www.taboomagazine.org
nedeljnik
marketinške misli - kreativna sloboda
17.09.2010.
broj
116-117
Poslovne vesti
Tiha intervencija
odzvanja
Boban Stojanović, Kvirija
centar
strana 5
Intervju
„Izbegavamo dosadu”, Tomislav Ricov, direktor festivala
strana 14
Posmatrač scene
Stvarno,
ko smo mi?
Tragom ankete povodom MDG
2010
strana 20
U susret MDG 2010
1
Najveći učesnici
na tržištu
marketinških
usluga (konsolidovani
bilansi)
strana 22
„Product placement” u Srbiji
Tu bi, ili nije bilo tu
strana 10
Poslovne vesti
Novi marketinški koncept Erste Banke
„Uravnoteženo bankarstvo”
Kada gledaoci 1. septembra budu videli
novi TV spot Erste banke, umesto dosadašnjih
glavnih aktera, tenisera Viktora Troickog i animiranog lika nezvanično nazvanog Prvoje, pozdraviće ih Ivana Simić i Marko Jovanović.
Reč je o novom marketinškom konceptu Erste
grupe koji se zasniva na filozofiji o odgovornom
bankarstvu. Novi koncept će biti primenjen u
svim zemljama u kojima Erste banka posluje, a
biće prilagođen lokalnim specifičnostima. Srbija
se opredelila za verziju „Uravnoteženo bankarstvo”, koju će koristiti i banke članice Erste
grupe iz Austrije, Češke Republike i Ukrajine,
dok će u Hrvatskoj, Mađarskoj, Slovačkoj i Rumuniji biti upotrebljena verzija „S kojom bankom
Vi poslujete?”
Kako se navodi u saopštenju Erste banke, uravnoteženo bankarstvo ukazuje na to da sve
stvari u životu, pa tako i finansije, imaju dve strane koje treba da budu izbalansirane.
„Prezenteri, imaginarni likovi koji će se u domaćoj verziji zvati Ivana i Marko, nalaziće se u
situacijama s kojima se svi susrećemo. Ivana je finansijski savetnik i već dugo je zaposlena
u banci, direktna je u komunikaciji i vrhunski je profesionalac. S druge strane, Marko se u
banci nedavno zaposlio, ali je veoma ambiciozan i spreman da uči od Ivane. Verujemo da
će način na koji će oni rešavati situacije dodatno povećati stepen poverenja u pristup
bankarstvu koji zastupa Erste banka”, izjavila je Manuela Stamatović, direktorka Sektora
marketinga Erste bank a.d. Novi Sad.
Iako ga neće biti u narednim TV spotovima, Viktor Troicki će nastaviti da se pojavljuje na
drugim promotivnim materijalima Erste banke
Internet i evolucija medija
ABC Srbija 23. septembra u hotelu Kontinental u Beogradu organizuje seminar na
temu uticaja Interneta na evoluciju vesti i samih medija, .
Ključni predavač biće Stiv Herman, direktor BBC Online News, koji će nastojati da prenese
iskustva stečena rukovođenjem jednim od vodećih svetskih medijskih veb-sajtova.
Pored Hermana prezentacije će održati i sedam predavača sa srpske onlajn medijske
scene.
„Sadržaj medijskog sajta u Srbiji”, „Mladi i novi mediji 2010.”, „ Privucite investitore”,
„Uključite se u veb odit”, neke su od tema o kojima će slušaoci seminara imati prilike više
da čuju.
Zahvaljujući podršci USAID-a (United States Agency for International Development) i IREX-a,
učešće na seminaru biće besplatno za sve pozvane slušaoce
2
Banca Intesa
izabrala
agenciju
Početkom jula Banca Intesa raspisala
je konkurs radi uspostavljanja dugoročne
saradnje sa novom marketinškom agencijom. Raspisivanju tzv. „piča”, kako kažu u
ovoj banci, prethodilo je sveobuhvatno istraživanje tržišta i korisnika bankarskih proizvoda i usluga. „Analiziranje tržišta i navika
potrošača pokazalo je da najveći procenat
korisnika bankarskih usluga i dalje radije
stoji u redu ili više puta nedeljno odlazi do
njihovih poslovnica, umesto da štedi dragoceno slobodno vreme, služeći se elektronskim servisima. Kao najčešći razlozi za to
navode se: nedostatak poverenja u elektronske servise, nedovoljno poznavananje
modernih tehnologija, strah od krađe i zloupotreba, ali i sumnja da postoje dodatni izdaci. Na osnovu tih pokazatelja, doneta je
odluka da baš kampanja za elektronske servise bude projektni zadatak na konkursu za
novu kreativnu agenciju. Na sve ove izazove
neophodno je bilo odgovoriti poštujući transparentan pristup kombinovan sa maštovitim rešenjem koji pre svega uvažava želje i
mogućnosti klijenata – kriterijume na kojima je Banca Intesa pozicionirala svoj brend
na tržištu”, ističu u Sektoru za marketing.
„Kao banka italijanskih korena, Banca Intesa je u komunikaciji sa trenutnim i potencijalnim klijentima otvorena, ljubazna, nasmejana, otvorena za promene, dinamična,
moderna i humana. Dobar život koji uz oslonac stabilne, jake i bogate banke ne ostaje samo nedostižan ideal, može se otpočeti, između ostalog, skraćivanjem vremena
koje se provodi u banci. U zadatom projektnom problemu neophodno je bilo približiti
usluge elektronskih servisa skeptičnom građanstvu naviklom na skrivene troškove
(štampu sitnim slovima), ali i sve češće prevare.
Na konkursu je učestvovalo pet agencija
(Sektor marketinga nije bio raspoložen da
nam kaže ko su oni), a ugovor o jednogodišnjoj saradnji sklopljen je sa agencijom LPT
koja je, prema mišljenju odgovornih u ovoj
banci, „najbolje odgovorila na kompleksan
projektni zadatak i pokazala najviše potencijala za rad na oglašivačkoj platformi grupe Intesa Sanpaolo”
Poslovne vesti
Jelena Ivanović
glavna i odgovorna urednica TABOO IZDANJA
Discovery Networks pokreće
TLC kanal u Srbiji
Kompanija Discovery Networks najavila je da će TLC, jedan od njihovih najboljih
kanala prevashodno namenjen ženskoj populaciji, biti lansiran u Srbiji u oktobru 2010.
Kanal, koji je namenjen ženama između 25 i 49 godina, prikazivaće najbolje „lifestyle” i „reality” emisije iz celog sveta. Teme koje dominiraju na kanalu jesu: venčanja, moda, hrana,
roditeljstvo, putovanja i životni stil.
Od 1. oktobra kanal će preuzeti frekvencije koje trenutno zauzima Travel & Living na platformama kao što su Srbija Broadband, Total TV, PTT Communications Srbija, Radius Vector,
Kopernikus, itd.
„Pokretanje kanala TLC u Srbiji primetno će ojačati naš portfolio u zemlji. Kanal će popuniti
rupu koja postoji na tržištu nudeći niz visokokvalitetnih zabavnih emisija koje su odraz užurbanog načina života i različitih sklonosti savremenih žena. Oduševljeni smo što će Srbija
biti među prvim zemljama u Evropi u kojoj će biti lansiran TLC i sigurni smo da će ne samo
žene, nego i mnogi muškarci, širom zemlje voleti ovaj kanal”, izjavio je Pol Veling, potpredsednik i direktor za kanale kompanije
Discovery Networks za Evropu, Bliski istok i
Afriku, sektor tržišta u razvoju.
Neke od emisija na
TLC kanalu:
• „Najveći gubitnik”, serija prati grupu prekomerno gojaznih ljudi koji se takmiče u
tome ko će najviše smršati u periodu od deset nedelja i osvojiti titulu „najveći
gubitnik”.
• „Ekstremni vodič za roditelje sa Džo Frost”, serija o roditeljstvu koja prikazuje neku
od najnemirnije dece na planeti i roditelje koji pokušavaju da se izbore sa njima.
• „Policajke okruga Brauard”, dokumentarna sapunica koja prati živote policajki
koje dokazuju da su žene dovoljno jake kako bi obavljale jedan tako
tradicionalno muški posao, kao što je posao policajca, na ulicama Floride.
• „Paklena Keli”, serija koja prati život Keli Kutron, čuvenog njujorškog modnog
pi-ara, dok priprema njujoršku nedelju mode i usklađuje poslovne obaveze sa
porodičnim u gradu koji nikad ne spava.
• „Četiri svadbe”, komična serija koja prati četiri mlade dok se međusobno takmiče
u tome koja će imati najbolje venčanje kako bi osvojile fantastičan medeni mesec.
TLC je jedan od najpopularnijih ženskih „lajfstajl” kanala u Sjedinjenim Američkim Državama. U 2009. godini kanal je dostigao najviše mesto na rang-listama za poslednjih pet godina, sa porastom od 13 odsto kada je u pitanju ciljana ženska populacija. Trenutno je rangiran
kao osmi u Sjedinjenim Američkim Državama kod ženske publike od 25 do 54 godine
Prodaje se Link
Upravni odbor Link Publishing d.o.o odlučio je da
proda preduzeće zajedno sa osnivačkim pravima na Link,
časopis za profesionalce u medijima, zbog sve većih obaveza koje vlasnici imaju u televizijskoj industriji.
Prvi broj Linka, izašao je oktobra 2002. Od tada pa do danas izašla su 92 broja
Urednički ugao
Istine koje se
ne govore
„Pitanja na koja je najteže
dobiti odgovor jesu ona
čiji je odgovor očigledan”
Bernard Šo
Pisanje ovog dvobroja Taboo nedeljnika moglo bi da ostane zapamćeno
po nedobijanju odgovora, odnosno po
trijumfu ćutanja. Zaključak bi se mogao
svesti na stav da je u Srbiji totalno
„OUT” kada jasno i glasno kažeš šta misliš i radiš. Naravno, to bi neko mogao
da zloupotrebi… Neko koga se tvoje odluke i te kako tiču, neko ko bi zbog njih
mogao da te pozove na odgovornost, ili
se slatko nasmeje kada ti se planovi izjalove. Zato, nek se radi u tišini… Dok
može…
Da li se bavimo reklamom, propagandom, „advertajzingom” ili marketingom?
Da li je „prikriveno oglašavanje” moćno
oruđe koje ostaje na ceni? Obmanjujemo li potrošače bez ikakvih skrupula?
Kako je 10. oktobar postao jedan od
najvažnijih datuma i ko se svesrdno
potrudio da to bude tako, a želi da ostane anoniman? Da li će Srbija uskoro
dobiti telo za samoregulaciju oglašavanja i ko se obavezao na zavet ćutanja
po tom pitanju?
Lično, spadam u ljude kojima odsustvo
nečijeg odgovora često potvrđuje prethodni stav i razmišljanje o dotičnoj osobi
ili pojavi. Ponekad to donese i ličnu satisfakciju. Ipak, ostaje misterija kako li u
glavama tih nekih izgleda budućnost.
Njihova i naša. Uzimaju li uopšte tu kategoriju u obzir?
3
Poslovne vesti
Prevarno oglašavanje ili
zaštita identiteta potrošača
Održan deseti
Ideas Campus
U dnevnom listu Pres od 6. septembra
objavljen je oglas za dijetetski proizvod
„anti-kilogram” koji obiluje nelogičnostima i
navodi na zaključak da se radi o tzv. prevarnom oglašavanju.
U oglasnom rešenju navodi se da je Slavica
M. (57) iz Beograda smršala 26 kilograma
za samo osam nedelja, dok tekst prati fotografija mlađe žene za koju se sa sigurnošću može tvrditi da nema toliko godina.
Iako se trenutno radi na novom zakonu o
oglašavanju, koji bi trebalo da bude usaglašen sa zakonima Evropske unije, još
uvek je na snazi onaj stari. U članu 30 stav
2 aktuelnog zakona, koji se odnosi na neistinito, upoređujuće i prevarno oglašavanje,
navodi se da je zabranjeno „izostavljanje
važnih podataka, upotreba neodređenih ili
višeznačnih izraza, zastarelih i neažuriranih
navoda ili drugih podataka koji izazivaju
zabludu o identitetu oglašivača, njegovoj aktivnosti, proizvodu ili usluzi i drugim preporukama upućenim primaocu oglasne poruke”. Prema navedenom članu, „Anti kilogram” je prekršio Zakon, budući da fotografija iz pomenutog oglasa ne odgovara
onome što se iznosi u tekstu, i na taj način
stvara zabludu kod primaoca oglasne poruke.
Biljana Knežević iz sektora za marketing
lista Press kazala je da oni imaju deklaraciju
za objavljenu oglasnu poruku, ali da nisu proveravali da li fotografija odgovara navedenom
tekstu, i da li je u pitanju ista osoba. Zakon o oglašavanju jasno definiše da su za sadržaj
objavljene oglasne poruke odgovorni i oglašivač i medij.
Na sajtu preduzeća Anti kilogram može se pronaći spisak korisnika koji su postigli dobre
rezultate koristeći ovaj proizvod, ali je iznenađujuće da se ime žene sa početka priče nigde
ne navodi iako je skinula čak 26 kilograma za osam nedelja. Zanimljivo je i to što na sajtu
ovog preduzeća ne postoji kontakt telefon nadležnih, osim mejla nutricioniste sa kojim
možete da se posavetujete o korišćenju proizvoda za mršavljenje. Takođe, ovo preduzeće
ima stranicu na društvenom portalu Fejsbuk, na kojoj se, između ostalog, mogu naći komentari razočaranih osoba, koje mesecima koriste preparat, ali nisu uspele da skinu ni
kilogram.
Nakon nekog vremena uspostavili smo kontakt sa pi-ar menadžerom preduzeća Anti-kilogram, koji je rekao da podatke o svojim korisnicima ne mogu da iznose u javnost jer su oni
strogo poverljivi. „Preduzeće Anti kilogram štiti identitet svojih potrošača, i zato ne mogu da
vam odgovorim da li je u pitanju ista osoba. Ono što je sigurno, jeste to da mi u svojim
oglasima ne objavljujemo slike sa Interneta”, naveo je pi-ar menadžer preduzeća iako to i
nije bilo naše pitanje. On je dodao da druge konkurentske firme često preuzimaju fotografije
korisnika sa njihovog sajta i koriste u svojim kampanjama, pa su zato bili „prinuđeni” da ih
povuku. Na pitanje koja agencija je radila idejno rešenje za ovaj oglas, pi-ar menadžer je
odgovorio da za njih radi nekoliko velikih agencija, ali njihova imena nije želeo da navede
kako konkurencija ne bi „ukrala” njihove marketinške trikove(!?)
Na kraju, ostalo je nepoznato ko je misteriozna žena sa slike, odnosno koliko ima godina,
kao i ko je kreirao ovaj oglas. Otvoreno je i pitanje da li je Antikilogram zaista imao nameru
da zaštiti identitet potrošača ili je to bio klasičan pokušaj obmane, misleći da niko neće
primetiti
I. P.
Savet za novo mišljenje, neprofitna organizacija koju su osnovali Dragan Sakan i
Edvard de Bono, deset godina unazad u Piranu (Slovenija) organizuje festival Ideas
Campus. Ovogodišnji festival održan je od
25. do 28. avgusta, pod pokroviteljstvom najveće svetske komunikacione grupe – WPP.
Na ovogodišnjem festivalu učestvovalo je 57
agencija iz 21 evropske države, sa ukupno
698 radova. Žirijem je predsedavao svetski
kreativni direktor WPP mreže Džon O’Kifi, a
ostali članovi žirija bili su: Adrian Holms
(ECD EMEA Y&R), Migel Bemfika (kreativni
direktor JWT Madrid), Pol Smit (ECD EMEA
Ogilvy) i Martin Štajnhausen (kreativni direktor G2, Nemačka). Za ukupno 12 kategorija, članovi žirija odabrali su 67 radova
koji su ušli u uži izbor, a na svečanom zatvaranju dodeljeno je osam bronzanih, deset
srebrnih i četiri zlatne nagrade. Za agenciju
godine proglašena je Ogilvy & Mather iz Ukrajine.
U okviru festivala Ideas Campus, premijerno
je predstavljena i nova knjiga Dragana Sakana, kao i izložba 33 umetničke fotografije
uspešnih žena iz svih oblasti kreativnosti.
Izložbu je otvorila princeza Jelisaveta Karađorđević
4
Mi nismo renesansni ljudi.
Samo smo genijalci.
U agenciji Gistro Advertising znamo
svoj posao, a znamo i da ko radi i biva nagrađen – taj i greši. Srećom, grešimo kod
„manje kreativnih” stvari. Redakciji Taboo
izdanja poslali smo podatke o ekipi s kojom smo radili drugi spot, onaj koji (još
uvek) nije nagrađen.
Žao nam je i izvinjavamo se. I vama i producentskoj kući s kojom smo sarađivali.
Zato ponovo, u celosti, objavljujemo
TAČNE podatke (TV spot za jun - Orion,
„Ozbiljna veza”):
Autor: Gistro Advertising
Tekst: Gistro Advertising
Dizajn: Gistro Advertising
Muzika: Igor Perović
Direktor fotografije: Igor Vuković
Reditelj: Petar Pašić
Glas: Ivan Zarić
Izvođač: Doktor Production.
Poslovne vesti
LGBT populacije, ali da se ne zna ko je realizovao snimanje TV spotova (agencija, produkcijska kuća), Stojanović „maestralno”
odgovara: „Prisustvo javnih ličnosti u kampanjama koje promovišu ljudska prava postalo je neizostavno. Iako često izgleda kao
,već viđena’ priča i forma, mi smo na stanovištu da je njihovo prisustvo veoma važno.
Ove godine su podršku Paradi, na primer,
dali neki parovi, poput Srne Lango i Irfana
Mensura ili rediteljskog para Maje Uzelac i
Mladena Đorđevića. Takođe, dobili smo podršku i drugih poznatih ličnosti: Biljane Cincarević, Janka Baljka, Lene Bogdanović,
Marine Perazić, Lune Lu, psihološkinje Tijane Mandić, brojnih političara i mnogih
drugih, a šarenolikost ljudi koji nam pružaju
podršku jeste jasna poruka javnosti da je
homofobični stav lični problem pojedinca, a
ne društvena odluka”.
Pre nekoliko dana na državnoj televiziji, u emisiji „Oko magazin” na temu „Parade ponosa 2010.” razgovarali su državni
sekretar Ministarstva za manjinska i ljudska prava Marko Karadžić, Zoran Dragišić,
docent na Fakultetu za bezbednost u Beogradu, i Boban Stojanović, predsednik Kvirija centra. Poslednjih meseci postao je više
nego uočljiv proboj u medije osoba homoseksualne orijentacije, i uopšte intenziviranje pitanja prava ove manjinske grupe.
Centralnu tačku predstavlja održavanje gej
parade u Beogradu. Režiser, Jovan Ćirilov je
u časopisu Wine Style govorio o potrebi za
slobodom (između ostalih i seksualne orijentacije), Predrag Azdejković, gej aktivista,
u časopisu Statusu o tome kako je Beogradu potreban najekstremniji oblik „Parade
ponosa” kako bi se „prodrmali” konzervativni
krugovi. Ista osoba je gostovala i u veoma
gledanoj emisiji zabavnog tipa koju na televiziji Fox uređuje i vodi Ivan Ivanović. I da ne
nabrajamo dalje… Bilo kako bilo, u emisiji
na RTS-u poslate su mnoge poruke. Jedna
od njih je i da biti protiv održavanja gej parade znači biti protiv Srbije. Reklo bi se da je
takav stav državnog sekretara u najmanju
ruku ekstreman. O posledicama takvih izjava moći ćemo da razgovaramo tek posle
10. oktobra. Fenomen eksplozije tema koje
se odnose na ovu manjinsku grupu, zainteresovanost medija i sve veće prisustvo predstavnika LGBT organizacija u njima, povod je
za otvaranje priče o marketinškim aktivnostima koje prate ovakav vid organizovanja
događaja, odnosno prethode mu. Da li je to
izazov za neke marketinške profesionalce i
da li su spremni da potpišu svoje projekte?
