Va š
BESP
PRIMELATAN
RAK!
Koja su prava
p
potrošača?
10
torbe
stanara
za plažu
jela
ana ča
g
a
L pirin
od
Rajska grčka ostrva
Šta se sve prodaje iz automata
Laserom protiv ekcema
u ovom broju...
Svakodnevica
8 Intervju Dejan Lutkić
12 Ogledalce oprezno
14 Tajne torbe za plažu
36 Dečji svet dojite bebe
38 Ona i on na moru
sadržaj
44
42
jul 2010
rajski Kikladi
Budite zdravi
18 Leto bez infekcija
bolje sprečiti nego lečiti
21 Morske nezgode
Moja kuhinja
24 Limun čorba sa pirinčem
25 Mornarski rižoto
26 Pirinač sa kari piletinom
28 Originalne torte
29 Namirnice iz automata
38
bračne zgode
i nezgode na
plaži
koja su prava
potrošača?
Svet oko nas
6 Mozaik
34 Porodični kutak
bez roditelja na letovanje
40 Nepuno radno vreme
42 Aktuelno
zakon štiti potrošače
16
14
sa stilom i na
plažu
zdrava ishrana je
imperativ
44 Razglednica
grčka ostrva
48 Horoskop
50 Scena filmovi, knjige,
koncerti...
Foto: Nataša Atanasković
sa sunčanjem
Moglo bi se reći da je porodični
odlazak na more mala noćna mora
za dobar deo muške populacije. Bar
za onaj deo koji ja poznajem. Za njih
more podrazumeva bar na plaži, neko
hladno piće u ruci, malo kupanja,
skakanje sa stena. I nikako da se
pomire sa činjenicom da odlazak na
more podrazumeva kofere, vožnju,
aerodrome, onda torbe za plažu, pa
kofice, lopatice, šlaufe, mišiće i ostali
arsenal rekvizita za pesak. Jao, pesak,
taj mrski neprijatelj koji im se uvlači
svuda i koji po pravilu ne ide ruku pod
ruku sa stenom sa koje mogu da skoče
u more, već moraju da prođu kroz
plićak i da rizikuju prskanje mlađarije.
A tek čuvanje dece...Moj otac je mene
lično svojevremeno izgubio na grčkoj
plaži jer mu je lokator bila kofica, a
ne ja. Deca su se razišla, na česmi
je ostalo dete sa identičnom koficom,
ali od mene ni traga. Pronašao me
je nekoliko stotina metara dalje niz
plažu kako vučem svoju koficu punu
vode. Majka od tada više nikada nije
zadremala na plaži. Takođe nas je
naučio da plivamo gotovo paralelno
sa hodanjem. Da ne bi morao da se
brčka sa nama u plićaku. Taktika nije
loša, skinuta gomila dnevnih obaveza, deca odlični plivači. Postoji i ona
kategorija koja će sve da uradi (čitaj:
plati) samo da bi izbegla letovanje,
pa na more velikodušno šalje ženu i
decu i taštu! Opet nije loša taktika.
Sve u svemu, mi žene ipak uživamo i u
moru, i u pesku i vrlo rado im se, kada
decu smestimo u plićak, pridružimo u
hladovini plažnog bara.
mozaik
1 dinar za Vranje
Tokom maja u svim maloprodajnim objektima Delta
Maxi Grupe od svakog prodatog proizvoda robne
marke „Premia“ izdvojen je jedan dinar i na taj način
prikupljeno 4,5 miliona dinara. Prikupljenja sredstva
namenjena su vranjskoj narodnoj kuhinji koja se suočava se velikim poteškoćama u radu i nalazila se pred
zatvaranjem. Narodna kuhinja u Vranju osnovana je
1992. godine a trenutno se svakog radnog dana pripremi obrok za 300 korisnika.
Bilo je planirano da zbog nedostatka namirnica kuhinja prestane sa radom 30. aprila, međutim, posle
donacije Delta Maxi Grupe rešen je problem dugoročnijeg snabdevanja za još najmanje godinu dana.
Trijumf tenisa, drugarstva i sportskog duha
Treći Tradicionalni Doncafe pozivni turnir poznatih ličnosti
Srbije u tenisu predstavio je do sada najveći broj asova raznih cenjenih javnih profesija – zaljubljenika u “beli
sport”. Pobednici novog egzibicionog meča turnira u rekreativnom muškom dublu poznatih ličnosti bili su hokejaško-fudbalski par Goran Radović-Radmilo Mihajlović, dok
su u tradicionalnoj posebnoj atrakciji turnira - egzibicionom meču bivsih profesionalaca i reprezentativaca trijumfovali Nemanja Grković i Peđa Zdravković. Pobednik
turnira u konkurenciji muškog singla postao je poznati medijski poslenik Igor Miklja, koji je – zajedno sa drugoplasiranim arhitektom Bojanom Šupeljakom – posvetio posebnu
nagradu prvoj pobednici turnira u konkurenciji ženskog
singla – popularnoj voditeljki i manekenki Adriani Čortan!
Posebnu nagradu za najveći ostvareni napredak u tenisu
osvojio je proslavljeni fudbalski as Zoran Bata Mirković,
dok su svoje prijatelje i kolege na terenu su sa tribina
energično bodrile i brojne druge poznate ličnosti – Goran Draganić, Dejan i Mirjana Udovičić, Saša Dragić,
Ivana Bajić, Vlada Aleksić…
Veliko srce za vrtić „Sunčica“
Eurobank EFG i Fond Ana i Vlade Divac
otvorili su danas obnovljeno igralište u vrtiću „Sunčica“ u sklopu predškolske ustanove Zvezdara. Ovo dečje igralište je prvi
vrtić rekonstruisan iz sredstava prikupljenih
od humanitarne kreditne kartice „Veliko
srce“, koju zajednički izdaju Eurobank EFG
i Fond „Ana & Vlade Divac.“
JEDAN GOL, JEDAN CILJ
Kompanija Telenor u Srbiji postala je deo svetske kampanje ”Jedan gol, jedan cilj”, koju su
pokrenule Svetska kampanja o obrazovanju i
Svetska fudbalska organizacija (FIFA), sa ciljem
da se promoviše ideja o dostupnosti obrazovanja za svu decu i odrasle. Mobilni operatori širom sveta, među kojima i Telenor grupa,
poslaće više od milijardu SMS poruka i svojim
PUTOVANJE POČINJE KARTICOM
Korisnike Banca Intesa American Express platnih kartica ovog leta očekuju vredne
nagrade. U periodu od 18. juna do 24. avgusta 2010. godine svaka transakcija
Gold, Green ili Blue American Express kreditnom karticom veća od 100 dinara ili 1
evra bez obzira da li je napravljena u zemlji ili inostranstvu automatski se uključuje
u nagradnu igru. Glavna nagrada je dvonedeljno putovanje za dve osobe u zemlje
Dalekog istoka i podrazumeva obilazak prestonica kao što su Peking, Hongkong i Tokio, ali i posetu Kineskom zidu, Zabranjenom gradu i ostalim turističkim atrakcijama u
ovom delu sveta. Ostale nagrade su
nesvakidašnja vikend putovanja kao
što su romantična vožnja gondolama
u Veneciji, uživanje u kulinarskim čarolijama na Pizza festivalu u Napulju
ili uživo gledanje trke Formule 1 na
čuvenoj stazi u Monci.
Spisak dobitnika iz broja 7
korisnicima ponuditi mogućnost da podrže projekat „Jedan gol, jedan cilj“, pre i tokom Svetskog prvenstva u Južnoj Africi, koje se održava
od 11. juna do 11. jula. “Veruje se da oko 72
miliona dece u celom svetu ne dobija apsolutno
nikakvo obrazovanje. Kampanjom „Jedan gol,
jedan cilj“ dižemo kolektivni glas zahtevajući od
lidera sveta da obećaju da će do 2015. obezbediti obrazovanje za sve. Slanjem besplatne
SMS poruke našim korisnicima i angažujući ih da
podrže ovu akciju, dokazaćemo da su mobilni
telefoni sredstvo komuniciranja koje ima stvarni
potencijal da dosegne ceo svet”, kaže Jon Fredrik Baksos, direktor Telenor grupe.
Durex paket - Milošević Mirjana, Zvezdara, Kalkan Dragana, Pančevo, Sonja Kosanović, Beograd; Florida bel paket- Stijović Ivana, Beograd, Radević Lea, Beograd, Ilić
Anita, Beograd, Agić Milica, Beograd, Ćirović Snežana, Beograd; Dr. Oetker paket - Tučić Dragica, Beograd, Kostadinov Goran, Beograd, Manić Nadežda, Obrenovac,
Jovanovska Ana, Beograd,Đikić-Kovač Agneš, Sombor; Doncafe Moment paket- Đajić Duška, Priboj, Trajković Zorica, Beograd, Gavrilović Vera, Beograd, Lujić Dragana,
Beograd, Agić Jasmina, Beograd, Tokić Milana, Beograd, Ljubenović Zorica, Beograd, Vujanac Jelena, Beograd; Aloe Fresh paket - Petrović Zlata, Beograd, Trajkoska
Anđelija, Zrenjanin, Čubra Mirjana, Beograd, Stojanović Jelena, Beograd, Savić Radosav, Beograd; Biser paket - Atanacković Desanka, Pančevo, Mitrašinović Milica,
Lazarevac, Stijović Anastasija, Beograd, Milanović Nadica, Jagodina, Đokić Jelena, Niš; Knjiga „Kerini dnevnici“ - Đurić Dragana, Beograd, Radović Milena, Novi Sad;
Knjiga „Štiklama do vrha“ - Sam Ivana, Beograd, Martinović Snežana, Beograd; Knjiga „Volim Njujork“ - Đurišić Tijana, Beograd, Čabarkapa Jasmina, Apatin; Knjiga
„Džulijet“ - Jovanovska Iskra, Beograd, Trajković Snežana, Beograd; Knjiga „Duhovi nad Balkanom“ - Baćanin Nada, Beograd, Rakočević Danica, Beograd; Knjiga „50
načina da nađeš onog pravog“ - Bosnić Jelena, Beograd, Žakić-Nedeljković Dragana, Beograd
CRVENO JE BOJA LJUBAVI
„BEER FEST” OSMI PUT
Popularni festival „Beer Fest“ biće ove godine, u produkciji Beogradske kulturne
mreže, održan u dva grada: Vrnjačkoj Banji i Beogradu. Na „Beer Festu“ u Vrnjačkoj Banji, od 2. do 4. jula na terenima sportskog centra „Raj“, prvog dana
glavne zvezde biće „Partibrejkersi“, Inspektor Blaža i „Kljunovi“, kao i Luis. Najveća imena drugog dana biće „YU grupa“, „Orthodox Celts“ i „Sunshine“, dok
su zvezde trećeg dana „Galija“, „Divlje jagode“ i „E-Play“. U Beogradu će, na
Ušću, od 18. do 22. avgusta, „Beer Fest“ ove godine biti održan osmi put. Na
Ušću će svirati „Riblja čorba“, Bajaga i „Instruktori“, „Van Gogh“, „Pankrti“, Jurica Pađen i „Aerodrom“, Dejan Cukić, Bilja Krstić, Ana Popović, Kiril Džajkovski,
SARS, „Kall“, poznati di-džej Beni Benasi i drugi. Za prethodnih sedam godina
to je postao najmasovniji festival u jugoistočnoj Evropi - prošle godine je za pet
festivalskih večeri bilo 650.000 posetilaca. Ulaz na oba festivala je besplatan.
RETROSPEKTIVA FEĐE SORETIĆA
U Umetničkom paviljonu ,,Cvijeta Zuzorić” na Malom Kalemegdanu od 15. juna otvorena
je retrospektivna izložba slika Fedora Feđe Soretića, koja se organizuje povodom objavljivanja reprezentativne monografije ovog slikara čiji je autor dr Jasna Jovanov, istoričar
umetnosti iz Novog Sada. Kao predstavnik posleratne generacije, Feđa Soretić (1930. Novi
Sad), pripada umetnicima koji svoju modernost
ističu na manje naglašen način i ne zaziru od
sinteze savremenih likovnih stremljanja sa poetikom vizuelne interpretacije konkretnog motiva. Nastao u drugoj polovini XX veka, Soretićev opus još uvek je otvoren i nedovršen. Lični
pečat prisutan na njegovim slikama ne ostavlja
mesta sumnji u ispravnost figurativnog opredeljenja. Široj javnosti prevashodno je poznat
kao nastavljač velike tradicije vojvođanskih
pejzažista, Šumanovića, Radovića, Konjovića.
U RITMU POZNATIH
Belgijski koncept satova “Ice Watch” postao je poznat širom sveta po svom kvalitetu, a od ovog leta mogu se kupiti i u
Srbiji. Široka paleta boja i oblika ostaviće vas u nedoumici za koju da se odlučite.
Urbani, atraktivni, sofisticirani, efektni, upečatljivi, nezaboravni... svakom modelu
odgovara neki od ovih epiteta. Kolekcija “Ice-Love” oplemenjena je “Swarovski”
kristalima za modele u beloj i crnoj boji. “Sili Forever” privlači jarkim bojama koje
utiču pozitivno na raspoloženje, a za ovo leto idealne su neke od pastelnih boja
koje će vam savršeno pristajati uz kupaći kostim dok ste na plaži. Za one koji vole
atraktivne modele tu je kolekcija “Classic Fluo” i “Neon”, dok pripadnici jačeg pola
mogu da odaberu neki od elegantnih modela iz kolekcije “Chrono” ili “XXL”. Veliki
broj poznatih ličnosti širom sveta rado nosi “Ice Watch” satove, a David Getta ga
ima na ruci u spotu za veliki hit “One love”.
Prva čitateljka koje se javi 14. jula u 15 časova na telefon 011/2029622
dobiće na poklon “Ice Watch” sat
PRVA EKOLOŠKA BAZNA STANICA
Prva bazna stanica u Srbiji na sunce i vetar, u
mreži kompanije Telenor, puštena je nedavno
u rad u mestu Pločica, u Opštini Kovin. Ovaj
ekološki pilot projekat prva je u nizu „zelenih“
investicija kompanije Telenor u oblasti
napajanja telekomunikacione mreže. Uz punu
podršku Ministarstva za zaštitu životne sredine
i prostorno planiranje, u projektu su učestvovali
domaći stručnjaci, koji su projektovali hibridno
postrojenje na sunce i vetar, i izvođači, koji
su montirali složene uređaje. Hibridnu baznu
stanicu svečano su otvorili ministar životne
sredine Oliver Dulić, i generalni direktor
Telenora u Srbiji Ćel Morten Jonsen.
zeleni kutak
Delta Maxi i Fudbalski savez Srbije potpisali su ugovor o dugoročnom
partnerstvu, čime je Maxi postao oficijelni partner nacionalne fudbalske
reprezentacije do kraja Evropskog
prvenstva 31. jula 2012. godine.
Svi reprezentativci Srbije, tokom priprema u austrijskom gradiću Leogangu, sa
zadovoljstvom su učestvovali u snimanju
Maxijevog spota koji se ovih dana emituje na televizijskim stanicama, a u kome
naši igrači pevaju varijaciju rokerskog
hita “Crveno je boja ljubavi”.
BIOMASA NAJZNAČAJNIJI OBNOVLJIVI
IZVOR ENERGIJE U SRBIJI
Procenjuje se da je ukupan godišnji
potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji
jednak iznosu od 4,3 miliona tona nafte,
odnosno gotovo polovini godišnje potrebe
zemlje za energijom. “Biomasa predstavlja
najznačajniji obnovljivi izvor energije u Srbiji
i čini dve terećine ukupnog potencijala ili
62 odsto obnovljivih izvora energije”, rekao
je pomoćnik ministra rudarstva i energetike
Dejan Stojadinović na konferenciji “Agrobiznis
i obnovljivi izvori energije - potencijali i
prepreke”. Prema njegovim rečima, “biogorivo
je jedini produkt biomase koje bi Srbija mogla
da izvozi, jer se ostali načini korišćenja
biomase zasnivaju na lokalnoj proizvodnji i
potrošnji”.
BRED PIT ZAINTERESOVAN ZA FILM O
EKOLOŠKOJ KATASTROFI
Holivudski glumac Bred Pit navodno je
zainteresovan da na filmsko platno prenese
dramatičnu priču o ekološkoj katastrofi u
Meksičkom zalivu, objavio je Njujork dejli njuz.
Pit je i lično zainteresovan za zbivanja posle
eksplozije naftne platforme Britiš petroleuma
pošto poseduje kuću u Nju Orleansu, u
Luizijani. Ta američka savezna država je
žrtva ekološke katastrofe od kada se u aprilu
dogodila nesreća i u okean se izlili milioni
galona nafte.
USPEŠNE ŽENE
Nakon što je u martu raspisala dva konkursa
za nagrade “Gazdarica” i “Žena za sva vremena”, Opportunity banka je 17.05.2010. na
poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu proglasila pobednice prvog konkursa. Svrha obe nagrade je promovisanje ženskog preduzetništva
i podsticanje različitih programa finansiranja i
edukacija čiji je cilj da ženama koje žele da
osnuju ili unaprede svoj mali ili agro biznis omoguće bolji pristup znanju i tehnologijama. Radmila Popadić iz Požege dobitnica je titule prve
OBS “Gazdarice” i nagrade od 500.000 dinara koja će biti utrošena za unapređenje njenog
poslovanja. Radmila se bavi proizvodnjom shitake gljiva od 2005.
magazin
7
uz kafu
Zabrane me
Smatram da je samokritičnost i ambicija
dobra do određenih granica, a ako to
preraste u neku bolesnu ambiciju, onda
mislim da čovek ima ogroman problem
kaže glumac Dejan Lutkić
Tekst: Dafina Dostanić Foto: Nataša Atanasković i privatna arhiva
R
etki su glumci koji kreirajući likove negativaca, postanu omiljeni
junaci gledaocima ali i pozorišnoj
publici. Jedan od njih je Dejan Lutkić,
koga smo nedavno gledali kao snalažljivog Alamunju u „Beloj lađi“ i doslednog
grofa Jovana Jagodića u seriji „Sva ta
ravnica“.
Među prijateljima, ovaj umetnik je poznat kao vrlo snalažljiva i lepo vaspitana
osoba, koja je uz to i veliki profesionalac
u svom poslu. Oni koji ga dobro ne poznaju, jedino mu zameraju da je previše
ozbiljan i da ga je teško videti nasmejanog. Međutim, ljudi koji su imali priliku
da ga dobro upoznaju, smatraju da je
Dejan sasvim drugačiji privatno. Obo8
magazin
žava posao kojim se bavi, a osmeh sa lica
ne skida posebno kada mu kažete da je
„blažen među ženama“ jer sa suprugom
Ljubinkom ima dve kćerke - Anastaziju
(7) i Nađu (5).
