalni okvir obuhvata Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite
životne sredine, Agencija za energetiku Republike Srbije, Agencija za zaštitu
od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigursnost Republike Srbije i Agencija za
zaštitu životne sredine. U širem smislu, institucionalni okvir čine jos dva
ministarstva: Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja
i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Na osnovu Zakona o Energetici, Agencija za energetiku Republike Srbije je
’’regulatorno telo osnovano u cilju unapređivanja i usmeravanja razvoja
tržišta električne energije i prirodnog gasa na principima nediskriminacije i
efikasne konkurencije, kroz stvaranje stabilnog regulatornog okvira, kao i za
obavljanje drugih poslova utvrđenih ovim zakonom.’’
Ona je ’’samostalni pravni subjekt i funkcionalno je nezavisna od bilo kog
državnog organa, kao i od svih organizacija i lica koji se bave energetskim
delatnostima.’’
Na osnovu Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i o nuklearnoj sigurnosti,
’’radi obezbeđivanja uslova za kvalitetno i efikasno sprovođenje mera zaštite
od jonizujućih zračenja i mera nuklearne sigurnosti pri obavljanju
radijacionih delatnosti i nuklearnih aktivnosti Vlada će osnovati Agenciju za
zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, kao samostalnu
regulatornu organizaciju koja vrši javna ovlašćenja u skladu sa zakonom.’’
Sa jedne strane, usvajanjem Izmena i dopuna Zakona o energetici u
septembru stvorena je mogucnost zatvaranja Agencije za energetsku
efikasnost, odnosno njenog pripajanja Ministarstvu, dok sa druge stane
Zakon predviđa osnivanje Fonda za energetsku efikasnost. Fond bi bio
osnovan pri Ministarstvu, te bi ono kontrolisalo finansijska sredstva kojima
raspolaže Fond.
Broj zaposlenih na poslovima koji su usmereni na transpoziciju i sprovođenje
propisa Evropske unije po institucijama iznosi:

Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine – 24;

Agencija za energetiku Republike Srbije – 20;

Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost
Republike Srbije – 4–6 (10% radnog vremena); i,

Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja – 3.
2. Ima li zajedničkih ovlašćenja između institucija nadležnih za
implementaciju?
Zajedničkih ovlašćenja između institucija nadležnih za implementaciju zavisi
od konkretnog propisa, budući da je energetika u nadležnosti više državnih
institucija. Primer zajedničke nadležnosti je bilo usvajanje Zakona o robnim
rezervama u čemu su učestvovali Republička direkcija za robne rezerve i
Ministarstvo za energetiku, razvoj i zaštitu životne sredine, dok je Zakon o
efikasnom korišćenju energije u potpunosti bio u nadležnosti Ministarstva za
energetiku, razvoj i zaštitu životne sredine. Kada je reč o Nacionalnoj
strategiji za upravljanje radioaktivnim otpadom nadležnost ima Ministarstvo
prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
3. Jesu li nadležnosti institucija adekvatne kada je reč o njihovim
zadacima i misiji?
Agencija za energetiku Republike Srbije, saglasno Zakonu i međunarodnim
sporazumima, obavlja sledeće grupe poslova:

Regulaciju cena;

Licenciranje
energetskih
subjekata
za
obavljanje
energetskih
delatnosti;

Odlučivanje o žalbama;

Nadzor nad tržištem energije; i,

Sprovođenje međunarodnih sporazuma.
Prema novom Zakonu o energetici zadaci i ovašćenja Agencije za energetiku
Republike Srbije u velikoj su meri u skladu sa drugim paketom pravnih
tekovina EU o energetici, ali će njegovo sprovođenje zahtevati povećanje
broja osoblja Agencije i dalju izgradnju kapaciteta i jačanje nezavisnosti.
Agencija za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost Republike
Srbije,
saglasno
Zakonu
koji
uređuje
ovu
oblasti
međunarodnim
sporazumima, između ostalog, donosi podzakonske propise za sprovođenje
Zakona, vrši licenciranje energetskih subjekata za obavljanje radiacionih
delatnosti i nuklearnih aktivnosti, prati obim i promenu nivoa radioaktivnosti
i ocenjuje njen uticaj na stanovništvo i životnu sredinu i sa tim u vezi nalaze
sprovođenje potrebnih mera i prati njihovo izvršavanje, deluje preventivno u
slučaju akcidenata, itd.
Agencija za zaštitu životne sredine obavlja stručne poslove koji se odnose na
vođenje nacionalnog informacionog sistema zaštite životne sredine,
monitoring kvaliteta vazduha i vode, upravljanje Nacionalnom laboratorijom,
sprovođenje politike zaštite životne sredine, itd.
Jedna od osnovnih karakteristika Zakona o izmenama i dopunama Zakona o
energetici koji se usaglašava sa 3. energetskim paketom Evropske unije, a
koji je neophodno implementirati do 01.01.2015., se ogleda u tome da se
značajno povećavaju kako nadležnosti tako i nezavisnost energetskih
regulatora.
4. Efikasnost institucija – odnos između započetih i završenih slučajeva
No osnovu Izveštaja o sprovođenju nacionalnog programa za usvajanje
pravnih tekovina Evropske unije (NPAA) za sva četiri tromesečija 2013.
godine, efikasnost institucija merena na osnovu odnosa planiranih i usvojenih
zakonskih i podzakonskih akata nije zadovoljavajuća. Naime, od planiranih
osam zakona usvojeno je svega tri, što predstavlja oko 37%, dok je od
planiranih dvadeset uredbi usvojeno svega pet predstavljajući 25%.
5.
Kapacitet
institucije
–
percepcija
svoje
stručnosti.
Pitanje
konkurentnosti plata
Kada je reč o strukturi institucija na osnovu stručne spreme primer Agencije
za energetiku Repulike Srbije ukazuje na ravnomernu raspoređenost
pravnika, ekonomista i inžinjera, ali i na neophodnost zapošljavanja dodatne
radni snage imajući u vidu neispunjenost sistematizacije.
’’Plata drzavnih službenika i nameštenika se sastoji od osnovne plate i
dodataka na platu. U platu se uračunavaju i porezi i doprinosi koji se plaćaji
iz plate. Osnovna plata se određuje množenjem koeficijenta sa osnovicom za
obracun i isplatu plata. Osnovica je jedinstvena i utvrđuje se za svaku
budžetsku godinu Zakonom o budžetu Republike Srbije. Koeficijent za
položaje i izvršilacka radna mesta određuje se time što se svaki položaj i
svako izvršilacko radno
mesto svrstava u jednu od 13 platnih
grupa.’’(Informator o radu za 2013. godinu) U zavisnosti od platne grupe i
platnog razreda (koji izražava napredovaje na istom radnom mestu) kojoj
zaposleni pripada, plate zaposlenih u okviru Ministarstva za energetiku,
razvoj i zaštitu životne sredine su se kretale od 26.337,14 RSD do 133.759,29
RSD (na dan 01.04.2013.). ’’Navedeni iznosi za plate uvećavaju se za
dodatak po osnovu vremena provedenog na radu (minuli rad) u visini od
0,4% za svaku navršenu godinu u radnom odnosu.’’ (Informator o radu za
2013. godinu)
Kada je reč o primanjima zaposlenih u okviru Agencije za energetiku
Republike Srbije, vrednost koeficijenta (na dan 03.06.2013.) iznosio je
35.022,00 RSD dok se pregled koeficijenata nalazi u tabeli.
Funkcija/Radno mesto
Koeficijent
složenosti
Predsednik i članovi Saveta Agencije
4,83
Rukovodilac sektora
4,83
Viši stručni saradnik
3,84
Samostalni stručni saradnik
3,33
Stručni saradnik
2,67
Mlađi stručni saradnik
2,33
Informator o radu Agencije za zaštitu od jonizujućeih zračenja i nuklearnu
sigurnost za 2013. nije bio dostupan u periodu pripreme studije.
FINANCIAL GAP
1. Da li je alociran adekvatan budžet? Da li postoji eksterno finansiranje
i kako se to odnosi na njegov kapacitet?
Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu, Ministarstvo
energetike, razvoja i zaštite životne sredine je raspolagalo sledećim
sredstvima:
Rad Agencije za energetiku Republike Srbije se finansira iz prihoda
ostvarenih od naknada za licenciranje sa ciljem obavljanja energetskih
delatnosti, dela cene za pristup sistemu, kao i drugih prihoda koje ostvari u
obavljanju poslova iz svoje nadležnostiu u skladu sa Zakonom. Agencija
može dobijati finansijska sredstva i iz donacija, osim iz donacija energetskih
subjekata ili sa tim subjektima povezanih lica. Ukupni prihodi i rashodi se
utvrđuju godišnjim finansijskim planom na koji saglasnost daje Narodna
skupština. ’’Ako se godišnjim obračunom prihoda i rashoda Agencije utvrdi
da su ukupno ostvareni prihodi Agencije veći od ukupno ostvarenih rashoda,
razlika sredstava se prenosi u finansijski plan kao prihod za narednu godinu,
sa tim sto se izvori i visina prihoda za narednu godinu usklađuju sa realnim
troškovima Agencije za tu godinu.’’ (član 52 Zakona o energetici) Predsednik i
članovi Saveta najmanje jednom godišnje dostavljaju Narodnoj skupštini Izveštaj o radu
Agencije koji sadrži i podatke o finansijskom poslovanju verifikovane od strane nezavisnog
revizora, kao i izvestaj o stanju u energetskom sektoru Republike Srbije u okviru nadležnosti
Agencije. Izvestaj o radu Agencije za 2013. godinu nije dostupan bio dostupan u periodu
pripreme studije.
Do stupanja na snagu Izmena i dopuna Zakona o zaštiti od jonizujućih
zračenja i o nuklearnoj sigurnosti (’’Sl. Glasnik RS’’, 93/12), Agencija za
zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Republike Srbije se
finansirala sredstvima koje je ostvarivala obavljanjem poslova iz svoje
nadležnosti (sopstveni prihodi), donacija, priloga, poklona domaćih i stranih
pravnih lica, budžeta Republike Srbije i drugih prihoda koji se ostvare u
skladu sa Zakonima. Nakon toga, Agencija više ne naplacuje naknade za
usluge koje vrši shodno svojim ovlašćenjima te je na taj nacin budžet
Republike Srbije postao osnovni izvor finansiranja rada Agencije.Izveštaj o
radu Agencije za 2013. godinu nije bio dostupan u periodu pripreme studije.
Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2013. godinu, Agencija za zaštitu
životne sredine je raspolagala sledećim sredstvima:
2. Da li je sprovedena analiza efekata propisa?
Zakon o energetici, prema Kancelariji za regulatornu reformu i analizu
efekata propisa (RIA), će imati neutralan efekat na tržistu derivata nafte i
konkurenciju.Kancelarija je u međuvremenu pripojena Ministastvu za
državnu upravu i lokalnu samoupravu.
3. Koji je procenat ispunjenosti sistematizacije? Nedovoljan broj
zaposlenih?
’’Ministarstvo energetike, razvija i zaštite životne sredine je Odlukom o
maksimalnom broju zaposlenih u organima državne uprave, javnim
agencijama i organizacijamaza obavezno socijalno osiguranje (’’Sl. Glasnik
RS’’, 124/12) odredilo broj od 400 zaposlenih na neodređeno vreme.’’
(Informator o radu za 2013. godinu) Prema mesečnoj evidenciji za mesec
decembar 2012. godine, u Ministarstvu je na neodređeno vreme zaposleno
263 lica, od čega je 7 lica na položaju, a 256 zaposlenih, što predstavlja oko
67% ispunjenosti sistematizacije. Tom broju je neophodno dodati 2
pripravnika, kao i 2 osobe koje rade na određeno, dok je neraspoređeno 11
državnih službenika,i činjenicu da Ministarstvo ima 4 državna sekretara i 5
zaposlenih u Kabinetu ministra što ukupno čini 289 zpolsenih.
Broj radnih mesta po sistematizaciji u Agenciji za energetiku Republike
Srbije iznosi 51. Na dan 03.06.2013. u Agenciji je popunjeno 38 radnih mesta
uključujući članove Saveta Agencije što čini oko 75%ispunjenosti
sistematizacije. Prema finansijskom planu AERS-a za 2013. bilo je
predviđeno zapošljavanje 3 nova izvršioca – nije ispunjeno.
Predviđeni broj zaposlenih u Agenciji za zaštitu od jonizujućih zračenja i
nuklearnu sigurnost Republike Srbije iznosi 25 zajedno sa Direktorom
Agencije. Ukupan broj zaposlenih je 21 što čini 84% ispunjenosti
sistematizacije. Navodi se da sistematizovana radna mesta nisu popunjavana
usled nedostatka sredstava.
4. Da li postoji sukob interesa između finansiranja institucija i
finansijskih sankcija koje izriče?
Dok se Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine i Agencija
za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost finansiraju iz budžeta
Republike Srbije, rad Agencije za energetiku Republike Srbije se finansira iz
prihoda ostvarenih od naknada za licenciranje sa ciljem obavljanja
energetskih delatnosti, dela cene za pristup sistemu, kao i drugih prihoda koje
ostvari u obavljanju poslova iz svoje nadležnostiu u skladu sa Zakonom.
Agencija može dobijati finansijska sredstva i iz donacija, osim iz donacija
energetskih subjekata ili sa tim subjektima povezanih lica. Ona ne izrice
finansijske sankcije energetskim subjektima, i jedina nadležnost kojom bi
mogla da ’’ugrozi’’ njihovo poslovanje je oduzimanje licenci, odnosno
neodobravanje pristupa mrezi. Zahtev koji se postavlja uvođenjem 3.
energetskog paketa Evropske unije je da se Agencija ovlasti ili da izriče
finansijske sankcije ili da inicicira postupak kojim se finansijske sankcije
izriču.
5. Pitanje Državne Revizorske Institucije
Revizija Drzavne Revizorske Institucije (DRI) do sada nije izvršena.
Finansijsko poslovanje npr. Agencije za energetiku Republike Srbije od svog
osnovanja nije bilo podvedeno pod reviziju DRI-ja.
OBLAST POLJOPRIVREDE I RURALNOG RAZVOJA
Nalazi i preporuke
Posmatrajući stepen usaglašenosti poljoprivredne i ruralne politike možemo
konstatovati da kod zaposlenih u resornom ministrstvu postoji osnovno
poznavanje evropskih regulativa u ovoj oblasti ali da je najveći problem u
pogledu implementacije već donetih zakonskih i naročito podzakonskih akata
koji su usglašeni sa EU.Takođe se pojavljuje i problem kapaciteta za
postavljanje novih institucija naročito u delu plaćanja koja se odnose na
modele prisutne u okviru zajedničke poljoprivrdne poltike EU.
Po pitanju pravnog usaglašavanja sa Aqui Communitaire i njegovih
poglavlja 11,12,13 resorno mi ministarstvo će morati najveću pažnju da
posveti delovima iz poglavlja 11 koja se odnose na uspostavljanje modela
programiranja i plaćanja za organizacije zajedničkog tržišta,proizvođačkih
organizacija
,podrška
državne
pomoći
,promocije
poljoprivrednih
proizvoda,kao i inspekcijskih službi nadležnih za monitoring krajnjih
korisnika.Ovi modeli ne postoje u postojećoj strukturi ministarstva tako da
pored donošenja pravnog okvira za sprovođenje,neophodno je uraditi
preciznu analizu potrebe ljudskih resursa.
Pored ljudskih resursa neophodno je izgraditi objedinjene informacione
sisteme postojećih baza podataka iz svih sektora,kao i baze korisnika i svih
vidova plaćanja (Sistem integrisane kontrole plaćanja). Ovo je jedan od
preduslova za korišćenje sredstava iz fondova zajedničke poljoprivredne
politike.
Koje Zakone je neophodno doneti u cilju optimalnije usklađenosti sa pravom
EU. Povećavanje administrativnih kapaciteta.
LEGAL GAP
1. Da li je usvojen pravni okvir koji predviđa NPI
U periodu 2008-2012 doneto je više strateških dokumenata, od kojih su
najvažniji: Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju(„Sl. glasnik RS”
41/09), koji je definisao ciljeve poljoprivredne politike i načine njihovog
ostvarivanja, vrste podsticaja u poljoprivredi, Registar poljoprivrednih
gazdinstava, kao i uspostavljanje i funkcionisanje Uprave za agrarna
plaćanja. Kako je predviđeno članom 5.i članom 6. Zakona o poljoprivredi i
ruralnom razvoju,na osnovu Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja u
2013.godini će biti donetidoneti su Nacionalni program poljoprivrede 20102013(„Sl. glasnik RS” 83/10) i Nacionalni program za ruralni razvoj 20112013(„Sl. glasnik RS” 15/11), kojima su bliže određeni srednjoročni i
kratkoročni ciljevi poljoprivredne politike.
Nacionalnim programom za poljoprivredu utvrđuju se srednjoročni i
kratkoročni ciljevi poljoprivredne politike, način, redosled i rokovi za njihovo
ostvarivanje, kao i očekivani rezultati realizacije poljoprivredne politike u
zadatom periodu.Nacionalni program ruralnog razvoja sadrži mere i sve
druge aktivnosti koje će se sprovoditi u zadatom periodu u oblasti ruralnog
razvoja, kao i
očekivane rezultate i efekte implementirane politike ruralnog razvoja.
