EAS
Exporters Association of Serbia
UDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJE
Nezavisno udruženje osnovano sa ciljem da okupi pojedinačne izvoznike – male, velike, početnike,
afirmisane – ali i sve one koji doprinose razvoju izvoza, kako bi zajedničkim delovanjem povećali svoje
izglede i mogućnosti za izvoz.
Udruženje izvoznika za partnera ima Vladu Republike Srbije, javne institucije koje se bave pitanjima
izvoza, kao i srpsku poslovnu zajednicu koja našu zemlju predstavlja kao pouzdanog partnera u
trgovini kvalitetnim proizvodima i uslugama po konkurentnim uslovima.
Beneficije članstva:
ZASTUPANJE INTERESA IZVOZNIKA
zalaganje za izmene zakonske regulative i unapređenje poslovne prakse
UMREŽAVANJE
razmena iskustava i primera dobre prakse, zajednički nastup na ciljnim tržištima
USLUGE
prema potrebama članica: specijalizovane obuke i edukacija, istraživanje tržišta, savetodavne usluge o
spoljnoj trgovini, transport i logistika, finansiranje i osiguranje izvoza
Za više informacija:
UDRUŽENJE IZVOZNIKA SRBIJE
Vlajkovićeva 3/V, 11000 Beograd
Tel: 011 3398 550 ▪ Fax: 011 3398 814
www.eas.rs ▪ [email protected]
BROJ 19, SEPTEMBAR 2012.
Sadržaj
04
06
11
14
18
22
24
28
32
34
VESTI IZ PRIVREDE
„SUSRET SA KUPCIMA“
SIEPA AKTUELNOSTI
SAJMOVI
TRŽIŠNI TRENDOVI
SPOLJNA
TRGOVINA
U FOKUSU
UDRUŽENJE IZVOZNIKA
SRBIJE
INTERVJU: IVANA PETROVIĆ
PODRŠKA STABILNOM IZVOZU
PRIMERI USPEHA
„IVA 28“
LAVOVSKOM BORBOM DO EVROPSKOG TRŽIŠTA
IZAZOVI BIZNISA
POSVEĆENOST BEZBEDNOSTI INFORMACIJA
SVET I MI
KAKO POSLOVATI
SA POLJSKOM
PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKE
TRŽIŠTE CEFTA
NOVE ŠANSE I IZAZOVI
SIEPA VODIČ
HANNOVER MESSE
VODEĆI SVETSKI SAJAM NOVIH TEHNOLOGIJA I INOVACIJA
Izdavač Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije Vlajkovićeva 3/V 11000 Beograd, Srbija. tel: (011) 3398 550, 3398 772, 3398
774 fax: (011) 3398 814; [email protected]; www.siepa.gov.rs; Urednik: Marija Vukosavljević; [email protected]; Gost urednik:
Ivana Petrović; [email protected]; Saradnici: Maja Vuković, Danijela Čabarkapa, Marijana Jovanović, Natalija Terzić, Maciek Antosz, Dejan Curović,
Mirko Gavrilović, Iva Ćetković; Tehnički urednik & dizajn: Orange Studio; Priprema za štampu: Orange Studio; Lektura i korektura: Orange Studio; Korice: Orange Studio; Štampa: Avantguarde, Beograd; Magazin Exporter je besplatan za izvozna preduzeća na teritoriji Srbije. Magazin izlazi
kvartalno.
SEPTEMBAR 2012.
1
REČ UREDNIKA
UDRUŽENJE
IZVOZNIKA SRBIJE
STABILNO PARTNERSTVO SA INSTITUCIJAMA
ZAJEDNIČKI NASTUPI NA MEĐUNARODNOM TRŽIŠTU
Postoji ona čuvena priča o starom ocu koji je svojim sinovima
objašnjavao potrebu i prednosti sloge i zajedništva na primeru
jednog pruta, odnosno snopa pruća. Naravoučenije je da je jedan
prut veoma lako slomiti, dok je ceo snop znatno teže, skoro
nemoguće.
Slična udruženja ili asocijacije postoje u mnogim zemljama
sveta. Njihovi članovi se udružuju upravo u cilju povećanja
svojih izvoznih mogućnosti, ali i sa idejom da kroz zajedničke
nastupe na zahtevnom međunarodnom tržištu sebi omoguće
bolju pregovaračku poziciju, a time i bolje uslove.
Udruživanje, odnosno pripadnost grupi, je iskonska potreba
čoveka. O tome smo učili iz istorije i drugih društvenih nauka,
ali i svako na sopstvenom primeru, još od ranog detinjstva.
Udruženje izvoznika Srbije je dobilo podršku svih relevantnih
institucija u Srbiji. Nadamo se da će i sami izvoznici naći interes
da postanu njegov deo.
U ovom broju Exporter–a, između ostalog, predstavljamo
novoosnovano Udruženje izvoznika Srbije. Udruženje je formirano
početkom ove godine u nameri da se bavi potrebama izvoznika,
nezavisno od delatnosti ili veličine preduzeća. Njegov cilj je
da radi na poboljšanju poslovnog okruženja, pojednostavljenju
procedura, ali i da svojim članovima omogući što lakšu i bržu
razmenu iskustava i stabilno partnerstvo sa institucijama.
Marija Vukosavljević
2
EXPORTER
Konkurs za dodelu nagrade
Izvoznik godine 2012.
Izvoznicima koji uspešno promovišu srpsku privredu u svetu
Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA)
po deveti put odaje priznanje dodelom nagrade za najbolje izvoznike u kategorijama:
• NAJBOLJI IZVOZNIK GODINE
• NAJBOLJI NOVI IZVOZNI PROIZVOD
• OSVAJANJE NOVOG TRŽIŠTA
• NAJBOLJI IZVOZNIK
u kategoriji malih i srednjih privrednih društava
• SPECIJALNA NAGRADA ZA NAJBOLJU PREDUZETNICU
Rok za podnošenje prijava je 26. novembar 2012. godine.
Za dodatne informacije kontaktirajte nas na [email protected] ili
putem telefona: 011/3398 243; 3398 772.
Prijava je dostupna na internet adresi www.siepa.gov.rs.
Prijave slati na adresu:
Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza - SIEPA Vlajkovićeva 3/5, 11000 Beograd,
sa napomenom : „Konkurs za dodelu nagrade IZVOZNIK GODINE 2012“ ili putem elektronske pošte:
[email protected]
VESTI IZ PRIVREDE
„SUSRET SA
KUPCIMA“
ŠANSA ZA PLASMAN
SRPSKIH PROIZVODA
SERTIFIKAT O
POREKLU ZA KUPUS
IZ FUTOGA
Sveži i kiseli kupus iz
Futoga od jeseni postaje
prvo povrće iz Srbije koje će
imati sertifikat geografskog
porekla.
Kako je rečeno u Udruženju
„Futoški kupus”, pod imenom „Futoški” moći će da
se prodaje samo kupus
odgajan na ovom području,
a pravo da koriste ovo ime
će u početku imati samo
registrovani proizvođači iz
Udruženja.
U Udruženju najavljuju i da
će se markice sa oznakom
geografskog porekla stavljati prvo na svaku glavicu
kiselog kupusa, a potom
verovatno i na sveži kupus.
4
NAJBOLJA RAKIJA NA
SVETU
ENERGOPROJEKT
MEĐU 200 NAJVEĆIH
KROMPIR IZ SRBIJE SE
PONOVO IZVOZI U EU
Srpska rakija “Stara Sokolova Viljamovka” proglašena je
najboljom rakijom na svetu
na sajmu u Las Vegasu koji
je održan početkom aprila
ove godine.
Godišnje se izveze preko
60.000 flaša “stare sokolove
rakije” i to na tržišta
Australije, SAD-a, Rusije
i zemalja zapadne Evrope.
Zbog velikog interesovanja
i potražnje, u planu je i
povećanje proizvodnih kapaciteta u mestu Koštolović
kod Bajine Bašte.
Na najnovijoj rang listi
najvećih internacionalnih
projektantsko-konsultantskih
kompanija, koju objavljuje
ugledni američki časopis
„Engineering News Record“
(ENR), našla se i srpska kompanija Energoprojekt.
Naš najveći građevinski
holding nalazi se na 124.
mestu ove liste, i napredovao
je za tri mesta u odnosu na
prošlogodišnju poziciju.
Rangiranje na ENR listi vrši
se na osnovu ukupnog prihoda koji kompanije ostvaruju na inostranom tržištu.
Posle 12 godina zabrane,
Srbija ponovo može da
izvozi krompir u Evropsku
uniju, jer je utvrđeno da je
iskorenjena bakterija koja je
napadala ovu biljku.
U odluci Komisije EU od
24. aprila 2012. godine
navodi se da je od 2009. do
početka ove godine u svojim
izveštajima Srbija pokazala
da je sprovedena potrebna
kontrola i procedura kojom
je iskorenjena bakterija koja
je uslovila prstenastu trulež
krompira, što je i bio razlog
za uvođenje zabrane 2000.
godine.
Posle ukidanja ove zabrane,
našu proizvodnju možemo
da povećamo na 100.000ha
i milion tona krompira
godišnje, u odnosu na
sadašnjih 78.000 ha i oko
900.000 tona.
EXPORTER
IZDVAJAMO
U Beogradu će, u sali BELEXPOCENTRA, 13. novembra ove
godine biti održan peti po redu događaj „Susret s kupcima“,
odnosno ”Meet the Buyer - Serbia Open for Business“, a prvi
koji samostalno organizuje SIEPA. Preduzeća koja se bave
proizvodnjom nameštaja i prehrambenih proizvoda imaće
priliku da se na ovom događaju direktno povežu sa velikim
međunarodnim kompanijama kupcima iz ovih oblasti i tako
plasiraju svoje proizvode na inostrano tržište.
NESTLE ULAŽE
5 MILIONA EVRA
U SRBIJU
Kompanija Nestle, koja
je krajem 2011. preuzela
Centroproizvodovu fabriku
začina i kulinarskih proizvoda, investiraće oko pet
miliona evra u modernizaciju ove fabrike u Surčinu.
Prema rečima direktora
Nestlea za Srbiju i Crnu
Goru, Ansgara Bornemana,
Nestle trenutno u Srbiji ima
oko 700 zaposlenih, pošto
se kompaniji pridružilo oko
380 radnika iz Centroproizvoda. On je, takođe, istakao
da Nestle Srbiju i region
vidi kao pokretača rasta
poslovanja u Evropi, jer se
na Balkanu gaji kult hrane i
ona ima važniju ulogu nego
u drugim delovima Evrope.
SEPTEMBAR 2012.
Manifestacija „Susret sa kupcima“ predstavlja jedinstvenu
priliku za podršku razvoju domaćih dobavljača i jedan je od
načina koji će omogućiti malim i srednjim preduzećima u
Srbiji da stupe u kontakt sa renomiranim internacionalnim
korporacijama i postanu deo globalnih lanaca dobavljača.
Za dodatne informacije oko prijave i programa posetite portal
serbiaopen4business.talkb2b.net
SIEPA SUBVENCIJE
ZA IZVOZNIKE
SUFICIT SA ZEMLJAMA
CEFTA
U trinaestom javnom pozivu
za dodelu bespovratne finansijske pomoći sredstva su odobrena za 276
pojedinačnih privrednih
subjekata i 5 udruženja.
Najviše je odobrenih
prijava za aktivnosti sertifikacije sistema upravljanja
kvalitetom, izradu promotivnog materijala, individualne nastupe kompanija na
ino-sajmovima, dizajn veb
sajta, sertifikaciju proizvoda,
nastup u okviru organizovanih privrednih misija,
poseta i B2B na inostranim
tržištima. Prema odobrenom
iznosu, najveći procenat zauzima industrija hrane i pića,
poljoprivreda, elektrotehnika
i elektronika, mašine i oprema, softver i ICT, metalurgija
i obrada metala.
Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je u
prvih šest meseci ove godine
ostvarila suficit u razmeni
sa zemljama CEFTA od 475,7
miliona dolara.
Tokom ovog perioda, u
zemlje CEFTA se najviše
izvozilo žitarica i proizvoda
od žitarica, raznih vrsta pića,
gvožđa i čelika, a najviše
je uvezeno kamenog uglja,
koksa i briketa, gvožđa i
čelika, struje, kao i voća i
povrća.
Izvoz Srbije za navedeni
period iznosio je 1,047
milijardi dolara, a uvozeno
je robe u vrednosti od 571,8
miliona dolara, što znači da
je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 183 odsto.
Prema učešću u ukupnom
izvozu Srbije, region CEFTA
je na drugom mestu po
značaju, posle tržišta EU.
YUMIS U ITALIJI
Prehrambena industrija
Yumis iz Niša je polovinom
ove godine izvršila prve
isporuke svojih proizvoda na
italijansko tržište. Prvi kontigent robe sastojao se od
našem tržištu već poznatih
proizvoda poput supa, pudinga, začina, šlagova, čajeva,
kao i pakovane robe.
Tržište Italije inače važi
za veoma zahtevno kada je
reč o kvalitetu i ceni, kao i
dizajnu ambalaže.
5
SIEPA AKTUELNOSTI
SAJMOVI
FIA
Privredni sajam
u Alžiru
Agencija za strana ulaganja
i promociju izvoza (SIEPA)
je po treći put organizovala
nastup srpskih kompanija
na tradicionalnom
međunarodnom privrednom
sajmu FIA u Alžiru koji se
ove godine održao po 45.
put, od 30. maja do 5. juna.
Na ukupnoj površini od
skoro 50.000 m2, preko 600
inostranih izlagača iz 28
zemalja prikazalo je svoje
proizvode i inovacije.
U sklopu nacionalnog
paviljona Republike Srbije,
svoje proizvodne programe
predstavilo je sedam srpskih
kompanija - Amiga, Foka,
Irma Projekt Sistem, LatifovicKingspan, Magic Fruits Land,
Respekt Tim i Senipak. Na
120 m², srpske kompanije
izložile su svoje proizvode i
usluge iz oblasti prehrambene
6
industrije, industrije ambalaže
i pakovanja i metalske
industrije.
Tokom sajma, održano je
preko dve stotine sastanaka
sa potencijalnim izvoznim
partnerima iz Alžira i
velikog broja drugih
zemalja. Predstavnici srpskih
kompanija očekuju da će
ostvareni kontakti rezultirati
konkretnim partnerstvima
čija bi vrednost mogla da
dostigne više od 1,5 miliona
evra u početnoj fazi. SIEPA
je svojim dosadašnjim
angažovanjem na tržištu
Alžira uspela da višedecenijski
prijateljski odnos dveju
zemalja pretoči u konkretne
poslovne mogućnosti za
srpske kompanije i otvori
put ka daljem unapređenju
bilateralnih odnosa.
