Zapažene oglasne kampanje
Oglašivač: Ministrastvo životne sredine i prostornog planiranja
Agencija: ORANGE STUDIO
Kampanja (Non-profit): Veliko spremanje Srbije 5. juna
Ciljevi kampanje
Kampanja za akciju „Veliko spremanje Srbije 5. juna” organizovana od strane
Ministrastva životne sredine i prostornog planiranja, imala je za cilj pridobijanje javnosti radi uključivanja u najveću volontersku akciju na ovim prostorima.
Bilo je potrebno upoznati ljude sa problemom, motivisati ih da se priključe akciji i održati entuzijazam i poverenje za sledeće akcije.
Ključne poruke
„Čistimo Srbiju ZAJEDNO”.
„Ako svako uradi malo, ukupan efekat je ogroman”.
Eksplikacija kreativne ideje
Zbog društvene klime u Srbiji akcije ovog tipa nailaze na podozrenje i skepticizam, te je glavni izazov bio dopreti do ljudi.
Izabran je jednostavan, razumljiv, emotivan pristup, uz korišćenje ilustracija i
originalnog poređenja, kako bi ljudi lako prihvatili i zapamtili osnovnu poruku.
Čitava kampanja bazirana je na četiri faze:
•edukacija,
•regrutacija,
•akcija i
•dan posle.
Kampanju su podržale i poznate ličnosti koje su se aktivno uključile u akciju
21
Događaj
Svetski kongres FEPE u Bejrutu
Dajemo najveću
publiku na dlanu
Internacionalna federacija za spoljno oglašavanje (FEPE - International
Federation of Outdoor Advertising) od 2. do 4. juna 2010. godine,
organizovala je u Bejrutu (Liban), 51. godišnji kongres. Ceremonija
otvaranja upriličena je pod pokroviteljstvom njegove ekselencije Ziada
Barouda, libanskog ministra unutrašnjih i komunalnih poslova. Kongresu
u Bejrutu prisustvovalo je 170 učesnika iz 29 zemalja. Učesnici i
predavači su u konstruktivnim diskusijama o aktuelnim pitanjima
industrije poseban akcenat stavili na perspektive i budućnost spoljnog
oglašavanja.
Simbolično, prvu prezentaciju na kongresu održao je Vats Veker, futurista iz Sjedinjenih Američkih Država koji je u svom izlaganju podsetio na uticaj koji vrše savremene tehnologije, kako na naše okruženje, ta-
ko i na međuljudske odnose. Uloga medija u
savremenom svetu sve više poprima interaktivni karakter. Budućnost medija ide u
pravcu kolaboracije izmedju brenda i njegovih korisnika, pri čemu se menja i fizio-
Specijalni izveštač iz Bejruta
Bojana Novaković,
direktor prodaje Alma Quattro
nomija korisnika. Oni su sve više „neoplemenski pripadnici” (nove neformalne grupe
koje dele zajedničke interese i vrednosti bez
obzira na geografsku ili kulturalnu pripadnost određenom području) koji komuniciraju
univerzalnim digitalnim jezikom. Popularna
kultura sve više dobija na značaju dok je
umetnost prozor vremena iz koga proizilazi
dizajn. Mentalni procesi pretrage i agregacije podataka postaju alati „prinošenja” informacija od interes(a)ovanja za „pleme”.
Disproporcionalni uticaji ne mogu više da
drže stvari pod kontrolom (zagađenje, ekološke katastrofe), tako da budućnost medija
treba tražiti i u sve većem uticaju osvešćivanja i posvećenosti temama očuvanja planete, tzv. uticaj „green awareness-a”. Gleda-
Sanja Burgić (DPC), Bojana Novaković (Alma Quattro), Slobodan Petrović (DPC) i Kosanče Dimitrijević (Alma Quattro)
22
Događaj
jući u budućnost, Veker zapaža neke pozitivne trendove za naš medij koji će se ogledati u korišćenju digitalnih rešenja i medijskom promovisanju „zelenih”, ekološki
odgovornih sadržaja i tema.
Odgovor na pitanje kako treba spoljno oglašavanje da se „ponaša” kao medij, ukoliko želi da opstane u ovakvom okruženju,
kako je prethodni predavač opisao, dao je
Beri Sejer (generalni direktor kompanije
Continental Outdoor Media) koji je u svom
izlaganju argumentovano prošao kroz sve
faze razvoja tehnologija od momenta pojave
spoljnog oglašavanja do današnjih dana, sa
osvrtom na to kako se ovaj medij prilagođavao i koje je sve oblasti osvajao (transport, zatvoreni sistemi, primena „scrolling
tehnologije”, digitalizacija medija i sl.). Beri
Sejer smatra da je prepuštanje razvoja i
proizvodnje tzv. „outdoor hardware-a outsource” kompanijama dovelo do izvesnog
slabljenja pozicije vlasnika medija i gubitka
kontrole nad jednim segmentom posla. Po
njegovom mišljenju, intelektualni kapital
(„know-how”) je prepušten, čime su otklonjene barijere za ulazak u outdoor industriju
i onim firmama čija osnovna delatnost nije
oglašavanje. Ovakvo prepuštanje dovelo je
do formiranja sprega između vlasnika poseda, lokacija (kao što je to recimo slučaj sa
aerodromima ili šoping molovima) i firmi za
proizvodnju medija koje se udružuju u poslu
prodaje oglasnog prostora bez učešća outdoor provajdera. Ovu činjenicu možemo prihvatiti kao nužnost diktiranu pravcem razvoja OOH industrije, koja sve više asimiluje
savremene tehnologije.
Sejer ukazuje na još jednu opasnost za industriju spoljnog oglašavanja oličenu u tzv.
„media specijalistima” koji se pojavljuju u
ulozi posrednika prilikom zakupa medijskog
prostora. Ovakvim udruživanjem „mediabuyera” sa „medija specijalistima” uspostavlja se dominacija u odnosu na vlasnike
OOH medija, čiji uticaj na tržištu medija
počinje da zavisi od dobre volje i slobodne
procene „medija specijalista”. Da bismo
obezbedili perspektive daljeg razvoja i povećali učešće u medijskoj podeli, treba koristiti alate za kvantifikovanje efekata spoljnog oglašavanja koji pružaju industriji dodatni kredibilitet i opravdanost ulaganja u
ovaj segment. Osim toga, valja maksimalno
iskorisiti razvoj novih digitalnih tehnologija i
omogućiti njihovu primenu u što većem opsegu čime outdoor kao medij dobija na fleksibilnosti i stiče sposobnost prenošenja informacija u realnom vremenu. U vezi sa tim
treba povesti računa da proizvođači u oblasti digitalnih tehnologija, kao što su Samsung, LG, Sony, Philips ne postanu vlasnici
našeg posla i preuzmu novi segment biznisa
u oblasti digitalnih medija.
Ko je najisplativiji
Konačno, u ovom prikazu najzanimljivijih
sadržaja prezentacija izdvojila bih izlaganje
gospođe Eni Rikard (predsednica kompanije
Posterscope Worldwide) koja govori o promenjenoj ulozi outdoor medija i zastupa
tezu o nužnosti sve tešnje saradnje OOH i
drugih medija u funkciji razvoja spoljnog
oglašavanja. Da bi potkrepila ovakvu tezu
Eni Rikard iznosi rezultate sprovedenog istraživanja u oblasti outdoor aktivnosti, ponašanja i navika (Outdoor Consumer Survey).
Posterscope je lansirao na tržište alat za
potrebe agencija koji im pruža pomoć prilikom planiranja kampanja, odnosno obraćanja određenom segmentu populacije tj.
određenom potrošaču. Zanimljivi su rezultati koji svedoče o visokoj korelaciji između
outdoor aktivnosti i korišćenja mobilnih komunikacionih naprava. Rezultati pokazuju
da se više telefonira mobilnim kada smo u
spoljnom okruženju, nego kod kuće. Kada
je reč o sinergiji outdoora i Interneta, ističemo rezultat da čak 20% ispitanika koji
su u toku prethodne nedelje opazili neku
reklamu na outdooru poseti i websajt na
kome se detaljnije informiše o proizvodu ili
usluzi koja se oglašava. Šta to u stvari znači
u širem smislu? Da outdoor inicira i podstiče na dalje pretrage u oblasti Interneta i
to bilo putem mobilnih telefona, ili drugih
sofisticiranih komunikacionih uređaja (naprava). OOH i mobilni zajednički podstiču
novu vrstu ponašanja i formiranje navika
potrošača da stalno budu onlajn, vrše
vizuelnu pretragu i kupovinu preko Interneta.
Druga aktuelna tema kojom se ova dama
bavi jeste uloga i značaj digitalizacije. Procenjuje se da trenutno, širom sveta, ima oko
dva i po miliona digitalnih panoa. Iako je u
ukupnom prometu na svetskom tržištu oglašavanja udeo digitalnih panoa svega 1,6
odsto, digitalizacija se nameće kao motor
budućeg razvoja spoljnog oglašavanja. Ovu
tezu potkrepljuju i rezultati OCS istraživanja
koji ukazuju da digitalizacija menja samu
percepciju brenda tako da se ovako prezentovanim brendovima pripisuje da su kvalitetniji, moderniji i od poverenja. Uloga digitalizacije u OOH mediju doprineće fleksibilnosti u trajanju kampanja, interaktivnosti sa
medijem i brendom, trenutnim reakcijama
na sadržaj, mogućnosti višestrukog oglašavanja proizvoda i sl.
Inspirativna prezentacija Eni Rikard završena je predočavanjem zanimljivih statis-
tičkih podataka OCS istraživanja, koji svedoče u prilog sve većeg uticaja spoljnog
oglašavanja. Marketinški eksperti znaju koliko je teško dopreti putem tradicionalnih
medija do populacije uzrasne dobi od 15 do
34 godine. Sa aspekta konstantnog povećanja vremena koje navedena grupa provodi u spoljnim aktivnostima i efektivnosti
ulaganja u oglašavanje i tzv. „riča”, pokazuje se da je outdoor najisplativiji medij.
Cifre govore, poput slike, bolje od hiljadu
reči. Da bi se postigao „rič” od 53 odsto
treba uložiti duplo manje sredstava u outdoor kampanju nego u televizijsku kampanju sa „ričom” od 62 odsto.
Još su fascinantniji podaci koji govore o
promenama životnog stila i migracijama
ljudi. U proseku, u svetu čak 53 odsto populacije provodi više vremena van kuće u aktivnostima na otvorenom, nego što je to bio
slučaj pre 14 godina. U Kini se broj sati
provedenih u transportu povećao za 70
odsto u prethodne četiri godine. U poslednje tri godine u Italiji je zabeležen porast
utroška vremena od 30 odsto posvećenog
društvenim aktivnostima koje se realizuju u
spoljnom okruženju. U Americi se u poslednje dve godine beleži povećanje od 25
odsto u prosečnom vremenu koje ljudi provode u prevozu. Svi ovi podaci nedvosmisleno govore u prilog značaja i opsega delovanja outdoora kao masovnog medija na
najširu populaciju.
Rast spoljnog oglašavanja
Podatak koji je u svojoj prezentaciji izneo
Fransoa De Gaspe Boubien (Zoom Media &
Marketing) svedoči o rastu udela outdoora u
medijskom splitu na tržištu SAD-a zaslužuje
posebnu pažnju. Tokom 2009. godine udeo
outdoora je iznosio 4 odsto. Svi pokazatelji
govore da će najveći prognozirani procenat
rasta u medijskoj potrošnji, posle Interneta,
zabeležiti spoljno oglašavanje, tako da se u
Americi predviđa da će u 2015. godini imati
udeo od 10 odsto u ukupnoj medijskoj potrošnji.
FEPE je dočekao i ispratio svoj 51. kongres.
Naredni susret je zakazan za juni mesec
2011. godine, destinacija Španija.
Ako bi trebalo sumirati utiske sa Kongresa i
izdvojiti njegovu glavnu poruku, slobodno se
može reći da postoji nepodeljeni optimizam
kada je reč o perspektivama i razvoju OOH
industrije. Moto ovogodišnjeg kongresa je,
svakako, sledeća rečenica koju je izgovorilo
nekoliko predavača: „Mi se ne bavimo samo
prodajom oglasnih panoa, mi vam dajemo
najširu publiku na dlanu.”
23
Vesti iz sveta
stvenih posetilaca, a pregledano je ukupno
sedamsto devetnaest miliona strana. Prosečan posetilac ovog sajta pogledao je u
proseku 22 strane. Procenjuje se da je vrednost oglašavanja na novinskim sajtovima u
SAD-u u aprilu iznosila oko 59,4 miliona
dolara, što je oko 6,6 odsto od ukupne vrednosti onlajn oglašavanja koje je u tom periodu vredelo oko osamsto devedeset miliona
dolara. Ovaj podatak svrstava novinske sajtove u sredinu tabele top 10 kategorije sajtova u koje je uložen novac za oglašavanje.
