HRVATSKA
ZEMLJA PARTNER
specijalno izdanje jun 2014
2014.
HRVATSKA U BROJKAMA
Stanovništvo: 4,4 miliona
predsednik:
Ivo Josipović
Glavni grad: Zagreb
premijer :
Zoran Milanović
službeni jezik: hrvatski
Površina: 56.594 km2
Broj ostrva: 1.246
(47 naseljenih)
Važniji gradovi: Split,
Dubrovnik, Rijeka, Osijek, Zadar,
Karlovac, Pula, Sisak, Knin,
Gospić (sedište najveće
hrvatske županije) Šibenik,
Slavonski Brod, Mali Lošinj
(najveći i najrazvijeniji ostrvski
grad) i Vukovar.
Hrvatska ima pet vazdušnih
luka za međunarodni saobraćaj u Zagrebu, Zadru,
Splitu, Dubrovniku, Rijeci i dve
za unutrašnji saobraćaj u
Osijeku i Puli.
BDP:
78,15 mlrd. USD (2013)
BDP po stanovniku:
17,800 USD
Inflacija: 2,2 % (2013)
Croatia Airlines je nacionalni
avionski prevoznik.
Jadrolinija je najveći i
nacionalni brodarski prevoznik.
Vremenska zona: GMT+1
Klima:
Kontinentalna i sredozemna,
sa prosečno 2.600 sunčanih
sati u godini jadranska je obala
jedna od najsunčanijih u
Sredozemlju, a prosečna temperatura mora leti je od 25°C
do 27°C.
Stopa nezaposlenosti
(ILO):
22,3 % (2014)
Rast
industrijske
proizvodnje: -3.5%
Vrednost izvoza:
12,37 mlrd. USD (2013)
Vrednost uvoza:
20,98 mlrd. USD (2013)
Prosečna neto plata:
728,1 evra (2014)
V aluta: hrvatska kuna (HRK)
internet dome
e n: .hr
Srednji kurs (jun 2014):
1 evro = 7,57 HRK
1 dolar = 5,59 HRK
pozivni broj: +385
Privredni pregled: Palmira Toljatija 5/III,11070 Novi Beograd; Izdavač: Ecoprint d.o.o.; direktor: Dragoljub Delić; glavni i odgovorni urednik: Branislava Petrović;
Direktor marketinga i urednik specijalnih izdanja: Maja Vidaković;
novinari: Ljiljana Lukić i Lidija Ćoćaj, Dizajn i prelom: Zoran Mihailović, Milka Milinčić; korektura: Ljiljana Vranić;
Sekretarijat: tel./fax: 011 31 96 320 Centrala: 011 31 93 929 Redakcija: 011 31 96 318 Pretplata: tel.: 011 31 96 321 e−mail: [email protected]
Marketing: tel.: 011 31 91 174; 011 31 96 322; 011 31 96 323 e−mail: [email protected]; www.pregled.rs;
štampa: Politika a.d.; jun 2014.
U mnogim
aspektima
delimo
istu sudbinu
Vesna Pusić,
ministarka spoljnih poslova Hrvatske
K
ada je početkom ove godine
Srbija započela pregovore
za članstvo u Evropskoj uniji,
u odnosima između Hrvat−
ske i Srbije otvorilo se još
jedno, vrlo važno područje saradnje, u ko−
me postoje dva dela puta − jedan je pro−
ces, a drugi članstvo i oba su jednako
važna. Reforme koje ste započeli znače,
između ostalog, i izgradnju institucija
države, prilagođavanje evropskim stan−
dardima i direktivama, a u finalu po−
većavaju stabilnost i sigurnost zemlje. To
ima pozitivni uticaj i na okruženje, kao i na
ekonomski prosperitet vlastitog društva.
Pregovori
Proces pristupnih pregovora sa EU
predstavlja političku i privrednu konsolida−
ciju ovog dela Evrope i zato smo snažno
podržavali otvaranje pristupnih pregovora
Srbije i Evropske unije, i zato smo sprem−
ni da nastavimo saradnju sa svojim part−
nerima u Srbiji, kako sa državnim institu−
cijama tako i nevladinim sektorom, na
prenošenju znanja i iskustva koje smo
stekli u sopstvenim pristupnim pregovori−
ma. Saradnja Hrvatske i Srbije važna je i
u definisanju i promovisanju interesa
naše regije u okviru evropskih institucija.
Saradnja na području evropskih integraci−
ja, kao i solidarnost i saradnja u slučaju
nedavnih katastrofalnih poplava koje su
zadesile našu regiju, pokazuju koliko su
važni dobrosusedski odnosi. Hrvatska je,
iako i sama zahvaćena poplavama, bila
među prvim državama koje su uputile po−
moć Srbiji i BiH. I ova nesreća još nas je
jednom podsetila da − hteli mi to ili ne − u
mnogim aspektima delimo istu ili sličnu
sudbinu. Na zajedničke izazove trebalo bi
4
da zajedno nalazimo zajedničke odgovo−
re. Zalaganje u okviru evropskih instituci−
ja za regionalni projekat trajne prevencije
i sprečavanja prirodnih katastrofa s ka−
kvom smo bili suočeni, pokazuje regional−
nu međuzavisnost i zajednički interes.
Sporazumi
U tom smislu, razvoj privrednih odno−
sa predstavlja područje od posebne
važnosti. U prošloj godini ostvarili smo
688 miliona evra trgovinske razmene, što
predstavlja smanjenje od pet odsto u od−
nosu na razmenu u 2012. godini. S obzi−
rom na opšte stanje privrede, kao i činje−
nicu da je Hrvatska prošle godine član−
stvom u EU istupila iz Cefte, podaci nisu
toliko zabrinjavajući. Međutim, naši eko−
nomski odnosi imaju puno više potencija−
la što je vidljivo i iz činjenice da je Srbija
Hrvatskoj tek osmi po veličini trgovinski
partner. U tom području možemo i mora−
mo mnogo bolje. Nakon što je Hrvatska
postala punopravna članica Evropske
unije, bilo je potrebno menjati i određene
sporazume, te je parafiran Protokol uz
Sporazum o stabilizaciji i pristupanju sa
Srbijom, a krajem ovog meseca očekuje
se i njegovo potpisivanje. Očekujemo da
će primena Protokola doprineti nastavku
dobre trgovinske saradnje, kako u pogle−
du jače zastupljenosti hrvatskih proizvoda
na srpskom tržištu, tako i u pogledu
lakšeg pristupa srpskih proizvoda hrvat−
skom, odnosno evropskom tržištu.
Investicije
Direktna ulaganja iz Hrvatske u Srbiju
do kraja prošle godine iznosila su 661 mi−
liona evra, a taj iznos čini 17,3 odsto ukup−
nih ulaganja koja su iz Hrvatske ostvarena
u inostranstvu, što Srbiju svrstava na viso−
ko drugo mesto. Najznačajnija ulaganja
ostvarena su na području prehrambene
industrije, trgovine i građevinske industri−
je. Hrvatska je takođe otvorena za ulaga−
nja iz Srbije i ima direktan interes da po−
boljša investicionu klimu u zemlji.
Naše dve vlade nastaviće izgradnju
pravnog okvira koji bi pružio što podsticaj−
nije uslove za razvoj privredne saradnje.
Nedavno smo Evropskoj komisiji na potvr−
du uputili i usaglašen tekst dodatnog Pro−
tokola o izmenama Ugovora o podsticanju
i zaštiti investicija između Republike Hrvat−
ske i Republike Srbije, čime potvrđujemo
interes za povećanjem nivoa ulaganja
između dve zemlje. Takođe smo u pripre−
mama za održavanje prve sednice Zajed−
ničkog odbora za sprovođenje i podstica−
nje privredne saradnje, čiji je cilj da pod−
stakne razmenu informacija i ideja, kao i
da inicira zajedničke projekte, uključujući i
nastupe na trećim tržištima. Većina
značajnijih projekata iz saobraćajne infra−
strukture takođe uključuje i od interesa je
za obe zemlje.
Kao i za poslovne ljude, Hrvatska je
otvorena i za turiste iz Srbije. Očekujemo
da će leto koje je pred nama dovesti do
ponavljanja prošlogodišnjeg rezultata od
gotovo 90.000 turista iz Srbije i pola mili−
ona noćenja.
Otvorena pitanja
Između Hrvatske i Srbije postoje
otvorena pitanja, i to su ona nastala kao
posledica rata. Nastavićemo da radimo
na njihovom rešavanju i ona neće utica−
ti na ostala područja naše saradnje. Kao
prvim susedima, u obostranom nam je
interesu što bolja saradnja.
zemlja partner - hrvatska
Gordan Markotić, ambasador
Republike Hrvatske u Srbiji
Jednog dana kad se nađemo
u istom evropskom društvu, uveren
sam da ćemo biti u istom „klubu“
jer će nas spajati slični interesi,
ciljevi i problemi
Partnerstvo jedini
zajednički imenitelj
N
edavne katastrofalne po−
plave, iako su same po
sebi ogromna tragedija
za države koje su pogodi−
le, ponovno su spojile
naše narode, a opšte iskazana solidar−
nost sa ljudima koje je poplava pogodi−
la je za svaku pohvalu. Ministri zdravlja
tri pogođene države: BiH, Hrvatske i
Srbije već su se sastali i hitno dogovo−
rili saradnju na području zaprašivanja i
uništavanja komaraca uz finansijsku
pomoć Evropske unije. Ovaj posao je
već započeo u sve tri države. Međutim
prostora za dalju saradnju ima još do−
sta, u prvom redu na području vodopri−
vrede i zaštite voda gde bi Hrvatska i
Srbija trebalo da zaključe međudržavni
sporazum o saradnji, izjavio je u razgo−
voru za specijalno izdanje „Privrednog
pregleda“, „Hrvatska zemlja partner
2014“, ambasador Republike Hrvatske
u Srbiji, Goran Markotić.
Šta je za vas prioritet u odnosima
dve zemlje u politici, kulturi, sportu i
drugim oblastima, ali pre svega u
ekonomiji? U ovom trenutku i dugo−
ročno? Bilateralno, u okviru regije i u
okviru Evropske unije?
U odnosima dve države u svim na−
vedenim područjima, pa tako i ekonomi−
ji, treba uvek polaziti od činjenice da
smo, bez obzira na teškoće iz recentne
prošlosti, jedno drugom prvi susedi s is−
kustvom nekad zajedničke države,
sličnih obrazovnih sistema, nemamo je−
zičkih prepreka, dopunjujemo se u
mnogim aspektima. To objektivno vodi
odnosima koji bi se u budućnosti treba−
li podvesti pod jedan jedini zajednički
imenitelj: partnerstvo. Privreda je na−
Institucijalizovati saradnju
Trebalo bi razmisliti o institucionalizovanju saradnje u prevenciji, zašti−
ti i uklanjanju posledica velikih elementarnih nepogoda poput poplava,
požara ili potresa budući da se jedino zajedno koliko−toliko možemo pro−
tiv njih boriti. Uvek je otvorena i opcija zajedničkog apliciranja Hrvatske i
Srbije za sredstva iz evropskih fondova. I sada se o tome razgovaralo
između predstavnika naših dveju država, ali Vlada Srbije je odlučila da sa−
mostalno aplicira za pomoć iz fondova EU na šta je verovatno uticala raz−
mera katastrofe koja se dogodila u Srbiji.
5
zemlja partner - hrvatska
prosto idealno područje za građenje ta−
kvih odnosa jer su nam privrede više
kompatibilne nego konkurentne i
geografski smo bliski što je važno u bi−
lateralnim odnosima. Naše dve ekono−
mije su po svojim gabaritima respekta−
bilne u regiji. Kad se radi o EU, RH je tu
da Srbiji prenese svoje iskustvo iz pro−
cesa priključenja koje je najsvežije i ko−
je je bilo jedno od najzahtevnijih. A, jed−
nog dana kad se nađemo u istom
evropskom društvu, uveren sam da
ćemo biti u istom „klubu“ jer će nas spa−
jati slični interesi i ciljevi, kao i problemi.
I Hrvatska i Srbija žele da budu re−
gionalni energetski lideri. Koja je ze−
mlja bliža tome ako se imaju u vidu
sve okolnosti i posledice ukrajinske
krize na izgradnju Južnog toka, Treći
energetski paket EU i temeljne postav−
ke Evropske energetske zajednice?
Mislim da se i u tom važnom segmen−
tu dopunjujemo. Što se tiče projekta Južni
tok čiji je deo i Srbija, on će biti rešen na
relaciji Brisel – Moskva. Nadam se da će
se izgradnja tog važnog snabdevača
Evrope ruskim gasom nastaviti uz pošto−
vanje EU standarda i u skladu sa intere−
sima EU i Ruske Federacije. S druge
strane, RH koja ima tek priključak na
Južni tok, deo je projekta Trans Jadran−
devanja energentima, a upravo dva po−
menuta gasna cevovoda su takva. Kada
se tome dodaju projekt LNG terminala na
Krku i istraživanja koja ukazuju na mo−
Privreda je idealna za
partnerstvo jer smo u tom
području više kompatibilni
nego konkurentni. Naše
dve ekonomije su po
svojim gabaritima
respektabilne u regiji
gućnost postojanja nafte i gasa u Jadran−
skom moru, onda ocena o regionalnim
energetskim igračima dobija puni smisao.
