februar 2012 • br.
br. 02
02 • godina I • www.instore.rs
VAČKI
O
G
R
T
I
J
I
N
NAJTIRAŽ GIONU
U RE
MAGAZIN
0
0
5
.
41
A
PRIMERAK
SRBIJA
SLOVENIJA
HRVATSKA
EGOVINA
C
R
E
H
I
A
BOSN
REGION:
- Vesti
- Stručne analize
- Investicije
- Statistika
INTERVJU:
Daniel Scholz,
Vileda sales i
marketing manager
za Adriatik, CIS i
Baltik region
EKSKLUZIVNO:
modela u zemljama ex-Ju
Milan Ćulibrk: Baj, baj stend-baj
ISTRAŽIVANJA:
Predstavljamo GfK i Ipsos
ISSN 2217 8384
Nenad Pacek: Muke oko privrednog
SRBIJA
4
februar 2012 www.instore.rs
uvodnik
Reč uRednIštvA
UREDNIK
Đorđe Glamočlija
PRODAJA
Strahinja Milinković
Bojan Đurović
REDAKCIJA
Una Milićević
Milica Petrović
Vojislava Popović
Igor Đurović (Ljubljana)
Marko Hrastar (Ljubljana)
Tomislav Ciliga (Zagreb)
Murisa Dučanović (Sarajevo)
Katarina Sulić (Mostar)
Mario Trojer (Sarajevo)
EKSKLUZIVNI SARADNICI
Nenad Pacek
Milan Ćulibrk
Ljubomir Živkov/Vanja Bulić
Radojka Nikolić
Kenan Uštović (Bih)
Bogomir Kovač (Slovenija)
STRUČNI SARADNICI
Mladen Kožić (GfK), Marija
Agić-Molnar (GfK), Ernest
Gergely, Darko Vaselić, Kreativa
Unlimited, Ipsos, Božidar
Bajsič, Dragan Bijelić, Bojana
Amanović, Mladen Vedriš,
Rowland Heming
KOORDINATOR SVIH IZDANJA
Maksim Đurović
LOGISTIKA I DISTRIBUCIJA
Mirjana Ivanković
GRAFIČKI PRELOM I DIZAJN
Narobe Studio Slovenija
ŠTAMPA
Rotografika d.o.o.
Segedinski put 72
24000 Subotica
IZDAVAČ
InB2B Media d.o.o.
Bul. Arsenija Čarnojevića br. 52
11070 Novi Beograd, Srbija
Tel: +381 11 41 41 100
Fax: +381 11 41 41 108
E-mail: [email protected]
Web: www.instore.rs
InStore magazin je mesečni,
specijalizovani magazin za trgovinu
robom široke potrošnje. Besplatno se
distribuira ciljnoj grupi: trgovcima,
proizvođačima, distributerima i
pratećoj industriji. Izdavač zadržava
pravo da odredi ciljnu grupu. InStore
magazin se ne distribuira osobama
mlađim od 18 godina. Za članke,
izdanje je
fotografije Ovo
i oblikovanje,
magazin
prijavljeno za odit
zadržava
prava.
kod ABCsva
Srbija
Tiraž od 18.500 primeraka
u Srbiji odituje:
Ovo izdanje je
prijavljeno za odit
kod ABC Srbija
Svakoga dana,
u svakom pogledu...
Posle uspeha prvog broja InStore magazina (konstatacija
data na osnovu vaših iskaza), teško je poverovati da
drugi može da bude još bolji. Ali, mi smo se potrudili da
napravimo takvo izdanje, a na vama je, opet, da taj naš
trud procenite i ocenite.
Sudeći po vašim reakcijama i komentari- Jednom rečju, za sve one koji žele da budu
ma vezanim za prvi broj InStore magazina, informisani i u toku sa najnovijim svetskim
izgleda da su naše sumnje i strahovi, oko toga trendovima, bez obzira na kojoj poziciji radili
kako ćete ga prihvatiti, bili neosnoi bez obzira na veličinu kompanije
vani. Nije da se mi nismo nau kojoj su zaposleni. Cilj nam
dali da će magazin naići na
je da svako može da proI
J
I
N
Ž
dobar prijem (mislimo,
nađe nešto za sebe, a
A
NAJTIR
bilo bi neozbiljno da
ako neko pročita i
N
I
Z
A
smo ga pravili, a da
ceo magazin, tim
G
KI MA
Č
A
V
O
G
nismo verovali u
bolje. Kako mi
R
T
U
N
O
njegov
uspeh),
volimo da kažeI
U REG
ali, moramo da
mo: za svakog
priznamo da je,
po nešto, a za
ipak, postojala
nekog, možda,
doza
neizveA sve.
PRIMERAK
snosti.
No, ta ’slava’
Osim što je bilo
nam nije ’udaSRBIJA
nekih komentarila u glavu’.
SLOVENIJA
ra da se magazin
Pripremi drugog
razlikuje od konHRVATSKA CEGOVINA broja pristupili
kurencije, jer je sveosmo vrlo ozbiljno,
NA I HER
S
O
B
buhvatan, sa mnoštvom
kako bi opravdali povekorisnih i interesantnih
renje koje ste nam ukazali
tekstova i da ga je teško pročitati
nakon prvog. Nekako nam se
za mesec dana, nismo imali drugih pričini da je sada na nama još veća odgomedbi. A, i ova je, iz našeg ugla posmatra- vornost. Ovo izdanje, u najmanju ruku, mora
no, pozitivna. Jer, želja nam i jeste da ponu- da bude na nivou prvog, a po mogućstvu i
dimo što više sadržaja, za različite nivoe, od bolje. Znamo da je teško poverovati da može
top menadžmenta, preko srednjeg do onog i bolje, ali nadamo se da ćete se u to uveriti
najnižeg. Za velike trgovačke lance, ali i one i sami čitajući novi InStore magazin. Za nas
vlasnike malih radnji koji se bore za svoje ne postoje granice. Naš moto je u skladu sa
’mesto pod suncem’ iz dvadesetak kvadrata čuvenom replikom Slavka Štimca: „Svakoga
prodajnog prostora. Za velike multinacio- dana, u svakom pogledu, sve više napredujem“.
nalne kompanije, ali i za male proizvođače
koji osvajaju tržišta kvalitetnim programima.
Redakcija InStore magazina
0
0
5
.
41
•
•
•
•
6
februar 2012 www.instore.rs
sadržaj
Izdvajamo
nenad Pacek,
specijalno za InStore
8 novi objekti
10 domaće vesti
U analizi predsednika kompanije Global Success Advisors
navode se statistički podaci o nezaposlenosti u našem
regionu, koji su prema njegovim rečima zastrašujući.
U Srbiji je nezaposlenost skoro 24 odsto, u Bosni i
Hercegovini veća od 43 odsto, u Makedoniji veća od 31
odsto, u Hrvatskoj ponovo blizu 19 odsto i u Sloveniji
takođe visoka – tek nešto ispod 12 odsto s rastućom
tendencijom. Ne treba ni spominjati da su ove brojke
među najlošijim, ne samo u regionu, nego i u celom svetu.
12 Regionalne vesti
16 Svetske vesti
18 trade magazini
Trade Magazin
Retail World
Rundschau für den
Lebensmittelhandel
Cash...
20 Osvrt stručnjaka
Muke oko privrednog modela u
zemljama ex-Ju
22 Mišljenja i komentari
24 Pod lupom potrošača
GfK: Za bolje poslovne odluke
28 Investicije
Poznate marke ‘na dohvat ruke’
Investicije
28
Inđija se sprema za otvaranje Fashion Park Outlet Centra ovog proleća. Tako će nadomak
Beograda nići kompleks na oko 30.000 kvadratnih metara. Prodajni proctor, na 15.000
kvadrata, koliko je izgrađeno u prvoj fazi, imaće 70 prodavnica. U sklopu centra
izgrađen je i parking
sa 2.000 mesta. Prema
planu, druga faza
gradnje, sa površinom
od 5.000 kvadratnih
metara biće gotova
2014. godine, a treća
i dodatnih 10.000
kvadrata godinu dana
kasnije, 2015. Ovim će
biti zaokružen projekat
vredan 40 miliona evra.
30 Ivesticije u regionu
Konačno stiže poznati nameštaj
Intervju
32 Investitor
34 Intervju
„Očekujemo snažan rast u Hrvatskoj
s velikim budžetom za medije i još
boljom distribucijom. Predviđam naš
mali rast u Srbiji i Sloveniji. U ostatku
regije, bićemo zadovoljni ako održimo
visok nivo prodaje“.
Daniel Scholz, Vileda sales i
marketing manager za Adriatik,
CIS i Baltik region
38 Preporuka
Prilika za srpske proizvođače
40 Analiza
42 InLiflet
Kupcima ‘pred očima’
44 na mestu prodaje
Kako da izbegnete ‘loyalty ludilo’
46 Category management
4C – cost, consumer, competition,
category drivers
34
Daniel Scholz, Vileda sales i
marketing manager za Adriatik, CIS i
Baltik region:
Kupovina Imleka i Mlekare Subotica
Preduslov za konkurentnost
20
na mestu prodaje
44
O istoriji loyalty programa i tome kako na
inovativan način skreću pažnju potrošača i kupaca,
direktno povećavaju prodaju pišu iz marketinške
agencije Kreativa Unlimited. Trenutak koji se
smatra početkom moderne ere loyalty programa
je lansiranje lojalty projekta kompanije American
Airlines još u ranim 80-tim, koji je odmah
primenjen i na druge uslužne industrije širom
sveta – ostale aviokompanije, hotele, kompanije
koje rentiraju vozila, prodajne lance...
februar 2012 www.instore.rs
Komšijski dućan
48 Istraživanje
Ipsos: Detaljni prikaz tržišta
52 nove tehnologije
Efikasan i isplativ
54 InMedia
Sigurnije oglašavanje
56 Licem u lice
58
Izvršni direktor firme Belem,
koja se bavi sistemima vizuelne
komunikacije, Dragan Bjelić daje
savete ‘malim’ trgovcima kako da
primenom savremenih prodajnih
i marketing koncepata unaprede
prodaju. Poslušali smo i nekoliko
vlasnika komšijskih dućana, koji
veruju da, uprkos krizi, njihove
radnje ‘s dušom’ imaju šanse da
opstanu.
Nelikvidnost – veliki problem
Periskop
58 Komšijski dućan
Dobro jutro komšija, na moderan način
Povezivanje kao vid borbe
Radnja ‘pri ruci’
Reč po reč...
64 Iz četiri ugla
Borba s padom prometa
66 Periskop
Baj, baj stend-baj
68 Periskop iz regiona
Kravlja pijaca
MMF i Proračun – ima li zadovoljnih?
Pripreme za krah naftne ere
70 Region
Labava fiskalna politika
72 Moja karijera
Iskustvo kroji budućnost
66
Jedan od najpoznatijih, srpskih,
ekonomskih novinara, Milan Ćulibrk
veruje da će četvrtak, 9. februar 2012.
ostati u Srbiji upamćen kao najhladniji
dan u poslednjih nekoliko godina.
Kako kaže, ne toliko zbog toga što se u
Beogradu živa spustila u termometru
do -16 stepeni Celzijusovih, koliko zato
što je tog dana ‘zaleđen’ i 1,1 milijardu
evra vredan stend-baj aranžman sa
Međunarodnim monetarnim fondom. Ili,
kako to tvrde ovdašnji zvaničnici, status aranžmana sa MMF-om je ‘ostao nepromenjen’.
Ćulibrk se samo pita kome padaju na pamet tako bezazlene reči za nešto što je, po
mogućim posledicama, ravno uvodu u ekonomsku katastrofu zemlje.
trendovi
80
Rowland Heming, osnivač kompanije PKG govori o značaju ambalaže, koja se nekada
smatrala zanemarljivim pratiocem advertajzinga. Danas, on naglašava da su njena uloga
i važnost na tržištu značajno porasli. Analizira trendove u dizajniranju ambalaže u 2012.
kroz četiri blagoslova Istoka: bogatstvo, vrlinu, harmoniju i dugovečnost.
74 InStore u razgovoru sa...
Brend menadžerima
76 InPoslovi
78 Humanost na delu
80 trendovi
Zanimljiva 2012.
82 Slovo zakona
Plati, pa se nezdravo hrani
84 na mestu događaja
88 verovali ili ne...
90 Svet u brojkama
Rekordan nivo
92 vox populi
vox populi
92
Pročitajte o neuspešnom pokušaju
Ljubomira Živkova da se krajem
prošlog veka obogati prodajom
sladoleda Jack&Jill, tačnije
kako je bankrotirao u zemlji
neograničenih mogućnosti.
Koliko vole i gde - da kupuju,
ispričali su nam i novinar Ivana
Zarić i glumac Dragan Vujić Vujke.
7
8
februar 2012 www.instore.rs
novi objekti
Otvorena Višnjica
Višnjica Dućani su svoj prodajni
lanac obogatili za još jedan
objekat, koji je početkom februara otvoren na beogradskoj opštini Savski venac. Novootvorena trgovina zauzima 100 metara
kvadratnih prodajne površine.
Inače, radno vreme objekta je
Lidl u Novom
Vinodolskom
Lidl Hrvatska otvorio je još
jedan supermarket na ulazu u
Novi Vinodolski. Površine je
1.080 kvadratnih metara, dok je
bruto površina 1.600. U novom
objektu je posao pronašlo 16
radnika. Od 2.000 proizvoda
njegovog asortimana, pedeset
odsto čine domaći, a pedeset su
inostrani proizvodi. Investicija
je, uključujući i
zemljište, vredna
više od četiri miliona evra. Prema
rečima predsednika Uprave,
Marina Dokozića, novljanski
market je jedan
Konzumova otvaranja
24 časa. U ponudi je asortiman
od 3.000 artikala kozmetike,
kućne hemije, voća i povrća,
kolača i konditorskih proizvoda,
gotovih salata i delikatesa.
od najmodernijih, a pazilo se da
se uklopi u okolinu. Dokozić
je najavio i dalje otvaranje Lidlovih trgovina na Kvarneru, u
Rijeci na Pećinama u aprilu
ili maju, dok se u Crikvenici i
Senju traže lokacije. Lidl je u
Hrvatskoj prisutan od 2006.
godine i ovo je bila 77 otvorena
trgovina u ovoj zemlji, a inače,
na području Primorsko - goranske županije. Širenje drogerija Kopeyka format
malih radnji
Kozmo
Posle uspešne prošle godine
i rasta od 20 odsto, hrvatski
drogerijski lanac Kozmo nastavlja sa širenjem i otvaranjem
novih drogerija. Za ovu godinu
planirano je otvaranje 15 novih
prodavnica, među kojima će
biti i one u najmanjim hrvatskim mestima i gradovima,
istakli su iz Uprave ove firme.
Tokom 2011. Kozmo je otvorio
15 novih trgovina u kojima
se zaposlilo ukupno 50 novih
radnika. U januaru ove godine
otvorene su i dve nove drogerije
na Visu i u Viškovu, s kojima
Kozmo trenutno ima 66 prodavanica u Hrvatskoj. Iz Uprave
su se pohvalili da je Kozmo u
2011. imao prihod nešto viši od
34 miliona evra. Pošle godine
uloženo je i 10 miliona kuna u
razvoj mreže i novih proizvoda,
ali i u nove tehnologije i procese koji poboljšavaju poslovanje
Ruski trgovac X5 Retail grupa
se sprema da lansira svoj prvi
format Kopeyka – male radnje.
Mreža trgovina pod ovim
imenom obuhvataće radnje, čija
će prodajna površina biti od
200 do 300 kvadratnih metara.
Ovaj novi format biće razvijen
od strane ćerke kompanije X5
Retail grupe, Express Retail, u
Moskvi i moskovskom regionu.
Proizvodni program obuhvataće oko 3.000 artikala. Inače,
Express Retail od ranije već razvija Perekrestok Express male
radnje u Moskvi, a od skoro i u
Sankt Peterburgu. Ostaje nerazjašnjeno kako će se taj format,
Perekrestok Express razlikovati
od Kopeyka koncepta.
Svojoj mreži prodajnih
objekata, Konzum je u Bosni
i Hercegovini dodao još dve
poslovne jedinice - Maxi market u Živinicama i Konzum
prodavnicu u Banja Luci.
Konzum prodavnica u Banja
Luci je peta radnja ovog trgovca u ovom gradu i prostire se
na više od 380 kvadratnih metara prodajne površine. U njoj
je zaposleno 14 novih radnika.
Novootvorena trgovina kupcima nudi oko 5.000 proizvoda
za prehranu i svakodnevnu
potrošnju u domaćinstvu, kao
i veliki izbor svežeg voća i povrća, mesa, mlečnih, pekarskih
i delikatesnih proizvoda, gotovih jela, ali i neprehrambenih
proizvoda. Konzum prodavnica u Živinicama na više od 600
kvadratnih metara prodajne
površine, u ponudi za kupce
ima asortiman od 10.000 artikala za prehranu i svakodnevnu potrošnju u domaćinstvu.
U prodavnici je posao pronašlo 19 novih radnika. Povodom
otvaranja, Konzum je organizovao posetu Centru za decu s
višestrukim smetnjama ‘Vrati
mi osmieh’ u Živinicama i svih
105 štićenika doma obradovao
poklonima. Inače, kako su
iz uprave Konzuma najavili,
otvaranje novih prodavnica se
očekuje u skorijoj budućnosti
u još nekoliko drugih gradova
Bosne i Hercegovine.
Auchan-ov organski baner
Novi organski supermarket
Auchan-a , baner ovog francuskog trgovca, poslovaće pod
imenom ‘Coeur de Nature’
(‘Srce prirode’). Kao što je,
inače, najavljeno prošlog
decembra, Auchan-ovoj jedinici
zaduženoj za organske proizvode, naloženo je da prvu
trgovinu otvori ovog proleća u
La Maison Neuve trgovačkom
centru u Essonne, na severu
Francuske. Osim organskih
i djijetetskih proizvoda, novi
koncept će predstaviti i sveže
brojače za meso, ribu i sir, kao i
proizvode alternativne medicine. Iz uprave Auchan-a su rekli
da će im biti potrebno izvesno
vreme da ‘testiraju’ ovaj prototip trgovine, pre nego se odluče
za dalje širenje banera.
Krajem ove godine, ili
početkom naredne u
glavnom gradu Rumunije,
Bukureštu biće otvorena
prva Auchan City
trgovina. Prodajni prostor
zauzimaće površinu od
5.000 kvadratnih metara,
a asortiman će biti
sličan onome u Auchan
hipermarketima koji već
postoje na ovom tržištu.
Za nijansu belji zubi
za samo nedelju dana
Max White One Active
Nova aktivna varijanta koja
moćno uklanja zubne fleke.
Vaš izgled čini mnogo detalja. Najimpresivniji od svih trebalo
bi da bude Vaš osmeh, jer Vas ljudi najčešće upravo po
njemu pamte.
Jedinstvena formula ove paste sa mikrokristalima koji
ubrzavaju izbeljivanje, sadrži sastojke slične onima koje
koriste stomatolozi. Bezbedno uklanja mrlje sa zuba i
sprečava nagomilavanje kamenca, pomažući Vam da za
samo nedelju dana postignete za jednu nijansu belje zube.
Redovnom upotrebom Vaši zubi će duže ostati beli.
Belji osmeh najbolji je modni dodatak Vašem aktivnom načinu
života
10
februar 2012 www.instore.rs
domaće vesti
Uspešno sertifikovan IFS
Cash&Carry standard
Metro Cash & Carry u Srbiji
uspešno je sertifikovao svih
sedam veleprodajnih objekata
po IFS Cash&Carry standardu,
koji predstavlja najviši svetski
standard za kvalitet i bezbednost hrane priznat od Globalne
Inicijative za Bezbednost Hrane
(GFSI). Sertifikati su dodeljeni
posle provere koja je obavljena početkom decembra 2011.
godine. “Sertifikacijom prema
IFS Cash & Carry standardu
Metro Srbija osigurava kvalitet i
bezbednost hrane kroz celokupan
lanac proizvodnje, skladištenja
i prodaje. Proces sertifikacije
uključuje i domaće dobavljače,
koji svoje proizvode plasiraju kroz
program robnih marki Metroa.
Dobavljači privatnih robnih marki
su sertifikovani ili su u procesu
sertifikacije proizvodnih pogona
prema IFS/GFSI standardima.
Od 81 dobavljača koji učestvuju
u programu Metro robnih marki,
62 su već uspešno sertifikovali svoje
proizvodne pogone po IFS, BRC
ili FSSC 22000 standardu, a
očekuje se da će preostali taj proces
okončati do kraja ove godine”,
navodi se u saopštenju kompanije. Kako su još pojasnili iz
Metroa, IFS standard kupcima
pruža sigurnost i pouzdanost po
pitanju kvaliteta, bezbednosti i
ispravnosti hrane, a domaćim
proizvođačima sertifikovanim
po ovom standardu otvara
mogućnost izvoza i konkurentnost proizvoda van granica
naše zemlje. “Upravo zahvaljujući poštovanju visokih standarda
kvaliteta i bezbednosti, srpski proizvodi se danas kroz mrežu Metro
Cash & Carry izvoze u devet
evropskih zemalja od kojih su šest
članice Evropske unije”, dodaju iz
kompanije.
Širi asortiman
zdrave i organske
hrane
Trgovačka kompanija Univerexport proširila je asortiman
organske i zdrave hrane, tako
da sada ovaj segment broji više
od 300 proizvoda, a obuhvata
sveže namirnice, odnosno voće i
povrće, od kojih je jedna trećina
organskog porekla i sastava. “Od
septembra prošle godine Univerexport je pokrenuo kompletno nov
koncept organske hrane, a proces
proširenja asortimana i edukacije
potrošača o zdravoj i organskoj
Program
‘Partnerski
odnos sa
kupcima’
Tri hiljade malih trgovinskih
radnji širom Srbije uključilo se
u program ‘Partnerski odnos sa
kupcima’ u okviru kojeg Metro
Cash & Carry pomaže nezavisnim vlasnicima trgovina da
rekonstruišu svoj objekat, bolje
organizuju proces prodaje i una-
nim trgovcima, koji su naša važna
grupa kupaca sa kojima želimo da
ostvarimo dugoročno partnerstvo”,
rekao je Kristijan Hilkema, član
uprave Metroa Srbija. Kako je
još objasnio, u sklopu programa
vlasnicima radnji prenose znanje
sticano 45 godina širom sveta u
vezi sa preuređenjem prostora,
pravilnim odabirom asortimana,
izlaganjem i skladištenjem robe.
Program ‘Partnerski odnos sa
kupcima’ sastoji se od čitavog
niza predavanja i radionica
tokom kojih vlasnici radnji
prede poslovanje. Ovaj program
je pokrenut 2009. godine sa
ciljem da pomogne vlasnicima
malih nezavisnih trgovinskih
radnji da poboljšaju svoju konkurentnost, postanu atraktivniji
krajnjim kupcima i tako opstanu
na tržištu koje se sve više okreće
velikim prodajnim formatima.
“Program ‘Partnerski odnos sa
kupcima’ je započet uspešno pre tri
godine u Srbiji i veoma smo posvećeni kako bi pomogli našim kupcima
iz segmenta malih trgovina da
postanu konkurentni na tržištu,
koje sve više naginje ka većim maloprodajnim formatima. Osećamo
da je naša obaveza da prenesemo
znanje i iskustvo koje imamo lokal-
dobijaju praktična znanja korisna
za svakodnevno poslovanje. U
objektima Metroa obezbeđene
su posebne prostorije namenjene
edukaciji trgovaca i ‘pokazne
prodavnice’ u kojima vlasnici radnji mogu da vide kako
trgovina sa unetim izmenama
izgleda. Stručnjaci Metroa
odlaze i u objekte čiji su vlasnici
uključeni u program i daju im
konkretna rešenja za rekonstrukciju, organizaciju i brendiranje
objekta. Iskustvo je pokazalo da
su trgovine koje su bile uključene u ovaj program, promenama
asortimana i izlaganja robe imale
prosečno povećanja prodaje od
20 odsto.
Nova fabrika
Foodland-a
hrani i piću, bio je zaista pionirski
poduhvat. Da bi se potrošačima
na što lakši način predstavio novi
koncept, celokupan asortiman
zdrave hrane u Univerexport
maloprodajnim objektima, sveden
je pod jedinstven vizuelni identitet,
prepoznatljivog imena i slogan
‘Zdrava hrana-zagrizi zdravo’”,
navodi se u saopštenju firme.
Kompanija Foodland uložila je
oko tri miliona evra u izgradnju
nove fabrike - pogon u selu
Igroš nadomak Kopaonika, koji
bi trebalo da počne da radi u
maju. Ovaj proizvođač će tako
povećati svoje kapacitete čak
četiri puta. „Nova fabrika imaće
površinu od oko 5.000 kvadratnih
metara, a umesto 3.000 tona,
koliki su nam sadašnji kapaciteti u
Kobilju kod Brusa, naša kompanija
će godišnje moći da preradi i do
12.000 tona voća i povrća“, rekao
je vlasnik i direktor Foodlanda,
Vaso Lekić. Roba proizvedena
u novom pogonu, biće prema
njegovim rečima, prodavana
van granica Srbije, s obzirom
da motiv za otvaranje novih
kapaciteta, upravo, bio povećanje kompetitivnosti na svetskim
tržištima. Inače, Foodland je
prisutan na 25 tržišta, a u toku
2012. godine, radiće na etabliranju operacija na svim tim
tržištima, kao i na jačanju prisutnosti prvenstveno u Rusiji,
Nemačkoj, Americi i Kanadi.
februar 2012 www.instore.rs
Delta Agrar na
Fruit Logistica
2012
Delta Agrar predstavio je
program proizvodnje voća i
povrća na Sajmu Fruit Logistica 2012 u Berlinu, jednom od
najprestižnijih svetskih skupova
proizvođača svežeg voća i povrća. U okviru sajma održana je
i konferencija ‘Srbija – mogućnosti i perspektive na tržištu
svežeg voća Evropske unije’, na
kojoj su učestvovali predstavnici
EU, državne uprave Republike
Srbije, inostranih i domaćih
kompanija i profesionalna udruženja proizvođača voća. “Srbija
ima budućnost kao ponuđač voća
i povrća za tržište EU. Poslednjih
BB Trade
ostvario rast
Zrenjaninska trgovačka
kompanija BB Trade prošlu
godinu završila je sa ostvarenim
prometom od 29 miliona evra,
što predstavlja rast od 18 odsto
u odnosu na 2010. Kako je još
rekao generalni direktor ovog
preduzeća, Dragoljub Bjeloglav,
nastavljeno je sa širenjem maloprodajne mreže, pa su Persu
Ukratko
Najbolji poslovni
potez
godina rapidno su povećane površine pod modernim zasadima, uz
najave daljeg širenja voćnjaka pod
sertifikovanom proizvodnjom. Sve
je veći broj profesionalnih proizvođača voća i povrća, koji treba da se
udružuju međusobno i sa velikim
agrosistemima kakav je Delta
Agrar, kako bi tržištima Rusije i
EU ponudili najkvalitetnije voće
i povrće iz Srbije”, istakao je na
sajamskoj konferenciji u Berlinu
Milan Grgurević, generalni
direktor Delta Agrara.
marketi otvoreni na još 21
lokaciji. Osim toga, sprovedena
je i detaljna analiza poslovanja
svakog maloprodajnog objekta
i na osnovu rezultata odlučeno
je da se zatvori 17 trgovina koje
nisu zadovoljavale zacrtane
standarde profitabilnosti. Za
ovu godinu, na osnovu biznis plana za period do 2016.
godine, prema rečima Bjeloglava, zacrtan je promet od 3,6
milijardi dinara.
Planovi
• Kompanija Carlsberg je od 2003.
godine u Srbiji investirala više
od 165 miliona evra, a kako je
izjavio direktor te kompanije Ralph
Zigerlig, plan je da se i u 2012.
održi taj kontinuitet. “Investicije
su uglavnom bile usmerene na
proširenje proizvodnih kapaciteta,
logistiku ili razvoj novih brendova
i kanala prodaje. Tako će biti i u
ovoj godini, jer konkurencija nikad
ne spava, zahtevi potrošača stalno
rastu, tako da se samo uz stalno
investiranje u razvoj poslovanja
može opstati i obezbediti dobar
rezultat”, rekao je Zigerlig.
• Beogradska industrija piva
(BIP), koja posluje pod kontrolom
države, prema rečima direktora,
Milivoja Draganića, u ovoj godini
očekuje rast poslovanja: “Planirano je da se proizvede i proda za
oko 10 odsto proizvoda više nego
2011. U toku je izrada redizajna
etiketa za sve proizvode u skladu
sa utvrđenim idejnim rešenjima.
Ne planiramo značajnije promene
11
cena proizvoda ukoliko ne nastupe
značajniji poremećaji na tržištu”.
Prema njegovim rečima, planirano
je da se u proizvodni proces vrati
sladara u fabrici piva ‘Mostar’,
koja je pre nekoliko godina isključena iz proizvodnog sistema bez
pravog razloga.
• Potpredsednik prehrambrene
kompanije Nestlé Loran Frex, prilikom nedavne posete Beogradu,
izjavio je da Nestlé planira investicije u dve svoje fabrike u Srbiji i
izvoz proizvoda iz Srbije na tržište
EU-a. “Srpsko tržište je od strateške
važnosti, što potvrđuju i planovi da
ulažemo u razvoj postojećih proizvoda, kao i u proizvodnju Nestlé
brendova koji se trenutno uvoze
u Srbiju. Početak izvoza sladoleda
na tržište EU-a dokazuje konkurentnost Nestlé-ovih fabrika u Srbiji, a
isti model planiramo da primenimo
i na proizvode iz fabrike u Surčinu.
Takođe, unapredićemo i ojačati saradnju sa lokalnim dobavljačima”,
kazao je Frex.
Klub privrednih novinara, u kategoriji poslovni potez godine,
uručio je priznanje izvršnom
direktoru kompanije Nectar, za
kupovinu slovenačkog Fructala
- Bojanu Radunu. Kupovinom
Fructala, kompanija Nectar
postala je najveći proizvođač
sokova, nektara i napitaka u celom region, ali takođe i najveći
proizvođač dečije hrane. Osnovna ideja ove investicije je da
se poboljšaju i ojačaju pozicije
u celom regionu i napravi baza
za nastup na tržištima Evropske
unije i ostalim okolnim tržištima. Da podsetimo, kompanija
Nectar postala je vlasnik 93,73
odsto akcija Fructala, koje je
kupila od Pivovarne Union.
Proizvođači
hrane na sajmu
u Moskvi
Srpske kompanije predstavile su
potencijale domaće prehrambene industrije na Međunarodnom sajmu prehrane Prodekspo, koji je održan u Moskvi
od 13. do 17. februara. Na
zajedničkom štandu predstavilo
se 12 firmi poljoprivredno prehrambene industrije, a njihovo učešće imalo je za cilj da
doprinese istraživanju potreba
ruskog tržišta u cilju povećanja
plasmana srpskih proizvoda i
usluga i stvaranja boljeg imidža
naših firmi. Pivrednu delegaciju
Srbije predvodio je predsednik
Privredne komore Srbije (PKS)
Modernizacija
Mercator Centra
Beograd
Mercator centar Beograd ove
godine ‘puni’ 10 godina, a kao
rođendanski poklon dobiće
potpunu modernizaciju, u
koju će kompanija MercatorS uložiti 12 miliona evra. Na
površini od 50.000 kvadratnih
metara prostora, projektovanog u skladu sa najnovijim
svetskim trendovima u oblasti
maloprodaje i koncepata
savremenih tržnih centara,
osim Hipermarketa nalaziće
Nectar je u januaru, objavio
ponudu za preuzimanje preostalih 6,27 odsto akcija Fructala.
Zvanično preuzimanje Fructala,
odobrile su nadležne institucije
za zaštitu konkurencije tržišta
Slovenije, Srbije, BiH, Makedonije i Crne Gore.
Miloš Bugarin. Na moskovskom sajmu u organizaciji
PKS-a učestvovale su: Zdravo
Organic-Selenča, Clas Comerc-Paraćin, ITN-Beograd,
Pionir-Subotica, Aretol-Novi
Sad, Venac-Stara Pazova, Master Frigo-Beograd, Frigo Žika
Soko-Ruma, Banini-Kikinda,
Promont Group-Novi Sad,
PIK Bečej-Bečej i Aleva-Novi
Kneževac.
Na sajmu Prodexpo 2012.
učestvovalo je više od 2.200
kompanija, iz 60 zemalja sveta,
a 80 odsto izlagača su vodeće
svetske kompanije. PKS, inače,
godinama unazad organizuje zajednički nastup srpskih
privrednika na toj najvećoj i
najposećenijoj izložbi u Rusiji i
Istočnoj Evropi.
se i brojni brendovi. Mercator
Centar Beograd je prvi prodajni objekat koji je kompanija
Mercator otvorila u Srbiji
decembra 2002. godine. Kako
iz kompanije kažu, projekat
modernizacije, koji predstavlja
nastavak faze razvoja i širenja
kompanije Mercator-S, biće
realizovana u letnjem periodu,
tako da će Centar od maja do
septembra biti zatvoren za
kupce i posetioce.
12
februar 2012 www.instore.rs
regionalne vesti
Pivovarna Laško ‘pogođena’
deo kredita, biće neophodan
njihov reprogram. PL je u teškoj
poslovnoj situaciji, jer ima 380
miliona evra bankarskih kredita,
od čega veliki deo dolazi na
naplatu ove godine, a zaduženost je, na preporuku banaka
kreditora, nameravala da prepolovi prodajom skoro četvrtine
deonica Mercatora koje ima u
vlasništvu. Sada to neće biti
moguće, pa slovenski mediji
citiraju direktora PL grupe
Dušana Zorka da je razduživanje bez prodaje Mercatorovih
deonica nemoguće, pa će PL
ove godine samo na kamate za
kreditne obaveze morati da dá
25 miliona evra, što slabi njen
poslovni rezultat.
Jeftinije deonice
Slovenska poslovna grupa
Pivovarna Laško (PL), prema
prvim procenama, najviše će
biti pogođena povlačenjem
Agrokora ‘iz igre’ o kupovini
Mercatora. Uprava i nadzorni
odbor PL-a podsetili su da kako
do kraja marta dolazi na naplatu
Merkur čeka novi kredit
Trgovski lanac Merkur iz Nakla
u Gorenjskoj pokrajini, koji je
već neko vreme u finansijskim
problemima, čeka nove kredite
banaka koje su mu odobrile,
drugi po redu, veći zajam u
visini od sedam miliona evra.
Tim novcem u Merkuru bi
pojačali zalihe, a kako kažu
zbog dolaska proleća kad su
kupovine najveće, taj kredit im
je preko potreban što pre. Kako
je grupa Merkur poslovala u
prošloj godini, za sad, još nije
poznato, ali preduzeće je, prema
revidiranim podacima stvorilo
226,8 miliona evra prihoda i
minimalni profit iz poslovanja
pre amortizacije (EBITDA) u
visini od 200.000 evra. Podizanje obima poslovanja Merkura
koji vodi uprava na čelu sa Blažom Pesjakom, se nastavlja i ove
godine. Rezultati iz januara su
upoređenju sa prošlogodišnjim,
prema njegovim rečima, bolji za
40 odsto.
Kada je postalo jasno da Mercator, ipak, neće u ruke hrvatskog Agrokora, deonice najvećeg slovenačkog trgovca pale
su drastično. Osrednji berzanski indeks (SBI TOP) izgubio
je ukupno 2,5 odsto vrednosti, od čega je, upravo zbog
povlačenja Agrokora iz igre i odustajanja od Mercatora, SBI
TOP izgubio 0,33 odsto svoje vrednosti.
Slovenija do
Milana
Kod komšija jeftinije
Slovenija se od 10. februara do
1. marta u milanskom trgovačkom centru Bonola predstavila
pod sloganom ’I feel Slovenia.
Oseti zeleno‘. To je akcija Ministarstva za poljoprivredu koje
je u sklopu događaja ‘Zelena
Slovenija’ stručnoj i široj javnosti predstavilo tradicionalne
i zaštićene slovenačke proizvode, poput kranjske kobasice,
devičansko ulje od školjki iz
slovenačke Istre, prekmurske
šunke, kraške pečenice i panceta, nanoški sir, autohtona vina
i druge. Proizvode su mogli da
degustiraju uvoznci, distributeri, trgovci, kao i novinari i svi
oni koji su posteili Bonolu tih
dana.
Savez potrošača Slovenije
nedavno je upoređivao cene
u prodavnicama Hofera u
Sloveniji i Austriji i došao do
zaključka da ima mnogo razlika
u cenama. Ako je suditi po standardu obe države, trebalo bi da
je kupovina artikala u Sloveniji
jeftinija, ili bar na istom nivou,
ali oko 400 proizvoda sa policama, ima čak 75 odsto nižu cenu
u Austriji. Spektar razlike kreće
se od 15 centi do 60 evra za
proizvod. Savez je na svojoj veb
stranici objavio i pojašnjenje
Hofera, koji više cene za neke
proizvode u Sloveniji obrazlaže
tržištu. Više cene na slovenačkim
policama možemo pripisati tome,
da su proizvodi obično jeftiniji
tamo gde je kupaca više i gde je
konkurencija između ponuđača
veća. To znači širu ponudu i niže
cene, a to je očigledno, prema
mišljenju Hofera, u Austriji”.
sledećim rečima: ”Jedno od naših
osnovnih načela je najviši kvalitet
po najnižim cenama, ali ipak
moramo kod naše ponude pogledati
više strana trenutne situacije na
Polovina
nezadovoljnih,
ali ostaju
Sa svojim zaposlenjem nezadovoljno je, čak, 46 odsto ispitanih
Slovenaca, prenele su ljubljanske Finance. “U ovim vremenima
zaposleni se dosta plaše promene
radnih mesta, jer ih je strah da im
ne bude još gore. Svaka promena
znači veliku neizvesnost da bude
još gore. U vremenima privrednog
rasta, više od 80 odsto zaposlenih je
izražavalo spremnost da promeni
radno mesto, ali je sad taj postotak
mnogo niži”, rekao je za ovaj list
Tilen Prah iz agencije Kariera.
On navodi i razlog za to: “Još je
mali procenat onih preduzeća koja
su uspešna, prodorna i optimistički
nastrojena.” Laura Smrekar iz
kadrovske agencije Competo
partner tvrdi: ”Mi bi kao društvo
trebalo da dobre poslodavce stalno
pominjemo i dajemo im prednost.
Samo tako bi mogli imati više uzora i motiva za druge.” Pozitivan
je podatak, da u toj anketi ima
11 odsto onih koji su srećni, da
imaju redovan posao, a bar 15
odsto čitalaca ne bi promenilo
svoje radno mesto ni za šta na
svetu.
februar 2012 www.instore.rs
Konzum otvara prvu
benzinsku stanicu
Konzum će u budućnosti, uz
svoje trgovačke centre, graditi
i benzinske stanice. Početkom
marta pored zagrebačkog Super
Konzuma, otvara se prva njihova benzinska pumpa, a do juna
će biti još otvaranja, potvrdili
su iz kompanije. Kako poručuju
iz Konzuma, to je dugoračan
projekat, tako da još nisu poznati tačni troškovi, a kažu i da
će im u razvoju naftnog biznisa
pomoći nekoliko partnera, a ne
samo jedan. „Sve Konzumove
benzinske stanice gradiće se kao
novi samostalni objekti na parkinzima Super Konzuma, a radiće na
principu samousluge i biće potpuno
automatizovane“, rekla je Ana
Mitrović zadužena za odnose s
javnošću Konzuma, ističući da
im je cilj da ponude kupcima
realizaciju nekoliko važnih
usluga na jednom mestu.
Inače, trend otvaranja benzinskih pumpi uz supermarkete
krenuo je iz SAD-a i proširio
se na Evropu. Najčešće su to
samoposlužne stanice na kojima
se plaća karticama i koje rade
s vrlo malim maržama. „Ovaj
koncept već dugo praktikuju neki
od vodećih svetskih trgovaca,
kao što su britanski Sainsbury,
ASDA, Tesco, Safeway i drugi,
pa će realizacijom ovog projekta
Konzum pratiti savremene svetske
maloprodajne trendove i u tome
biti prvi na hrvatskom tržištu“,
dodala je Mitrović.
13
Povoljniji HBOR-ovi krediti
za preduzetnike
Hrvatska vlada očekuje da mali
i srednji preduzetnici pokrenu
privredni oporavak ostvarenjem
investicija od skoro milijardu
evra. Kreditna sredstva osigurana su u Hrvatskoj banci za
obnovu i razvitak (HBOR).
Za preduzetnike su spremni
najjeftiniji i najpovoljniji krediti
u kunama uz sniženu kamatnu
stopu, koja sada iznosi jedan,
tri ili pet odsto, u zavisnosti od
programa kreditiranja, uz poček
do pet godina. Snižene kamatne
stope za jedan procentni bod
uvedene su s ciljem podsticaja
novih investicija u poljoprivredi
i ribarstvu, turizmu, industriji i
energetskoj efikasnosti, zaštiti
okoline i obnovljivim izvorima
energije. Predsednik Uprave
HBOR-a Anton Kovačev rekao
je da će kamate za sve kredite
odobrene u ovoj godini biti
fiksne tokom celog roka otplate,
koji može iznositi do 12 godina.
Privredna komora smanjila članarine
Uskoro Cromarisov centar
za preradu ribe
Firma Cromaris, u vlasništvu
Adris grupe, uskoro će postati
vlasnik Tankerkomrecove nekretnine u zadarskoj luci Gaženici, koja će postati Cromarisov
centar za preradu i distribuciju
ribe. Kako su objasnili iz Cromarisa, u budući proizvodno-logistički centar, kompanija
planira da preseli pogon za
sortiranje ribe, s trenutne
lokacije na ostrvu Ugljanu, dok
će taj dosadašnji centar postati
proizvodni centar za uzgoj ribe
na moru. U Zadru će biti i linija
za proizvodnju ribljih prerađevina većeg kapaciteta. Ovom
investicijom Cromaris nastavlja
zacrtani dugoročni investicijski
ciklus. Prošle godine je dovrše-
na dokapitalizacija firme vredna
nešto više od 20 miliona evra.
Prema navodima iz kompanije, oni žele da u budućnosti
povećaju proizvodnju ribe na
5.000 tona godišnje. Kako su
podsetili iz Cromarisa, lani je
s radom započeo i savremeni
sistem automatskog hranjenja
ribe na dva uzgajališta.
Na konstitutivnoj sednici
Skupštine Hrvatske privredne
komore doneta je odluka o
smanjenju obavezne članarine za pet odsto. To znači
da će male firme sa do 50
zaposlenih, umesto 55 kuna
sada plaćati 50 kuna članarine
(što je, umesto nešto više od
sedam evra, sada 6,5 evra).
Srednje velika preduzeća s 250
zaposlenih plaćaće 1.275 kuna
umesto dosadašnjih 1.500
kuna (oko 170 umesto oko 200
evra), dok će velike kompanije s više od 250 zaposlenih
HGK-u po novom plaćati
4.675 kuna umesto 5.500 kuna,
(odnosno nešto više od 600
evra, umesto doskorašnjih
nešto više od 700 evra). U
okviru donetih dokumenata finansijskog poslovanja, po treći
su put u poslednje tri godine
smanjeni i doprinosi i to za 15
odsto što znači da će se plaćati
0,005 odsto od prihoda firme.
Time se hrvatska privreda
dodatno rasterećuje za oko tri
miliona evra, a ukupne uštede
iznose oko 11 miliona kuna,
što je oko 1,5 miliona evra.
14
februar 2012 www.instore.rs
regionalne vesti
Cene upola niže
nego u EU
Nivo cena u Bosni i Hercegovini iznosi 50 odsto od proseka u
27 zemalja Evropske unije. Prema ovom kriterijumu, BiH nije
na samom evropskom začelju.
Međutim po stvarnoj individualnoj potrošnji svojih stanovnika pripada samom evropskom
dnu. Posmatrajući opšti nivo
cena u BiH, zaključak je da je
skuplje nego u Srbiji, gde cene
iznose 46 odsto od proseka
EU-a. Takođe, jeftinije je i u
Albaniji, gde su cene 42 odsto
od EU proseka i u Makedoniji,
koja je sa prosekom cena od 39
odsto proseka EU, najjeftinija
zemlja u Evropi. Cene u BiH
su više nego u Bugarskoj koja
je članica EU, a gde iznose 45
odsto proseka EU. Sa Crnom
Gorom, BiH ima isti nivo cena,
dok su cene u Rumuniji neznatno veće - 51 podsto proseka
EU-a. Međutim, kada se poredi
stvarna individualna potrošnja
po stanovniku, a koja se sastoji
od izdataka na robe i usluge
koje je domaćinstvo potrošilo ili
platilo, kao i od usluga koje su
osigurale neprofitne institucije
i vlade za potrebe individualne
potrošnje (najvažnije usluge
zdravstva i obrazovanja), BiH se
nalazi na pretposlednjem mestu
u Evropi. Naime, stvarna individualna potrošnja po stanovniku
izražena u standardu kupovne
moći iznosi za BiH samo 37
odsto proseka Evropske unije.
Raste internet tržište
Ovo godinu bi mogao obeležiti
veliki rast u internet prodaji i
to ne samo roba i usluga, nego
i pružaoca tih usluga, odnosno
portala. Sve više inostranih
kompanija su
zainteresovane za
kupovinu
nekih od
mnogobrojnih,
popularnih veb
stranica na
bosanskohercegovačkom
tržištu.
Najveći
interes investitori su pokazali
za portale za kupoprodaju,
a potom za portale za vesti.
Nekoliko projekata je prodato
u proteklim godinama, a među
njima najpoznatija prodaja je
bila ona - portala www.dernek.
ba. Trenutno se vrše pregovori sa većim brojem portala u
BiH čija ukupna transakcijska
vrednost može prevazići 2,5
miliona evra, što bi predstavljalo svojevrsni rekord na ovom
internet tržištu. Da je tržište
interesantno
i za strane
investicije,
a ne samo
preuzimanja,
pokazuje nedavni ulazak
hrvatskog
hosting
giganta
Avalona, koji
sada nudi
svoje usluge
preko www.
avalon.ba i
koji je za manje od mesec dana rada uspeo
da zauzme dobar deo tržišta
na tom području. Inače, svake
godine se sve više kompanija
sa informatikom, kao registrovanom delatnošću, pojavljuje u
BiH, što je dobar pokazatelj da
u određenim segmentima ne
kaska za svetskim trendovima.