Važna pravila u eri Interneta
Kako ubiti novine?
Kratki i analitični tekstovi, savršen dizajn i manji format, novine su
budućnosti • I urednici, pored Interneta i oglašivača, mogu biti krivi za
nestanak štampe • Vrednost onlajn oglašavanja, u kojem je značajna
uloga novinskih sajtova, u 2014. godini u SAD-u biće oko trideset pet
milijardi dolara
Da li će štampani mediji preživeti u eri
tehnologije, pitanje je koje se često postavlja i isto toliko na njega odgovara. Na sreću
onih koji je vole, štampa je još uvek tu, ali
vodi tešku borbu sa Internetom jer joj on
konkuriše besplatnim tekstovima, aktuelnošću i velikom raznovrsnošću sadržaja. Da
nevolja bude veća, i prihodi od oglašavanja
sele se u znatnoj meri iz štampanih medija na onlajn, pa se tako predviđa, prema
podacima koje je iznela globalna konsultantska kuća PricewaterhouseCoopers, da
će Internet u SAD-u, u periodu između
2010. i 2014. godine, preteći štampu i preuzeti drugu poziciju (iza televizije) po visini
prihoda od oglasa. U Velikoj Britaniji to se
već dogodilo, pa čak i više od toga. Prihodi
od oglašavanja na Internetu pretekli su i
samu televiziju. Iako ima još mnogo onih
(mahom pripadaju srednjoj i starijoj generaciji) koji vole miris sveže jutarnje štampe
i olovo pod prstima, ima i mnogo onih za
koje je prelistavanje novina na klasičan
način, i to neobjašnjivo iščekivanje šta je na
sledećoj strani, potpuna nepoznanica. Mlađe generacije uglavnom čitaju novine na Internetu, ali izdavači od toga nemaju veću
finansijsku korist. Otuda i ne čudi inicijativa
Ruperta Mardoka (postao je predvodnik u
borbi za naplatu sadržaja onlajn izdanja) jer
ne može više da trpi da izdvaja ogroman
novac za stvaranje novina a da vrlo malo dobija za uzvrat. Sigurno je i do njega došao
podatak, koji je takođe izneo Pricewater-
24
houseCoopers, a koji glasi da će vrednost
onlajn oglašavanja u SAD-u iznositi oko trideset četiri i po milijarde dolara u 2014. godini, što je znatno više u poređenju sa 2009.
godinom kada je ono iznosilo 24,2 milijarde.
Američki nedeljnik Time počeo je pre nekoliko dana da naplaćuje sadržaj štampanog
izdanja na Internetu, pa je sada onlajn
moguće pročitati samo delove tekstova koji
su objavljeni u print izdanju. Ono što je interesantno jeste da ovaj nedeljnik nije ponudio opciju da se na samom sajtu može
platiti za sadržaj (tzv. paywall) već je do
njega moguće pristupiti samo kupovinom
štampanog izdanja ili izdanja za ajpod
(iPod), koje košta pet dolara. Na sajtu još
uvek ima sadržaja koji su besplatni, a to su
tekstovi kojih nema u štampanoj verziji. Ono
što je dobro u celoj ovoj priči, jeste to što
među korisnicima Interneta u svetu postoji
velika zainteresovanost za sajtove dnevnih
listova i uopšte za medijske sajtove. Tri od
pet stanovnika SAD-a čita dnevne novine na
Internetu svakog meseca, a 57 odsto onih
koji su na „mreži”, posećivalo je u maju sajtove dnevnih listova, navodi se u istraživanju
koje je uradila globalna istraživačka kompanija comScore. Novinski sajtovi imali su
tog meseca u SAD-u 123,9 miliona jedinstvenih posetilaca, što je otprilike 57 odsto
svih korisnika Interneta u toj zemlji (kojih
ima oko dvesta petnaest miliona). New York
Times, vodeći svetski novinski sajt, u maju
je imao oko trideset dva i po miliona jedin-
Iz ovih podataka jasno je koliko je teško
sačuvati štampana izdanja pred naletom Interneta i koliko je teško zadržati oglašivače.
Međutim, veliki doprinos „prelivanju” čitalaca sa štampe na onlajn često daju i sami
izdavači. Mnogi listovi nisu osavremenili
svoje formate, poboljšali dizajn, skratili tekstove ili ih učinili zanimljivijim. Interesantno
je mišljenje Huana Antonija Ginera, španskog novinara i blogera, inače predsednika
i osnivača internacionalne medijsko-konsultantske grupe pod nazivom Innovation, koji
navodi nekoliko načina na koje, ako ste loš
urednik, možete „ubiti” svoje novine. Sledeće (ne)aktivnosti su u pitanju: Svoje novine uništićete ukoliko ste:
• suvoparni i dosadni
• sporo se menjate i prilagođavate
• objavljujete „jučerašnje” vesti
• ne rizikujete
• očekujete bolje rezultate radeći
isto
• vređate inteligenciju svojih čitalaca
• lažete oglašivače
Vesti iz sveta
• dodvoravate se političarima
• prećutkujete
• nemate interaktivnost sa čitaocima
• imate lošu štampu
• imate loše fotografije i boje
• pišete dugačke tekstove
• ne vodite brigu o dizajnu
• ne zapošljavate talentovane novinare, dizajnere itd.
• ne otpuštate urednike
• slabo plaćate
• nemate inovacija i ne eksperimentišete
• sedite i očekujete čuda
Pored klasičnih novinarskih pitanja, čuvenih
5+1 (ko, šta, gde, kada, kako, zašto), gore
navedene (ne)aktivnosti o kojima govori Antonio Ginera trebalo bi, u eri Interneta, pažljivo izučavati na studijama novinarstva. On
objašnjava i kako treba da izgleda sadržaj u
štampanim novinama u vremenu kada je
sve ludo i brzo. Po njegovom mišljenju, one
bi trebalo da budu mnogo manjeg formata.
Valja pisati kratko, pametno, aktuelno, oštro, prijateljski, drugačije, analitički, a važno
je i da su jednostavne za čitanje (jednostavan prelom) i od početka do kraja u boji. U
vreme kada izgleda da je otkriveno sve što
se moglo otkriti, jedino čemu se ne vidi kraj
jeste razvoj tehnologije. Zbog toga i Ginerova rečenica koja glasi: „Danas je važnije
biti najbolji, nego biti prvi”, sa novinarskog
aspekta ima mnogo smisla. Ima i onih koji
tvrde da sve ima svoju uzlaznu i silaznu
putanju i da će tako biti i sa tom teorijom da
će Internet ubiti novine. Uvek će biti onih kojima je prijatnije da čitaju štampana izdanja
udobno smešteni u fotelji ili na plaži, nego
da to isto čine gledajući u monitor laptopa.
Zato je bitno da im se u print verziji ponudi
zanimljiv, aktuelan, pitak i pregledan sadržaj. Novine će sve više biti mesto u kojem
se analizira ono što je objavljeno na Internetu i to je prilično fer podela. Internetu se
prepušta aktuelnost, štampanom izdanju
mudrost. Pa kome odgovara.Neki kažu da
novine gube bitku sa Internetom jer je on još
uvek relativno nov medij pa je zato i interesantan. Štampa izlazi više od 100 godina.
Da je kojim čudom obrnuto, sada bi, kažu,
bio opšti hit čitanje onlajn izdanja u print
verziji jer je to nešto novo što je moguće
staviti pod mišku i čitati na svakom mestu.
O tome drugom prilikom jer je pravilo profesora Ginera, koje glasi „pisati kratko”, u
ovom tekstu već odavno prekršeno
Petar Stakić
Recesija nameće novi svetski poredak
Optimisti i zabrinuti
Za razliku od umereno optimistične procene Martina Sorela, direktora WPP Group,
budućnosti oglasne industrije u 2010. godini, istraživanje koje je sprovela Boston Consulting Group otkriva da potrošači, koji su trenutno manje zabrinuti zbog recesije, i dalje
oprezno troše novac.
Najanksiozniji su potrošači u Španiji, Meksiku i Japanu dok više od pedeset odsto ispitanika iz Indije, SAD-a i Francuske ostaje nesigurno po pitanju budućnosti koja ih čeka.
Ipak, u odnosu na prethodnu godinu procenat „zabrinutih” znatno se smanjio. U studiji
sprovedenoj pre recesije, u proleće 2007. godine, 42 odsto ispitanika iz SAD-a sebe je
okarakterisalo kao „zabrinute” dok je u 2009. i 2010. godini bilo 63, odnosno 54 odsto istomišljenika, ističu iz BCG-a.
Cene proizvoda moraju se redovno prilagođavati okolnostima, a marketinške aktivnosti na
samim prodajnim mestima moraju biti pojačane i unapređene, zaključci su BGC istraživanju pod nazivom „Novi svetski poredak potrošnje: potrošači i turbulentni oporavak”.
BGC predlaže kompanijama da uvode inovacije u kategorijama kao što su: zdravlje, kućni
nameštaj, aparati i elektronika, kako bi poboljšale kvalitet i izradu proizvoda. Navedene
kategorije ostaju privlačne kupcima koji, bez obzira na ekonomsku krizu, žele da žive
udobno u svojim domovima. Zabrinutost u pogledu budućnosti i nepoverenje u velike kompanije naveli su kupce da se vrate osnovnim vrednostima kao što su dom, porodica, stabilnost i zdrava životna sredina.
Pomak potrošača ka privatnim robnim markama još je jedan od trendova za koji BCG predviđa da će se nastaviti. Više od četrdeset odsto ispitanika iz SAD-a, Evrope i Japana i
pedeset sedam odsto anketiranih iz Španije istaklo je da će nastaviti da kupuju trgovinske
robne marke čak i kada recesija bude počela da jenjava.
BGC predviđanja „oporavka u više brzina” ukazuju na to da će se zemlje kao što su Kina,
Brazil i Indija oporaviti brže nego „zrela” tržišta SAD-a i Evrope. „Kompanije se suočavaju
sa novim poretkom potrošnje”, rekla je Katarina Roče, partner u nemačkom BGC-u i koautor ovog istraživanja. „To će zahtevati da ponovo razmotre svoja očekivanja i razviju nove
nestandardne pristupe ukoliko žele da ostvare rast poslovanja.”
Prema BGC-u, biće prilično teško razvijati dobre marketinške strategije akose uzmu u obzir
ekonomski usponi i padovi koji nisu ujednačeni unutar geografskih regiona. Tokom
sprovođenja istraživanja u martu i aprilu, BGC je ustanovio da nemački potrošači pokazuju
povećan nivo uznemirenosti koja je bila uzrokovana dužničkom krizom u koju je zapala
jedna od zemalja EU (Grčka). Izlivanje enormnih količina nafte u Meksičkom zalivu doprinelo je rastu nepoverenja potrošača u velike svetske kompanije. „Zahvaljujući ovom događaju poverenje potrošača je strmoglavo izgubljeno”, priznala je Ročeova.
Više od dvanaest hiljada potrošača iz četrnaest zemalja uzelo je učešće u BCG-ovom istraživanju
25
Vesti iz sveta
• Dobar sadržaj košta; bez
oglašavanja mnogi mediji u svetu
ne bi postojali.
Medijska industrija u EU
Budućnost
kreativnih sadržaja
Predstavnici evropskih medija, uključujući i Asocijaciju komercijalnih televizija
Evrope (Association of Commercial Television in Europe – ACT), Asocijaciju evropskih
radija (Association of European Radios –
– AER), Evropski savet izdavača (The European Publishers’ Council – EPC), Evropsko
udruženje agencija za komunikacije (EACA),
Evropsko udruženje izdavača novina (European Newspaper Publishers Association –
– ENPA), Evropsku federaciju izdavača periodične štampe (European Federation of
Magazine Publishers - FAEP) i Svetsko udruženje oglašivača (WFA), sastali su se 30.
juna u Briselu da bi razgovarali o budućnosti
medija u Evropi.
Prilikom održavanja prvog zajedničkog sastanka medijskih udruženja u Evropskom
parlamentu, na kom se raspravljalo na temu
„Revolucija evropskih medija – obezbeđivanje opstanka”, od političara i regulatornih
tela je zatraženo da uspostave regulatorno
okruženje zahvaljujući kojem bi sloboda i
nezavisnost bili zagarantovani medijima u
budućnosti.
Oglašavanje, od koga mediji „ubiraju” glavne prihode, podstiče podizanje standarda
proizvodnje programa. Medijska industrija
naporno radi kako ne bi došlo do pada nivoa
prihoda od oglašavanja. U skladu sa tim
mediji čine sve kako bi smanjili troškove
proizvodnje, a pri tom zadržali postojeće i
„privukli” nove gledaoce.
