Tempus Bilten
Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji
Učešće Srbije u Programu za celoživotno učenje
Predstavljanje tekućih Tempus projekata
MAJ 2012.
BROJ 5
Poštovane kolege,
Ove godine Tempus Bilten ima svoje prolećno izdanje, pored
uobičajenog jesenjeg. Pripremili smo ga jer želimo da podelimo sa Vama
dobre vesti o dešavanjima u programima Evropske unije kao i novinu koja
se tiče celog sistema visokog obrazovanja u Srbiji, a to je završetak rada
na projektu za izradu Strategije obrazovanja u Srbiji. Strategija je trenutno
u fazi javne rasprave, a Bilten otvara upravo tekst koji je izvod iz
zvaničnog sažetog prikaza Strategije.
S obzirom na to da je Srbija u decembru 2011. godine ozvaničila svoje
učešće u Programu za celoživotno učenje potpisivanjem Memoranduma sa
Evropskom komisijom, jedan članak u Biltenu posvetili smo podsećanju na
mogućnosti i pravila učešća u ovom Programu.
Projekti petog Tempus konkursa su u procesu odabira za finansiranje, a
očekujemo još jedan, šesti, pretposlednji konkurs koji će biti otvoren na
jesen ove godine. Verujemo da će Vam biti važno da se informišete o
statističkim analizama učešća Srbije na konkursima od 2008. godine do
sada.
Izvestan broj Tempus projekata koji se bavi reformom studijskih
programa ulazi u treću godinu sprovođenja u kojoj će krenuti sa upisom
studenata, te smo stoga napravili kolaž vesti kako bi i na ovaj način
doprineli tome da informacija o novim studijskim programima stigne do
zainteresovanih. Tu su i informacije o skupovima koji su organizovani u
proteklom periodu pod okriljem projekata, kao i osvrt na ono što se do
sada postiglo sa projektima iz trećeg konkursnog roka (prijave iz
2010.godine), tokom godinu i po dana trajanja.
IMPRESSUM
ISSN 1825-3634
Tempus Bilten br. 5
15. maj, 2012.
Billten Tempus kancelarije u
Srbiji
Glavni i odgovorni urednik:
Marija Filipović-Ožegović
Uređivački odbor i prevod:
Sofija Dukić, Jasmina Gajić, Nina
Stojanović, Ema Bednarž
Lektor:
Ivana Veselinović
Dizajn i priprema za štampu:
Nina Stojanović
Štampa: Deklaracije
Tiraž: 500 primeraka
Izdavač:
Tempus kancelarija u Srbiji
(Fondacija Tempus)
Beograd
Do skorog čitanja i novog Biltena,
Vaša Tempus kancelarija
Uvodnik
Teme broja
1. O predlogu nove strategije za obrazovanje Republike Srbije.......................................... 2
2. U susret novoj generaciji programa Evropske unije „Erazmus za sve“ jedini program za obrazovanje mladih i sport od 2014. do 2020.......... 5
3. Visoko obrazovanje i privreda - aktivnosti Tima stručnjaka za reformu visokog
obrazovanja na početku 2012. godine ......................................................................... 6
4. Tempus vesti ................................................................................................................ 8
5. Zajednički studijski programi ...................................................................................... 10
6. Statistički podaci o broju prijava za projekte u Tempus IV programu ............................. 11
7. Novine u vezi sa učešćem Srbije u Programu za celoživotno učenje .............................. 13
8. Predstavljanje Tempus projekata iz trećeg konkursnog roka (2010. godina) .................. 18
Sadržaj
1
O Predlogu nove Strategije obrazovanja u Republici Srbiji do
2020. godine*
Predlog Strategije obrazovanja do 2020. godine predviđa niz
značajnih novina. Na prvom mestu važno je istaći podršku
reformama kroz predloženo povećanje javnog finansiranja
obrazovanja sa trenutnih 4,5% na 6,0% bruto domaćeg
proizvoda do 2020. godine. Ova sredstva bila bi usmerena, pre
svega, na obezbeđivanje resursa i uslova koji mogu doprineti
boljem kvalitetu obrazovanja, jer sasvim izvesni negativni
demografski trendovi zahtevaju promenu strukture sistema
obrazovanja i fokusiranje na njegov kvalitet. Stoga je
neophodno sprovesti mere za poboljšanje menadžmenta,
administracije, informacionog sistema i obrazovne statistike.
Za povećanje obima i efikasnosti završavanja školovanja
utvrđena su strateška opredeljenja koja treba da se ostvare do
2020. godine. Navešćemo ona koja su autori strategije izdvojili
u sažetom prikazu ovog dokumenta:
1. za decu od šest meseci do tri godine povećan pristup
diversifikovanim programima i uslugama i obezbeđen
obuhvat dece ovog uzrasta u iznosu od 30%. Za svu decu
od 4 do 5,5 godina obezbeđeno besplatno korišćenje
skraćenog (poludnevnog) kvalitetnog vaspitno-obrazovnog
programa u toku jedne školske godine, a za decu od 5,5 do
6,5 godina potpuni obuhvat kroz celodnevne i poludnevne
oblike pripremnog predškolskog programa;
2. sva deca zakonom predviđenog školskog uzrasta (minimalno
98% kohorte), bez obzira na socijalne, ekonomske, zdrav-
2
stvene, regionalne, nacionalne, jezičke, etničke, verske i
druge karakteristike, obuhvaćena su kvalitetnim osnovnim
obrazovanjem i vaspitanjem iz kojeg osipanje nije veće od
5% (osnovnu školu završava 93% kohorte);
3. minimalno 95% onih koji su završili osnovnu školu (88%
kohorte) upisuje se u neku od srednjih škola. Srednje
četvorogodišnje škole upisuju 78% kohorte i to jedna
polovina četvorogodišnje srednje stručne, a druga polovina
gimnazije;
4. četvorogodišnje srednje stručne škole završava minimalno
95% upisanih (37% kohorte), a gimnazije završava minimalno 95% upisanih (37% kohorte);
5. strategija sugeriše da se što pre, obave sve potrebne analize
radi utvrđivanja mogućnosti da se od 2020. godine učini
obaveznim (a) upis u srednje obrazovanje nakon završene
osnovne škole i (b) ostanak u srednjem obrazovanju,za slučaj
da nije završeno, do sticanja punoletstva;
6. na visoko obrazovanje se upisuje najmanje 40% onih koji su
završili četvorogodišnje srednje stručne škole (15% kohorte) i
95% onih koji su završili gimnazije (35% kohorte). Ukupno
institucije visokog obrazovanja upisuju najmanje 50%
kohorte (prema procenama, najverovatnije 55% kohorte);
7. pod pretpostavkom da 70% upisanih završi visoko
obrazovanje (strukovne ili osnovne akademske studije), u
Strategija obrazovanja u Republici Srbiji do 2020. godine
roku ili sa jednom godinom kašnjenja, učešće visokoobrazovanih u ovoj kohorti iznosilo bi najverovatnije 38,5%;
8. oko 50% studenata koje završe osnovne akademske studije
nastavlja školovanje na master akademskim studijama, a
najmanje 10% studenta koji završe master akademske studije
nastavlja studiranje na doktorskim studijama;
9. minimalno 60% studenata doktorskih studija završava studije u
vremenu njihovog trajanja tako da godišnje najmanje 200
doktoranata na milion stanovnika završi studije u predviđenom
roku. Najmanje 10% studijskih programa doktorskih studija
zajednički su sa inostranim univerzitetima;
10. najmanje 7% odraslih u Republici Srbiji obuhvaćeno je nekim
od programa obrazovanja odraslih.
Tekstom strategije obuhvaćeni su svi nivoi obrazovanja, a u
nastavku su navedena neka od razvojnih opredeljenja i mera
koje se odnose na akademsko i strukovno visoko obrazovanje.
Akademske studije
1. U fokus implementacije Bolonjskog procesa postaviti ishode
učenja, znanja, veštine i kompetencije studenata. Promovisati
paradigme „student u centru učenja “ i „celoživotno učenje
(LLL)“.
2. Uticati na visokoškolske ustanove kako bi postale aktivan
činilac u očuvanju kulturne tradicije, nacionalnih i kulturnih
specifičnosti i razvoja nacionalnog identiteta. U te svrhe, u
sistemu finansiranja visokog obrazovanja će se obezbediti
potrebna sredstva za trajno postojanje obrazovnih i istraživačkih programa čija je misija izučavanje i očuvanje
nacionalnog identiteta i kulturne tradicije.
3. Razviti i primeniti modele integracije kojima se unapređuje
funkcionalnost, zadržava autonomija, a povećava društvena
odgovornost visokoškolskih ustanova. Podsticati efikasnost i
racionalnost u korišćenju resursa i otvaranje centara za razvoj
karijere i unapređenje nastave, administrativnih i drugih
servisa.
4. Povećati mobilnost studenata između programa akademskih
studija i omogućiti mobilnost između odgovarajućih nivoa
akademskih i strukovnih studija.
5. Uticati na sve univerzitete da potpuno integrišu svoje funkcije u
sledećim domenima: strateško planiranje, donošenje studijskih
programa, obezbeđenje i kontrola kvaliteta, politika upisa
studenata, izbor u zvanja nastavnika, izdavanje diploma i
Dodatka diplomi, međunarodna saradnja, investicije, politika
zapošljavanja i angažovanja nastavnika, razvoj jedinstvenog
informacionog sistema, izvođenje nastave iz zajedničkih
Strategija obrazovanja u Republici Srbiji do 2020. godine
nastavnih predmeta, ostvarenje izborne nastave, politika i
standardi ostvarivanja i alokacije prihoda svojih članica,
zastupanje interesa članica u javnosti i prema drugim akterima
iz okruženja univerziteta.
6. Poboljšati odnos broja studenata i nastavnika, naročito na polju
društveno-humanističkih nauka. Opšta gornja granica ovog
odnosa, obavezna za celo visoko obrazovanje, je 40 studenata po nastavniku. Za svako polje nauke određuje se
obavezna gornja granica ovog odnosa.
7. Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK) unaprediće
svoj rad tako što će: (a) uz puno učešće akademske zajednice,
studenata i poslodavaca pristupiti neophodnim izmenama
standarda; (b) u proces akreditacije uključiti nezavisne
(domaće i inostrane) eksperte, studente i poslodavce i (v) javno
objavljivati izveštaje o nalazima recenzenata i KAPK koji su
relevantni za donošenje odluke o akreditaciji.
8. Sve visokoškolske ustanove koje izvode studijske programe na
teritoriji Republike Srbije obuhvatiti procesom akreditacije.
9. Spoljašnju proveru kvaliteta i proces akreditacije u narednom
periodu će sprovoditi nacionalno telo koje deluje potpuno
nezavisno od akademske zajednice i ministarstva i koje je
punopravni član međunarodnih asocijacija ENQA I EQAR.
Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta može se
transformisati u Nacionalnu akreditacionu agenciju koja će
delovati kao nezavisna profesionalna institucija.
10. Podržati bolje korišćenje metodologije i tehnologija e-učenja
kao dopunu tradicionalnom učenju, kroz razvoj studijskih
programa koji se izvode paralelno (u klasičnom obliku i kao
studije na daljinu) i studijskih programa koji se realizuju samo
kao studije na daljinu (on-line studije).
11. Organizovanim istraživačkim radom na svim univerzitetima
obuhvatiti znatno veći broj saradnika. Merama za
poboljšanje istraživačkog rada obuhvatiti izvore i načine
finansiranja, obavezno vlastito ulaganje u istraživanja
srazmerno visini sopstvenih prihoda, međunarodnu saradnju,
saradnju s privredom, uslove za napredovanje i izbor
nastavnika i organizaciju istraživanja u okviru doktorskih
studija.
12. Podržati koncept „preduzetničkog univerziteta“ jer omogućava da takvi univerziteti budu „nukleusi“ stvaranja nove
industrije zasnovane na znanju. Sve visokoškolske ustanove
treba da osposobljavaju studente za razvoj inovacija i
preduzetništva.
13. Izbor, adaptaciju i razvoj modela upravljanja i menadžmenta potpuno prepustiti datoj visokoškolskoj ustanovi.
Jedini uslov jeste da modeli upravljanja i menadžmenta
osiguravaju sled misije i dostizanje ciljanih nivoa obuhvata,
kvaliteta, efikasnosti i relevantnosti studija.
3
poznavanje struke i profesije, što treba
da se obezbedi kroz redefinisanje
uslova za izbor, vrednovanje i zapošljavanje, koji su specifično diferencirani od uslova koji važe za akademske studije, kao i uspostavljanje
sistema stručne i pedagoške obuke i
usavršavanja. Angažovanje stručnjaka iz realnog i javnog sektora u
realizaciji studijskih programa, s jedne
strane, i boravak nastavnog osoblja
na usavršavanju i obuci, s druge, omogućavaju povećan kvalitet stručne
nastave;
(b) podizanje kvaliteta studijskih programa, ostvarivati kroz jasno definisanje
stručnih kompetencija diplomiranih
studenata zasnovanih na ishodima
učenja, kroz nastavu orijentisanu ka
postizanju praktičnih znanja i profesionalnih veština i sa nastavnim planovima u kojima značajno mesto zauzima praktična obuka.
