0 -24
Vodič za očuvanje zdravlja
011 309 1000
www.belmedic.rs
Sadržaj:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Autori:
dr Ivana Petrović – lekar opšte prakse
dr Aleksandra Petrović – internista
dr Predrag Radojković – kardiolog
dr Maja Škuletić – oftalmolog
dr Slobodan Veličković – ginekolog
dr Jelena Zdravković – pneumoftiziolog
dr Snežana Đorić – dermatovenerolog
dr Viktor Ognjenović – spec. radiologije
dr Jelena Spasić – stomatolog
dr Ivana Marković – stomatolog
Uredile:
dr Ivana Petrović
dr Maja Škuletić
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
PREVENCIJA BOLESTI SRCA ..............................................................................4
GOJAZNOST .......................................................................................................5
OSNOVNI PRINCIPI ZDRAVE ISHRANE ............................................................7
VODA I NJENA VAŽNOST ..................................................................................8
PREVENCIJA DIABETES MELLITUSA TIP II ......................................................9
PREVENCIJA MALIGNIH OBOLJENJA .............................................................11
SAMO ZA DAME ...............................................................................................12
Karcinom grlića materice ..................................................................12
Maligni tumori jajnika .......................................................................13
Karcinom tela materice .....................................................................13
Prevencija karcinoma dojke .............................................................14
SAMO ZA SNAŽNIJI POL .................................................................................16
Prevencija karcinoma prostate ........................................................16
Prevencija karcinoma testisa ...........................................................16
Prevencija karcinoma debelog creva ..............................................17
OPSTIPACIJA ...................................................................................................18
HEMOROIDI I NJIHOVA PREVENCIJA ..........................................................20
PREVENCIJA MELANOMA ...............................................................................21
SINDROM KOMPJUTERSKOG VIDA ...............................................................23
SAČUVAJTE VRAT I LEĐA – SEDITE PRAVILNO ZA RAČUNAROM .............25
BOLJE SPREČITI, NEGO LEČITI – NEGA I HIGIJENA USTA I ZUBA ..............27
PUŠENJE - FAKTOR RIZIKA ZA ZDRAVLJE .....................................................29
SAČUVAJTE ČVRSTE KOSTI I ZDRAVE ZGLOBOVE .......................................30
SUPLEMENTI .....................................................................................................32
PREPORUKE ZA MUŠKARCE I ŽENE KAO I ZA RIZIČNE GRUPE ..................35
Koji su razlozi za kasno otkrivanje ovih bolesti ?
Mi brinemo o Vašem zdravlju
Da li brinete i Vi
Zdravi, lepi, srećni - neka Vam tako započne svaki dan
Zato - brinite o svom zdravlju na vreme
Prevencija bolesti predstavlja sve aktivnosti koje se sprovode kako bi se sprečila pojava bolesti i rano otkrila hronična
oboljenja i na vreme primenila odgovarajuća terapija.
- U ranijim stadijumima simptomi ne postoje, zanemaruju se i pripisuju svakodnevnom naporu, stresu, nervozi
- Nedostatak vremena i strpljenja za odlazak kod lekara radi neophodnih analiza i ispitivanja
- Nedovoljna obaveštenost o bolestima i faktorima rizika za najčešće hronične bolesti
- Strah od dijagnoze i belog mantila
dr Lidija Isović
Najčešći faktori rizika koji ugrožavaju zdravlje su:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
Pušenje
Povišen krvni pritisak
Šećerna bolest
Prekomerna težina
Fizička neaktivnost, dugotrajno sedenje
Stres
Prekomerni unos alkohola
Nepravilne navike u ishrani
Porodično opterećenje (prisustvo određene bolesti u porodici)
Ovaj informator je namenjen onima kojima je stalo do svog zdravlja a
nemaju dovoljno informacija o tome šta bi trebalo da urade, koliko često da se javljaju na preglede, kako da prepoznaju da li
su prisutni faktori rizika, kada i da li treba da rade skrining testove, kako da se hrane i menjaju nepravilne životne navike.
JER ZDRAVLJE VAŠE PORODICE I VAS JE VAŠA SREĆA
Medicinski tim Bel Medic-a je na raspolaganju Vama i članovima Vaše porodice za sve preglede i savete kako bi svi zajedno
bili još dugo zdravi, lepi i srećni – svaki dan!
Koja je prednost ranog otkrivanja bolesti?
Ukoliko se bolest uoči na vreme, ponekada je dovoljno samo da se promene loše životne navike, da bi se sprečio njen dalji
razvoj, mogućnost primene terapije je veća, šanse za ozdravljenje su veće.
Koje su najčešće hronične bolesti:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
2
11.
12.
Oboljenja srca i krvnih sudova
Povišen krvni pritisak
Degenerativne bolesti kičmenog stuba i zglobova
Prekomerna telesna težina
Šećerna bolest
Hronična plućna oboljenja
Hemoroidi
Bolesti usta i zuba
Pesak i kamen u bubregu
Maligne bolesti pluća, debelog creva, dojke,
grlića i tela materice, jajnika, prostate, testisa
Sindrom kompjuterskog vida
Osteoporoza
dr Predrag Radojković, internista - kardiolog
sestra Sonja Mirčetić sa pacijentima
HVALA NA POVERENJU
3
PREVENCIJA BOLESTI SRCA
Zašto nastaje gojaznost
Smanjenje faktora rizika i njihovog uticaja na razvoj kardiovaskularnih
bolesti, preokupacija je savremene svetske kardiologije.
Lekar, da bi predupredio oboljenje može da propiše odredjeni lek koji u
velikoj meri može da spreči ili odloži napredovanje koronarne srčane bolesti.
Smаtrа se dа gojаznost nаstаje kаo posledicа dejstvа više rаzličitih fаktorа
(nаslednih osobinа, psiholoških, kulturoloških, socijаlnih, metаboličkih, fizioloških i
pаtofizioloških), tj. dа je gojаznost multikаuzаlno oboljenje koje nаjčešće nаstаje kаo
posledicа interаkcije nаsleđа i fаktorа spoljne sredine.
Ali šta možemo sami da učinimo za svoje srce
Redovno kontrolišite:
- krvni pritisak
- nivo šećera u krvi
- nivo masnoća u krvi
Rezultаti istrаživаnjа pokаzаli su dа nа 16-tom ljudskom hromozomu postoji gen
(nаzvаn FTO) koji utiče nа gojаznost.
dr Predrag Radojković, kardiolog
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje sedam saveta za zdrav,
kvalitetan i dug život:
1. Redovno spavajte 7-8 sati
2. Smanjite stres
3. Redovno se bavite fizičkom aktivnošću (najmanje 30 minuta tokom dana)
4. Redovno doručkujte
5. Jedite pametno i pridržavajte se saveta o zdravoj ishrani
Indeks telesne mase održavajte od 18,5 do 25 kg/m2 (optimalan BMI).
Smanjite telesnu težinu ukoliko je BMI veći od 25 kg/m2
(kategorija prekomerne telesne težine) a posebno ako je preko 30 kg/ m2 (gojaznost).
Preporučeni obim struka u žena 80 - 88 cm a u muškaraca iznosi 94 - 102 cm.
Održavajte obim struka pravilnom ishranom i rekreativnim bavljenjem sportom!
Moto Evropskog udruženja kardiologa, koje je postavilo cilj da 2050. godine niko mlađi od 65 godina ne oboli od srčanih
bolesti ili ne dobije moždani udar.
Zbog toga treba upamtiti sledeću –
Bez cigareta
0
3
Šetnja 3 kilometra dnevno,
ili 30 minuta umerene fizičke aktivnosti
5
Porcija voća i povrća dnevno
140
4
Drugi fаktor su fаktori sredine (neаdekvаtno konzumirаnje hrаne) - kаdа se u orgаnizаm duže vreme unosi većа količinа
energetski hrаnljivih mаterijа nego što može dа se potroši, dolаzi do tаloženjа mаsti i povećаnjа telesne težine.
Poremećаji lučenjа nekih endokrinih žlezdа (hipofizа, štitаstа i polne žlezde) mogu dа budu uzrok gojаznosti. Tаkođe,
oštećenje centаrа zа regulаciju unosа hrаne u mozgu ili njihov poremećаj (mаlignitet) može usloviti povećаnje telesne težine,
а sličаn efekаt imаju i rаzni nаsledni poremećаji u metаbolizmu mаsnih zаlihа.
Gojаznost je bolest kojа se ispoljаvа promenаmа u telesnoj grаđi, biohemijskim poremećаjimа i rаznim simptomimа i znаcimа
(povećаnje telesne težine, promene u unutrаšnjim orgаnimа, nа orgаnimа zа kretаnje, pojаve šećerne bolesti, promene nа
kаrdiovаskulаrnom i respirаtornom sistemu i psihički poremećаji).
Kod gojаznih osobа rаspored mаsti je nešto drugаčiji. Kod muškаrаcа se mаsno tkivo
nаgomilаvа u grudnom košu, gornjem delu trbuhа, nа vrаtu i licu. Pri gojenju ženа, ono se
pretežno nаgomilаvа u trbuhu, sedalnom predelu i ekstremitetimа.
Povećаnje količine mаsnog tkivа u orgаnizmu gojаznih osobа se ispoljаvа povećаnjem brojа
i veličine mаsnih ćelijа.
U toku gojenjа dešаvа se i mаsnа infiltrаcijа u neke unutrаšnje orgаne (jetru, pаnkreаs i
srce), а može se jаviti i dijаfrаgmаlnа i ventrаlnа hernijа (kila).
6. Izbegavajte uzimanje hrane između obroka
7. Nikada ne pušite cigarete
8. Alkohol uzimajte umereno ili ga sasvim izbegavajte
ŠIFRU ZDRAVLJA!!!
0 3 5 140 5 3 0
GOJAZNOST
Sistolni (gornji) krvni pritisak održavati
ispod 140 mmHg
5
Holesterol u krvi ispod 5 mmol/ L
3
LDL holesterol u krvi ispod 3 mmol/ L
0
Bez preterane telesne težine i šećerne bolesti
Uvećаnje telesne težine ostаvljа posledice i nа orgаnimа zа pokretаnje telа. Degenerаtivne
promene se dešаvаju nа zglobovimа kolenа, kičmenog stubа, kаrlice i stopаlа, što rezultuje
tegobаmа (bolovimа) pri kretаnju. Tаkođe se dešаvаju i promene nа koži.
Verovаtno nаjozbiljnije posledice gojаznost ostаvljа nа kаrdiovаskulаrni sistem. Povećаnje volumenа cirkulišuće krvi zаhtevа
pojаčаn rаd srcа. To se uglаvnom ostvаruje ubrzаnim srčаnim rаdom ili povećаnjem zаpremine srcа. Kаo posledicа togа
jаvljа se hipertenzijа (povišen krvni pritisаk), а neretko i uvećаnje (hipertrofijа) leve komore. Svi ovi činioci uslovljаvаju
jаvljаnje zаstojne srčаne slаbosti (insuficijencije).Osim togа, dešаvаju se i promene nа krvnim sudovimа (аterosklerozа)
što direktno ili indirektno može izаzvаti moždаni ili srčаni udаr. Tаkođe se mogu jаviti i vаrikoziteti (proširene vene) nа
potkolenicаmа.
Nаgomilаvаnje mаsnog tkivа u trbuhu i grudnom košu smаnjuje pokretljivost dijаfrаgme i pluća i izаzivа otežаno disаnje kod
gojаznih osobа. Zbog togа su one podložnije infekcijаmа respirаtornog sistemа, kao i pojavi kratkotrajnog prestanka disanja
tokom sna poznatoj i kao „sleep apnea“.
5
GOJAZNOST
Jednа od komplikаcijа gojаznosti jeste i pojаvа šećerne bolesti. Dugogodišnje povećаno unošenje ugljenih hidrаtа iscrpljuje
betа-ćelije pаnkreаsа i one počinju dа stvаrаju nedovoljne količine insulinа. To se mаnifestuje povećаnjem koncentrаcije
šećerа u krvi i rаzvojem dijаbetesа.