Toliko smo kreativni da nam
profesionalci ne trebaju
Na pitanje da li su organizatori „Parade
ponosa 2010.” angažovali profesionalce za
osmišljavanje kampanje, Boban Stojanović
iz Kvirije odgovara: „Najpre bih se poigrao
stereotipom – gej populacija je toliko kreativna da nam profesionalci nisu bili potrebni!
U kreiranje same parade, ali i svih manifestacija koje je prate, kao što je Pride
Week, promotivni spotovi, dizajn promo-
Bojan
Stojanović
Umesto Stop
Kada je reč o sloganu „Da šetamo
zajedno”, Stojanović ističe da je i on delo
kreativnog tima koji on zove „Mi”(?)
„Kreiranje slogana bilo je poseban izazov.
Iz prakse znamo da slogani mogu da
učine neverovatno dobre stvari, ali i da
unište neke procese. Mi smo se odlučili
za pozitivni, neutralni slogan, za onaj koji
verujemo da može ljude da podstakne na
razmišljanje, ali tiho, nenametljivo razmišljanje. Vreme agresivnih slogana je prošlo. Posebno onih koji počinju sa: Stop...
Zaustavimo... Prekinimo... Takođe, prošlo
je i vreme revolucija, danas se promena
vrši intervencijom u sistem. Nismo zaobišli i važan politički i istorijski momenat
– 10 godina od „5. oktobra”, pa tako slogan predstavlja i kontinuitet građanske
borbe za demokratiju, ali i poruku svima
koji donose odluke da smo tu, da nam
prava još uvek nisu uvažena i da ih posmatramo.”
tivnih i info materijala i svega ostalog što će
se videti i čuti, učestvuje veliki broj profesionalaca koji dolaze iz LGBT populacije. Ponosni smo na svoj medijski, kreativni i ivent
menadžment tim!” (imena članova, kako stoje
stvari, nikada nećemo saznati, prim.aut).
Na konstataciju da su prošle godine mnoge
javne ličnosti angažovane u promociji prava
Foto: Srđan Kalinić
Tiha intervencija
odzvanja
Šta znači „trivijalno”?
Predsednik Kvirija centra slaže se sa konstatacijom da je poslednjih meseci primetno
veće prisustvo ljudi homoseksualne orijentacije u medijima i objašnjava to na sledeći
način: „Tačno. Poslednjih meseci, ako ne i
godina, prisustvo gej ljudi u medijima je veće. Ako govorimo o ljudima sa ,domaćeg terena’, u pitanju su uglavnom aktivisti i
aktivistkinje za LGBT prava. Ipak, razdvojio
bih kvantitet od kvaliteta, odnosno broj pojavljivanja u medijima od pojma vidljivosti.
Vidljivost podrazumeva momenat u kome
društvo uviđa probleme jedne marginalizovane zajednice. Moram priznati da, iako
volim medije i njima se profesionalno bavim,
pozicioniranje gej osoba je često na ivici da
ode u trivijalnost. S obzirom na to da još
uvek ne postoje poznate osobe koje su se
deklarisale kao gejevi ili lezbijke, nama, aktivistima, nameće se i ta uloga, pa se sama
ideja aktivizma, kao društvenog angažmana,
pervertira. Ali, sa druge strane, ne mogu da
ne primetim da su sve vodeće LGBT organizacije koje su zastupljene u medijima to
uvidele i kreirale veoma dobru medijsku
strategiju koja na pravi način promoviše
prava LGBT osoba u Srbiji”.
Priloženi tekst dokazuje da seksualna orijentacija i odnos prema mediju nikako nisu
u direktnoj korelaciji. Pitanje je pitanje, a
(nevešto) izbegavanje odgovora upravo to.
Za organizatore ovogodišnje gej parade ostaje pitanje o iskrenosti podrške onih koji im
pomažu u sprovođenju različitih marketinških aktivnosti, a ne obznanjuju svoja imena. Kako uveriti ostale kada najbliži saradnici ne veruju?
J. Ivanović i I. Parčetić
5
Poslovne vesti
„Kombi partije” ne veruju istraživačima
javnog mnjenja
Male partije često iznose optužbe na račun firmi za istraživanje javnog mnjenja.
Šteti li to imidžu istraživača i zašto oni ne uzvraćaju udarac? Tužbama, na primer.
„Projekat polarizacije političke scene
bio je aktuelan neko vreme. Izvršen je pritisak na javno mnjenje nerealnim istraživanjima o rejtingu stranaka, ne bi li se na taj
način birači opredelili za jednu ili drugu opciju, gubeći veru u stranke koje nisu na jednom od ta dva kraja. Međutim, ta ideja je
potpuno propala i to je sada više nego očigledno”, rekao je nedavno za dnevni list Danas Vlajko Senić, funkcioner G17 plus.
Njegov kolega iz SPS-a Đorđe Milićević ima
gotovo identičan stav: „Istraživači javnog
mnjenja imaju zadatak da iznošenjem lažnih rezultata o opredeljenju birača modifikuju stvarnost. Ali, to im neće proći i već je
sada jasno da moraju da odustanu od
toga”.
Ko gubi, ima pravo da se ljuti. Pomenute
stranke u skorije vreme neće zabeležiti neke
značajnije rezultate na izborima (ako bi izlazile samostalno), ali će, kao što je i sada
slučaj, biti onaj jezičak na vagi koji će velikim partijama (DS-u ili SNS-u) omogućiti
formiranje vlade nakon izbora koji su predviđeni za 2012. godinu.
Njihovo nezadovoljstvo je poznata stvar.
Takozvane „kombi partije” želele bi da u
javnosti izgledaju znatno moćnije i jače nego što zapravo jesu, i zbog toga svako istraživanje javnog mnjenja za njih predstavlja
povod da napadnu istraživačke agencije i
optuže ih da nameštaju rezultate u nečiju
korist.
Zanimljivo je, međutim, zbog čega agencije
za istraživanje javnog mnjenja trpe ovakva
etiketiranja. Kako to da nijedna nije rekla:
„Vidimo se na sudu jer naš ugled i naše
poslovanje ne smete da blatite iz dnevnopolitičkih pobuda”? S druge strane, da li je
ikada neka „nezadovoljna” partija pokušala
da se informiše, pre nego što ospe verbalnu
paljbu, i sazna na koji način se rade istraživanja, šta se istražuje, na kolikom uzorku
itd.?
Klijenti znaju pravu istinu
„Posao stranaka je da se bore na sve moguće načine za povećanje svog biračkog
tela, tj. rejtinga, kako god da se on meri (kao
broj opredeljenih birača, kao procenat opre-
6
Srđan
Bogosavljević
deljenih birača, kao broj birača koji se mogu
osvojiti...). Ako počne da kruži priča da imaju
mali rejting, njima to svakako ne odgovara i
logično je da dokazuju suprotno. Međutim,
istraživanja namenjenih za javnost skoro
nije bilo, iako ih mi za poznate klijente veoma često radimo. Dogodilo nam se nedavno da nas jedna od stranaka optuži u
novinama iako rezultati istraživanje nigde
nisu bili objavljeni, već su do njih verovatno
došli samo kroz prepričavanje onih kojima
je ono bilo namenjeno. Takvi napadi spadaju u neku vrstu redovne aktivnost stranaka kojom žele da pojačaju priču o svojoj
snazi”, kaže za Taboo nedeljnik Srđan Bogosavljević, direktor Ipsos Strategic marketinga.
Prema njegovim rečima, istina je da istraživanja koja mere postojeće stanje mogu
imati nekog, istina malog, uticaja. Npr. ako
se neko dvoumi između dve stranke koje su
mu bliske, velika je šansa da će se pre opredeliti za onu koja prolazi, nego za onu koja
ne prolazi cenzus. Međutim, tvrdi Bogosavljević, uvek ima političara koji precenjuju taj
uticaj.
Agencija na čijem je on čelu radi istraživanja
koja su strateška ili taktička, a samo pred
izbore bavi se rejtinzima. To rade za klijente,
a ne za javnost. Jedino kada su mediji naručioci istraživanja, ima smisla da rezultati
idu u javnost.
Političke partije mogu da zatraže metodološku proveru istraživanja, „auditing” i slič-
no, ali to može samo ona koja je naručilac
tog istraživanja. To čak ne može ni ona
stranka koja se pominje u istraživanju. Dakle, partijama, ukoliko nisu naručile istraživanje, ostaje ili da veruju istraživačima ili da
negoduju i optužuju agencije da su namestile istraživanje.
„Svakako da su negativni komentari loši za
imidž firme koja radi istraživanje, posebno
komentari političara koji dobijaju medijski
prostor. Da bismo izbegli takve situacije,
prestali smo da prodajemo naš politički omnibus koji je većina stranka imala. U medijima se neretko pojavljuju ‚pouzdani’ podaci, što je jasan signal zloupotrebe istraživanja i još veći udarac ugledu čitave naše
struke. Dakle, ne mogu da kažem da takve
stvari ne štete našem ugledu, ali ne kod klijenata jer oni dobijaju rezultate koji su se
naknadno ispostavljali kao pouzdani. Meni
kao istraživaču, koji je u ovom poslu preko
35 godina, nimalo ne prija kada čujem priče
o tome kako istraživači lažu”, kaže Bogosavljević i dodaje da u ovom poslu možete
samo jednom da prevarite klijenta, ali drugi
put je to nemoguće. „Nikada vas više neće
angažovati.”
Nema smisla ići na sud
Izvršni direktor CESID-a Zoran Lučić kaže za
Taboo nedeljnik da postoje istraživanja
javnog mnjenja koja ne služe tome da se
dve godine unapred pogodi ko će pobediti
na izborima, već samo da se izmeri raspoloženje biračkog tela u nekom trenutku. Međutim, to većina ljudi prosto ne razume.
„Kada pročitate u novinama da npr. nekoj
stranci pripada 28,5 odsto glasova, to ne
znači da će ta stranka osvojiti toliki procenat glasova na sledećim izborima, već merenje pokazuje da je rejting stranke u tom
trenutku toliki. Šta će se dogoditi za nedelju
dana, ne znamo. A da ne govorimo o tome
šta će se dogoditi za dve godine”, kaže
Lučić.
Prema njegovim rečima, male stranke su
nezadovoljne zato što ne razumeju da se prilikom istraživanja uzima uzorak od 1.000 ili
2.000 ljudi koji su upitani npr. kako bi glasali
ako bi se sada održali izbori. To je relativno
Personalne vesti
Zoran Lučić
mali broj i teško je obuhvatiti pet odsto biračkog tela. Prema njegovim rečima, moguća su odstupanja od realne situacije kada
se govorio o istraživanju javnog mnjenja, ali
ona nisu prevelika. Međutim, male stranke
to ne razumeju i najčešće „proživaju” istraživačke firme.
„To je jedno vrzino kolo u kojem se stvara
odijum prema firmama koje se bave istraživanjem javnog mnjenja. Govori se da je sve
namešteno i da će ti rezultati dramatično
uticati na rezultate izbora koji će se održati.
To prosto nije tako, u pitanju je samo merenje kojem se pridaje preterani značaj”,
kaže Lučić.
On kaže da nema smisla ići na sud zbog
ovakvih kleveta jer je najmanje potrebno
naći se u središtu medijske pažnje zbog
ovakvih sporova. Prema njegovom mišljenju,
ovakve tvrdnje političkih partija štete imidžu
agencija koje rade istraživanje, ali se po
pravilu u izbornoj noći ispostavi da je sve
ono što su istraživači ranije govorili tačno ili
vrlo blizu istine.
Zanimljivo će biti uoči izbora koji su najavljeni za 2012. godinu i nema sumnje da će
biti mnogo optužbi na račun istraživača od
strane političkih partije. Neke se jednostavno ne bi pomirile sa realnim stanjem
tačno da i njihovi članovi idu zajedno sa anketarima na teren i ispituju javno mnjenje.
Ipak je lakše reći da je sve namešteno nego
priznati istinu.
Treba li napomenuti da smo poslali pitanja i
malim političkim partijama? Odgovore, naravno, nismo dobili
Petar Stakić
Novi
potpredsednik
Karlsberga
Dosadašnji generalni direktor kompanije Karlsberg Srbija Aleksandar Radosavljević od 1. oktobra obavljaće dužnost potpredsednika za globalni razvoj
prodaje Karlsberg grupacije (GSMI). Radosavljević će rukovoditi sektorom globalnog razvoja prodaje, koji će ubuduće
objedinjavati sve prodajne kanale.
Do imenovanja novog generalnog direktora kompanije Karlsberg Srbija na toj
funkciji biće Gabor Bekefi, generalni direktor za Karlsberg Jugoistočna Evropa
Četrdeset godina
Ove godine Komercijalna banka a.d. Beograd obeležava četrdesetogodišnjicu poslovanja. U septembru, banka je otpočela sa kampanjom „Banka u najboljim godinama”. Kako
kažu u Sektoru za marketing ove banke, „moto i glavna tema kampanje jeste zrelost, snaga,
pouzdanost, efikasnost... Sve ono što karakteriše četrdesetogodišnjake, ljude u najboljim
godinama. Uz to, kampanjom smo želeli da pokažemo da smo dovoljno svesni da znamo
da nismo sebi najbitniji, odnosno da banku čine pre svega ljudi. Ljudi koji u njoj rade, kao
i oni koji joj svakodnevno ukazuju svoje poverenje. Porukama kampanje, kao što su recimo:
Nije važno koliko godina puniš, nego sa kim slaviš rođendan, želeli smo da prenesemo zahvalost zajednici u kojoj poslujemo i sa kojom i slavimo ovaj bitan jubilej. Zbog toga smo
rešili da ljudi, iz obe perspektive, unutrašnje i spoljne, koji su i najbitniji u našem poslovanju,
budu vodeća lica kampanje. Na promotivnim materijalima, javnosti nisu predstavljeni
manekeni i manekenke, već konkretni ljudi, zaposleni u našoj banci, na jednoj, i klijenti,
svakodnevni, neušminkani, kakve ih u banci srećemo, koji su nam omogućili sve postignute
uspehe i koji predstavljaju bazu našeg poslovanja. Kroz njih, uz dalju komunikaciju na ovaj
način, želimo da se još više približimo građanima i da sa njima pojačamo obostrano koristan dijalog i saradnju”.
U okviru kampanje Komercijalne banke pokrenut je paket društvenoodgovornih projekata
– „40 dobrih stvari”. Podeljeno je 40 laptop kompjutera najboljim učenicima srednjih
ekonomskih škola Srbije, nagrađeno je 40 porodica „Cvrčak štediša”, otvorena đačka kuhinja zdrave hrane u Vranju, poklonjeno 40 platana Beogradu i Beograđanima, kao i računari, štampači i skeneri za 40 osnovnih škola u najnerazvijenijim opštinama širom Srbije,
nagrađeno je 40 najboljih direktora ekspozitura, kao i radnici banke koji najduže rade u ovoj
banci.
Kampanja je sprovedena uz saradnju sa agencijom Leo Burnett, putem sledećih kanala:
elektronskih i štampanih medija, bilborda, autobusa itd
Promene
na čelu kopanije
Strauss Adriatic
Kompanija Strauss Adriatic, proizvođač kafe „doncafe”, od jula 2010. godine
na svom čelu ima novog generalnog direktora.
Na tu poziciju postavljen je Mihailo Stanišić, koji je do polovine ove godine bio
na poziciji direktora prodaje u kompaniji
Wrigley d.o.o. u Srbiji.
Poslednjih 15 godina Stanišić je obavljao
menadžerske funkcije na teritoriji Srbije i
na prostoru bivše Jugoslavije
7
U susret Marketinškom događaju 2010. godine
kon
Za isticanje kandidatura za nagrade firmama
i pojedincima predviđenih programom
Marketinškog događaja 2010. godine
Utvrđuju se sledeće nagrade i priznanja:
VELIKA NAGRADA SVETA MARKETINGA
sa zlatnom plaketom PUNOM PAROM NAPRED
i prigodnom poveljom.
VELIKA NAGRADA SVETA MARKETINGA
za marketinšku ličnost godine sa svečanom
poveljom.
VELIKA NAGRADA SVETA MARKETINGA
sa zlatnom plaketom SVETIONIK i prigodnom
poveljom.
VELIKA NAGRADA SVETA MARKETINGA sa
plaketom ZLATNO KORMILO i prigodnom
poveljom.
VELIKA NAGRADA SVETA MARKETINGA
sa plaketom ZLATNI PEČAT i prigodnom
poveljom.
PRIZNANJE ZAHVALNOST SVETA MARKETINGA
sa plaketom ZLATNO PERO i prigodnom
poveljom.
Pravo predlaganja imaju članovi Saveta suizdavača časopisa TABOO, njegovi pretplatnici i čitaoci.
Predlagači, pored napomene za koju nagradu ili priznanje predlažu pojedinca ili firmu, daju kraće obrazloženje,
ne duže od tri hiljade karaktera (sa razmakom).
Svaki predlagač ima pravo da predloži neograničeni broj kandidata pod iznetim uslovima.
Redakcija časopisa TABOO jeste mesto gde će se selektovati prispeli predlozi.
Uredne prijave potrebno je proslediti članovima Saveta suizdavača časopisa TABOO koji, tajnim
glasanjem, donose konačne odluke o izboru slavodobitnika određenih priznanja i nagrada.
Redakcija časopisa TABOO ima pravo da predloži članovima Saveta preimenovanje
kandidature sa predložene na drugu, adekvatniju nagradu.
Odluke članova Saveta suizdavača časopisa TABOO konačne su. Nije predviđena mogućnost prigovora ili žalbe
na odluku Saveta.
Za pojedine nagrade i priznanja predviđeno je i glasanje zainteresovanih preko sajta: www.taboomagazine.org
Javni konkurs objavljuje se u TABOO NEDELJNIKU broj 116–117 (dvobroj) od 17. septembra 2010. godine.
Tog dana će biti postavljen i na navedenom sajtu TABOO DNEVNIH VESTI.
Danom objavljivanja Javnog konkursa u/na navedenim medijima počinje rok za predlaganje kandidata.
Zaključuje se 11. oktobra 2010. godine.
Spisak primljenih kandidatura biće objavljen u TABOO NEDELJNIKU broj 119 od 15. oktobra 2010. godine.
Javno saopštavanje dobitnika i dodela priznanja i nagrada obaviće se 3. decembra 2010. godine na Svečanoj
večeri Marketinškog događaja 2010. godine.
javni
nkurs
Za Veliku nagradu Sveta marketinga
sa zlatnom plaketom PUNOM PAROM NAPRED
i sa prigodnom poveljom, ne predlažu se
kandidati niti se organizuje glasanje.
Najbolje agencije i specijalizovana preduzeća biraju se na osnovu pet izabranih ekonomskih podataka iskazanih kroz završne račune o poslovanju privrede u 2009. godini i njihovim
rangiranjem. Izveštaj o ekonomskoj analizi poslovanja kandidata podnosi Redakcija časopisa TABOO, a Članovi Saveta suizdavača časopisa TABOO, uz mogućnost davanja predloga i
kritika, vrše njegovu verifikaciju što predstavlja osnovu za
proglašenje NAJUSPEŠNIJIH u 2009. godini.
-
Velika nagrada Sveta marketinga za marketinšku ličnost godine, sa svečanom poveljom.
Kandidati za ovo priznanje isključivo se biraju iz reda neposrednih učesnika na tržištu marketinških usluga u Srbiji: oglašivača, agencija, medija, nastavnog osoblja sa univerziteta za predmet marketing i srodne discipline, publicisti i slično.
Dodeljuje se za lični angažman, doprinos i afirmaciju marketinških i tržišnih komunikacija, društvene odgovornosti i razvoja
društvene zajednice primenom multidisciplinarnog pristupa
filozofije marketinga, zakonskih normi i etičkih principa.