Kako komentarišete ocenu pot−
predsednice hrvatske vlade i šefice
diplomatije Vesne Pusić „da se spolj−
na politika Hrvatske ne može zamisli−
ti bez stavljanja u fokus energetske
sigurnosti Hrvatske u okviru regije“?
Ocena o energetskoj sigurnosti kao
važnom ekonomskom, ali i političkom pi−
tanju koje je prva potpredsednica Vlade i
ministarka spoljnih poslova Vesna Pusić
istakla ovog proleća na četvrtom Braun
Utisak godine − solidarnost
Nakon skoro godinu dana života i rada u Srbiji želeo bih najpre da
istaknem dobrodošlicu koju sam susretao u svom službenom ali i pri−
vatnom životu u Beogradu. Takođe sam posetio dosta kulturnih i umet−
ničkih događaja gde sam upoznao drage ljude i velike umetnike,
spremne da doprinesu produbljivanju saradnje i boljem razumevanju
između Hrvatske i Srbije. Drago mi je takođe što je protekle godine
ostvaren veliki broj poseta visokih hrvatskih zvaničnika Srbiji, od pred−
sednika Republike, predsednika Vlade, prve potpredsednice Vlade,
mnogobrojnih ministara i ostalih visokih predstavnika. Svaka ta pose−
ta učvrstila je i unapredila saradnju između naše dve države. To je
nešto što svakako treba još intenzivirati. Ipak, ono što je na mene osta−
vilo najveći utisak je upravo solidarnost iskazana između naših naro−
da za vreme nedavnih poplava. Uveren sam da su to jaki temelji na ko−
jima bi Hrvatska i Srbija mogle unaprediti svoje međusobne odnose.
skog gasovoda (TAP) koji će iz Grčke
snabdevati Evropu gasom iz Kaspijskog
mora. Svi se slažemo da je za svaku
državu, pa tako i neki region, od velike
važnosti da ima alternativne pravce snab−
6
forumu u Zagrebu, svakim danom dobija
svoju potvrdu. Jer, energetska politika da−
nas, kako vidimo, nije samo pitanje eko−
nomske i političke nezavisnosti, već je,
kako je gospođa Pusić ocenila, i „temelj−
no pitanje slobode zemlje da donosi svo−
je oduke i osigura prostor u kome će se
njeni građani osećati sigurnim i slobod−
nim“. Podsetila je i da RH, koja pre samo
godinu dana nije ni bila na energetskoj
karti Evrope, danas razvija tri energetska
projekta, koja smo već spomenuli: termi−
nal za ukapljeni gas, eksploataciju pod−
morja Jadrana, kao i južni pravac − za do−
lazak azerbejdžanskog i istočnomedite−
ranskog gasa u Evropu preko TAP−a.
U kojim oblastima privrede Srbija
i Hrvatska imaju najveće mogućnosti
i prostor za saradnju? Kako Hrvatska
koja je Srbiji „primer za ugled“ u pri−
bližavanju EU može na najbolji način
da pomogne da se ovaj put olakša?
Hrvatska i Srbija nisu još uvek dosti−
gle onaj obim razmene koji bismo svi
želeli i koji su ostvarivale kao dve republi−
ke u bivšoj državi. Naravno, puno se toga
promenilo, struktura privrede je izmenje−
na, kriza i unutrašnje reforme ostavile su
trag u obe države i pitanje je može li se taj
obim u dogledno vreme vratiti.
Ali, prostora ima kako u razmeni, ta−
ko i u investiranju iz jedne u drugu
državu, u zajedničkim projektima na pod−
ručju već spomenute energetike gde
smo takođe kompatibilni, IT sektoru, in−
frastrukturi, poljoprivredi i prehrambenoj
industriji, građevinarstvu, farmaciji, turi−
zmu, zaštiti okoline. Što se tiče pomoći
Srbiji za skraćivanje i olakšanje puta ka
EU, uz već rečeno, treba spomenuti da je
jedan broj konsultanata iz RH sa drago−
cenim iskustvom pregovaranja an−
gažovan u pojedinim ministarstvima i
drugim telima državne uprave Srbije, kao
i da se kroz saradnju Kancelarije za
evropske integracije RS i Centra izvrsno−
sti Ministarstva spoljnih i evropskih po−
slova odvija niz seminara na različite te−
me (regionalna politika, ekonomska poli−
tika, poljoprivredna politika, direktive iz
pojedinih poglavlja i slično) kako bi se
pomoglo Srbiji da što efikasnije odgovori
na specifična pitanja i izazove sa kojima
se susreće u pregovaračkom procesu.
Koliko razvoj prekogranične sa−
radnje može doprineti razvoju privre−
de i jedne i druge zemlje, posebno
ako se imaju u vidu mogućnosti ko−
rišćenja fondova EU za ove namene?
Prekogranična saradnja je važan
elemenat saradnje među našim država−
ma. Ona se odvijala i pre ulaska RH u
zemlja partner - hrvatska
EU i sada bi trebalo da dobije na dinami−
ci, jer su joj na raspolaganju dodatni fon−
dovi kolji traže nove i konkretne progra−
me. U toj saradnji posebno su aktivne lo−
kalne sredine i županijske, odnosno re−
gionalne komore. Ovaj oblik saradnje
posebno je važan za lokalnu zajednicu i
snažan je podsticaj ukupnom ekonom−
skom i društvenom razvoju.
Da li bi i na koji način Srbija i Hrvat−
ska mogle više da sarađuju u trećim
zemljama koristeći nekadašnja zajed−
nička iskustva iz eks Jugoslavije na
trećim tržištima, ali i novije mogućno−
sti kao što je Sporazum o slobodnoj tr−
govini između Srbije i Rusije?
Zajednički nastup je za sada neis−
korišćena prilika u unapređenju i šire−
nju saradnje i njenog kvaliteta. Čitav je
niz mogućnosti i postoji širok prostor
za to, među kojima i one koje spomi−
njete. Za sada je bilo nekih ideja, mo−
gle su se čuti političke poruke i poruke
privrednika na tu temu, bilo je i po−
kušaja izrade konkretnih programa, po−
sebno od strane komora. Ali, do kon−
kretne realizacije još uvek nije došlo.
Dobro je što se u zadnje vreme mogu
čuti ideje i predlozi malih i srednjih
Subotica u fokusu hrvatskih privrednika
Hrvatski privrednici zainteresovani su za saradnju s privredom severne
Bačke, pokazala je poseta Subotici ambasadora Republike Hrvatske u Beogra−
du Gordana Markotića sa predstavnicima 17 firmi iz Hrvatske.
Na sastanku s gradonačelnikom Subotice Jeneom Maglaijem bilo je reči o
potencijalnoj ekonomskoj saradnji, kao i o aktivnostima brojne hrvatske nacio−
nalne zajednice koja živi u Subotici.
"Želeli smo da se na licu mesta uverimo u mogućnost investiranja, ili sa−
radnje s drugim preduzećima ovog dela Vojvodine. Iskustvo mi govori da ova−
kvi sastanci uvek donose rezultat i verujem da će tako biti i sada. U vreme re−
cesije ekonomija je ključni segment saradnje Hrvatske i Srbije. Pored toga, ova
poseta je značajna jer u Subotici živi veliki broj pripadnika hrvatske nacionalne
manjine", rekao je tom prilikom Markotić.
preduzetnika koji se nastoje povezati i
zajednički probiti na treća tržišta i tu vi−
dim da bi možda ponajpre moglo doći
do konkretnih poslova.
Šta biste poručili hrvatskim
preduzećima koja žele da uđu na
srpsko tržište, a šta potencijalnim
investitorima?
Da je Srbija i dalje atraktivna za hr−
vatske privrednike svedoči podatak da
tu posluje više od 220 preduzeća, da su
hrvatska ulaganja dostigla blizu 700 mi−
Predsednik RS Tomislav Nikolić i ambasador RH Gordan Markotić
liona evra, a da su i firme i investitori
uglavnom zadovoljni.
Onima koji nameravaju da dođu naj−
bolji je punkt za informacije ne samo
kod onih preduzeća koja su već tu, već
i u Hrvatskom poslovnom klubu, te Ve−
leposlanstvu koje veliku pažnju pokla−
nja ekonomiji i saradnji na tom pod−
ručju. Uveren sam da će posle stabili−
zovanja jedne i druge privrede obostra−
no jačati saradnja jer to prosto diktiraju
razlozi koje sam više puta naveo. U Sr−
biji naše privrednike dočekuje relativno
veliko tržište, dobro obučena radna
snaga, podsticajna zakonska regulativa
i ekonomija koja je pred ozbiljnim i zah−
tevnim reformama.
Jedna od vodećih hrvatskih soft−
verskih grupacija IN 2 nedavno je
kupila srpsku softversku firmu Acta−
via i počela osvajanje regiona. Kako
biste ohrabrili srpske kompanije da
na sličan način uđu na hrvatsko
tržište i potencijalne srpske investi−
tore kojih skoro da nema u Hrvat−
skoj? Zašto ih nema?
Tih ohrabrenja je bilo u formi promo−
tivnih kampanja za ulazak stranih inve−
stitora, pa tako i onih iz Srbije, na tržište
RH. Hrvatska je, kao i Srbija, „gladna“
stranih investicija i upravo od njihovog
ulaska u dobroj meri zavisi privredni
oporavak. Mi pozivamo i ohrabrujemo
firme iz Srbije da učestvuju na konkur−
sima za ulaganje u RH i plasiraju svoje
poslove na našem tržištu. Držim da je
ekonomska kriza glavni uzrok izostan−
ka većeg interesa za ulaganja u RH i
očekujem da uskoro neka velika firma
iz Srbije proširi svoje poslovanje i na
Hrvatsku.
7
zemlja partner - hrvatska
Hrvatske marine
Jahte sanjaju vezove
na jadranu
Marina Hramina
V
iše od 50 marina, smeštenih na
zaštićenim lokacijama od većih
gradova do malih ostrvskih uvala,
sigurna su utočišta i mesta na koji−
ma se osim servisiranja i održava−
nja nude svi potrebni sadržaji uz neizostavne
božanstvene gastronomske doživljaje u brojnim
restoranima i domaćim konobama. Za one koji
pak preferiraju užitke u šarmantnim malim
lučicama u samom srcu primorskih gradića koji
ponosno neguju stare običaje i tradiciju medite−
ranske dokolice, tu su brojne rive uzduž Jadra−
na, od Cavtata, Gruža u Dubrovniku, Vele Luke
na Korčuli, Hvara i Visa pa sve do Lošinja i
Istre.
Marina Hramina − Murter nalazi se u uvali
Hramina, koja je prirodno zaštićena. Ova prele−
pa marina odgovara potrebama i željama naj−
zahtevnijih nautičara. Posebna pogodnost je bli−
zina nacionalnog parka Kornati, pa je ova marina idealno po−
lazište na izlete i višednevna krstarenja. U sklopu marine, po−
setiocima su na raspolaganju i prodavnice nautičke opreme,
samoposluga, suvenirnica, praonica veša, rent a scooter, ser−
visi, zastupstvo brodova. Marina raspolaže sa 370 vezova u
moru i sa 120 vezova na kopnu. Za svaki vez je osiguran pri−
ključak za vodu, struju i kablovsku televiziju. Poslednjih godi−
na čarter marine Hramina je u samom vrhu najpouzdanijeg iz−
najmljivača jedrilica u Hrvatskoj, a trenutno raspolaže sa 45
ovih prelepih plovila.
8
Marina Frapa
Marina Frapa je jedna od najlepših na Mediteranu. Smešte−
na na središnjem delu hrvatske obale, između Šibenika i Splita,
u samom srcu Dalmacije u mestu Rogoznica, u lepoj i sa svih
strana zaštićenoj uvali Soline.
Centar marine čini izgrađeno ostrvo na kojem su smešteni
recepcija, kontrolni toranj, servis, 396 m dug tranzitni gat, hotel
"Otok", parking, većina ugostiteljskih sadržaja ...
U kompleksu marine nalazi se 10 gatova i tranzitni gat s
ukupno 450 potpuno opremljenih vezova kao i čuvani prostor za
stotinjak suvih vezova. Nezaobilazni sadržaji kopnenog dela su
zemlja partner - hrvatska
hotel "Kopno", kompleks otvorenih bazena sa
noćnim klubom, bogati sportski centar, glavna
kongresna sala... Celokupni kompleks marine
Frapa prostire se na više od 136 000 m2. Nad−
zor nad plovilima organizovan je 24 sata, a vi−
deo nadzor nalazi se i na ulazu u marinu.
Marina Šangulin smeštena je u sredini hr−
vatske obale Jadrana, između Zadra i Splita u
Biogradu na moru u prirodnoj uvali poluostrva
samoga grada, zaštićena od svih vetrova. Mari−
na Šangulin pruža sigurnih 200 vezova na sa−
mom ulazu u NP Kornati.
Svaki vez ima priključak za vodu i struju. Tu
je i sanitarni blok s tuševima, WC−ima, recepci−
ja gde možete dobiti sve informacije. Marina je
otvorena čitave godine 24 sata. U neposrednoj
blizini marine nalaze se restorani, supermarke−
ti, pošta, benzinska pumpa, apoteke, lučka ka−
petanija i sve potrebno za jednog nautičara.