Friesland Campina preuzima
tri mlekare
Mira izvozi u Saudijsku Arabiju
Holandska kompanija Royal
FrieslandCampina postaće novi
vlasnik dubičkog Mlekoprodukta, ugašene banjalučke Mlekare
i male mlekare East Milk u
Sarajevu, u sklopu preuzimanja
njihovih dosadašnjih vlasnika
iz Srbije. FrieslandCampina je
na svom sajtu objavila da je sa
kompanijom Salford Capital
Partners potpisala memorandum o akviziciji beogradskog
Imleka i subotičke Mlekare, s
ciljem da utvrdi svoju poslovnu
poziciju u jugoistočnoj Evropi.
Ovo preuzimanje će poslovnoj
mreži Holanđana, kako ukazuju,
pridodati aktivnosti obe srpske
mlekare na području zapadnog
Balkana, što uključuje oko 1.470
zaposlenih u šest proizvodnih
pogona i četiri kancelarije u
Srbiji, BiH i Makedoniji. Tako
će Campinini sadašnji poslovi u
regionu u Mađarskoj, Rumuniji i Grčkoj biti prošireni i
na Srbiju, BiH i Makedoniju,
čime će opsluživati tržište od 76
miliona.
Fis potvrdio kupovinu Peveca
Fabrika keksa i vafla Mira iz
Prijedora planira da u 2012.
godini proizvede više od 6.000
tona konditorskih prozvoda.
Ova fabrika, koja se nalazi u
sastavu Kraša, povećanje proizvodnje usmeriće prema izvozu.
Kako iz Mire još navode, osim
stalnih zemalja u koje izvoze
svoje proizvode, po prvi put će
izvoziti u Saudijsku Arabiju, a
očekuju i povećanje izvoza na
tržište Švedske. U prethodnoj
godini, ova firma je proizvela
5.581 tona konditorskih proizvoda, od čega je prodato 2.702
tone. Čak 82 odsto je prodato
na inostranim tržištima.
Trgovački centar Fis iz Viteza je
potvrdio preuzimanje Peveca u
Banja Luci. Kao što smo najavili,
Fis je kao trećerangirani došao
do mogućnosti da svojom ponudom od 9,1 miliona konvertibilnih maraka, što je oko 4,6
miliona evra, preuzme imovinu
Peveca u Banja Luci. Na licitaciji
za prodaju imovine Peveca, održanoj u oktobru prošle godine,
FIS je bio trećeplasirani ponuđač i našao se iza firmi Vadaco
i Venera. Trenutno trgovački
lanac FIS, sa sedištem u Vitezu,
zapošljava 2.500 radnika i ima
mrežu od 13 prodajnih centara
širom BiH i Hrvatske.
februar 2012 www.instore.rs
Zakočeno Volijevo
preuzimanje Novita
Crnogorska firma Voli, koja
od sredine novembra prošle
godine pregovara s vlasnicima trgovačkog lanca Novito
oko preuzimanja, i dalje čeka
saglasnost za prodaju od najvećeg poverioca Crnogorske
komercijalne banke (CKB),
potvrdila je portparol Volija
Olivera Šuškavčević. “Na
osnovu dosadašnjih kontakata
s CKB-om i vlasnikom trgovačkog lanca Novito, kompanijom Mješovito, s optimizmom
gledamo na dobijanje saglasnosti
od strane banke”, kazala je
Šuškavčević. Pritom nije
želela da navede koliki je
iznos dogovorene kupoprodajne transakcije, jer je, kako
je spomenula “standardna
praksa da se detaljne informacije
ne plasiraju u javnost dok traje
usaglašavanje”. Prema saznanjima medija, Voli, odnosno
njegov vlasnik Dragan Bokan,
ponudio je za kupovinu
Novita sedam miliona eura,
od čega za bivši Era centar
2,5 miliona evra, a ostatak za
deo obaveza prema državi i
dobavljačima.
Podrška za Vitaminku
Evropska banka za obnovu
i razvoj (EBRD) nastavlja
da podupire razvoj privatnog sektora u zemljama
zapadnog Balkana i, to
sa 2,5 miliona evra kredita jednom od najvećih
prehrambenih proizvođača
u Makedoniji - Vitaminki.
Ovaj kredit će biti iskorišćen za kupovinu opreme
za proizvodnju i pakovanje,
ali i za implementaciju
programa koji će doprineti
uštedi energije. Vitaminka
je jedna od najvećih firmi
u agrobiznisu ove zemlje
i proizvodi širok spektar
prehrambenih proizvoda
pod svojim imenom, a proizvodi i za privatne marke,
kao što su konditorske čokolade, hrskave grickalice,
proizvodi u prahu, aditivi,
kečap, majonez i keksi.
Kompanija izvozi više od
40 odsto proizvoda, od
čega najviše u Srbiju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu, a onda i u Sloveniju.
Poskupeo život
Cene na malo u Makedoniji
u augustu 2011. bile su više
za 3,8 odsto nego u istom
mesecu prethodne godine, dok su troškovi života
zabeležili rast od 3,6 odsto.
U augustu, u odnosu na jul,
troškovi života su niži za
0,1 odsto. PTT usluge su u
avgustu bile jeftinije za 3,7
posto, turistički
aranžmani za 3,2 a
prevoz putnika za
2,1 posto. Obuća
je u Makedoniji
pojeftinila za 1,2
posto, a usluge u
vezi sa stanovanjem za 0,8 posto.
Među proizvodima, koji su tokom
augusta poskupeli,
u odnosu na jul, bili su:
masti (za 5,5 odsto), jaja (1,7
odsto), riba je skuplja za
procenat i po, a prerađevine
od mesa za 0,8 odsto. Naftni
derivati poskupeli su za 4,1
odsto, centralno grejanje za
2,9 posto, sredstva za obrazovanje 2,2 odsto, a sredstva
za higijenu 0,6 odsto. 15
Sledi uvoz skuplje hrane
Oko 90 odsto plastenika je na
neki način oštećeno, nakon
velikih padavina koje ove
zime nisu zaibišle ni Crnu
Goru. Uništeni plastenici
će, najverovatnije, biti uzrok
povećanog uvoza poljoprivrednih proizvoda i rasta
njihovih cena. Taj trend će,
prema očekivanjima proizvođača, trajati dok ne stignu
proizvodi sa otvorenih polja,
odnosno do početka juna.
Predstavnik Udruženja za
plasteničku proizvodnju
Ratko Vujošević kazao je da
je 90 odsto plastenika na neki
način oštećeno, ali da još nisu
sakupili sve podatke na osnovu kojih bi mogli da govore
o konkretnoj šteti. „Izvesno je
da je uništeno oko 350.000 metara kvadratnih folije, a kada su
objekti u pitanju, štetu moraju
da procene državni organi i taj
deo posla će trajati“, kazao je
Vujošević.
Početak izgradnje Duvanskog
kombinata Podgorica
Izgradnja nove fabrike Duvanskog kombinata (DKP),
koja će biti iza Distributivnog
centra u Podgorici, počeće za
dva do tri meseca, iako tender
za taj posao još nije raspisan,
saopštili su predstavnici Sindikata kompanije. Predsednik
Sindikata DKP-a, Željko
Vujadinović kazao je da se
malo kasni sa izgradnjom
fabrike, ali su od Vlade dobili
garancije da će se ona završiti.
„Postoje neki tehnički problemi
zbog kojih je odložena izgradnja
fabrike, ali za dva do tri meseca
očekujemo da radovi počnu“,
rekao je Vujadinović i dodao
da se nada da će se plan i program realizacije završiti na
način koji će zadovoljiti većinu zaposlenih. Idejno rešenje
za izgradnju nove fabrike
DKP-a je završeno, ali, prema
njegovim rečima, potrebno
je još da se završi i planska
dokumentacija. „Najvažnije je
da smo postigli dogovor da se sa
ove lokacije ne ide do momenta
dok se ne izradi nova fabrika“,
naveo je Vujadinović. Nova
fabrika bi, kako je planirano,
trebalo da bude izgrađena na
površini od oko 19,5 hiljada
kvadratnih metara. Za njenu
izgradnju biće utrošeno nešto
više od šest miliona evra od
ukupno 13,2 miliona, koja su
u junu 2010. godine dobijena
od prodaje zemljišta na kojem
se sada nalazi DKP.
Na prodaju 13 vinarija
U Makedoniji se prodaje
13 vinarija od ukupno 84,
a kao glavni razlog navode se finansijski problemi.
Prema nekim nagađanjima,
vlasnici nekih od vinarija
sami su počeli da nude svoj
biznis finansijski moćnijim
domaćim proizvođačima
vina, a neki traže i strane
partnere, preneo je skopski
nedeljnik Kapital. Među
poznatim vinarijama koje
su objavljene za prodaju
su Grkov, Fonko, Popova
Kula. Međutim, pojavila si
i oprečna vest, prema kojoj
je vlasnik vinarije Grkov,
Jovan Grkov, demantovao
informaciju o prodaji.
16
februar 2012 www.instore.rs
svetske vesti
Delhaize-ove strategije
kih država. Kao što su ranije najavili, biće otvoreno 14 Bottom
Dollar Food radnji u Picburgu
i Jangstounu, u Ohaju, do kraja
prvog kvartala, a ostalih 10 do
15 do kraja godine. “Današnjim
akcijama nastojimo da učvrstimo
američke operacije i omogućimo
našoj kompaniji da se fokusira na
repozicioniranje Food Lion banera,
kao i ekspanziju Bottom Dollar
Food banera na nova tržišta.
Mada su ove teške odluke imale
Američka divizija Delhaize
grupe nastoji da ojača svoju
poziciju na ovom tržištu tako
što će ‘penzionisati’ jedan
od svojih banera i zatvoriti
nekoliko neisplativih trgovina. Tako će, prema najavama
iz Delhaize America, biti
ugašen njihov Bloom baner,
koji posluje u Virdžiniji i
Merilendu. Osim toga, biće
i zatvoreno 126 radnji, od
kojih 113 radi pod banerom
Food Lion, sedam pod Bloom
banerom, a šest kao Bottom
Dollar Food. Kao rezultat toga,
64 Bloom and Bottom Dollar
Food trgovina u Merilendu,
Severnoj Karolini i Virdžiniji
će biti pretvorene u Food Lion
radnje, dok će istovremno,
jedna Food Lion trgovina na
Floridi ubuduće poslovati pod
banerom Harveys. Sve ‘pogođene’ trgovine biće zatvorene
u roku od mesec dana, dok će
prebacivanje pomenutih radnji
u druge banere početi odmah.
Na kraju, poslovaće 1.127 Food
Lion trgovina širom 10 američ-
Predlog o slobodnoj
trgovini između EU i SAD
Pozive Nemačke i Britanije da
se započnu pregovori o slobodnoj trgovini sa Sjedinjenim
Američkim državama podržali su i lideri Evropske unije.
Složili su se da je neophodno
da stručnjaci razmotre sve
opcije za podsticanje trgovine
i investicija između EU i SAD,
oko čega se već dugi niz godina
vode pregovori. Prilikom nedavnog Svetskog ekonomskog
foruma u Davosu, najglasniji po
ovom pitanju bili su nemačka
kancelarka Angela Merkel i premijer Britanije David Cameron.
“EU i SAD su međusobno jedan
drugom najvažniji trgovinski
partneri, sa trgovinskom razmenom većom od 600 milijardi evra,
a mogućnosti naše saradnje još
nisu iscrpljene”, smatra Merkel.
Među učesnicima foruma,
takođe se moglo čuti i izražavanje nade da će ranije pokrenuta
pitanja o liberalizaciji trgovine
proizvodima i uslugama, kao i
investicijama putem sporazuma
o slobodnoj trgovini sa Indijom
i Singapurom, konačno dobiti
epilog. Indija od juna 2007.
vodi pregovore u vezi ovog
pitanja sa EU, svojim najvećim
trgovinskim partnerom, dok ih
je Singapur započeo 2010.
dogovor
SAD i EU potpisale su na
Sajmu organske hrane u
Nirnbergu sporazum koji će
omogućiti prodaju organske
hrane sa sertifikatom na oba
tržišta. Uzgajivači i kompanije sa obe strane Atlantika do
sada su morali da pribavljaju odvojene sertifikate,
suočavajući se sa duplim
troškovima, inspekcijama
i papirologijom. Sporazum
o partnerstvu će stupiti na
snagu 1. juna. EU i SAD su
najveći svetski proizvođači
organske hrane, a oba tržišta
se procenjuju na više od 50
milijardi dolara.
veliki uticaj na naše saradnike,
klijente i zajednicu, mi verujemo
da će, upravo, ove akcije pomoći
da bolje služimo našim kupcima
na tržištima sa velikom gustinom, pozicionirajući kompaniju za budući rast”, rekao je
CEO Delhaize America Ron
Hodge.
Kredit za širenje
Ovaj belgijski trgovinski lanac dobio je zajam od 210 miliona
evra za širenje maloprodajne mreže u Rumuniji, saopštila je
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). Kako je navedeno,
EBRD će podržati savremenu industriju maloprodaje u Rumuniji udruženim zajmom od 210 milona evra lancu Delhaize,
za finansiranje investicija te kompanije. Od te sume EBRD će
izdvojiti 140 miliona evra, a banke ING i Rabobank 70 miliona
evra. Inače, Delhaize je prisutan u ovoj zemlji od 2003. godine
i na ovom tržištu posluje osam njegovih hipermarketa brenda
Kora. Uz pomoć ove finansijske ‘injekcije’ EBRD-a, kompanija
će izgraditi do 17 velikih i srednjih hipermarketa u Bukureštu i
gradovima u unutrašnjosti zemlje.
Rezultati nadmašili
očekivanja
Švajcarski prehrambeni div
Nestlé uspeo je da neutrališe
uticaj jačanja domaće valute
i solidno poveća neto dobit u
2011. zahvaljujući neočekivano snažnom rastu organske
prodaje. Prema izveštajima
kompanije, njena neto dobit u
prošloj godini povećana je za
osam odsto, na 9,5 milijardi
švajcarskih franaka, što je 10,35
milijardi dolara, ukoliko se iz
upoređivanja izuzme prodaja
oftalmološke kompanije Alcon.
Prošlogodišnja prodaja te
kompanije povećala je dobit
kompanije Nestlé u 2010.
na 34,2 milijardi švajcarskih
franaka, odnosno 35,8 milijardi
dolara. U prošloj godini, Nestlé
je ostvario organski rast, koji
ne uključuje uticaj akvizicija i
valutnih kurseva, u visini od 7,5
odsto, nadmašivši očekivanja
analitičara koji su predviđali da
će iznositi oko sedam odsto, s
obzirom na snažne oscilacije na
tržištima, rast cena sirovina i
jaki franak. U izveštaju navode
da nastavljaju da snažno rastu
u svim regionima sveta - za pet
odsto u Evropi, 6,4 odsto u Severnoj i Južnoj Americi i za 13,1
odsto u Aziji, Okeaniji i Africi.
Ipak, ukupni prihodi Nestlé-a
su u prošloj godini smanjeni na
83,6 milijardi franaka, odnosno
91,11 milijarde dolara, s gotovo
110 milijardi franaka u godini
ranije. Taj pad uglavnom je
povezan s promenama valutnih kurseva i uticajem prodaje
imovine i bio je nešto manji
nego što se očekivalo, s obzirom
da je švajcarska središnja banka
intervenisala na tržištu u pokušaju da zaustavi rast franka, što
je poduprlo Nestlé-ove ukupne
prihode u poslednjih nekoliko
meseci 2011. godine.
februar 2012 www.instore.rs
Rekordni izvoz alkohola
Francuska je ostvarila rekordni
izvoz vina i žestokih pića prošle
godine. Vrednost izvoza bila je
veća od 10 milijardi evra, što
je godišnji rast od 10,5 odsto.
Francuska Federacija izvoznika
vina i žestokih pića navodi da
su, zahvaljujući suficitu od 8,6
milijardi evra, vina i žestoka
pića dali najveći doprinos
francuskom trgovinskom
bilansu, odmah posle aeronautičke industrije. Predsednik
Federacije Lui Fabris Latur
rekao je da je taj vrednosni rast
izvoza bio u većoj meri rezultat
rasta cena od 10,5 odsto nego
povećanja obima izvoza od 2,5
odsto. Izvozno tržište u usponu
je nastavilo da raste i u 2011.
ostvarivši profit veći od jedne
milijarde evra. Evropa je ostala
glavno tržište za francusko vino
i žestoka pića, sa vrednošću
izvoza od 4,1 milijarde evra,
što je rast od tri odsto u 2011.
Azija je uvezla žestoka pića u
vrednosti od 2,5 milijarde evra,
što je rast od 29 odsto, dok je
američki kontinent uvezao pića
u vrednosti od 2,1 milijarde
evra, što predstavlja rast od
devet odsto.
Svetsko tržište piva poraslo
Svetsko tržište piva poraslo je
u prošloj godini za
2,7 odsto zahvaljujući tržištima u
razvoju, a u ovoj
godini njegov će
se rast verovatno
blago usporiti, na
2,5 odsto, procenila je istraživačka
grupa Plato Logic.
“Sveukupno gledano,
bolja provizorna brojka
za 2011. ukazuje na
dalji stabilni oporavak i
predstavlja poboljšanje
u odnosu na 1,6-odstotni rast u 2010.
i 0,4-odstotni rast u
2009. godini”, naveo
je u saopštenju Platov
direktor Ian Pressnell. Lestvica
četiri najveća svetska
pivara nije se menjala
u 2011, pa je Anheuser-Busch InBev
zadržao prvo mesto,
drugo je ponovo
pripalo SABMilleru,
treće Heinekenu, a
četvrto Carlsbergu.
Velika četvorka drži
oko 50 posto udela u
svetskom tržištu. Među
prvih deset nalaze se još
kineski Tsingtao i Bejing Yanjing, meksički
Grupo Modelo, američko-kanadski Molson
Coors, japanski Kirin i
turski Anadolu Efes.
Kellogg’s kupuje Pringles
Kompanija Procter&Gamble
objavila je da je ukinula prodaju
svoje Pringles snack jedinice
Diamond Foods-u i da će je
umesto njima, prodati sada
Kellogg's-u. Ovaj proizvođač
cerealija platiće za to 2,7milijardi dolara, a kako još iz
Kellogg’s-a kažu, vide Pringles
kao odlično strateško uklapanje u kompaniju. John Bryant,
CEO u Kellogg’s-u izjavio je:
“Pringles je ostvaio globalan trag
što će katapultirati Kellogg’s na
broj dva poziciju u svetu kategorije
grickalica i pomoći nam da ostvarimo naš cilj da postanemo zaista
globalna kompanija proizvodnje
grickalica i žitarica”. Dodatni
brend Pringles trebalo bi da
dopuni već postojeće Kellogg’s
brendove, kao što su Keebler,
Cheez-It i Special K Cracker
Chips. Iz kompanije kažu još da
će ova kupovina povećati njihov
dug, ali da, takođe, očekuju da
će za njih ona predstavljati i
zaradu do kraja fiskalne 2012,
u slučaju da ceo postupak bude
završen do juna ove godine.
17
Heineken s manjom dobiti u 2011.
Holandski proizvođač piva
Heineken objavio je da je u
protekloj godini imao pad
dobiti, dok u ovoj očekuje da će
ulazni troškovi rasti najpre zbog
poskupljenja glavne sirovine,
ječma. U 2011. neto dobit mu je
smanjena za 1,2 odsto, na 1,43
milijarde evra. Niža dobit u
poređenju s godinom ranije pripisuje se jednokratnom dobitku
zabeleženom u 2010. Prihodi su
premašili 17,12 milijardi evra i
bili su veći za 6,1 odsto, zahvaljujući Heineken-ovoj akviziciji meksičkih brendova piva iz
aprila 2010. godine, među kojima su Sol, Dos Equis i Tecate.
Taj najveći evropski proizvođač
piva i među vodećih pet u svetu
lani je prodao 213,9 miliona
hektolitara piva, što je za 3,6
odsto više nego u 2010. Heineken očekuje rast troškova za
šest odsto u ovoj godini, najpre
zbog viših cena ječmenog slada.
U kompaniji se nadaju da će to
uspeti da kompenzuju povećanom prodajom i smanjenjem
troškova, uključujući i otkaze
radnicima. U 2011. kompanija
je otpustila 1.134 ljudi, tako da
je krajem prošle godine širom
sveta zapošljavala nešto manje
od 70 hiljada ljudi.
Duple investicije
za Penny
Rekordan broj
dostava
Rewe grupa je skoro udvostručila investicije u razvoju svog
diskontera Penny u Češkoj.
Ovaj trgovački lanac izdvojio
je sumu od 52 miliona dolara
za svoju ekspanziju i modernizaciju svojih trgovina, skladišta
i logistike tokom ove godine.
Prošle godine, Penny je potrošio 31 milion dolara, delom za
renoviranje 14 jedinica.
Britanski trgovački lanac Tesco
saopštio je da je imao rekordan
broj isporuka na svojoj online
stranici Tesco.com, uprkos
velikom broju storniranih naloga
zbog ovogišnjeg snega. Prema
rečima nadležnih iz kompanije,
zabeležen je 14-procentni rast
prodaje u razdoblju od šest nedelja, do 7. januara ove godine, a
porast je nastavljen i u februaru.
Ukratko
Rezultati
Cola-Cola:
Povećanom
prisutnošću
i prodajom
ledenih čajeva
i sokova na azijskom tržištu,
kompanija Coca-Cola zabeležila je
profit u poslednjem kvartalu 2011,
sa neto zaradom od 1,65 milijardi
dolara. U Japanu je zabeležen rast
od pet odsto, a u Kini od 10 odsto.
Kompanija planira da do 2015.
svede troškove na 550 do 650
miliona dolara. Zbog viših cena
plastike i kukuruznih zaslađivača,
prodajna cena u SAD-u je uvećana
za jedan odsto. Prodaja u SAD-u
porasla je za jedan odsto, dok je
visok jednocifreni rast zabeležila i
Coca-Cola Zero. Na evroazijskom i
afričkom tržištu, prodaja je porasla
za četiri odsto, a operativni prihod
za 16 odsto.
PepsiCo: Kompanija je u 2011.
zabeležila rast u proizvodnji, neto
prihodu i operativnom prihodu.
Dobri rezultati su posledica globalnog prisustva na tržištu grickalica i
pića, pripajanja dela ruske mlekare
Wimm-Bill-Dann i povećane
prodaje. PepsiCo je povećala i globalnu prodaju grickalica za osam
odsto, pića za pet odsto, dok je
neto zarada u poslednjem kvartalu
porasla za 11 odsto, na 20,2 milijarde dolara. Godišnja neto zarada
uvećana je za 15 odsto, na 66,5
milijardi dolara.
18
februar 2012 www.instore.rs
trade magazini svet
Neizbežni za
uspešno poslovanje
Trgovački magazini nude svojoj čitalačkoj publici mnogo više informacija o sektoru robe široke potrošnje nego što se može naći u bilo
kojoj drugoj vrsti medija. Da nisu postali popularni samo poslednjih decenija, dokazuje The Grocer (www.thegrocer.co.uk), koji ove
godine puni, čak, 150 godina. Iz godine u godinu, sve ih je više, a mnogi od njih ne propuštaju ni priliku da organizuju propratne događaje, okupljajući tako ljude relevante za FMCG sektor. Predstavljamo vam neke od vodećih trade magazina u svetu:
Mađarska:
Australija:
www.trademagazin.hu
www.retailmedia.com.au
Trade magazin ove godine
slavi sedam godina postojanja.
Ovaj mesečnik (sa dvobrojima
za januar-februar i avgustseptembar) o trgovini robe
široke potrošnje namenjen je
donosiocima ključnih odluka
u svim tipovima biznisa: od
malih proizvodnji, trgovina,
ugostiteljskih preduzeća, do
menadžera i izvršnih direktora najvećih kompanija. Fokus je stavljen na proizvođače
i prodajne kanale primarne
važnosti – maloprodaju, veleprodaju i HoReCa sektor. Da bi doprli do njih koriste ažuriranu bazu, a tiraž je 23.000 primeraka. Osim, na lokalnom,
sajt se uređuje i na engleskom jeziku. Trade magazin Global
na engleskom lansirali su 2007. godine i veoma je sličan domaćem izdanju, ali izlazi samo na međunarodnim izložbama u
inostranstvu. Trade magazin je, osim izdavaštva, svoju pažnju
usmerio i na organizovanje nekoliko događaja relevantnih za
sektor, poput tematskih biznis dana, biznis večera, godišnjih
konferencija, nagradnih ceremonija. Osim toga, Trade Magazin je i osnivač POPAI Mađarska, organizacije za razumevanje
POS marketinške komunikacije i poboljšanje efikasnosti POS
aktivnosti.
Retail World je vodeći australijski magazin koji prati trgovinu prehrambenim proizvodima. Sa tiražom od 12.063
primeraka (podaci do 30.
septembra 2010.) i pažljivo
odabranom ciljnom grupom,
Retail World je i odličan kanal za brzu i efikasnu trgovinsku komunikaciju i reklamne
kampanje. Sadržaj magazina
oblikuje tim stručnjaka i kolumnista koji čitaocima nude
vesti, komentare i analize
domaćeg i međunarodnog
tržišta, koristeći podatke Nielsen-a i Mintel-a. Retail World
se, takođe, bavi značajnim istraživanjem učešća kategorija na
tržištu i rezultate objavljuje u decembarskom izdanju. Magazin
izlazi dva puta mesečno, a omiljen je među ključnim donosiocima odluka, kako u sedištima kompanija, tako i na nivou
maloprodaje.
Retail World
Trade Magazin
SVESNOST
Izvor Nielsen: Stope konverzije Trade magazina su najviše na
tržištu, a takođe ima i najveći broj čitalaca.
Spontano
Trade magazin
Izvor: Nielsen 2010
100 %
37 %
Mai Piac
75 %
36 %
Termékmix
20
40
čita vesti iz industrije
■
74%
pročita magazin ’od prve do poslednje strane’,
a više od polovine se često vraća na pročitano
■
62%
magazin prosleđuje kolegama, a polovina njih i
onima koji imaju odlučujuću moć
■
80%
tvrdi da izveštaji Retail World-a usmeravaju njihove poslovne odluke
■
88%
u magazinu traži reklame novih proizvoda
67 %
24 %
0
91%
77 %
33 %
Progresszív
■
Uz pomoć
52 %
Élelmiszer
Čitalačke navike u brojkama:
63 %
60
80
100
0
20
40
60
80
100
februar 2012 www.instore.rs
Nemačka:
Grčka:
http://www.rundschau.de/
http://www.triaina.com/
19
Rundschau für den Triaina
Lebensmittelhandel Publications
Rundschau für den Lebensmittelhandel je magazin za efikasnu prodaju na mestu prodaje. Magazin
izveštava o trendovima u trgovini
i industriji, ali i o najnovijim istraživanjima u sferi psihologije prodaje, analize tržišta i category management-a. Rundschau für den
Lebensmittelhandel izlazi jednom
mesečno. Izdavačka kuća je Medialog, Gaggenau.
Grčka izdavačka kuća Triaina Publications u svom okrilju ima četiri trgovačka magazina. Trofima &
Pota već 34 godine prati razvoj industrije hrane i pića. Epikouria je
izdanje na engleskom jeziku koje
promoviše grčku hranu i pića na
međunarodnom tržištu. Izdanje
Galaktokomia je namenjeno profesionalcima u industriji mleka i
mlečnih prerađevina, a Syskevasia
se bavi inovacijama na polju ambalaže u prehrambenoj industriji.
Danska:
Japan:
http://www.dhblad.dk/
http://www.shogyokai.co.jp/
Dansk Handelsblad Shokuhin Shogyo
Butikker
må droppe
kontanter
ny kæde i
SkælSkør
nicolai
olai
tog til
ønland
grønland
Nyheder // 4
Reportage // 12-13
Aktuelt // 18-19
19. auguSt 2011
102. årgaNg
Dansk Handelsblad
Salget er øget med 10 mia. kr. på
10 år. Nu skal nye centre trække
endnu flere kunder til
indkøbsCEnTRE
Af Henrik Denman
[email protected]
Shoppingcentrene sætter
nu for alvor gang i byggeriet
af nye centre og udvider de
eksisterende for at få endnu
flere kunder til at lægge
indkøbsturene under de overdækkede indkøbsgader.
Centrene har i dag en
markedsandel på 24 procent
af den samlede detailomsætning i Danmark – en stigning
fra 20 procent i 2002. Den
samlede omsætning i centrene ligger i dag på godt 50
Butikker
knækker
kredit­
kortet
mia. kr. mod 40 mia. kr. i
2002.
Branchen forventer, at
centrene vil nå en markedsandel på 30 procent om få år.
– Investorer trodser
krisen og fortsætter med at
bygge nyt og udvide de eksisterende. Dermed trodser
de den generelle udvikling
i detailhandelen, siger Per
Nyborg, adm. direktør i konsulentfirmaet ICP, der er eksperter i butikscentre.
lavere byggepriser
Mens store dele af dansk
detailhandel generelt går tilbage i omsætning og skærer
Coop og flere andre vil op­
kræve gebyr af kunder med
kreditkort
Danskere med kreditkort
som eksempelvis Master­
Card vil fra 1. oktober op­
leve, at det koster gebyr at
betale med kortet i danske
supermarkeder. Det kan få
UgE 33
colourbox
Centre runder
50 milliarder
ned i butiksantallet, sætter
shoppingcentrene fuld damp
på ekspansionsplanerne.
– De går i offensiven. Det
er meget langsigtede investeringer, og mange investorer
på området har mulighed for
at kunne disponere på den
baggrund. Derfor ser vi, at
man er meget stålsatte på, at
det her skal køre videre.
– Krise betyder muligheder, og mange investorer i
branchen oplever, at de kan
realisere projekter til lavere
byggepriser end før. Nogle af
de projekter, der ikke var specielt guldrandede før, bliver
lige pludselig interessante,
fordi det kan gøres til en anden pris. Så hvis man har det
finansielle beredskab, og det
har centrenes bagland, så har
de mulighed for at gøre det,
siger Per Nyborg.
mange kunder til at beholde
kreditkortet i lommen.
Kæderne har i sommerens
løb vogtet på hinanden og
tøvet med at melde deres
kommende gebyr­politik ud,
men nu kommer en af de
helt store aktører med en
udmelding.
Shokuhin Shogyo (u prevodu: Trgovina prehrambenim proizvodima) je
od svog prvog izdanja 1972. godine
najčitaniji mesečnik među trgovcima
prehrambene robe u Japanu. U svakom izdanju, čitaocima nudi najnovije informacije o tržišnim kretanjima,
kao i savete za razvoj poslovnih veština i tehnike prodaje.
Butikscentrene er
gået i offensiven
på trods af generel
tilbagegang i dansk
detailhandel.
– Det er overvejende
sandsynligt, at vi vil op­
kræve gebyrer ved kun­
dernes brug af kreditkort,
siger informationsdirektør
Jens Juul Nielsen fra Coop
Danmark.
Kontorchef i Finansrådet
Marianne Mosbæk er ikke
i tvivl om, at danskerne vil
ændre kort­vaner, når de
skal af med et gebyr for at
betale med deres interna­
tionale kreditkort i danske
supermarkeder.
– Færre mennesker vil
bruge deres kreditkort til at
betale i forretningerne, og
Chefer kan også græde ...
Beslutningstagere
med ansvar for
110 mia. kr.
… hvis de ikke får Dansk Handelsblad
op på bordet. Da Post Danmark har
hævet priserne på magasinpost, har
vi skiftet distributør, og der står ikke
længere att. person på avisen, hvis I
kun har ét abonnement.
Ovaj danski nedeljnik, Dansk Handelsblad, posvećen je čitavoj domaćoj
prehrambenoj industriji. Kao osnovni
trgovački vodič, štampan na danskom
jeziku, čitaocima donosi veliki broj
članaka i oglasa.
Hvem skal så have avisen? Jo, Dansk
Handelsblad er for beslutningstagere og for medarbejderne, men det er nok
din chef, der har bestilt avisen og vil
læse den først.
PS: Hvis I ønsker att. personer på avisen, så bestil mindst to abonnementer
på adressen, så sker det helt automatisk. Ring til os på 86 15 80 11. Eller
Beslutningstagere
mail til Linda på [email protected]
med ansvar for
110 mia. kr.
www.dhblad.dk
www.facebook.com/dhblad
www.twitter.com/dhblad
der vil være flere, der bruger
Dankortet. De nye regler er
jo i virkeligheden en skjult
støtte til Dankortet, siger
hun.
(cj)
Læs Mere siDe 4
Øget 33% i 2011 alene
i kædekontorer
og butikker
Skarpere historier
Nye magasiner
Nyt website
Øget 33% i 2011 alene
i kædekontorer
og butikker
Skarpere historier
Nye magasiner
Nyt website
Beslutningstagere
med ansvar for
110 mia. kr.
Beslutningstagere
med ansvar for
110 mia. kr.
Beslutningstagere
med ansvar for
110 mia. kr.
Øget 33% i 2011 alene
i kædekontorer
og butikker
Skarpere historier
Nye magasiner
Nyt website
Øget 33% i 2011 alene
i kædekontorer
og butikker
Øget 33% i 2011 alene
i kædekontorer
og butikker
Skarpere historier
Nye magasiner
Nyt website
Skarpere historier
Nye magasiner
Nyt website
Beslutningstagere
med ansvar for
110 mia. kr.
Øget 33% i 2011 alene
i kædekontorer
og butikker
Skarpere historier
Nye magasiner
Nyt website
Austrija:
Irska:
http://www.cash.at/
http://www.checkout.ie
Cash
Checkout
Cash je vodeći trgovinski časopis u
Austriji koji prati dešavanja na tržištu
prehrambenih i brendiranih proizvoda i izveštava o trendovima u prodaji.
Namenjen je donosiocima odluka,
menadžerima i zaposlenima na mestu
prodaje. Magazin izlazi jednom mesečno.
Checkout je vodeći irski magazin o prehrambenom prodajnom
sektoru, koji svoju čitalačku publiku nalazi u sferi veleprodaje,
nabavke i proizvodnje. Checkout
mnogi smatraju autoritativnim
glasom na irskom FMCG tržištu,
pa magazin u ovom trenutku s
pravom nosi priznanje B2B magazina godine.
20
februar 2012 www.instore.rs
osvrt stručnjaka
Muke oko privrednog
modela u zemljama ex-Ju
Rezovi se rade kad su vremena dobra. Svako rezanje državne potrošnje za vreme recesionih
pritisaka čini recesiju još dubljom. Pošto više niko ne kupuje, a svi štede i vraćaju dugove, pada i
proizvodnja, pa samim tim i obim posla u uslužnim delatnostima.
Autor: nenad Pacek, predsednik GSA
[email protected]
O
scar Wilde je davno izjavio da je
iskustvo ništa drugo nego ime
koje svi dajemo svojim greškama. Kada pogledamo u kakvom
su privrednom stanju zemlje
bivše Jugoslavije, postavlja se pitanje kakvo je zapravo iskustvo tranzicije od pada
socijalističkog modela samoupravljanja.
Puno je pokazatelja da se otišlo iz jednog
ekstrema u drugi. A privredni ekstremi
ne mogu da osiguraju održivi razvoj.
U mom dugogodišnjem radu s multinacionalnim kompanijama kao i sa vladama
širom sveta, lako je primetiti da svi žele
niske stope nezaposlenosti. Političarima
to osigurava nastavak vladavine. Privredama niska nezaposlenost praktično garantuje održivu potražnju. Kompanijama
praktično garantuje održivi rast prodaje
i profita.
Kad moj tim u Beču analizira zemlje bivše
Jugoslavije za naše korporativne klijente,
radeći krajnju analizu, uvek se zaprepastim kako su visoke stope nezaposlenosti
u svim državama. Da se razumemo, niska
nezaposlenost u bivšem socijalističkom
sistemu bila je veštački niska i neodrživa.
Ali, ova današnja visoka nezaposlenost je
tržišno tačna, pa takođe neodrživa, ako
zemlje ikada žele da naprave važnije privredne pomake.
Statistika o nezaposlenosti je upravo zastrašujuća. U Srbiji je nezaposlenost skoro 24 odsto, u Bosni i Hercegovini veća
od 43 odsto, u Makedoniji veća od 31
odsto, u Hrvatskoj ponovo blizu 19 odsto i u Sloveniji takođe visoka – tek nešto
ispod 12 odsto s rastućom tendencijom.
Ne treba ni spominjati da su ove brojke među najlošijim, ne samo u regionu,
nego i u celom svetu. Zapravo, gledajući
podatke sa svih kontinenata, jedino je u
Nenad Pacek je osnivač i predsednik
kompanije Global Success Advisors
GmbH i suosnivač korporativnog
servisa CEEMEA Business Group.
nekim afričkim zemljama situacija još katastrofalnija. Ipak, realno gledajući, prave
stope nezaposlenosti u regionu su nešto
niže zbog toga što puno ljudi ipak nešto
‘raducka’ u sivoj ekonomiji, ali nema privrednog modela koji je održiv ako rastući
deo privredne aktivnosti završi u ‘ilegali’.
Vlade se javno muče i obećavaju bolje
dane što se tiče zaposlenosti, ali pomaka
je u zadnje vreme malo. Lako je kriviti
globalnu krizu. Ona sigurno doprinosi
visokoj nezaposlenosti i teškoćama oko
ponovnog ubrzanja privrednog rasta, ali
nije jedini uzrok.
Jedan od uzroka ovakve situacije je svakako način na koji je sprovedena privatizacija u mnogim zemljama. Bez obzira da
li se radilo o sumnjivim privatizacijama
ili onima koje su više-manje bile legalne,
rezultat je često bio slično poražavajući.
Umesto nastavka investicija u istraživanja, kako bi održali i poboljšali konkurentnost postojećih proizvoda, mnogi
novi vlasnici su više bili zainteresovani
da isisaju što više keša iz firmi za privatnu korist. Zbog istorijskih nedaća s hiperinflacijom, vlade i centralne banke su se
odlučile za model čvrstih valuta kao pijanac koji misli da, ako se drži za ogradu,
zapravo nije pijan. S drastičnim padom
proizvodnje, izvoz je stagnirao ili padao,
a precenjene valute su samo dolivale ulje
na vatru. Ne samo da su učinile ionako
rastureni izvoz nekonkurentno skupim,
već su učinile proizvode iz izvoza vrlo
priuštivima. Onda su se nagurale u priču i strane banke koje su ubrzo preuzele
skoro sve lokalne i počele da nude kredite u stranim valutama. U Hrvatskoj,
Bosni i Srbiji, udeo kredita denominiranih u stranim valutama je veći od 70
odsto ukupnih kredita, a u Makedoniji
prelazi 50 odsto (jedino su Slovenci tu
bili pametniji). Davanje kredita šakom i
kapom, s prividno niskim kamatnim stopama i valutnim rizikom, samo je još više
podgrevalo neodrživi model potrošnje,
baziran na jakim valutama i kreditnim
prezaduživanjem. U takvoj situaciji uvek
dolazi do rasta deficita na tekućem računu, a time i spoljnog duga (koji je u ovom
nesretnom regionu uglavnom vidljiv na
nivou domaćinstava i firmi). Privlačenje
stranih investicija je godinama rađeno
na uglavnom amaterski način tako da je
velika većina investicija koje su otišle u
centralnu i istočnu Evropu, uglavnom
zavrsila severnije ili istočnije od zemalja bivše Jugoslavije (objektivno, ratovi
na ovom području sigurno nisu bili od
pomoći čak i kad su poslednje borbe završene). Znači, ni s te strane nije došlo do
dovoljnog priliva kapitala, tehnologija i
menadžerskog znanja koje bi stavilo na
februar 2012 www.instore.rs
21
noge posrnule izvozne kapacitete i sprečilo visoke deficite na tekućem racunu,
kao i gomilanje spoljnog duga. Pre globalne krize, vlade su se lako zaduživale
kod stranih banaka ili lansirale sve veći
broj obveznica na svetskim tržištima,
opet denominiranih u stranim valutama.
Kao i sve potrošačko-kreditne zabave, ni
ova nije mogla da potraje. Kad je počela
globalna kriza, vlade u našem region opet
čine niz grešaka. Za razliku od azijskih
zemalja koje ni 2009. nisu otišle u ozbiljniju krizu, mnoge zemlje u regionu, kao i
zemlje bivše Jugoslavije, ponavljaju grešku iz 30ih godina za vreme Velike depresije. Centralne banke ostaju opsednute
čvrstim valutama (osim u Srbiji) i ne žele
kao Amerikanci, Englezi i mnogi drugi
da kupuju državne obveznice (odnosno
privremeno da štampaju novac kako bi
se izbegla dublja recesija). Vlade, koje
nisu imale ogroman javni dug, umesto da
počnu da govore o privremeno povećanoj državnoj potrošnji (kad već nema potrošnje domaćinstava i firmi), počinju da
govore o dubokim rezovima. Ako nas je
privredna istorija nečemu naučila onda je
to da se u vreme drastičnog pada potražnje u privatnom sektoru ne sme rezati
državna potrošnja, već povećavati (privremeno, naravno). Rezovi se rade kad
su vremena dobra. Svako rezanje državne
potrošnje za vreme recesionih pritisaka
čini recesiju još dubljom. Pošto više niko
ne kupuje, a svi štede i vraćaju dugove,
pada i proizvodnja, pa samim tim i obim
posla u uslužnim delatnostima. Time padaju i prilivi od poreza, pa zemlja postaje
zaduženija nego da je kratkoročno i privremeno povećala državnu potrošnju.
napolje, kako bi se rekapitalizovale kod
kuće. Nemaju previše apetita da pozajmljuju bilo kome, uključujući i vladama.
Na žalost, vlade se danas zadužuju po
ogromnim kamatnim stopama na međunarodnim tržištima ili zovu MMF u
pomoć (sa svim nedostacima koje takva
pomoć nosi sa sobom).
Dugovi su narasli svuda, ali rupe je teško krpiti. Strane banke vuku svoj kapital
Kako izaći iz duboke privredne jame?
O tome više idući put….
■
Proizvođačima i prodavcima robe široke
potrošnje ne piše se dobro idućih nekoliko godina na ovim prostorima.
22
februar 2012 www.instore.rs
mišljenja i komentari
kritički pogled
Maja Piščević, izvršni direktor i predsednik
upravnog odbora Srpske asocijacije menadžera
Gubitak poverenja
i osećaj neizvesnosti
K
aže se da za prosutim
mlekom ne vredi plakati, ali u slučaju odlaganja
aranžmana sa MMF-om, to
nije slučaj. Tačno je da je šteta
učinjena i da se u ovom trenutku odluka ne moze promeniti,
ali je veoma važno analizirati
kako smo došli u ovu situaciju i šta smo eventualno mogli
učiniti drukčije, a što bi dovelo
do pozitivnog ishoda.
Da li je recimo bilo moguće tokom pripreme predloga budžeta komunicirati sa
MMF-om i pokušati uskladiti
potrebe Srbije sa postojećim
dogovorom? MMF nije imao
apriori interes da blokira proces podrške, a na ovaj način bi
se poslala poruka da poštujemo ovu instituciju i da se držimo onog što smo obećali i
prihvatili kao svoju obavezu.
Kao i u mnogim drugim situacijama, dobra i blagovremena
komunikacija može predstavljati ključnu prevenciju lošeg
ishoda, a u ovom konkretnom
slučaju to je bilo od ogro-
mnog značaja. Možda se mogao pronaći zajednički jezik i
kompromisno rešenje da se o
tome govorilo u pravo vreme,
umesto što je MMF stavljen
pred svršen čin. Ako nam je
ovaj dogovor bio važan, a svi
znamo da jeste, onda je trebalo sve da učinimo da unapred
obezbedimo podršku za ono
što želimo da postignemo,
umesto što smo dočekali delegaciju iz Vašingtona koja je
doputovala u Beograd odluč-
Da li je recimo bilo
moguće tokom pripreme
predloga budžeta
komunicirati sa MMF-om
i pokušati uskladiti
potrebe Srbije sa
postojećim dogovorom?
na da zaustavi aranžman, ukoliko ne prihvatimo rebalans
budžeta.
Posledice su se osetile, takoreći, momentalno. Takozvani psihološki efekat, tačnije
gubitak poverenja i osećaj
neizvesnosti koji se trenutno
odrazio na kurs dinara, dok
će na duže staze imati uticaja
na percepciju Srbije kao destinacije za investiranje kapitala,
cene zaduživanja i tako dalje.
Pojedinim međunarodnim institucijama, kao što je Svetska
banka, ovakav ishod do daljnjeg vezuje ruke po pitanju
kredita.
Kaže se da su greške u redu,
pod uslovom da se iz njih nauče lekcije. Ima jedna poslovica
koju bi nam za ubuduće valjlalo držati na pameti, a koja glasi: bolje sprečiti nego lečiti.
analitički stav
dr Željko Bogetić, glavni ekonomista Svetske
banke za Srbiju, Crnu Goru i Makedoniju.
Moguće reaktiviranje
programa nakon izbora
D
ijalog sa MMF-om se
nastavlja. Ali, Srbija
sada ulazi u jedan interregnum do izbora. Sasvim
je moguće da program bude
reaktiviran ubrzo posle izbora i formiranja nove vlade. Na
osnovu mojih saznanja, mislim da u vladi, i na tehničkom
nivou u ključnim vladinim
agencijama, postoji konsenzus
o neophodnosti održanja makroekonomske
stabilnosti,
fiskalnog prilagođavanja (što
znači obaranja deficita) i nastavka nekih važnih reformi.
Stoga smatram da postoje
dobre šanse da se neke od neophodnih mera i reformi ubrzaju nakon izbora i da će to
voditi reaktiviranju programa
budžetske podrške međunarodnih finansijskih institucija.
U celini gledano, makroekonomska situacija u Srbiji,
ustvari, nije tako nepovoljna. Inflacija je niska i u daljem padu. Rezerve centralne
banke su solidne, a bankarski
sistem u puno boljoj poziciji
nego tokom krize. Ali, novi
talas usporavanja privredne aktivnosti iz Evrope će
se odraziti na rast u Srbiji i
kratkoročnu bužetsku situaciju. U tom smislu, valja se
pripremiti za nepovoljnije
privredno okruženje u Evropi ove godine.