Oblast direktnih plaćanja regulisana je Predlogom Zakona o podsticajima
u poljoprivredi i ruralnom razvoju, sačinjenog krajem 2012, tako da se
postojeći sistem podrške učinio predvidivim za duži niz godina, u cilju boljeg
planiranja primarne poljoprivredne proizvodnje.
Važećim Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju Republike Srbije,
članom 33. („Sl. glasnik RS” 41/09), predviđeno je da Ministarstvo
poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede vodi sistem poljoprivrednih
knjigovodstvenih podataka u cilju praćenja nivoa prihoda i troškova
registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i porodičnih poljoprivrednih
gazdinstava, ocenjivanja efikasnosti poljoprivredne proizvodnje i analiziranja
mera poljoprivredne politike.Uspostavljanje ovog sistemapotpomognuto je
projektom:
„Uspostavljanje
poljoprivrednim
sistema
gazdinstvima
u
računovodstvenih
Republici
Srbiji
podataka
-
na
FADN”
(EuropeAid/129873/C/SER/RS), čija je implementacija planirana u periodu
od 04. oktobra 2011. do 03. oktobra 2013.
Obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Prelaznog
sporazuma
Primenom Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima
zaključenim između Evropske zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije,
sa druge strane („Sl. glasnik RS” 83/08), sprovodi se dogovorena
liberalizacija carina i carinskih dažbina za poljoprivredne proizvode, pri
uvozu iz zemalja članica Evropske unije u Republiku Srbiju. Za primenu tog
Sporazuma, korigovane preferencijalne stope carina za uvoz iz EU, sadržane
su u okviru
Uredbe o usklađivanju nomenklature Carinske tarife koja je u potpunosti
usklađena sa Kombinovanom nomenklaturom EU.
Na osnovu člana 3.stav 8. Zakona o Carinskoj tarifi („Sl. glasnik RS” 62/05,
61/07 i 5/09), Vlada uredbom najkasnije u novembru tekuće godine za
narednu godinu usklađuje nomenklaturu Carinske tarife sa Kombinovanom
nomenklaturom Evropske unije, koja će se primenjivati na svrstavanje
proizvoda u Carinskoj tarifi.Nakon donošenja ove uredbe, a na osnovu članu
2.Zakona o posebnim dažbinama pri uvozu poljoprivrednih i prehrambenih
proizvoda („Sl. list SRJ” 90/94), kojim je propisano da Vlada određuje
poljoprivredne i prehrambene proizvode za koje se plaća posebna dažbina pri
uvozu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i utvrđuje iznos, Vlada u
decembru tekuće godine za narednu godinu donosi Odluku o određivanju
poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za koje se plaća posebna dažbina
pri uvozu i iznosu posebne dažbine. Ovaj dokument se bazira na: SSP –
Naslov IV: Slobodan protok robe, član 18 i 27; Aneks III, član 12 –
Koncesije Srbije na poljoprivredne proizvode; Aneks V, član 15 – Koncesije
Srbije na ribu i riblje proizvode; Protokol 1, član 10 – Trgovina prerađenim
poljoprivrednim proizvodima; Aneks II, član 1 – Carine koje se primenjuju
na uvoz robe poreklom iz Zajednice u Srbiju.
Ruralni razvoj
Pregled stanja
U periodu 2008-2012 postojala je intenzivna zakonodavna aktivnost u oblasti
ruralnog razvoja, koja je imala za cilj dalje približavanje poljoprivrede i
ruralne politike osnovnim principima Zajedničke poljoprivredne politike
EU.U ovom vremenskom periodu je počela priprema i izrada IPARD
programa, kao osnove za korišćenje sredstava pretpristupne pomoći EU
namenjene ruralnom razvoju.U ovom periodu je po osnovu Zakona o
obavljanju savetodavnih i stručnih poslova u
oblasti poljoprivrede („Sl. glasnik RS” 30/10), promenjena vlasnička
struktura savetodavnih-stručnih službi, s obzirom da su iz društvenog
vlasništva prevedene u državno vlasništvo i od strane Vlade RS osnovane su
kao posebna pravna lica.
Tokom 2010.usvojen je Zakon o obavljanju savetodavnih i stručnih poslova
u oblasti poljoprivrede („Sl. glasnik RS” 30/10), kojim se bliže reguliše
oblast savetodavstva.
U 2009.godini usvojen je Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju („Sl.
glasnik RS” 41/09), koji je obezbedio pravni osnov za uspostavljanje Uprave
za agrarna plaćanja, kao IPARD agencije i buduće platne agencije. Ovim
zakonom definisane su vrste podsticaja i registar poljoprivrednih gazdinstava.
Pregled prioriteta za 2013.godinu u pogledu usklađivanja zakonodavstva
Za 2013.u oblasti ruralnog razvoja predviđeno je donošenje niza propisa,
kojima se oblast ruralnog razvoja usklađuje sa zakonskim normama EU.
Najveći deo planiranih pravnih akata u 2013.god.vezan je za donošenje
propisa neophodnih za uspostavljanje IPARD struktura.
Izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju stvoriće se
uslovi za uspostavljanje IPARD mehanizama, odnosno kreiranje neophodne
pravne i institucionalne strukture za IPARD, pri čemu je predviđena potpuna
usklađenost sa Uredbom Saveta (EZ) 1085/2005 o izmeni Uredbe (EZ) br.
795/2004 kojom se propisuju detaljna pravila za implementaciju jedinstvene
šeme
plaćanja,
propisanih
Uredbom
Saveta
(EZ)
br.1782/2003
o
uspostavljanju zajedničkih pravila za šeme direktne podrške u okviru ZPP i
uspostavljanju određenih šema podrške za farmere (Council Regulation No
1085/2005, 32005R1085) i Uredbom Komisije (EZ) 718/2007 o primeni
Uredbe Saveta (EZ) br. 1085/2006 o uspostavljanju instrumenta pretpristupne
pomoći (IPA) (Commission Regulation No 718/2007, 32007R0718R(02)).
U skladu sa ciljem stvaranja uslova za realizaciju IPARD mera, planirano je
donošenje Uredbe o postupku sprovođenja IPARD asistencije EU, koja bi u
potpunosti bila usklađena sa Uredbom Saveta (EZ) 1085/2005 o izmeni
Uredbe (EZ) br. 795/2004 kojom se propisuju detaljna pravila za
implementaciju jedinstvene šeme plaćanja, propisanih Uredbom Saveta (EZ)
br.1782/2003 o uspostavljanju zajedničkih pravila za šeme direktne podrške u
okviru ZPP i uspostavljanju određenih šema podrške za farmere (Council
Regulation No 1085/2005, 32005R1085) i Uredbom Komisije (EZ) 718/2007
o primeni Uredbe Saveta (EZ) br. 1085/2006 o uspostavljanju instrumenta
pretpristupne pomoći (IPA) (Commission Regulation No 718/2007,
32007R0718R(02)). Ovom uredbom bi se regulisalo uspostavljanje pravnog
osnova za definisanje procedura za sprovođenje IPARD asistencije EU u
okviru Uprave za agrarna plaćanja kao IPARD agencije.Ovaj akt bio bi donet
na osnovu Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju („Sl. glasnik RS”
41/09).
Dokument, kojim bi se omogućila realizacija sredstva iz pretpristupne
pomoći namenjenih ruralnom razvoju, predstavlja Zakon o potvrđivanju
sektorskog sporazum o sprovođenju pete komponente IPA, koji bi u
potpunosti bio usklađen sa EU Uredbom Saveta (EZ) 1085/2005 o izmeni
Uredbe (EZ) br. 795/2004 kojom se propisuju detaljna pravila za
implementaciju jedinstvene šeme plaćanja, propisanih Uredbom Saveta (EZ)
br.1782/2003 o uspostavljanju zajedničkih pravila za šeme direktne podrške u
okviru ZPP i uspostavljanju određenih šema podrške za farmere (Council
Regulation No 1085/2005, 32005R1085) i Uredbom Komisije (EZ) 718/2007
o primeni Uredbe Saveta (EZ) br. 1085/2006 o uspostavljanju instrumenta
pretpristupne pomoći (IPA) (Commission Regulation No 718/2007,
32007R0718R(02)). Zakonska osnova za ovaj dokument u domaćem
zakonodavstvu bio bi Zakon o decentralizovanom upravljanju sredstvima
pretpristupne pomoći.
U 2015.god. očekuje se akreditacija i raspisivanje prvog poziva za IPARD, u
okviru IPA 2014 programskog ciklusa. Očekivan iznos sredstava iz EU
budžeta je 10 miliona evra.U toj godini biće otpočet rad na pripremi za novi
programski period EU 2014-2020, kroz tvining projekat.
Otpočeće se rad na uspostavljanju Sistema identifikacije zemljišnih parcela
(LPIS), u skladu sa Uredbom Saveta (EZ) 73/2009 o uspostavljanju
zajedničkih pravila za šeme direktne podrške za farmere u okviru ZPP
(Council Regulation 73/2009, 32009R0073R) i Uredbom Komisije (EZ)
1122/2009 koja propisuje detaljna pravila za primenu Uredbe Saveta (EZ)
br.73/2009 u pogledu unakrsne usklađenosti, modulacije i integrisanog
sistema administracije i kontrole, u okviru šema direktne podrške za farmere,
predviđenih tom Uredbom (Commission Regulation (EC) No 1122/2009,
32009R1122).
Tokom 2015.god. očekuje se prva isplata sredstava krajnjim korisnicima, što
će biti nastavljeno tokom 2016. god.
U 2016.god. očekuje se kompletiranje akreditacionog paketa i upućivanje
zahteva za novu akreditaciju za IPARD 2, kao i nastavak rada na
uspostavljanju Sistema identifikacije zemljišnih parcela. Do kraja 2016.
očekuje se i završetak isplate iz IPA 2013 programskog perioda, pri čemu je
za IPARD 1 traženo 10 miliona evra, što je iznos sredstava, koji se mora
realizovati od momenta ugovaranja, pa u naredne tri godine (shodno pravilu
„n+3”).
Organizacija poljoprivrednog tržišta
U oblasti stočarske proizvodnje u periodu 2008-2012 pripremljen je i
usvojen Zakon o stočarstvu(„Sl. glasnik RS” 41/09), kao i 10 pravilnika koji
bliže definišu ovu oblast, a koji su u skladu sa EU pravilima. Tokom 2012.
pristupilo se promeni određenih članova Zakona o stočarstvu, kao i izradi
Pravilnika o kvalitetu svinjskih trupova i polutki prema važećim evropskim
pravilima, u skladu sa Uredbom Saveta (EZ) 1234/2007 o uspostavljanju
zajedničke organizacije poljoprivrednog tržišta i specifičnih odredbi za
određene poljoprivredne proizvode (Jedinstvena CMO uredba) (Council
Regulation 1234/2007, 32007R1234R(07)) i Uredbom Komisije (EZ)
1249/2008 koja propisuje detaljna pravila za implementaciju skala Zajednice
za klasifikaciju goveđih, svinjskih i ovčijih trupova i izveštavanju o njihovim
cenama (Commission Regulation 1249/2008, 32008R1249R(03)).
Kada je reč o voćarskoj i povrtarskoj proizvodnji u posmatranom periodu,
Republika Srbija je 2012. postala punopravna članica međunarodne
organizacije OECD – Šeme za sveže voće i povrće, koja pored
implementacije međunarodnih standarda za voće i povrće (UNECE/OECD),
podrazumeva i reorganizaciju inspekcijskog sistema kontrole kvaliteta voća i
povrća u prometu na domaćem tržištu, izvozu i uvozu, kao i izradu
podzakonskog akta koji će biti u skladu sa Uredbom Komisije o realizaciji
(EU) koja propisuje detaljna pravila za primenu Uredbe Saveta (EZ) br.
1234/2007 u oblasti sektora proizvodnje i prerade voća i povrća (Commission
Implementing Regulation (EU) No 543/2011, 32011R0543R(03)), odnosno
izradu Pravilnika o tržišnim standardima kvaliteta za voće i povrće.
U oblasti vinogradarske proizvodnje i proizvodnje vina, u periodu 2008–
2012 Republika Srbija je donela niz propisa vezanih za organizaciju tržišta
vina kojimaje u svoje zakonodavstvo prenela osnove pravne tekovine EU
vezane za sektor vina.Kao bazni zakon, 2009. godine donet je Zakon o
vinu(„Sl. glasnik RS” 41/09 i 93/12), kojim je u skladu sa Uredbom Saveta
(EZ) o uspostavljanju zajedničke organizacije poljoprivrednog tržišta i
specifičnih odredbi za određene poljoprivredne proizvode (Jedinstvena CMO
uredba) (Council Regulation 1234/2007, 32007R1234R(07)) i drugim
propisima koji bliže regulišu pojedina pitanja u vezi sa sektoromvina,
uvedena obaveza upisa proizvođača grožđa u Vinogradarski registar i
proizvođača vina u Vinarski registar u skladu sa reformisanim sistemom
Evropske unije.Po osnovu ovog zakona u periodu 2009-2012 doneti su
pravilnici u skladu sa Uredbom Komisije (EZ) koja propisuje detaljna pravila
za primenu Uredbe Saveta (EZ) br. 479/2008 u pogledu vinogradarskog
registra, obaveznog deklarisanja i prikupljanja informacija za praćenje tržišta
vina, kao i prateće dokumentacije za pošiljke vinskih proizvoda i registara
koje u sektoru vina treba da se vode (Commission Regulation (EC) No
436/2009, 32009R0436R(04)) kojima je pre svega regulisano uspostavljanje
Vinogradarskog registra i Vinarskog registra u Republici Srbiji.
Politika kvaliteta
Oblast zaštite geografskog porekla poljoprivrednih i prehrambenih
proizvoda je definisana Zakonom o oznakama geografskog porekla(„Sl.
glasnik RS” 18/10). Zakon o oznakama geografskog porekla (u daljem tekstu:
ZOGP) ima šire područje primene u odnosu na Uredbu Saveta (EZ) o zaštiti
geografskih oznaka i imena porekla za poljoprivredne i prehrambene
proizvode (Council Regulation No 510/2006, 32006R0510), koja se samo
odnosi na poljoprivredne i prehrambene proizvode, dok se ZOGP odnosi
pored poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i na sve prirodne i
industrijske proizvode, proizvode domaće radinosti i na usluge. MPŠV je
doneo Pravilnik o uslovima, načinu i postupku kontrole kvaliteta i posebnih
svojstava
poljoprivrednih
i
prehrambenih
proizvoda
sa
oznakama
geografskog porekla (Službeni glasnik RS”, broj 73/10) koji propisuju
uslove, način i postupak kontrole kvaliteta i posebnih svojstava
poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda sa oznakama geografskog porekla.
Na osnovu ovog pravilnika ovlašćeno je devet kontrolnih kuća, koji vrše
kontrolu procesa proizvodnje na osnovu odobrenog Plana kontrole od strane
MPŠV, a koji se mora izraditi na osnovu elaborata/specifikacije proizvoda.
Takođe, donet je Pravilnik o obliku i sadržini oznake geografskog porekla,
kao i o načinu kontrole označavanja poljoprivrednih i prehrambenih
proizvoda sa oznakama geografskog porekla(„Sl. glasnik RS” 92/12).
U oblasti proizvodnje alkoholnih pića u periodu 2008-2012 Republika
Srbija je donela niz propisa vezanih za organizaciju tržišta rakije i drugih
alkoholnih pića, kojima je u svoje zakonodavstvo prenela deo pravne
tekovine EU vezane za sektor alkoholnih pića.Kao bazni zakon, 2009.donet
je Zakon o rakiji i drugim alkoholnim pićima(„Sl. glasnik RS” 41/09), u
skladu sa Uredbom (EZ) Evropskog parlamenta iSaveta o definiciji, opisu,
prezentaciji, obeležavanju i zaštiti geografske oznake alkoholnih pića
(Council regulation (EC) No 110/2008, 32008R0110R(04)) i drugim
propisima koji bliže regulišu pojedina pitanja u vezi sa sektorom alkoholnih
pića.
Pristupilo se izradi novog Predloga zakona o jakim alkoholnim pićima, koji
će u potpunosti biti usaglašen sa Uredbom (EZ) Evropskog parlamenta i
Saveta o definiciji, opisu, prezentaciji, obeležavanju i zaštiti geografske
oznake
alkoholnih
pića
(Council
regulation
(EC)
No
110/2008,
32008R0110R(04)).
U oblasti kvaliteta poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, u tekućoj
godini je predviđeno donošenje Pravilnika o deklarisanju, prezentaciji i
reklamiranju hrane, u trećem kvartalu 2013., uz potpunu usklađenost sa
Direktivom Evropskog parlamenta i Saveta o usklađivanju zakonodavstva
država članica koje se odnosi na obeležavanje, prezentaciju i reklamiranje
prehrambenih proizvoda (Council Directive 2000/13/EC, 32000L0013R(03)),
a na osnovu člana 30 stav 3 Zakona o bezbednosti hrane(„Sl. glasnik RS”
41/09). Ovim pravilnikom propisaće se opšti zahtevi i način deklarisanja
upakovane hrane, neupakovane hrane i neki od uslova za reklamiranje i
prezentaciju hrane.