Marina omogućava servisiranje i iznajmljivanje
brodova.
Marina Šangulin
Marina Dalmacija se nalazi na severnom
delu srednje Dalmacije. Udaljena je sedam km
od Zadra prema jugu, u prirodno zaštićenom za−
livu slikovitih sela Bibinja i Sukošana. Marina
Dalmacija sa svojih 1.200 vezova u moru naj−
veća je luka nautičkog turizma na istočnoj obali
Jadranskog mora. Izgrađena od čvrstih beton−
skih gatova dužine 50 do 85 metara. Dubina mo−
ra na vezovima za manja plovila kreće se oko tri
metra, dok je na ostalim vezovima u marini dubi−
na znatno veća i mjeri od tri do sedam metara.
Marina Kornati ukupne morske površine
(akvatorija) 91.912 m2 i kopnene površine od
39.688 m2, sa više od 800 vezova, zasigurno je
jedna od najvećih nautičkih luka Zadarske župa−
nije i jedini istinski pokretač razvoja nautičkog turizma Bio−
gradske rivijere. U akvatoriju marine godišnje se održi preko
40 domaćih i međunarodnih regata svih klasa i preko 30 floti−
la na kojima sudjeluje i do 10.000 jedriličara iz cijelog svijeta
stoga s pravom i ponosom marina Kornati i Biograd na Moru
Marina Kornati
Marina Zadar
zaslužuju nositi naziv ne samo nautičkog već i regatnog cen−
tra sjeverne Dalmacije.
Marina Zadar smeštena je u središtu jadranske obale, na−
spram Zadarskog i Kornatskog arhipelaga sa preko 300 ostr−
va, ostrvaca i hridi zbog čega predstavlja idealno polazište za
nautičare avanturiste iz celog sveta.
Smeštena je u samom centru grada starog tri hiljade godi−
na, sa bogatim istorijskim znamenitostima, arheološkim nala−
zištima i kulturnim sadržajima, kao i najsavremenijim trgovin−
skim centrima. Marina Zadar sigurno je utočište jer je prirodno
zaklonjena od vetra, a uz standardne usluge (300 vezova u
moru, 200 suvih vezova, dizalice, automatski navoz i drugo) tu
je i servis za popravke ili rezervne delove. U ponudi je i iznajm−
ljivanje motornih brodova ili jedrilica, kao i provod u restoranu
Maestral ili Casinu Zadar.
Marina Zadar nosilac je Plave zastave, ekskluzivne eko−
markice koja ukazuje na ekološki čiste, sigurne i dobro
održavane marine. Tu je i depandans Marina Iž koja se nalazi
u središtu Zadarskog arhipelaga samo 14 NM od Marine Zadar.
9
zemlja partner - hrvatska
Razvojni aduti
reindustrijalizacija
i energetika
U
proteklih nešto više od
godinu dana mnoge kar−
te privrednog razvoja uz
reindustriju zemlje bacili
smo i na energetski sek−
tor. Za samo godinu dana, u rekord−
nom roku, potpuno smo promenili za−
konsku regulativu i Hrvatska je postala
pravi hit među investitorima u energet−
skom sektoru. Investitori, države part−
neri i svetski mediji, potvrdili su položaj
Hrvatske kao važan faktor energetske
stabilnosti i budućeg prosperiteta za−
snovanog na crpljenju rudnih bogatsta−
va. Posebno je to važno u trenutno vr−
lo nestabilnom geopolitičkom trenutku
koji može imati ozbiljne posledice za
snabdevanje Evrope energentima. To
se posebno odnosi na nama susedne
zemlje koje su znatno zavisne od uvo−
za energije, posebno gasa“, izjavio je u
razgovoru za specijalno izdanje „Pri−
vrednog pregleda“, „Hrvatska zemlja
partner“, ministar privrede Vrdoljak.
U januaru, nakon objavljivanja re−
zultata 2D seizmičkog snimanja pod−
morja hrvatske strane Jadrana koju
je obavila norveška grupacija Spec−
trum, rekli ste da su „realne šanse da
Hrvatska postane energetski div re−
gije, ako ne i Evrope“. Na čemu za−
snivate takve ocene?
Konkretno, što se tiče istraživanja u
Jadranu, rezultati seizmičkog snimanja
su pokazali kako u Jadranu postoji veli−
ki potencijal ugljovodonika. Naravno da
u ovom trenutku ne možemo sa sigur−
nošću reći, da, radi se o nafti ili da, radi
se o gasu i o kojim količinama je reč.
Već je dokazano da je Severni Jadran
bogat gasom, a snimanja koja smo od−
radili nedavno, ukazuju na to da u sred−
njem i južnom Jadranu može biti nafte ili
gasa. Kako god, veliki interes najvećih
10
svetskih igrača naftnog i gasnog biznisa
dodatni je vetar u leđa. Na svim našim
energetskim projektima učestvovaće
partneri iz celog sveta. Hrvatska ima
idealan geostrateški položaj. Mediteran
je sam po sebi u interesu naftnih kompa−
nija. Kad uz to sve nadodamo i činjenicu
da naša zemlja već sad ima izvrsnu
energetsku infrastrukturu i puteve koji je
povezuju s Mediteranom i brojnim rafi−
nerijama u Evropi, šanse da postanemo
energetsko čvorište šire evropske regije
u tom smislu su nesporne.
Kakav su interes naftne kompani−
je do sada pokazale za podatke o na−
lazištima nafte i gasa u Jadranu?
Interes je od samog početka iznad
svih očekivanja. Hrvatska je jedina ze−
mlja u okruženju koja po pitanju
istraživanja i eksploatacije nije iskoristila
svoje potencijale, a već ima dokazane
rezerve koje samo delimično koristi.
Naša komparativna prednost su plitkost
mora i položaj u Evropi i to je sigurno
nešto što je u fokusu interesa naftnih
kompanija. Od otvaranja konkursa za
Jadran na kome su bile najveće svetske
kompanije plinskog i naftnog biznisa,
njih preko četrdeset, velika većina je već
posetila naš data room – sobu sa sei−
zmičkim podacima i iskazala interes.
Oko dvadesetak njih još čekaju svoj red
za ulazak u data room koji je zauzet do
početka avgusta. Mislim da to govori sa−
mo za sebe o interesu za istraživanje i
eksploataciju u Jadranu. Ali, pričekajmo
zatvaranje konkursa u novembru.
Kakva je procedura međunarod−
nog konkursa za eksploataciju
nalazišta?
Nadmetanje za izdavanje dozvola za
istraživanje i eksploataciju ugljovodonika
na Jadranu završava 3. novembra ove
godine nakon čega sledi pregled, ocena
pristiglih i odabir ponuđača. Potpisivanje
ugovora o podeli proizvodnje (PSA)
očekujemo najkasnije u martu 2015.
Za vreme nedavne posete crno−
gorskog premijera Mila Ðukanovića
Hrvatskoj nametnuo se i problem na−
lazišta u blizini Prevlake. Kako vi vi−
dite rešenje tog problema?
Na početku vas moram ispraviti, u
ovom trenutku mi možemo samo govori−
ti o istražnim blokovima, nalazišta tek
Evropska lokomotiva za region
Pristupanje Hrvatske EU pomaže direktno i indirektno svim zemljama u regio−
nu. To će se najviše osetiti kroz sprovođenje reformi u privredama JIE kako bi se
pojačala njihova konkurentnost, što je glavni preduslov za uspešan nastup na za−
jedničkom tržištu. Hrvatska je logičan izbor za plasman roba i usluga na zajedničko
tržište EU, pa je samim tim i nama u interesu da privrede regiona budu što konku−
rentnije. Što se tiče pomoći, Hrvatska stoji na raspolaganju da sva svoja iskustva
koja je stekla u procesu pregovaranja sa EU podeli sa zemljama kandidatima, i biće
nam drago da naša iskustva iskoristite na najbolji mogući način. Hrvatska učestvu−
je i u implementaciji Strategije JIE 2020 od koje se očekuje i otvaranje znatnog bro−
ja novih radnih mesta u regionu, ali i bliskije povezivanje privrednika zemalja regio−
na, pogotovo u sektorima proizvodnje hrane i pića, kao i u turizmu.
foto: pixsell
zemlja partner - hrvatska
Ivan Vrdoljak,
ministar privrede Hrvatske
treba potvrditi. Pitanje Prevlake je bilate−
ralno pitanje koje države moraju rešiti.
Što se tiče istraživanja i eksploatacije,
Hrvatska i Crna Gora slažu se (a to su
potvrdili i premijeri Milanović i Ðukanović
za vreme posete Republici Hrvatskoj) da
je to ključno za privredni razvoj obe
države, kao i da je istraživanje i eksplo−
atacija u interesu obe zemlje. I jednoj i
drugoj državi u interesu je nastavak i
uspešno sprovođenje tog projekta i do−
sadašnje dobre saradnje, što neka otvo−
rena pitanja ne mogu poremetiti.
Da li se razmatraju i sve ekološke
dimenzije eventualne eksploatacije
nafte i gasa na Jadranu i negativan
uticaj na turizam kao jednu od ba−
zičnih grana hrvatske privrede?
Jedan od glavnih kriterijuma u izbo−
ru ponuđača je poštovanje najstrožih,
svetskih, ekoloških standarda. U pripre−
mi konkursa, ono na što smo posebno
stavili naglasak jeste upravo očuvanje
okoline i poštovanje najviših ekoloških
osim što smo promenili zakonodavni
okvir, podsticaje i olakšice za ulagače,
da smo u poslednjih dve godine pro−
menili i investicioni ambijent i po−
boljšali konkurentnost zemlje. Neke od
tih spomenutih investicija su odabrale
upravo Hrvatsku kao investicionu de−
stinaciju i to u vrlo jakoj konkurenciji
zemalja poput Kine, Slovenije, Mađar−
ske i Rumunije. To govori puno o
činjenici da investitori prepoznaju zna−
nje, inovacije i iskustvo hrvatskih rad−
nika, ali da koriste odličan položaj
naše zemlje. Upravo takvu investicio−
nu klimu prepoznale su mnoge kompa−
nije iz celog sveta i to iz celog energet−
skog sektora, kao i nama posebno
važne industrijske proizvodnje i to svih
industrijskih grana.
U cilju povećanja priliva stranih, ali i
domaćih investicija, hrvatska vlada
usvojila je celi niz mera koje značajno
poboljšavaju investicionu i poslovnu kli−
mu u Republici Hrvatskoj. Kao pri−
mer istakao bih dva zakona
koji su znatno doprinela
atraktivnosti Hrvat−
Hrvatska samo za
ske kao destinacije
godinu dana postala praza strana ulaga−
vi hit među investitorima u
nja. Prvi je Za−
kon o podsti−
energetiku. Velika očekivanja od
canju investi−
istraživanja rezervi nafte i
cija i una−
gasa u Jadranu. Novi zakoni i
pređenju inve−
sticionog am−
stan−
podsticaji za strane investitore.
bijenta kojim
darda.
Prii prema za stratešku
smo definisali
Mi
u
saradnju industrije i
atraktivni paket
našem
podsticaja za inve−
epikonti−
obrazovnog
sticije i koji je jedan od
nentalnom
sistema
najkonkurentnijih zakona
pojasu na sever−
o podsticanju investicija u Ju−
nom Jadranu imamo
goistočnoj Evropi. Tim zakonom inve−
platforme, neke od njih građene
stitori mogu ostvariti, zavisno od visine
su pre 30−ak godina kada tehnologija i
investicije i broja novootvorenih radnih
standardi koje danas imamo nisu bili
mesta, oslobađenje od plaćanja poreza
razvijeni, pa ni u jednom trenutku sigur−
na dobit, novčane podsticaje čak do
nost i očuvanje okoline nije bilo pod
18.000 evra za otvaranje novih radnih
znakom pitanja. Sigurnost i ekološki
mesta povezanih s ulaganjem i brojne
standardi nemaju alternativu.
druge podsticaje. Važno je napomenuti
i da su turistički projekti, po prvi put,
Kako podstičete strane investicije,
uključeni u šemu podsticaja ukoliko za−
šta nudite stranim ulagačima? Srpskih
dovolje propisane uslove. Drugi zakon
investicija u Hrvatskoj nema mnogo,
je Zakon o strateškim investicionim pro−
šta mislite kako se mogu povećati?
jektima Republike Hrvatske kojim se
U poslednjih nekoliko meseci otvo−
znatno ubrzava sprovođenje strateških
rio sam nekoliko važnih investicija, što
investicionih projekata čime će se
onih koje se tek počinju graditi, do
izbeći zastoji u realizaciji investicija ko−
onih koje su već počele proizvodnju.
ji su se događali u prošlosti.
To je jedan od mnogih dokaza, da
11
zemlja partner - hrvatska
Industrijska strategija u vašoj ze−
mlji je pred donošenjem. Šta sadrži i
šta se od nje očekuje?