U svetlu rasprave o novoj digitalnoj eri i unapređenju konkurentnosti EU (opisano u strategiji EU 2020), medijska udruženja pozivaju političare da uzmu u obzir sledeće:
• Mediji povezuju gledaoce,
slušaoce i čitaoce i informišu
građane o političkim,
ekonomskim, socijalnim i
kulturnim pitanjima; njima pripada
ključna uloga u razvoju
demokratije.
26
• Zahvaljujući samoregulaciji u
Evropi postiže se visok nivo
odgovornosti u oglašavanju;
potrošači su zaštićeni zbog
sistema samoregulacije koji je
uspostavljen u svim državama
članicama EU kao i na evropskom
nivou.
• Velika povezanost medija i
oglašivača doprinosi razvoju
evropske kreativne industrije.
• Nesrazmerno regulisanje
oglašavanja, zabrana oglašavanja
pojedinih proizvoda ili nametanje
specifičnih zahteva (npr. obavezno
etiketiranje kao vid informacije u
oglašavanju) može dovesti do
pada prihoda medija širom Evrope;
regulatorni okvir mora biti u skladu
sa tehnološkim promenama kako
bi tržište pružalo usluge i sadržaje
koje potrošači žele.
Na pomenutom sastanku u Briselu Filip
Delusin, predsednik Asocijacije komercijalnih televizija (Association of Commercial Television) i direktor televizijske mreže RTL u
Belgiji, istakao je sledeće: „U našoj viziji digitalne Evrope profesionalni sadržaji – vesti,
sport, filmovi, naučna fantastika – zadržavaju centralnu ulogu u svetu medija i zabave. Ovu viziju sa nama dele građani
Evrope, a nadam se i većina političara, koji
žele da svakog dana provedu 222 minuta u
gledanju profesionalno proizvedenih sadržaja. Komercijalni mediji morali bi ,ubirati’
znatno veći deo prihoda od oglašavanja. Ako
želimo da oblikujemo određenu vrstu ,digitalne ekonomije’, na nama je da se izborimo
za to da mediji preuzmu rizik na sebe i reinvestiraju novac koji se u njih ulaže u stvaranje boljih sadržaja.”
Učesnik panela Oliver Flerot, predsednik
EACA i direktor MS & L Group (pi-ar mreža
Publicis Groupe), smatra da: „ Socijalni mediji sve više postaju zamena za tradicionalni
,push’ marketing što predstavlja veliki izazov za oglašivače. Proces promena odvija se
u obrnutom smeru, odozdo nagore, od onog
u kom bi trebalo da ide. Konverzacija na
društvenim mrežama ima podjednak uticaj
na percepciju brendova kao i tradicionalne
kampanje u medijima. Da bi uspeli, oglašivači moraju da se predstave u drugom svetlu – moraju biti originalni, autentični i izbegavati potenciranje zaštite životne sredine u oglasnim porukama (greenwash).
Uloga agencija je dvostruka – kvantitativna
uloga (u ime klijenata sarađujemo sa medijima i obezbeđujemo im stalne prihode od
oglašavanja) očigledna je. Agencije, što je
možda još važnije od prethodno navedenog,
moraju da se postaraju da kvalitativni aspekti njihovog rada odražavaju nove zahteve
javnosti. Održivi razvoj, snaga kompanija da
ponovo osmisle dizajn i sadržaj proizvoda,
usluga i oglasnih kampanja, neke su od
tema kojima potrošači posvećuju značajnu
pažnju. Agencije moraju pomoći svojim klijentima da komuniciraju u digitalnom svetu
i savetovati im da posvete znatno više pažnje društvenoj odgovornosti.”
„U cilju opstanka slobodne, nezavisne i
raznovrsne štampe širom Evrope, moramo
poštovati ,održive’ poslovne modele. Trenutno oko polovine prihoda štampe dolazi
od oglašivača a sve ostalo zavisi od ,prodaje’ naslovne strane. Onlajn poslovni model je primamljiviji zato što je plaćanje sadržaja manje uobičajeno nego u svetu štampanih medija. Štampa je danas, u ekonomskom smislu, izuzetno ,ranjiva’. Upravo zato
se nadam da političari u Briselu neće podrivati ,živost’ štampe u Evropi raznim zabranama oglašavanja i restrikcijama”, rekao je
Nikos Guraros, potpredsednik Evropskog
udruženja onlajn izdavača (Online Publishers Association Europe)
Majkrosoftova
preporuka
Istraživanje koje je nedavno sprovela
kompanija Majkrosoft u Velikoj Britaniji,
potvrdilo je da je oglašavanje sektora trgovine u ovoj zemlji dva puta efikasnije ako
se realizuje preko štampanih medija nego
putem televizije. Utvrđeno je da svaka funta
potrošena na oglašavanje u štampanim
medijima donosi petostruku vrednost, odnosno prihod od pet funti. Na jednu funtu
ulaganja u televizijsko oglašavanje prihod je
2,15 funti, a 3,44 funte se dobije ako je
oglašavanje na vebu. Istraživanjem je obu-
Vesti iz sveta
hvaćeno 26 vodećih britanskih trgovinskih
lanaca, od kojih 24 spadaju među sto najvećih oglašivača u Britaniji. Na osnovu ovih
rezultata, Majkrosoft preporučuje da oglašivači povećaju svoje budžete za štampane
medije i veb za 10 odsto, a da za isti procenat smanje ulaganja u oglašavanje na TV-u.
Inače, u 2009. godini prihodi TV oglašivača
u Velikoj Britaniji prvi put u istoriji bili su
manji od budžeta potrošenih na vebu, koji
je inkasirao 3,6 milijardi funti. Rezultati ovog
istraživanja samo potvrđuju ranije istraživanje, koje je organizovao britanski Brand
Science, koje je ustanovilo da se od oglašavanja u štampanim medijima dobija dupli
povrat investicije u odnosu na druge medije.Posebno je zanimljivo da su oba ova istraživanja obavljena potpuno nezavisno
jedno od drugog, a još je značajnije to da u
njima nisu učestvovali predstavnici industrije štampanih medija
ABC Newsletter
Kad mama pije,
i dete pije
Strategije šokiranja u oglašavanju koriste se kada se želi staviti poseban naglasak na poruku koja se šalje javnosti. To
je opštepoznata stvar. Ipak, ovakve strategije često postižu suprotan efekat, odnosno
odvaraćaju publiku kojoj su namenjene od
čitanja oglasnih poruka.
U Italiji je nedavno objavljen oglas kojim se
trudnice upozoravaju na opasnosti od konzumiranja alkohola. U oglasu se iznosi tvrdnja da trudnice koje piju alkoholna pića loše
utiču na zdravlje svojih beba.
Na pomenutom oglasu prikazan je fetus koji
leži u čaši špricera. „Kad mama pije, i beba
pije” („Mama beve, bimbo beve”) osnovni je
moto kampanje koja predstavlja odgovor na
rezultate studije italijanskog Instituta zdravlja koji pokazuju da 65 odsto žena u Italiji
redovno konzumira alkoholna pića u trudnoći.
Istina je uvek istina, ali način na koji se
iznosi ne mora biti toliko neprijatan. Ipak, pitanje je da li bi ovakve strategije trebalo
smatrati neadekvatnim ako se uzmu u obzir
brojni pozitivni efekti koje one mogu imati.
Međutim, i dalje ostaje dilema da li bi iz upravo navedenih razloga bilo efektnije fokusirati se na emocije primalaca poruke, nego
pribegavati šokantnim kampanjama
Mrzim ga jer hoće
da mi se dopadne
Dr Brent Kouker, stručnjak za marketing sa Fakulteta za biznis i ekonomiju u Melburnu (Australija), smatra da su društveni
mediji odgovorni za to što su današnji potrošači mudriji. Ljudi danas čitaju onlajn kritike pre nego što odluče da kupe neki
proizvod i ne veruju više naivno oglasima koji
tvrde da je njihov proizvod najbolji. „Kome
ćete više verovati, obećanjima kompanija ili
stavovima i preporukama prijatelja na Tviteru
i Fejsbuku?”, pita profesor Kouker.
On je nedavo sproveo istraživanje kojim je
ispitivao na koji način ove promene u ponašanju potrošača imaju uticaj na njihovu
percepciju prema oglašavanju i oglašivačima. Tri grupe posmatrale su emotivni oglasni spot. Na jednom nije bio istaknut logo
oglašivača, drugi, na kojem je sponzor prikazan, pušten je onima koji ne vole tu kompaniju, a treći je pušten, sa logoom sponzora onima kojima je to omiljeni brend.
Eksperiment je pokazao da 51 odsto onih
koji su gledali spot neomiljenog brenda
smatra da je on neiskren, dok je 70 odsto
njih smatralo i da je izopačen. Učesnici u
eksperimentu još više su izrazili odbojnost
prema brendu jer smatraju da su videli
oglasni spot neiskrenih namera. Samo 26
odsto ispitanika iz grupe smatra da spot ima
smisla, u poređenju sa 67 odsto onih koji su
videli nebrendiranu verziju (bez logoa oglašivača) i isto to misle.
„Analiza je pokazala da su potrošači još
nezadovoljniji kompanijom koju ne vole ukoliko ona pravi odlične spotove i pokušava da
ih ubedi da je dobra, iako je oni ne vole od
samog početka”, kaže dr Kouker.
Kada su upitani zbog čega su rangirali brendove na određen način, najčešći odgovor
ispitanika bio je da su to činili na osnovu podataka koje su pročitali na Internetu, preciznije, na društvenim medijima i forumima.
Ako je kompanija već neomiljena među
potrošačima, i dobar oglas može biti kontraproduktivan. Trošeći ogroman novac da
se stvari poprave, one se zapravo mogu
načiniti još gorim.
Dr Kouker kaže da kod potrošača danas
postoji odbrambeni mehanizam koji ih sprečava da budu naivni. Taj mehanizam veoma
je sličan osobinama koje poseduju prodavci
koji mogu biti veoma kreativni u svom „lovu”
na mušterije.
Za kompaniju koja se već nalazi u fokusu
potrošača, dobar i skup oglasni spot može
izazvati reakciju koja bi se mogla opisati rečenicom: „Mrzim ovu kompaniju zbog toga
što pokušava da mi se dopadne.”
Takva osećanja pojačavaju se čitanjem blogova i korišćenjem društvenih mreža poput
Fejsbuka i Tvitera, smatra dr Kouker. Negativni komentari o kompanijama brzo se šire
Internetom i stižu do miliona ljudi. To je problem koji kompanije moraju imati na umu
Zabranjen
Pamelin plakat
Pamela Anderson ljuta je na svoju rodnu zemlju Kanadu, zato što je zabranila
njen golišavi plakat koji je snimila za organizaciju PETA. Plakat koji prikazuje Pamelu
Anderson u bikiniju sa označenim delovima
tela, kanadske vlasti smatraju seksističkim
i stoga su ga zabranile. Takav potez naljutio
je glumicu koja se već godinama bori za
prava životinja
27
Vesti iz sveta
Sedamnaesti
Golden Drum festival
Rekonstrukcija
Od 30. juna sve zainteresovane agencije mogu prijaviti radove za takmičenje na
ovogodišnjem Golden Drum festivalu u sledećim kategorijama: A (film), B (štampani
oglasi), C (spoljno oglašavanje), D (radijsko
oglašavanje), E (dizajn i art direkcija), F (interaktivno oglašavanje), G (mediji), H (pi-ar)
i W (oglasne kampanje).
Na ovogodišnjem festivalu u Portorožu, koji
se održava od 6. do 9. oktobra, učesnici će
biti u prilici da slušaju, kako su i navikli, predavanja eminentnih stručnjaka, predstavnika svetskih agencija. Organizator najavljuje dolazak ser Džona Hegartija, kreativnog
direktora agencije Bartle Bogle Hegarty, koji
će govoriti o deset razloga zbog kojih je ovo
najbolje vreme za bavljenje oglašavanjem.
Džon Dunel, predsednik McCann Worldgroup, održaće predavanje pod nazivom
„Pored mnogih promena na svetu, jedna
stvar ostaje uvek ista – snaga dobrih ideja”,
dok će Akira Kagani, kreativna direktorka
agencije Dentsu Inc., govoriti o promenama
nastalim u marketinškoj industriji i o novim
idejama koje prate nastale promene.
U žiriju koji će ocenjivati radove ove godine
nalaze se: Adrian Holms, glavni kreativni direktor agencije Young & Rubicam za EMEA
region, Rodžer Kenedi, kreativni direktor
agencije Saatchi & Saatchi za EMEA region,
Bram de Roi, kreativni direktor agencije
Euro RSCG Amsterdam, Džonatan Dominiz,
osnivač agencije Mindscapes Izrael, Eliza
Rogalski, partner u agenciji Rogalski Gligoriu PR iz Rumunije, Oliver Altman, glavni
28
kreativni direktor agencije Publicis Worldwide, i drugi.