Povezаnost između gojаznosti i mаlignih bolesti predmet je brojnih istrаživаnjа i dаnаs postoje pouzdаni dokаzi o povećаnoj
učestаlosti određenih maligniteta kod gojaznih.
Kako se procenjuje da li je neko gojazan
Postoji više nаčinа zа izrаčunаvаnje optimаlne telesne težine i procenu gojаznosti. Preporukа Svetske zdrаvstvene orgаnizаcije
je dа se procenа stepenа uhrаnjenosti izrаčunаvа primenom indeksа telesne mase - ITM (engl. Body mass index).
Merenje obimа strukа je još jedаn nаčin dа se proceni distribucijа mаsnog tkivа. Obim veći od 80 cm kod ženа i 94 cm kod
muškаrаcа nosi umereno povećаn rizik, а preko 88 cm kod ženа i 102 cm kod muškаrаcа visok rizik zа nаstаjаnje rаznih
oboljenjа. Nakupljanje masnog tkiva u trbuhu udruženo je sа oštećenom regulacijom šećera u krvi, povišenim nivoom
insulina i masnoća (holesterola i triglicerida) u krvi. Ovi simptomi se oznаčаvаju kаo metabolički sindrom ili „sindrom iks“.
OSNOVNI PRINCIPI ZDRAVE ISHRANE
KAKO JEDEŠ, TAKO MISLIŠ – KAKO MISLIŠ, TAKO ŽIVIŠ
Pravilna i zdrava ishrana postala je jedan od najvažnijih problema savremenog čoveka. U modernoj porodici, u kojoj su oba
roditelja zaposlena, zbog načina života i stečenih navika, žene i muškarci nisu u mogućnosti da odvoje vreme koje bi bilo
neophodno svakodnevno posvetiti ovakvoj ishrani. Mi, koji smo imali sreću da odrastemo sa mamama i bakama koje nisu bile
zaposlene, znamo vrednost brižljivog i posvećenog pripremanja svakog obroka. Čovekovo zdravlje, kreativnost, efikasnost i
raspoloženje direktno su uslovljeni i načinom ishrane. Pravilna i zdrava ishrana pomaže pojedincu da se lakše suoči sa
životnim teškoćama i da se zaštiti od mnogobrojnih fizičkih i psihičkih bolesti. Zdrava ishrana u porodici omogućava mnogo
pravilniji fizički i duhovni razvoj dece i više radosti i ljubavi u medjusobnoj komunikaciji i zajedničkom životu.
Kako se leči
Lečenje gojаznosti podrаzumevа unos energije ispod nivoа
njene potrošnje. Drugim rečimа, to znаči delimično „glаdovаnje“
ukoliko nema fizičke aktivnosti. Zа ovu svrhu dizаjnirаn je veliki
broj dijetа, koje su se pokаzаle mаnje ili više uspešnim ali ih ne
treba birati „po preporuci prijatelja“ ili iz časopisa. Dijeta za
lečenje gojaznosti treba da bude individulana i preporučena od
strane lekara - specijaliste za ishranu. Lekovi mogu biti od
pomoći ali ih mora propisati lekar.
Najefikasniji i najzdraviji način da smanjite telesnu težinu je
pravilna ishrana i redovna fizička aktivnost. Redovnа fizičkа
аktivnost je neizostаvni deo uspešnog lečenjа gojаznosti i dаn
аs se preporučuje i kаo sаstаvni deo zdrаvog stilа životа.
Onakvi smo kakvu hranu uzimamo
Od davnina je poznato da smo onakvi kakvu hranu uzimamo, jer sve što postoji na našoj planeti ima svoj uticaj na nas. Tako,
od onog što unosimo u svoj organizam zavisi funkcionisanje našeg celokupnog sistema, naše misli i osećanja, ponašanje,
odnos prema celokupnom životu i naravno, zdravlje.
Još je poznati grčki lekar Hipokrat rekao: "Tvoja hrana biće tvoj lek".
Pravilna ishrana počinje već pri kupovini namirnica!
Vodite računa o pripremi hrane (kuvanje, pečenje na teflonu, električnom roštilju, uz minimalnu količinu masnoće uz
izbegavanje pohovanja i prženja)!
Da bismo se hranili pravilno, veoma je važno da se pridržavamo odgovarajućeg vremena za obrok i da ne uzimamo hranu
nekontrolisano, u svako doba, bez razmišljanja. Međutim, obroke ne treba preskakati i dovoditi organizam u stanje
izgladnelosti, jer tada dolazi do uništavanja određenih moždanih ćelija, nestabilnosti nervnog sistema i smanjenja otpornosti
celokupnog organizma. Ukupnu količinu hrane treba rasporediti na više obroka tako da razmak ne bude veći od 5 niti manji
od 3 h. Najbolje je da da tokom jednog dana postoje 3 glavna obroka i dve užine.
6
sestra Danijela Vukićević – merenje Body mass index-a i antropometrija
7
OSNOVNI PRINCIPI ZDRAVE ISHRANE
PREVENCIJA DIABETES MELLITUS-a TIP II
Saveti za pravilnu ishranu:
• Uvek koristiti hleb od crnog ili integralnog brašna i nemasne pekarske
proizvode kao što su hleb, crne kifle, a samo povremeno kifle i peciva od belog
brašna, na pr. somun, kiflice sa sirom i džemom. Peciva po tipu kroasana, bureka,
pogačica sa čvarcima, pita sa sirom ili mesom treba izbegavati.
• Pored ovih nemasnih peciva, za doručak se mogu jesti pahuljice (ovsene,
ražane, kukuruzne), palenta, kaša od žitarica ili kuvana pšenica.
• Uz glavno jelo bolje je uzeti porciju kuvanog pirinča ili krompira, posebno u kafani.
Zahtevajte od kelnera da vam ne donosi korpicu peciva na sto pre početka jela!
• Obavezno uzimajte 2- 3 porcije svežeg povrća ili pripremljenog kao varivo ili čorba.
• U ishrani treba da bude obrano mleko i jogurt (1 %) umesto punomasnog mleka
(3.2%), mladi sirevi od obranog mleka umesto punomasnih belih i kačkavalja.
• Treba birati samo posna mesa i posne delove teletine, junetine, svinjski file i
kare, piletinu i ćuretinu bez kožice, divljač i morske proizvode.
• Voće treba da bude glavni, a često i jedini slatkiš.
• Glavni napitak treba da bude voda, može iz česme ili flaširana, zatim limunada
bez šećera, prirodno ceđeni sokovi od povrća i voća i biljni čajevi.
Šta ne treba jesti i piti
• Prženo na ulju i pohovano, suhomesnate proizvode, iznutrice, paštetu,
kobasice, sosove i umake.
• Šećerni koncentrati (torte, kolači, keks, čokolada) su za one koji imaju višak
kilograma ili povišene trigliceride sasvim nepoželjni.
• Gazirane osvežavajuće, obojene napitke izbacite a alkoholna pića treba svesti
na manje od 1-2 dnevno.
• Smanjite unos soli izbegavanjem konzervisane hrane, prerađevina od mesa i
umereno solite hranu isključivo na kraju pripreme a slanik nemojte držati na stolu.
VODA I NJENA VAŽNOST
Postoji jedna namirnica koju mi uzimamo zdravo za gotovo, ali čija važnost
prevazilazi važnost svih drugih. To je obična, čista voda. Ali, imajte u vidu da
čovek može da gladuje 40 dana, pa je čak bilo eksperimenata i sa 100 dana
gladovanja, ali bez vode ne može duže od 3 do 7 dana. Voda, izmedju ostalog,
obezbeđuje transport hranljivih materija do ćelija, eliminaciju produkata
metabolizma u krv i eliminaciju putem urina. Voda ima glavnu ulogu u regulaciji
telesne temperature.
Nedovoljno unošenje vode postepeno i neprimetno menja fiziologiju organizma
i dovodi do niza hroničnih degenerativnih promena tkiva i organa. Da bismo
izbegli ove nevolje, potrebno je da ustanovimo svesnu disciplinu da pijemo 2 litra
ili 8 čaša negazirane vode sa niskim sadržajem minerala (“oligomineralne”)
dnevno, čak i ako mislimo da nismo žedni.
8
Masti, ulja i slatkiši
koristiti povremeno
+ kalcijum, vitamin D
dodatak
Meso, živina, riba
mahunarke i
koštunjavo voće
2 porcije
Mleko, jogurt
i sir
3 porcije
Povrće
3 porcije
Voće
2 porcije
Pirinač i
testo
6 porcija
Žitarice,
crni
hleb
Šećerna bolest nastaje usled poremećaja u načinu na koji naše telo koristi šećer, što rezultuje povišenim nivoom šećera u krvi.
Kod šećerne bolesti, bez obzira na tip, previše glukoze u krvi može s vremenom trajanja bolesti dovesti do ozbiljnih
zdravstvenih problema i prevremenog oboljevanja od drugih bolesti kao i do prevremene smrti.
Razlikujemo šećernu bolest tip 1 i tip 2 kao i gestacijsku šećernu bolest, koja se pojavljuje tokom trudnoće.
Glavni znakovi i simptomi koji upućuju na bolest su:
-
preterana žeđ
učestalo mokrenje
preterana glad
neobjašnjivi gubitak telesne težine
8 čaša vode
Uz to se mogu pojaviti:
Umor
Zamagljenje vida
Ranice na koži mogu usporeno zarastati
Učestala pojava infekcija a naročito kože,
mokraćne bešike i polnih organa
Umereno povišenje krvnog pritiska je dosta često
Osim povišenog nivoa glukoze u krvi, i u urinu pronalazimo promene koje upućuju da se radi o šećernoj bolesti. Posebno je
važno što pre prepoznati i dijagnostikovati šećernu bolest, kako bi se izbegle česte i teške komplikacije koje se razvijaju zbog
dugotrajno povišenog nivoa šećera u krvi. Šećerna bolest, na primer, dramatično povećava rizik od kardio-vaskularnih bolesti:
infarkta srca i moždanog udara, bolesti bubrega, očiju (posledica je oštećenje vida) i perifernih nerava.
Kako bi se izbegle teške i brojne komplikacije, bolest je potrebno pravovremeno prepoznati i dijagnostikovati te dosledno
lečiti.
Ona se često otkrije rutinskim pregledima i analizama (određivanje nivoa šećera u krvi,
pregled urina) koje se obavezno rade u sklopu preventivnih sistematskih pregleda .
I šećerna bolest je jedan od razloga zašto je potrebno aktivno voditi brigu o svom
zdravlju i ići redovno na preventivne preglede.
9
PREVENCIJA DIABETES MELLITUS-a TIP II
Prevencija Diabetes mellitusa tipa II:
podrazumeva individualni pristup - savetovanje o primeni jednostavnih mera koje će dovesti do promene načina života u smislu:
1. način ishrane
Promena načina ishrane podrazumeva primenu dijete koja je individualno prilagodjena
od strane doktora, a na osnovu specifičnih merenja, podataka o navikama u ishrani i
dnevnim obavezama svakog čoveka.
Dijeta sadrži podatke o energetskoj vrednosti namirnica, dnevnim energetskim
potrebama, sastavu optimalnog obroka, podatke o namirnicama koje se mogu uzimati bez
ograničenja, namirnicama koje imaju veliki sadržaj prostih šećera, kulinarsku obradu
namirnica, uticaju sopstvenog izbora na energetski unos, uticaju fizičke aktivnosti na
energetsku potrošnju.
2. fizička aktivnost
Individualni pristup intenziviranja fizičke aktivnosti - sadrži savete o značaju promene navika u dnevnom rasporedu fizičke aktivnosti:
• najmanje 30 minuta hodanja dnevno
• koristiti stepenice umesto lifta
• ići pešice ili biciklom do posla
• ako se koristi autobus, izaći jednu stanicu ranije i preostali deo puta ići pešice
• ako se koriste kola, parkirati ih dalje od destinacije i preostali deo puta ići pešice
• ici pešice do prodavnice i drugih objekata
• pratiti decu u njihovim fizičkim aktivnostima
• čistiti sneg, sređivati baštu
3. regulacije telesne težine
4. prestanak pušenja
5. primena lekova po preporuci lekara
Primena medikamenata u prevenciji tipa II dijabetesa se koristi kao
dodatni tretman samo u slučaju izostanka rezultata nakon promene
navika i načina zivota.
sestra Snežana Brajković i dr Bojan Žižić sa malim pacijentom
10
PREVENCIJA MALIGNIH OBOLJENJA
Dugo se mislilo da je rak neizlečiva bolest sa smrtnim ishodom. Zahvaljujući napretku tokom poslednjih nekoliko decenija, danas je
većina malignih bolesti izlečiva, posebno ukoliko se dijagnostikuje u ranim fazama bolesti. Uspešno lečenje malignih bolesti
utemeljeno je na preventivnim merama, ranoj dijagnostici, lečenju i adekvatnoj rehabilitaciji bolesnika.