Ključne mere razvoja obrazovnih resursa i procesa moraju biti:
14. Radi usavršavanja i razvoja, internacionalizovati aktivnosti univerziteta kroz
zajedničke studijske programe, međunarodne istraživačke projekte i mobilnost
studenata, nastavnika i istraživača.
15. Razviti komplet indikatora kompetentnosti visokoškolskih ustanova koji će obuhvatiti:
rezultate obrazovnog i istraživačkog procesa, inovacije i patente, zaposlenost
završenih studenata, troškove i cene obrazovanja i druge. Prema takvim indikatorima
obavljati redovnu klasifikaciju visokoškolskih ustanova i o rezultatima klasifikacije
obaveštavati javnost.
16. Formulisati i sprovoditi sasvim konkretne politike, akcije i mere kojima se poboljšava
internacionalna konkurentnost i prepoznatljivost srpskog visokog obrazovanja. Kao
posledica ovakve politike očekuje se poboljšanje položaja univerziteta iz Srbije na
kredibilnim međunarodnim rang listama ili u regionu.
Strukovne studije
Razvoj strukovnih studija se nalazi pred dva ključna izazova: (a) podizanje kvaliteta
visokog strukovnog obrazovanja i (b) razvoj obrazovnih resursa i procesa u skladu sa
standardima visokog obrazovanja.
Mere za podizanje kvaliteta visokog strukovnog obrazovanja:
(b) postojeći „atomizirani“ sistem strukovnih studija, koji se sastoji od 65
nezavisnih i nepovezanih škola, institucionalno i organizacijski povezati i
ojačati kroz integraciju postojećih
visokoškolskih ustanova u akademije
strukovnih studija. Ovim bi se ostvarila
„kritična masa“ neophodna da strukovne studije ostvare svoju misiju u
okviru sistema visokog obrazovanja.
*Delovi Strategije citirani u tekstu su
(a) unapređivanje kompetencija nastavnog osoblja i kvaliteta studijskih programa.
Nastavni kadar, pored naučne kompetentnosti treba da poseduje izuzetno
4
(a) sistemsko pozicioniranje strukovnih
studija u istraživačkoj i umetničkoj
delatnosti tako da ove delatnosti
postanu strukturni element organizacije ustanova visokih strukovnih
studija zajedno sa uvođenjem strukovnih master studija sa istraživačkim
sadržajima usmerenih ka praktičnoj
primeni;
preuzeti sa veb-sajta Ministarstva
prosvete i nauke
Strategija obrazovanja u Republici Srbiji do 2012. godine
U susret novoj generaciji programa Evropske unije:
„Erazmus za sve“
jedini program za obrazovanje, mlade i sport od 2014. do 2020. godine
Evropska komisija je krajem novembra prošle godine predložila novu strukturu programa kojima će se
finansirati obrazovanje, obuke, omladina i sport - program „Erazmus za sve“. Pored dosta drugačijeg
izgleda Programa, predložena su značajno veća izdvajanja za period od 2014. do 2020. godine, čak
19 milijardi evra. U narednom periodu, ovaj predlog povećanja budžeta razmatraće Savet EU i Evropski
parlament.
Predviđeno je da „Erazmus za sve“ zameni sve postojeće evropske programe – Program za celoživotno
učenje, Tempus, Erazmus Mundus, Alfu, Edulink, Program saradnje sa zemljama u razvoju i „Mladi u
akciji“. Jedan od ciljeva predlagača novog programa je i prevazilaženje problema nedovoljne
usklađenosti postojećih programa.
Još uvek nije poznat konačan izgled novog programa, ali se iz predloga Evropske komisije mogu
prepoznati glavne novine koje navodimo u nastavku:
•
•
•
•
Do pet miliona ljudi, skoro duplo više nego do sada (podatak se odnosi na sve programe, ne na
konkretno učešće Srbije), moći će da studira u inostranstvu ili da pohađa neku od obuka. Od
ovog broja oko tri miliona će činiti studenti akademskih i strukovnih studija;
Za finansiranje master studija, biće uspostavljen potpuno novi sistem zajmova u saradnji sa
Evropskom investicionom bankom i Evropskim investicionim fondom;
Biće više mogućnosti za finansiranje partnerstava obrazovnih i omladinskih organizacija i za
saradnju sa privredom, a u cilju podsticanja inovativnosti i zapošljivosti;
Planira se i finansijska podrška za uspostavljanje 400 saveza znanja (knowledge alliances) i
saveza sektorskih veština (sector skills alliances). Savezi znanja predstavljaju velika partnerstva
visokoškolskih institucija i preduzeća, i privrede, preko kojih se promoviše kreativnost, inovacije i
preduzetništvo pružanjem novih mogućnosti za učenje i sticanje novih kvalifikacija. Savezi
sektorskih veština predstavljaju partnerstva između obrazovnih institucija i institucija za obuke i
preduzeća, nastala s ciljem podsticanja zapošljivosti preko uvođenja novih oblika kurikuluma
prilagođenih za određene sektore kao i inovativnih formi strukovnog podučavanja i obuka.
Kroz Program će biti podržane tri grupe aktivnosti:
• usavršavanje pojedinaca iz država članica EU, ali i iz okruženja, i to putem studijskih poseta,
obuka, profesionalnog usavršavanja i raznih aktivnosti mladih, kao što je volontiranje;
• institucionalna saradnja obrazovnih, omladinskih i privrednih udruženja i organizacija, kao i
organa državne uprave i lokalne samouprave, a sve sa ciljem razvoja i primene inovativnih
praksi u oblasti podrške mladima i radi unapređenja sistema obrazovanja i obuka;
• razvoj obrazovnih politika država članica EU i država iz okruženja sa naglaskom na razmeni
dobrih praksi i planiranju zasnovanom na činjenicama. U okviru ove grupe aktivnosti finansiraće
se razne studije, a podržavaće se razvoj obrazovanja u skladu sa Bolonjskim i Kopenhagenskim
procesom.
Program „Erazmus za sve“ biće otvoren za sve države EU, Island, Lihtenštajn, Norvešku, Švajcarsku,
zemlje kandidate za članstvo u EU i druge države Zapadnog Balkana. U određenim vrstama projekata
moći će da učestvuju i države iz okruženja Evropske unije.
Više informacija o Programu dostupno je na sajtu Evropske komisije,http://ec.europa.eu/education/
erasmus-for-all.
Kada Evropski parlament odobri program, biće poznato više o samoj strukturi Programa, vrstama
projekata i pravilima konkurisanja.
Erazmus za sve
5
Saradnja visokog obrazovanja i privrede - aktivnosti Tima stručnjaka
za reformu visokog obrazovanja na početku 2012. godine
Početkom 2012. godine Tim stručnjaka za reformu visokog
obrazovanja (HERE tim) usmerio je svoje aktivnosti na oblast
saradnje privrede i visokog obrazovanja. Organizovana su dva
skupa, jedan u januaru, drugi u aprilu 2012. godine, uz podršku
Privredne komore Srbije i Studentske konferencije univerziteta
Srbije (SKONUS).
Na prvom skupu, organizovanom u Privrednoj komori Srbije 12.
januara, bilo je reči o Dodatku diplomi, njegovom sadržaju i
značenju. Ideja za ovaj skup proistekla je iz Foruma studenata i
privrednika Srbije, održanog 7. decembra 2011. godine u Domu
omladine, na kome je, između ostalog, zaključeno da privreda o
Dodatku diplomi i njegovom značaju ne zna dovoljno.
Prof. Neda Bokan, prorektor Univerziteta u Beogradu,
podsetila je prisutne da je obaveza izdavanja Dodatka diplomi u
Srbiji uvedena Zakonom o visokom obrazovanju iz 2005.
godine i navela da on treba da sadrži „opis prirode, nivo,
povezanost, sadržaj i status studija“ koje je student pohađao i
uspešno završio, zarad nastavka studija ili profesionalnog
angažovanja i zaposlenja. Jasmina Nikolic, član Tima, predstavila je prisutnima važnost ovog dokumenta u smislu priznavanja stečenih kvalifikacija u međunarodnoj dimenziji, opet u
svrhe zapošljivosti i veće mobilnosti. Ona je spomenula da bi
izdavanje Dodatka diplomi trebalo da bude besplatno, shodno
preporukama Bolonjskog procesa, ali da se u Srbiji ono još uvek
naplaćaje na većini institucija, kao i da ne postoji kontrola
kvaliteta i usaglašenosti sadržaja ovog dokumenta na nivou
zemlje. Takođe je istakla da Dodatak diplomi treba da sadrži
informacije o ishodima učenja datog studijskog programa i
kompetencijama svršenih studenata, što je, opet, retko slučaj.
praksa i karijerno vođenje. Predstavljeni su primeri dobre prakse
i mogućnosti saradnje između visokog obrаzovаnjа i privrede.
Živorad Anđelković, pomoćnik gradonačelnika Beograda,
govorio je o inicijativi univerzitetske radne prakse pod nazivom
„BG praksа 2012”. Prof. Neda Bokan, prorektor, i Dejana Lazić,
direktor Centra za razvoj kаrijere i savetovanje studenata,
predstavile su aktivnosti Univerziteta u Beogradu, a Marija
Stojadinović, aktivnosti Business Start-up centra Univerziteta u
Kragujevcu. Gordana Danojlović, direktor Poslovno-tehnološkog
inkubatora tehničkih fаkulteta, navela je nekoliko primera rada
svoje institucije, a prisutnima se obratio i Marko Stojanović,
koordinator i analitičаr zа oblast zapošljavanja iz nevladine
organizacije Građanske inicijаtive.
Ovaj skup imao je za cilj da istakne da je preduzetništvo
vitalni oslonаc društveno-ekonomskog rаzvojа svаke zemlje i da
je posebno znаčаjno razvijati ga u Srbiji, gde gotovo polovina
mladih ljudi do tridesete godine nema zаposlenje, niti svest o
tome dа je preduzetništvo šansa za sopstveni i društveni rast.
Uočena je potreba za bolje organizovanom saradnjom i
zajedničkim projektima visokog obrazovanja, privrede, javnog i
civilnog sektorа čime bi se unapredilа zаpošljivost studenata
Srbije i njihove preduzetničke sposobnost.
U nastavku skupa Marija Filipović-Ožegović, koordinator
Tempus kancelarije u Srbiji, upoznala je prisutne sa mogućnostima konkurisanja za projekte unutar programa EU za obrazovanje (Tempus, Erazmus Mundus i Program za celoživotno
učenje). Ovi programi mogu da podstaknu saradnju visokog
obrazovanja i privrede kroz razmenu iskustava, organizovanje
obuka za zaposlene i iniciranje novih studijskih programa u
skladu sa potrebama preduzeća, a zarad podsticanja zapošljivosti i jačanja konkurentnosti.
U završnici skupa, pre diskusije, Nikola Mijailović, potlorem ipsum
dolor
met
setjednom zaključke Foruma
predsednik
SKONUS-a,
izložio
je još
studenata
i
privrede
koji
sadrže
niz
konkretnih predloga za
quam nunc parum
modernizaciju načina i metoda izvođenja nastavnog procesa u
svetlu bolje saradnje sa privredom.
2009
Na drugom skupu, 11. aprila, takođe u PKS, tema razgovora
bili su obrazovanje za sticanje preduzetničkih veština, studentska
6
HERE tim
njima tržišta rada. Na seminaru su učestvovali predstavnici škola
za obrazovanje vaspitača iz Aleksinca, Šapca, Vršca, Sremske
Mitrovice, Kikinde, Kruševca i Novog Sada, kao i predstavnici
Učiteljskog fakulteta u Subotici i Pedagoškog fakulteta u
Somboru.
Važan deo seminara bio je rad u malim grupama koje su
pokrivale metodičke predmete za obrazovanje vaspitača (razvoj
govora, upoznavanje okoline, početni matematički pojmovi,
fizičko vaspitanje, muzičko i likovno vaspitanje). U grupama je,
pored predavača na visokoškolskim institucijama, bilo i nekoliko
predstavnika studenata, kao i zaposlenih u predškolskim ustanovama. Seminar je omogućio plodotvornu međumetodičku
diskusiju i razmenu iskustava.
U svetlu definicije da ishodi učenja predstavljaju „izjave o
tome šta se od studenta očekuje da zna, razume i/ili ume da
pokaže nakon završetka procesa učenja“, predavač, prof.
Kenedi, je objasnio učesnicima na koji način, uz korišćenje
prevashodno aktivnih glagola mogu najbolje da formulišu ishode
učenja svojih programa i predmeta. Takođe je objasnio kako da
ishode učenja povežu sa različitim oblicima i aktivnostima
nastave i učenja sa ocenjivanjem.