Industrijska strategija je u završnoj
fazi i predstoji nam njeno usvajanje na
Vladi RH te njena implementacija. U stra−
tegiji su, prema kriterijumima profitabilno−
sti, izvozne orijentacije i veličine podde−
latnosti identifikovane ključne industrij−
ske delatnosti koje imaju najveću spo−
sobnost rasta, razvoja i zapošljavanja.
To su: proizvodnja osnovnih farmaceut−
skih proizvoda; proizvodnja računara i
elektronskih i optičkih proizvoda; proiz−
vodnja gotovih metalnih proizvoda; pro−
gramiranje, savetovanje i povezane de−
latnosti (ICT); proizvodnja električne
opreme i proizvodnja mašina i uređaja.
Glavni strateški cilj je repozicioniranje
identifikovanih aktivnosti na globalnom
lancu vrednosti prema aktivnostima koje
donose veću dodatnu vrednost. Osim
glavnog cilja strategija definiše i konkret−
ne, merljive ciljeve, pa tako očekujemo
rast obima industrijske proizvodnje po
prosečnoj godišnjoj stopi od 2,85 odsto,
rast broja novozaposlenih za 85 hiljada
do kraja 2020. godine, od čega minimal−
no 30 odsto visokoobrazovanih, rast pro−
duktivnosti radne snage za 70 odsto u
razdoblju 2014−2020. godine kao i po−
većanje izvoza u istom razdoblju za 30
odsto. Kako bi te ciljeve i ostvarili, identi−
fikovali smo 4 prioritetna područja odno−
sno područja delovanja a to su: stvaranje
stabilnog investicionog ambijenta, pod−
sticanje strateške saradnje industrije i
obrazovnog sistema, restrukturiranje jav−
ne uprave i administracije i razvoj tržišta
kapitala. Za svako od tih prioritetnih pod−
ručja definisane su i konkretne mere za
realizaciju postavljenih ciljeva kao i pred−
lozi za stvaranje pretpostavki za imple−
mentaciju kako bi se planirani ciljevi i
ostvarili.
Kako ocenjujete privredne i eko−
nomske odnose Hrvatske i Srbije?
Gde su potencijali za razvoj saradnje,
a gde slabe tačke i problemi?
Ekonomski odnosi između naših
država su dobri, ali mogu biti i puno bolji.
Smatram da je potrebno mnogo veće po−
ostalim tržištima zemalja sa kojima ima
dobre odnose. Trgovinska razmena
između naših zemalja se postepeno
uravnotežuje i to je dobar znak. Preveliki
deficit ili suficit u međusobnim odnosima
nikad nije dobar pokazatelj i smatram da
moramo težiti daljem uravnoteženju rob−
ne razmene. Hrvatska je ulaskom u EU
morala izaći iz CEFTA sporazuma gde
nam je Srbija bila značajan trgovinski
partner. Ipak, dogovorima EU, Hrvatske i
Srbije postignuto je kompromisno rešen−
je i za sada nema nekih većih problema
u međusobnoj trgovini. Izlaskom Hrvat−
Srpske investicije
u Hrvatskoj − simbolične
Što se tiče međusobnih ulaganja između Hrvatske i Srbije tu postoji velika
nesrazmera. Prema podacima Hrvatske narodne banke (HNB) hrvatske firme
uložile su u Srbiju 661 milion evra i Srbija se nalazi na drugom mestu hrvatskih
ulaganju u inostranstvu. Prema istim podacima Srbija se ne nalazi na listi 30 naj−
većih ulagača u Hrvatsku, pa možemo zaključiti da su ulaganja zaista simbo−
lična. Preduslov za povećanje ulaganja je bolja informisanost o poslovnim mo−
gućnostima. Smatram da su hrvatske firme pokazale veću inicijativu i da su pre−
poznale poslovne prilike koje se nude u Srbiji. Razmena informacija između
naših institucija, a tu prvenstveno mislim na AIK i SIEPU kao i na privredne ko−
more, organizovanje investicionih foruma i konferencija, zajedničko učešće u re−
gionalnim projektima i inicijativama doprineće boljoj informisanosti i sigurno do−
prineti i povećanju međusobnih ulaganja.
vezivanje i privredna saradnja, posebno
u zajedničkom nastupu na trećim tržišti−
ma, u čemu Hrvatska može pomoći Srbi−
ji na tržištu EU, a Srbija Hrvatskoj na
ske iz Cefte otvorio se i potencijal za da−
lja ulaganja hrvatskih preduzeća u regio−
nu kako bi se i na taj način mogle koristi−
ti pogodnosti iz Cefta sporazuma.
Istraživanja pokazala da u Jadranu postoji
veliki potencijal ugljovodonika. Još se ne zna
da li see radi o nafti ili gasu
foto: Stephen (danrandom)
12
Dobrodošli u Dubrovnik
u restoran Mimoza
Tradicija + Jednostavnost
= Zadovoljstvo
Svakodnevno se susrećemo s raznim zahtevima i željama gostiju, i
nastojimo da svakom gostu ugodim o i ispunimo želju u našim mogućnostima. I dalje ćemo nastaviti s radom i truditi se da naši gosti budu zadovoljni kao i do sada, što pokazuju svojim čestim povratkom u restoran „Mimoza“. Očekujem
m o vas u „Mimozi“ sa
osmehom i željom da ugodimo svakom vašem i
našem gostu, njihovim zahtevima i žell jama.
R
Naš cilj
zadovoljan
gost!
14
estoran „Mimoza“ smešten je na Pilama,
100 metara zapadno od starog gradskog je−
zgra, preko puta hotela Hilton imperijal. Go−
dine 1953. utemeljen je kao restoran, 2007.
obnovljen i počinje s radom u novom sasta−
vu, a svojim radom, kvalitetom i kvantitetom deluje kao je−
dan od vodećih restorana u Dubrovniku.
Od veličanstvenog starog gradskog jezgra deli ga tek tri
minuta ugodne šetnje. Atraktivna terasa restorana raspo−
laže kapacitetom od 250 sedećih mesta natkrivenih u pre−
lepom prirodnom ambijentu bogatom zelenilom, a elegant−
na i moderna trpezarija raspolaže sa 70 sedećih mesta.
„Mimoza“ je idealan restoran za razne proslave, rođen−
dane, krštenja, krizme, venčanja, porodična i poslovna
druženja, te turističke grupe.
Restoran „Mimoza“ je u 2008. godini izabran za najbo−
lji restoran u Dubrovačko−neretvanskoj županiji. Godine
2010, od strane časopisa ShowBiz, restoran „Mimoza“ je
izabran među tri najbolja restorana u Hrvatskoj.
Godine 2011, 2012, 2013, restoran je dobio znak Du−
brovačke gastronomske kvalitete − preporučuje Grad Du−
brovnik, a 14. oktobra 2011. godine uz samo još jedan re−
storan u županiji, posebno priznanje ministra turizma Re−
publike Hrvatske gospodina D. Bajsa za najbolju turističku
ponudu u Dubrovačko−neretvanskoj županiji.
Sva navedena priznanja proizvod su našeg svako−
dnevnog rada i truda, kao i usavršavanja, a da pri tomu ne
zaboravljamo na tradiciju i njene vednosti.
Rezervacije: + (385) 20 411 157
+ (385) 98 285 345
Za sve čitaoce odobravamo 10 %
popusta uz piće dobrodošlice
15
zemlja partner - hrvatska
Bojana Todorović, pomoćnica ministra
trgovine, turizma i telekomunikacija
U
lazak Hrvatske u EU doneo je niz promena u
načinu i aktivnostima privredne saradnje sa Srbi−
jom. Stupanjem u članstvo EU, Hrvatska je napu−
stila režim trgovine koji je regulisan CEFTA spo−
razumom, pa se trgovina između Hrvatske i Re−
publike Srbije od 1. jula 2013. godine odvija prema odredbama
Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju zaključenog između
Srbije i EU (SSP), kaže Bojana Todorović, pomoćnica ministra
trgovine, turizma i telekomunikacija.
Deficit
smanjen
za više od
60 odsto
skladu sa SSP. Tako da su se uslovi za izvoz iz Srbije u Hrvat−
sku poboljšali, dok se za hrvatske proizvode naplaćuju carine
koje su u primeni prema članicama EU.
Šta je Hrvatska izgubila ulaskom u EU?
Hrvatska je ulaskom u EU izgubila pogodnost koju je imala u
Cefta od 2010. godine, a koja se ogleda u jednakom tretmanu
srpskih i hrvatskih preduzeća u postupcima javnih nabavki.
Sa druge strane, prema SSP−u, srpska preduzeća imaju
prednost u postupku javnih nabavki u odnosu na kompanije iz
EU i ova prednost se fazno smanjuje, da bi u periodu od pet go−
dina nakon stupanja na snagu SSP−a došlo do potpu−
nog izjednačavanja uslova za srpske i evropske
Uslovi
kompanije. Taj režim se ulaskom Hrvatske u
izvoz iz Srbije
EU primenjuje i na hrvatske kompanije.
Kako teku prilagođavanja novim okolnostima?
Primenom SSP−a na trgovinu sa Hrvatskom, Srbi−
ja se našla u boljoj poziciji u poređenju sa Hrvat−
skom, jer se na naš izvoz primenjuje režim tr−
za
govine koji važi za EU, a koji je za našu pri−
u
Hrvatsku,
nakon njevredu povoljniji od onog koji se u okviru
nog ulaska u EU su se poKakva je trenutno spoljnotrgovinska
Cefta primenjivao prema Hrvatskoj. Što
znači da je u ovom slučaju Srbija ostva−
a rin- razmena između Srbije i Hrvatske, i
boljšali kada je reč o ca
čemu se ove godine možemo nadati s
rila veće ekonomske mogućnosti i korist
skoj zaštiti, ali od
obzirom na poplave koje će sigurno uti−
u odnosu na prethodni period.
same privrede/izvoznika
cati na smanjenje proizvodnje u indu−
Kada je reč o industrijskim proizvodi−
zavisi kako će iskoristriji i poljoprivredi?
ma, pristupanje Hrvatske EU nije značajno
stiti ovu šansu
I u prošloj i u ovoj godini izvoz iz Srbije u Hr−
uticalo na promene u carinskoj zaštiti. U
vatsku beleži rast. U 2013. godini stopa rasta našeg
oblasti agrara i prehrambene industrije, među−
izvoza dostigla je 4,1 odsto, a uvoz je zabeležio pad od
tim, došlo je do značajnih promena. Između Srbije i
15 odsto, što je uticalo na smanjenje deficita Srbije u razmeni sa
Hrvatske se, naime, u okviru Cefta obostrano, recipročno pri−
Hrvatskom za više od 60 odsto.
menjivao bescarinski pristup za oko 68 odsto proizvoda, dok
U prva četiri meseca 2014. godine, izvoz u Hrvatsku je
su za ostale proizvode bile utvrđene preferencijalne kvote sa
dostigao 106 miliona evra i veći je za 7,3 odsto, a uvoz (110
nultom carinom ili preferencijalnom carinom u okviru kvote za
miliona evra) je takođe porastao i to za 7,7 odsto u odnosu
osetljive proizvode kao na primer za meso, mleko, mlečne i
mesne prerađevine, jabuke, pšenicu, kukuruz, šećer, duvan,
cigarete i drugo.
Naši privrednici bi trebalo da
Sa druge strane, prema SSP−u, Srbija potpuno slobodno
animiraju hrvatske kompanije da Srbiju
može da izvozi svoje proizvode na tržište EU (sem kvota za go−
veđe meso, vino, pastrmke i šećer), pa to važi i za Hrvatsku, što
izaberu kao destinaciju u regionu u koju
nije bio slučaj kada je Hrvatska bila u Cefta sporazumu.
će preseliti svoje proizvodne pogone
Kada je reč o uvozu Srbija primenjuje carine za Hrvatsku, u
16
zemlja partner - hrvatska
na isti period 2013. godine. Razmena je izbalansira−
na s obzirom da je pokrivenost uvoza izvozom dosti−
gla nivo od 95 odsto.
Očekuje se da će ekstremne poplave, koje su za−
hvatile Srbiju u maju ove godine, u izvesnoj meri utica−
ti na prinos pojedinih useva u Srbiji, i da su kao rezultat
toga, moguće promene u strukturi i obimu izvoza srp−
skih poljoprivrednih proizvoda u narednom periodu. Za
sada o tome ne postoje konkretne zvanične procene.
Da li je Srbija iskoristila povoljnosti za izvoz u
Hrvatsku koje je stekla ulaskom RH u EU?
Na osnovu podataka o izvozu Srbije u Hrvatsku u
2013. godini može se zaključiti da je došlo do rasta iz−
voza upravo proizvoda koji nakon ulaska Hrvatske u
EU ostvaruju bolji pristup
tržištu Hrvatske, i to šećer i
Pokrivenost
uvoza izvozom jabuke (izvoz preko devet
puta veći u odnosu na 2012.
dostigla nivo
godinu), pšenica (rast od
od 95 odsto
200 posto), sirovo ulje od
suncokreta (rast od 150 od−
sto), kajsije i breskve (123 odsto), cigarete (36 odsto),
kukuruz (15 odsto). Bitno je napomenuti da su pome−
nuti proizvodi vodeći u izvozu poljoprivrednih proizvo−
da Srbije u Hrvatsku u pomenutom periodu. U prva
četiri meseca 2014. godine, ovaj trend se nastavio te
je došlo do rasta izvoza sledećih proizvoda: melasa
(izvoz preko devet puta veći u odnosu na isti period
2013. godine), šargarepa (rast od 545 odsto), ulje od
suncokreta (rast od 196 odsto), kukuruz (124 odsto),
mleko i pavlaka, pšenica.