Dakle, rak se danas može sprečiti, može se lečiti i kod mnogih bolesnika i izlečiti.
U Srbiji svake godine od raka oboli oko 30 000 osoba. Kod muškaraca se najčešće radi o raku pluća, debelog creva i prostate, a kod
žena najčesci su maligni tumori dojki, debelog creva, grlića materice, pluća i tela materice.
Maligne bolesti su samo u malom broju slučajeva (svega 10 %) rezultat nasleđa. Veći broj je posledica savremenog načina života
(nepravilne ishrane, gojaznosti, fizičke neaktivnosti, pušenja, stresova, uzimanja alkohola) i uticaja sredine.
Mere prevencije malignih bolesti
U prevenciji malignih bolesti preporučuje se ishrana namirnicama bogatim antikancerogenim supstancama, koje sadrže sledeće
naminice:
• lisnato povrće (kupus, brokoli, prokelj…) - jer sadrže vitamine C i E, beta karoten, vlakna…
• tamno - zeleni listovi povrća, žuti, crveni i narandžasti plodovi i korenasto povrće - (koji obiluju beta karotenom, hlorofilom)
kao sto su šargarepa, bundeva, spanać, blitva, zelena salata, paprika…
• koštunjavo voće i semenke (orasi, lešnici, bademi, semenke suncokreta i bundeve) - koji sadrže vitamin E, cink, selen, vlakna…
• beli luk, crveni luk, praziluk koji sadrze alicin, flavonoide, selen…
• pomorandža, limun, kivi, grejpfrut i drugo južno voće koji sadrze visok nivo vitamina C, beta karoten, pektine…
• pasulj, grašak i ostalo mahunasto povrće - koje sadrži inhibitore proteaza i vlakna kojima se sprečava stvaranje kancerogenih
materija
Za zaštitu od raka najvažniji su antioksidansi - materije koje sprečavaju razorno dejstvo slobodnih radikala. Kao najsnažniji
antioksidansi se navode vitamini C i E, beta karoten, cink, selen, a njih bismo trebali dobiti iz svežeg voća I povrća. Medjutim, zbog
zagadjenja spoljašnje sredine, gubitka vitamina pri skladištenju voća i povrća, virusnih i drugih infekcija, nezdravog načina života
postoji velika verovatnoća da hranom ne dobijemo dovoljnu količinu antoksidansa, pa ih je potrebno uzimati u obliku tableta.
U ishrani treba izbegavati: sve ono što prema medicinskim i drugim istraživanjima može direktno ili indirektno da bude
povezano sa nastankom raka, a to su:
• masnoće životinjskog porekla, a to su masti u svežem i suvom mesu, maslacu, masnim sirevima. Kuvanje, a pogotovo prženje
masnoća stvara štetne kancerogene materije.
• rizično je i prekomerno unošenje kalorija hranom - ako se jede previše kalorična hrana bogata šećerima i mastima, može se razviti
gojaznost, a ona, dokazano, povećava rizik za nastanak nekih oblika raka.
• rizično je unošenje hrane koja je dimljena - na primer meso, sirevi, meso sa roštilja na drva ili ćumur, meso iz salamure, usoljena
riba, prženi krompiri i druga pržena jela, suhomesnati proizvodi.
• piti alkoholna pića (većina autora navodi jednu čašu vina dnevno kao dozvoljenu, čak poželjnu) -zato što alkohol oštećuje jetru,
uništava potrebne proteine i vitamine.
sestre Tanja Tinterević i Danijela Vukićević
• ne piti previše mleka - jer je dokazana povezanost sa povećanim
rizikom od raka prostate, bubrega, dojke i materice.
Odmah prestanite da pušite i izbegavajte da boravite
u ambijentu gde drugi puše!
Duvanski dim ne sadrži ni jednu korisnu supstancu a veliki
broj ih je kancerogen.
Budite fizički aktivni!
Izbegavajte izloženost suncu u periodu od 11h do 17 h!
Ako je to neophodno zaštitite se sunčanim naočarima,
kačketom ili šeširom a otkrivene delove tela namažite
sredstvom za sunčanje sa zaštitnim faktorom 30.
11
SAMO ZA DAME
DRAGE DAME
Sistematski ginekološki pregledi imaju za cilj da se redovnim kontrolama očuva ukupno i reproduktivno zdravlje žene.
U cilju ranog otkrivanja i izlečenja malignih bolesti genitalnog trakta neophodno je raditi redovne ginekološke preglede
(skrining) čime se mogu blagovremeno otkriti promene, pre nego što prerastu u rak na bilo kom delu genitalnog trakta:
vulvi, vagini, grliću i telu materice, kao i janiku tj. kada mogu rano da se otklone.
SAMO ZA DAME
Maligni tumori jajnika
su u principu veoma invazivni i retko se sreću pre 35 godine života, a kasnije incidenca je veća.
Najznačajniji faktori rizika su:
• pozitivna porodična istorija raka jajnika, dojke i debelog creva
• lična istorija raka dojke
• izloženost nekim hemijskim materijama
Rano otkrivanje bolesti je moguće redovnim ginekološkim pregledom, ultrazvučnim pregledom male karlice (materice i
jajnika) i određivanjem nivoa CA 125 (tumorskog markera za jajnik) u krvi.
Karcinom tela materice
je po učestalosti na trećem mestu u odnosu na sve malignome koji se javljaju kod žena.
Prim. dr Slobodan Veličković, ginekolog
Sistematski pregled ginekologa obuhvata: klinički pregled sa Papanicolaou testom, kolposkopski pregled, ultrazvučni
pregled male karlice, određivanje grupe vaginalnog sekreta. Sve žene, od 20. do 65. godine života, treba da idu na ove
preglede svake godine. Posle 3 uzastopna normalna rezultata, ukoliko žena ne pripada rizičnoj grupi, pregled se može raditi
na 2 godine. Pregled nikada ne treba obavljati u vreme menstruacije. Dva prethodna dana se ne savetuju seksualni odnosi i
vaginalni tretmani (ispiranja, vaginalete).
Karcinom grlića materice:
predstavlja jedan od vodećih uzroka oboljevanja i umiranja od malignih tumora ženske populacije širom sveta. Najčešći
uzročnik su genitalne infekcije izazvane onkogenim sojevima humanih papiloma virursa. Smatra se da su tip 16 i 18 HPV
virusa odgovorni za 70% karcinoma grlića materice. Potrebno je nekoliko godina da bi promene na grliću materice prerasle
u rak. Srećom, prekancerozne promene kao i karcinom grlića materice otkriven u početnoj fazi (carcinoma in situ) se
uspešno leče. Međutim, kako ne daju nikakve simptome, redovni ginekološki pregled i Papanikolau test (pregled ćelija grlića
materice) su jedini načini da se takve promene otkriju. Kolposkopija (pregled grlića materice optičkim
aparatom-kolposkopom) je od velike pomoći u detekciji prekanceroznih promena kao i karcinoma u najranijoj fazi.
Najznačajniji pojedinačni faktori rizika su:
• infekcija humanim papiloma virusom (HPV)
• rano započinjanje seksualnog života
• veliki broj seksualnih partnera
• pušenje
• porodična predispozicija
• uzrast od 30 do 60 godina
Najčešći faktori rizika:
• prva menstruacija pre 12 godine života
• kasna menopauza (posle 55. godine života)
• neadekvatna upotreba hormonske terapije
• nerađanje
• lična istorija raka dojke ili jajnika
• preterana gojaznost
Rani znaci raka tela materice:
• abnormalna vaginalna krvarenja (između redovnih menstruacija, jako obilna menstrualna krvarenja ili ponovljena krvarenja
u postmenopauzi)
Rano otkrivanje bolesti je moguće redovnim ginekološkim pregledom i ultrazvučnim pregledom male karlice (materce i jajnika).
čekaonica
dr Snežana Vitošević, ginekolog
U prevenciji karcinoma grlića materice su
veoma značajni: sprečavanje infekcije HPV virusima
(korišćenje kondoma tokom seksualnog kontakta) i
redovne ginekološke kontrole.
12
13
PREVENCIJA KARCINOMA DOJKE
Karcinom dojke je načešća maligna bolest kod žena. Uzroci nastajanja ove bolesti
nisu jasni, ali ispitivanja pokazuju da presudnu ulogu igra nasledni faktor i stil života,
od ostalih činilaca može se izdvojiti: starosna dob (sa starošću se povećava rizik,
karcinom dojke osobe bliskog srodstva (majka, sestra, ćerka), prva menstruacija
ranije nego je to uobičajno (pre 12. godine), menopauza kasnije nego je to uobičajno
(posle 55. godine), prvi porođaj kasnije nego je to uobičajno (posle 30. godine),
osobe koje nisu rađale, pušenje, zloupotreba alkohola, gojaznost, ishrana bazirana
na mastima i belančevinama životinjskog porekla.
Kako sebi možemo pomoći
Samopregled je prva stvar kojom svaka žena može rano uočiti sumnjive promene na
dojci. Pregled treba raditi što češće, minimum jednom mesečno.
Dojke treba prvo pogledati u ogledalu sa spuštenim rukama i sa rukama preko glave.
Treba posmatrati da li su simetrične, da li ima promena veličine ili oblika dojke.
Uz pomoć tri srednja prsta suprotne ruke početi pregled pipanjem i to prvo od mesta
gde Vam se spaja ključna i grudna kost. Pipa se cela dojka i podpazušna jama i traga
se za promenama koje imaju oštre ivice, gušće su konzistencije i uglavnom ne bole.
Prilikom pregleda treba obratiti pažnju i na sledeće: zadebljanje u dojci, uvlačenje
kože, jednostarno uvlačenje bradavice koje ranije nije postojalo, spontana,
jednostrana sekrecija iz bradavice, koja ostavlja trag na vešu, naročito ukoliko je
sukrvičava.
Preko 70% raka dojke pronađu same žene prilikom samo pregleda
Pored samopregleda za dijagnostiku dojke najčešće se koriste mamografija i ultrazvuk.
Ultrazvuk je bezopasna metoda kojom se rano može utvrditi potojanje malignih promena na dojkama.
Preporuke lekara u našoj zemlji savetuju ultrazvuk dojke jednom godišnje kod žena koje nisu u porodici imale karcinom dojke.
Mamogragija je metoda kojom se uz pomoć rentgenskih zraka snima dojka i snimak se analizira od strane radiologa. Sa
navršenih 40. godina treba uraditi osnovnu „skrining“ mamografiju, a posle toga je ponavljati u skladu sa nalazom i
preporukom lekara.
PREVENCIJA KARCINOMA DOJKE
Ako se uvrsti i magnetna rezonanca u pregled preporuke američkih udruženja za borbu protiv raka su sledeće:
Žene sa malim rizikom za dobijanje raka dojke (bez raka dojke u porodici, bez rizičnih gena, žene čije su dojke
normalne gustine viđene na mamografiji):
- Od 20-25 godine savetuje se samopregled i odlazak kod lekara u slučaju sumnje.
- Ultrazvuk dojke jednom godišnje počev od 25. godine života pa nadalje.
- Klinički pregled lekara barem jednom u tri godine počev od 25. godine života.
- Nakon 40. godine života: mamografija i klinički pregled lekara na godinu dana.
- Magnetna rezonaca dojke se ne preporučuje u skriningu kod ove grupe žena.
Žene sa srednjim rizikom (žene čije su dojke povećane i neravnomerne gustine viđene na mamografiji, žene koje su
već lečene i izlečene od raka dojke):
- Ultrazvuk dojke jedom u 6 meseci.