Glumac ističe da sve u životu radi po
principu „prvo skoči, pa reci hop“. U
razgovoru sa njim smo saznali da od jeseni počinje snimanje novog ciklusa Pavićeve „Bele lađe“, a u planu je i nastavak
serije Miroslava Lekića „Sva ta ravnica“.
Gledate li svoje serije na TV?
- Televizijski program zaista retko gledam i to najčešće u noćnim satima. Obično su tada u pitanju filmovi. Svoje serije
ne stižem da pogledam, a inače potrudim
se da ih vidim pre emitovanja.
Seriju „Sva ta ravnica“ ste pogledali
mnogo pre prikazivanja na TV. Da li ste
sebi tada našli neku zamerku?
- Naravno da jesam, ali to su bile sitne zamerke koje samo ja mogu da vidim i osetim. Inače, gledaoci ne obraćaju pažnju
na takve stvari. Zna se da smo mi glumci
najstroži mogući kritičari, koji analiziraju
sve živo. Ni ja, niti bilo koji kolega ili filmski radnik, nismo obični gledaoci jer sve
posmatramo iz nekog drugog ugla.
Po prvi put ste se oprobali i kao producent u pomenutoj seriji. Znači li to da
glumac ne može da izgura neku svoju
užasavaju
ideju ukoliko finansije nisu u njegovim
rukama?
- Očigledno je da tako mora da bude. Ali
„Sva ta ravnica“ mi nije draga zbog toga
(producentskog posla) naprotiv, to mi
je bilo nužno zlo iz razloga što sam smatrao da će posao biti urađen jedino ako
krenem da ga pakujem onako kako sam
ga zamislio. „Vukao“ sam ga na svojim
leđima, kao što je činila i cela ekipa, koja
je, priznajem, bila apsolutno fantastična
u svakom trenutku. Ali ako ljudi osete
da to radiš da bi strpao neke pare u džep,
sve se odmah vidi i odnos prema svemu
postane sasvim drugačiji.
Da li ste se malo mešali u scenario Đorđa
Milosavljevića?
- Jesam, ali nikada se nisam mešao u
Đorđevu koncepciju, jer je on fantastičan pisac. Međutim, posle svake napisane epizode Đorđe, Miroslav Lekić i ja
smo seli i pričali kako dalje. Tri glave su
pametnije od jedne. Eventualno smo
menjali neke sitnice. Đorđe je napisao
odličan scenaro, pa tu nije bilo potrebe za
nekim specijalnim intervencijama.
Ponuda koja se ne odbija
Pre izvesnog vremena ponovo se repriziralo „Porodično blago“. Iako se tu
pojavljujete samo u nekoliko epizoda, lik
transvestita ste fantastično kreirali...
- Hvala. Sećam se da me je pozvao pokojni reditelj Aca Đorđević i ponudio ulogu.
Za mene je to bila velika čast, jer je poziv
usledio od jednog od naših najvećih reditelja svih vremena. Uradio sam ulogu
onako kako najbolje znam i umem i ispostavilo se da su ljudi to primetili.
napravi neka vrsta kompromisa. Kada
čujem reč zabranjeno, zvuči mi prilično
ugnjetavački, a ko voli da se oseća ugnjetavanim?! Mada, sa nekim stvarima u
životu jednostavno morate da se pomirite, a ja se trudim da se sa time izborim.
Smatrate li da je glumački posao „krvav“?
- Apsolutno! Slikanje, osmeh, popularnost, prepoznavanje na ulici... stvari su
koje ja zovem nuspojave našeg poziva.
Koliko se glumac potroši na to dok ne napravi ulogu, dok ne uradi nešto i nikada
nismo zadovoljni... Uvek znamo da može
još bolje. Naravno, ne treba biti preterano
samokritičan, jer to može da vas odvede
u neki drugi pravac koji nije dobar. Smatram da je samokritičnost i ambicija dobra do određenih granica, a ako to preraste u neku bolesnu ambiciju, onda mislim
da čovek ima ogroman problem.
Ne volite da vas neko ograničava ili vam
nešto zabranjuje. Kada ste se poslednji
put susreli sa tim?
- Sa ograničenjima se svakodnevno susrećem. Kada mi neko kaže da je nešto
zabranjeno, pa makar bila i najgluplja
sitnica, to ne mogu da podnesem. Smatram da sve može da se uradi, postigne i
dogovori i na svakom mestu može da se
Igrali nste dosta likova negativaca. Zanimljivo je da vas i pored takvih uloga
gledaoci vole...
- Kada smo u pozorištu „Boško Buha“
radili (meni jako dragu) predstavu Igora
Bojovića „Šargor“, a u režiji Milana Karadžića, tumačio sam naslovnu ulogu.
Šargor je inače osoba koja je esencija
zla. Sećam se da smo imali poslednju
generalnu probu na koju je dovedena i
publika. Po završetku predstave Milan
Karadžić mi je prišao i rekao:“Imamo
Fetiš „espresso aparat“
Da li vam je i dalje najvažniji obrok doručak?
- Jeste. Volim da jedem uvek različite stvari i obavezno pijem „espresso“ kafu. Nedavno sam od prijatelja dobio na poklon „espresso aparat“ i to mi je
pravi fetiš.
Među kolegama ste poznati i kao dobar kuvar. Tu
ljubav ste nasledili od mame. Šta biste preporučili
čitaocima „Maksi magazina“ u ove vrele dane?
- Mnoga jela koja mogu da se pripreme vrlo brzo.
Ali ono što meni prija je gomila povrća, sa obaveznim mesom. Uopšte nije važno koje je meso, važno
je da volim da ga jedem.
magazin
7
uz kafu
nije primio. Onda mi je pokojni Milenko
Maričić prišao i rekao: „Dođi sledeće
godine, ja ću te primiti.“ Nije mi zvučalo
nimalo optimistično i tada mi zaista nije
bilo ni do čega. To je bilo jedno od prvih
ogromnih razočaranja u životu. Naravno, da sam došao sledeće godine, ali sam
prethodno otišao na prijemni ispit kod
Bora Draškovića u Novi Sad, pa sam tada
pobegao sa prijemnog ispita. Seo sam u
autobus i došao u Beograd, kod profesora
Maričića, koji me je primio.
problem. Publici se mnogo sviđaš.“ Tada
sam shvatio da to zaista može da bude
problem, jer sam tumačio zlu osobu.
Lično nisam negativan čovek, već vrlo
pozitivan i optimističan lik. To znaju moji
prijatelji i porodica, ali posedujem neku
crtu karaktera u sebi kada umem da budem jako nezgodan i tvrdoglav. Srećom,
to su retki trenuci.
Koncerti me ne zanimaju
Pošto dobro pevate, da li ćete i vi kao
neke vaše kolege, održati solistički koncert?
- Neću, zato što me to ne zanima. Meni
je super - ja pevam u kafani sa mojim
prijateljima, sa decom... Apsolutno nikome ništa ne zameram, svako u svoje ime
odlučuje. Boske (Ivan Bosiljčić prim. aut.)
fenomenalno peva i on je čovek kome to
stoji. A ja sebe apsolutno ne vidim u tim
vodama.
Ali zato volite da prošetate modnom
pistom. Ove godine ste bili deo modne
revije „Pal Zileri“? Koliko vam taj posao
prija?
- Moram priznati sam se bio uplašio,
prosto sam se „isekao“! Jednostavno,
nisamznao šta da radim u svemu tome.
Meni je to bilo užasno smešno. Sećam
se da sam izašao samouvereno, a noge
su mi se odsekle. Gaga (Dragan Nikolić
prim. aut.) me je hrabrio i na kraju je
ispalo dobro i simpatično. Moram priznati da nemam ništa protiv tog posla,
ali nikada se time ne bih bavio u životu.
Međutim, kad god me budu zvali za reviju, tu sam.
10
magazin
Kao student se niste libili nikakvog posla
da biste preživeli u Beogradu. Da li ste
ijednog trenutka pomislili da sve batalite
i vratite se u Kulu?
- Ne, nijednog jedinog trenutka. Nikada
nisam imao taj osećaj da treba sve da
ostavim. Došlo mi je nekoliko puta kasnije, ali za vreme studija - nikada. Kasnije
sam pomislio da se vratim u Kulu ili odem
„Bogu iza tregera“ i živim u nekoj šumi,
družeći se sa vevericama i divljim svinjama. Ali, nekako sam uspevao da sve to
prelomim u sebi. Bilo je problema tokom
studija, s obzirom na to da sam došao iz
grada koji je imao 25 hiljada stanovnika u
milionski. Onda sam mislio da neki ljudi
postoje samo u bajkama i filmovima a da
ih uživo nema. Jednostavno mi je trebalo
vremena da se na sve to naviknem.
Glumačku Akademiju niste upisali iz prvog pokušaja...
- Nisam, već iz drugog. Prvi put sam
polagao prijemni ispit kod Predraga
Bajčetića i ušao u uži izbor, ali me on
Da niste bili ni tada primljeni, da li biste
se okrenuli medicini pošto su vam roditelji lekari?
- Ne, nikada me to nije zanimalo. Medicina je užasno stresan i naporan posao, jako
ga cenim ali to nije za mene.
Ne živi se samo od pozorišta
Ranije ste bili više okrenuti pozorištu
nego sada. Čak ste izbegavali i snimanje
serija. Šta je bila „inicijalna kapisla“ da
promenite mišljenje?
- Shvatio sam da ne mogu da funkcionišem i živim samo od pozorišta. Teatar
zaista obožavam, ali to je kao da celog
života pijete samo jedno piće. Treba
probati i neko drugo. Mislim da to ima
veze sa mojim sazrevanjem kao čoveka.
Jednostavno, shvatio sam da moram da
uradim još nešto u životu.
Koji je vaš sledeći korak - rediteljski posao?
- Ne, za sada sam mnogo daleko od rediteljskog posla. To je zaista ozbiljan posao
za koga se ljudi školuju da bi ga radili. A i
to je stvar talenta i posedovanje specifične
žice. Ima glumaca koji su talentovani za
režiju, koji to mogu da čine i to dobro rade.
Kako izgleda jedan vaš slobodan dan?
- Idealan slobodan dan još uvek nisam
imao. Ali bi verovatno bilo na nekoj planini
i u nekom snegu. Obožavam zimu, a leti
sam skoro neupotrebljiv.
Šta kažu kćerke kada vas vide na TV?
- Obe su u fazonu da je to potpuno normalno, jer se maksimalno trudim da im
glumu predstavim kao bilo koji drugi
posao.
magazin 99
Oprezno sa
ogledalce
Svi volimo sunce, more, jezero, plažu... Ali dok težimo preplanulom tenu, moramo da mislimo na štetna dejstva
sunčeve svetlosti i na to kako da se zaštitimo. Najdelotvornije je kombinovanje preparata za zaštitu od sunca i
savet dermatologa da se od 11 do 17 sati boravi u hladu
Tekst: I. Filipović Foto: Shutterstock
Moglo bi se reći da se trend sunčanja rodio dvadesetih godina prošlog veka, verovatno podstaknut popularizacijom rekreacije i sporta. Bledi ten se do tada smatrao karakteristikom
aristokratskog porekla, dok su tamnoputi bili sinonim za niže
klase. Međutim, danas preplanuo izgled nije samo atraktivan,
već je godinama i simbol i dokaz odlaska na more. Svako od
vas na svakom letovanju sretne i žene i muškarce kako se besomučno prže ne bi li dobili bronzanu boju. Preplanuo izgled
danas nije samo atraktivan nego ga mnogi smatraju zdravim.
Međutim, istraživanja pokazuju da je samo jedan pozitivan
učinak sunčevih zraka na organizam, a to je podsticanje sinteze vitamina D u koži. A za to je dovoljno već i zubato zimsko
sunce. Osim izbegavanja letnjeg sunca, jedina preventiva je
99
magazin
masovno upotrebljavanje zaštitnih sredstava koja sunčanje
čine manje štetnim jer odbijaju veliki deo ultraljubičastih zraka
pre nego što prodru u dublje slojeve kože. Iz perspektive javnog zdravstva, kad se govori o programu zaštite celokupnog
stanovništva od neželjenih učinaka sunčanja, uvek se kao uzor
ističe Australija, gdje je klima blaga pa se praktično cele godine može biti na plažama. Ali zahvaljujući masovnoj upotrebi
savremenih sredstava za zaštitu od sunca, australijski zdravstveni pokazatelji govore o padu zloćudnih bolesti kože u svim
starosnim grupama. Kako Srbija iz godine u godinu postaje
sve toplija zemlja, pa dosta naših sunarodnika spas od vrućine
pronalaze na moru, jezerima i bazenima, apelujemo na sve
da ne izlaze na sunce bez zaštitnog faktora.
suncem
1
2
4
3
6
5
8
7
9
SUNČANJE I TRUDNOĆA
14
Izbegavajte sunčanje u trudnoći.
Preterano izlaganje suncu može da
izazove suvišno zagrevanje tela, što može
da povisi temperaturu fetusa. Takođe, u trudnoći
mogu nastati pigmentacijske promene na koži (tzv.
“trudnička maska”) prilikom dugotrajnog sunčanja.
Radi se o potamnelim područjima kože koja nastaju
zbog hormonskih promena, a najčešće se nalaze na čelu
i nosu i koja se mogu, ali i ne moraju povući nakon trudnoće. U trudnoći treba izbegavati odlazak u solarijum,
ali i upotrebu sredstava za samotamnjenje (apsorpcija
sredstva kroz kožu), jer još nema dovoljno saznanja o
njihovom uticaju na trudnicu i nerođeno dete.
Saveti za zaštitu trudnica su isti kao i za ostalu
populaciju: izbegavati dugotrajno izlaganje
suncu, kloniti se sunca između 10 i 16 časova, piti dovoljno tečnosti i koristiti
preparate sa zaštitnim
faktorom.
10
12
13
11
Preporučene maloprodajne cene: 1 Nivea Deep Tanning Oil 552 din, 2 Garnier Ambre Solaire “Light and silky” SPF 20 – 929 din, 3 Nivea Light
Feeling SPF 30 835 din, 4 Oriflame Sol Family SPF 50, 5 Oriflame Sol Family After sun 899 din, 6 DEBORAH-BIOETYC Sun Lotion Medium Protection
– 1,064 din, 7 DECLOR Aroma Sun Expert cream SPF15 – 2,880 din. 8 Nivea Moisturising Sun Lotion SPH 30 971 din, 9 COLLISTAR Dvofazni sprej
posle sunčanja – 2,319 din, 10 Nivea Invisible Protection SPF 20 896 din, 11Garnier Ambre Solaire Clear Protect SPF 30 – 1.099 din,12 Garnier Ambre
Solaire Clear Protect SPF 10 – 899 din, 13 Nivea Sun Rich Care After Sun 613 din, 14 Deborah-Bioetyc ulje za kožu tela i kosu 935 din.
magazin 99
moda
3. Šešir – nemojte ni da pomislite da krenete na
plažu bez šešira, barem iz dva razloga: jedan je jer
štiti od sunca i njegovog štetnog uticaja, a drugi
manje važan jeste što ćete biti u trendu. Naročito ako je šešir sa velikim i mekim obodom.
Nećete pogrešiti ako izaberete šešir od boje trske,
a uklapaćete ga sa dezenima haljina i kupaćih
samo menjanjem trake oko šešira. Ukoliko pak
ne želite da izgledate kao engleska kraljica, onda
glavu možete sačuvati i kačketima
4. Japanke – nekada je ova vrsta obuće bila rezer-
ćošku nas zaslepljuje kolorit kupaćih
kostima. Iako postoje boje sezone, ovo
pravilo za kupaće ne važi.
Jedino pravilo jeste da vam
lepo stoje. Stoga ako
imate veće grudi, vaš
izbor su kostimi sa
fišbajnom, ako imate
male grudi, onda je
bikini savršen izbor.
Vaše široke kukove će kamuflirati
donji deo u obliku
bokserica, a ako
imate savršenu građu
onda se možete
osmeliti i poneti one
sa malo plićim turom.
Nećete pogrešiti ni ako se
odlučite za jednodelni kupaći
kostim, ali vaša torba svakako mora da
krije bar nekoliko komada zgodnih za
presvlačenje
2.Lepeza – zamislite topao letnji
dan bez daška vetra, a vi iz torbe izvadite
lepezu koja u trenutku daje svežinu i
hlađenje. Efekat - trenutni, zadovoljstvo
– neprocenjivo. Skupe, jeftine, jednobojne,
oslikane, plastične, drvene
ili one od dragocene slonove
kosti,
važno je da
su lepeze.
Izbor je
samo vaš
14
magazin
stanara
torbe za plažu
Plaža odavno više nije samo mesto za kupanje, sunčanje i
odmor u neograničenim količinama. Vremenom je postala
prava mala modna pista, a vama ne treba puno novca da
biste bili u trendu i izgledali kao iz časopisa
5. Knjige – većina zaposlenih dama najveći broj knjiga pročita na moru. Laka literatura kojom su preplavljene naše knjižare nudi
zaista veliki izbor relaksirajućeg štiva koji će
vam potpuno regenerisati moždane ćelije,
probuditi lepe emocije i sećanja. U kofer spakujte što više knjiga. Jedna od njih neka bude
„Svi ljudi Reta Batlera“ koja će vam otkriti prošlost najslavnijeg virtuelnog zavodnika, njegovu vezu sa Skarlet O Harom, kao i tajnu šta se desilo posle završetka filma
6. Naočare za sunce – morate imati naočare
za sunce! Već par sezona su aktuelne one velike, kakve je
svojevremeno nosila Žaklina Kenedi. Crne, braon, bele,
zelene, teget, roze... Dostupne skoro u svim bojama, štite
oči od sunca i neizostavni su deo stajlinga za plažu i plažni
bar naravno. Prošle, ali i ove sezone u modu su se vratile
popularne „rejbanke“ – klasične pilotske, ali i redizajnirani
retro model Way Ferer koji je napravljen u više veličina i
više boja
Priredila: Ivana Filipović Foto: Shutterstock
1. Kupaći kostim – Na svakom
visana isključivo za plažu, međutim dizajneri su se potrudili da postane neizostavni deo svakodnevne letnje
garderobe. Proizvođači se utrkuju ko će da izbaci zanimljiviji dizajn, a njihova cena varira od smešnih do
astronomskih. Pošto većinu japanki možete kupiti za
par stotina dinara, onda sebi možete da priuštite da boje
na njima uklapate sa bojama kupaćeg kostima
7. Muzika – verovatno ste više puta došli u situaciju
da vam se ne dopada muzika koja dopire iz bara na plaži.