Što se tiče probijanja plafona javnog duga od 45 odsto
društvenog proizvoda, mislim
da ono daje jasan signal vladi
o neophodnosti snažnog, korektivnog programa obara-
nja deficita i javnog duga na
srednji rok, odnosno naredne
tri do četiri godine. Ukoliko
to probijanje vodi tako kredibilnom programu i primeni
narednih godina, onda je taj
institucionalni plafon odigrao svoju ulogu, da upozori
nosioce ekonomske politike
na neophodnost fiskalnog
prilagođavanja i na njegovu ozbiljnu primenu. U tom
smislu, mislim da su Zakon o
fiskalnoj odgovornosti, u njemu sadržana fiskalna pravila i
Fiskalni Savet važne institucije
u Srbiji i da one doprinose boljem praćenju, formulisanju i
korekcijama budžeta kao i boljem izveštavanju šire javnosti
i državnih institucija o vitalnim budžetskim pitanjima.
Naš najnoviji izveštaj o
privrednom rastu Srbije
ukazuje da se određena
transformacija izvoza
već događa i da to
sada treba podržavati i
unapređivati.
Naš najnoviji izveštaj o privrednom rastu Srbije (www.
worldbank.org
keyword:
Serbia) ukazuje da se određena transformacija izvoza
već događa i da to sada treba podržavati i unapređivati.
Fiatova fabrika, na primer,
puno obećava. Manjih sličnih primera ima i u drugim
sektorima. A analize pokazuju da je ogroman potencijal
izvoza, na primer, u preradi
hrane i prehrambenih proizvoda.
Ukoliko 2012. godina bude
godina raspleta evropske krize duga, oporavak u Evropi
bi mogao uslediti već tokom
2013, što bi se onda povoljno
odrazilo i na srpsku privredu.
Razvojne šanse Srbije su u
daljim integracijama u Evropu, značajnom unapređenju
izvoza kao nove mašine rasta
i institucionalnim reformama
koje će stimulisati ove procese. Ali, naglasio bih da je
održavanje i čuvanje makroekonomske stabilnosti neophodan uslov svake razvojne
politike.
februar 2012 www.instore.rs
reč struke
23
novinarsko oko
Piše: Radojka nikolić
Prisilna štednja
Privredna komora Srbije
Loša poruka
za investitore
O
dluka MMF-a da zamrzne aranžman
iz
predostrožnosti sa Srbijom i najava da će Misija
MMF ponovo doći u Srbiju
polovinom ove godine, nije
dobra poruka za investitore. Važno je da Srbija u narednom periodu pokaže da
je dosledna u sprovođenju
fiskalnih pravila utvrđenih
zakonom i da poštuje dogovor koji je već postignut sa
MMF-om. Osim toga, treba
hitno doneti plan za smanjenje javnih rashoda, kako bi
se sprečio rast budžetskog
deficita ukoliko zbog sporijeg privrednog rasta od planiranog, dođe do smanjenja
javnih prihoda. Na taj način
može da se učvrsti uverenje
MMF-a i investitora da su
javne finansije u Srbiji pod
kontrolom i da se spreči šteta po privredu.
Odstupanje od dogovora moglo bi negativno da se odrazi
na ocenu rizika zemlje i uslo-
Autor: Mileta Miloradović
K
ve zaduživanja na međunarodnom finansijskom tržištu,
što bi se direktno odrazilo
na konkurentsku sposobnost
naše privrede i mogućnost
izvoza. To se ne sme dopustiti.
Međunarodni
monetarni
fond zamrzao je aranžman iz
predostrožnosti sa Srbijom,
vredan 1,1 milijardi evra,
a razmatranje prve revizije
nastaviće se nakon rebalansa
budžeta za 2012. Aranžman
sa MMF-om Srbiji je umanjivao rizike na međunarodnom
finansijskom tržištu, omogućavao jeftinije finansiranje
javnog duga i stabilnost deviznog tržišta. Postavljeni su
uslovi da budžetski deficit u
2012. godini ne premaši 4,25
odsto bruto društvenog proizvoda, a javni dug 45 odsto
BDP-a. Planirani budžetski prihodi obračunati su na
osnovu procene da će privredni rast u Srbiji u 2012.
biti 1,5 odsto.
ad ne štedi država, onda moraju građani – mogla bi ironično da glasi ocena naše sumorne ekonomske svakodnevice koja se iz 2011. godine prenosi na 2012. A ta ‘štednja’
građana zapravo je iznuđena i proizlazi iz daljeg pada životnog
standarda većine stanovništva. Naravno, većine stanovništva jer
manjina, odnosno mali procenat bogatih žitelja Srbije, ne mora
da smanjuje izdatke za održavanje visokog nivoa svog životnog
standarda.
O kakvoj ‘prisilnoj štednji’ je reč najbolje pokazuju statistički podaci o padu trgovine na malo u Srbiji u 2011. godini. Bilansi pokazuju da je promet robe u trgovini na malo tokom prošle godine
smanjen za 7,3 odsto u tekućim cenama, dok je u stalnim cenama, što je ispravniji pokazatelj, promet smanjen čak za 16,7 odsto
u odnosu na ostvareno u 2010. godini. Što je još gore po životni
standard građana, ni u decembru, kada se zbog praznika tradicionalno više troši, nije se mnogo kupovalo: promet robe u trgovini
na malo u decembru 2011. bio je 9,9 odsto manji u tekućim cenama, a 16,5 odsto u stalnim cenama, nego u istom mesecu 2010.
Zašto se to dogodilo?
Odgovor je jednostavan. Građani-potrošači imali su manje novca.
Jer, trgovina na malo se u najvećem svom delu oslanja na promet osnovih životnih namirnica i proizvoda namenjenih širokoj
potrošnji, pa ako nema novca, nema ni kupovine.
Trgovina na malo se u najvećem svom delu
oslanja na promet osnovih životnih namirnica i
proizvoda namenjenih širokoj potrošnji, pa ako
nema novca, nema ni kupovine.
A kako to izgleda kada građani nemaju novca, dopunjuju drugi
statistički podaci. U Srbiji je tokom 2011. godine oko 55.000 zaposlenih radilo puno radno vreme, ali za to nisu primali nikakvu
zaradu. Da li firme realno ili fiktivno nisu imale para, kako god da
je bilo, radnici su radili – besplatno. Nešto ‘bolje’ od tih koji ništa
nisu primili prošlo je oko 39.000 radnika koji su dobijali platu manju od 15.000 dinara, dok minimalac u Srbiji iznosi oko 17.700
dinara.
Kada se sve to ima u vidu, jasno je da je moralo doći do pada
životnog standarda i pada prometa u trgovini na malo. Ali, to za
sobom povlači i smanjenje proizvodnje, jer kako proizvoditi ako
nema ko da kupi, osim ako se ne radi za izvoz, a i tu se nismo baš
proslavili kao veliki izvoznici. U vezi sa povećanom potrošnjom,
nedavno se oglasio i američki Nobelovac Džozef Štiglic koji je
evropskim vladama savetovao da više podstiču potrošnju nego
štednju, jer je sada potrebno da se nađe više novca u prometu
kako bi to uticalo na rast proizvodnje. Sličan savet bi mogao i
kod nas da se primeni, samo da se ne odnosi na državu koja se
već pokazala kao rasipnička. Predvideli su toliko visoka sredstva
u budžetu za razne namene, koja će, naravno, obezbediti daljim
zaduživanjem, da su i od MMF-a dobili opomenu da moraju neke
stavke da smanjuju ili brišu. ‘Prisilna štednja’ je, dakle, dobra za
državu, ali ne i za građane koji svojom potrošnjom podstiču i rast
proizvodnje, rast trgovine i usluga i svog životnog standarda.
24
februar 2012 www.instore.rs
pod lupom potrošača
GfK: deLAtnOSt I MetOdOLOGIJA
Za bolje poslovne odluke
GfK (Growt from knowledge) je jedna od najvećih istraživačkih agencija na svetu, a osnovana je
1934. godine u nemačkoj. danas ima oko 12.000 zaposlenih u više od 100 zemalja.
Autor: Mladen Kožić,
Consumer tracking Sales Manager
GfK
se kontinuirano bavi inovacijama, pa koristi ‘state
of the art tehnologije’ i
metode, pružajući tako klijentima rezultate istraživanja i savete za razumevanje
njihovih potrošača. To znanje daje moć
klijentima GfK da donose bolje poslovne
odluke i uspešno pozicioniraju svoj posao
za budućnost.
GfK čine dva sektora: Consumer Choices (Retail & Technology Panel i Audience Tracking) i Consumer Experience
(Custom Research i Consumer Panel).
Retail & Technology sektor kontinuirano prikuplja prodajne podatke za ceo niz
tehničkih proizvoda. Izvor informacija za
Retail and Technology sektor su trgovine
tehničkih proizvoda.
GfK’s Audience Tracking prikuplja podatke o tome koje medije (TV, radio,
online, outdoor, novine, časopisi) koriste
potrošači.
Custom Research sektor je specijalizovan za operativne i strateške, marketinške
teme, koje su u vezi sa svim industrijskim
sektorima i tržištima. Izvor informacija
Albanija
Alžir
Argentina
Australija
Austrija
Azerbejdžan
Bahrein
Bangladeš
Belgija
Belorusija
Bolivija
Bosna i Hercegovina
Bocvana
Brazil
Bugarska
Kipar
Crna Gora
Češka
Čile
Danska
Ekvador
Egipat
Estonija
Finska
Francuska
Gruzija
Grčka
Gvatemala
Hong Kong
Hrvatska
Indija
Indonezija
Irak
Iran
Irska
Italija
Izrael
Japan
Jemen
Jordan
Južna Koreja
Južnoafrička
Republika
Kambodža
Kanada
Kazahstan
Kenija
Kirgistan
Kina
Kolumbija
Kuvajt
Letonija
Liban
država
Gfk Austrija
Gfk BiH
Gfk Bugarska
Gfk Hrvatska
Gfk Mađarska
Gfk Kazahstan
Gfk Poljska
Gfk Romunija
Gfk Rusija
Gfk Srbija
Gfk Slovačka
Gfk Češka
Gfk Ukrajina
Gfk Italija
Gfk Turska
veličina Panela
2.800
1.000
2.500
1.500
2.000
1.000
5.000
2.200
7.000
1.500
1.500
2.000
5.000
8.000
10.000
Od
1960
2004
1999
2000
1993
2005
1993
1997
1996
2003
1993
1993
1999
1994
2012
za Custom Research sektor su specifične
ciljne grupe korisnika i profesionalaca.
Consumer Panel je sektor koji pruža
rezultate kontinuiranog istraživanja prikupljene putem dnevnika kupovine definisanih kategorija proizvoda i usluga.
Izvor informacija za Panel domaćinstva
je reprezentativan uzorak domaćinstava.
uzorka. Dnevnik sadrži popis kategorija proizvoda čije se kupovine mere u
istraživačkom projektu. Domaćinstva u
dnevnik upisuju detaljne informacije o
svakom kupljenom proizvodu, mestu i
datumu kupovine.
Misija Consumer Panela
Consumer Panel ili Panel domaćinstva
1. Da pruži klijentima informacije o ponašanju potrošača.
je kontinuirano istraživanje u kojem
se podaci prikupljaju na temelju dnevnika koji ispunjavaju domaćinstva iz
2. Da pruži savetovanje na temelju činjenica.
Veličina uzorka varira u zavisnosti od
države, pa tako u Hrvatskoj i Srbiji
iznosi 1.500, dok je u Bosni 1.000 domaćinstava, i reprezentativan je za svaku
državu.
Podaci Panela domaćinstva pokrivaju:
•Sve kupovine za potrošnju unutar domaćinstva.
Libija
Litvanija
Mađarska
Makedonija
Malezija
Meksiko
Maroko
Mozambik
Nigerija
Holandija
Nemačka
Norveška
Novi Zeland
Obala Slonovače
Oman
Rumunija
Rusija
SAD
Saudijska
Arabija
Senegal
Severna Koreja
Singapur
Sirija
Slovačka
Slovenija
Srbija
Sudan
Španija
Švedska
Švajcarska
Tadžikistan
Tajvan
Tajland
Tanzanija
Tunis
Turska
Turkmenistan
Uganda
•Sve kanale distribucije (hipermarketi,
supermarketi, cash&carry, male trgovine, drogerije, specijalizivane prodavanice, pijace...).
Ujedinjeni Arapski Emirati
Ukrajina
Urugvaj
Uzbekistan
Venecuela
Vijetnam
Velika Britanija
Podaci Panela domaćinstva ne pokrivaju:
•Impulsivne kupovine za potrošnju izvan
domaćinstva.
•Potrošnju turista.
februar 2012 www.instore.rs
Prehrambeni proizvodi
Mlečni proizvodi
Fermentisani mlečni proizvodi
(obični i voćni jogurti)
Mlečni deserti
Pavlaka (slatka, kisela, za kuvanje)
Sirni i mlečni namazi
Sirevi (polutvrdi, tvrdi, sveži, meki,
topljeni)
Puter, Margarin
Mesne prerađevine (polutrajne, trajne salame, viršle, paštete,
sveže i trajne kobasice, trajni suhomesnati proizvodi)
Jestivo ulje i masti
Supe u kesici/kocke
Dodaci slanim jelima
Gotovi umaci, dresinzi i prilozi
Majonez, kečap, senf
Cornflakes, musli i ostale žitarice
Slatki i kremasti namazi
Čokolade i čokoladice
Bombonjere i čokoladne bombone
Slane grickalice (čips, flips, krekeri i sl.)
Biskviti, keksi, vafli i sl.
Tunjevina (konzervisana)
25
Hladni napici
Voćni sirupi
Voćni sokovi
Gazirana bezalkoholna pića
Mineralna i prirodna voda
Pivo
Ledeni čaj
Instant napici u prahu
topli napici
Mlevena kafa
Instant kafa i kapućino
Čaj
Proizvodi za ličnu higijenu
Paste za zube
Sapuni (čvrsti, tečni)
Šamponi i regeneratori za
kosu
Sredstva za negu usana
Sredstva za kupanje
Univerzalne kreme, losioni i
mleka za telo
Higijenski i dnevni ulošci,
tamponi
Dezodoransi
Boje za kosu
Sredstva za negu lica
Sredstva za depilaciju;
brijači (za žene)
Benefiti Consumer Panela
✔ Informacije o celokupnom tržištu –
količine, vrednosti, udeli, penetracija,
prosečne cene.
✔ Kontinuirano praćenje tržišnih promena i trendova.
Proizvodi za pranje i čišćenje
Deterdženti za pranje veša
Sredstva za odstranjivanje mrlja
Omekšivači vode
Omekšivači veša
Sredstva za čišćenje WC-a
✔ Metodologija i izveštavanje u potpunosti uporedivi sa svim zemljama u
kojima se sprovodi istraživanje u okviru GfK Panela domaćinstva.
✔ Dodatna ad hoc istraživanja u okviru
uzorka Panela domaćinstva.
✔ Analize usmerene na ponašanje potrošača.
na koja pitanja odgovara Consumer
Panel?
✔ Praćenje svih važnih kanala distribucije.
✔ Koja je veličina Vašeg tržišta?
✔ Stalni reprezentativni uzorak koji nije
pod uticajem brzih promena u sektoru
maloprodaje.
Domaćinstva u
panelu
✔ Kako se razvija tržište pojedine kategorije – količinski i vrednosno?
✔ Koja je pozicija Vaše robne marke na
tržištu?
Client seRviCe
u dnevnik se svakodnevno (posle
svake kupovine) upisuje:
- koji je proizvod kupljen (SKU),
- datum kada je kupljen,
- trgovina u kojoj je kupljen,
- po kojoj je ceni kupljen
GfK Beograd
TEREN
- kontrola dnevnika
- kontakt s uzorkom
- 0800 151 151 broj
za domaćinstva u
uzorku
✔ Koja je pozicija konkurentskih robnih
marki?
✔ Koliko kupaca kupuje Vaš proizvod?
Koliko često?
✔ Koliko su važni trgovački lanci na tržištu pojedine kategorije i koja je Vaša
uloga unutar svakoga od njih?
✔ Na koji se način mogu izdvojiti pojedine ciljne grupe?
✔ Ko su Vaši kupci?
✔ Gde oni kupuju i koliko pritom troše?
✔ Jesu li Vaši proizvodi prisutni unutar
rastućih tržišnih segmenata?
✔ Koliko su lojalni kupci Vaših proizvoda?
✔ Kojem konkurentu oduzimate tržišni
udeo, a ko raste na Vaš račun?
Kategorije proizvoda koje se prate u
Hrvatskoj, a uz minimalne razlike u
Srbiji i Bosni, su (tabela gore):
DnevniK panela Domaćinstava
Stranice
dnevnika
domaćinstva
šalju svake dve
nedelje poštom
u GfK
Sredstva za ručno pranje sudova
Sredstva za mašinsko pranje sudova
Univerzalna sredstva za čišćenje
Osveživači za WC šolje
Osveživači vazduha
UNOS PODATAKA
- kodiranje
- unos podataka
- kontrola
podataka
KREIRANJE IZVEŠTAJA
- ponderisanje i
ekstrapoliranje
podataka
- analiza podataka
- izrada izveštaja
Poslovni proces prikupljanja podataka je sledeći: domaćinstva su sistemom
nagrađivanja motivisana da beleže svoje kupovine u specijalne dnevnike koje
nam šalju svake dve nedelje, nakon čega
slede kontrola, kodiranje i unos podataka, ekstrapoliranje podataka na ukupnu
populaciju, te izrada izveštaja u skladu s
poslovnim potrebama klijenata.
26
februar 2012 www.instore.rs
pod lupom potrošača
vrste izveštaja:
Top lines izveštaji - osnovne
informacije o veličini tržišta (količinski i vrednosno), tržišnim
udelima i prosečnim cenama
svih proizvođača i robnih marki
prisutnih na tržištu merene kategorije proizvoda.
Prvih 10 godina u Srbiji
Autor: Marijana Agić-Molnar, direktor GfK Srbija
Standardni izveštaji - informacije o veličini tržišta, udelima,
prosečnim cenama i penetracijama za ukupno tržište i presecima
prema regionima, tipovima prodavanica, veličini i vrsti pakovanja i segmentima unutar kategorije - pružaju informacije o tome
što i gde domaćinstva kupuju.
Sociodemografski
izveštaji
- pružaju informacije o sociodemografskom profilu domaćinstva koja kupuju pojedine
proizvode (preseci prema veličini domaćinstva, veličini naselja,
deci do 14 godina starosti u domaćinstvima, prihodima domaćinstva, starosnoj dobi domaćica
i slično).
Specijalne analize:
detaljne analize tržišta usmerene
na ponašanje i karakteristike potrošača. Neke od njih koje najčešće koristimo su:
Gain&Loss – kretanje količina/
vrednosti između konkurentskih
robnih marki, proizvođača ili trgovačkih lanaca.
Brand Switching – opisuje ponašanje kupaca neposredno pre
i posle određene marketinške
aktivnosti.
Buyers Migration – kretanje
kupaca između konkurentskih
robnih marki, proizvođača ili trgovačkih lanaca.
Brand Health Check – pokazatelji uspešnosti pojedine robne
marke, proizvođača ili trgovačkog lanca na tržištu: atraktivnost, lojalnost i intenzitet potrošnje.
Category Management Analiza - niz informacija koje ukazuju na uspešnost poslovanja
pojedinog trgovačkog lanca na
tržištu, te koliko je njegov asortiman unutar merene kategorije
proizvoda atraktivan za njegove
kupce.
■
GfK je osnovan hladnog januarskog dana godine u kojoj je veličina istraživačkog tržišta
bila tek nešto preko milion evra. Sa početnom
ekipom od pet ljudi hrabro se krenulo u osvajanje tada veoma male tržišne niše, danas brzo
rastućeg i najperspektivnijeg segmenta tražnje
– dati kompetentan marketing savet baziran na
suštinskom razumevanju potrošača. U momentu kada smo se pojavili tržište je bilo gladno za
ovom vrstom usluga i bilo je lako napraviti brzi
rast.
Upravo ta osobina – primena na razumevanju
potrošača baziranog marketing konsaltinga
(fact based consultancy) i danas je najjasniji
element diferencijacije GfK u odnosu na konkurenciju na tržištu.
Svih ovih 10 godina puno, puno smo učili o
istraživanjima, savremenim i najefikasnijim
načinima dolaska do primenjivih preporuka,
o klijentima koji su dolazili iz najrazličitijih industrija, marketingu, posledicama odluka baziranih na istraživačkim preporukama... Neke
pristupe i metodologije smo primenjivali prvi u
svetu (kada krenete kasnije od ostalih tržišta
uvek se okrećete najsavremenijem rešenju),
u nekim metodologijama smo globalni lideri,
uspevali da zajedno sa klijentima inoviramo i
uvek idemo korak dalje.
Članovi našeg tima su dobijali priznanja kako
interna (izborom u Excellence timove ili lidere
određenih globalnih grupa), ali što je još vrednije eksterna! Ponosimo se nagradom koju
nam je dodelila The Coca-Cola Company za
‘Strategic Consumer Insights’, jedinom nagradom koju je ta kompanija ikad u Srbiji dodelila
istraživačkoj agenciji.
U našoj kompaniji karijere su započinjali i razvijali sjajni ljudi (srećom, velika većina je još
uvek tu i još se ne dosađuje), pravi Knowledge
Workeri.
Danas je GfK kompanija koja (prema procena-
ma) ima najbrži rast u istraživačkoj industriji.
Naš rast je uslovljen kako kvalitetom usluge
tako i rastom tražnje (na žalost, izazvane velikom krizom u privredi) za strateškim preporukama. A to je upravo snaga GfK i mi je sada
koristimo.
Zaposlenih ima gotovo 50, promet oko 2,5 miliona evra, od druge godine postojanja imamo
isključivo pozitivan rezultat (čak i u 2009. godini kada se obim posla primetno smanjio) i
uspešno ostvarujemo profit. Od poslovnog prostora od 80m2 (u kome smo imali mačku), došli
smo do prostora od 800m2. Sve svoje obaveze
plaćamo na vreme i radimo isključivo po zakonu. Za Srbiju je poslednja rečenica veliki uspeh.
A ako tome dodate činjenicu da to postižemo
isključivom prodajom znanja, onda je uspeh još
značajniji.
Da bi se predvidela dalja budućnost, potrebna
je ne samo istraživačka analitičnost i dobro poznavanje tržišta, već svakako i vidovitost. Poslednju osobinu, na žalost, nemamo (kada bi je
imali, pričali bismo o drugačijem biznis modelu
i drugačijim profitnim stopama). Baš zato što
je nemamo, moramo teškim radom da dođemo
do pretpostavki. Naša pretpostavka je da kriza
neće otići, bar ne u budućnosti koju možemo
detaljnije da zamišljamo. Kriza je New Normal.
Imajući te pretpostavke u vidu znamo da će
se još više povećati potreba za kompetentnim
strateškim savetom (jer je rizik improvizacije
ogroman) i to je osobina koju želimo da održimo, negujemo i ojačamo. Takođe, mislimo i
prostorno šire, mislimo o Adriatik regionu (ex-Ju & Albanija).
Mislimo da moramo što pre iz glave da izbacimo
državne granice i što pre da mislimo o jednom
tržištu sa više od 20 miliona ljudi. To je stvar
opstanka celog regiona i svake pojedinačne zemlje i kompanije. Neke poteze povlačimo i pre
ispoljene jasne potrebe od strane tržišta, ali mi
znamo da je to jedina budućnost.
28
februar 2012 www.instore.rs
investicije
ĐuRA StAnIć, PRedSednIK uPRAvnOG OdBORA fASHIOn PARK OutLet CentRA
POZNATE MARKE
‘NA DOHVAT RUKE’
Razgovarala: Milica Petrović
u okviru 15.000 kvadrata prodajnog prostora,
koliko je izgrađeno, u prvoj fazi, fashion Park će
imati 70 prodavnica. u sklopu centra izgrađen
je i parking sa 2.000 mesta.
P
roleće Srbiji donosi i još jedno novo, uzbudljivo mesto za šoping - prvi pravi outlet - Fashion Park Outlet
Centar u industrijskoj zoni Inđije, nadomak autoputa Beograd – Novi Sad (E75). Vremenske prilike ove
ledene zime su osujetile planove otvaranja, pa postoji
mogućnost da umesto 22. marta, kako je najpre planirano, centar bude zvanično otvoren malo kasnije.
Kompletan kompleks Fashion parka prostiraće se na oko
30.000 kvadratnih metara. U okviru 15.000 kvadrata prodajnog
prostora, koliko je izgrađeno u prvoj fazi, Fashion Park Outlet
Centar će imati 70 prodavnica. U sklopu objekta izgrađen je i
parking sa 2.000 mesta. Prema planu, druga faza gradnje, sa površinom od 5.000 kvadratnih metara biće gotova 2014. godine,
a treća i dodatnih 10.000 kvadrata godinu dana kasnije, 2015.
Ovim će biti zaokružen projekat vredan 40 miliona evra.
Prisećajući se početaka ove investicije, Đura Stanić, predsednik Upravnog odbora Fashion Park Outlet Centra kaže da su
radovi na izgradnji počeli 2010. godine: “Zahvaljujući izvanrednoj saradnji sa izvođačem radova, svim podizvođačima kao i ostalim
učesnicima ovog projekta, među kojima se svojom kooperativnošću
posebno istakla Opština Inđija, svi planirani radovi su završeni u
predviđenim rokovima i bez ikakvih poteškoća”.
Ugovor o zakupu prostora potpisan je sa predstavnicima,
zastupnicima i distributerima najpoznatijih svetskih brendova
koji posluju u Srbiji. Tako će svima, koje put nanese u Fashion
Park Outlet Centar, na raspolaganju biti garderoba poznatih
februar 2012 www.instore.rs
29
Budući izgled Fashion Park Outlet Centra
svetskih robnih marki, poput: Tommy
Hilfiger, Miss Sixty, Replay, Nike, Timberland, Petroff, XYZ, kao i brendovi iz
portfolija Sportina grupe, Guess, Adidas, Converse, Bata, Levis’s, MovemHugo Boss, Ecco Shoes, Burlington,
Piquadro, 7Camicie, Lisca, Skechers,
East Pack, Office Shoes, Time Out i
mnogi drugi. Roba će se prodavati po
cenama nižim za 30 do 80 odsto. Svim
zakupcima su uručeni ključevi njihovih
prodavnica i oni sada vrše poslednje
pripreme uoči otvaranja outlet centra.
Naziv objekta:
Fashion Park Outlet Centar
Vrednost investicije:
40 miliona evra
Ukupna površina objekta:
30.000 m2
Prva faza izgradnje:
15.000m2
Otvaranje:
prvi kvartal 2012. godine
Investitor ovog projekta, nadomak
Inđije, je kompanija BlackOak Developments, u saradnji sa britanskom firmom GVA Outlets,
Svaki dan, u svakoj prodavnici
Outlet centri predstavljaju posebne oblike trgovine, koji
omogućavaju potrošačima da svakog dana u nedelji, u
svakoj prodavnici pronađu robu po cenama znatno nižim
od onih u redovnoj prodaji. Popust na robu kreće se od
30 do 80 odsto. Outlet centri su po pravilu smeštani
izvan grada i direktno su ih odobrili internacionalni
brendovi čija se roba prodaje u centru. Ovakva vrsta
autorizacije outlet prodavnice otvara četiri kanala
nabavke robe koja se može prodavati i to: ostaci iz prethodnih sezona sa domaćeg tržišta, ostaci iz prethodnih
sezona sa međunarodnog tržišta koji će se po prvi put
prodavati u Srbiji, roba namenski proizvedena isključivo
za outlet od nekih ranijih uspešnih modela i garderoba
iz aktuelne sezone koja se lošije prodaje. Naravno, sve
ove ‘propise’ ispunjava i Fashion Park Outlet Centar.
jednim od najznačajnijih outlet operatera u Evropi. “Pošto u Srbiji i okolnim
zemljama ne postoji pravi outlet centar, u
skladu sa međunarodnim standardima,
smatramo da ovaj deo kontinenta ima veliki potencijal za razvoj outlet industrije.
Za Srbiju smo se odlučili pre svega zato što
je ona jedna od najvećih zemalja regiona,
ima značajan privredni potencijal, odličan
geografski položaj, a poznato je da su srpski
potrošači među najsofisticiranijim u Evropi
i imaju pozitivno mišljenje o velikim svetskim brendovima”, objašnjava Stanić.
Takođe, otkriva nam i zašto je kocka
pala baš na ovu lokaciju: “Inđija je jedna
od najbrže rastućih i najperspektivnijih opština u Srbiji i kao takva
ima odlične preduslove za realizaciju ovog velikog projekta. Ima idealan geografski položaj, nalazi se između dva najveća grada u zemlji,
Beograda i Novog Sada, na trasi autoputa koji povezuje jugoistočnu
Evropu sa ostatkom kontinenta, a sam outlet centar je nekoliko stotina metara od autoputa kojim dnevno prolaze desetina hiljada vozila.
Na odluku da odlučimo da investiramo u Inđiju uticala je i odlična
saradnja sa lokalnom zajednicom”.
Iz BlackOak Developments-a ističu da veoma cene mišljenje
srpskih potrošača, njihovu sofisticiranosti i veoma pozitivan
stav koji imaju prema garderobi poznatih svetskih brendova.
“Kupovina u pravom outlet centru za većinu naših potrošača biće
novo iskustvo i zato verujemo da će široka ponuda i brojni benefiti,
koje ovakav vid kupovine donosi, biti interesantni domaćim potrošačima. Potencijal za privlačenje velikog broja domaćih kupaca je izuzetan. Na svega 30 minuta vožnje od Inđije živi čak 2,8 miliona ljudi,
a u takozvanom drugom prstenu, udaljenom 60 minuta vožnje od
outleta živi 3,3 miliona stanovnika. Konačno, na 90 minuta vožnje
od Inđije obuhvaćeno je čak 4,4 miliona ljudi”, objašnjava Stanić.
Kako još dodaje, kao kupce budućeg Fashion Outlet-a vidi i goste iz okolnih zemalja, turiste koji borave ili prolaze kroz Srbiju.
On veruje da će ih centar privući ne samo zbog ponude, nego i
zbog lake dostupnosti inđijskog outleta i idealnog geografskog
položaja.
■
30
februar 2012 www.instore.rs
investicije u regionu
HRvAtSKA: ZAPOčeLI PRIPReMnI RAdOvI nA LOKACIJI PRve IKeA-e
Konačno stiže
poznati nameštaj
nakon dobijanja svih potrebnih dozvola, najavljen završetak radova u roku od 12 meseci.
Buduća robna kuća će se prostirati na nešto više
od 40.000 kvadratnih metara, a imaće u asortimanu do 9.500 proizvoda.
Priredio: tomislav Ciliga
K
onačno je osvanuo i
taj dan, kada su počeli pripremni radovi
na Rugvici, u blizini
Zagreba, gde će se nalaziti
robna kuća Ikea u okviru velikog trgovačkog centra Zagreb
Istok. U toku je izmeštanje sistema melioracijskih kanala
sa sredine zemljišta na obode.
Rok za završetak ovih pripremnih radova je mart ove godine, kada se očekuje i dobijanje
upotrebne dozvole, a potom
i primopredaja kanala Hrvatskim vodama koje su kao vlasnik odobrile firmi Ikea ovu
investiciju i radove.
sa 80 odsto sredstava, odnosno
100 miliona kuna”, rekao je za
InStore magazin menadžer za
odnose s javnošću kompanije
Ikea u Hrvatskoj, Igor Štefanac. Kako je još dodao: „Nakon primopredaje melioracijskih
„Uporedo s ovim radovima,
uskoro se očekuje dobijanje lokacijske dozvole za lokalne saobraćajnice. Hrvatske autoceste
sprovode potrebne radnje za početak rekonstrukcije i dogradnje
saobraćajnog čvora Ivanja Reka,
investiciju koju Ikea sufinansira
projekti za njihovo građenje.
Ikea ima, za sada,
predstavništva u Hrvatskoj,
Sloveniji, Srbiji, Mađarskoj
i Rumuniji, a jedino u
Bukureštu i Budimpešti
postoje otvorene robne
kuće, dok u ostale tri zemlje
postoje aktivni planovi i
kanala i početka radova na izgradnji pristupnih saobraćajnica,
Ikea će ispuniti zakonske preduslove za podnošenje zahteva
za lokacijsku dozvolu, a potom
i potvrdu glavnog projekta za
objekte Ikea robnu kuću i trgovački centar“.
Iz Ikea-e su istakli da će od
kada dobiju sve potrebne dozvole, u roku od 12 meseci završiti izgradnju robne kuće, a
šest meseci nakon toga i trgovački centar. Ukupna investicija u projekat izgradnje Ikea
robne kuće i trgovačkog centra iznosiće oko dve milijarde
kuna, ili oko 250 miliona evra.
Buduća Ikea robna kuća će
se prostirati na nešto više od
40.000 kvadratnih metara, a
imaće u asortimanu do 9.500
proizvoda. Trgovački centar
će zajedno s ovom robnom
kućom imati oko 105.000
kvadratnih metara, 187 različitih trgovina, više od 4.000
parking mesta. Robna kuća i
trgovački centar činiće jednu
celinu i biće spojeni atrijumom. U celom objektu posao
će pronaći ukupno oko 2.300
radnika, od čega će robna kuća
zaposliti 300, a ostatak će biti
zaposlen posredno putem njihovih partnera - zakupaca.
Iz Ikea-e poručuju da su veoma zadovoljni interesom za
zakup prostora u trgovačkom
centru, te da je već 62 odsto
poslovnog prostora zakupljeno preko predugovora.
Što se tiče budućih kupaca,
investitori smatraju kako će
oni dolaziti, pre svega, iz Slovenije i Bosne i Hercegovine,
a moguće je da će putovati i iz
Mađarske i Srbije.
Ikea za sada ne misli o izgradnji novih robnih kuća po
Hrvatskoj, ali ima planove da
istraži potencijale Splita, a
onda dugoročno Rijeke i Osijeka. Što se tiče planova i investicija u Jugoistočnoj Evropi u bližoj budućnosti, Ikea
ima, za sada, predstavništva
u Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji,
Mađarskoj i Rumuniji, a jedino u Bukureštu i Budimpešti
postoje otvorene robne kuće,
dok u ostale tri zemlje postoje aktivni planovi i projekti
za njihovo građenje. No, to
će se promeniti. „U sledećih
nekoliko godina, naš plan je da
u glavnim gradovima svake od
ovih zemalja otvorimo robne
kuće, a zatim vidimo postoji li
potencijal i za druge gradove
unutar tih zemalja“, kazao je
Štefanac.
■
Kompanija MD INTERNATIONAL iz Beograda je generalni uvoznik i
jedan od najvećih distributera brojnih renomiranih stranih i
domaćih brendova, sa kojima se svakodnevno sreću milioni kupaca
kod nas i u svetu.
Među njima su: Henkel, Schwarzkopf, BIC, Alufix, RedBull, Rauch,
Florida Bell, Danubius, Talassa…
Kada osvajaju ili razvijaju nova tržišta, veliki igrači biraju pouzdane,
iskusne i sposobne partnere.
Vaš brend u rukama brojnih potrošača!
Sasvim pouzdano,
MD INTERNATIONAL
MESTO ZA
VAŠ BREND
MD International, Žorža Klemansoa 39, 11158 Beograd, Srbija, Tel/fax: +381 11 2769114
32
februar 2012 www.instore.rs
investitor
fRIeSLAndCAMPInA – HOLAndSKI PROIZvOĐAč I PReRAĐIvAč MLeKA I MLečnIH PROIZvOdA
Kupovina Imleka
i Mlekare Subotica
Salford Capital Partners trenutno ima najveći udeo u naše dve mlekare oko 79 odsto u beogradskoj i 82 odsto u subotičkoj, a mlekarski ‘gigant’ iz
Holandije planira akviziciju kako ovog dela, tako i preostalih akcija.
Priredila: vojislava Popović
P
ripajanje Imleka i Mlekare Subotica holandskom
mlečnom gigantu FrieslandCampina-i, najavljeno
početkom februara, sada čeka
ispunjenje pravne i administrativne regulative. Obe strane očekuju da će dogovor biti
finaliziran u narednih nekoliko meseci.
Ko je novi strani investitor
na srpskom tržištu? InStore vam predstavlja:
FrieslandCampina, sa sedištem u Holandiji, jedan je
od najpoznatijih proizvođača
i prerađivača mleka i mlečnih proizvoda na globalnom
nivou. Među zadrugama, u
sektoru poljoprivrede i prehrambene industrije, nalazi se
na šestom mestu po vrednosti prometa. Sadašnji magnat
nastao je udruživanjem Friesland Foods-a i Campina-e
2008. godine i zapošljava oko
20.000 ljudi. Vlasnik kompanije je Zuivelcoöperatie FrieslandCampina, sa mrežom
od oko 16.000 udruženih suvlasnika - proizvođača mleka
Afrika i
Bliski Istok
Zadruga godišnje prikupi i
upotrebi oko 11 milijardi litara mleka za preradu, proizvodnju i distribuciju svežeg
i dugotrajnog mleka, sireva,
mlečnih napitaka, namaza,
sastojaka za kuvanje i kolače,
ali i za potrebe farmaceutske
industrije i javnog sekora. Kao
globalna kompanija sa sluhom
za lokalne potrebe u ishrani
stanovništva, FrieslandCampina odgovara na domaće navike svojih potrošača. Nemci,
na primer, naročito uživaju u
njihovim mlečnim dezertima,
dok je u Saudijskoj Arabiji zaslađeno kondenzovano mleko
omiljeni dodatak uz čaj. Neki
od najpoznatijih proizvoda
FrieslandCampine su Campina, Chocomel, Fristi, Friesće Vlag, NoyNoy, Domo,
Creamy Creation i Nutrifeed.
Sa izvoznom tradicijom starom više od jednog veka,
FrieslandCampina je razvila
Severna i Južna
Amerika
Udružen
3%
10%
1,425
14%
28%
Prihod po
regionima
17%
2,248
Holandija
Prihod po
poslovnim grupama
26%
15%
Potrošačka
dobra
u Evropi
1 71
1,149
8,160
u milionima evra
2%
Sastojci
232
840
Azija i
Australija
na svih šest kontinenata i oko
100 proizvodnih pogona u 24
zemlje. Kompanija ostvaruje
godišnji promet od oko 8,2
milijarde evra, sa profitom od
180 miliona evra.
Sir i puter
2,099
35%
2,852
8,160
u milionima evra
1,206
27%
2,209
Ostatak Evrope
Nemačka
23%
1,889
Potrošačka dobra
u svetu
Rezultati iz 2009.
vodeću poziciju na tržištima
Evrope, Azije, Afrike i Bliskog istoka. Proizvodi ove
kompanije sada se mogu naći
na policama u više od 100 zemalja sveta. Nakon proširenja
evropskog tržišta u Austriji,
Belgiji, Nemačkoj, Mađarskoj, Francuskoj, Grčkoj,
Italiji, Rumuniji, Španiji i Velikoj Britaniji, FrieslandCampina je, prema rečima CEO
Cees’t Hart-a, sada spremna
za najveći poslovni potez u
poslednjih nekoliko godina i
probijanje na istočnoevropsko
tržište pridruživanjem srpskih
mlekara.
šta ova akvizicija znači za
našu mlečnu industriju?
Salford Capital Partners trenutno ima najveći udeo u naše
dve mlekare - oko 79 odsto u
Imleku i 82 odsto u subotičkoj
Mlekari, a FrieslandCampina
planira akviziciju kako ovog
dela, tako i preostalih akcija.
Imlek je naročito jak na domaćem tržištu sa asortimanom
svežeg i dugotrajnog mleka i
jogurta, ali i segmentom funkcionalnih proizvoda koji povoljno utiču na metabolizam
i zdravlje. Mlekara Subotica
nudi širok spektar fermentisanih prozivoda, sireva i sirnih namaza, a trećinu prihoda
čine sveže i dugotrajno mleko.
Udruženim snagama, srpski
prerađivači mleka bi proširil
proizvodnu i prodajnu mrežu i asortiman na zapadnom
Balkanu i lakše i jednostavnije
prodrli na evropsko tržište.
Miladin Ševarlić, predsednik
Društva agrarnih ekonomista,
kao prednost dolaska holandske kompanije ističe i mogućnost da samostalni farmeri-kooperanti postanu i suvlasnici u
toj zadružnoj organizaciji, ali
i da imaju bolje i predvidive
uslove poslovanja. “Mislim da
će se promeniti pravila ponašanja
na bolje i u korist poljoprivrednika, jer će najmanje mesec dana
unapred znati otkupnu cenu mleka, što je pravilo Friesland Campine”, ističe Ševarlić. Za januar
je poslednja cena bila 36,5 evra
za 100 litara mleka, za sve proizvođače u zemljama EU gde
je prisutna Campina.
Imlek i Mlekara Subotica sada
snabdevaju oko 25 miliona potrošača u regionu, sa ukupnim
godišnjim obrtom od oko 270
miliona evra. Kompanije ukupno zapošljavaju oko 1.500
radnika u šest proizvodnih pogona i sedištem u Srbiji, Crnoj
Gori, BiH i Makedoniji. Nakon akvizicije, broj proizvodnih pogona bi se popeo na 14,
a predviđeno je otvaranje oko
1.500 radnih mesta.
Generalni direktor Imleka
Slobodan Petrović smatra da
je ovo velika prilika za region, Imlek, suboticku Mlekaru i FrieslandCampinu. “Naš
proizvodni program se dobro
slaže sa sadašnjim brendovima
FrieslandCampine. Uveren sam
da će obe kompanije pod zastavom FrieslandCampine doživeti
prosperitet, i to u korist njihovih
potrošača”, rekao je Petrović. ■
34
februar 2012 www.instore.rs
intervju
ZA InStORe MAGAZIn dAnIeL SCHOLZ, vILedA SALeS I
MARKetInG MAnAGeR ZA AdRIAtIK, CIS I BALtIK ReGIOn:
OČEKUJEMO
NASTAVAK RASTA
Autor : tomislav Ciliga
N
a sam spomen Vilede, uglavnom svima odmah na pamet
pada jedan od najpoznatijih
svetskih brendova proizvoda
za mehaničko čišćenje. Retko ko zna da je vlasnik Vilede porodična
kompanija Freudenberg, sa sedištem u
Nemačkoj osnovana daleke 1849. godine.
Danas, ova firma zapošljava 34.000 ljudi u
celom svetu. U prošloj godini ostvarila je
prihode od skoro šest milijardi evra. Ima
svoje fabrike u 60 zemalja, a najveći deo
poslovanja odlazi na proizvodnju delova
za autoindustriju. U svakom automobilu na svetu pronaći ćete delove koje je
proizveo Freudenberg. Što se tiče samog
brenda Vilede, on postoji od 1948, a čini
15 odsto ukupnog prometa cele grupe.
Svi artikli, koji nose to ime, proizvode se
u 30 zemalja, a preko distributera su prisutni u čak 70 država.
O uspesima i poslovanju Vilede u našem
regionu, kao i planovima za budućnost,
pričali smo sa sales i marketing managerom za Adriatik, CIS i Baltik region, Danielom Scholzom.
U kojim zemljama je Vileda prisutna u
Adria regionu? Koliko imate zaposlenih i koliki je godišnji prihod?
Istorija Vilede na ovim prostorima traje
više od 40 godina. Za vreme bivše Jugoslavije započeli smo posao s firmom Feromoto iz Maribora, gde smo proizvodili
metalne čistače. Vileda je sinonim generičkog brenda u celom regionu, gde nam
se godišnji prihod kreće oko 15 miliona
evra. Naš tržišni udeo u regionu je 35 do
50 odsto u svim zemljama. Sedište finansija i logistike nam je u Mariboru, a sektori
marketinga i prodaje su u Nemačkoj. Vileda u Hrvatskoj, Srbiji i Sloveniji zapošljava
ukupno 20 radnika.
Budući da je Vileda prisutna u Hrvatskoj, Srbiji, BiH i Sloveniji, koje su
glavne razlike na ovim tržištima, kada
govorimo o opštim uslovima poslovanja? Koje je tržište, prema Vašem mišljenju ’najkomplikovanije’ u smislu
vođenja poslovanja i zašto?
Moram reći da je to trenutno Hrvatska.
Kao posledica dugotrajne krize, dobavljači
i prodajni partneri nalaze se pod velikim
pritiskom. I vrlo su nervozni. Suočavamo
se s problemima, diskusijama i zahtevima
s kojima se ranije nismo nikada susretali.
Privatne robne marke su veliki izazov
mnogim kompanijama, posebno kad
govorimo o razvijenom brendu, kakav
je Vileda. Kakva je trenutno situacija,
kada je reč o privatnim robnim markama na tržištima u regionu?
Istina je da privatne robne marke predstavljaju veliki izazov i da, kao i sredstva
za čišćenje, nemaju veliki fokus na potrošače. Tu onda postoji veliki rizik od
pada prodaje u odnosu na privatne robne
marke. Ali tu je, takođe, jedna dobra stvar
kad se radi o Viledinim proizvodima. U
našem slučaju, vi zaista možete osetiti
različitosti u odnosu na privatne robne
marke. Imamo puno proizvoda, koji su
jedinstveni i ne mogu se kopirati. Kako
bismo te proizvode učinili prepoznatljivima, značajno smo povećali budžete za TV
oglašavanje prvo u Sloveniji, a potom i u
Srbiji. Oglašavali smo nekoliko različitih
proizvoda tokom godine. U tim zemljama
smo, prema istraživanjima agencije Nielsen, uprkos krizi povećali tržišni udeo.
Sad ćemo implementirati istu strategiju
u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, pa i na
drugim tržištima. U Hrvatskoj ćemo imati najveću, do sad, medijsku TV kampanju
i lansiranje proizvoda, koji počinju u martu ove godine, i to za Miraclean magični
sunđer.
februar 2012 www.instore.rs
Imate li istih ili sličnih problema na
drugim tržištima?
Da, suočeni smo s još većim pritiskom
privatnih robnih marki u zapadnoj Evropi.
Kako ti problemi utiču na poslovanje
Vilede? Na koji se način nosite s njima?
Odlučili smo da se nećemo takmičiti cenom, nego ćemo značajno povećati budžete za oglašavanje na TV-u i kreirati nove
kategorije. Mislimo da ćemo na taj način
ostvariti dodatnu prodaju ne samo Vilede,
nego cele kategorije.
Osim pitanja privatnih robnih marki,
kompanija s toliko inovativnih proizvoda kao Vileda, suočavaju se s dosta
poteškoća i pojavom sličnih ili istih
proizvoda. Na koji način rešavate te
probleme?