EIRE
Sajam nekretnina u Milanu
Drugu godinu zaredom, SIEPA
je predstavila investicionu
ponudu Srbije u okviru
nacionalnog štanda na sajmu
nekretnina i investicija (EIRE)
u Milanu, održanog od 5. do 7.
juna. Pored SIEPA-e, projekte
iz oblasti svog delovanja
predstavile su opštine
Sremska Mitrovica, Pećinci
i Zrenjanin, Grad Subotica,
kao i „Nacionalna turistička
razvojna korporacija“, Javno
preduzeće „Stara planina“ i
„Fond za podršku investicija u
Vojvodini – VIP“.
Po oceni svih izlagača
na nacionalnom štandu
ovogodišnji sajam je
prevazišao prošlogodišnji
nastup, kako po broju
posetilaca, ostvarenih
kontakata, tako i po kvalitetu
predstavljanja Srbije. Održani
su mnogobrojni sastanci sa
predstavnicima renomiranih
svetskih kompanija, poput
Giorgio Armani, Gap, Oikos,
Fendi, Scavolini, Ferro Murano
i Missoni Home, koje je
najviše zanimala cena zakupa
Privredni
sajam
FIA
u Alžiru
poslovnog prostora i otvaranje
maloprodajnih objekata, ali
su se raspitivali i za izgradnju
objekata za specijalne namene,
razvoj turizma u Srbiji i sl.
Sa druge strane, domaći
izlagači ponudili su projekte
u oblasti izgradnje turističkih
objekata, industrijskih
parkova i logističkih centara,
kao i saradnju sa lokalnim
građevinskim firmama i
investitorima.
EXPORTER
Global TransporTech 2012
Sajam komponenti u Seulu
Na ovogodišnjem sajmu
proizvođača komponenti i
delova za transportna sredstva
(delovi za automobile,
poljoprivrednu mehanizaciju,
brodove i druga plovila) u
Seulu - Global TransporTech
2012, koji je održan od 13. do
15. juna, SIEPA je učestvovala
po prvi put. Srbija je uspešno
promovisana kao investiciona
destinacija za proizvođače
komponenti i delova za
automobilsku industriju.
Naša zemlja je predstavljena
kao idealna lokacija koja
omogućava nesmetan i brz
transport robe u zemlje EU i
Rusku Federaciju, koja nudi
niz pogodnosti za investitore
i mogućnost da se troškovi
proizvodnje znatno smanje.
Tokom sajma ostvareni
su zapaženi kontakti koji
mogu rezultirati u vidu dve
potencijalne investicije,
odnosno zajedničkim
ulaganjima sa nekim od
privrednih društava iz Srbije.
Koncept sajma podrazumevao
je odvojen izlagački prostor
za predstavljanje proizvoda,
dok je u drugom delu hale
SEPTEMBAR 2012.
postojao zaseban prostor za
potencijalne kupce, koji su sa
prodavcima mogli pregovarati
na B2B sastancima (prema
statistikama organizatora
bilo je oko 1.700 prethodno
ugovorenih sastanaka). SIEPA
štand nalazio se između ove
dve „zone“, bio je vrlo vidljiv
i zahvaljujući poziciji dobio je
pažnju i predstavnika kupaca i
predstavnika prodavaca, kao i
posetilaca sajma.
Sajam Global TransporTech
2012 održan je u sajamskom
prostoru Kintex Ilsan, na
površini od 11.290 m², na
kome se našlo 137 izlagača
iz pet zemalja (Koreja, Japan,
Tajvan, Kazahstan i Srbija)
i 204 kupca iz 34 zemlje
(zastupljene geografske
lokacije: EU, USA, Asean,
Indija, Peru). Izlagači sa
kojima su predstavnici
SIEPA-e imali sastanke ocenili
su učešće Srbije na sajmu kao
izuzetno korisno.
PLMA
Sajam robnih marki u
Amsterdamu
Agencija za strana ulaganja i
promociju izvoza Republike
Srbije (SIEPA) organizovala
je nastup srpskih preduzeća
na najvećem svetskom sajmu
robnih marki PLMA koji se
održao 22. i 23. maja 2012.
godine u Amsterdamu.
Na nacionalnom štandu Srbije,
predstavilo se jedanaest
domaćih kompanija iz oblasti
prehrambene industrije:
Agropartner, Aroma 1990,
Bilje Borča, Duga Fruit,
Esensa, ITN, Kondiva, Master
Frigo, PFI, Sweet Art i Venac.
Srpske firme imale su priliku
da se upoznaju sa vodećim
maloprodajnim lancima koji
su još pre početka sajma
potvrdili dolazak na naš
nacionalni štand.
Jedna od glavnih prednosti
proizvodnje robnih marki
za maloprodajne lance je
činjenica da proizvođač
nema troškove marketinga i
pakovanja, pa je samim tim i
cena proizvoda niža u odnosu
na proizvođačke marke. Učešće
robnih marki u ukupnoj
Sajam
nekretnina
u Milanu
EIRE
maloprodaji u EU iznosi preko
35%. U Srbiji je situacija nešto
drugačija i ovaj procenat
iznosi oko 5%, ali predstavlja
povećanje u odnosu na period
od prethodne tri godine.
Holandski sajam PLMA
se održava već skoro tri
decenije i predstavlja vodeće
mesto okupljanja i susreta
najvećih trgovinskih lanaca i
proizvođača robnih marki.
SEOUL FOOD&HOTEL
Sajam hrane i pića
u Seulu
Po prvi put, srpski proizvođači
hrane i pića predstavili su
svoje proizvode na sajmu
Seoul Food u Južnoj Koreji
održanom od 8. do 12. maja
2012. godine. Zemlja domaćin,
poznata po zavidnom nivou
tehnološkog razvoja, pruža
velike mogućnosti za domaće
izvoznike jer uvozi celokupnu
ponudu hrane za svoje tržište.
Sam sajam raste iz godine
u godinu i za sledeću je
najavljeno povećanje prostora
za trećinu, dok preko 45.000
specijalizovanih sajamskih
posetilaca u zemlji čije tržište
ima preko 50 miliona ljudi,
čini ovaj sajam izuzetno
privlačnim.
7
Kompanije iz Srbije - Igda,
Sicoberry i Stara Sokolova
imale su priliku da se
upoznaju sa kupcima direktno
na sajmu, ali i preko unapred
ugovorenih sastanaka.
Kompanije su takođe imale
obezbeđene prevodioce tokom
celokupnog trajanja sajma
jer je poznavanje engleskog
jezika u ovoj zemlji izuzetno
limitirano. Domaći izlagači
bili su veoma zadovoljni
nastupom na sajmu i
ostvarenim kontaktima, a
nadaju se učešću i sledeće
godine.
Međunarodna
konferencija industrije
nameštaja
Sankt Peterburg
Agencija za strana ulaganja
i promociju izvoza po
drugi put je učestvovala na
međunarodnoj konferenciji
industrije nameštaja „AllRussian Furniture Summit
– 2012“, koja je održana 28. i
29. juna 2012. godine u Sankt
Peterburgu, Rusija.
Ova konferencija predstavlja
međunarodnu platformu koja
8
pruža jedinstvenu priliku za
upoznavanje potencijalnih
partnera kroz susrete
proizvođača, distributera
i prodavaca nameštaja,
marketing stručnjaka,
eksperata za logistiku i
sertifikaciju, kao i državnih
funkcionera i predstavnika
nekomercijalnog sektora.
Prvog dana konferencije
predstavljeno je rusko tržište
nameštaja i njegov očekivani
dalji razvoj sa posebnim
osvrtom na ulazak Rusije
u STO, dok je drugi dan
bio posvećen maloprodaji i
dizajnu u industriji nameštaja.
SIEPA je učestvovala u panel
diskusiji posvećenoj ulasku
Rusije u STO, čija je tema bila:
Competition vs. Cooperation.
International and Russian
experience (Konkurencija
ili saradnja. Međunarodna
i ruska iskustva). Ulaskom
Rusije u STO carina na uvozne
proizvode će biti tri puta niža,
što je kod ruskih proizvođača
nameštaja izazvalo bojazan od
nadolazeće konkurencije.
Kratkom prezentacijom SIEPA
je predstavila podsticajne
mere koje država Srbija
sprovodi u cilju povećanja
izvoza, naglašen je značaj
sporazuma o slobodnoj
trgovini koji Srbija ima sa
Rusijom, kao i potencijali
srpske industrije nameštaja.
Takođe je ukazano da u cilju
internacionalizacije srpskih
preduzeća, SIEPA organizuje
i finansijski podržava
nastup srpskih kompanija iz
različitih sektora na preko
20 međunarodnih sajmova,
sa posebnim osvrtom na 13
kompanija koje će ove godine
učestvovati na moskovskom
međunarodnom sajmu
nameštaja, Mebel.
AUTOMECHANIKA
MOSCOW
Sajam delova i opreme za
automobile
Kao rezultat SIEPA-inog
prošlogodišnjeg učešća na
konferenciji, a u saradnji
sa Udruženjem preduzeća
industrije nameštaja
Severozapada Rusije, u
Beogradu su po prvi put u
maju ove godine organizovani
rusko-srpski poslovni susreti,
gde se 11 ruskih kupaca
direktno sastalo sa 33 srpska
proizvođača nameštaja.
Zahvaljujući liberalizaciji
trgovine u okviru Sporazuma
o slobodnoj trgovini između
Srbije i Rusije, srpska
preduzeća imaju veliki
potencijal na ruskom tržištu.
O tome svedoči veliko
interesovanje domaćih
kompanija za izlaganje na
ovom sajmu kao i nagrada
za najbolje predstavljeni
nacionalni štand koju je Srbija
dobila prošle godine.
Međunarodna
konferencija
industrije nameštaja
Sankt Peterburg
Od 27. do 30. avgusta ove
godine, SIEPA je po drugi put
organizovala nastup domaćih
kompanija na najvećem sajmu
delova i opreme za automobile
u Rusiji – „Automechanika
Moscow 2012“.
EXPORTER
Ove godine se na štandu
veličine oko 70m² predstavilo
sedam srpskih kompanija:
Corun Holding, Ewes Europe
East, FAM, Mecafor Products,
Prva Petoletka-Promet,
Trgoprevoz i Srboauto.
„Automechanika“ je najveći
svetski sajam automobilskih
komponenti i inovativnih
tehnologija u sektoru
automobilske industrije, i
nudi širok izložbeni spektar od
najmanjih komponenti, pa do
velikih rešenja u ovoj oblasti.
O značaju i popularnosti ovog
sajma govori i činjenica da je
ovogodišnja „Automechanika“
održana na znatno većoj i
boljoj lokaciji od prethodnih
godina. Naime, ranije je sajam
održavan u Krokus ekspo
halama, dok je od ove godine
smešten u Ekspo centru koji
je veći, bliži centru Moskve
SEPTEMBAR 2012.
i dostupniji posetiocima, pa
je na oko 42.000m² u pet
paviljona, svoje proizvode,
usluge i inovacije predstavilo
više od 1.000 izlagača iz 34
zemlje.
AUTOMECHANIKA
FRANKFURT
Sajam autokomponenti
Od 11. do 16. septembra ove
godine, SIEPA je po četvrti put
zaredom organizovala nastup
srpskih preduzeća na sajmu
„Automechanika“ u Frankfurtu.
Na ovogodišnjem nacionalnom
štandu Srbije predstavilo
se deset kompanija: IPM,
Quantum AUTOmarket,
MING, Corun holding d.o.o.
Užice, Ewes Europe East, Exit
ltd d.o.o, Tehnomerkur, Prva
Petoletka – Promet a.d, Fabrika
maziva FAM a.d. Kruševac i
Gomma Line.
Međunarodni sajam
„Automechanika“ održava
se u Frankfurtu svake druge
godine, još od 1971. i jedan
je od najvažnijih događaja u
ovoj oblasti. Jedinstven po
sadržini, sajam je fokusiran na
tržište post-prodaje motornih
vozila i obuhvata sve što je u
vezi sa rezervnim delovima,
opremom i održavanjem.
Pored automobilske industrije
(automobili, kamioni,
autobusi), na sajmu su
predstavljena i industrijska
i poljoprivredna vozila,
motocikli i dr. Prošle godine,
na prostoru od 324.000m²
predstavio se 4.471 izlagač iz
Sajam
delova i opreme
za automobile
Moskva
80 zemalja, a sajam je tokom
šest dana posetilo preko
160.000 ljudi.
Kompanije učesnice iz
Srbije potvrdile su da im
je učešće na prethodnom
sajmu „„Automechanika“
bilo od velikog značaja, ne
samo zbog sticanja novih
poznanstava, već i zato što
većina poslovnih partnera
sa kojima su već u kontaktu
tradicionalno posećuje
frankfurtski sajam. Ovaj
događaj predstavlja priliku da
se na jednom mestu sastanu
sa svima, dok nacionalni štand
i podrška državnih institucija
daju ozbiljnost njihovom
poslovanju u Srbiji. Na samom
sajmu srpske kompanije
su potpisale ukupno 16
predugovora i ugovora.
9
Lako do novih kupaca
Krenite u susret novim mogućnostima
13. novembar 2012, BELEXPOCENTAR, Novi Beograd
Budite deo petog jubilarnog Susreta sa kupcima - Meet the Buyer!
Upoznajte potencijalne kupce vaših proizvoda i otvorite vrata novom plasmanu. Preko 20
renomiranih multinacionalnih kompanija već je potvrdilo svoje učešće.
Oni su tu samo zbog vas!
Ove godine Meet the Buyer je fokusiran na dve industrije i stoga pozivamo preduzeća koja
se bave proizvodnjom nameštaja ili hrane da se prijave za događaj putem internet stranice
serbiaopen4business.talkb2b.net
Očekujemo vas,
TRŽIŠNI TRENDOVI
SPOLJNA
TRGOVINA
MAJA VUKOVIĆ, DANIJELA ČABARKAPA
U PRVIH PET MESECI OVE
GODINE KUKURUZ JE BIO PRVI
NA IZVOZNOJ LISTI SRBIJE SA
IZVOZOM U VREDNOSTI OD
71 MILIONA DOLARA, DOK
SU SIROVA NAFTA I ULJA OD
BITUMINOZNIH MINERALA
SA VREDNOŠĆU OD 122
MILIONA DOLARA PRVI
UVOZNI PROIZVOD
U
prvih pet meseci 2012. godine,
prema podacima Republičkog
zavoda za statistiku, ukupna
spoljnotrgovinska razmena Srbije iznosila
je 9,3 milijardi evra, što predstavlja porast
od 2,8% u odnosu na isti period 2011.
godine. Izvezeno je robe u vrednosti od 3,3
milijarde evra, a uvezeno 6 milijardi evra.