Rešenje je jednostavno. Mali muzički prenosni uređaji, poput
Ipoda ili Mp3/4 plejera, savršeno
su rešenje. Imaju veliku memoriju, mali su i laki i zauzimaju
mrvicu prostora u torbi. Ukoliko
vam znači, čak
i njihovu boju
možete uklopiti
sa bojima vašeg
kupaćeg ili haljinice
8. Fotoaparat – možete li da zamislite letovanje
bez fotoparata? Naravno da ne. Zamislite da ne ovekovečite sve te divne trenutke opuštanja, odmora i radosti vaše
porodice ili društva. Proizvođači se sada utrkuju ko će napraviti manji, tanji, sa većim
brojem piksela, savršeniji fotoaparat. U ponudi ima i onih
za slikanje pod vodom. Oni su
najčešće za jednokratnu upotrebu, ali su slike koje dobijete sa njih veoma zanimljive
9. Marama – ovaj deo garderobe
je verovatno najsavršeniji izum svih
vremena. Oko vrata, oko struka,
skriva višak na bokovima, služi
kao suknja, kao haljina, umesto
šešira, štiti od sunca, hladi kožu
kad izgorite, ne zauzima previše
mesta u torbi i možete je pronaći u
apsolutno svim bojama i dezenima.
Sa maramama u bojama vašeg kupaćeg kostima bićete uvek u trendu,
praktične i lepo obučene
10. Nakit – ako volite nakit i sebe čak ni na plaži ne možete da zamislite bez istog preporučujemo da u hotelu ili čak
kod kuće pre puta skinete vredne komade kako ih ne bi u vodi
izgubili ili oštetili. Okitite se krupnim drvenim ili plastičnim
nakitom i velikim narukvicama. Aktuelne i atraktivne – biće
komentar na vaš izgled kada haljinu za plažu dopunite koloritnim nakitom
magazin 99
balans
M
asti su važan izvor energije i
gradivni materijal za ćelije, a
brojna istraživanja su pokazala
da su omega-3 i omega-6 masne kiseline
neophodne za normalan rast i razvoj, kao i
za stabilno psihičko stanje ljudi.
Ove kiseline ljudski organizam ne može
sam da stvara već se one moraju uzeti
putem hrane. Najbolji izvori ovih kiselina
su: biljno ulje od uljane repice, lana, soje,
laneno seme, jezgro oraha i riba (losos,
haringa, skuša, sveža tunjevina).
Istorijski gledano, omega masti su bile
označene kao vitamin F, ali su kasnije klasifikovane kao esencijalne masti.
16
magazin
Esencijalne su zato što je ustanovljeno
da, kada se potpuno uklone iz ishrane, dolazi do ozbiljnih poremećaja u
organizmu. Sve je počelo 1908. godine
kada je danski nobelovac Krogh počeo da
istražuje ishranu Eskima. Njihova ishrana
se sastoji 90 odsto od masti, a gotovo
potpuno je bez ugljenih hidrata. Eskimi
su najveći mesožderi na svetu, a slanina
morskih tuljana im je omiljena hrana, pa
uprkos tome gotovo da ne znaju za srčane
i moždane bolesti, koje prosto „kose“
Evropljane i Amerikance. Zaključak je
bio nedvosmislen: Eskimi su, uprkos
ekstremno masnoj ishrani, zaštićeni od
srčanih oboljenja zahvaljujući višestruko
nezasićenim masnim kiselinama.
Širi pristup zdravoj ishrani
Nedavno sprovedeno istraživanje u našoj
zemlji, pak, donosi tmurne podatke: 47%
ispitanika ribu jede samo jednom mesečno, svaki peti jednom nedeljno, dok je tek
14% ispitanika reklo da ribu jede više puta
nedeljno. Sličan problem imaju i druge
nacije. Zato se u tehnologiji prehrane
pristupilo razvoju alternativnih načina
da se ove kiseline približe široj populaciji.
Rešenje je pronađeno u jednoj vrsti uljane
repice – kanoli (canola oil). Ona je idealan
Tekst: Biljana Jelić Foto: Shutterstock
Osobe sa manje omega-3
kiselina u organizmu imaju
negativniji stav prema
životu i impulsivnije
ponašanje od onih koji u krvi
imaju visok nivo ovih
kiselina
Ravnoteža
izvor ALA kiseline, a odmah iza nje i ulje
semena lana i ulje iz kukuruznih klica.
Posao selektovanja kulture uljane repice
uradili su kanadski naučnici.
Ubrzo se ispostavilo da je najlakše ubaciti
omega-3 masne kiseline kroz jestiva ulja,
pošto se time ne menjaju navike stanovništva u ishrani i nisu preveliki trošak za
prosečna domaćinstva. Time je ujedno
rešen problem unosa i omega-6 masnih
kiselina, pošto njih ima dovoljno u biljnim
uljima.
Subspecijalista ishrane sa Medicinskog
fakulteta u Beogradu prof. dr Nađa Vasiljević za Maxi Magazin kaže da se u svim
preporukama savetuje da unos omega-3
masnih kiselina treba da bude optimalan
i dodaje:
- Prema najnovijim preporukama, prihvatljivi dnevni unos esencijalne omega-3
masne kiseline treba da iznosi 0,6-1,2
odsto ukupnog dnevnog unosa hrane. To
je oko 10 puta više nego što je aktuelna, realna konzumacija. Zato svim ljudima koji vode
računa o svom zdravlju savetujem da minimum dva puta sedmično na trpezu iznesu ribu
prelivenu biljnim uljem koje sadrži omega-3.
Zdravstveni aspekti
Po sadašnjim, višestruko potvrđenim saznanjima, pozitivni učinci omega-3 kiselina sastoje
se u barem 10 povoljnih dejstava na zdravlje:
k Čuvaju krvne sudove
k Štite srce i mozak
k Čuvaju membrane ćelija
k Smanjuju opasnost od infarkta
k Kontrolišu nivo masnoća u krvi
k Usporavaju proces ateroskleroze
k Neophodne su tokom svih faza rasta i razvoja
k Sprečavaju nastanak hroničnih bolesti
k Snižavaju krvni pritisak
k Doprinose boljem raspoloženju i vitalnosti duha
Poslovica kaže da si star onoliko koliko su ti stari krvni sudovi, a ne po godinama. Zato
je važna preventiva za održanje vitalnosti i zdravlja krvnih sudova. O tome bi trebalo da
povedu računa svi od rane mladosti, zdravi a naročito oni koji imaju neku predispoziciju za
nastanak bolesti kardiovaskularnih bolesti.
duha i tela
omega-3 masne
presije
Borac protiv dee na Univerzitetu u Pitsburgu otkrtaivkna udaoptimizam i volju.
vanj
pods
Nedavno istraži poboljšaju raspoloženje i da ci došli posle ozbiljnog istrani
da
uč
u
na
og
su
m
g
e
ka. Ustanovkoje
kiselin
ljivo otkriće do masnih kiselina u krvi ispitani negativniji
m
ni
za
je
u
nj
ta
u
ih
U pi
a-3 kiselina imaj
ega-3 nezasićen
živanja nivoa ome sa smanjenom količinom omegimaju viši nivo ovih kiselina.
ljeno je da osob ponašanje od onih koje u krvi i umerenih oblika depresije.
ih
stav i impulsivnijee mogu se kretati sve do blag voa ovih kiselina i velikih, kliik
ni
zl
st
ećaj
ra
no
e
za
en
ve
ed
po
Nav
ofrenija, porem re
vale su
šiz
ča
i,
ou
aj
pr
eć
m
ije
re
ud
st
po
da odgovo
depresivni
Neke ranije
koja bi trebalo
stanja kao što su
nički značajnih otvaraju vrata za istraživanja oženje toliko da losos ili ulje
ol
pažnje... Tako se li hrana da utiče na naše rasp svih koji žele bolje da se oseu
e
ol
st
ož
nim
m
na
e
a
nj
ic
ta
irn
pi
m
na
se omega-3 masivo
ezna na
da
av
u
ob
aj
av
de
uć
bu
og
ce
st
ologije om
uljane repi
testenine, je
, savremene tehn
, hleb i pecivo,
ćaju. Osim toga obogatiti margarin, majonez
u
kiselinama mog i proizvodi...
ug
dr
gi
no
m
i
je
ul
magazin 15
budite zdravi
Leto bez
Glavni uzroci čestih infekcija ženskih
genitalnih organa su kupanje u bazenu,
duži boravak u hladnoj vodi, prekomerno
sunčanje, znoj, nedovoljna higijena...
Razvoju gljivica doprinose i
mokri kupaći kostimi i donji
veš od sintetičkih materijala
vazduha doprinose disbalansu kiselosti vagine i značajnom porastu vaginalnih infekcija u letnjim mesecima“,
upozorava naš sagovornik mr sci. dr
med. Igor Pilić sa Klinike za ginekologiju Kliničkog centra Srbije i dodaje:
„Ako se pojavi bilo koji od simptoma
vaginalne infekcije –pojačan sekret,
peckanje, crvenilo, svrab, ojed butina
ili često mokrenje, potrebno je što
pre obratiti se lekaru a do pregleda
nikako ne uzimati lekove napamet ili
po preporuci laika jer to može zama18
magazin
skirati kliničku sliku i prouzrokovati
dodatne probleme.“
Najčešće genitalne infekcije kod žena
su upala vagine, upala grlića materice, upala sluznice materice i upala
jajnika i jajovoda. Svaka od ovih
infekcija, ako nije blagovremeno i
ispravno lečena, može da prouzrokuje velike probleme. „Kasno dijagnostikovane i nelečene polne bolesti
mogu imati ozbiljne posledice – ožiljne promene, apsces, neprohodnost
jajovoda, što povećava rizik od neplodnosti i vanmaterične trudnoće“,
napominje dr Pilić.
Najčešće tegobe
Mikroogranizmi koji žive u vagini
imaju zaštitnu funkciju jer nas štite
od infekcija stvarajući neophodnu
kiselost sredine. Ali, ako se štetni
mikroorganizmi razmnože u velikom broju, remeti se kiselost vagine
i stvaraju povoljni uslovi za pojavu
infekcije, gljivica, bakterijskog vaginitisa ili zapaljenja stidnice, pa čak,
posledično, i neplodnost.
Gljivica kandida, koja normalno živi
u vagini i debelom crevu, jedan je od
najčešćih uzročnika infekcije. Ako
dođe do promene kiselosti vagine bilo
zbog pada imuniteta ili posle korišćenja antibiotika ili oralnih kontraceptivnih sredstava, broj gljivica se
naglo povećava. Simptomi su pojačan
beli sekret koji mirisom podseća na
kvasac. Razvoju gljivica doprinose
Tekst: Snežana Trajkov Foto: Shutterstock
L
eto je doba kada smo svi opušteniji i lepo raspoloženi ali
nedostatak opreza može ženama
doneti i dosta problema. Glavni uzroci
čestih infekcija ženskih genitalnih
organa su kupanje u bazenu, duži
boravci u hladnoj vodi, prekomerno
sunčanje, znoj, nedovoljna higijena,
češći i slobodniji seksualni odnosi bez
zaštite. Nastanku infekcije doprinosi
i smanjena opšta otpornost organizma zbog stresa, drastičnih dijeta i
nedovoljno spavanja. Pojačan oprez
savetuje se trudnicama, pacijentkinjama sa dijabetesom, kao i onima
koje uzimaju oralne kontraceptive,
hormone i antibiotike jer navedena
sredstva smanjuju PH vagine pa time
i njenu otpornost.
„Povišena temperatura i vlažnost
infekcija
i mokri kupaći kostimi i donji veš
od sintetičkih materijala. Zato, po
savetu dr Pilića, menjanje mokrog
kupaćeg kostima nije hir već potreba.
Popularne tange ne treba nositi kao
svakodnevni deo odeće jer iritiraju
kožu i sluzokožu spoljnjeg genitalnog
organa. Vlaže intimne maramice ne
treba izbegavati ali one ne treba da
budu česta zamena za vodu i sapun.
na higijenska kozmetička sredstva i
lekove Da bi se otklonio svrab, lekari
preporučuju kreme sa kortikosteroidima a trebalo bi izbaciti higijenska
i kozmetička sredstva jer postoji
mogućnost da je pacijentkinja na
Neumerena upotreba
kozmetičkih sredstava često
izazove probleme
Hronične upale
Kandida se leči antimikoticima u
obliku krema ili vagitorija a kod jačih
infekcija u obliku tableta.
Bez previše kozmetike
Druga česta infekcija, trihomonijaza,
prenosi se najčešće seksualnim putem
ali i upotrebom vlažnih predmeta na
kojima se u vrelim danima veoma
brzo nakupljaju bakterije (peškira,
kupaćih kostima, prostirki i ležaljki
za plažu, donjeg veša i klozetske daske). Ovu infekciju izaziva jednoćelijski parazit koji živi na sluznici žena
i muškaraca. Simptomi su pojačan
i penušav sekret jakog i neprijatnog
mirisa a da bi se izlečila neophodno
je istovremeno lečenje partnera bez
obzira da li on ima simptome.
Slične simptome prati i infekcija bakterijom hemofilus. I u ovom
slučaju lečenju se mora podvrći i
partner. Ako se ne leči, može izazvati
i neplodnost.
Zapaljenje stidnice (koje izaziva
svrab, crvenilo i otok) može da bude
izazvano oralnim seksom, bakterijskim ili gljivičnim infekcijama,
povredama i alergijskim reakcijama
njih preosetljiva. Upotreba sapuna i
šampona za intimnu negu se ne preporučuje jer pojačavaju zapaljenje. U
svakom slučaju, neumerena upotreba kozmetičkih sredstava često može
doneti više problema nego koristi. U
slučaju zapaljenja stidnice, ona treba
da se održava čistom i suvom a veoma blagotvorno deluju tople obloge
od biljnih čajeva.
Oprezno sa tamponima
Naš sagovornik savetuje izbegavanje korišćenja tampona naročito u
letnjim mesecima, a ako se koriste,
treba ih menjati vrlo često, kako bi
se smanjila opasnost od razvoja
bakterija. Kupanje, pogotovo dugotrajno i u hladnoj vodi, ne preporučuje se u danima mesečnog ciklusa.
Kad je reč o vaginalnim infekcijama, najugroženija kategorija žena
su trudnice. Njima se preporučuje
pojačana higijena i češća redovna
kontrola cervikalnog i vaginalnog
brisa, čak jednom u 3-4 nedelje,
umesto uobičajenog pregleda na
svaka dva meseca.
Naš sagovornik upozorava i na
značajan porast takozvanih tihih i
sporih infekcija izazvanih ureaplazmom, mikoplazmom i hlamidijom.
Osobenost ovih infekcija je što ih
ne prate tegobe, bolovi ili povišena
temperatura ali posledice mogu biti,
nakon dužeg prisustva u organizmu
vrlo ozbiljne – hronični upalni procesi ushodno-unutrašnjih genitalnih
porgana (karlica), ciste jajnika pa
i neplodnost. Spadaju u seksualno
prenosive bolesti i zahtevaju zajedničko lečenje oba partnera dokle
god se lečenje ne završi. Korišćenje
prezervativa i redovni ginekološki
pregledi su osnovni preduslov da
žena sačuva zdravlje i sposobnost
rađanja.
Sve infekcije uzrokovane bakterijama uspešno se leče antibioticima.
Ginekolozi savetuju da svaka žena
(bez obzira da li primećuje neke
simptome bolesti ili ne) jednom
godišnje uradi kompletne cervikalne
i vaginalne briseve. Muškarima se
savetuje bris uretre i bris glansa kao i
test na hlamidiju, mikoplazmu i ureaplazmu a preporučuje se i spermokultura. Uzimanje svih ovih briseva
je potpuno bezbolno i bezbedno.
magazin
19
budite zdravi
Bezazleni predmeti i navike
KOJI IZAZIVAJU BOL
Japanke
Omiljena letnja obuća često je meta kritičara zbog lošeg
podupiranja lukova stopala, u njima se lako spotakne i
ozledi, one ne mogu da zaštite kožu stopala od sunčeve
svetlosti itd. Za sprečavanje boli je bitna prva stavka –
loše podupiranje luka stopala izaziva bol u gležnjevima,
stopalu i čak kolenima.
Aktovka
Ako svakodnevno nosite aktovku ili torbu za laptop, sigurno ste do sada
osetili bol u toj ruci ili ramenu. Ako torbu držite za ručku, nadlaktica trpi
stres i izlažete se opasnosti od „teniskog lakta“, tvrdi doktor David Westerdahl iz Cleveland Clinic Floridae. Ako pak torbu nosite preko jednog
ramena, ova navika može izazvati bol u leđima i ramenu.
Novčanik u džepu
Većina muškaraca svoj novčanik nosi u zadnjem džepu pantalona, što nije ni sigurno, ni zdravo. Novčanik tako pritiska najveći
živac u našem telu, čiji koren izlazi iz donjeg dela kičme a
prolazi preko stražnjice i nogu sve do stopala. Ovakvi bolovi
se obično zovu išijas.
Bez noćnih zalogaja!
Omiljeno kasnonoćno grickanje ostavlja
posledice na zubima. Danski stručnjaci
upozoravaju kako ova nezdrava navika
može štetiti lepom osmehu.
Do alarmantnog zaključka došli su naučnici pregledajući zdravstvene kartone
2.217 Danaca. Stručnjaci su otkrili kako
noćni zalogaji povećavaju rizik od ispadanja zuba, bez obzira na vrstu konzumirane hrane.
“Unutrašnjost naših usta se noću suši,
zato se i ostaci hrane duže zadržavaju na zubima. A sve to uništava lep
osmeh”, poručuju stručnjaci.
Kako biste štetu sveli na minimum, zube
perite minimalno dva puta dnevno, pastom koja sadrži fluor. Jedno četkanje
morate obaviti neposredno pre spavanja. A to znači da su noćni zalogaji
zabranjeni!
Frizura
Kosa skupljena u čvrst rep može da izazove glavobolje,
pa čak i migrene. Neke osobe koje su sklonije ovakvim
vrstama glavobolje imaju pojačanu osjetljivost ovog područja na nadražaje. Njima se preporučuje izbegavanje
traka za kosu, pletenje pletenica, nošenje šešira i kapa ili
stroge punđe.
I parfemi mogu biti opasni
20
magazin
Laserom protiv ekcema
Uz pomoć lasera je moguće ublažiti simptome oblika ekcema kojeg je teško tretirati
uobičajenim putem, rezultati su istraživanja
na fakultetu u Amsterdamu.
U istraživanju su korišćeni koncentrisani zraci ultraljubičaste svetlosti. Podaci
prikupljeni od 13 ispitanika pokazuju kako
ultraljubičasti zraci mogu da ublaže jaku
reakciju imunološkog sastava koja izaziva
upalne procese s razvojem ekcema.
Terapija laserom je imala dugotrajnije pozitivne rezultate, a naučnici dodaju kako je
na ovaj način moguće tretirati samo delove
kože pogođene ekcemom, bez potrebe
izlaganja zdravih delova kože ultraljubičastim zracima.