Šta bi još trebalo učiniti da se unapredi trgovin−
ska saradnja između dve zemlje?
Kao što smo već napomenuli, uslovi za izvoz iz Sr−
bije u Hrvatsku, nakon njenog ulaska u EU su se po−
boljšali kada je reč o carinskoj zaštiti, ali od same pri−
vrede/izvoznika zavisi kako će iskoristiti ovu šansu. Sa
druge strane, postoji i povećana konkurentnost na hr−
vatskom tržištu, pošto je Hrvatska sada otvorena i za
ostale kompanije iz cele EU.
Kada govorimo o konkretnim izazovima sa kojima
se Srbija suočava ulaskom Hrvatske u EU, možemo
pomenuti činjenicu da se u Hrvatskoj od njenog pri−
stupanja EU primenjuju evropski tehnički propisi i
standardi za industrijske i sanitarni i fitosanitarni pro−
pisi za poljoprivredne proizvode. Ove promene mogu
biti podsticaj proizvođačima i izvoznicima u Srbiji da
brže primene evropske standarde, posebno kada je
reč o prehrambenoj industriji za koju su najzahtevniji
uslovi za izvoz na tržište EU.
Pored toga, naši privrednici bi trebalo da animira−
ju hrvatske kompanije da Srbiju izaberu kao destina−
ciju u regionu u koju će preseliti svoje proizvodne po−
gone. Ovome će svakako doprineti veličina našeg
tržišta, sporazum sa Ruskom Federacijom, kao i me−
re koje država Srbija daje investitorima prilikom otva−
ranja novih radnih mesta.
Ministarstvo privrede Srbije
I pored krize
privredna saradnja
u usponu
H
rvatska je značajan
spoljnotrgovinski part−
ner Srbije. Uprkos eko−
nomskoj krizi koja je pogodila
privrede obe zemlje, robna
razmena ima trend rasta. U
ukupno ostvarenom izvozu Sr−
bije u svet u 2013. godini Hrvat−
ska je bila na 10. mestu, a po vi−
sini uvoza iz zemalja sveta,
ostvareni uvoz iz Hrvatske u
Ministar privrede
2013. godini svrstava ovu ze−
Dušan Vujović
mlju na 16. mesto, ističu u srp−
skom Ministarstvu privrede i pri−
tom podsećaju da je ukupna robna razmena Srbije i Hrvatske u 2013.
godini premašila 859,8 miliona dolara. Ukupna robna razmena Srbije
i Hrvatske u martu 2014. godine vredela je 204,5 miliona dolara i veća
je za 10,9 odsto u odnosu na isti period 2013. godine. Srbija je u tom
periodu u robnoj razmeni ostvarila suficit od 6,3 miliona dolara. Pri−
vredna saradnja Srbije i Hrvatske, pored ekonomske krize i njenog uti−
caja, je u usponu, ocenjuju u ovom ministarstvu.
Ukupna robna razmena Srbije i Hrvatske u martu
2014. godine vredela je 204,5 miliona dolara i veća
je za 10,9 odsto u odnosu na isti period 2013. Srbi−
ja je u tom periodu u robnoj razmeni ostvarila sufi−
cit od 6,3 miliona dolara
Srbija će većinu svojih proizvoda moći da plasira
na hrvatsko tržište po povoljnijim uslovima nego što
je to bilo u okviru Cefta sporazuma gde je
međusobna razmena za značajan broj najvažnijih
proizvoda bila limitirana kvotama
U izvozu iz Srbije u Hrvatsku dominiraju prehrambeni proizvodi,
hartija i proizvodi od kartona, delovi za motore, električna energija,
odeća... Najznačajnije robe u uvozu Srbije iz Hrvatske: transformato−
ri, đubriva, električna energija, cement, gvožđe, staklo, hrana, lekovi...
Značajni potencijal za ulaganja u Srbiju i dalji razvoj privredne sa−
radnje je u oblastima putne infrastrukture, industrije, energetike, poljo−
privrede i turizma.
Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), takođe, Srbiji omo−
gućava neograničen bescarinski pristup tržištu Evropske unije za sko−
ro sve poljoprivredno−prehrambene proizvode, osim za šećer, vino,
pastrmke i junetinu. Srbija će većinu svojih proizvoda moći da plasira
na hrvatsko tržište po povoljnijim uslovima nego što je to bilo u okviru
CEFTA sporazuma gde je međusobna razmena za značajan broj naj−
važnijih proizvoda bila limitirana kvotama.
17
Aleksandar Lazić, generalni
direktor i suvlasnik fabrike De Rigo
Refrigeration u Srbiji i Smeha
R
enomirani italijanski proiz−
vođać rashladne opreme De
Rigo Refrigeration u saradnji
sa srpskom kompanijom
Smeh krajem maja otvorio je
u Staroj Pazovi fabriku u kojoj je 25 zapo−
slenih za samo tri nedelje proizvelo 60−70
različitih rashladnih uređaja za prve projek−
te i prve izvoze. Ovo je, inače, prvi i jedini
proizvodni pogon te vrste u Jugoističnoj
Evropi, a italijanska kompanija je na
našem i tržištu bivše Jugoslavije dobro po−
znata i prema rečima Aleksandra Lazića,
generalnog direktora i suvlasnika kompa−
nija De Rigo Srbija i Smeh, ne postoji nije−
dan, počev od onih malih pa do najvećih,
trgovinski lanac koji nema, ako ne najviše,
onda bar neki De Rigo proizvod.
„Radeći opremu za supermarkete želeli
smo da imamo i rashladne uređaje, jer smo
preko Smeha upoznali poslovne prilike ne
samo u Srbiji nego i regionu i procenili smo
da smo spremni za novi poslovni poduhvat.
Pritom se pokazalo da mi i Ðorđo De Rigo,
vlasnik italijanske kompanije De Rigo Refri−
geration imamo istu viziju, objašnjava Lazić.
Na odluku da ovde počne proizvodnja De
18
Oko 70 odsto
proizvodnje
namenjeno
izvozu
Rigo rashladne opreme uticao je u svetu
popravljeni imidž Srbije, ali i to da Srbija ima
kvalitetnu radnu snagu, dobru stratešku po−
ziciju u ovom delu Evrope i Sporazum o slo−
bodnoj trgovini sa Rusijom. Sve to nam je
veoma pomoglo u objašnjavanju našim
partnerima zašto bi ovde trebalo početi pro−
izvodnju“ , kaže Aleksandar Lazić.
„Danas imamo organizovanu proizvod−
nju na osam hiljada kvadratnih metara i do
sada smo investirali bezmalo tri i po milio−
na evra, a u narednih pet godina planiramo
Tradicija duga
pet decenija
Kompanija De Rigo Refrigeration,
koja posluje od 1965. godine, vodeći je
italijanski i jedan od vodećih svetskih
proizvođača visokokvalitetne profe−
sionalne rashladne opreme. U
bogatom proizvodnom asortimanu
nudi sve vrste rashladne opreme za
supermarkete, rashladne komore, kao
i složene rashladne sisteme. De Rigo
Refrigeration, deo je holdinga De Rigo
Group. Najveća članica grupacije je
De Rigo Vision, jedan od najvećih
proizvođača naočara u Italiji. De Rigo
Group je u 2013. godini ostvario
promet od 500 miliona evra. „U De
Rigo Refrigeration 25 ljudi sada
zaposlenih u De Rigo Srbija mesec
dana bilo je na obuci i pritom su prošli
kroz sve proizvodne faze, a pri kraju
treninga aktivno su se uključili u pro−
ces proizvodnje i tako su stekli i znan−
je i iskustvo. U petak su završili obuku
i odmah su došli u Staru Pazovu i
samo su se preko vikenda odmorili i u
ponedeljak su počeli da rade“, kaže
direktor i suvlasnik Lazić.
da uložimo još dodatnih pet miliona evra
kako bi se ostvarilo planiranih 50 miliona
prometa i zaposlilo još 20−ak do 25 ljudi ta−
ko da ćemo imati oko 50−ak zaposlenih.
Sledeći korak je, dakle, investicija od oko
pet miliona evra u koju je uključena i grin−
fild investicija, odnosno biće izgrađen novi
objekat od pet−šest hiljada kvadrata i po−
stavka tehnologije za nove proizvodne lini−
je. Dodaćemo serije vitrine sa sopstvenim
agregatom, popularno nazvane plag in vi−
trine (plug in) za kojima takođe postoji
tražnja“, najavio je Lazić.
Uradili smo kvalitetna istraživanja
tržišta u Jugoistočnoj Evropi i Rusiji – sve−
sni smo potreba koje ta tržišta imaju, a s
druge strane mi smo u prilici da odmah po−
nudimo brend, nešto što postoji skoro 50
godina što nam vrlo olakšava komunikaci−
ju, jer je veliki broj naših potencijalnih ku−
paca godinama koristio De Rigo rashladnu
opremu, pa je za njih samo kozmetička
promena to što se ona neće raditi u Italiji
nego u Pazovi. De Rigo Srbija će se u ce−
lini baviti tržištem Jugoistočne Evrope i Ru−
sije, što znači da će osim proizvodnje biti
obezbeđena tehnička, komercijalna, logi−
stička podrška. Naš primarni cilj je da se
pozicioniramo na tržištu bivše Jugoslavije
koje smatramo 'našim dvorištem', a osim
toga računamo da 70 odsto proizvodnje iz−
vozimo na tržište Jugoistočne Evrope i Ru−
siju čije je tržište u ekspanziji pogotovu u
sibirskoj oblasti“, ističe naš sagovornik.
Za sada se u De Rigo Srbija proizvode
rashladne vitrine, zidne vitrine za delikate−
se i mlečne proizvode, sa vratima i bez
njih, a sve komponente stižu iz Italije, tako
da se u Staroj Pazovi sklapaju u dimenzi−
je prema svetskim standardima, a laserski
su sečeni što znači da su tačne u milime−
tar. Svi segmenti su mejd in Itali, nisam
želeo nikakve kompromise. Želeo sam da
svi oni koji godinama kupuju u De Rigo fa−
brici u Italiji imaju iz Stare Pazove iden−
tičan proizvod. Sklopljeni rashladni uređa−
ji prolaze kontrolu kvaliteta odnosno svi
elektrodelovi se testiraju na posebnoj
mašini koja pomoću bar kod čitača prepo−
znaje uređaj, testira sve delove vitrine i
signalizira ukoliko neki delovi ne rade ka−
ko treba ili ne rade uopšte.
„Osmislili smo način kako da se vrata
ugrade u već postojeće vitrine koje ih ne−
maju, kaže Aleksandar Lazić. Za sve one
koji nisu za nabavku novih vitrina, a žele da
poprave svoju energetsku efikasnost, da
smanje troškove funkcionisanja malopro−
dajnog objekta trudimo se da ponudimo ko−
rektne cene, jer svi danas rade sa vrlo ma−
lim maržama. Ne postavlja se sada samo
pitanje koliko ćeš da prodaš, nego i koliko
ćeš da smanjiš troškove funkcionisanja jed−
nog maloprodajnog objekta. U tome
možemo i te kako da pomognemo − tehno−
logijom, postavkom, organizacijom celo−
kupne maloprodaje i na kraju kao šlag na
tortu dolaze naši proizvodi pametne vitrine,
pametne centralne jedinice, složeni ras−
hladni sistemi, koji će to podržati i održati i
omogućiti funkcionisanje uz najmanje
troškove. Naši kupci su to prepoznali i za
njih imamo sopstvenu proizvodnju vitrina,
centralnih sistema i komora De Rigo.
„I kada je reč o komercijalnim vitrina−
ma za supermarkete i rashladnim sistemi−
ma u koje su ugrađeni nemački kompre−
sori, trudimo se da energetsku efikasnost
dovedemo do maksimuma. Iako je u Srbi−
Bivši košarkaš uspešan biznismen
Aleksandar Lazić: Košarku sam najpre igrao u Americi, gde sam
završio i studije, a zatim i u Evropi, dok se nisam zasitio. Jesam mlad, ali
imam veliko životno iskustvo. Sport je nešto vrlo lepo, ali je prolazno.