Glavni izvozni spoljnotrgovinski
partneri Srbije bili su Nemačka, Bosna
i Hercegovina, Italija i Rumunija, sa
ukupnim učešćem u izvozu od 40,9%.
Od januara do kraja maja u Nemačku
je izvezena roba u vrednosti od 404,7
miliona evra, u Bosnu i Hercegovinu
328 miliona evra, Italiju 325,7 miliona
evra i Rumuniju 309,2 miliona evra. U
izvozu preovlađuju žitarice i proizvodi na
bazi žitarica, električne mašine, aparati i
uređaji, gvožđe i čelik, odevni predmeti,
povrće i voće.
Najviše robe uvozi se iz Rusije, Nemačke,
Italije i Kine. Iz Rusije smo uvezli robu
u vrednosti 802,5 miliona evra, sledi
Nemačka sa 643,8 miliona evra, Italija sa
517,4 miliona evra i Kina sa 435 miliona
SEPTEMBAR 2012.
11
evra, a preovlađuju električne mašine,
aparati i uređaji, gvožđe i čelik, nafta i
naftni derivati, električna energija, kao i
kameni ugalj, koks i briketi.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je
najveća sa zemljama sa kojima imamo
potpisane sporazume o slobodnoj
trgovini, a zemlje Evropske unije čine
više od polovine ukupne razmene, sa
izvozom u iznosu od 2 milijarde evra, i
uvozom od 3,4 milijarde evra. Posmatrano
pojedinačno po zemljama, najveći suficit
u razmeni ostvaren je sa Crnom Gorom,
Bosnom i Hercegovinom i Makedonijom,
a od ostalih zemalja, u prvih pet meseci,
ističe se i suficit sa Rumunijom i
Slovačkom. Najveći deficit javlja se u
trgovini sa Ruskom Federacijom, zbog
uvoza energenata, pre svega nafte i gasa,
dok nešto manji deficit imamo u trgovini
sa Kinom, Nemačkom i Mađarskom.
U prvih pet meseci 2012. godine, porastao
je izvoz Srbije u Rumuniju i sa iznosom od
309,2 miliona evra, predstavlja za 25,5%
veću sumu u odnosu na isti period prošle
godine. Ovim porastom, rumunsko tržište
u ukupnom izvozu Srbije sada učestvuje
sa 9,2%. Sa druge strane, uvoz rumunskih
proizvoda smanjen je za 7,4% i iznosio
je 269 miliona evra, pa je time ostvaren
suficit od 40,2 miliona evra. Zanimljivo je
to što je, ove godine, petomesečni izvoz u
Rumuniju isti kao i za celu 2008. godinu, a
gotovo 60% izvoza čine kukuruz i pšenica.
U izvozu su, takođe, zastupljeni i šećer,
proizvodi crne i obojene metalurgije,
hemijski proizvodi, pneumatske gume za
putničke automobile, gorivo za mlazne
motore i dr. Iz Rumunije najviše uvozimo
proizvode naftne industrije (dizel goriva,
naftne gasove, tečni butan, avio benzin),
električnu energiju, deterdžent za sudove i
veš, veštačko đubrivo, so, toplovaljanu žicu
i šipke, ploče od iverice itd. U ekonomskoj
saradnji sa Rumunijom, tradicionalne
oblasti su energetika, mašinska, metalska
i hemijska industrija. Oblasti koje treba
razvijati i dodatno iskoristiti pripadaju
sektoru građevinarstva, poljoprivrede,
turizma i prehrambene industrije.
Poslednjih godina, sve veći značaj dobija
IT sektor, iako se i dalje kao najrazvijenije
oblasti ističu proizvodnja mašina i
transportnih sredstava (uključujući
veoma razvijenu automobilsku industriju
i proizvodnju delova za automobile),
energetika i hemijska industrija.
U prethodne dve godine, izvoz
poljoprivrednih proizvoda značajno je
porastao i to za oko pola milijarde dolara
godišnje, pa je tako iz Srbije, tokom 2011.
12
godine izvezeno poljoprivrednih proizvoda
u vrednosti od 2,5 milijarde dolara.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku
u prvih pet meseci ove godine pokazali
su da je kukuruz i dalje prvi na izvoznoj
listi Srbije sa izvozom u vrednosti od 71
milion dolara, dok su sirova nafta i ulja od
bituminoznih minerala sa vrednošću od
122 miliona dolara prvi uvozni proizvod.
Na drugom mestu izvozne liste nalaze
se setovi provodnika za avione, vozila i
brodove (25 miliona dolara), a na trećem
kontejneri od aluminijuma (20 miliona
dolara). Uvoz gasnih ulja u iznosu od 61
miliona dolara zauzima drugo mesto na
uvoznoj listi, dok se na trećem mestu
nalazi prirodni gas sa 47 miliona.
Posmatrano
pojedinačno
po zemljama,
najveći suficit
u razmeni
ostvaren je sa
Crnom Gorom,
Bosnom i Hercegovinom
i Makedonijom,
a od ostalih zemalja,
u prvih pet meseci,
ističe se suficit sa
Rumunijom i Slovačkom
Značajna vrednost uvoza ostvaruje se i
u trgovini lekovima za maloprodaju, i
iznosila je 30 miliona dolara.
Nakon dvanaestogodišnje zabrane, Srbija
je od Evropske komisije dobila dozvolu
za izvoz krompira na tržište Evropske
unije, budući da je iskorenjena prstenasta
trulež krompira koju je prouzrokovala
bakterija. Ova dozvola omogućava
vremenski i količinski neograničeni izvoz
krompira i izvoz prerađevina od krompira
(poput čipsa, griza, krompira u prahu,
zamrznutog pomfrita itd) na tržište od
skoro 500 miliona potrošača. Zadatak
poljoprivrednika je da se prilagode tržištu
Evropske unije i traženim sortama,
što ujedno predstavlja priliku za sve
proizvođače krompira u Srbiji da uvećaju
svoju proizvodnju, ali i stimulans za
kompanije koje su razmišljale da postanu
proizvođači krompira. Ograničavajući
faktor za izvoz je zastareo sortiment, jer se
u Srbiji uglavnom proizvode sorte „dezire“
i „kondor“, što je prilično siromašna
ponuda za zahtevno tržište EU naviknuto
na ponudu više vrsta krompira.
U prvih pet meseci ove godine, Srbija je
uvezla oko 30.000 tona svežeg povrća, pri
čemu je u najvećoj meri nabavljan svež
kupus, paradajz, krastavac, paprika i crni
luk. Uvoze se i jabuke, lubenica i ostalo
voće i povrće, i to ne samo iz susednih
zemalja, već i iz zemalja poput Argentine
i Novog Zelanda. S druge strane, na
tržište Rusije, u drugoj polovini prošle
i početkom ove godine, izvezeno je oko
EXPORTER
Srbije, naša zemlja je tek na 60. mestu na
lestvici ekonomskih partnera Nemačke.
U ukupnom uvozu Nemačke, Srbija
učestvuje sa 0,1%, što ukazuje da su
potencijali za izvoz u Nemačku u velikoj
meri neiskorišćeni.
Nemački Continental se u septembru
uselio u svoju halu u Subotici i započeo
probnu proizvodnju. Trenutno je u toku
trening radnika, dok je Dräxlmaier započeo
proizvodnju u drugoj fabrici u Zrenjaninu.
Za vreme letnjih meseci, kompanija
Bosh započela je sa prvom fazom i
prvim aktivnostima u okviru realizacije
svog projekta, odnosno, izgradnje nove
fabrike u Srbiji, čiji početak je planiran za
septembar. Dugo najavljivani trgovinski
lanac Lidl potvrdio je svoj dolazak u
Srbiju, a trenutno se nalazi u fazi odabira
lokacija svojih objekata u našoj zemlji.
35.000 tona jabuka, što je prouzrokovalo
iscrpljivanje zaliha na domaćem tržištu, te
su trgovci bili prinuđeni da jabuke uvoze.
Kako bi se ovaj trend sprečio, predlaže se
korišćenje raspoloživih izvora termalne
vode, kao i podsticanje izgradnje velikih
staklenika i plastenika koji bi omogućili
uzgoj ranog voća i povrća. Na taj način,
naša zemlja bi isporukom tih proizvoda
mogla osetno više da zaradi i u potpunosti
podmiri domaću tražnju.
Strana ulaganja
U periodu od januara do maja 2012.
godine, neto strana ulaganja u robi i
novcu, prema podacima Narodne banke
Srbije i Republičkog zavoda za statistiku,
beleže odlive u iznosu od 189 miliona
evra pri čemu se najveći deficiti beleže po
osnovu odliva grčkog i danskog kapitala
(preko 500 miliona evra), dok bruto prilivi
u novcu za isti period iznose nešto više
od 400 miliona evra, što predstavlja
pad od oko 25% u odnosu na isti period
prošle godine. Prema podacima Narodne
banke Srbije, najveću neto vrednost
investicija u novcu zabeležile su Italija,
Švajcarska, Hrvatska, Austrija, a zatim i
Holandija, i Nemačka. Bruto prilivi u robi
i novcu u prvom kvartalu 2012. godine
iznose 183,5 miliona evra. Pri tome,
treba imati u vidu da je za dva meseca,
gledano samo s aspekta bruto priliva u
novcu i ne računajući prilive u robi, bruto
priliv porastao za 120%. Ako ovaj trend
posmatramo u odnosu na zastupljenost
sektora, u prvom kvartalu najveći priliv
SEPTEMBAR 2012.
privukao je sektor prerađivačke industrije
i to u podsektoru proizvodnje artikala od
gume i plastike, zatim sektor trgovine
na veliko i malo, popravka motornih
vozila i motocikala, a zatim slede sektori
poslovanja nekretninama, komunikacija i
informisanja, kao i sektor građevinarstva.
Italija i Nemačka, kao glavni trgovinski
partneri Srbije, u isto vreme su i među
vodećim investitorima u Srbiji. Prema
SIEPA-inoj bazi investicija, u prethodnih
deset godina, upravo su kompanije iz
Nemačke i Italije realizovale najviše
investicionih projekata u našoj zemlji. Sve
više investicija i uspostavljanje intenzivne
poslovne saradnje sa Italijom i Nemačkom
glavni su razlozi zbog kojih su te zemlje
najveći izvozni partneri Srbije za 2011. i u
prvoj polovini 2012. godine.
Vidljivo je da privredna saradnja Srbije i
Nemačke iz godine u godinu beleži sve
bolje rezultate. Nemačka je prvo izvozno
tržište Srbije, a naša zemlja je Nemačkoj
prvi partner među državama CEFTA
regiona. Da su nemačke firme zadovoljne
poslovanjem u Srbiji pokazuju i rezultati
ankete koju je među svojim članovima
sprovelo Nemačko-srpsko privredno
udruženje, a prema kojima bi Srbiju kao
investicionu lokaciju ponovo odabralo
91% nemačkih preduzeća koji danas
posluju u našoj zemlji. Sve veće prisustvo
nemačkih kompanija i kompanija koje
imaju čvrstu poslovnu saradnju sa
Nemačkom najviše je doprinelo povećanju
izvoza iz Srbije u Nemačku. Međutim,
iako je Nemačka prvi izvozni partner
Kada su u pitanju investicije iz Italije,
krajem marta 2012. godine, realizaciju
projekta započela je kompanija Confezioni
Andrea, koja će investicijom - izgradnja
fabrike cirada za zaštitu automobila
u Jagodini, otvoriti pet stotina radnih
mesta. Nakon pregovora, ova kompanija
uključena je i u listu dobavljača
kragujevačkog FIAT-a. Za potrebe FIAT
fabrike automobila, kompanija Becchis
Osiride ubuduće će praviti proizvode od
izolacionih materijala. Od 2010. godine
u Republici Srbiji posluje i Calzedonia
pod imenom Fiorano d.o.o, sa sedištem
u Somboru. Dosadašnja investicija
kompanije Calzedonia u fabriku za
proizvodnju ženskog donjeg veša, površine
12.000 m² u Somboru iznosi 20 miliona
evra i trenutno zapošljavaju sedam stotina
radnika. Calzedonia planira realizaciju
nove investicije u Srbiji, koja bi obuhvatila
izgradnju moderne fabrike za proizvodnju
ženskih majica robne marke Intimissimi,
takođe na površini od 12.000 m². Izgradnja
fabrike započeta je tokom letnjih meseci,
a nakon realizacije projekta, planira
se otvaranje oko hiljadu radnih mesta.
Hrvatska kompanija Comprom Plus
koja na teritoriji opštine Ruma posluje
u okviru grupacije Calzedonia i koja
proizvodi 70% proizvodnog programa
kupaćih kostima za potrebe italijanske
kompanije, u budućnosti planira izgradnju
fabrike u kojoj će biti zaposleno preko 260
radnika. Italijanska kompanija Lamp San
Prospero započela je izgradnju fabrike
materijala za pakovanje farmaceutskih
proizvoda u Vršcu, nakon čega je planirano
zapošljavanje 51 radnika.
13
U FOKUSU
UDRUŽENJE
IZVOZNIKA
SRBIJE
IVA ĆETKOVIĆ
MNOGE ZEMLJE ŠIROM SVETA IMAJU AKTIVNE ASOCIJACIJE IZVOZNIKA, ČIJI ČLANOVI UDRUŽUJU
SNAGE KAKO BI POVEĆALI SVOJE IZGLEDE I MOGUĆNOSTI ZA IZVOZ. POČETKOM GODINE, SRBIJA JE
DOBILA NEZAVISNO UDRUŽENJE IZVOZNIKA, KOJE SVOJIM POSTOJANJEM I AKTIVNOSTIMA NASTOJI DA
PREMOSTI PREPREKE IZMEĐU VLADE I ZAJEDNICE PREDUZEĆA IZVOZNIKA.
14
EXPORTER
P
osledice ekonomske krize nisu
zaobišle ni srpsku ekonomiju.
Manjak investicija, visok deficit i
osiromašena proizvodnja prouzrokovale
su pad izvoznih kapaciteta. Nepovoljan
izvozni trend potvrdio je neophodnost
redefinisanja strategije srpskog
izvoza. Radi identifikacije konkretnih
potreba izvoznih preduzeća u Srbiji,
kao deo evropskog projekta „Razvoj
konkurentnosti preduzeća i promocija
izvoza“ (SECEP), sprovedena je on-line
anketa o potrebama srpskih izvoznika
i mogućoj ulozi udruženja izvoznika
u Srbiji. Anonimnim odgovorima
obezbeđena je objektivnost prikupljenih
informacija, a podrška klastera, raznih
poslovnih udruženja i nadležnih
institucija, prvenstveno SIEPA-e, ali i
Nacionalne agencije za regionalni razvoj
i Privredne komore Srbije, doprinela
je visokoj stopi učešća privrednika u
istraživanju. Od ukupno 106 predstavnika
preduzeća koji su učestvovali u anketi,
njih 96 je u potpunosti popunilo upitnik.