Osim kontinuiranih inovacija čak i onda
kad se radi o jednostavnim proizvodima
kao što su krpe, čistači ili sunđeri za čišćenje, dodatni adut na našoj strani je vrhunski kvalitet. Čak 85 odsto naših proizvoda
proizvedeni su u našim fabrikama u Nemačkoj, Italiji i Švedskoj. Mi mislimo da
će ljudi shvatiti kako im je, ipak, kad sve
sračunaju - jeftinije kupovati Viledu. Našu
kuhinjsku krpu možete oprati više od 100
puta u mašini za pranje veša.
Koje biste mere predložili vladama u
zemljama Adria regiona, kako bi poboljšali uslove poslovanja?
Pre svega, mislim kako potencijalnim investitorima treba osigurati sigurnost i stabilnost, te s vremenom smanjiti korupciju.
Ali sve i da vlasti stvore savršene uslove
poslovanja, biće teško privući strane investitore. Naročito mislim da je najveći problem ove regije u veličini njenih država.
Zašto bi investitor gradio fabriku u Makedoniji, kada istu takvu može sagraditi u
Rumuniji, Ukrajini ili Turskoj, gde je puno
veći izvor kvalifikovane radne snage i veće
tržište? Prema mom mišljenju, najbolje rešenje bilo bi kada bi Adria region umesto
osam zemalja (uključujući Albaniju), činilo
četiri privredne celine, ali znam da je to
osetljivo pitanje za raspravu. Tu je, takođe,
potencijal, Slovenija je već otišla svojim
putem... Srbija, kao najveća zemlja regiona, ima potencijala za privlačenje još određenog broja stranih investicija u proizvodni sektor, ali samo ako uspeju u daljnim
nastojanjima za priključenjem EU. Takođe
je vrlo bitno da zadrže sporazume, kao što
je nulta ili niska stopa carine s Rusijom.
Imaju i zemlju pogodnu za razvoj poljoprivrede i proizvodnje hrane. Hrvatska bi se,
35
osim turizma, mogla razviti kao logističko
središte cele regije. U Hrvatskoj već sada
postoje velika skladišta i kompanije koje se
bave logistikom kao što su AWT, Orbico,
Alca i druge, koje bi mogle pružati logističke usluge celoj regiji i dostavljati robu
na sva tržišta, pravo iz Zagreba.
Koje su razlike na tržištima Hrvatske,
Srbije, Slovenije i BiH kada govorimo o
potrošačima i njihovim navikama?
Odgovoran sam za 16 istočnoevropskih
zemalja i u svakoj od njih čujem: “Moja
zemlja je drugačija”. Ali posle 13 godina
rada, mogu reći da vidim kako nema velike
razlike, što se tiče naše kategorije proizvoda.
U poslednjih nekoliko godina više ste
se približili potrošačima u Adria regionu lansiranjem nekih inovativnih
proizvoda, koji su u potpunosti različiti
od proizvoda već prisutnih na tržištu.
Kako ste došli do te ideje i da li je kompanija sprovodila istraživanja?
Kao što sam spomenuo ranije, to je naša
strategija kojom garantujemo rast uprkos
privatnim robnim markama, a ujedno i odbrana našeg poslovanja. Moram istaći da
se u našem središtu, u Nemačkoj, sprovode
brojna istraživanja, te se izdvajaju značajna
novčana sredstva za njih. Moje mišljenje
je nešto drugačije. Za mene je istraživanje tržišta više neka vrsta osiguranja za
menadžera koji ima neke nedoumice. Ako
lansiranje proizvoda propadne, menadžer
uvek može reći da je istraživanje tržišta pokazalo pozitivne rezultate. Mislim da nam
najbolju potvrdu rezultata istraživanja daje
naša intuicija. Ako je proizvod dobar, uvek
ga dam nekolicini prijatelja, poslovnih
partnera i kolega. I ako oni kažu da je to
odlično, lansiram prozvod i preuzimam
odgovornost, ako lansiranje ne uspe. Novac koji smo uštedili na velikom istraživanju radije bih uložio u medijsku kampanju
na TV-u, kako bismo poboljšali prodaju.
Brendovi kao što je Vileda nisu cenovno konkurentni, drugim rečima - ako
potrošač u lifletu vidi da je neki od vaših proizvoda na akciji od 20 odsto, sigurno neće potrčati u trgovinu i kupiti
Viledu. Što je u promocijama na mestu
prodaje najbolje za brend Vileda?
Mi sigurno nismo razlog zbog kog će kupac potrčati u trgovinu ili zbog kojeg će
promeniti trgovinu. Mi smo kategorija
slabog interesa. Viledini proizvodi se većinom ne nalaze na spiskovima za kupovinu.
Tako da je za nas najvažnije da smo na
36
februar 2012 www.instore.rs
intervju
sekundarnim pozicijama koje će potrošače
podsetiti da im je potreban baš, recimo,
novi Glitzi. Takođe, kupci neće trčati u
trgovine kako bi videli mogu li ga da ga
kupe povoljnije u odnosu na privatnu robnu marku. Tako da će kupiti Viledu.
Jeste li zadovoljni prodajom novih artikala?
Miraclean je proizvod broj jedan za čišćenje u Srbiji, a u Sloveniji je na četvrtom
mestu. Glitzi za čišćenje keramičkih ploča
se nalazi na devetom mestu sredstava za čišćenje u Sloveniji, iako se radi o usko specijalizovanom proizvodu. Viva Dry Multiflex - proizvod za sušenje odeće postao je
broj jedan u kategoriji proizvoda za negu
odeće i rublja za samo tri meseca.
Generalno, kako odlučujete koje ćete
nove proizvode lansirati na pojedinim
tržištima?
Uvek gledam gde postoji potencijal. U
Sloveniji je u područjima, u koja spadaju
sredstva za čišćenje podova, krpe, čistači,
rukavice, naš tržišni udeo i ukupna prodaja vrlo visoka. Tamo tražimo kompletno
nove kategorije s kojima ćemo povećati
poslovanje. U Bosni i Hercegovini, recimo, treba da razvijemo kategoriju za čišćenje podova. Potrošače treba da odviknemo
od korišćenja krpa i čišćenja na kolenima,
pa ćemo prodavati pogodnije proizvode za
čišćenje podova. Tako da se tu fokusiramo
na postojeće kategorije.
Postoje li neke različitosti u portfoliju
proizvoda Vilede za Adria region? Zašto?
Samo najskuplje proizvode za čišćenje podova ne prodajemo u Makedoniji i na
Kosovu, sve ostalo je uglavnom slično.
Koliki je tržini udeo Vilede u Hrvatskoj, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Sloveniji?
U Srbiji zauzimamo 38 odsto tržišta, prema istraživanjima agencije Nilesen, a u
Sloveniji 46 odsto, takođe prema podacima Nielsena. Za Hrvatsku nemamo službenih podataka, ali procenjujemo da je taj
udeo oko 35 odsto, dok je u Bosni i Hercegovini takođe, procena da taj broj iznosi
oko 50 odsto.
Koje domaće i strane kompanije, na
svakom od navedenih tržišta, vidite kao
svoje konkurente?
Zapravo, nemamo direktnu konkurenciju
u kategoriji premium brend proizvoda.
Naš izazov je da nagovorimmo kupca da
plati robu premium kvaliteta po premium
ceni u odnosu na privatnu robnu marku, ili
na sličan brend. Što, takođe, nije lak posao
za ova teška vremena. Brandirana konkurencija, kao što je Scotchbrite koji prozvodi sunđere i krpe za čišćenje ili Leifheit
koji ima proizvode za čišćenje podova, pokušali su da uđu na tržište. No, s obzirom
na naš visok udeo i dugogodišnju istoriju,
napustili su tržište ili, pak, zauzimaju jako
mali deo.
Prema vašem mišljenju, koliko razvoj
interneta i društvenih mreža (Facebook, Twitter, LinkedIn...) može uticati
na strukturu marketinškog budžeta?
Potrošači pokazuju mali interes za sveukupan biznis proizvoda za mehaničko
čišćenje. Čisto sumnjam da ljudi provode
vreme posećujući naše internet stranice ili
su prijatelji s nama na Facebook-u, kako bi
aktivno prikupljali podatke o nama i našim proizvodima. Tako da bi trebalo više
“
Srbija, kao najveća zemlja regiona, ima potencijala za privlačenje
još određenog broja stranih investicija
u proizvodni sektor, ali samo ako
uspeju u daljnim nastojanjima za
priključenjem EU. Takođe je vrlo bitno
da zadrže sporazume, kao što je nulta
ili niska stopa carine s Rusijom. Imaju
i zemlju pogodnu za razvoj poljoprivrede i proizvodnje hrane.
”
gurati sveže informacije. To možemo preko reklama, pre nego otvaranja klipova na
Youtube-u, ili pre čitanja vesti. No, to je
onda veoma slično oglašavanju na TV-u.
Koji su vaši planovi u 2012. godini za
Adria region?
Očekujemo snažan rast u Hrvatskoj s velikim budžetom za medije i boljom distribucijom. Predviđam naš mali rast u Srbiji
i Sloveniji. U ostatku regije, bićemo zadovoljni ako održimo visok nivo prodaje.
Jeste li zbog krize morali da menjate
neke svoje planove?
Moramo se još više fokusirati i skoncentrisati na svaki raspoloživi potencijal koji
imamo. Treba da budemo još aktivniji i
agresivniji, nego što smo bili tokom dobrih godina.
Mislite li da će ova godina biti bolja,
gora ili ista kao i prethodna? Generalno, ali i za vašu kompaniju?
Biće teža za Freudenberg, s obzirom da
tržišta Grčke, Španije, Portugala i Italije imaju veliki udeo u našoj kompletnoj
prodaji. Ali s novim akvizicijama u Indiji, SAD-u i Kini, mi i dalje planiramo da
rastemo na međunarodnom nivou. Zapravo, manje od 10 odsto naše prodaje,
koju ostvarujemo, postižemo na našem
domaćem tržištu - u Nemačkoj. To pokazuje koliko je Vileda zapravo internacionalna.
Šta smatrate svojom najboljom ličnom
poslovnom odlukom i zašto?
Smatram da je jako dobro što nisam snizio cenu proizvodima kao reakciju na
krizu i time se takmičio s privatnim robnim markama i diskonterima, kao što su
to napravili neki viđeniji brendovi, ali i
nekoliko mojih kolega na drugim Viledinim tržištima. Umesto toga povećao sam
broj inovacija. Vileda ima toliko vrhunskih
proizvoda u portfoliju, ali problem je što
ih potrošači ne poznaju. Moja strategija je
da napravim više različitih proizvoda koji
će biti prepoznatljiviji od onih u prošlosti,
pa postignem rast, ali pri tome zadovoljim
i potrebe potrošača. Pre pet do 10 godina,
Vileda je svaki dan bila na TV-u, s jednim
proizvodom za čišćenje podova (Močo, ili
jedan od pločastih čistača), a danas smo
na TV-u tokom cele godine sa sredstvima
Glitzi Power, Miraclean, proizvodima za
sušenje veša i odeće...
Postoji li nešto što biste promenili, u
vezi sa već donešenim poslovnim odlukama i potezima?
Pre nekoliko godina naš sektor međunarodnog marketinga napravio je ponovno
lansiranje asortimana krpa za čišćenje.
Uprkos mojim strepnjama, zamenio sam
sve stare proizvode novima. To je bila katastrofa koja je kao posledicu donela veliki pad prodaje. Proizvodi su bili dobri,
ali velika greška je bila što je naš međunarodni marketing promenio boju i veličinu
proizvoda, ambalažu, naziv i dimenzije
proizvoda. Te promene su bile previše i
naši lojalni potrošači više nisu mogli pronaći svoj proizvod na koji su navikli tokom tolikih godina i nisu razumeli kako
je ovaj novi proizvod zamena za njihov
stari proizvod. Takođe, nismo imali predviđene budžete za oglašavanje u medijima. Od tada sam vrlo kritičan i sumnjičav
ako novi i sveži marketing menadžer želi
da ‘poboljša’ naše dobro plasirane stare, ‘herojske’ proizvode. Glitzi će ostati
Glitzi i u budućnosti ćemo, takođe, imati
crno abrazivno sredstvo, žuti sunđer i plavo-belo pakovanje.
■
38
februar 2012 www.instore.rs
SIEPA će organizovati učešće srpskih
firmi na 20-ak međunarodnih
sajmova ove godine
preporuka
SIePA ORGAnIZuJe nAStuP dOMAćIH fIRMI nA SAJMu WORLdfOOd KAZAHStAn
Prilika za srpske proizvođače
Ova manifestacija predstavlja
glavno stecište ponude i tražnje
hrane i pića u centralnoj Aziji
Kontakt: www.siepa.gov.rs.
A
gencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije
(SIEPA) u sklopu svojih aktivnosti već godinama unazad
organizuje nastup srpskih kompanija,
između ostalog, i na velikom broju međunarodnih sajmova prehrambene industrije. Domaće firme su do sada imale prilike
da izlažu na najprestižnijim sajmovima
hrane u Japanu, Rusiji, Francuskoj, Nemačkoj, SAD, Velikoj Britaniji i Alžiru.
U cilju otvaranja novih tržišta za srpske
kompanije, SIEPA će ove godine po prvi
Osvrt na tržište hrane i pića
Prema podacima Agencije za
statistiku Kazahstana, udeo sektora hrane i pića u prerađivačkoj
industriji u 2009. bio je 24 odsto,
odnosno 8,9 odsto ukupne industrijske proizvodnje. U odnosu
na 2008. ovaj iznos predstavlja
porast od četiri odsto. Gledano sa
stanovišta ukupnih prihoda, blagi
pad u 2009. je posledica smanjenja trgovinske razmene, tačnije
uvoza. Nakon prve godine krize,
počev od 2010, sa blagim porastom
kupovne moći i uspostavljanjem
stabilnosti privrede, počela je da
raste i fleksibilnost potrošača,
kada je kupovina u pitanju. Pozitivni trendovi su naročito primetni
u prodaji hrane, koja čini čak 36
odsto ukupne strukture obrta u
maloprodaji Kazahstana. Vodeći
sektori u industriji hrane, kada
je trgovinska razmena u pitanju,
su: meso (uključujući živinsko i
mesne prerađevine), razna pića
(uključujući i alkoholna pića),
mlečni proizvodi i jaja, hleb i konditorski proizvodi od brašna.
Nastup srpskih firmi u organizaciji SIEPA-e na prošlogodišnjem WorldFood Moskva
put organizovati nastup domaćih firmi, u
okviru Nacionalnog štanda Srbije, na sajmu hrane WorldFood u Kazahstanu, koji
se nametnuo svojom reputacijom i potrebama tog tržišta. WorldFood Kazahstan
će ove godine biti održan u periodu od 6.
do 9. novembra.
O Worldfood-u
Sa četrnaest godina dugom tradicijom i
zavidnom reputacijom, WorldFood Kazahstan predstavlja jedan od najznačajnijih sajmova hrane i pića u Centralnoj
Aziji i glavno stecište ponude i tražnje
proizvoda i usluga ove industrije u tom
dela sveta.
Sajam je osnovan 1998. godine u Alma
Ati i jednom godišnje u novembru okuplja više stotina kompanija iz oko 40 zemalja sveta. Tokom četiri dana trajanja,
u proseku oko 5.000 posetilaca, stručnjaka u oblasti hrane i pića poseti sajam
i iskoristi mogućnost neposrednog uvida
u ponudu i tražnju tržišta Kazahstana i
zemalja u regionu. Osim toga, ovaj sajam
se pozicionirao i kao idealno mesto za
predstavljanje novih proizvoda, te upoznavanje sa proizvođačima, distributerima, prodavcima na veliko i malo kao i
ugostiteljima i vlasnicima velikih lanaca
restorana. Da bi se izašlo u susret sve većem broju zainteresovanih za učešće na
ovom sajmu, počev od 2010. ukupna površina sajamskog prostora iznosi više od
5.000 kvadratnih metara. Najveći broj
posetilaca dolazi iz Kazahstana, Kirgistana, Uzbekistana, Turkmenistana, Rusije, Azerbejdžana i drugih država bivšeg
SSSR-a, ali i zemalja u regionu.
Prema poslednjim podacima na prošlogodišnjem sajmu, od ukupnog broja prijavljenih učesnika, čak 25 odsto je učestvovalo po prvi put. Osim pojedinačnih
učešća kompanija izlagača, nacionalne
štandove su imale Francuska, Nemačka,
Kina, Italija, Poljska i Ujedinjeni Arapski Emirati. Takođe, sajam su posetili i
predstavnici Trgovinske asocijacije SAD
(SUSTA) kao i Kazahstansko-Baltičke
asocijacije za trgovinu i industriju (KAZBALT).
četiri sajma u jednom
WorldFood Kazahstan se zapravo sastoji
od četiri zasebne celine i tematski je podeljen na:
WorldFood – hrana i piće
WorldFoodTech – oprema i nove tehnologije
Ingredients – sastojci, aditivi i začini
KazUpack – pakovanje, ambalaža i
robne marke
Svaka od ove četiri celine je smeštena u
zasebni paviljon i podeljena u podsektore.
Detaljnije informacije o ovom sajmu
WorldFood Kazahstan mogu se naći na
zvaničnom sajtu sajma www.worldfood.kz.
40
februar 2012 www.instore.rs
analiza
ROLAnd BeRGeR: StudIJA O ReStRuKtuRIRAnJu I fInAnSIRAnJu u SRBIJI 2012.
Preduslov za
konkurentnost
na skupu u Privrednoj komori Srbije, vladimir Preveden poručio
je predstavnicima srpskih kompanija da je neophodno da
preduzmu hitne mere restrukturiranja.
Priredila: una Milićević
S
avetodavna kuća Roland Berger
Strategy Consultants sprovela
je svoje prvo istraživanje o restrukturiranju u Srbiji. Rezultate studije predstavio je Vladimir
Preveden, izvršni partner za jugoistočnu
Evropu, na skupu u Privrednoj komori
Srbije, u Beogradu. Inače, studija o restrukturiranju i finansiranju sprovedena je
po sedmi put u svetu. Kompanija Roland
Berger je, u januaru 2011, poslala upitnike direktorima i menadžerima širom
sveta, iz oko 6.000 kompanija iz različitih
grana privrede, pri čemu je ostvarena stopa odgovora od 9,3 odsto (od toga više od
30 odgovora u Srbiji). Cilj istraživanja bio
je saznavanje kako menadžeri vide dugoročnu konkurentnost svojih kompanija
nakon krize i kako planiraju da poboljšaju tu konkurentnost tokom oporavka,
naročito po pitanju finansiranja. Nakon
kratkog pregleda međunarodne studije
prikazani su detaljni rezultati za Srbiju u
poređenju sa zapadnom Evropom (ZE) i
centralnom i istočnom Evropom (CIE).
Istraživanje je sprovedeno među menadžerima i direktorima više od 30 srpskih kompanija različitih veličina iz raznih grana industrije. Prema rezultatima
studije, srpski menadžeri ne očekuju da
će se prihodi i dobit njihovih kompanija
vratiti na pretkrizni nivo pre isteka 2012.
Međutim, oni koji su preduzeli mere
restrukturiranja, svedoci su poboljšane
konkurentnosti svojih kompanija. Kao
što je slučaj i kod ostalih kompanija u
srednjoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi, i
srpski menadžeri svesni su činjenice da je
restrukturiranje trajan zadatak. Kao glavnu prepreku oporavku i rastu srpski menadžeri navode preteranu sklonost preuzimanju rizika, a sledi nedovoljna ponuda
kvalifikovane radne snage. Velika većina
ispitanika potencijal za poboljšanje finansiranja vidi u optimizaciji radnog kapitala.
Drugi stub, kako za refinansiranje, tako i
za rast, predstavljaju krediti banaka.
Bolja konkurentnost je rezultat aktivnosti na području restrukturiranja – svest
o potrebi za brzom implementacijom je
nedovoljno izražena. Evo šta pokazuju rezultati dobijeni u Srbiji:
> 59 odsto menadžera trenutno smatra
svoju kompaniju vrlo konkurentnom.
> 47 odsto kompanija je uspelo da poboljša svoju konkurentnost.
> 89 odsto menadžera vidi restrukturiranje kao trajni cilj.
> 82 odsto menadžera smatra da je predanost menadžmenta ključni činilac
uspeha, a sledi komunikacija ciljeva/
napretka, dok je brza implementacija
manje važna.
> Među srpskim kompanijama, optimizacija troškova je najvažnije pitanje u
kontinuiranim nastojanjima oko restrukturiranja – strategija je važnija od
upravljanja rizikom i od fleksibilizacije
troškova.
> U 88 odsto kompanija, valutni rizici su
relevantniji od cenovnih rizika sirovina (53 odsto) – prevaljivanje rizika na
kupce je samo delimično moguće, pa
je iz tog razloga važno da zažive hedžing instrumenti.
> Fokus je na poboljšanju učinka pojednostavljivanjem operativnih i IT
procesa, kao i smanjivanjem cena nabavke.
Prezentacija studije - Vladimir Preveden, Vidosava Džagić, potpredsednik PKS-a i Ivan Šimek, Senior Advisor
kompanije Roland Berger
> Prekomerna spremnost menadžera na
preuzimanje rizika, kao i nedostatak
kvalifikovanih kadrova predstavljaće
prepreke budućem rastu.
februar 2012 www.instore.rs
41
Pet ključnih zaključaka
1. 46 odsto kompanija u Srbiji
ne očekuje da će pravi oporavak započeti u 2012. Njih 17
odsto očekuje oporavak tek u
2013. godini.
2. Kompanije su iskoristile krizu
kao šansu – u njih 70 odsto,
situacija je poboljšana, a 59
odsto menadžera smatra
svoju kompaniju izrazito
konkurentnom.
3. Vidljiv je nedostatak fokusa
na konkretne strukturne
mere, jer 89 odsto kontinuirano sprovodi smanjivanje
troškova i to smatra restrukturiranjem.
4. Smanjenje troškova je
najvažnija mera restrukturiranja, fleksibilizacija troškova
u Srbiji je potcenjena (35
odsto naspram 60 odsto u
CIE)
5. Oslanjanje na finansiranje
putem kredita je preveliko
(75 odsto naspram 31 odsto
u globalnoj studiji). Veliki je
prostor za unapređenje upravljanja obrtnim kapitalom.
Vladimir Preveden je ovom prilikom
naglasio kako je neophodno da srpske
kompanije preduzmu hitne mere restrukturiranja. Jedna od ključnih poruka
bila je da smanjivanje troškova ne može
samo po sebi da preokrene poslovanje na
bolje. Štaviše, menadžment mora da ima
koncept restrukturiranja koji se temelji na
tome da se kompanija usresredi na svoju
osnovnu delatnost. Fleksibilizacija troškova još je jedno područje kojem još uvek
nije posvećeno dovoljno pažnje. Okupljenim privrednicima Preveden je po-
ručio sledeće: “Srpske kompanije zaostaju
u aktivnostima restrukturiranja za sličnim
kompanijama u region srednje i istočne Evrope. I dok mnogima izazov i dalje predstavlja
finansiranje, srpske firme još uvek moraju da
ulože značajne napore kako bi prevladale krizu i postigle održivu profitabilnost”.
■
42
februar 2012 www.instore.rs
inLiflet
AnALIZA nAJZAStuPLJenIJIH KAteGORIJA u LIfLetIMA u JAnuARu 2012.
Kupcima ‘pred očima’
Bitno je da informacije iskoristimo da bismo povećali uspešnost promocija,
uz smanjenje budžeta ili, ako znamo tačno koje su performanse ostalih igrača
na terenu, da znamo kako da igramo.
Autor: ernest Gergely
Project Coordinator
Medialink doo, Hiper-Com
S
vaka kategorija ima
svoje velike igrače
(nekoliko njih) koji
imaju najveći market
share i koji se trude
da budu najvidljiviji u komunikaciji sa potrošačem. Trgovci ulažu napore da njihova
robna marka bude ‘pred očima’ svakog potrošača, da svaki
potrošač vidi što više puta istu
robnu marku.
Kako smo videli, market share i share of voice (SoV) su
povezani i pošto se iz lifleta
generiše 20 do 25 odsto prometa (podaci iz nekoliko istraživanja: opšti podaci – variraju
od trgovca do trgovca), može
se reći da lifleti imaju značajan
udeo u ostvarenom prometu, a
takođe i SoV ima veliki značaj.
Zato, kad znamo sve podatke
iz lifleta, evaluacija promocija je data i mogu se uporediti
plan i učinak. Praćenjem kategorije, može se utvrditi učestalost promocija, koji su bili
najjači, a koji najslabiji periodi
za određeni SKU.
U Srbiji, proizvod (SKU) koji
je bio najviše puta na promociji u januaru 2012. u prehrambenoj kategoriji je nugat
vafl, pakovanje 400gr, brend
Medela koji se pojavio 10 puta
u prvom mesecu ove godine i
to u svim formatima. Promo
cene variraju, u zavisnosti od
toga da li su date povoljnosti
ili je data samo cena proizvoda i popusti idu do čak 41 odsto.
Potrošačke prednosti u kategoriji keks i kolači su popusti
(35,34 odsto) i cena (29,27
odsto), dok je gratis zastupljen
samo u 0,81 odsto promocija.
Promocije bez potrošačkih
prednosti iznose 35,39 odsto
promocija. SoV proizvođača
u januaru u kategoriji keks i
kolači, pokazuje koji proizvođači imaju najveću vidljivost u
kategoriji.
Na hrvatskom tržištu proizvod (SKU) koji je bio najviše
puta na promociji u januaru
2012. u prehrambenoj kategoriji je suncokretovo ulje
Fritol 1l, koje se pojavilo 11
puta i to u super i hipermarketima. Cene koje se pojavljuju u lifletima su promo cene
izuzev jedne gde imamo staru
cenu i promo cenu.
Ako posmatramo SoV brendova za kategoriju jestivog
ulja, Fritol je najvidljiviji sa
27,10 odsto udela u odnosu
na ostale brendove.
Kada su u pitanju potrošačke
prednosti u kategoriji ulja,
vidi se raznolikost koju daju
trgovci i proizvođači. Popusti
dominiraju sa 30,86 odsto, a
tu su još i cena (5,84 odsto),
virtualni popust (5,01 odsto) i
gratis (2,51 odsto).
U BiH proizvod (SKU) koji je
bio najviše puta na promociji
u januaru 2012. u prehrambenoj kategoriji je brend Gloria,
kafa mlevena minas, pakovanje 500gr, koja se pojavila
sedam puta u hiper i supermarketima. Popusti idu do 23
odsto, kao što je prikazano u
tabeli.
Najveći udeo u SoV u januaru, u kateoriji tradicionalna
kafa, imao je brend Victoria,
koji je zauzeo 36,3 odsto i pokazao se kao brend sa najvećim udelom u kategoriji.
Od potrošačkih prednosti u
kategoriji tradicionalna kafa
dominira popust (66,16 odsto), ali nema drugih prednosti.
U Sloveniji, u kategoriji voćni
napitak, za dati period januar
2012, najveću vidljivost ima
proizvod (SKU) Multi Sola
1,5 L, gde se potrošačke prednosti mogu jasno razlikovati
(virtual price).
Neke od najznačajnijih potrošačkih prednosti u kategoriji
bezalkoholna pića su: popusti
februar 2012 www.instore.rs
43
Raspon popusta za artikal nugat vafl
Srbija (januar 2012)
41%
28%
1
19%
19%
17%
2
3
4
5
Proizvođači sa najvećim Share of voice (Sov)
Jan 2012 kategorija: jestivo ulje - Hrvatska
0,271
series 1
0,2
0,149
0,129
DA
ta
Os
HO
RI
RE
VA
li
ZV
DE
IJ
an
EZ
OL
LS
LE
SE
CA
do
vi
0,055
E
CT
AR
O
CL
FR
EV
IT
OL
ER
0,067
Br
0,129
Jan 2012 kategorija: tradicionalna kafa - BiH
series 1
0,363
0,239
0,234
(41,88 odsto), virtualni popust
(8,87 odsto), poklon i premija
(5,09 odsto), a tu su još i novčane nagrade, nagradne igre i
gratisi.
0,119
do
vi
Os
ta
li
Br
FR
GR
an
AN
CK
D
AN
IA
GL
OR
VI
CT
OR
IA
0,044
Jan 2012 kategorija: napici od voća - Slovenija
20,00 %
19,00 %
18,70 %
11,70 %
DR
nd
ov
i
IN
K
AV
O
6,00 %
Os
ta
li
DA
N
A
BR
ME
RC
AT
OR
PP
HA
7,80 %
Br
a
8,40 %
YD
AY
N
UN
IO
FR
UC
:
FR
UC
TA
L
8,40 %
Jan 2012 kategorija: keks i kolači - Srbija
0,214
0,178
do
vi
D:
ta
li
Br
K
an
A.
.
0,01
ŠT
AR
SO
KO
SK
Id
.o
.o
AT
E
EV
ST
AM
KI
0,028
Os
0,031
CC
HO
CO
L
nc
.
0,03
VE
d.
AF
TF
KR
KO
ND
IV
A
d.
o.
o.
o.
0,033
OO
DS
I
o.
0,039
IR
ON
N
IO
SL
IS
PI
D
0,078
TA
KO
VO
IA
BI
IN
BA
NN
BA
M
DE
L
0,114
SW
A
0,116
RN
ME
AD
KO
NC
E
AD
CR
VE
NK
A
0,129
JA
FF
A
Kompanija Medialink doo, u sastavu internacionalne
kompanije Hiper-Com, posluje na tržištima Srbije,
Hrvatske, Slovenije i BiH. Osnovna delatnost firme je
da kroz liflet monitoring obezbedi podatke iz kataloga,
lifleta, zatim detalje promo operacija, promocija, kao
i pregled artikala, flesh analize i analize formata. U
saradnji sa kompanijom Hiper-Com pružamo metode
koje su već proverene i korišćene u više zemalja.
Prilagođene korisniku, user friendly površine
omogućavaju brzi pregled i eksportovanje podataka
i omogućavaju instant upotrebu. Baza podataka nam
dozvoljava da uradimo hronološke analize, čime se
omogućava pregled razvoja strategije.
Proizvođači sa najvećim SoV
u kategoriji napici od voća su:
Fructal, Fruc:, Union, Happy
day, Mercator, Bravo i Dana
drink.
Treba reći da različite logike
traže različite indekse u računanju uspešnosti promocije. U
zavisnosti od traženih podataka se dobija rezultat. U zavisnosti od toga da li osnovu čini
broj promocija, upoređivanje
ili evaluacija samog artikla i to
u različitim vremenskim periodima, dobija se rezultat koji
se koristi i dalje upoređuje sa
planom. Bitno je da informacije iskoristimo da bismo povećali uspešnost promocija, uz
smanjenje budžeta ili, ako znamo tačno koje su performanse
ostalih igrača na terenu, da
znamo kako da igramo.
Podaci koji su na raspolaganju
mogu da se iskoriste u planiranju lifleta sa trgovcima,
sa adekvatnim tajmingom i
adekvatnim promo mehanizmima, odnosno potrošačkim prednostima. Isto tako,
sa svim ovim informacijama
znatno je jednostavnije i pozicioniranje brendova, kada
se zna cela struktura kategorija i periodičnost u kategoriji. Prilikom planiranja
lifleta, svi ti podaci mogu se
koristiti i za izbegavanje negativnih promocija, zatim za
ekskluzivnost artikala, kao i
za pozicioniranje. I, naravno,
posle završetka promo operacije omogućena je evaluaciju
lifleta. Informacije iz lifleta
nam pokazuju mnogo. Njima
se upotpunjuju podaci, pojednostavljuje njihov protok i
korišćenje. Omogućuje se da
svi podaci budu dostupni kad
nam zatrebaju i kada su nam
neophodni.
■
44
februar 2012 www.instore.rs
na mestu prodaje
LOyALty PROGRAMI – BudućnOSt OdnOSA SA POtROšAčIMA
KAKO DA IZBEGNETE
‘LOyALTy LUDILO’
Kada su se pojavili, ovi programi su bili inovativan
način da se skrene pažnja kako potrošača tako i
kupca, kao i da se direktno poveća prodaja, naročito
kada nije postojala mogućnost smanjivanja cena ili
davanja dodatnih rabata.
Autor: Marketinška agencija
Kreativa unlimited
www.kreativaunlimited.com
P
ostavite se u poziciju
krajnjeg potrošača i
pokušajte da se setite
koliko loyalty kartica koje vam pružaju
određene pogodnosti trenutno imate u novčaniku. U koliko prodajnih objekata su vam
ponudili da popunite neki
formular i dobijete neku vrstu
kartice ili markice? Na koliko
mesta ste videli da treba da
prikupljate poene, nalepnice
ili pečate, kako biste ostvarili
popust ili dobili neki poklon?
Gde su vam sve rekli da većom kupovinom dobijate veće
popuste? A sada pokušajte da
se setite na šta ste od svega
toga pristali...
Kada su se pojavili, loyalty
programi su bili inovativan
način da se skrene pažnja kako
potrošača tako i kupca, kao i
da se direktno poveća prodaja, naročito kada nije postojala
mogućnost smanjivanja cena
ili davanja dodatnih rabata.
Trenutak koji se smatra početkom moderne ere loyalty
programa je lansiranje lojalty
projekta kompanije American
Airlines još u ranim 80-tim,
koji je odmah primenjen i na
druge uslužne industrije širom
sveta – ostale aviokompanije,
hotele, kompanije koje rentiraju vozila, prodajne lance...
Najuspešniji program lojalnosti na svetu je Air Miles Canada koji je nastao još u 80-tim
godinama. Air Miles Canada
je koalicioni program lojalnosti koji obuhvata više od
65 kompanija koje prezentuju
više od 100 različitih brednova na tržištu. Svi oni udruženo nagrađuju potrošače za
njihovu lojalnost, a u programu učestvuje više od 70 odsto
svih domaćinstava u Kanadi.
Koalicioni loyalty programi predstavljaju udruživanje
tri ili više kompanija kako bi
podelile troškove brendinga,
operativne troškove, troškove
marketinga i podatke o vlasništvu zajedničke valute lojalnosti.
Prvi cilj progarama lojalnosti je uveriti nepoznatog potrošača da se identifikuje i da
kompanija ima mogućnost da
identifikuje potrošačke navike
pojedinačnog potrošača. Kada
kompanija utvrdi preferencije
i navike u potrošnji, onda je
u stanju da potrošačima nudi
ono što im je potrebno i što
oni žele. Tako na primer, oni
potrošači koji konzumiraju
samo pivo neće dobijati ponude za vino i slično.
Retail programi lojalnosti
razvili su se u trenutku kada
su veliki prodajni lanci shvatili da su im potrebni alati za
identifikaciju potrošača kako
bi ih nagradili za lojalnost i
redovnu kupovinu. I dok je
ranije bilo važno samo nagraditi potrošača za što veću kupovinu, osnova nove ere programa lojalnosti zasniva se na
individualnom odnosu prema
potrošaču i direktnoj komunikaciji punoj poštovanja za
februar 2012 www.instore.rs
O kompaniji
Marketinška agencija
Kreativa Unlimited, osnovana 1999. godine sa
sedištem u Beogradu,
specijalizovana je za
poslove u domenu direktnog marketinga (BTL).
Jedna od najčešćih aktivnost u tom domenu su
i programi lojalnosti koje
sprovodi u poslednjih
deset godina. Kompanije
za koje su osmišljeni
i sprovedeni uspešni
programi lojalnosti su
British American Tobacco, Zvijezda, Dijamant,
TDR, Mozzart Kladionice i
Bambi-Banat.
njihove individualne potrebe. Ovakav odnos dovodi do
zadovoljnog potrošača, koji
će svoje zadovoljstvo preneti
okolini i koji će radije koristiti
usluge i proizvode kompanije
kojoj je lojalan.
Na našim prostorima, programi lojalnosti primenjuju se u
različitim industrijama i na
različitim nivoima, ali mnogo
ređe nego u razvijenim zemljama. Veći broj kompanija
još uvek uglavnom sprovodi
ad hoc aktivnosti koje imaju
za cilj direktno kratkoročno
(najčešće nekoliko meseci)
povećanje prodaje, što se ne
može nazvati pravim programom lojalnosti. Svest o tome
šta je potpuni program lojalnosti i na koji način ga treba
implementirati tek se razvija. Zbog oštre konkurentske
borbe koja se vodi u svim
industrijama, neke kompanije
i kod nas se odlučuju da uspostave i razviju strateški planiran i celovit lojalty program.
Kako kreirati uspešan
program lojalnosti?
Svaki uspešan program lojalnosti treba da bude kontinui-
45
rani proces koji će se razvijati
zajedno sa razvojem kompanije koja ga sprovodi, prateći razvoj tržišta. Prva faza je
pozicioniranje programa koja
podrazumeva jasan odgovor na pitanje za šta se vaša
kompanija zalaže. Dobar deo
odgovora na ovo pitanje stiže
od samih potrošača i zato je,
između ostalog, tajna uspeha
svakog dobrog programa u
pažljivom osluškivanju potreba potrošača.
Kako bi bio uspešan, program lojalnosti mora da sadrži sledeće elemente:
1) originalnost, liderstvo, inovativnost u tehnologijama i
idejama
2) da pruži kvalitativne benefite učesnicima
3) da izazove WOW efekat –
efekat oduševljenja
4) da bude 'tailor made' kreiran za svaku potrošačku
grupu i personalizovan koliko god je to moguće
Podstaknite ponašanje
kakvo želite!
KAKO? Napravite listu
osnovnih promena koje želite
da izazovete u ponašanju svojih klijenata (potrošača). A zatim kreirajte aktivnosti kojima
ćete da izazovete promenu.
Da bi se to postiglo, neophodno je definisati, takozvane,
hard i soft benefite koje kompanija može da pruži. Hard
benefiti su opipljive pogodnosti kojima se nagrađuje potrošač - nagrade, pokloni, rabati i
slično, dok soft benefiti predstavljaju individualan pristup,
poštovanje i pažnju koja se
poklanja potrošaču. Samo pažljvim kombinovanjem hard
i soft benefita možemo da
postignemo efekat i trajno
zainteresujemo potrošača za
učešće u programu.
četiri postulata uspeha
Kako svaki program lojalnosti
zavisi od procene potrošača,
postoje četiri osnovna elementa kojih se treba pridržavati:
Jednostavnost – učinite program jednostavnim, praktičnim i lako pamtljivim jer u
eri informacija u kojoj živimo
potrošač neće želeti da se bavi
komplikovanim projektima
Empatija – razumite potrebe
svojih potrošača i budite 'na
njihovoj strani', razvijte individualan odnos sa potrošačem
Poverenje – ne obećavajte
ono što ne možete da ispunite
i štitite privatnost potrošača
Transparentnost – obaveze
i benefiti potrošača treba da
budu kristalno jasni
Stepeni zadovoljstva
potrošača
Krajnji cilj svakog programa
lojalnosti treba da bude maksimalan broj zadovoljnih korisnika koji će na osnovu ličnog
iskustva pričati o kvalitetu
proizvoda/usluge, postati ambasadori lično involvirani u
promociju brenda ili proizvoda. U tom kontekstu posmatrano, postoje četiri stepena
zadovoljstva potrošača:
Indiferentni – potrošači koji
nemaju emocionalan odnos
prema brendu ili proizvodu.
Ispunjeni – relativno zadovoljni i neznatno emocionalno aktivirani.
Lojalni – potrošači koji imaju
pozitivan odnos prema brendu/proizvodu i jaku emocionalnu vezu.
Aktivne pristalice – izuzetno
lojani potrošači sa dubokom
emocionalnom reakcijom –
ambasadori brenda.
Svaka kompanija u krugu svojih potrošača ima svaku od
ovih grupa, a programi lojalnosti treba da učine da se potrošačke grupe razvijaju i po
kvalitetu i po kvantitetu, kao
i da prati razvojni put svakog
identifikovanog potrošača u
toku njegovog 'životnog veka'
sa kompanijom.
Budućnost programa
lojalnosti je počela
Sve više kompanija koje posluju na ovim prostorima svesne su neophodnosti uvođenja
lojalty programa, ali i njihove
kompleksnosti, pa procenjuju
da li su spremne da se upuste u takvu vrstu poduhvata.
Neke se odlučuju na ad hoc
projekte koji, uglavnom, daju
samo trenutne rezultate, jer
nisu spremne na dugoročno
obavezivanje ka potrošačima ili kupcima. Prvenstveno
zbog toga što loyalty programi ne podrazumevaju povremene i pojedinačne aktivnosti na mestima prodaje, već
kreativne i strateški planirane
poteze koji se sprovode kroz
pažljivo odabrane kanale komunikacije i podrazumevaju
dugoročnu strategiju. Iskustvo pokazuje da svaki dobro
osmišljen i implementiran
program lojalnosti daje odlične rezultate, kako prodajne
tako i kvalitativne u odnosu sa
potrošačima. Danas više nije
pitanje da li, već kada početi
program lojalnosti.
■
46
februar 2012 www.instore.rs
category management
uPRAvLJAnJe KAteGORIJAMA PROIZvOdA – nAStAnAK I OSnOve KOnCePtA (II deO)
4C – cost, consumer,
competition, category drivers
Kao nastavak teksta iz prethodnog broja, u kom je težište bilo na nastanku i razvoju koncepta, u ovom
će više reči biti o samoj osnovi menadžmenta kategorije, koju čine: trošak, potrošač, konkurencija i
pokretači kategorije (4C – cost, consumer, competition, category drivers).
Autor: darko vaselić,
Business development Manager, BiH, Makedonija, Albanija i Kosovo, Johnson&Johnson
T
roškovi se, prema tradicionalnoj
metodi, prate prema funkcijama
u okviru preduzeća, a ne prema aktivnostima i proizvodima.
Nasuprot alokaciji troškova na
pojedina odeljenja, poželjno je alociranje
troškova prema metodu ABC (Activity
Based Costing). U osnovi ove metode je
potreba da se troškovi alociraju na svaku aktivnost koja prouzrokuje troškove
kako bi se mogla izračunati profitabilnost
koju ima svaki proizvod, a kao posledica
toga i svaka kategorija proizvoda. To je,
za pravu odluku o asortimanu kategorije, vrlo bitan podatak, jer se veoma često
može ispostaviti da proizvodi na kojima
postoji znatna ukalkulisana marža, nose
i znatan trošak, tako da na kraju profit
nije onoliki koliko se smatralo i da možda
nije opravdano da se taj proizvod nalazi
u asortimanu kategorije. Druga metoda
koja se može koristiti je metoda Direktne
Profitabilnosti Proizvoda (DPP – Direct
Product Profitability). Navedenom metodom se ne vrši alokacija fiksnih troškova, nego samo direktnih. I pored oči-
glednih prednosti pomenute dve metode
i dalje se, vrlo često, koristi tradicionalna
računovodstvena metoda, najčešće zbog
teškoće implementacije i troškova povezanih sa uvođenjem ABC i DPP metoda.
Za problematiku troškova u okviru category management-a bitno je napomenuti da je to osetljivo pitanje, pogotovo u
situacijama potrebe prezentovanja svih
troškova koji nastaju u partnerskim organizacijama (maloprodaja i proizvođači),
vezanim za konkretni proizvod. Između
ostalog, uvid u troškove povećava poverenje među partnerima, što je jedan od
bitnih preduslova za implementaciju category management-a. Osnovna korist
od jasnog prezentovanja svih troškova
je mogućnost njihovog redukovanja kod
partnera u istom lancu vrednosti i jasnog
određivanja profitabilnosti za svaki pojedinačni proizvod.
Potrošači uvek imaju svoje razloge pri
opredeljivanju za kupovanje određenog
proizvoda u određenom maloprodajnom
objektu. Vrednost koju potrošaču donosi
kupovina u nekom objektu, predominantno određuju tri faktora: lokacija, cena i
kvalitet, koji je dalje određen asortimanom, uslugom i ambijentom.
✸ Lokacija spada u red najvažnijih faktora pri odabiru mesta kupovine uz postojanje varijacija u zavisnosti od tipa kupovine, predmeta kupovine, formata radnje
i slično. Pod lokacijom se podrazumeva
udaljenost od konkurencije, potencijal
tržišta koje se opslužuje preko konkretnog maloprodajnog objekta, struktura
potrošača (demografska struktura, platežna moć, kupovne navike), i tako dalje.
U ukupnu cenu koju će platiti, potrošači
računaju i transakcijski trošak povezan sa
putovanjem do maloprodajnog objekta,
te na taj način lokacija bitno utiče na odluku o izboru maloprodajnog objekta.
✸ Cena je vrlo važan faktor kod odluke
gde kupovati, jer potrošači nisu voljni da
plate više nego što je potrebno. Maloprodajna kompanija će gubiti udeo u određenoj kategoriji ako potrošači percipiraju
njene cene kao više od konkurentskih.
Izuzetak je ako, za potrošače, za to postoji jasan razlog.
✸ Kvalitet potrošači percipiraju kroz
brendove u asortimanu kategorije, ambijent u kom kupuju, te usluge koje su im
pružene tokom kupovine (na prvom mestu dužinom čekanja u redu na kasi).
• Smatralo se da potrošači asortiman
percipiraju kroz broj različitih proizvoda koji se nalazi na policama, ali to, vrlo
često, nije tako. Uglavnom, potrošači
percipiraju asortiman kroz ponudu proizvoda u različitim segmentima unutar
februar 2012 www.instore.rs
47
kategorije. Posledica ovog saznanja je da
kategorije u asortimanu najčešće imaju
proizvode: brend lidera, od jednog do
tri sledbenika (u zavisnosti od formata
objekta) i jednu do dve privatne robne
marke.
• Usluga se prevenstveno povezuje sa
dužinom čekanja u redovima na kasi, dostupnosti traženog proizvoda i rešavanja
konkretnih problema (žalbi, povraćaja
proizvoda…).
• Ambijent u objektu se odnosi na dizajn, čistoću, osvetljenje, muziku, snalaženje u objektu i tako dalje. Michael
Morison, jedan od najvećih autoriteta na
polju emocionalnog brendinga, naglašava značaj osvetljenja za kategoriju svežih
namirnica i muzike u čitavom maloprodajnom objektu. Ističe da se putem lagane i umirujuće muzike povećava zadržavanje kupaca u objektu, što je u direktnoj
vezi sa iznosom obavljene kupovine.