Učesnicima seminara je prikazan i kratak video material koji je
Želja organizatora je bila i da se istakne da je preduzetničkа
kultura i preduzetnički način razmišljanja deo strateških
dokumenata i politikа Evropske unije (European Employment
Strategy), pa i Srbije. Evropska unija, kroz razne programe kao
što je npr. program „Erazmus za mlade preduzetnike“ (http://
www.erasmus-entrepreneurs.eu), pružа brojne prilike zа
saradnju visokog obrazovanja, privrede, javnog i civilnog
sektora. Studentskа praksa i karijerno vođenje pomаžu
studentima u sticаnju radnog iskustvа tokom studiranja, i pružaju
saznanja o svetu poslovаnjа pripremаjući ih dа dаlje uspešno
rаzvijаju kаrijeru.
Seminar o ishodima učenja na studijskim
programima za obrazovanje vaspitača
U martu 2012. godine HERE tim se potrudio da organizuje
seminar za nastavno osoblje visokoškolskih institucija za
obrazovanje vaspitača na temu pisanja ishoda učenja. Seminar
je izveden na Visokog školi za obrazovanje vaspitača u Novom
Sadu uz pomoć irskog stručnjaka za ovu tematiku, prof. Deklana
Kenedija sa Univerziteta u Korku, autora poznate publikacije
„Pisanje i upotreba ishoda učenja“. Cilj seminara je bio da nauči
učesnike da se kritički osvrnu na zvanične definicije ishoda
učenja na studijskom programima za obuku vaspitača u Srbiji i
pokušaju da ih unaprede, ali i da ih što više usklade sa očekiva-
HERE tim
priredila Gera Ibolja, predstavnica HERE tima i član kolektiva
Visoke škole za obrazovanje vaspitača iz Novog Sada. Video
zapis je sadržavao odgovore intervjuisanih na pitanje: “Šta
student vaspitačke škole treba da zna, razume i ume da uradi
nakon završeta studija?”, ciljajuci upravo na kompetencije
budućih vaspitača koje treba da budu razvijene tokom studija i
koje treba da se odražavaju u definicijama ishoda učenja.
Intervjuisani su bili direktorka predškolske ustanove “Maštonlend” iz Novog Sada, Dušanka Mudrinić, zatim vaspitači u tom
vrtiću Nenad Šargin i Olivera Kuzela, Dragana Radović, roditelj
deteta koje pohađa vrtić, Ivan Sakan, student na praksi u tom
vrtiću i Gera Ibolja sa Visoke škole strukovnih studija za
obrazovanje vaspitača u Novom Sadu. Oni su istakli da je za
vaspitački poziv veoma bitna vaspitačeva ljubav prema deci,
strpljenje, emocionalna stabilnost, spontanost, visoke
sposobnosti, veština primene teorije u praksi, prihvatanje
različitosti dečjih interesovanja i sklonosti, veština vrednovanja
svoga rada, organizacija rada u grupi, veštine rešavanje
problema u svakodnevnom radu sa decom, pravilan i bogat jezik
kojeg vaspitač govori, kreativnost, veština u igri, plesu, da bude
aktivan partner detetu i istraživač, takođe, timski igrač, model u
ponašanju za decu, vešt u prepoznavanju talenta i pružanju
podrške razvoju istog kod dece. Na kraju, kao važan činilac,
istaknuta je veština i aktivnost vaspitača u saradnji sa sredinom u
kojoj dete odrasta.
Prezentacije sa skupova i seminara možete preuzeti sa
sajta HERE tima www.tempus.ac.rs/here.
7
Tempus vesti
U toku je proces akreditacije programa Master
evropskih studija. Očekuje se da uskoro bude raspisan
konkurs za upis studenata na univerzitetima u Nišu i
Novom Sadu. Studenti koji završe ovaj studentski
program imaju mogućnost dobijanja diplome partnerskih univerziteta iz EU – Univerziteta „Sophie
Antipolis“ iz Nice i Univerziteta u Frajburgu i Koimbri.
Više informacija o studijama biće dostupno putem sajta
projekta http://www.europeanstudies.rs.
U okviru Tempus projekta „Unapređenje programa
postdiplomskih specijalizacija u farmaciji“ upisana je
prva generacija studenata na nove, specijalističke akademske studije Puštanje leka u promet.
Prilikom upisa na ovaj, već akreditovan studijski program, prednost je data kandidatima sa najmanje dve
godine radnog iskustva u oblasti proizvodnje, kontrole ili
registracije lekova i medicinskih sredstava.
Kroz projekat „Kreiranje i primena akademskog programa za rad u omladinskoj zajednici (CYW) kroz
proširenje međuregionalne saradnje u zemljama Zapadnog Balkana“ razvijene su master studije Omladinski
rad u zajednici. Prva generacija studenata upisana je u
oktobru 2011. godine, a po završetku studija oni stiču
pravo na dvostruku diplomu Univerziteta u Novom Sadu
i Univerziteta u Jonšopingu (Švedska).
Sve neophodne informacije o studijama dostupne su na
sajtu www.communityyouthwork.com.
Rezultat projekta koji se sprovodi na Pravnom fakultetu
Univerziteta u Beogradu je dvostruki studijski program
na master nivou, pod nazivom Master za zaštitu
intelektualne svojine. Program izvode, kroz saradnju,
Univerzitet „Sv. Ćirilo i Metodije“ iz Skoplja, Univerzitet
u Strazburu i Univerzitet u Beogradu. Prva generacija
studenata upisana je u oktobru 2010. godine.
Više informacija je dostupno na sajtu projekta
www.ip.ukim.edu.mk.
8
Kroz projekat koji je imao za cilja da podstakne uspostavljanje
zajedničkih programa na univerzitetima iz regiona jugozapadne Evrope, nastao je zajednički master program
Interdisciplinarne studije jugoistočne Evrope koji će se
sprovoditi na Univerzitetu u Beogradu. U narednom periodu
planirano je raspisivanje konkursa za upis studenata u školskoj
2012/2013. godini. Kao najava ovog konkursa, a i zarad
promovisanja sistema zajedničkih studija uopšte, 27. aprila je
održana konferencija o zajedničkim studijama na Fakultetu
političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Detaljne informacije
o studijama dostupne su na sajtu http://www.jointdegree.eu.
Projekat „Program master studija za nastavnike predmetne
nastave“ zajednički je projekat Univerziteta u Beogradu,
Univerziteta u Novom Sadu, Univerziteta u Nišu, Univerziteta
u Kragujevcu i Državnog univerziteta u Novom Pazaru.
Univerzitet u Novom Sadu je pokrenuo proces akreditacije
master studija za nastavnike predmetne nastave po čijem
završetku će studenti sticati zvanje profesora stručnih
predmeta. Drugi univerziteti koji učestvuju u projektu
razmatraju pitanje zvanja po završetku studijskog programa i
sprovode pripremne aktivnosti za podnošenje zahteva za
akreditovanje programa. Više informacija o studijama biće
dostupno na sajtu projekta http://www.masts.uns.ac.rs .
U okviru projekta „Studijski programi u oblasti obrazovnih
politika u Srbiji i Crnoj Gori“, na master akademske studije iz
oblasti obrazovnih politika upisana je prva generacija studenata. Nastava na zajedničkom studijskom programu, koji se
realizuje na Univerzitetu u Beogradu i Univerzitetu u Kragujevcu, započeta je 10. marta uspešnim uspostavljanjem videokonferencijske veze i interaktivnim uvodnim predavanjima i
diskusijama između studenata i nastavnika u učionicama u
Beogradu i Jagodini. Upisano je ukupno 50 studenata, od
toga 30 na Univerzitetu u Beogradu i 20 na Univerzitetu u
Kragujevcu. Više informacija raspoloživo je na sajtu projekta
http://tempus-epsp.com
Zahvaljujući projektu kroz koji se modernizuju master
studije iz oblasti fitomedicine, na jesen 2012. godine
studenti na poljoprivrednim fakultetima Univerziteta u
Novom Sadu i Beogradu započeće studije po izmenjenom i unapređenom programu.
Novi master program usaglašen je, po svojim ključnim
modulima, sa programima ostalih institucija - učesnica u
projektu iz Albanije i Hrvatske, a rađen je po uzoru na
modele kod partnerskih EU institucija iz Italije, Grčke i
Bugarske.
Tempus vesti
U okviru Tempus projekta „Jednak pristup za sve:
osnaživanje socijalne dimenzije u cilju jačanja Evropskog
prostora visokog obrazovanja“ početkom aprila je
održana konferencija na temu „Jednak pristup visokom
obrazovanju za sve: koliko je daleko i kako ga podstičemo?“.
Na konferenciji je predstavljen nacrt studije zatečenog
stanja, a bilo je reči i o statistici visokog obrazovanja, kao
i o propisima i merama kojima se podstiče dostupnost visokog obrazovanja. Dodatne informacije o projektu dostupne su na sajtu http://www.equied.ni.ac.rs/.
U okviru projekta „Mreža za region Zapadnog Balkana
za uspostavljanje jedinstva trougla znanja (WBC –
VmNet http://www.wbc-vmnet.rs/ )“ krajem marta
2012. godine održana je radionica na temu „Tehnološki
razvoj i transfer tehnologija na Fakultetu inženjerskih
nauka, Univerziteta u Kragujevcu“.
Projekat koji je podržao upostavljanje mehanizama interne
kontrole kvaliteta na univerzitetima u Srbiji organizovao je, u
svojom završnici, dve međunarodne konferencije 28. i 29.
novembra 2011. godine u Rektoratu Univerziteta u Nišu i 30.
marta 2012. godine u Rektoratu Univerziteta u Beogradu.
Skupovi su objedinili niz tema o kvalitetu rada u visokom
obrazovanju i bili su namenjeni svima onima koji se za njih
interesuju - predstavnicima rukovodstva, administracije i
nastavnog osoblja kao i studenata sa državnih i privatnih
univerziteta i sa visokih škola. Kroz interaktivnu radionicu
omogućena je direktna razmena iskustava u ovoj oblasti.
Više detalja o projektu SIQAS mozete pronaći na sajtu
www.siqas.ni.ac.rs.
Projekat čija je tema reforma studijskih programa stranih jezika na univerzitetima u Srbiji (REFLESS) organizovao je treći koordinativni sastanak, uz učešće
predstavnika svih domaćih i stranih partnera i prvi radni
sastanak open space tipa u Sava Centru 15. i 16.
decembra 2011. godine. Na ovom skupu započet je rad
na realizaciji harmonizacije i unapređenja studija kao i
koncipiranju novih master programa u nastavi stranih
jezika.
Opširnije o projektu pronaći ćete na linku http://
www.refless.rs.
U okviru projekta „Novi bibliotečki servisi za region
Zapadnog Balkana“, od 24. do 26. aprila 2012. godine,
održana je radionica u Univerzitetskoj biblioteci u
Beogradu na temu „Promena upravljanja i strateško
planiranje u bibliotekama“ koju je vodio g. Simon
Francis, samostalni konsultant za bibliotečki menadžment.
Učesnici Tempus projekta „Razvoj studija javne uprave i
Više informacija možete pronaći na sajtu www.westbulnet.com.
Više informacija o ovom projektu možete naći na linku:
http://www.pamstudies.edu.rs/sr/home/
U organizaciji učesnika projekta „Unapređenje kvaliteta učenja
na daljinu u institucijama visokog obrazovanja na Zapadnom
Balkanu“ ([email protected], http://www.dlweb.kg.ac.rs), Filološkog
fakulteta Univerziteta u Beogradu i Reticulum-a, 29. septembra
2011. godine, održan je okrugli sto na temu „Kompetencije
nastavnika za rad u online okruženju“. Tim istog projekta bio je i
koorganizator Druge međunarodne konferencije o elektronskom
učenju eLearning - 2011, koja je održana 29. i 30. septembra na
Univerzitetu Metropolitan u Beogradu. Ubrzo nakon toga,
učesnici projekta organizovali su i prvi srpski Moodle Moot skup,
10. decembra 2011. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Materijali su dostupni svim zainteresovanima
na linku http://www.reticulum.org/moodle/course/view.php?
id=17.
Pod okriljem projekta „Bezbednost i zdravlje na radu diplomski kurikulum i celoživotno učenje“ 24. novembra
2011. godine na Visokoj tehničkoj školi u Nišu održana
je obuka za predavače sa visokih tehničkih škola
strukovnih studija - učesnica u projektu i više predstavnike privrede. Obuka je sadržala tri modula i
odnosila se na zaštitu od požara i medicinu rada i
napredne teme iz bezbednosti u grafičkoj industriji i
elektrodistribuciji.
Tempus vesti
menadžmenta u Srbiji” prezentovali su 20. aprila 2012.
godine, na Megatrend univerzitetu, knjigu „Nastava
kroz studije slučaja”. Autor knjige je profesor Ljudmil
Georgiev, prorektor Novog bugarskog univerziteta u
Sofiji.
Sajt projekta je: http://www.tempus.vtsns.edu.rs/
9
Zajednički studijski programi
Prema zvaničnoj definiciji Komisije za akreditaciju i kontrolu kvaliteta, pod zajedničkim studijskim programom
podrazumeva se studijski program za sticanje svih oblika zajedničkih diploma koji organizuju i izvode više
visokoškolskih institucija sa statusom pravnog lica. Takvi studijski programi vode sticanju zajedničke diplome,
dvostruke (dve) diplome, ili jedne diplome koju izdaje domaća ustanova ili institucija koja je za to sporazumno
određena.