Predlagači: isključivo članovi Saveta, uz pisana obrazloženja.
Glasanje je tajno, pisanim putem. Pravo glasanja imaju isključivo članovi Saveta suizdavača časopisa TABOO.
Priznanje se dodeljuje za ostvarene rezultate u vremenu
između dve profesionalne manifestacije Marketinški događaj
godine, od 1. oktobra 2009. zaključno sa 30. septembrom
2010. godine
Velika nagrada Sveta marketinga sa zlatnom
plaketom SVETIONIK i prigodnom poveljom.
Dodeljuje se predsednicima kompanija ili direktorima preduzeća za iskazano vizionarstvo u rukovođenju, jasnom i saopštenom misijom firme koja se ostvaruje i o čemu postoje
transparentno iskazani dokazi, koji imaju jasnu i vidljivu tržišnu
orijentaciju, koji vladaju i primenjuju tržišne mehanizme i marketinške komunikacije.
Velika nagrada Sveta marketinga sa plaketom
ZLATNO KORMILO i prigodnom poveljom.
Priznanje se dodeljuje za kontinuirano višegodišnje tržišno prisustvo, za ostvarene pozitivne rezultate u poslovanju, za afirmaciju marketinga kao razvojne funkcije, poštovanja interesa
potrošača, lojalnosti konkurencije, inovacije u metodama up-
U susret Marketinškom događaju 2010. godine
ravljanja, visoke tržišne pozicioniranosti, uvažavanja u privrednim krugovima.
Kandidati za ovo priznanje biraju se iz kruga privrednika Srbije
– predsednika kompanija ili direktora preduzeća, agencija i
specijalizovanih preduzeća, marketinških poslenika na pozicijama potpredsednika za marketing ili direktora marketinga i
slično.
Kandidate predlažu članovi Saveta, uz pisano obrazloženje.
Glasanje je tajno. Pravo da glasaju imaju isključivo članovi
Saveta.
Velika nagrada Sveta marketinga sa plaketom
ZLATNI PEČAT i prigodnom poveljom.
Za celovito osmišljavanje, realizaciju ili program tržišnih komunikacija, publicitet i afirmaciju aktivnosti ili događaja na
planu kulturnih, sportskih, zdravstvenih, obrazovnih ili medijskih delatnosti; za organizovanje nonprofit kampanje iz bilo
koje sfere društvenog života.
Kandidate predlažu članovi Saveta, čitaoci TABOO izdanja i
drugi zainteresovani.
Dodeljuju se dve osnovne vrste priznanja:
• Saveta suizdavača časopisa TABOO (tajnim glasanjem)
• Nagrada čitalaca TABOO izdanja.
Priznanje Zahvalnost Sveta marketinga sa
plaketom ZLATNO PERO i prigodnom poveljom.
Dodeljuje se fakultetu ili drugoj visokoškolskoj ustanovi za kontinuirani i nesebičan doprinos razvoju teorije i prakse marketinga i srodnih predmeta; za vannastavne aktivnosti kojima
se doprinosi boljem razumevanju i primeni marketinške filozofije i slično.
Dodeljuje se i za publikovano domaće autorsko delo nastalo u
prvoj deceniji ovog veka.
Dodeljuje se i izdavaču koji kontinuirano objavljuje dela domaćih i stranih autora iz oblasti marketinga i srodnih disciplina.
Priznanje se može dodeliti i medijskoj kući koja svojom uređivačkom politikom doprinosi afirmaciji filozofije marketinga i
njene primene u mnogim oblastima življenja.
Jasno, priznanje se može dodeliti i novinaru za istančani odnos
prema filozofiji marketinga i načinu njene interpretacije, kritičkim osvrtima na uočene pojave u društvu i afirmaciju tržišnih
mehanizama privređivanja.
Kandidature podnose članovi Saveta, čitaoci TABOO izdanja i
drugi zainteresovani.
Odluke se donose tajnim glasanjem članova Saveta.
Komentar
Ko neće da priča o „product placementu”
Tu bi, ili nije bilo tu
Koliko će ulaganja u tzv. „product placement” na evropskom tlu porasti u
naredne četiri godine. Na koji način će dugo očekivani novi Zakon o
oglašavanju, najverovatnije, regulisati ovakvu vrstu oglašavanja. Zašto se
u Srbiji samo šapuće na ovu temu.
Prema istraživanju svetskog provajdera alternativnih medija PQ Media, ukupna ulaganja u „product placement” u Evropi prošle godine iznosila su šeststo deset
miliona dolara, ali prema prognozama, godišnja stopa ulaganja porašće za 18,2 odsto
u periodu od 2009. do 2014. godine. Iako
su ulaganja u ovu vrstu oglašavanja neznatno smanjena u 2009. godini (0,3 odsto u
odnosu na 2008. godinu), u tradicionalnom
oglašavanju i marketingu na svetskom nivou
ona su „pala” skoro duplo. „Product placement” izaziva mnogo više kontroverzi u Evropi nego u Americi, pre svega zbog istorije
strogih pravila oglašavanja. Zakonodavstvo
EU nalaže da prisustvo „product placementa” mora da bude jasno istaknuto na
početku i na kraju TV programa i oglasnih
blokova, ali je on zabranjen u dečjem, dokumentarnom i informativnom programu.
Francuska je najveće evropsko tržište za
„product placement” u svim medijima, zatim slede Italija, Velika Britanija, Nemačka,
Španija i Rusija.
PQ Media predviđa da će sredstva uložena
u „product placement” u svim medijima zabeležiti dvostruki rast na svakom od vodećih
evropskih tržišta u periodu od 2009. do
2014, posebno između 2011. i 2014. godine. Francuska će ostati najveće evropsko
tržište u 2014. godini sa dvesta osamdeset
tri miliona dolara, zatim sledi Velika Britanija, dok će Rusija biti najviše rastuće tržište
sa 31,2 odsto godišnje stope rasta.
„Srpski product placement”
A Srbija? Teško je utvrditi po kojim pravilima
funkcioniše nešto čega nema u postojećem
zakonu, a gotovo da nema medija koji mu
ne pribegava u svojim sadržajima („tehnička
podrška”, tako to najčešće zovu). Novi Zakon o oglašavanju još uvek je „u proceduri”,
a potreba da se domaće zakonodavstvo usaglasi sa evropskim, obaveza je preuzeta potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji. Direktiva o audi-
10
ovizuelnim medijskim servisima, kojom se
uglavnom reguliše oblast audiovizuelnih komercijalnih komunikacija, od 19. decembra
prošle godine u potpunosti je implementirana u državama Evropske unije. Ona „product placement” definiše kao „svaku formu
audiovizuelne komercijalne komunikacije
koja se sastoji od uključivanja ili upućivanja
na proizvod, uslugu ili robnu marku, tako da
je postavljena u kontekst sadržaja programa, a u zamenu za novčanu ili drugu naknadu”. Direktiva propisuje da je ovakva
vrsta oglašavanja dozvoljena u filmovima,
serijama, sportskom i zabavnom programu,
uz obavezno obaveštenje o njegovom postojanju na početku i kraju sadržaja, kao i
nakon oglasnih blokova, kada se program
nastavlja. „Product placement” cigareta, lekova koji pretpostavljaju lekarski recept i
alkohola (u sadržajima namenjenim mlađima od 18 godina), zabranjen je. Takođe, isključeno je njegovo postojanje u informativnom, dokumentarnom i dečjem programu.
U razgovoru za Taboo nedeljnik, prof. dr
Goran Peković, redovni profesor na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, član
Saveta Republičke radiodifuzne agencije i
Radne grupe koja radi na izradi novog zakona, objašnjava: „Srbija nije bez iskustva
kada je plasiranje proizvoda u pitanju. Već
danas smo svedoci da nijedan ozbiljan televizijski proizvod, kao što je na primer igrana
televizijska serija, ne može da bude realizovan bez podrške ovog vida komercijalne komunikacije. Po postojećem Zakonu o oglašavanju ovo se tretira kao prikriveno oglašavanje ukoliko je navedeni program sopstvena proizvodnja određene televizijske stanice. Međutim, nekada je teško prepoznati
šta je zaista ‚PP’ za koji je ostvarena nadoknada ili se, naprosto, radi o propustu rekvizitera i sekretara režije. Nenamernu pojavu
brendova u nekom programu nije moguće
uvek ni izbeći, jer bi onda akteri morali da
se voze u automobilima neprepoznatljivih
marki i oblika, da piju mleko iz tetrapaka na
kome piše samo mleko, da su na ulicama
reklame neprepoznatljive i slično. Ipak, ako
bismo probali da izdvojimo one vrste programa koji najviše krše postojeći zakon,
odnosno već sada koriste oglašivačke tehnike plasiranja proizvoda, onda su to svakako zabavne emisije kolažnog tipa, sa
različitim gostima i zabavljačima.
Ovde se može postaviti i pitanje etičnosti
plasiranja proizvoda jer je ono po dosadašnjem evropskom i nacionalnom zakonodavstvu bilo zabranjeno, a njegova legalizacija
kontroverzno pitanje. Naime, osnovni postulati odvojenosti oglasne poruke od sadržaja programa automatski su eliminisali
plasiranje proizvoda kao legalan vid komercijalne komunikacije. Ali, gledaoci već decenijama imaju iskustvo sa plasiranjem proizvoda. Da li Džems Bond vozi BMW ili ‚aston
martin’ jeste stvar dogovora producenata sa
tim kompanijama, ali to gledaoce nimalo ne
zanima dokle god je jurnjava tim automobilima dobra i spektakularna. Plasiranje proizvoda, kao i rijaliti programi, donosi nov vid
realizma u televizijske programske sadržaje
prof. dr Goran
Peković
i televizijsko oglašavanje. Dokle god se proizvodi plasiraju na način da ne ugrožavaju
urednički, odnosno autorski integritet programa, dok nema prekomernog isticanja
proizvoda ili hvaljenja njegovih karakteristika, nema veće opasnosti da će gledaoci
biti dovedeni u zabludu. Upravo je tu po
evropskim preporukama uloga regulatora
posebno značajna. U većini evropskih zemalja regulatorna tela za elektronske medije su
već napisala ili pišu detaljne pravilnike o
plasiranju proizvoda. Ova pravila će omogućiti provajderima medijskih sadržaja da
koriste blagodeti plasiranja proizvoda a da
ipak ne dovedu gledaoce u zabludu. Pitanje
plasiranja proizvoda biće i tema Evropske
konferencije regulatornih tela – EPRA, koja
će od 6. do 8. oktobra biti održana u Beogradu. Osim toga, medijsko opismenjavanje jeste još jedan veliki zadatak koji se postavlja
Komentar
pred regulatora u svakoj evropskoj zemlji, a
na čemu i RRA predano radi”.
Budući da je uključen u izradu zakona o
oglašavanju, Peković najavljuje: „Namera
novog zakona o oglašavanju jeste i da
pokrene komercijalno i medijsko tržište Srbije i da ono što je do juče bilo zabranjeno,
dopusti ali ipak stavi u određene zakonske
okvire. Ukoliko bismo u obzir uzeli svetske
norme povećanja zarade u industriji oglašavanja putem plasiranja proizvoda, koje se
kreću od jedan do dva odsto od tradi-
posredstvom posebne emisije ili teksta, kroz
naglašenu informativnu formu preporuče
oglašivača, njegove aktivnosti, proizvode ili
usluge. U svetu su za ovakve sadržaje uobičajeni nazivi ,informercial’ ili ,advertorial’.
Oni su predviđeni novim zakonom, ali u ograničenom obimu i obavezno obeleženi. Kao
takvi će ulaziti u ukupno dnevno vreme oglašavanja. Novost će predstavljati dozvoljeno virtuelno oglašavanje, oglašavanje
putem podele ekrana kao i putem natpisa
na ekranu. Sve ove promene ostvarene su
u skladu sa Direktivom o AVMS, a za cilj
imaju podsticanje razvoja medija. U posebnom je fokusu bilo i podsticanje razvoja
lokalnih i regionalnih medija kojima će ovi
novi, a relativno jeftini, oblici oglašavanja
predstavljati spasonosno rešenje u vreme
teške ekonomske situacije, o čemu svedoči
iskustvo Rumunije, koja je slične zakonske
promene usvojila pre izvesnog vremena. S
obzirom na to da se od sada svi ovi oblici
oglašavanja uračunavaju u ukupno vreme
emitovanja u jednom satu, odnosno u toku
dana, može se očekivati da će veliki nacionalni mediji lako popuniti ovo vreme
Raspoloženje
„Da se vidi kakvo je raspoloženje u narodu.” Antologijska rečenica iz jednog domaćeg filma… Kakvo je bilo raspoloženje za razgovor onih koji su u Srbiji uključeni u kreiranje, finansiranje i emitovanje „product placementa”? Gotovo da ga nije bilo. Zahvalni
smo onima koji su govorili za Taboo nedeljnik na ovu temu, ali i onima koji nisu hteli da
„zucnu”. Među njima su predstavnici sektora za marketing dve najveće domaće televizije, pet produkcijskih kuća koje na ovakvim „projektima” godinama unazad rade, tri oglašivača čiji se proizvodi (nepristojno i neprimereno) često mogu videti u domaćim serijama, šou programima, itd. Siva zona srpskog marketinga… A o tome se ne priča… Déjà vu…
cionalne zarade, mogli bismo da govorimo
o povećanju godišnjeg prihoda u iznosu od
jedan i po do tri miliona dolara, s tim što
veoma lako može doći do eksponencijalnog
rasta prihoda od plasiranja proizvoda.
Inače, novim tekstom zakona predviđene su
mere na koji način se plasiranje proizvoda
može primenjivati, na koji način će biti označeno, a bližu upotrebu će, prema evropskim standardima, kroz pravilnik propisati
regulatorno telo zaduženo za audiovizuelne
medijske servise. Osim plasiranja proizvoda,
novi zakon će doneti i brojne novine koje će
u zakonske okvire staviti i one oblike komercijalne komunikacije koji su se mogli tretirati kao prikriveno oglašavanje, a postali su
predmet svakodnevne zloupotrebe od strane elektronskih, ali i štampanih medija. Reč
je o onim programskim sadržajima koji imaju za cilj da, uz novčanu ili drugu naknadu,
tradicionalnim, skupim oglasnim spotovima,
a da će male televizije imati više mogućnosti
u diversifikaciji svoje komercijalne ponude
oglašivačima. Ovo bi za cilj imalo i podsticanje lokalne i male privrede da se oglašava
na svojim lokalnim medijima. Velikim oglašivačima, velikim medijima, kao i oglasnim
agencijama, promene zakona omogućavaju
da na bolji način koriste raspoloživo dozvoljeno vreme oglašavanja, a da upravo kroz
plasiranje proizvoda uvećaju svoje prihode.
Čitav tekst zakona pisan je praktično u zoru
digitalne ere u Srbiji. Njegov cilj je i da anticipira promene koje će doneti digitalizacija i
da omogući medijima i oglašivačima da se
pripreme za novo vreme poslovanja u oblasti industrije oglašavanja.
Na tekstu zakona, i to posebno u delu koji
se tiče elektronskih medija, radili su eksperti RRA i IAA Srbija”.
Dejan Lutkić
Zakon i estetika
Glumac Dejan Lutkić, smatra da bi u novom
zakonu o oglašavanju morala da postoje
ograničenja kada je ova vrsta oglašavanja u
pitanju: „ Ograničenja u smislu da ne remete estetiku televizijske forme koja se emituje. Ne može svaki prizvod sve da trpi i ne
treba trpati sve i svašta kao ,product placement’, jer može da bude kontraproduktivno
i za oglašivača i za formu u kojoj se proizvod
oglašava. Kada se određeni proizvod inkorporira u neki TV format, to takođe treba da
ima smisla i da bude u kontekstu priče (serija, film, emisija...). Ne treba po svaku cenu
stavljati proizvod ako to ne dolikuje formatu.
Treba obratiti pažnju i na aktere i na gledaoce i ispoštovati ih”.
Kada je reč o dosadašnjoj praksi primene
„product placementa”, Lutkić komentariše:
„Marketing je vrlo složena stvar i u Srbiji ima
dosta ljudi koji se bave marketingom na
pravi način. Agresivnost u kampanjama, koliko god je bitna, toliko mora da bude i smislena i mora da ima neki koncept. Najviše se
oglašavaju i najviše će se oglašavati marke
robe široke potrošnje, tj.ono što ljudi konzumiraju svakodnevno. Siguran sam da je bilo
zloupotreba ovog načina oglašavanja, i to ne
samo zakonskih nego i estetskih, ali postoje
ljudi koji se time bave i neka oni sude o
tome. Ako oglašavanje postigne svoj cilj, tj.
ako broj konzumenata poraste zahvaljujući
takvoj vrsti oglašavanja, zadatak je ispunjen
i tada ,zloupotreba’ postaje nebitna”.
Konstataciju da svetska istraživanja pokazuju da će ulaganja u ovu vrstu oglašavanja
biti sve veća, Lutkić komentariše: „Mislim da
bi to trebalo da se dogodi i u Srbiji jer je
ovakav način oglašavanja jedan od najefikasnijih. Nisam ekspert za marketing, to je
samo moje mišljenje”.
J. Ivanović
11
12
Intervju
U susret Vikend medija festivalu 2010.
Veliki broj predavača iz Srbije
Malo je festivala sa područja bivše Jugoslavije koji su za kratko vreme uspeli da
se izbore za status manifestacije koju ne bi
trebalo propustiti. To je međutim pošlo za
rukom organizatorima, sada već u značajnim razmerama poznatog, Vikend medija festivala koji će se od 23. do 25. septembra
po treći put održati u Rovinju.
Redakcija Taboo izdanja, od nastanka festivala (na kojem se govori o medijima, oglašavanju, odnosima sa javnošću, novim tehnologijama, sportskom marketingu itd.), prati
dešavanja na njemu. Svedoci smo da je
izbor lokacije na kojoj se ova manifestacija
održava veliki mamac za učesnike, ali taj
adut destinacije ne bi bio dovoljan da na
festivalu nije moguće čuti dobre predavače
i paneliste.
Jon Williams
I ove godine ta tradicija se nastavlja pa je
organiziator, hrvatska agencija Pepermint iz
Zagreba, posetiocima omogućila da čuju, na
primer, predavanje Džona Vilijamsa, direktora digitalnog odseka agencije Gray za
Evropu, Bliski istok i Afriku. On će govoriti o
tome kuda ide svet oglašavanja i ko je zaslužan za smrt jedne velike ideje u vreme
kada je u ovoj oblasti sve izmešano: ATL,
BTL, oflajn, onlajn, pi-ar. Bukvalno sve.
Zanimljivo će biti i predavanje Pita Radovića, poznatog američkog sportskog producenta hrvatkih korena, koji je jedan od
nezamenljivih članova CBS-ovog tima koji
prati vodeće sportske događaje širom sveta.
On će govoriti o sportskoj TV produkciji i
svim bitnim stvarima koje se dešavaju oko
sporta i donose veliki novac.
Za posetioce iz marketinške i medijske industrije osmišljen je veliki broj zanimljivih
predavanja o čemu svedoče njihovi naslovi.
Izdvajamo samo neke: Da li je pravo novinarstvo umrlo, Brand awareness ili šta klijenti žele od agencija, Kako su aplikacije
promenile svet, Tv prodaja 2.0; crna ovca TV
oglašavanja, Ljubav i mržnja – mediji i pi-ar,
Digitalizacija TV-a: šta dalje?, Evolucija copyrighta, Više, brže, jače: sport u regionu....