Lajtmotiv ovogodišnjeg festivala u Portorožu
jeste rekonstrukcija budući da će jedan od
glavnih predavača u okviru Kreativne akademije, ser Džon Hegarti, govoriti o razlozima zbog kojih misli da oglašavanje ulazi u
svoje „zlatno doba”.
Organizatori su nam preneli da jedan član
žirija u kategoriji dizajna i art direkcije dolazi
iz Srbije (Dejan Bojović, kreativni direktor
agencija Leo Burnett).
Ove godine svi radovi agencija iz tzv. Nove
Evrope takmičiće se ukupno pet puta (Golden Drum pentatlon) i to: u svojim kategorijama, odnosno grupama; sve šort liste će
ocenjivati žiri sastavljen od predstavnika
oglašivača (Bast Act Award); najbolje rangirani u kategorijama proizvoda i usluga (Golden Drum Gran pri); svaki bod dobijen od
žirija sabira se i, na kraju, bira najuspešnija
agencijska mreža Nove Evrope (Golden
Net); svi finalisti festivala u Portorožu takmiče se na Intercontinental Advertising
Cup Selection (The Cup)
GFK istraživački samit
u Beču
U potrazi za
digitalnim kupcem
Na nedavno održanom GFK istraživačkom samitu prisustvovalo je oko tri stotine marketinških stručnjaka. Inače, radi se
o dvodnevnoj konferenciji koju organizuje
GfK Custom Research, na koju se pozivaju
odabrani klijenti. Konferencija se održava
jednom godišnje, uvek na različite teme i na
drugom mestu. Tokom konferencije predstavljaju se neka od najzanimljivijih GfK istraživanja i o njima se razgovara sa predstavnicima velikih kompanija. Ovogodišnji
skup u Beču odvijao se pod naslovom „Digitalno povezani kupac”.
U programu skupa, održanog krajem juna,
posebna pažnja je bila posvećena pitanju
kako istraživanje tržišta može da doprinese
boljem razumevanju digitalnih potrošača,
njihovih kupovnih navika i načina života.
Pored tradicionalnih alata, predstavljene su
i nove tehnike, uključujući sprovođenje ispi-
tivanja putem mobilnih telefona, korišćenje
avatara u onlajn upitnicima i alati kao što je
GfK Media Efficiency Panel. Grupa stručnjaka GfK i predstavnika velikih kompanija,
uključujući i provajdera mobilne telefonije
Mobilkom Austrija, Majkrosoft, Koka-Kola i
Revalation, kompaniju za kvalitativna istraživanja US onlajn, predstavila je strategije
brendova u digitalnom sektoru.
U svojoj prezentaciji, Ronet Lorens, predstavnica kompanije Majkrosoft, uporedila je
svet društvenih zajednica sa mravinjakom:
„Mravi stvaraju zajednicu i međusobno komuniciraju kao ljudi u društvenoj mreži.
Spoljašnji posmatrač može da priđe i posmatra šta se tu dešava ali nikako ne bi trebalo da pokušava da stvari podstakne i
promeni tako što će štapom divljački da kopa po mravinjaku.”
Kada su u pitanju kompanija i njeni brendovi, ovo znači da je integracija u neku
društvenu zajednicu korisna, ali samo pod
uslovom da se ne uznemiravaju ili otuđuju
njeni članovi jer bi, u najgorem slučaju, oni
bili prinuđeni čak i da napuste društvenu
mrežu. Lorensova je ilustrovala važnost uloge novih alata za istraživanje tržišta dajući
primer onlajn video-igrica. Prema podacima
kompanije Majkrosoft, 97 odsto tinejdžera
igra onlajn igrice, a gotovo svaki treći od njih
to čini svakog dana. Igranje zahteva punu
pažnju jer je gotovo nemoguće raditi bilo šta
drugo u isto vreme. Majkrosoft je razvio tzv.
„in-game brand exposure tracking” (praćenje izloženosti brenda tokom igre) kako bi
istražio uticaj oglašavanja. Oglasne poruke
su bile integrisane u virtuelni svet onlajn
igrica. Jedno istraživanje je pokazalo da se
oko 60 odsto mladih igrača kasnije prisetilo
oglasa, istakla je Ronet Lorens. Pored toga,
integrisane oglasne poruke doživljene su
kao autentične i dale su realističniju dimenziju samoj igrici.
U drugom predavanju, Jan Ralf iz GfK NOP
Custom Research i Stiv Ogust iz firme Revalation koja se bavi kvalitativnim istraživanjem onlajn tržišta, predstavili su svoje zajedničko pilot istraživanje. U svojoj studiji istražili su potencijalne mogućnosti koje u ispitivanju tržišta pružaju smartfoni u poređenju sa kvalitativnim onlajn istraživanjima
koja se trenutno sprovode samo preko kompjutera koje pojedinci imaju u svojim domovima. Od 40 učesnika je traženo da
izvrše različite zadatke na svojim smartfonima i kompjuterima. Istraživanje je pokazalo
da su učesnici najradije prelazili sa jednog
na drugi uređaj, vešto kombinujući njihove
jače strane: smartfone su koristili za brzo i
podesno pružanje informacija ili za davanje
kratkih odgovora, dok su za duže diskusije ili
Vesti iz sveta
ch
pit ch
Tokom nekoliko proteklih nedelja Nemačko udruženje oglašivača (OWM) i Asocijacija brendova (Markenverband) zajedno
su „porazili” inicijativu da se ukine oglašavanje na glavnim javnim servisima. Vlada
ove zemlje predložila je da se do 2013. go-
p
h h pit
itcpitc
Nemačko NE
ukidanju
oglašavanja
na javnom servisu
pit
pch
h
itc
detaljnije odgovore koristili kompjutere kod
kuće. Ubuduće, sprovođenje kvalitativnih istraživanja putem smartfona očigledno će
biti najpodesnije kada su od ključnog značaja faktori kao što su mesto, vreme i spontanost
globalna oglašivačko-konsultantska kompanija koja ima predstavništva u više od
sedamdeset zemalja, nedavno je objavila
rezultate opsežne analize nove poslovne
prakse među nezavisnim agencijama za
oglašavanje na šest kontinenata. Studija, u
kojoj je učešće uzelo oko dvanaest hiljada i
osamsto zaposlenih iz preko trista dvadeset
ofisa, sprovedena je u martu 2010. godine. Jorg Borgvard, partner u kompaniji Vale
International, ističe: „Jedan od najinteresantnijih rezultata do kojih smo došli govori
o tome da je stopa uspeha agencija koje insistiraju na tome da im za učešće na „piču”
bude data novčana nadoknada 57,8 odsto.
Za razliku od njih, one agencije koje ne insistiraju na plaćanju za deset odsto su manje
uspešne. Prema našim saznanjima, nijedna
druga studija nije došla do ovakvih zaključaka”.
Zaključci do kojih se došlo drugim istraživanjima:
dine ukine oglašavanje, kao i sponzorisanje
prenosa sportskih događaja, osim najvećih
koji se emituju posle osam časova uveče.
Pomenuta dva udruženja radila su na kreiranju ozbiljne argumentacije i konsultovala
brojne političare. U slučaju da je Vlada ostala pri odluci da se oglašavanje na javnim
kanalima ukine, bilo je predviđeno uvođenje
plaćanja pretplate od strane gledalaca
Možda su
Belgijanci
bili u pravu...
Početkom 2010. godine, 27 belgijskih
agencija organizovalo je štrajk kako bi skrenule pažnju na velike troškove koje imaju
prilikom sprovođenja „pičeva” i naglasile potrebu da im bude nadoknađeno za ono što
su uložile u tom procesu. Istraživanja koja
su nedavno sprovedena, pokazuju da je
možda bilo načina da se izbegne ovo tzv.
„belgijsko ludilo”.Vale International Ltd.,
• Povećan broj „pič” aktivnosti.
Uprkos ekonomskoj krizi, agencije
su učestvovale u većem broju
„pičeva” u 2009. nego u 2008.
godini.
• Manji budžeti i kraći ugovori.
Budžeti, koji su smanjeni za
dvadest devet odsto, nisu
nadomešteni porastom
kreativnosti nego raznim
aktivnostima za smanjenje
troškova distribucije i sl.
• Pogoršanje kvaliteta brifova.
Klijenti su fokusirani na kratke
vremenske rokove, a „pičevi”
postaju stvar navike.
• Više agencija bori se za smanjene
budžete. U 2009. godini na
„pičevima” su se, u proseku,
takmičile 6,3 agencije što
predstavlja porast od dvadeset
četiri odsto u odnosu na 2008.
godinu. Da će se na isti „pič”
prijaviti osam ili više konkurenata,
računa oko dvadeset sedam odsto
agencija.
• Trud agencija može biti uzaludan.
Svega trideset odsto agencija
uzima učešće na „piču” samo
kada za to dobiju novčanu
nadoknadu.
• Nedostatak povratne reakcije
klijenata. Tri četvrtine agencija
kaže da nakon „piča” nisu dobijale
bilo kakve povratne reakcije od
klijenata. „Klijentima je teško da
donesu adekvatnu odluku kada
prate više od tri ili četiri
prezentacije. Kako onda da
očekujemo njihovu povratnu
reakciju u situciji kada se osam ili
više agencija takmiči na ,piču’?”
• Povećana uloga službenika
zaduženih za nabavku. U 2009.
godini nadležni iz sektora za
nabavke donosili su oko 77 odsto
odluka koje su se odnosile na
prihode agencija. „Izjednačavanje
ideja i kreativnosti sa kilogramom
eksera ili džakom pasulja
predstavlja fundamentalnu
grešku u postojećem sistemu”,
(Borgvard)
Okrutno
Policija u južnom delu Rusije, u oblasti Krasnodar, ovih dana traga za vlasnicima opreme za letenje na Azovskom moru koji su
nedavno magarcu stavili padobran i pustili
ga da leti, sa namerom da na taj način
privuku turiste. Ruske televizije prikazivale
su snimak „brutalne kampanje” na kojem
se jasno čuju krici izbezumljene životinje, ali
i dece koja su se zatekla na plaži. Očevici
„magarećeg leta” fotografisali su ovaj prizor
i pozvali novinara lokalnog lista.
„Magarac je odleteo toliko visoko da su
deca koja su se zatekla na plaži plakala i
pitala roditelje, zašto su tako malog psa zakačili za padobran”, piše list Taman. „Magarac je sleteo grubo. Padobran ga je vukao
nekoliko metara u moru, a potom je polumrtav stigao do obale”, navodi list
29
Vesti iz sveta
Izabrani finalisti Euro Effie nagrade
Effikasno
Međunarodni žiri izabrao je 29 finalista koji odlaze u drugi krug takmičenja za
prestižno priznanje Euro Effie 2010. Na
tzv. šortlisti našli su se radovi 21 agencije
iz Nemačke, Francuske, Velike Britanije,
Holandije, Poljske, Švajcarske i Slovenije.
Žirijem, koji će odlučivati o tome koje kampanje su bile najefikasnije u prošloj godini,
predsedavaće Adam Kakembo, direktor
marketinga kompanije Wrangler za EMEA
region, dok će među članovim biti: dr Sven
H. Beker, generalni direktor TBWA Group
Nemačka, Linda Boks, direktorka ZenithOptimedija Holandija, Rajner Lindkvist, direktor DDB Helsinki, Enco Šmrekar, generalni direktor kompanije Droga Kolinska
Slovenija, Markus Braun, direktor Young &
Rubicam Ženeva i drugi. Inače, prilikom
ocenjivanja radova žiri ovog takmičenja
uzima u obzir, pre svega, efikasnost kam-
U finalu
Publicisova Argeta
Prema rečima Suzane Bagari, direktorke Sektora za odnose sa javnošću
kompanije Droga Kolinska, kampanju
za Argetu junior je osmislila agencija
Publicis Slovenija.
Kada je u Sloveniji organizovano prvo Effie takmičenje i na čiju inicijativu?
Ana Predovič
Zašto je važan Effie?
Četiri uspešna takmičenja
Ana Predovič, direktorka Slovenske
oglaševalske zbornice (SOZ), nevladine
organizacije koja okuplja marketinške
profesionalce u ovoj zemlji, u godini organizovanja petog nacionalnog Effie takmičenja, za
Taboo nedeljnik govori o počecima
organizovanja ovog takmičenja u Sloveniji,
preprekama koje prate proces implementacije
pravila, ali i prednostima koje ovo priznanje
donosi oglašivačima i agencijama.