Imao sam sreću da su moji roditelji smatrali da je na prvom mestu škola,
pa onda sport.
ji cena električne energije najjeftinija u re−
gionu i Evropi svi trgovinski lanci koji po−
sluju ovde svesni su da je to tako samo
trenutno i da će cena biti viša, pa akcenat
stavljaju na energetsku efikasnost, što je
za svaku pohvalu a to je trend u celom
godinama i da su im prilike na njemu po−
znate, kao i da vrlo cene prave partnerske
odnose sa svim svojim partnerima. „Vidi−
mo sjajan potencijal u Hrvatskoj u domenu
koji radi „Smeh“ ali i kada je reč o rashlad−
noj opremi proizvedenoj ovde. De Rigo
Do sada investirano
skoro tri i po miliona
evra, a u narednih pet
godina uložićemo još
dodatnih pee t miliona
evra kako bi se
ostvarilo planiranih
50 miliona prometa
svetu. Verovatno će jednog dana postoja−
ti i zakonska obaveza da rashladne vitrine
moraju da imaju vrata. Taj pravac je
došao i u Srbiju i Hrvatsku i drago mi je da
kompanije razmišljaju na taj način“, kaže
naš sagovornik i posebno ističe da su na
tržištu Hrvatske preko „Smeha“ prisutni
proizvodnju smo doveli u dvorište cele
bivše Jugoslavije“, ističe Lazić i na kraju
dodaje − „od države nismo dobili nikakvu
finansijsku podršku, a nismo je ni tražili, ali
imamo svoje planove, gazimo napred, ste−
penik po stepenik, ne zalećemo se, vrlo
skromno, ali pametno idemo napred“.
Preko „Smeha“ upoznali
tržište bivše Jugoslavije
„Preko firme Smeh upoznali smo ne samo tržište
Srbije nego i ona na prostoru bivše Jugoslavije. Kada je
reč o projektovanju i opremanju maloprodajnih objekata
i skladišta Smeh je postao prepoznatljiv brend koji
pokriva celokupno tržište bivše Jugoslavije − imamo
kancelarije i logističke centre poput ovog u Staroj
Pazovi (od 2008. godine) još i u Zagrebu i Ljubljani, a
kancelariju u BiH i imamo kadrove u svim zemljama
bivše Jugoslavije. Osim toga u portfoliju Smeha su
vrhunski brendovi poput recimo nemačkog Vancela koji
je globalni lider, budući da je 60 odsto svetske proizvod−
nje potrošačkih kolica u njegovom vlasništvu, a mi smo
generalni zastupnici za ta kolica, rekao nam je
Aleksandar Lazić i pritom podsetio da Grupa Smeh ima
40−ak zaposlenih, a u Srbiji njih 11. Kompanija Smeh, čiji
su vlasnici Lazić i Tomaž Smeh, na slovenačkom tržištu
prisutna je 14 godina. Pored trgovinske delatnosti, kom−
panija Smeh nudi i uslugu projektovanja i opremanja
maloprodajnih objekata, hotela i aerodroma.
19
zemlja partner - hrvatska
Naš cilj je
pozitivan
neto učinak
za Hrvatsku
U
Branko Grčić, potpredsednik Vlade
Hrvatske i ministar regionalnog razvoja
i fondova EU
Do 1. jula 2013. iz svih pretpristupnih
suma. Trenutno su u proceduri ugovara−
idućem budžetskom razdo−
programa (CARDS, PHARE, SAPARD,
nja projekti i grantovi u vrednosti od 584
blju iz evropskih strukturnih
ISPA i novog programa IPA) Hrvatskoj je
miliona evra. Do kraja godine očekuje
i finansijskih fondova na
stavljeno na raspolaganje 1,13 milijardi
se objavljivanje konkursa za projekte i
raspolaganju nam je ukup−
evra. Do danas je ugovoreno 876 milio−
grantove u vrednosti od 704 miliona
no 10,423 milijarde evra od
na evra ili oko 78 odsto. Od
čega je za ulaganje u pri−
toga je izvedeno i isplaćeno
vredni rast i radna mesta
U prvim godinama članstva u EU to je izazovan 641 milion evra. Ako gleda−
namenjeno 8,397 milijardi
zadatak, ali kako vreme bude odmicalo rezultat mo samo program IPA za
evra, a za poljoprivredu i ru−
razdoblje 2007−2013. godi−
ralni razvoj 2,026 milijardi
će biti sve bolji. U pripremi 25 velikih projekane, od ukupno dodeljenih
evra", izjavio je za naše iz−
ta i 35 grantova, a najveći su obnova pruge
835 miliona evra, ugovore−
danje ono što najviše inte−
Dugo Selo-Krii ževci i aerodroma Dubrovnik
no je 612 miliona evra što
resuje Srbiju na putu ka
iznosi preko 73 odsto. U pr−
Evropskoj uniji, potpredsed−
va četiri meseca 2014. u plusu smo za
evra.Važno je znati i da se sredstva ko−
nik Vlade Hrvatske i ministar regionalnog
oko 895 miliona kuna ili 119 miliona evra.
riste po "N+3 pravilu", što znači da ono
razvoja i fondova EU, Branko Grčić.
U EU budžet smo uplatili oko 222 milio−
što nam je na raspolaganju u 2013.
na evra, a iz EU budžeta u Hrvatsku je
možemo koristiti do kraja 2016. godine.
Koji infrastrukturni projekti su u
povučeno 341 milion evra. Prema reali−
I tako iz godine u godinu u određenom
planu?
stičnom scenariju, na kraju ove godine
finansijskom razdoblju.
Vlada inače posebnim zaključcima
možemo očekivati plus od oko milijardu
prati pripremu i sprovođenje 25 velikih
kuna ili 140 miliona evra.
Koliko se do sada Hrvatskoj is−
projekata i 35 grantova, a najviše velikih
platilo članstvo u Evropskoj uniji?
projekata je iz oblasti saobraćaja, zašti−
Podaci Državnog zavoda za stati−
Koliko je novca uplatila, a koliko
te okoline, zbrinjavanja otpada i una−
stiku pokazuju da je hrvatski BDP u
uspela povući iz fondova EU?
pređenja vodosnabdevanja. Među njima
prvom tromesečju pao za 0,4 odsto na
Naš cilj je da neto učinak bude pozi−
su veliki infrastrukturni projekti poput ob−
godišnjem nivou, što je već deseti
tivan za Hrvatsku. U prvim godinama
nove pruge Dugo Selo−Križevci vrednog
kvartal zaredom. Ipak, vi ste izjavili da
članstva to je izazovan zadatak, a kako
preko 200 miliona evra, ili pak projekta
je ovaj pad zapravo uvod u oporavak,
vreme bude odmicalo rezultat će biti sve
aerodroma u Dubrovniku, vrednog 220
a rast sledi u drugom i trećem trome−
bolji. U mandatu ove vlade znatno smo
miliona evra. Hrvatskoj je za šest mese−
sečju. Da li ste i dalje optimista?
povećali vrednost ugovorenih projekata,
ci članstva u EU u 2013. godini na ras−
Kako su objavili analitičari Hrvatske
kao i onih isplaćenih po čemu se najviše
polaganju bilo 450 miliona evra, a pokre−
narodne banke, u prvom tromesečju ove
meri uspešnost u korišćenju EU fondova.
nutim projektima je već pokrivena ova
20
zemlja partner - hrvatska
ja. No, planska područja nisu
godine u odnosu na prethod−
Zajednički prekogranični IPA programi
ustrojstvene jedinice, ona ne−
no, četvrto tromesečje 2013.
maju status jedinice područne
godine, BDP je porastao za
Republika Hrvatska i Republika Srbija zajednički
(regionalne) samouprave.
0,4 odsto. Na međukvartal−
sprovode IPA program prekogranične saradnje HrUz to, novina je i izdvaja−
nom nivou BDP je rastao po
vatt ske i Srbije od 2007. do 2013. godine, sa osnovnje
urbanih aglomeracija četiri
najvišoj stopi od izbijanja kri−
nim ciljem održivog socioekonomskog razvoja pogra-najveća
grada (Zagreb, Split,
ze 2008. godine i to je uslo−
ničnog područja. U finansijskoj perspektivi 2007 –
Osijek
i
Rijeka)
te ostalih urba−
vilo manju negativnu stopu
2013. ukupno su ugovorena 33 projekta u vrednostt i
nih
područja
koja
podrazume−
na godišnjem nivou. Izvoz je
3,5 miliona evra što je doprinelo razvoju područja uz
vaju
gradove
sa
više
od 35 hi−
porastao za više od osam od−
granicu. Prekogranična saradnja između Repub
b like
ljada
stanovnika.
Ta
bi pod−
sto, industrijska proizvodnja
Hrvatske i Republike Srbije nastaviće se i u programručja
donosila
svoje
strategije
raste četiri meseca zaredom,
skoj perspektivi 2014 -2020. godine kroz IPA prorazvoja urbanih područja. To
imamo i dobar start turističke
gram prekogranične saradnje, a u toku je programije bitno imajući u vidu da je u
sezone i 5.000 manje neza−
ranje tog programa.
sklopu kohezione politike EU
poslenih na godišnjem nivou.
u finansijskom razdoblju 2014−
Prema podacima Fine, u
2020. godine utvrđena obaveza država
Kakve su procene o budućem re−
prošloj godini rasle su i investicije predu−
članica da najmanje 5 odsto sredstva iz
gionalnom ustrojstvu Hrvatske? Da li
zetnika i to za 14 odsto.
Evropskog fonda za regionalni razvoj
se planira ukrupnjivanje regija kako
Dakle, neke stvari se ipak kreću na−
usmere u održivi urbani razvoj. Sredstva
bi se moglo privući više sredstava iz
bolje, ali kako bismo videli da li se
se usmeravaju za razvoj koji se bazira
EU fondova?
trend stabilizovao trebalo bi da prođe
na strategijama koje predviđaju integri−
Nema promena u regionalnom ustroj−
još neki kvartal. Važno je da Vlada br−
sane mere za suočavanje sa ekonom−
stvu. U donošenju novih zakonskih rešen−
zo sprovodi reforme kako bi stvorila bo−
skim, ekološkim, klimatskim, demograf−
ja raspravlja se o planskim područjima,
lju poslovnu klimu, reformisala tržište
skim i socijalnim izazovima koji pogađa−
čija je svrha grupisanje županija radi lakše
rada, bolje upravljala javnim finansija−
ju urbana područja.
koordinacije i strateškog planiranja razvo−
ma i preduzećima.
21
Ostrvo koje i sunce
najviše voli
HVAR
Decenijama nije trebalo reći ništa više
od toga. Ta četiri slova bila su sinonim
za mesto posebnog duha, bogate kul−
turne i istorijske baštine, očuvane prirode i vrhunske turističke
ponude temeljene na više od sto godina dugoj tradiciji organi−
zovanog bavljenja turizmom.
S promenom turističkih trendova poslednjih godina, Hvar i
dalje ostaje destinacija koju gosti prepoznaju po kvalitetu i ra−
znovrsnosti ponude.
Oni koji cene kulturu i znaju osetiti puls bogate istorije koja
je ostavila vidljive tragove još od vremena Aristotela, danima
mogu istraživati i otkrivati baštinu jedinstvenog ostrva koja je
sa čak četiri „predstavnika“ upisana na prestižnu UNESCO Li−
stu svetske kulturne baštine.
Grad Hvar se posebno diči najstarijim komunalnim pozo−
rištem u Evropi, čija je 400. godišnjica obeležena pre dve go−
dine, a prepoznatljivi spomenici iz mletačkog razdoblja – Arse−
nal i Loggia – zasijali su novim sjajem nakon obnove i
restauracije. Tradiciju kulturne ponude već 53
godine održavaju Hvarske letnje priredbe ko−
je će i ovoga leta u istorijskim prostorima
grada pružiti izuzetni doživljaj ljubitelji−
ma prvenstveno klasike, džeza i blu−
za.
Avanturisti i ljubitelji prirode mo−
gu da istražuju Hvar iz vazduha, sa
zemlje i pod morem. Panoramski
letovi, penjališta, uređene pešačke
i biciklističke staze otkriće bezvre−
mensku lepotu prirode na prostori−
ma gde pronađeni tragovi ljudskog
života sežu do mlađeg kamenog do−
22
ba, a ilirska utvrđenja i ostaci rimskih vila svedoče o opasnostima
i lepotama života na ostrvu. Vekovi rada na siromašnoj zemlji vi−
de se na starim kamenim zidinama, u maslinjacima i vinogradi−
ma, a u poljima lavande ogleda se borba za život pod jarkim sun−
cem Mediterana.
More je ostrvljanima oduvek bilo izvor i života i opasnosti.
Ronjenje, jedrenje, jedrenje na dasci i kajaking, pa čak i odla−
zak u ribolov s lokalnim stanovnicima mogu vam otkriti njego−
vu ćud, ali pre svega njegovu neverovatnu lepotu.
Palate i uličice nekadašnje važne mletačke luke danas su
mesta na kojima ćete pronaći vrhunske restorane i galerije, ali
i osetiti specifičnosti svakodnevnog života domaćih ljudi. Boga−
tu gastronomsku ponudu ostrva prepoznao je i UNESCO pa je
stavljajući mediteransku prehranu na Listu svetske nematerijal−
ne baštine, među šest zemalja uvrstio i Hrvatsku (naglasivši je−
la ostrva Hvara i Brača).
Neka to bude razlog da na kraju dana uz čašu neke od au−
tohtonih vinskih sorti u kojima se ogledaju 24 veka tra−
dicije uzgoja vinove loze zaokružite priču o Hva−
Destinacija koju gosti
prepoznaju i uvek
joj se vraćaju
ru. Znaćete tada zbog čega je go−
tovo 150 godina baš Hvar nezao−
bilazna destinacija za one koji na
svom putovanju žele osetiti,
doživeti i iskusiti više.