Zajedničko za većinu ispitanika bilo je
da su već izvoznici (90%), da po obimu
poslovanja i proizvodnim kapacitetima
spadaju u mala i srednja preduzeća
(93%), kao i da je njihova prosečna
vrednost izvoza oko pola miliona evra.
Interesovanje za osnivanjem nezavisnog
udruženja izvoznika izrazilo je 60%
ispitanika, dok je po pitanju članstva
u ovom udruženju odgovor bio skoro
jednoglasan – čak 97% kompanija uvidelo
je korist od aktivnog članstva u zajednici
izvoznika.
Identifikujući usluge koje bi buduće
udruženje trebalo da pruža, domaći
izvoznici izrazili su potrebu za
objedinjavanjem informacija o stranim
tržištima i problematici izvoza, za
unapređivanjem propisa vezanih za izvoz,
spajanjem sa potencijalnim kupcima i
partnerima i umrežavanjem sa drugim
srpskim izvoznicima.
Tokom trajanja projekta Evropske unije
analizirano je postojeće stanje privrede
u svim aktivnim izvoznim sektorima i
prepoznate su potrebe i interesovanja
Identifikujući usluge
koje bi buduće udruženje
trebalo da pruža,
domaći izvoznici
izrazili su potrebu
za objedinjavanjem
informacija o
stranim tržištima i
problematici izvoza,
za unapređivanjem
propisa vezanih za
izvoz, spajanjem
sa potencijalnim
kupcima i partnerima i
umrežavanjem sa drugim
srpskim izvoznicima.
privrednika za formiranjem asocijacije
izvoznika. Već u tom periodu pružane
su određene konsultantske usluge
kompanijama-izvoznicima, organizovane
su specijalizovane obuke, seminari
i sajmovi. Firme-izvoznici koje su
učestvovale u aktivnostima projekta
viđene su kao prvi partneri budućeg
udruženja, oni koji oblikuju njegove
temelje i delatnost prema svojim
potrebama i očekivanjima.
Svetska praksa, lokalne potrebe
Većina svetskih udruženja izvoznika, pa i
Udruženje izvoznika Srbije, registrovana
su kao nezavisne privredne, nedobitne i
nedržavne organizacije i njima upravljaju
odbori koje čine predstavnici firmi
članica. Postoje i udruženja koja rade po
principu državnih agencija (npr. češki
Czech Trade najsličniji je našoj Agenciji
za strana ulaganja i promociju izvoza
– SIEPA), ili sa mešovitim članstvom
privatnog i javnog sektora u upravljanju
(poput FINPRO u Finskoj).
U većini slučajeva finansiranje je
pretežno zasnovano na članarinama
čija visina često zavisi od veličine
preduzeća, ali su sponzorstva i drugi
vidovi podrške veoma prisutni, kako
od privatnog sektora tako i od države.
Domaće udruženje odredilo je jedinstveni
iznos članarine za sve kompanije-članice
koji iznosi dve stotine evra u dinarskoj
protivvrednosti za svaku kalendarsku
godinu.
Osnovne aktivnosti većine udruženja
izvoznika uglavnom su fokusirane
na sektorska ili tržišna pitanja, dok
usluge ovakvih asocijacija uključuju
razne nivoe istraživanja tržišta (carine,
porezi, ugovori, transport, finansiranje
i podsticaj izvoza, standardi, itd),
trgovinska partnerstva i povezivanja
(putem B2B sastanaka i sajmova),
zastupanje interesa izvoznika i promociju
izvoza, specijalizovane publikacije i
obaveštenja za izvoznike, kao i razne
skupove za članove, uključujući i dodelu
nagrade za izvoznika godine. Udruženje
izvoznika Srbije predviđa i organizaciju
specijalizovanih obuka, najčešće u formi
tematskih seminara i konferencija, čiji
će intenzitet i usmerenje određivati
potrebe i želje samih članica. Neka
udruženja pružaju i usluge pravnog
savetovanja i programa konsultacija,
dok će te usluge u slučaju domaćeg
udruženja izvoznika biti delatnost članica
iz sektora podrške izvozu, odnosno, onih
koji se u spoljnotrgovinskom poslovanju
kompanija pojavljuju kao jedan od
partnera. Sva udruženja teže da povežu
na jednom mestu sve tržišne igrače koji
se bave izvozom uključujući dostupnost
finansiranja, logistiku i direktnu podršku.
Tokom definisanja ciljeva i delatnosti
Udruženja izvoznika Srbije, usvojeni
su elementi najbolje svetske prakse uz
uvažavanje svih specifičnosti koje su od
samih izvoznika prepoznate kao faktori ili
karakteristike lokalnog poslovanja.
Postojanje Udruženja izvoznika predviđeno je nacionalnom „Strategijom povećanja izvoza od 2008.
do 2011.“ i trebalo je da doprinese većoj konkurentnosti domaćih privrednika u trgovini kvalitetnim
proizvodima i uslugama. Ostvarivanju ovog cilja doprineo je projekat SECEP, kojeg su pored
Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Srbije i SIEPA-e, podržali i kabinet potpredsednika
Vlade za evropske integracije, Privredna komora Srbije i Nacionalna agencija za regionalni razvoj.
SEPTEMBAR 2012.
15
Ka realnim ciljevima
Na osnivačkoj skupštini Udruženja
izvoznika Srbije, održanoj 25. januara
2012. godine, usvojena su sva relevantna
osnivačka dokumenta, izglasani su
Upravni i Savetodavni odbor i definisano
osnovno delovanje organizacije koje
svoje uporište ima u prihvaćenoj viziji,
misiji i ciljevima Udruženja. Kako stoji u
viziji Udruženja, izvoznici Srbije žele da
su „konkurentni na izvoznim tržištima i
da postižu stalni rast u vrednosti izvoza
i geografskoj pokrivenosti izvoznih
tržišta što je podržano dobrim poslovnim
okruženjem i razvijenim izvoznim
uslugama u Srbiji.“
Misija Udruženja izvoznika Srbije je
pružanje podrške aktivnim izvoznicima,
obezbeđivanje konkurentnosti na stranim
tržištima kroz međusobno umrežavanje
i povezivanje sa potencijalnim kupcima,
rad na unapređenju poslovnog okruženja
i omogućavanje pristupa kvalitetnim
izvoznim uslugama.
Osnivačka skupština
Udruženja izvoznika
Srbije
Misija Udruženja
izvoznika Srbije
je pružanje
podrške aktivnim
izvoznicima,
obezbeđivanje
konkurentnosti na
stranim tržištima
kroz međusobno
umrežavanje i
povezivanje sa
potencijalnim
kupcima, rad
na unapređenju
poslovnog okruženja
i omogućavanje
pristupa kvalitetnim
izvoznim uslugama.
16
Vizija i misija ostvaruju se kroz
ispunjavanje ciljeva Udruženja, koji
u sebi objedinjuju najvažnije potrebe
izvoznog sektora. Povećana saradnja i
razmena iskustava između izvoznika prvi
je među pet istaknutih ciljeva. Izvoznici
žele i unapređeno poslovno okruženje
koje obezbeđuje isplativ izvoz, dok je
kao treći cilj istaknuta unapređena
saradnja sa ključnim učesnicima
izvoznih aktivnosti i obezbeđen pristup
kvalitetnim i povoljnim poslovnim,
finansijskim, izvoznim i uslugama
sertifikacije. Jedan od ciljeva se odnosi
na povećanje vrednosti i geografsku
pokrivenost izvoznih tržišta od strane
srpskih izvoznika, a tu je i uspostavljanje
i jačanje organizacionih, finansijskih i
tehničkih kapaciteta samog Udruženja
izvoznika Srbije.
Kako bi se ovi ciljevi ostvarili, neophodna
je podrška i saradnja svih ključnih aktera,
institucija i kompanija čija je delatnost
vezana za izvoz. U tom smislu, Udruženje
će svoj rad bazirati na zalaganju kod
nadležnih institucija za ostvarenje
zacrtanih ciljeva, a vremenom bi ova
organizacija trebalo da se pozicionira kao
prepoznatljiv medijator između potreba
i želja izvoznika sa jedne, i državnih
institucija sa druge strane.
Prednosti udruživanja
Članovi udruženja imaće brojne koristi
od udruživanja. Pre svega, obezbeđuje se
zaštita interesa izvoznika i umrežavanje
unutar udruženja, ostvaruju se veze sa
drugim poslovnim zajednicama i stranim
udruženjima, omogućava se pristup
uslugama pod povoljnim uslovima,
organizuje se pohađanje specijalizovanih
obuka, edukativnih programa, a olakšava
se i pristup savetodavnim uslugama
o spoljnoj trgovini, finansiranju i
osiguranju izvoza. Neke od ovih prednosti
prepoznate su kao ključne i na njih je
stavljen akcenat već od samog početka
delovanja Udruženja.
Zagovaranje interesa
Udruženje predstavlja glas izvoznog
sektora. Članstvom u Udruženju,
kompanije dobijaju platformu za
pokretanje pitanja vezanih za regulativu
i poslovnu praksu koji utiču na njihovu
izvoznu sposobnost na način na
koji to ne bi mogli efektno da učine
pojedinačno. Udruženje može uputiti
Vladine predstavnike u probleme koji su
od značaja za nacionalnu privredu pred
pregovore na međunarodnom nivou.
Sve ovo znači da Udruženje izvoznika
može predstavljati most između Vlade i
zajednice preduzeća izvoznika.
EXPORTER
Članstvom u Udruženju, kompanije će
dobijati pravovremene informacije o svim
promenama koje izvoznicima donosi
harmonizacija propisa sa EU regulativom
u procesu pristupanja Srbije Evropskoj
uniji, što znatno ubrzava proces
njihovog prilagođavanja novim uslovima
poslovanja.
Umrežavanje
Kompanijama su putem udruženja
lako dostupni ostali brojni domaći
izvoznici, od kojih mogu tražiti savete
i sa kojima mogu deliti informacije.
Umrežavanje može da otvori mnoge
mogućnosti za firme sa zajedničkim
interesima, bilo da je reč o ciljnim
tržištima, ili o udruživanju snaga za
ojačavanje konkurentne sektorske
pozicije. Ostvarene veze sa drugim
međunarodnim poslovnim mrežama,
kao što su strana udruženja izvoznika,
takođe mogu obezbediti korisne kontakte
za informacije i savete. Sa udruženjem
iz Hrvatske, na primer, saradnja je već
uspostavljena. S obzirom da Hrvatski
izvoznici (HIZ) postoje već osam godina,
rezultati koje su oni do sada postigli i
SEPTEMBAR 2012.
njihova iskustva vezana za operativno
funkcionisanje od velikog su značaja za
Udruženje izvoznika Srbije. Osim HIZ-a
u okruženju nema razvijenih izvozničkih
asocijacija, ali svakako da postoje mnoga
srodna udruženja na međunarodnoj sceni
sa kojima će Udruženje izvoznika ostvariti
kontakt za benefit svojih članova.
25.01.2012.
održana osnivačka
skupština Udruženja
izvoznika Srbije i usvojena
sva relevantna osnivačka
dokumenta, izglasani su
Upravni i Savetodavni
odbor i definisano osnovno
delovanje organizacije
koje svoje uporište ima u
prihvaćenoj viziji, misiji i
ciljevima Udruženja
Usluge
Udruženje može da omogući pristup
nizu usluga pod uslovima povoljnijim od
pojedinačnih nabavki, jer će imati veću
moć u pregovorima sa dobavljačima.
Usluge se mogu krojiti po meri članica
i mogu uključivati specijalizovane
obuke i edukaciju, istraživanja tržišta,
savetodavne usluge o spoljnoj trgovini,
transport i logistiku, kao i finansiranje i
osiguranje izvoza.
Iako nastalo iz potrebe međusobne
podrške i sektorskog umrežavanja,
Udruženje izvoznika svoje postojanje ne
ograničava pomenutim okvirima. Ono
što ovu organizaciju posebno karakteriše
je osluškivanje potreba samih izvoznika,
gde su upravo oni viđeni kao akteri
koji joj daju oblik i usmerenje, gde
je raznorodna zastupljenost članstva
ključ za jedinstveno delovanje izvoznog
sektora, i gde se za postojeće izvozne
prepreke, a u saradnji sa institucijama
Vlade i države, pronalaze sistemska i
trajna rešenja.
17
INTERVJU
PODRŠKA
STABILNOM IZVOZU
Ivana Petrović
UDRUŽENJE
IZVOZNIKA SRBIJE
Udruženje se
bavi potrebama
izvoznika.
Radi na poboljšanju
poslovnog
okruženja, zalaže
se za jednostavnije
procedure. Svojim
korisnicima
omogućava
međusobnu razmenu
iskustava i stabilno
partnerstvo sa
institucijama.
18
EXPORTER
Kako je nastalo Udruženje
izvoznika Srbije, na čiju
inicijativu?
Inicijativa za osnivanjem Udruženja
izvoznika plod je dvoipogodišnjeg
projekta „Podrška malim i srednjim
preduzećima za jačanje konkurentnosti i
promociju izvoza“ (SECEP) finansiranog
od strane EU, čiji je zadatak bio da
identifikuje da li postoji potreba za
osnivanjem jednog ovakvog udruženja i u
slučaju da je potreba uočena, da pomogne
definisanje zajedničkih interesa.
Važno je istaći da, iako su državne
institucije doprinele stvaranju Udruženja,
odlučujući korak ka konkretizaciji te ideje
načinile su upravo kompanije koje su
njegovi krajnji korisnici i članovi. Projekat
SECEP je u najvećoj meri poslužio kao
infrastrukturna platforma, odakle su
„palicu“ preuzeli sami članovi, čime je
osigurana i nezavisnost ovog tela.
Sličnih pokušaja okupljanja izvoznika je
već bilo, ali su ostali na nivou ideje ili
nisu do kraja zaživeli. Ovoga puta uloženi
su posebni napori da se Udruženje postavi
na osnovama koje odslikavaju potrebe
izvoznika i koje oni prepoznaju kao
primarne. Ono što je u startu promenjeno
za razliku od prethodnih polazišta, i
što se pokazalo kao ispravan potez, je
fokusiranje na izvoznike među malim i
srednjim preduzećima umesto težnje da
se okupe isključivo veliki izvoznici, jer je
upravo kompanijama u razvoju ova vrsta
podrške najneophodnija i najkorisnija.