Zajednički studijski programi mogu se organizovati iz jedne ili iz više oblasti (interdisciplinarni, multidisciplinarni,
transdisciplinarni - IMT studijski programi) na svim nivoima i za obe vrste studija visokog obrazovanja.
Dve ili više visokoškolskih ustanova mogu podneti zahtev za akreditaciju ako zajedno obezbeđuju više od 70%
kompetentnog nastavnog kadra u radnom odnosu, sa punim radnim vremenom, potrebnog za realizaciju
studijskog programa. U dokumentaciji za akreditaciju potrebno je navesti sve elemente koji definišu učešće svake
visokoškolske ustanove u realizaciji studijskog programa.
U realizaciji programa mogu sudelovati i kompetentni nastavni kadrovi iz drugih visokoškolskih ustanova,
ukoliko je obezbeđena saglasnost nastavno-naučnog veća matične ustanove, u kojoj je naznačena vrsta, obim i
vreme angažovanja na konkretnom studijskom programu
Diplomu i Dodatak diplomi potpisuju ovlašćena lica akreditovanih visokoškolskih ustanova koje učestvuju u
realizaciji zajedničkih studijskih programa u slučaju zajedničke diplome, odnosno lica koja su ovlašćena da
izdaju dvostruku diplomu, ili lice koje po sporazumu učesnika u programu izdaje jednu diplomu. Ukoliko je
visokoškolska ustanova u sastavu univerziteta, oba dokumenta potpisuje i rektor univerziteta.
Kroz Tempus projekte uspostavljeno je više zajedničkih programa na različitim nivoima studija:
1. kroz projekat „Kreiranje i primena akademskog programa za rad u omladinskoj zajednici (CYW) kroz
proširenje međuregionalne saradnje u zemljama Zapadnog Balkana“ razvijene su master studije Omladinski
rad u zajednici. Studenti završetkom ovog studijskog programa, stiču pravo na dvostruku diplomu
Univerziteta u Novom Sadu i Univerziteta u Jonšopingu (Švedska).
Više o projektu na oficijelnom sajtu www.communityyouthwork.com;
2. u okviru projekta „Zajednički master program iz oblasti evropskih studija“ uspostavljen je program Master
evropskih studija. Uskoro se očekuje i raspisivanje konkursa za upis studenata na univerzitetima u Nišu i
Novom Sadu, a studenti koji završe ovaj studentski program imaju mogućnost dobijanja diplome partnerskih
univerziteta iz EU, i to Univerziteta „Sophie Antipolis“ iz Nice i univerziteta u Frajburgu i Koimbri.
Više informacija o studijama će biti dostupno putem sajta projekta www.europeanstudies.rs;
3. kroz projekat „Primer kvalitetnih zajedničkih programa u Jugoistočnoj Evropi“ uspostavljen je zajednički
master program Interdisciplinarne studije u Jugositičnoj Evropi. U narednom periodu planirano je raspisivanje
konkursa za upis studentata u školsku 2012/2013. godinu. Studenti će po završetku ovog master programa
dobijati zajedničke diplome Univerziteta u Beogradu, Bolonji i Gracu.
Više informacija na sajtu projekta http://www.jointdegree.eue;
4. kao rezultat projekta „Regionalna zajednička master diploma za pravo intelektualne svojine“ uspostavljen je
dvostruki studijski program na master nivou, pod nazivom Master za zastitu intelektualne svojine, koji se
izvodi u saradnji Univerziteta „Sv. Ćirilo i Metodije“ iz Skoplja, Univerziteta u Strazburu i Univerziteta u
Beogradu. Detaljnije o projektu može se pronaći na sajtu www.ip.ukim.edu.mk;
5. kroz projekat „Studijski programi u oblasti obrazovnih politika u Srbiji i Crnoj Gori“ uspostavljene su master
studije Obrazovne politike kao studijski program za sticanje zajedničke diplome Univerziteta u Beogradu i
Univerziteta u Kragujevcu. Više informacija dostupno je na www.tempus-epsp.com;
6. završeni projekat na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu rezultirao je dvostrukim master
programom Makroekonomije, čiji studenti dobijaju dvostruku diplomu Univerziteta u Beogradu i Univerziteta
„Sophie Antipolis“ iz Nice.
10
Zajednički studijski programi
Statistički podaci o broju prijava u Tempus IV programu
U okviru petog Tempus konkursa za projekte, koji je završen 23. februara 2012. godine,
podneto je ukupno 676 prijava iz
zemalja koje učestvuju u Tempus
programu (27 članica EU, 37
Tempus partnerskih zemalja). Sa
ukupno 59 projektnih prijava i
od toga 26 koordinatorstva, Srbija je, kao i u ranijim konkursima,
prva među partnerskim zemljama
po broju prijava koje je podnela
u svojstvu koordinatora, a sedma ako se uzmu u obzir sve
učesnice Programa, tj. nalazi se
posle sledećih država: Nemačke,
Italije, Španije, Francuske, Velike
Britanije i Švedske. Ovih šest EU
članica u svim konkursima Tempusa IV, počev od 2008 godine,
prednjače po broju prijavljenih
projekata i koordinatorstva. Kao
sto se može videti u tabeli br. 3,
visokoškolske institucije iz Srbije
idu u korak sa ovim zemljama
po broju prijava za Tempus projekte tokom poslednje četiri godine.
U prvoj tabeli mogu se videti
zemlje Evropske Unije čije su
visokoobrazovne institucije podnele najveći broj prijava u
petom konkursnom roku. Tabela
br. 2, koja sledi, je pravljena na
osnovu podataka o broju podnetih prijava iz Tempus partnerskih zemalja u petom konkursu.
Iz nje se moze zaključiti da je
Srbija imala ubedljivo najveći
broj projektnih prijava sa ulogom
koordinatora u odnosu na druge
partnerske zemlje.
Rezultate petog konkursnog
roka očekujemo tokom jula
2012. godine.
Statistički podaci o Tempus IV programu
Tabela 1
EU zemlje DE -­‐ Nemačka
IT -­‐ Italija
ES -­‐ Španija
FR -­‐ Francuska
UK -­‐ Velika Britanija
SE -­‐ Švedska
PL -­‐ Poljska
EL -­‐ Grčka
RO -­‐ Rumunija
Ukupno:
Broj koordinatorstva po podne8m prijavama
Ukupan broj prijava u kojima je zemlja uključena kao koordinator ili partner
% prijava u kojima je zemlja uključena kao koordinator ili partner
117
69
49
38
285
265
249
160
42%
39%
37%
24%
32
180
16%
32
24
20
19
110
131
118
96
9%
19%
17%
14%
530
27%
Ukupan broj prijava u kojima je zemlja uključena kao koordinator ili partner
% prijava u kojima je zemlja uključena kao koordinator ili partner
26
17
14
10
9
59
62
200
70
45
9%
9%
30%
10%
7%
8
8
30
26
4%
4%
8
7
5
61
18
48
9%
3%
7%
Tabela 2
Tempus partnerske zemlje
RS -­‐ Srbija
EG -­‐ Egipat
RU -­‐ Rusija
GE -­‐ Gruzija
AZ -­‐ Azerbejdzan
PS -­‐ Okupirana teritorija PalesVne
JO -­‐ Jordan
BA -­‐ Bosna i Hercegovina
IL -­‐ Izrael
ME -­‐ Crna Gora
Broj koordinatorstva po podne8m prijavama
Ukupno:
146
Ukupan broj prijava -­‐ sve zemlje
676
11
Učešće Srbije u konkursima Tempusa IV
12
Novine u sistemu obrazovanja i nauke
Novine u vezi sa učešćem Srbije u Programu za celoživotno učenje
Program za celoživotno učenje predstavlja jedan od glavnih
izvora finansiranja saradnje u oblasti obrazovanja u Evropskoj
uniji kojim su obuhvaćeni svi nivoi obrazovanja, od predškolskog
obrazovanja, do obrazovanja odraslih.
okviru ovog dela Programa, a osnovne vrste projekata koje se
realizuju su multilateralni projekti, multilateralne mreže i prateće
mere. U ovom trenutku ustanove iz Srbije ne mogu još da učestvuju
u ostalim vrstama projekata.
Izgled Programa je usaglašen za period od 2007. do
2013. godine imajući u vidu osnovne ciljeve kao što su: (1)
doprinos unapređenju EU kao društva zasnovanog na znanju,
(2) promovisanje inovativnosti, interkulturalizma i evropske
dimenzije u obrazovanju, (3) unapređenje dostupnosti
obrazovanja, zapošljivosti i uključivanja svih društvenih grupa u
učenje tokom celog života i (4) saradnja sa preduzećima i
podsticanje preduzetničkih veština kod učenika.
Važno je istaći da priprema projekata u sklopu Programa za
celoživotno učenje zahteva institucionalnu osposobljenost i iskustvo
u oblasti koja je predmet projekta. Naime, Program za celoživotno učenje nije program pomoći, već program saradnje gde
stručnjaci iz Srbije imaju mogućnost da na ravnopravnim
osnovama sa svojim evropskim kolegama razvijaju određene
inovativne koncepte i pronalaze rešenja za aktuelna pitanja u
oblasti.
Direktne korisnice Programa su 33 države, a to su pre
svega zemlje članice EU, kao i Island, Lihtenštajn, Norveška,
Švajcarska, Hrvatska i Turska.
Takođe, čitav Program je podeljen na nekoliko celina,
odnosno potprograma u zavisnosti od posmatranog nivoa obrazovanja koji je u fokusu projektne prijave. Tako je potprogram
Komenijus namenjen osnovnom i opštem obrazovanju, potprogram Leonardo da Vinči, inicijalnom i kontinuiranom stručnom
obrazovanju i obukama, potprogram Erazmus visokom obrazovanju i potprogram Gruntvig obrazovanju odraslih.
Institucije iz Srbije su i do sada imale mogućnost da
učestvuju u Programu za celoživotno učenje, s tim što se njihov
status nije razlikovao od statusa bilo koje zemlje „van sistema“.
Srbija je imala položaj „treće zemlje“ u Programu, sa
ograničenim mogućnostima učešća i finansiranja projektnih
aktivnosti. Bez obzira na to, institucije iz Srbije su stekle
značajna iskustva i saradnje u okviru ovog Programa.
Potpisivanje Memoranduma o učešću u Programu za
celoživotno učenje, 21. decembra 2011. godine, donelo je
značajnu kvalitativnu promenu za sve srpske institucije koje su
zainteresovane za novi konkurs i podnošenje projektnih prijava
na jesen tekuće godine. Prva promena se ogleda u položaju
institucija iz Srbije koje sada u jednom delu Programa mogu da
imaju identičan status kao i njihove evropske kolege. Naime,
mogu da se nađu i u ulozi institucije koordinatora, odnosno
glavne institucije koja je zadužena za upravljanje projektom,
kao i u ulozi punopravnog partnera na projektu. Druga
promena ogleda se u tome što za institucije iz Srbije više ne važe
finansijska ograničenja za „treće zemlje“, već samo oni uslovi
koji se odnose na ukupnu visinu dozvoljenog finansiranja na
nivou projekta i internu raspodelu sredstava na nivou svih
učesnika projekta.
Pored ova četiri potprograma, postoji i Transverzalni
potrpogram koji obuhvata teme koje su od značaja za sve nivoe
obrazovanja (razvoj obrazovnih politika, učenje stranih jezika i
opismenjavanje, informacione tehnologije i širenje dobre prakse),
kao i potprogram Žan Mone, koji je usmeren na pružanje podrške
nastavi i istraživanjima u oblasti studija Evropskih integracija na
nivou visokoškolskih institucija, unutar i van Evropske unije.
Više informacija o Programu za celoživotno učenje
raspoloživo je na veb-sajtu Tempus kancelarije u Srbiji na stranici
http://www.tempus.ac.rs/sr/ostali-programi-i-stipendije/programza-celozivotno-ucenje/ .
U svetlu novog konkursa ipak je od ključnog značaja
razgraničiti u kojima vrstama projekata institucije iz Srbije mogu
da učestvuju na opisani način.
Naime, čitav Program za celoživotno učenje može da se
podeli na centralizovani deo Programa kojim se rukovodi iz
Brisela i decentralizovani deo Programa kojim rukovode
nacionalne agencije za celoživotno učenje.
Deo Programa u kome Srbija, zahvaljujući potpisivanju
Memoranduma, može punopravno da učestvuje, jeste centralizovani deo Programa. Projektne prijave se u okviru ovog dela
Programa podnose direktno Izvršnoj agenciji Evropske komisije
za programe iz oblasti obrazovanja, medija i kulture (EACEA)
sa kojom se nakon uspešne selekcije potpisuje i ugovor o
realizaciji odobrenog projekta. Postoji čitav niz mogućnosti u
Učešće Srbije u Programu za celoživotno učešće
13
Konferencija Ministarstva prosvete i nauke „Dobre prakse i partnerstva – ključ
efikasnog, kvalitetnog i pravednog obrazovanja“, održana 1–2. marta 2012.
godine u Sava Centru u Beogradu – Izveštaj sa četvrte radne grupe Programa za
celоživotno učenje – mogućnosti učešća i način prijavljivanja projekata
Potpisivanjem Memoranduma o učešću Srbije u Programu za celoživotno učenje 21. decembra 2011. godine, institucijama iz Srbije
su otvorena vrata za punopravno učešće u jednom delu ovog Programa koji je namenjen institucionalnoj saradnji i koji se koordinira iz
Brisela. Ovaj korak je izuzetno značajan zbog činjenice da Program za celoživotno učenje predstavlja jedan od glavnih instrumenata
saradnje u oblasti obrazovanja u Evropskoj uniji kojim su obuhvaćeni svi nivoi obrazovanja, od predškolskog, do obrazovanja odraslih.