Organska proizvodnja
Od januara 2011.organska proizvodnja u Republici Srbiji regulisana je
Zakonom o organskoj proizvodnji(„Sl. glasnik RS” 30/10) i Pravilnikom o
kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske
proizvodnje(„Sl. glasnik RS” 48/11 i 40/12). Zakon i podzakonska akta
pripremani su u skladu sa Uredbom Saveta (EZ) o organskoj proizvodnji i
obeležavanju organskih proizvoda (Council Regulation (EC) No 834/2007,
32007R0834R(02)), Uredbom Komisije koja propisuje detaljna pravila za
primenu Uredbe Saveta (EZ) br. 834/2007 o organskoj proizvodnji i
obeležavanju organskih proizvoda u pogledu organske proizvodnje,
obeležavanja i kontrole (Commission Regulation (EC) No 889/2008,
32008R0889R(06)) i
Uredbom Komisije koja propisuje detaljna pravila za primenu Uredbe Saveta
(EZ) br. 834/2007 u pogledu aranžmana za uvoz organskih proizvoda iz
trećih
zemalja
(Commission
Regulation
(EC)
No
1235/2008,
32008R1235R(01)).Imajući u vidu da neke odredbe EU propisa nisu
transponovane u važeći zakon, da nisu propisane odgovarajuće kaznene
odredbe, da pravni okvir ne obezbeđuje efikasan sistem kontrole, da je
kontrolnim
organizacijama
ostavljen
kratak
rok
za
akreditaciju
kodAkreditacionog tela Srbije u skladu sa standardom SRPS EN 45011
(ISO/IEC Uputstvo 65), da je EK usvojila detaljna pravila oproizvodnji vina
2012, novembra 2012. pripremljen je Nacrt Zakona o organskoj proizvodnji i
organskim proizvodima.
Tokom 2013.planirano je donošenje Nacionalnog akcionog plana za razvoj
organske proizvodnje za period 2013-2017 godine, koji će definisati mere i
aktivnosti u cilju intenzivnijeg razvoja organske proizvodnje. U Zakonu o
organskoj proizvodnji („Sl. glasnik RS” 30/10), članom 8.propisano je da
poslove u vezi
sa
organskom
proizvodnjom
obavlja Ministarstvo
poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Direkcija za nacionalne referentne
laboratorije.
Predviđeno je i donošenje Pravilnika o uslovima uvoza organskih
proizvoda, izdavanja potvrde i načinu prodaje organskih proizvoda, koji bi
bio delimično usklađen sa Uredbom Komisije koja propisuje detaljna pravila
za primenu Uredbe Saveta (EZ) br. 834/2007 u pogledu aranžmana za uvoz
organskih proizvoda iz trećih zemalja (Commission Regulation (EC) No
1235/2008, 32008R1235R(01)).).Ovim pravilnikom će se propisati uslovi za
uvoz organskih proizvoda, dokumentacija koja je potrebna za izdavanje
potvrde da je organski proizvod proizveden u skladu sa zakonom kojim se
uređuje organska proizvodnja, postupak izdavanja potvrde, kao i uslovi i
način prodaje organskih proizvoda.
Nacionalni Akcioni Plan za razvoj organske proizvodnje za period 20132017 godina predstavlja dokument, kojim će se definisati mere u oblasti
organske proizvodnje i čijim sprovođenjem će se intenzivirati razvoj
organske proizvodnje u Republici Srbiji. Takođe, očekuje se i povećanje
udela površina pod organskom proizvodnjom u ukupnoj poljoprivrednoj
površini do 2016. god. Njegovo usvajanje predviđeno je za drugi kvartal
2013., a kao planski dokument, ne usklađuje se sa EU propisima.
Bezbednost hrane i kontrola
Zakonom o bezbednosti hrane („Službeni glasnik RS”br. 41/2009), koji
uključuje pravne tekovine EU, izvršena je podela nadležnosti u oblasti
bezbednosti
vodoprivrede
hrane,
između
(MPŠV)
i
Ministarstva poljoprivrede, šumarstva
Ministarstva
zdravlja,
kao
unutar
i
samog
ministarstva, što je donelo unapređenje rada subjekata u poslovanju hranom i
nadležnih inspekcijskih službi. Ovom podelom prekinuto je dugogodišnje
preklapanje nadležnosti dva Ministarstva. Proizvođač (subjekat u poslovanju
hranom) je jasno definisan kao odgovoran za svoju proizvodnju, utvrđen je
princip analize, procene i upravljanja rizikom.Implementacija sistema
samokontrole baziranih na principima HACCP kod proizvođača hrane je
obavezna pozakonu i pratećim propisima.Inspekcija sprovodi ciljane i
planirane službene kontrole radi sprovođenja nadzora u objektima, u skladu
sa novim propisima.
Donošenjem Zakona o bezbednosti hrane („Službeni glasnik RS”br.
41/2009),
stvoren
je
pravni
osnov
za
transponovanje
propisa
iz
tzv.Higijenskog paketa EU (Uredba EC 178/2002, 852/2004, 853/2004,
854/2004 i 183/2005). U prilogu je dostavljena lista donetih propisa u Upravi
za veterinu, MPŠV, u kojoj su navedeni svi zakoni i prateći propisi, po
oblastima bezbednosti hrane i veterinarstva (zdravstvena zaštita životinja,
identifikacija životinja, lekovi i medicinskih sredstava, dobrobit životinja,
odobravanja i registracije objekata, higijena hrane i hrane za životinje,
međunarodni promet i sertifikacija, službena kontrola, sporedni proizvodi
životinjskog porekla, kvalitet, identifikacija proizvoda i deklarisanja i dr.
Na osnovu Zakona o bezbednosti hrane, Odeljenje poljoprivredne inspekcije
formiralo je Centralni registar Ministarstva poljoprivrede, a u isti se upisuju
svi objekti subjekata nadzora na teritoriji RS koji su u nadležnosti
Ministarstva, a baza je formirana tako da će pristup istoj biti omogućen od
strane svih delova Ministarstva. Objekti registrovani i odobreni u Upravi za
veterinu biće sastavni deo Centralnog registra.
Na osnovu Zakona o bezbednosti hrane inicirana je potreba stvaranja
Informacionog sistema za podršku Kontroli u unutrašnjem prometu
2008.godine u Odeljenju za poljoprivrednu inspekciju. Do sada je izvršeno
niz aktivnosti: izrada prototipa modela podataka i korisničkih formi (bez
funkcionalnosti) za sve module, kao i izrada modula. Međutim zbog
nedostataka finansijskih sredstava faza – podizanje sistema (komunikacione
linije, instalacija, obuka) koja je planirana nije izvršena i ista ostaje u planu
do 2016.godine.
U saradnji sa predstavnicima Ministarstva zdravlja u izradi je i Nacrt
Pravilnika o deklarisanju, reklamiranju i prezentaciji hrane koji će biti
usklađen Direktivom EZ 2000/13.
Direkcija za nacionalne referentne laboratorije je osnovana Zakonom o
bezbednosti hrane 2009.godine.Oprema za Direkciju je dobijena preko IPA
2010 projekta.
Formirana je interministarska radna grupa za izmenu i dopunu Zakona o
bezbednosti hrane kojim se utvrđuje pravni status Nacionalnih referentnih
laboratorija.
U skladu sa Zakonom o bezbednosti hrane potrebno je formirati Savet za
bezbednost hrane koji će aktivno učestvovati u pripremi stručnih i naučnih
mišljenja ministarstvima i drugim zainteresovanim stranama, prikupljanju i
analiziranju naučno tehničkih podataka koji se odnose na definisanje i
praćenje rizika koji imaju uticaj na bezbednost hrane i hrane za životinje,
pripremi vodiča za dobru poljoprivrednu, proizvođačku i higijensku praksu i
dr.
Zdravlje bilja
U periodu 2008-2012.godine u oblasti zdravlja bilja usvojen je Zakon o
zdravlju bilja (”Sl. glasnik RS”, br. 41/09) i uspostavljen je pravni okvir za
sistem zaštite zdravlja bilja usklađen sa Direktivom Saveta 2000/29, celex
32000L0029.
Zakonom o zdravlju bilja stvoren je pravni osnov za:
- uspostavljanje sistema zaštite zdravlja bilja kao u drugim zemljama
članicama EU u smislu usklađenosti fitosanitarnih mera koje se primenjuju
na jedinstvenom zajedničkom tržištu;
- primenu međunarodno priznatih načela, standarda, procene rizika i drugih
naučno zasnovanih mera u oblasti zaštite zdravlja bilja;
- međusobnu saradnju i razmenu podataka i informacija iz baza podataka
koji se odnose na oblast zdravlja bilja;
- uspostavljanje Registra proizvođača, prerađivača, uvoznika i distributera
bilja, biljnih proizvoda i propisanih objekata, kao i sistem biljnog pasoša;
- obavljanje fitosanitarnih pregleda i izdavanje biljnog pasoša za određeno
bilje koje se premešta unutar jedinstvenog tržišta;
- sprovođenje posebnog nadzora (survey) nad određenim štetnim
organizmima na bilju;
- uspostavljanje zaštićenih zona;
- uspostavljanje posebno regulisanih područja;
- uspostavljanje i razvoj informacionog sistema i obavezu izveštavanja i
vođenja potrebnih evidencija.
Na osnovu Zakona o zdravlju bilja, usvojen je detaljan plan za usvajanje
podzakonskih akata u okviru Nacionalnog programa za integraciju Republike
Srbije u EU (NPI) za period 2009-2012.godina. Usvojeno je 44 pravilnika.
75
U oblasti zdravlja bilja svake godine donosi se Program mera zaštite
zdravlja bilja za tekuću godinu u skladu sa opredeljenim budžetskim
sredstvima i Zaključkom Vlade u RS.Planovi implementacije sadržani su u
Programu mera zaštite zdravlja bilja.
Seme i sadni materijal
U oblasti semena i sadnog materijala poljoprivrednog bilja (seme i sadni
materijal), Zakonom o semenu poljoprivrednog bilja (”Sl. glasnik RS”, br.
45/05), Zakonom o sadnom materijalu voćaka, vinove loze i hmelja (”Sl.
glasnik RS”, br. 18/05) i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovih
zakona (pravilnicima) Republika Srbija je delimično usklađena sa
relevantnim propisima EU, odnosno sa ”marketing direktivama” (Marketing
Directives EU), i to Direktivom Saveta 66/401/EEZ, Direktivom Saveta
66/402/EEZ,
Direktivom
Saveta
2002/54/EZ,
Direktivom
Saveta
2002/55/EZ,
Direktivom
Saveta
2002/56/EZ,
Direktivom
Saveta
2002/57/EZ, Direktivom Saveta 68/193/EEZ, Direktivom Saveta 98/56/,
Direktivom Saveta 2008/90/EZ, Direktivom Saveta 2008/72/EZ, uz
napomenu da su u nazivima navedeni samo osnovni brojevi direktiva.
Pored navedenih materijalnih nacionalnih propisa, primenjuju se i odredbe
ostalih podzakonskih akata.
U 2013.godini nisu planirane aktivnosti na izmeni zakona, po preporuci
eksperata iz EU sa kojima smo u kontaktu, obzirom da su pravne tekovine
EU u oblasti semena i sadnog materijala u postupku velike revizije i da se
njihovo donošenje očekuje sledeće godine.
Napominjemo da će se odmah po usvajanju novih pravnih akata na nivou
EU, krenuti u postupak donošenja novog Zakonom o semenu i sadnom
materijalu poljoprivrednog i ukrasnog bilja i potrebnih podzakonskih propisa
76
kojim bi se u potpunosti regulisala ova oblast na nacionalnom nivou i
usaglasila sa novom regulativom EU.
Priznavanje sorti poljoprivrednog bilja
Zakonom o priznavanju sorti poljoprivrednog bilja („Sl. glasnik RS”, br.
30/2010) implementirane su direktive: Direktiva Saveta 2002/53/EZ
usklađena u delu o obavezi formiranja nacionalnog registra sorti
poljoprivrednog bilja i u delu priznavanja sorti poljoprivrednog bilja;
Direktiva Saveta 2002/55/EZ usklađena u delu priznavanja sorti povrtarskog
bilja; Direktiva Saveta 2003/90/EZ - dopunjuje osnovnu Direktivu u pogledu
protokola za ispitivanje pojedinih biljnih vrsta; Uredba Komisije (EZ)
637/2009 uređuje davanje imena sortama poljoprivrednog i povrtarskog
bilja; Direktiva Saveta 92/34/EEZ uređuje tržište sadnog materijala voća i
biljaka namenjenih za proizvodnju voća- usklađen u delu koji se odnosi na
dopuštenost prometa samo za sorte koje su upisane u Registar sorti
poljoprivrednog
bilja;
Direktiva
Komisije
2009/74/EZ
-
uređuje
taksonomske nazive vrsta poljoprivrednog bilja.
Sredstva za zaštitu bilja i rezidue
Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja („Sl. glasnik RS”, br. 41/09)
transponovana je u nacionalno zakonodavstvo Direktiva Evropskog saveta
br.91/414/EEZ o stavljanju u promet sredstava za zaštitu bilja (SZB) i
osnovne odredbe Uredbe Evropskog parlamenta i Saveta br.396/2005/EZ o
reziduama SZB u hrani i hrani za životinje.
Međutim, Evropska unija (EU) je, kao rezultat revizije Direktive
br.91/414/EEZ, donošenjem Šestog akcionog programa životne sredine i
Tematske strategije o održivoj primeni pesticidakao i pojednostavljenja
77
primene propisa u ovoj oblasti i obezbeđenja doslednosti među državama
članicama, u 2009.godini donela novi zakonodavni okvir u oblasti SZB.
Oblast SZB i rezidua je delimično usklađena sa zakonodavstvom EU.
Podzakonski propis za primenu harmonizovanih nivoa rezidua SZB u hrani i
hrani za životinje je donet u 2010.godini, a o uzorkovanju hrane radi
službene kontrole hrane na prisustvo rezidua SZB u 2012. godini
Zvanični program monitoringa ostataka SZB u hrani, u skladu sa zahtevima
EU, nije uspostavljen.
Izrada (usvajanje) planskih, programskih ili strateških dokumenata kao i
domaćih implementacionih propisa u ovoj oblasti nije planirana u
2013.godini, obzirom na činjenicu da se planira usvajanje od strane Vlade
RS Predloga novog Zakona o sredstvima za zaštitu bilja u četvrtom kvartalu
2013. godine, a u prvom kvartalu 2014. godine usvajanje od strane
NarodneSkupštine, kao i da je Fitosanitarna strategija, usvojena 2011. godine
od strane Uprave za zaštitu bilja, revidirana u delu koji se odnosi na SZB.
Izrađen je plan implementacije konkretnog EU propisa u okviru Akcionog
plana za ispunjavanje preporuka Evropske komisije sadržanih u Godišnjem
izveštaju o napretku Republike Srbije u procesu evropskih integracija za
2012.godinu, koji se odnosi na uspostavljanje sistema monitoringa rezidua
pesticida koji je usaglašen sa EU zahtevima u okviru Pravilnika o
postregistracionoj kontroli SZB za 2013. godinu, čije usvajanje je planirano
do trećeg kvartala 2013. godine.
Neophodno je da se na godišnjem nivou revidira postojeća usvojena
Fitosanitarna strategija koja će uključiti nove ciljeve koji proizilaze iz novog
EU zakonodavnog paketa, kao i da se postave realni rokovi za izradu
akcionih planova i programa u oblasti fitosanitarne politike.
78
Veterinarska politika
Zakonom o veterinarstvu („Službeni glasnik RS” br. 91/2005, 30/2010 i
93/2012), Zakonom o bezbednosti hrane („Službeni glasnik RS”br.
41/2009) i Zakonom o dobrobiti životinja (''Službeni glasnik RS'' br.
41/09), stvoren je pravni osnov za transponovanje propisa iz oblasti
veterinarstva, tzv.Higijenskog paketa, seta propisa iz oblasti hrane za
životinje i sporednih proizvoda životinjskog porekla, zdravstvene zaštite i
dobrobiti životinja, propisa vezanih za međunarodni promet, sertifikaciju i
obavljanje
službene
veterinarske
kontrole.Podzakonska
akta
prate
odgovarajući vodiči, uputstva i instrukcije u cilju olakšanja sprovođenja
propisa i usklađivanja sa propisima EU.U skladu sa Zakonom o lekovima i
medicinskim sredstvima („Službeni glasnik RS” br. 30/2010 i 107/ 2012)
doneto je više podzakonskih akata koji regulišu ovu oblast.
Zdravstvena zaštita životinja
U oblasti zdravstvene zaštite životinja, u prethodnom periodu doneto je 14
pravilnika, koji regulišu oblasti ranog otkrivanja, dijagnostiku, mere za
sprečavanje širenja, suzbijanja i iskorenjivanja zaraznih bolesti životinja.
Obeležavanje i sledljivost životinja
U oblasti obeležavanja i sledljivosti životinja, sistem za obeležavanje i
registraciju, praćenje kretanja i sledljivosti goveda – AIR aplikacija, je u
potpunosti funkcionalan i integrisan sa laboratorijskim informacionim
sistemom – LIMS.Rad ovog sistema je u potpunosti usklađen sa propisima
EU.
Aplikacija za praćenje kretanja svinja, ovaca i koza sa pratećim korisničkim
uputstvom, je urađena i biće puštena u rad sa početkom obavljanja poslova iz
Programa mera za 2013.godinu. U izradi je: elektronski registar mesta na
kojima se vrši promet živih životinja, aplikacije za registraciju i
identifikaciju kopitara, aplikacije za registraciju i identifikaciju pčelinjih
79
društava. U pripremi je novi „on spot” obrazac koji će obuhvatiti i kontrolu
zdravstvene zaštite i dobrobiti životinja na gazdinstvima i na mestima na
kojima se vrši promet životinja i biće u primeni u 2013 godini.