Konkurencija se vrlo često doživljava kao
nešto negativno. Međutim, konkurencija,
uglavnom, ima pozitivan uticaj na poslovanje. Ona iziskuje bolje rezultate i usavršavanje, bogatiju ponudu i unapređenje
odnosa prema potrošačima. Takođe, često ne znači da povećana prodaja konkurencije u određenoj kategoriji znači
smanjenje naše prodaje. Ovo je očigledno u kategorijama koje još nisu dovoljno
penetrirale. Naime, kada konkurencija
pokrene snažno oglašavanje ili se pojavi
sa značajnim novitetima, vrlo često, raste i prodaja druge kompanije i to kao
rezultat povećanja ukupne kategorije. Iz
prakse se da zaključiti da proizvođači bolje poznaju svoju konkurenciju, nego što
je to slučaj sa maloprodajom. Oni više
naručuju istraživačke studije, više prate
konkurenciju, a u svakoj kategoriji imaju manji broj konkurenata i, uglavnom,
lakše odgovaraju na konkurentske akcije
nego maloprodavaci (brža mogućnost reagovanja i uočljivija akcija za krajnjeg potrošača). Maloprodavci, najčešće poznaju
svoju konkurenciju kroz svoje dobavljače.
Iz tog razloga poznavanje konkurencije u
maloprodaji je veće na nivou celog tržišta
nego na lokalnom nivou.
✸ Cena – izmenom politike visoka-niska
cena (High – Low Strategy) ili svakodnevno niske cene (EDLP – Every Day
Low Price) nastoji se da se na najbolji
način odgovori na preferencije potrošača. Zanimljivo je da se potrošači, često,
ne sećaju apsolutnog iznosa koji su platili
za neki proizvod, već zapamte da li je to
više ili niže u odnosu na neku referentnu
cenu;
✸ Prostor na polici – u procesu uvođenja menadžmenta kategorije proizvoda
se određuje koliko će se dati prostora
pojedinom proizvodu, ali isto tako i njegova pozicija unutar kategorije i brend
bloka. Na ovaj način se utiče na vidljivost
Vrednost koju potrošaču donosi
kupovina u nekom objektu,
predominantno određuju tri
faktora: lokacija, cena i kvalitet
koji je dalje određen asortimanom,
uslugom i ambijentom.
Pokretači kategorije su:
proizvoda, a shodno tome i na prodaju.
Jedan od bitnih parametara pri određivanju prostora na polici je prodaja određenog proizvoda, gde se za bolje prodavane
proizvode mora obezbediti više prostora
na polici kako bi se izbegli nedostaci robe
na polici (Out-of-Stock);
✸ Ponuđeni asortiman – menadžeri kategorije u maloprodajnim kompanijama
zajedno sa menadžerima kategorije u
proizvodnim kompanijama u procesu
uvođenja menadžmenta kategorije proizvoda (i redovne revizije) odlučuju šta će
biti asortiman određene kategorije;
✸ Promocija proizvoda – sprovođenje promotivnih aktivnosti se dogovara između maloprodaje i proizvođača.
Strategija kategorije koja je dodeljena
u procesu uvođenja menadžmenta kategorije proizvoda se mora poštovati i
shodno tome treba da se sprovode odre-
đeni tipovi promocija. Veoma značajno
za maloprodaju je da tragom pojedinih
strategija za kategoriju uspostavi efikasne
načine promocija koje će prepoznati njihovi kupci.
na kraju bismo mogli navesti da je
menadžment kategorije proizvoda:
✸ Poslovna filozofija sa kupcem kao
krajnjom tačkom;
✸ Poslovni proces između dobavljača i
maloprodaje;
✸ Poslovna strategija koja utiče na organizacionu strukturu i kulturu organizacije.
Navedenim želim da istaknem sveobuhvatnost koncepta menadžmenta kategorije proizvoda, odnosno, da samo
usvajanjem sva tri aspekta menadžmenta
kategorije on može da da optimalne rezultate i opravda značajna ulaganja resursa potrebnih za njegovu ispravnu implementaciju.
■
Literatura:
• Bogetić P. Z.: “Menadžment kategorije
proizvoda”, Data status, Beograd, 2007.
• Karolefski J., Heller A.: “ConsumerCentric Category Management”, AC Nielsen, John Wiley & Sons, New Jersey, 2005
• Singh J, Blattberg R: “Next Generation Category Management”, Datamonitor
PLC, London, 2001
• www.ppca.com.au, Michael Morrison:
“What is the value of music to the retail industry”
48
februar 2012 www.instore.rs
istraživanje
AGenCIJA IPSOS SPROvOdI KOntInuIRAnO, ReGIOnALnO IStRAŽIvAnJe BRAndPuLS
DETALJNI PRIKAZ TRŽIŠTA
Ovaj projekat se već duži niz godina sprovodi u Hrvatskoj, Bosni i Srbiji. Pruža analize ciljnih grupa,
kao i sveobuhvatnu analizu brendova za veliki broj kategorija proizvoda.
N
akon dvanaest godina uspešnog
rada i dominantne pozicije na domaćem tržištu, Strategic Marketing je krajem 2009. godine postao član
Ipsos grupe. Ipsos je treća po veličini globalna istraživačka kompanija, osnovana
1975. godine u Parizu, sa kancelarijama u
više od 70 zemalja, sa više od 9.000 zaposlenih, velikim brojem klijenata i više od
10 miliona anketa godišnje. Organizovan
je u pet specijalizovanih divizija:
•IpsosMarketing
Metodologija
Način prikupljanja
podataka
Teritorija
Ciljna populacija
Tip uzorka
Terenska anketa rađena u domaćinstvu kod ispitanika
Srbija
Stanovnici Srbije uzrasta između 15 i 64 godina
Troetapni stratifikovani slučajni uzorak
•IpsosMediaCT
•IpsosPublicAffairs
•IpsosASI
•IpsosLoyalty
Veličina uzorka
2000 ispitanika
Greška uzorka
95% statistički interval poverenja za pojave sa incidencom od 50% je
+/- 2.25%
Period istraživanja
BRAndpuls
U okviru Ipsos MediaCT divizije, sprovodi se i kontinuirano, regionalno istraživanje BRANDpuls.
BRANDpuls projekat je istraživanje
koje se već duži niz godina sprovodi u
Hrvatskoj, Bosni i Srbiji, a osim analize
ciljnih grupa omogućava detaljnu analizu
tržišta i brendova za veliki broj kategorija proizvoda. U poslednje dve godine
BRANDpuls je proširen i na druga svetska tržišta kao što su Australija i Bliski
istok, a planira se i dalje širenje.
Metodologija
BRANDpuls je terenska anketa. Anketari
popunjavaju sa ispitanicima deo upitnika
koji se ne odnosi na proizvodne kategorije, dok ispitanici sami, nakon detaljne
obuke i zajedničkog popunjavanja (minimum jedne kategorije) od strane anketa-
2006 god - 2012 god
ra, samostalno ispunjavaju deo upitnika
koji se odnosi na potrošnju robe široke
potrošnje.
BRANDpuls je među klijentima poznat
po kvalitetnim podacima. Kvalitet se
ogleda u stabilnim i pouzdanim podacima za koje su zaslužni kreatori metodologije, uzorka, kao i svi koji učestvuju u
daljem sprovođenju projekta. Terenska
kontrola se vrši na najmanje 20 odsto
uzorka, logička kontrola i kontrola konzistencije u 100 odsto slučajeva.
Veličina uzorka je 2.000 ispitanika po
jednom talasu istraživanja, odnosno
4.000 ispitanika godišnje, a ciljnu populaciju predstavljaju stanovnici Srbije starosti od 15 do 64 godina.
nuje tržišne indikatore sa različitim tipovima podataka:
✸ psihografija (potrošnja slobodnog
vremena, životni stilovi…),
✸ tržišne varijable (FMCG kategorije,
specifične kategorije),
✸ socio-demografija,
✸ korišćenje medija,
✸ kupovne navike.
PSYCHOGRAPHICS
MEDIA
BRANDS
DEMOGRAPHICS
Kome je namenjen i šta nudi?
BRANDpuls je alat za brend i marketing
menadžment, nudi detaljnu analizu tržišta i dubinsku analizu potrošača. Kombi-
BRANDpuls za svaki analizirani brend
daje detaljan pregled marketinških indikatora, kao što su nivo odnosa potrošača
prema brendu (poznavanje, iskustvo, ko-
februar 2012 www.instore.rs
rišćenje, razmatranje za kupovinu, najčešće korišćenje, lojalnost), detaljna analiza lojalnosti (lojalni potrošači, nelojalni
potrošači, dostupni, nedostupni) ili opšti
utisak o brendu.
Ovako detaljni pregledi marketinških
indikatora neophodni su za kvalitetan
brend menadžment, jer daju jasan uvid
na kom aspektu je potrebno unapređivati
brend.
Kombinacijom tržišnih indikatora kreirali smo osnovnih osam modela za merenje svakog merenog brenda i proizvodne
kategorije.
BRAndpuls – Modeli
BRAND score
Indikator snage brenda temeljen na
9 brend indikatora
BRAND pyramid
Model odnosa potrošača prema brendu
Pozicija brenda merena sa 6 brend
indikatora
BRAND loyalty
Model deli tržište brenda na 4 segmenta
Meri lojalnost našeg i dostupnost
konkurentskog potrošača
BRAND image
Percepcija opšteg utiska o brendu
merena ocenom opšteg utiska
49
nuirano prikupljaju u BRANDpulsu.
BRAndloyalty
BRANDscore je BRANDpuls mera koja
omogućava poređenje brandova na tržištu.
Model se koncipira na korišćenju brenda,
važnosti brenda pri kupovini, oceni imidža
i odnosu prema konkurentskim brendovima
Prilikom izračunavanja, BRANDscore
uzima u obzir različite aspekte odnosa
potrošača prema brandu - bihevioralni i
emocionalni.
Bihevioralni aspekti nam govore o realizovanom odnosu potrošača prema
brendu (kupovina, korišćenje...), a emocionalni o kvalitetu i intenzitetu percepcije brenda u svesti potrošača. Svaki od
navedenih aspekata obuhvata različite
pokazatelje.
BRANDscore se izračunava kombinacijom devet postojećih BRANDpuls
marketinških pokazatelja, a svaki od njih
ima važnu ulogu u samom izračunavanju
(svakome je dodeljen određeni ponder).
Kada se svi pokazatelji dovedu u vezu,
dobijamo potpunu evaluaciju brenda.
Moj potrošač
L1
LOJALAN
Najčešće koriste, daju najveću ocenu
i jako im je važno koji brend koriste
L2
NELOJALAN
Koriste brend, ne daju najveću ocenu
ili im nije važno šta koriste
Konkurentski potrošač
DOSTUPAN
Koriste kategoriju, nisu koristili
recentno brend, nisu lojalni drugom
brendu, ocena brenda je do tri boda
manja od nabolje ocenjenog brenda
L3
NEDOSTUPAN
Koriste kategoriju, nisu koristili
recentno brend, lojalni drugom
brendu, ocena brenda je više od
tri boda manja od najbolje ocenog
brenda
L4
BRAndpyramid
Od svesti o brendu do lojalnosti istom,
BRANDpyramid izdvaja šest mogućih odnosa potrošača kao i pet mera prelaska potrošača sa donjeg na gornji nivo piramide.
L5
Ne koriste kategoriju
BRAndimage
BRAND affinity
Sklonost ciljne grupe prema
korišćenju brenda
CATEGORY puls
Tržišni indikatori na nivou
kategorije
TARGET puls
Detaljna analiza ciljnih grupa
SHOPPING puls
Analiza kupovnih navika i
trgovačkih lanaca
Loyalty
Potrošači koji su lojalni
brendu
Primary Usage
Potrošači koji najčešće
koriste brend
Consideration
Potrošači koji prillikom
kupovine uzimaju brend u
obzir
15%
38%
50%
Potrošači ne biraju brend isključivo na
osnovu objektivne analize karakteristike
proizvoda, već i na osnovu imidža, odnosno percepcije koje imaju o brendu i potrošačima tog brenda. Zbog toga je kontinuirano praćenja imidža izuzetno važno
za marketinško upravljanje. Pad imidža
(vrednosti brenda) je put ka padu tržišnog udela te je jako važno na vreme reagovati ‘ojačavanjem’ brenda. Takođe, rast
imidža nekog konkurenta sugeriše da bi
trebalo pripaziti na opasnost od njegovog preotimanja dela potrošača.
9
BRAndscore
Kategorija: Bezalkoholna gazirana pića
Coca-cola
74
Fanta
48
Cockta
47
Sprite
44
Pepsi
43
BRANDscore je indikator snage branda
izračunat na osnovu marketinških indikatora performansi branda koji se konti-
Usage
Potrošači koji su koristili
brend u poslednjem periodu
60%
8
7
6
Experience
Potrošači koji su ikada imali
iskustvo sa brendom
5
75%
4
3
Recognition
Potrošači koji su čuli za
brend, znaju da brend
postoji
2
96%
1
0
8,43
50
februar 2012 www.instore.rs
istraživanje
BRAndaffinity
SHOPPInGpuls
Indeks sklonosti korišćenja brenda
Omogućava analizu kupovnih navika bilo
koje ciljne grupe
target: Women 20 - 35
Brand
Nivea Visage
Vichy
Garnier
Balea
L’Oreal
Neutrogena
Estimated Consumption Share
25.01
9.14
9.04
7.81
7.20
3.97
Consumption Index
93.18
127.81
105.45
110.78
111.48
98.38
Poređenje procenta korišćenja brenda na bilo kojoj ciljnoj grupi u odnosu na ukupnu
populaciju. Na osnovu panel podataka moguće je pratiti tržišne udele samo na opštoj
populaciji ili bazičnim tržišnim segmentima (npr. region). Ova analiza omogućava
praćenje sklonosti potrošnje brendova na ciljnim grupama kreiranim na osnovu bilo
kog demografskog, psihografskog (životni stilovi, vrednosni sistem, prehrambene
navike…) ili tržišnog (korisnici nekog brenda, nelojalni korisnici…) pokazatelja.
To nam omogućava da evaluiramo svoje marketinške aktivnosti i vidimo da li smo
uspeli da brend 'nametnemo' targetiranim ciljnim grupama.
CAteGORypuls
Učestalost korišćenja kategorije
Heavy users
24%
0%
Medium users
42%
Light users
100%
Segmentacija potrošača prema učestalosti korišćenja kategorije.
tARGetpuls
BRANDpuls omogućava detaljnu analizu bilo koje ciljne grupe koristeći bilo koji od tipova podataka
BRANDS PSYCHOGRAPHICS DEMOGRAPHICS MEDIA
•
•
•
•
•
•
•
Socio-demografija
Slobodnovreme
Interesiiaktivnosti
Mišljenjaistavovi
Stavoviomedijima
Stavovipremaoglašavanju
Stavovioprehrani
•
•
•
•
•
•
Analiza Retail sektora:
• Poznavanjetrgovačkihlanaca
• Korišćenjetrgovačkihlanaca
• ‘Image’trgovačkihlanaca
Brand puls pruža mogućnosti segmentacije potrošača i ciljne grupe po izboru, na
osnovu njihovih ‘life style’ izjava, kao i
konzumaciji određenih medija ili proizvoda,
a koje su svrstane u 30 različitih segmenata
u osam odvojenih oblasti:
1. segmenti kupovne sklonosti
- Osobine proizvoda
- Posredovanje identiteta
- Cenovna osetljivost
34%
50%
Detaljna analiza kupovnih navika:
• Analiza‘mainshoppera’
• Učestalostkupovanja
• Procenapotrošnje
• Tipoviprodajnogmesta
• Faktoriizbora
• Stavovipremakupovini
• Uzrociponašanjaprilikomkupovine
Odmor
Kupovnenavike
Muzika
Sport
Političkepreferencije
BRANDpuls psihografska segmentacija
2. segment medijske sklonosti
- Sklonost televiziji
- Sklonost radiju
- Sklonost internetu
- Sklonost dnevnim novinama
- Sklonost časopisima
3. segmenti društvene vrednosti
- Tradicionalni kolektivizam
- Takmičarski individualizam
- Egalitarni individualizam
4. segmenti prehrambene sklonosti
- Gastronomske sklonosti
- Zdrava prehrana
- Nezdrava prehrana
5. segment interesovanja
- Politika i sport
- Sport i tehnologija
- Estrada i lični izgled
- Zdravlje i urđenje doma
6. segment reklamne sklonosti
- Pozitivan odnos
- Negativan odnos
7. segment slobodno vreme
- Konzumacija kulture i doživljaja
- Kućne zanimacije
- Lokalno druženje
8. segmenti turističke sklonosti
- Jednostavan odmor
52
februar 2012 www.instore.rs
nove tehnologije
AutOMAtIZACIJA RAZMene InfORMACIJA u LAnCIMA SnABdevAnJA
Efikasan i isplativ
edI postoji već decenijama i koriste ga veliki trgovinski lanci i proizvođači, a poslednjih
godina, zbog sve niže cene implementacije i srednji i manji partneri.
Autor: Božidar Bajsič
direktor prodaje, Panteon Group®
Panteon Group® nudi
usluge na području
međuorganizacijskog
elektronskog poslovanja,
pre svega između
preduzeća (business to
business - B2B) i između
preduzeća i državnih
institucija (business
to government - B2G).
Korisnicima nude
sve potrebne usluge
i celokupna rešenja
za obnovu klasičnih
poslovnih procesa
uslugama elektronskog
poslovanja.
U
pravljanje lancima snabdevanja
(supply chain management – SCM)
je dosta širok pojam. Generalno bismo mogli
reći da je to upravljanje poslom, koji povezuje partnerske firme, kako bi proizvo-
dile i dopremale kupcu neki
proizvod ili uslugu i prilikom
toga ostvarile neku svoju neto
vrednost. Iz tih razloga, između partnerskih firmi postoji
neki vid komunikacije (ili kolaboracije), koja je u čitavom
ciklusu nekog proizvoda ili
usluge, od tržišnih istraživanja, razvoja proizvoda, optimizacije procesa distribucije
(od proizvodnje do prodaje
kupcu), servisiranja i na kraju
do razgrađivanja i ponovnog
vraćanja u proizvodnju, odnosno otpad. U čitavom lancu između partnera postoji
razmena informacija. Neke su
ređe i specifične, a neke tipične i česte - operativne. Sve te
informacije se mogu razmenjivati putem različitih medija
(papira: poštom, faxom, e-mailom: kao pdf, xml, xls, verbalno telefonom...). Problem
je u razumevanju informacija
među partnerima (da li su šifre iste, da li je 0 ili je O, da
li su parametri na stranicama
jednako podešeni...) i manualni rad kada te informacije
treba ponovo unositi u informacioni sistem (IS) partnera.
Kod operativnih informacija
koje se puno razmenjuju broj
grešaka je veći.
Zbog toga se na području razmene ‘operativnih’ informacija na području lanaca snabdevanja već davno definisala
grupa onih, koje su dovoljno
tipične i česte i za koje ima
svrhe da se standardizuju i
kao takve omogućavaju da se
razmenjuju automatizovano
elektronski, kao podaci iz IS
jednog partnera u IS drugog.
Automatizacija putem
edI-ja
EDI ili elektronska razmena
podataka znači potpuno automatizovanu razmenu strukturiranih poslovnih dokumenata na nivou programa (IS)
među poslovnim partnerima,
prema dogovorenom formatu, odnosno standardu. EDI
se najviše koristi na operativnom nivou lanaca snabdevanja (SC) između proizvođača/
dobavljača, distributera, logističkih partnera (third-party
logistics-3PL) i kupca (retailera).
mena u lancu snabdevanja,
pre svega, znači umanjenje
troškova za manualni rad i
greške koje nastaju prilikom
ručne obrade informacija.
EDI postoji već decenijama i koriste ga veliki trgovinski lanci i proizvođači, a
poslednjih godina zbog sve
niže cene implementacije, i
srednji i manji partneri. Pošto se te tipske informacije
razmenjuju među različitim
firmama, različitim informacionim rešenjima i po celom
svetu, predložene su određene preporuke i standardi za
takve poruke. Ponekad dođe
Prednosti EDI-ja u SC su po- do rasprave među tehničariznate, ali su u praksi različite. ma koji je standard bolji. Ali,
Mogli bismo navesti najčešće: u praksi su svi jednako loši,
•Povećana brzina procesa ako partneri nemaju sređen
snabdevanja.
IS i matične podatke i ako se
•Integracija podataka, sma- neki standard ne implementinjenje manualnog rada, sni- ra dobro. U tom slučaju EDI
ženje troškova za unos po- nije više toliko efikasan i trošdataka.
kovno isplativ. U takvim slu•Automatizacija likvidacije čajevima može biti čak i neračuna i plaćanja (cena pa- konkurentan tradicionalnoj
pirne obrade i čuvanja fak- razmeni dokumenata u SC.
ture je okvirno od dva do
osam evra, cena e-invoicinga Na području trgovine su najšire prihvaćeni standardi GS1
je trenutno od 0,3 do jednog
ECOM (http://www.gs1.org/
evra i pada).
ecom/about/ecom) i u našoj
•Manjegrešakaupodacimai
sredini EANCOM (http://
u procesima.
www.gs1.org/ecom/about/
•Sređenimatičnipodaciartieancom). Taj standard ili njekala, partnera.
gove derivate koriste za raz•Automatizacija preuzimanja
menu podataka u SC svi veći
robe u skladištima.
trgovinski lanci u regionu.
•Optimizacija zaliha i smaOvde je pregled po zemljanjenje zaliha - optimalnije
ma: Baumax (SI), Big Bang
planiranje dobavnog lanca i
(SI), Billa (HR), Bipa (HR),
proizvodnje.
Boso (HR), Delhaize Serbia
•Bolji rejting kod većih par(RS), Dinova Diona (HR),
tnera.
dm-drogerie markt (SI, HR i
Uglavnom, elektronska raz- RS), Engrotuš (SI), Kaufland
februar 2012 www.instore.rs
(HR), K.T.C. (HR), Lilly drogerije (RS), Mercator (SI i
RS), Merkur (SI i RS), Metro
C&C (HR i RS), Mueller (SI
i HR), OBI (SI i HR), OMV
(SI i HR), Spar (SI i HR),
S.Oliver (SI), Sportina (SI)…
U Hrvatskoj se u trgovini koristi i standard OAGIS (http://
www.oagi.org/dnn2/Home.
aspx), koji koristi grupa Agrokor (trgovci: Konzum, Tisak,
Idea (RS) i proizvođači, Ledo,
Jamnica, Pik, Dijamant (RS),
Frikom (RS)...). U Sloveniji
se koristi u užem segmentu
trgovine i lokalni standard
e-Slog
(http://www.gzs.si/
slo/6679), koji uglavnom koriste državne organizacije i
Telekom, mobilni operateri,
elektro distributeri, itd.
tipske edI poruke u praksi
Standardne EDI poruke koje
se koriste možemo razvrstati
u dve grupe:
- Operativne poruke naručivanja robe, isporuke i plaćanja.
- Poruke u vezi sa optimizacijom lanca snabdevanja, odnosno kolaboracija.
Operativne EDI poruke, koje
se najčešće koriste u lancima
snabdevanja među partnerima:
1. Narudžbenica –
ORDERS
Narudžba kupca, gde se za
identifikaciju artikala i lokacija koriste GS1 GTIN kodovi
(http://www.gs1.org/barcodes/technical/idkeys/gtin)
– najčešće poznati kao bar
kodovi na artiklima. Za identifikaciju lokacija i partnera
se koriste GS1 GLN kodovi
(http://www.gs1.org/barcodes/technical/idkeys/gln).
2. Odgovor na narudžbenicu – ORDRSP
Što znači da dobavljač kaže
svom kupcu da li će dopremiti
naručeno u određenoj količini.
3. Otpremnica - DESADV
Otpremnica sadrži informacije o GTIN artikala koji su
otpremljeni od dobavljača.
Može da sadrži još ostale logističke informacije: SSCC
kodove paleta, pakovanja,
GTIN kodove pakovanja i
GTIN kodove artikala. Za
svaki artikal može imati informaciju o roku trajanja (best
before), serijske brojeve (lot/
serial number), cenu i ostale
karakteristične informacije.
4. Prijemnica – RECADV
To je potvrda, prijem artikala
od strane kupca. Time kupac
potvrđuje koje artikle je primio i na osnovu te informacije
traži korektan račun.
5. Račun – INVOIC
Račun prema pravilu pravi
dobavljač na kraju posla. Ali,
može da ga napravi i kupac u
ime dobavljača (reverse invoicing). To se koristi u nekim
zemljama prema zakonskoj
mogućnosti. Račun može biti
kao pravi nematerijalizovani
e-račun ili samo kao niz podataka, koji se koristi za obradu
likvidacije, a za arhiviranje se
još uvek šalje papirni račun.
Za pravu nematerijalizovanu
53
razmenu faktura treba doneti
određenu zakonsku regulativu
i definisati uslove za elektronsku arhivu tih faktura na nacionalnom nivou. U našoj sredini (ex-Ju, zapadni Balkan) ti
uslovi su doneti u Sloveniji i
u Hrvatskoj. U Sloveniji trgovinski lanac Spar na taj način
prima e-račune od nekih svojih dobavljača. U Hrvatskoj za
sada nije poznata takva praksa,
jer je zakon dosta svež.
cije svojim dobavljačima, odnosno proizvođačima o stanju
zaliha njihovih artikala u skladištima, odnosno prodavnicama kupca.
e-Račun uz kontrolu isporučene robe omogućava kupcu
velike uštede zbog automatske likvidacije. Da bi ta likvidacija bila što efikasnija, najbolje je podržati sve ključne
dokumente u procesu (ORDERS, ORDRSP, DESADV,
RECADV, INVOIC), jer svaki donosi određeni postotak
više u smislu tačnosti informacija stanja i kretanja robe,
logistike, smanjenja zaliha i
automatizacije likvidacije.
U Evropi se EDI koristi najviše u zapadnim i severnim
zemljama, dok se broj korišćenja različitih tipova EDI
poruka u lancima snabdevanja sa trgovcima, smanjuje ka
južnijim područjima. Slično
je i na teritoriji zemalja ex-Ju
ili zapadnog Balkana. Razlog
je, način rada i drugačiji nivo
infromacionih rešenja. Ali,
ta se slika u poslednje vreme
prilično brzo menja, jer strane kompanije koje ulaze u te
zemlje zahtevaju EDI od svojih lokalnih partnera. Sa jedne
strane je to dobro, ali sa druge
otežava donošenje neke lokalne ‘best practice’, jer svaka
takva strana kompanija koristi
svoj način rada i svoje derivate
EDI poruka.
Poruke vezane za optimizaciju lanca snabdevanja, odnosno
kolaboraciju su u praksi obično:
1. Poruke o zalihama – INVRPT
U njima kupci šalju informa-
oRDeRs
oRDRsp
DesaDv
ReCaDv
invoiC
invRpt
slsRpt
slovenija
15
8
9
2
9
6
1
Hrvatska
16
1
6
1
6
3
1
srbija
5
1
Broj trgovačkih lanaca koji koriste u svom lancu snabdevanja određeni tip elektronske poruke u nekoj zemlji.
2. Poruke o prodaji SLSRPT
Šalju se informacije o prodaji
u neko vreme.
Korišćenje edI poruka u
zemljama ex-Ju
U korišćenju EDI na području ex-Ju najaktivnije su Slovenija, Hrvatska i Srbija. U
ostalim zemljama za sada još
nije poznata praksa šireg korišćenja nekog standardnog tipa
EDI poruka.
■
54
februar 2012 www.instore.rs
inMedia
OdIt tIRAŽA dOPRInOSI RAZvOJu tRAnSPARentnOStI MedIJSKOG tRŽIštA
SIGURNIJE OGLAŠAVANJE
Audit Bureaux of Circulations Srbija pruža tačne i proverene informacija za planiranje i vođenje
medijskih kampanja. takođe, omogućava pravilnu raspodelu budžeta, lakše korišćenje marketinških resursa i precizno merenje i analize rezultata marketinških i PR kampanja.
Priredila: una Milićević
A
udit Bureaux of Circulations Srbija je jedinstvena
organizacija u Srbiji, sa misijom utvrđivanja realnih
oglasnih potencijala štampanih i online medija. Takođe, sprovodi i dodatne aktivnosti i realizuje projekte sa ciljem razvoja marketinškog tržišta u Srbiji.
ABC je tripartitna organizacija, sačinjena od izdavača, oglašivača i agencija za zakup medijskog prostora, i predstavlja pečat
poverenja, koje stvara i održava između njenih članova.
Deo je globalne federacije IFABC (International Federation of
Audit Bureaux of Circulations), koja okuplja četrdesetak ABC
organizacija širom sveta (od kojih neke sprovode misiju i van
matičnih zemalja). Sve aktivnosti u Srbiji su usklađene sa međunarodno prihvaćenim standardima i procedurama, koje propisuje Federacija. Više podataka o IFABC je moguće pronaći
putem sajta na adresi www.ifabc.org.
U ovom trenutku, ABC verifikuje 90 odsto prodatog tiraža
dnevnih novina i 85 odsto prodatog tiraža magazina u Srbiji.
Trenutno, ABC Srbija je u završnoj fazi pregovora sa jednom
od najeminentnijih svetskih agencija za ispitivanje tržišta o
Print odit
Odit tiraža štampanih medija je sistem merenja bez
mogućnosti bilo kakvog subjektivnog uticaja. Izdavači
dostavljaju redovne izveštaje o štampanim i prodatim tiražima, podeljene po regionima i vrsti prodaje.
Srbija se sastoji od tri regiona – centralna Srbija,
Beograd i Vojvodina, dok prodaja može biti slobodna
(na kioscima), putem pojedinačne ili grupne pretplate,
paketna... Third party revizor je angažovan na proveri
izveštaja izdavača, uvidom u njihovu poslovnu dokumentaciju. U ime ABC, trenutno reviziju sprovodi Baker
Tilly. Izveštaji se postavljaju u online aplikaciju putem
koje su dostupni oglašivačima 24 sata dnevno, na bilo
kojoj lokaciji. Svakih šest meseci se izdaju standardni
sertifikati ukupno prodatog tiraža (SST), u papirnom i
elektronskom (PDF) obliku.
sprovođenju studije čitanosti sa nacionalnim uzorkom. U bliskoj budućnosti će istraživanje čitanosti biti deo redovne usluge
koju pruža ABC Srbija.Podržava razvoj novih ABC organizacija
u regionu (Hrvatska, Bosna i Hercegovina) i tesno sarađuje sa
međunarodnim organizacijama (USAID, IREX) na podršci razvoju medija u Srbiji.
Osim odita odštampanih i prodatih tiraža novina i magazina i
posećenosti internet sajtova, u planu je uvođenje još jedne aktivnosti uobičajene u većini ABC organizacija – odita događaja.
Učlanjivanje u ABC, pored podrške razvoju transparentnosti
medijskog tržišta u Srbiji, donosi i dodatne benefite za sve grupe članova. Neki od njih su:
februar 2012 www.instore.rs
Za izdavače i vlasnike web sajtova:
- Stalna vidljivost oditovanih izdanja i/ili sajtova pred donosiocima marketinških odluka (oglašivačima i media buying
agencijama), zahvaljujući online aplikacijama, dostupnim 24
sata dnevno.
- Pristup oditovanim podacima o svim sopstvenim i konkurentskim izdanjima i/ili sajtovima, kao ključnim informacijama za donošenje strateških i operativnih odluka.
- Pravo da na oditovanim naslovima/sajtovima ističu logo ABC
Srbija – pečat poverenja.
Za oglašivače:
- Posedovanje tačnih i proverenih informacija za planiranje i
vođenje medijskih kampanja.
- Mogućnost pravilne raspodele budžeta, lakšeg korišćenja
marketinških resursa i preciznog merenja i analize rezultata
marketinških i PR kampanja.
- Oglašavanje postaje mnogo sigurnija investicija.
Za agencije za zakup medijskog prostora:
- Tačne informacije o tiražima štampe i posećenosti sajtova su
nezaobilazan parametar prilikom planiranja i zakupa medijskog prostora.
- Planovi i izveštaji za klijente bazirani na ABC podacima su
dokaz da agencija maksimalno vodi računa o racionalnom
trošenju klijentovog novca.
Za pridružene članove:
- Mogućnost pristupa svim informacijama o rezultatima odita
pomaže razvoj misije pridruženog člana.
55
Istorijat
Prva ABC organizacija je
osnovana u Sjedinjenim
Američkim Državama 1914.
godine. ABC Velike Britanije
je ustanovljen 1931. godine, a u međuvremenu se ABC
misija proširila na veliki broj zemalja širom zemaljske
kugle. Nakon tri godine priprema, ABC Srbija formalno
počinje sa radom u oktobru 2006. godine, kada joj IFABC dodeljuje status pridruženog člana. Pomoć u ‘prvim
koracima’ i pripremi neophodne dokumentacije pružile
su ABC organizacije iz Nemačke, Švajcarske i Mađarske.
Paralelno sa osnovnom delatnošću odita tiraža
štampanih medija, ABC Srbija organizuje seminare i
konferencije sa ciljem unapređenja novinsko-izdavačke
delatnosti u Srbiji. Takođe, počinje sa izdavanjem kataloga štampanih medija u Srbiji, čije je izdanje za 2009.
godinu izašlo u štampanom obliku, da bi se već godinu
dana kasnije preselilo u digitalnu formu.
Uspostavljena čvrsta saradnja sa USAID i IREX dovodi
do pokretanja web odit servisa u februaru 2010. godine,
kao i organizacije velikog broja edukativnih seminara sa
renomiranim inostranim i domaćim predavačima.
Ciljevi
• ABC na osnovu međunarodno prihvaćenih metoda, podataka
utvrđuje tačno koliko je primeraka izašlo iz štampe.
Osnovni cilj IFABC je utvrđivanje broja prodatih ili distribuiranih primeraka lista koji su dostavljeni čitaocu. Osnovna razlika između ABC odita i postojećeg ispitivanja tržišta:
• Postojeća istraživanja u Srbiji, na osnovu anketa sa slučajno
odabranim osobama, daju procenu o broju čitalaca jednog lista, ne vodeći računa o broju prodatih primeraka.
■
56
februar 2012 www.instore.rs
licem u lice
Nelikvidnost – veliki problem
Kompanija Royal friesland Campina, sa sedištem u Holandiji, objavila je da će preuzeti Imlek i Mlekaru Subotica, koje su u većinskom vlasništvu fonda Salford. Ovaj poslovni potez i
još neke teme, ‘licem u lice’, komentarišu Zoran Matić, generalni direktor Mlekare šabac i
dragan vukadinović, vlasnik i direktor mlekare Granice.
Priredila: Una Milićević
dragan vukadinović
Zoran Matić
VUKADINOVIĆ: Privatne
robne marke su izmislili trgovinski lanci da bi na taj način
ucenjivali proizvođače, jer u
tom slučaju robna marka ostaje, a proizvođači mogu da se
menjaju. Ja sam protiv robnih
marki, iako radim robnu marku. Ne postoi proizvođač koji
bi opstao samo sa robnim markama.
Kako komentarišete najave da će Campina da kupi
Imlek i Mlekaru Subotica?
Kako će se to odraziti na
vaše poslovanje, a kako na
tžište mleka i cene?
MATIĆ: Dolazak velikog
igrača iz mlekarske industrije
se najavljuje već duži niz godina, od kako se najavljuje prodaja Salforda. Do samog čina
preuzimanja će proteći još
neko vreme i mi, nezavisno od
toga, radimo normalno, sledeći svoj put razvoja i osvajanja
tržišta. Konkurencija je uvek
dobra za sve ozbiljne učesnike
na tržištu. Mislim da dolazak
velike mlekare na naše tržište
u početku, neće imati za posledicu povećanje cene mleka
i gotovih proizvoda, što ne
znači da se u kasnijoj fazi to
neće dogoditi. Mada, ne treba isključiti ni kratkoročno
obrnute trendove, u pravcu
sniženja.
VUKADINOVIĆ: Campina
je jedna velika kompanija sa
velikim kapitalom i normalna
je njena potreba za proširenjem tržišta. Subotička mlekara je najbolje tehnološki
opremljena mlekara u Srbiji,
a Imlek ima najviše zakupljenog prostora u trgovinskim
lancima, tako da je takav spoj
odličan. U svakom slučaju,
treba očekivati probleme kod
domaćih mlekara, a to znači
da će Campina pokušati da
uguši što više domaćih proizvođača mleka, da bi prodavala svoju robu. Na njihovom
terenu zastupljena je intezivna
proizvodnja sirovog mleka sa
otkupnim cenama nižim nego
kod nas, i bez carine njihovi
proizvodi biće jeftiniji nego
naši. U Srbiji postoje dva strana trgovinska lanca gde su
proizvodi Campina-e zastupljeni u inostranstvu i imaju
veliki uticaj na njih. U početku će verovatno plaćati skuplje sirovo mleko, a prodavati
jeftinije proizvode. Plašim
se da ćemo da doživimo istu
sudbinu kao zemlje u regionu,
gde su uništili domaće proizvođače sirovog mleka i mlekare. Oni za to sigurno imaju
dovoljno sredstava.
Šta Vam generalno predstavlja najveće poteškoće u
poslovanju na srpskom tržištu?
MATIĆ: Opšta nelikvidnost
i realan pad kupovne moći
stanovništva. To je problem sa
kojim se suočavaju sve mlekare u Srbiji, pa i Mlekara Šabac.
VUKADINOVIĆ: Neki od
najvećih problema sa kojima
se susrećemo u poslovanju su
vrlo teška naplata, dugi rokovi
plaćanja, sporo sudstvo i zakon koji štiti neplatiše, kao i
monopol trgovinskih lanaca,
ali i dosta jaka konkurencija u
ovoj branši.
Mislite li da su privatne robne marke pretnja brendovima i zašto? Da li ih proizvodite i za koje trgovce? Ako
ne, da li biste ušli u ovakav
vid saradnje i sa kojim trgovcima?
MATIĆ: Snažnim brendovima, private robne marke nisu
ozbiljna pretnja. Potrošači,
naročito u segmentu hrane, se
vezuju za brendove koje prihvataju zbog kvaliteta, odgovarajućeg ukusa i te navike teško
menjaju. Manji deo potrošača
zbog materijalnog stanja može
privremeno da napusti omiljeni brend, ali će se prvom prilikom vratiti na brend proizvoda
na koji je navikao. Ekonomska
kriza je ‘napravila’ neki prostor
određenim robnim markama, ali još robne marke nisu
ni blizu dominantnog učešća
na tržištu. Stepen lojalnosti
potrošača prema omiljenim
brendovima u hrani, može se
meriti samo sa privrženošću lekovima za koje potrošači misle
da im koriste. Mlekara Šabac
radi samo jednu robnu marku
- Premia čokoladno mleko i te
količine koje proizvodimo ne
utiču na prodaju našeg brenda
- Poppy čokoladnog mleka.
Kako biste ukratko opisali
srpskog potrošača i tržište?
MATIĆ: Potrošač je obavešten, pronicljiv, skroman ali
zahvalan.
VUKADINOVIĆ: Naše tržište je malo sa mnogo siromašnih kupaca.
Šta mislite o drugom učesniku u rubrici i njegovoj kompaniji?
MATIĆ: Gospodin Dragan
je primer dobrog vlasnika i
upravljača koji je porodični biznis doveo do veoma visokog
nivoa. Veoma ga poštujem kao
kolegu i partnera u poslu, jer
je pozitivno predvidljiv u poslu. Do sada smo sarađivali u
više navrata veoma korektno,
iako smo konkurenti na tržištu. Mlekara Granice je pokrila
jedan dobro definisan tržišni
segment i po mom mišljenju
to veoma dobro radi. Ima prepoznatljivu domaćinsku crtu
u svom poslovanju i na njegovom primeru se može učiti
kako se razvija biznis. Želim
mu svaki uspeh u poslu i privatnom životu.
VUKADINOVIĆ: Vrlo jaka
kompanija i jedan od lidera na
našem tržištu i budući veliki
izvoznik.
februar 2012 www.instore.rs
57
58
februar 2012 www.instore.rs
komšijski dućan: kako opremiti radnju
Male radnje u Srbiji i dalje
ušestvuju sa oko 54% u
ukupnom prometu (GfK).
SRedStvA vIZueLne KOMunIKACIJe, neOPHOdnOSt SAvReMene MALOPROdAJe
Dobro jutro komšija,
na moderan način
vizuelna komunikacija, merchaindaising, below the line marketing (BtL) shelf menagment...
šta se sve krije iza ovih rogobatnih stranih izraza? Suštinu ovih pojmova i kako primena ovih
savremenih prodajnih i marketing koncepata može da vam pomogne u vođenju vaše radnje i
unapređenju prodaje, pokušaću da dočaram u nastavku teksta.
Autor: dragan Bjelić,
izvršni direktor, Belem
K
ada kažemo ’komšijska radnja’, većini ljudi ce prva
asocijacija biti mala
radnja iza ćoška, na
svega par koraka od našeg
toplog doma, gde možemo
naći ono najnužnije što nam
treba. Takvu radnju obično
ne zamišljamo kao moderan
supermarket sa svim onim
pomagalima koja nam govore koliko koji proizvod košta,
gde se nalaze mlečni proizvodi, a gde hemija, koji su proizvodi na popustu, a koji su
novi proizvodi koje nam pro-
davac nudi. To što ove radnje
tako ne zamišljamo, da li to
znači da one tako ne treba da
izgledaju? I da li veliki supermarketi sva moderna sredstva
vizuelne komunikacije koriste
samo iz razloga što imaju višak novca sa kojim mogu da se
rasipaju?
Hajde da vidimo zašto oni to
rade i koje sve prednosti donosi integrisanje ovih sistema
u prodajne objekte. Primenom različitih koncepata vizuelne komunikacije, ulaganje
u ove dodatke u vašim malim
radnjama, može vam se višestruko vratiti.
Sva sredstva vizuelne komunikacije možemo podeliti u
nekoliko osnovnih grupa:
•Nosačecena
•Nosačeobaveštenja
•Razdelnikepolice
Dakle kao što vidite govorimo
o sredstvima čija se nabavka
vrši, pošto ste nabavili police
i koja predstavljaju njihovu
nadogradnju. Dakle krenimo
redom...
nosači cena
U nosače (držače) cena ubrajamo sve one dodatke, koji
obezbeđuju da cene budu
izložene na jasan način, da
kupac može lako i brzo da
dobije informaciju o ceni pro-
izvoda. Jasno je da na tržištu
niske kupovne moći, kao što
je naše, cene predstavlja jedan
od najvažnijih kriterijuma kod
donošenja odluke o kupovini
proizvoda, tako da sama cena
može biti preporuka za neki
proizvoda. Sa druge strane,
jasnim isticanjem cena štedite vreme i smanjujete gužvu
u prodajnom objektu, koju
stvaraju kupci koji konstantno
zapitkuju o ceni proizvoda.
Time možete obezbediti veći
protok kupaca i rastererećenje
objekata, a istovremeno izbegavate nepotrebno zadržavanje kupaca u objektu.
Ako imate pravljene police od
univera ili gvožđa, za vas su
najprihtavljiviji nosači koji se
lepe na samu policu. Na kraju postoje i tipovi nosača koji
mogu imati i ulogu nosača i
neku vrstu frontalne barijere,
koja sprečava da proizvodi
padnu sa police. Ako koristite
neke od standardnih gondola,
od većine proizvođača ćete uz
samu gondolu dobiti i inicijalni set klizača. Naravno ovi
se mogu dodatno poručiti,
ako se vremenom pohabaju ili
potroše, tako da ne stoje polomljeni ili pohabani, što samo
po sebi stvara ružnu sliku.
U zavisnosti od polica koje se
koriste imamo različite tipove
nosača cene. Prva grupa, koja
je i najšire zastupljena, su nosači ili kako se češće nazivaju
klizači cena. Oni se postavljaju
na prednji deo police i u njih
se uvlače kartice sa cenom.
Sledeću grupu nosača za cene
su nosači za cene za rashladne vitrine. Generalno postolje
dva tipa, jedni koji se ubadaju
u sam proizvod i oni koji se
postavljaju ispred proizvoda
ili na tacnu na kojoj se proizvodi nalaze. Alternativno re-
februar 2012 www.instore.rs
šenje može da bude i lepljenje
klizača za cene na frontalnu
površinu vitrine, sa jasnim
opisom proizvoda, tako da
kupac uvek može da vidi cenu
proizvoda koji ga zanima.
Poslednju grupu proizvoda su
nosači za cene za kuke na koje
se sami proizvodi kače. Za većinu standardnih kuka postoje
i odgovarajući nosači. Kuke
za proizvode su najteže za
apliciranje cena, s toga su ovi
nosači jedno vrlo praktično i
neophodno pomagalo.
nosači obaveštenja
Nosači obaveštenja mogu
predstavljati najbolje sredstvo kojim možete unaprediti prodaju u objektu, ako ga
iskoristite na pravilan način.
Najpogodnije rešenje predstavaljaju plastični ramovi,
O kompaniji
Belem d.o.o. je
preduzeće osnovano
2006, a glavna delatnost
su mu sistemi za vizuelnu
komunikaciju. Osnovni
asortiman čine nosači
obaveštenja, brošura,
postera i cena. Godine
2009. su u asortiman
uveli i proizvode za
vizuelnu komunikaciju
u maloprodajnim objektima. U njihovoj ponudi
mogu se pronaći sistemi
za izlaganje cena kompanija Sitour i Synco.
koji se mogu kombinovati sa
velikim brojem različitih nosača, u zavisnosti od mesta
na kojem iste treba postaviti.
Njihova glavna prednost jeste što na jednostavan način
kupcima možete vizuelno da
prenesete poruku, koju biste
inače rekli usmeno. Koristite
ga kao sredstvo za predstavljanje novih proizvoda, koje
do tada niste držali u objektu;
promovišite proizvode koje
imate po povoljnim cenama,
ili proizvode na kojima imate
dobre marže, pa želite da se
prodaju više od nekih druge
istog tipa. Najbolji način za
korišćenje ovog vida komunikacije jeste kombinovanje sa
jednom namenskom policom,
koja se nalazi na udarnom
mestu i na kojoj biste držali
samo proizvode koje uvodite
ili za koje želite da pravite akcijske prodaje. Ako ga postavite na vidno mesto i jasno i
vidno obeležite, verujte svaki
kupac će primiti poruku koju
želite da saopštite.