Srbiju će ove godine predstavljati veliki broj
učesnika koji će govoriti na panelima koji su
na Vikend medija festivalu inače veoma
posećeni. To su: Brankica Stanković (B92),
Srđan Popović (Imlek), Veran Matić (B92),
Srđan Šaper (McCann), Borislav Miljanović
(McCann PR), Aleksandar Tijanić (RTS), Vojislav Stevanović (Ekonomist), Vuk Mitrović
(SportsAdd), Đorđe Stefanović (FK Crvena
zvezda), Stevan Gojkov (Bravo), Dragan Ilica
(Radio B92), Nataša Davidov (Cosmopolitan), Igor Stoimenov (Absinthe Production) i
Edward Tonchew (SAE Belgrade).
Srđan Šaper, direktor agencije McCann Erickson iz Beograda, biće moderator panela
pod nazivom „Trideset godina kasnije”, na
kojem će se govoriti o tome šta se događalo
u novinarstvu u regionu pre samo tridesetak godina i kako je to uticalo na naš današnji medijski svet. Jedan od govornika na
ovom panelu biće i Veran Matić, glavni i odgovorni urednik Televizije B92.
Brankica Stanković, novinarka Televizije
B92, govoriće na panelu pod nazivom „Da li
je pravo novinarstvo umrlo”, Borislav Miljanović, direktor agencije McCann Erickson PR,
na panelu „Mediji i pi-ar”, a verovatno veliku
pažnju, kao što je bio slučaj i kada je na
ovom festival učestvovao prve godine, privući će Aleksandar Tijanić, glavni i odgovorni
urednik RTS-a, koji će govoriti na panelu pod
nazivom „Digitalizacija televizije – šta dalje?”.
Iako već sam pregled učesnika obećava zanimljiva dva dana u Rovinju, organizatori su
posegli za još jednim adutom koji će sigurno
privući veliki broj posetilaca. Naime, jedno
od predavanja na festivalu održaće najpoznatiji fudbalski sudija na svetu Pjerluiđi
Pjerluidji Collina
Kolina, koji ovom prilikom dolazi kao predstavnik kompanije MasterCard. Možda je
nekome čudno zbog čega bivši sudija prepoznatljivog imidža gostuje u Rovinju, ali
treba imati na umu da je on diplomirani ekonomista i finansijski savetnik koji na svojim
predavanjima objašnjava kako u poslovnom
svetu iskoristiti one tehnike koje je on primenjivao kao sudija. Pri tome se misli na
precizne i pravedne odluke, koje se donose
u kratkom roku i sa velikom odlučnošću. On
na predavanjima objašnjava svoje inovativne i pedantne tehnike priprema za utakmice
– proučavanje fudbalskih ekipa i pojedinih
igrača kako bi uvek bio jedan korak ispred
njih, a iste tehnike savetuje i poslovnom
svetu.
Ne treba zaboraviti ni zabavni deo ovog festivala koji će se, kao i prethodne dve godine,
sastojati od živih nastupa raznih bendova i
di-džej performansa. Treba li reći da su te
zabave bile isto tako dobre kao i predavanja?
Taboo izdanja medijski su partner Vikend
medija festivala od njegovog nastanka.
Petar Stakić
13
Intervju
Biramo slogan 2010.
Kandidati:
Za vaše dobro
Dunav osiguranje
Radno vreme: Od jutra do sutra
Roda, Cash&Carry
Mi ne prodajemo osiguranje.
Mi kupujemo vaš rizik
Uniqa
Auto iz zemlje u koju je budućnost već
stigla
Chery
Dajemo vam razlog za osmeh pod
sopstvenim krovom
Eurobanka EFG
Automobili se razlikuju... Baš kao i
njihovo osiguranje. Izaberite najbolje
Milenijum osiguranje
Tomislav Ricov, direktor Vikend medija festivala
Da je malo mlađi bio bi mleko
Mlekara Šabac
Izbegavamo dosadu
Za one koji su žedni života
Efes
1. Vikend medija festival izrastao je u jedan od najposećenijih i najkvalitetnijih
festivala u regionu. Šta je, po Vašem mišljenju, glavni razlog ovakvog razvoja ove manifestacije?
Uspjeli smo napraviti dobar spoj edukacije, „networkinga” i zabave. Stvorili smo centralni
događaj okupljanja regionalne medijske i komunikacijske industrije. Uspjeh Vikenda
samo pokazuje kolika je bila potreba u regiji za takvim festivalom. Također i izbor lokacije
(prelijepi Rovinj) i njezina originalnost (stara Tvornica duhana Rovinj) bio je pun pogodak.
2. Vikend medija festival, za razliku od nekih drugih sličnih manifestacija, ne libi se
da, pored oglašavanja, odnosa sa javnošću, novih tehnologija i medija, govori i o
tabloidnim temama. Da li je i taj nekonvencionalni pristup jedan od razloga što festival privlači veliki broj posetilaca?
Da. Ono što smo svakako htjeli izbjeći organizacijom ovog festivala jeste – dosada. Razlog pokretanja ovog festivala jeste i nezadovoljstvo sadržajem strukovnih manifestacija
(oglašavanje, pi-ar) u Hrvatskoj. Predavanja su bila dosadna, „networking” i zabava
nikakvi. Mislim da je za uspjeh Vikenda zaslužna i činjenica da nismo imali pojma o organizaciji kongresa i festivala, pa smo sve radili po svome.
3. Ove godine festival traje dva dana, za razliku od prošle kada je trajao tri. Zbog čega
ste skratili trajanje festivala, kakve pouke nosite iz organizovanja prethodnih i šta je,
po Vašem mišljenju, neka glavna niša oko koje će se kretati ovogodišnji Vikend?
Festival se i dalje odvija tri dana, u četvrtak 23. septembra je dolazak, registracija i
odličan parti. Jedino smo ukinuli predavanja četvrtkom. Shvatili smo da je sudionicima
jednostavno previše biti tri dana koncentrirani na predavanja. Ove godine ima više predavanja, panela i sudionika programa nego prošle godine, samo smo umjesto trećeg
dana, uveli novu dvoranu. Ove godine imam 50 odsto više predavača i panelista nego
prošle godine, i 100 odsto više nego prve.
Nemamo jednu glavnu nišu ovogodišnjeg Vikenda. Već smo prve godine odustali od
jedne cntralne teme, to bi nas samo nepotrebno ograničilo u izboru tema predavanja i
panela. Ovako smo fleksibilniji i aktualniji
Petar Stakić
14
Vreme je za budućnost
Hypo Garant
Izvor zdravog odrastanja u svakoj kapi
Rosa, mineralna voda
Savršen ukus za savršene trenutke.
Najlepše želje
Cherry, Štark
Da vam stomak radi kao sat
Laxomucil, Ivančić i sinovi
Lakše kamate, zgodniji krediti
Banca Intesa
Delimo potpise svakog dana u vašem
domu!
Dijamant, majonez
Prava podrška za važne životne trenutke
Eurobanka EFG
Najbolje za muškarce posle žena
Maxim, časopis
Letujte, za kuću ne brinite
Delta Generali
Slatki plodovi nagrada za težak rad
Dunav osiguranje
Od naše porodice za vašu porodicu
Pekarska industrija KLAS
Izvor života
Prolom voda
Kuća od reči
Institut za strane jezike
Pravna zaštita robnih i uslužnih žigova
Dr Milenko Manigodić
Đuro Manigodić
Zakon o žigovima – tumačenja
Krajem prošle godine, objavljivanjem u Službenom glasniku Republike Srbije, na snagu je stupio
Zakon o žigovima. Zakonodavac je, uvođenjem izmena i dopuna, nastojao da unapredi i prilagodi
pravnu zaštitu žigova evropskoj praksi.
Od Taboo nedeljnika broj 110 započeta je praksa
objavljivanja komentara pojedinih članova Zakona o
žigovima dr Milenka Manigodića i Đure Manigodića,
advokata i patentnih zastupnika. Ovom prilikom, čitaocima
Stručnjaci
Taboo nedeljnika predstavljamo član 5. (tačka 3) drugog
dela Zakona pod naslovom Predmet i uslovi zaštite.
Dr Milenko Manigodić se zajedno
II Predmet i uslovi zaštite
Član 5.
Žigom se ne može zaštititi znak:
3) koji isključivo predstavlja trodimenzionalni oblik određen prirodom robe ili oblik
robe neophodan za dobijanje određenog tehničkog rezultata.
Komentar
Prema članu 5. stav 1. tačka 3 ZOŽ, ne
može biti zaštićen žigom znak koji isključivo
predstavlja trodimenzionalni oblik određen
prirodom robe ili oblik robe neophodan za
dobijanje određenog tehničkog rezultata.
Znak koji se sastoji isljučivo iz neposredno
generičnog oblika ne može biti osnov prisvajanja žigom isključivog prava upotrebe
tog generičnog oblika. Znak koji predstavlja
neko tehničko rešenje ne može biti osnov
sticanja zaštite žigom tog tehničkog rešenja
i večitog trajanja zaštite tog rešenja. Ovde
treba imati posebno u vidu reč „isključivo”
jer nisu isključeni od zaštite znaci koji sadrže navedene oblike ako uz druge elemente, delove znaka pored tih delova, znak ispunjava uslove za zaštitu žigom, predstavlja
u biti znak razlikovanja.
Prema članu 3. stav 1. tačka e) Direktive,
odbija se zaštita žigom znakova koji su sa-
stavljeni isključivo od oblika koji je određen
samom prirodom proizvoda ili od oblika
proizvoda koji je nužan da bi se dobio tehnički rezultat ili (ovaj uslov ne sadrži ZOŽ)
od oblika koji daje bitnu vrednost proizvodu.
Oblik koji daje bitnu, osnovnu vrednost proizvodu, u stvari je oblik samog proizvoda ili
oblik koji ima prvenstveno ornamentalnu
funkciju a ne funkciju žiga, te nije distinktivan. Time se istovremeno onemogućava da
podnosilac prijave žiga dobije večitu zaštitu
tog oblika žigom.
Prema praksi Suda pravde BENELUKSA, na
primer, oblik koji daje bitnu vrednost proizvodu postoji u slučaju kada oblik čini proizvod elegantnijim ili privlačnijim, te izgled
proizvoda uveliko određuje njegovu prodajnu vrednost. Vrednost žiga treba da bude
određena njegovom snagom razlikovanja
(odluke u predmetima ADIDAS od 23. de-
sa sinom Đurom dugi niz godina bavi advokaturom i patentnim zastupništvom.
Završio je Filozofski fakultet u Beogradu
i Pravni fakultet u Novom Sadu. Doktorirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu
na temu Pravna zaštita modela i uzoraka
(industrijskog dizajna).
Autor je brojnih knjiga iz oblasti intelektualne svojine, glavni i odgovorni urednik
petotomne kolekcije INTELEKTUALNA
SVOJINA i časopisa INTELEKTUALNA SVOJINA.
cembra 1985. god. i BURBERRYS II od 16.
novembra 1991. god.).
Direktiva predviđa mogućnost da se u propisima država članica ne primenjuje predmetno pravilo o apsolutnoj smetnji za zaštitu znaka žigom ako je žig postao distinktivan u određenom momentu.
U praksi Zavoda ipak nailazimo na slučajeve
odbijanja zaštite žigom trodimenzionalnih
znakova kada predstavljaju samu vrstu proizvoda. Tako je, na primer, u predmetu prijave žiga Ž-403/2003 Zavod delimično priznao
zaštitu žigom znaku koji sadrži oblik flaše,
navodeći kao razlog da flaša predstavlja proizvod, odnosno oblik proizvoda navedenog
u spisku (rešenje Zavoda broj Ž-2003-0403
od 13. novembra 2003. god.)
15
Pitanja koja tragaju za odgovorima
Ivan Jakšić
direktor Centra za marketing,
informisanje i promociju PKS
Stvaramo
li preduslove
za prodor naših
proizvoda
na inostrana
tržišta
U poslednjih nekoliko godina vidljiv je
napor pojedinih vladinih i komorskih funkcionera iz Srbije, uz podršku pojedinih novinara, da dokazuju da bi bili uspešniji nego
što jesu, ali eto... postoji otpor u drugim
zemljama da bi se realizovali njihovi projekti
na inostranim tržištima.
Na prvi pogled, u tome ima istine. Otpori u
pojedinim zemljama postoje, i oni nisu
beznačajni. Dobri stratezi, računajući na
prepreke, projektuju načine njihovog prevazilaženja kao bitan preduslov ostvarivanja
utvrđenih ciljeva. S druge strane, mnogi naši
privrednici veruju da se strana tržišta i njihovi potrošači mogu osvojiti na „burazerskoj” osnovi, neplanski, bez primene tržišnih mehanizama, računajući pod time prethodna marketinška istraživanja, a potom osmišljavanje i projektovanje tržišne komunikacije.
Jedno od oprobanih oruđa u osvajanju određenih tržišta jeste „artiljerska priprema”.
U vojsci bez toga skoro da ne počinje nijedna značajnija vojna bitka. U poslovanju,
to je organizovan publicistički napor sa
kojim se priprema teren za investiciono ulaganje uz što manje otpora. „Organizovan”
publicitet je i kada se prethodno izuči mogući otpor koji će, organizovano ili spontano,
biti pružen nekoj ideji, te lociranje potencijalnih organizatora tih protesta prema na-
16
šim, manje ili više, artikulisanim ambicijama.
Ugled i prestiž Srbije u mnogim zemljama,
ne samo u onima iz okruženja, gori je nego
ikada. Pojedinačni privredni subjekt, bez
obzira na kapital kojim raspolaže, ne može
to sam da ispravlja ka željenom ili neophodnom. To bi trebalo da bude uloga države,
njenih organa. Kao i komorskog mehanizma.
Privredni subjekt, što opet nije zapaženo,
svoj ugled i prestiž na određenom tržištu
može da ostvari primenom marketinških komunikacija i razvojem ekonomskog publiciteta. Time i te kako može da priprema
tržište i izaziva pažnju potencijalnih potrošača (među njima, po pravilu, i nekadašnjih, i ostvari sa njima željeni interaktivni
odnos koji se ostvaruje i činom prodaje
naših proizvoda i usluga na određenom tržištu). Setimo se samo u ovoj godini napora
Slovenaca sa „koktom”, Hrvata sa „eva” sardinama, vinima, hrvatskim turizmom.... Da
ne spominjemo crnogorski „vranac”.
Organizovani nastup nacionalne privrede
radi učešća na vodećem sajmu neke države,
sa jedne strane, jeste uloga državnih i komorskih organa a, sa druge, koordinirane informativno-propagandne i publicističke aktivnosti uoči, u toku i po okončanju sajamske priredbe, jeste jedan od mogućih načina
pripreme jednog tržišta da prihvati određene proizvode i usluge sa oznakom MADE
IN SERBIA.
Zbog čega mi to ne radimo, drugo je pitanje.
Otuda i razgovor sa Ivanom Jakšićem, direktorom Centra za marketing, informisanje
i promociju Privredne komore Srbije.
Namera nam je da pišemo o započetoj temi
iz broja u broj tragajući za sagovornicima.
Redakcija Taboo izdanja
* * *
U kojim drugim zemljama, značajnim
spoljnotrgovinskim partnerima Srbije, naši
privrednici imaju uložen kapital kroz
proizvodne pogone ili slične delatnosti? To
se posebno odnosi na Nemačku, Austriju,
Italiju i druge zemlje EU koje su nam
vodeći partneri.
Prema podacima NBS, u periodu od 2005.
do 2009. godine, direktna ulaganja srpskog
kapitala u Nemačkoj u vrednosti su od oko
deset miliona dolara, u Italiji oko sedam, a u
Austriji oko pet miliona dolara.
Što se regiona tiče i investicija u republikama bivše Jugoslavije, postoji evidentan
disbalans. Srpske investicije u Sloveniji su
neznatne (Beohemija-Inhem je kupila Šampionku za šest miliona evra, Komtrejd je
Pitanja koja tragaju za odgovorima
postao vlasnik Hermesa, a Delta je, kao suinvestitor, potpisala predugovor od dvesta
pedeset miliona evra za izgradnju sportskog
parka Stožice, ali je došlo do problema u realizaciji), dok slovenačke investicije u Srbiji
iznose preko 1,4 milijarde evra (400 firmi i
predstavništava: Merkator sedamdeset jedan milion evra, Droga Kolinska pedeset pet
miliona evra, Ljubljanska banka 49,5 miliona evra, Simos pedeset miliona evra, Triglav 17,5 miliona evra, Čateške Toplice četrdeset miliona evra, Impol dvadeset jedan
milion evra, Merkur deset miliona evra).
Hrvatske investicije u Srbiji iznose preko
petsto miliona evra (200 firmi i predstavništava: Agrokor grupa 73,2 miliona evra, Lura
trideset četiri miliona evra, Našice cement
10,5 miliona evra, Konzorcijum preduzeća
iz Nemačke, Austrije, Mađarske i Hrvatske
9,7 miliona evra, Magma, Vindija, Pevec i
dr.), dok sa druge strane postoji samo jedna
srpska investicija u Hrvatskoj u iznosu od
oko dvadeset miliona evra (Swisslion Takovo
kupio Eurofood Trade iz Siska), a do sada je
bilo i nekoliko neuspešnih i osujećenih pokušaja privatizacija hrvatskih firmi od strane
srpskih preduzeća.
Srpske investicije u BiH iznose preko osamsto miliona evra (Telekom Republike Srpske
šeststo četrdeset šest miliona evra, Hemofarm–Banjaluka 17,1 milion evra, RK Beograd–Banjaluka 9,7 miliona evra, Komercijalna banka deset miliona evra i dr.), u
Crnoj Gori preko dvesta osamdeset miliona
evra (Delta holding dvesta trideset dva miliona evra, Telekom Srbija, Trade Unique –
– City Budva), dok u Makedoniji iznose oko
trideset miliona evra (kupovina bivših predstavništava).
lažemo, pojedinačno su bila predstavljena
tri izlagača iz Srbije. I ove godine je slična
situacija, tako da možemo očekivati samo
individualna predstavljanja srpskih kompanija.
Razlog trenutne nezainteresovanosti srpskih preduzeća vidimo u uticaju svetske
ekonomske krize i smanjenim budžetima za
ovaj vid predstavljanja. Takođe, primetan je
i svojevrsni bojkot srpskih proizvoda i kapitala u Hrvatskoj.
Prema anketama koje redovno sprovodimo
sa našim članicama, pojedini privrednici
misle da je politički vrh Hrvatske naklonjen
investicijama iz Srbije, ali da to tržište još
uvek ne prihvata srpske investicije i proizvode kao dobrodošle.
Poznat je nivo ugleda Srbije i njene
privrede u hrvatskom javnom mnjenju. To
je bitna pretpostavka za ulaganje kapitala
u proizvodne pogone ili za plasman
proizvoda na to tržište. Da li se, i šta, preduzima da se kroz organizovane informativno-propagandne i publicističke
aktivnosti radi na promeni slike i svesti
hrvatskih građana o državi Srbiji i njenoj
privredi i proizvodima?
U kojim državama je zapaženo oglašavanje
proizvoda široke potrošnje iz Srbije?
Ne raspolažemo egzaktnom informacijom
tog tipa. To je u domenu individualnih marketinških aktivnosti srpskih proizvođača robe široke potrošnje.
Prošle godine, na Jesenjem zagrebačkom
velesajmu, predstavila su se tri izlagača iz
Srbije. Da li PKS planira masovnije nastupe firmi iz Srbije na ovogodišnjem Velesajmu?
Privredna komora Srbije organizuje zajedničko učešće i nastup srpskih preduzeća
na sajmovima i izložbama u inostranstvu,
pre svega na osnovu ankete i zainteresovanosti privrednika za konkretne sajamske
manifestacije. Prošle godine, nakon naše
animacije, ustanovili smo da nije bilo „kritične mase” zainteresovanosti za zajednički
nastup na Jesenjem zagrebačkom velesajmu, a prema informacijama kojima raspo-
Problem privredne saradnje sa Hrvatskom
postoji samo u jednom smeru – u (ne)adekvatnom tretmanu i (ne)prihvatanju srpskog
kapitala i investicija u Hrvatskoj. Hrvatska je
na šestom mestu stranih ulagača u Srbiji sa
preko petsto miliona evra investicija i oko
200 kompanija. To čini 19 odsto ukupnih
hrvatskih investicija u inostranstvu, što
stvrstava Srbiju na drugo mesto, odmah iza
Holandije. Razlozi za takvu situaciju delom
leže u činjenici da privatizacija i celokupan
proces tranzicije i restrukturiranja privrede u
Srbiji kasni za regionom, posebno za Hrvatskom, gde su ti procesi praktično završeni,
te su hrvatske kompanije spremnije dočekale početak privatizacije u Srbiji. Takođe,
one su imale i veliku podršku svoje države
prilikom ovih akvizicija.