Nakon identifikovanja potrebe
za osnivanjem Udruženja,
koji su bili sledeći koraci ka
konkretizaciji inicijative?
Budući da je uočeno da potreba za
formiranjem Udruženja postoji, krajem
januara 2012. godine održana je
osnivačka skupština kojoj je prisustvovalo
preko stotinu predstavnika domaćih
kompanija i budućih partnera Udruženja.
Privrednicima je ponuđeno da se aktivno
uključe u rad Udruženja preko članstva u
Upravnom odboru. Na osnovu pristiglih
prijava organizovano je predstavljanje
svih kandidata i javnim glasanjem na
Skupštini je to telo i formirano. Upravni
odbor Udruženja čini sedam članova
koji su dobili najveći broj glasova od
svih prijavljenih. To su firme „Amiga“
iz Kraljeva, „Berko“iz Mola, „Hera“
iz Prokuplja, „Iva 28“ iz Obrenovca,
„Logo“ iz Beograda, „NiP Spasić“ iz
SEPTEMBAR 2012.
Ćuprije i „Slovo“ iz Beograda. Nakon
zasedanja Skupštine, koja će se redovno
sastajati jednom godišnje, definisanjem
i usvajanjem Statuta i osnivačkih akata
ostvareni su svi preduslovi za početak
rada. Udruženje aktivno radi od aprila
meseca, a trenutno koristi prostorije
Agencije za strana ulaganja i promociju
izvoza (SIEPA), koja je jedan od strateških
partnera Udruženja.
Udruženje se bavi potrebama izvoznika.
Radi na poboljšanju poslovnog okruženja,
zalaže se za jednostavnije procedure.
Svojim korisnicima omogućava
međusobnu razmenu iskustava i stabilno
partnerstvo sa institucijama.
Osim Statuta i osnivačkih
dokumenata, na prvom zasedanju
definisani su i glavni ciljevi
Udruženja. Šta Udruženje svojim
delovanjem želi da postigne?
Rezultati ankete urađene na oko stotinu
kompanija, u delu koji reflektuje njihova
očekivanja od Udruženja, pokazali
su da svi privrednici, bez obzira na
delatnost i veličinu preduzeća, žele
poboljšanje poslovnog okruženja koje
bi obezbedilo isplativ izvoz, veću
povezanost samih izvoznika i međusobnu
razmenu iskustava, rešavanje problema
administracije, kao i bolju saradnju sa
ključnim akterima vezanim za izvoz.
Svi ovi zahtevi pretočeni su u zvanične
ciljeve Udruženja i odraz su zajedničkog
nastojanja za povećanjem izvoznih
kapaciteta postojećih i budućih izvoznika.
Ukoliko se
kompanija suoči
sa problemom
prilikom izvoza,
može da se obrati
Udruženju,
koje će raditi
na ublažavanju
ili otklanjanju
prepreka,
nalazeći tako
sistemsko i trajno
rešenje.
Koji problemi u najvećoj meri
opterećuju izvoznike i kako će
Udruženje moći da pomogne u
prevazilaženju prepreka sa kojima
se svakodnevno susreću?
Jedna od najvećih prepreka izvozu je
komplikovana i zahtevna administracija.
Preispitivanje državne regulative koja
otežava svakodnevni posao izvoznicima
i rad na njenom pojednostavljenju, jedan
je od glavnih zadataka Udruženja. Kada
govorimo o komplikovanoj administraciji,
često je reč o vrlo konkretnim stvarima
- određenim obrascima, uredbama
ili propisima, koji usporavaju ili
obeshrabruju izvoznike i pre nego što
pređu granicu. Kompanija koja ima
probleme ove prirode može da se obrati
Udruženju, nakon čega mi pristupamo
podrobnijem ispitivanju primedbe i
razmatranju eventualne izmene ili
dopune odgovarajućih pravilnika,
istražujući tako mogućnosti za trajno,
sistemsko rešenje problema.
Unapređena saradnja sa ključnim
akterima vezanim za izvoz i pristup
kvalitetnim i povoljnim poslovnim,
finansijskim, izvoznim i uslugama
sertifikacije takođe je jedan od važnih
ciljeva Udruženja. Naš zadatak je da
umrežimo postojeće izvoznike, one
koji to planiraju da postanu, kao i one
koji su podrška izvozu. Pod podrškom
podrazumevamo one kompanije koje
pružaju razne vrste usluga neophodnih
u poslovanju izvoznika poput
konsultantskih, pravnih, usluga logistike
ili finansijske podrške. Osim direktnog
obostranog interesa, članstvom u
Udruženju obe strane su u mogućnosti da
se međusobno dogovaraju, organizuju i
informišu, istovremeno gradeći stabilan i
trajan poslovni odnos.
Ukoliko se kompanija suoči sa problemom
prilikom izvoza, može da se obrati
Udruženju, koje će raditi na ublažavanju
ili otklanjanju prepreka, nalazeći tako
sistemsko i trajno rešenje.
19
Koje koristi imaju članovi
Udruženja i da li se one
razlikuju u zavisnosti od veličine
kompanije?
kao model i primer poslovanja, neko ko je
prošao većinu prepreka prilikom izvoza i
ko može podeliti ta iskustva i znanja i sa
ostalima.
Nezavisno od veličine kompanije,
izvoznici će biti u prilici da utiču na
postojeće zakone, da pokreću inicijative
koje bi za rezultat trebalo da imaju
promenu regulative ili uklanjanje
postojećih prepreka pri izvozu, da
kontrolišu i ukazuju na manjkavosti
izvozne strategije i ohrabruju dobre
poteze.
Sve firme bez obzira na veličinu imaju
jednaku priliku da se na najbolji mogući
način predstave potencijalnim kupcima
iz inostranstva putem informativnih
prezentacija članova na sajtu Udruženja
izvoznika. Kada dobije upit za određenim
robama i uslugama iz Srbije, kancelarija
Udruženja će inostrane partnere
prvenstveno upućivati na bazu svojih
članova i njihovu ponudu.
Osim što dobijaju na značaju i vidljivosti
u dijalogu sa državom, malim i srednjim
preduzećima se udruživanjem otvaraju
i mnoge druge mogućnosti, kao što
su povoljnosti prilikom zajedničke
nabavke ili lakša dostupnost određenih
informacija i usluga.
Pripadnost inicijativi koju je država
od samog osnivanja prepoznala kao
važnu, samo je jedna od koristi za velike
kompanije. Oni imaju priliku da među
manjim kompanijama nađu svoje buduće
lokalne partnere, a time i ojačaju svoju
poziciju na tržištu. Na kraju, velike
kompanije su te koje bi trebalo da služe
20
Šta je potrebno kako bi neko
postao član Udruženja, kakva je
procedura prilikom učlanjivanja?
Da biste postali član Udruženja, potrebno
je da popunite pristupnicu koju vam
pošaljemo, uz informativni materijal
o Udruženju. Prilikom prijema novih
članica, proveravamo da li je u pitanju
zdrava i aktivna firma koja već izvozi ili
planira da postane izvoznik, ili kompanija
koja pripada sektoru podrške izvozu.
Učlanjenjem firma dobija mogućnost da
se angažuje u aktivnostima Udruženja.
Svakom zainteresovanom preduzeću smo
na raspolaganju za dodatne informacije i
bliže upoznavanje sa njegovim izvoznim
uspesima, ali i problemima.
Statutarnim principom „jedan član,
jedan glas“ nastojimo da napravimo
ravnotežu između velikih i malih
izvoznika i izbegnemo nadglasavanje, a
time i okupimo što veći broj članova koji
će činiti platformu dovoljno široku da
omoguće adekvatnu razmenu informacija,
ideja i iskustava.
Kakvo je stanje izvoznog sektora
kod nas?
Dosadašnje iskustvo me je uverilo da
u Srbiji postoje veoma dobri izvoznici,
kompanije sa kvalitetnim i konkurentnim
proizvodima koje i u trenutno nepovoljnoj
situaciji uspevaju da izvoze uspešno.
Kvalitetan i konkurentan proizvod će
uvek naći svoj put do novih tržišta, i to
je univerzalno pravilo koje važi za ceo
svet. Najvažniji zadatak izvoznika je da
zadovolji standarde potencijalnog kupca
i obezbedi konkurentnu cenu, jer su to
faktori koji zavise od proizvođača.
EXPORTER
Uspešne
izvozne kompanije
čine aktivan
Upravni odbor EAS-a:
„Amiga“ Kraljevo,
„Berko“ Mol,
„Hera“ Prokuplje,
„Iva 28“ Obrenovac,
„Logo“ Beograd,
„NiP Spasić“ Ćuprija i
„Slovo“ Beograd.
SEPTEMBAR 2012.
Međutim, ono na šta oni teže mogu
da utiču, a čime je izvoz uslovljen, je
poslovna klima unutar naše zemlje i
podsticajne mere koje preduzimaju
nadležne državne institucije. Jedan od
osnovnih ciljeva i izazova za Udruženje
je iznalaženje rešenja koja će omogućiti
predvidljivu poslovnu klimu da bi
kompanije svoje proizvode izvozile lakše,
brže, efektivnije i u povećanom obimu.
Kakva su vaša očekivanja, gde
je Udruženje za godinu dana od
danas?
U ovom trenutku fokusirani smo
na okupljanje članstva i kreiranje
jedinstvene platforme za informisanje,
kao i na razvijanje svih usluga na koje
smo se Statutom obavezali. Naša vizija je
okupljanje predstavnika što većeg broja
delatnosti koji su prisutni na raznim
tržištima kako bi razmena informacija i
pomoć u ostvarivanju novih partnerstava
bila što kvalitetnija.
Trudićemo se da budemo praktičan
instrument podrške izvoznom sektoru
i samim tim poboljšamo izglede za
budućnost domaćeg izvoza. Namera
nam je da budemo uključeni u donošenje
odluka na svim nivoima po pitanju
izvoznog sektora - bilo da su to strategije
Vlade Republike Srbije, državna podrška
izvoznicima ili zakonodavna aktivnost.
Ukratko, zalažemo se za izvoz sa što
manje prepreka.
21
PRIMERI USPEHA
U MODERNO OPREMLJENOJ HALI, U
INDUSTRIJSKOJ ZONI OBRENOVCA,
ČETRNAEST ZAPOSLENIH U
KOMPANIJI „IVA28“ SVAKOGA DANA
POSVEĆENO RADE NA MAŠINSKOJ
OBRADI DELOVA ZA PRVU
UGRADNJU. PREDVOĐENI MILOJEM,
GLAVOM PORODICE I KOMPANIJE,
SINOVI BOJAN I MARKO ERČEVIĆ
STABILNIM KORACIMA UNAPREĐUJU
SVOJE POSLOVANJE SVAKODNEVNO
POTVRĐUJUĆI OČEVU TVRDNJU O
NJIHOVOJ IZVANREDNOJ STRUČNOSTI
KAO MAŠINSKIH INŽENJERA. DA JE
TO TAKO SVEDOČI I ČINJENICA DA
PORODICA ERČEVIĆ, VEĆ 19 GODINA,
KUPCE ZA SVOJE PROIZVODE,
PRECIZNO OBRAĐENE LIVENE
DELOVE ALATNIH MAŠINA, NALAZI U
ŠVAJCARSKIM I NEMAČKIM LIDERIMA
U OVOJ OBLASTI, SA KOJIMA IMAJU
DUGOGODIŠNJE PARTNERSTVO I
PROMET U VREDNOSTI OD MILION
EVRA GODIŠNJE.
▶ IVA 28
IVA ĆETKOVIĆ
LAVOVSKOM BORBOM
DO EVROPSKOG TRŽIŠTA
„Iva28“ osnovana je burne 1993.
godine, u vreme kada je našu zemlju
zahvatila nezapamćena inflacija, a
sve poslovne inicijative bile osuđene
na propast. Za Miloja Erčevića,
dugogodišnjeg zastupnika u oblasti
spoljne trgovine, pokretanje sopstvenog
posla bilo je jedino rešenje za opstanak.
Pokrenuta od ušteđevine, sa znanjem i
iskustvom osnivača kao jedinim adutom,
„Iva28“ poslovala je kao zastupnik
evropskih brendova na polju opreme i
repromaterijala za livnice na teritoriji
bivše SFRJ.
22
Budući da su devedesete bile veoma
nepovoljne za poslovanje bilo koje vrste,
da se i ono proizvedeno lakše i češće
razmenjivalo za drugu robu umesto
za novac, jedini logičan korak, kako
objašnjava Miloje, bilo je razvijanje
sopstvenih kapaciteta, ulaganje u
proizvodnju i plasiranje robe na strana
tržišta. Međutim, ni to nije bio lak zadatak.
- Ponuditi srpski proizvod u to vreme
van Srbije, bez obzira na kvalitet
i konkurentnu cenu, bilo je ravno
egzibicionizmu, čak i nakon 1996. godine,
kada je skinut spoljni zid sankcija. Svetska
tržišta su i godinama nakon toga bila
podozriva i zatvorena za naše proizvode ili
usluge, i led se probijao isključivo putem
ličnih poznanstava sa potencijalnim
stranim partnerima ili bivšim kupcima
naših proizvoda. Jednom kad taj led
probijete, i kad u vama prepoznaju
partnera jednako pouzdanog kao i bilo gde
u svetu, sve postaje lakše, priča Miloje
Erčević.
U početku, izvoz je prvenstveno bio
motivisan „zdravim“ novcem kojeg je u
Srbiji bilo vrlo malo, ili ga nije bilo uopšte,
ali se ubrzo ispostavilo da je taj vid
EXPORTER
poslovanja daleko atraktivniji i unosniji od
prodaje proizvoda na domaćem tržištu.
Ulaganjem u proizvodnju i
objedinjavanjem usluga, od livačkih do
špediterskih, gotov proizvod je imao veću
vrednost za koju su sami garantovali.
Birane su najsavremenije mašine koje
omogućavaju preciznost obrade i do
dva mikrona, a celokupnom opremom
se upravlja na daljinski nadzor, preko
kompjuterskog centra koji su sami
osmislili. Ipak, skupocena oprema sama
po sebi ne omogućava mnogo, ukoliko nije
praćena posvećenim radom celokupnog
tima.
- Naš moto je da svakim danom
unapređujemo svoju proizvodnju,
organizaciju i kvalitet, svoje poslovanje
i odnos sa ljudima, i to je nešto što se
pokazalo kao dobitna taktika koja se
svuda ceni i isplati. Iako po proizvodnim
kapacitetima spadamo u malo preduzeće,
mogu reći da potpuno vladamo sektorom
kojim se bavimo.