Tekst: Ana Jović Foto: Shutterstock
Jedna od stvari bez koje žene ne izlaze iz kuće svakako je i parfem. Međutim, određene
hemikalije koje on skriva mogu loše uticati na vaše zdravlje. Deklaracije sastojaka parfema, kolonskih voda ili dezodoransa ne otkrivaju uvek potpunu istinu. Upravo te hemikalije koje nisu navedene, a nalaze se u vašoj omiljenoj bočici parfema mogu da izazovu
alergijske reakcije kože ili čak da promene ravnotežu hormona, rezultati su istraživanja
Kampanje za sigurnu kozmetiku u saradnji sa američkom Radnom grupom za okolinu.
Tim ove radne grupe je odabrao nekoliko popularnih parfema, kolonskih voda i dezodoransa uključujući najpoznatije svetske brendove i analizirao je
njihove sastojke u laboratoriji.
Kod 17 odabranih mirisa je ustanovljeno 38 „skrivenih“ hemikalija, a nakon detaljnije analize zaključeno da je prosečno deset hemikalija povezano sa
alergijskim reakcijama kao što su glavobolje, kijanje ili astma. Takođe, ustanovljeno je 12 hemikalija
koje su štetne za ravnotežu hormona.
Zato, oprezno sa parfemisanjem, a ukoliko imate
alergijsku reakciju kojoj je poreklo nepoznato, razmislite da za početak promenite parfem.
Letnje nezgode : insekti i meduze
Ugrizi insekata i paukova na mestu uboda izazivaju lokalne reakcije: crvenilo, otok i svrab
koji ne traju dugo. Ozbiljnije reakcije su vrlo retke, ali osobe alergične na ubode insekata mogu
imati ozbiljne zdravstvene komplikacije – sve do anafilaktičkog šoka i opasnosti po život
Pčele: imaju žaoku sa
naborima sličnim strelici, pa
prilikom uboda ona ostaje
zabijena u kožu zajedno
s kesicom otrova. Nakon
uboda pčela ugine, ali se otrov i dalje
ubrizgava ako ne izvadite žaoku.
Ose i stršljeni: imaju glatke žaoke,
koje ne ostaju u koži – ali ovi insekti zbog
toga mogu ubosti i nekoliko puta.
Kod uboda ose ili pčele, ranu treba premazati alkoholom ili drugim dezinfekcionim
sredstvom, a posle je poželjno okolinu
rane namazati i nekom antialergijskom
kremom kao što je Synopen. Najčešće ne
treba tražiti pomoć, osim u slučaju burne
reakcije.
Ako se radi o ujedu pčela, trebalo bi pčelinju žaoku sljuštiti sa kože tupom stranom noža ili noktom. Ne hvatajte žaoku
pincetom ili između noktiju, jer ćete tako
istisnuti ostatak otrova u kožu. Mesto
ujeda operite sapunom i vodom. Ukoliko
se javi otok ili bol, stavite shladne obloge.
Nakon ujeda pčele, ose ili stršljena budno
pratite znake preosetljivosti kao što su
jak bol i otok ili kratak dah i otežano
disanje. Ukoliko se radi o ubodu insekta
u grlo iz hrane, odmah treba krenuti kod
lekara. Za prvu pomoć, dok ne stignete,
sisajte kockice leda iz frižidera.
Meduze: izazivaju opekotine, crvenilo i plikove. Ukoliko je zahvaćena velika
površina tela, moguće su reakcije kao što
su mučnina, povraćanje, glavobolja.
Za početak, pažljivo uklonite pipke
(mogu se plastičnom karticom “sastrugati”), a nakon toga operite bolno mesto
slanom i čistom morskom vodom. Pre
ulaska u vodu decu namažite debelim
slojem dečje antisolarne
kreme sa cinkom ili titan
dioksidom. Sloj kreme će
zaustaviti dodir meduze.
Ukoliko je opekotina jača,
a jave se i druge tegobe,
pravo kod lekara.
moja kuhinja
moja kuhinja
Lagana jela za tople letnje dane
Pirinač -Zrno zlata vredno
Pirinač je lagana i dobro svarljiva hrana. On se
sastoji od ugljenih hidrata, belančevina i biljnih
vlakana, bez holesterola i sa minimumom masti.
Riznica je vitamina B grupe, gvožđa i kalcijuma.
Kombinovanjem pirinča sa mesom i hranom bogatom vitaminom C, dobija se kvalitetan obrok.
Odlično se slaže i sa graškom, sočivom i sojom.
Pirinač se pre pripreme opere pod mlazom vode da
bi se odstranila prašina od poliranja kao i lepljivi
skrob koji u toku kuvanja može da slepi zrna. Priprema se kuvanjem, dinstanjem i pečenjem, služi kao osnova za predjela, glavna jela i deserte. U
našem kulinarskom dodatku dajemo vam nekoliko
recepata za pripremu.
magazin 99
moja kuhinja
sveže
Limun čorba
sa pirinčem
Priprema: Pirinač oprati
1,5 l vode
3 pileće kocke za supu
pirinča
2 jajeta
1 dl sveže ceđenog
limunovog soka
so, sveže mleveni biber
rendano muskatno orašče
mleveni kim ili korijander
100 ml gustog jogurta
1 kašika sitno seckanog
peršuna
24
piletina
Priprema: Pile iseći
Sastojci
Sastojci
100 g
Amarillo
magazin
i staviti ga da se kuva
sa vodom i kockama za
supu. Kuvati na srednjoj
temperaturi oko 15 minuta
dok ne omekša. Mikserom
umutiti belanca u čvrst
sneg, dodati žumanca,
umutiti i polako sipati
limunov sok ne prestajući
da mutite mikserom. U tu
smesu dodavati polako vrelu
supu, 2 čaše, sada muteći
srednjom brzinom. Ovu
smesu polako sipati u supu
sa pirinčem, stalno mešajući
da bi se izbegle grudvice.
Gotovu čorbicu posuti
peršunom i belim biberom.
pile od 1,5 kg
300 g
pirinča
8 paradajza
200 g graška
2 kašičice mlevene paprike
2 kašičice šafrana
2 kašike ulja
2 kašike seckanog peršuna
mala glavica crnog luka
3 čena belog luka
750 g vode
so i biber
na komade i svaki komad
posoliti i pobiberiti. Zagrejati
ulje i pržiti piletinu dok ne
porumeni, izvaditi i ostaviti
po strani. Crni luk iseckati na
kockice, sitno iseći beli luk,
oljuštiti paradajz, očistiti od
semena i iseći na kockice.
Na ulju u kome se pekla
piletina dinstati crni luk dok
ne požuti, dodati paradajz
i beli luk i još malo dinstati.
Kad uvri sva tečnost, dodati
pirinač, preliti vodom,
začiniti šafranom i ostalim
začinima. Poklopiti i kuvati
još pola sata na laganoj
vatri. Tada izvaditi piletinu,
a u pirinač dodati grašak
i kuvati pirinač do kraja.
Služiti komade piletine sa
pirinčem kao prilogom.
Mornarski
rizoto
Sastojci:
300 g
pirinča
pakovanje 500 g mešanih plodova
mora
100 g maslinovog ulja
40 g maslaca
1 glavica crnog luka i 3 češnja belog
200 g paradajza
150 ml belog vina
so, biber
Priprema: Na zagrejanom
maslinovom ulju i maslacu propržiti
naseckani crni luk, dodati beli luk pa
odmah sipati i narezane na sitno morske
plodove, prethodno poparene vrelom
vodom (ako su kupljeni zamrznuti).
Sve dinstati 15-ak minuta na srednjoj
temperaturi, pa dodati oljušteni i
narezani na komadiće paradajz. U
posebnoj posudi u malo slane vode
zakuvati pirinač. Kad je napola
omekšao, ocediti pa ga izmešati sa
morskim plodovima. U rizoto sipati belo
vino i dinstati još pola sata dodajući
po potrebi vodu. Posoliti i pobiberiti po
ukusu.
Čorba od
sočiva
hranljivo
Sastojci:
200 g
sočiva
2 čena belog luka
2 srednje glavice crnog luka i pola
struka praziluka
kašika integralnog brašna i kašika
aleve paprike
50 g maslinovog ulja
2 veća krompira
2 šargarepe
Priprema: Sočivo kuvati kao pasulj,
pred kraj dodati i isečen na kockice
krompir i šargarepu. Kad zrna
omekšaju, dodati iseckan beli luk, so
i još malo kuvati. U tiganju propržiti
na maslinovom ulju mešavinu
iseckanog crnog luka i praziluka.
Dodati jednu kašiku integralnog
brašna i alevu papriku i sipati u
čorbu uz mešanje.
magazin 25
moja kuhinja
Sočivo sa slaninicom i sirom
Sastojci:
pola kilograma
100 g
sočiva
slanine
glavica crnog luka
2-3 zelene sveže paprike
peršun
kiseli krastavčići
kapar
lovor - 1 list
kisela pavlaka
100 g feta sira
Priprema: Sočivo potopiti i ostaviti da odstoji preko noći.
Potom ga kuvati 50 minuta sa lovorom dok ne omekša, malo
te supe sačuvati. U drugoj posudi propržiti na kocke isečenu
slaninu, dodati isečen na kockice kiseli krastavac, papriku,
luk i kapar. Dodati sočivo. Šolju čorbe od sočiva začiniti
pavlakom. Sočivo preliti tom tečnošću i pustiti da se sve sjedini
10-minutnim kuvanjem. Posuti peršunom a kockice feta sira
rasporediti preko jela.
Pirinač
sa karipiletinom
Sastojci:
200 g
pirinča
pile isečeno na komade
(500 g)
kari u prahu
2 kašike maslaca
pikantno
2 dl pavlake za kuvanje
2 kašike karija u prahu
so, biber, vegeta
seckani list peršuna
malo majorana
26
magazin
Priprema: Pileće meso iseći na veće
komade i uvaljati u brašno. U tiganju
malo zagrejati maslac i spustiti piletinu da
porumeni sa obe strane. Dodati pavlaku,
promešati i kuvati 1-2 minuta da se dobije
gustina umaka. Ako je gust, razrediti sa
malo mleka. Sve ovo raditi na umerenoj
temperaturi. Dodati kari, so, biber i vegetu.
Kuvati par minuta i skloniti sa ringle pa
posuti peršunom i majoranom.
Palenta sa junećim gulašem
Priprema: Meso iseći na sitne komade
i odvojiti žilice. Crni luk narendati a beli
zgnječiti pa oboje dinstati. Dodati meso.
Smanjiti vatru i dodati narendanu šargarepu.
Dinstati još 10 minuta. Začiniti vegetom, solju,
biberom i doliti vino, vruću vodu i paradajz,
pa sve promešati. Pojačati vatru dok ne provri,
smanjiti, poklopiti i kuvati sat i po vremena.
Za palentu staviti vodu, ulje i so da prokuva.
Dodati parmezan i palentu pa kuvati još par
minuta brzo mešajući. Sipati u tanjire palentu
i preliti gulašem.
Sastojci za palentu:
palenta
Sastojci za gulaš:
100 g maslinovog ulja
1 veća glavica crnog luka
2 češnja belog luka
1 velika šargarepa
300 g
junetine
veza peršuna
2 suva lista lovora
1 supena kašika vegete
3 dl crnog vina, 3 dl vode
voda, ulje i so
2 dl paradajza u konzervi
100 g parmezana
so, biber
Pohovane tikvice
sočno
sa susamom
Sastojci:
1 kg tikvica
4 jajeta
brašno, 1 prašak za pecivo,
so
sitno seckani peršun
100 g
susama
preprženog bez masnoće
Priprema: Narendati na krupno
tikvice i ostaviti da se dobro ocede
(najmanje 45 minuta). Umutiti jaja.
Dodati tikvice, mešati i dodavati
brašno, prašak za pecivo, so, malo
peršuna i preprženi susam. Mešati
dok se dobro ne sjedini i dobije
željenu gustinu. Zagrejati ulje,
kašikom odvajati kolutiće i pržiti.
Odozgo posuti susamom.
Čorbica od pirinča
Priprema: U 1,5 l slane kipuće
vode staviti dobro opran pirinač da se
kuva. Da bi zrna pirinča ostala cela,
nacediti u vodu sok od pola limuna.
Kada je pirinač dobro kuvan (oko 20
minuta), procediti ga. Zatim umutiti kiselu
pavlaku, celo jaje i jedno žumance.
Tome dodati skuvan pirinač i dobro
pobiberiti. Ovako pripremljen pirinač
preliti vrelom bistrom supom, stalno
mešajući. Zatim se po ukusu može
zakiseliti limunovim sokom. Pred služenje
po čorbi pospite sitno sečen struk
mirođije.
Sastojci:
1 l bistre goveđe ili pileće
supe
150 g
pirinča
2 jajeta
200 g kisele pavlake
1 limun
mirođija
magazin 27
moja slatka kuhinja
Originalne torte
Da bi obrok bio savršen, treba da se završi desertom i kafom. Predlažemo recepte
za torte idealne za vaša slavlja
Čupava
Plazma torta
Nastjin kolač
Sastojci:
10 palačinki
250 g sremskog belog sira
40 g ušećerene kore
pomorandže
150 g šećera u prahu
Likerska čašica ruma
Slatko od trešanja
Kesica pudinga od vanile
i 500 ml mleka
Sastojci
Fil:
5 jaja
300 g šećera
Fil:
Umutiti cela jaja
sa šećerom, dodati
brašno i kafu i staviti
da se kuva na pari.
Kada se šećer istopi
dodati čokoladu
i kuvati dalje dok
ne počne da se
zgušnjava. Skuvan fil
ostaviti da se ohladi.
Maslac umutiti
penasto i dodati u
ohlađen fil, mutiti
mikserom dok ne se
dobije penast fil, na
kraju dodati suvo
grožđe koje je bilo
potopljeno u rum.
Kore natopiti
ostatkom ruma
(koji smo izcedili iz
grožđica) i nafilovati
tortu.
Umućenom pavlakom
namazati tortu i
napraviti da izgleda
čupavo.
Priprema:
magazin
Maraton torta
200 g mlevenog keksa
2 kašike mlevene kafe
300 g smrznutih malina
350 g maslaca
Maline sveže za ukrašavanje
spolja
50 g suvog grožđa
Kore:
10 belanaca
10 žumanaca
500 g slatke pavlake
200 g šećera u prahu
2 kašike brašna
2,5 dl ruma
Sastojci:
Pola litre hladne kisele vode
150 g Bambi čokolade za
kuvanje
Priprema:Čvrsto umutiti vodu i pavlaku, dodati prah šećer, keks i smrznute
maline. Formirati tortu. Ukrasiti pavlakom i svežim malinama.
Čokoladna fantazija
300 g šećera
Sastojci:
300 g mlevenog keksa sa
malo cimeta u prahu
80 g čokolade za kuvanje
150 g Plazma mlevenog
keksa
125 g margarina
150 g mlevenog badema
200 g mlevenog badema
3 kašike kakao praha
2 kesice pudinga od vanile
Za ukrašavanje:
500 ml mleka
0,5 l ulupane slatke pavlake
Umutiti žumanca sa šećerom i dodati Plazma mleveni keks,
mleveni badem i kakao.
Na kraju dodati umućena belanca i varjačom pomešati. U
4 podmazana okrugla pleha izlijemo masu i pečemo na
200°C.
28
Priprema:Otopiti čokoladu i margarin i pomešati sa mlevenim keksom i bademom.
Dobro izmešati i izručiti u kalup. Ostaviti da se ohladi. U mleku skuvati gust puding
po uputstvu. Kada se prohladi, dodati rastopljeni margarin i maslac, sve promešati i
filovati tortu. Preko gornje površine torte narendati na sitno malo čokolade.
120 g maslaca
Priprema:Sjediniti margarin, maslac,
šećer, žumanca, čokoladu i keks pa dodati
uz mešanje čvrsto ulupan šne od belanaca.
Testo ispeći u plehu. Čokoladu i margarin
otopiti na pari pa tom glazurom preliti tortu.
120 g margarina
Za glazuru:
70 g margarina
100 g čokolade
Mikini
saveti
dodaje
...prašak za pecivo se
umešan
ostalim sastojcima uvek
e testa,
u brašno pri kraju priprem
delovanje
tako mu se ne smanjuje
aste
i kolač ravnomerno nar
margarin
...ukoliko su maslac ili
ajte ga,
pretvrdi, a vi žurite, narend
lakše će se umutiti
za
...kolači se neće lepiti
ažete
podlogu ako kalup nam
im
margarinom, pospete oštr
zatim
brašnom ili mrvicama a
minuta,
stavite u frižider desetak
ite
zatim uspite testo i pec
moja kuhinja
Da li znate?
ŠTA
SE SVE PRODAJE IZ AUTOMATA?
Zavisno o tome u kojoj se zemlji nalazite, automati nude zaista široku paletu
neobične hrane.
Nekad rezervisani samo za čokoladice i gazirana pića, danas se u njima mogu
naći i relativno sveže, pa čak i žive namirnice. Širom italijanskih trgovačkih centara i vazdušnih luka može se naići na Let’s Pizza automate koji nude sveže
ispečenu picu. Ovi inteligentni automati su tehnološki opremljeni za sve faze
izrade pice, od razvlačenja testa, dodavanja umaka i nadeva za četiri različite vrste pice, koju zatim ispeče za tri minute. U Australiji možete dobiti netom
ispečeni pomfrit iz automata, a u Japanu i Kaliforniji čak i sveža jaja. Češka
pivovara Pilsner Urquell osmislila je za obožavatelje piva automat koji skenira
ličnu kartu pre nego što punoletnim osobama izbaci limenku ohlađenog piva.
Američki automati Maine Lobster Game kombinuju zabavu sa gastronomijom. U njima se nalaze živi jastozi u bazenu, a za tri dolara dobijete 15
sekundi da ulovite jednoga, kojeg vam potom skuvaju ili ga možete poneti.
Najnovija automatska ponuda dolazi iz Rusije. U Moskvi su postavljena 33
automata sa kavijarom lososa. Ova vrsta predstavlja jeftiniju verziju kavijara,
koju Rusi vole da mažu na tost uz čašu šampanjca, a zavisno od veličine cena
mu varira između 5 i 22 dolara.
ljudi oko nas
Branko Nikitović - Na Drini ćuprija
Pergament,
od Rtnja do Pariza
Tekst: Marijana Antonijević Foto: privatna arhiva
Slikarka i vajarka Leposava Milošević Sibinović predstavila je u Parizu izložbu 107 slika od
isto toliko umetnika rađenih na pergamentu
G
otovo zaboravljen pergament, koji
i do dana današnjeg nosi karakteristiku otmenog materijala, oživeo
je u ideji Leposave Milošević Sibinović.
Naime, tražeći identitet likovne kolonije na
planini Rtanj ova slikarka i vajarka došla je
na ideju da umetnicima ponudi pergament
kao materijal na kome će slikati. Ova ideja
je izazvala veliko interesovanje umetnika
zbog čega je Leposava Milošević Sibinović
odlučila da konkuriše za izlaganje radova
na pergamentu u francuskoj palati UNESCO u Parizu.