Zahvaljujući takvoj sveobuhvatnosti Programa, u projektima može da učestvuje čitav spektar institucija, od svih vrsta obrazovnih
institucija, do državnih organa i lokalnih samouprava, preduzeća, instituta, nevladinih i drugih organizacija.
Imajući u vidu da je objavljivanje novih uslova za konkurisanje institucija iz Srbije izazvalo veliko interesovanje svih institucija koje se na
direktan ili indirektan način bave obrazovanjem, tim Ministarstva prosvete i nauke je jedan deo programa Konferencije posvetio upravo
ovoj važnoj i aktuelnoj temi.
Pozivu da govore na Konferenciji odazvale su se dve uvažene gošće, gđa Džilijan Meklohlin, šef odseka za koordinaciju Programa
za celoživotno učenje u Izvršnoj agenciji Evropske komisije za praćenje programa iz oblasti obrazovanja, medija i kulture i gđa Andreja
Lenc, načelnica Sektora za opšte obrazovanje iz Centra za mobilnost i evropske programe u obrazovanju Republike Slovenije.
Gospođa Lohlin je u svom izlaganju predstavila kakvo je bilo dosadašnje učešće institucija iz Srbije u programima tokom perioda kada
je Srbija učestvovala u projektima kao treća zemlja sa ograničenim mogućnostima finansiranja, kao i koje su se nove mogućnosti otvorile
za institucije iz Srbije sa potpisivanjem pomenutog Memoranduma. Srbija sada ima mogućnost punopravnog učešća u tzv.
centralizovanom delu Programa za koji se podnose projektne prijave Izvršnoj agenciji u Briselu. Institucije u Srbiji imaju mogućnost da
učestvuju u tri tipa projekata, i to su multilateralni projekti, multilateralne mreže i prateće mere na istim osnovama i pod istim uslovima
koje važe za države članice EU, što predstavlja značajnu kvalitativnu promenu u odnosu na raniji status.
Pored gošći iz EU, prisutnima na sastanku radne grupe obratili su se i predstavnici domaćih institucija koje su u predhodnom periodu
učestvovale u projektima Programa za celoživotno učenje pod uslovima koji su važili pre potpisivanja Memoranduma - gđa Ljubica
Beljanski-Ristić isprеd Centra za dramu u edukaciji i umetnosti (CEDEUM) i gđa Jelena Stojiljković ispred Farmaceutsko-fizioterapeutske
škole iz Beograda, koje su predstavile projekat „Drama unapređuje ključne kompetencije Lisabonske strategije u obrazovanju“. Gđica
Bojana Arsić, nastavnik-koordinator u Prvoj beogradskoj gimnaziji predstavila je iskustvo svoje institucije u projektu „Povezivanje
učionica“, finansiran od strane Britanskog saveta.
Gđa Marija Filipović-Ožegović, koordinator Tempus kancelarije u Srbiji, istakla je da ključ uspeha u prijavljivanju projekata u sklopu
Programa za celoživotno učenje leži u blagovremenoj pripremi. Tempus kancelarija u Srbiji, u saradnji sa Ministarstvo prosvete i nauke,
promoviše Program za celoživotno učenje u sklopu svojih svakodnevnih aktivnosti i na raspolaganju je svim zainteresovanim institucijama
kojima je potrebna pomoć u traženju partnera, kao i pojašnjenje tehničkih detalja tokom prijavljivanja projekata.
14
gđa Ljubica Beljanski-Ristić
gđa Jelena Stojiljković
Centar za dramu i edukaciji i umetnosti
Framaceutsko-fizioterapeutska škola iz Beograda
Učešće Srbije u Programu za celoživotno učenje
Razgovor sa gđom Ljubicom Beljanski-­‐Ris8ć i gđom Jelenom Stojiljković o iskustvima u vezi sa učešćem u projektu „Drama unapređuje ključne kompetencije Lisabonske strategije u obrazovanju“ (DICE) u sklopu Programa za celoživotno učenje
1. Kažite nam koji su bili ciljevi i, po vašem mišljenju, najvažniji ostvareni rezultati Komenijus
projekta DICE?
Ljubica Beljanski-Ristić: Komenijus projekt DICE, realizovan
Jelena Stojiljković: Posmatrajući učenike koji su bili uključeni
tokom 2009. i 2010. godine, predstavljao je kros-kulturalno
istraživanje i bazirao se na zadacima i ciljevima unapređivanja ključnih kompetencija u obrazovanju istaknutih
Lisabonskom strategijom, s posebnim usmerenjem na oblast
drame, njen značaj, ulogu i efekte dramskih aktivnosti u
obrazovnom sistemu. Projekat je realizovao konzorcijum od
šest organizacija iz Mađarske, Velike Britanije, Poljske,
Holandije, Slovenije i Rumunije, uz uključivanje šest
pridruženih partnerskih organizacija iz Češke Republike,
Palestine, Norveške, Portugalije, Srbije i Švedske. Kao
najvažnije ostvarene rezultate mislim da možemo da
istaknemo ukupan broj mladih ljudi s kojima se neposredno
radilo, raznovrsnost dramskih aktivnosti i dve knjige na
jezicima svih zemalja učesnica u projektu. U projektu je
učestvovalo 4.500 mladih i isprobano je više od 100 različitih
savremenih, kreativnih, participativnih dramskih aktivnosti a
napisane su i dve knjige. Jedna od knjiga je o obrazovnoj
politici i namenjena je nosiocima obrazovne i kulturne politike,
a druga sadrži obrazovni materijal namenjen školama,
edukatorima i umetnicima o različitim pristupima obrazovnog
pozorišta i drame. Obe knjige treba da se distribuiraju na
evropskom, nacionalnom i lokalnom nivou. Takođe, važan
rezultat projekta jesu i istraživanja koji su dokazala da su
obrazovno pozorište i drama moćna sredstva za unapređivanje ključnih kompetencija, kao i da unapređivanje
dramskih sposobnosti predstavlja životne veštine i sredstva
neophodna mladim ljudima u ličnom razvoju, budućem poslu i
aktivnom građanskom uključivanju u evropsku zajednicu.
u projekat, vidim nove mlade ljude. Smatram da je projekat
DICE na njih delovao višestruko. Iz pozicije nastavnika,
ocenjujem da su otvoreniji, slobodniji da istraže šta je ono što
može zadovoljiti njihovu radoznalost ili vrlo odlučno odabrati
šta je to što bi unapredilo njihova znanja i veštine. Dakle,
projekat ih je, pre svega, naučio samostalnosti u promišljanju i
donošenju odluka. Tokom projekta postali su više usredsređeni
na zadatke i bolje reagovali na nova iskustva. Imaginacija im
je dobila kreativni tok razvitka. Postali su sposobni da uoče i
stvore slike ili detalje i povežu stvari koje se nekima čine
(naučno-stručno) nespojivim.
2. Kakvo iskustvo i korist je Vašoj instituciji donelo učešće u ovom projektu? Šta je to što biste
posebno izdvojili?
Ljubica Beljanski-Ristić: DICE projekat u Srbiji realizovao je tim Centra za dramu u edukaciji i umetnosti CEDEUM, koji je i
nacionalni centar Međunarodne asocijacija za dramu/pozorište i obrazovanje IDEA, sa stručnim saradnicima i nastavnicima iz
škola koje su bile uključene u projekat. CEDEUM je organizacija koja se specijalizovano bavi dramom i pozorištem u obrazovanju i
njegovi članovi imaju dugogodišnje i bogato iskustvo u ovoj oblasti kroz različite nacionalne i međunarodne projekte, ali ovaj
projekat je bio poseban po tome što je to prvo međunarodno veliko kros-kulturalno kvantitativno i kvalitativno istraživanje koje je
ukazalo i dokazalo izuzetnu vezu između dramskih aktivnosti u obrazovanju i kompetencija u obrazovanju. Biti deo takvog
istraživanja je iskustvo od neprocenjive vrednosti. Nije bilo lako, ali ovaj projekat nas je usmerio kao onome što je suština i dubinsko
razumevanje toga što radimo. Ono što bih posebno istakla, jeste da je naše dosadašnje i trenutno angažovanje u reformskim
procesima i strategijama razvoja, kako u oblasti kulture, tako i obrazovanja, ovim projektom dobilo kredibilitet i pokrenulo inicijative
da se otvore mogućnosti da se drama uvede u obrazovni sistem. Osim toga, uključivanje CEDEUM-a predstavlja izuzetno priznanje
i mogućnost da se iskustva i modeli koji su ovde isprobani i ostvarivani u praksi, prenesu u međunarodni kontekst i postanu modeli
dobre prakse koji će biti ponuđeni sa drugim primerima kao evropski model.
Učešće Srbije u Programu za celoživotno učešće
15
Jelena Stojiljković: Učešće u ovakvom projektu je veliko iskustvo, izazov i čast za sve nas. Važno je imati tu sreću da vas kao
partnera izabere snažna institucija kao što ja nas izabrao CEDEUM. Kada jedan ovakav projekat počne da se realizuje u školi,
važno je imati kooperativnost i timski rad svih zaposlenih. Time su svi kriterijumi za realizaciju projekta mogući. Članovi odeljenjskog
veća su neumorno popunjavali ankete koje su bile potrebne, da bi se pratio rad svakog učenika ponaosob. Time smo mogli i da
predočimo rezultate koji ukazuju na to koliko je dramski metod delotvoran na razvoj učenika. Roditelji su bili obavešteni o projektu i
o zaštiti ličnosti učenika, koji su takođe bili anketirani shodno nivoima realizacije. Veoma su bili ponosni na rad svoje dece, na
njihovo zadovoljstvo funkcionalno primenjenom znanju te i na činjenicu da se inovativne nastavne metode primenjuju po evropskim
standardima obrazovanja. Učenici su veoma ponosni na svoje iskustvo i činjenicu da su bili deo rada koji su i njihovi vršnjaci
realizovali u različitim krajevima sveta. Bio je to timski, sinhronizovan rad na svim nivima u procesu obrazovanja. Velika je stvar
imati podršku i direktora, i škole, i roditelja, i opštine, kao i lokalne zajednice.
3. Šta je bilo najvažnije za uspešnu realizaciju projekta, kod Vas i kod Vaših partnera iz EU?
Ljubica Beljanski-Ristić: U projekat smo ušli po pozivu. Sanja Krsmanović-Tasić, naša članica, inače glumica DAH teatra,
predstavljala je CEDEUM na konferenciji IDEA Evrope u Atini krajem 2008. godine. Prezentovala je naš rad i rukovodilac DICE
projekta Adam Cziboly iz Mađarske nas je pozvao da budemo partneri. Budući da naša zemlja nije mogla zvanično da učestvuje u
Komenijus programu, priključili smo se kao pridruženi partner. To je značilo da sve radimo isto, ali nemamo obezbeđeno
finansiranje. I sve smo uradili samo dobrom voljom, volonterski. Mislim da je, bez obzira na teškoće, to bio osnov našeg potpunog
zajedničkog davanja projektu. Imali smo pismo podrške Ministarstva prosvete, za sve tehničke stvari - podršku Centra za kulturu
„Stari grad“, sada Ustanove kulture „Parobrod“ i podršku opštine Stari grad i opštine Zvezdara za putovanje na Konferenciju u
Brisel.
U prvoj fazi projekta uspostavljena je saradnja sa zainteresovanim osnovnim i srednjim školama da bi u najuži izbor za potrebe
istraživanja bile izabrane dve beogradske škole koje svojim radom u ovim oblastima neguju specifične pristupe i ostvaruje izuzetno
vredne rezultate, Osnovna škola „Mihailo Petrović Alas“ na Starom gradu i srednja, Farmaceutsko-fizioterapeutska škola na
Zvezdari. Za uspešnu realizaciju bilo je važan i izbor aktivnosti. Radili smo Forum teatar kao interaktivnu dramsku tehniku ciji je cilj
prevencija nasilja i promocija nenasilne komunikacije, sa jedne strane, i korišćenje dramskih struktura u nastavi, sa druge strane, a
sve to sa ciljem da se obogati nastava jezika i književnosti, osnaži profesionalna komunikacija i otvore kreativni pristupi stručnim
sadržajima. Ali, ono što je bilo najvažnije, jeste vođenje i koordinacija projekta od strane Adama Czibolya, njegova veština da vodi
ceo proces, da nas drži zajedno, da sa svakim od nas održava posebnu komunikaciju i pozitivno i konstruktivno usmerava uz veliku
podršku i razumevanje svih specifičnosti i problema. Upoznavali smo se i između sebe, kao partneri, kroz razmenu svih bitnih
informacija, usklađivali i ostvarivali željeno.