Svi propisi iz oblasti obeležavanja i sledljivosti životinja su usklađeni sa
propisima EU.
Dobrobit životinja
Usvojen je Zakon o dobrobiti životinja (''Službeni glasnik RS'' br. 41/09),
koji je pripremljen u skladu sa propisima EU,odnosno sa Evropskim
konvencijama, preporukama Evropske federacije veterinara (FVE), kao i
preporukama Svetske organizacije za zaštitu zdravlja životinja (OIE).
Ovaj Zakon se odnosi na zaštitu dobrobiti različitih kategorija životinja u
različitim uslovima držanja, pa tako obuhvata dobrobit farmskih, životinja
tokom prevoza, životinja tokom klanja i lišavanja života, dobrobit životinja
namenjenih u ogledne i druge naučne svrhe, dobrobit životinja koje se
koriste za izložbe i takmičenja, službene životinje, dobrobit kućnih
ljubimaca, kao i dobrobit divljih životinja u zatočeništvu.
Propisi iz oblasti dobrobiti životinja, po oblastima, delimično su ili u
potpunosti usklađeni sa EU propisima.
Pored navedenih propisa, usvojeni su još i Zakon o ratifikaciji Evropske
konvencije o zaštiti kućnih ljubimaca (ETS 125) i Zakon o ratifikaciji
Evropske konvencije o zaštiti kičmenjaka namenjenih u ogledne i druge
naučne svrhe (ETS 123).
Službena kontrola
Veterinarsko-sanitarna kontrola (službena kontrola) sprovodi se u skladu sa
Zakonom o veterinarstvu, Zakonom o dobrobiti životinja, Zakonom o
80
lekovima i medicinskim sredstvima, Zakonom o bezbednosti hrane i nizom
pratećih propisa koji regulišu oblast veterinarstva i bezbednosti hrane.
Pravilnikom o načinu i postupku sprovođenja službene kontrole hrane
životinjskog porekla i načinu vršenja službene kontrole životinja pre i
posle njihovog klanja ("Službeni glasnik RS", br. 99/10), koji je usklađen
sa Uredbom (EZ) br 854/2004 Evropskog parla-menta i Saveta, kojom se
definišu posebni propisi za organizaciju službenih kontrola hrane
životinjskog porekla namenjenih za ishranu ljudi, u Republici Srbiji, bliže je
regulisana oblast obavljanja službenih kontrola hrane životinjskog porekla.
Službenu
kontrolu
obavljaju
veterinarski
inspektori
u
proizvodnji,
unutrašnjem i spoljnotrgovinskom prometu.Ova kontrola se obavlja u skladu
sa zakonima, pravilnicima, donetim planovima i programima kontrole,
posebnim uputstvima i instrukcijama o primeni propisa i EU regulativa, uz
neprekidnu edukaciju u svim oblastima.
Međunarodni promet, sertifikacija i BIP kontrola
U oblasti međunarodnog prometa, sertifikacije i obavljanja veterinarske
granične kontrole na graničnim prelazima Republike Srbije, u skladu sa EU
propisima doneti su, i u primeni su, propisi o higijensko-tehničkim i radnim
uslovima
na
BIP-ovima,
o
izgledu,
postupku
pripreme,
izgleda,
popunjavanja, izdavanja i kontrole izdavanja Međunarodnih veterinarskih
potvrda (sertifikata) za izvoz/ uvoz i tranzit, listi pošiljaka koje potpadaju
pod veterinarsko-sanitarni nadzor, način obavljanja službene kontrole i dr.
Radi bržeg preuzimanja propisa EU i brže primene izrađuju se i uputstva,
instrukcije, informacije vezane za međunarodni promet sa zemljama
članicama EU i dr.zemljama.
U januaru 2012.godine Srbija je započela učešće u Sistemu kontrole prometa
pošiljaka životinja i pošiljaka životinjskog porekla, po modelu EU (TRACES
81
sistem - uveden u skladu sa Odlukom komisije 92/486/EEZ i Odlukom
komisije 2004/292/EZ).
U skladu sa Zakonom o veterinarstvu i pratećim propisima, u Republici
Srbiji se svake godine donosi Pravilnik o utvrđivanju Programa mera
zdravstvene zaštite životinja, za nastupajuću godinu, kojim se bliže utvrđuju
konkretne mere zdravstvene zaštite životinja, rokovi, način sprovođenja tih
mera, subjekti koji će ih sprovoditi, izvori i način obezbeđivanja i korišćenja
sredstava, kao i način kontrole i sprovođenja mera utvrđenih ovim
programom.
Aktivnosti se planiraju u skladu sa Akcionim planom i Izveštajem EK o
napretku i merama koje se preduzimaju sa ciljem smanjenja broja obolelih
životinja i postizanja statusa slobodnog stada od zaraznih bolesti, kao i
sprečavanja zloupotrebe zabranjenih supstanci i veterinarskih lekova kod
životinja i u hrani životinjskog porekla, u cilju zaštite zdravlja ljudi, na
domaćem tržištu i pri uvozu. Planovi i programi monitoringa donose se u
skladu sa Uredbom EC 178/002 (Evropski Zakon o hrani) i Uredbom EC
882/2004 (Pravilnik EU o službenim kontrolama).Odredbe ovih propisa
transponovane su u određene članove Zakona o bezbednosti hrane
(„Službeni glasnik RS” br. 41/2009).
Uvedene su brojne promene u oblasti zaštite životinja namenjenih za ogledne
i druge naučne svrhe – formiranje Etičkog saveta za dobrobit oglednih
životinja, obrazovanje Etičke komisije za zaštitu dobrobiti oglednih
životinja, u okviru naučno-istraživačkih organizacija koje sprovode oglede
na životinjama.Zajednička saradnja UV, MPŠV i Etičkog saveta za dobrobit
oglednih životinja je od ključnog značaja u stvaranju preduslova za
sprovođenje evropskih normi, a u cilju nesmetanog razvijanja naše nauke u
skladu sa evropskim pravilima koji zahtevaju visoke standarde u pogledu
zaštite dobrobiti oglednih životinja.
82
Genetički modifikovani organizmi
Oblast genetički modifikovanih organizama u Republici Srbiji uređena je:
- Zakonom o genetički modifikovanim organizmima ("Sl. glasnik RS", br.
41/09) i
- Zakonom o bezbednosti hrane ("Sl. glasnik RS", br. 41/09).
Zakonom o genetički modifikovanim organizmima (koji je na snazi od
10.06.2009. godine) propisana je upotreba genetički modifikovanih
organizama (u daljem tekstu: GMO), odnosno postupak za izdavanje
odobrenja za upotrebu u zatvorenim sistemima i za namerno uvođenje u
životnu sredinu GMO i proizvoda od GMO, uslove za upotrebu u zatvorenim
sistemima i za namerno uvođenje u životnu sredinu GMO, rukovanje,
pakovanje i prevoz GMO i proizvoda od GMO, kao i druga pitanja od
značaja za GMO i proizvode od GMO. Ovaj zakon uređuje eksperimentalni
rad sa GMO (zatvoren sistem – laboratorija, staklenik; uvođenje u životnu
sredinu – eksperimentalni rad u polju (ogledna polja, demonstracioni
ogledi)).
Republika Srbija je usvojila Zakon o ratifikaciji Kartagena protokola o
biološkoj zaštiti uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti, sa aneksima ("Sl.
list SCG - Međunarodni ugovori", br. 16/05), i postala član Kartagena
protokola o biološkoj zaštiti u maju 2006.godine.
Zakonom o bezbednosti hrane pored opštih pravila bezbednosti hrane, uslova
za stavljanje u promet hrane i hrane za životinje, obaveza i odgovornosti
subjekata u poslovanju hranom i hranom za životinje, sistema brzog
obaveštavanja i uzbunjivanja, hitnih mera i upravljanja kriznim situacijama,
higijene i kvaliteta hrane i hrane za životinje, propisuje i način prvog
stavljanja u promet genetički modifikovane hrane (GMO hrana) i genetički
modifikovane hrane za životinje (GMO hrana za životinje), način izdavanja
83
dozvola za prvo stavljanje u promet GMO hrane i GMO hrane za životinje,
evidenciju izdatih dozvola, sledljivost i posebno označavanje GMO hrane i
GMO hrane za životinje, kao i inspekcijski nadzor u ovim oblastima.
U članu 2.Zakona o GMO definisana je zabrana komercijalnog gajenja
GMO, kao i zabrana stavljanja u promet GMO i proizvoda od GMO.Zakon,
sa odredbom koja deklarativno zabranjujesvega stavljanje u promet GMO i
proizvoda od GMO, nije u skladu sa Sporazumom o slobodnom transportu
roba Svetske trgovinske organizacije, a ni sa zakonodavstvom EU u ovoj
oblasti. Ova zabrana onemogućava promet roba, odnosno onih GMO i
proizvoda od GMO koji su već odobreni za stavljanje u promet, pre svega na
tržištu Evropske Unije. Zbog toga imamo zahtev i Evropske Komisije i
Svetske trgovinske organizacije da iz Zakona o GMO izbrišemo član 2, kao i
dopis
Izvršnog
sekretara
Kartagena
protokola
(Ref.:SCBD/BS/WDY/ps/81050
od
29.11.2012.)
zakonodavstvo
i
administrativno
mora
legalno
o
biološkoj
da
se
izmeniti
zaštiti
nacionalno
u
cilju
implementacije Kartagena protokola o biološkoj zaštiti.
S druge strane član 3.Zakona o GMO definiše izuzeće od člana 2.ovog
zakona. Član 3.glasi: "Genetički modifikovan organizam ne smatra se
poljoprivredni proizvod biljnog porekla koji količinski sadrži do 0,9%
primesa genetički modifikovanog organizma i primesa poreklom od
genetički modifikovanog organizma.
Semenski i reproduktivni materijal ne smatraju se genetički modifikovanim
organizmima ukoliko količinski sadrže do 0,1% primesa genetički
modifikovanog organizma i primesa poreklom od genetički modifikovanog
organizma."
Ovako kako je definisano članom 3. ovog zakona, stvara se mogućnost za
uvoz i stavljanje u promet u Republici Srbiji poljoprivrednog proizvoda
(proizvod koji se sastoji, ili sadrži ili je dobijen od GMO, GMO hrana ili
84
GMO hrana za životinje) koji sadrži bilo koju genetičku modifikaciju (čak i
one koje su još uvek u eksperimentalnoj fazi-odnosno nisu dozvoljene za
stavljanje u promet nigde u svetu), jer se genetički modifikovanim
organizmom ne smatra poljoprivredni proizvod biljnog porekla ukoliko
količinski sadrži do 0,9% genetičke modifikacije, odnosno može se uvesti i
staviti u promet semenski i reproduktivni materijal koji količinski sadrži do
0,1% genetičke modifikacije jer se ne smatra GMO.
Oblast GMO hrane i GMO hrane za životinje je takođe regulisana i Zakonom
o bezbednosti hrane.
Prema ovom zakonu GMO hrana i GMO hrana za životinje jeste:
- genetički modifikovani organizmi koji se koriste kao hrana i hrana za
životinje;
- hrana i hrana za životinje koja sadrži ili se sastoji od genetički
modifikovanih organizama;
- hrana i hrana za životinje proizvedena ili koja sadrži sastojke proizvedene
od genetički modifikovanih organizama.
Oblast upotrebe GMO hrane i GMO hrane za životinje je potrebno dodatno
urediti, jer sa jedne strane Zakon o genetički modifikovanim organizmima
zabranjuje komercijalno gajenje i stavljanje u promet GMO i proizvoda od
GMO, pa i GMO hranu i GMO hranu za životinje, a sa druge strane Zakon o
bezbednosti hrane koji propisuje procedure za izdavanje dozvole za
stavljanje u promet GMO hrane i GMO hrane za životinje.
Do donošenja podzakonskih akata u skladu sa novim Zakonom o genetički
modifikovanim organizmima, primenjivaće se podzakonski akti doneti na
osnovu starog Zakona o genetički modifikovanim organizmima ("Sl. list
SRJ", br. 21/01 i "Sl. glasnik RS", 101/05-dr.zakon), ako nisu u suprotnosti
sa novim Zakonom o genetički modifikovanim organizmima
85
Ribarstvo
Osnovni propis kojim je obuhvaćena akvakultura, odnosno gajenje riba,
mlađi i oplođene ikre, kao i ostalih vodenih organizama u objektima za
njihovo gajenje i kavezima je Zakon o stočarstvu („Sl. Glasnik RS” 41/09).
Osnovni propisi koji obuhvataju oblasti veterinarstva, bezbednosti hrane i
hrane za životinje, promet, uvoz i izvoz ribe i proizvoda ribarstva, vezani za
oblast ribarstva, regulisani su Zakonom o veterinarstvu („Sl. Glasnik RS”
91/05; 30/10 i 93/12), Zakonom o bezbednosti hrane („Sl. Glasnik RS”
41/09), Zakonom o dobrobiti životinja („Sl. Glasnik RS” 41/09) i Zakonom o
lekovima i medicinskim sredstvima („Sl. Glasnik RS” 30/10 i 107/12).
Sprovođenje mera zdravstvene zaštite riba, propisano je podzakonskim
propisima koji regulišu oblast zdravstvene zaštite životinja i Programom
mera zdravstvene zaštite životinja, koji se donosi za svaku nastupajuću
godinu.
Propisi koji se odnose na oblast ribarstva, doneti u skladu sa pomenutim
zakonima i usklađeni sa EU propisima.
Krajem aprila 2010. godine pripremljena je Instrukcija kojom se utvrđuju
zdravstveni, opšti i posebni higijenski zahtevi, organizacija službene kontrole
u objektima odobrenim za izvoz ribe i proizvoda ribarstva i proizvodnja
bezbedne hrane za izvoz na tržište Evropske Unije, namenjena subjektima u
poslovanju hranom, izvoznim objektima, nadležnim službama, veterinarskim
inspektorima i akreditovanim laboratorijama.
Obavljena je službena kontrola i primena propisa u izvoznim objektima i
laboratorijama, kako bi se smanjila razlika između domaćih i evropskih
normi, odnosno doneti su propisi koji su usaglašavani sa propisima EU, sa
daljom tendencijom usaglašavanja.
Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja nema
predviđenih budžetskih sredstava za subvencionisanje ribolovnog ribarstva
86
(capture fisheries).Međutim, odredbama Zakona o zaštiti i održivom
korišćenju ribljeg fonda propisano je da je naknada za korišćenje ribarskog
područja prihod budžeta Republike Srbije i koristi se preko Fonda zazaštitu
životne sredine.
Tokom 2012.godine donet je Zakon o prestanku važenja zakona o fondu za
zaštitu životne sredine („Sl. Glasnik RS” 92/12) kojim je prestao sa radom i
Fond za zaštitu životne sredine, pa će sredstva namenjena za zaštitu i održivo
korišćenje ribljeg fonda biti drugačije raspoređena.
2. Nivo kompatibilnosti usvojenih zakonskih propisa sa acquis
communautaire
Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvojudelimično je
usklađen sa evropskom legislativom, i to sa uredbama: Uredba Saveta (EZ) o
uspostavljanju zajedničkih pravila za šeme direktne podrške za farmere u
okviru Zajedničke poljoprivredne politike (Council Regulation (EC) No
73/2009, 32009R0073R(05)), Uredba Saveta (EZ) o organskoj proizvodnji i
obeležavanju organskih proizvoda (Council Regulation (EC) No 834/2007,
32007R0834R(02)), Uredba Komisije (EZ) o uspostavljanju instrumenata
pretpristupne pomoći (IPA) (Commission Regulation (EC) 718/2007,
32007R0718R(02)) i Uredba Saveta (EZ) o podršci ruralnom razvoju od
strane Evropskog fonda za poljoprivredu i ruralni razvoj (EAFRD) (Council
Regulation (EC) 1698/2005, 32005R1698R(07)), pri čemu prati osnovnu
orjentaciju pravca Zajedničke poljoprivredne politike u pogledu prelaska sa
proizvodno-vezanih (coupled payment) na proizvodno-nevezana plaćanja
(decoupled payment), kao i uvođenje mehanizma modulacije i poštovanje
standarda „unakrsne usklađenosti”, instrument sličan onome u pravnim
tekovinama EU, ali mere podrške koje se vezuju za proizvodnju nisu u
skladu s pravnim tekovinama EU.Uredba o prikupljanju cena proizvoda i
87
izveštavanje o cenama poljoprivredno-prehrambenih proizvodabi doneta na
osnovu Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju („Sl. glasnik RS” 41/09) i
delimično usklađena sa uredbom Saveta (EZ) o uspostavljanju zajedničke
organizacije poljoprivrednog tržišta i specifičnih odredbi za određene
poljoprivredne proizvode (Jedinstvena CMO uredba) (Council Regulation
(EC) No 1234/2007, 32007R1234).
Što se tiče usklađivanja s pravnim tekovinama EU u oblasti organizacije
zajedničkog tržišta, uspostavljen je zakonski osnov za sistem geografskih
indikacija u sektoru vina.Preko 1.600 vinograda površine od oko 1400
hektara upisani su u vinogradarski registar.Kapacitet uprave zadužene za
organizaciju tržišta vina treba dodatno ojačati.Nacrt zakona o alkoholnim
pićima mora se dodatno usaglasiti sa pravnim tekovinama EU pre
usvajanja.Sami institucionalni mehanizmi za sprovođenje plaćanja putem
organizacija zajedničkog tržišta nisu uspostavljeni i zahtevaju pravljenje
jasnog akcionog plana i vremenskog okvira.