Tekst: Katija Vučetić
Foto: TZ grada Hvara
zemlja partner - hrvatska
Komore
povezuju građevinare
za treća tržišta
Luka Burilović, predsednik Hrvatske
gospodarske komore
Srbija u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Hrvatskom ima
deficit. Šta bi trebalo promeniti da bi privredna saradnja
bila veća i bolja?
Srbija beleži spoljnotrgovinski deficit sa Hrvatskom, ali on se
godinama sve više smanjuje. Sa nekadašnjih gotovo 250 milio−
na evra deficita u 2007. godini, smanjio se na 75 miliona evra u
2013. godini. Jedan od razloga je izlazak Hrvatske iz Cefte, ko−
ji je takođe doprineo smanjenju izvoza Hrvatske u Srbiju. Mišlje−
nja sam da ne bi trebalo težiti uravnoteženju robne razmene ne−
go njenom ukupnom povećanju jer je to dobro za obe privrede.
E
konomska bilateralna saradnja Hrvatske i Srbije u
ovom trenutku je zadovoljavajuća. Ipak, postoje
još brojna područja u kojima se ona može po−
boljšati i proširiti. Malo je država u svetu koje su u
zadnjih petnaestak godina imale tako značajan
rast robne razmene kao Hrvatska i Srbija, sa 20 miliona evra u
1997. godini na skoro 700 milionna evra u 2013. godini.
Međutim, osim trgovine robama, trebalo bi da se okrenemo i
drugim oblicima saradnje poput trgovine uslugama, pogotovo u
građevinarstvu, turizmu, saobraćaju i IT sektoru", izjavio je za
izdanje "Hrvatska zemlja partner 2014", predsednik Hrvatske
gospodarske komore (HGK), Luka Burilović.
On je istakao da Hrvatska gospodarska komora u cilju pro−
mocije hrvatske privrede za svoje članice organizuje kolektivne
nastupe na brojnim sajmovima koji se održavaju u Srbiji, sa
željom za što kvalitetnijim povezivanjem hrvatskih i srpskih fir−
mi. "Na nivou centralnih komora pokrenuli smo takođe inicijati−
vu za povezivanje preduzeća obeju zemalja na području
građevinarstva kako bismo zajednički nastupali na trećim
tržištima. Hrvatska je danas članica EU i iza sebe ima veliko is−
kustvo u pregovaračkom procesu. Ta znanja na području pri−
vrede mogu i te kako koristiti Srbiji. Nove mogućnosti otvaraju
se i putem fondova za prekograničnu saradnju koje bi trebalo
zajedno da koristimo", istakao je Burilović.
24
Koje robe iz Srbije imaju šansu na hrvatskom tržištu i
šta treba uraditi sa srpske strane da se poveća izvoz? Da
li Srbija ima šansu u većem izvozu hrane?
Srbija je naročito poznata po kvalitetnim poljoprivredno−
prehrambenim proizvodima i naravno da oni imaju svoje poten−
cijalno mesto, ne samo na hrvatskim, već i evropskim rafovi−
ma. Hrvatska svake godine uveze preko 2 milijarde evra poljo−
privredno−prehrambenih proizvoda. U doba turističke sezone u
RH značajno raste potreba za prehrambenim proizvodima.
Upravo ovde svoj prostor mogu tražiti i srpski proizvođači.
Važno je samo da proizvodi udovoljavaju propisima EU po pi−
tanju sigurnosti i kontrole kvaliteta. Ipak, bitno je naglasiti da bi
uz promociju i nastupe na sajmovima, srpske kompanije treba−
le da osnivaju preduzeća u Hrvatskoj koje će marketinški pra−
titi svoje proizvode i njihovu distribuciju na našem tržištu.
Koji su trenutno najveći poslovi hrvatskih firmi u Srbiji?
Svakako su to poslovi velikih hrvatskih investitora koji su
unazad desetak godina u Srbiju uložili preko 660 miliona evra
i koji prema našim procenama, zapošljavaju preko 10.000 rad−
nika u Srbiji. Ne treba takođe zanemariti i hrvatske građevinske
firme koje su bile uključene u razne projekte, ali i hrvatska
preduzeća iz IT sektora koja se, osim kao ulagači, sve češće
javljaju i kao ponuđači svojih usluga na srpskom tržištu.
Na koje probleme najčešće nailazite u praksi kada je u
pitanju hrvatsko−srpska ekonomska saradnja i saradnja
među kompanijama?
Najznačajniji problem je otežana mogućnost naplate po−
traživanja, koja je nažalost u današnje vreme postala uobičajena
zemlja partner - hrvatska
no obavljati svoje poslovne aktivnosti uz asistenciju službenika
u poslovanju. Zato je bitno proveriti bonitet kupca, osigurati se i
HGK. Ujedno smo otvorili i besplatne telefonske linije putem ko−
ugovoriti arbitražu u slučaju spora. Postoji i određeni broj otvore−
jih se prioritetno rešavaju zahtevi poplavom pogođenih preduzet−
nih pravnih postupaka, a kako bi se oni efikasno i brzo rešavali su−
nika. Cela HGK stavljena je na raspolaganje za podršku obnovi
gerišemo da se pri klauzuli o arbitraži u ugovor ugradi nadležnost
privrednih aktivnosti opustošenih krajeva. HGK je, takođe, uputi−
arbitraže pri PKS i HGK, jer našim posredstvom postupak može
biti bitno jednostavniji i kraći. Takođe, poslova−
nje je do sada znatno otežavala i neprimena
Protokola uz Sporazum o stabilizaciji i pri−
druživanju između Evropskih zajednica i njiho−
vih država članica, s jedne strane, i Republike
Ozbiljno razmatramo mogućnost ponovnog otvaranja predstavništava HGK
Srbije, s druge strane. S obzirom da je taj pro−
u Beogradu i drugim susednim zemljama jer je to u gospodarskom interesu Re−
tokol tek nedavno potpisan, istinski se nada−
publike Hrvatske. Dužnost predsednika HGK preuzeo sam 1. aprila ove godi−
mo da će se što pre početi primenjivati.
ne. Smatram da je naša dosadašnja komorska saradnja kvalitetna, i na nivou
centralnih, i na nivou regionalnih i županijskih komora. Ipak, smatram da posto−
Kako ocenjujete perspektivu saradnje
ji značajan prostor za jačanje naših odnosa. Susreti privrednika županijskih ko−
u oblasti privatizacije i investicija?
mora iz Hrvatske i regionalnih privrednih komora iz Srbije su česti i kvalitetni.
Verujem da će hrvatske kompanije na−
Centralne komore organizuju niz stručnih skupova, seminara i radionica, a sa−
staviti da investiraju u nove ili svoje posto−
radnju možemo jačati na području granskih udruženja, uz konkretne projekte za
jeće firme u Srbiji, naravno u skladu sa svo−
podsticaj aktivnosti u oblasti proizvodnje, trgovine, ali i uslužnog sektora.
jom poslovnom politikom i novim uslovima
nastalim izlaskom Hrvatske iz Cefte. Srbija
la i apel Vladi Republike Hrvatske da se pri javnim radovima u
je imala do sada samo dobra iskustva sa hrvatskim ulagačima.
obnovi poplavljenih područja, uz nezaposlene, jednako angažju i
U procesu privatizacije nije zabeležen nijedan sporni postupak
radnici onih firmi koje su poplavljene, i ne rade. Predložili smo i
u kome hrvatska firma nije ispunila obaveze prema Fondu za
da plate zaposlenih u firmama na poplavljenim područjima do
privatizaciju, radnicima, lokalnoj samoupravi ili
kraja 2014. godine (neto plate, poreze, prireze i sve dopri−
državi. Ipak, ekonomska kriza koja je još
nose) u potpunosti finansira RH i da se svim preduzet−
uvek prisutna na ovim prostorima, za−
Niko bliži od
nicima sa pogođenih područja reprogramiraju kredit−
sigurno će uticati na visinu ulaga−
komšija
ne i druge obaveze na 2016. Apelovali smo i da se
nja, a značajnu ulogu imaće i
Novo rukovodstvo Hrvatske gospo−
zamrzne obračun kamata na iste kredite do prvog
podsticaji koje su države
darske komore upravo priprema pro−
januara 2016. godine. Još od prvog trenutka ve−
spremne da daju.
gram jačanja usluga svojim članicama, ko−
liki broj naših članica nesebično je uključen u
I Hrvatska i Srbija su ji uključuje i snažnije aktivnosti u poveziva− pomoć poplavljenim područjima, finansijski, lo−
nju hrvatskih privrednika sa stranim tržišti−
gistički, operativno, kao i svojim proizvodima i
pretrpele velike gubitke u
ma. Posebna pažnja posvećena je država−
uslugama. U ovom trenutku još je uvek rano go−
nedavnim poplavama koje
ma u neposrednom okruženju. Privrednici
voriti o procenjenim štetama koje su sigurno
su nas zadesile. Kolika je
naših zemalja redovno se susreću, sa−
višemilionske, ali bi trebalo pričekati završetak
procenjena šteta u Hrvatskoj
mostalno ili u organizaciji privrednih
snimanja stanja i prijave šteta. Pomoć u oživljava−
i kakve je mere HGK preduze−
komora, a ta će saradnja sigur−
nju privrede trenutni je prioritet jer jedino poslovna
la za pomoć privredi u popla−
no sve više jačati.
aktivnost može osigurati održivi razvoj tih krajeva.
vljenim područjima? Koliko će ve−
like hrvatske kompanije pomoći u sa−
niranju posledica?
Pre svega, moram reći da saosećamo sa
poplavom pogođenim stanovništvom Repu−
blike Srbije i Bosne i Hercegovine jer smo i
Skoro deset godina Hrvatski poslovni klub u Beogradu (u istoj ulici u kojoj
sami duboko osetili istu tragediju. Hrvatska
se nalazi i Privredna komora Srbije) predstavlja jednu od najjačih asocijacija ta−
gospodarska komora je donela niz mera za
kve vrste u Srbiji (druga je Slovenački poslovni klub) i veoma ugodno mesto za
rasterećenje privrede u poplavom pogođenim
sve koji se jednom mesečno okupljaju na redovnim večernjim sastancima. A to
područjima. Sve postradale kompanije oslo−
su pored hrvatskih i brojni srpski privrednici, zvaničnici, novinari i javne ličnosti.
bodili smo od plaćanja članarine Hrvatskoj
Na dnevnom redu je po pravilu najaktuelnija tema u određenom trenutku,
gospodarskoj komori do kraja 2014. godine.
o kojoj govore srpski ministri ili druge kompetentne ličnosti, posle kojih sledi
Za pomoć pri razvoju poslovanja poplavom
rasprava koja se kasnije nastavlja u opuštenijem ambijentu, uz jelo i piće.
pogođenim opšinama dodelili smo donaciju
Predsednik tog kluba je direktor Badela 1862 Mirko Babić, a klub okuplja sve
od 250.000 kuna. Privrednici su posebno ko−
predstavnike hrvatskih firmi koje posluju u Srbiji. Najzaslužniji za osnivanje i
risnim ocenili formiranje izdvojenog Ureda
dobar rad ovog kluba je Goran Masnec, predstavnik Hrvatske privredne komo−
HGK u mestu Drenovci. U tom uredu opre−
re u Beogradu do pre godinu dana, kada je ovo predstavništvo zatvoreno, a
mljenom osnovnim sredstvima za rad, infor−
klub preuzeo njegovu funkciju. Vreme kada je klub bio najaktivniji poklapa se
matičkom i telekomunikacijskom opremom
sa najvećim prodorom hrvatskih investitora na srpsko tržište.
sve poplavom pogođene firme mogu besplat−
HGK se vraća u Beograd?
Hrvatski poslovni klub
25
zemlja partner - hrvatska
Privrede koje su
više kompatibilne
nego konkurentske
voz su Agrokor, Atlantic grupa, Nexe
grupa i Vindija. Oko 280 kompanija iz Hr−
vatske ima svoja predstavništva ili firme u
Srbiji. Prema poslednjim zvaničnim poda−
cima Narodne banke Hrvatske, ukupna
ulaganja hrvatskih preduzeća u Srbiju do
kraja 2013. godine iznosila su 661 milion
evra, što čini 17 odsto ukupnih hrvatskih
investicija u svetu. Iako su interesovanje i
investicione mogućnosti srpskih kompa−
nija dosta veće, na hrvatsko tržište ušlo je
tek nekoliko srpskih investitora. Verujemo
da ćemo u narednom periodu zajedno
obezbediti da se taj potencijal realizuje,
na obostranu korist naših privreda.
Mitar Pržulj, direktor Biroa
za regionalnu saradnju
Privredne komore Srbije
S
rbija i Hrvatska su značajni
ekonomski partneri, čije su
privrede više kompatibilne
nego konkurentske. Potenci−
jal za povećanje robne raz−
mene i unapređenje ukupne privredne sa−
radnje nedovoljno je iskorišćen, iako po−
stoje dobri preduslovi da se obim trgovin−
ske razmene i obim investicija povećaju,
kao i da se obezbedi zajednički nastup na
trećim tržištima, ocenio je u razgovoru za
"Privredni pregled", direktor Biroa za regi−
onalnu saradnju Privredne komore Srbije,
Mitar Pržulj.