Jelena Stojiljković: Nama kao članovima školskog tima je bilo dragoceno partnerstvo sa CEDEUM-om. Kroz otvoren i inventivan
pristup ciljevima projekta nesebično smo edukovani na koji način se postavlja i kako funkcioniše obimna administrativna aparatura
važna za jedan projekat. Smatram da je rad u kome se inicijative nadovezuju i rađaju jedna iz druge osnov uspeha. Razmena
iskustava tokom stvaralačkog dela projekta sa kolegama iz EU je mogućnost koja vam otvara i polja drugih gledišta, stavova i
kreativnost.
16
Učešće Srbije u Programu za celoživotno učenje
4. Kakva bi bila Vaša preporuka drugim kolegama iz Srbije koji su zainteresovani da konkurišu u
narednom pozivu za projekte koji će biti objavljen na jesen?
Ljubica Beljanski-Ristić: Naša preporuka je, ukoliko su
Jelena Stojiljković: Ne obeshrabriti se u susretu sa
zainteresovani i motivisani, da ne propuste priliku koja se sada
pruža institucijama u našoj zemlji da mogu ravnopravno da
učestvuju u tekućim konkursima za projekte. Ali, neka ne
čekaju poslednji trenutak. Potrebno je vreme da bi se sve
uradilo, a dobri projekti se pripremaju ponekad i godinu
dana. Ravnopravnost učestvovanja u konkursima otvara
mogućnosti koje do sada nismo imali, ali konkurencija je
ozbiljna.
administracijom i rokovima, iako deluju nedostižno!
5. Koje preduslove, po Vašem misljenju, treba da ispune institucije iz Srbije u projektima Programa za
celoživotno ucenje?
Ljubica Beljanski-Ristić: Osnovni preduslov je da se dobro
Jelena Stojiljković: Veru u svoju ideju koja je funkcionalna i
upoznaju sa uslovima i zahtevima koji se postavljaju ukoliko
žele da budu nosioci ili partneri u projektima Programa za
celoživotno učenje, da procene šta mogu, a šta ne mogu, šta
imaju, a šta nemaju, koje su im snage, a koje slabosti i da se
oslone na nešto u čemu su dobri, što je njihova specifičnost, a
što žele da unaprede i razviju kroz svoj timski rad i razmenu sa
drugima. I ono što je posebno važno jeste da istražuju, da
budu inovativni i da otkriju nove prostore pozitivnih i
konstruktivnih delovanja koji će svojim rezultatima dati
doprinos i potvrdu ideji celoživotnog učenja.
primenljiva u datoj instituciji, originalnost, fleksibilnost i
otvorenost za prihvatanje različitosti.
Učešće Srbije u Programu za celoživotno učenje
17
Predstavljanje Tempus projekata iz trećeg konkursnog roka (2010. godina)
Unapređenje studentske prakse u Srbiji
(Improvement of Students’ Internship in Serbia - ISIS)
www.isis.kg.ac.rs/
U vremenu kada univerziteti moraju da preuzmu punu odgovornost za kvalitet znanja i kompetencija diplomiranih studenata, a
još više odgovornost za njihovo zapošljavanje, unapređenje saradnje sveta obrazovanja i poslovnog sveta postaje imperativ.
U okviru Tempus ISIS projekta urađena je analiza evropskih modela studentske prakse, presek stanja i analiza potreba svih
uključenih zainteresovanih strana na području Srbije i na osnovu tih dokumenata napravljen je predlog novih organizacionih
modela i metodologija studentske prakse.
U sledećem koraku prešlo se na kreiranje infrastrukture koja će imati zadatak da unapredi načine saradnje univerziteta i
privrede i da pruži podršku praktičnom osposobljavanju studenata. Ostvareni su brojni kontakti sa preduzećima i institucijama iz
Srbije, preispitane su njihove potrebe i kapaciteti, organizovani seminari i obuke i obavljena studijska putovanja mentora sa
akademskih institucija i supervizora iz privrede ili poslovnih sistema. Istovremeno su ojačani kapaciteti univerziteta za praktično
izvođenje nastave kroz nabavke opreme za 21 fakultet na četiri državna univerziteta (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac), a
ojačana je i pozicija univerzitetskih centara za razvoj karijere u kontekstu analize trenutnog stanja i mogućeg unapređenja kroz
obuku i studijska putovanja zaposlenih i dodatnu nabavku potrebne opreme. Na ovaj način doprinosi se funkcionalnoj integraciji
institucija kroz jedan od važnih procesa na univerzitetskom nivou, tj. sprovođenje studentskih praksi.
Prva grupa studenata već je učestvovala u pilot fazi sprovođenja studentskih praksi po novom modelu, koji bi trebao da
doprinese njihovoj boljoj pripremljenosti za tržište rada. Slede još dva nova kruga studijskih praksi, praćenje njihovih rezultata, kao i
značajne aktivnosti na polju održivosti, širenja informacija o projektu i daljem radu na unapređenju odnosa između univerziteta,
privrede, privrednih komora i unija poslodavaca. Svi oni, a na prvom mestu studenti i brojne studentske organizacije, imaće koristi
od ovog projekta.
Prof. Miladin Stefanović, koordinator projekta, Univerzitet u Kragujevcu
18
Tempus projekti 2010.
Razvoj inženjerskog učenja u oblasti zaštite životne sredine i upravljanja resursima
(Development of Environment and Resources Engineering Learning - DEREL)
www.derel.ukim.edu.mk
U Tempus projektu DEREL učestvuje osamnaest naučnoistraživačkih i obrazovnih institucija iz sedam evropskih zemalja, a
njegov osnovni cilj je uvođenje savremenog postdiplomskog studijskog programa iz oblasti zaštite životne sredine i upravljanja
resursima. Pored toga, projekat teži da doprinose u najširem smislu reformi sadržaja, metodologije učenja i strukture postdiplomskih
univerzitetskih studija u datoj oblasti.
Studijski program koji se uvodi kroz projekat biće usklađen sa Evropskim sistemom prenosa i akumulacije bodova i
kriterijumima za uspostavljanje zajedničkih postdiplomskih studija jer će se studije sprovoditi istovremeno na Univerzitetu „Sv. Ćiril i
Metodije“ iz Skoplja, Univerzitetu u Novom Sadu i Politehničkom univerzitetu u Tirani. Na Univerzitetu u Novom Sadu master
studije će biti akreditovane i nastava izvođena na Fakultetu tehničkih nauka, tj. na Departmanu za inženjerstvo zaštite životne
sredine i zaštite na radu. Studenti će nakon završene prve godine moći da odluče gde žele da nastave studije - u Novom Sadu,
Skoplju, Tirani ili Firenci.
Jedan od rezultata projekta biće i uspostavljanje održive, regionalne DEREL mreže koja treba da omogući univerzitetima da
organizuju seminare kontinuirane edukacije u državama Zapadnog Balkana za sve one koji se interesuju za oblast inženjerstva
zaštite životne sredine i upravljanja resursima. Mreža će takođe poslužiti za organizovanje radionica fokusiranih na jačanje veza
unutar „trougla znanja“ (edukacija na temu životna sredina – inovacije – istraživanja) sa učešćem postdiplomaca i zaposlenih u
javnom sektoru, kompanijama i nevladinim organizacijama.
DEREL konzorcijum se sastoji od 11 univerziteta (Univerzitet u Firenci, Tehnološki univerzitet u Beču, Univerzitet „Rur“ u
Bohumu, Univerzitet „Aristotel“ iz Soluna, Univerzitet „Sv. Ćiril i Metodije“ u Skoplju, Univerzitet „Goce Delčev“ u Štipu, Univerzitet
„Sv. Kliment Ohridski“ u Bitoli, Politehnički univerzitet u Tirani, Univerzitet u Tirani, Univerzitet u Beogradu i Univerzitet u Novom
Sadu), jednog ministarstva, četiri nacionalne agencije, jedne nevladine organizacije i jedne kompanije, a rukovodilac projekta je
Univerzitet u Firenci iz Italije.
Mr Dušan Milovanović, učesnik projekta, Univerzitet u Novom Sadu
Tempus projekti 2010.
19
Modernizacija poslediplomskih studija hemije i njoj srodnih programa
(Modernisation of Post-Graduate Studies in Chemistry and Chemistry Related Programmes - MCHEM)
http://www.tempus-mchem.ac.rs
Tempus projekat MCHEM sprovode zajednički četiri državna univerziteta u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac), pet
univerziteta iz Evropske unije (Grinič, Ahen, Brno, Nova Gorica i Galati), Visoka poslovno-tehnička škola u Užicu, Srpsko hemijsko
društvo, Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Stalna konferencija opština i gradova i nevladina organizacija „Zeleni Srbije“.
Cilj projekta je razvoj fleksibilnijeg, svrsishodnijeg i celovitijeg sistema master programa iz hemije koji odgovaraju potrebama
tržišta i poslodavaca. Učesnici projekta posvećuju posebnu pažnju: (i) modifikaciji i definisanju ishoda i kompetencija postojećih
master programa hemije u skladu sa dobrom praksom iz EU, (ii) modernizaciji kurikuluma i standarda kvaliteta nastave u skladu sa
kvalifikacijama Euromaster tematske mreže i (iii) razvoju novih interdisciplinarnih master programa iz oblasti Hemije životne sredine
na univerzitetima u Srbiji. Međusobnim povezivanjem visokoškolskih institucija u Srbiji, ali i njihovim povezivanjem sa privredom,
industrijom i širom zajednicom kroz uspostavljanje Balkanske hemijske mreže, kreirani studijski programi mogu da odgovore
zahtevima tržišta rada, privrednog razvoja, ali i da isprate savremena naučna dostignuća.
U prvoj godini sprovođenja projekta uspostavljeni su Referentni obrazovni standardi za hemiju i njoj srodne discipline. Uz
pomoć njih postignuta je međuinstitucionalna harmonizacija studijskih programa iz oblasti hemije u Srbiji i kompatibilnost sa istim
evropskim studijskim programima. Uvedene su nove nastavne tehnike zasnovane na elektronskim tehnologijama i opremljene
specijalizovane IT učionice i laboratorije za realizaciju master programa iz hemije i specijalističkog strukovnog studijskog programa
srodnog hemiji.
U toku je definisanje i izrada nastavnog materijala koji bi bio u skladu sa smernicama Bolonjskog procesa. Posebna pažnja je
posvećena definisanju ishoda učenja. Za razliku od tradicionalnog načina osmišljavanja kurseva koji je počinjao od sadržaja kursa,
tj. od tema koje predavač treba da „pređe“ tokom jedne nastavne celine, razvijen je pristup orjentisan ka studentu, zasnovan na
očekivanim ishodima učenja, odnosno onome što bi student trebalo da zna i ume da uradi na kraju perioda učenja. Očekuje se da
modernizovane master programe studenti mogu da upišu u akademskoj 2012/2013. godini, tokom koje će biti organizovana i
studentska stručna praksa na univerzitetima partnera iz EU.
Ni aspekt kontinualnog stručnog usavršavanja, danas stalno prisutne komponente savremenog visokoškolskog obrazovanja,
nije zanemaren u projektu. Projektni tim radi na definisanju osnovnih smernica u radu edukacionih centara, načina obučavanja
kadrova, uočavanju potreba za znanjem na tržištu, kao i definisanju programa i metoda rada na kursevima kontinualnog razvoja.
Prof. Tatjana Anđelković, učesnik projekta, Univerzitet u Nišu
20
Tempus projekti 2010.
Unapređenje proizvodnje i profitabilnosti u preduzećima u Srbiji usvajanjem načela ujednačenog
toka proizvodnje (procesa proizvodnje bez gubitaka) i jačanjem veza između preduzeća i
akademske zajednice
(Production and Profitability improvement in Serbia Enterprises by adopting Lean Thinking Philosophy and
strengthening Enterprise - Academia connections - LeanEA)
www.leanea.uns.ac.rs
Cilj ovog projekta je ostvarivanje obuke kadrova (studenata i zaposlenih), transfer znanja i bolje definisanje sadržaja studijskih
programa kako bi oni bili usklađeni sa stvarnim potrebama privrede. U središtu pažnje je lean proizvodnja (proizvodnja bez
gubitaka), pošto je zaključeno da Srbiji u ovom trenutku nedostaje ovakav koncept, sličan onome koji je Japan transformisao od
ratom razorene zemlje do jedne od vodećih ekonomija sveta.
Prva faza projekta odvijala se na partnerskim univerzitetima u EU - u Ljubljani, Notingemu i Geteborgu, gde su razvijeni
programi obuke za lean koncept proizvodnje. Odabrani učesnici projekta iz Srbije proveli su po nedelju dana na spomenutim
univerzitetima u EU, prošli su obuku i uspešno polagali ispit koji je pokazao nivo usvojenog znanja i razumevanja lean koncepta.