- Mamografija jednom godišnje posle 40 godine života. Nakon inicijalne, prve mamografije savetuje se procena lekara o
evetualnom uvođenju i godišnje magnetne rezonance dojke u skrining kod ove grupe žena.
Žene sa visokim rizikom (postojanje raka dojke u porodici kod bliskih rođaka: majke, sestre, deteta, pozitvan nalaz
BRCA1 i BRCA2 genske mutacije, žene koje su bile na radijacionoj terapiji grudnog koša od 10. do 30. godine života i žene
koje imaju određene sindrome povezane sa rakom dojke):
- Klinički pregled lekara na 3-6 meseci.
- Ultrazvuk dojke jedom u 6 meseci.
- Mamografija i magnetna rezonanca dojke jednom godišnje.
- Ove žene bi trebale početi sa mamografskim pregledima i magnetnom rezonancom 10 godina pre uzrasta u kome je
obolela rođaka dijagnostikovan karcinom dojke (npr. Ako je majci dijagnostikovan karcinom u 45. godini života, ćerka bi
trebala početi sa mamografijom u 35. godini života), ali ne pre 25. godine odnosno ne posle 40. godine života.
Anestetičari Miloš Milovanović i Sanja Vučković
Ako je skrining mamografija uredna, naredna mamografija se po našim nacionalnim smernicama radi na 2 - 3 godine, a u
medjuvremenu se dojke kontrolišu ultrazvukom jednom godišnje.
Ako je neko u porodici bolovao ili boluje od karcinoma dojke, ultrazvučni pregledi se preporučuju na svakih 6 meseci, a
mamografija jednom godišnje počev od 40. godine života.
Magnetna rezonanca dojke (MRI) postaje zlatni standard za pregled i skreening dojke. Pacijentkinji se ubrizgava kontrast i
dojke se snimaju uz pomoć aparata za magnetnu rezonancu. Kako su u pitanju radiotalasi nema „ozračivanja“ pacijentkinje.
Ipak ovim pregledom se ne mogu pregledati pacijentkinje sa pejsmejkerom i sa ugrađenim metalnim protezama, kao i
pacijenti sa insuliskim pumpama i sa bilo kojim drugim feromagnetnim implatom u koži ili telu pošto se pregled obavlja u polju
jakog magnetnog zračenja. Potrebno je naglasiti da je MRI dojke dodatna dijagnostička metoda u odnosu na mamografiju i
ne treba se izvoditi samostalno bez mamografije.
14
15
SAMO ZA SNAŽNIJI POL
PREVENCIJA KRCINOMA DEBELOG CREVA
PREVENCIJA KARCINOMA PROSTATE
Verovatno ste Vaš auto ove godine odveli na pregled.
A da li ste uradili i pregled prostate?
Karcinom debelog creva je drugi po učestalosti karcinom u Evropi. Jedna epidemiološka studija pokazala je da učestalost
karcinoma debelog creva u Srbiji iznosi oko 45/100.000 stanovnika, što je veoma blizu stopi učestalosti ove bolesti u
razvijenim evropskim zemljama.
Koji su simptomi poremećaja prostate
Ko može da oboli od karcinoma debelog creva
Bolesti prostate najčešće daju simptome iritacije ili opstrukcije donjeg dela urogenitalnog trakta.
To su najčešće:
1. Otežano mokrenje sa slabim mlazom
2. Napinjanje prilikom mokrenja
3. Isprekidani mlaz kod mokrenja
4. Osećaj da se ne može izmokriti do kraja
5. Čekanje na početak mlaza
6. Noćno mokrenje
7. Nezaustavljiv nagon na mokrenje
8. Često mokrenje malih količina urina
9. Kombinacije gore navedenog
Karcinom prostate je u Evropi i Americi prvi po učestalosti u muškoj populaciji, a drugi po uzroku smrtnosti od svih malignih bolesti
kod muškarca. Javlja se češće kod starijih ljudi, dosta ređe kod sredovečnih muškaraca. Pravi uzrok nastanka nije poznat. Genetska
predispozicija je veoma bitna, a od rizičnog ponašanja od značaja je zloupotreba alkohola. Veoma dugo karcinom ne daje simptome,
tako da su redovni pregledi lekara najbolja prevencija.
Rak prostate je samo u ranoj fazi izlečiva bolest, zbog toga ga je i bitno otkriti kad bolest još ne daje nikakove simptome.
Šta obuhvata pregled prostate u okviru sistematskog pregleda?
Prostata se rutisnki pregleda u toku svakog ultrazvuka trbuha i male karlice. Ultrazvuk se savetuje jednom godišnje osim ako lekar
traži drugačije.
Određivanje tumorskih markera za prostatu: PSA (prostata specifični antigen), f-PSA (slobodni PSA) i njihov medjusobni odnos
(Index) f-PSA/PSA koji se rade iz uzorka krvi i savetuju se jednom godišnje za sve muškarce starije od 50 godina.
Skoro svaki treći muškarac posle 40 godine ima dobroćudno uvećanje prostate. Ovo često stanje prostate ne treba mešati sa
karcinomom. Osobe koje pate od dobroćudnog uvećanja prostate nemaju povećan rizik da obole i od karcinoma prostate.
PREVENCIJA KARCINOMA TESTISA
Karcinom testisa se najčešće javlja kod muškaraca u dobi od 15 do 30 godina. Kasnije je nešto ređi. Ako se otkrije dovoljno rano,
postoje veliki izgledi za izlečenje.
Uzrok bolesti nije poznat, ali genetski činilac je značajan. Smatra se da su mu skloniji muškarci kod kojih se u detinjstvu nisu na vreme
spustili testisi u mošnice. Takođe veći rizik za ovaj tumor predstavlja i rad u industriji nafte, gasa, kože i alkoholnih pića, kao i
dugotrajno izlaganje ekstremno niskim ili visokim temperaturama.
Ovo je dosta podmukla bolest koja se razvija bez puno simptoma. Treba obratiti pažnju na svako povećanje testisa, otekline ili bol u
testisu i mošnicama, krv u spermi.
Od kolorektalnog karcinoma može da oboli praktično svako, međutim najčešće se javlja kod ljudi starijih od 50 godina, a rizik
od obolevanja od ove bolesti, i kod muškaraca i kod žena, raste sa godinama. Smatra se da više faktora utiče na pojavu raka
debelog creva: nasledna sklonost, način ishrane, režim života, razne vrste stresa i starosna dob preko 50 godina. Većina
karcinoma debelog creva nastaje kao posledica maligne promene polipa debelog creva (adenom-karcinom sekvenca).
Da li postoji visok rizik da obolite od ove opasne bolesti
Postoji visok rizik da obolite od ove bolesti ukoliko ste vi ili vaš bliski rođak već imali polip ili tumor rektuma ili debelog creva.
Takođe, visok rizik postoji u slučaju da bolujete od neke forme hronične zapaljenske bolesti creva (Kronova bolest ili ulcerozni
kolitis), ili od naslednog oboljenja debelog creva (familijarna polipoza, Peutz-Jeghers-ov sindrom, juvenilna polipoza). Trebalo
bi da konsultujete svog lekara ako mislite da ste u grupi onih sa visokim rizikom. U tom slučaju bi bilo indikovano da se
podvrgnete ranijim i češćim kontrolama.
Screening testovi za rak debelog creva su:
1. Pregled stolice na okultno (skriveno) krvarenje - karcinom ili polipi debelog creva često izazivaju krvarenje, a ovaj
laboratorijski test nam služi da otkrijemo tragove krvi u stolici koji nisu vidljivi golim okom.
Preporučije se posle 40. godine života jedanput godišnje svim ljudima koji nemaju porodičnu istoriju karcinoma debelog
creva.
Ukoliko je neko u porodici imao karcinom debelog creva, u cilju rane dijagnostike savetuje se kolonoskopija i to 10 godina pre
godina u kojima je otkriven karcinoma kod bliskog srodnika.
2. Kolonoskopija - je vrsta pregleda kojim se optičkim instrumentom - kolonoskopom pregleda cela dužina debelog creva.
Pregled zahteva pripremu da bi se očistilo debelo crevo a može se uraditi u kratkotrajnoj opštoj anesteziji čime se neugodnost
ovog pregleda izbegava. U toku pregleda je moguće uraditi biopsiju i uzeti materijal za patohistološku analizu. Ukoliko se
naiđe na polip u debelom crevu, on se u istom aktu može ukloniti.
Kolonoskopija se savetuje kao obavezni pregled posle 50. godine života i ukoliko je nalaz uredan treba je ponavljati jednom u
10 godina.
U medjuvremenu treba raditi jednom godišnje pregled stolice na okultno krvarenje (iz 3 uzastopna uzorka stolice).
Kako pomoći sebi
Samopregled testisa je veoma jednostavna ali i veoma efikasna metoda za rano otkrivanje karcinoma testisa.Potrebno ga je obavljati
jednom mesečno i to nakon tople kupke ili tuširanja kada se koža opusti i kroz nasapunjanu kožu će se svaka promena lakše primeti.
Prilikom samopregleda (opipavanje testisa rukom) traži se čvorić na testisu. Tumor je okruglast ili neravan, ali uvek tvrđi od testisa.
Promena može biti i posledica infekcije ili traume ali kod svake sumnje, najbolje je obratiti se urologu.
Metode izbora za rano otkivanje su:
1. ultrazvuk testisa kao i određivanje
2. tumorskih markera za testise: Alfa Feto Proten (AFP) i Beta HCG u uzorku krvi
16
17
OPSTIPACIJA
Složena medicinska definicija opstipacije kaže da je opstipacija poremećaj u pražnjenju stolice koji traje duže od 12 nedelja,
a ogleda se s barem dva od sledećih poremećaja:
a)
b)
c)
d)
e)
napinjanjem kod pražnjenja stolice
pražnjenjem komadićastih stolica ili tvrdom stolicom
osećajem nepotpunog pražnjenja
osećajem ano-rektalne prepreke
manje od 3 defekacije nedeljno.
ŠTA UČINITI KAKO BI SE IZBEGLA OPSTIPACIJA (zatvor ili neuredno crevno pražnjenje)
1. Jesti hranu koja sadrži celulozna vlakna.
Hrana bogata dijetnim vlaknima (celuloza, hemiceluloza, lignin, pektin, ...) čini stolicu voluminoznijom i mekšom. Namirnice
koje su bogate vlaknima su jabuke, breskve, borovnica, brokoli, kupus, sirova mrkva, spanać, karfiol, tikvice, pasulj, sočivo,
grašak, mekinje, ječmena i zobena kaša. Na taj način ćete obezbediti svom organizmu unos od oko 15-20 grama dijetnih
vlakana dnevno.
2. Piti dovoljno tečnosti.
Voda, voćni i sokovi od povrća, bistre supe omekšavaju stolicu i olakšavaju njen prolazak kroz creva. Smatra se da je oko 2
litra vode dnevno dovoljno. Treba izbegavati pića koja sadrže kofein ili alkohol, jer ona zapravo isušuju organizam.
3. Kretanje - redovno vežbanje održava telo aktivnim i podstiče rad creva. Dovoljno je bar pola sata šetati da bi se popravio
rad creva.
4. Neki lekovi mogu dovesti do opstipacije. Najčešće se radi o lekovima protiv kiseline u želucu, lekovima koji sadrže gvoždje
OPSTIPACIJA
Evo nekoliko saveta kao i primera obroka za osobe sa opstipacijom
• Obavezno pre doručka i pre spavanja pojedite neko voće.
• Popijte čašu tople vode ujutro nakon ustajanja („na tašte“) ili šolju kozjeg mleka.
• U šolju kiselog mleka umešati kašičicu cimeta i ujutro kašičicom polako pojesti. Ponavljati 7 dana.
• Za doručak birajte namirnice bogate dijetnim vlaknima (laksativno dejstvo). Odlično ćete početi dan sa npr. činijom cerealija
(cornflakes, musli ili samo pahuljice bez dodatka suvog i jezgrastog voća), jogurtom i svežim voćem (unećete odgovarajuće
dnevne količine dijetnih vlakana, a time i sprečiti zatvor), parčetom crnog hleba namazanim marmeladom od šljiva, ...