On je podsetio da je bilateralna rob−
na razmena od 2002. do 2013. godine
povećana gotovo sedam puta, a maksi−
mum je dostigla 2008. godine, kada je
premašila milijardu dolara, ali da taj re−
zultat poslednjih godina nije ponovljen.
"Hrvatska je prošle godine bila deseta
izvozna destinacija srpske privrede, dok
je po vrednosti prodate robe na srpskom
tržištu zauzela 12. mesto. Posmatrano
sektorski, ekonomska saradnja odvija
se pretežno u poljoprivredi, metalskoj,
elektro i hemijskoj industriji, a mogućno−
sti postoje i u energetici, turizmu, infor−
macionim tehnologijama, metalopre−
rađivačkoj i automobilskoj industriji."
Šta je osnova za rast saradnje?
Generalno, postoje dobri kako zako−
nodavni, tako i ekonomski preduslovi da
se obim trgovinske razmene i obim inve−
sticija − koji su i sada na značajnom ni−
vou − podignu, kao i da se obezbedi za−
jednički nastup na trećim tržištima. Tre−
26
ba pomenuti i Zakon o potvrđivanju spo−
razuma o ekonomskoj saradnji između
Vlade Republike Srbije i Vlade Republi−
ke Hrvatske, usvojen u Narodnoj
skupštini Srbije u junu 2009. godine, ko−
ji predstavlja važan pravni okvir nakon
ulaska Hrvatske u EU.
Ko su najveći investitori?
Struktura ulaganja po delatnostima
pokazuje da je najviše sredstava
uloženo u poljoprivredu, lov i usluge (47
odsto), proizvodnju ostalih nemetalnih i
mineralnih sirovina (19 odsto), proizvod−
nju hrane i pića (18 odsto) i po 2 odsto u
Privrednici na jesen u Hrvatskoj
S obzirom na to da je prethodni srpsko−hrvatski poslovni forum održan u ok−
tobru 2013. godine u Privrednoj komori Srbije, sa naše strane će se pokrenuti
inicijativa da se naredni poslovni forum između privrednika dve zemlje održi na
jesen u Zagrebu, kako bi i srpske kompanije imale prilike da se direktno upo−
znaju sa mogućnostima investiranja u Hrvatskoj i naprave kvalitetne poslovne
dogovore. Takođe, u saradnji sa Generalnim konzulatom u Vukovaru dogovo−
reno je da se, do kraja godine, organizuje susret srpskih i hrvatskih privrednika
iz županija, koje pokriva naš konzulat.
Kako ocenjujete efekat hrvatskih
investicija u Srbiji?
Hrvatska ulaganja u Srbiji imaju
višestruko pozitivne efekte, koji se, po−
red organizovanja proizvodnje po osno−
vu investicionih ulaganja, ogledaju i u
značajnom izvozu. Među hrvatskim
kompanijama koje ostvaruju zapažen iz−
proizvodnju mašina i uređaja, električnih
mašina i aparata, osiguranje i penzione
fondove, trgovinu na veliko i posredova−
nje u trgovini.
Najveće investicije u Srbiji imali su:
Agrokor, u čijem sastavu posluju Frikom,
Dijamant, Dijamant Agrar, Idea, zatim,
kompanija NEXE GRUPA (Našice ce−
zemlja partner - hrvatska
ment), „Atlantik grupa” koja je kupila akci−
je slovenačkog investitora „Droga Kolin−
ska”, čime je preuzela srpske kompanije
„Soko Štark”, „Grand Prom” i „Palanački
kiseljak”. Poslovni sistem „Vindija”, Va−
raždin, vlasnik je „Društva za proizvodnju
i trgovinu”, Lajkovac, u čijem sastavu je i
proizvodnja stočne hrane u Valjevu, indu−
strija mesa u Plandištu i novi skladišno−
distributivni centri Lajkovac i Niš.
Šta bi trebalo promeniti da bi pri−
vredna saradnja bila veća i bolja?
Za veću i bolju privrednu saradnju
treba obezbediti, pre svega, efikasniju
saradnju između privrednika Srbije i Hr−
vatske. Bolja saradnja podrazumeva brži
i bolji protok informacija i organizovanje
većeg broja susreta privrednika. Poslov−
no povezivanje kroz klastere, kooperaci−
je i projekte radi zajedničkog nastupa i
dobijanja poslova na trećim tržištima,
predstavlja šansu za privrede obe ze−
mlje. Realne mogućnosti za zajednički
nastup postoje, pre svega, u građevinar−
stvu, ali i turizmu, informacionim tehnolo−
gijama, metaloprerađivačkoj industriji.
U narednom periodu posebnu pažnju
trebalo bi posvetiti i aktivnostima na, do sa−
da nedovoljno iskorišćenom, organizova−
nju zajedničke proizvodnje za tržišta Ru−
ske Federacije, Belorusije i Kazahstana,
sa kojima Srbija ima sporazume o slobod−
noj trgovini.
U metalskom i elektrosektoru per−
spektivna je zajednička i kooperantska
proizvodnja delova i sklopova za automo−
bilsku industriju, šinska vozila i drugo, kao
i proizvodnja poljoprivrednih mašina za
treća tržišta. Privrednici udruženi u kon−
zorcijume i klastere, posebno u sektoru
proizvodnje auto−delova i komponenti,
poljomehanizacije u metalskom i u sekto−
ru građevinarstva, imaju dobru perspekti−
vu za nastup na istočnom i tržištu Afrike.
PKS i HGK sve bliže
Iz godine u godinu saradnja između komora je sve bolja i bolja, što
se može videti kroz često organizovanje srpsko−hrvatskih poslovnih fo−
ruma u obe zemlje, kao i u činjenici da postoji značajno interesovanje
kompanija da međusobno sarađuju i uspostave dobre poslovne
aranžmane. Hrvatski poslovni klub osnovan je 2005. godine sa ciljem
razmene informacija, iskustava i ideja između hrvatskih i privrednih su−
bjekata koji posluju u Srbiji i unapređenja privredne saradnje između dve
zemlje, posebno kroz razvoj trgovine i investicije. Svakako da se obim te
saradnje i razmene iskustava između kompanija može podići na viši ni−
vo i na tome treba raditi u obe komore u narednom periodu. Kao kuće
koje se bave zaštitom i ostvarivanjem interesa privrednika u obe zemlje,
PKS i HGK imaju veliku odgovornost da unaprede bilateralne ekonom−
ske odnose dve zemlje.
Robna razmena Srbije i Hrvatske
u periodu 2005-2013/VII, mil. USD
Pokrivenost uvoza izvozom
u razmeni Srbije sa Hrvatskom, u %
Kolika je spoljnotrgovinska raz−
mena Srbije i Hrvatske bila 2013. go−
dine, a šta pokazuju raspoloživi po−
daci za 2014. godinu?
Prema podacima RZS, ukupna robna
razmena Srbije i Hrvatske u 2013. godi−
ni iznosila je 881,8 miliona dolara. Srbija
je uvezla 467,5 miliona dolara hrvatske
robe, a na tržište Hrvatske izvezla proiz−
vode vredne 414,3 miliona dolara, sma−
njivši svoj deficit, sa 146,0 miliona dola−
ra koliko je iznosio u 2012. godini, na
53,2 miliona dolara.
27
zemlja partner - hrvatska
Srbija je, inače, u razmeni sa Hrvat−
skom konstantno beležila deficit od
početka primene bilateralnog sporazu−
ma o slobodnoj trgovini, a zatim i prime−
ne Cefta sporazuma 2006, da bi u pr−
vom tromesečju ove godine, zahvalju−
jući rastu izvoza, značajno smanjila de−
ficit (u prvom kvartalu 2013. iznosio je
12,3 miliona, a u prvom kvartalu 2014.
godine 4,1 milion dolara). Boljim rezulta−
tima u razmeni doprinelo je povećanje
izvoza poljoprivredno−prehrambenih
proizvoda (suncokretovo ulje, šećer, po−
gače uljane od suncokreta, pšenica i
drugo), zatim električne energije, polieti−
lena i drugih proizvoda.
Ukupna robna razmena Srbije i Hrvat−
ske za četiri meseca 2014. godine iznosi−
la je 296,6 miliona dolara i beleži rast od
12,1 odsto u odnosu na isti period 2013.
godine. Izvoz u Hrvatsku u istom periodu
iznosio je 144,9 miliona dolara, što je više
za 11,9 odsto u odnosu na period januar−
april 2013. godine. Uvoz iz Hrvatske po−
većan je za 12,3 odsto u odnosu na isti
period 2013. godine i iznosio je 151,7 mi−
liona dolara. Deficit u robnoj razmeni je na
strani Srbije, u iznosu od 6,8 miliona dola−
ra. Prema podacima iz prvog kvartala,
teško je predvideti kretanja na godišnjem
niovu, ali očekujemo uravnoteženu robnu
razmenu u 2014. godini.
Da li postoje neka sporna pitanja
i slabe tačke u ekonomskoj i privred−
noj saradnji dve zemlje? Bilateralno i
u okviru regiona?
Da bi se povećao stepen ekonomske
i privredne saradnje potrebno je da se
smanje i eliminišu brojne administrativne
prepreke, pojednostavi zakonska regula−
tiva, preveliki broj dozvola i saglasnosti,
ubrza rešavanje sudskih predmeta. Na
tom polju se dosta radi, kako u Srbiji, ta−
ko i u Hrvatskoj, radi poboljšanja uslova
za investiranje. Srpske investicije u Hr−
vatskoj su nedovoljne i iznose oko 40 mi−
liona evra. Razlozi slabijeg prisustva srp−
skih preduzeća na tržištu Hrvatske su
poreska opterećenja za investitore, ne−
završeni procesi privatizacije. Iskustvo
pojedinih privrednika svedoči da je po−
slovanje na hrvatskom tržištu olakšano
kako je Hrvatska postala članica EU.
Šta za Srbiju znači ulazak Hrvatske
u EU i kakvi se zaključci na tom planu
mogu izvesti posle godinu dana njenog
punopravnog članstva? Ohrabrujući ili
obeshrabrujući za Srbiju?
28
Vodeći odseci SMTK
u izvozu Srbije u Hrvatsku
Razni gotovi
proizvodi
Čvrste biljne
masti i ulja
Nameštaj i delovi
Stočna hrana
(osim žita u zrnu)
Električna energija
Ostalo
Vodeći odseci SMTK
u uvozu Srbije iz Hrvatske
Proizvodi od
nemetalnih minerala
Đubriva
(osim sirovih)
Razni proizvodi
za ishranu
Razni gotovi
proizvodi
Hartija, karton i
proizvodi od celuloze
Ostalo
Ulazak Hrvatske u Evropsku uniju
otvorio je vrata Srbiji za bescarinski iz−
voz robe, osim proizvoda iz osetljivih
grupa, što pruža mogućnost za po−
Postoje dobri zakonodavni i
ekonomski preduslovi za
rast razmene i investicija i
zajednički nastup naa trećim
tržištima. U Srbiji ima 280
hrvatskih kompanija. Srpske
investicije u Hrvatskoj iznose
oko 4 0 miliona evra, a hrvatske u Srbiji 661 milion evra.
Ulazak Hrvatske u Evropsku
uniju otvorio je v rata Srbiji
za bescarinski izvoz robe
većanje i uravnoteženje trgovinske raz−
mene. Najveće šanse za plasman na hr−
vatsko tržište imaju proizvođači svežeg
voća, vina i alkoholnih pića, građevin−
skog materijala, kao i kompanije iz crne
i obojene metalurgije, metalske, mašin−
ske, farmaceutske i auto−industrije.
S obzirom na to da je SSP asime−
tričan u korist Srbije, naša zemlja je to−
kom 2014. godine zadržala carine za
neke poljoprivredne proizvode. To joj
omogućava neograničen i bescarinski
izvoz gotovo svih poljoprivredno−pre−
hrambenih proizvoda na tržište EU. Izu−
zeti su šećer, vino, pastrmke i junetina,
čiji je izvoz limitiran kvotama. Srbija tako
sada većinu svojih proizvoda može da
plasira na hrvatsko tržište pod mnogo
povoljnijim uslovima, jer je u okviru Cef−
ta sporazuma međusobna razmena
značajnog broja proizvoda bila limitirana
kvotama. Jedan broj poljoprivrednih pro−
izvoda, kao što su mlečni proizvodi i
prerađevine od mesa, uvoze se u Srbiju
iz zemalja EU sa carinama, tako da su ti
hrvatski proizvodi manje konkurentni na
našem tržištu. Sve ovo daje mogućnosti
za srpske proizvođače da povećaju pla−
sman svojih proizvoda na tržištu EU.
Dnevni ekonomski list
u saradnji sa stranim ambasadama u Srbiji
priprema specijalna izdanja
ZEMLJA PARTNER
Cilj ovih publikacija je da približi
i predstavi ekonomsku i kulturnu
saradnju dve zemlje
Privredni pregled kontakt: [email protected]
Daily economic newspaper
in cooperation with foreign embassies
in Serbia prepares special editions
PARTNER COUNTRY
The aim of this publication
is to represent economic and
cultural relations between two countries
telefoni: +381 11 31 91 174 i +381 62 80 06 288
Download

ZEMLJA PARTNER - Privredni PREGLED