Svi polaznici su uspešno položili ispit i dobili sertifikate. Nakon toga, materijal pripremljen za inicijalnu obuku preveden je sa
engleskog na srpski jezik i prilagođen izvođenju obuka u Novom Sadu, Beogradu i Kragujevcu za nastavno osoblje univerziteta,
studente koji su iskazali interesovanje za navedenu temu i predstavnike privrednih organizacija koje razmišljaju o započinjanju lean
transformacije svojih proizvodnih procesa. U okviru projekta organizovano je i nekoliko predavanja na temu lean-a, kako bi se
koncept približio većem broju zainteresovanih. Tako je u Kragujevcu organizovan jednodnevni seminar „Lean filozofija u
upravljanju proizvodnjom – odgovor na zahteve globalnog tržišta”. U Novom Sadu je održano predavanje profesora Šigeru
Komorija o japanskom stilu upravljanja, zatim predavanje u Privrednoj komori Vojvodine, pred tridesetak predstavnika Udruženja
metalne industrije i Privredne komore Vojvodine, na temu „Lean filozofija - sistem koji je Tojotu učinio najboljim proizvođačem
automobila u svetu“, i najzad radionica na temu „Primena lean alata u IT menadžmentu“.
Cilj projekta je i uključivanje elemenata lean filozofije u nastavne predmete na fakultetima. Rezultati na tom polju su već vidljivi,
studenti su izradili nekoliko diplomskih, seminarskih i ispitnih radova na ovu temu, a u većem broju slučajeva tokom studentske
prakse zadatak je bio praktična primena lean alata sa ciljem ostvarivanja unapređenja proizvodnje. Jedan od važnih rezultata
projekta je i osnivanje tri Lean Thinking centra pri univerzitetima u Srbiji koji su partneri na projektu, čiji je osnovni zadatak
prikupljanje znanja iz ove oblasti i njegov transfer u privredne organizacije. U nastavku projekta očekuje se razvoj materijala
potrebnih za inoviranje postojećih i uvođenje novih predmeta čiji sadržaj „pokriva“ elemente lean koncepta, sprovođenje lean
elemenata u procesima privrednih organizacija koje su partneri na projektu, kao i dalje širenje znanja iz ove oblasti.
Prof. Ivan Beker, koordinator projekta, Univerzitet u Novom Sadu
Tempus projekti 2010.
21
Projekat za unapređenje studijskih programa za jezike u Jugoistočnoj Evropi
(South East Europe Project for the Advancement of Language Studies - SEEPALS)
www.seepals.net
Učesnici ovog projekta su Visoka škola „Fakultet za pravne i poslovne studije „dr Lazar Vrkatić" iz Novog Sada (FPPS) i
Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru (IUNP), zajedno sa još devet partnera iz regiona i četiri partnera iz Evropske unije, a
koordinator projekta je Univerzitet Crne Gore. Osnovni cilj projekta jeste unapređenje postojećih studija stranih jezika (engleskog i
nemačkog jezika za učesnike iz Srbije) i stvaranje mogućnosti za uvođenje novih. Kroz projekat se učvršćuju pаrtnerstva između
institucija visokog obrazovanja u EU i partnerskih zemalja.
Očekivani rezultati, koji su u velikoj meri i realizovani tokom dve godine trajanja projekta, su kritičko poređenje modela studija
stranih jezika u partnerskim institucijama, modernizacija nastave književnosti i kulture, unapređenje studija stranih jezika za posebne
namene i diplomskih akademskih studija prevođenja. Projekat stavlja naglasak na primenjeni karakter studija jezika. Partnerske
institucije su kroz analizu i vrednovanje svojih programa mogle uočiti nedostatke programa filoloških studija, zajedničke za većinu
univerziteta iz okruženja i usredsrediti se na uvođenje predmeta koji odgovaraju kompetencijama i profilima savremenih zahteva
tržišta rada.
Na visokoškolskim institucijama koje učestvuju opremljene su jezičke laboratorije koje će poboljšati uslove za sticanje jezičkih
veština, kupljena je literatura i oprema za učenje na daljinu. Projekat je podsticajno delovao na nastavno osoblje i studente
Departmana za strane jezike u Novom Sadu i Novom Pazaru u smislu mogućnosti za unapređenje znanja i veština. Studenti
posebno cene predstavljene mogućnosti daljeg usavršavanja imajući u vidu da se u sklopu evrointegracija stvaraju prilike za nova
radna mesta.
U narednom periodu, s obzirom na to da sve institucije koje učestvuju u projektu već imaju tehničke mogućnosti da održe ekonferencije, učesnici projekta će se posvetiti intenzivnijoj komunikaciji i interakciji na planu poboljšanja saradnje i razmene iskustva.
Prof. Jasmina Đorđević, Visoka škola „Fakultet za pravne i poslovne studije „dr Lazar Vrkatić", Novi Sad
Adnan Hasanović, saradnik u nastavi, Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru (IUNP)
22
Tempus projekti 2010.
Program master studija iz oblasti primenjene statistike
(Master programme in applied statistics - MAS)
http://stat.uns.ac.rs/
Osnovni cilj Tempus projekta MAS je razvoj programa iz primenjene statistike na univerzitetima u Srbiji u skladu sa evropskim
standardima, a u saradnji sa Republičkim zavodom za statistiku i Narodnom bankom Srbije.
Značaj projekta proizilazi iz činjenice da se u Srbiji statističko obrazovanje do sada uglavnom sticalo u okviru neke druge
oblasti. Često su to bila teorijska znanja bez suštinskog osposobljavanja studenata za njihovu primenu (studije matematike), ili
osnovne, veoma uske oblasti statistike, neophodne za rad u konkretnoj disciplini. Zbog povezanosti sa praksom statistika se svuda u
svetu smatra posebnom naukom koja se neposredno primenjuje u drugim oblastima. Zato studijski programi, kakav je i ovaj
razvijen kroz projekat, postoje na mnogim evropskim univerzitetima. Usmerenost ka pojedinim oblastima (društvene nauke,
medicina, tehničke, i ekonomske nauke) ostvaruje se modulima koje student sam bira. U prilog tvrdnji da su Srbiji zaista potrebni
stručnjaci za oblast primenjene statistike ide i potreba usaglašavanja nacionalnog statističkog sistema sa evropskim, što je jedan od
preduslova za pristupanje Srbije Evropskoj uniji.
Rezultat projekta biće akreditovani studijski programi iz primenjene statistike na tri univerziteta u Srbiji, novosadskom, niškom i
beogradskom. Na Univerzitetu u Novom Sadu već je u oktobru 2011. godine akreditovan master program iz primenjene statistike i
odobreno je 20 mesta za studente u okviru budžeta. Program mogu upisati svi studenti koji su završili bilo kakve osnovne studije, a
izbor studenata vrši se prijemnim ispitom. Prva generacija studenata već studira na prvoj godini, a uskoro će biti objavljen i upis za
drugu generaciju.
Kroz projekat će biti organizovani i kursevi kontinuirane edukacije iz primenjene statistike. Namera je da se zaposleni raznih
profila, kojima su statističke metode potrebne u praksi, dodatno obrazuju u savremenim metodama i korišćenju odgovarajućeg
softvera.
Kao značajnu činjenicu spominjemo i uključivanje zvanja Master primenjene statistike u Listu stručnih i akademskih naučnih
naziva u Srbiji, što je važan rezultat projekta.
Prof. Andreja Tepavčević, koordinator projekta, Univerzitet u Novom Sadu
Tempus projekti 2010.
23
Program master studija za nastavnike predmetne nastave
(Master programme for Subject Teachers in Serbia - MASTS)
www.masts.uns.ac.rs
Projekat MASTS nastao je iz potrebe da se prevaziđe problem nedostatka programa inicijalnog obrazovanja nastavnika u
skladu sa savremenim saznanjima i evropskim modelima kao i Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kojim se od
nastavnika zahteva završen master nivo studija i najmanje 36 kredita iz pedagoško-psiholoških i metodičkih predmeta. Cilj projekta
je da se na pet državnih univerziteta (Beograd, Kragujevac, Niš, Novi Pazar i Novi Sad) uspostavi master program za
obrazovanje nastavnika predmetne nastave. Program treba da bude fleksibilan, kako bi izašao u susret potrebama svih budućih
nastavnika koji se obrazuju u okviru akademskih studija i savremen, tj. zasnovan na iskustvima dobre prakse sa četiri univerziteta iz
EU, iz Finske, Danske, Austrije i Mađarske. Sem navedenih domaćih i evropskih univerziteta, partneri na projektu su i Ministarstvo
prosvete, Nacionalni prosvetni savet, Nacionalni savet za visoko obrazovanje, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, Zavod za
unapređenje obrazovanja i vaspitanja, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Zajednica gimnazija, Udruženje
poljoprivrednih škola Srbije i NVO „Obrazovni forum“. Nakon izučavanja evropskih modela inicijalnog obrazovanja nastavnika,
čemu su doprinele studijske posete institucijama iz EU, realizovano je istraživanje koje je imalo za cilj „snimanje stanja“ u Srbiji, da bi
se pristupilo kreiranju zajedničkog okvira za svih pet programa na pet različitih univerziteta, a zatim i studijskih programa, silabusa
predmeta i organizacionih rešenja na svakom od univerziteta. Programi su razvijeni u skladu sa:
−
−
−
−
−
standardima za kompetencije nastavnika koje je 2011. godine doneo Nacionalni prosvetni savet;
potrebama i željama koje su u projektnoj aktivnosti „Istraživanje stanja i potreba“ imali prilike da izraze svi uključeni fakulteti;
zajedničkim okvirom programa inicijalnog obrazovanja predmetnih nastavnika koji je nastao kroz dogovor partnera;
standardima Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta obrazovanja, kao i
najnovijim dostignućima prakse i naučno-istraživačkog rada u oblasti profesionalnog obrazovanja i učenja nastavnika.
Programi pet državnih univerziteta su u fazi pripreme za akreditaciju, te se očekuje da će većina biti u prilici da poželi
dobrodošlicu prvim master studentima u oktobru 2012. godine. Nastavnici koji su već zaposleni imaće priliku da pohađaju ovaj
program ili neki od izabranih kurseva na univerzitetima. Vredi spomenuti i da novi Pravilnik o stručnom usavršavanju nastavnika,
predviđa da broj ESP bodova koje nastavnik stekne pohađajući pomenuti master program može da bude „preveden“ u
odgovarajući broj sati stručnog usavršavanja. Ovaj projekat je stvorio niz prilika za učenje kroz zajedničke aktivnosti: studijski
boravci nastavnika i studenata kod EU partnera, aktivnosti istraživanja stanja i potreba, kreiranje programa, konferencije.
Obezbeđena je osavremenjena oprema i štampani su nastavni materijali. Projektne aktivnosti su takođe i prilika za 1) umrežavanje
univerziteta i kreiranje zajednice edukatora nastavnika, 2) podizanje kvaliteta obrazovanja nastavnika i izvan programa, 3)
integrisanje univerziteta kroz definisanje različitih oblika saradnje između fakulteta, a u skladu sa potrebama studenata i škola za
koje se pripremaju.
Prof. Vera Rajović, koordinator, Univerzitet u Beogradu
24
Tempus projekti 2010.
Izgradnja i uspostavljanje mera za pokretanje, unapređenje i održivost saradnje između
institucija visokog obrazovanja i društva
(Developing and setting up measures for initiating, enhancing and sustaining Higher-Education-Society
Cooperation - INTERFACE)
http://www.wus-austria.org/project/0/84.html
Regionalni Tempus projekat INTERFACE ima za cilj da u zemljama Zapadnog Balkana (Albaniji, Bosni i Hercegovini,
Makedoniji i Srbiji) poveže visokoobrazovne institucije sa okruženjem, kako bi se poboljšala zapošljivost diplomiranih studenata,
unapredio sistem celoživotnog učenja i obuke za akademce i društvo u celini. U ostvarenju ovih specifičnih ciljeva, na projektu su
definisane sledeće grupe aktivnosti:
•
identifikovati i razviti neophodnu strukturu i kapacitete na visokoobrazovnim institucijama za obavljanje 3 aktivnosti - karijernog vođenja, aktivnosti celoživotnog učenja i alumni aktivnosti;
•
•
formirati INTERFACE centre (IC) za koordinirano obavljanje predmetnih aktivnosti;
sprovesti pilot projekte u svakoj od predmetnih aktivnosti.
•
•
•
•
Do sada su kroz projekat urađeni zadaci iz četiri radna paketa:
analiza postojećeg stanja u navedena tri područja na visokoobrazovnim institucijama partnerskih zemalja;
prikaz i analiza primera dobre prakse na univerzitetima EU;
definisanje strategije razvoja centara u tri predmetna područja;
izrada poslovnih planova, osnivanje i organizovanje rada centara.