Osim ovog pomenutog, nosače obaveštenja možete koristiti da izbegnete nepotrebno
objašnjavanje kupcima prilikom prodaje robe u rinfuzu
ili robe koja se meri. Ili ako
ste pak, uveli neki sistem samomerenja, ovi nosači predstavljaju idealno sredstvo koje
omogućava svim vašim kupcima da isprate proceduru.
Dakle, opet se kao glavna
korist provlači ubrzanje toka
kupaca kroz objekat i bolje
iskorišćenje vašeg vremena i
vremena vaših prodavaca, da
bi oni mogli da se bave stvarima koje su vam od vitalnog
značaja.
Razdelnici polica
Poslednje o čemu bi hteo da
govorim, a u vezi je sa sredstvima vizuelne komunikacije, su razdelnici polica. Iako
na prvi pogled to ima manje
veze sa komunikacijom, a
više sa organizacijom, dobro
razdeljene police, ako su razdelnice pregledne sa logično
postavljenom robom, predstavljaju izuzetno dobro sredstvo komunikacije. U malim
radnjama police često deluju
prenatrpano sa velikim brojem različitih artikala i čini
se da tu možete sve pronaći.
Međutim, kada tražite nešto
specifično, obično se to svede
da pitate prodavca gde se isti
nalazi. Da biste to izbegli i da
vaši kupci ne bi bili isfrustrirani što ne mogu da pronađu
ono što im je potrebno, najbolje rešenje su upravo razdelnici polica.
59
Police možete vizuelno razdvojiti na više načina. Možete koristiti neke od nosača tabli i na
taj način na pojedinim mestima
jasno označiti koja se grupa
proizvoda tu nalazi. Uz to, uvek
se trudite da roba na policama
bude logično postavljena - na
primer hemija za kuhinju bi
trebalo da stoji pored hemije za
kupatilo, slatkiši pored slanih
grickalica i slično. Možete police obojiti u različite boje i na taj
način kupcima sugerisati da se
tu nalazi nova grupa proizvoda.
Jedno od rešenja je da iznad
svakog reda polica postavite tablu, koja će jasno opisivati šta se
na toj polici nalazi.
Naravno, osim priručnih postoje i fabrička rešenja koja se
postavljaju na klizače i omogućavaju da se roba jasno razdvoji. Ti sistemi obično se sastoje
i od frontalne barijere čime
sprečavate ispadanje proizvoda
sa police i njihovo oštećivanje.
Takođe, oni vam vrlo brzo daju
sliku koji od proizvoda na policama treba dopuniti, a kojih na
polici više nema.
Nadam se da sam vam uspeo
približiti neke od elemenata
vizuelne komunikacije, koje
možete iskoristiti u vašem
objektu i videćete da ćete njihovom primenom osetiti jasnu razliku.
■
60
februar 2012 www.instore.rs
komšijski dućan: kako se izboriti
OPStAnAK MALIH I SRednJIH PReduZećA u SeKtORu MALOPROdAJe
AJe
(II deO)
Povezivanje kao
vid borbe
Malim trgovcima su na raspolaganju različite
strategije zajedničkog nastupa, a na njima je da
odluče kako i u kojoj meri će te šanse da iskoriste.
Autor: Bojana Amanović,
savetnik, Odeljenje za trgovinu,
Ministarstvo trgovine
U
prošlom broju smo kazali da vlasnici malih
radnji moraju da razvijaju strategiju vertikalne i
horizontalne kooperacije i integracije, u cilju opstanka na
tržištu. Prednosti, pre svega,
treba tražiti u različitim oblicima saradnje u vidu pridruživanja jačima ili udruživanja sa
subjektima iste ili slične snage
na tržištu, uz zadržavanje višeg ili nižeg nivoa sopstvene
samostalnosti.
Dugoročno
povezivanje je najbolje oružje zaštite, jačanja njihove pozicije i mogućnosti opstanka
uopšte.
1. Pridruživanje jačima
a. Dugoročno partnerstvo
sa veleprodavcima
b. Prihvatanje franšize
snažnog maloprodajnog
lanca
Pridruživanjem trgovcu na
veliko napuštaju se klasični
kupoprodajni i nastoje razviti
dugoročni partnerski odnosi
koji omogućavaju održivost
malih trgovaca na tržištu. U
ovom slučaju aktivnosti trgovaca na veliko se ne završavaju
prostom prodajom i naplatom, već nastoje da na sebe
preuzmu čitav niz aktivnosti
koje donose dodatne prednosti za trgovca na malo. Trgovci
na veliko postaju svojevrstan
informacioni i marketinški
centar za pridružene maloprodavce. Na osnovu raspoloživih logističkih kapaciteta,
objedinjene nabavne snage i
stručne analize informacija o
tržištu i prodaji, u prilici su da
na efikasniji način obavljaju
na sebe preuzete aktivnosti i
rezultate reflektuju dalje u kanalu marketinga. Mali trgovac
na ovaj način dobija partnera
koji brine o njegovim potrebama, vrši povoljniju nabavku, upravlja asortimanom,
sortira robu po potrebama
pojedinačnih maloprodajnih
objekata, pa sve do zadovoljavanja njegove potrebe za finasiranjem. U ovom slučaju rast
samih maloprodavaca znači
rast snage i pozicije samog veletrgovca.
Ugovaranjem
franšiznog
odnosa mnogi mali i srednji
maloprodavci čine korak dalje
i pridruživanjem sistemu maloprodajnih objekata snažnog
maloprodajnog lanca doprinose stabilnosti svog poslo-
vanja. Sem prednosti koje se
stiču i pridruživanjem trgovcu na veliko, zavisno od vrste
franšiznog ugovora, na ovaj
način se obezbeđuju i prednosti korišćenja poznatog brenda
trgovca i jedinstvenog marketinškog nastupa na tržištu.
U oba slučaja pridruživanja,
mali i srednji trgovci se odlučuju za saradnju sa jednim
jakim učesnikom u kanalu
marketinga, bilo da je reč o
veleprodavcu ili maloprodavcu. U tim situacijama oni
obično moraju da se prilagođavaju poslovnoj politici
koju takav partner nameće.
Većinu poslovnih procesa, od
upravljanja
informacijama,
predselekcije asortimana do
organizovanja ostalih marketinških aktivnosti, kreira i na
sebe preuzima veletrgovac,
odnosno maloprodavac, dok
su mali trgovci sledebenici, na
taj način, projektovanih pravaca poslovanja. Kao alternativa
nameće se udruživanje sa konkurentima iste ili slične snage,
čime se najviše pomeraju granice u konstantnoj borbi za
opstanak u tržišnoj utakmici.
2. Udruživanja sa subjektima iste ili slične snage
a. Stvaranje nabavnih
grupacija
b. Razvoj strateških alijansi
maloprodavaca
Stvaranje nabavnih grupacija, udruživanjem trgovaca iste
ili slične snage koji međusobno i dalje konkurišu na tržištu,
predstavlja prvi nivo njihovog
nastojanja jačanja nabavne
snage i sticanja bolje pregovaračke pozicije kod dobavlja-
ča. Međutim, u stalnoj borbi
za opstanak, nije dovoljno da
mali i srednji trgovci budu
prost zbir pojedinačnih subjekata, već je potrebno da zajedničkim snagama ostvaruju
beneficije u svim segmentima
poslovanja. Vrlo brzo shvataju da pogodnosti ostvarene
objedinjenom nabavkom i zajedničkim logističnim aktivnostima nisu dovoljne.
Razvoj strateških alijansi
maloprodavaca nametnut je
jačanjem svesti o neophodnosti crpljenja prednosti i na
osnovu zajedničkog sprovođenja svih preostalih marketinških aktivnosti. Zajednička realizacija sve većeg broja
poslova dovodi do čvršćeg
povezivanja i stvaranja novog
sistema koji sve više počinje
da liči na jedinstveni, moderni
maloprodajni lanac. Na ovaj
način, mali i srednji trgovci,
konkurenti na tržištu, postaju
partneri, zajedno jačaju i samostalno biraju puteve svog
rasta i razvoja.
Iako je položaj malih i srednjih trgovaca začajno otežan
u uslovima jačanja krupnih
maloprodavaca ne znači da
nema mogućnosti za njihov
opstanak. Na raspolaganju su
im različite strategije zajedničkog nastupa, a na njima je
da odluče kako i u kojoj meri
će te šanse da iskoriste.
februar 2012 www.instore.rs
61
komšijski dućan: moguće je opstati
JunIOR Md u LOZnICI POSLuJe Od dAvne 1995. GOdIne
Radnja ‘pri ruci’
Sve bitno i neophodno od brendiranih artikala nalazi se u policama ove radnje,
a i kada nešto fali to je zbog prostora koji im ne dozvoljava da prošire ponudu.
Razgovarala: Milica Petrović
Ž
elja da radi samostalno,
kreativno i da proizvodi,
Dragana Milićevića iz
Loznice ’naterala’ je da najpre
započne proizvodnju sokova, a
u jesen 1995. Da otvori i radnju mešovite robe. Te krizne
’90-e iz mnogih sunarodnika
izvukle su, naizgled, prikriven
dar za snalaženje i poslovanje,
pa tako i kod Dragana. Ne
dozvolivši da ostane bez posla
osnovao je firmu Junior MD, u
okviru koje se danas nalaze dve
trgovine mešovite robe, kao i
objekat za proizvodnju predmeta za domaćinstvo.
Inače, tih godina, došlo je i do
raspada velikog trgovinskog
lanca, istovremeno jedinog u
Loznici, Drine, čime je stvorena velika praznina i prostor za
manje radnje, koje bi stanovništvu po naseljima bile ‘pri
ruci’. “Bio sam zaposlen u hemijskoj industriji Viskoza. Sa 28
godina života upao sam u krizne
devedesete i pretila mi je opasnost
da ostanem bez posla. U borbi da
prehranim porodicu, počeo sam da
se bavim trgovinom, pa sam shvatio da mogu da izađem iz krize i
ostvarim uspeh u poslu. Tako sam,
uz minimalne investicije, otvorio
prvu prodavnicu u svojoj kući, na
prostoru od 40 kvadratnih metara. Kasnije sam se proširio za još
dva maloprodajna objekta u Loznici”, priseća se Dragan svojih
prvih trgovačkih koraka.
vraćaju robu iz veleprodaja, sveže
voće i povrće. Tako imamo mali
utrošak goriva, opravdanost u oba
smera, eksploataciju vozača 100
odsto. I pri tom, postižemo približne cene kao veliki trgovinski lanci
na teret naše marže, a često i niže
od njihovih”. Takođe, on smatra da je prednost malih radnji
mala administracija, bez ijednog radnika viška, sa preciznim
rasporedom i planom rada.
Maloprodajni objekat u lozničkoj Ulici Žikice Jovanovića ima oko 70 kvadratnih
metara, a drugi u Ulici Jovana Cvijića oko 100 kvadrata.
U ponudi oba objekta je oko
4.000 raznovrsnih artikala.
Sve bitno i neophodno od
brendiranih artikala nalazi
se u policama Junior MD-a,
a i kada nešto fali to je zbog
prostora koji im ne dozvoljava da prošire ponudu. Kako
Dragan objašnjava, asortiman
robe određuju kupci: “Sve što je
izreklamirano na tv-u ili drugim
medijima uvek se traži, a mi zahteve kupaca upisujemo u spisak
nabavke i već narednog dana trebujemo iz veleprodaje. Često nam
i komecijalisti na terenu ukazuju
na promotivne aktivnosti pojedinih artikala”.
Firma Junior MD ima 25 stalno zaposlenih na neodređeno
vreme, među kojima i jednog
radnika sa invaliditetom, kao
pomoć državi u zbrinjavanju
hendikepiranih osoba. Inače,
osim Dragana, po deset sati
dnevno rade i njegova supruga
i otac, dok deca obično priskoče u pomoć na letnjim raspustima. U dane godišnjih odmora i velikih svetkovina, dodatno
angažuju članove porodice.
uspešna borba
Prema rečima našeg sagovornika, u Loznicu su tokom
poslednjih pet godina ‘stigli’:
Idea, Tempo i Maxi, Roda sa
dva prodajna objekta, kao i jaka
lokalna trgovina Miro Promet
sa većim brojem objekata. Na
pitanje koje ‘oružje’ koristi u
borbi sa konkurencijom, Dragan kaže: “Radimo 24 sata. Imamo stalne akcije i promotivne cene
za ‘bitne’ artikle. Dva puta nedeljno naša vozila voze za Beograd
našu proizvodnju, a u povratku
dobra saradnja
Odnos sa komercijalistima je,
dodaje Dragan, dobar i korektan uz uzajamno uvažavanje,
Ipak, dešava se i da budu izloženi pritisku da se povuče više
robe kako bi oni ispunili svoj
bonus kod pretpostavljenih
menadžera, a neretko se dogodi i da im pošalju robu koju
nisu naručili. Što se tiče dobavljača, Junior MD je uredan
platiša, pa su mu vrata širom
otvorena kod svih: “Nemamo
problem ni sa avansnim uplatama da postignemo bolju cenu,
a redovno plaćanje i poštovanje
rokova daje nam za pravo da nekad tražimo i više, pa nam oni,
Mesto pod suncem
Dragan poručuje kolegama:
“Istrajte u svom poslu i ovoj
ekonomskoj krizi. Naše male
radnje imaju budućnost.
Mogućnost da opstanu daje
im domaćinsko gazdovanje
i minimalni troškovi, uz veliku kreativnost i veliko odricanje. Naša prednost je i to
što veliki sistemi imaju velike
troškove, veliku administraciju i skupi su. Vremenom
će početi da pokazuju velike
gubitke, a ako država uvede
obavezu poštovanja rokova
plaćanja dobavljačima, neće
moći da koriste jeftina novčana sredstva po 200 ili 300
dana, neće moći da prisiljavaju proizvođače da im daju
u bescenje artikle i plaćaju
pozicije u rafovima. Neće više
biti ni tako jeftini, jer će morati da koriste skupe kredite.
To će otvoriti prostor za opstanak nas, malih i srednjih
preduzetnika, koji tražimo
mesto pod suncem”.
koliko je to moguće, uvek izlaze
u susret”. Kako još objašnjava,
kombinuju vidove snadbevanja, a upravljaju se prema
cenama, jer su različite u veleprodajama. Takođe, prioritet
imaju one veleprodaje koje kupuju robu iz njihove - Junior
MD proizvodnje.
Potrošači se kod njih mogu
snabdeti koristeći čekove uz
odloženo plaćanje od 90 dana,
sve vrste kartica za bezgotovinsko plaćanje, a stalne mušterije i upisivanjem ‘na crtu’.
Struktura mušterija je 70 odsto
iz obližnjih zgrada i kvartova, a
30 odsto su prolazni kupci.
Kada bi imao više novčanih
sredstava, Dragan bi otvorio
savremen i kvalitetan trgovinski objekat od 1.000 kvadrata,
u kojem bi precizno, iz sopstvenog iskustva, sačinio asortiman tako da njime zadovolji
sve kupce na velikom prostoru.
Trgovina bi bila na dobroj lokaciji, sa pristojnim cenama,
stalnim akcijama, a akcenat bi
bio na svežem voću i povrću.
62
februar 2012 www.instore.rs
komšijski dućan: reč po reč
vlasnici malih radnji u Srbiji za InStore magazin govore o problemima sa kojima se
susreću u poslovanju i o tome kako vide svoju budućnost.
BRŽe ReAGuJeMO nA
ŽeLJe KuPACA
MnOGO Se RAdI,
MALO ZARAdI
MORAMO BItI
StRPLJIvI
Vlasnik: Laza Mavrenski
Naziv radnje: STR Marina
Adresa: Dr Tihomira Ostojića 27/b,
Zrenjanin
Godina otvaranja radnje: 1990.
Zaposlenih: 2
Kvadratura: 40m2
Broj kasa: 1
Prosečna potrošačka korpa: 250 dinara
Vlasnik: Zoran Marković
Naziv radnje: STZGR Marković
Adresa: Sime Markovića, Veliki Borak,
Barajevo
Godina otvaranja radnje: 2002.
Zaposlenih: 1 (supruga Slavica)
Kvadratura: 25m2
Broj kasa: 1
Prosečna potrošačka korpa: 500 dinara
Vlasnik: Radovan Lojanica
Naziv radnje: STR Crnogorac
Adresa: Kej Braće Damljanović,
Ivanjica
Godina otvaranja radnje: 1996.
Zaposlenih: 5
Kvadratura: 60m2
Broj kasa: 1
Prosečna potrošačka korpa: 500 dinara
Naša radnja za sve ove godine poslovanja
imala je i dobre i teške trenutke. Jedan
od najtežih perioda su poslednje tri godine, sa pojavom krize. Pad kupovne moći
stanovništva, veliki broj nezaposlenih, a
pogotovo pojava velikih sistema prouzrokovali su pad prometa. Iako 70 odsto robe
plaćamo avansno, razlika u maloprodajnoj ceni između cena u velikom sistemu
i u našoj radnji je velika. Obično je maloprodajna cena u velikom sistemu - naša
nabavna cena. Ovaj problem pokušavamo
da rešimo tako što smo postali član UTS
– Beograd. Zahvaljujući predsednici ovog
udruženja, sa dobavljačima je sklopljeno
više od 40 ugovora sa povoljnim uslovima
za STR-ove. Sa konkurencijom se borimo tako što se trudimo da je radnja uvek
uredna, artikli lepo poređani, mi ljubazni
i prijatni. Glavna prednost malih radnji u
odnosu na veliki lanac je u tome što su one
fleksibilne, brže reaguju na želje kupaca.
Odnos sa mušterijom je prisniji i radnje
komšijskog karaktera odišu toplinom, za
razliku od velikih sistema. Ako posmatram
atmosferu na današnjem tržištu, mali broj
radnji ovakvog tipa može da opstane. Recimo, poslednja uredba vlade o ograničenju marži za osnovne životne namirnice,
dovela je do toga da danas jedva možete
da nabavite šećer i brašno. Ipak, svoju radnju vidim kao prosperitetnu i modernizovanu, jer je u svakom kraju potrebna jedna
radnja komšijskog karaktera.
Ono što nam predstavlja najveći problem
u vođenju radnje jeste slaba kupovna
moć stanovništva. Nije bilo mnogo bolje ni pre krize, ali sa njom je situacija
dodatno pogoršana. Teško jeste, ali se
borimo ’prsa u prsa’ sa konkurencijom.
Od velikih trgovačkih lanaca u blizini, na
Ibarskoj magistrali, Idea ima svoj objekat, a u neposrednom okruženju moje
radnje nalaze se još tri samostalna trgovačka objekta. I svi radimo, ne ’diramo’
jedni druge, i nekako opstajemo. Svako
od nas ima svoje kupce, svoju klijentelu.
Ono što prema mom mišljenju u najvećoj
meri opredeljuje ljude da i dalje kupuju u
malim radnjama je, pre svega, atmosfera. Veliki sistemi deluju nekako hladno i
uštogljeno. Za razliku od njih, male radnje imaju dušu, toplije su i prisnije. Kod
mene mušterije ne dolaze samo da nešto
kupe, već i da se požale, pohvale, da se
ispovedaju. Svakoga od njih saslušam, pa
im radnja dođe kao ispovedaonica. Ali,
nisam sigurna koliko ćemo dugo uspeti
da odolevamo velikima, koji su ipak u
prednosti, naročito kada su u pitanju cene
i asortiman. Tako da mogu da kažem da
se bojim za svoju budućnost. Mnogo se
radi, a malo može da se zaradi. Mnoge
radnje se zatvaraju. A, gde će biti naša za
deset godina to ne mogu ni da zamislim.
Radićemo dokle god budemo mogli. Nećemo se predavati, borićemo se. Ali, videćemo koliko će to još da potraje.
Do sada sam dosta ulagao u proširenje
prostora i poboljšavanje uslova rada, ali
usled ekonomske krize i sve težih uslova poslovanja, novca je sve manje. Zbog
osetno smanjenog prosečnog iznosa
u potrošačkoj korpi, i vraćanje kredita
uzetog za adaptaciju je dodatno opterećenje. U vreme kada je moj otac odlučio
da otvori radnju, u okruženju nije bilo
drugih, što je i dalo prostora za pokretanje porodičnog posla, koji sada vodimo supruga i ja. Prvobitni dućan je imao
16m2, da bismo se, renoviranjem u dva
navrata, prosirili na 60m2. Onda je pre
par godina u neposrednoj blizini otvoren Mini Maxi, koji nama jeste konkurencija, ali zdrava, rekao bih. U velikim
lancima jeftiniji su samo artikli uzeti u
većoj količini tako da rabat robu čini jeftinijom, ali kod drugih artikala razlike su
zanemarljive. Mi se trudimo da zadržimo
i privučemo mušterije bogatom ponudom, sada sa nešto više od 7.000 artikala,
i prisnom, komšijskom komunikacijom
sa njima. Nudimo i odloženo plaćanje do
45 dana. Borimo se radom i strpljenjem
jer verujemo da kriza neće trajati u nedogled. Mislim da male radnje, poput naše,
nemaju neku naročitu perspektivu, ali u
manjim mestima, na sreću, opstaju. Naše
prednosti su kraće vreme koje odvajamo
za svakodnevne nabavke, bliži smo krajnjim potrošačima, a i lakše nam je obzirom da je u pitanju porodični biznis.
64
februar 2012 www.instore.rs
iz četiri ugla
Borba s padom prometa
Širenje
prodajne
mreže
veropoulos kompanija
Veropoulos nije ostao imun na posledice
svetske ekonomske krize, koje se osete i
u Srbiji, pa se u decembru prethodne go-
Plasman
robe na
strana tržišta
Slobodan vasilić,
direktor marketinga
i prodaje, neoplanta
K
ompanija Neoplanta zabeležila je u
decembru 2011. godine rast ukupne
prodaje od 34,5 odsto u odnosu na
Saradnja
s novim
partnerima
nenad Božović,
direktor prodaje/
menadžer divizije
neprehrane, nelt
dine mogao primetiti pad kupovne moći
građana i samim tim prometa robe u našim supermarketima za 3,84 odsto u odnosu na isti period 2010. godine. Ovi rezultati nisu iznenađujući, s obzirom na to
da istraživanja pokazuju da je svaka druga
porodica u Srbiji prošle godine bila u lošijoj finansijskoj situaciji nego 2010. godine.
Ipak, situacija u Veropoulosu je daleko od
zabrinjavajuće, pa se u 2012. godini može
očekivati stabilizacija i poboljšanje trenutnog stanja. Optimizam u posmatranju
poslovanja u 2012. daju nam investicije i
hrabri poslovni potezi koje planiramo da
preuzmemo, kao što je izgradnja dva Su-
per Vero objekta u Beogradu, ali i širenje
prodajne mreže na teritoriji cele Srbije.
Praćenje potreba srpskog tržišta i zahteva
kupaca nam omogućava da nastavimo da
se razvijamo, uprkos izazovima koje pred
nas postavlja ekonomska kriza. Da bismo
zadržali kupce i privukli nove, selektujemo njihove komentare i radimo na tome
da ispunimo njihove zahteve. Trudimo se
da im ponudimo zanimljive artikle koje će
moći da kupe po povoljnim cenama, organzujemo akcije i promocije. Veropoulos
je kompanija koja ne želi da izneveri očekivanja: mi postavimo cilj, radimo na njegovoj realizaciji i, na kraju, ga ostvarimo.
isti mesec 2010. godine, pre svega zahvaljujući rastu prodaje svežeg mesa. Iako je
prošla godina obeležena teškom ekonomskom situacijom u zemlji, ali i na globalnom nivou, moram da istaknem, da je ona
za Neoplantu bila najuspešnija od promene vlasničke strukture i ulaska kompanije
u sastav Nelta. Što se tiče zabrinjavajućih
podataka o padu prometa u decembru,
oni nas nisu iznenadili, jer suštinski predstavljaju nastavak trenda pada domaće potrošnje koji je zabeležen već u junu prošle
godine. Verujem da je kontinuirani pad
potrošnje tokom druge polovine 2011.
godine, velikim delom rezultat visokog
nivoa nezaposlenosti u zemlji, koji je direktno uticao na smanjenje kupovne moći
stanovništva i promena u navikama potrošača. Naime, potrošači kupuju mnogo
ređe i često odustaju od velikih kupovina,
zbog čega su najveći pad prometa osetili upravo objekti velikih formata. Uslovi
smanjene kupovne moći stanovništva,
svakako, će uticati i na strukturu proizvodnje u Neoplanti, koju ćemo prilagođavati zahtevima tržišta. Strateški ciljevi
koje smo definisali na početku ove godine
podrazumevaju ulaganje maksimalnih napora u iznalaženje novih eksternih tržišta,
koja bi kompenzovala eventualni pad proizvodnje kao posledicu opšte ekonomske
situacije u zemlji. Drugim rečima, rešenje
za savladavanje izazova koji su pred nama
vidimo u plasmanu robe na strana tržišta,
izgradnji partnerskih odnosa sa maloprodavcima, te stalnom osluškivanju tržišta i
prilagođavanju ponude i asortimana zahtevima naših kupaca.
K
ompanija Nelt zabeležila je u decembru 2011. godine rast ukupne
prodaje od devet odsto u odnosu na
isti mesec 2010. godine, pre svega, zahvaljujući novim programima u distribuciji
kao i početku saradnje sa Delhaize u novembru. Pad prometa u maloprodajama u
decembru nije iznenađenje, uzevši u obzir
trend pada potrošnje od polovine godine,
koji je reflekcija povećanja nezaposlenosti i
pada kupovne moći stanovništva. Potrošači
u doba krize menjaju svoje navike – ređe
i manje kupovine sa fokusom na osnovne
potrebe, preorijentacija na jeftnije brendove kao i veća potreba za akcijskim ponudama po promotivnim cenama – koje
se odražavaju i na promete po maloproda-
jama. Naša očekivanja su da će se ovakav
trend nastaviti i u 2012. godini, što svakako
predstavlja dodatni izazov za našu kompaniju, s obzirom da u našem asortimanu
preovladavaju premium proizvodi, ali sa
dobrim odnosom kvaliteta i cene. Ključni
elementi za uspeh u periodu pred nama na,
tržištu Srbije, su uspostavljanje saradnje sa
novim partnerima-proizvođačima i proširenje distributivnog asortimana, izgradnja
kvalitetnije saradnje sa kupcima, efikasnije
i efektnije promotivne aktivnosti u maloprodajama prilagođene potrebama potrošača, kao i maksimalna optimizacija troškova prodaje i logistike. Osim toga, u planu
su proširenja poslovnih aktivnosti kako u
regionu Balkana tako i na tržištu Afrike.
februar 2012 www.instore.rs
Spas u realno
pravnoj državi
Goran Kovačević,
predsednik upravnog
odbora, Gomex
P
ad prodaje u trgovinama od 16,5
odsto u decembru predstavlja sublimirani podatak o stanju srpske
privrede. Svetska kriza je onemogućila
da se naš osnovni problem, a to je katastrofalna interna organizacija zemlje
Srbije i dalje prikriva kroz eksterni
priliv sredstava. Mi polako, ali sigurno,
rasprodajemo porodičnu srebrninu i
samo ćemo se jednog dana probuditi sa
svešću da smo goli kao crkveni miševi, a
da nemamo ni instrumente, niti resurse
da upravljamo svojom sudbinom. Pad
prodaje u stvari govori da građani imaju ograničeni fond sredstava i da samo
prema trenutnim prioritetima preusmeravaju potrošnju. Dakle, sada je na redu
plaćanje grejanja, struje i slično, a ostala
Pad prodaje ustvari govori da
građani imaju ograničeni fond
sredstava i da samo prema trenutnim prioritetima preusmeravaju potrošnju.
potrošnja se odlaže za neko drugo vreme. Samo se pokazuje koliko je iluzorna
misao naših kreatora ekonomske politike da troškovi mogu da se dižu u nebo,
a da će račun platiti neko drugi. Dobili
65
smo vrzino kolo, po kome će smanjena
potrošnja, diktirati smanjenu proizvodnju, a ova će opet rezultirati smanjenom
potrošnjom. Seli smo na sanke koje su
krenule nizbrdo, a mogućnosti kočenja su ograničene. Čak šta više, zbog
predstojećih izbora za očekivati je da se
sanke još malo više gurnu da bi se deca
veselila (dok se ne razbiju!). Što se tiče
poslovanja naše kompanije, Gomex je u
decembru na istom broju objekata radio
za 10,6 odsto više nego u istom period
prošle godine, ali to je pre svega rezultat propasti malih trgovinskih radnji čiji
promet preuzimamo. Pretpostavka je
da će se takvo stanje nastaviti. Rešenje,
prema mom mišljenju, kako do ovakvih
problema ne bi dolazilo u budućnosti,
vidim u sistemskim, dugoročnim merama, a to su: depolitizacija, demonopolizacija, deregulacija i uspostavljanje realno pravne države. Prilično jednostavno,
ali sumnjam da će me iko poslušati.
66
februar 2012 www.instore.rs
periskop
SRBIJA I MMf
Baj, baj stend-baj
Zar vam naši ministri ne liče pomalo
na Lalu? Pa mora da su i oni čuli da ja
aranžman sa MMF-om propao, ali se
niko od njih ne jedi. Kao da im je svejedno. I što ove godine neće biti onoliko
investicija koliko je planirano. Niti što će
dinar i standard građana slabiti. Niti što
se pre mogu očekivati novi otkazi nego
nova radna mesta. Odakle im samo tolike
zlatne ribice? Ili im je kao kod musketara
jedna bila dovoljna za sve?
Autor: Milan ćulibrk, urednik u nIn-u
Č
etvrtak, 9. februar 2012. ostaće
u Srbiji upamćen kao najhladniji dan u poslednjih nekoliko
godina. Ne toliko zbog toga što
se u Beogradu živa spustila u termometru do -16 stepeni Celzijusovih,
koliko zato što je tog dana ‘zaleđen’ i 1,1
milijardu evra vredan stend-baj aranžman
sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Ili, kako to tvrde ovdašnji zvaničnici,
status aranžmana sa MMF-om je ‘ostao
nepromenjen’. Kome samo padaju na
pamet tako bezazlene reči za nešto što je
po mogućim posledicama ravno uvodu u
ekonomsku katastrofu zemlje.
Pitam se samo da li će ministri iz Nemanjine 11 nastaviti da tvrde da je ‘status
nepromenjen’ i kada evro dogura do 115
ili 120 dinara, kada se broj nezaposlenih
poveća za još 40.000-50.000, kada i ono
malo stranih investitora koji razmišljaju o
ulaganjima u Srbiju počnu da nas zaobilaze u širokom luku i kada čak i odlazećim
ministrima bude jasno da privredni rast
ove godine neće biti tri odsto, kako su
tvrdili do pre samo nekoliko meseci,
niti 1,5 odsto, kao što su ugradili u Zakon o budžetu, da bi mogli da povećaju i
rashode za nekoliko stotina miliona evra,
već jedva pola procenta. Ako bude i toliki.
Jer, sa svakim novim danom smanjuju se
procene privrednog rasta. U početku je
to bilo stidljivo, uz korišćenje brojnih alibija, među kojima je kao izgovor svakako
najviše korišćena kriza u evro-zoni. Kao,
ako su već svi iz našeg okruženja u krizi,
ni mi ne možemo bez problema. Samo
se ne sećam da su drugi bili u krizi tokom 90-ih, kada je naš bruto domaći
proizvod prepolovljen u odnosu na 1989,
a industrijska proizvodnja ni danas nije
dostigla 40 odsto nivoa od pre 23 godine.
Čak se, kao kroz maglu, sećam da su oni
tada dinamično rasli. Po prosečnoj stopi
Samo da u međuvremenu,
dok čekamo neku vladu
koja će biti u stanju da
održi reč i ispuni ono što
je obećala, cela Srbija ne
postane kao prodavnica:
‘Sve za dolar’.
od pet-šest odsto. I naša je stopa bila otprilike tolika. Samo negativna. Tom smo
brzinom tonuli. Zato smo sada ovde, a
drugi su nam odmakli. I zato će, kako
stoje stvari, jaz između Srbije i nekih zemalja iz okruženja nastaviti da se produbljuje.
Drugačije i ne može biti ako nam stvarnost liči na stari vic o Lali, koji je upecao
zlatnu ribicu. Pustio ju je nakon što mu je
čvrsto obećala da će mu ispuniti tri želje.
Prva želja mu je bila da ga Sosa nikada
ne prevari sa drugim muškarcem. Druga,
ako se to već i desi da on to nikada ne sazna. I treća, ako ipak čuje, da se - ne jedi.
S druge strane, ko je i očekivao da se
najviši državni zvaničnici nerviraju zbog
‘sitnih nesporazuma’ sa MMF-om. Imaju
oni preča posla. Pa, zar svoju efikasnost
nisu dokazali kada su za samo nekoliko
dana doneli stratešku odluku i umesto
US Steela preuzeli železaru u Smederevu. Za jedan dolar. Koga briga što su
godišnji gubici 150 miliona evra? O tome
će da brinu kasnije. Kada prođe sneg. I
ode MMF. U međuvremenu će da ugase
obe visoke peći. Eh, kako im je mećava
došla kao poručena. K’o kec na 11. Nisu
morali nikome da objašnjavaju zašto su
sve zaposlene poslali na prinudni odmor
samo nedelju dana nakon što im je država
postala gazda Železare. Led je kriv za sve.
I tako. Odoše Amerikanci iz Smedereva.
Ostaviše železaru za dolar. Odoše i iz
Beograda. Ostaviše ‘nepromenjen status’ aranžmana sa MMF-om. Do izbora
i nove skupštinske većine, koja će imati
dovoljno poslanika da izglasa rebalans
budžeta i na taj način ispoštuje sve što
je sa MMF-om još jesenas bilo kao dogovoreno. Do tada baj, baj za stend-baj.
Samo da u međuvremenu, dok čekamo
neku vladu koja će biti u stanju da održi
reč i ispuni ono što je obećala, cela Srbija
ne postane kao prodavnica: ‘Sve za dolar’.
Zato ne mogu, a da ne ponovim uverenje
da bi u ovakvoj situaciji bilo moralno,
ako nije normalno, da premijer Mirko
Cvetković odmah smeni ministra finansija. Makar to bio sam Mirko Cvetković.
februar 2012 www.instore.rs
67
68
februar 2012 www.instore.rs
periskop iz regiona
POGLed IZ SLOvenIJe
Kravlja
pijaca
Piše: prof. dr Bogomir Kovač
O
smi krug bezuspešne prodaje Mercatora otkriva mnogo pitanja i nudi
malo pravih odgovora. Agrokor je
jednostavno već nekoliko puta nastupio
kao najbolji ekonomski snubac što se tiče
visine otkupne cene, ali uvek se sve završavalo u lavirintima politički nepoželjnog
preuzimanja. Ako ostavimo po strani finansije i odgovor na osnovno pitanje, da li
je Agrokor uopšte dovoljno jak, da izvede
transakciju, ili bi to ipak možda prevalio na
Mercator kao metu kupovine. Uz to manje
nas zanima, kako će se unutar tog Gordijevog čvora u budućnosti rešavati Pivara Laško kao i konzorcijum upletenih banaka na
čelu sa NLB. Važnije je nešto drugo. Kako
će Mercatorova sudbina uticati na situaciju
u celokupnoj trgovačkoj delatnosti u Sloveniji? Kakva će biti sudbina naše prehrambeno-prerađivačke industrije, koja je u vezi sa
postojećim prodajnim putevima? Ko će još
hteti i želeti da uđe na područje FMCG-a?
Mercator je dobar primer gde nas dovode
kravlje pijace, odnosno politički i poslovni dogovori uz problematične poslovne
modele. Za slovenačka preduzeća iz kruga
FMCG sektora sudbonosna je bila prva
vlasnička konsolidacija posle 2000. godine i ulazak Slovenije u EU, posle 2004.
godine. EU je otvorila nove poslovne mogućnosti i stabilizovala je poslovnu okolinu. Slovenački menadžeri požurili su sa
menedžerskim preuzimanjima i otkupima drugih udruženja. Sve su to pokrivale
banke. Svi su bili ubeđeni da biznis nema
POGLed IZ HRvAtSKe
nikakvih ograničenja i manje su razumeli
nesigurnost i rizik.
Priča se kao kuća od karata srušila u godinama 2008. i 2009. Menadžerima su se
poremetili poslovi, banke su počele sa
slanjem računa, a političari su one koji su
bili najprodorniji proglasili nepoželjnim
tajkunima. Raspali su se neki vezni stubovi
slovenačke privrede. Za prehrambenu industriju sudbonosni su bili holdinzi Istra
Benz i Pivara Laško, ali i neka manja udruženja, kao što su: Pomurka, MIP i druge.
Posle finansijskog rušenja poslovnih sistema i udruženja došlo je do vremena u
kojem su tražena rešenja i jedina mogućnost, stečaja ili prestrukturiranja, bila je
prodaja delova ili celog udruženja. Sudbina
slovenačko prehrambeno-prerađivačke industrije zato se ne nalazi toliko u vertikalnoj povezanosti sa trgovinom nego u horizontalnim vezama pogrešnih poslovnih
odluka odozdo nagore. Krivac je previše
vlasničkog prestrukturiranja i premalo poslovne inovativnosti, previše pohlepe i ludog preuzimanja rizika, a premalo znanja i
poštenja. Još veće iznenađenje predstavljali
su novi kupci, koji su dolazili otuda gde
su slovenačka preduzeća u prvom krugu
tražila svoje mete za preuzimanje. Zašto?
Razloga ima nekoliko i svi su iznenađujući.
Najjednostavniji je zaključak, da su slovenačka preduzeća i menadžeri svoju ekspanziju počeli prekasno, kriza ih je jednostavno pretekla. Govori se i o pogrešnoj oceni
poslovnih ciklusa i rizika. Drugo, Todorić
i njemu slični, poslovne imperije su sagradili dosta pre sadašnjeg vremena i sada su
se lakše utopili u krug preuzimanja, gde
su slovenačke mete najslabije. Na trećem
mestu su jednostavno bolje poslovne ekipe.
Atlantic Grupa koja je preuzela Drogu Kolinsku bila je stručno neosporno sposobnija od slovenačkih menadžerskih ekipa. U
brojnim udruženjima u Hrvatskoj i Srbiji
sede međunarodni menadžeri, njihovi poslovni modeli su moderniji, a upravljanje
više evropsko. Zato se i desilo, da strance
ne interesuju toliko fabrike, koliko intelektualni kapital, robne marke i tehnološko
znanje. Zaključak je na dlanu. Slovenija
sa godinama gubi mesto postsocijalističke
države, prvo u srednjoj Evropi, a sada sektorski i na Balkanu. Područje proizvodnje
i dristribucije potrošnih dobara dobar je
dokaz kako konkurentske prednosti veoma
brzo mogu da postanu slabosti. Ako će lekcija ‘otrežnjenja’ biti pravovremena, biće to
dobro za Sloveniju, ali i za druge. Korist će
biti obostrana.
MMF i
Proračun –
ima li
zadovoljnih?
Autor: Prof. dr Mladen vedriš
A
ktuelne niske temperature na otvorenom imale su svoj kontrapunkt u
visokoj temperaturi hrvatskih javnih
finansija: kako će misija MMF-a, a potom
bitne rejting agencije proceniti hrvatsku
ekonomsku i finansijsku stvarnost i – iz takve ocene stvoriti sliku o našoj perspektivi
i budućnosti. Takva ocena utiče na mogućnost refinansiranja dospelih obaveza, novo
zaduženje u 2012, te i visinu kamatne stope, koja će se na ta zaduženja plaćati. Poređenja radi, u godini koja teče u hrvatskom
budžetu, ukupni materijalni rashodi iznose
8,8 milijardi kuna, a za ukupne subvencije
(poljoprivreda, železnica...) usmereno je
5,5 milijardi kuna. Stavka finansijski rashodi - kamate po dospelim obavezama za
kredite države, zauzima vrednosti od osam
milijardi kuna. Drugim rečima, na ukupni
spoljni dug Hrvatske od oko 46 milijardi
evra, koji se odnosi na obaveze države, firmi, banaka i građana, tek jedan procentni
ostotni poen više kamate iznosi 470 miliona evra. To je suma, koja je približno ista
očekivanom iznosu koji bi se morao ostvariti povećanjem stope PDV-a od 23 na 25
odsto. Jedan potez pera... jedna ovakva ili
onakva ocena nekog iz međunarodnog finansijskog žirija i odjednom smo dužni toliko i toliko više.
Taj okvir mogućeg događanja jasno iskazuje i podvlači svu važnost razgovora i
pregovora s međunarodnim finansijskim
institucijama. I ujedno uverenje da Hrvatska može da ostvari trajan i stabilan pri-
februar 2012 www.instore.rs
69
POGLed IZ BOSne I HeRCeGOvIne
vredni rast, koji će smanjiti rizike, što uz
ostalo znači i da osigura otplate spoljnih
dugova. Pravo je pitanje: zašto smo postali
visoko zadužena država i da li je taj dug bio
usmeren u jačanje ekonomskog kapaciteta
nacije, koji ga tada može uredno otplaćivati. U tom kontekstu, lakše se razume i
deo sadržaja Zaključne izjave misije MMFa (03.02.2012.) nakon posete Hrvatskoj:
Izgledi za rast su slabi zbog duboko ukorenjenih strukturnih rigidnosti i problema
s konkurentnošću... Dinamika javnog duga
je neodrživa uz nepromenjenu politiku...
Cilj fiskalne konsolidacije treba da bude
smanjenje zadatih stavki rashoda... I tako
dalje, uglavnom ozbiljne ocene i upozorenja i gorki lekovi. Tom makroekonomskom okviru doprinose i domaći aktuelni
podaci. Na Zavod za zapošljavanje prijavilo se novih 35.726 osoba. Većina njih je iz
industrije, trgovine, građevinarstva, ugostiteljstva... Toliko je u samo jednom mesecu
manje onih koji će ostvariti kupovnu moć,
uplaćivati poreze i doprinose za penzijsko
i zdravstveno osiguranje, za lokalnu samoupravu... Toliko njih će uskoro postati
korisnici socijalnih prava, za koje će neko
drugi biti pozvan da ostvari prihode. Zašto
o svemu tome i toliko. Jednostavno iz razloga što je to ona ‘velika slika’, koja bitno
uokviruje uslove poslovanja, pa i življenje
svih nas. Ona isto tako jasno pokazuje i poručuje da više vremena za odlaganje nekih
novih i novih ‘time out-a’ nema. Zaokret
u merama ekonomske politike u pravcu
podsticaja stvaranju na hrvatskom prostoru novih vrednosti, novih roba i proizvoda,
koji će pronaći mesto i put do domaćeg potrošača, ali sve više i više na stranom tržištu,
je hrvatsko ‘biti ili ne biti’. Izvoz po glavi
stanovnika iz Češke, Slovačke, Mađarske,
Slovenije je višestruko veći nego iz Hrvatske. Toliko je i veća i proizvodnja i zaposlenost i uplaćeni porezi i doprinosi, koji
tada pune proračun - državni i one lokalne.
Tada je lakše i uvoziti, lakše plaćati otplate
kredita, a i kamate su niže.
Sve to Hrvatska može i mora učiniti. Postaje jasnije da to nije posao koji se radi zato
jer to traži bilo koja međunarodna adresa.
To je posao i odgovornost prema svojim
građanima, biračima, poreznim obveznicima, naciji koja želi biti (ekonomski) bliže
hladnoj Skandinaviji, nego toplom suncu
nekih mediteranskih turističkih konkurenata, i ništa manje atraktivnih destinacija.
Ali od turizma, samo od turizma, mesec ili
tri meseca sezone, ne može živeti čitava zemlja. I to dvanaest meseci.
Pripreme
za krah
naftne ere
Autor: Kenan uštović
F
ebruar je jedini mesec u godini
koji se može iskazati matematički.
Aksiom glasi: troškovi novogodišnje noći, plus izdaci u januaru, jednako
je ‘kuku majko’ u februaru. Međutim,
važno je napomenuti da ova matematička operacija nije primenjiva samo na
jednostavnim faktorima (čitaj: ljudima),
nego i na onim mnogo složenijim. U
složenije, naravno, ubrajamo gradove,
države, kontinente. Ovaj put ću govoriti
o problemima koji se odnose na sve ljude, ili barem one koji nemaju dovoljno
novca.
Februar nam je počeo idilično. Sneg
pade na behar, na voće, na automobile,
kuće, prodavnice. Kolaps. Kažu sneg na
Bjelašnici bio 217 centimetara, a u Sarajevu 110. Iako je stanje bilo poprilično dramatično, mi smo narodi koji su
mnogo toga i goreg prošli. Ali, ima još
jedna prednost kolapsa. Ona se ogleda u
smanjenju potrošnje nafte i naftnih derivata barem kada su u pitanju automobili. Treba pozitivno gledati na postojeću situaciju: smanjena potrošnja nafte, a
i vazduh u glavnom gradu BiH postaje
čistiji.
Da vidimo šta se to događa sa naftom?
Najjednostavniji opis trenutne situacije:
Vašington uveo sankcije prema Iranu,
jer oni razvijaju nuklearni program koji
su jedino oni videli. Neće niko konkurenciju danas. S druge strane, Iran preti
da će zavrnuti ‘pipe’ za naftu. Tu se uba-
ci EU, takođe, uvodeći sankcije, ili kako
današnji mediji to predstavljaju – neviđeni embargo. Uključe se onda tu malo
i centralne banke, jer ipak ‘para vrti, gde
burgija (od nafte) neće’. Međutim SAD
i EU su svesni da Kina tu igra veliki značaj. Možda ne mnogo ako je uz tebe, ali
sigurno je niko ne bi želio protiv sebe.
Tako Amerikanci apelovaše da im se
Kina pridruži, kad jok, ode ona i stade
na stranu Irana. Kad se na tu stranu još
doda Rusija, čiji Gazprom između ostalog planira da kupi OMV-ove pumpe u
Hrvatskoj i BiH, dobijamo novi poredak – osovina / saveznici. Samo se još
ne zna ko kakvu ulogu igra. Nećemo sad
ulaziti u detalje da li povod za zatezanje
međusobnog odnosa zaista treba tražiti
u nuklearnom programu Irana, ili pak u
težnji SAD da uzburka islamistički režim, nego da vidimo kako se ovo stanje
odrazilo na samu cenu nafte.