30
Pripreme za prvu dodelu Effie priznanja u Sloveniji započete su 2000. godine na inicijativu Slovenačke asocijacije agencija koja funkcioniše u okviru Slovenske oglaševalske
zbornice (SOZ). Ovo udruženje je nosilac licence i formalni organizator Effie Awards Slovenia. U to vreme je formiran Organizacioni odbor u kojem su se našli predstavnici sva tri
profesionalna udruženja marketinške industrije koja okupljaju agencije, oglašivače i
medije (sva tri su deo SOZ-a). Prvi put su Effie nagrade u Sloveniji dodeljene 2002. godine, a pošto se radi o relativno malom tržištu, odlučeno je da se dodela priznanja organizuje svake druge godine.
S obzirom da u Sloveniji postoje nacionalni i evropski festival posvećen oglašavanju, koliko je bilo teško ubediti marketinške profesionalce da se takmiče na sasvim drugačijem takmičenju?
Nije bilo naročito teško. Ljudi koji se bave marketingom su brzo shvatili koliko je važno
meriti efikasnost, odnosno rezultate oglašavanja. Effie upravo dokazuje da su kampanje
koje kreiraju agencije zajedno sa ljudima iz kompanija, postigle zadate ciljeve i na taj
način unapredile njihovo poslovanje.
Da li i u kojoj meri je potrebno edukovati takmičare za nastup na Effi takmičenju budući
da se radi o precizno utvrđenim uslovima prijavljivanja?
Da, prijavljivanje radova za Effie je mnogo kompleksnije nego za kreativne festivale. Uslov
da Effie bude uspešan je da učesnicima bude dobro objašnjeno na kojim principima on
počiva, ali i da budu blagovremeno edukovani. Zato smo mi organizovali radionice koje su
bile posvećene merenju efikasnosti oglašavanja i pisanju prijava za ovo takmičenje. To i
dalje radimo. Organizujemo radionice svake druge godine, odmah pošto se objavi poziv
za prijavu radova. Naravno, kada smo to radili prvi put, bio je to pravi izazov za nas budući
da smo koristili iskustva iz drugih zemalja. Posle četiri uspešno sprovedena nacionalna
Effie takmičenja imamo respektabilnu bazu poslovnih slučajeva sa ovdašnjeg tržišta koju
Vesti iz sveta
Oglasna kampanja Njujorka
Hrvatski Effie
Druga po redu Effie konferencija u Hrvatskoj zakazana je za 21. i 22. oktobar. Organizatori projekta, predstavnici HURA-e (Hrvatska udruga reklamnih
agencija) i Best marketinga Hrvatska pozvali su predstavnike oglašivača i marketinških agencija da se prijave na takmičenje i sudeluju u borbi za Effie 2010.
(prijavljivanje radova traje do 13. avgusta).
Prvog dana konferencije biće predstavljeni najbolji hrvatski marketinški radovi
nominovani za Effie nagrade. Drugog dana konferencije, koji će biti posvećen najefikasnijim marketinškim kampanjama iz sveta, predavanje će održati Peter
Fild.
Predsednica ovogodišnjeg žirija je Vedrana Hercigonja-Majetić, direktorka marketinških komunikacija Hrvatskog Telekoma, dobitnika Gran pri nagrade na
prošlogodišnjem Effie takmičenju za najbolju kampanju u 2007. i 2008. godini
(„Ured za van”, T-Mobile).
Takmičenje za nacionalno Effie priznanje prvi put je u Hrvatskoj organizovano
prošle godine i na njemu je učestvovalo ukupno 50 radova.
panje (80 odsto), dok je kreativnost u drugom planu (20 odsto).
Priznanja će biti dodeljena 15. septembra na gala svečanosti koja se organizuje u Briselu. Tada će biti proglašena
i Mreža godine (agencija koja je osvojila
najveći broj bodova). Prošle godine je to
bio McCann Erickson.
„Ovogodišnje takmičenje je bilo najuspešnije od kada je Euro Effie lansiran. U
2009. godini proizveden je veliki broj
odličnih kampanja”, izjavio je Dominik
Lajl, generalni direktor EACA, asocijacije
koja zajedno sa Euro News-om organizuje ovo takmičenje. Zanimljivo je da se
među radovima koji su ušli u finale najstarijeg panevropskog takmičenja našla i
kampanja koja dolazi iz jedne bivše jugoslovenske republike – Argeta junior
(Droga Kolinska Slovenija)
Posetite nas
Grad Njujork uložio je oko trideset miliona dolara u globalnu oglasnu kampanju
kojom se nastoji promovisati kao interesantna turistička destinacija.
Kampanju, koja će trajati oko godinu dana,
podržale su kompanije American Express
Company, American Airlines i Travelocity (onlajn turistička agencija).
Promotivni materijali sa slikama najlepših
delova grada biće objavljivani u najčitanijim
štampanima izdanjima, sredstvima spoljnog
oglašavanja i na najposećenijim veb-sajtovima većih gradova SAD-a, Evrope, Kanade,
Brazila i Australije.
Kompanija NYC & Company, zvanična marketinška i turistička organizacija grada Njujorka, kreirala je pomenutu kampanju.
možemo da koristimo na radionicama. Sve kampanje koje su se našle na tzv.
„šortlisti” objavljene su u Effie knjizi.
Koliko se često dešavalo da radovi budu odbijeni zbog neadekvatne dokumentacije?
Zamislite, nije se nikad tako nešto dogodilo! Kada je reč o prvom Effie takmičenju,
predstavnici Organizacionog odbora su pregledali sve prijave i kada se ukazala
potreba za dopunama, ispravkama i slično, oni su sugerisali budućim takmičarima
da na tome porade kako bi sve bilo u skladu sa pravilima ovog takmičenja. Posle četiri nacionalna takmičenja retko se javljaju ovakvi problemi.
Da li se u Sloveniji iste kampanje prijavljuju za tzv. kreativne festivale i Effie?
Takvih slučajeva je bilo samo nekoliko-da jedna kampanja osvoji nagradu na SOF-u
i Effie-ju. Ali, to i nije tako čudno, posebno kada se imaju u vidu iskustva najrazvijenijih tržišta kao što je Velika Britanija, gde je profesionalno udruženje IPA došlo do
zaključka da je najvažniji element najkreativnijih kampanja dobra strategija.
Kakve benefite oglašivačima, odnosno agencijama, donose Effie priznanja? Šta
oni kažu?
Obično i jedni i drugi kažu da su im ta priznanja veoma važna, posebno kada je reč
o odnosu sektora za marketing i tzv. top menadžmenta i finansijskog sektora. Prilažu
konkretne rezultate zasnovane na činjenicama, a to je uvek bliže načinu razmišljanja ljudi iz tih sektora kojima priznanja za kreativnost ne znače baš mnogo.
U vremenima krize pitanje efikasnosti oglasnih kampanja se uvek zaoštrava. Da li
je Effie postao važniji nego ranije?
Efikasnost marketinških komunikacija je postala prioritet odavno, ali je istina da se
tokom krize svi više fokusiraju upravo na to. Tada raste potreba za odgovornošću
svih učesnika na tržištu, odnosno traži se ulaganje koje nesumnjivo donosi povraćaj
investicija.
J. I.
„Nadamo se da ćemo uspeti da probudimo
osećaj optimizma kod budućih posetilaca
grada koji ima neverovatnu umetnost, energiju i strast ”, rekao je Vili Vong, kreativni direktor kompanije NYC & Company.
NYC & Company predviđa da će ove godine
grad posetiti oko četrdeset jedan milion
ljudi. Namera im je da do 2012. godine
povećaju broj posetilaca na pedeset miliona.
U sklopu ove akcije, American Airlines, American Express i Travelocity nudiće promotivne pakete svima onima koji nameravaju
da posete Njujork
31
Pravna zaštita robnih i uslužnih žigova
Dr Milenko Manigodić
Đuro Manigodić
Zakon o žigovima – tumačenja
Krajem prošle godine, objavljivanjem u Službenom glasniku Republike Srbije,
na snagu je stupio Zakon o žigovima. Zakonodavac je, uvođenjem izmena i dopuna,
nastojao da unapredi i prilagodi pravnu zaštitu žigova evropskoj praksi.
U pretprošlom broju Taboo nedeljnika započeta je praksa objavljivanja komentara
pojedinih članova Zakona o žigovima od strane dr Milenka Manigodića i Đure Manigodića,
advokata i patentnih zastupnika.
Ovom prilikom, čitaocima Taboo nedeljnika predstavljamo član 5. (tačke 1. i 2. stava 1)
drugog dela Zakona pod naslovom Predmet i uslovi zaštite.
Stručnjaci
II Predmet i uslovi zaštite
Član 5.
Žigom se ne može zaštititi znak:
1) koji je protivan javnom poretku ili prihvaćenim moralnim principima;
2) koji po svom ukupnom izgledu nije podoban za razlikovanje robe, odnosno usluga
u prometu.
Znak iz stava 1. tač. 2. ovog člana može se zaštititi žigom ako podnosilac prijave
dokaže da je ozbiljnim korišćenjem znak postao podoban za razlikovanje u prometu
robe, odnosno usluga na koje se odnosi.
Komentar
Što se tiče suštinskih, materijalnopravnih uslova za zaštitu znaka žigom koje
određuje ovaj član, znak mora biti saglasan
zakonu i moralu, distinktivan i ne sme vređati ranija prava.
Distinktivnost, snaga razlikovanja znaka,
ocenjuje se prema proizvodima i uslugama
na koje se znak odnosi.
ZOŽ u članu 5. navodi koji znaci ne mogu
uživati zaštitu žigom, odnosno detaljno navodi smetnje koje se odnose samo na znak.
To su razlozi, osnovi odbijanja zaštite koje
32
komunitarno žigovno pravo razdvaja na: apsolutne razloge, razloge od opšteg, javnog
interesa i relativne razloge u koje spadaju
slučajevi sukoba sa ranijim pravima. Takođe
ZOŽ u članu 5. ne sadrži sve odredbe koje o
nepodobnosti znaka za zaštitu žigom i nesavesnosti podnosioca prijave žiga sadrže
Direktiva i Pravilnik. Prema članu 5. stav 1. tačka 1. ZOŽ, ne mogu biti zaštićeni žigom znaci koji su protivni
javnom poretku ili prihvaćenim moralnim
principima, navedeni su na prvom mestu u
Dr Milenko Manigodić se zajedno sa sinom Đurom dugi niz godina
bavi advokaturom i patentnim zastupništvom je završio Filozofski fakultet u
Beogradu i Pravni fakultet u Novom
Sadu. Doktorirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu na temu Pravna zaštita
modela i uzoraka (industrijskog dizajna).
Autor je brojnih knjiga iz oblasti intelektualne svojine, glavni i odgovorni urednik
petotomne kolekcije INTELEKTUALNA
SVOJINA i časopisa INTELEKTUALNA
SVOJINA.
članu 5. ZOŽ-a, u njegovom stavu 1. tačka
1. kao nepodnobni za zaštitu žigom. Javni
poredak čine obavezujuća pravna pravila
jednog prava kojima se dodaju pravna pravila međunarodnih sporazuma koje je ratifikovala Srbija. Kada su u pitanju znaci, to
su znaci koji su zaštićeni brojnim zakonima
iz raznih oblasti. Tu se navode na prvom
mestu znak Crvenog krsta koji je krst crvene
boje na belom polju koji ima četiri jednaka
kraka (v. član 2. Zakona o upotrebi znaka
i naziva Crvenog krsta, Službeni list SRJ,
Pravna zaštita robnih i uslužnih žigova
br. 46/1996) i znaci upotrebljavani i priznati
članom 38. Ženevske konvencije o zaštiti žrtava rata od 12. avgusta 1949. god., sa Prilogom 1 i Prilogom 2 i sa Dopunskim prožtokolima od 8. juna 1977. god., kao što su
Crveni polumesec, Crveni lav sa crvenim
suncem na belom polju i Crveni kristal usvojen Trećim protokolom od 8. decembra
2005. god. U rešenju Saveznog zavoda
za patente od 15. juna 1977. god, broj
10789/77-IR 424825, ističe se da žig koji
je međunarodno registrovan ne može uživati
zaštitu u Jugoslaviji kao naznačenoj zemlji
ako nosilac žiga ne dostavi Zavodu izjavu da
neće koristiti krst na znaku u crvenoj ili crvenkastoj boji na beloj podlozi, niti u beloj
boji na crvenoj ili crvenkastoj podlozi.
U ovu grupu znakova koji ne mogu biti zaštićeni žigom, spadaju takođe skoro svi
zvanični znaci propisani kao takvi u raznim
oblastima.