S druge strane, jedina srpska investicija u
Hrvatskoj jeste kupovina Eurofood Tradea iz
Siska od strane Swisslion Takovo u vrednosti od dvadeset miliona evra. Evidentno
je da postoji otpor prilikom privatizacije
hrvatskih kompanija od strane srpskih, čak
i direktnih osujećenja i poništavanja. Tako
su neprijatnosti imali i Galeb Group, Delta
Holding…
Da bi se međusobna saradnja razvijala,
neophodno je da se obezbedi prohodnost za
srpski kapital u Hrvatskoj. To se, očigledno,
teško može ostvariti na nivou pojedinačnih
pokušaja, tako da je potrebno dogovarati se
na visokom državnom nivou. Ukoliko bi se
striktno uveo princip reciprociteta, koji neki
zagovaraju, to bi vodilo izbalansiranim ekonomskim odnosima, ali verovatno na nižem
ukupnom nivou. Zato Srbiji ne treba da bude cilj sužavanje međusobne privredne saradnje, već da se obostranim naporima što
više poveća, uz punu podršku hrvatskih državnih struktura.
Primećujemo da se politički odnosi između
Srbije i Hrvatske u poslednje vreme normalizuju i kreću u pozitivnom pravcu. Takođe, ostvaruje se saradnja i u oblasti policije
i pravosuđa. Nadajmo se da je ovo dobar
znak za balansiraniju bilateralnu privrednu
saradnju. Logičnije je da ekonomski odnosi
i interesi budu ispred ovih, ali nažalost, kada
je konkretno saradnja sa Hrvatskom u pitanju, u praksi nije tako.
Svakako da su marketinške, a još više pi-ar
kampanje Srbije potrebne i poželjne, ne
samo u Hrvatskoj i namenjene hrvatskim
građanima, već i potrošačima u svim zemljama relevantnim privrednim partnerima,
jer je reputacija Srbije i dalje na dosta
niskom nivou u svetu. Smatram da bi u tom
delu trebalo da bude veći angažman relevantnih republičkih institucija – Vlade, resornih ministarstava, Agencije za strana
ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), Turističke organizacije Srbije i sl. Privredna komora Srbije je, kao nacionalna asocijacija
privrednika, nebudžetska i nezavisna organizacija, zastupnik interesa i servis srpskih
privrednika, spremna da pruži svu tehničku,
stručnu i logističku pomoć i podršku za svaku takvu aktivnost koja je u najboljem interesu srpske privrede
17
Drugi o nama
Marketing
teroriše?
„Reklame nas vode u svet u kome je
moguće postati lice sa naslovnice, jednim
gutljajem piva zavesti najlepšu ženu, jednom kapi deterdženta oprati sudove za celo
selo i gde postoji boja svetlija i čistija od
bele. Istraživanja govore da tim reklamama
ne verujemo, ali da te proizvode i dalje kupujemo kao ludi.”
Ovako počinje tekst pod naslovom „Guza ostaje skoro sasvim suva”, objavljen u Pressmagazinu od 22. avgusta.
Novinar Veljko Miladinović smatra da su
oglasni blokovi na ovdašnjim televizijama
svojevrsni „marketing terora” i da je pojedincu – potrošaču ostavljeno da se bori protiv, kako kaže, „timova psihologa i stručnjaka koji su godinama obučavani ne bi li od
njega napravili naivca koji će im strpati pare
u džep”.
Čini se da je novinar, u želji da što slikovitije prikaže nezavidan položaj potrošača u
Srbiji, malo preterao. Stručnjaci koje pominje, uvek su imali jedan cilj – prodaju.
Nivo inteligencije, vrline i mane konzumenta koristio se uvek samo kao sredstvo a ne
kao cilj.
18
Superlepak
Kome se veruje
Goran Papović, predsednik Nacionalne
organizacije potrošača Srbije, za Press magazin kaže da pored postojanja zakona koji
regulišu oblast oglašavanja i zaštite potrošača, u Srbiji ne postoji neko ko je raspoložen da te zakone sprovede u delo: „Kod nas
nikada nije formirana komisija za praćenje
reklama, koja treba da prati da li su neke
reklame štetne za društvo, da li i na koji način
obmanjuju ljude, da li nezakonito koriste maloletnu decu za svoju promociju ili, recimo,
šalju poruke mržnje i diskriminacije”. Papović
zahteva od proizvođača superlepka, koji se
oglašava tako što tvrdi da može čoveka da
zalepi za plafon, da njega lično pred publikom zalepi za plafon. „Reč je o ozbiljnom
problemu jer i deca gledaju te ludačke reklame i, kada vide čoveka na plafonu, mogu
iz igre da počnu da lepe jedni druge”. On ističe da je problem u tome što nadležne institucije ne reaguju. „Možda ponekad treba
progutati nešto kao dobar štos, ali kada su u
pitanju lekovi, radi se o zdravlju ljudi koje se
prodaje bez ikakvog autoriteta. Kod nas se
kao klinički ispitani oglašavaju svi proizvodi
koji nisu štetni po zdravlje. To samo po sebi
ne znači ništa, a predstavlja veliku laž upućenu gledaocima”, zaključuje Papović.
Cvijetin Milivojević, direktor agencije
Pragma, u izjavi za Press magazin kaže da
većina oglasnih rešenja „deluje u okviru precizno isplanirane, legalizovane laži, pre svega koristeći se opisnim pridevima koji su
često predmet subjektivnog utiska. Zbog
toga je, po njegovom mišljenju, teško dokazati većinu laži iz oglasnih poruka na
sudu. „Teško je dokazati klasičnu laž. Jer
ako kažete: moj deterdžent pere najbelje ili
moja pasta stvara beli osmeh, gotovo je
nemoguće dokazati da nije tako.” Milivojević ističe da je Zakon o oglašavanju donet
pre četiri godine, ali da „do danas nije u
pravom smislu reči zaživeo”. On dodaje da
utehu pruža činjenica da, prema istraživanjima, prosečni konzumenti oglasnih poruka
pet do deset puta manje veruju njima nego
informacijama nekog novinara.
Kao najveći problem ovdašnjeg tržišta oglašavanja, direktor Pragme navodi male kazne za nezakonito oglašavanje. „Trebalo bi
utvrditi i neku vrstu nadstranačkog tela, što
bi bilo na nivou nekakvog poverenika za
oglašavanje, koji bi snagom svoje institucije i svojom harizmom bio javni sud otporan na pritiske oglašivača”, zaključio je
Milivojević.
Drugi o nama
Striktno
Ivan Stanković, predsednik agencije Communis, insistira na razlikovanju hiperbole i laži
u oglasnim porukama: „Razlika je u tome što je štos deo posla, a bezočna laž je prevara,
drugim rečima krivično delo. Prevara postaje legitimni način poslovanja u mnogim oblastima, pa što ne bi u ovoj. Ipak, treba razlikovati hiperbolu kao umetnički način izražavanja
od lažnog obećanja. U primerima u kojima devojka postaje lepša muškarcu ako pije neko
pivo, ja ne pronalazim neku grešku. Znate i sami da su i muškarci i žene skloniji avanturama
kad su pod uticajem alkohola.” Stanković za Press magazin ističe da je osnov njegovog
poslovnog i ličnog delovanja „iznad svega poštovanje zakona ali, istovremeno, striktni
moralni kodeks, koji mi omogućava da više od trideset godina budem u ovom poslu i mirno
spavam. Nisam zagovornik Titove teorije: ,Drugovi, nećemo se držati zakona kao pijan
plota’, jer je to kratkoročna strategija. To naročito važi za moralne principe. Ako ih ne poštujem, prodaću dušu đavolu”.
Kontraefekat
„Gledam reklame, ali one mogu da imaju i kontraefekat. Dakle, sve one naučnofantastične šerpe koje se cakle od samo jednog pokreta sunđerom, kosa koja postaje
bujna do izbezumljenja, celulit koji za nekoliko nedelja nestaje, perut koja posle dva
pranja nekuda odlazi… čista su besmislica. S druge strane, otvorim čep, onjušim to što
je unutra pa, ako mi se dopadne, kupim. Mnogo je loše to što i mi i oni znamo da nas
varaju. To se plaća tako što mi u kupatilu stoji milion bočica koje sam kupila, pa se razočarala… Ima još jedna prevara. Skoro da ne možete da nađete univerzalno sredstvo za čišćenje, nego za pločice u kupatilu jedno, za one u kuhinji drugo, za lavabo
treće, za sudoperu četvrto… katastrofa. Ja nemam ni gde da držim toliku ambalažu”
Gorica Nešović, novinarka i voditeljka, odgovara na pitanje
koliko na izbor proizvoda utiče dizajn i reklama.
(Potrošač, dodatak dnevnog lista Politika od 26. avgusta)
Kalendar
marketinških
događanja
2010.
Weekend Media
Festival
Mesto održavanja:
Rovinj, Hrvatska
Vreme održavanja:
24 – 25. septembar 2010.
Golden Drum
Mesto održavanja:
Portorož, Slovenija
Vreme održavanja:
6 – 9. oktobar 2010.
Effie Awards
Mesto održavanja:
Zagreb, Hrvatska
Vreme održavanja:
22 oktobar 2010.
Cresta Awards
Jedan, jedini primerak.
Šansa da bude Vaš!
Prvih stotinu brojeva TABOO NEDELJNIKA,
u tvrdom povezu, četiri toma, 1586 strana
• Cena: 111.111 dinara, neto. PDV 8%.
• Isporuka odmah po prijemu narudžbine.
SVET MARKETINGA, izdavačko-edukativni
i konsultantski centar u i o svetu marketinga, d.o.o.
26000 PANČEVO, Ulica Stevana Šupljikca broj 71
Poreski identifikacioni broj (PIB): 104107739
Matični broj firme: 213097592
Mesto održavanja:
Njujork, SAD
Vreme održavanja:
25. oktobar 2010.
London International
Awards – LIA
Mesto održavanja:
London, Velika Britanija
Vreme održavanja:
8. novembar 2010.
Eurobest
Mesto održavanja:
Hamburg, Nemačka
Vreme održavanja:
6 – 8. decembar 2010.
19
Posmatrač scene
ŽIL „prisluškuje”, osluškuje,
sluša, gleda, analizira,
pa onda piše Žozefu
Tragom ankete povodom MDG
Stvarno, ko smo mi?
Dejan Ranđić, direktor Agencije Gistro advertajzing, član Saveta suizdavača časopisa Taboo, učestvujući u anketi povodom
predstojećeg Marketinškog događaja 2010. godine, postavio je niz
pitanja koja su me naterala na razmišljanje. Zapravo, na otvaranje
„starih rana”, nikad zalečenih a kamoli izlečenih.
Na pitanje da li održati tribinu o temi „Marketing: revolucija ili evolucija”, Dejan odgovara: „Ako upotrebljavamo ,marketing’ kao kolokvijalni izraz za ,adverajzing – promotivne aktivnosti’, onda...? Ako
zaista mislimo na marketing, onda je tema teško sprovodiva u opštoj atmosferi pogrešnog tretiranja pojmova, pravaca, potreba,
kadrova... predlažem (drugu temu – primedba novinara): Oglašavanje i oglašivači u periodu recesije i ekonomske krize... (parafrazirano)”.
Kako je na kraju ankete ostavljen prostor za slobodne napomene
učesnika u anketi, imajući u vidu da su i članovi Saveta, kao takvi,
odgovorni i za aktivnosti koje se vode pod imenom časopisa ili njegovog izdavača, Dejan (i politički pismen i u političkom životu posebno aktivan kao šef poslaničke grupe LPD u Skupštini Beograda),
nastavlja sa iznošenjem dilema: „Verujem da pripadam ,mlađoj generaciji’ koja je previše orijentisana ka advertajzingu i promociji.
Ipak, s obzirom na to da sam tokom redovnih studija imao prilike da
sagledam širinu marketinga, da sam na master studijama imao
potrebu da mnoge sate i dane potrošim na njegovo dodatno izučavanje, mislim da nazivima događaja i podaktivnosti dodatno kumujemo zbrci koja vlada na tržištu. Počev od toga da se većina nas
bavi isključivo promocijom, a nazivamo se ,marketinškim agencijama’, da često, kada pričamo o advertajzingu kažemo da pričamo
o marketingu. Rezultat je povučena linija jednakosti između jedne
od najvažnijih oblasti (marketing) u svetu biznisa i malog dela te
oblasti (advertajzing). Trpimo mi, trpi privreda. Sem u nekoliko kompanija koje se na prste mogu nabrojiti, ostali imaju ,marketing sektore’, ,marketing direktore’ koji se marketingom ne bave, niti znaju
šta je to zapravo...”
Stvarno, ko smo mi?
Zakonodavac našu poslovnu aktivnost prepoznaje kao „ostale usluge reklame i propagande”. To je „progresivno”. Ranije smo bili
„reklama i dekor”. „Evoluciju” iz „dekora” u „propagandu”, ugledni
računovođa, koji se često pita od strane zakonodavaca i na taj način
utiče na naše sudbine, ovako alimentira nad učinjem ustupkom:
Morali smo da im učinimo i popustimo zbog njihove sujete (misli na
nas). Prihvatili smo termin „propaganda” koji ništa ne znači ali smo
bili uporni i dosledni da sačuvamo i termin „reklama”.
I kao pobednik (nad protivnicima kojih nema jer se nikada nisu tako
organizovali da bi bili respektovani, samim tim i pitani), računovodstveni poslenik daje pisanu interpretaciju značenja ova dva termina
20
Aferim!
Pobeda birokratije,
žestok poraz struke (koje?)
Agencija za privredne registre utvrdila je novu
klasifikaciju poslovnih delatnosti.
Novom administrativnom odlukom (koga li su samo
konsultovali?) ukinuta je šifra poslovne delatnosti
74402 – ostale usluge reklame i propagande.
Uvedena je nova: 7311 – delatnost reklamnih agencija!
Udruženje ekonomskih propagandista Srbije, Grupacija
marketinških agencija GMA (ili kako se već sad zove) u
okviru Privredne komore Srbije, shodno ovoj odluci, najverovatnije bi trebalo da menjaju svoje nazive.
Kakav profesionalni početak profesije u 21. veku. Kada
se UEPS priprema (da li?) da decembra ove godine
obeleži pedesetogodišnjicu osnivanja.
– „reklama” i „propaganda”. Koju knjigovođe pri razvrstavanju troškova moraju da primenjuju. Po nazivima smešnih konta!
U jedinstvenoj klasifikaciji poslovnih delatnosti termin „marketing”
ne postoji.
U sistematizaciji radnih mesta bez čije primene nije moguće prijaviti novozaposlenog radnika Zavodu za zdravstveno i penziono osiguranje, od reči „marketing” ni pomena. Logično, samim tim ni za
burne nazive radnih mesta, naročito po agencijama, počesto nekritički prihvaćene iz engleskog jezika i američke prakse.
Po zakonima, vrlo verovatno, agencije bi trebalo da koriste termin
„agencija za reklamu i propagandu XY”.
U praksi, sve su češće pojavnosti „agencija za marketing”, „agencija
za marketinške (ređe: tržišne) komunikacije”...
I ja mislim da je naziv „agencija za marketing” vrlo precizan u tumačenju sadržaja poslovnih usluga i da zainteresovani klijent iz tog
naziva može tačno da zna njene intelektualne mogućnosti, odnosno
koje su to specifične usluge koje može da očekuje. U našoj praksi,
kažeš marketing, a misliš na reklamu. To vam je poznato, zar ne?
Nešto što me poodavno muči. Turistička agencija mora da bude licencirana. Projektantske firme moraju da imaju utvrđen profil visokoobrazovanih kadrova sa minimalnim brojem izvršilaca. Sa
državnim ispitom. Lekari, posle stažiranja, idu na specijalizacije,
moraju postati članovi Lekarske akademije i godišnje dokazivati da
rade na svom permanentnom obrazovanju i inoviranju znanja. To
važi i za inženjere. Nemaju prava potpisa projekata ako nisu obezbedili ovlašćenje polaganjem tzv. državnog ispita.
Lekari „raspolažu” tuđim životima. Inženjeri i tuđim parama. Pa i
reklamne agencije, raspolažući tuđim novcima, odgovaraju za živote
njihovih vlasnika. Neuspela kampanja ugroziće njihovu egzistenciju,
i obrnuto.
Stvarno, ko smo mi?
Posmatrač scene
Ivan piše Ivanu. Ivan Ivanu odgovara!
kada ne bih krio. Obrnuto, ponosio bih
Ivan Stanković, predsednik Agencije
se snagom svoje kompanije. U tabelarCommunis, reagovao je na napis „Nema
nom pregledu, pod r. b. 13, predstavuvek logike. Na putu ka formiranju tržišta
ljeni su rezultati poslovanja MEDIA S
marketinških usluga i u Srbiji”, objavljen
SMVG. U vertikalnim kolonama 7. i 8.
u Taboo nedeljniku, dvobroj 114–115 od
nedvosmisleno piše kako je dvana20. avgusta ove godine.
est zaposlenih (u stalnom radnom odU komentaru povodom tabele na kojoj su
nosu).
predstavljeni rezultati poslovanja šezdeZa COMMUNIS (r. b. 16 citirane tabele)
set preduzeća – učesnika na tržištu marSijamski blizanci predstavljaju specifičnu
piše da je broj zaposlenih u 2009. goketinških usluga u Srbiji u 2009. godini,
pojavu u živom svetu. U njihovom embrionalnom
dini 45 i da je porastao u odnosu na
čiji je pojedinačni poslovni neto prihod
razvoju jajna ćelija nije u potpunosti podeljena,
2008. kada ih je bilo trideset osmoro.
veći od stotinu miliona dinara, objavili
tako da bivaju rođeni sa spojenim delovima tela.
Ivan Stanković ne komentariše pojavsmo: (citat) „Obraz ovoj grupaciji speciNajpoznatiji sijamski blizanci bili su braća Eng i
nost firme COMMUNIS DDB, rangirane
jalizovanih preduzeća (prošle godine smo
Čang. Rođeni su 11. maja 1811. godine u kinena visokom – 21. mestu.
se dogovorili da ih ne nazivamo agenciskoj pokrajini Meklong u Sijamu. Iako spojeni
Prvi put u istoriji reklamne industrije
jama – ljute se na pomen te reči – reč je
samo hrskavicom u predelu grudnog koša, na
(tako Agencija za privredne registre
o agencijama koje se bave kupoprodajom
tadašnjem stepenu razvoja medicinskih usluga
zahteva da deklarišemo svoje poslooglasnog prostora i vremena – primedba
njihovo razdvajanje nije bilo moguće. Oženili su
vanje!), objavljujemo pregled najvećih
autora), osvetlali su MEDIA S SMVG i
se sestrama Adelaidom i Sarom Jetis i sa njima
firmi na osnovu konsolidovanih biOMD MEDIA. Porast je zavidan. Sa 370,7
imali 10, odnosno 12-toro dece.
lansa.
na 558,6 miliona ili za 50,7% (CommuSvoj materijalni položaj obezbeđivali su nasCOMMUNIS je predstavljen sa zavisnim
nis – Ivan misli da tu treba da piše MEDIA
tupima u cirkusima, a kasnije su imali i plantažu
društvima: MAGMAKEJ d.o.o. iz BeograS SMVG a ne COMMUNIS – primedba ausa robovima. Umrli su istog dana, 17. januara
da (spoljnotrgovinsko poslovanje) i sa
tora) i sa 168,4 na 403,4 miliona dinara
1874. godine.