• Birajte jogurt sa probioticima – acidofilne bakterije u ovom jogurtu takođe su odlične za regulaciju aktivnosti vašeg
digestivog sistema.
• Za užinu uzmite šaku badema, grožđica, suvih šljiva ili kajsija.
• Imajte na umu i činjenicu da veliki broj namirnica koje svakodnevno koristite u vašoj ishrani ne sadrži ili sadrži u veoma
malim količinama dijetna vlakna (beli hleb, mleko, meso, jaja, riba, ulje, slatkiši, fast food hrana, ....).
Neophodno je da smanjite upotrebu takvih namirnica sve dok imate problema sa zatvorom.
• Dve ili više supenih kašika nepročišćenih mekinja uzimati nekoliko puta dnevno sa što više mleka, supe ili voćnog soka. Ne
koristiti mekinje i druge vlaknaste namirnice kod zatvora koji je rezultat intestinalne stenoze (suženja debelog creva zbog
patoloških procesa - upala, tumora...) ili athezija (priraslice).
• Tikva/bundeva je idealna namirnica za osobe sa bolesnim želudcem i crevima. Delotvorna je protiv opstipacije, olakšava
tegobe od upale debelog creva i zbog toga je izvrstan diuretik. Preporučuje se da se jede njena vlaknasta sredina, kuvana ili
pečena.
ili kalcijum, lekovima za izlučivanje vode, protiv depresije.
Magistar Nada Pevčević u laboratoriji
18
dr Aleksandra Petrović, internista
19
PREVENCIJA MELANOMA
HEMOROIDI I NJIHOVA PREVENCIJA
dr Dejan Jovanović, hirurg
Šta je to melanom?
Danas je veliki broj ljudi koji pate od hemoroida, varikoznih proširenja
vena, oko donjeg dela završetka debelog creva.
Ukoliko osećate bol i peckanja nakon obavljanja stolice, sigurno i Vi
spadate u jednu četvrtinu svetske populacije koja pati od ovog neugodnog
problema.
Lekari navode da je najčešći uzrok nastanka hemoroida naprezanje pri
defekaciji, kada dolazi do oštećenja već proširenih vena i javljanja sveže
krvi u stolici. Ostali uzroci su hronični zatvor, dugotrajno sedenje i
trudnoća.
Hemoroidi su najčešći neprijatelj ljudi koji se bave poslom koji zahteva
dugotrajno sedenje u kancelariji, ili pak predugo stajanje.
Hemoroidi u većini slučajeva nisu opasni, odnosno ne ugrožavaju život, te najčešće nestaju iznenada, kao što su i nastali.
Prevencija
U blažim slučajevima veoma blagotvorno je kupanje u toploj kadi, i sedeće kupke sa običnom toplom vodom ili na biljnoj bazi
(takođe su delotvorni i preparati na bazi kestena). Hemoroidi su čest uzrok anemije zbog učestalog krvarenja, pa ih svakako
ne treba zanemarivati i dovesti se u situaciju kada je jedino hirurška terapija mogući način lečenja.
Promena načina života je osnovni lek kod ovog problema. Čvrsta i suva hrana strogo su zabranjene, kao i jaka i začinjena
hrana. Umesto toga preporučuje se unos što veće količine vlaknastih namirnica kao što je sveže voće i povrće. Od voća jabuka
je pravi izbor, a sve zbog sadržaja pektina koji u velikoj meri podstiče i poboljšava probavu. Takođe, u borbi protiv nastajanja
hemoroida od velikog značaja je unos bobičastog voća koje obiluje bioflavonoidima koji toniziraju vene (kupine, grožđe......).
Potrebno je piti velike količine tečnosti, najbolje obične vode ili kompota od šljiva, koji pogoduju nastanku mekše stolice, te
olakšavuju pražnjenje creva bez suvišnog naprezanja koje pogoduje hemoroidima.
Svakako organizmu valja osigurati dovoljno prehrambenih vlakana unosom obilja
integralnih žitarica. Prehrambena vlakna, naime, imaju sposobnost upijanja vode
i bubrenja čime se povećava volumen stolice olakšavajući pražnjenje creva.
Posledično, smanjuje se pritisak u crevima, koji kada je povišen pogoduje
nastanku hemoroida.
Melanom je najzloćudniji tumor kože i u isto vreme jedan od najpodmuklijih tumora uopšte . Nekada nastaje na postojećem
mladežu ali jednako često i na potpuno zdravoj koži, imitirajuci mladež ili drugu dobroćudnu promenu . Osim što može da liči
na tamniju mrlju, može biti i bez pigmenta. Zbog toga često ostane neprepoznat na vreme, što za posledicu, na žalost može
da ima smrtni ishod.
Sunčanje - rizik za nastanak melanoma
Glavni faktor rizika za nastajanje malignog melanoma je štetno
dejstvo sunčevog zračenja. To štetno dejstvo se ispoljava zbog
dugotrajnih, kumulativnih efekata UV zračenja koje koža pamti od
najranijeg detinjstva, ili nakon kratkotrajnog, ali intenzivnog
sunčanja i pregorevanja u više navrata.
- Pod većim rizikom su osobe svetle puti koje lako pregore, zatim
osobe koje imaju veliki broj mladeža, osobe koje su već imale neki
kožni tumor ili je u porodici bilo slučajeva malignog melanoma. Osim
sunčevog zračenja i solarijum ima apsolutno štetno dejstvo na kožu,
kako kada su u pitanju simptomi preranog starenja kože, tako i
povećani rizik za patološke promene na mladežima!
Prepoznavanje melanoma na vreme je moguće
Dermatoskopskim pregledom se čak i na sasvim malim promenama uočavaju promene karakteristične za melanom i druge
tumore kože.
Dermatoskopija je jednostavna, bezbolna i bezbedna dijagnostička metoda. Podrazumeva primenu optičkog aparata koji
daje uvećanje od najmanje 10 puta. Zahvaljujuci tome se uočavaju finije strukture kože koje nije moguće videti golim okom
čime je omogućeno rano otkrivanje tumora kože a samim tim i rano lečenje. Savetuje se preventivni dermoskopski pregled
celog tela, a u slučaju pojave nove promene na koži ili nagle izmene postojeće, takvu promenu bez odlaganja treba još jednom
pregledati na isti način.
Dermatoskopija je neinvazivna objektivna dijagnostička tehnika koja koristi optičko povećanje za vizualizaciju morfoloških
detalja koji nisu vidljivi golim okom, a koji su ključni u razlikovanju melanocitnih i ne-melanocitnih promena kože.
Kada da se javimo dermatologuradi dermatoskopskog pregleda
Idealno je na sistematskim pregledima jednom godišnje pregledati sve
mladeže. Iskusnom dermatologu za skeniranje celokupne površine kože
treba ne više od 5 minuta.
Najbolji pristup u borbi protiv hemoroida je prevencija njihovog nastanka.
Pri tome je, uz izbegavanje dizanja teškog tereta i dugotrajnog sedenja ili
stajanja, pravilna ishrana najdelotvrorniji saveznik.
20
dr Jugoslav Ajtić, hirurg
sestra Sonja Mirčetić
21
PREVENCIJA MELANOMA
Na dermoskopski pregled javićemo se i:
1. ako raste postojeći mladež ili se pojavljuje novi koji brzo raste (melanomi stalno rastu)
2. ima li mladež nepravilnu ili izreckanu ivicu
3. ako se menja boja mladeža od smeđe u crnu, tamnoplavu ili crvenu pa čak i ako postaje svetliji (melanomi menjaju boju)
4. ako se razvija neravnomernost pigmentacije (melanomi mogu imati nekoliko boja unutar jednog mladeža)
6. ako je mladež upaljen ili ima crvene ivice
7. ako se mladež počeo uzdizati (kod melanoma postoji vertikalni rast)
8. ako postoji krvarenje, vlaženje ili stvaranje kraste
9. ako postoji blagi svrab mladeža
10. ako se pojavio čvorić oko mladeža
11. ako primetimo ma kakvu promenu na koži koja svojim izgledom odudara od ostalih mladeža, bez obzira na veličinu
Ukoliko se dermoskopijom otkrije promena sumnjiva na tumor kože, odstranjuje se hirurškim putem uz obaveznu
patohistološku analizu.
SINDROM KOMPJUTERSKOG VIDA
SAVREMENO doba donelo je zavisnost od kompjutera, mobilnih telefona, video-igrica i elektronskih knjiga. Sve više ljudi u
svom poslu svakodnevno i po više sati koristi kompjuter u svom poslu. Kompjuteri zasigurno čine naš posao lakšim i
efikasnijim. Nažalost, istovremeno komjuteri utiču i na naše zdravlje. Oko 70-75% onih koji rade na kompjuteru ima probleme
sa vidom. Ovo stanje je nazvano Computer Vision Syndrome (CVS) ili sindrom kompjuterskog vida. Od ove vrste poremećaja
vida pati, nažalost, i sve više dece.
Iako kod pojedinca postoje svi preduslovi za normalan vid, svako ko provede dva ili više sati u toku dana radeći za
kompjuterom ima predispoziciju da razvije CVS. Razlog je jednostavan: obzirom da se tehnologija svakodnevno usavršava, a
morfologija oka nije se menjala hiljadama godina, ljudsko oko nije prilagođeno za dugo gledanje u ekran komjutera.
Fokusiranje na ekran je mnogo teže od fokusiranja na štampani materijal iz više razloga. Slika na ekranu je stvorena od
sićušnih tačaka, poznatih kao piksel. Ove tačke imaju jasan centar, ali nejasne ivice, što ometa dobro fokusiranje. Tako nastaje
stalno naprezanje oka, kako bi slika ostala oštra i posledično dolazi do zamora očnih mišića. Pored toga, na nastanak CVS utiču
rezolucija ekrana, treperenje i refleksija.
Sindrom kompjuterskog vida (CVS) obuhvata tri grupe simptoma:
• probleme sa vidom (teškoće u fokusiranju, promene u percepciji boje, osetljivost na bljesak, osećaj treperenja);
• probleme sa očima (suvo oko, crvenilo, svrab, žarenje, povećana suznost, težina kapaka, nelagodnost pri nošenju sočiva);
• opšte tegobe (glavobolja, bolovi u vratu, ramenima, leđima, zamor, pospanost).
Iako, za sada, nema pouzdanih dokaza da upotreba kompjutera dovodi do trajnog oštećenja očiju, ovi simptomi mogu
predstavljati značajan problem, pa pacijenti često kažu: “Da nakon više sati rada za računarom osećam naprezanje, suvoću i
često imam problem da fokusiram predmete kad izađem napolje.To mi smanjuje koncentraciju i produktivnost u toku rada.“
Prema izveštaju AOA samo 14% pacijenata javlja se očnom doktoru zbog navedenih problema, dok većina nije ni svesna
uzroka svojih tegoba.
dr Bojan Žižić
dr S. Đorić pregleda mladeže s. Tanji
22
23
SINDROM KOMPJUTERSKOG VIDA
Kako sprečiti pojavu simptoma
Postoje različite mere koje radnici i poslodavci mogu da preduzmu kako bi se smanjili ili sprečili simptomi.
• Pregled oka
Pregled oka je najvažnija stvar koju treba preduzeti kako bi se umanjili
problemi vezani za korišćenje kompjutera. Pregled treba obaviti pre početka
rada na kompjuteru, a zatim obavezno jednom godišnje.
• Upotreba odgovarajućeg svetla
Naprezanje oka često je uzrokovano intenzivnim svetlom koje dolazi spolja ili
iznutra. Pri korišćenju kompjutera ambijentalno osvetljenje bi trebalo da bude
upola od onog koje se koristi u većini kancelarija. Potrebno je eliminisati
spoljašnje svetlo navlačenjem zavesa ili roletni. Takođe, treba smanjiti i
unutrašnje osvetljenje. Ako je moguće, namestiti monitor tako da prozorsko
svetlo dolazi sa strane umesto od napred ili pozadi.
dr Maja Škuletić, oftalmolog
• Smanjiti blještanje
Blještanje zidova, kao i refleksija od samog ekrana kompjutera, takođe izaziva naprezanje očiju. Svetle bele zidove treba
krečiti tamnijim bojama sa završnim mat slojem. Zatamniti prozore, a ako se ne može smanjiti spoljašnje osvetljenje staviti
zaštitnu mrežu na ekran. Koristiti naočare sa anti refleksivnim slojem.