- Tokom rada u likovnoj koloniji na planini
Rtanj, 2000. godine tražila sam indentitet te kolonije, pa sam došla na ideju
da slikamo na koži koja se štavi u kućnoj
radinosti. Taj eksperimentalni program,
povodom 2000 godina hrišćanstva, zvao se
„Slikari iskupljuju jagnjeću žrtvu“. Nakon
Olivera Gavrić Pavić - Tri figure u hramu
Leposava
Milošević Sibinović
sedam godna rešili smo da eksperimentišemo sa pergamentom, koji se pokazao kao
neobičan i veoma inspirativan materijal
za umetnike pa su nastala dela neobične
lepote i zanimljivosti. Upravo je to razlog
zbog čega sam se 2008. godine odlučila za
rad isključivo na pergamentu – objašnjava
Leposava Milošević Sibinović.
Svi radovi predstavljeni su u Galeriji savremene umetnosti u Nišu, gde je zbog intere30
magazin
Bojan Otašević - Odraz I
sovanja za rad na pergamentu, ova slikarka
i vajarka odlučila da proširi saradnju i
sa umetnicima iz cele zemlje i inostranstva. Rezultat te saradnje bio je veliki broj
radova, pa je Leposava Milošević Sibinović
konkurisala za izlaganje u francuskoj palati
UNESCO u Parizu.
Zvezdani kod
Izložba je održana od 30. aprila do 7. maja
ove godine i obuhvatala je 107 radova od
isto toliko umetnika. Učesnici izložbe su
autori iz različitih sredina širom Srbije
– Beograda, Čačka, Gornjeg Milanovca,
Novog Pazara, Opova, Šapca, Kraljeva,
Kragujevca i drugih gradova. Na izložbi je
učestvovao i veći broj stranih umetnika, iz
Nemačke, Bugarske, Rumunije, Mađarske,
Republike Srpske, Francuske, Meksika,
Kanade...
Veoma sam zadovoljna što sam uspela da
okupim veliki broj kao što je 107 stvaralaca
koji su eksperimentisali zajedno sa mnom.
Stvarali su umetnici različitih religija,
sredina, stilskih opredeljenja, ali zajedničko im je da su ispoštovali materijal i mogu
vam reći da su umetnici veoma zadovoljni izložbom – kaže Leposava Milošević
Sibinović.
Prilikom konkurisanja za predstavljanje
izložbe u palati UNESCO, gospođa Milošević Sibinović je svoju izložbu formulisala
kao vezu, kao harmoniju između starih,
gotovo izumrlih zanata i savremenog skulpturskog izraza. Na taj način je skrenula
pažnju na gotovo zaboravljeno umeće štavljenja kože i pravljenja jednog tako divnog
materijala.
Prilikom rada pojedini umetnici su se
vezivali za pergament kao isključivo
Cvetan Krastev - Brod spasenja
podlogu za rad, a drugi su se oslanjali na
suštinu pergamenta, njegov genetski kod
pa su nastale zanimljive likovne refleksije
inspirisane samim materijalom.
Radovi i u Guči
- Sećam se da sam pred umetnike iznela tri
grupe materijala i rekla da svako izabere
šta mu odgovara. Ja sam uzela ono što je
ostalo, a ostao je pergament koji je imao
sitne rupice što me je podsetilo na zvezdano nebo. Tako je i nastala ideja za moj rad
koji sam nazvala „Zvezdani kod“ – objašnjava naša sagovornica.
Zagorka Stojanović
i kada ga vidite iz daljine odmah znate
da je to nešto prirodno, nešto što je teško
veštačkim putem napraviti, kaže Leposava
Milošević Sibinović.
Posle izložbe održane u palati UNESCO, radovi su preseljeni u Kulturno informativni
centar Republike Srbije u Parizu. Tamo je
izložba otvorena za Noć muzeja i trajala je
od 15. maja do 15. juna, a deo izložbe će biti
predstavljen i u novootvorenom galerijskom prostoru u Guči.
U Guču za vreme sabora dolazi veliki broj
ljudi iz zemlje i inostranstva i želim da se
moj projekat prikazuje i po horizontali i
vertikali. Znači, ne isključivo publika koja
prati muzeje i galerije, nego i publika koja
voli i druge oblike života i koja može u
tome da učestvuje – kaže gospođa Milošević Sibinović.
Vladeta Živković
Kako je nastalo ime pergament?
Vera Stanarčević
Zdravko Velovan
Od umetnika koji su radili na pergamentu
Leposava Milošević Sibinović je tražila da
ispoštuju pergament, njegovu specifičnost
i lepotu koju poseduje. Tačnije, prilikom
rada ne treba prekriti celu površinu materijala jer pergament karakteriše posebna struktura, tekstura, boja, šarenkast i
neravnomeran tonalitet.
Umetnici su za rad dobili pergament u
koji nosi karakteristike izvornog oblika
životinje, znači, nazire se gde su bili udovi
i glava. Pergament ima svoj genetski kod
Naziv pergament potiče još iz starog veka i
materijal je ime dobio po gradu Pergamonu
u Maloj Aziji. U starom veku Egipćani su zabranili izvoz pergamenta iz Egipta u Evropu
i Aziju da bi sprečili primat pergamskih i nekih drugih biblioteka. Faktički, to se smatra
prvim sankcijama poznatim svetu. Iz nužde
za iznalaženjem novog materijala za pisanje, iluminaciju i poveze nastaje pergament
koji i do dana današnjeg nosi karakteristiku
otmenog materijala koji se koristio i tokom
čitavog srednjeg veka za povezivanja
knjiga i iluminaciju rukopisa. Danas se koristi
za poveze, s tim što ga retko ko pravi, jer
sam taj postupak nije jednostavan. Bitno je
napomenuti da se životinje ne kolju da bi se
dobio pergament, već se, nakon što se od
njih uzme meso, koža štavi i koristi za šta je
potrebno.
magazin 31
ljudi oko nas
Korak u budućnost:
Nadica Milanović,
Valerija Mitrović
i Marko Nikolić
Srećna zvezda
kad-tad zasija
Tekst: Dafina Dostanić Foto: Nataša Atanasković
„Želim da sam stalno raspoložen i da pozitivno gledam u budućnost, a jedva čekam
septembar da počnem da radim“, kaže Marko Nikolić, stipendista „Fonda za budućnost“
P
ojam sreće u životu je relativna stvar. Nekome su potrebni dvorci, pozamašan račun u banci i život pun raskoši i
uzbuđenja, a nekome je dovoljno i – sigurno radno mesto
i plata! Neko se rodi pod „srećnom zvezdom“, a drugi je kroz
život uporno traži, bori se za nju, pa je i nađe... Najbolji primer
za istinitost pomenute izreke su štićenici Doma za decu bez
roditeljskog staranja u Zvečanskoj ulici. Njima je uvek najvažnija
bila topla reč i ljubav, ali i to da imaju nekoga na koga mogu uvek
da se oslone.
U želji da pomognu mladim ljudima koji po završetku srednje
škole napuštaju Dom, kompanija Delta Holding je pre četiri
godine pokrenula „Fond za budućnost“. Ovaj humanitarni fond
se isključivo bavi stipendiranjem i profesionalnom obukom dece
bez roditeljskog staranja. Od 2006. godine kroz njega je prošlo
oko 120 stipendista, a u program su bili uključeni Domovi iz:
Fondovi Delta Holdinga
U okviru Delta Holdinga postoje dva humanitarna fonda: „Fond
za budućnost“ (koji se bavi isključivo stipendiranjem dece bez
roditeljskog staranja) i „Delta humanitarni fond“ koji realizuje
nekoliko različitih grupa projekata. Oni obuhvataju brigu o
deci bez roditeljskog staranja, deci i odraslima sa invaliditetom, najugroženijem stvanovništvu, školskoj deci, starim licama i
samohranim roditeljima.
32
magazin
Beograda, Sremske Kamenice („SOS dečje selo“), Niša („Duško
Radović“) i Subotice. Ove godine je bilo ukupno 35 stipendista iz
Beograda i Sremske Kamenice, od čega ukupno 19 dece U Srbiji
završava program.
„Verujem u život“
Jedan od štićenika Doma za nezbrinutu decu u Zvečanskoj je i
osamnaestogodišnji Beograđanin Marko Nikolić, koji je upravo
uspešno priveo kraju drugu godinu kao stipendista „Fonda za
budućnost“. Sa ponosom ističe da je završio četvrti razred srednje
škole sa vrlo dobrim uspehom i da jedva čeka da krene da radi u
„Maksiju“.
- Od septembra počinjem da radim i najzad ću imati svoj dinar.
Koliko sam srećan, pomalo sam i zabrinut jer još ne znam gde ću
živeti. Od plate sigurno neću moći da plaćam stan, a Dom moram
da napustim. Ipak, verujem da ću i to pitanje uskoro rešiti.
Ovaj simpatični mladić kaže da se svi stipendisti međusobno
druže, a da su mu najbolji drugovi Srđan i Mihajlo. Takođe otkriva
i da jedva čeka Letnji kamp, koji svake godine organizuje „Fond
za budućnost“. Ove godine letnji kamp se organizuje u Vrnjačkoj
Banji.
Marko se priseća teških trenutaka i kaže da je sada sve lakše nego
što mu je bilo ranije.
- U Dom za nezbrinutu decu u Zvečanskoj sam došao pre tri godi-
Važno je pronaći pravi put
Valerija Mitrović, socijalni radnik Doma za srednjoškolsku i
studentsku omladinu u Zvečanskoj, kaže da ni za šta na svetu
ne bi menjala svoj posao i priča:
- Sadašnja završna grupa u Beogradu ima sedam stipendista (šest mladića i jedna devojka) pred kojima je mogućnost
zaposlenja. Oni su divna deca, koja su pokazala najbolje
rezultate u školi i koja su svojim ponašanjem i odgovornošću
dokazala da su zaslužila stipendiju. Mi, koji radimo sa njima,
znamo da im je veoma teško i da osećaju težinu svog života,
ali pokušavamo na sve načine da im ipak detinjstvo i mladost
učinimo lepšim.
ne iz Prihvatilišta. Iako sam imao teško detinjstvo, trudim se
da ga zaboravim i da idem dalje. Mislim da sam se izvukao iz
problema i ne razmišljam previše o tome. Želim da sam stalno
raspoložen i da pozitivno gledam u budućnost. Najbitnije mi je
bilo da završim školu i to sam uspešno priveo kraju. Mislim da
je danas školovanje itekako važno. Hteo sam da pokažem da
vredim, da nije sve izgubljeno i da mogu da se vratim na pravi
put. Marko podvlači da su mu svi dosta pomogli, ali najviše
vaspitač Nebojša Rajić i njemu je puno zahvalan. Stidljivo
otkriva da trenutno nema devojku, ali se nada da će je uskoro
pronaći. Slobodno vreme najviše posvećuje sportu. Ističe da
je ranije trenirao ragbi u klubu „Singidunum“, a da sada dosta
trči.
- Najbitnije mi je da krenem da radim. Kada me pitaju gde
sebe vidim za nekoliko godina, bez razmišljanja kažem - u
žandarmeriji. Jednostavno, volim da pomažem drugima,
a mislim da taj posao upravo to pruža. Čak bih voleo i da
nastavim sa učenjem. Zato sa pravom tvrdim da sam uporan
mladić, koji ide dalje i koji se nada najboljem u životu - kaže
Marko Nikolić.
Punoletstvo životna prekretnica
Više o stipendijama Fonda i o uslovima njihovih korišćenja
otkriva Nadica Milanović, menadžer projekta „Fond za budućnost“.
- Deca bez roditeljskog staranja koja pohađaju pretposlednju
godinu srednje škole prijavljuju se na konkurs koji se u domovima objavi u septembru. Za program se prijavljuju tako što
napišu literarni sastav na temu „Šta volim“, „Promenio bih“,
„Sećam se...“. Deca takođe popunjavaju i upitnik sa opštim
podacima, kako bi se bolje predstavila. Nakon završenog konkursa, komisija (koju čine predstavnici „Fonda za budućnost“,
domova, psiholog, kooordinator programskih aktivnosti i
vaspitač) formira grupe - objašnjava Milanovićeva.
- Suštinski je najvažnija poslovna obuka koju naši stipendisti
dobijaju, a koju u toku redovnog školovanja srednjoškolci nemaju, a stipendija je dodatni motiv i nagrada. Cilj programa je
da se stipendisti što više osamostale i da se podigne nivo njihovog samopouzdanja. Po završetku programa, naša Kompanija
im prva omogućava zaposlenje. Naravno, ukoliko žele i vide
sebe u njoj, što znači da stipendiranje ne uslovaljava da ponudu
moraju da prihvate. Ove godine od raspoloživih radnih mesta
i njihovih afiniteta zavisi koliko ćemo njih ćemo zaposliti, ali
ćemo se potruditi da to bude što veći broj, kaže Nadica.
porodični kutak
Bez roditelja na od
Ove godine će mnoge porodice prvi put letovati odvojeno: njihovi tinejdžeri i adolescenti su
zahtevali da odmor provedu sa svojim društvom i vršnjacima. Teška odluka, zar ne?
34
magazin
običaji i mentalitet poznaju i ne razlikuju mnogo od našeg, a nema ni jezičke
barijere.
Iskustvo razdvajanja
Što se strahova o bezbednosti tiče,
nema jedinstvenog recepta da se oni
smanje. U nekim porodicama deca su
još od obdaništa putovala na letovanje sa vaspitačima ili učiteljima, na sve
rekreativne nastave i ekskurzije. Mnoge porodice imaju familiju u drugim
mestima pa su mališane slali i na duži
boravak, a oni ostajali da rade. Ti roditelji
već imaju iskustvo razdvajanja od svoje
dece i uglavnom su “pregrmeli” strah za
bezbednost dece. Druge, pak, nisu slale
decu ni na ekskurzije ni na rekreativne
nastave, ni kod rođaka, pa se odjednom
nađu na mukama kad se postavi pitanje
samostalnog letovanja, a ono dođe pre ili
kasnije.
Ni deca nisu ista. Postoje zrela, odgovorna deca, nesklona eventualno lošem
uticaju društva i okoline, a ima i one koja
Šta bi moglo da pomogne?
- Vaš adolescent bi trebalo da ima
trajnu naviku održavanja lične higijene,
da zna sa novcem i da bude sposoban
da se obrati za pomoć u slučaju zdravstvenih problema;
- Definišite kad i ko kome treba da se
javi jer i dete treba da ima odgovornost da se javi roditelju;
- Idealno bi bilo da poznajete roditelje
sve dece koja planiraju zajednički
put i da svi zajedno porazgovarate
o letovanju i pravilima ponašanja i
bezbednosti;
- U slučaju da potroši novac pre vremena, pobrinite se za mogućnost da
mu dostavite još;
- Ako putuje sa više vršnjaka, dobro
bi bilo da raspolažu približno istom
svotom novca;
- Podrazumeva se da su pitanja konzumacije alkohola, cigareta i droga
već odavno razrešena u vašoj porodici
i da znate da nijedan vršnjak koji ide
na letovanje nije sklon takvim porocima
Tekst: A. Jović i M. Antonijević Foto: Shutterstock
K
ada je dete spremno za samostalan boravak na letovanju?
Šta li mu se sve može desiti? Da
li će sve biti u redu? Koje sve opasnosti
stoje na putu bezbednog povratka kući?
Da li je društvo sa kojim namerava da
ide dovoljno zrelo i odgovorno? Da li da
popustimo tim zahtevima ili da odlučno
odbijemo svaki razgovor na tu temu?
Ovo su samo neka od pitanja koja tokom
leta muče mnoge porodice čiji podmladak smatra da je dovoljno zreo da
“odleprša iz porodičnog gnezda na dve
nedelje”. Roditelji, kao po pravilu, imaju
sasvim drugačije mišljenje o tome koje je
to vreme adekvatno.
Po istraživanjima, u našoj zemlji prosečne
godine kada deca počinju da odlaze samostalno na letovanje su 17, i to najčešće
u kombinaciji da društvo ide u unapred
rezervisan smeštaj, proverene lokacije
i cene, a naši roditelji se najsigurnije
osećaju da na prvo putovanje bez njih
tinejdžere upute u Crnu Goru. Verovatno
smatrajući da je to “bratski narod” čiji se
Mini anketa
Kada je vaš tinejdžer otišao prvi put sam na letovanje?
Ivana Gavrilović, majka dvoje 20-godišnjaka:
Prvi put su otišli zajedno, budući da su blizanci, sa još četvoro drugova, posle završene gimnazije. To je bila naša “nagrada” njima
za uspešno završeno školovanje. Išli su u Bečiće u Crnu Goru, smeštaj
smo obezbedili unapred, rezervacijom. Imali smo duži razgovor pre
puta, ali mislim da su već bili pripremljeni za samostalno letovanje.
Putovali su avionom do Tivta, a zatim autobusom do Bečića. Sve je
prošlo u redu.
Marko Milošević, otac 19-godišnje Sanje:
Naša ćerka još nije išla sama sa društvom na more, ali već četvrtu
godinu praktikujemo da naizmenično jedne godine njena najbolja
drugarica pođe sa nama, a sledeće godine Sanja ide sa njenom
porodicom na more. Mislim da je to neka vrsta “prelazne faze” i
do sada je bila uspešna. Još ovo leto će biti tako, a od sledećeg
– videćemo.
Mila Đorđević, majka 20-godišnje ćerke:
mor
ni u svom stanu ne mogu da ostanu sama
sat vremena da ne naprave neki lom.
Pitali smo zato Ljiljanu Filipović, psihologa-porodičnog terapeuta ( www.
psihoterapija.biz) da nam kaže šta je
presudno pri odluci da se tinejdžer otisne
sam na odmor?
- Presudna bi trebalo da bude emocionalna i socijalna zrelost adolescenta odnosno
njegova spremnost da se izbori sa svim
potencijalnim izazovima samostalnog
letovanja. Kada se prvi put letuje sa
vršnjacima, najčešći izazovi su droga,
alkohol, rani seksualni odnosi, opasne
igre... Sticanje zrelosti teče individualnim
tempom zbog čega se ne može uspostaviti
jedinstveni parametar adekvatnog uzrasta. Za neke je to 18-a godina a za neke se
ta granica pomera naviše ili naniže.
Vaspitanje ključno
Na pitanje kako da budemo sigurni da
smo vaspitanjem obezbedili da naš adolescent neće ugroziti sebe ni druge, naša
sagovornica objašnjava:
Moja ćerka nije još uvek letovala sama, ali na letovanju sa mnom
ima apsolutnu slobodu kretanja i druženja. Jednostavno, njeno društvo ni u srednjoj školi ni sada nije koherentno i nikad nisu uspeli da
se organizuju za zajedničko letovanje.