COMMUNIS MEDIA S u Podgorici.
(50%) OMD MEDIA! Uz samo jednog
Izvor Wikipedia
I ne samo zbog ovakvih dilema kada je
novozaposlenog kod OMD MEDIA, odnosanaliza poslovanja reklamnih agencija
no sa istim brojem zaposlenih – dvanaest.” (Communis – ista Ivanova primedba, treba da piše MEDIA i drugih specijalizovanih preduzeća na tržištu marketinških usluga
u Srbiji u pitanju, zanimljiva je struktura firmi koje su obuhvaćene
S SMVG).
Nastavak citata: „Da li su u pitanju konkurentske aktivnosti sa ko- konsolidovanim bilansima. NEW DRAGAN SAKAN Y&R kao holding
jima je izvršeno prelivanje sa jednih u korist ovih, ne može se pou- firma, obuhvatio je, koliko su nam dostupne informacije, sve živo
zdano kazati. Ali je takođe važan podatak da je COMMUNIS vlasnik čega je vlasnik ili suvlasnik, nebitno. To ga je pozicioniralo na viMEDIA S SMVG, mada, pravno, to u Srbiji nije uvek najjasnije” (kraj soko – treće mesto na rang-listi firmi po osnovu konsolidovanih bilansa, a kao najvećeg davaoca reklamnih usluga (Sakan inače
citata).
Tim povodom je Ivan Stanković 20. avgusta uputio poruku Redak- obožava ovaj termin i neće ga naljutiti njegova upotreba. Naprotiv,
može samo da likuje i da tvrdi da je uvek bio u pravu. Ostaje mu da
ciji Taboo izdanja, u kojoj piše:
Citat: „U analizi situacije na tržištu pojavile su se ogromne materi- razreši problem korišćenja termina advertajzing).
Sjajan je i potpun prikaz zavisnih preduzeća u okviru MULTIKOM
jalne greške, pa vas molim da ih u što kraćem roku ispravite:
GROUPE.
1. COMMUNIS nema nikakve veze sa MEDIA S SMVG
Prave
dileme su McCANN ERICKSON i COMMUNIS i njihove firme.
agencijom, osim istog osnivača, tj. mene.
Više ili manje vešto „sakrivene” kao autonomni privredni subjekti,
2. U analizi poslovanja stalno se mešaju ova dva pravna
a tržište i te kako zna ko je čiji, kako se učestvuje na javnim konkursubjekta i to na pogrešan način. Navodi se da COMMUNIS sima (počesto sumnjivih ili nepreciznih propozicija) i ko, i kako, i na
koji način dobija poslove.
(a misli se na MEDIA S SMVG) ima dvanaest zaposlenih,
Kod
COMMUNISA se ne iskazuje Agencija MEDIA S SMVG u Sofiji,
što nije tačno.
vodeća bugarska agencija u kupoprodaji oglasnog prostora i vre3. Ima još nekih nelogičnosti, pa vas molim da ih ispravite i
mena i da je njen većinski vlasnik mr Ivan Stanković. Dilema je i za
objavite kako bi se izbegla konfuzija.”
sarajevski COMMUNIS nepoznate vlasničke strukture.
Gospodin Stanković kaže da su u pitanju dve autonomne firme koje Kod McCANNA bilo bi zanimljivo doznati „kako se pišu”: UNIVERsamo imaju istog osnivača (najverovatnije pod time podrazumeva i SAL McCANN, MOMENTUM, LE SPOT, ADRENALIN, McCANN PUBvlasnika – primedba autora).
LIC RELATIONS KLIPING, FULLHOUSE GROUP...
Reći da COMMUNIS nema nikakve veze sa MEDIA S SMVG, dosta je Dobijena saznanja predstavljala bi kapitalni dobitak za uređenje
neozbiljno. Poslove, uz sve uvažavanje zaposlenih u MEDIA S SMVG, tržišta reklamnih usluga u Srbiji. Bez pakosti, bio bi koristan dopridobija ime mr Ivana Stankovića, posredno ili neposredno. Pogotovu nos i poreskim organima.
kada su jedinstveni projekti u kojima se podrazumeva da se pro- I, da završim. Ima još firmi vlasnički povezanih u Srbiji kada je ova
jektuje, programira i realizuje celoviti projekat tržišnih komunikacija. oblast privređivanja u pitanju. U toku su istraživački procesi i dobiTako se, najverovatnije, dobija paket usluga koji pobeđuje. Ja to ni- jena saznanja biće stavljena na uvid čitaocima Taboo izdanja
21
U susret Marketinškom događaju 2010. godine
Najveći učesnici na tržištu marketinških usluga u srbiji
Sedište
1.
2.
3.
Osnovna
poslovna aktivnost
4.
Poslovni prihod
(u 000.-RSD) (AOP - 201)
2009.
5.
2008.
6.
7.
Broj zaposlenih
(AOP - 605)
2009. 2008.
8.
9.
Index 8:9
u%
Naziv agencije, producentske kuće
ili specijalizovanog preduzeća
Index 5:8
u%
Redni broj
Konsolidovani bilansi
Izvor: Završni računi za 2009. godinu
10.
1.
MULTIKOM GROUP – Zavisna društva:
Direct Media a.d. Beograd
Big Print d.o.o. Novi Beograd
Direct Media d.o.o. Sarajevo
Sports Add d.o.o. Beograd
Spark Event Promotion d.o.o. Beograd
Beograd
Direct Media d.o.o. Skoplje
Direct Media d.o.o. Podgorica
Direct Media Komunikacije d.o.o. Zagreb
Frendee d.o.o Beograd
Direct Media pr d.o.o. Beograd
Media Group d.o.o. Sarajevo
Emotion Production d.o.o. Beograd (pridruženo društvo)
Planiranje i zakup
oglasnog prostora
7.064.061
7.157.698
98,69
139
128
108,6
2.
MEDIA POOL – Zavisna društva:
Bilboard d.o.o. Beograd
Mobile Fun d.o.o. Beograd
Planiranje i zakup
oglasnog prostora
1.514.153
1.834.716
82,53
12
11
109,1
Marketinške komunikacije
1.047.965
1.306.361
80,22
120
120
100
3.
Beograd
NEW DRAGAN SAKAN Y&R – Zavisna društva:
New Moment Group ltd Sofia (Bugarska):
- New Moment New Ideas Company ltd,
- New Moment PR Agency ltd,
- Events Team ltd,
- New Moment Ideas Galery ltd,
- New Moment Interaktiv ltd,
Beograd
- New Moment New Medija ltd.
New Moment New Ideas Company d.o.o. Beograd
New Ideas Production d.o.o. Beograd
New Moment Idea Medica Health Care d.o.o. Beograd
New Moment d.o.o. Ljubljana:
- Ideja produkcija d.o.o. .
New Moment New Ideas Company d.o.o. Podgorica
New Moment d.o.o. Zagreb
New Moment d.o.o. Banja Luka
4.
McCANN ERICKSON – Zavisna društva:
McCann Erickson PR d.o.o Beograd
Future Media d.o.o. Beograd
Beograd
Marketinške komunikacije
826.040
939.072
87,96
100
93
107,5
5.
OVATION ADVERTISING – Zavisna društva:
Media Direction d.o.o. Beograd
Beograd
Marketinške komunikacije
718.829
716.451
100,33
42
37
113,5
6.
NOVOSADSKI SAJAM – Zavisna društva:
Radio sajam d.o.o. Novi Sad
Beograd
Sajamske aktivnosti
684.793
829.377
82,57
227
230
98,70
7.
LUNA\TBWA – Zavisna društva:
OMD Media d.o.o. Beograd
Beograd
Marketinške komunikacije
592.016
543.580
108,91
25
21
119,0
8.
COMMUNIS – Zavisna društva:
Magmakej d.o.o. Beograd
Communis Media S d.o.o. Podgorica
Beograd
Marketinške komunikacije
469.728
360.705
130,22
45
38
118,4
9.
DIGITAL PRINTING CENTER – Zavisna društva:
Grafo znak d.o.o. Beograd
Gerum d.o.o. Beograd
Multi Vision d.o.o. Beograd
Beograd
Spoljno oglašavanje
451.705
510.491
88,48
106
104
101,9
10.
IPSOS STRATEGIC MARKETING – Zavisna društva:
Ipsos Strategic Puls DOOEL Skoplje
Ipsos Strategic Puls d.o.o. Podgorica
Beograd
Istraživanje marketinga
i javnog mnjenja
358.778
350.322
102,41
75
58
129,3
11.
KREATIVA UNLIMITED – Zavisna društva:
Beograd
Kreativa Unlimited d.o.o. Zagreb
PR Komunikacije Hill & Knowlton d.o.o. Beograd
Marketinške komunikacije
269.911
152.426
177,08
36
32
112,5
12.
LOWE & FRIENDS – Zavisna društva:
Initiative d.o.o. Beograd
Lowe Idols & Friends Sarajevo
Marketinške komunikacije
249.123
459.043
54,27
24
26
92,31
14.247.102
15.160.242
93,98
951
898
105,9
13.
TOTAL
Kurs za 2008. godinu: 1 EUR = 81,91 dinara
Kurs za 2009. godinu: 1 EUR = 93,92 dinara
22
Beograd
Poslovni prihod za 2008. u evrima (u 000) = 185.084
Poslovni prihod za 2009. u evrima (u 000) = 151.694
Intervju
Dejan Bojović
kreativni direktor
agencije Leo Burnett Beograd
Ovogodišnji Golden Drum festival održava se od
6. do 9. oktobra u Portorožu. Dejan Bojović,
kreativni direktor agencije Leo Burnett Beograd,
jedini je član žirija koji dolazi iz Srbije. Za Taboo
nedeljnik govori o razlozima zbog kojih ovdašnje
agencije donose sve manje priznanja sa festivala,
na koji način Leo Burnett Beograd prekida lanac
„posta”, kako doživljava slogan ovogodišnjeg
festivala u Portorožu – „Rekonstrukcija” i u kojim
slučajevima onaj koji donosi odluku
o najboljima može imati problem.
Opet sebi postavljamo ista pitanja
Kako kreativci doživljavaju poziv da
učestvuju u ocenjivanju radova na festivalima? Odnosno, šta sa sobom nosi žiriranje
– inspiraciju, teške odluke, radost otkrivanja?
Teško odlučivanje može da se desi samo u
dva slučaja. Da postoji velika selekcija
izuzetnih radova ili da je veoma malo onih
koji istinski zaslužuju nagradu. Radost otkrivanja je nešto što je u srcu kreativnog posla
kojim se bavimo, i ne bi trebalo da bude redak događaj kao što je godišnji „advertajzing
festival”, već deo svakodnevice svakog iz
struke. Kada vidim dobar rad, najčešće pomislim kako bih voleo da sam ga ja uradio.
Što znači da rad mora da inspiriše, a samim
tim, u slučaju žiriranja, i da donese lakoću
donošenja odluke.
Kako objašnjavate mali broj nagrađenih
radova, na regionalnim i svetskim festivalima, koji dolaze iz Srbije? Taj trend je
veoma izražen poslednjih nekoliko godina.
Ne bih rekao da je mali broj nagrađenih radova poslednjih godina, već mislim da to
traje mnogo duže. Prekinuti „post” te vrste
na jednom tržištu kao što je naše nije nimalo lako. To zavisi dobrim delom od hrabrosti klijenata da učine pomak u odnosu
na dešavanja na tržištu, i od sposobnosti da
sagledaju dugoročnije ciljeve. Leo Burnett
Beograd je sa nekoliko svojih klijenata to i
pokušavao, a u nekoliko navrata i uspevao
da prekine taj lanac „posta”, počev od kampanja za Nectar, pa preko „Jafforidže” i „Tak
krekerizma” do „Štrajka glađu protiv gladi”.
To su sve nagrađivane kampanje na raznim
festivalima koje su ulivale nadu da smo opet
odškrinuli ta vrata, ali nam se, nažalost,
kroz ta vrata uvukla svetska ekonomska
kriza koja je sve naterala da razmišljaju
mnogo tvrđe i opet idu utabanim stazama. I
tako mi opet sebi postavljamo ista pitanja…
Ovogodišnji festival u Portorožu održava se
pod sloganom „Rekonstrukcija”. Zašto
„Rekonstrukcija”?
Rekonstrukcija našeg razmišljanja kao način na koji se bavimo komunikacijom, koja
je živa stvar. Ona se konstantno menja, kao
što se menja i sve što nas okružuje. Stvari
koje su nam važne, šta nas zanima, u šta
verujemo, šta su nam ideali, ili koliko vremena i novca smo poklanjali nekim stvarima donedavno a koliko danas. Ne postoje
matrice po kojima se pravilno i uspešno
radi, npr. dobra kampanja, iako ih mnogi
stalno traže i pokušavaju da ih definišu. Da
bismo uradili tako nešto, morali bismo da
podrazumevamo da se ništa u životu ljudi
ne menja, i da ih zakucamo kao zakone fizike. To je pogled iz ugla nekoga, ko poku-
šava nešto da proda. Uspešan brend danas
mora da ima viši smisao u životu ljudi, da
zna zašto postoji i u šta veruje. Ne da glumi
nekoga ko nas razume, već da to i živi.
Kakvim radovima se nadate?
Golden Drum je odavno izašao iz okvira regionalnog „advertajzing” festivala, što je bio
u staroj Jugoslaviji, a i jedan period posle
toga. Očekujem veliki broj dobrih radova, a
samim tim i jaku konkurenciju.
U kojoj meri nagrada sa svetskog, odnosno
evropskog festivala, obezbeđuje referencu
kod klijenata?
Generalno, nagrade obezbeđuju dobre reference iako često kod nas to ima veliki značaj
samo u vremenu održavanja samog festivala. Vrlo brzo nakon toga većina je spremna da krene onim utabanim stazama koje
sam već ranije pominjao. Jedan od najvažnijih ciljeva svakog biznisa jeste profit, što
usmerava komunikaciju ka što većem stepenu sigurnosti. Originalna kreativnost traži
iskakanje iz konvencionalnog i uobičajenog,
što nagoveštava rizik. Usklađivanje te dve
stvari nagoveštava problem. Tu nagrade
predstavljaju faktor garancije za klijenta da
sebi dozvoli prihvatanje većeg stepena rizika, tj. nesvakidašnjih kreativnijih rešenja
J. Ivanović
23
Vesti iz sveta
Francuski list optužen
za ismevanje 11. septembra
Francuski nedeljnik Courrier International objavio je oglas koji je izazvao veliko
negodovanje javnosti jer se u njemu navodi
da se napad terorista na kule „Bliznakinje”
11. septembra mogao očekivati.
Oglas, koji je kreirala francuska agencija
Saatchi & Saatchi, poručuje da avioni u kojima su leteli islamski ekstremisti ne bi udarili u zgrade Svetskog trgovinskog centra da
su one bile niže. Poruka oglasa glasi: „Na-
učite da predvidite”, a glavni cilj je da se promoviše bolje razumevanje svetskih događaja koje je moguće uz ovaj nedeljnik.
Oglas je izazvao mnogo reakcija u javnosti,
pre svega na blogovima. Jedan bloger opisao je oglas kao „uvredljiv i smešan” i rekao
da francuski nedeljnik u suštini „okrivljuje
nas (Amerikance) za teroristički napad jer
nismo predvideli taj događaj”. On se pita na
koji način oni to „promovišu bolje razumevanje svetskih događaja”. Drugi bloger opisao je oglas kao „uvredljiv i ne mnogo pametan”, i dodao: „Sada znam ko je ,Courrier
International’. To je stvarno krajnja tačka u
oglašavanju. Njihov rad se sastoji u tome da
pričaju samo o onome što privlači veliku
pažnju”.
Za druge, ovo pitanje nije ni trebalo da
postane predmet oglasa: „Samo da razjasnimo, ja ne mislim da je 11. septembar bio
šala, za mene ili nekog drugog Amerikanca.
Ali zašto za Francuze?”.
Prošle godine agencija „DDB Brazil” bila
je primorana da se izvini zbog kampanje
koju je uradila za WWF (World Wildlife
Fund), a u kojoj se vidi kako na desetine
aviona leti iznad Njujorka asocirajući na 11.
septembar. Namera je bila da se skrene
pažnja na to koliko se često događaju prirodne katastrofe, poput cunamija 2005. godine, u odnosu na one do kojih dolazi krivicom ljudi
WPP ojačao u prvoj
polovini godine
MasterCard novi klijent
Universal McCann
Najveća svetska mreža agencija za komunikacije WPP nedavno je objavila izveštaj u kojem se navodi da je zabeležila porast profita od 36 odsto (trista sedamdeset šest miliona dolara)
u prvih šest meseci ove godine, odnosno „revenua” za 3 odsto
(6,85 milijardi dolara). Kako se navodi u izveštaju, rastu je najviše doprineo oporavak u Sjedinjenim Američkim Državama, kao
i povratak tradicionalnim oblicima oglašavanja. Tržišta u razvoju,
kao što su Latinska Amerika, Azijsko-pacifički region, Centralna
i Istočna Evropa, Afrika i Bliski istok doprineli su rastu „revenua”
samo za 0,9 odsto. U WPP mreži kažu da je oporavak evropskog
tržišta veoma nestabilan budući da postoji opasnost od ekonomskih trzavica u zemljama kao što su: Grčka, Portugalija, Španija
i Irska. Zapadna Evropa (Francuska, Nemačka, Italija i Španija)
u prvih šest meseci zabeležila je rast od samo 0,8 odsto.
U saopštenju WPP-a navodi se da je prvi put od 2008. godine
oglašavanje u tradicionalnim medijima poraslo za 4 odsto (u odnosu na prvi kvartal ove godine). Najveća svetska mreža agencija iznela je i svoju projekciju za naredni period u kojoj ističe da
i dalje očekuje lagani rast tradicionalnog oglašavanja na razvijenim tržištima, ali da ne treba izgubiti iz vida opasnosti koje sa
sobom nosi inflacija, rast kamata, itd
MasterCard je svoj budžet od trista četrdeset miliona dolara, namenjen za planiranje i zakup oglasnog prostora u svetskim medijima,
odnedavno poverio agenciji Universal McCann, članici Interpublic
grupe.
Ovaj gigant u proizvodnji kreditnih kartica prethodno je koristio usluge
globalne kompanije „Omnicom’s GSD & M/Idea City” iz Teksasa, sa
kojom je, kako se navodi u saopštenju, veoma dobro sarađivao više
od 10 godina. „Izgradili smo veliko partnerstvo sa ovom agencijom, i
izuzetno smo ponosni na uspehe koje smo postigli u saradnji sa njom”,
ističe se u saopštenju MasterCarda.
Ovaj brend oglašava se svuda, kako u nacionalnim tako i u svetskim
medijima, u vozovima i na aerodromima, a odnedavno pokrenuta je i
televizijska kampanja u kojoj se pojavljuje pevačica Boni Tajler koja promoviše svet MasterCarda. U TV spotu, koji je kreirala agencija McCann
Erickson, Tajlerova peva korisnicima kartica svoj hit „Total Eclipse of
the Heart”, i na taj način im se zahvaljuje što korite MasterCard usluge.
MasterCard je u julu pokrenuo kampanju u kojoj želi da podseti turiste da postoje momenti na putovanjima koji se ne mogu kupiti novcem.
Tokom proteklih nekoliko meseci klijenti Universal McCanna postali su
i modni brend Burberry, kao i danski proizvođač obuće Ecco
24
Vesti iz sveta
Otvoren konkurs za
Epica nagrade
Konkurs za dodelu Epica nagrada otvoren je ove godine po 24. put, a pravo na učešće
imaju svi radovi koji su objavljeni, odnosno emitovani u medijima od 1. jula prošle godine.