• Podesiti svetlost ekrana kompjutera
Približno uskladiti osvetljenje u prostoriji sa jačinom svetlosti na ekranu. Takođe treba podesiti monitor tako da kontrast
između pozadine i karaktera na ekranu bude veliki. Veličina i boja slova treba optimalno da pruže komfor.
• Češće treptati
Treptanje je veoma važno za rad na kompjuteru, jer sprečava suvoću i iritaciju oka. Poslovne prostorije, zbog klimatizacije,
mogu imati manju vlažnost vazduha, što takođe utiče na smanjenu vlažnost oka. Problemi suvog oka mogu se smanjiti
upotrebom veštačkih suza tokom rada. Takođe može se izvoditi sledeća vežba-svakih 30 minuta 10 puta veoma lagano
zatvarati oči. Ovo će omogućiti obnavljanje suznog filma.
• Pokretati oči u različitim pravcima
Svakih 30 minuta gledati van ekrana komjutera i fokusirati pogled na udaljene predmete 20 sekundi. Sledeća vežba je
fokusirati po 5-10 sekundi čas bliske čas daleke objekte do 10-ak puta. Obe ove vežbe tzv. „Aerobik za oči“, će sprečiti
naprezanje oka pri radu na blizinu.
• Modifikovati radno mesto
Stonu lampu, ako je potrebna, postaviti tako da ne blješti u oči ili ekran komjutera. Podesiti visinu stolice i upotrebom
ergonomičnog nameštaja obezbediti optimalni položaj tela. Udaljiti ekran kompjutera nekih 50-70 cm od očiju.
• Nošenje posebnih naočara dizajniranih za rad na kompjuteru smanjuje naprezanje oka. One mogu biti različite zavisno od
individualnog stanja vida, kao i vrste posla koji se obavlja i treba da imaju antirefleksivni sloj.
• Iako se simptomi nastali pri radu sa kompjuterom smatraju prolaznim, postoje mišljenja da dugotrajno fokusiranje na bliske
predmete može indukovati tzv. akomodacioni spazam sa posledičnim pojačanjem ili, možda, pojavom miopije.
SAČUVATAJE VRAT I LEĐA – SEDITE PRAVILNO ZA RAČUNAROM
Iako na prvi pogled rad u kancelariji deluje bezazleno, postoje stvari koje, ukoliko tokom dužeg perioda vremena radimo
nepravilno, mogu da izazovu niz zdravstvenih problema. U tom smislu, rad na računaru je jedna od aktivnosti koju treba
ozbiljno shvatiti.
U nekim profesijama ljudi radeći svoj posao provedu i po 10 sati sedeći za računarom i pri tome ne obraćaju pažnju na
posledice koje mogu proisteći iz nepravilnog držanja tela. Osnova svega i proces koji najduže traje tokom rada za računarom
je sedenje. Dakle, odatle sve kreće. Neophodno je postaviti telo ispravno, to znači da, pre svega, imate što je moguće bolju
stolicu koja će podupirati vaše telo na pravi način i sto za kojim nećete morati da se saginjete ili propinjete kako biste pravilno
sedeli.
Pravilno sedite - Pravilno sedenje podrazumeva da vam leđa budu
uspravna, da je donji deo kičme poduprt donjim delom stolice. Ramena
bi trebalo da su blago povijena u nazad, ali ne spuštena niti podignuta jer
se u tom slučaju nagomilava napetnost (u leđima i vratu) koja može da
uzrokuje glavobolje i bolove u mišićima. Položaj nogu bi trebalo da
podupire stav vašeg tela. To znači da bi stopala trebalo da budu ravno na
podu ili na nekom podupiraču ako ste niži i da sa potkolenicom, u
sedećem položaju prave ugao od 90 stepeni. Kolena bi trebalo da budu u
slobodnom položaju tj. nije preporučljivo da imate nešto ispod stola u šta
biste stalno lupali nogama ili što bi vas sputavalo u pokretima.
Pravilno držite ruke - Položaj ruku treba da bude takav da ne opterećujete celokupno držanje vašeg tela. Ruke treba da
držite uz telo, lakat oslonjen na sto, a šake treba da budu u visini sa laktovima (koji su povijeni oko 90 stepeni), kako biste
minimizovali potrebu za savijanjem prstiju dok kucate. Položaj tastature i miša će vam u mnogome pomoći. Tastatura treba
da bude ispred vas kako bi podržavala prirodan položaj ruku, a miš sa desne (ili leve) strane odmah pored tastature, kako se
ne biste istezali da ga dohvatite ili krivili kada ga koristite.
Pravilno kucajte - Položaj šake, kao i svega ostalog, treba da bude što
prirodniji, ona treba ravno da stoji uz podlogu tj. tastaturu, sa prstima
blago savijenim. Svaku vrstu krivljenja šake treba da izbegnete jer ono
oštećuje zglobove, a ta oštećenja mogu biti trajna. Kada pomerate miša
trudite se da to bude celom rukom, a ne samo zglobom jer ga tako,
takođe, krivite i oštećujete. Sličan je slučaj kad koristite dva ili više tastera
odjednom (pisanje velikog slova ili sl.), probajte da tom prilikom koristite
obe ruke i tako smanjite stres nad zglobovima.
Poznavanjem mogućih posledica intenzivnog korišćenja kompjutera, kao i načina za njihovo preveniranje, može se doprineti
bezbednijoj primeni kompjutera u svakodnevnom radu.
24
25
SAČUVATAJE VRAT I LEĐA – SEDITE PRAVILNO ZA RAČUNAROM
BOLJE SPREČITI, NEGO LEČITI
Pravilan položaj glave i vrata - Monitor treba da vam stoji ravno u liniji pogleda kada vam je telo ispravljeno. Smestite
monitor pravo ispred sebe. Udaljenost možete meriti dužinom svoje ruke, ne bi trebao biti bliži od vrha vaših prstiju kada
ispružite ruke ispred sebe. Pilikom rada na računaru, vrat ne biste smeli da krivite niti da postavljate u bilo koji neprirodni
položaj. Većina ljudi nije vična slepom kucanju, shodno tome, vrat treba samo blago da vam se povija gore - dole kako biste
pogled upirali u monitor odnosno tastaturu. Ako radite na laptopu, upravo kako ne biste stalno krivili vrat na dole da biste
gledali u monitor, dobro je da kući i/ili na poslu imate fiksni monitor i tastaturu koju priključite na laptop. I onda radite
normalno gledajući pravo u monitor ispred sebe i ne kriveći vrat gledanjem u monitor laptopa. A ako ste viši pa vam je i fiksni
monitor nizak tj. morate da spuštate pogled ispod nivoa očiju, onda nije loše da ispod njega stavite neku kutiju, knjigu ili drugi
podupirač kako biste podigli monitor i onda gledali baš pravo u njega. Druga opcija je da kupite podupirača za laptop kojim
možete da podešavate njegov položaj i visinu monitora.
Bolesti usta i zuba spadaju među najčešća oboljenja ljudskog roda. Podeljene su u dve osnovne grupe: karijes i njegove
komplikacije i oboljenja potpornog aparata zuba odnosno parodontopatije.
Takođe, ukoliko vam je osim kompjutera za rad neophodno da gledate u papire, njih smestite ispred sebe. Najbolje bi bilo da
to bude između monitora i tastature, ali ukoliko niste u mogućnosti, neka budu između vas i tastature (tako mogu biti blago
povijeni). Ako papire stavljate sa strane, vaše telo će svaki put kada budete gledali u njih, dodatno da se krivi i akumulira
napetost u mišićima.
Pravite česte pauze - Treba da izbegnete da se preforsirate, a u tu svrhu najbolje bi bilo da pravite više malih pauza nego da
testirate svoje granice. Više kratkih pauza su efikasnije od nekoliko dužih. Kada želite da napravite pauzu ne morate da izlazite
iz prostorije, dovoljno je da skloniote oči sa monitora, odmaknete se od stola i ispružite ruke i noge. Kratko istezanje će
pomoći vašim mišićima da se ne preopterete i tako uzrokuju bolove. Preporučljivo je da na svakih sat vremena napravite
pauzu od 5-10 minuta. Pravljenje pauza prilagodite svojim ličnim potrebama, ali je nabolje da je iskoristite tako što ćete se
istegnuti, zatvoriti oči na kratko i popiti čašu vode.
Sprečite "štetu"
Postoje ozbiljne posledice koje treba da uzmete u obzir. RSI (Repetitive strain injury),
je samo jedan od njih, a odnosi se na oboljenja usled učestalog ponavljanja relativno
složenih i malih pokreta. On uključuje čitav spektar poremećaja od upale tetiva šake ili
ručnog zgloba do Sindroma karpalnog tunela i Sindroma kubitalnog tunela. Iako ne
deluje kao veliko opterećenje, nepoštovanje ovih pravila može da uzrokuje veoma
ozbiljna oboljenja. Prvi znaci da nešto nije kako treba su gubitak snage ili koordinacije
pokreta u rukama (čak ispuštanje predmeta). Ne iskusi svako sve simptome niti ih svi
osećaju redovno, u istim vremenskim intervalima. Simptomi mogu da se javljaju i da
potom nestanu i da nam zbog toga uliju lažan osećaj da je sve uredu. Ako primetite
neke od simptoma obratite se obavezno lekaru.
Pre svega je važno da, ako imate uticaj na kupovinu stolice i monitora, izaberete one koji će vam najviše odgovarati.
Kvalitetna stolica će svakako sprečiti mnoge potencijalne bolesti vrata, ruku i nogu, dok će vas kvalitetan monitor sačuvati od
problema sa vidom i preranog nošenja naočara. Osim toga, osvetljenje i ventilacija u prostoriji moraju da budu adekvatni za
rad od više sati dnevno. Loše osvetljenje, kao i loše provetrena prostorija, mogu da izazovu glavobolju. Takođe obratite
pažnju da izbegnete poguban uticaj klima uređaja koji "bije" direktno u Vas.
26
• Karijes je hronično oboljenje tvrdih zubnih tkiva koje dovodi do razaranja zuba. Počinje na površini i to razgradnjom gleđi, i
progresivno prodire u dubinu i širinu zahvatajući ostale strukture zubnog tkiva.
• Paradontopatije mogu biti zapaljenske (parodontitis), atrofične (parodontoza) i mešovite.
Nastaju vrlo često kao posledica opštih poremećaja u organizmu (avitaminoza, hormonalni
poremećaji, alergije, trovanje teškim metalima) ili kao posledica lokalnih uticaja (zubni
kamenac, škripanje zubima i dr.). Početna faza bolesti je gingivitis (upala desni).
Karakteriše je bol, crvenilo, otok i ponekad krvarenje. Oboljenje je prisutno kod 80% humane
populacije, nije naročito opasno ali je lečenje neophodno. Ukoliko se ne leči bolest se širi na
okolne koštane strukture pa u odmakloj fazi dolazi do razgradnje kosti, gnojnih upala,
rasklimavanja zuba uz neprijatan zadah iz usta, i ispadanje zuba.
NEGA I HIGIJENA USTA I ZUBA
• U ustima čoveka živi više miliona bakterija. Neke su korisne i učestvuju u razgradnji, a time i u varenju hrane, koje počinje
još u ustima, dok druge učestvuju u stvaranju plaka - lepljive i kisele supstance koja izaziva bolesti desni.
• Plak se uklanja urednim pranjem usta i zuba i korišćenjem zubnog konca. Međutim ukoliko ostane u ustima zubi će polako
propadati, jer su pojava takozvanih džepova i bolesti desni neizbežne. Tokom vremena loša higijena usta i zuba dovodi do
oštećenja tkiva i kostiju koji “drže zube“, pa će oni bili zdravi ili pokvareni početi da ispadaju.