Specijalnost kompanije „Iva28“ je
proizvodnja delova za velike alatne
mašine za prvu ugradnju u industriji
mašinogradnje, poput strugova, brusilica
i mašina koje se koriste u automobilskoj
industriji. Proizvodnja ovih komada
zahteva veliku preciznost, koja se meri u
stotim delovima milimetra, i dozvoljava
minimalna odstupanja.
Na primer, tačnost od 5 mikrona
podrazumeva stepen tačnosti koji je jednak
četvrtini debljine celofana. Ovu preciznost
upotpunjuje strogo održavanje optimalne
temperature u hali prilikom obrade
metala, i to na tačno 20 stepeni, kako bi
finalni proizvod na završnoj kontroli bio
u toleranciji. Takvi proizvodi kasnije idu
direktno na montažu na osnovu mernog
lista izdatog od strane proizvođača. U
njihovoj delatnosti, kako naglašava naš
sagovornik, u Srbiji, ali i regionu, nema
adekvatne konkurencije, jer jugoslovensku
mašinsku industriju nisu zamenile nove,
sveže inicijative. Svoje takmace nalaze
u liderskim kompanijama evropskih
zemalja, naročito onih u koje izvoze svoje
proizvode. Po kvalitetu i standardima su
izjednačeni sa evropskim proizvođačima,
ali se mogu pohvaliti značajno
konkurentnijom cenom, te stoga i ne
čudi trenutni zahtev nemačkog partnera
za značajnim povećanjem izvoznih
kapaciteta. Kako kaže naš sagovornik, u
prilici su da realizuju višegodišnji ugovor,
ali im je neophodan novac i podrška
nadležnih institucija.
SEPTEMBAR 2012.
Čelnici kompanije
„Iva28“ podržali su
stvaranje Udruženja
izvoznika Srbije, u
čijem oblikovanju i
pozicioniranju učestvuju
od idejne faze, kao
jedan od inicijatora i
osnivača.
Sa iskustvom i
tradicijom stabilnih
izvoznika, Erčevići
smatraju da će
rad Udruženja biti
odlična platforma za
dodatno osnaživanje
najzdravijeg i
najvitalnijeg jezgra
biznisa u Srbiji.
odlična platforma za dodatno osnaživanje
najzdravijeg i najvitalnijeg jezgra biznisa
u Srbiji.
Od Udruženja izvoznika, osim
umrežavanja i međusobnog podsticanja
samih privrednika, očekuju ulogu
nezavisnog medijatora i moćan
instrument lobiranja za interese jedne
jake i stabilne grupacije. Na taj način bi
se, po njima, omogućilo i da izvoznici
u budućnosti sami pregovaraju sa
stranim investicionim fondovima (koji
bi svoje programe podrške sprovodili u
Srbiji preko odgovarajućih bankarskih
kredita), čime bi se konkurentnost i obim
poslovanja domaćih izvoznika značajno
unapredili.
Dok Udruženje ne razvije svoje
mehanizme, i dok tržišni preduslovi ne
postanu predvidljivi, administrativne
procedure jednostavnije, a investicioni
fondovi dostupniji, ono što vam preostaje,
kako navodi Miloje, je neprestana „borba
sa lavovima“, borba koja ne poznaje
strahove i pomirljivost. Ta borba je jedini
put do opstajanja i uspeha, bez obzira na
spoljne uslove i barijere.
- Mi radimo prema veoma detaljnom
dvadesetogodišnjem planu poslovanja
koji smo kreirali, a koji podrazumeva
postepeno unapređivanje i širenje
proizvodnih kapaciteta. Nedavno smo
od našeg nemačkog partnera dobili
ponudu koja od nas zahteva trostruko
povećanje proizvodnje, a da bismo to
postigli, neophodno je da u projekat,
u dve faze tokom dve godine, uložimo
milion evra, što je vrednost jednaka našem
trenutnom godišnjem izvozu. To je krupan
korak, i nije ga lako izvesti sopstvenim
sredstvima, bez podrške i pomoći državnih
i finansijskih institucija. Iako ovaj
projekat predviđa da se na dvogodišnjem
nivou jednoj zdravoj kompaniji sa već
dugogodišnjim stabilnim izvozom
omogući da dodatnim investicijama
utrostruči svoju proizvodnju, a time i
izvoz, odgovarajući kredit još uvek nisu
pronašli, te smatraju da je neophodna
značajnija sistemska podrška izvozu i
aktivnim izvoznicima.
Upravo iz tih razloga, čelnici kompanije
„Iva28“ podržali su stvaranje Udruženja
izvoznika Srbije, u čijem oblikovanju i
pozicioniranju učestvuju od idejne faze,
kao jedan od inicijatora i osnivača. Sa
iskustvom i tradicijom stabilnih izvoznika,
Erčevići smatraju da će rad Udruženja biti
23
IZAZOVI BIZNISA
POSVEĆENOST
BEZBEDNOSTI
INFORMACIJA
SERTIFIKACIJA PO ZAHTEVIMA STANDARDA ISO/IEC 27001:2005
DR DEJAN CUROVIĆ, PROJEKT MENADŽER SGS BEOGRAD
MIRKO GAVRILOVIĆ, DIREKTOR SERTIFIKACIJE SGS BEOGRAD
INFORMACIJE PREDSTAVLJAJU OGROMNU
VREDNOST SVAKE ORGANIZACIJE. U POSLOVNOM
SVETU INFORMACIJE SU U SVIM PROCESIMA,
POČEV OD PREGOVARANJA DO KONAČNOG
UGOVARANJA, OD IDEJE DO KONAČNOG
PROJEKTA. NAŽALOST, NISU USAMLJENI
SLUČAJEVI DA INFORMACIJE ZA KOJE SE NAJČEŠĆE
PODRAZUMEVA DA ĆE BITI ISKORIŠĆENE SAMO
OD STRANE KORISNIKA UNUTAR KOMPANIJA
VRLO JEDNOSTAVNO MOGU BITI OBELODANJENE
JAVNOSTI ILI KONKURENCIJI. S DRUGE
STRANE PROMENA U SMISLU, DISTRIBUCIJI
ILI RELEVANTNOST U SISTEMU INFORMACIJA
MOŽE UGROZITI POSLOVANJE ORGANIZACIJE
OD STRANE SPOLJNIH IZVORA. ZATO JE
POTREBNO AKTIVNO UPRAVLJATI SIGURNOŠĆU
INFORMACIJA I RIZIČNIM POSLOVNIM
INFORMACIJAMA, NE SAMO ZBOG SIGURNOSTI
ZAPOSLENIH I DEONIČARA, VEĆ I ZBOG KUPACA
I PARTNERA SA KOJIMA SE INFORMACIJE DELE.
SIGURNOST INFORMACIJA NIJE „REZERVISANA”
SAMO ZA ODREĐENE PRIVREDNE GRANE,
VEĆ SE OVOM PROBLEMATIKOM BAVI KAKO
IT INDUSTRIJA, TAKO POSEBAN AKCENAT
STAVLJAJU AUTOMOBILSKA INDUSTRIJA SA
SVE ČEŠĆIM ZAHTEVOM ZA SERTIFIKACIJOM
SVOJIH ISPORUČILACA, BANKE, OSIGURAVAJUĆA
DRUŠTVA, LIZING KOMPANIJE I DRUGI.
24
EXPORTER
NASTANAK MENADŽMENT SISTEMA
SA STANOVIŠTA BEZBEDNOSTI
INFORMACIJA
Obećanje organizacija da imaju
efektivan sistem sa stanovišta
upravljanja bezbednošću informacija,
bez provere od strane akreditovanih
sertifikacionih tela, nije prihvatljivo za
krajnje korisnike iz mnogo razloga, a
najpre zbog visokog rizika koji mogu
nepouzdani isporučioci kojima se
poveravaju informacije (projekti, planovi,
strateške komponente) da izazovu sa
stanovišta poslovanja. Posebna pažnja
se posvećuje isporučiocima kojima
klijent na uvid stavlja svoje informacije
(razne vrste IT servisa koji se obavljaju
eksterno), odnosno ukoliko se poslovanje
organizacije u dobroj meri bazira
na informacijama kojima upravlja
isporučilac (internet provajderi).
Stoga je Ministarstvo trgovine i
industrije (DTI), koje je deo Vlade
Ujedinjenog Kraljevstva, objavilo još
1992. godine „Program praktičnog rada
za menadžment sigurnosti informacija“.
U toku 1999. godine objavljene su
akreditacione i sertifikacione šeme,
a serija standarda ISO 27000 je
publikovana 2005. godine kao zamena za
britanski BS 7799-2. Ovim usvajanjem
serija standarda ISO 27000 postaje
međunarodno priznata strukturalna
metodologija za obezbeđenje bezbednosti
informacija, primenjiva na sve vrste
organizacija, odnosno preventivna
metodologija za stalnu kontrolu
SEPTEMBAR 2012.
Serija standarda
ISO 27000 postaje
međunarodno priznata
strukturalna metodologija
za obezbeđenje
bezbednosti informacija,
primenjiva na sve
vrste organizacija,
odnosno preventivna
metodologija
za stalnu kontrolu
bezbednosti informacija.
Ko može da sertifikuje
organizacije
regulisano je
kroz stroga pravila
akreditacije,
tako da se
ni u kom slučaju
ne može reći da su
„svi sertifikati isti“.
bezbednosti informacija. Standard
po kome se vrši ocenjivanje, ISO/IEC
27001:2005 predstavlja specifikaciju
ISMS (INFORMATION SECURITY
MANAGEMENT SYSTEM), koji je
kompatibilan sa serijom standarda ISO
9000 i ISO 14000.
KOJE ORGANIZACIJE TREBA DA SE
SERTIFIKUJU PO ISO/IEC 27001:2005 I
KOJI SU SERTIFIKATI VALIDNI
Bezbednost informacija u savremenom
poslovanju je obaveza i zahtev za sve
organizacije - ne postoji podela niti
isključenje organizacija koje mogu da
se sertifikuju po ovom standardu. Kao
i ostali sistemi menadžmenta, i serija
standarda ISO 27000 javlja se u mnogim
zakonskim aktima kod nas i u svetu kao
preporuka, a od strane mnogih privrednih
sistema se eksplicitno zahtevaju. Tu
najpre prednjače banke, osiguravajuća
društva, svi nivoi isporučilaca i finalista
u automobilskoj industriji i u drugim
organizacijama koje su odavno shvatile
važnost vrednosti informacija, i samim
tim iste zahteve postavljaju pred svoje
isporučioce. Zloupotreba informacija
može da dovede do gašenja organizacija,
nenadoknadivih reputacijskih incidenata,
odnosno do neprocenjivih materijalnih
troškova ukoliko projekat na kome je
rađeno dugi niz godina dođe u posed
konkurentske organizacije. Kao primer
se često navodi i sertifikacija u granama
koje na prvi pogled nemaju nikakve veze
sa bezbednošću informacija, kao što su
na primer građevinske firme. Ne tako
davno, nestanak planova zgrade koja je
građena za potrebe jedne od banaka u
svetu iz arhive građevinskih izvođača
dovela je do toga da se projekat vrati par
godina unazad. Stoga ne treba da čudi što
se od organizacija tog tipa traži potvrda,
validna i formalna kroz sertifikaciju, sa
stanovišta bezbednosti informacija.
25
Usvajanjem serija
standarda ISO 27000
postaje međunarodno
priznata strukturalna
metodologija za
obezbeđenje
bezbednosti
informacija,
primenjiva na sve
vrste organizacija,
odnosno preventivna
metodologija za stalnu
kontrolu bezbednosti
informacija.
26
Ko može da sertifikuje organizacije
regulisano je kroz stroga pravila
akreditacije, tako da se ni u kom slučaju
ne može reći da su „svi sertifikati isti“.
Prepoznatljivost sertifikacionog tela
kao što je SGS počiva na prisutnosti u
više od 180 zemalja, sa više od 100.000
izdatih sertifikata širom sveta i preko
40 međunarodno priznatih akreditacija
prema različitim standardima, kao što
su ISO 9001:2008, ISO 14001:2004,
ISO/IEC 27001:2005 i brojnih
sistema Menadžmenta bezbednošću
prehrambenih proizvoda.
PREDNOSTI ZA SERTIFIKOVANE
ORGANIZACIJE
Sertifikacija po zahtevima standarda
ISO/IEC 27001:2005 pre svega dovodi
do transformacije korporativne kulture
organizacije, i interno i eksterno,
stvarajući poslovne prilike sa kupcima/
klijentima koji su svesni važnosti
bezbednosti informacija, povećavajući
etičku komponentu kod zaposlenih
i stvarajući uvid u važnost čuvanja
informacija na radnom mestu. Jednom
rečju sertifikacija omogućava snaženje
orijentisanosti svih zainteresovanih
strana sa stanovišta bezbednosti
informacija, kao i smanjenje mogućeg
rizika od prevare, gubitka informacija
i na kraju gubitka posla i gašenja
organizacije. Sertifikovanje sistema
menadžmenta bezbednošću informacija
takođe doprinosi organizacijama da
kontinualno razvijaju i poboljšavaju svoje
performanse sa stanovišta bezbednosti
informacija i da kontinualno poboljšavaju
sopstvene procese. Organizacije
sertifikacijom po ISO/IEC 27001:2005
na jedan sistemski način pokazuju
svoju posvećenost i opredeljenost da u
kontinuitetu upravljaju bezbednošću
poslovnih informacija čime stiču
prednost u odnosu na druge organizacije,
kako kroz mogućnost prepoznatljivosti
kao pouzdanog partnera od strane
klijenata, tako i kroz upravljanje
sopstvenim procesima.
EXPORTER
SVET I MI
KAKO POSLOVATI SA
POLJSKOM
MACIEK ANTOSZ, MARIJANA JOVANOVIĆ
REPUBLIKA POLJSKA JE
UNITARNA SREDNJEEVROPSKA
DRŽAVA SAČINJENA OD
16 VOJVODSTAVA.
SA SVOJOM
JEDINSTVENOM POZICIJOM
KOJA SPAJA ISTOČNI I ZAPADNI
DEO EVROPSKOG KONTINENTA,
POLJSKA ZA MNOGE
PREDSTAVLJA „SRCE EVROPE“.
SA POVRŠINOM
OD 312.679 KM² I
38.1 MILIONA STANOVNIKA,
OVA KATOLIČKA ZEMLJA
ZAUZIMA DEVETO, ODNOSNO
OSMO MESTO U EVROPI.
S
tanovništvo Poljske je najgušće
naseljeno na jugu, a najređe na
severozapadu i severoistoku
zemlje. Poljsku je nekada sačinjavao
veliki broj naroda, kultura i vera. Drugi
svetski rat i teritorijalni pomak na zapad
doveo je do homogenizacije stanovništva.