U BiH najavljuju da bi cena naftnih derivata mogla da skoči i na 4,5 konvertibilne marke po litru. Baš me interesuje
koliko bi ljudi odustalo od vožnje automobila. Jer kod nas važi parola: “Bolje
gladan automobilom, nego sit tramvajem”. Kažu da je prednost BiH i u tome
što nismo totalno zavisni od uvoza derivata. Mi danas imamo rafineriju nafte u
Bosanskom Brodu, tako da u jednu ruku
možemo sami sebi kreirati sudbinu. E,
toga se ja bojim. Iskustva su mi pokazala
da smo mi bolji kad nam neko drugi servira rešenja problema, nego da mi nešto
sami rešavamo.
Najjednostavniji opis
trenutne situacije: Vašington
uveo sankcije prema Iranu,
jer oni razvijaju nuklearni
program koji su jedino
oni videli. Neće niko
konkurenciju danas.
U slučaju da cena naftnih derivata bude
veća od četiri konvertibilne marke po
litru, predlažem da izmislimo i patentiramo automobil koji će ići na vino. Imamo mi svoju Hercegovinu, gde se vina
proizvode i prodaju jeftinije. Jeste da i
tu zna biti zategnutih odnosa, ali barem
još niko nikada nije pričao o embargu.
70
februar 2012 www.instore.rs
BDP po glavi stanovnika 2011. u Srbiji bio
je 6.016 dolara. Švajcarci imaju 11 puta
više (The Economist).
region
CeeMeA BuSIneSS GROuP: AnALIZA tRŽIštA SRBIJe
Labava fiskalna
politika
Za proizvođače hrane i pića, 2011. je bila teška godina – kod 20 odsto
kompanija je opala prodaja, za 40 odsto nije bilo nikakvog pomaka, a
40 odsto je dostiglo rast od pet do 15 odsto u odnosu na 2010.
Kontakt: nenad Pacek,
[email protected]
R
ast u 2011. verovatno nije bio
veći od 1,7 odsto (1,4 odsto u
najgorem, a 1,9 odsto u najboljem slučaju). Pošto evrozona
sada ulazi u blagu recesiju, očekujemo da će Srbija ove godine usporiti
rast na svega 1,2 odsto (0,8 odsto u najgorem, a 1,5 odsto u najboljem slučaju).
Ključni ekonomski podaci
Spoljni dug je oko 75 odsto BDP-a (viši
nego što bi trebalo) i na nivou je opterećujućeg duga koji će ugroziti razvojni potencijal u naredne dve godine. 71 odsto
svih kredita/pozajmica su u stranim valutama i ovo se odražava na domaćinstva
i korporativne finansije (zbog devalvacije dinara u poslednjih nekoliko godina).
Srbija je mirnija po pitanju izmirivanja
svojih kreditnih obaveza i ubuduće će
obezbediti više finansija iz domaćih izvora, izraženih u domaćoj valuti.
Očekujemo da će se obustavljeni pregovori sa MMF-om dobro završiti, ali
će Srbija verovatno biti primorana na
osrednji stepen odricanja/umerenu
štednju, koja će naneti štetu kompanijama koje zavise od vlade. Javni dug je
sada dostigao 46 odsto BDP-a (polovina evrozonskog proseka, ali premašuje zakonski limit od 45 odsto BDP-a).
Deficit tekućeg računa je pre krize bio
dvocifren (što je uticalo na povećanje
javnog duga) i još uvek je viši od sedam
odsto BDP-a (da izbegne devalvaciju,
Srbiji će biti potrebno dovoljno direktnog stranog ulaganja da premosti tu
razliku na zdrav način). Rezerve strane
valute su porasle u toku 2011. na 12
milijardi evra (uglavnom zbog prodaje
poslednjeg eurobonda), ali će centralna
banka možda biti primorana da se ponovo osloni na dinar.
Korporativna prodaja i trendovi
zarade
Korporativna prodaja u 2011. bila je lošija nego što su kompanije očekivale krajem proleća 2011.
Trećina kompanija nije uspela da dostigne gornju granicu, koja je inače opala
za 15 odsto u odnosu na 2010. Većina
kompanija u Srbiji dostigla je jednocifren rast na tržištu u 2011. (samo 18
odsto kompanija je dostiglo dvocifreni
rast, i to uglavnom IT i proizvođači
robe za dugoročno korišćenje). Rast
profita je bio na sličnom nivou kao rast
prodaje. Korporativna očekivanja za
rast prodaje i profita u 2012. su nešto
bolja od ostvarenih rezultata u 2011,
mada zbog usporene ekonomije predlažemo članovima naše CEEMEA biznis
grupe da obezbede ekonomsku sigurnost i pripreme se za ponovne prognoze smanjenja prodaje. Samo devet odsto kompanija planira otvaranje novih
radnih mesta u 2012.
Korporativna prodaja i trendovi
zarade po sektorima
Proizvođači ostale robe široke potrošnje
su prošli mnogo bolje od proizvođača
hrane i pića. Petina proizvođača robe široke potrošnje nisu postigli rast u prodaji, ali je 40 odsto kompanija postiglo
dvocifren rast i 40 odsto kompanija jednocifren rast. Porast profita proizvođača
robe široke potrošnje bio je dobar, uglavnom jednocifren. Kompanije očekuju
slabiju ekonomiju u 2012. - većina očekuje do 10 odsto rasta i prodaje i profita.
Za proizvođače hrane i pića, 2011. je bila
teška godina – kod 20 odsto kompanija
je opala prodaja, za 40 odsto nije bilo
nikakvog pomaka, a 40 odsto je dostiglo
rast od pet do 15 odsto u odnosu na 2010.
Porast profita dostignut je zahvaljujući
dobroj kontroli troškova. Korporacije
uglavnom očekuju jednocifreni rast, ali
sa lošijom ekonomijom i većom stopom
nezaposlenosti, sve proizvođače robe široke potrošnje čeka borba u 2012.
Srbija – predviđanja
Veličina ekonomije: 32 milijarde evra, GDP per capita 4.400 evra (procena 2011)
2009
2010
2011
2012
2013
2014
Realni rast BDp-a, %
-3.0
1.8
2.1
1.2
2.5
3.0
potrošnja domaćinstva, procena %
-6.0
0.0
-2.0
-1.5
0.6
1.8
Bruto fiksne investicije, procena %
-5.0
-1.0
3.0
2.0
3.0
5.0
potrošnja vlade, procena %
1.6
0.7
1.0
0.4
0.3
0.5
Kurs vs evro, prosečno
94
103
102
102
100
97
inflacija, %, prosečno
8.4
6.3
11.1
6.0
5.0
4.5
tekući račun, % od BDp-a
-5.7
-7.3
-7.2
-7.5
-6.5
-6.0
Budžetski balans, % od BDp-a
-4.3
-4.7
-4.6
-4.4
-3.9
-3.6
Devizne rezerve, milijarde evra
10.6
10.0
11.4
11.6
11.8
12.3
71
februar 2012 www.instore.rs
trendovi rasta i pokretači
Prosečan stvarni rast BDP je iznosio 6,3
odsto od 2004. do 2008. Posle recesivne
2009, Srbija je iz recesije izašla u 2010.
sa rastom od jedan odsto. U prvoj polovini 2011, rast je dostigao 2,7 odsto,
ali je oslabio u drugoj polovini godine
sa slabljenjem izvoznog tržišta i naglim
padom prodaje. Izvoz (kojim dominiraju
sirovine i metali i njihove visoke globalne
cene) sada slabi u odnosu na snažan rast
u prvoj polovini 2011. Očekujemo da će
najavljene niže kamatne stope omogućiti skroman rast u narednim kvartalima.
Kamatne stope padaju i očekujemo da će
biti dovoljno prostora za dodatno smanjivanje. Fiskalna politika će takođe ostati relativno labava – budžetni deficit će
najverovatnije biti viši od četiri odsto nakon sličnih rezultata ostvarenih u 2011.
trendovi potrošnje po domaćinstvu
Brz rast stope nezaposlenosti koji je dostigao vrtoglavih 23,7 odsto (u odnosu
na 13 odsto u 2008), još uvek oslabljen
dinar (što uvoz čini skupljim), stagnacija
u rastu mesečnih zarada i kreditna zaduženost u stranoj valuti, bitno su ugrozili potrošnju domaćinstava u 2011. i ovi
faktori će biti prisutni i u 2012. Stvarne
zarade su protekle godine u osnovi ostale
iste, sa povećanjem od samo 0,3 odsto.
Prodaja je opala za vrtoglavih 17,6 odsto
prošle godine (u 2010. je zabeležen porast od 0,5 odsto, a u 2009. pad za 14,9
odsto). Prosečna neto zarada je 375 evra
(što je polovina prosečne zarade u Hrvatskoj i trećina u Sloveniji). Očekujemo da
će stopa nezaposlenosti ostati visoka u
2012. (uz rizik da može i da se poveća),
dinar će ostati oslabljen na sadašnjem nivou i leveridž domaćinstava ostaje izazov.
Jedino olakšanje može doći od usporene
inflacione stope koja za rezultat može
imati skromno uvećanje plata u 2012, ali
neće sprečiti povećanje nezaposlenosti.
trendovi u investiranju
Nakon dve godine opadanja, korporativni troškovi su porasli za procenjenih tri
odsto u 2011, ali sa smanjenjem izvoza u
EU, u 2012. očekujemo rast od svega dva
odsto. Nova direktna strana ulaganja u
2012. i 2013. će ostati solidna (nakon velikog priliva od 1,3 milijarde evra u 2011.) i
pokrenuće novu korporativnu potrošnju.
Pregled valute
Centralna banka će aktivno intervenisati
na polju kursa dinara, ali su male šanse
da dozvoli snažno jačanje dinara (da ne
Srbija: Rezultat po sektorima 2012
Prihod 2012 (dec)
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
Svi sektori
Roba široke potrošnjeukupno
Hrana i piće
Industrija B2B
Farmacija/zdravstvo
IT
Profit 2012 (dec)
Svi sektori
Roba široke potrošnjeukupno
Hrana i piće
Industrija B2B
Farmacija/zdravstvo
IT
Srbija: Prihodi i profiti 2011-12
Svi sektori: prodajne performanse i prikaz
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
40%
50%
60%
70%
80%
90%
100%
Prihod 2011 (Jun)
Prihod 2011 (Dec)
Prihod 2012 (Jun)
Prihod 2012 (Dec)
Svi sektori: prodajne performanse i prikaz
0%
10%
20%
30%
Profit 2011 (Jun)
Profit 2011 (Dec)
Profit 2012 (Jun)
Profit 2012 (Dec)
pad za više od 10%
15-20% rasta
pad od 1 do 10%
20-30% rasta
bez rasta
1 - 5% rasta
više 30% rasta
5 - 10% rasta
10 - 15% rasta
Izvor: CEEMEA Business Group CEE Benchmaring anketa, jun i decembar 2011
bi povredila izvoz) ili veliki pad vrednosti dinara (da izbegne veću inflacionu
stopu). Ponovni pritisci na valutu su i dalje mogući kada centralna banka smanji
kamatnu stopu u narednim kvartalima –
ovo bi moglo da navede neke strance da
se oslobode svog dinarskog kapitala i potraže obveznice sa nižim kreditnim rejtingom. Međutim, centralna banka ima
dovoljno rezervi da zaštiti valutu.
Inflacija
Inflaciona stopa je još više smanjena od
prethodog izveštaja i sada iznosi sedam
odsto (pad sa 9,3 odsto u septembru).
Postoji veliki broj faktora koji će smanjiti
inflacionu stopu u 2012: prisutna slabost
domaće potražnje, manji rast u administrativnim cenama, niže cene hrane, visoka inflaciona stopa iz 2011. Ministarstvo
finansija je toliko optimistično da predviđa pad inflacione stope na samo 3,5 od-
sto do kraja 2012. Mi mislimo da će se
prosečna inflacija smanjiti sa 11,1 odsto
u 2011. na šest odsto u 2012. Ovo će centralnoj banci dozvoliti da još više smanji
kamatne stope i stimuliše rast (sprečavajući recesiju) u 2012.
Kamatne stope
Nakon smanjivanja kamatnih stopa sa 17
odsto u 2008. na osam odsto u maju 2010,
Centralna banka je ponovo počela da ih
povećava od avgusta 2010, pa su početkom 2011. dostigle 12,5 odsto. Centralna
banka je sada ponovo u procesu smanjivanja zbog oslabljene inflacije. Poslednje
smanjivanje kamatnih stopa ih je svelo na
9,5 odsto sa prethodnih 10,75 odsto. Ovo
pokazuje da je Centralna banka mirna sa
stvarnom stopom od jedan odsto do 2,5
odsto. Očekujemo da će Centralna banka
smanjiti kamatnu stopu na osam, a možda čak i na sedam odsto do kraja 2012.
72
februar 2012 www.instore.rs
moja karijera
MILAn vuJASInOvIć, SenIOR BRAnd MAnAGeR ZA CentRALnu
I IStOčnu evROPu ReCKItt BenCKISeR MAĐARSKA
ISKUSTVO KROJI
BUDUćNOST
Razgovarala: Milica Petrović
Ime i prezime: Milan Vujasinović
datum i mesto rođenja: 11. 11. 1982. u Beogradu
Bračno stanje: Neoženjen, bez dece
Obrazovanje: Osnovna škola ‘Sedam sekretara SKOJ-a’, X gimnazija ‘Mihajlo Pupin’,
Fakultet Organizacionih Nauka Univerziteta u Beogradu
Karijera: Nakon završenog Fakulteta Organizacionih Nauka, karijeru je započeo
2007. u L’Orealu Balkan kao polaznik, takozvanog, ‘graduate trainee’ programa. Nakon pola godine, našao se u Reckitt Benckiser Srbija, gde je najpre radio na poziciji
junior trade marketing manager, a kasnije i kao trade marketing manager. Zatim
se seli u Hrvatsku, gde karijeru nastavlja u istoj firmi, ali sa pozicija junior brand
manager-a Adriatic i brand manager-a za Hrvatsku i Sloveniju.
trenutna funkcija: Od 1. januara 2012. (mesec, godina) senior brand manager
za centralnu i istočnu Evropu (Mađarska, Slovenija, Hrvatska, Češka i Slovačka),
Reckitt Benckiser Mađarska
Hobi: Sport je njegov najveći hobi i nešto za šta najrađe odvaja vreme. Najčešće
je to rukomet, kojim se i aktivno bavio. Slobodno vreme voli da provodi i slušajući
omiljenu muziku. Uvek nastoji i da nadogradi svoj društveni život i provede što više
vremena sa prijateljima i porodicom.
T
o što je sa još nepunih 30 godina, već nanizao poslovne uspehe
odrastajući, na neki način, u multinacionalnoj kompaniji kakav je
Reckitt Benckiser, Beograđanin
Milan pripisuje koliko svojoj upornosti,
toliko i svojoj iskrenosti.
S diplomom pod miškom, put sa Fakulteta Organizacionih Nauka ga je odveo
pravo u kompaniju L’Oreal Balkan u
beogradskom predstavništvu. Posle nepunih godinu dana zaposlio se u Reckitt
Benckiseru, otkrivši konkurs ove firme za
junior trade marketing manager-a preko
interneta. Iskustvo je u istoj firmi, ali na
drugoj adresi sticao kasnije i kao brand
manager iz Zagreba. Kaleći se na tržištima Hrvatske i Slovenije, prošlog septembra stigla je ponuda za prelazak u Mađarsku na mesto senior brand manager-a
zaduženog za tržišta centralne i istočne
Evrope, odnosno Mađarsku, Sloveniju,
Hrvatsku, Češku i Slovačku. “Kada sam
dobio prvu informaciju, novi posao se odnosio
samo na Mađarsku, a onda se sticajem okolnosti Budimpešta pretvorila u regionalnu
kancelariju i automatski to je sad posao za
pet zemalja. A ono što mi se čini kao presudno da ovakvu ponudu postave pred mene jeste
moj taktički uspeh u karijeri – relansiranje
Harpica u Hrvatskoj i Sloveniji”, smatra
naš sagovornik.
Kada je ponudu dobio, kako kaže, kao
već ‘expat’ u Hrvatskoj, znao je da tamo
neće predugo ostati, pa ga je to manjeviše pripremljenog i dočekalo, ali mu je
kroz glavu u prvom momentu prošlo i
ono ‘opet’ i ‘zar tako brzo’. Ipak, ne bi se
moglo reći da se dvoumio. Pregovaralo
se jeste, ali prema njegovim rečima, ovakve ponude se ne odbijaju. Novo radno
mesto mu nije još donelo prave izazove, s
obzirom da je u Mađarskoj tek od početka ove godine, ali ne sumnja da će ih biti:
“Rad na većem tržištu i u većem radnom
okruženju, već su sami po sebi izazov, a tu su
i bolji radni uslovi, kao i titula i sve ono što
ona nosi sa sobom. Mesto senior brand manager-a dobra je ‘odskočna daska’ za dalje i
dobar putokaz za građenje moje budućnost”.
Takođe, kao evidentan izazov na samom
startu postavila se i jezička barijera, koje
u Zagrebu nije bilo.
U kakvim poslovima mu uglavnom prolaze dani, Milan ukratko objašnjava:
“Moja zaduženja su shodno mojoj poziciji
brand manager-a u vezi sa brendom Vanish,
ni pilot, ni doktor
Kako to obično biva, dok ste mali, svašta vam se mota po glavi o budećem zanimaju. I Milanovi najčešći odgovori na
pitanje ‘šta ćeš biti kad porasteš?’ su:
doktor i pilot. Ipak, odrasli Milan je otišao u drugom pravcu i danas, kao brand
manager, smatra da bi u tom poslu bio
uspešan treba, pre svega, da budeš uporan i timski igrač, koliko i samoinicijativan. Misli da ove osobine poseduje, ali i
dalje postoji nešto što bi promenio: “Mislim da preterana upornost, kao jedna
od osobina uspešnog brand manager-a
vodi ka tvrdoglavosti. Tako da bih kod
sebe malo modifikovao, upravo, tu crtu
upornosti tako da ostanem podjednako
uporan, a manje tvrdoglav”.
februar 2012 www.instore.rs
73
najveći uspeh u karijeri
Strateški, moj najveći uspeh je prihvatanje činjenice da je rad konstantno usavršavanje, a kao taktički – operativni,
izdvojio bih relansiranje brenda Harpic
na tržište Slovenije i Hrvatske, sa kojim
je Reckitt Benckiser u kratkom periodu
sa tri odsto market share-a, skočio na
10 odsto u, inače, kategoriji koja je jako
velika i zahtevna.
da može, koju svoju odluku bi promenio...
Drago mi je da ih za sada nema
Poruka za kolege kojima se ukaže
slična prilika
Milan sa bratom na svadbi kod rođaka 2008.
a od skoro i Dettol brendom. Ima ih puno,
ali neka od najvažnijih zaduženja su mi
lansiranje novih proizvoda kao ekstenzije već
postojećeg brenda ili lansiranje brenda na tržište na kome on nije prisutan. Osim toga,
bavim se i planiranjem i praćenjem medija,
utvrđivanjem optimalne cene proizvoda ili
linije proizvoda, bilo da je to kroz istraživanja ili praćenje konkurencije i tržišta u
globalu. Ništa manje vremena ne odvajam i
za praćenje i planiranje promocija brendova,
koji su u mojoj nadležnosti”.
Razlika između ‘tereta’ koji su njegove
pozicije nosile ranije u Srbiji i Hrvatskoj
i ove današnje, odnosi se uglavnom na
drugačiji mentalitet ovih podneblja, po
kojima se ‘prošetao’: “Razilka je mahom
u promeni okruženja, a preciznije - navika,
ponašanja i razmišljanja ljudi. Budući da je
brend nešto što se povezuje sa ponašanjem,
tako se i asocijacije za određeni brend razlikuju od zemlje do zemlje. Skromno tvrdim
da su ljudi u Mađarskoj, Slovačkoj i Češkoj
malo drugačiji od ljudi iz država bivše Jugoslavije, sa kojima sam imao puno sličnosti, pa
tako i lakši posao ranije”.
Prema njegovim rečima, Reckitt Benckiser je firma koja neguje multietničnost i
razvoj karijere kroz promene radne sredine tako da se unutar kompanije smatra
da ove vrste promena najviše utiču na
profesionalni razvoj. U to i Milan veruje, a siguran je i da će sem poslovnog
iskustva kroz rad na velikom i kompleksnom tržištu, život u Mađarskoj doneti i
Skijanje, Nassfeld Austrija, 2009.
nezaobilazno životno iskustvo. Skromno
izbegava priču o budućnosti na poslovnom planu, ali ne krije da bi sebe mogao
da zamisli na nekoj višoj poziciji, ili u nekoj drugoj grani industrije, osim FMCG
sektora.
Iako se sada ni ne naslućuje datum njegovog povratka u Srbiju, on svakako ima
plan da stečena iskustva primeni kako u
okviru samog posla, tako i na podučavanju novih generacija manager-a iz naše
zemlje.
Milan se ni jednog trenutka nije pokajao
što je kofere spakovao za Mađarsku i sre-
Nezahvalno je pametovati za druge, ali
svakom bih rekao da dobro razmisliti.
Svako je individua za sebe i treba da
odluči uzimajući u obzir kratkoročne i
dugoročne ciljeve. I, naravno, treba da
proba.
ćan je zbog očekivanja koja je pre dolaska
imao, a koja su sada ispunjena. Kako se
tek nedavno potpuno smestio, a i potpisao ugovor na neodređeno vreme, na pameti mu, za sada, nije pitanje ‘gde dalje?’
i ‘kada?’.
Međutim, i kada dođe dan za odlazak,
siguran je da će kao najdragocenije iskustvo poneti toleranciju i multietnički
duh. Zahvalan na svemu novom što uči
za posao, ipak, zaključuje da su nekada
životna iskustva mnogo dragocenija od
poslovnih. Kaže, njegov boravak i nastavak karijere u Mađarskoj mu, upravo, na
takvo jedno iskustvo već sada liči.
Rukometna ekipa FON-a na turniru T5B u Parizu 2007.
74
februar 2012 www.instore.rs
InStore u razgovoru sa…
Brend menadžerima
Ovaj put, u razgovoru sa Ivom vulović, dejanom Glišovićem i nikolom šućurem otkrili smo šta su
njihovi dosadašnji uspesi, kao i kakav tok razvoja svojih karijera priželjkuju. Ipak, kratki razgovori sa njima, najviše od svega, govore koliko su se oni, saživeli sa brendovima čije ’časti brane’ i
za koje se bore da ponesu titule najomiljenijih u svojim kategorijama.
Razgovarala: Milica Petrović
dejan Glišović,
BAnInI & BAnInI tRAde
Iva vulović,
BeIeRSdORf
nikola šućur,
uJedInJene SRPSKe PIvARe
Pre angožovanja u Baniniju od oktobra
2009, Dejan je radio na poziciji category
managera u Idei. Kako kaže, na svim prethodnim pozicijama, odgovornost mu je,
uglavnom, bila okrenuta ka trgovini. Poseban izazov za njega bio je iskusiti način
trgovine kao prodavac, a zatim se naći u
ulozi kupca. “Do sada sam više puta ‘menjao
strane’. Trgovina jeste osnov i napraviti što bolji posao za svoju kompaniju je prioritet, i kada
ste prodavac i kada ste kupac. No, taj izazov
da sagledate drugi ugao ‘ringa’ vam omogućava da pokupite izuzetno korisna iskustva.
Ipak, prelazak u dinamičnu i modernu kompaniju, kakva je Banini, za mene je najveći
izazov”, objašnjava Dejan. Trenutna preokupacija za njega su očuvanje i napredak
pozicija, koje je Banini ostvario u prethodnim godinama u, prema njegovim rečima,
izuzetno respektabilnoj konkurenciji. Na
pitanje gde sebe vidi nakon karijere brend
menadžera, Dejan odgovara: “Angažovanje
na ovoj poziciji mi je omogućilo da bolje sagledam proizvodnju, stvaranje i plasiranje proizvoda kao procese, a okruženje u Baniniju mi
daje slobodu da napredujem i dam sve od sebe
da posao uradim što bolje. Da li sebe vidim u
trade-u ili marketingu - za sada nemam odgovor. Jedno je sigurno – obe grane nose svoje
izazove i posebnosti, ali su u biti nerazdvojne”.
Za pet godina koliko je u kompaniji, Iva
je imala priliku da prođe kroz čitav Nivea
portfolio. Karijeru je započela kao Marketing Intern, a nastavila kao Management
Trainee, što joj je pomoglo da upozna sva
odeljenja kompanije. “To iskustvo bilo mi je
neprocenjivo za dalji rad, jer sam na početku
karijere stekla uvid u funkcionisanje jednog
ovako velikog sistema, kao što je Beiersdorf”,
kaže Iva. Trenutno vodi kategorije Nivea
Visage, Nivea Body i kreme opšte namene.
Osim toga, bavi se i kategorijama nege i
stilizovanja kose, kao i Nivea Baby proizvodima za negu najmlađih. Prema njenim
rečima, poseban izazov i satisfakcija su
postići to da, osim toga što ste broj 1, vaš
brend je omiljen i veruju mu milioni ljudi:
“Kako sam se razvijala tokom godina, izazovi su mi bili upoznavanje svojih kategorija,
struktura tržišta, nadmudrivanje konkurencije, pronalaženje baš onog okidača kod potrošača
koji će ga navesti da u moru ponude odabere
upravo vas. Kao svoj najveći lični izazov, trenutno smatram ‘postavljanje na noge’ novog
Marketing Trainee-a, koji radi samnom”.
Svoju budućnost, Iva vidi u internacionalnoj kompaniji, dalji izazov bi joj bila nova
tržišta, ili brendovi selektivnije distribucije, gde su za razliku od mass market-a potrebne i neke druge veštine i znanja.
Timu uspešnih, mladih menadžera u Ujedinjenim srpskim pivarama kao delu Heineken grupe, 2008. godine pridružio se i
Nikola Šućur na poziciji group brend menadžera, sa posebnim akcentom na brend
Amstel. „Kada se osvrnem na dosadašnju
karijeru, mogu da kažem da su mi se prave
stvari događale u pravo vreme. Početak rada
u Ujedinjenim srpskim pivarama obeležio je
uspešan početak proizvodnje Amstel piva u
Srbiji. Lokalnom proizvodnjom učinili smo da
Amstel bude dostupan i pristupačan domaćem
potrošaču. Danas, kada ga skoro tri godine
proizvodimo u Novom Sadu, u tehnološki najnaprednijoj pivari u regionu, Amstel je postao
ne samo ponos Ujedinjenih srpskih pivara,
nego i Srbije, jer je Srbija od uvoznika ovog
brenda postala njegov izvoznik. Amstel proizveden u Srbiji sada je dostupan i potrošačima
Crne Gore, BiH i Bugarske. Na ovu činjenicu
sam izuzetno ponosan“, kaže Nikola. Ovog
proleća Amstel će iznenaditi pozitivnim
promenama i to je projekat na kome je on
sada angažovan. Prema njegovim rečima,
dobre stvari zahtevaju energiju i znanje,
kao i vreme, ali to je uvek dobro utrošeno
vreme. Nikola svoju budućnost i dalje vidi
u marketingu, a radno okruženje internacionalne kompanije predstavlja idealno
mesto za dalji razvoj njegove karijere.
76
februar 2012 www.instore.rs
inPoslovi
GOdIšnJA AnALIZA SAJtA POSLOvI. InfOStud ZA 2011.
‘POTRAGA’ ZA
TRGOVCIMA
bilo oglasa u oblasti trgovine – odnosno
17 odsto. To je za, čak, sedam odsto više
oglasa u odnosu na drugu najčešću kategoriju – srednji menadžement. „To znači
da su poslodavci najčešće nudili posao, a sa
druge strane i kanididati su se najčešće interesovali za te pozicije. Pa tako je u pomenutoj kategoriji najčešće bilo posla za HoReCa
menadžere, merchandiser-e, prodavce, akvizitere, komercijaliste, menadžere za ključne
kupce, poslovođe prodajnog objekta, komercijalne direktore“, objašnjava ona. Mada Infostud ne posmatra posebno poslove za
FMCG sektor, podaci iz njihove godišnje
analize za tehnologiju i proizvodnju pokazuju da su ove kategorije zajedno činile
oko tri odsto od ukupne ponude oglasa
na tržištu Srbije u posmatranom periodu.
Kako pojašnjava naša sagovornica, oko
polovine tih oglasa su bili oglasi u vezi sa
prehrambenom tehnologijom.
„Što se tiče 2010. godine, kada uporedimo rezultate, bar za navedene kategorije, ne razlikuju se previše. Ipak, primetan je blagi porast
u broju oglasa kada je reč o trgovini - za
oko 2,5 odsto više oglasa, dok su rezultati za
kategoriju proizvodnje i tehnologije nepromenjeni“, zaključuje Erdeljanović.
Promene u Heinekenu
novi prvi čovek Carlsberga
Izabrani članovi uO AmCham-a
Novi
generalni
direktor
Ujedinjenih
srpskih pivara,
članice Heineken grupe, je Alexandros Daniilidis, koji je u
Srbiju došao sa
pozicije komercijalnog direktora Heineken kompanije u Grčkoj. Svoj
rad u ovoj kompaniji započeo je 1992. i od
tada je zauzimao visoke pozicije u okviru
sektora prodaje. Od 2002. godine, Alexandros je član menadžmenta kompanije
'Athenian Breweries' u Grčkoj, prvo kao
direktor za prodaju 'HoReCa sektor i veleprodaja', a zatim i kao nacionalni direktor
prodaje. Dosadašnji direktor FrançoisXavier Mahot imenovan je na poziciju
višeg globalnog direktora za inovacije i
na svojoj novoj poziciji će se pridružiti
globalnom menadžment timu Heineken
kompanije u Amsterdamu.
Dosadašnji potpredsednik razvoja poslovanja
za zapadnu Evropu Carlsberg
Grupacije, Ralph
Zigerlig je novi
generalni direktor
Carlsberg
Srbija
Grupe.
Zigerlig je svoja
znanja i veštine više od petnaest godina sticao radeći na različitim vodećim pozicijama
u komercijalnim, finansijskim i marketinškim
sektorima velikih svetskih kompanija koje se
bave proizvodnjom robe široke potrošnje,
kao što su Nestlé, Gate Gourmet i Procter &
Gamble, na Bliskom istoku, u Skandinaviji,
Španiji i Švajcarskoj. Generalni direktor
Carlsberga za jugoistočnu Evropu, Gabor
Bekefi, koji je u prethodnom periodu paralelno obavljao i funkciju v.d. generalnog direktora Carlsberg Srbija Grupe, sada će moći
u potpunosti da se posveti poslovanju kompanije u regionu.
Na jedanaestoj Generalnoj skupštini
Američke privredne komore (AmCham)
u Srbiji, kompanije članice AmCham-a
izabrale su tri nova člana Upravnog odbora ove poslovne asocijacije. Glasovima
većine prisutnih kompanija članica, za
predsednika AmCham-a izabran je Miloš
Đurković, generalni direktor kompanije
Hewlett Packard Srbija. Na poziciju prvog
potpredsednika AmCham-a izabran je Pol
Rajli, generalni direktor kompanije Philip
Morris u Srbiji, dok je za člana Upravnog
odbora izabrana Milica Bisić, direktor
tržišta u kompaniji KPMG. Obraćajući
se Generalnoj skupštini, predsednik
Đurković ocenio je da će 2012. godina biti
još izazovnija za poslovanje u odnosu na
prethodnu.
Priredila: Milica Petrović
Najnovija, godišnja analiza oglasa na
sajtu poslovi.infostud.com za 2011. godinu, pokazala je da su srpski poslodavci
najviše tragali za kandidatima iz oblasti
trgovine, srednjeg menadžmenta i opšte ekonomije. Osim toga, zabeležen je
i veći broj oglasa iz oblasti elektrotehnike i mašinstva, koji su sa po četiri odsto
ulazili u ukupnu ponudu oglasa na tržištu
Srbije. Time su se oglasi iz ovih kategorija procentualno pridružili udelu oglasa iz
oblasti marketinga, odnosa sa javnošću,
turizma i ugostiteljstva.
Prema rečima Elene Erdeljanović iz
PR sektora Infostud-a, na osnovu oglasa objavljenih na sajtu poslovi.infostud.
com u periodu od 1. januara do 31. decembra 2011. godine, u okviru 39 postojećih kategorija radnih mesta, najviše je
Biznis transferi i zaposlenja
februar 2012 www.instore.rs
77
78
februar 2012 www.instore.rs
humanost na delu
Za Srbiju
bez gladi
Svakodnevno skoro deset
odsto stanovništva u našoj
zemlji gladuje. Međutim, da
se Srbija nije predala pred
ovako poražavajućom činjenicom, pokazuje i akcija Fonda B92 ‘Hrana za sve’ i svi
oni koji su se u nju uključili
od maja 2009. godine kada je
akcija počela.
Tokom ovih godina pratili su je i štrajkovi glađu, kojim je
skretana pažnja javnosti na ovaj problem, a broj donora i prikupljenih kilograma hrane rastao je svakodnevno. Takođe,
akcija je u jednom trenutku nadopunjena i humanitarnom
kampanjom ‘Hrana za enklave’. Tokom nje Fond B92 je, uz
pomoć brojnih humanih ljudi i kompanija, obezbedio najneophodnije namirnice koje su nedostajale za nesmetan rad,
kao i novčana sredstva za nabavku hrane i dalje funkcionisanje kuhinja u kosovskim enklavama.
Zajedno
jači
Mercator-S je u saradnji sa
Nacionalnim udruženjem roditelja dece obolele od raka
(NURDOR), 15. februara
obeležio ’Svetski dan dece
obolele od raka’. U Mercator Centrima u Novom Sadu
i Nišu upriličene su manifestacije podrške mališanima
obolelim od raka. “Slogan
manifestacije ‘Vaša ljubav nam
znači, jer zajedno smo jači’, jeste
osnovna ideja i zamisao akcije
poboljšanja kvaliteta života dece
obolele od raka i njihovih porodica”, navodi se u saopštenju
kompanije. Tokom dana posetioci ovih Mercator objekata
mogli su da pomognu manifestaciju kupovinom promotivnih artikala kao sto su
liciderska srca, majice, kape,
platnene torbe, privezci i tako
pomognu deci oboleloj od ove
bolesti. Zabavni deo događaja
bio je rezervisan za nastup
učesnika finalista muzičkog
takmičenja Prvi Glas Srbije.
Celokupna akcija je okupila veliki broj donatora, među kojima su neki od onih iz FMCG sektora: Victoria Group, Koncern Farmakom M.B. Mlekara Šabac, MK Group, Mitsides
point, Polimark, Invej, Veroupolus, Bambi-Banat, fabrika
šećera TE-TO Senta, fabrika šećera Crvenka…
‘Ceger za sve - Hrana za sve’ nova je akcija Fonda B92 i Fondacije ‘Ana i Vlade Divac’ koja je početkom februara započeta sa ciljem da se prikupe dodatna sredstva u okviru projekta ‘Hrana za sve’. Cegere koji su sastavni deo ove akcije
od sada možete pronaći i u objektima Super Vera. Ova trgovačka kompanija započela je saradnju sa organizatorima
ove akcije, a kupujući ceger osim što se obezbeđuju dodatna
sredstva za rad narodnih kuhinja, čuva se životna sredina
jer su cegeri proizvedeni od recikliranog tekstila i mogu se
ponovo reciklirati.
Zimovanje
MK Group već treću godinu
za redom nagrađuje najbolje učenike osnovnih škola u
Srbiji, darujući im besplatno zimovanje. Tako je i ove
zime dvadeset đaka, od petog
do osmog razreda, iz Vrbasa,
provelo sedam dana na Kopaoniku kao nagradu za odličan
uspeh i primerno vladanje.
Tokom boravka na planini,
školarcima je organizovan
raznovrstan sportsko-rekreativan program. Tako im je u
prepodnevnim časovima bilo
omogućeno besplatno skijanje uz nadzor instruktora,a za
početnike obezbeđena i škola
skijanja. U popodnevnim satima organizovane su dodatne
aktivnosti, poput kuglanja,
stonog tenisa, fudbala, košarke i plivanja. Kako su naveli iz
kompanije, jedna od najzastupljenijih aktivnosti koje MK
Group sprovodi, usmerena je,
upravo, na razvoj i unapređenje obrazovanja i zdravstva.
februar 2012 www.instore.rs
Pokloni za bebu
Uređenje
Predstavnici kompanije Idea
početkom februara posetili su
Jelenu Đurović, majku male
Sofije, koja se zamalo rodila
u taksiju, i uručili joj K-plus
BeBe poklon paketiće za srećno rođenje. Roditelji su to
jutro, po sibirskoj zimi, doveženi taksijem u bolnicu ‘Dragiša Mišović’ neposredno pre
dolaska na svet male Sofije, a
Zajedničkom akcijom ‘Gomex i Tide našoj deci’ dečija
odeljenja domova zdravlja u
nekoliko vojvođanskih gradova postaće oplemenjenije.
Prva na spisku je bila pedijatrija u Domu zdravlja Bačka
Topola ‘Dr Janoš Hadži’, koja
je dobila ukrasnu grafiku, kao
i LCD televizor, DVD plejer, dosta igračaka i knjige za
sve uzraste. Zatim je rađeno
na ulepšavanju prostora za
mališane na pedijatriji Opšte
bolnice u Vršcu, kako grafikom, tako i knjigama, igračkama, LCD televizorom, DVD
player-om... Dečije odeljenje
Doma zdravlja u Bečeju je,
osim ovih poklona, dobilo i
presvlačenje nameštaja. Kako
su naveli iz Gomexa, u ovoj
akciji su želeli da mališanima
ulepšaju okolinu i olakšaju
vreme, koje su prinuđeni da
Idea je na ovaj način želela da
nagradi hrabru majku i njenu
bebu koje su do bolnice došle
u ekstremnim uslovima ledom
okovanih beogradskih ulica.
Paketić sadrži svu neophodnu
opremu za negu novorođenih
beba u prvih šest meseci života
- podlogu za povijanje, svu neophodnu kozmetiku kao i dovoljnu količinu BeBe pelena.
79
provedu tu, da im prođe što
brže i da bar malo pomognu
da se u ovakvim ustanovama
osećaju prijatno. Preostalo je,
u okviru ove akcije, još sređivanje pediatrije u Zrenjaninu.
80
februar 2012 www.instore.rs
trendovi
dIZAJn PAKOvAnJA I KIneSKA GOdInA vOdenOG ZMAJA
Zanimljiva 2012.
Od nekadašnjeg zanemarljivog pratioca advertajzinga,
uloga i važnost ambalaže na tržištu su značajno porasli.
Jedan od katalizatora ove promene svakako je rast među
trgovcima, koji su, vremenom, postali dominantni u
gotovo svakoj gradskoj sredini širom sveta.
P
Autor: Rowland Heming,
osnivač, PKG
rema kineskom horoskopu, 2012. je godina Vodenog
Zmaja, simbola sreće u kineskoj astrologiji, koja dolazi
jednom u 60 godina i donosi četiri blagoslova Istoka:
bogatstvo, vrlinu, harmoniju i dugovečnost. Čini mi
se prikladnim da ova četiri blagoslova iskoristim kao
vodič kroz analizu onoga što bi, po mom mišljenju, trebalo da
bude trend u dizajniranju ambalaže u 2012:
Bogatstvo:
Što se uzburkanih ekonomskih voda tiče, svi se, naravno, nadamo da će 2012. doneti stabilnost na finansijskom tržištu, ali
kada govorimo o ambalaži, možda pojam ‘bogatstvo’ možemo
definisati kao ‘vrednost’. Nema prostora sumnji da se, u protekloj deceniji, ‘vrednost’ ambalaže izrazito povećala. Od nekadašnjeg zanemarljivog pratioca advertajzinga, uloga i važnost
ambalaže na tržištu su značajno porasli. Jedan od katalizatora
ove promene svakako je rast među trgovcima, koji su, vremenom, postali dominantni u gotovo svakoj gradskoj sredini širom
sveta. Blizina prodajnih mesta i svakodnevna komunikacija sa potrošačima doneli su
ambalaži veoma važnu
ulogu u procesu odlučivanja prilikom kupovine robne marke.
Poznato nam je
još od sedamdesetih godina da
se dve trećine odluka o izboru robne
u radnji, ali danas, sa
marke donose na licu mesta,
porastom broja prodajnih mesta, ambalaža i dizajn ambalaže za
mnoge proizvode igraju ključnu ulogu u prepoznavanju brenda, a samim tim i njegove ‘vrednosti’. I trgovci su ovoga svesni.
Potrošači često ambalažu identifikuju sa proizvodom zato što
samo pakovanje doživljavaju kao zaštitu i prijatelja od poverenja, tako stvarajući jaku i direktnu vezu između brenda i njih
samih. Ipak, kad vidim koliko su vodeći proizvođači zanemarili vrednost ambalaže u marketing miksu, što za posledicu ima
lošiji kvalitet dizajna ambalaže i komunikacije, počinjem da se
pitam da li ćemo, ukoliko u 2012. ne bude stvarne potrebe za
promenom pristupa industriji ambalaže i njenom dizajnu, na
kraju imati koristi od zmajevog blagoslova za bogatstvo.
Naravno, ja ne kažem da nema sjajnih rešenja, ali poseta supermarketima u današnje vreme u većini slučajeva donosi razočaranje. Ja verujem da je problem u tome što su vodeći proizvođači izgubili iz vida koliko je bitna komunikacija ambalaže i
potrošača; oni su odlučili da ambalažu radije podvedu pod čist
trošak nego pod ‘vrednost’, i uzeli na sebe pravo da dizajniranje ambalaže izmeste iz odeljenja za marketing (gde pripada)
u odeljenje za prodaju, čiji interes nije komunikacija brenda i
brendirane ambalaže sa potrošačima, već što jeftinija izrada iste.
Pretpostavljam da će vodeći brendovi reći ‘prolazi sve što radimo, prodaja raste, a smanjenjem troškova raste i vrednost akcija’. Ali, sačekajte malo! Pogledajmo malo dalje od godišnjih
izveštaja. Tako ćemo steći jasniju sliku šta se zapravo dešava.
robVidećemo da je u poslednjih 60 godina prisustvo privatnih rob
nih marki na tržištu poraslo na 50 odsto,
u proseku. Gotovo ni iz čega. Ovo znači
izguda je za brendove 50 odsto tržišta izgu
bljeno. To znači da
je nešto očigledno
pogrešno sa trenuttrenut
nom strategijom,
i zaključak je da,
vodeukoliko se vode
ći brend razvio u
ovom periodu, to se
ramoralo desiti na ra
‘gutačun drugih brendova (ili ‘guta
njem’ drugih brendova)…zato što bilo
kakav rast zasigurno nikad nije na račun trgovaca!
Jedna stara poslovica glasi “ne možeš suditi o knjizi po omotu”,
ali u svetu brendiranja važi suprotno, ‘omot’ ili ambalaža je ono
što pozicionira, promoviše i opisuje proizvod, i zbog čega se
potrošač ‘zaljubljuje’ u proizvod. Verujem da se ova činjenica
gubi iz vida zbog prividne ekonomije koja će u nekom trenutku
povrediti proizvođače tamo gde najmanje žele, a to je gubitak
februar 2012 www.instore.rs
lojalnosti, a samim tim i pad prodaje. Ukoliko se nešto radikalno ne promeni, moja prognoza je da će se u 2012. nastaviti
trend slabljenja brendova i rasta privatnih robnih marki. Jasno
je da je došao trenutak da se bogatstvo uvećava dodavanjem
‘vrednosti’.
vrlina:
Vrline koje potrošači traže
su jednostavnost i iskrenost
udružene sa moralnim principima. Kada je reč o ambalaži, vrline se mogu definisati
na nekoliko različitih načina.
Počnimo od globalizacije. Iz
ovog ugla, jasno je da velikim
proizvođačima globalno pozicioniranje i ‘jedan’ dizajn nude mogućnost izvanrednog ekonomskog spektra i konkurentnosti na tržištu. Međutim, iako
ima nekih brendova kojima ovo polazi za rukom, drugima to i
nije lako, zato što, na kraju krajeva, ‘ne postoji nešto što se zove
globalni potrošač’.
Ovo me dovodi do zaključka da će potrošači u 2012, izmučeni
ekonomskom neizvesnošću poslednjih godina, tražiti brendove
kojima veruju, brendove koji govore njihov jezik, i koji im se
obraćaju direktno i iskreno.
Vrlina se, naravno, može definisati kao moralna odgovornost, i
ja verujem da je ovo primenjivo u svetu dizajniranja ambalaže.
Prirodno je da sam, kao profesionalac u struci, svestan da su
mnogi proizvođači spremni na smeo pokušaj da naprave ambalažu koja odgovara potrebama naše okoline sklone promenama,
i postoji dosta inicijativa da se uštedi i reciklira gde god je moguće. Enormne svote se ulažu u gradnju objekata koji omogućavaju recikliranje i redistribuciju sirovina. Ali istina je da je to
još uvek skupa opcija čiju je efiksanost teško izmeriti. Verujem
da kozmetički pristupi kao sto su podaci o emisiji ugljen-dioksida (koji su često nejasni), poluistine, dezinformacije ili druge
‘zelene’ inicijative ne čine ništa za delatnost, niti za rast poverenja u brend. Ono što nam je potrebno u 2012. je iskreno obraćanje potrošačima. Vreme je da iskoračimo i kažemo šta smo u
stanju da uradimo, a šta ne, i da skupimo hrabrosti da, kada je
potrebno, priznamo da nešto ne znamo.
Harmonija:
Jedan od načina na koji se harmonija može promovisati u industriji ambalaže u 2012. je da ključni igrači prestanu sa međusobnim sukobima i poziranjem, i da zajedničkim snagama dođu
do novih rešenja. Individualnim igračima je uvek bilo najlakše da se izdvoje i krivicu prebacuju na druge. Problem je što
do sad zaista nije bilo
dovoljno kvalitetnog
dijaloga između relevantnih sektora u
industriji. Zato verujem da će trgovinske
asocijacije imati veliku ulogu u 2012. da
se na različite načine
približe
trgovinskoj
stvarnosti
individu-
81
O autoru:
Rowland Heming se već 40 godina bavi dizajniranjem
brendova i ambalaže na međunarodnom tržištu.