• Osobe muškog pola su naročito podložne oboljenjima desni, 34% pati od nekog oboljenja desni u starosnoj grupi 30-54
godine, dok u istoj starosnoj grupi 23% osoba ženskog pola ima navedene zdravstvene probleme.
Održavanjem potrebnog nivoa higijene usta i zuba, kao i postupanje u skladu sa savetima zubnog lekara pomoćiće da se
sačuvaju zubi, ali i celokupno zdravlje.
dr Jelica Nešković, dr Ivana Marković, dr Jelena Spasić, stom. sestra Nađa Ćurčić
• Među pripadnicima najsiromašnijih slojeva
najviše je zabeleženih slučajeva bolesti desni, što
se objašnjava neredovnim odlaskom kod zubara.
• Kako se stari tako se desni povlače i ostavljaju
ogoljen koren zuba koji je tako mnogo podložniji
štetnom uticaju plaka.
Takođe, luči se manje pljuvačke koja igra veoma
važnu ulogu u “ispiranju“ usta od plaka.
• Genetika je i ovde veoma važna, tako da ukoliko
roditelji gube zube zbog bolesti desni – dete mora
biti na oprezu.
27
BOLJE SPREČITI, NEGO LEČITI
NAVIKE I ZDRAVLJE ZUBA
• Istraživanja pokazuju da upotreba duvana može biti jedan od glavnih uzroka razvoja i napredovanja bolesti desni.
• Nepravilna ishrana – slatkiši i napici sa dodatkom šećera podstiču razvoj plaka.
• Navike škrgutanja zubima i grčenja vilice dovode do raznih mehaničkih oštećenja. Oštećena gleđ, napukao ili rasklimatan
zub, kao i potpuni gubitak jednog ili više zuba mogu biti rezultat ovih štetnih navika.
NAJVAŽNIJI “KRIVCI“ ZA MRLJE NA ZUBIMA SU:
• Cigarete (duvan),
• Kafa,
• Crno vino,
• Određeni antibiotici,
• Neredovno i nepravilno pranje zuba
Svakih 8 sekundi jedna osoba umre od posledica pušenja /podaci SZO/.
Pušači ne ugrožavaju samo svoje zdravlje već i zdravlje ljudi u okruženju.
Ono šteti gotovo svakom organu u telu te se povezuje sa mnogobrojnim bolestima.
Za pedesetak sastojaka duvanskog dima, posebno katrana, dokazano je da imaju kancerogeno dejstvo. Stoga je pušenje
glavni rizični faktor za nastanak raka: pluća, grkljana, ždrela, usne duplje, jednjaka, bubrega, bešike, gušterače. Kod pušača su
češći i rak grlića materice, i neki oblici leukemije.
• Pranje zuba minimum dva puta dnevno - idealno posle svakog obroka i to ne kraće od 3 minuta, Vaš stomatolog treba da
Vas obuči kako da pravilno koristite sredstva za održavanje oralne higijene
• Upotreba adekvatnih sredstava za održavanje oralne higijene - Električne četkice za zube i waterpicka
U pitanju su aparati koji su klinički ispitani i napravljeni tako da
omogućavaju odstranjivanje sloja prljavštine sa zuba, kao i masažu desni
i čišćenje delova usta koji su inače nepristupačni. Specijalno su dizajnirani
za održavanie zuba i zdravlja desni, tako da odstranjuju ostatke hrane i
bakterije sa onih mesta u Vašim ustima, na kojima kod uobičajenog pranja
i ispiranja to nije moguće.
• Redovne kontrole kod zubnog lekara, svakih 6 meseci i to od trenutka kad u ustima počnu da niču mlečni zubići oko 6-og
meseca života
dr Jelena Spasić i dr Jelica Nešković - sistematski pregled za školicu
28
Danas u celom svetu čak oko 1,3 milijardi ljudi puši cigarete, a porazni su
podaci da svake godine od bolesti povezanih sa pušenjem, umre pet miliona ljudi.
Pušenje znatno povećava rizik od nastanka bolesti srca i krvnih sudova i to posebno od srčanog i moždanog udara. Sa ovom
lošom navikom se povezuje 30 do 40% nastanka koronarne bolesti.
SAVETI
STATISTIČKI POKAZATELJI – SRBIJA:
Većina stanovnika u našoj zemlji nema sve zube u vilici,
dok svaki drugi stariji od 50 godina nema ni jedan zub.
• Odraslom stanovništvu i to u 40% slučajeva najčešće
nedostaje od 1 do 5 zuba.
• 8% odraslog stanovništva ima sve zube u vilici
PUŠENJE - FAKTOR RIZIKA ZA ZDRAVLJE
Duvanski dim sadrži i iritanse koji dovode do pojačanog stvaranja sluzi, oštećenja epitela i sužavanje bronhiola i do razvoja
hroničnog bronhitisa /HOBP/ i emfizema pluća. Smrtnost od ovih bolesti je šest puta češća kod pušača, nego kod nepušača.
Takodje je predisponirajući faktor za nastanak respiratornih infekcija i pogoršanje astme.
Jedan od štetnih sastojaka duvanskog dima je i ugljen monoksid. U trudnica koje puše, ugljen monoksid smanjuje
snabdevanje ploda kiseonikom što povećava rizik za spontani pobačaj. One češće radjaju decu male telesne težine. Takodje
je češći i prevremeni porodjaj.
Pušenje znatno utiče na reproduktivno zdravlje kako žena tako i muškaraca. Žene koje puše imaju češće poremećaje
menstrualnog ciklusa i neplodnost. Kod muškaraca može prouzrokovati poremećaj plodnosti i smanjenje broja
spermatozoida. Takodje redukuje dotok krvi u penis što može dovesti do impotencije i neplodnosti.
Pušenje je faktor rizika za nastanak više od 50 bolesti od kojih su oko 20 smrtonosne.
Pušenje je za Mark Tvena: „ SAMOUBISTVO NA RATE !“
STOGA SAVETUJEMO
g. s Snežana Brajković - spirometrija
• Ako ste pušač ODMAH prestanite da pušite
• Izbegavajte boravak u zadimljenim prostorijama
• Pri pojavi simptoma javite se lekaru bez odlaganja
SISTEMATSKI PREGLEDI ZA PUŠAČE
/preporuke/
1. Laboratorijske analize krvi /sa tumor markerima/
2. Test plućne funkcije /spirometrija/
3. Rtg srca i pluća /početni i na 3 godine kod pušača
starijih od 50 godina/
29
SAČUVAJTE ČVRSTE KOSTI I ZDRAVE ZGLOBOVE
SAČUVAJTE ČVRSTE KOSTI I ZDRAVE ZGLOBOVE
Osteoporoza je najčešća metabolička bolest kostiju, progresivnog toka (8-10% svetske populacije boluje od ove bolesti).
Karakteriše je smanjenje mineralne gustine (mase) kosti, oštećenje strukture kosti što smanjuje njenu čvrstinu , povećava
fragilnost i sklonost za nastanak preloma.
Osteoporoza je najčešće bolest bez simptoma i često je prvi znak osteoporoze fraktura. Nekada su prisutni bolovi u kostima,
zglobovima, mišićima. Osteoporozu karakteriše pogrbljenost kao i gubitak telesne visine više od 4 cm. Najozbiljnije posledice
osteoporoze su frakture kičmenih pršljenova i kuka ali I drugih kostiju (karlice, ručnog zgloba). Svaka druga žena i svaki peti
muškarac stariji od 50 godina u riziku su da dobiju frakturu.
Faktori rizika za nastanak osteoporoze su:
•
Pol i rasa (žene bele rase)
•
Godine starosti (koštana masa opada sa godinama, naročito posle menopauze)
•
Prisustvo osteoporoze kod člana porodice
•
Rana prirodna ili arteficijalna menopauza (hirurška ili postiradiaciona) – pre 45. godine života
•
Nežna telesna građa i mala telesna masa (mršavost) BMI < 20 kg/m2
•
Pušenje cigareta
•
Konzumiranje alkoholnih pića
•
Fizička neaktivnost
•
Ishrana siromašna kalcijumom i vitaminom D
•
Dugotrajna imobilizacija I nepokretnost
•
Poremećaj funkcije štitaste žlezde (hipertireoza) i paraštitaste žlezde
•
Hronične bubrežne bolesti
•
Terapija hormonima - kortikosteroidima
•
Terapija lekovima protiv epilepsije
Zdrav stil života i pravilna ishrana su najbolja prevencija smanjenja i gubitka gustine kostiju (osteoporoze) i preloma u
starijem životnom dobu.
1.
Kalcijum
Unosite dnevne preporučene doze hranom.
Savetuju se: mlečni proizvodi (jogurt, mladi sir). Jedna šolja jogurta sadrži
oko 300 mg kalcijuma, zeleno povrće (brokoli, spanać, kelj), plava riba
(losos, sardine), sojini proizvodi (tofu - sir od soje) badem.
Ukoliko se potrebna dnevna doza kalcijuma ne unese hranom,
potrebno je uvesti suplemente.
Dnevni adekvatni unos kacijuma
pubertet i adolescentno doba
žene u premenopauzi
žene u menopauzi na hormonskoj
supstituciji (estrogen)
trudnice
dojilje
žene u postmenopauzi koje nisu
na hormonskoj supstituciji
muškarci posle 70 godina
1.000 mg
1.000 mg
1.000 mg – 1.500 mg
1.500 mg – 2.000 mg
1.500 mg
1.200 mg
2.
Vitamin D
Uzimanje Vitamina D je jednako važno kao I unos dovoljne količine kalcijuma,
jer on upavo olakšava resorpsiju kalcijuma iz creva.
Dnevne potrebe za vitaminom D
starost ispod 70 godina 600 IU
starost preko 70 godina 800 IU
Preporučuje se boravak na suncu rano ujutro (pre 10 h) i kasno popodne (posle 17h) kada se neaktivna forma Vitamina D pod
dejstvom ultraljubičastih zraka pretvara u aktivnu. Izlaganje suncu 2 puta dnevno po 10 minuta tokom leta obezbeđuje
dovoljnu količinu Vitamna D za celu godinu. Najviše vitamina D ima u plavoj ribi (tuna ili sardine) i u žumancu. Ukoliko se
potrebna dnevna doza Vitamina D ne unese hranom, potrebno je uvesti suplemente.
30
3.
Fizička aktivnost
Fizička aktivnost u mladosti pozitivno utiče na koštanu gustinu kao I na jačanje kostiju i mišića.
Savetuje se svakodnevno 30 minuta pešačenja, brzog hodanja, tenisa, plesa ili plivanja. Dozvoljene su I vežbe sa tegovima
male težine u teretani ili fitness centru pod kontrolom trenera. Vežbe sa većim težinama treba izbegavati jer opterećuju
zglobove i ubrzavaju degenerativne promene.
4.
Pravilno držanje
Sedenje sa ispravljenim leđima, uzdignute glave, prav ugao izmedju trupa i natkolenica kao I izmedju natkolenica I
potkolenica su važni za očuvanje koštano-mišićnog sistema. Žene koje imaju posao vezan za sedenje I računar treba da
povedu računa o pravilnoj pozicioniranosti računara (ekran u visini očiju), odgovarajućoj visini stola I stolice kao i o
naslonu koji prati pokrete tela.
5.
Bez cigareta
Pušenje ubrzava gubitak koštane mase tako što smanjuje zaštitni efekat estrogena na kosti ali I smanjuje resorpciju
kalcijuma unetog hranom.
6.
Ograničen unos alkoholnih pića
Uzimanje više od dve čašice alkohola usporava formiranje kosti I smanjuje resorpciju kalcijuma iz hrane.
Prema preporuci Svetske zdravstvene organizacije, u cilju rane dijagnoze osteoporoze treba uraditi merenje koštane
mineralne gustine DEXA metodom. Merenje koštane gustine DEXA metodom je zlatni standard za ranu dijagnozu
osteoporoze.
Metoda se bazira na niskoenergetskom X zračenju. Merenje koštane gustine DEXA metodom u cilju rane dijagnostike
osteoporoze je neophodno:
1.
2.
3.
4.