- Ako je dete odrastalo u podsticajnoj
harmoničnoj klimi porodičnih odnosa
gde su roditelji usaglašeno delovali i
bili dosledni u postavljanju granica uz
istovremeno negovanje odnosa bliskosti
i poverenja, onda će biti spremnije da
se odupre izazovima grupe vršnjaka i
ostane dosledno porodičnom - svom
vrednosnom sistemu i dodaje:
- Rizici letovanja sa društvom su podjednako veliki i ne zavise od pola adolescenta već od vaspitanjem postignute
psihičke stabilnosti i zrelosti.
Ljiljana Filipović kaže da za donošenje
odluke o samostalnom letovanju ne bi
trebalo da bude presudan izbor društva
sa kojim adolescent planira put. Tu odluku treba da donesu odrasli - roditelji.
Ona treba da se zasniva na realnoj slici
o spremnosti adolescenta nezavisno od
njegovih želja i odluka roditelja vršnjaka. Kada su roditelji doneli odluku
da adolescentu dopuste samostalno
letovanje, već bi trebalo da je u njihovoj
porodici izgrađen odnos poverenja i
spremnosti adolescenta da se samostalno otisne iz porodične luke. Tom činu
treba da prethode mnogobrojne prilike
u ranijim godinama da se roditelji kroz
izbor vršnjaka za druženje i način druženja uvere da je njihovo dete spremno
da se odupre izazovima samostalnog
letovanja.
Ako su u to uvereni onda je adolescent
već prošao kroz neka iskustva odvajanja
od porodice (ekskurzije, sportski turniri
i takmičenja...) bez štetnih posledica.
U takvim okolnostima roditelji i deca
imaju već unapred postignut dogovor
o poželjnim i nepoželjnim ponašanjima
koji je ispoštovan i samostalno letovanje
ne predstavlja veliki stres za porodicu.
Dakle, nema recepta kojim bi se prepisao lek roditeljima da lakše donesu odluku o puštanju svog adolescenta. Ako
je za utehu, može da pomogne saznanje
da se takav korak mora desiti pre ili
kasnije, jer se u suprotnom može desiti
da adolescent odbije da ide sa roditeljima bilo gde.
magazin 35
dečji svet
dobrih razloga
za dojenje
Majčino mleko je jedini prirodni izvor svih hranjivih supstanci, čiji su sastav i količina
posebno prilagođeni prehrambenim potrebama deteta i funkcionalnoj sposobnosti
njegovog sistema za varenje
Majčino mleko je najbolja hrana za
vaše dete. Podsetite se zašto...
14. Dojenje stimuliše stezanje mamine
materice posle porođaja
1. Majčino mleko ima jedinstven sastav i 15. Dojene bebe imaju manji rizik od
ne može se veštački proizvesti
“sindroma iznenadne smrti” (u krevecu)
2. Majčino mleko zadovoljava sve
16. Dojena deca su manje izložena
metaboličke potrebe bebe
infekcijama mokraćnog sistema
stimulans i za majku i za dete
astme
perature!
zaraženo bakterijama
3. Majčino mleko je više od hrane – to 17. Majke koje ne doje izloženije su
je imunološki aktivna supstanca
opasnosti od raka jajnika
4. Dojenje je poseban psihofizički
18. Majčino mleko smanjuje rizik od
nje ne stvara nikakav otpadni materijal
28. Garantuje više sna mami i tati
29. Veštačke formule su skuplje i zbog
dodatne opreme!
30. MAJČINO MLEKO NIKADA NIJE
BILO POVUČENO IZ PRODAJE!
11. Majčino mleko je uvek dostupno a 25. Majčino mleko uvek ima pravilan i
nalazi se u sterilnom “pakovanju”
detetu prilagođen odnos masti, proteina
12. Majčino mleko pomaže bebama i šećera
pri pražnjenu creva
26. Majčino mleko deluje umirujuće
na
dete
13. Majčino mleko se lakše vari od
mlečnih formula
27. Bez flašica, cucli, kutija i sl, doje
36
magazin
Priredila: B. J. Foto: Shutterstock
5. Majčino mleko je najbolja zaštita od 19. Dojenje štiti decu od bakterijskog
infekcija
meningitisa
6. Dojene bebe imaju manji rizik od 20. Savršena hrana za bolesno dete
razvoja alergija
21. Deca hranjena “veštačkim mlekom”
7. Sastav mleka automatski se
sklonija su gojenju i u kasnijem životu
prilagođava detetovim potrebama
22. Dojenje zadovoljava dečje emo8. Dojenje stvara posebnu emocionalnu cionalne potrebe
povezanost između majke i deteta
23. Majke koje ne doje izloženije su
9. Besplatno je!
opasnosti od raka dojke
10. Majčino mleko je uvek idealne tem- 24. Sveže majčino mleko nikada nije
ona i on
Bračne priče
Da li će od sina praviti „seka Persu“ ili „tatinu sinčinu“
Tijana i Aleksandar razrešiće na prvom zajedničkom
letovanju, i to kompromisom: ona će da ga oblači u lila, a
on će da ga čeliči
Piše: Mirjana Jurčić Foto: Shutterstock
Iz Tijaninog dnevnika
Moj broj je 90-60-90
Kako se radujem letovanju posle tri
godine! Prvo sam bila trudna, sledećeg
leta sam bila „tapacirana“ od trudnoće,
prošle godine je Nemanja bio suviše mali
za putovanje. Sada svečano pakujemo
kofere i idemo! Pripreme za ovo letovanje počela sam još u januaru, izgladnjivanjem, ali rezultat je 90-60-90! Sada sam
zaokružila turu, frizer, pedikir, manikir,
kozmetičar i mogu da zablistam. Male
igre zavođenja osvežavaju brak, ja ću
svome mužu biti egzotični koktel! Nakupovala sam krpice, za svaki dan nova
kombinacija! I Nemanji sam kupila takve
kompletiće da će se svi za njim okretati i
govoriti kako ima zgodnu mamu! Aleksandru ništa ne treba, inače bih i njemu
nešto kupila.
Brkovi, grčevi i foke
Svaki put kada treba da se depiliram setim se kako je mojoj kumi muž rekao da
je podseća na foku: „Tako si sva glatka,
a imaš brkove“. A ona je bila ubeđena da
on nikad nije otkrio njene nausnice. Da
je meni Aleksandar ikad video dlačicu
viška živa bih se pojela! Za njega sam
oličenje glatke i ćosave kože. Da slučajno
ne posumnja šta radim toliko dugo u
kupatilu, kažem mu da imam grčeve u
stomaku.
Šta još spakovati?
Svela sam stvari za put na najnužnije,
stale su u pet putnih torbi. Plus kofer,
ručni prtljag i kolica. Učinilo mi se da je
to previše pa sam smanjila Aleksandrovu
garderobu. Ne znam kako opet imam isti
broj torbi i osećaj da sam nešto zaboravila da spakujem?
Previše razmišljanja zamara
Da li sam pred polazak isključila peglu,
bojler, šporet? To jesam, ali da li sam
38
magazin
dobro zatvorila prozore i spustila šalone?
Ne mogu da se setim. Mozak mi je otišao
na odmor pre vremena. Ne smem ništa
da spomenem Aleksandru, a i tako sad
više ne možemo nazad. Neka bude šta
bude, čitaćemo u novinama.
Junak blokbastera
Nema lepše slike od muškarca čiji mišići
pod teretom prete da će pući. Baš tako
je izgledao moj muž dok je nosio naš
prtljag, kao junak blokbastera. Po jedna
torba u ruke, dve pod miške, samo je kofer vukao za ručku. Bilo mi je žao što ga
u naponu snage nije videla nijedna moja
drugarica! Samo da potvrdim rejting
žene sa najzgodnijim mužem!
Ni šef me ne bi ovde poslao
Stigli smo u ovu nedođiju. Posle tri
godine pauze baš sam mogla i nešto bolje
da izaberem. Pitam se za koga sam vukla
onolike komplete, ovde nema gde ni da
se izađe. Bolje mesto za odmor bi mi čak
i šef izabrao. Smorila sam se najstrašnije,
ali neću Aleksandru da pokažem.
Cirkus u vašem gradu
Nemanja se plaši vode! Vrišti i neće da
uđe. Smatram da dete ne treba terati na
silu da nešto radi, da ga treba pustiti da
se razvija u skladu sa svojom prirodom
(tako misli i dr Spok), ali moj muž ima
svoje mišljenje, svoje “suptilne” metode i zdrav bariton, pride. Pokazao ih
jednom nasapunjam, uključim štopericu i sav izbrijem, da proverim koliko
stvarno traje taj okršaj s maljama? Ne
bih da virim kroz ključaonicu, ali i dalje
mi nije jasno šta moja žena radi satima u
kupatilu?
Putovanje kao selidba
Da li mi idemo na letovanje ili se iseljavamo? Onoliki prtljag za dve nedelje? Osam
pari sandala, šest kupaćih kostima, četiri
šešira, jedna torba puna kozmetike?
Nisam ja nejak, ali za ovolike torbe mi
treba još dva para ruku i samar. Mislim
da ću „slučajno“ zaboraviti neku torbu
kod kuće.
je danas na plaži, u kompletu. Razbili
smo monotoniju kupačima, imali su
besplatnu predstavu „mali porodični
cirkus“.
Moja pobeda, a rezultat isti
Neću da priznam Aleksandru, ali sviđa
mi se kako postupa sa Nemanjom, kao
muškarac sa muškarcem! I klinja je
naprasno zavoleo vodu, sad ne možemo
da ga isteramo napolje. Mada se i nas
dvoje pod vodom uveliko igramo onih
igara zavođenja... Ideje nas ne napuštaju
ni uveče, kad Nemanja zaspi. Za sada je
rezultat izjednačen, a ja sam mislila da
sam maštovitija.
Iz Aleksandrovog dnevnika
Borbena gotovost
U mojoj kući vlada vanredno stanje jer
se spremamo za letovanje. Tijana je sve
radnje oko putovanja podigla na nivo
borbene gotovosti. Neupućeni bi pomislili da se spremamo za tromesečni let
oko Zemljine orbite, a mi idemo u Pržno
na dve nedelje. Najbitnije je da je moja
žena srećna, a kada je ona takva, i ja sam.
Enigma
Nije lako ženama i njihovim maljama.
Mi bar ne moramo da se skrivamo kad se
brijemo i da lažemo da imamo grčeve u
stomaku. Kod mene brijanje traje kratko,
kod Tijane nema kraja. Dođe mi da se
Čeka me žuti karton
Zaboravio sam da izbacim smeće. Vraćao
sam se tri puta da spustim šalone koje
je Tijana ostavila podignute i naravno,
kesu sa smećem ostavio u spavaćoj sobi.
Ovo ću joj prećutati, ionako sad nema
vraćanja. Nadam se da se neće izleći neki
insekti do našeg povratka.
Gospođa i njen nosač
Bio je to rudarski posao! Odvući sav onaj
prtljag, kao mačo-men koji ne posustaje
i ne zamara se, samo da bih impresionirao ženu, a duša mi je bila u nosu. Ruke
su mi se otegle do zemlje, dobro da se
nisam i ušinuo. Posle sam popio dva
aspirina i brufen, krišom. Tijana kao da
je u torbe pakovala zlatne poluge, ne
znam šta je onoliko teško? Dok sam ja
teglio torbe kao magarac, ona je izgledala veličanstveno, sa šeširom na glavi
i Nemanjom u kolicima, preko ramena
torbica...
ili u Hurgadi, možda čak i na Siciliji.
Ovde ćemo se stvarno odmoriti.
Moj sin je muško
Da nije mene Tijana bi od Nemanje
napravila seka Persu. Progutao sam bez
reči što ima dugu kosu, jedva sam svario
njegove roze i lila kompletiće, ali da mi
se prenemaže i cmizdri kao devojčica, to
ne dozvoljavam. Moj sin mora da bude
muško! Zato sam ga bućnuo u vodu, a
kad je prestao da njače izvadio sam mu
zatvarač iz šlaufa. Proplivao je kao ribica,
istog momenta, tatina sinčina. Tijana je
bila ljuta, a kada se razljuti zategnu joj se
svi mišići, izgleda kao Amazonka. Posle
sam je još malo nervirao, da joj održim
taj tonus mišića, dok nisam video kako i
drugi mamlazi na plaži pilje u nju.
Opet se zaljubljujem u tebe...
Tijana je dobila savršenu bronzanu boju
kože, a kosa joj je u svetlim pramenovima, struk tanušan, grudi baš kako
treba... Nikada je pre nisam video lepšu.
Dobila je onu zrelost koja joj je nedostajala pre materinstva. Ovo letovanje
se pokazuje u svom najboljem svetlu,
produžiću ga još nedelju dana. I onako ne
bi uspela za dve nedelje da obrne sve one
kombinacije što je ponela.
Poen za Tijanu
Ovo je pravi raj na
zemlji! Idealno za
odmor, za upaljene mišiće
i istanjene
živce. Svaki
put ću Tijani
prepustiti izbor,
da sam se ja pitao
sada bi bili u nekom
ludilu od Santorinija,
magazin 39
Nepuno
Part-time job – nepuno radno
vreme, kategorija je koja je
od skora zaživela i kod nas,
postaje popularan način radnog
angažovanja, bilo da se radi o
jedinom ili o dodatnom poslu
Priredila: B. Jelić
Foto: Maxi arhiva
R
adno vreme po izboru mnogim
našim ljudima zvuči kao naučna
fantastika. Ipak, nije tako.
Odskora i u našoj zemlji u mnogim
firmama postoji mogućnost izbora
part-time job-a, odnosno nepunog
radnog vremena koje se označava
procentima: 50, 60, 80 odsto radnog
vremena. U okviru tog procenta,
zaposleni u dogovoru i prema
mogućnostima firme bira da li će raditi
samo vikendom ili, na primer, od
ponedeljka do četvrtka.
Raspitali smo se o detaljima takvih
angažmana u Delta Maxiju, i evo šta
su nam rekli u njihovom Sektoru za
ljudske resurse.
Dodatni posao
U januaru 2007. godine Sektor za ljudske resurse Delta Maxi Grupe objavio
je konkurs za “part-time” radnike na
operativnim poslovima u maloprodajnim objektima u Beogradu i širom
Srbije, kao što su kasiri, izlagači robe
na različitim odeljenjima, magacioneri. Svi zainteresovani kandidati mogli
su da biraju prodavnice u kojima žele
40
magazin
Praksa u svetu
U SAD čak 98% stanovništva zarađuje
novac na ovaj način. Tačno je da oko
20 odsto Amerikanaca radi više sati
od proseka - oko 50 sati nedeljno.
Otprilike isti procenat, međutim, radi
kraće ili delimično radno vreme, to jest
manje od 35 sati nedeljno. Taj trend
postoji u celom industrijalizovanom
svetu, mada na različitim nivoima.
U zapadnoevropskim zemljama oko
60% radno sposobnog stanovništva
ima pert-time job, bilo kao dopunski
posao bilo kao osnovni. U Švajcarskoj,
Nemačkoj, Francuskoj i Italiji najveći
broj zaposlenih žena ima nepuno radno
vreme, uglavnom zbog obaveza oko
dece ili im ukupan porodični budžet to
dozvoljava. U tim zemljama, ukoliko
se uslovi zaposlenog promene, on
ima pravo na molbu kompaniji za
obnavljanje punog radnog vremena
ili drugu promenu, jednom godišnje,
krajem kalendarske godine za sledeću
godinu.
da rade kao i radno vreme koje im
odgovara.
Cilj projekta „part-time job“ je bio da
se pomogne nezaposlenim licima, ali i
zaposlenima koji žele da zarade dodatni
novac. Takođe, još jedan cilj bio je da
u špicevima usluga u maloprodajnim
objektima Delta Maxi Grupe bude
još kvalitetnija, da police budu pune
artikala i da se izbegnu gužve, odnosno
da potrošači budu vrhunski usluženi.
Ova kampanja pokrenuta je na osnovu
iskustava u zapadnoevropskim
zemljama i SAD, gde je ovakav
trend zapošljavanja radnika uveliko
rasprostranjen i daje odlične rezultate.
Nova praksa zapošljavanja nudi
mogućnost rada dva, tri, četiri ili deset
sati dnevno, ili samo vikendom, kako
kome odgovara.
Za mesec dana prijavilo
se 9.000 kandidata
Za samo mesec dana koliko je trajala
kampanja „Maxi prilika za dodatnu
zaradu“, prijavilo se više od 9.000
zainteresovanih građana. Oko 62%
prijavljenih je nezaposleno, mada
aktuelno
radno vreme
je veliko interesovanje bilo i među
zaposlenima koji na ovaj način
žele da uvećaju svoj kućni budžet.
Posmatrano po starosnoj strukturi,
polovina prijavljenih bila je uzrasta
između 18 i 30 godina. Skoro 80%
je sa srednjom stručnom spremom,
dok je 1.400 kandidata sa višom
školom ili fakultetom. Najveći broj
zainteresovanih kandidata izjasnilo
se da bi najradije da rade četiri sata
dnevno ili samo vikendom.
Građani su se zapošljavali u skladu
sa njihovim mogućnostima, ali i
potrebama maloprodajnih objekata.
Tako, ako je neko želeo da radi samo
dva sata dnevno, ili samo vikendom,
u prodavnici koja se nalazi u blizini
adrese stanovanja, bila mu je pružena
ta mogućnost.
Beneficije po Zakonu o radu
Kandidati koji su ispunjavali uslove
konkursa u vrlo kratkom roku su
počinjali da rade, ali su prolazili
obaveznu praktičnu obuku za
odeljenja, kao i svi ostali zaposleni u
maloprodajnim objektima. Zaposleni
kandidati dobili su iste radne uslove
kao i svaki zaposleni Delta Maxi Grupe:
uplaćen radni staž, socijalno i penziono
osiguranje, pravo na godišnji odmor.
Ugovore o radu su potpisivali prvo na
mesec dana, a ako su se dobro pokazali
ugovori su produženi. Svi oni koji su
se odlično pokazali prilikom obavljanja
radnih zadataka, a postojala je potreba
u maloprodajnom objektu, dobijali su
mogućnost da rade puno radno vreme.
Praksa započeta 2007. godine živi
i danas u Delta Maxiju. I danas se
zapošljavaju PT (nepotpuno radno
vreme) radnici na operativnim
pozicijama u maloprodajnim objektima i
administrativnim u direkciji.
U ovom trenutku u sistemu Delta Maxi
je preko 900 zaposlenih sa ovakvom
vrstom angažmana.
Što se tiče prijave za PT rad u
maloprodajnom objektu, dovoljno je
da kod poslovođe uzmu formular koji
popune i predaju ga odmah poslovođi, na
licu mesta. Sve spontane prijave ulaze u
proces selekcije kao i prijave prikupljene
preko konkursa, kada se ukaže potreba
za angažovanjem novih saradnika.