U oblasti ruralnog razvoja razvijaju se operativne strukture za IPA program
ruralnog razvoja.Međutim, kapaciteti upravnog organa, buduće agencije za
plaćanja i revizorskog organa moraju se ojačati kako bi se nastavio razvoj
sistema upravljanja i kontrole.Tek treba uspostaviti jake veze sa
zainteresovanim stranama kroz proširenje uslužnih i institucija za ruralno
finansiranje.
Pregled prioriteta za 2013.godinu u pogledu usklađivanja
zakonodavstva
U oblasti stočarske proizvodnjepostoji potreba za izmenom Zakona o
stočarstvu,kojom bi se izvršila izmena rada odgajivačkih organizacija i
organizacija sa posebnim ovlašćenjima kao i zootehničkih postupaka, a u
cilju usklađivanja sa međunarodno priznatim metodama.
88
U oblasti voćarske i povrtarske proizvodnje u 2013.god. predviđeno je
donošenje Pravilnika o tržišnim standardima kvaliteta za voće i povrće, koji
bi bio u potpunosti usklađen sa Uredbom Komisije o realizaciji (EU).
Zakonska osnova u domaćem zakonodavstvu za donošenje ovog propisa je
član 55.Zakona o bezbednosti hrane(„Sl. glasnik RS” 41/09)
Kada je reč o vinogradarskoj proizvodnji i proizvodnja vina, planirano je
donošenje Pravilnika o sadržini i načinu vođenja vinarijske evidencije, koji
bi bio u potpunosti usklađen sa Uredbom Komisije (EZ) koja propisuje
detaljna pravila za primenu Uredbe Saveta (EZ) br. 479/2008 u pogledu
vinogradarskog registra, obaveznog deklarisanja i prikupljanja informacija za
praćenje tržišta vina, kao i prateće dokumentacije za pošiljke vinskih
proizvoda i registara koje u sektoru vina treba da se vode (Commission
Regulation (EC) No 436/2009, 32009R0436R(04)). . Zakonska osnova za
donošenje ovog pravilnika u domaćem zakonodavstvu je član 20.stav 3.
Zakona o vinu („Sl. glasnik RS” 41/09 i 93/12).
U oblasti politike kvaliteta, uspostavlja se sistem etiketiranja i kontrole
poljoprivrednih proizvoda i namirnica sa oznakom zaštićenog imena porekla
i zaštićenog geografskog porekla.U oblasti organske poljoprivrede, još nije
usvojen nacionalni akcioni plan razvoja organskog sektora u Srbiji.
Uopšteno govoreći, u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja usklađivanje sa
pravnim tekovinama EU i dalje je u ranoj fazi.
Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika
U oblasti opštih načela bezbednosti hrane, aflatoksinska kriza naglasila je
nedostatke sistema bezbednosti hrane i hrane za životinje u Srbiji, posebno
nedostatak dobro ustanovljene nacionalne referentne laboratorije.Da bi se
rešio ovaj problem osnovana je radna grupa za pripremu neophodnih
89
zakonskih propisa.Direkcija za nacionalne referentne laboratorije u
Ministarstvu poljoprivrede ima ozbiljan manjak službenika i ne može da vrši
svoje dužnosti.Većina laboratorijskog osoblja je administrativno osoblje.Što
se tiče pravila za bezbednost hrane i posebnih pravila za hranu za
životinje, juna meseca usvojen je pravilnik o sistemu brzog uzbunjivanja za
hranu i hranu za životinje.
Što se tiče usklađivanja i sprovođenja pravnih tekovina EU u oblasti
veterinarske politike, nova kampanja oralnog vakcinisanja lisica protiv
besnila uspešno je završena.Broj slučajeva besnila kod životinja značajno se
smanjio, sa samo 19 registrovanih 2012.godine i samo 4 registrovana slučaja
u prvoj polovini 2013. godine. Uspostavljen je sistem registracije
gazdinstava koja se bave uzgojem pčela i registrovano je preko 300,000
košnica.Treba završiti uspostavljanje sistema evidentiranja kretanja ovaca i
koza.Nije bilo pomaka u oblasti registracije stoke.
U pogledu plasiranja na tržište hrane, hrane za životinje i sporednih
proizvoda životinjskog porekla, nova pravila o higijeni objekata za hranu i
hranu za životinje delimično su usaglašena s pravnim tekovinama EU.U
pripremi je novi nacionalni program praćenja i kontrole bezbednosti hrane i
hrane za životinje.Srbija još uvek treba da usvoji program za unapređenje
objekata.Nacionalni
sistem
za
upravljanje
sporednim
proizvodima
životinjskog porekla još uvek je slab i treba da bude unapređen kako bi bio u
skladu sa zahtevima EU.
U oblasti fitosanitarne politike, uveden je sistem biljnog pasoša i počela je
registracija operatera.Revidirane su određene procedure za pogranične
fitosanitarne inspekcije.Međutim, fitosanitarne procedure u Srbiji moraju se
dodatno usaglasiti s pravnim tekovinama EU.U februaru je objavljen
pravilnik kojim se predviđa godišnji program post-registracione kontrole
ostataka proizvoda za zaštitu bilja u hrani biljnog i životinjskog
90
porekla.Usvojen je program praćenja ostataka pesticida za 2013.godinu.
Postupak registracije novih sredstava za zaštitu bilja treba dodatno uskladiti
sa pravnim tekovinama EU.Novi pravilnik o metodama ispitivanja sorti
usvojen je u oktobru.Srbija je u januaru postala punopravni član
Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti.
Fitosanitarna laboratorija ostaje najslabiji deo Direkcije za nacionalne
referentne laboratorije i njen se kapacitet mora ojačati.
Što se tiče genetski modifikovanih organizama (GMO), Zakon o GMO
nije usaglašen sa zakonodavstvom EU.Ovo ostaje jedan od ključnih uslova
za članstvo Srbije u STO.
Ribarstvo
Zahtevi EU u pogledu upravljanja resursima i flotom, kao i inspekcije i
kontrole ne odnose se na unutrašnji ribolov i stoga se ne primenjuju u Srbiji,
osim za kontrolu marketinga i sledljivosti proizvoda ribarstva.U aprilu je
osnovana
radna
grupa
za
uspostavljanje
nacionalne
šeme
sertifikacije.Nacionalna šema sertifikacije ulova za uvoz i izvoz proizvoda
ribarstva još nije usvojena.
Srbija još uvek nema strukturne mere koje bi se odnosile na komercijalno
ribarstvo malog obima i unutrašnje ribarstvo.U oblasti tržišne politike, nije
bilo pomaka u vezi sa osnivanjem organizacija proizvođača i prikupljanjem
podataka o tržištu.Kapacitet administracije koja upravlja i kontroliše uvoz i
izvoz proizvoda ribarstva treba da se unapredi i uskladi sa pravnim
tekovinama EU.
Kada je reč o državnoj pomoći, Zakon o podsticajima u poljoprivredi i
ruralnom razvoju usvojen u januaru predviđa pomoć za proizvođače
konzumne ribe i ribe za riblja plodišta.Fond za zaštitu životne sredine prestao
je da postoji u oktobru, a njegov budžet i funkcije nisu raspodeljene.Ovo
91
negativno utiče na zaštitne mere, posebno na mere koje se odnose na
zaštićene vrste riba.
Nije bilo pomaka u oblasti međunarodnih sporazuma u ovoj oblasti.
Države članice su pomenutim ugovorima prenele na EU isključivu
nadležnost u zajedničkoj trgovinskoj politici i definisanju jedinstvene
carinske tarife.Međutim, kako Srbija nije članica EU u ovom trenutku, nije
moguće postići usklađenost sa ovim zahtevom propisa EU.
3. Postoji
li
unutrašnja
kolizija
sa
važećim
domaćim
zakonodavstvom i kako je ona u praksi rešena tj. koja Uredba
ima veću zakonsku snagu?
Oblast upotrebe GMO hrane i GMO hrane za životinje je potrebno dodatno
urediti, jer sa jedne strane Zakon o genetički modifikovanim organizmima
zabranjuje komercijalno gajenje i stavljanje u promet GMO i proizvoda od
GMO, pa i GMO hranu i GMO hranu za životinje, a sa druge strane Zakon o
bezbednosti hrane koji propisuje procedure za izdavanje dozvole za
stavljanje u promet GMO hrane i GMO hrane za životinje.
4. Da li su usvojena podzakonska akta (uredbe)?
5. Ustavna pitanja i pitanja međunarodnog prava
92
INSTITUTIONAL GAP
1. Da li je uspostavljen institucionalni okvir?
2. Ima li podele zajedničkih ovlašćenja između institucija nadležnih
za implementaciju?
3. Jesu li nadležnosti institucija adekvatne kada je reč o njihovim
zadacima i misiji?
4. Efikasnost institucije – odnos između započetih i završenih
slučajeva
5. Kapacitet institucije – unutrašnja percepcija i programi stručne
kvalifikacije zaposlenih
93
FINANCIAL GAP
1. Da li je dodeljen adekvatan budžet za instituciju tj. da li je
institucija direktan budžetski korisnik? Da li postoji eksterno
finansiranje i kako se to odnosi na njegov kapacitet?
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede direktan je budžetski
korisnik.Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2014.godinu opredeljeno
je 34.952.136.000 dinara za subvencije Ministarstva poljoprivrede i zaštite
životne sredine.
Eksterno finansiranje vrši se u sklopu predpristupnih fondova i međunarodne
pomoći bilateralne i multilateralne pomoći.
Poljoprivredni budžet je značajno varirao tokom prethodnih godina, kako u
ukupnom iznosu, tako i po pojedinačnim merama. To je znak da je agrarna
politika u tranziciji i da ne postoji dugoročni okvir finansiranja . Trošenje
finansijskih sredstava nije bilo planirano
unapred, a iznos semenjao u
zavisnosti od godišnjeg državnog budžeta i učešća poljoprivrede u njemu.
Nedostatak dosledne politike, odnosno jasno definisanog okvira i
instrumenata za njegovo sprovođenje, izazvalo je veliku
neefikasnost i
negativan uticaj na sektor i rezultate koji su ispod očekivanog i objektivno
mogućeg nivoa.
Iako su promene u visini podrške bile bolne za poljoprivredne proizvođače,
česte i
radikalne promene u vrsti i obliku plaćanja su možda još veći
problem. U 2004 je uveden sistem registracije gazdinstava koji postepeno
postaje preduslov za korišćenje javne podrške. Uslovi i kriterijumi za
podršku iz agrarnog budžeta postaju složeniji, a sve
u korist velikih
proizvođača. Nepredvidljivost sistema podrške proizvođačima daje osećaj
94
neizvesnosti, koji ih obeshrabruju da investiraju u svoja gazdinstva. Samo
polovina svih gazdinstava je registrovano
kao potencijalni korisnika
budžetske podrške.
Mere podrške tržištu i direktni plaćanja preovlađuju kao instrument agrarne
politike. Za primanje podrške prikaz vlasništva nad poljoprivrednim
zemljište je dovoljan, umesto ispunjavanja standarda kvaliteta, zaštite
životne sredine i / ili zahtevima u skladu sa zatitom dobrobiti životinja, kao
što se primenjuje na teritoriji država članica EU. Mere podrške tržištu i
direktni plaćanja bili su posebno bila nedosledna i bez jasnog koncepta u
stočarskoj proizvodnji.Rezultat toga je kontinuiran pad broja grla kao i
prinosa u stočarskoj proizvodnji.
Podrška za ruralni razvoj je počela aktivnije da se sprovodi od 2004. Većina
sredstava koristi se za podršku poboljšanju konkurentnosti poljoprivrednih
gazdinstava. Osnovni mehanizam je subvencionisanje kamatne stope na
kredite za poljoprivrednu mehanizaciju i opremu. Postoje neki elementi
podrške zasnovane na modelu
direktive za otežane uslove za rad u
poljoprivredi, ali bez jasno definisanih pravila. U poslednjih nekoliko godina
bilo je nekoliko pokušaja da se kroz mere podrške ruralnom razvoju bave
određenim osetljivim društvenim pitanjima (podrška za romsku populaciju u
ruralnim sredinama, izbeglice, ne-komercijalne farme, itd) , ali ova praksa
kasnije je napuštena.
Učešće mera podrške ruralnom razvoju u ukupnom agrarnom budžetu je
minimalan u poređenju sa članicama EU,a tu se nalazi najveći broj
investicionih mera koje mogu da pomognu približavanju standardima i
povećanju konkurentnosti proizvođača,kao i mere koje se odnose na
agroekološki aspekt i podizanje kapaciteta ruralne infrastrukture
Srpska agrarna politika zahteva temeljne reforme na svim nivoima. Model
podrške poljoprivredi koja se primenjuje u Srbiji se znatno razlikuje od
95
prakse EU i on će morati da se prilagodi ako Republika Srbija želi da
postane
članica EU. Prilagođavanje
će zahtevati nove (akreditovane)
institucije, veću transparentnost i pristup za podršku za širi spektar
poljoprivrednih proizvođača.
Tabela:struktura agrarnog budžeta po stubovima plaćanja
Eksterno finansiranje
Eksterno finasiranje uglavnom nije bilo investicionog karaktera, osim u par
slučajeva.najveći
deo
predstavlja
tehničku
pomoć
za
podizanje
administrativnih kapacitete i samim tim su rezultati tu najvidnjiviji.
Projekti
Projekat
uspostavljanja
Sistema
računovodstvenih
podataka
na
poljoprivrednim gazdinstvima (FADN) (identifikacioni broj projekta:
Europe Aid/129873/C/SER/RS) predstavlja projekat tehničke pomoći,
finansiran od strane Evropske unije (prva komponenta
IPA-2010
programskog ciklusa). Budžet predviđen za ovaj projekat iznosi 2.045.000
evra.Cilj projekta je da doprinese ekonomskom, finansijskom i ukupnom
razvoju poljoprivrednih gazdinstava Republike Srbije i poljoprivrednog
sektora u celini u skladu sa EU kriterijumima, čime bi se povećala
96
produktivnost i konkurentnost srpske poljoprivrede, kao i integracija sa
EU.Svrha projekta je uspostavljanje sistema računovodstvenih podataka na
poljoprivrednim gazdinstvima u Republici Srbiji, u skladu sa standardima
Evropske unije i u skladu sa Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Očekivani rezultati projekta jesu: pripremljen nacionalni petogodišnji plan za
uvođenje FADN sistema u Republici Srbiji, urađena legislativa iz ove
oblasti, uspostavljen
odgovarajući IT sistem za obradu, smeštanje, analiziranje i čuvanje podataka,
uspostavljen i razvijen institucionalni okvir u ovoj oblasti i implementiran
pilot projekat za prikupljanje podataka. U procesu odobrenja je produžetak
gore navedenog projekta, sa budžetom 1.500.000 evra.Produžetak projekta
će omogućiti održivost i garanciju uspostavljanja FADN sistema u
potpunosti, a u skladu sa ciljem tekućeg projekta.U procesu odobrenja je i
nabavka opreme, finansirana od strane Evropske unije, a u okviru prve
komponenta IPA-2013 programskog ciklusa. Predviđeni budžet iznosi
896.450 evra, od čega indikativni budžet – doprinos EU iznosi 761.982,50
evra, dok je predviđeno nacionalno kofinansiranje 134.467,50 evra. Budžet
je
namenjen
za
kupovinu
neophodne
opreme
za
uspostavljanje,
funkcionisanje i održivost FADN sistema.
Projekat koji se odnosi na Razvijanje politike poljoprivrede i ruralnog
razvoja zemalja jugoistočne Evrope za pristupanje EU (projekat
br.TCP/RER/3403), potpisan je na osnovu Generalnog Sporazuma između
FAO i MPŠV, ukupne vrednosti 430.000 dolara, finansiran od strane
FAO.Cilj projekta je uspostavljanje razvijene politike poljoprivrede i
ruralnog razvoja zemalja jugoistočne Evrope za pristupanje EU, pre svega
izrada neophodnih strategija, akcionih planova i sl.
Projekat reforme poljoprivrede Srbije u tranziciji(STAR) predstavlja
projekat, baziran na Sporazumu o zajmu između Republike Srbije i Svetske
97
banke , čiji je budžet koncipiran iz: Global Environment Facility (GEF)
donacije u iznosu 3.306.853,04 evra, IBRD kredita u iznosu 12.496.889,97
evra i učešća krajnjih korisnika u iznosu 462.776,00 evra. Cilj projekta je
stvaranje efikasnog ruralnog razvoja u skladu sa EU pretpristupnim
programima. Projekat se sprovodi kroz četiri komponente: 1) Jačanje sistema
podrške razvoju sela i poljoprivrede; 2) Proširivanje znanja i izgradnja
kapaciteta poljoprivrednih proizvođača i prerađivača; 3) Održivo korišćenje
zemljišta i ekološko upravljanje Parkom prirode „Stara planina”; i 4)
Projektno upravljanje i koordinacija.
- U okviru IPA 2007 realizuje se projekat Jačanje kapaciteta Republike
Srbije za korišćenje EU fondova za ruralni razvoj, u pretpristupnom
periodu, a na osnovu Višegodišnjeg indikativnog planskog dokumenta
(MPID). Ukupan budžet projekta iznosi 4.000.000 evra, pri čemu je vrednost
tvining ugovora 2.000.000 evra, Ugovor o tehničkoj saradnji za komponentu
LEADER iznosi 1.500.000 evra, dok je za opremu namenjeno 500.000 evra.