Predstojeće aktivnosti na projektu odnose se na opremanje i rad centara kao i obuke za njihovo osoblje na univerzitetima u
Austriji, Velikoj Britaniji i Bugarskoj. Istovremeno će biti organizovani pilot projekti i obavljaće se širenje informacija o rezultatima
projekta putem Internet portala, konferencija, lokalnih radionica, dana otvorenih vrata i sl. Projekat treba da predstavi primer
načina organizovanja i koordinacije aktivnosti karijernog vođenja, aktivnosti celoživotnog učenja i alumni aktivnosti na
visokoobrazovnim institucijama. Brojni Tempus projekti su u proteklom periodu odvojeno, na različite načine, tretirali ove oblasti,
definisali strukture, kapacitete i sadržaje. Ovim projektom i jedinstvenom strategijom ti sadržaji treba da se integrišu u cilju boljeg
povezivanja visokoobrazovnih institucija sa društvom.
Prof. Pere Tumbas, učesnik projekta, Univerzitet u Novom Sadu
Tempus projekti 2010.
25
Unapređenje kvaliteta studija na daljinu u visokoškolskim ustanovama Zapadnog Balkana
(Enhancing the quality of distance learning at Western Balkan higher education institutions - [email protected])
www.dlweb.kg.ac.rs
Širi cilj ovog projekta je unapređenje kvaliteta i značaja učenja na daljinu u visokoškolskim institucijama na prostoru Zapadnog
Balkana (Srbija, Crna Gora, Makedonija) radi njihovog lakšeg uključivanja u Evropski prostor visokog obrazovanja. Njegovi
specifični ciljevi su:
•
•
•
unapređenje standarda, uputstava i procedura za obezbeđenje kvaliteta studijskih programa na daljinu u zemljama
Zapadnog Balkana u skladu sa evropskom praksom;
uspostavljanje okvira za unapređenja kvaliteta i metodologije učenja na daljinu;
obezbeđenje obuke za relevantne učesnike iz javnih i obrazovnih institucija koje vrše akreditaciju i evaluaciju studijskih
programa na daljinu kao i za nastavnike uključene u izvođenje studija na daljinu.
Pored univerziteta, učesnici projekta su i ministarstva prosvete, nacionalni saveti i komisije za akreditaciju iz Srbije, Crne Gore i
Makedonije. Partneri iz Evropske unije su univerziteti iz Italije, Francuske i Slovenije, kao i Evropska organizacija za kvalitet u eučenju - EFQUEL iz Brisela.
Među dosadašnjim aktivnostima projekta izdvaja se rad na definisanju mape puta za osiguranje kvaliteta onlajn nastave,
seminar o definisanju okvira za obezbeđenje kvaliteta studija na daljinu i okrugli sto posvećen definisanju nacionalnih regulativa i
standarda za akreditaciju studija na daljinu, održani u okviru međunarodne konferencije „Elearning2011“, okrugli sto
„Kompetencije nastavnika za rad u onlajn okruženju“, „MoodleMoot2011“ konferencija i SEVAQ+ evaluacija kvaliteta master
studijskog programa za elektronsko učenje na Tehničkom fakultetu u Čačku.
Svi akademski partneri [email protected] projekta postali su stalni članovi EFQUEL organizacije i time se pridružili najvećoj evropskoj
mreži profesionalaca koji se bave kvalitetom u oblasti tehnološki podržanog učenja. U cilju osiguranja održivosti rezultata projekta
osnovana je Balkanska mreža za obrazovanje na daljinu - BADEN koja je već dobila prestižnu poziciju regionalnog partnera za
Epprobate međunarodne sertifikate kvaliteta onlajn kurseva.
Formirana je ekspertska radna grupa za kreiranje okvira za unapređenje regulative u oblasti obrazovanja na daljinu, koja će u
narednom periodu dati konkretne rezultate korisne za širu akademsku zajednicu regiona Zapadnog Balkana. Kontinuirani trening
nastavnog osoblja se nastavlja i u drugoj godini projekta.
Prof. Danijela Milošević, koordinator projekta, Univerzitet u Kragujevcu
26
Tempus projekti 2010.
Jačanje uloge studenata u upravljanju i rukovođenju na univerzitetima u Srbiji u skladu sa
Bolonjskim procesom
(Strengthening Student Role in Governance and Management at the Universities of Serbia in line with the
Bologna Process - SIGMUS)
http://www.sigmus.edu.rs
Projekat SIGMUS pokrenut je sa ciljem da se ojača uloga studenata u organima upravljanja i rukovođenja na univerzitetima u
Srbiji, a u skladu sa novinama koje je doneo Bolonjski proces. Potreba o aktivnom učešću studenata u reformi visokog obrazovanja
u Srbiji prepoznata je 2005. godine, kroz Zakon o visokom obrazovanju. Međutim, uloga predstavnika studenata u institucijama
visokog obrazovanja tada nije bila precizno definisana, često je nedostajala prava komunikacija između studenata i nastavnika i
nisu postojali utvrđeni mehanizmi saradnje. Pored toga, ni sami studenti nisu bili na odgovarajući način informisani o mogućim
načinima angažovanja u radu visokoškolskih ustanova. Da bi se prevazišla ovakva situacija, projekat SIGMUS teži pronalaženju
zakonskog okvira za učešće studenata u upravljanu visokoškolskim ustanovama, ali i građenju kapaciteta studentskih predstavničkih
tela i razvoju efikasnijih studentskih servisa na univerzitetima u Srbiji.
U okviru projekta formiran je Nacionalni tim koji će učestvovati u formulisanju Zakona o studentskom organizovanju zajedno sa
Radnom grupom nominovanom od strane Ministarstva prosvete i Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Projektnim
aktivnostima predviđena je i nova evaluacija postojećeg sistema ESP bodova i njihove adekvatne upotrebe u kojoj učestvuju svi
univerziteti iz Srbiji koji su partneri na projektu.
Projektom je takođe predviđeno da se budući studentski „treneri“ osposobe da prenesu relevantna znanja svojim mlađim
kolegama. Programi obuke za one koji će dalje obučavati studentske predstavnike već se sprovode u okviru projekta na
partnerskim institucijama iz Evropske unije, a jedna obuka je održana i u Beogradu. Tokom obuka detaljno se proučavaju i modeli
studentskih servisa iz EU i razmatra se na koji način se u Srbiji mogu primeniti njihova iskustva u cilju poboljšanja kvaliteta
studentskog života i unapredjenja obrazovnog sistema.
Prof. Ružica Maksimović, koordinator projekta, Univerzitet u Beogradu
Tempus projekti 2010.
27
Izgradnja kapaciteta za strukturnu reformu visokog obrazovanja u zemljama Zapadnog
Balkana
(Building Capacity for Structural Reform in Higher Education of Western Balkan Countries - STREW)
www.strew.uns.ac.rs
STREW projekat, kao zrela faza Novosadske incijative, pokrenut je sa ciljem da podrži evropsku Agendu za modernizaciju
visokog obrazovanja kroz jačanje kapaciteta za strukturne promene u regionu. Projekat je pokrenuo suštinska pitanja, vodeći
računa o nagomilanim frustracijama, zabludama i različitim strahovima koje postoje u regionu (onim opravdanim i onim koji to nisu)
koji su do sada kočili ozbiljne promene. Jedan od kolateralnih ciljeva projekta je da pomogne da se pokrenu prave teme i da se
povrati poverenje akademske zajednice u reforme. Očekivane strukturne promene treba da stave u prvi plan profesionalne
administratore na svim nivoima i u svim institucijama koje imaju odgovornost za visoko obrazovanje, počev od ministarstava, saveta
(nacionalnih i onih drugih) i komisija, do centralnih servisa na unverzitetima. U ovom trenutku u svim sistemima visokog obrazovanja
u regionu poslove profesionalnih administratora amaterski obavljaju nastavnici univerziteta.
Mala statistika o Projektu
Konzorcijum čini ceo spektar zemalja, institucija, iskustava i različitih odgovornosti. On uključuje deset institucija sa
odgovornošću za visoko obrazovanje (higher education authorities), trinaest univerziteta i jednu nevladinu organizaciju iz osam
zemalja (pet iz regiona i tri uz EU). Gotovo sve kontakt osobe su visokog ranga u svojim institucijama (sve kontakt osobe na
partnerskim unverzitetima su prorektori ili rektori).
Više od 100 osoba sa imenom i prezimenom i jasno definisanom ulogom učestvuje na projektu u različitim aktivostima i više od
120 osoba je već uključeno kroz popunjavanje upitnika kojim se prikupljaju podaci od različitih zainteresovanih strana o ličnim
viđenjima sistema visokog obrazovanja u odgovarajućim zemljama. Očekuje se da se će se najmanje jos 130 osoba uključiti do
polovine maja 2012. godine kroz popunjavanje upitnika, ne samo na partnerskim institucijama i ne samo u partnerskim zemljama.
Poseban tim koji se profesionalno bavi kvantitativnom i kvalitativnom analizom napravio je prvu analizu na pilot bazi podataka, a
kompletni izveštaj na celoj bazi podataka (očekuje se barem 300 popunjenih upitnika) biće predstavljen na Konferenciji u Petrovcu.
Upitnik je napravljen na 4 jezika i dve platforme za elektronski diskusioni forum, a jos tri su u pripremi. Cilj je da se pomoću njih
dopre i do onih zainteresovanih strana koji nisu imali priliku da učestvuju u popunjavanju upitnika.
Rektori partnerskih univerziteta uključeni su u razmatranje pitanja u vezi sa unutrašnjom reformom univerziteta kroz rad
rektorske radne grupe (prvi sastanak biće održan 25. maja u Petrovcu). Takođe, najviši predstavnici ministarstava učestvovaće u
radu strateške radne grupe koja treba da fromuliše mapu zajedničkog puta regiona u strukturnim refomama, na istom sastanku.U
svim zemljama u regionu koje su partneri na projektu formirane su ekspertske radne grupe koje treba da sačine nacionalne
izveštaje. U poslednjoj fazi projekta nacionalne radne grupe će se baviti implementacijom dogovorenog zajedničkog puta
strukturnih reformi.
Prof. Ladislav Novak, koordinator projekta, Univerzitet u Novom Sadu
28
Tempus projekti 2010.
Reforma studija stranih jezika u Srbiji
(Reforming Foreign Language Studies in Serbia - REFLESS)
www.refless.rs
Projekat REFLESS posvećen je stvaranju stabilnih uslova i strategije za održivo formalno obrazovanje kvalitetnih prevodilaca i
tumača potrebnih Republici Srbiji na putu evropskih integracija, regionalne saradnje i nacionalnog razvoja, zatim razvijanju master
studija iz srpskog jezika kao stranog i konačno usklađivanju osnovnih i akademskih studija iz stranih jezika, književnosti i kultura sa
potrebama tržišta rada i evropskim standardima. Konzorcijum kojim rukovodi Univerzitet u Beogradu čini više od 150 stručnjaka iz
18 nacionalnih i evropskih institucija, a u njemu učestvuju svi univerziteti u Srbiji na kojima se izvode studije stranih jezika.
Projekat polazi od snimanja zatečenog stanja na polju stranih jezika u pogledu jezičkih obrazovnih politika, međusobne
usaglašenosti programa na svim univerzitetima u Srbiji na kojima se studije izvode, i njihove usklađenosti sa evropskim standardima.
Tokom prve, pripremne godine, konsolidovana je snažna institucionalna podrška projektnim ciljevima i sprovedeno je temeljno
istraživanje tržiša rada, čiji rezultati služe kao osnova za razvoj kurikuluma koji će biti održivi u pogledu mogućnosti za zaposlenje
studenata nakon diplomiranja. Postoji saglasnost o tome šta treba promeniti u nastavi stranih jezika. Potrebno je uvesti više stručnog
prevođenja, obrazovne profile konsekutivnog i simultanog prevodioca, uvesti stručnu praksu, povećati broj časova na kojima se stiču
praktična znanja, ali i poboljšati materijalne uslove izvođenja nastave i sl. Na osnovu istraživanja može se zaključiti da postojeći
studijski programi uglavnom ne pružaju mogućnost studentima da se nakon diplomiranja zaposle u malim i srednjim preduzećima
kao i da znanje stečeno kroz neformalno obrazovanje u praksi često biva dovoljno za zapošljavanje na pozicijama gde je
potrebno poznavanje stranih jezika. Na kraju druge, razvojne godine projekta usaglašeni studijski programi biće spremni za
implementaciju i prva generacija prevodilaca i tumača, odnosno studenata srpskog kao stranog jezika, biće upisana u školskoj
2012/2013. godini. Početak sprovođenja novih programa obeležiće konferencija posvećena standardima za studijske programe iz
stranih jezika, prevođenja i tumačenja. Projektni tim će, računajući na saradnju strateških partnera u projektu, Ministarstva prosvete i
nauke Republike Srbije i Kancelarije za evropske integracije, nastaviti da stvara uslove za učlanjenje Srbije u Evropski centar
savremenih jezika u Gracu (http://www.ecml.at/).
REFLESS Online
http://www.refless.rs
http://www.youtube.com/user/REFLESSProjectSerbia
https://www.facebook.com/Refless.Project.Serbia
http://twitter.com/#!/REFLESS
http://www.slideshare.net/REFLESS
Mr Jasmina Nikolić, koordinator projekta, Univerzitet u Beogradu
Tempus projekti 2010.
29
Download

Tempus Bilten br.5