Posebnu pažnju zaslužuje Najrobijski sporazum o zaštiti olimpijskog simbola od 26.
septembra 1981. god. (Službeni list SRJ od
25. decembra 1999. god. – Međunarodni
ugovori br. 1) koji zabranjuje u članu 1.
upotrebu olimpijskog simbola koji se sastoji,
po Aneksu ovog sporazuma, od pet povezanih krugova: plavog, žutog, crnog, zelenog i crvenog, koji su poređani tim redom
sleva nadesno. On se sastoji od samih krugova, bez obzira na to da li su u jedoj ili više
boja.
Ovde spadaju zvanični znaci kojima se
obeležavaju razni proizvodi i njihova svojstva, čiji je broj sve veći.
S obzirom na to da se povremeno na znacima pojavljuju novi nazivi mesta, treba istaći da je suprotno zakonu davanje u znažcima novih imena određenim područjima,
mestima i delovima naseljenih mesta bez
saglasnosti nadležnih organa (v. propise o
teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije i
lokalnoj samoupravi).
Što se tiče prihvaćenih moralnih principa,
odnosno morala, njihovu široku definiciju u
našem pravu nalazimo u Kodeksu poslovne
etike (Službeni glasnik RS, br. 1/2006), čiji
član 8. glasi: „Moral označava skup normi
(pravila) koje regulišu ponašanje ljudi usmeravanjem na ostvarenje nekog dobra, a
koje se spontano stvaraju i autonomno prihvataju u društvenoj zajednici.”
Prema članu 6 quinquies, B, stav 1. tačka
3. PK, „znak neće biti zaštićen žigom ako je
protivan moralu ili javnom poretku, a naročito ako može prevariti javnost. Žig se neće
smatrati kao protivan javnom poretku samo
iz razloga što ne ispunjava uslove iz neke
odredbe Zakona o žigovima, sem u slučaju
kada se ta odredba tiče javnog poretka”.
Što se tiče znaka koji je suprotan moralu,
radi se, pored ostalog, o znacima kojima se
vređaju nacionalna, verska i druga osećanja, bilo rečima (neprikladna upotreba
imena ili raznih reči, kao što su psovke itd.),
bilo grafizmom. Po ovom osnovu, Uprava za
zaštitu industrijske svojine odbila je zaštitu
znaka sa likom Sv. Save na imenu jedne
mađarske firme, a Savezni zavod za patente
odbio je zaštitu žigom znacima „Antibog”
(IR 445007) i „Penny’s” (IR 462974). Prema članu 5. stav 1. tačka 2. ZOŽ, žigom
ne može biti zaštićen znak koji po svom
ukupnom izgledu nije podoban za razlikovanje robe, odnosno usluga u prometu.
Ovom odredbom se uređuje da znak koji
nema nijedan distinktivni elemenat i koji
nije distinktivan ni po svom ukupnom izgledu ne može biti zaštićen žigom. Međutim, ZOŽ predviđa mogućnost da takav znak
dobije zaštitu žigom ako podnosilac prijave
dokaže da je ozbiljnim korišćenjem znak
postao u vreme njegovog registrovanja
(v. stav 1. tačka 2. i stav 2. člana 5. i stav 1.
člana 59. ZOŽ) podoban za razlikovanje
robe u prometu robe, odnosno usluga na
koje se odnosi. Pod ozbiljnim korišćenjem,
koje je pravni standard, blanketna norma,
smatra se korišćenje znaka zaštićenog
žigom u privrednom prometu, sa njegovim
distinktivnim elementima odnosno u izgledu
koji nije bitno izmenjen, na proizvodima ili
uslugama na koje se odnosi, u količinama
koje s obzirom na vrstu i prirodu proizvoda
zadovoljavaju redovno redovne potrebe
potrošača ili korisnika usluga na domaćem
tržištu.
Ovaj član upućuje na to da znak čija se zaštita traži žigom mora biti distinktivan. U vezi
sa tim, navodimo član 3. stav 1. tačka b) Direktive po kome će biti odbijeno registrovanje ili može biti poništen znak koji
nema distinktivni karakter. Ovo je opšta,
blanketna norma koja obezbeđuje širu i potpunu primenu načela žigovnog prava da
svaki znak mora imati snagu razlikovanja da
bi bio zaštićen žigom. Važno je dodati da se
ovo pravilo primenjuje čak i u slučaju kada
razlozi odbijanja postoje samo u jednom
delu EU. Neće se primeniti ovo pravilo ako
je znak postao distinktivan u odnosu na
proizvode i usluge za koje je traženo registrovanje nakon njegove upotrebe
Biramo
slogan 2010.
Kandidati:
Za vaše dobro
Dunav osiguranje
Radno vreme: Od jutra do sutra
Roda, Cash&Carry
Mi ne prodajemo osiguranje.
Mi kupujemo vaš rizik
Uniqa
Auto iz zemlje u koju je
budućnost već stigla
Chery
Dajemo vam razlog za osmeh pod
sopstvenim krovom
Eurobanka EFG
Automobili se razlikuju...
Baš kao i njihovo osiguranje.
Izaberite najbolje
Milenijum osiguranje
Da je malo mlađi bio bi mleko
Mlekara Šabac
Za one koji su žedni života
Efes
Vreme je za budućnost
Hypo Garant
Izvor zdravog odrastanja
u svakoj kapi
Rosa, mineralna voda
Savršen ukus za savršene
trenutke. Najlepše želje
Cherry, Štark
Da vam stomak radi kao sat
Laxomucil, Ivančić i sinovi
Lakše kamate, zgodniji krediti
Banca Intesa
Delimo potpise svakog dana u
vašem domu!
Dijamant, majonez
Prava podrška za važne životne
trenutke
Eurobanka EFG
Najbolje za muškarce posle žena
Maxim, časopis
Letujte, za kuću ne brinite
Delta Generali
33
TV spot meseca
Rekli su o pobedničkom
TV spotu za maj
Lav pivo, Male velike stvari.
Vostani Serbije
(McCann Erickson)
Jelena Ivanović
Emotivna priča koju svesrdno podržava „Oda srpskom preporodu”. Patriotizam
naglašeno povezan sa fudbalskom reprezentacijom i vešto uklopljen u poruku navijača: „Sve što želim od reprezentacije je da igra za Srbiju”. Drugo mesto na mojoj
rang listi je ‘zaradio‘ zbog toga što na momente neodoljivo podseća na neke TV
spotove koji su se emitovali na televizijama u našem susedstvu, ali i na neka starija rešenja.
Prvoslav Plavšić
Navikli smo već da povezujemo pivo i sportske prenose, da gledamo mladiće kako
navijaju uz Zvanično pivo fudbalske reprezentacije Srbije, ma kako to zvučalo. U
ovom spotu, međutim, svedoci smo napete atmosfere iščekivanja, potpuno
praznih ulica, prolaza, elevatora... celog grada, a onda poslednjih priprema pred
izlazak na teren. Tu nema personalizovanih lica, svi smo jedno, poletna i patriotska stara himnična pesma i poziv da momci igraju za sve nas. Naglasak je na igri
i motivu a rezultati će doći...
DUNAV OSIGURANJE
Životno osiguranje
FRIKOM
Tradicionalni
sladoledi
IMLEK
Feta
LAV PIVO
Male Velike stvari,
Vostani Serbije
NESTLE
Nestle Hit sladoled
3.
1.
JELENA IVANOVIĆ
3
4.
1
5.
6
6.
4
7.
2
8.
5
2.
Dr TATJANA MAMULA
5
2
4
6
1
3
3.
IRFAN MENSUR
6
5
4
2
3
1
4.
NEBOJŠA PAJKIĆ
6
5
4
3
2
1
5.
PRVOSLAV PLAVŠIĆ
1
2
5
6
3
4
6.
RADOSLAV VLADIĆ
3
5
1
4
2
6
7.
SREDNJA VREDNOST RANGOVA
4,0
3,3
4,0
4,2
2,2
3,3
8.
RANG
4
3
5
6
1
2
Redni broj
BANCA INTESA
Investicioni krediti
TV spot maja 2010.
Članovi žirija
1.
2.
Kod iste srednje vrednosti, prednost ima TV spot koji ima više osvojenih prvih, drugih ili trećih mesta,
na pojedinačnim listama članova žirija
34
Tekst TV spota
Danas želim da igrate za moju porodicu, za
moj komšiluk, za moje prijatelje. Za moj grad
i za sve nas. Sve što želim od reprezentacije je
da igra za Srbiju
Autorski tim
Tekst: McCann Erickson
Muzika: Kompozitor - Vartkes Baronijan
Snimatelj zvuka i izvođač: Nemanja Mosurović
Fotografija i snimatelj slike: Vladan Pavić
Ilustracije: Borivoje Grbić
Dizajn: McCann – Fried Pictures
Reditelj: Istok Tornjanski
TV spot meseca
Dr Tatjana Mamula
Nije bilo jednostavno izabrati spot meseca maja budući da je bilo nekoliko pretendenata za majskog pobednika (spot Dunav osiguranja „Životno osiguranje”,
spot Nestle sladoledi „Hit”, spot Lav pivo „Male velike stvari”). Moj favorit, pobednički spot, uspeo je da izazove emociju koja nije imala notu profano rodoljubne
priče već istinski naboj u cilju ostvarenja pobede. Svaki sekund spota, bilo bojom
glasa, ritmom muzike, dinamikom sekvenci koje su se nadopunjavale, gradio je
samo jedan osećaj a to je jedinstvenost u trajanju. Pošto je spot bio namenjen
nama, navijačima, sigurna sam da to jedinstveno trajanje „bije” u našim srcima i
za sve naše reprezentacije (od vaterpolo, odbojkaške, teniske do fudbalske, od
uspešnih do manje uspešnih).
TABOO NEDELJNIK, Stručni časopis.
U elektronskoj formi emituje se svakog drugog petka a štampano izdanje se distribuira
ponedeljkom.
Izdavač
SVET MARKETINGA d.o.o.
Časopis je upisan u Registar javnih glasila,
pod registarskim brojem NV000311,
od 11. januara 2010. godine.
ISSN 1451-2068; COBISS 185018375
Osnivač i vlasnik
ŽOZEF-IVAN LONČAR
[email protected]
Glavni i odgovorni urednik TABOO izdanja
JELENA IVANOVIĆ
[email protected]
Irfan Mensur
Spot za Lav pivo „Vostani Serbije” ima sve što je potrebno pobedničkom spotu.
Ima i više. To je vrsta koncepta u kojoj, naravno, nema mesta i za duhovitost, koju
moram priznati u svakoj vrsti oglašavanja ili kakvog god kreativnog posla cenim...
Ipak, spot za Lav pivo je izuzetno kadriran, dobro slikan, opet nepretenciozan,
tačan i vrlo uzbudljiv spot. Kombinacijom sasvim mirnih, tihih-slikom gotovo
„nemih” kadrova tišine koja se budi do pretnje i jakih, imperativnih tonova muzike
koja to umiva, ovaj spot boji emocije i takmičarski duh na prefinjen način... Bez jeftinih trikova, sasvim suptilno, tačno i pametno provocira najlepše zajedništvo, veru
u pobedu i timski duh.
Bravo za tim spota „Vostani Serbije”!
Urednik TABOO NEDELJNIKA
DUŠAN ŠUNJKA
[email protected]
Urednik web izdanja
PETAR STAKIĆ
[email protected]
Novinar
ŽELJKA MILETIĆ
[email protected]
Grafički dizajn
ĐORĐO IVANIŠEVIĆ, art direktor
[email protected]
i ATELJE DUART: VERA JARAKOVIĆ
i MIODRAG MLADENOVIĆ
[email protected]
Ilustracije
MIODRAG MLADENOVIĆ
[email protected]
VD direktora
SVETLANA LONČAR
[email protected]
Sedište izdavača
Dopuna člana 5
Pravilnika o izboru najuspešnije TV oglasne poruke
Uslov da TV spot bude proglašen za TV spot meseca koji, na taj način, postaje
kandidat za TV spot godine, jeste da mora biti rangiran na prvo mesto minimalnom odlukom polovine članova žirija. U suprotnom, vrši se rangiranje na osnovu
prosečne vrednosti svih članova žirija koji su učestvovali u ocenjivanju.
SVET MARKETINGA
Izdavačko-edukativni i konsultantski centar
u i o svetu marketinga, d.o.o.
26000 Pančevo, Ulica Stevana Šupljikca broj 71
Sedište Redakcije
26000 Pančevo, Ulica Petra Drapšina broj 2d
Telefoni: 013/314 981 i 318 011
Telefaks: 013/312 495
www.taboomagazine.org
E-mail: [email protected]
[email protected]
Pretplata
1. Godišnja pretplata na časopis TABOO
(4 broja godišnje) u štampanoj formi obima
do 100 strana, sa 23 broja TABOO
NEDELJNIKA u štampanoj formi obima do
28 strana (isporuka poštanskim putem),
iznosi 12.000,00 dinara, neto. PDV 8%*.