Pored glavnih komunikacijskih disciplina, kao što su: televizija, novine, radio, B2B, spoljno
oglašavanje, direktni marketing, mediji, promocije, fotografije, dizajn, pakovanja, interaktivne i integrisane kampanje, ove godine uvedene su i tri nove kategorije (odnosi s javnošću,
korporativni imidž i „branded content”). Takođe, biće dodeljena i specijalna nagrada za
najbolju upotrebu mobilnih uređaja u kampanji, bez obzira na kategoriju.
Sve agencije pozvane su da najkasnije do 30. septembra pošalju svoje radove, a rezultati
konkursa biće objavljeni krajem novembra na sajtu Epice.
Ceremonija dodele nagrada i „European Creative Conference” biće održani 21. januara u
novootvorenom Muzeju savremenih umetnosti u Zagrebu, a kompletan program i predavači
biće naknadno saopšteni.
Epica je najstarija manifestacija na kojoj se dodeljuju nagrade u oblasti komunikacija, čiji
je cilj podsticanje najviših standarda kreativnosti i pružanje pomoći agencijama u razvijanju njihove reputacije širom Evrope. Ove godine, kao i dosad, nagrade će dodeliti žiri koji
čine novinari iz 34 časopisa iz oblasti oglašavanja iz 27 zemalja
Rast prihoda od spoljnog oglašavanja
U drugom kvartalu 2010. godine industrija spoljnog oglašavanja zabeležila je rast prihoda od 3,6 odsto (1,88 milijardi dolara) prema podacima američkog Udruženja za spoljno
oglašavanje (Outdoor Advertising Association of America – OAAA).
Rast prihoda posebno je bio osetan u junu kada su prihodi u odnosu na isti period 2009.
godine bili veći za 7 odsto.
Ovakav razvoj situacije u najvećoj meri se dovodi u vezu sa činjenicom da je industrija
spoljnog oglašavanja povećala ulaganja u nove tehnologije.
„Agencije za spoljno oglašavanje ulažu značajna sredstva u infrastrukturu i one trenutno
ubiraju dividendu od ovih investicija”, smatra Stefan Freitas, direktor marketinga u OAAA.
Sektor spoljnog oglašavanja, između ostalog, ekonomski oporavak je doživeo i zahvaljujući digitalnom spoljnom oglašavanju (digital out of home advertising – DOOH). Prema
određenim predviđanjima, očekuje se da će ulaganja u DOOH od 2009. do 2014. godine
porasti sa 2,47 na 3,8 milijardi dolara ukoliko godišnja stopa rasta prihoda bude 9,4 odsto.
Prema rečima Nensi Flečer, predsednice i direktorke OAAA, rezultati pokazuju da oglašivači
„traže delotvorne, finansijski efikasne instrumente, posebno u oblasti spoljnog oglašavanja”
Raste oglašavanje
na Fejsbuku
Prihodi Fejsbuka od oglašavanja u ovoj godini gotovo će se udvostručiti i premašiti milijardu dolara, objavila je agencija eMarketer. Od prognoziranih 1,285 milijardi dolara, kako
se navodi u izveštaju, 835 miliona biće ostvareno u Sjedinjenim Američkim Državama
(prošle godine 665 miliona). Ova agencija predviđa da će prihodi Fejsbuka u 2011. godini
dostići cifru od hiljadu sedamsto šezdeset milijardi dolara. Inače, ova društvena mreža najmanje polovinu prihoda zasniva na alatima koji su oglašivačima na raspolaganju.
Majspejs mreža će, prema ovom izveštaju, zabeležiti pad prihoda od oglašavanja sledeće
godine za 14 odsto u odnosu na ovu godinu (297 miliona dolara)
Jubilarno
pomirenje
Moris i Čarls Sači
Uprkos dugogodišnjem „ljutom” rivalstvu, Moris i Čarls Sači prisustvovaće proslavi četrdesetog rođendana globalne oglasne agencije Saatchi & Saatchi iz koje su
otišli pre šesnaest godina.
Dvojica braće, koja su osnovala Saatchi &
Saatchi 1970. godine, napustila su agenciju
1994. godine nakon što je zbog unutrašnjih
trvenja Moris „izbačen” iz Upravnog odbora.
Usled pomenutih dešavanja, Saatchi &
Saatchi izgubio je značajne klijente od kojih
su mnogi, poput kompanija British Airways,
Gallaher (multinacionalna kompanija za proizvodnju cigareta sa sedištem u Irskoj),
Dixons i Mirror Group Newspapers, počeli da
sarađuju sa agencijom M&C Saatchi koju su
braća Sači osnovala 1995. godine.
Iako je tokom godina došlo do smanjenja
tenzije između ove dve agencije, rivalstvo je
i dalje ostalo.
Tokom ovogodišnjih parlamentarnih izbora
u Velikoj Britaniji, teško je bilo moguće zamisliti da će odnos između agencija imati
ovakav epilog. Tradicionalne političke oponente agencije su nastojale da pretvore u
zaraćene strane. M&C Saatchi udružio je
snage sa agencijom Euro RSCG u nastojanju da kreira što bolju kampanju za Konzervativnu partiju dok je Saatchi & Saatchi
radio kampanju Laburističkoj partiji (osnovni slogan – „Pravedna budućnost za sve”).
Mori Maklenan, izvršni direktor agencije
M&C Saatchi na globalnom niovu, potvrdio
je da će Moris i Čarls Sači prisustvovati proslavi rođendana i dodao: „Saatchi & Saatchi
ostaje naš rival kao što su i druge agencije.
Ipak, osim rivala sada smo i prijatelji”
25
Umesto In memoriama
Vladimir Harak
(1956–2010)
Odlaze jedan po jedan. Sve bolji od
boljeg. I kada im vreme nije!
Ne postoji gora vest u životu čoveka
nego kada je prima o smrti drugoga, pogotovu prijatelja.
Utorak, 31. avgust, kasno noću. Posle 11
časova. Poziv Dragana Kosanovića. Govori.
Upravo na televiziji čitaju saopštenje o Vladinoj smrti. Prva reakcija. Koji Vlada? Harak,
veli! Preneraženje. Do neverice. I ode noć.
Prvo je isključiti televizor. Prekinuti svaki
drugi misaoni proces. Biti u mislima sa njim,
Vladimirom Harakom, čije nas prijateljstvo
vezuje u poslednjih dvadesetak godina. Iskreno. I duboko. Do porodičnih odnosa i
međusobnog poštovanja.
Ako je umro u pedeset četvrtoj godini, znači
da smo započeli druželjublje kada je on, na
primer, imao 34 godine. Ja, tada, već 50!
Kao mladi ekonomista (sa subotičkog Ekonomskog fakulteta) pokazivao je redak misaoni sklop kritičkog posmatranja okruženja. Radio je to na sebi svojstven način.
Analitički. I o tome iznosio svoj sud. Bio je
jedan od retkih novinarski pismenih ekonomista. Do krajnosti. Preokupacija mu je bila
makroekonomija, čije je zakonitosti sjajno
poznavao. To mu nije bila prepreka, već
skoro kao stimulans da uđe u tajne filozofije
marketinga koju je do tančina shvatio. I kao
retko koji novinarski poslenik u Jugoslaviji,
potom u Srbiji, njeno razumevanje prenosio
u razgovorima sa privrednicima o tržišnim
problemima. POTISJE KANJIŽA, BAMBI, TAKOVO, METALAC, APATINSKA PIVARA, SINTELON... i mnoge druge firme, mogle bi da
razmišljaju o njegovom doprinosu njihovom
tržišnom pozicioniranju. Pogotovu kad je reč
o formiranju javnog mnjenja o njima. Nisam
siguran da li su mu ikada kazali ljudsko
hvala. On to, zapravo, nikada nije ni očekivao. A bilo bi lepo, ako to još nisu učinili, da
to sada urade, makar minutom ćutanja i
prisećajući se njega, Vladimira Haraka.
Bio je jedan od nosilaca ideje da se formira
Nezavisno udruženje novinara Vojvodine.
Jedan od razloga je bio brodolom u njegovom životu, koji je izazvao Slobodan Miloše-
26
vić sa istomišljenicima idejom o „čišćenju”
javnih medija od nosilaca demokratskih
pobuda „sumnjivog morala”, što je doživeo
kao urednik Informativne emisije RTV. Svoju
energiju usmerio je, zajedno sa Miodragom
– Miletom Isakovom, dr Mikloš Biroom, Petrom Petrovićem, Mihajlom Čakijem i mnogim drugim čestitim ljudima, na pravljenje
nekog novog sveta. Koji nije uspeo da dočeka.
Pored pisanja za matičnu kuću – novosadski Dnevnik – bio je rado slušan i čitan u
mnogim inostranim medijima. Komentari
koje je spremao za Radio France International bili su pomno proučavani. Ništa manje ni pisani prilozi za hrvatske, slovenačke
i druge poslovne novine i časopise.
Sa posebnom prilježnošću radio je na projektu knjige TOP 10 Vojvodina, koju su uredili mr Mile Isakov i dr Mikloš Biro. Bio je to
svojevrsni izdavački poduhvat – demonstrirati ljudski potencijal Vojvodine u naporima
da ona bude što može biti. Ljudske aktivnosti podelili su u dvadeset oblasti života.
U svakoj od njih prikazano je po desetoro
stvaralaca. Jedna od njih bila je marketing.
Desetoro rangiranih su bili: Žozef Lončar, dr
Stevan Vasiljev, Đorđe Zojkić, Dragan Kosanović, mr Radoslav Penezić, Pavle Borovac,
Mihajlo Svilar, Radojko Stanić, Svetlana Ivanov, Mladen Vranješević.
Jednog dana, tačnije 2. aprila 1992. godine,
banuli su kod mene (tada sam bio direktor
prvog akcionarskog društva po pozivu, Centra za marketing MARK-PLAN) i doneli mi
diplomu NEZAVISNA PATKA koju mi je
uručilo Nezavisno društvo novinara Srbije.
To je dragocenost koju ljubomorno čuvam!
Dobio sam i knjigu sa posvetom jednog od
dvojice urednika: Žozefu, u znak zahvalnosti
što postoji, jer da nema takvih ličnosti, ne bi
bilo ni ove knjige. Srdačno i prijateljski, Mile
Isakov.
I tako, ode nam Vlada! Kako da ne mu ne
odem bar na komemorativni skup koji su
organizovale njegove kolege iz Dnevnika?
(Mesto sahrane bilo je podalje. Znam da mi
je oprostio što i tamo nisam bio. A to je i
mesto poslednjeg oproštaja porodice i rodbine. Treba im mir.)
I slušam jednog, i puls mi se ubrzava, bubnji mi u glavi, iz očiju naviru suze, mucam
dok govorim, ali me reči koje je izgovarao
Aleksandar Đivuljskij, glavni i odgovorni
urednik Dnevnika, zakovaše! I odlučih da ih
objavim. To je priča o Vladi. Aleksandar
shvati moju želju i dade mi tekst, napisan u
trenutku bola.
„Dragi prijatelji,
Posle ovako strašne vesti koju smo dobili
prekjuče, normalno je, to je valjda prirodni
zakon, da se okupimo i ovako zbijemo da
jedni drugima „teramo” strah od budućnosti. Stvarno, kako dalje živeti bez najboljeg i najneobičnijeg od nas?
Ima najmanje deset razloga zašto je Vlada
Harak najneobičniji čovek kojeg znam:
neobično tih u društvu gde se obično
galami,
•neobično razložan gde je normalno
da i ministri lupetaju,
•neobično uljudan tamo gde je
preporučljivo da se bude bahat,
•neobično obrazovan u društvu gde
neobrazovani kolo vode,
•neobično načitan u zemlji u kojoj
se i novine retko čitaju,
•neobično pristojan tamo gde je još
normalno da se pljuje po podu,
•neobično dobronameran ovde gde
je saplitanje s leđa redovna
sportska disciplina,
•neobično savestan tamo gde je
bašmebrigizam način života,
•neobično jednostavan ovde gde je
štos biti što komplikovaniji,
•neobično ozbiljan u društvu gde je
sprdnja masovna zabava.
Satkan od ovih nesvakidašnjih osobina, Vlada Harak, u stvari, kao da nikad nije pripadao ovom i ovakvom svetu. Sve je to bila
samo naša ogromna privilegija jer smo jedno vreme bili u njegovom društvu. I to će
većina nas shvatiti tek kasnije.
A Vlada, onako fin i kulturan, stigao je da
nas razočara prvi put tek na kraju – otišao
je bez pozdrava i najave. Da se bar saberemo šta smo mu dužni. A ostali smo mu
dužni najmanje dve stvari: da svom najboljem novinaru popravimo kompjuter u kojem
je držao svoju bogatu arhivu i da svog najboljeg novinara u novembru odbranimo na
sudu gde ga je tužila tajkunska bitanga što
Umesto In memoriama
mu je, navodno, svojim tekstom narušio
ugled i naneo duševnu bol. Zamislite, molim
vas, kakav to mora biti duševni bolesnik
kojem je naš Vlada naneo duševu bol!? Naš
Vlada koji, u svom životu, nije ni mrava
zgazio...
No zalud nam priča...
Još jednom je potvrđeno surovo životno pra-
vilo: Vrhovni Sudija nepogrešivo bira najbolje. Vlada Harak više nikada neće pisati
za Dnevnik, prešao je u Nebesku Redakciju.
Slava mu!”
Bolje od ovog odavno ne čuh. I prenesoh
verno. Vladimir Harak, naš drug Vlada, to je
zaslužio. U kratkom životu sa ogromnim tragovima. Ljudskim.
In memoriam
Tomislav Pećarina
(1925–2010)
Dobitnik Nagrade za životno
delo „ Dušan Mrvoš” Društva
ekonomskih propagandista
Hrvatske
Jedno retko plemenito ime. Tomislav
Pećarina, diplomirani pravnik, ceo svoj radni
vek posvetio je problematici prava u oglašavanju, kasnije u tržišnim komunikacijama.
„Pelcer” prema ekonomskoj propagandi najverovatnije je primio od, tada, diplomiranog
inženjera ekonomije (to je bila titula današnjih diplomiranih ekonomista) Josipa Sudara, radeći zajedno u Odjelu za ekonomsku
propagandu nadaleko čuvene firme Fotokemika u Zagrebu. Tu je radio od 1956. do
1968. godine.
Radeći sa Ivanom Maričićem u privatnoj firmi Sumar kao pravnik, produbljuje svoja
znanja oblastima koje nisu bile u okviru redovnih studija prava: autorsko pravo, arbitraža, zaštita intelektualne svojine i slično.
Bio je član čuvene marketinške ekipe koju
je formirao pokojni Marijan Serdarušić u
okviru vodeće hemijske industrije Saponia.
Tu divnu, originalnu ideju, realizovali su od
1969. zaključno sa 1971. godinom, kada je
politika učinila svoje pa i ovde zasmetala.
Od 1971. pa do odlaska u penziju 1985. godine radi u Agenciji za marketing Vjesnik, čiji
je osnivač bio Ante Baterelo. Za plejadu
mladih, ova zagrebačka agencija, okupivši
pod svojim krovom najbolje što se naći moglo, sa preko stotinu zaposlenih, sa filijalama u Beogradu i u drugim industrijskim
centrima, vrlo brzo postaje dominantna marketinška agencija na jugoslovenskom prostoru.
Za današnje poslenike koji se bave kupoprodajom oglasnog vremena i prostora, Tomislav Pećarina osniva Odeljenje za medije u
Agenciji Vjesnik i rukovodi njime od 1971.
do 1979. godine.
Kako je Agencija Vjesnik bila izdavač časopisa Kreativne komunikacije, mesečnika
koji je doživeo 66 brojeva, Tomislav Pećarina intenzivno koristi ovaj prostor da piše o
kodeksima, autorskom pravu i drugim pravnim oblastima od interesa za učesnike na
tržištu marketinških usluga.
Na poziv beogradskog časopisa Privredna
propaganda, čiji je glavni i odgovorni urednik bio Žozef Lončar, na osnovu obimne
dokumentacije namenski dobijene od IAA,
1969. godine pristupa izradi radne verzije
Kodeksa lojalnog vršenja propagandne prakse. Na beogradskom savetovanju u organizaciji navedenog časopisa, marta 1970.
godine, na kojem učestvuju najviđeniji marketinški i propagandni poslenici, usvaja se
izmenjena i dopunjena verzija i upućuje na
adrese PKJ, SK SSRNJ, SNJ, JRT i na druge
zainteresovane adrese, kako bi se obezbedilo njegovo usvajanje i primena. Najveći
otpor pruža PKJ (njegov Odbor za trgovinu i
Milanka, žena mu, dve ćerke , dvoje unuka
koje je obožavao, ne plačite. Pevajte! Od
sreće kakvog muža, oca i dedu imaste. Ne
može se baš mnogi time ponositi. Imate
ogromnu prednost!
Bože, blago i tebi, kakvo pojačanje dobi!
usluge i drug Dabanović, insistirajući na tome da se u nacrt Kodeksa ugrade socijalistička obeležja etike i morala. Taj nemoguć
zadatak nikada nije izvršen).
Kako bi se obezbedilo njegovo usvajanje i
sprovođenje u život, u okviru Jugoslovenskog udruženja za marketing JUMA formira
se Komisija za ekonomsku propagandu.
Njen predsednik je bio dr Čedomil Dinter,
sekretar Žozef Lončar, a član Tomislav Pećarina. Uz podršku Jureta Apiha, dr Aleksandar Spasić, tadašnji predsednik Predsedništva Saveza udruženja ekonomskih propagandista Jugoslavije, na redovnoj skupštini SUEPJ-a decembra 1976. godine u
Zagrebu dobija podršku republičkih delegata i tekst Kodeksa biva jednoglasno usvojen. I pored promenjene taktike, Kodeks
nikada nije zaživeo. Glavni nosioci otpora
bili su Jugoslovenska radio-televizija i Savet
za štampu Savezne konferencije Socijalističkog saveza radnog naroda Jugoslavije,
jer ni tada medijima nije odgovaralo uvođenje reda na tržištu oglašavanja. Slično i njihovom današnjem ponašanju.
Tomislav Pećarina bio je aktivni učesnik
kongresa JUMA-e, simpozijuma, skupova i
drugih oblika okupljanja gde je širio svoju
misiju – uloga prava i pravde u svetu tržišnih
komunikacija. Autor je više stotina stručnih
članaka u ovoj oblasti.
Društvo ekonomskih propagandista Hrvatske umelo je da ceni nesebičan rad Tomislava Pećarine. Dobitnik je Nagrade DPH za
životno delo „Dušan Mrvoš”, a 1978. i
1980. nosilac je Godišnje nagrade DPH. U
Beogradu mu je 1972. godine uručena Zlatna plaketa Privredne propagande. Hrvatski
oglasni zbor (HOZ), povodom 40. godišnjice,
dodelio je Tomislavu Pećarini posebno priznanje KRISTALNO ZVONO za trajan i značajan doprinos razvoju misli i prakse hrvatskog
oglašavanja.
Tomislav Pećarina, čovjek velikog duha i velike dobrote, zabeleži Josip Šintić. Bila je
čast poznavati ga, učiti od njega i sarađivati,
dodade Žozef Lončar.
27
Sportski marketing
VIP produžio sponzorstvo
Odbojkaškom savezu Srbije
Aleksandar Boričić, predsednik Odbojkaškog saveza Srbije, i Tanasis Kacirumpas, predsednik Upravnog odbora kompanije Vip mobile, potpisali su 1. septembra novi trogodišnji Ugovor o saradnji između Odbojkaškog saveza Srbije i
kompanije Vip mobile, generalnog sponzora OSS.
Po završetku ceremonije potpisivanja ugovora, Nikola Grbić, kapiten reprezentacije Srbije, predao je Tanasisu Kacirumpasu dres reprezentacije sa brojem 60,
brojem koji označava Vip mobile mrežu 060.