Pravna regulativa
Radni odnos sa nepunim radnim
vremenom je oblik radnog odnosa
predviđen Zakonom o radu. Može se
zaključiti na neodređeno ili određeno
vreme. Zaposleni sa radnim odnosom
sa nepunim radnim vremenom kod
jednog poslodavca, može da zasnuje
radni odnos kod više poslodavaca i
tako ostvari puno radno vreme.
Zaposleni koji radi sa nepunim
radnim vremenom ostvaruje prava iz
radnog odnosa srazmerno vremenu
provedenom na radu (zarada,
naknada zarade i sl.). Međutim, ovo
ne važi za prava koja nisu uslovljena
dužinom radnog vremena. Tako na
primer, pravo na godišnji odmor,
pravo na sindikalno udruživanje,
pravo na zaštitu na radu i slično
zaposleni ostvaruju u punom obimu.
U staž penzijskog osiguranja računa
se vreme provedeno na radu.
magazin 43
aktuelno
Zakon štiti
Poštovanjem prava potrošača, u obimu koji
premašuje minimalne zakonske propise,
trgovine se bore za lojalnost kupaca legitimnim
sredstvima od kojih korist imaju sami potrošači
Tekst: Biljana Jelić Foto: Shutterstock
M
nogo se priča o pravima potrošača, postoji mnogo
institucija, agencija, raznih sajtova i Udruženja koji
se bave ovom tematikom, tu su i tržišna i sanitarna
inspekcija... ali, ako u nekom supermarketu upitate kupce šta
znaju o svojim pravima, videćete da je to površno i nedovoljno.
Zato evo još jednog pokušaja da tu problematiku približimo
svim čitaocima Maxi magazina. Osnovna prava potrošača, kao
i mehanizmi za ostvarivanje i zaštitu tih prava, regulisani su
prvenstveno Zakonom o zaštiti potrošača. Pored ovog Zakona, prava potrošača i obaveze trgovaca uređeni su i drugim
zakonima koji obuhvataju kupoprodaju robe u maloprodajnim
objektima.
Odmah treba napomeniti da su Zakonom o zaštiti potrošača
i drugim srodnim propisima utvrđena minimalna prava za
potrošača, dok je na trgovcima da ta zakonom zagarantovana
prava prošire. To se može nazvati borbom za lojalnost potrošača legitimnim sredstvima od kojih korist imaju potrošači, koja
predstavlja verovatno najvažniji deo tržišne utakmice.
Naš sagovornik, Mihajlo Kojić, samostalni stručni saradnik
Pravne službe Delta Maxi grupe, na ovu temu kaže:
- Zadovoljenje interesa potrošača Delta Maxi Grupi je poslovni imperativ, prvi cilj, glavna korporativna vrednost i nužan
uslov opstanka i razvoja. Da bi se to ostvarilo, trudimo se da
zakonom garantovana minimalna potrošačka prava MAXImalizujemo.
Pitali smo našeg sagovornika šta najčešće interesuje kupce u
vezi sa njihovim pravima. On je sažeo i grupisao najčešća pitanja u nekoliko celina.
Ko je odgovoran za kvalitet proizvoda koji sam kupio?
Iako kvalitativni nedostatak na proizvodu može biti uzrokovan
propustom proizvođača ili trgovca koji je prethodni učesnik u
lancu trgovine pre maloprodavca, odgovornost za kvalitet proizvoda smo preuzeli mi, Delta Maxi, jer je za potrošača najlakše
i najbrže da svoja prava ostvaruje kod nas. Izuzetno, kada se
42
magazin
radi o tehničkoj robi koja podleže obaveznom garantnom roku,
potrošači svoje prigovore na kvalitet (ispravnost i funkcionisanje) tehničkih proizvoda prvenstveno ostvaruju kod davaoca
garancije (proizvođača ili uvoznika ovih proizvoda), koji je
dužan da obezbedi servisnu mrežu. Ukoliko davalac garancije,
odnosno servis ne otkloni kvalitativni nedostatak na tehničkom proizvodu, uz odgovarajuću potvrdu potrošaču omogućavamo zamenu proizvoda za isti, ili vraćamo novac - u vrednosti
(po maloprodajnoj ceni) proizvoda na dan vraćanja.
Kome podnosim prigovor (reklamaciju) na kupljeni proizvod?
Prigovor se u većini slučajeva podnosi na mestu prodaje, a za
proizvode koji podležu garantnom periodu, na mestu navedenom na garantnom listu. U slučaju da je kupovina obavljena na daljinu, (kataloška ili elektronska/internet trgovina),
reklamacija se podnosi na mestu koje je navedeno u katalogu
ili na internet sajtu putem kojih se proizvod može naručiti. Za
proizvode koji ne podležu garantnom periodu reklamacija se
može podneti u roku od šest meseci od dana kupovine, a odluka po reklamaciji mora biti doneta u roku od osam dana, dok
u najvećem broju slučajeva reklamacije rešavamo istog dana
kada su i podnete.
Kakva su moja prava ukoliko doživim povredu u prodajnom
objektu, a za nju nisam kriv?
Trgovina je odgovorna i za bezbednost samih potrošača dok
se nalaze u prodajnom objektu. Maloprodavac odgovara za
povredu koju doživi potrošač, ako je uzrok povrede oprema u
prodajnom objektu, kao i postupanje, odnosno nepostupanje
našeg zaposlenog na način na koji je bio dužan da postupi. U
ovim neželjenim situacijama, i kada okolnosti konkretnog
slučaja ukazuju na postojanje naše odgovornosti za povredu,
potrošač ima pravo na pravično obeštećenje. Realizacija prava
na obeštećenje vrši se pozivanjem call centra, ili upućivanjem
pisanog zahteva u Pravnu službu. Prilaže se neophodna dokazna dokumentacija, kako bi se procenila naša odgovornost, od-
Pitanja
potrošače za
govornost samog potrošača ili eventualno trećeg lica. Naša
je praksa da sve sporne odnose sa potrošačima rešavamo
sporazumno, mimo suda, kako bi kao krajnji rezultat imali
zadovoljnog potrošača koji je obeštećen i koji će ponovo doći
u naše prodavnice.
Kako da saznam potrebne informacije o proizvodu koji želim
da kupim?
Informacije o svojstvima i performansama samih proizvoda
(sastav, poreklo, kvalitet, količina, rok upotrebe, održavanje, čuvanje i dr.) potrošači mogu pronaći na deklaraciji proizvoda i u uputstvu za upotrebu, kao i od naših zaposlenih u
prodajnim objektima. Cena i drugi uslovi po kojima se proizvod prodaje (uslovi plaćanja, eventualni popusti, akcijska
sniženja, i sl.) moraju biti jasno istaknuti pored proizvoda, u
Kol centar za zaštitu
potrošača
Nedavno je otvoren i prvi
Centar za zaštitu potrošača u
Srbiji, u kome građani mogu
da dobiju pomoć pri rešavanju
potrošačkih problema.
Pozivom na besplatan telefon
0800-103-104. Centru građani
mogu da se požale na
trgovce, ugostitelje ili ukoliko
smatraju da su im povređena
potrošačka prava.
oglasnoj poruci kojom se proizvod reklamira, i te informacije
moraju biti istaknute na istinit, određen i nedvosmislen način
kojim se eliminiše mogućnost nastupanja zablude kod potrošača kada se odlučuje za kupovinu određenog proizvoda, pod
određenim uslovima.
U skorijem periodu se očekuje i usvajanje novog Zakona o
zaštiti potrošača, koji je trenutno u fazi nacrta i usaglašavanja u Ministarstvu trgovine i usluga. Ono što je poznato je
da će novi zakon za osnovu imati principe i norme sadržane
u 15 direktiva Evropske unije, koje svoju primenu imaju i u
zemljama EU. Čitaoci Maxi magazina će biti blagovremeno
informisani o novinama koje donosi novi Zakon o zaštiti
potrošača.
Odgovore daje Varvara Tsantiri, direktor Sektora za keš/
potrošačke kredite i kreditne kartice
1. Građani su pokazali veliko interesovanje za
dinarskim kreditima. Čime to objašnjavate? U
čemu se ovi krediti razlikuju od ostalih vrsta
kredita?
2. Da li građani koji se odluče za ovu vrstu
kredita imaju mogućnost da iskoriste i druge
pogodnosti koje nudi vaša banka?
3. Koju vrstu kredita možete ponuditi građanima
u slučaju da žele da refinansiraju već postojeće
kredite ili dugove po kreditnim karticama? Kakvi
su uslovi tih kredita?
Među prvim bankama na tržištu, Eurobank EFG
je odlučila da klijentima ponudi keš kredite i
kredite za refinansiranje u dinarima, i to sa
fiksnom kamatnom stopom, nudeći im na taj
način stabilnost, zaštitu od fluktuacije kamatnih
stopa i kontrolu nad mesečnim troškovima.
Kao što smo i očekivali, interesovanje građana
za ovu vrstu kredita je bilo veliko, pa je ovu
ponuda produžena, uz još nižu kamatnu stopu
od samo 15, 99%. Pomenuti dinarski keš krediti
mogu se upotrebiti za refinansiranje postojećih
obaveza po kreditima ili kreditnim karticama.
Klijenti Eurobank EFG koji se odluče za dinarske
kredite sa fiksnom kamatnom stopom su u
mogućnosti da iskoriste i druge prednosti koje
nudi Eurobank EFG, kao što su brza i jednostavna
procedura odobravanja, kreditiranje na srednji
i dug rok, kao i mogućnost plaćanja mesečnih
rata posredstvom automatizovanog sistema za
plaćanje (APS), bez čekanja u redovima.
magazin
razglednica
Rajska Kiklads
Nigde na svetu ne postoji takva igra boja: grozdovi belih
kikladskih kućica prošarani plavim kupolama crkava, na
plažama je crni, crveni i beli pesak, a bojama je najbogatiji
zalazak sunca
SANTORINI
Santorini mnogi smatraju najspektakularnijim grčkim ostrvom, poznatim kao
“Crni biser Egeja”. Ovo je vulkansko ostrvo jedinstvene lepote sa prelepim crnim
peščanim plažama i snežnobelim kućama
građenim na liticama vulkana. Pored
glavnog grada postoji i dvadesetak manjih
mesta i puno plaža od kojih su najzanimljivije one sa tlom crne i crvenkaste
boje. U obilasku brojnih otočkih naselja
naići ćete i na više od 350 crkava i kapela,
sagrađenih na vrlo kreativan i eklektičan
način.
Na južnoj i jugoistočnoj
strani ostrva pružaju su najpopularnije
plaže među kojima je svaka na svoj način
jedinstvena. Zahvaljujući svom vulkanskom poreklu, crni, beli i crveni pesak,
kao i blistavi kamenčići crne boje nikog
ne ostavljaju ravnodušnim.
Na jugoistočnom delu nalaze se dobro
opremljene plaže kao što su Monolithos,
Avis i Kamari, gde su dostupni i mnogi
dodatni sadržaji – dućani, restorani,
hoteli, mogućnost uživanja u vodenim
sportovima...
U zavisnosti od aranžmana, vrste
prevoza, agencije i termina boravka, za
desetodnevno letovanje na Santoriniju u
julu, izdvojićete od 220 evra, pa do 1.600
evra u hotelu sa pet zvezdica.
Santorini je sve poznatiji i po velikom
broju venčanja koja se tu organizuju, budući da su bajkoviti zalasci sunca idealna
scenografija za izricanje ‘sudbonosnog
da’.
Glavni shopping centar nalazi se u Firi,
međutim, zanimljive suvenire, nakit,
odeću, kao i izvorne narodne rukotvorine
možete naći i u dućanima pored plaža
ili u galerijama i buticima smeštenim u
naseljima kao što je Oia. Za vreme letnje
sezone dućani su otvoreni do ponoći.
Ako se ubrajate među ‘noćne ptice’, ovo je
raj za vas – kafići rade do dva tri sata noću,
a noćni klubovi do zore - i do 5:30 h.
KAKO STIĆI: Najbrži način putovanja je
avionom, od Beograda do Atine, a zatim
do Santorinija. Taksi od aerodroma do
Fire košta oko osam evra.
ZAKINTOS
Mesto gde se odmaraju bogovi
Ovo je svakako ostrvo koje treba upoznati! Najpoznatija plaža je Navagio Beach,
poznata po sitnom belom pesku, tirkiznoj
boji mora i nasukanom brodu, simbolu
ostrva. Glavni grad ostrva obiluje crkvama
iz XIX veka sagrađenim u neoklasičnom
stilu. Turistička mesta Vassilikos, Argassi i
Laganas nalaze se na obali mora i puna su
Priredio: Ljuba Đorđević
Crni biser Egeja
ka ostrva
života, a mesta Keri, Porto Zoro preporučujemo za porodice koje žele miran
odmor. Do Zakintosa se dolazi direktnim
čarter letom iz Beograda, autobusom ili
kolima i trajektom iz luke Kilini kod Patrasa. Zakintos, pored Rodosa, ostrvo je sa
najvećim brojem sunčanih dana u Grčkoj
i nije slučajno što su kornjače Karetta-Karetta izabrale baš njega.
Zakintos je najjužnije
ostrvo u Jonskom moru. Udaljeno je oko
15 km jugoistočno od Kefalonije. Njegova
obala je duga oko 125 km i ima površinu
oko 400 km2, glavni grad je Zakintos.
Zakintos je poznat i kao prirodni rezervat
jer na njegovim južnim plažama morska
kornjača Caretta Caretta polaže jaja, pa se
često može videti.
Zapadni deo ostrva prepoznatljiv je po
svojim zalivima, morskim pećinama
od kojih je među najpoznatijima Plava
pećina. Najpoznatija plaža na ostrvu je
Navagio a vredno je obići
i plaže Agios Nicolaos,
Banana beach, Laganas…
Desetodnevno uživanje
na “Cvetu Levanta” kako
ga je nazvao lord Bajron, u
julu mesecu, a u zavisnostii
od pansiona i smeštaja,
koštaće vas od 210 do 580
evra.
KAKO STIĆI: Direktnim
čarter letom ako idete
preko agencije. Ako idete
u sopstvenom aranžmanu,
onda letite od Beograda do
Atine, pa potom do Zakintosa. Iz Atine se može doći
i autobusom do Kilinija
(oko 4-5 sati vožnje) i onda
ferijem (1 sat) do Zakintosa.
Naravno možete i svojim
kolima - oko 1.200 km od
Beograda .
MIKONOS
Celebrity na svakom koraku
Mikonos je ostrvo čuveno po prelepim
plažama, izvikanim jet-set žurkama,
gay-zajednici i pelikanima. Porede ga sa
španskom Ibicom.
To je ostrvo koje su bogovi stvorili za
hedoniste. Oduvek je važilo za jedno od
najpopularnijih kikladskih ostrva, i već
5000. godine p.n.e. bilo je naseljeno i
Mikonos
imalo aktivnu trgovinu.
Od pedesetih godina prošlog veka
Mikonos je izrastao u jednu od najatraktivnijih destinacija Evrope, 60-ih i 70-ih
bio je meka za hipike, dok je danas, usled
dominantne tolerancije, ostrvo postalo
omiljeno među gej populacijom.
Paradise plaža i Elia su fenomenalne
peskovite plaže, Paradise i Super Paradise
naročito su omiljene među gejevima i
nudistima. Malo zapadnije nalazi se nudistička plaža Elia, koja je u špicu sezone
krcata. Ornos Beach, mirna plaža, idealna
je za porodice, kojih doduše, na ostrvu
nema puno.
Ova zadovoljstva imaju svoju cenu, pa
je letovanje na Mikonosu nešto skuplje.
Desetodnevni boravak, u “društvu”
svetskih faca, koštaće vas ako idete u
paru, od 410, do 650 evra.
KAKO STIĆI: Avionom od Beograda do
Atine, a potom još 45 minuta leta do
Mikonosa. Opcija je i autobus, vožnja u
jednom pravcu traje 18 h.
Na jedan sat vožnje od centra Atine i
pola sata od atinskog aerodroma nalazi
se luka Rafina odakle se za dva sata
brzim hidro gliserom stiže na Mikonos.
Cena karte u jednom pravcu je oko 50
evra. Običnim trajektom vožnja traje
četiri sata i karta košta oko 25 evra. Ako
ste do Atine stigli sopstvenim automobilom, put do ostrva možete nastaviti
trajektom iz Pireja ili Rafine, a cena je
oko 70 evra.
magazin 45
tehno svet
Kolačić
LG Cookie je prošle godine bio jedan od najpopularnijih telefona na tržištu.
Korejska kompanija je odlučila za osveži gamu, pa je sada predstavila
nekoliko novih „kolačića“ (cookie, eng. – kolačić). Nama se najviše svideo
model GS500 – Cookie Plus. Reč je o lepom telefonu kojim dominira
osetljiv na dodir ekran dijagonale 3 inča. Statusni ekran se sastoji od tri
dela (vidžeti, kontakti, Live Square), koji su veoma lepo dizajnirani. Od
instaliranih aplikacija, posebno se ističu one za pristup Facebook, Twitter
i MySpace stranama. Pored ovih simpatičnih karakteristika, Cookie Plus se
odlikuje i podrškom za 3G mreže, koja garantuje brz pristup Internetu, kao
i kameru od tri megapiskela. Ako tražite jedna slatki telefon, ovaj Cookie to
svakako jeste.
Za morske fotke
Jedna od nezaobilaznih „komponenti“ torbe
za plažu, kao što ste mogli da pročitate na
prethodnim stranama, je i digitalni fotoaparat.
Ali ne bilo kakav već onaj koji može da podnese
uslove koji vladaju na plažama – pesak, sunce,
krema za sunčanje i, na kraju, more! Proizvođači
malih digitalaca već neko vreme nude ovakve
posebne modele koji će izdržati sve pomenute
„nepogode“. Za vas smo ovde izdvojili dva veoma
zanimiljiva modela – Olympus mju Tough 6020 i
Samsung WP10.
Power Touch 810 je USB flash drajv koji
će svakoj dami izmamiti osmeh na lice,
zahvaljujući upečatljivim dizajnerskim
detaljima kao što su refleksna romboidna
faseta na poluprovidnom kućištu i Swarovski
kristal na vrhu priveska. Najlepše od svega
je to što privezak, zahvaljujući naročitoj
tehnologiji elektronske štampe Chip-onBoard, koja ga ujedno čini otpornim
na vodu i prašinu, teži svega 5 grama.
Minimalne dimenzije nisu uticale na
kapacitet pa maksimalni kapacitet iznosi
32 GB. Power Touch 810 pokriva sve
potrebe prosečnog korisnika, tj. korisnica,
dok duga garancija svedoči da se radi o
uređaju koji se ne plaši zuba vremena. Što
se performansi tiče, one su u očekivanim
granicama za ovaj tip uređaja, tako da se
pri kopiranju ostvaruju očekivane brzine
za USB 2.0 protokol, bilo da se kopira
jedna glomazna ili više sitnih datoteka.