• Jelena Ivanović
• Dr Svetlana Logar
• Dr Tatjana Mamula
• Irfan Mensur
• Nebojša Pajkić
• Prvoslav Plavšić
• Radoslav Vladić
3. Godišnja pretplata na TABOO NEDELJNIK
(bez časopisa TABOO) u štampanoj formi,
23 broja godišnje, iznosi 6.000,00 dinara,
neto. PDV 8%.
Taboo & Jovšić Printing Centar
Članovi Žirija Redakcije časopisa TABOO za izbor
TV spota meseca i godine
2. Godišnja pretplata na časopis TABOO
(4 broja godišnje) u štampanoj formi obima
do 100 strana, sa 23 broja TABOO
NEDELJNIKA u elektronskoj formi obima do
28 strana, iznosi 9.000,00 dinara, neto.
PDV 8%*.
4. Godišnja pretplata na TABOO NEDELJNIK
(bez časopisa TABOO) u elektronskoj formi,
23 broja godišnje, iznosi 3.000,00 dinara,
neto. PDV 8% .
* Bonus na redne brojeve 1 ili 2 je pravo
naručioca da dostavi do deset elektronskih
adresa, svojih zaposlenih ili poslovnih prijatelja
na koje će se dostavljati TABOO NEDELJNIK u
elektronskoj formi.
35
U susret marketinškom događaju 2010. godine
NAJVEĆI UČESNICI NA TRŽIŠTU MARKETINŠKIH USLUGA U SRBIJI
2.
3.
4.
5.
6.
2008.
1.
2009.
Sedište
2008.
Naziv agencije, producentske kuće
ili specijalizovanog preduzeća
Poslovni prihod
Broj zaposlenih
(u 000.-RSD) (AOP - 201) (AOP - 605)
Osnovna
poslovna aktivnost
2009.
Redni broj
(nekonsolidovani bilans)
Izvor: Završni računi za 2009. godinu
Osnov za rangiranje: Ostvareni poslovni prihod iznad 1,000.000 - RSD
7.
8.
DIRECT MEDIA
Beograd
Planiranje i zakup oglasnog prostora
5.274,608
5.591,002
57
2
MEDIA POOL
Beograd
Planiranje i zakup oglasnog prostora
1.509,172
1.820,522
10
7
3
UNIVERSAL McCANN
Beograd
Planiranje i zakup oglasnog prostora
1.469,569
1.870,179
28
26
4
BEOGRADSKI SAJAM
Beograd
Sajamska aktivnost
1.392,346
1.341,688
218
231
5
MEDIA HOUSE
Beograd
Planiranje i zakup oglasnog prostora
1.255,116
1.475,296
22
19
6
ALMA QUATTRO
Beograd
Spoljno oglašavanje
1.070,186
1.301,518
40
34
7
ONE MEDIA
Beograd
Planiranje i zakup oglasnog prostora
836,588
1.006,009
18
17
8
GREY WORLDWIDE
Beograd
Marketinške komunikacije
787,049
1.081,742
90
91
9
EMOTION PRODUCTION
Beograd
Produkcijska kuća
726,859
713,091
40
39
10
NOVOSADSKI SAJAM
Novi Sad
Sajamska aktivnost
676,818
825,612
219
226
11
LEO BURNETT
Beograd
Marketinške komunikacije
595,615
774,479
111
116
12
McCANN ERICKSON
Beograd
Marketinške komunikacije
593,927
723,150
55
55
13
MEDIA S SMVG
Beograd
Planiranje i zakup oglasnog prostora
558,621
370,716
12
12
14
BELEXPOCENTAR
Beograd
Sajamska aktivnost
518,178
354,771
102
87
15
MASS MEDIA
Beograd
Planiranje i zakup oglasnog prostora
501,025
614,063
9
8
16
COMMUNIS
Beograd
Marketinške komunikacije
452,346
341,566
45
38
17
DIGITAL PRINTING CENTER
Beograd
Spoljno oglašavanje
425,895
484,733
85
77
18
OVATION ADVERTISING
Beograd
Marketinške komunikacije
350,369
496,166
35
32
19
IPSOS STRATEGIC MARKETING
Beograd
Istraživanje marketinga i javnog mnjenja
332,107
320,941
64
58
20
MASSEL GROUP
Beograd
Spoljno oglašavanje
289,705
294,031
50
50
21
VISION TEAM
Beograd
Filmska i TV produkcija
288,830
357,705
5
4
22
LPT
Beograd
Marketinške komunikacije
286,509
420,752
26
28
23
KOMPANI
Beograd
Producentska kuća
264,852
262,431
13
16
24
McCANN ERICKSON PUBLIC RELATIONS
Beograd
Odnosi sa javnostima
253,945
241,232
43
38
25
IDEA PLUS COMMUNICATIONS
Beograd
Marketinške komunikacije
251,795
269,995
22
18
26
KREATIVA UNLIMITED
Beograd
Marketinške komunikacije
234,927
144,852
33
30
27
AGB NIELSEN
Beograd
Istraživanje marketinga i javnog mnjenja
215,438
180,766
37
35
28
LUNA\TBWA
Beograd
Marketinške komunikacije
29
OM REKLAMNA AGENCIJA
Beograd
Marketinške komunikacije
30
KREATIVA NEW FORMULA
Beograd
Marketinške komunikacije
31
SVA
Beograd
32
INCOGNITO
Beograd
33
ACNIELSEN
Beograd
34
DRAFTFCB AFIRMANaziv poslovne
20
17
199,452
420,033
35
42
195,492
97,954
27
27
Marketinške komunikacije
Broj
registrovanih
Istraživanje marketinga
firmi
194,763
19
19
Marketinške komunikacije
185,365
196,610
Broj
24
72
61
Marketinške komunikacije
159,085
obrađenih
110,912
firmi
19
295,920
31
31
Beograd
Marketinške komunikacije
156,475
199,142
11
Marketinške200
komunikacije
9.
139,071 7.
107,2248.
28
29
137,545
232,225
9
8
Beograd
delatnosti*
NOVA COMMUNICATIONS
36
NEW MOMENT NEW IDEAS COMPANY
Beograd
37
GFK
Beograd
2.
Beograd
tržišta i
ispitivanje javnog mnjenja
RAZVOJ TRŽIŠTA MARKET
328,504
35
381. SYNOVATE
Istraživanje marketinga
3.Istraživanje marketinga
4.
166,110
2008.
2007.
5.
6.
100,457
2008. 286,169
2007. 26
154,916
34
143,835
187,353
39
INITIATIVE
Istraživanje
Beograd
Planiranje i zakup oglasnog prostora
199,24583
12
41
EURO RSCG BUZZ BELGRADE
Beograd
Marketinške komunikacije
133,759
223,116
18
42
BCA MOSAIC
Ostale
Beograd
Marketinške komunikacije
131,880
343,571
38
40 1 PROFILE
usluge reklame
i propagande
RED ART WORKSHOP
43 2 BG REKLAM
44
45
FULLHOUSE
GROUP
Priređivanje
46 3 ADVERCITY
47
i izložbi
sajmova
I.C.P.S.
48 4 STUDIO
MARKETING
J.W.T.
UKUPNO
(1-3)
52
200,423
Šifra jedinstvene
klasifikacije
Redni broj
1
74130
Marketinške 139
komunikacije
Beograd
74402
814
Spoljno oglašavanje
Beograd
126
786
153
709
137,25884
606
131,788
521
113,622
32
11
212008.
36
18
42
36,950.213
27
Filmska i TV produkcija
123,699
94,807
6
6
Beograd
Marketinške komunikacije
122,543
185,071
17
14
117,713
141,645
21
117,289
713
122,248
626
20
74401
31
Spoljno oglašavanje
Beograd
Beograd
38
36
Marketinške komunikacije
984
–Marketinške komunikacije
950
898
120,961 23
139,01622
20
53
2,613.899
18
21
23
41,684.884
3
48
49
MEMRB INTERNATIONAL
Beograd
53
MBD MEDIA
Beograd
Planiranje i zakup oglasnog prostora
101,672
126,117
5
6
LOWE & FRIENDS
Beograd
Marketinške komunikacije
101,400
206,594
12
13
Beograd
Planiranje i zakup oglasnog prostora
Istraživanje marketinga
116,072
103,531
9.
2,120.772
14
Beograd
Niš
Poslovni p
(AOP-201 u
Nazivi poslovnih funkcija su oficijelni, na osnovuBeograd
zakonskih Marketinške
propisa komunikacije
16
15
50 * SPARK
109,617
116,699
16
23 spotova i
51 ** MEDIA
Nedostaje
usledSpoljno
nemogu
ćnosti razdvajanja produkcije igranih
filmova u174,275
odnosu na proizvodnju
Beograd
oglašavanje
107,474
MAX kinematografska i video proizvodnja
sve češće,
pojavljuje
kao samostalni
mimo
angažovanja
agencija30
komercijalnog
sadržaja, delatnosti koja se,Beograd
30
52 EXECUTIVE
Odnosi
sa javnostima,
konsultantskeproizvođač
usluge
104,235
80,485
GROUP
54
36
55
56
HTTPOOL
UKUPNO (1-55) u dinarima (RSD)
100,878
88,348
5
5
25.323,165
28.699,901
2.141
2.093
19
IPSOS STRATEGIC MARKETING
Beograd
Istraživanje marketinga i javnog mnjenja
332,107
320,941
64
58
20
MASSEL GROUP
Beograd
Spoljno oglašavanje
289,705
294,031
50
50
21
VISION TEAM
Beograd
Filmska i TV produkcija
288,830
357,705
5
4
22
LPT
Beograd
Marketinške komunikacije
U susret marketinškom
događaju
2010.
godine
28
26
286,509
420,752
23
KOMPANI
Beograd
Producentska kuća
264,852
262,431
13
16
24
MCCANN ERICKSON PUBLIC RELATIONS
Beograd
Odnosi sa javnostima
253,945
241,232
6.
269,995
43
7. 22
8. 18
26
KREATIVA UNLIMITED
Beograd
Marketinške komunikacije
234,927
144,852
33
30
27
AGB NIELSEN
Beograd
Istraživanje marketinga
215,438
180,766
37
35
28
LUNA\TBWA
Beograd
Marketinške komunikacije
200,423
328,504
20
17
29
OM REKLAMNA AGENCIJA
Beograd
Marketinške komunikacije
199,452
420,033
35
42
30
KREATIVA NEW FORMULA
Beograd
Marketinške komunikacije
195,492
97,954
27
27
31
SVA
Beograd
Marketinške komunikacije
194,763
196,610
19
19
32
INCOGNITO
Beograd
Marketinške komunikacije
185,365
100,457
19
24
33
ACNIELSEN
Beograd
Istraživanje marketinga
166,110
110,912
72
61
34
DRAFTFCB AFIRMA
Beograd
Marketinške komunikacije
159,085
295,920
31
31
35
NOVA COMMUNICATIONS
Beograd
Marketinške komunikacije
156,475
199,142
11
11
36
NEW MOMENT NEW IDEAS COMPANY
Beograd
Marketinške komunikacije
154,916
286,169
26
21
37
GFK
Beograd
Istraživanje marketinga
143,835
187,353
34
36
38
SYNOVATE
Beograd
Istraživanje marketinga
139,071
107,224
28
29
39
INITIATIVE
Beograd
Planiranje i zakup oglasnog prostora
137,545
232,225
9
8
40
PROFILE
Beograd
Marketinške komunikacije
137,258
199,245
12
14
41
EURO RSCG BUZZ BELGRADE
Beograd
Marketinške komunikacije
133,759
223,116
18
18
42
BCA MOSAIC
Beograd
Marketinške komunikacije
131,880
343,571
38
42
43
BG REKLAM
Beograd
Spoljno oglašavanje
131,788
113,622
32
27
44
RED ART WORKSHOP
Beograd
Filmska i TV produkcija
123,699
94,807
6
6
45
FULLHOUSE GROUP
Beograd
Marketinške komunikacije
122,543
185,071
17
14
46
ADVERCITY
Niš
Spoljno oglašavanje
120,961
139,016
20
18
47
I.C.P.S.
Beograd
Marketinške komunikacije
117,713
141,645
21
21
48
STUDIO MARKETING J.W.T.
Beograd
Marketinške komunikacije
117,289
122,248
20
23
49
MEMRB INTERNATIONAL
Beograd
Istraživanje marketinga
116,072
103,531
53
48
50
SPARK
Beograd
Marketinške komunikacije
109,617
116,699
16
15
51
MEDIA MAX
Beograd
Spoljno oglašavanje
107,474
174,275
16
23
52
EXECUTIVE GROUP
Beograd
Odnosi sa javnostima, konsultantske usluge
104,235
80,485
30
30
53
MBD MEDIA
Beograd
Planiranje i zakup oglasnog prostora
101,672
126,117
5
6
54
LOWE & FRIENDS
Beograd
Marketinške komunikacije
101,400
206,594
12
13
55
HTTPOOL
3.