Danas Poljaci čine 98% ukupnog broja
stanovnika, a glavne manjine su Nemci,
Ukrajinci i Belorusi.
Poljaci spadaju u slovenske narode.
Zvaničan jezik je poljski, dok je jednom
broju Poljaka maternji jezik kašupski,
koji je veoma sličan poljskom. Od jezika
manjina, najzastupljeniji su nemački,
ukrajinski, beloruski, romski i ruski.
Od Drugog svetskog rata, masovnog
preseljenja stanovništva i pomeranja
težišta poljske države na zapad, Poljska
je gotovo sasvim katolička zemlja.
Procentualno, 94,5% stanovništva su
rimokatolici.
28
EXPORTER
Privredne i ekonomske
karakteristike
Od pada komunizma Poljska pokušava
da promeni imidž dominantno
poljoprivredne zemlje. Poslednjih godina
ulažu se značajni napori u promociju
i unapređenje servisne industrije i
privatnog sektora.
Uz jaku radnu etiku, fakultetski
obrazovanu populaciju i relativno jeftinu
radnu snagu, Poljska je postala unosno
tržište za inostrane kompanije, nudeći
im konkurentne prednosti. Mnoge velike
svetske kompanije otvorile su svoje
kancelarije u Poljskoj dalje unapređujući
IT sektor, finansijsku, auto i farmaceutsku
industriju.
Kupovna moć Poljske u 2011. godini
iznosila je 200 milijardi evra, ali je
primetan značajan regionalni disbalans u
potrošnji stanovništva. Najniža kupovna
moć je u istočnoj Poljskoj, i iznosi oko
3.200 evra, dok se u najvećim gradovima
troši između 6.700 i 8.700 evra godišnje
po stanovniku. Razlika između najbogatije
i najsiromašnije regije iznosi čak 170%.
Poslovna kultura
Poslovni mentalitet i okruženje Poljske
u velikoj meri slični su Zapadnoj Evropi,
pa je prilagođavanje uslovima poslovanja
lako. Poslovnu komunikaciju olakšava i
činjenica da većina zaposlenih u velikim
gradovima dobro govori engleski.
Kada sklapaju poslove, Poljaci su
uglavnom rezervisani, iskreni i odlučni,
veoma nalik američkom poslovnom
svetu čije su manire usvojili. Svakom
sastanku prethodi temeljna priprema,
a nespremnost i kašnjenje se smatraju
neprofesionalnim osobinama. Takođe,
veoma se poštuje dogovoreno vreme
početka i dužina trajanja sastanka.
Nemojte se iznenaditi ukoliko sastanak
otpočne neformalnom pričom – to se
smatra važnim delom u procesu izgradnje
poslovnih veza - a očekujte i poziv na
poslovne ručkove i večere, kojima su
Poljaci skloni. Važni i zvanični sastanci
održavaju se u konferencijskim salama,
a podrazumeva se da ćete se predstaviti
uz korišćenje titule, koja se smatra
prestižom.
Kao najčešće sredstvo komunikacije
izdvaja se e-mail, koji, u veoma zvaničnim
komunikacijama između korporacija,
ponekad može da zameni i klasično
pismo.
SEPTEMBAR 2012.
Tokom razgovora, Poljaci će vam posvetiti
svu svoju pažnju, uz vrlo malo neverbalne
komunikacije. Ovo, međutim, ne znači
da sagovornik nije zainteresovan ili ne
razume nešto, već da želi da razmisli pre
nego što odgovori, pa se preporučuje
strpljivost i odmerenost.
Poljaci vole dobru zabavu i veoma su
dobri domaćini, pa nije na odmet malo
se pripremiti na duge noći uz dosta
alkoholnih pića. Pivo i vino se piju u
velikim količinama, ali je i votka vrlo
popularna.
Radna nedelja se sastoji od pet radnih
dana, najčešće od ponedeljka do petka,
dok radni dan traje uglavnom 8 sati.
Javne institucije rade od 7 do 15 časova,
dok je u ostalim kompanijama radno
vreme uglavnom od 9 do 17 časova. Sve
je više kompanija koje usklađuju svoje
radno vreme sa radnim vremenom svojih
inostranih partnera.
CARINE I PROPISI
Poljska je članica GATT,
Svetske trgovinske
organizacije (WTO) i
Evropske unije,
čiji se zakoni direktno
primenjuju i u Poljskoj.
Poljaci su rezervisani prema ljudima
koje ne poznaju i potrebno im je dosta
vremena da razviju poverljivi odnos
kako bi novoformirani tim bio efikasniji.
Poslovna kultura je hijerarhijska, a
menadžeri se mogu najbolje opisati kao
autoritativni. Očekuje se da menadžeri
imaju rešenja za teške probleme i da
direktno izdaju naređenja zaposlenima.
Od mlađih kolega se očekuje da pokazuju
poštovanje prema nadređenima što znači
da će na sastancima uglavnom dominirati
najstarija osoba.
Iako Poljaci vole otvoren razgovor na
zajedničkim sastancima, suprotstavljanje
nadređenom se ne preporučuje.
Najvažnije odluke uglavnom donosi jedna
osoba, što možda nije demokratski, ali je
kao proces veoma efektivan i vodi brzom
načinu odlučivanja.
Saradnja Srbije i Poljske
Kao zemlja koja je već prošla kroz proces
priprema i pridruženja Evropskoj uniji,
Poljska može značajno da pomogne
Srbiji da ovaj proces ostvari brže i sa
manje problema. Poljska ambasada
u Srbiji nastoji da pomogne srpskim
preduzetnicima da uđu na njeno tržište,
pružajući im informacije i savete o
karakteristikama poljskog poslovanja.
Na primer, ovde možete saznati kako je
najbolje započeti i voditi posao u Poljskoj,
koji proizvodi nedostaju na poljskom
tržištu, kako organizovati konferencije,
izložbe i treninge i kako naći dobar, a
jeftin smeštaj.
29
Osim toga, srpski preduzetnici mogu
dobiti preporuke o kompanijama sa
kojima je poželjno sarađivati, a sa kojima
treba biti oprezan prilikom uspostavljanja
ozbiljnijih veza. Veliki broj informacija
može se dobiti i u Ekonomskom
magazinu, koji Ambasada Poljske štampa
jednom mesečno, na srpskom jeziku,
kao i preko objavljene liste eksperata
sačinjene radi pružanja podrške i saveta
za pokretanje poslovanja u Poljskoj.
Svake godine Poljska, kao članica
Višegrad grupe, nudi pomoć srpskim
kompanijama u ukupnom iznosu od oko
šest miliona evra. Ukupna suma za male
donacije iznosi 520.000 evra, dok se za
standardne grantove izdvaja 2.200.000
evra godišnje. U oba slučaja, Fond
podržava projekte iz oblasti kulturne
saradnje, nauke, obrazovanja, razmene
studenata i promocije turizma.
Ekonomski Sporazum o saradnji
između Poljske i Srbije je najbolji
znak da se međusobni odnosi sve više
unapređuju. Podrška srpskim i poljskim
preduzetnicima u uspostavljanju
uzajamnih kontakata i učvršćivanje
ekonomske saradnje dve zemlje glavne su
stavke sporazuma koji je potpisan između
Ministarstava ekonomije Republike
Poljske i Republike Srbije.
Mogućnosti za srpske kompanije
Svaki proizvod iz Srbije koji ima
konkurentnu cenu i isti (ili bolji) kvalitet
kao poljski, može da osvoji ovo veliko
tržište od 40 miliona potrošača.
Poljaci mnogo brinu o svom zdravlju i
izgledu i zato zdrava ishrana postaje sve
popularnija.
Kao zemlja sa velikim poljoprivrednim
potencijalom, Srbija ima značajne šanse
da baš ovim proizvodima u narednih pet
godina osvoji tržište Poljske. Reforme i
modernizacija koje će doneti pristupanje
EU takođe će biti od velike pomoći.
Srpska tekstilna industrija je već
prisutna na poljskom tržištu, ali u
nedovoljnoj meri, jer je tražnja za ovim
proizvodima veća od postojeće ponude.
Takođe, niski troškovi poslovanja u
elektronskoj industriji, IT sektoru i
telekomunikacijama, mogu da omoguće
srpskim kompanijama da uđu na poljsko
tržište.
Veće prisustvo na poljskom tržištu
očekuje se i od industrije nameštaja,
koja je poslednjih godina u usponu
i čiji su proizvodi veoma zanimljivi
kupcima iz Poljske. Najperspektivnije
oblasti za plasman svojih proizvoda,
srpski preduzetnici mogu naći na tržištu
odeće, pića i hrane (naročito bio-hrane),
a velika je tražnja i za proizvodima od
drveta i kože, građevinskim materijalom,
elektronikom i IT-jem. Takođe, veoma
unosni poslovi mogu se sklopiti i u polju
avijacije, avio-industrije, u proizvodnji
mašina, delova za mašine, metalnih
komponenti i alata.
KONTROLA UVOZA
Ograničenja uvoza mogu
biti u vidu dozvola, posebnih
zahteva, zabrana i kvota.
Dozvole su neophodne
za uvoz radioaktivnih
materijala, vojne opreme
i benzina. Zabrane i kvote
uglavnom se primenjuju na
određene poljoprivredne
proizvode, kao i na neke
industrije, naročito
automobilsku.
Komercijalni uzorci se mogu
uvoziti bez carine ukoliko
im je količina zanemarljiva.
U suprotnom, mora se
ispoštovati privremena
procedura za uvoz
korišćenjem ATA karneta ili
uz prethodnu dozvolu poljske
Uprave carine. U nekim
slučajevima, neophodan je
depozit koji obezbeđuje dalji
izvoz naznačenog proizvoda.
Sve informacije o pokretanju
poslovanja u Poljskoj, mogu
se naći na sajtu:
www.paiz.gov.pl
30
EXPORTER
Jedini regionalni trgovački magazin
%
akcija
otvoreno
SRBIJA
SLOVENIJA
HRVATSKA
BOSNA I HERCEGOVINA
• mesečnik
• tiraž: 17.000 (Srbija)
1.500 (Crna Gora)
• jezik: srpski
• redakcija: Beograd
• godina osnivanja: 2011.
• prodaja:
[email protected]
• distribucija: poštom
• odit: ABC Srbija
• jedini trgovački magazin
• mesečnik
• tiraž: 6.000
• jezik: slovenački
• redakcija: Ljubljana
• godina osnivanja: 2011.
• prodaja:
[email protected]
• distribucija: poštom
• mesečnik
• tiraž: 10.000
• jezik: hrvatski
• redakcija: Zagreb
• godina osnivanja: 2011.
• prodaja:
[email protected]
• distribucija: poštom
• odit: ABC Hrvatska
• jedini trgovački magazin
• mesečnik
• tiraž: 7.000
• jezik: bosanski
• redakcija: Sarajevo
• godina osnivanja: 2007.
• prodaja:
[email protected]
• distribucija: poštom
• odit: ABC BiH
od oktobra
Makedonija
• mesečnik
• tiraž: 4.000
• jezik: makedonski
• redakcija: Skoplje
• godina osnivanja: 2012.
• prodaja: [email protected]
• distribucija: poštom
%
akcija
USKORO
USKORO
Crna Gora
Albanija
otvoreno
PRIRUČNIK ZA IZVOZNIKE
TRŽIŠTE
CEFTA
NOVE ŠANSE
I IZAZOVI
32
NATALIJA TERZIĆ
ULASKOM HRVATSKE U EU, DOMAĆI
IZVOZNICI MORAĆE DA SE PRILAGODE
SVIM EVROPSKIM STANDARDIMA KOJI
VAŽE NA ZAHTEVNOM ZAPADNOM
TRŽIŠTU. NAJVEĆE PROMENE
OČEKUJU SE PRILIKOM IZVOZA
ŠEĆERA I UVOZA CIGARETA, DOK
ĆE IZVOZ INDUSTRIJSKIH I VEĆINE
POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA, BAR
U POČETKU, OSTATI U DOSADAŠNJIM
GRANICAMA
EXPORTER
P
riključivanje Hrvatske Evropskoj
Uniji 1. jula 2013. godine, označiće
istovremeno i njeno istupanje iz
CEFTA sporazuma o slobodnoj trgovini.
Sve obaveze između Srbije i Hrvatske
obuhvaćene ovim sporazumom prestaju da
važe, dok istovremeno to označava početak
primene trgovinskog režima koji predviđa
Prelazni trgovinski sporazum sa EU.
Prema važećem CEFTA sporazumu,
razmena industrijskih proizvoda između
Srbije i Hrvatske obavlja se bez carine, dok
se za poljoprivredne proizvode primenjuju
preferencijalne carinske stope i carinske
kvote. Ovo se odnosi na proizvode poput
goveđeg mesa, mleka, mlečnih proizvoda,
šećera, duvana, cigareta i dr.
Prelazni trgovinski sporazum predviđa
da se izvoz industrijskih proizvoda u EU
obavlja bez carine, a da se uvozne carine
postepeno smanjuju. Poljoprivredni
proizvodi mogu da se izvoze bez carina i
kvota, osim određenih proizvoda za koje
su propisane kvote, kao što su goveđe
meso, vino, šećer. Kada je u pitanju
uvoz poljoprivrednih proizvoda iz EU, u
okviru Prelaznog trgovinskog sporazuma
predviđena je postepena liberalizacija.
Drugim rečima, ove promene u prvi
mah doprineće poboljšanju uslova za
izvoz iz Srbije, jer će se za Hrvatske
proizvode naplaćivati carina predviđena
za petu godinu liberalizacije, ali samo
u šestomesečnom periodu do potpune
liberalizacije.
Od 1. januara 2014. godine, ukidaju se
preferencijalne kvote za uvoz robe iz
Hrvatske, čime će ona imati povoljniji
pristup na srpsko tržište. Ipak, određeni
poljoprivredni proizvodi, poput mesa i
mesnih prerađevina, jaja, šećera, kukuruza,
raznog voća i povrća, sireva itd, i dalje
će biti pod carinskom zaštitom prilikom
uvoza iz Hrvatske i nakon 1. januara 2014.
godine. Do najvećih promena doći će u
oblasti trgovine šećerom i cigaretama.
Prelazni
trgovinski sporazum
predviđa
da se izvoz
industrijskih proizvoda
u EU obavlja
bez carine,
a da se carine
za uvoz
postepeno smanjuju.
Prema Prelaznom trgovinskom sporazumu
Srbija ima kvotu za izvoz šećera u EU od
180.000 tona, i nakon ulaska Hrvatske u
EU izvoz šećera u Hrvatsku biće moguć
samo u okviru te kvote. Srbija je u 2010.
godini izvezla u Hrvatsku 1.837 tona
šećera u vrednosti od 1,406 miliona USD,
a u 2011. godini 841,9 tona u vrednosti
od 515,1 hiljada USD. Ulaskom Hrvatske
u EU izvoz šećera u ovu zemlju neće moći
da ostane u sadašnjem obimu budući da će
se morati uklopiti u ukupnu kvotu za EU.