Cilj tvining komponente je uspostavljanje potrebnih procedura za
implementaciju IPARD programa, uspostavljanje monitoringa i evaluacije
programa za ruralni razvoj, priprema za akreditaciju IPARD operativne
strukture.
- Poseban deo politike ruralnog razvoja predstavlja tzv. LEADER pristup ili
„odozgo na gore” pristup .Ovaj pristup u osnovi podržava ruralne zajednice
da u korist lokalnog stanovništva, po prioritetima, usklade svoje potrebe i
izrade planove lokalne strategije razvoja kako bi privukli fondove i dostigli
održivi ruralni razvoj.LEADER komponenta je orjentisana na dva nivoa, i to
nacionalni i lokalni nivo.Očekivani rezultati na nacionalnom nivou su
sprovedene obuke za jačanje ljudskih resursa, izrađen nacrt Smernica za
implementaciju LEADER u Srbiji, a uključuju i ocenjivanje predloga
projekata lokalnih grupa.Na lokalnom nivou, cilj projekta je pružanje
98
podrške za osnivanje lokalnih grupa LEADER tipa.Komponente koja se
odnosi na nabavku opreme, orijentisana je na opremanje Uprave za agrarna
plaćanja računarskom opremom.
- Kao deo IPA 2012 realizovaće se projekat Izgradnja institucionalnih
kapaciteta
i
implementaciju
Višegodišnjem
podrška
poljoprivredi
i
u
Republici
Srbiji, koji
indikativnom
planskom
dokumentu
IPARD
ruralnom
razvoju
za
se bazira
na
(MPID).Vrednost
projekta je 4.000.000 evra, pri čemu je predviđeno finansiranje iz IPA, kao i
nacionalno kofinansiranje.Cilj projekta je izgradnja kapaciteta u okviru
Uprave za agrarna plaćanja i Odseka za ruralni razvoj, kao operativnih
struktura IPARD, kao i uvođenje identifikacionog sistema u parcelaciji
zemljišta (LPIS).
U oblasti vinogradarske proizvodnje u 2013.god. planirano je korišćenje EU
finansijske pomoći u okviru šeste tranše fondova dvostruke namene, a koja
se odnosi na Uspostavljanje neophodnih baza i tehničko opremanje u
cilju dostizanja EU zahteva u polju proizvodnje grožđa i vina (ukupan
budžet je 448.000 evra, a izvor finansiranja je EU). U toku je procedura
odobravanja navedene finansijske pomoći od strane Delegacije EU u
Republici Srbiji.
U oblasti voćarske proizvodnje u periodu 2012.do 2014. god. sprovodi se
Program podrške privatnom sektoru za voće, jagodičasto i bobičasto
voće u južnoj Srbiji.
Projekat se sprovodi na osnovu Sporazuma između Vlade Kraljevine Danske
i Vlade Republike Srbije.
Program se sastoji iz dve glavne komponente, pri čemu svaka komponenta
može da se primeni na svaki od pet vrednosnih lanaca u celosti ili delimično,
a u zavisnosti od sektorske potražnje za podrškom. Prva komponenta se
99
odnosi na izgradnju kapaciteta poljoprivrednih stručnih službi, obuke,
poboljšanje saradnje između proizvođača, razvoj i poboljšanje saradnje duž
celog vredonosnog lanca od proizvođača do potrošača i izvoznika,
uključujući anketiranje tržišta i saradnju na pitanjima marketinga, dok se
druga komponenta realizuje kroz grant šema za investiranje u primarnu
proizvodnju i obradu voća. Bespovratna sredstva će se koristiti kroz dve
grant šeme kofinansiranja za sve delove vrednosnog lanca počev od
formiranja novih plantaža i modernizacije poljoprivredne opreme i
mehanizacije do procesa prerade i marketinga.
Vlada Republike Srbije je preko MPŠV obezbedila sufinansiranje za
sprovođenje Programa za komponentu 2 u iznosu od 3.300.000 evra.
U prvoj godini implementacije Programa, Vlada Republike Srbije je
učestvovala u sufinansiranju druge komponente Programa u iznosu od
1.650.000 evra, a u 2013.i 2014. godine sa iznosom 825.000 evra za svaku
godini u skladu sa Programom.
Vlada Republike Srbije će preko MPŠV koordinirati sa opštinama u cilju
obezbeđivanja 300.000 evra iz opštinskih poljoprivrednih fondova u skladu
sa Programom.
Vlada Kraljevine Danska će kroz program Ministarstva inostranih poslova
Danske, obezbediti 40.000.000 danskih kruna za sprovođenje Programa (što
približno odgovara iznosu od 5.350.000 evra).
Tokom 2013.nastaviće se realizacija tvining projekta SR08IBAG02
(predviđeno je da projekat traje do jula 2013., ali je moguć i produžetak)
odobrenog u okviru IPA 2008 Jačanje kapaciteta i tehnička podrška za
obnovu Rejonizacije vinogradarskih područja i Sistema oznaka za vina
sa geografskim poreklom. Vrednost projekta u okviru tvining komponente
je 850.000 evra (izvor finansiranja je EU) i 50.000 evra (izvor finansiranja je
budžet Republike Srbije), a u okviru komponente tehničke podrške 350.000
100
evra (izvor finansiranja je EU). Cilj projekta je usko povezan sa
transformacijom sistema geografskog porekla vina u skladu sa zahtevima
Evropske unije.
Projekat Podrške proizvodnji organske hrane u južnoj Srbiji baziran je
na Memorandumu o razumevanju, potpisanom između MPŠV, Centra za
razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga i Austrijske razvojne agencije.
Ukupan budžet projekta je koncipiran kroz nacionalno kofinansiranjeu
iznosu od 30.000 evra, Austrijske razvojne agencije u vrednosti od 720.000
evra i učešće korisnika 25.000 evra. Cilj projekta je uvećanje broja
proizvođača i površine pod organskom proizvodnjom u Jablaničkom i
Pčinjskom okrugu.Realizacija projekta je počela krajem 2011.god, uz
planirano trajanje od dve godine, ali se očekuje produženje projekta.
Izgradnja kapaciteta i pomoć u razvoju službi podrške za organsku
proizvodnju u Srbiji (Projekat br.GCP/ SRB /001 /HUN) bazira se na
Generalnom Sporazumu između FAO i MPŠV, čiji je ukupan budžet
467.775 dolara, finansiran od strane FAO.Cilj projekta je izgradnja
kapaciteta i pomoć u razvoju službi podrške za organsku proizvodnju u
Srbiji.
Osnov za jačanje institucionalnih kapaciteta i stvaranje jedinice za
koordinaciju (Odeljenje za sredstva za zaštitu i ishranu bilja) autorizacionih
procedura SZB i procenu SZB (spoljne institucije izabrane na javnom
konkursu) je projekat odobren u okviru IPA 2008 „Usklađivanje nacionalne
regulative u oblasti registracije, prometa i kontrole SZB sa regulativom
Evropske unije i njihova primena”, koji će, uz produženje koje je u toku,
trajati do 1. juna 2013. godine. Vrednost projekta je 1,2 miliona evra.
Dalje jačanje institucionalnih kapaciteta planirano je u okviru IPA 2014,
podnošenjem predloga projekta, koji će predstavljati nastavak projekta IPA
2008.Projekat će biti usmeren na pomoć Republici Srbiji u postupku re101
registracije SZB i autorizacije novih SZB, jer RS ni kao zemlji kandidatu
nisu dostupni dokumenti potrebni u postupku autorizacije (tehnička
specifikacija izvora aktivnih supstanci na nivou EU na osnovu kojih se vrši
procena ekvivalentnosti izvora aktivnih supstanci u SZB u RS). Vrednost
projekta će takođe biti oko 1,2 milina evra. Takođe, koristiće se i TAIEX
instrumenati.
U okviru IPA 2012 odobrena su dva projekta, i to:
- Projekat „Uspostavljanje održive primene sredstava za zaštitu bilja i
sistema redovne kontrole tehničke ispravnosti opreme i uređaja za primenu
pesticida koja se koristi”, koji će biti sproveden kroz jedan tvining za
indikativni iznos od 1,3 miliona evra i jedan ugovor o nabavci mobilne
opreme za inspekciju opreme i uređaja za primenu pesticida, za koji je
planirano 1,2 miliona evra; cilj ovog projekta je uspostavljanje okvira za
dostizanje održive primene SZB i u RS;
- Projekat „Izrada održivog informacionog sistema Ministarstva
poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede”, koji će biti sproveden kroz
jedan ugovor o uslugama za indikativni iznos od 1,5 milion evra, u okviru
koga će se uspostaviti i fitosanitarni informacioni sistem, koji između ostalog
obuhvata i oblast SZB, kojim se sprovođenje službenih kontrola i vođenje
registara i evidencija uspostavlja na način koji zadovoljava standarde EU.
Tekuća i planirana inostrana razvojna pomoć u oblasti bezbednosti hrane,
veterinarske i fitosanitarne politike:
1. IPA 2008 projekat: Podrška kontroli i iskorenjivanju klasične
svinjske kuge i besnila u Republici Srbiji- 8.300.000 € (Ugovor o
tehničkoj saradnji, Ugovor za nabavku opreme)
2. IPA 2008 projekat: Usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa
zakonodavstvom EU za puštanje u promet i kontrolu proizvoda za
102
zaštitu bilja i sprovođenje novih zakonskih uredbi - 1.300.000 €
(Twinning ugovor 1.296.821,52€)
3. IPA 2009 projekat: Javne usluge kampanje za vakcinaciju protiv
besnila i svinjske kuge i nabavke vakcina protiv besnila i opreme za
nadzor bolesti životinja - IPA 6.000.000 € (Ugovor o tehničkoj
saradnji i ugovor o nabavkama vakcina i laboratorijske opreme)
4. IPA 2010 projekat: Nabavka laboratorijske opreme, vozila za prenos
laboratorijskog materijala i jačanje kapaciteta u Direkciji za
nacionalne referentne laboratorije Republike Srbije - 6.500.000 €,
(Twinning 1.500.000€, Nabavka opreme 5.000.000€)
5. IPA 2011 projekat: Podrška bezbednosti hrane, dobrobiti životinja i
kontroli / iskorenjivanju klasične svinjske kuge i besnila - IPA
6.000.000 €
6. IPA 2012 projekat: Izgradnja kapaciteta za unapređenje hrane
životinjskog
porekla
i
upravljanje
sporednim
proizvodima
životinjskog porekla - IPA 2.000.000 €
7. IPA 2012 projekat: Implementacija održive primene sredstava za
zaštitu bilja i uspostavljanje sistema za kontrolu opreme i uređaja za
primenu sredstava za zaštitu bilja - IPA 2.500.000 €
8. IPA 2012 projekat: Nastavak podrške kontroli/ iskorenjivanju
klasične svinjske kuge i besnila u Republici Srbiji - IPA 7.100.000 €
9. IPA 2012 projekat: Razvoj održivog informacionog sistema za
inspekcijske službe u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i
vodoprivrede - IPA 1.500.000 €
10. Izgradnja i rekonstrukcija graničnih prelaza Preševo i Batrovci - EU
finansiranje 18.090.397,00 din iz V tranše Counterpart fund-a
103
2. Da li je procena regulatornog uticaja napravljena prilikom
usvajanja zakona?
3. Koji je procenat ispunjenosti sistematizacije u instituciji?
Pored prikazanih organizacionih jedinica koji su nosioci procesa integracija
u poglavljima 11,12 i 13,Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine
u svom sastavu ima još i Upravu za šume, Direkciju za vode,Upravu za
poljoprivredno zemljište kao o Odeljenje poljoprivredne inspekcije.
Analize opterećenosti u skladu sa procesom EU integracija su do sada rađene
samo u organizacionim jedinicama koje su u procesu ispunjenja uslova za
izvozne brojeve u oblasti animalnog porekla(Uprava za veterinu),kao i
IPARD operativne strukture(Uprava za agrarna plaćanja i Odeljenje za
ruralni razvoj).U tim organizacionim jedinicama je konstatovan višestruki
nedostatak broja zaposlenioh u odnosu na psotojeće kapacitete .Procenat
popunjenopsti radnoh mesta u odnosu na postojeću sistematizaciju radnih
mesta u ostalim delovima ministrastva je 100%.
Uspostavljanje novih mehanizama plaćanja i prilagođavanja agrarne politike
u oblasti programiranja, plaćanja kao i nadzora će zahtevati znatno
povećanje broja zaposlenih u delovima sektora agrarne politike ,kao i
inspekcijskih organa.
104
Ukoliko je
implementacija
propisa iz vašeg
Broj zaposlenih
Organizaciona
jedinica
koji radi na
domena
nadležnosti
Ukupan broj
transpoziciji/
poverena drugim
zaposlenih
implementaciji
institucijama i
i sprovođenju
EU propisa
(ili) drugim
nivoima vlasti,
molimo
precizirajte
.
Carinska politika
Sektor za
poljoprivrednu
politiku – Odsek
za analitiku i
statistiku
1 stalno
zaposlen
1 stalno
zaposlen
Statistika poljoprivrede
Sektor za
poljoprivrednu
politiku –
Odsek za
analitiku i
statistiku
2 stalno
zaposlena
1 stalno zaposlen
Republički zavod
za statistiku
105
Sistem računovodstvenih podataka na poljoprivrednim gazdinstvima
(FADN)
Sektor za
poljoprivrednu
politiku –
Odsek za
analitiku i
statistiku
1 stalno
zaposlen
1 stalno zaposlen
Sistem tržišnih informacija poljoprivrede Srbije (STIPS)
Sektor za
poljoprivrednu
politiku –
Odsek za
analitiku i
statistiku
1 stalno
zaposlen
1 stalno zaposlen
Navedene oblasti su u nadležnosti Sektora za poljoprivrednu politiku,
Odseka za analitiku i statistiku, koji ima 5 stalno zaposlenih (šef Odseka + 4
izvršioca), pri čemu 4 zaposlenih radi na transpoziciji/implementaciji i
sprovođenju EU propisa (šef Odseka + 3 izvršioca), prema oblastima
navedenim u gornjoj tabeli.
106
Ukoliko je
implementacija
Broj
zaposlenih
koji radi na
Organizaciona
jedinica
Ukupan broj
propisa iz
vašeg
domena
nadležnosti
transpoziciji/
zaposlenih
poverena
implementaciji drugim
i sprovođenju institucijama i
EU propisa
(ili) drugim
nivoima vlasti,
molimo
precizirajte.
Odeljenje za ruralni
razvoj
Uprava za agrarna
plaćanja
12 stalno zaposlenih
+ 2 zaposlena po
ugovoru
67 (57 stalno
zaposlenih, 10 po
ugovoru).
Sistematizovano 105
radnih mesta
8 stalno
zaposlena
29 (svi stalno
zaposleni)
Što se tiče administrativnih kapaciteta vršiće se radne analize potreba u
skladu sa potrebama za sprovođenje „strateškog dokumenta”
(IPARD).Kroz te analize biće izražena i potreba za treninzima, obukama i
širenje personalnog kapaciteta.
107
Planirano je povećanje broja zaposlenih u skladu sa potrebama akreditacije
Odeljenja za ruralni razvoj, kao budućeg Upravljačkog tela (Managing
Authority), za korišćenje pretpristupnih fondova EU.
Planirano je da Odeljenje za ruralni razvoj ima 26 zaposlenih od kojih će 22
obavljati poslove Upravljačkog tela (programiranje, nadzor, evaluacija,
izveštavanje, promocija), a ostali poslove vezano za savetodavstvo u
poljoprivredi
U cilju jačanja administrativnih kapaciteta planirani su treninzi, kursevi,
obuke i radionice vezani za programiranje, nadzor, evaluaciju, izveštavanje i
javne nabavke u skladu sa EU propisima (PRAG- Praktični vodič za
ugovorne postupke za eksterne aktivnosti EK).
Uprava za agrarna plaćanja ima nedovoljan broj zaposlenih, pa se planira
popuna radnih mesta do maksimalnog broja predviđenog Pravilnikom o
unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u MPŠV (105), kao i
upućivanje zahteva za proširenjem broja zaposlenih (90) u skladu sa
potrebama za sprovođenje IPARD 2 programа.
108
Ukoliko je
implementacija
Organizaciona
jedinica
Broj zaposlenih
propisa iz vašeg
koji radi na
domena
nadležnosti
Ukupan broj transpoziciji/
zaposlenih
implementaciji
i sprovođenju
EU propisa
poverena drugim
institucijama i
(ili) drugim
nivoima vlasti,
molimo
precizirajte.