Tanasis Kacirumpas, predsednik Upravnog odbora kompanije Vip mobile, izjavio
je: „Kao generalni sponzor Odbojkaškog saveza Srbije i svih nacionalnih odbojkaških timova, Vip je ispunio obećanje da će postati posvećen partner i da će zajedno sa Savezom raditi na razvoju ovog sporta u Srbiji. Pozitivna energija, timski
duh, šarm i harizma naših odbojkaša i odbojkašica savršeno su se uklopili u vrednosti koje Vip promoviše. Unapred se radujemo nastavku saradnje i novim projektima, i sigurni smo da ćemo zajedno nastaviti da ostvarujemo vrhunske
rezultate”
Ronaldo predsednik
sportske agencije
Brazilski napadač i svojevremeno najbolji fudbaler sveta – Ronaldo postaće predsednik sportske
konsultantske agencije, koju otvara globalna komunikacijska grupa WPP u Londonu.
Agencija pod nazivom „9ine” (Devetka), po broju koji
je Ronaldo nosio kao igrač, počinje sa radom narednog meseca i imaće kancelariju u Londonu i Sao
Paulu. Agencija planira da napravi veliki prodor na
brazilsko sportsko tržište pred Svetsko prvenstvo u
fudbalu 2014. i Olimpijske igre 2016. godine, nudeći
savete korporacijama spremnim da investiraju u
zemlju i nude usluge profesionalnim sportistima. Obe
navedene sportske manifestacije održaće se u toj
zemlji.
„Želimo da budemo lideri u sportskoj marketinškoj industriji. To sam i planirao da radim nakon fudbalske
karijere”, rekao je Ronaldo za brazilski list O Estado
de S. Paulo, i dodao da nova agencija već zastupa
neke velike brendove.
Ronaldo, koji trenutno igra za klub Korintijas u Sao
Paulu, kazao je da će se potpuno posvetiti novom
poslu nakon što ode u penziju naredne godine
Sponzorstvo dresova najvrednije u Engleskoj
Klubovi engleske Premijer lige obezbedili su od sponzora,
čija će obeležja biti istaknuta na dresovima, oko sto miliona funti.
To je za oko trideset miliona funti više u odnosu na prošlu sezonu,
navodi se u istraživanju koje je uradila kompanija Sporting Intelligence.
Prošle sezone rekord je postavila nemačka Bundesliga, a prihodi
od sponzorstva povećali su se ove godine u Premijer ligi zahvaljujući
uspešnim dogovorima pojedinih klubova sa sponzorima.
Liverpul je potpisao ugovor sa Standard Chartered bankom prema
kojem će ove sezone dobiti dvadeset miliona funti, što je više nego
duplo od prethodnog ugovora koji je imao sa Kalsbergom.
I Mančester junajted je potpisao ugovor sa osiguravajućom kućom
Aon prema kojem će ove sezone dobiti dvadeset miliona funti. Prošle godine od AIG-a su dobili četrnaest miliona funti za isticanje
obeležja ove kompanije na dresu.
Tottenham Hotspur potpisao je prošlog meseca ugovor sa tehnološkom kompanijom Autonomy. U naredne dve godine dobiće
dvadeset miliona funti na ime sponzorstva. Međutim, sedam klubo-
28
va engleske Premijer lige potpisalo je ugovor o sponzorstvu u vrednosti od samo jednog miliona funti ili manje, uključujući i novog
člana lige klub West Bromwich Albion koji ima ugovor sa britanskom
kompanijom HomeServe u vrednosti od sedamsto pedeset hiljada
funti. Ovaj klub prethodne dve sezone nije imao stalnog sponzora.
Najmanju vrednost sponzorskog ugovora ove sezone ima Wolverhampton Wanderers i iznosi četiristo hiljada funti. Osam klubova
nije menjalo ugovore.
Sponzorisanje dresova iznosi od dva do deset odsto ukupnih prihoda klubova.
Aleks Miler, iz kompanije Sporting Intelligence koja je sprovela ovo
istraživanje, rekao je da postoji sve veći jaz između klubova koji
imaju, i onih koji nemaju novca. On je upozorio da postoji opasnost
od prevelikog oslanjanja na sportske kladionice koje sponzorišu
sedam klubova engleske Premijer lige. „Te firme imaju za cilj da
postignu što veći profit za kraći vremenski rok, a potom odlaze, i
zato mislim da neće biti dugoročnog sponzorstva kao što je npr. bio
slučaj sa Liverpulom i Kalsbergom”, ocenio je Miler
TABOO NEDELJNIK, stručni časopis.
U elektronskoj formi emituje se svakog
drugog petka, a štampano izdanje se
distribuira ponedeljkom.
Izdavač
SVET MARKETINGA d.o.o.
Časopis je upisan u Registar javnih glasila,
pod registarskim brojem NV000311,
od 11. januara 2010. godine.
ISSN 1451-2068; COBISS 185018375
Osnivač i vlasnik
ŽOZEF-IVAN LONČAR
[email protected]
Bebe – s ulice na velikoj sceni
Fudbal potvrđuje da je jedna od svima dostupnih radosti. To je društveni fenomen za
kulturu i civilizaciju prisutan u mnogim aspektima više, jače i agresivnije nego ranije. Fudbal je sada apsolutno u funkciji pojedinih sistema, ponekad, doduše, u službi njihovog status kvo održanja.
Da fudbal donosi neverovatne, lepe i pozitivne priče, uverili smo se ovih dana kada je čitav
svet obišla vest da je jedan dvadesetogodišnjak – Tiago Manuel Dias Correia – poznat kao
Bebe, stigao u Mančester junajted. Reč je o portugalskom tinejdžeru iz Agualva Cacema,
beskućniku koji je igrao ulični fudbal pre nego što je zvanično nastupio za jednu ekipu
Street fudbala 2009. godine na Festivalu u Foči. E, taj Bebe potpisao je profesionalni ugovor
i prešao iz ekipe Vitorija Gimaraeš na „Old traford” za neverovatnih devet miliona evra.
Čitava ova priča koja je bila povod za analize i tekstove u „Tajmsu“, „Independentu“ i na
BBC-ju, velika je i značajna potvrda toga da se u fudbalu do najviših stepenica stiže naravno
i uz pomoć sreće i ljubavi. Da nije bilo ljubavi i strasti prema fudbalu u svem tom igranju
na ulici (bukvalno danonoćnog), da nije bilo energije koja je pokretala neke ljude u dalekom
Portugalu da organizuju svoju ekipu u Street fudbalu, da nije ta ekipa posle igrala na jednom festivalu, da na tom festivalu Bebe nije u šest utakmica postigao 40 golova i samom
svojom pojavom, znanjem i ponašanjem plenio, on danas sigurno ne bi bio član Mančester
junajteda.
Šlag na, za sada, ovaj jedinstven primer jeste neverovatna podrška ser Aleksa Fergusona
ovom transferu. Pre svega jer je Ferguson upravo u ovom transferu napravio izuzetak, doveo
je igrača kojeg nije lično gledao. Uradio je to na osnovu mišljenja svojih skauta kojima je
uvek verovao, ali je srećan što je saglasnošću koju je dao za ovaj transfer promenio ne
samo život Bebea, nego i njegovog malog mesta, ali i dao ogroman i jak signal da je važno
igrati i voleti fudbal, da se čuda dešavaju i da su čuda u fudbalu postala pravilo a ne izuzetak, ako se posmatra globalno.
Počelo je prvenstvo u Premijer ligi, kao i
svuda u Evropi, sa dva primera. Jedan primer
je dovođenje Bebea u Mančester junajted;
mladića bez igde ikoga u status priznatog
fudbalera Junajteda. Drugi je beskrupulozna
kupovina igrača iz cele Evrope za Mančester
siti.
Ferguson je poverovao svojim skautima i
svom sistemu koji gradi godinama i otvoreno
je napao vodeće ljude Mančester sitija zbog
neverovatnog, bahatog ponašanja i kupoBebe u beloj opremi vanja tolikog broja igrača za tako mnogo
novca. Transfer Bebea bi morao biti primer
koji ohrabruje, koji daje snagu fudbalu. I da je otišao u neki manji klub, priča o Bebeu
zaslužila bi pažnju, ali velika imena, veliki klubovi, veliki treneri, sastavni su deo ne samo
fudbalske stvarnosti i oni tu snagu daju svim, pa i najmanjim detaljima fudbalske igre
Glavni i odgovorni urednik TABOO izdanja
JELENA IVANOVIĆ
[email protected]
Urednik
DUŠAN ŠUNJKA
[email protected]
Urednik web izdanja
PETAR STAKIĆ
[email protected]
Novinari
ŽELJKA MILETIĆ
[email protected]
i IVANA PARČETIĆ
[email protected]
Grafički dizajn
ĐORĐO IVANIŠEVIĆ, art direktor
[email protected]
i ATELJE DUART: VERA JARAKOVIĆ
i MIODRAG MLADENOVIĆ
[email protected]
Ilustracije
MIODRAG MLADENOVIĆ
[email protected]
VD direktora
SVETLANA LONČAR
[email protected]
Sedište izdavača
SVET MARKETINGA
Izdavačko-edukativni i konsultantski centar
u i o svetu marketinga, d.o.o.
26000 Pančevo, Ulica Stevana Šupljikca broj 71
Sedište Redakcije
26000 Pančevo, Ulica Petra Drapšina broj 2d
Telefoni: 013/314 981 i 318 011
Telefaks: 013/312 495
www.taboomagazine.org
E-mail: [email protected]
[email protected]
Pretplata
1. Godišnja pretplata na časopis TABOO
(4 broja godišnje) u štampanoj formi obima
do 100 strana, sa 23 broja TABOO
NEDELJNIKA u štampanoj formi obima do
28 strana (isporuka poštanskim putem),
iznosi 12.000,00 dinara, neto. PDV 8%*.
2. Godišnja pretplata na časopis TABOO
(4 broja godišnje) u štampanoj formi obima
do 100 strana, sa 23 broja TABOO
NEDELJNIKA u elektronskoj formi obima do
28 strana, iznosi 9.000,00 dinara, neto.
PDV 8%*.
3. Godišnja pretplata na TABOO NEDELJNIK
(bez časopisa TABOO) u štampanoj formi,
23 broja godišnje, iznosi 6.000,00 dinara,
neto. PDV 8%.
Taboo & Jovšić Printing Centar
Zoran Avramović,
direktor agencije
Crvena zvezda marketing
4. Godišnja pretplata na TABOO NEDELJNIK
(bez časopisa TABOO) u elektronskoj formi,
23 broja godišnje, iznosi 3.000,00 dinara,
neto. PDV 8% .
* Bonus na redne brojeve 1 ili 2 je pravo
naručioca da dostavi do deset elektronskih
adresa, svojih zaposlenih ili poslovnih prijatelja
na koje će se dostavljati TABOO NEDELJNIK u
elektronskoj formi.
29
Suizdavači
116-117
TABOO NEDELJNIK - u i o svetu
marketinških komunikacija
Oglašivači (7)
Savet suizdavača časopisa
Mr. Gordana Adamov (Suzana Milijašević-Đurić),
Marijana Agić-Molnar (Goran Tintor),
Zoran Avramović,
prof. dr Srđan Bogosavljević (dr Svetlana Logar),
Nebojša Babić, Darko Broćić (Slobodan Đokić),
Kosanče Dimitrijević (Bojana Novaković),
Dragoslav Ilić, Ivan Ivačković (Dejan Grastić),
Bojan Joksimović (Nevena Rudan),
Saša Jotov (Ivan Živanović), Saša Jovšić,
Maja Kolar, Jelena Krstović (Zoran Papović),
Lazar Labus, Gordana Lazić-Velovan,
Žozef-Ivan Lončar (Jelena Ivanović),
Vera Lloyd Thomas, Miša Lukić (Sonja Dragojević),
Rade Mačković, Igor Maljević (Dejan Miletić),
dr Tatjana Mamula (Ivana Sinković),
Milica Marković (Radisav Vulićević),
Mirko Mandić (Predrag Zorić),
Darko Matijašević, mr Goran Milićević,
Snežana Miljanić (Ivan Tadić), Dejan Nedić,
Viktor Nikolić, Žarko Palija (Milica Đuričić-Janjić),
Zoran Pavić (dr Vladimir Krulj),
Nenad Petrović (Nataša Đurić),
Aleksandar Radosavljević (Aleksandra Ranković),
Dejan Ranđić, Milan Ristić (Vesna Andrejević),
Snežana Simin, Slobodan Srećković
(Jelena Brajović), Jovan Stojanović (Marija Matić),
Dejan Starčević,
Marin Šimurina (Srđan Mihajlović),
Goran Vasić (Marijeta Lazor)
Suizdavači časopisa
• ADVERCITY, Niš • AGB NIELSEN MEDIA, Beograd •
• RESEARCH, Beograd • ALMA QUATTRO, Beograd •
• APATINSKA PIVARA, Apatin •
• BANCA INTESA, Beograd • BELEXPO, Beograd •
• BEOEXPO SYSTEM, Beograd •
• BEOGRADSKA KULTURNA MREŽA, Beograd •
• BEOGRADSKI SAJAM, Beograd •
• CARLSBERG SRBIJA, Beograd •
• CRVENA ZVEZDA MARKETING, Beograd •
• DELTA HOLDING, Beograd •
• DIRECT MEDIA, Beograd •
• DRAFT FCB AFIRMA , Beograd •
• EXECUTIVE GROUP, Beograd •
• EURO RSCG BELGRADE, Beograd •
• GfK, Beograd • GISTRO ADVERTISING, Beograd •
• GREY WORLDWIDE, Beograd •
• HEMOFARM KONCERN, Vršac •
• IPSOS STRATEGIC MARKETING, Beograd •
• JOVŠIĆ PRINTING CENTAR, Beograd •
• KOMERCIJALNA BANKA, Beograd •
• KREATIVA NEW FORMULA, Beograd •
• LEO BURNETT, Beograd • LUNA\TBWA, Beograd •
• MASEL GROUP, Beograd • MASMI, Beograd •
• NOVOSADSKI SAJAM, Novi Sad •
• NEO COMMUNICATIONS, Beograd •
• OMNICOM, Beograd •
• ORANGE STUDIO, Beograd •
• OVATION BBDO, Beograd •
• PROFESSION GROUP, Beograd •
• PROFILE, Beograd •
• PROVOX, Beograd •
• RADIO TELEVIZIJA SRBIJE, Beograd •
• STRAWBERRY I&S, Beograd • SVA, Beograd •
• SVET MARKETINGA, Pančevo •
• TELEKOM SRBIJA, Beograd •
30
Agencije za marketinške komunikacije (16)
časopisa Taboo (40)
Agencije za marketinška i društvena istraživanja (4)
Sajamske organizacije (2)
Agencije za odnose sa javnošću (3)
Specijalizovana preduzeća za opremanje sajamskih nastupa
i organizovanje privrednih i drugih izložbi (2)
Specijalizovana preduzeća
za spoljno oglašavanje (2)
Specijalizovana preduzeća za planiranje
i zakup oglasnog prostora (1)
Medijske kuće (1)
Štamparije i drugi proizvođači
propagandnih materijala i sredstava (1)
Druga specijalizovana
preduzeća i agencije (1)
31
Bez teme nema ni dileme
Ljubomir Ratković
Seks, da to je dobro. Ali, ne tako često...
Marketarije
„Film je život iz koga su izostavljene
dosadne stvari...”
Hičkok
Nemojte da reagujete na nadnaslov,
niti na podnaslov. Seks je svuda oko nas,
osim u seksualnosti. Pre gej parade, ne
znam zašto nazvane „Parada ponosa”,
11. septembra ispred Doma Narodne
skupštine održana je promocija novih
oficira.
Videli ste idejno rešenje za tu manifestaciju. Da ne bude dileme. Ja
sa svojim sinom obavezno prisustvujem tom činu. Nedostaje
nam još bela mornarička šapka.
Plavu i zelenu imamo. Nije me
sprečilo ni to idejno rešenje koje
je najlakše prokomentarisati pesmom „Žene vole oficire”. Vojska
je postala ili postaje profesionalna, što bi se moglo protumačiti
da je do juče bila amaterska.
Mao Ce Tung koji je rekao ovo što u
nadnaslovu piše, kako-tako je sačuvao svoju zemlju. Ali, Kina je daleko.
Od kineske četvrti – projekta – napišite
vi... ime autora, nema ništa. Mada...
Jasno je rečeno da moramo u Evropu. Dobro, idemo. Nekadašnji muzičar, a sad producent i reditelj, tada je pevao „Putuj, Evropo”, a sad je ambasador iste...
A evropski standardi su uslov: kad Evropa
dođe u Srbiju i odete na pijacu, tražićete
kilogram cucumis sativus, kilogram musa
sapientium, kilogram sozalanum lycopesicum, pola kilograma capsium annum, te
nekoliko češnjeva allium sativum. Do tada
će prodavci biti obučeni i znaće da ste tražili
32
krastavac, banane, paradajz, paprike i beli
luk.
Međutim...
„Da li ćemo ulaskom u Evropsku uniju morati da se odreknemo čvaraka i domaće rakije...?” Zar je moguće da će srpskim krastavcima biti zatvoren pristup na evropske
trpeze zato što su veći nego što su odredili
briselski birokrati...
A sad, moja omiljena tema: jogurt će se u
Srbiji prodavati pod nazivom fermentisano
mleko, ali su iz Brisela dodatno reagovali
„termički obrađeno fermentisano mleko blagog ukusa...”
U Evropsku uniju ne možemo sa iskrivljenim
krastavcima, zdepastim šargarepama i savijenim bananama. Dobro, banane ne proizvodimo. Ali, krastavaca imamo.
A... na zvaničnom sajtu Evropske komisije
piše: „Krastavci ne moraju biti pravi, ali podaci o njihovoj dužini, debljini i drugim karakteristikama (uključujući zemlju porekla)”,
moraju biti precizirani da bi trgovci znali, kad
im kutija dođe, čime raspolažu...
A šta ćemo sa džemom i marmeladom? Evo
šta piše u uglednoj Politici: „Pre nekoliko godina izvesnom seljaku u Austriji zaprećeno
je zatvorom ukoliko ne povuče iz prodaje
marmeladu od kajsija napravljenu po receptu njegove bake. Čime je jadna staramajka zaslužila ovakvu kaznu? Austrijske
vlasti su, pristupajući Evropskoj uniji 1995.
godine, u nacionalno zakonodavstvo prenele, očigledno bukvalno, i evropsku direktivu
(iz 1979) koja predviđa da se, marmelada’
pravi samo od citrusa, sve ostalo se mora nazvati ,džem’. Druge članice EU su
postupile pametnije. Recimo, Danci i
Grci su zvanično izjednačili značenje obe ove reči, pa po receptu
sopstvenih baka mogu mirne duše, bez kršenja evropskih direktiva, kuvati sa šećerom i kajsije,
i breskve, i smokve, i šljive...
i nazvati ih, kad im se ćefne, jednom marmelada, drugi put
džem”.
A sad pročitajte ovo: da ste bili na
predavanju Dana Hermana, mogli
ste da čujete da se „sve te direktive odnose na hranu koja se prodaje u radnjama, a ne i na onu koja
se prodaje na kioscima i tezgama –
osim ako nacionalno zakonodavstvo
ne odluči drugačije”.
Žao mi je. Mogli ste to iskoristiti. Mada
znam da mnogi proizvođači to rade.
I da se klonimo raznoraznih priča da će radnici na gradilištima morati da nose duge
rukave da ne bi dobili rak kože, da se neće
smeti obraćati na poslu sa „dušo, ljubavi,
srce”, ali u evropskom zakonodavstvu ostaje
mogućnost da će dekolte ostati bez kazni.
Piše tamo i da će zvaničnici u Evropskoj
uniji, stariji od 50 godina, imati pravo na
šest tableta „vijagre” mesečno, besplatno.
Taj predlog se još uvek razmatra
Download

Tu bi, ili nije bilo tu