Beograd
1.
2.
25 IDEA PLUS COMMUNICATIONS
5.
251,795
4.
Marketinške komunikacije
56
Beograd
Planiranje i zakup oglasnog prostora
UKUPNO (1-55) u dinarima (RSD)
57
UKUPNO (1-55) u evrima (u 000)
Kurs za 2008. godinu:
Kurs za 2008. godinu:
100,878
88,348
5
5
25.323,165
28.699,901
2.141
2.093
269,625
350,383
1 EUR = 81,91 dinara
1 EUR = 93,92 dinara
Index 5:6 = 88,23 % (u dinarima)
Index 7:8 = 102,3 % (u dinarima)
Index 5:6 = 76,95 % (u evrima)
TINŠKIH USLUGA U SRBIJI
prihod
u RSD)
2007.
2006.
10.
11.
38
u 000 - dinara
Index
4:5
(u %)
Index
6:7
(u %)
Index
8:9
(u %)
Index
8:10
(u %)
12.
13.
14.
Broj zaposlenih
2008.
2007.
2006.
15.
16.
17.
18.
Index
15:16
(u %)
Index
15:17
(u %)
19.
20.
1,778.658
776.988
82,4
101,2
119,2
272,9
650
526
421
123,6
154,4
31,784.227
20,336.269
110,8
116,3
116,3
181,7
3.520
2.929
2.192
120,2
160,6
2,437.298
1,884.290
105,6
104,5
107,2
138,7
561
559
473
100,4
118,6
36,000.183
22,156.709
105,8
113,9
115,8
188,1
4,731
4,050
3,086
116,8
153,3
filmova
Kurs za 2006. godinu: 1 EUR=84,00 dinara
Kurs za 2007. godinu: 1 EUR=80,04 dinara
Kurs za 2008. godinu: 1 EUR=81,91 dinara
Kurs za 2009. godinu: 1 EUR=93,92 dinara
Poslovni prihod analiziranih firmi u 2006. godini
Poslovni prihod analiziranih firmi u 2007. godini
Poslovni prihod analiziranih firmi u 2008. godini
310,177.476 EUR
483,844.853 EUR
508,910.804 EUR
37
Suizdavači
112-113
TABOO NEDELJNIK - u i o svetu
marketinških komunikacija
Oglašivači (9)
Savet suizdavača časopisa
Marijana Agić-Molnar (Goran Tintor),
Zoran Avramović,
prof. dr Srđan Bogosavljević (dr Svetlana Logar),
Nebojša Babić, Darko Broćić (Slobodan Đokić),
Kosanče Dimitrijević (Bojana Novaković),
Dragoslav Ilić, Ivan Ivačković (Dejan Grastić),
Bojan Joksimović (Nevena Rudan),
Saša Jotov (Ivan Živanović), Saša Jovšić,
Maja Kolar, Jelena Krstović (Zoran Papović),
Lazar Labus, Gordana Lazić-Velovan,
Žozef-Ivan Lončar (Jelena Ivanović),
Vera Lloyd Thomas, Miša Lukić (Sonja Dragojević),
Rade Mačković, Igor Maljević (Dejan Miletić),
dr Tatjana Mamula (Milina Petrović),
Milica Marković (Radisav Vulićević), Mirko Mandić
(Predrag Zorić), Milica Marković,
Darko Matijašević, mr. Goran Milićević,
Snežana Miljanić (Ivan Tadić), Dejan Nedić,
Viktor Nikolić, Žarko Palija (Milica Đuričić-Janjić),
Zoran Pavić (dr Vladimir Krulj),
Nenad Petrović (Nataša Đurić),
Aleksandar Radosavljević (Aleksandra Ranković),
Dejan Ranđić, Milan Ristić (Vesna Andrejević),
Snežana Simin, Slobodan Srećković
(Jelena Brajović), Jovan Stojanović (Marija Matić),
Dejan Starčević, Marin Šimurina
(Srđan Mihajlović), Zoran Škorić, Goran Vasić
(Marijeta Lazor)
Suizdavači časopisa
• ADVERCITY, Niš • AGB NIELSEN MEDIA, Beograd •
• RESEARCH, Beograd • ALMA QUATTRO, Beograd •
• APATINSKA PIVARA, Apatin •
• BANCA INTESA, Beograd • BELEXPO, Beograd •
• BEOEXPO SYSTEM, Beograd •
• BEOGRADSKA KULTURNA MREŽA, Beograd •
• BEOGRADSKI SAJAM, Beograd •
• CARLSBERG SRBIJA, Beograd •
• CRVENA ZVEZDA MARKETING, Beograd •
• DELTA HOLDING, Beograd •
• DIRECT MEDIA, Beograd •
• DRAFT FCB AFIRMA , Beograd •
• EXECUTIVE GROUP, Beograd •
• EURO RSCG BELGRADE, Beograd •
• GfK, Beograd • GISTRO ADVERTISING, Beograd •
• GREY WORLDWIDE, Beograd •
• HEMOFARM KONCERN, Vršac •
• IPSOS STRATEGIC MARKETING, Beograd •
• JOVŠIĆ PRINTING CENTAR, Beograd •
• KOMERCIJALNA BANKA, Beograd •
• KREATIVA NEW FORMULA, Beograd •
• LEO BURNETT, Beograd • LUNA\TBWA, Beograd •
• MASEL GROUP, Beograd • MASMI, Beograd •
• NOVOSADSKI SAJAM, Novi Sad •
• NEO COMMUNICATIONS, Beograd •
• OMNICOM, Beograd •
• ORANGE STUDIO, Beograd •
• OVATION BBDO, Beograd •
• PROFESSION GROUP, Beograd •
• PROFILE, Beograd •
• RADIO TELEVIZIJA SRBIJE, Beograd •
• STRAWBERRY I&S, Beograd • SVA, Beograd •
• SVET MARKETINGA, Pančevo •
• TAFF LINE, Beograd • TELEKOM SRBIJA, Beograd
Agencije za marketinške komunikacije (15)
časopisa Taboo (41)
Agencije za marketinška i društvena istraživanja (5)
Agencije za odnose sa javnošću (3)
Sajamske organizacije (2)
Specijalizovana preduzeća za opremanje sajamskih nastupa
i organizovanje privrednih i drugih izložbi (2)
Specijalizovana preduzeća za spoljno oglašavanje (2)
Specijalizovana preduzeća za planiranje
i zakup oglasnog prostora (1)
Medijske kuće (1)
Druga specijalizovana
preduzeća i agencije (1)
Bez teme nema ni dileme
Piše: Ljubomir Ratković
Vreme postmundijalizma
Ideale nekog društva najbolje
ćete prosuditi po izgledu
i sadržaju oglasnih poruka
Fudbal je poslednja sveta predstava
našeg vremena
(Pjer Paolo Pazolini, italijanski pisac i
filmski reditelj)
Iz ugla marketinga apsolutni pobednik
tek završenog Mundijala, tačnije Svetskog
FIFA kupa je... Adidas!!! Bunio se neko ili ne,
igralo se njihovim loptama, u finalu je pobednik nosio njihovu opremu, u utakmici za
treće mesto pobedila je ekipa u njihovoj
opremi. Na dočeku fudbalera „crvene furije”
svi igrači su nosili majice sa vidljivo istaknutim znakom od tri kose linije, a otvoreni
autobus pored nacionalnog obeležja Španije označen je istim znakom i naravno, već
čuvenim sloganom: „Nothing is impossible”.
Mali dodatak: svi arbitri (sudije) su bili u njihovoj opremi!
U predmundijalskoj eri, na Internetu je bila
velika anketa o najlepše i najgore dizajniranim dresovima. Sad je kasno da pišem o
tome, a i pomalo je rizično, ne za mene - već
za našu i vašu smirenu i racionalnu urednicu i temperamentnog vlasnika i osnivača
Taboo izdanja, jer bi se to moglo poistovetiti
sa politikom.
Jedina utakmica u kojoj je pobedila reprezentacija Srbije ostaće upamćena i po tome
što su naši reprezentativci nastupili u komplet – crvenoj opremi.
Da li zbog lojalnosti jednom od sponzora (crveno je boja ljubavi), ili nečeg drugog – ne
znam, ali me čudi zašto utakmicu protiv Australije nisu odigrali tako obučeni, s obzirom
na to da smo čitali da su fudbaleri vrlo sujeverni.
Inače, zaključio sam da su fudbaleri vrlo pobožni ljudi... Stalno se krste (hrišćani), pogledom u nebo traže pomoć ili zahvaljuju
Svevišnjem... Zaista, iz tog ugla fudbal deluje kao „sveta” predstava.
Gledajući u protekla dva meseca šta se sve
emituje i pojavljuje na oglašivačkoj sceni Srbije, a u kontekstu naslova ovog teksta (Norman Daglas), zaključujem da je „ideal” našeg društva dobiti na jednoj od igara na
40
sreću, osvojiti neku od nagrada u jednoj ili
više nagradnih igara, kupovati putem akcijske prodaje, po sniženju (dok traju zalihe),
ili na rasprodajama, lepo izgledati i zdravo
živeti, zahvaljujući „jednoj piluli dnevno”,
smršati za tili čas, živeti „lako” sa nekim od
kredita, kupiti automobil „kao od šale”,
putovati sa „novim licima” JAT-a po svetu,
putovati po egzotičnim destinacijama koje
su na prospektima „malo” dorađene fotošopom, piti pivo isključivo i jedino u muškom
društvu „znajući zašto”, pričati do mile volje
birajući jedan od paketa usluga mobilnih
operatera...
U tekstu pod naslovom „I reklame imaju
dušu”, autora Branka Rosića i Radeta Stanića (Press magazin), uz komentare (činjenice tačno i autoritativno interpretirane)
Zorana Panjkovića – sportskog urednika TV
B92 i koautora televizijskog serijala „Robna
kuća” (ako ovo budu čitali – moje čestitke
svoj trojici), na samom početku teksta autori ukazuju na seriju „Momci sa Medisona”,
koja se bavi korenima oglasne industrije. I
tako, kroz reakcije na tu seriju koja je postala svetski hit i sociologe naterala „da
čitav svet reklamne industrije stave na skeniranje i pokušaju da odgonetnu odgovor na
pitanje: moćno oružje ili samo najveća laž
20-og veka?”.
Tu dilema ne postoji: oružje, definitivno!!!
Tačnije, oruđe! Baš kao i fudbal! A fudbal podrazumeva slobodu, stvaralaštvo, označava
nesmetano izražavanje nadahnuća...
(Bob Marli). Legendarni muzičar, kao
da je čitao reprint izdanje iz 1936.
godine „Kako se sastavlja reklama”, Bogdana Vučetina... „kod
nas se reklami manje više
pripisuje šarlatanstvo, neozbiljnost, laž i podvala, mada prava reklama ima isto toliko veze sa tim
porocima,
kao i dobra glumica ili balerina
sa prostitucijom...”
Da li se promenilo nešto
74 godine posle? Nezavisno
od oglašavanja u oblasti ekonomije u poslednjih 20 godina afirmisali su se 4P „bećarske” ekonomije: Pozajmi
– Privatizuj – Prodaj – Profitiraj!!! I... čak je najbezazlenije komentarisati fudbal. Elem, u beloj garnituri
reprezentacija Srbije nije
stigla da odigra nijednu
utakmicu. A belo je boja...
U dirljivom susretu Tadić-Josipović, pored
ostalih tema podržana je i inicijativa o formiranju regionalne lige u fudbalu! Nešto razmišljam kako je neko nekad bio dalekovid,
kad je rekao: „... Ako je fudbal druga najvažnija sporedna stvar na svetu, koja je
prva?” Dugo, baš dugo za javnost Srbije je
to Kosovo!!! U četvrtak će se znati i „presuda” Međunarodnog suda pravde. Božidar
Đelić kaže da se u Prištini priprema „lažno
slavlje”. Dok ovo čitate, a petak je – ne
znam kako se osećate. Ja više ne mogu ni
da reagujem, čak ni jednom rečju, jer je ovaj
tekst u sredu napisan i „ide” u štampu. Po
logici stvari, presuda je ranije napisana,
takođe.
Da se bavim pretpostavkama ko će sve
učestvovati u regionalnoj ligi u fudbalu, bilo
bi izlišno, deplasirano i neumesno!
Morao bih da dotaknem temu mondijalizma, a to najmanje želim
Download

BROJ 112-113 II deo (.pdf)