Povećanje carine na uvoz hrvatskih
cigareta dovešće do porasta cena ovih
artikala na domaćem tržištu, što će
verovatno rezultirati smanjenim uvozom.
Naime, trenutna carina za cigarete iz
Hrvatske u okviru CEFTA sporazuma je
10% u okviru kvote od 25 tona i 15% van
kvote, dok je carina na uvoz iz EU 57,6%.
Samim tim će hrvatske cigarete biti
skuplje i manje konkurentne na našem
tržištu. Pored toga, Srbija ima određenu
kvotu i za uvoz vina iz EU, tako da će uvoz
vina iz Hrvatske, takođe, morati ubuduće
da se uklopi u tu kvotu.
Da bi dobili odobrenje, objekti za izvoz
proizvoda životinjskog porekla u Hrvatsku
Ukupna trgovinska razmena između Hrvatske i Srbije:
Izvoz u Hrvatsku
Uvoz u Srbiju
Količina u
tonama
Vrednost u
hiljadama
USD
Vrednost u
hiljadama
EUR
Količina u
tonama
Vrednost u
hiljadama
USD
Vrednost u
hiljadama
EUR
2011.
1.293.777
468.026
335.607
494.682
490.265
351.962
2010.
614.732
307.100
231.567
525.792
429.508
323.060
SEPTEMBAR 2012.
do sada su morali da ispunjavaju samo
veterinarsko-sanitarne uslove u skladu
sa propisima Republike Srbije. Oni
proizvođači koji će želeti da nastave izvoz
u Hrvatsku moraće njenim ulaskom u EU
da zadovolje sve evropske standarde kako
bi bili stavljeni na listu izvoznih objekata
u EU. Međutim i to će vremenom biti
dodatno olakšano kada Srbija uskladi svoje
zakonodavstvo sa EU.
Istupanjem Hrvatske iz CEFTA sporazuma,
Srbija dobija značajniju ulogu u regionu,
pa će to biti šansa za plasiranje srpskih
prehrambenih proizvoda u Bosnu i
Hercegovinu. Ulaskom Hrvatske u EU
aktiviraće se carine na hrvatske proizvode
koji se sada slobodno izvoze u BiH,
poput mleka, mesa, mesnih prerađevina
i sl. Istovremeno, proizvodi iz BiH, koji
se više neće moći izvoziti u Hrvatsku
zbog nedostatka potrebnih sertifikata
predviđenih za tržište EU, motivisaće
ove izvoznike da svoje kupce potraže na
novom tržištu u regionu.
Članstvom Hrvatske u EU, uvoz robe na
njeno tržište biće moguć samo za one
izvoznike koji u potpunosti zadovoljavaju
sve evropske standarde. Kako je Hrvatska
već napredovala u integracijama i uvela
standarde EU, ništa se bitnije neće
promeniti.
Srbija je potpisnica
Sporazuma o slobodnoj
trgovini u centralnoj
Evropi (CEFTA) zajedno
sa Albanijom, Hrvatskom,
Makedonijom, Moldavijom
i Crnom Gorom. Ovaj
sporazum zvanično je
potpisan 19. decembra
2006. i zamenio je
dotadašnju mrežu
bilateralnih sporazuma
o slobodnoj trgovini u
regionu. CEFTA je danas
drugo najbitnije tržište
Srbije (posle EU), na koje
se plasira preko 30% naših
izvoznih proizvoda.
33
SIEPA VODIČ
HANNOVER
MESSE
VODEĆI SVETSKI SAJAM NOVIH
TEHNOLOGIJA I INOVACIJA
MARIJANA JOVANOVIĆ
SA TRADICIJOM DUGOM 65 GODINA,
„HANNOVER MESSE“ JE JEDAN
OD NAJZNAČAJNIJIH SVETSKIH
TEHNOLOŠKIH DOGAĐAJA U SVETU.
ODRŽAVA SE U HANOVERU, SVAKOG
PROLEĆA, POČEV OD 1947. GODINE.
SVOJEVREMENO, INTEGRALNI DEO
OVOG SAJMA BIO JE, SADA VEĆ POZNAT
KAO NAJVEĆI NA SVETU, ICT SAJAM
I KONGRES – CEBIT, KOJI SE 1986.
GODINE ODVOJIO KAO SAMOSTALAN
IZ GRUPE SAJMOVA KOJI SU DO TADA
ČINILI HANNOVER MESSE.
U okviru nacionalnog
štanda Srbije na
ovogodišnjem sajmu u
Hanoveru predstavile su se
sledeće kompanije: Ewes
Europe East, FKL, Ming,
Montavar Metalna Lola,
Orion, Perfom, Promek,
Sanvi Trstenik, Valjaonica
bakra Sevojno, Slovo, kao i
Vojvodina Metal Cluster
34
EXPORTER
O
sam međunarodnih stručnih
sajmova okupljenih pod nazivom
„Hannover Messe“ predstavljaju
jedinstven prikaz ključnih industrijskih
tehnologija i inovacija:
▶ Industrial Automation – automatizacija
u industriji
▶ Energy – izložba obnovljive i
konvencijalne energije - proizvodnja,
snabdevanje, prenos, skladištenje. Ovo
je jedan od najvećih sajmova te vrste na
svetu
▶ MobiliTec – hibridne i električne
pogonske tehnologije, prenosni uređaji
za skladištenje energije, alternativne
tehnologije mobilnosti
▶ Digital Factory – izložba integrisanih
procesa i IT-rešenja za proizvodnju i razvoj
proizvoda
▶ Industrial Supply – izložba rešenja
industrijskih dobavljača i lake gradnje.
Ovo je ujedno i najposećeniji sajam u
okviru Hannover Messe-a
▶ CoilTechnica – izložba za proizvođače
kalema, elektromotora, generatora i
transformatora
▶ IndustrialGreenTec – tehnologije
očuvanja životne sredine i održivosti
▶ Research & Technology – izložba za
istraživanje, razvoj i transfer tehnologije
Cilj sajma je stvaranje platforme za
uzajamnu saradnju svih relevantnih
sektora i tehnologija, što je do sada
već i ostvareno. Njegova jedinstvenost
ogleda se u tome što su svi elementi u
industrijskom lancu vrednosti prikazani na
detaljan i sveobuhvatan način, kao ni na
jednom drugom sajmu. Glavni industrijski
sektori ovde su u prilici da prikažu svoje
pojedinačne snage, ali i da učestvuju u
interdisciplinarnoj razmeni znanja.
08 – 12. 4. 2013.
datum narednog sajma
”Hannover Messe“
Broj izlagača, kao i posetilaca, povećava se
svake godine, pa se 2011. godine pred više
od 230.000 gledalaca predstavilo preko
6.500 preduzeća iz 65 zemalja. Veoma je
značajan i podatak da je od ukupnog broja
posetilaca, 97% profesionalnih posetilaca,
a svaki peti je izvršni direktor ili vlasnik
kompanije.
Na ovogodišnjem sajmu, održanom
od 23. do 27. aprila, naglasak je
bio na industrijskoj automatizaciji
i informacionim tehnologijama,
energetskim i ekološkim tehnologijama,
proizvodnim tehnologijama, uslugama,
istraživanju i razvoju.
Srbija je ove godine prvi put učestvovala
na sajmu „Hannover Messe“, i imala svoj
nacionalni štand u okviru „Industrial
Supply“ - stručnog sajma industrijskih
dobavljača i lake gradnje. Zanimljivo
je i to da je tokom ovogodišnjeg sajma
održan nemačko - srpski poslovni forum
(German-Serbian Business Forum)
pod nazivom „Izazovi i nove šanse za
saradnju“ (Current Challenges and
New Perspectives for Cooperation) u
organizaciji SIEPA-e, Odbora nemačke
privrede za istok i Nemačke organizacije
za međunarodnu saradnju (GIZ), a uz
podršku Saveznog ministarstva ekonomije
i tehnologije Republike Nemačke i
Saveznog ministarstva za privrednu
saradnju i razvoj Republike Nemačke, kao
i Privredne komore Srbije.
O Hanoveru
Hanover se nalazi u nemačkoj saveznoj
državi Donja Saksonija, koja je druga
najveća država u Nemačkoj. Sa više od pola
miliona stanovnika, Hanover predstavlja
najveći grad i centar istoimenog
regiona. Ovaj grad sa velikim brojem
visokoškolskih institucija je industrijski,
trgovinski i centar uslužnih delatnosti
cele pokrajine. Kao poznati sajamski
grad, u kome se organizuju dva velika
međunarodna sajma - CeBIT i Hannover
Messe, uživa veliki ugled u poslovnom
svetu. U prilog tome govori i činjenica da
je 2000. godine Hanover bio domaćin i
svetske izložbe „Expo 2000“.
Ukratko o Nemačkoj
Savezna Republika Nemačka jedna je
od najznačajnijih svetskih ekonomija.
Za mnoge zemlje Evrope, ali i sveta,
Nemačka predstavlja jednog od najvažnijih
spoljnotrgovinskih partnera. Najviše
izvozi mašine, vozila, hemikalije, metale
i industrijske proizvode, prehrambene
proizvode, kao i tekstil. Nemačka je treći
najveći proizvođač automobila u svetu,
odmah iza SAD i Japana. Nemački aparati i
elektrotehnička postrojenja sinonim su za
„nemački kvalitet“ i najvažniji su nemački
izvozni proizvodi. Mašinogradnja, kao deo
industrijskog sektora, čini jednu trećinu
privrede. Ostale važne industrijske grane
su hemijska industrija i proizvodnja roba
široke potrošnje. Kao i kod ostalih jakih
privreda sveta, i u Nemačkoj je prisutan
trend porasta uslužnih delatnosti u odnosu
na sektor industrije.
Po spoljnotrgovinskoj razmeni, Nemačka
zauzima treće mesto na svetu, posle Kine
i SAD. Prema podacima koje objavljuje
„International Trade Center“, ukupan uvoz
Nemačke u 2011. godini iznosio je oko
1.254 milijarde dolara, dok je izvoz iznosio
oko 1.473 milijardi dolara.
Saradnja Srbije i Nemačke
Nemačka je jedan od najznačajnijih
spoljnotrgovinskih partnera Srbije. Prema
podacima Republičkog zavoda za statistiku,
Nemačka zauzima drugo mesto u uvozu
Srbije, dok je na prvom mestu zemalja u
koje Srbija najviše izvozi. Takođe, Nemačka
je i jedan od najvećih investitora u Srbiji.
Po statistici SIEPA-e, Nemačka se nalazi na
trećem mestu kada je reč o broju projekata,
na šestom u odnosu na ukupnu vrednost
projekata, a predstavlja i drugog najvećeg
inostranog poslodavca u našoj zemlji.
SEPTEMBAR 2012.
35
FRAME MEDIA objavljuje pet specijalizovanih B2B časopisa
IS
ČASOP
AN
LIZOV
SPECIJA
j
JA Bro
KRETAN
IŠNA
E I TRŽ
TROŠNJ
OKE PO
BU ŠIR
ZA RO
Časo
pis sp
ecijaliz
ovan
za
0.
l 201
rt/apri
52, ma
Broj I, zima 2010
SVE ŠTO DOBAR DOMAĆIN VOLI DA ZNA
Broj 14
oktoba
r
apotek
arstvo
www.
farm
akon
.rs
2010
Tema
Niska otkupna
cena žita
Tem
Nesta a:
šice l
ekova
Sp
e
Bro cijaliz
j4
7 ovan
Go i časo
din
a V pis o
III
bo
Be jama
spla i
tan lako
pri vim
me a
rak
Nena Inter v
ju:
d
gene Ognje
ralni
direkt nović,
or Gal
Ve st
i
| Dom
tu
ać e ak
i
el no st
ov an
je
| Pred
uz et ni
št vo
ISSN
| Posl
KaLenda R Radova
8:08
toKom
om ZIme
10 20:0
16.03.20
InteRvju
prof. dr miladin Ševarlić
Bebi
ku
Korekt tak:
obuć ivna
a
Reč domaćIna
Kako sam se obogatio
naslo
vna i
uvod
na rec.i
ndd
1
no:
Novi
direkt
or RZ
ZO-a
Na
Naslovna
ge
FZZ:
Dijabe
tes
Ru
slo
dd 1
52.in
vna
47.in
dd
1
09/10/20
10 14:4
1:54
Ko
ne
r
r
Sain alni d nel D
Int
e
t-G irek zi
ob tor wo r vju
ain ko
r
We mp ski,
be anij
rS
rbij e
a
enike
Prošir
enje p
P
rava
priva ropisi:
tnih le
kara
Aktu
el
gra Stan
đe je i
vin pe
ske rsp Tem
ind ekti a
ko
us ve
vo
tri
đe
je
n Ak
u v je lj tueln
rem udi o
e k ma
riz
e
08/10
/20
10
15:15
:09
Caffe&Bar - časopis specijalizovan za ugostiteljstvo
www.horecabar.com
Market - časopis specijalizovan za robu široke potrošnje i tržišna kretanja
www.market-srbija.com
Farmakon - časopis specijalizovan za apotekarstvo
www.farmakon.rs
Srpski seljak - časopis za poljoprivredu
Ton - časopis specijalizovan za boje i lakove
Specijalizovani asopis za apotekarstvo
FRAME Media je regionalno izdavačko preduzeće koje se fokusira na
B2B komunikacije, prvenstveno putem specijalizovanih časopisa, knjiga
i veb sajtova.
Naša izdanja su usmerena prema jasno određenim ciljnim grupama;
našim čitaocima nudimo informativne i edukativne sadržaje koji im
pomažu da unaprede sopstveni biznis i da uvek budu u toku sa trendovima na domaćem i internacionalnom tržištu.
36
Ruzveltova 48, 11000 Beograd
tel/fax: +381 11 2458 140
+381 11 2459 411
www.framemedia.biz
EXPORTER
KO
SMO
MI
BUSINESS INFO GROUP
• Osmišljavanje i organizacija poslovnih konferencija, foruma, okruglih stolova
• Organizacija poslovnih skupova za klijente
• Specijalni dodatak „BIG BIZNIS“ u dnevnom listu Politika
• Godišnje edicije:
Lideri društvene odgovornosti, Strane direktne investicije u Srbiji, Banke i osiguranja u Srbiji
• Treninzi za javni nastup
• Medijski konsalting
• Foto sesije za kompanije i institucije
www.big.co.rs
Download

Exporter 19 - Septembar 2012