Stočarska proizvodnja
Sektor
zapoljoprivrednu
politiku – Grupa za
stočarstvo i
preradu stočarskih
proizvoda
3 stalno
zaposlena
2 stalno zaposlena
Ratarska proizvodnja
Sektor za
poljoprivrednu
politiku – Odsek za
biljnu proizvodnju i
preradu biljnih
proizvoda - Grupa
za proizvodnju i
preradu ratarskih
proizvoda
3 stalno
zaposlena +
3 stalno zaposlena
1 zaposlen po
ugovoru
109
Vinogradarska proizvodnja i proizvodnja vina
Sektor za
poljoprivrednu
1 stalno
1 stalno zaposlen +
politiku – Grupa za zaposlen +
1 zaposlen po
1 zaposlen po
vinogradarstvo i
ugovoru
ugovoru
vinarstvo
Proizvodnja alkoholnih pića
Sektor za
poljoprivrednu
politiku - Grupa za
povrtarstvo,
voćarstvo i
alkoholna pića
2 stalno
zaposlena
2 stalno zaposlena
Geo poreklo
Sektor za
poljoprivrednu
politiku - Grupa za
unapređenje
kvaliteta
poljoprivrednih i
prehrambenih
proizvoda
3 stalno
zaposlena
3 stalno zaposlena
Za 2013. predviđeno je jačanje administrativnih kapaciteta, tj. povećanje
broja zaposlenih koji će u okviru Grupe za povrtarstvo, voćarstvo i alkoholna
pića, Sektora za poljoprivrednu politiku, raditi na potpunom prenosu EU
propisa u srpsko zakonodavstvo i implementaciji ovih propisa, u smislu
primanja jednog zaposlenog po ugovoru u trajanju od 60 radnih dana koji bi
110
vodio kompletan sektor povrtarstva. Postojeće stalno zaposleno lice vodi
sektor voćarstva i kompletnoje angažovano na danskom projektu tj.Programu
podrške privatnom sektoru za voće, jagodičasto i bobičasto voće u južnoj
Srbiji.
Planirano je raspisivanje dva konkursa u toku godine za investicije u
primarnoj proizvodnji za podizanje proizvodnih zasada voća u pet
okruga na jugu Srbije, posebno za prolećnu i posebno za jesenju sadnju
2013.
Takođe, planirano je i raspisivanje dva konkursa u toku godine za investicije
u proizvođačko-prerađivačke kapacitete u vezi zasada voća u pet okruga na
jugu Srbije, posebno za prolećnu i posebno za jesenju sadnju 2013.god.
Oba konkursa su rezultat dansko-srpskog projekta koji se odnosi na Program
podrške privatnom sektoru za voće, jagodičasto i bobičasto voće u južnoj
Srbiji.
Predviđeno je jačanje administrativnih kapaciteta, tj.povećanje broja
zaposlenih koji će u okviru Grupe za vinogradarstvo i vinarstvo, Sektora za
poljoprivrednu politiku raditi na potpunom prenosu EU propisa u srpsko
zakonodavstvo i implementaciji ovih propisa.
111
Ukoliko je
implementacija
Organizaciona
jedinica
Broj zaposlenih
propisa iz vašeg
koji radi na
domena
nadležnosti
Ukupan broj transpoziciji/
zaposlenih
implementaciji
i sprovođenju
EU propisa
poverena drugim
institucijama i
(ili) drugim
nivoima vlasti,
molimo
precizirajte.
Direkcija za
nacionalne
referentne
laboratorije –
Odsek za organsku
proizvodnju
5 stalno
zaposlenih
2 stalno zaposlena
MPŠV - DNRL
ovlašćuje kontrolne
organizacije za
vršenje kontrole i
sertifikacije u oblasti
organske
proizvodnje
.
Sektor za
poljoprivrednu
politiku – Grupa za
unapređenje
kvaliteta
poljoprivrednoprehrambenih
proizvoda
1 stalno
zaposlen
1 stalno zaposlen
112
Ukoliko je
implementacija
Organizaciona
jedinica
Broj zaposlenih
propisa iz vašeg
koji radi na
domena
nadležnosti
Ukupan broj transpoziciji/
zaposlenih
implementaciji
i sprovođenju
EU propisa
poverena drugim
institucijama i
(ili) drugim
nivoima vlasti,
molimo
precizirajte.
Direkcija za
nacionalne
referentne
laboratorije
23
Od ukupnog
broja stalno
zaposlenih
petoro radi na
poslovima
organske
proizvodnje i 3
na poslovima
u okviru banke
biljnih gena
7
Direkcija za nacionalne referentne laboratorije MPŠV planira povećanje
broja zaposlenih, popunjavanjem postojećih radnih mesta u skladu sa
sistematizacijom radnih mesta, a takođe i angažovanje potrebnih stručnjaka
iz drugih institucija u skladu sa potrebama i obimom poslova.
113
Ukoliko je
implementacija
Organizaciona
jedinica
Broj zaposlenih
propisa iz vašeg
koji radi na
domena
nadležnosti
Ukupan broj transpoziciji/
zaposlenih
implementaciji
i sprovođenju
EU propisa
poverena drugim
institucijama i
(ili) drugim
nivoima vlasti,
molimo
precizirajte.
Odeljenje za
zdravlje bilja i biljni
karantin
8
8
U implementaciju
propisa su uključene
32 Poljoprivredne
stručne službe (PSS)
i ovlašćene
laboratorije Instituta
i Fakulteta
114
Ukoliko je
implementacija
Organizaciona
jedinica
Broj zaposlenih
propisa iz vašeg
koji radi na
domena
nadležnosti
Ukupan broj transpoziciji/
zaposlenih
implementaciji
i sprovođenju
EU propisa
poverena drugim
institucijama i
(ili) drugim
nivoima vlasti,
molimo
precizirajte.
Grupa za seme i
sadni materijal
*
4
3
* U navedenoj tabeli nije prikazan broj zaposlenih u poljoprivrednim
stručnim savetodavnim službama koji su uključeni u postupak sertifikacije
semena i sadnog materijala, kao ni broj zaposlenih u laboratorijama koje vrše
ispitivanje kvaliteta semena
115
Ukoliko je
implementacija
Organizaciona
jedinica
Broj zaposlenih
propisa iz vašeg
koji radi na
domena
nadležnosti
Ukupan broj
transpoziciji/
zaposlenih
implementaciji
i sprovođenju
EU propisa
poverena drugim
institucijama i
(ili) drugim
nivoima vlasti,
molimo
precizirajte.
Uprava za zaštitu
bilja – Odeljenje za
sredstva za zaštitu
i ishranu bilja
Uprava za zaštitu
bilja – Odeljenje
granične
fitosanitarne
inspekcije
Uprava za zaštitu
bilja – Odeljenje
fitosanitarne
inspekcije
2 – transpozicija
5
35
55
3–
mplementacija
Procena SZB u
postupku autorizacije
će, u 2013. godini, na
osnovu konkursa biti
poverena, spoljnim
institucijama.
1 – transpozicija
34 –
implementacija
1 – transpozicija
54 –
implementacija
116
Ukoliko je
Broj
zaposlenih
Organizaciona Ukupan broj
jedinica
zaposlenih
implementacija
propisa iz vašeg
koji radi na
domena nadležnosti
transpoziciji/
poverena drugim
implementaciji
institucijama i
i sprovođenju
EU propisa
(ili) drugim
nivoima vlasti,
molimo
precizirajte.
Uprava za
veterinu MPŠV
370 stalno
zaposlenih
419
sistematizovanih
radnih mesta
21 Ugovora o
delu
49 slobodnih
radnih mesta
Svi zaposleni su u
nekom delu
redovnog posla
angažovani na
pripremi,
transpoziciji i
implementaciji
EU
zakonodavstva
U implementaciji
propisa učestvuju i
laboratorije/instituti (2
naučna + 10
specijalističkih instituta),
ovlašćeni odstrane
Ministarstva
zaispitivanjebezbednosti
hrane,hrane za životinje
i zaraznih bolesti
životinja
117
Ukoliko je
implementacija
Organizaciona
jedinica
Broj zaposlenih
propisa iz vašeg
koji radi na
domena
nadležnosti
Ukupan broj transpoziciji/
zaposlenih
implementaciji
i sprovođenju
EU propisa
poverena drugim
institucijama i
(ili) drugim
nivoima vlasti,
molimo
precizirajte.
Uprava za zaštitu
bilja, (MPŠV)
-Grupa za zaštitu
biljnih sorti i
biološku sigurnost
2
(jedan na
poslovima
biološke
sigurnosti
(GMO) uz
rukovodioca
grupe)
2
118
Ukoliko je
implementacija
Organizaciona
jedinica
Broj zaposlenih
propisa iz vašeg
koji radi na
domena
nadležnosti
Ukupan broj transpoziciji/
zaposlenih
implementaciji
i sprovođenju
EU propisa
poverena drugim
institucijama i
(ili) drugim
nivoima vlasti,
molimo
precizirajte.
Grupa za
stočarstvo
Odsek za statistiku
stočarstva
i ribarstva
Odsek za zaštitu i
održivo korišćenje
ribljeg fonda
3
1
5
2
5
1
4. Da li postoji sukob interesa između finansiranja institucija i
finansijskih sankcija koje izriče?
5. Pitanje Državne revizorske institucije
119
Revizija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nije
izvršena u 2013.godini od strane Državne revizorske institucije.
120
Ekonomska i monetarna politika
Ocena stanja
Nalazi i preporuke:
- Postojalo je značajno kašnjenje od usvajanja Zakona o kontroli državne
pomoći u julu 2009. godine do marta 2010. kada je formirana Komisija
za državnu pomoć.
- Kriterijumi za raspodelu državne pomoći bi trebalo da se premeste iz
Uredbe o pravilima za dodelu državne pomoći u tekst Zakona.
- Potrebno je izmeniti veliki broj zakona i podzakonskih akata u skladu sa
Zakonom o državnoj pomoći i Uredbi o pravilima za dodelu državne
pomoći da bi se izbegao pravni partikularizam i voluntarizam.
- Potrebno je pojasniti pravni osnov Uredbe o uslovima i načinu
privlačenja stranih investicija.
- Potrebno je uskladiti politiku izvoznih subvencija sa obavezama iz
CEFTA Sporazuma.
- Potrebno je pojasniti odnos između Komisije za državnu pomoć i
Agencije za privredne registre u pogledu evidencije državne pomoći, tj
pitanje je da li državni organi mogu samo da prijave državnu pomoć
Agenciji za privredne registre i da li onda Agencija ima obavezu da to
prijavi Komisiji?
- Povisiti statusni nivo Komisije da bi se osigurala veća nezavisnost
Komisije u odnosu na ostatak ministarstva finansija, ali i da bi se
omogućilo povećanje kapaciteta.
- Povećati finansiranje i broj zaposlenih u Komisiji i obezbediti programe
treninga.
Pravni aspekt implementacije (Legal Gap) se može podvesti pod sledeće
stanje:
-
Pravni okvir nije usklađen sa EU u zadovoljavajućoj meri i/ili
postoje bitni problemi u odnosu na druge domaće propise. (ocena
3)
121
Institucionalni aspekt implementacije (Institutional Gap) se može
podvesti pod sledeće stanje:
-
Institucija u skladu sa svojim ovlašćenjima i kapacitetom deluje
na optimalnom nivou - Postoje ozbiljni problemi u radu
institucije uzrokovani neodgovarajućim ovlašćenjima i/ili
kapacitetom, tj resursima (ocena 2,5)
Finansijski aspekt implementacije (Financial Gap) se može podvesti pod
sledeće stanje:
-
Pravni okvir je finansijski održiv uprkos određenim problemima
(ocena 2)
Ukupni indeks implementacije je 2,5 (od 1 do 4 gde 1 predstavlja
optimalni nivo implementacije).
Citati iz „Izveštaja o napretku Srbije za 2010. godinu“:
„Uticaj države na konkurentnost
Državne subvencije bile su relativno velike i iznosile su oko 2,2 % BDP-a
prateći nominalni rast za gotovo četvrtinu u odnosu na 2008. godinu.
Moguće je i da nije prikazan čitav iznos subvencija jer sistematskog
upućivanja na prethodno odobrenje nema ni u slučaju shema državne
pomoći, niti pojedinačne državne pomoći. Nedavno uspostavljen organ za
državnu pomoć treba delotvorno da primenjuje Zakon o državnoj pomoći iz
jula 2009. godine, ali još uvek ne postoji odgovarajući mehanizam za
praćenje. Još uvek postoje monopolističke strukture koje kontroliše država.
Uopšteno govoreći, preko svojih pravnih i finansijskih mehanizama, država i
dalje vrši veliki uticaj na konkurentnost. (strana 26).
Ostvaren je napredak u oblasti državne pomoći. Komisija za kontrolu
državne pomoći je osnovana u decembru 2009. godine, kao što je predviđeno
SPP, i počela je da deluje u aprilu 2010. godine. Stalno odeljenje za kontrolu
državne pomoći, kao nezavisno odeljenje u okviru Ministarstva finansija,
pomaže Komisiji u njenom radu. U julu 2010. godine, Komisija za kontrolu
državne pomoći usvojila je Inventar državne pomoći za 2009. godinu.
122
Međutim, i dalje treba značajno ojačati administrativne kapacitete Odeljenja
za državnu pomoć. Srbija treba da ulaže dalje napore kako bi uspostavila
vođenje evidencije o primeni odluka o državnoj pomoći. (strana 31).“
Legal Gap
1. Nivo usvojenosti zakonskih akata u vezi sa NPI? Da
li su na snazi usvojeni zakoni?
Zakon o kontroli državne pomoći („Službeni glasnik Republike Srbije“, br.
51/09) usvojen je u julu 2009. Njegova primena je bila predviđena od 1.
januara 2010, ali je puna implementacija počela 20. marta, nakon što su
stupila na snagu dva podzakonska akta koje je usvojila Vlada: Uredba o
pravilima za dodelu državne pomoći („Službeni glasnik Republike Srbije“,
br. 13/10) i Uredba o načinu i postupku prijavljivanja državne pomoći
("Službeni glasnik Republike Srbija", br. 13/10).
Zakon, po prvi put u Srbiji, uspostavlja sistem kontrole državne pomoći.
Zakon ima za cilj da zaštiti slobodnu konkurenciju na tržištu primenom
načela tržišne ekonomije i podsticanja privrednog razvoja obezbeđivanjem
transparentnosti u raspodeli državne pomoći, kao i izvršenje obaveza iz
međunarodnih ugovora koji sadrže odredbe o državnoj pomoći. Odredbe
ovog zakona nisu primenljive na poljoprivredne proizvode i proizvode
ribarstva.
Konstitutivna sednica Komisije za kontrolu državne pomoći održana je 28.
marta, tri meseca nakon što je Zakon o kontroli državne pomoći stupio na
snagu.
Dana 17. januara 2011 Ministar finansija je usvojio Pravilnik o metodologiji
izrade godišnjeg izveštaja o dodeljenoj državnoj pomoći u Republici Srbiji
(„Službeni glasnik Republike Srbije“, br. 3/11). Akt koji ostaje da bude
usvojen je Program usaglašavanja postojećih šema državne pomoći i
123
individualnih pomoći sa Zakonom o kontroli državne pomoći. Nacrt
Programa je pripremljen od strane Ministarstva finansija - Odeljenja za
kontrolu državne pomoći.
2. Nivo usklađenosti usvojenih zakonskih akata u
odnosu na pravne tekovine EU
Postojeće zakonodavstvo EU iz oblasti državne pomoći je:
TFEU Art.107 and 108
COUNCIL REGULATION (EC) No 659/1999
COMMISSION REGULATION (EC) No 794/2004
Council Regulation (EC) No 994/98 of 7 May 1998
Commission Regulation (EC) No 1998/2006 of 15 December 2006
Commission Regulation (EC) No 800/2008 of 6 August 2008
Guidelines on national regional aid for 2007-2013
Community Framework for State aid for Research and Development and
Innovation,
OJ C 323, 30.12.2006
Community guidelines on State aid for environmental protection, OJ C 82,
01.04.2008
Community guidelines on State aid to promote risk capital investments in
small and
medium-sized enterprises, OJ C 194, 18.08.2006
Communication from the Commission - Community guidelines on State aid
for
rescuing and restructuring firms in difficulty, OJ C 244, 01.10.2004
Community framework for State aid in the form of public service
compensation, OJ C
297, 29.11.2005
Commission Decision of 28 November 2005 on the application of Article
86(2) of the EC
124
Treaty to State aid in the form of public service compensation granted to
certain undertakings
entrusted with the operation of services of general economic interest
(notified under
document number C(2005)2673), OJ L 312, 29.11.2005 This preace of
legislation was not transposed into the domestic law.
SPECIFIC AID INSTRUMENTS
SECTOR - SPECIFIC RULES
Notice from the Commission — Towards an effective implementation of
Commission decisions ordering Member States to recover unlawful and
incompatible State aid celex (52007XC1115(01))
Commission notice on the enforcement of State aid law by national celex
(009XC0409 (01))
Commission Notice on the application of Articles 87 and 88 of the EC
Treaty to State aid in the form of guarantees celex (52008XC0620 (02))
Commission Communication on State aid elements in sales of land and
buildings by public authorities celex (31997Y0710 (01))
Communication of the Commission to Member States amending the
communication pursuant to Article 93(1) of the EC Treaty applying
Articles 92 and 93 of the Treaty to short-term export-credit insurance
celex (52005XC1222(07))
Commission communication concerning the prolongation of the
Communication of the Commission to the Member States pursuant to
Article 93(1) of the EC Treaty applying Articles 92 and 93 of the Treaty
to short-term export-credit insurance celex (52004XC1211(03))
125
Communication of the Commission to Member States amending the
communication pursuant to Article 93(1) of the EC Treaty applying Articles
92 and 93 of the Treaty to short-term export-credit insurance celex
(52001XC0802(01))
Communication of the Commission to the Member States pursuant to Article
93 (1) of the EC Treaty applying Articles 92 and 93 of the Treaty to shortterm export- credit insurance celex (31997Y0917(01))
Communication from the Commission concerning the State aid assessment
criteria of the Commission communication on certain legal aspects relating
to cinematographic and other audiovisual works (Cinema Communication)
of 26 September 2001 celex (52009XC0207(01))
Commission communication concerning the prolongation of the application
of the Communication on the follow-up to the Commission communication
on certain legal aspects relating to cinematographic and other audiovisual
works (cinema communication) of 26 September 2001 celex
(52007XC0616(01))
Communication from the Commission to the Council, the European
Parliament, the European Economic and Social Committee and the
Committee of the Regions on the follow-up to the Commission
communication on certain legal aspects relating to cinematographic and
other audiovisual works (Cinema communication) of 26.09.2001 (published
in OJ C 43 on 16.2.2002) celex (52004DC0171)
Communication from the Commission to the Council, the European
Parliament, the Economic and Social Committee and the Committee of
the Regions on certain legal aspects relating to cinematographic and
other audiovisual works celex (52001DC0534)
Commission Regulation (EC) No 1998/2006 of 15 December 2006 on the
application of Articles 87 and 88 of the Treaty to de minimis aid celex
(32006R1998)The Law on State Aid Control and the Regulation on criteria
for granting state aid are compatible with the Acquis communautaire.