5.
svim ženama u postmenopauzi mlađim od 65 godina sa jednim ili više faktora rizika
svim ženama koje su ušle u menopauzu pre 45. godine života
svim ženama starijim od 65 godina
svim ženama u postmenopauzi sa prelomima
muškarci ma starijim od 70 godina sa kliničkom sumnjom na osteoporozu
CENTRALNA DEXA - Merenje se vrši na lumbalnom delu kičme i kuka ili na oba kuka zavisno od mogućnosti aparata.
PERIFERNA DEXA je screening metoda i meri koštanu gustinu na petnoj kosti ili podlaktici.
Nije potrebna posebna priprema za pregled. Pregled traje oko pet minuta, a doza zračenja je zanemarljiva.
31
SUPLEMENTI
SUPLEMENTI
Dijetetski suplementi ili dodaci ishrani su proizvodi koji svojim aktivnim sastojcima mogu pomoći u jačanju prirodnih funkcija organizma,
uticati na prevenciju bolesti ali i koristiti u lečenju.
Dijetetski suplementi mogu biti vitamini, minerali,nezasićene masne kiseline, aminokiseline, bilje i njihovi ekstrakti.
Preporučena dnevna Preporučena dnevna
doza za žene
Efekat
Vrsta suplementa doza za muškarce
Vitamin E
15 mg (35 µmol)
15 mg (35 µmol)
Antioksidans,
Prevencija karcinoma,
Prevencija Alchajmerove
bolesti, Alergijska kijavica,
Degeneracija makule nivo dokaza C
јаја, žitarice, voće,
zeleno lisnato povrće
(kao što je spanać),
meso, orasi, živina,
biljna ulja (kukuruzno,
sojino, suncokretovo),
maslinovo ulje, ulje
pšeničnih klica i
integralne žitarice
Selen
40 - 70 μg
45 - 55 μg
Kontroverze oko efekta u
prevenciji karcinoma,
reumatoidnog artrita,
koronarne bolesti, u lečenju
HIV-a
brazilski orah
Cink
11 mg
8 mg
Zarastanje čira na želucunivo dokaza A
ostrige, govedina
U tabeli možete naći najčešće savetovane kao i najčešće korišćene suplemente.
Vrsta suplementa
CoQ10
Ubiquinone
Vitamin C
Vitamin C
potreba kod pušača
32
Preporučena dnevna
doza za muškarce
Preporučena dnevna
doza za žene
Efekat
Hrana koja ga sadrži
50 -200 mg
50 -200 mg
Snižava krvni pritisak –
nivo dokaza B
Zaštitno dejstvo na srce
(kardioprotektivna uloga)
Sporija progresija
Alzhajmerove i Parkinsonove
bolesti
Preporučuje se posle infarkta
srca, pacijentima koji su na
hemioterapiji sa
kardiotoksičnim dejstvom,
Sindrom hroničnog umora –
nivo dokaza C
Riba i meso
Povećava resorpciju gvožđa u
crevima, koristi se u prevenciji
prehlade u ekstremnim
uslovima, Prevencija urinarnih
infekcija u trudnoći –
nivo dokaza B
Prevencija karcinoma nivo dokaza C
citratno voće (agrumi),
paradajz, sok od
paradajza, krompir,
karfiol, brokoli, jagode,
kupus, spanać
90 mg
125 mg
75 mg
110 mg
Hrana koja ga sadrži
Stimuliše imuni odgovor
(neutrofili, makrofagi,
T limfociti), utiče na brže
zarastanje rana
Pomaže u lečenju infekcija
Herpes virusom tip 1 i 2,
Pomaže kod sindroma
hiperaktivnosti i poremećaja
pažnje – nivo dokaza B
Folat
400 μg
400 μg
Prevencija bolesti srca i krvnih
sudova / tako što smanjuje nivo
homocisteina koji je faktor rizika
za kardiovaskularne bolesti.
Megaloblastna anemija
Prevencija komplikacija u trudnoći
(prevencija defekta neuralne cevi,
prevremenog rađanja dece i dece
male porođajne težine) –
nivo dokaza A
Umanjuje toksične efekte
Metotreksata – nivo dokaza B
žitarice, lisnato povrće
(spanać, brokoli,
zelena salata), špargla,
voće (banane, dinje,
limun), mahunarke,
kvasac, pečurke, sok
od pomorandže, i sok
od paradajza
33
SUPLEMENTI
PREPORUKE ZA MUŠKARCE I ŽENE KAO I ZA RIZIČNE GRUPE
PREPORUKE ZA MUŠKARCE
Mlađi od 40 godina
Vrsta suplementa
Preporučena dnevna Preporučena dnevna
doza za muškarce
doza za žene
Efekat
Licopen
2-30 mg
2-30 mg
Omega 3 masne
1.1-1.6 g/dan ALA
kiseline
(alfa-linolna kiselina – ALA) 0.3-0.5 g/dan EPA + DHA.
DHA, EPA
Hrana koja ga sadrži
Antioksidans,
Prevencija karcinoma,
Astma uzrokavna naporom,
Benigna hiperplazija prostate
- nivo dokaza C
paradajz, lubenica,
papaja, kajsija,
grejpfrut, crvena
pomorandža
Smanjuje nivo triglicerida u
krvi, snižava krvni pritisak,
ima ulogu u prevenciji
sekundarnih
kardiovaskularnih događaja,
Olakšava tegobe kod
reumatoidnog artritisa nivo dokaza A
Riblje ulje, biljna ulja
(ulje repice, laneno,
maslinovo, semenke
bundeve)
Smanjuje rizik o
ateroskleroze, smanjuje rizik
od nastanka
kardiovaskularnih bolesti i
infarkta miokarda,
poboljšava moždane funkcije
(pamćenje, prevencija
Alchajmerove bolesti) –
nivo dokaza C i B
Imajući u vidu da ste mlađi od 40 godina, savetujemo Vam sistematski pregled jednom godišnje uz standardne laboratorijske
analize, očni i stomatološki pregled.
Muškarci između 40 i 50 godina
Imajući u vidu da ste mlađi od 50 godina, savetujemo sistematski pregled jednom godišnje uz standardne laboratorijske
analize, očni i stomatološki pregled.
S obzirom na povećanu učestalost karcinoma debelog creva u našoj populaciji preporučuje se pregled stolice na skriveno
krvarenje (hem check test).
Ako je neko u Vašoj porodici imao karcinom prostate (otac, stric, brat), preporučujemo da uradite analizu krvi: PSA (prostata
specifični antigen) kao i pregled urologa.
Muškarci preko 50 godina
Imajući u vidu da ste stariji od 50 godina, savetujemo sistematski pregled jednom godišnje uz standardne laboratorijske
analize, očni i stomatološki pregled.
Potrebno je uraditi pregled cele dužine debelog creva - kolonoskopiju i ukoliko je nalaz uredan - jedanput godišnje uraditi
pregled stolice na okultno krvarenje (hem check test) a kolonoskopiju ponovite za 10 godina.
U cilju ranog otkrivanja bolesti prostate savetuje se analiza krvi PSA (prostata specifični antigen) kao i pregled urologa.
Kontrolu sluha (audiometriju) preporučujemo svake 3. godine.
Ukoliko su otac ili majka imali osteoporozu (smanjenje koštane gustine), ukoliko su imali prelome, savetuje se i merenje
koštane gustine DEXA metodom u cilju blagovremenog otkrivanja osteopenije i osteoporoze.
PREPORUKE ZA ŽENE
Mlađe od 40 godina
Imajući u vidu da ste mlađi od 40 godina, savetujemo Vam sistematski pregled jednom godišnje uz standardne laboratorijske
analize, očni i stomatološki pregled. Ginekološki pregled i Papanicolaou test (u cilju rane dijagnostike promena na grliću
materice) uradite jednom godišnje kao i palpatorni i ultrazvučni pregled dojki.
A – jasni i ubedljivi naučni dokazi za primenu kod navedenih stanja
B – dobri naučni dokazi za primenu kod navedenih stanja
C – nejasni naučni dokazi za primenu kod navedenih stanja
D – nema naučnih dokaza za primenu kod navedenih stanja
F – jasni naučni dokazi protiv primene kod navedenih stanja
Između 40 i 50 godina
Imajući u vidu da imate više od 40 godina, savetujemo sistematski pregled jednom godišnje uz standardne laboratorijske
analize, očni i stomatološki pregled. Ginekološki pregled i Papanicolaou test (u cilju rane dijagnostike promena na grliću
materice) uradite jednom godišnje. Prvu mamografiju uradite sa 40. godina a ako je ona uredna i lekar ne savetuje drugačije,
sledeću uradite za 2 godine. U međuvremenu jednom godišnje obavite palpatorni i ultrazvučni pregled dojki.
S obzirom na povećanu učestalost karcinoma debelog creva u našoj populaciji preporučuje se pregled stolice na skriveno
krvarenje (hem check test).
34
35
PREPORUKE ZA MUŠKARCE I ŽENE KAO I ZA RIZIČNE GRUPE
Preko 50. godina
Imajući u vidu da ste stariji od 50 godina, savetujemo sistematski pregled jednom godišnje uz standardne laboratorijske
analize, očni i stomatološki pregled. Ginekološki pregled i Papanicolaou test (u cilju rane dijagnostike promena na grliću
materice) uradite jednom godišnje. Ako je predhodni mamografski pregled dojki bio uredan i lekar ne savetuje drugačije,
sledeći uradite za 2 godine. U međuvremenu jednom godišnje obavite palpatorni i ultrazvučni pregled dojki.
Preporučuje se pregled cele dužine debelog creva - kolonoskopija i ukoliko je nalaz uredan - jedanput godišnje uradite
pregled stolice na skriveno krvarenje (hem check test) a kolonoskopiju ponovite za 10 godina.
Merenje koštane gustine DEXA metodom se preporučuje jednom godišnje.
Savetuje se kontrola tumorskih markera jajnika: CA 125 i HE 4 (u dogovoru sa ginekologom)
dr Radoš Đinović sa ekipom u operacionoj sali
Preporuke za pacijente sa pozitivnom porodičnom anamnezom na karcinom debelog creva:
dr Lidija Isović i m. s. Sonja Mirčetić
Kolonoskopski pregled se savetuje 10 godina ranije u odnosu na godine života roditelja u kojima je otkriven karcinom debelog
creva. Ako je kolonoskopski nalaz uredan – ponavljate ga svake 5. godine a u međuvremenu jednom godišnje uradite pregled
stolice na skriveno krvarenje.
Preporuke za pacijentkinje sa pozitivnom porodičnom anamnezom na karcinom dojke:
dr Viktor Ognjenović
Pre 35. godine jednom godišnje obavite palpatorni i ultrazvučni pregled dojki.
Inicijalnu mamografiju uradite izmedju 35. i 40. godine života a dalje u skladu sa preporukom lekara.
U dogovoru sa ginekologom preporučiti BRCA 1 i BRCA 2.
Preporuke za žene u ranoj menopauzi (pre 50. godine):
dr Jelena Zdravković, pulmolog
Uradite merenje koštane gustine DEXA metodom jednom godišnje u cilju otkrivanja osteopenije i osteoporoze.
PREPORUKA ZA SVE
Dematoskopija u cilju rane dijagnostike tumora kože i malignog melanoma se savetuje jednom godišnje a potom dinamiku
određuje lekar.
36
37
64-slajsni CT skener
ESWL - ultrazvučno razbijanje kamena u bubregu
Transport pacijenta u zemlji i inostranstvu savremenim medicinskim sanitetima
0 -24
Bel Medic na 3 lokacije
Call Center:
+381 11 309 1000
BEL MEDIC
Dom zdravlja
Novi Beograd
Palmira Toljatija 1
+381 60 309 1000 VIP
KALEMEGDAN
+381 65 309 1000 MTS
CENTAR
+381 69 309 1000 TELENOR
*309 VIP i MTS
Fax:
+381 11 309 1011
BEL MEDIC
Poliklinika
Preko puta
Beogradskog sajma
Viktora Igoa 1
E-mail:
[email protected]
Website:
www.belmedic.rs
BEL MEDIC
Opšta bolnica
Preko puta
Zvezdinog stadiona
Koste Jovanovića 87
Download

Preuzmite formular