Započevši svoju karijeru u nekoliko međunarodnih
dizajnerskih studija, pokrenuo je svoj dizajn studio
Pineapple Design SA 1978. u Briselu. Neki od klijenata
ovog studija su bile internacionalne kompanije kao
što su Procter&Gamble, Unilever, Nestlé, Kraft, Pepsi
Lipton, Coca-Cola, i druge. Roland Heming je takođe
suosnivač i nekadašnji predsednik EPDA (European
Package Design Association) i održava predavanja na
temu dizajniranja ambalaže širom Evrope. Danas se
nalazi na čelu kompanije Rowland Heming-PKG.
alnih igrača. Stimulisanjem
dijaloga i deljenjem znanja i
iskustava, i industrija i čitavo
društvo može izvući neku korist iz novih, kreativih pristupa
i rešenja. U svetu u kom se više
od 33 odsto proizvedene hrane
baca, ambalaža ima šansu da
proizvodnju hrane i uklanjanje otpada oslobodi negativnih
konotacija.
dugovečnost:
Prirodno je da se brendovi nadaju dugovečnosti, ali šta to
znači? Za brendove to znači građenje dugoročne veze sa potrošačima, izgradnju poverenja, doslednu komunikaciju i dosledno
iskustvo sa proizvodom. Problem je u tome što je sve ono što su
brendovi imali za sebe u prošlosti sada dosta neupečatljivo, sve
boje i zaštitni znaci su postali opšti i često korišćeni od strane
privatnih robnih marki. Šta onda jedan brend može da uradi?
Moje mišljenje je da brendovi, ukoliko žele dugovečnost, dve
stvari moraju da urade kako treba. Pre svega treba da shvate
da je proizvod, iako od ključne važnosti, na kraju krajeva samo
proizvod koji skoro svako može da imitira ili kopira. Dakle,
ako brend želi dugovečnost, mora da obrati pažnju ne samo
na kvalitet proizvoda, već i na doslednost i promovisanje svog
vizuelnog identiteta. Kažem ‘promovisanje’, jer se ne radi samo
o stavljanju loga ili krivudave linije na ambalažu, već i o korišćenju ovih elemenata u svim delovima integrisane promotivne
kampanje.
Baš zato što su privatne robne marke prihvatile sredstva komunikacije (koja koriste) brendovi, jasno je da brendovi, ukoliko žele da opstanu u 2012, moraju primeniti drugu strategiju.
Moraju da budu inovativni i bore se sredstvima koja njihova
konkurencija ne može da koristi. Iz ovog razloga je vizuelni
kapital brenda važan, i brendovima su potrebni dizajneri koji
mogu graditi njihov jedinstveni vizuelni identitet koji definiše,
pozicionira, i predstavlja brend uz pomoć elemenata koji se ne
mogu kopirati, tako čuvajući poverenje potrošača i gradeći željenu dugovečnost.
82
februar 2012 www.instore.rs
slovo zakona
POReZ nA ‘BRZu’ HRAnu
Plati, pa se
nezdravo hrani
u zemljama evropske unije uveliko se govori o ‘hamburger’
taksama, odnosno taksama na nezdravu hranu. Kod nas
takve ideje, za sad su samo na nivou razmišljanja.
Priredila: Milica Petrović
Lj
ubitelji svega onog što u žargonu ponese epitet nezdrave hrane
mogu da odahnu. Bar za sada.
Iako izgleda da se u Srbiji priželjkuje
skoriji ulazak u Evropsku uniju, ne
bi se moglo reći da za usklađivanjem zakona kojim bi se dodatno oporezivala ovakva
hrana, bilo ko od onih u
Nemanjinoj 11 previše
haje. S jedne strane,
porast broja gojaznih alarmira, a s
druge, mnogo je i
onih koji se ’teše’
činjenicom da
se u Srbiji, ipak,
i dalje više jede
domaća hrana
i beru voćke s
grane, nego što
li se to radi na
Zapadu.
takse, na listu rizičnih su dospele kafa,
aromatizovana i gazirana pića, alkohol i
energetska pića. Prema procenama mađarskog dnevnika Nepsabadszag, do jeseni 2012, državna kasa će biti bogatija
Kako to drugi
rade
Za razliku od toga,
naši severni susedi su u
traženju rešenja za smanjenje gojaznosti i uštede
pri lečenju od ove moderne
bolesti uveli prošle godine taksu
na ‘nezdravu’ hranu, kojoj je u našem
okruženju brzo nadenut nadimak ‘hamburger porez’. U Mađarskoj su se na
udaru ovog poreza našle namirnice sa
visokim sadržajem masnoće, soli i šećera. Već mesec dana posle uvođenja ove
za oko 100 miliona evra, jer će se uvećati
priliv sredstava od poreza na odabrane
proizvode, koji će u proseku biti skuplji i
do 25 odsto. Deo tih sredstava biće isko-
rišćen za prevenciju bolesti koje su posledica nezdrave ishrane.
U borbu protiv gojaznosti, posebno
kod mladih, kao najčešćih konzumenata ‘brze’ hrane, upustili su se u mnogim
zemljama EU. Tako su u Nemačkoj farme na kojima se uzgaja organska hrana
pravi hit. U Sloveniji je zbog nedavnog
pada vlade bilo odloženo usvajanje zakona i oporezivanje nezdrave hrane.
Prema rečima dr Katje Povhe Jemec iz
Ministarstva za zdravlje Republike
Slovenije, sektor za jačanje zdravlja i zdrav životni stil, imenovana je stručna grupa koja će
proučiti sve mogućnosti
za sprovođenje ovakvih
mera u toj zemlji. Jedan od zadataka, prema njenim rečima,
biće im svakako da
preporučene grupe namirnica učine
što pristupačnijim
svom stanovništvu
uz primerenu cenovnu politiku.
Danska ima slične
metode kako bi naterala svoje građane
da se zdravije hrane. U
ovoj zemlji se masna hrana oporezuje prema stopi
koja zavisi od procenta masti
u prehrambenim proizvodima.
Nešto drugačije viđenje ovog problema imaju u Japanu, gde svi stanovnici stariji od 40 godina koji imaju struk
širi od 89 centimetara, prvo od države
dobijaju uputstva kako da se reše viška
kilograma, zatim, ukoliko se prilikom
sledećeg merenja pokaže da ih nisu sledili, moraju da plate porez na debljinu.
februar 2012 www.instore.rs
83
Svaki drugi gojazniji
„Značajne demografske i ekonomske promene tokom protekle decenije uz modernizaciju,
urbanizaciju i globalizaciju svetskog tržišta
hrane, značajno su uticale na dostupnost
namirnica stanovništvu Srbije, a time i na
navike u ishrani i uhranjenost“, objašnjava
Jelena Gudelj Rakić, specijalista higijene
i magistar ishrane iz Instituta za javno
zdravlje Srbije ‘Dr Milan Jovanović Batut’. Prema podacima istraživanja zdravlja stanovnika Srbije iz 2006, dve trećine
dece i omladine (7-19) je bilo normalno
uhranjeno (67,7 odsto). Skoro jedna petina mladih (18 odsto) bila je umereno
gojazna i gojazna, što predstavlja porast
u odnosu na 2000. Podaci pomenutog
istraživanja, koji se odnose na uhranjenost odraslog stanovništva, pokazali su
da čak svaka druga odrasla osoba u Srbiji
ima prekomernu telesnu masu (54,5 odsto), odnosno 36,2 odsto odrasle populacije je prekomerno uhranjeno, a 18,3 odsto gojazno. „Inicijative u vezi oporezivanja
tzv. brze hrane razmatrane su u zemljama
Evrope i SAD još od 80-ih godina prošlog
veka, a mišljenja stručnjaka su po tom pitanju podeljena. Potrebno je tačno specifikovati
vrstu hrane i pića koja bi trebalo da se oporezuju, a deo sredstava prikupljenih od poreza
trebalo bi svakako da se iskoristi za ulaganje
u promociju zdravih stilova života, edukaciju, ali i subvencionisanje cena namirnica koje
su poželjne u ishrani“, dodaje ona.
‘Brza’ hrana oštećuje mozak
Osim što ‘brza’ hrana negativno
utiče na našu liniju, pokazalo se
da može da dovede i do oštećenja
mozga. Američki istraživači sa
Univerziteta medicinskih nauka
u Portlandu ustanovili su da brza
hrana utiče i na pojavu Alchajmerove bolesti. Kod osoba koje
unose velike količine zasićenih
masnih kiselina, lakše dolazi do
degenerativnih promena moždanog
tkiva. Istraživanjem, kojim je bilo
obuhvaćeno stotinak osoba starijih
od 65 godina, naučnici su ustanovili da se mozak ljudi koji u krvi
imaju visoki postotak trans masnih
kiselina skupio, što utiče na loše
pamćenje, lošu koncentraciju i
izaziva probleme govora.
Katarina Milenković, koordinatorka
WWOOF projekta u Srbiji, koji organizuje volontiranje na organskim farmama, naglašava da je pre uvođenja bilo
kakvih taksi ovog tipa, mnogo važnije
osvetliti razloge za to. A, kako kaže, njih
ima mnogo: od očiglednih, poput zdravlja ljudi do onih manje vidljivih kao što
su zaštita životne sredine i održivost života na planeti. “Kao neko ko se bavi ovim
poslom, mogu slobodno da kažem da je sve
više mladih ljudi, koji u tom smislu pokazuju zrelost. Spremnost, sada već, generacija roditelja i dece, jer WWOOF postoji 40
godina u svetu, da se volonterski uključe u
proces uzgoja zdravog voća i povrća pokazuje da neki ljudi jednostavno ne pristaju na
konzumiranje onoga što im se nudi, već sami
preuzimaju stvari u svoje ruke. Pogledajte
koliko prodavnica zdrave hrane ima samo u
Beogradu i sve ih je više”, kaže Milenković.
S druge strane, smatra ona, uvođenje taksi na brzu hranu može da utiče na druge
da obrate pažnju na sopstveno zdravlje,
ljude i okruženje u kojem žive. “Koliko
znam, time se kod nas niko nije bavio, što ne
znači da neko nije pokušao ili neće otvoriti
ovu temu u budućnosti. Zabrane, kazne i
takse bi trebalo da budu poslednje sredstvo na
raspolaganju. Treba, dakle, edukovati ljude o
tome šta jedu i šta su posledice takve vrste
ishrane. To nije zadatak za jednu organizaciju ili državu, već svih nas”, zaključuje ona.
(ne)potrebna mera
Da nije još došlo vreme za uvođenje ovakvih akciza smatra Milan Prostran, savetnik u Privrednoj komori Srbije: “Nemamo razloga za uvođenje takvih taksi još, jer
i naša kupovna moć i tradicija koja vlada,
nisu kao prilike u visokorazvijenim tehnološkim društvima gde i standard dozvoljava da
se kupuje takva hrana”. Prema njegovom
mišljenju, Ministarstvo zdravlja je to koje
bi u jednom trenutku, kad problem gojaznosti postane izraženiji, ili kako troškovi
lečenja gojaznosti ne bi porasli, trebalo da
pokrene inicijativu za uvođenje ovakvog
poreza. Ono što sa sigurnošću može da
kaže je da bi takva mera imala definitivno
uticaj na našu prehrambenu industriju.
Došlo bi do korigovanja cena tih etiketirano nezdravih proizvoda, što bi se odrazilo na njihovu prodaju i dovelo u pitanje
uopšte plasman tih proizvoda na tržištu.
Ranije su se i mogla čuti razmišljanja ministra zdravlja Zoran Stanković o oporezivanju nezdrave hrane. Tako je prošlog
jula prilikom posete Kliničko-bolničkom
centru Bežanijska kosa, Stanković izjavio
da je za oporezivanje nezdrave hrane potrebno pripremiti eventualne predloge u
saradnji s nadležnim institucijama: „Svesni smo činjenice da postoji veliki broj namirnica koje po svom sastavu i svim kalorijskim
vrednostima štete zdravlju stanovništa, ali
kad dobijemo mišljenje nadležnih institucija,
onda ćemo preduzeti konkretne aktivnosti po
tom pitanju”.
Da se nadležne institucije nisu osetile
prozvanim, ili će biti da Srbija ima ‘pametnija posla’, tek oporezivanje nezdrave
hrane nije na dnevnom redu, za sad. Na
drugoj strani, Svetska zdravstvena organizacija objašnjava da je oporezivanje
jedan od najefikasnijih načina za borbu,
kako protiv preterane konzumacije alkohola, cigareta, tako i gojaznosti.
84
februar 2012 www.instore.rs
na mestu događaja
InStORe PRedLAŽe neKe Od vOdećIH SAJMOvA u ReGIOnu I Svetu:
HRAnA I PIće
AMBALAŽA
tea & Coffee World Cup europe
exhibition & Conference
Pack fair
Datum: 25-27. mart
Mesto: Reed Messe Wien, Beč, Austrija
Tea & Coffee World Cup Europe Exhibition & Conference je trodnevni sajam čaja
i proizvoda od kafe. Na ovoj velikoj izložbi, posetioci mogu videti sve vrste mogućih
usluga, snabdevanja i ‘mašinerije‘ koja se koristi u svetu čaja i kafe. Mesto gde se susreću
distributeri, prodavci, proizvođači i dobavljači u ovim kategorijama. Sajam omogućava
jedinstvenu priliku za upoznavanje klijenata
iz celog sveta.
natural & Organic Products
europe
Datum: 01-02. april
Mesto: Olympia Exhibition Centre,
London, Velika Britanija
Natural & Organic Products Europe je najveći britanski sajam za industriju prirodne i
organske hrane. Poslednjih 13 godina, hiljade kompanija iz celog sveta predstavljaju
svoje distributivne mreže i prodavce sa područja Britanije i ostatka Evrope. Ukoliko želite da se predstavite na ogromnom britanskom tržištu organske hrane, ovaj događaj je
stvoren za vas.
International forum of
food Industry & Packaging
Datum: 03-05. april
Mesto: Kiev Expo Plaza
Exhibition Center, Kijev, Ukrajina
Food Industry Expo je pravo mesto gde možete predstaviti svoje proizvode, opremu ili
tehnologije, upoznati se sa trendovima na
tržištu hrane, ostvariti nove kontakte i učvrstiti stare.
Datum: 03-05. april
Mesto: Kiev Expo Plaza
Exhibition Center, Kijev, Ukrajina
Pack Fair je sajam gde se okupljaju stručnjaci iz svih branši u industriji ambalaže. Sajam
je prilika za upoznavanje sa novim tehnologijama u proizvodnji, materijalima i opremom u ovoj industiji.
empack
Datum: 04-05. april
Mesto: Brabanthallen, S-Hertogenbosch,
Noord-Brabant, Holandija
Empack Expo-Brussels je osmišljen kao
prodajna platforma u industriji ambalaže.
Ovaj dinamični sajam je mesto gde posetioci
mogu otkriti najnovije trendove i inovacije
u ovoj industriji.
Datum: 24-26. april
Mesto: Brussels Exhibition Centre,
Brisel, Belgija
ESE pruža mogućnost susreta sa starim i sa
novim klijentima. Vaše prisustvo na ovom
sajmu je zapravo najvažnija investicija za
celu godinu i jedinstven je događaj u industiji morske hrane.
MedIJI I AdveRtAJZInG
Ad-tech San francisco
Datum: 02-04. april
Mesto: Moscone Convention Center, San
Francisco, SAD
Ad-Tech San Francisco okuplja brend savetnike, agencije, portale, online izdavače
i internet provajdere. Ad:tech omogućava
upoznavanje sa novim tehnologijama i otkriva koliko se velika imena u biznisu koriste
internetom i koliko i na koji način ulažu u
digitalne tehnologije.
Pack & emballage Oresund
Datum: 18-19. april
Mesto: Baltiska Hallen, Malmo,
Skane Lan, Švedska
Pack & Emballage je nesumnjivo najvažnije mesto susreta u industriji ambalaže na
području Švedske i Danske u 2012. godini.
Organizator sajma je EasyFairs SA/NV. Ova
manifestacija je prilika da stručnjaci prikažu
efikasnost i operativnost mašina i sistema
koji se koriste u industriji ambalaže.
verpackung Sud
Datum: 24-25. april
Mesto: Messe Sinsheim, Sinsheim, Nemačka
Verpackung Sud je sajam mašina, materijala
i prateće tehnologije za proizvodnju ambalaže. Na jednom mestu okuplja stručnjake i
potencijalne kupce iz celog sveta.
LOGIStIKA
Siberian Beer
LogiMAt
Datum: 19-21. april
Mesto: Novosibirsk
World Trade Center, Novosibirsk, Rusija
Siberian Beer okuplja proizvođače piva iz
celog sveta gde izlažu svoje proizvode kupcima i distributerima, te predstavljaju njihove
kvalitete i različite ukuse piva.
Datum: 13-15. april
Mesto: Stuttgart Neue Messe,
Stuttgart, Baden-Wurttemberg, Njemačka
Logimat Expo je sajam koji prezentuje rešenja za povećanje efikasnosti kompjuterski
kontrolisanih procesa distribucije. Pruža
kompletan pregled tržišta svih procesa koji
se tiču logistike.
Wine & delicacies
MeSO I MORSKA HRAnA
Datum: 25-27. april
Mesto: Prague Exhibition
Grounds, Prag, Češka Republika
Wine & Delicacies je jedini češki internacionalni sajam vina, piva i žestokih pića.
Wine & Spirits-Prague privlači veći broj
posetilaca nego bilo koji sajam ovog tipa
na tržištu Češke i iz godine u godinu je sve
posećeniji.
european Seafood exposition
Poultry & Livestock Middle
east exhibition
Datum: 02-04. april
Mesto: Dubai International Convention &
Exhibition Centre, Dubai, UAE
The Middle East Poultry & Livestock Exhibition je jedan od najvećih sajmova u industriji proizvoda od živinskog mesa.
design & Advertising
Datum: 10-13. april
Mesto: Central House of Artists,
Moskva, Rusija
Sajam organizuje Expo-Park Exhibition
Projects JSC. Cilj sajma je predstavljanje
novih ideja, tehnologije i materijala, kao i
najbolje proizvode i usluge ove industrije.
KOMPJuteRI I It
Strategie Clients
Datum: 03-05. april
Mesto: Paris Porte de Versailles,
Pariz, Francuska
Strategie Clients je specijalozirani sajam IT
i komunikacijskih tehnologija, kompjuterskog hardwera, softwera i internet usluga.
Organizator je Tarsus Group Plc.
International ICt expo
Datum: 13-16. april
Mesto: Hong Kong Convention &
Exhibition Centre, Hong Kong, Kina
International ICT Expo je sajam koji okuplja kupce i poslovne partnere. Prilika za
susret sa proizvođačima, partnerima i distibuterima iz celog sveta.
Internet World-uK
Datum: 24-26. april
Mesto: Earls Court Exhibition Centre,
London, Velika Britanija
Internet World-UK je događaj koji ima pet
izložbenih salona za promociju marketing i
internet biznisa. Na jednom mestu okupiće
se 300 provajdera, a sajam će posetiti 12.000
posetilaca. Manifestacija je posvećena e-trgovini i uključuje seminare, forume, konferencije i druge aktivnosti.
86
februar 2012 www.instore.rs
na mestu događaja
nA BeOGRAdSKOM SAJMu OdRŽAn PRvI fOOdRex
Lakši put do Afrike
P
od kupolama Beogradskog sajma od
9. do 12. februara održan je prvi Foodrex - Sajam hrane i pića, realizovan po uzoru na jedan od najvećih svetskih sajmova, kelnsku Anugu. Okupivši
više od 120 profesionalnih inostranih kupaca iz 15 zemalja, na ovoj međunarodnoj manifestaciji predstavljeno je više od
70 srpskih kompanija sa oko 100 doma-
Uz podršku organizatora Foodrex-a,
poslednji dan održavanja ove manifestacije upriličena je humanitarna
akcija prikupljanja i darivanja prehrambenih proizvoda svih izlagača
na sajmu. Donacija je namenjena
Centru za zaštitu odojčadi, dece i
omladine u Beogradu - Domu ‘Moše
Pijade’ i Svratištu za decu.
ćih prehrambrenih brendova. Neki od
izlagača bili su: Jaffa, Delta Agrar, Aleva,
Knjaz Miloš, Agroživ, Banini, Neoplanta, Foodland, Vitamin Horgoš, Victoria
Group, kao i dvadesetak članica Privredne komore Beograda.
Posebna pažnja sajma je bila posvećena
tržištima na kojima srpski proizvođači
nisu značajno zastupljeni, a to se, pre svega, odnosi na tržišta Afrike i Biskog Istoka, ali i na tržišta Evropske unije. Tako
su ovaj događaj posetili gosti iz Alžira,
Tunisa, Egipta, Sudana, Nigerije, Demokratske Republike Konga, Angole, Libana, Iraka, Kuvajta, Irana, Turske, Grčke,
Bugarske, Italije, Španije, Francuske, Austrije, Češke i Nemačke.
Da je ovaj sajam bio dobra šansa Srbiji da
prikaže profesionalnim kupcima da ima
dobru hranu i piće, smatra i ministar trgovine Dušan Petrović, koji je prilikom
otvaranja izjavio: “Srbija može da ostvari
Ljubljanski Gast expo i
Icecream
Odlična prilika za srpske
proizvođače
Od 12. do 15. februara je na ljubljanskom
Gospodarskem razstavišču održan najveći
sajam hrane, pića, kafe, konditora, proizvoda pekarske industrije i ugostiteljskohotelske opreme Gast Expo & Icecream.
Na ovom sajmu u Sloveniji izlagalo je
više od 35 domaćih i stranih izlagača, a
posetilo ga je, slično kao i prošle godine,
oko 15.000 posetilaca. Takođe, tokom ove
ljubljanske izložbe, održano je i prvenstvo
Slovenije u proizivodnji sladoleda. Prvo
mesto osvojila je poslastičarnica Rustika
iz Celja, dok se na drugom našao Metuljček iz Jesenica, a na trećem sladoledžinica
Pingo iz Šentilja. Inače, za ovo nadmetanje mogli su se prijaviti svi oni poslastičari
koji imaji sopstvenu proizvodnju sladoleda.
Proizvođač posuđa Metalac Holding iz
Gornjeg Milanovca jedina je srpska firma
koja je na sajmu i ove godine predstavila
svoj obogaćen emajlirani i aluminijumski
program, sa više od 20 dekora i širokom
paletom boja. U Srbiju su se vratili sa novim mogućnostima za proširenje tržišta,
od Amerike do Dalekog Istoka. Uvoznici se sve više okreću robi proizvedenoj u
Evropi, i to je, kažu iz Metalca, i njihovo
najinteresantnije zapažanje sa ovogodišnjeg sajma. “Ovo je velika šansa za evropske
proizvođače. Troškovi proizvodnje i transporta
robe iz Kine drastično su porasli, roba sve više
dobru saradnju u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije sa afričkim i zemljama
Bliskog Istoka sa kojima ima veliko istorisjko
prijatelsjtvo. Veliki broj farmera u Srbiji teško radi i proizvodi dobre sirovine, a sposobni
i preduzimljivi ljudi ih prerađuju u vrhunske prehrambene proizvode”. Takođe, on je
naglasio da Srbija trenutno većinu svog
agrarnog izvoza plasira u zemlje EU i da
je neophodno da osvaji i nova tržišta.
AmbienteFair Frankfurt
je najveći
evropski sajam kućnog nameštaja, dekora, posuđa i poklona, na kom se svakog
februara predstave najnoviji trendovi,
materijali i dizajn ove vrste robe široke
potrošnje. Bez obzira na krizu, ovogodišnji je, kažu organizatori, bio posećeniji nego prethodnih godina, i u svojih 18
hala od 10. do 14. februara ugostio više od
4.500 izlagača i oko 145.000 proizvođača,
uvoznika, trgovaca i trgovačkih lanaca iz
celog sveta.
gubi na inovativnosti i kvalitetu, a na isporuku se čeka i po osam meseci. Mnoge firme,
koje su ranijih godina svoju proizvodnju potpuno izmestile u Kinu, sada je vraćaju na domaći teren. Ovo je odlična prilika i za srpske
proizvođače, koji mogu da ponude kvalitetnu
izradu i zanimljiv dizajn po konkurentnim
cenama”, poručuju iz Metalca. Sajam nije
otvoren za potrošače i ne nudi mogućnost
kupovine uzoraka. Sledeće godine, biće
održan od 15. do 19. februara.
88
februar 2012 www.instore.rs
verovali ili ne
testiranje kondoma
Švedska filijala Durexa, najvećeg svetskog proizvođača
kondoma, objavila je konkurs
kojim se traži hiljadu Šveđana
i Šveđanki radi testiranja proizvoda kompanije. U oglasu su
naveli sledeće: “Nudimo fleksibilno radno vreme i težak rad
koji, međutim, nudi veliko zadovoljstvo. Za posao nije potrebno
nikakvo radno odelo, čak ni bilo
kakva priprema. A to možete
uraditi kada se vama hoće – ali
bolje tako da ne bude prerano“.
Da nije reč o šali i da će odabrani kandidati zaista ozbiljno
Hrana iz
kontejnera u inat
Kao bunt protiv mentaliteta
industrijskih zemalja u kojima
se baca u smeće suviše hrane,
aktivisti po kontejnerima supermarketa, traže ono što je još
jestivo. Jedna od njih je Štefi
Kloc, koja olako nalazi hranu
koja je još ispravna. “Muka
mi je od logike koja ovde vlada.
Lizalice za
trudnice
Nemačka
babica
Stefani
Hajcler osmislila je lizalice
koje bi mogle da olakšaju trudničke dane budućim majkama.
Poznato je da većina trudnica
pati od mučnine, a vrlo često su
i osetljive na mnogobrojne mirise. Trudničke lizalice napravljene su na bazi eteričnih ulja i
neobrađenog šećera, u sedam
prionuti na posao, upozorio
je član uprave Durexa Claus
Albertsen: “Iako se kampanja
vodi u šaljivom tonu, projekat
je sasvim ozbiljan i neophodan u
ovom biznisu!“
Kapitalizam proizvodi previše i
zato se previše toga baca u smeće. U zemljama iz kojih dolaze
namirnice zapravo vlada velika
nestašica hrane, a ovde završava u
kanti za smeće”, kaže Kloc. Ona
ne nalazi u smeću samo voće i
povrće, već i testeninu, jogurt i
ogromne količine hleba. Inače,
samo u Evropi godišnje u otpadu završi oko 90 miliona tona
hrane.
različitih ukusa poput maline,
mente, limuna i slično. Osim
što su praktične tokom trudnoće, proizvođači naglašavaju
kako su idealne i tokom porođaja kada trudnicama nedostaje energije. “Žene najzad imaju
mogućnost da se u isto vreme reše
mučnine i obnove energiju. Iz
ličnog iskustva znam kako ove
lizalice pomažu mojim pacijentkinjama, jer sprečavaju i otklanjaju
mučninu za nekoliko sekundi”,
objasnila je njihova kreatorka.
dan
čokolade
Iako će vam pravi ljubitelji
čokolade reći da je za njih
svaki dan – pravi dan za
uživanje u ovoj poslastici, u
pojedinim delovima sveta
posebno se slavi 9. februar,
kao Dan čokolade, dok se
u ostalim ovaj hedonistički
praznik proslavlja u oktobru. Prvi zapis o upotrebi čokolade potiče iz oko
1.100 godina p.n.e, prema
nalazima arheologa iz novembra 2007, koji su dokaze o gajenju kakaa pronašli
u mestu Puerto Eskondidu
u Hondurasu. Civilizacije
Maje i Asteke spremale su
čokoladna pića pod imenom
Xocoatl, što znači ‘gorka
voda’. Ovom piću su dodavali arome vanile i čili papričica. Stara meksička legenda
govori da je čokolada bila
piće bogova u raju, a da su
ljudima kao blagoslov dali
seme drveta kakaa. Asteci su
u znak zahvalnosti svake godine prinosili ljudsku žrtvu,
a poslednji obrok žrtvovanog bio je kakao. Vekovima
kasnije, od ovog pića Evropljani su napravili poslasticu.
Interesantno je da kada je sa
svojih putovanja po Južnoj
Americi Kristofer Kolumbo na španski dvor doneo
seme kakaa, ono tada nije
pobudilo nikakvo zanimanje.
Inače, čokolada kakvu danas
poznajemo, nastala je 1828.
zahvaljujući Holanđaninu J.
van Houtenu, koji je patentirao hidrauličnu presu za
drobljenje zrna kakaa, kako
bi nastao kakao prah. Njegov pronalazak unapređen je
kada je Englez Džozef Fraja
1847. otkrio kako da se takav
prah pomeša sa šećerom i rastopljenim kakao maslacem.
Ono što je uglavnom svima
poznato o čokoladi, je i da je
dobila epitet afrodizijaka i da
ju je koristio čuveni Kazanova. Takođe, zrno kakaa se nekad upotrebljavalo i kao novac, pa se u 17. veku za 200
zrna mogao kupiti ćuran, a
dnevnica stražara je iznosila 100 zrna. Tokom Drugog
svetskog rata, američka vlada
je primetila važnu ulogu čokolade za vojne snage, pa je
tako čokolada postala obavezan deo vojnog ‘lunch’ paketa, a i sastavni je deo hrane
astronauta u svemiru.
februar 2012 www.instore.rs
Krajem 2011. godine 30 odsto sveta je optimistično
po pitanju ekonomskog prosperiteta u 2012. (studija
WIN-Gallup International-a)
Roman na rolni
toalet papira
Na sajtu ‘eBay’ se obično
može naći široka paleta ponude svakojakih proizvoda,
vino za
majmune
Majmuni u zoološkom vrtu
u Karagandi, u centralnom
delu Kazahstana znaju šta valja! Naime, od kad je zavladao
talas hladnoće, gde, trenutno
ima minus 33 stepena, životinje svakog dana piju toplo
vino da bi se zagrejale i, kako
je izjavila Svetlana Pilijuk,
zvaničnica zoo vrta, u tome
izgleda i uživaju. “U našem
zoološkom vrtu dajemo vino
a jedan Amerikanac ju je nedavno učinio još bogatijom
i neobičnijom. Naime on je
čuveni roman Hermana Melvila ‘Moby Dik’ na ovom sajtu ponudio na prodaju, ali u
malo drugačijem ‘obliku’. On
je celo delo ispisao na rolni
toalet papira, a njegova početna cena je 775 evra. Amerikanac je ovo ‘remek delo na
celulozi’ ispisao na nagovor
prijatelja. “Sa prijateljem sam
vodio raspravu o tome da bi na
toalet papiru trebalo ispisivati
uputstva za upotrebu za neke
ljude. On je trvdio da neću uspeti
to da uradim, ali eto, roman je tu
- na rolni”, objasnio je ‘pisac’.
Inače, ‘Mobi Dik’, roman iz
1851. godine, stao je na četiri
i po rolne dvoslojnog toalet
papira.
majmunima, jer ih to zimi štiti
od virusnih infekcija respiratornog sistema. Oni sa zadovoljstvom piju alkoholna pića, čak se
može reći da vole alkohol”, izjavila je Pilijukova. Takođe, ona
je napomenula da se alkohol
ne daje ženkama koje čekaju
prinovu, niti mladuncima.
Kako je još objasnila, zoo vrt
daje majmunima vrlo zaslađeno vino: “Pripremamo napitak
tako što flašu crvenog vina ‘kagor’ pomešamo sa komadićima
voća, meda, limuna i šećerom”.
nove jestive sorte
Nedavno održani poljoprivredni sajam, Arava, u Izraelu
iznedrio je nekoliko novih,
neobičnih jestivih sorti. Tako
su izraelski farmeri predstavili crni paradajz, koji je nazvan ‘Crna galaksija’, a razvili
su ga stručnjaci hortikulture kompanije Tećnological
Seeds DM, koji tvrde da je
njegova tamna boja rezultat
posebnog pigmenta koji potiče od borovnice. Pigment je
osetljiv na svetlost, pa je tako
Milkšejk sa
ukusom slanine
Amerikanci su osmislili novi
specijalitet, koji je neobičan
spoj slatkog i slanog, milkšejk
sa ukusom slanine ili Shake
Bacon. Ovaj ‘slatkiš’ lansirao
je lanac restorana brze hrane
‘Jack in the Box’. Prema pisanju Hafington post-a, novi
mlečni proizvod ima 1.081
kaloriju, a sastoji se od sladoleda od vanile i sirupa slanine,
89
paradajz tamniji što je duže
izložen suncu. List Jediot
Ahronot piše da crni paradajz,
koji je inače iznutra crven, sadrži visoku koncentraciju antioksidanata i vitamina C koji
podstiču imunološki sistem i
pomažu u sprečavanju raznih
bolesti. Crni paradajz je prvenstveno namenjen luksuznim hotelima, a u supermarketima bi trebalo da se pojavi
u toku ove godine. Osim ove,
na sajmu su među neobičnim
sortama prikazani i crveni limuni i ljubičasta šargarepa.
sa prelivom od slatke pavlake i kandiranom višnjom kao
ukrasom. Ako je suditi po reakcijama onih koji su probali
ovu ‘poslasticu’: “Užasno”,
“Bljutavo”, “Nesvarljivo”, ne
piše mu se lepa budućnost.
fOtO-veSt
Prva dama Amerike Mišel Obama
je tokom dvodnevne posete južnoj
Kaliforniji obišla mesto gde će se, u
skorijoj budućnosti, naći Northgate
Gonzales Market, prvi u nizu nekoliko
planiranih marketa i drugih maloprodajnih objekata koji će u zapostavljenim krajevima Inglvuda u Kaliforniji
ponuditi zdravu hranu i sveže proizvode. Iz državno-privatnog fonda
California FreshWorks, vrednog 264
miliona dolara, do sada je izdvojeno
više od 20 miliona dolara za finansiranje prva tri projekta Nortgejta. Mišel
Obama je pre dve godine predstavila
svoju Let’s Move! (Pokrenimo se!) inicijativu, koja za cilj ima rešavanje problema izražene gojaznosti kod dece.
Foto: Reuters
90
februar 2012 www.instore.rs
Najmanje 800 miliona ljudi suočeno je
sa glađu ili nestašicom hrane (Evropski
parlament, 16.10.2011 – Svetski dan hrane)
svet u brojkama
ALARMAntAn IZveštAJ ORGAnIZACIJe ZA HRAnu I
POLJOPRIvRedu uJedInJenIH nACIJA
Rekordan nivo
Cene hrane rastu tokom januara, a sve je to reakcija ‘klimavog’ tržišta na nepredvidivo vreme i
ograničene količine zaliha osnovnih životnih namirnica.
Priredila: InStore redakcija
J
anuar je sedmi mesec u nizu u
kojem je primećen rast cena hrane, sudeći po izveštaju Organizacije za hranu i poljoprivredu
Ujedinjenih Nacija (FAO). Zalihe hrane iz grupe osnovnih životnih namirnica su male i njihove cene će i dalje
da rastu. Taj trend će se nastaviti i to dok
ne budu poznati rezultati ovogodišnje
letnje žetve.
“Neizvesnost je novi faktor na tržištu koji
uslovljava rast cena i njihov pad nećemo osetiti uskoro”, rekao je Abdolreza Abbassian,
ekonomski stručnjak iz FAO-a. “Ljudi ne
veruju prognozama o vremenu i kvalitetu
žetve, tako da ćemo morati da sačekamo rezultate sa terena.”
U izveštaju ove organizacije postoje
mnoge nepoznanice koje navode eksperte na zaključak da će doći do situacije, koju smo imali 2008. godine, kada
je zabeležen strahovit rast cena hrane, ali
to se neće desiti u skorije vreme. Pirinač
je malo jeftiniji, a cene mesa su stabilne.
Međutim, globalna nesigurnost i inflacija
mogu da dovedu do teže situacije od one
koju smo zabeležili pre tri godine.
Pobune i demonstracije na Bliskom Istoku nisu direktno u vezi sa rastom cena
hrane, ali to je zasigurno jedan od faktora
koji pokreće i ‘hrani’ proteste protiv vlada u regionu. Egipat je bio samo jedna
Rast cena izvozne hrane
250
Indeks prikazuje ukupan rast
cena robe iz uvoza na tržištima
širom sveta za januar, sedmi mesec u nizu.
200
INDEKS MESEČNOG RASTA CENA HRANE
(2002-04=100)
150
Neprilagođeno
100
Prilagođeno
nivou inflacije *
50
'90
'95
'00
'05
*Prilagođani indeks cena hrane je neprilagođeni indeks umanjen od strane Svetske Banke
Izvor: Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih Nacija
'10
februar 2012 www.instore.rs
od mnogih zemalja koje su bile izložene
pobunama izazvanim rastom cena hrane
u 2008. godini.
Indeks cena FAO-a prati 55 namirnica za
izvoz. Cene ovih proizvoda porasle su za
3,4 odsto, dostigavši tako u januaru najviši nivo od 1990. godine, od kada se ove
kategorije i prate. Zemlje koje ne zavise
od uvozne hrane osetiće manje posledice globalne nestabilnosti cena. Međutim,
očekuje se rast od dva do tri odsto cena
hrane u SAD-u ove godine.
Četiri faktora su odlučujuća za formiranje rasta cena: vreme, porast potražnje,
manji prinosi i usevi koji se prerađuju u
biogoriva. Nepredvidivi vremenski uslovi
koji se često pripisuju globalnim atmosferskim promenama uništavaju pojedine
useve. Velike kiše koje su pale u Australiji
oštetile su rod pšenice i njihov kvalitet
vrhunskog svele su na nivo stočne hrane.
„Ova pojava dovela je do velike potražnje i
rasta cena američke pšenice, u tolikoj meri da
su one dostigle rast od 100 odsto, u odnosu na
prošlu godinu“, izjavio je Abbassian i dodao: „Jesenja žetva soje u SAD je bila jako
loša, što je dovelo do toga da su njene zalihe
najmanje u poslednjih 50 godina“.
Brokeri u SAD čekaju rezultate preraspodele poljoprivrednih površina za uzgoj
soje, kukuruza i pamuka, s obzirom na to
da su cene pamuka dostigle rekord. Šećer je, takođe, dostigao najvišu cenu u
poslednjih 30 godina. Cene žitarica su u
porastu, ali još nisu dostigle najviše cene
iz aprila 2008. godine. Ulje i masti su u
porastu i na nivou su iz 2008. Mleko je
skuplje, ali cene nisu dostigle svoj najviši nivo koji je zabeležen u 2007. Čak i
dobre vesti koje stižu o plodonosnim kišama u Argentini i bogatoj žetvi u Africi
nisu sprečile rast cena hrane. “Cene hrane
nisu samo u porastu, već su i nepredvidive i
taj trend nastaviće se u budućnosti”, rekao je
Ngozi Okonjo-Iweala iz Svetske Banke.
Promene u ishrani širom sveta, koje su
posledica većih primanja, pogotovo u
Kini i Indiji, znače i veću potražnju za
mesom i kvalitenijim žitaricama. Proći će
dosta vremena dok ovaj trend ne počne
da utiče na globalne cene, mada se posledice već sada mogu predvideti.
Najbogatije zemlje su tokom 2009. godine obećale više od 20 milijardi dolara
za pomoć poljoprivredi zemalja u razvoju, uključujući i šest milijardi fondu za
sigurnost hrane u okviru Svetske Banke.
Međutim, prema rečima Okonjo-Iweala,
samo je 925 miliona dolara od obećanog iznosa uplaćeno, zbog finansijskih
problema u zemljama-donatorima. To
će imati velike posledice, jer je milijardu
91
ljudi na svetu već suočeno sa hroničnom
nestašicom hrane.
Derek Headey, iz Internacionalnog istraživačkog instituta za hranu, istakao je da
su tokom 2007. i 2008. godine mnoge
afričke zemlje bile izložene teškom udaru cena uvozne robe, kao i druge zemlje
širom sveta, kao što su Avganistan, Pakistan i Ekvador.
Ali, neke od najvećih i najsiromašnijih
zemalja na svetu doživele su rapidan ekonomski rast i blagu inflaciju. Tako su Kina,
Indija, Indonezija i Vijetnam, koje su inače
izložene nesigurnosti vezanoj za nedostatak hrane, u ovom periodu bile pošteđene ovih problema. “Primetan je ekonomski
rast u ovim zemljama, ali je inflacija i dalje
problem, tako da je moguće da će ova godina
biti gora nego 2011, ukoliko cene hrane ostanu
visoke“, zaključio je Headey.
■
92
februar 2012 www.instore.rs
vox populi
Oni i mi
joj još jednom zahvaljujem, a zahvalio
bih i drugoj građanki do čije sam kuće,
udaljene kilometar i po od puta, došao
pešice.
Autor: Ljubomir Živkov
P
otkraj prošlog stoleća posvetio
sam se u Filadelfiji ice-crem businessu. Međunarodna saobraćajna dozvola beše dovoljna da
mi slavna kompanija Jack&Jill
poveri kamion marke ‘ševrolet’ i dva frižidera krcata sladoledom... To je kamion
znan i iz filmova: krstari ulicama, temom
iz ’Žaoke’, skreće pozornost stanovništva
i pardonira ga svak ko ima barem pedeset
centi, a rad je osvežiti se jednim od dvesto vrsta sladoleda...
Ovaj pokušaj da se obogatim verovatno
će još koji put ući u moje novinarsko
tvorhestvo: kao u nekom ubrzanom kursu kapitalizma uspeo sam da bankrotiram, ali ne kao oni kojima je pošlo dobro, pa su posao proširili preko poželjne
mere, nego ću krahirati, a da pre nisam
ni nakratko osetio blagodet lične preduzimljivosti i desetočasovnog svakodnevnog rada.
Na samom početku karijere ostao sam
bio bez benzina. Autoput 95 North, ozbiljna džada sa više traka. Naravno da
se nemio događaj odigrao na uzbrdici,
ubrzanje sam izgubio tako naglo da nisam uspeo ni da iz srednje trake skrenem
desno ka žutoj traci, a gurati kamion pun
sladoleda uzbrdo i držati volan nadilazilo
je čak i moju ondašnju snagu. Koleginica
Afroamerikanka koja se zatekla u praznom školskom autobusu pomogla mi je.
Posadio sam je za volan, a ja sam pogurao
iznajmljeni moj gruzovik i gotovo netaknuti asortiman Jack&Jilla: ovim putem
Kućevlasnici sam se predstavio, pokazao
joj kamion koji se belasao kao parus odinokii i pitao može li da mi pozajmi bocu
benzina; kao dete sam dobrovoljno učio
kako da pomoću gumenog creva izvučem
iz bureta rakiju i vino. S benzinom će to
biti malo manje prijatno, ali mogu to.
Baka kaže da pretakanje ne dolazi u obzir,
neka se ja vratim da čuvam kamion, ona
će na pumpu pa dolazi svojim kolima na
lice mesta. Rečeno-učinjeno. Eto dobrotvorke sa kanistrom (vajni profesionalac
kamiondžija nema ni to!), uspem gorivo,
pitam šta sam dužan, u sebi nagađam kakav biće rasplet: par galona košta nekoliko dolara, daću joj dvadeset, i hvala joj
opet do neba, ona će verovatno reći: „Ma
hajte, molim vas, ne treba ništa, vidim ja da
je taj vaš mantil, premda engleske proizvodnje, svojevremeno možda i skup, prilično sad
već i ofucan, engleski vam je rudimentaran,
ne treba ništa da platite!“
Benzin je, kaže, koštao tri dolara i dvadeset pet centi, dajem joj dvadeseticu i
stavljam joj do znanja da ne bih nikakav
kusur, ni da čuje kći Pensilvanije, možda i potomkinja kvekera: iz novčanika
pedantno odbrojava šesnaest dolara i tri
kvortera – moje je bilo da ti pomognem,
to smo obavili i nema potrebe da bilo ko
od nas bude na bilo kakvom novčanom
dobitku ili gubitku!
Au, braćo američka, i vi sestro, kako nemate smisla za preterivanje! Niti dopuštate meni da častim za uslugu i vađevinu
iz nevolje, niti hoćete da svoje dobročinstvo dodatno pozlatite nehajem prema
novcu, nego mora sve da bude pod konac! Ja sam se pitao samo kojoj ćemo se
krajnosti prikloniti, a vi udariste srednjim
putem, ni tamo ni ovamo!
Možda i zato razumem našeg ministra
koji se posle molitvenog fruštuka našao u
čudu i čak naglas pitao domaćine: „Kako
to da vi koji slovite za svetskog policajca, i
mi koji dođemo kao neka vrsta komunalnog
policajca na Balkanu, nikako da nađemo zajednički jezik!?”
U korpi poznatih
Ivana Zarić, novinar
Povremeno odlazim u
velike kupovine i moram priznati da u tome
uživam, naravno kada
imam novca za sve ono
što volim i što mi je
potrebno da popunim
špajz i frižider. Ali, uglavnom, na dnevnom nivou odlazim u manje trgovine i
kupujem svakodnevne potrepštine, poput onih namirnica koje treba da budu
sveže – hleb, mlečni proizvodi, meso, a u
veće kupovine odlazim po onu robu koja
ima duži rok trajanja. Prilikom dnevnih
kupovina, blizina doma je presudna za
odluku gde ću kupovati, a kad odlazim
u veće supermarkete onda mi je važna široka ponuda, koja mi daje mnogo
mogućnosti izbora. Rekla bih da nisam
sklona eksperimentisanju i uvek mi je
bitno da mi drugi prenesu svoja iskustva,
kao i da imam ocene i procene nadležnih
koji učestvuju u proizvodnji, kako bih se
lakše opredelila, a kako to nije uvek moguće, ja se držim vec isprobanog. Možda
sam malo konzervativna što se toga tiče.
Dragan Vujić Vujke,
glumac
Priznajem da sam od
onih ljudi koji pate od
oniomanije, što će reći
da sam kupoholičar.
Kad primim platu, kao
oni lovci na ucenjenje
glave, se ustremim na
trgovine, ali to se odnosi uglavnom na
odeću i obuću. I uvek trošim pametno.
Inače, ne volim gužve i kada odlazim u
kupovinu, trudim se da su to radni dani u
prepodnevnim časovima. Što se tiče robe
široke potrošnje, i nisam neki obožavatelj Mercatora, Maxija i sličnih. Ti objekti mi nisu ni blizu doma, ja ne vozim, a i
nemam vremena za velike, vikend kupovine. Nisam od onih koji šaržiraju robu i
vrlo sam pragmatičan. To je i zbog toga
što ne provodim toliko vremena u stanu,
tako da uvek otprilike, imam u kući onoliko koliko mi je potrebno za sutradan.
Nekako su male radnje i moj posao u
sprezi, pa najčešće kupujem u njima. Ne
razlikujem se uopšte od prosečnog kupca. A, inače, mislim da robe nikad nije
bilo više, a platežna moć naših građana
nikad nije bla niža.
Download

PRIMERAKA SRBIJA SLOVENIJA HRVATSKA BOSNA I