126
Sve relevantne pravne tekovine su transponovane u srpski Zakon o kontroli
državne pomoći, ali ono što ostaje su dva pitanja o nedostatku pravila u
srpskom zakonodavstvu za uslugu od opšteg interesa i o boljim
proceduralnim pravilima za de minimis pomoć.
3. Da li postoji unutrašnja kolizija sa domaćim
zakonom i kako je ona rešena u praksi?
Mere državne pomoći koje su usvojene nakon 20. marta, kada je počela puna
primena Zakona o kontroli državne pomoći, bile su predmet kontrole
Komisije za kontrolu državne pomoći u postupcima ex ante i ex post
kontrole. Međutim, pravni osnovi za dodelu državne pomoći koji su usvojeni
pre tog datuma, i još uvek su na snazi, su u velikoj meri u sukobu sa
pravilima za dodelu državne pomoći propisanim Zakonom o kontroli
državne pomoći i Uredbom o pravilima za dodelu državne pomoći. Ove
državne pomoći će biti predmet usklađivanja u skladu sa Programom
usklađivanja postojećih državnih pomoći sa Zakonom o kontroli državne
pomoći što ostaje da bude usvojeno od strane Vlade. Rok za usklađivanje
svih mera državne pomoći koje su na snazi u Republici Srbiji sa pravnim
tekovinama EU je 1. januar 2013. godine. Program usklađivanja pripremaju
davaoci i Odeljenje za kontrolu državne pomoći pri Ministarstvu finansija.
Njegovo usvajanje je bilo predviđeno Zakonom za kontrolu državne pomoći
u roku od jedne godine od momenta stupanja na snagu zakona, što nije
ispoštovano.
Zbog prirode zakona i činjenice da Srbija nikada nije imala nijedan zakon o
kontroli državne pomoći još uvek postoji veliki broj horizontalno i vertikalno
sukobljenih pravila u različitim oblastima, kao što su: porezi, turizam,
regionalni razvoj, pozitivna diskriminacija. Svi oni čekaju da budu usklađeni
sa Zakonom o kontroli državne pomoći, ali izazov će se pojaviti u činjenici
da kriterijumi za dodelu državne pomoći nisu sadržani u Zakonu, već u
Uredbi o pravilima za dodelu državne pomoći. Stoga, ikoji drugi sektor
zakona koji se bavi bilo kojom vrstom državne pomoći će imati viši pravni
127
osnov u odnosu na pomenutu Uredbu. Ono što je potrebno u narednom
periodu je da se kriterijumi uključe u Uredbu Zakona.
Ovo je približna lista sukobljenih zakona:
-
Zakon o porezu na dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS“, br.
25/01,80/02,43/03, 84/04 i 18/10) – poreska oslobođenja i poreski
krediti
-
Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, („Službeni
glasnik RS“, br. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05,
62/06, 61/07, 20/09, 72/09, 53/10) - Pravilnik o načinu i uslovima za
plaćanje poreske obaveze putem kompenzacije („Službeni glasnik
RS“, br. 63/2003)
-
Zakon o porezu na dohodak građana („Službeni glasnik RS“ prečišćeni tekst zaklj. sa izmenama u „Službeni glasnik RS“, br.
18/10) - Neplaćanje poreza na zarade invalidnih lica zaposlenih u
preduzeću za radno osposobljavanje i zapošljavanje invalida
-
Zakon o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/04) Uredba o merilima i uslovima za povraćaj, oslobađanje ili smanjenje
plaćanja naknade za zagađivanje životne sredine („Službeni glasnik
RS“, br. 113/2005)
-
Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa
invaliditetom („Službeni glasnik RS“, br. 36/09)
-
Zakon o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti
(„Službeni glasnik RS“, br. 36/2009 i 88/2010) - Pravilnik o
kriterijumima i načinu sprovođenja mera aktivne politike
zapošljavanja („Službeni glasnik RS“, br. 7/2010)
-
Zakon o turizmu („Službeni glasnik RS“, br. 36/2009) - Uredbu o
uslovima i načinu dodele i korišćenja sredstava za kredite za
podsticanje kvaliteta ugostiteljske ponude iz oblasti turizma za 2011.
godinu
128
-
Zakon o regionalnom razvoju („Službeni glasnik RS“, br. 51/2009) Program za podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja:
- Uredba o uslovima za subvencionisanje kamatnih stopa za kredite za
održavanje likvidnosti i finansiranje trajnih obrtnih sredstava i za
izvozne poslove
- Uredba o uslovima i načinu sprovođenja subvencionisane kupovine
automobila proizvedenih u Republici Srbiji zamenom staro za novo
- Uredba o uslovima za subvencionisanje kamatne stope za kredite za
investicije
- Uredba o uslovima za podsticaj i razvoj preduzeća i preduzetništva u
nerazvijenim opštinama
- Uredba o uslovima za podsticanje proizvodnje i zapošljavanja u
devastiranim područjima
- Uredbu o uslovima za ulaganje u radno intenzivne grane prerađivačke
industrije u nedovoljno razvijenim opštinama
-
Zakon o Fondu za razvoj Republike Srbije („Sluzbeni glasnik RS“,
br. 36/09) – razvojne (uključujući izvozne) subvencije
4. Da li postoje usvojeni podzakonski akti i da li
postoje ikakve kolizije u vezi sa njima?
Vlada je usvojila dva podzakonska akta koji su omogućili punu primenu
Zakona o kontroli državne pomoći:
-
Uredba o pravilima za dodelu državne pomoći, koja propisuje
pravila kojih moraju da se pridržavaju davaoci državne pomoći kada
dodeljuju državnu pomoć, kao i kriterijume za odlučivanje o tome da li
je državna pomoć dozvoljena u postupku pred Komisijom za kontrolu
državne pomoći, i Uredbu o načinu i postupku prijavljivanja državne
pomoći. Ova Uredba predviđa obavezu davalaca državne pomoći da
prijave državnu pomoć pre dodeljivanja. Njen sastavni deo je Opšti
obrazac prijave koji je neophodan deo svake prijave državne pomoći.
129
- Ministar finansija, u skladu sa čl. 23 Zakona o kontroli državne pomoći,
usvaja Pravilnik o metodologiji izrade godišnjeg izveštaja o
dodeljenoj državnoj pomoći u Republici Srbiji, čiji je sastavni deo
Tabela dodeljene državne pomoći, kojom se predviđa vrsta podataka
koju davaoci državne pomoći moraju da pošalju Ministarstvu finansija,
kako bi se Godišnji izveštaj izradio u skladu sa EU metodologijom.
Postoji niz uredbi koje nisu usaglašene sa Zakonom o državnoj pomoći i
Uredbi o dodeli državne pomoći i koje su navedene gore. Treba pomenuti još
i Uredbu o uslovima i načinu privlačenju stranih investicija ("Sl. glasnik
RS", br. 34/2010 i 41/2010) gde nije baš najjasnije na osnovu kojeg zakona
je doneta. Ova uredba je naročito značajna jer se pokazalo u praksi da nek
državni organi smatraju da subvencije date na osnovu nje ne podležu obavezi
prijavljivanja Komisiji za državnu pomoć. Na osnovu člana 3, stav 1 te
Uredbe se može posredno zaključiti da se ona oslanja direktno na Zakon u
budžetu:
“Sredstva za privlačenje direktnih investicija (u daljem tekstu: sredstva)
obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.”
5. Ustavna pitanja
Već smo naveli pitanja konfliktnih propisa i oni će ostati primarni izvor brige
u pogledu zakonitosti i ustavnosti.
Pored toga, Srbija nastavlja da finansira subvencije za izvoz, i to kroz Zakon
o fondu za razvoj koji je u suprotnosti sa svojim obavezama preuzetim
CEFTA sporazumom (bez izvoznih subvencija za poljoprivredne proizvode).
130
Institutional Gap
1. Da li je institucionalni okvir uspostavljen?
Na osnovu čl. 6. Zakona o kontroli državne pomoći („Službeni glasnik
Republike Srbija“, br. 51/09), Vlada je 29. decembra 2009. godine usvojila
Odluku o osnivanju Komisije za kontrolu državne pomoći. Komisija je
operativno nezavisno telo koje ima za pravo da odluči da li je dodeljena
državna pomoć u Republici Srbiji dozvoljena ili ne. Ona takođe ima
ovlašćenje da naredi povraćaj nezakonito dodeljene državne pomoći.
Komisija je održala svoju prvu, konstitutivnu sednicu 20. marta 2010.
godine, kada je usvojen Pravilnik o radu. Do sada, Komisija je održala 11
sednica na kojima je više od 100 akata iz njene nadležnosti usvojeno i
objavljeno na internet prezentaciji Ministarstva finansija.
2. Da li postoje zajedničke nadležnosti između
institucija zaduženih za implementaciju?
Da, u domenu evidencije državne pomoci, gde nadležnost ima i Agencija za
privredne registre.
Ne, kada je reč o donošenju odluka da li je državna pomoć dozvoljena ili ne,
jer jedino telo nadležno da donese takve odluke je Komisija za kontrolu
državne pomoći. Odeljenje za kontrolu državne pomoći, koje je
organizacioni deo Ministarstva finansija, pruža administrativnu,
specijalističku i tehničku podršku Komisiji i pravi nacrte odluka za
Komisiju, ali je isključivo u nadležnosti Komisije da li će prihvatiti
predloženi tekst ili ne. Odluke Komisije su konačne u upravnom postupku i
može im se prigovoriti na Upravnom sudu.
Komisija je takođe nadležna za usvajanje Godišnjeg izveštaja o dodeljenoj
državnoj pomoći u Republici Srbiji, i iako postoje neke sukobljene norme u
Zakonu o kontroli državne pomoći, ustaljena je praksa da Vlada samo dobija
ovaj izveštaj kao informaciju.
131
Ministarstvo finansija je, u skladu sa čl. 10 Zakona o kontroli državne
pomoći, nadležno za vođenje evidencije o celokupnoj državnoj pomoći koja
se odobrava u Republici Srbiji, ali to je takođe deo nadležnosti Agencije za
privredne registre.
Nejasna je nadležnost Agencije za privredne registre u odnosu na Komisiju
za kontrolu državne pomoći i trebalo bi što pre razrešiti ovaj mogući izvor
konflikta nadležnosti.
3. Da li su nadležnosti institucija adekvatne u odnosu
na njihove zadatke i misiju?
Da, jer Komisija za kontrolu državne pomoći ima sve alate potrebne za
uspešnu implementaciju Zakona o kontroli državne pomoći, ali i za primenu
Prelaznog sporazuma o trgovini i trgovinskim pitanjima između Evropske
zajednice, sa jedne strane, i Republike Srbije, s druge strane, u delu u kome
Sporazum reguliše oblast kontrole državne pomoći. Naime, samo Komisija
može da odluči da li je državna pomoć dozvoljena ili ne, može da pokrene
postupak odlučivanja o tome da li je državna pomoć dodeljena ili se koristi
suprotno odredbama Zakona, može suspendovati dodelu državne pomoći ako
odluči da takva državna pomoć može poremetiti konkurenciju na tržištu, da
traži od davalaca državne pomoći bilo koje informacije u vezi sa državnom
pomoći koje smatra relevantnim, i na kraju, može da naredi povraćaj bilo
koje državne pomoći koju smatra nezakonitom. Da bi mogla to da uradi,
Komisija može da sarađuje sa svim potrebnim organima i organizacijama.
Ipak, još uvek je otvoreno za diskusiju da li će Komisija imati nadležnost da
suspenduje državnu pomoć koja je odobrena na osnovu nekog sektora
zakona koji ima viši pravni osnov u odnosu na Uredbu o pravilima za dodelu
državne pomoći.
4. Efikasnost - odnos između započetih i završenih
predmeta?
132
Do današnjeg dana, Komisija je usvojila više od 70 odluka koje određuju da
li je državna pomoć dozvoljeno ili ne. 48 od ovih odluka je usvojeno u
postupku ex ante kontrole, što znači da je Komisija usvojila odluku o prijavi
državne pomoći pre nego što je državna pomoć zapravo odobrena. Čl. 13
Zakona o kontroli državne pomoći daje Komisiji rok od 60 dana od prijema
potpune prijave da usvoji odluku, i do sada, Komisija je usvojila sve svoje
odluke u skladu sa ovom odredbom. U 26 slučajeva, Komisija je pokrenula
postupak ex post kontrole, sve zasnivajući na informacijama koje su podneli
davaoci državne pomoći, i usvojila odluke na narednoj sednici, tako da su svi
inicirani slučajevi završeni u dogledno vreme. Može se zaključiti da je
Komisija bila izuzetno efikasna, naročito kada se uzme u obzir činjenica da
postoji manje od godinu dana, a u poređenju sa zemljama u regionu.
5. Kapacitet institucije - viđenje sopstvene stručnosti.
Pitanje konkurentnosti plata
Propisano je Članom 6 Zakona o kontroli državne pomoći da članovi
Komisije moraju da imaju diplome univerziteta i značajna iskustva iz EU
zakona ili u oblasti konkurencije/kontrole državne pomoći. Predsednik
Komisije je pomoćnik ministra finansija koji je zadužen za javne nabavke i
finansiranje političkih stranaka, a zamenik predsednika Komisije je zaposlen
u Komisiji za zaštitu konkurencije. Preostala tri člana Komisije su zaposleni
u Ministarstvu za infrastrukturu, Ministarstvu ekonomije i regionalnog
razvoja i Ministarstvu za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja. U
skladu sa odlukom Vlade, članovi Komisije su mesečno nagrađeni za svoj
rad, u iznosu prosečne plate u Republici Srbiji, i predsednik Komisije u
iznosu od jedne i po prosečne plate.
Nivo članova Komisije trebalo bi da bude viši, i mora biti obezbeđeno dalje
usavršavanje.
133
Financial Gap
1. Da li određen odgovarajući budžet? Da li postoji
eksternog finansiranja i kako se to odnosi na njegov
kapacitet?
Članom 7 Zakona o kontroli državne pomoći predviđeno je da se Komisija
za kontrolu državne pomoći finansira iz budžeta Republike Srbije. Članovi
Komisije su nagrađeni za svoj rad iz budžeta Ministarstva finansija, ali bi
trebalo da to bude izvršeno iz posebne budžetske linije. Komisija bi trebalo
da ima svoje odvojene linije budžeta. Takođe, Ministarstvo finansija daje
kancelarije za Komisiju. Sekretarijat Komisije se takođe nalazi u
Ministarstvu finansija, i njegov je organizacioni deo (Odeljenje za kontrolu
državne pomoći u okviru Sektora za ekonomiju i državna preduzeća).
Komisija je podržana kroz Projekat tehničke pomoći za podršku sistema
kontrole državne pomoći u Republici Srbiji, finansiranog od strane EU.
2. Da li se sprovodi Procena regulatornog uticaja
(PRU)?
Ne.
3. Koji je procenat ispunjenosti sistematizacije?
Nedovoljan broj zaposlenih?
Prema najskorije usvojenoj Sistematizaciji Ministarstva finansija, Grupa za
kontrolu državne pomoći je postala Odeljenje, i predviđeno je da ima 8
zaposlenih. Upravo sada, postoji 5 stalno zaposlenih radnika u Odeljenju, 1
osoba angažovana na određeno vreme, 1 konsultant po UNDP ugovoru, i 3
134
eksperta angažovana na Projektu tehničke pomoći za podršku sistema
kontrole državne pomoći u Republici Srbiji, finansiran od strane EU.
Po našem mišljenju, ovo je daleko ispod potrebnog nivoa kapaciteta za
optimalnu primenu standarda i tehnička podrška EU ne može se smatrati
zamenom za to.
Odeljenje za kontrolu državne pomoći bi trebalo da bude organizovano kao
sektor u Ministarstvu finansija što bi trebalo da omogući veći stepen
nezavisnosti od drugih delova i aktivnosti Ministarstva finansija.
4. Da li postoji sukob interesa između finansiranja
institucije i finansijskih sankcija koje sprovodi?
Ne, jer jedina sankcija koju Komisija može sprovesti je da naloži povraćaj
nezakonito dodeljene državne pomoći, i u tom slučaju sredstva se vraćaju u
državni budžet.
5. Pitanje revizije Državne revizorske institucije
Do sada, Državna revizorska institucija nije obavila reviziju finansija
Komisije.
135
Download

here - Centar za novu politiku