46
magazin
- Ako vam se mju Tough čini isuviše grubim, tu je Samsung WP10. Ovaj model
stiže u nekoliko živahnih boja, a diči se vodootpornošću do dubine do tri
metra. Elegantniji dizajn je
uticao da WP10 ne bude
otporan na padove. Ovde
je 12 megapiksela upareno
sa optikom koja poseduje
petostruko optičko uvećanje,
a tu je podrška za snimanje
HD filmova. Sve u svemu,
sada stvarno ne postoji
nikakvo opravdanje zašto niste
snimili spektakularne talase
poslednjeg dana letovanja.
Priredio: Marko Tanasković.
Swarovski na USB-u
- Olympusov model predstavlja fotoaparat
namenjen ekstremnijim korisnicima, jer ne samo
što će da izdrži rad u vodi do pet metara, već ga
je moguće i ispustiti na pod sa metra i po visine
(preživeće pad iz torbe). Mju Tough 6020 ima 14
megapiksela, koji upareni sa optikom daju veoma dobre rezultate. Još jedna
odlična karakteristika je mogućnost snimanja video materijala u HD rezoluciji,
što garantuje odličnu reprodukciju na modernim LCD televizorima. Jasno je da
vam je za kompletno uživanje u ovom modelu potrebna i SD kartica velikog
kapaciteta, ali kako one nisu skupe, najavite prijateljima da će morati da izdvoje
nekoliko večeri kako bi pogledali šta ste radili na moru, ali i u moru!
muški svet
Lavovsko navijanje u Južnoj Africi
Fudbal možda jeste muški sport, ali Jovana Mladenović, specijalista za interne i
eksterne komunikacije Carlsberg Srbija d.o.o, daje potpuno ženski osvrt na
Svetsko prvenstvo, Južnu Afriku i „Lavove“
S
vet se poslednjih mesec dana „preselio“
u Južnu Afriku, a svi oni koji su imali prilike da „uživo“ osete duh Svetskog prvenstva
u ovoj, po mnogo čemu egzotičnoj zemlji,
slažu se da je reč o iskustvu za ceo život
koje se teško može rečima opisati. Posebnost ovog Svetskog prvenstva je pre svega
u preplitanju različitih kultura, kako života,
tako i načina navijanja, što je rezultiralo
fantastičnom atmosferom na utakmicama.
Reprezentacija Srbije je, nažalost, završila
svoje učešće u prvom krugu prvenstva, ali i
samo pojavljivanje na Prvenstvu i utakmice
protiv Gane, Australije i posebno Nemačke,
okupile su srpske navijače iz celog sveta da
lavovski navijaju za svoj tim.
Susret sa vuvuzelom
Prva utakmica odigrana je u Pretoriji, na
stadionu „LOFTUS VERSFELD“, koji može da
primi skoro 52.000 posetilaca. Ishod utakmice je, naravno, svima poznat, ali će osim
gorkog ukusa poraza, gledaocima na terenu
u sećanju ostati veseli i prijateljski nastrojeni navijači Gane, koji su bili više nego
raspoloženi za druženje, razmenu dresova,
kačketa, fotografisanje sa našim navijačima.
Čak i nakon utakmice, nije bila retkost videti
u kafićima i barovima druženje navijača u
dresovima protivničkih timova. Jedan zaista
prijateljski odnos, koji je možda popravio
mali delić raspoloženja srpskih navijača
nakon poraza.
Utakmica sa Ganom bila je ujedno i prvi
susret naših igrača i navijača sa vuvuzelom,
definitivno zaštitnim znakom ovogodišnjeg
prvenstva. Vuvuzela je vrsta trube ili roga,
dužine približno jednog metra, koju koriste
fudbalski navijači u Južnoj Africi kada navijaju za svoj tim. Zvuk vuvuzele je monoton,
nalik slonovskom urliku, može se čak reći i
neprijatan. Stoga, koliko je dobar posao na
prvenstvu prodavanje vuvuzele, skoro podjednako je unosno i prodavanje čepova za
uši. Ipak, delić kulture, koji je prihvatio ceo
svet, tako da u skoro svim prodavnicama
možete naći vuvuzele u bojama zastave
različitih zemalja.
Podrška domaćina
Sledeća utakmica igrala se u Port Elizabetu,
jednom od najvećih gradova Južne Afrike,
na obali Indijskog okeana. Ono što je bilo
više nego očigledno je da je sa promenom
klime iz kontinentalnog u primorski predeo,
ZAJEDNO STVARAMO ISTORIJU
Carlsberg grupacija biće sponzor jednog
od najvećih fudbalskih događaja na
svetu - 14. UEFA evropskog prvenstva
u fudbalu 2012. godine, koje će se po
prvi put održati u Istočnoj Evropi. Završni
turnir biće održan na četiri stadiona u
Poljskoj i Ukrajini od 8. juna do 1. jula
2012. godine. Pod sloganom ’Zajedno
stvaramo istoriju’ ovo prvenstvo je sedmi
turnir zaredom na kome je Carlsberg
zvanični partner. I ove godine kompanija
će sprovesti globalne kampanje i ugostiti
sve navijače u navijačkim zonama i parkovima u osam gradova domaćina.
promenila i klima među navijačima, ali i u
timu, što je rezultiralo veoma uzbudljivom
utakmicom sa Nemačkom i rezultatom
koji nas je sve obradovao. Port Elizabet je
veoma lep grad, koji je preko dana više
nego primamljiv za šetnje širokim peskovitim plažama uz zvuke ogromnih talasa,
dok je uveče idealan za ljubitelje dobrog
provoda, sa velikim brojem noćnih klubova
i odličnom muzikom za igru.
Tih dana, grad je bio u crno-crveno-žutoj
boji nemačke zastave, tako da su se na
ulicama najčešće čule
navijačke pesme nemačkog
tima. Ipak, na stadionu, srpski navijači su imali podršku
domaćeg stanovništva, tako
da je pozitivna atmosfera
sigurno pomogla igračima
da dođu do pobede. Nakon
utakmice, Port Elizabet je bio
idealno mesto za proslavu,
tako da su do jutra ulicama
prolazili srpski navijači u
crvenim dresovima, i naravno sa vuvuzelom u ruci.
Naši „Lavovi“ su napustili
Južnu Afriku nakon poraza
od Australije, ali su nam
ipak pružili mogućnost da
zapevamo srpsku himnu
na sigurno najznačajnijem
sportskom takmičenju u celom svetu.
magazin 47
Jul
horoskop
Piše: V.V. Andromeda Foto: Shutterstock
OVAN 21.3 - 20.4.
U periodu jula imaćete podršku Jupitera
i Urana, zračićete optimizmom i uživati
u društvu voljene osobe, ali i bliskih
prijatelja. Određeni problemi mogu se
javiti sa reproduktivnim
organima i probavnim
sistemom. Nećete imati
dovoljno energije za
poslovne aktivnosti.
BIK 21.4 - 20.5.
U julu vas očekuje romantično putovanje
sa koga ćete poneti više nego dobre
utiske a otkrićete i prave čari erotskog
zadovoljstva. Zdravlje bez greške.
Manjak posla ili želja za
dužim odmorom imaće
za posledicu manje
radnog zalaganja, a
više opuštanja i odmora
u letnjim mesecima.
BLIZANCI 21.5 - 21.6.
Pokušajte da budete malo tolerantniji
prema partneru i otvoreno mu recite šta
vam smeta kod njega. Idealan period za
to je prva polovina jula. Vaš organizam
je u punoj snazi. Ako
planirate sopstveni
biznis, očekuju vas
razne prepreke, ali ako
čvrsto stojite na zemlji
biće sve u redu.
RAK 22.6 - 22.7.
Pozicija Plutona u znaku Jarca čini
da potencijalne partnere ili udvarače
vidite možda pogrešnim očima. Pluća
su osetljiva i mogući su problemi sa
pritiskom. Tenizija se na
poslu smanjuje, naročito
ako se bavite nekim
poslovima vezanim
za internet, medije, ili
telekomunikacije.
LAV 23.7 - 23.8.
Tokom letnjih meseci kako slobodni,
tako i zauzeti Lavovi mogu računati na
povoljan period i mnogo zajedničkih
izlazaka, druženja putovanja. Krajem
jula obratite pažnju na
higijensku ispravnost
hrane. Pored finansijskih,
period je odličan za
proširivanje posla i
svođenje računa.
DEVICA 24.8 - 23. 9.
Tokom jula vaše emocije biće
maksimalno istančane i osetićete svaki
zagrljaj i poljubac partnera na poseban
način, pogotovo na letovanju. Bićete u
dosta dobroj zdravstvenoj
formi. Tokom leta doći će
do stagnacije na poslu,
ali ne brinite, već na
jesen vam se otvaraju
novi vidici.
VAGA 24.9 - 23.10.
Promene su tu: nalazićete se na
prekretnici da li da okončate postojeću
vezu i uđete u novu ili da partneru
pružite još jednu priliku. Mogući su
manji problemi sa
bubrezima. Više tečnosti
i izbegavajte vodu iz
česme. Iako je leto,
bićete u dilemi da li da
prihvatite ponudu za novi
posao.
ŠKORPIJA 24.10 - 22.11.
Ukoliko ste planirali da zajedno sa
partnerom odete negde na letovanje,
druga polovina jula je idealan period.
Problemi se mogu javiti sa leđima.
Izbegavajte mekane
dušeke. Na poslu
stagnacija, ali ideje
koje se budu javile
sada mogu se ostvariti
kasnije.
STRELAC 23.11 - 21.12.
Ni u julu niste zadovoljni ljubavnim
odnosima. Nećete biti zadovoljni
svojom vezom. Fizički ćete se lepo
osećati i biti u dosta dobroj formi.
U julu je nepovoljan
period za poslovne
aktivnosti i izbegavajte
konflikte sa kolegama ili
pretpostavljenima.
JARAC 22.12 - 20.1.
U kući ste pomalo teški i ukoliko
nastavite sa takvim ponašanjem,
odnosi sa partnerom se mogu veoma
zakomplikovati. Situacija
može biti i dramatična.
Redovnije spavajte,
manje se nervirajte.
Tokom letnjih meseci
stanje na poslu će se,
posle kriznih meseci,
blago popraviti.
48
magazin
VODOLIJA 21.1 - 19.2.
Raduju vas novi događaji koji bitno
menjaju vaš odnos sa voljenom osobom
u pravcu zajedničkih planova. Zbog
dinamičnog načina života moguće su
povremene glavobolje.
Očekuju vas zaista veliki
rezultati i napredovanje
na statusnoj lestvici.
RIBE 20.2 - 20.3.
Ukoliko ste slobodni emotivni zanos
koji ćete osećati će neprekidno buditi
nove ideje i inspiraciju a ljubavna
harmonija vam diže
samopouzdanje. Ukoliko
se bavite poslovima u
investicijama, pravu,
medijima… očekuje vas
značajniji uspeh.
akcija
Za lak korak
Genetska predispozicija,višak
kilograma, godine i dugotrajno stajanje
ili sedenje ugrožavaju cirkulaciju u
donjim ekstremitetima i vremenom dolazi
do pojave ružnih modrica, popucalih
kapilara i proširenih vena. Erbaven
kapsule i gel trenutno otklanjaju umor, otok, bol i grčeve u nogama.
Redovnom upotrebom sprečava se pucanje kapilara i pojava
proširenih vena.
Pet čitateljki koje se jave 14. jula od 10.45 na telefon 011/2029622
dobiće po jedan Erbaven poklon paket
Zdravo i ukusno
Masti su važan izvor energije i gradivni materijal za
ćelije, a brojna istraživanja su pokazala da su omega
-3 i omega- 6 masne kiseline neophodne za normalan
rast i razvoj, te da su veoma korisne u prevenciji bolesti
srca i krvih sudova. Kontinuirano prateći savremene
trendove koji se tiču ishrane i zdravog života,
kompanija „Dijamant“ je na tržište plasirala Omegol
liniju proizvoda koji mogu da zadovolje dnevne potrebe
unosa omega- 3 masnih kiselina. Ova linija proizvoda
sadrži Omegol ulje i margarinski namaz. Da bi se
povećao unos
esencijalnih omega-3 masnih kiselina, pored
uobičajenih namirnica, u ishrani se mogu
koristiti savremeni funkcionalni prehrambeni
proizvodi poput Omegol ulja i margarinskog namaza.
Tri čitateljke koje se jave 14. jula u 11 časova na telefon
011/2029622 dobiće po jedan Omegol poklon paket
Doncafe ice in 1
Topli dani i pripreme za letovanje idealni su za uživanje u
Doncafe ICEin1! Savršena kombinacija instant kafe, mlečnog
dodatka i jedinstvene arome, pravi su saveznik ljubitelja kafe
u svakodnevnom uživanju. Dodatak hladnog mleka i kockica
leda obezbediće prijatno rashlađenje posle letnje vreline.
Ovaj mix donosi osveženje u svakom trenutku! Jutarnje
spremanje za posao, pauze na poslu, trenuci u kancelariji ili
slobodno vreme s prijateljima, lepši su uz Doncafe ICEin1! To
je pravi partner u momentima koji čine jesen savršenim!
Pet čitateljki koje se jave 14. jula od 11.45 na telefon
011/2029622 dobiće po jedan Doncafe ICEin1 poklon paket
Prima čarolija
Ko je brži, a ko spretniji, pokazali su naši
poznati voditelji i muzičari Ivan Ivanović, Srđan
Karanović, Luka Tešanović i neizostavni Blaža.
Oni su u Botaničkoj bašti učestvovali u pravoj
šumskoj avanturi u kojoj su im jedino Prima štapići
bili od pomoći.
Povodom promocije novih ukusa svog poznatog
brenda, kompanija Soko Stark, potrudila se da
svojim gostima i prisutnim novinarima pokaže
da Prima štapiće prati posebna čarolija koja
omogućava da svaki dan uz njih bude zanimljiv
i drugačiji. A ono što je najvažnije, Prima štapići napravljeni su od
potpuno prirodnih sastojaka, a sada imaju i novu, atraktivnu ambalažu
i nove ukuse. Za sve koji su ih uvek voleli i za one koji tek otkrivaju sve
čari Prima štapića, tu su Prima klasik, Prima s kikirikijem i dva potpuno
nova ukusa, Prima štapići s paradajzom i Prima integralni štapići!
Montevideo, bog te video
Na stadionu FK “Dorćol”, snimaju se poslednje scene prvog dela filma
“Montevideo, Bog te video!” u Srbiji. U toku je snimanje scena treninga
reprezentacije Kraljevine Jugoslavije i njihove pripreme za odlazak
na Prvenstvo. Nakon završetka ove faze, uslediće snimanje drugog
dela i nastavak priče o fudbalskim herojima iz 1930. Ovim projektom
obeležava se 80 godina od prvog
Svetskog prvenstva u fudbalu, ali i
od najvećeg uspeha jugoslovenskog
i srpskog fudbala – osvajanja trećeg
mesta na Svetskom prvenstvu u
Montevideu 1930. godine. Jedan od
prijatelja projekta, kompanija CocaCola, višedecenijski je deo svetske
fudbalske istorije i zvaničan partner
Svetske fudbalske federacije više od
trideset godina. Želeći da podeli
fudbalsku strast sa čitaocima, CocaCola poklanja pet paketa omiljenog napitka u inovativnim limenkama sa
brendiranim zatvaračem, majicu, lepezu i tračicu za privezak.
Pet čitateljki koje se jave 14. jula od 10.30 na telefon 011/2029622
dobiće po jedan Coca Cola poklon paket
Italijanski kvalitet
iz srca Pomoravlja
Yuhorove salame Milano i Ungherese izrađuju se po
originalnoj italijanskoj recepturi, od najkvalitetnijeg
svinjskog mesa i uz korišćenje prirodnih začinskih
smesa. Fermentacija Milano i Ungherese salama traje
i do 70 dana, obavlja se potpuno prirodno, pri strogo
kontrolisanim uslovima temperature i
vlažnosti, a u procesu fermentacije nema
dimljenja. Salame Milano i Ungherese,
proizvodi jedne od najpoznatijih domaćih
mesnih industrija, deo su programa
Delicata, linije premijum proizvoda
razvijanih u saradnji sa vrhunskim
evropskim stručnjacima, tehnolozima i
institutima. Kombinacija tradicionalne
italijanske recepture i savremene
tehnologije garantuje uživanje u svakom zalogaju ovih
salama.
Pet čitateljki koje se jave 14. jula od 11.15 na telefon 011/2029622
dobiće po jedan Yuhor poklon paket
Meda fudbaler
Idealan način da se osvežite po
vrelom letnjem danu, dok pratite
Svetsko prvenstvo u fudbalu
je hladan Dr.Oetker milk šejk.
Obradovaće vas vest da sada
kupovinom multipakovanja (četiri
različita ukusa milk šejka: čokolada,
jagoda, vanila i banana) na poklon
dobijate gratis privezak mede
fudbalera u dresu reprezentacija
Srbije, Brazila, Italije, Španije i
Argentine. Meda fudbaler je inače
junak web igrice koja se nalazi na
sajtu www.oetker.rs gde možete da isprobate vaše
fubalske veštine i osvojite vredne nagrade.
Pet čitateljki koje se jave 14. jula od 11.30 na telefon 011/2029622
dobiće po jedan Dr Oetker poklon paket
magazin 49
scena
ABV
BISERNE SUZE
KNJIŽARA
Taša Aleksander (ALNARI)
Željno iščekujući radosti bračnog zanosa, upravo venčani ledi Emili i Kolin
Hargrejvs, diplomate Britanske imperije, kreću na medeni mesec u Tursku.
Međutim, već prve noći u Konstantinopolju, jedna devojka je ubijena. Ser
Ričard Sent Kler, Englez koji radi u ambasadi, shvata da je ubijena devojka zapravo njegova kćerka koja je kidnapovana pre dvadeset godina.
Dve čitateljke koje se jave 14. jula u 13.00 časova na telefon
011/2029622 dobiće na poklon knjigu „Biserne suze“
Broj 8, jul 2010
Godina II, besplatan primerak
Glavni i odgovorni urednik:
Ivana Filipović
[email protected]
Zamenik glavnog urednika:
Biljana Jelić
[email protected]
Izdavač:
GODINA RAKA
Hugo Klaus (LAGUNA)
Ovaj autobiografski roman Hugo Klaus je objavio 1972. godine kao
omaž svojoj ljubavnoj vezi sa poznatom holandskom glumicom Kiti Kurboa.
Snažna ljubavna, erotska i sentimentalna osećanja kao i potreba za
osvetom nagnali su ga da ovekoveči najpotpuniji, najdirljiviji i najintimnije
prikazani ženski lik u holandskoj literaturi.
Dve čitateljke koje se jave 14. jula u 13.15 časova na telefon
011/2029622 dobiće na poklon knjigu „Godina raka“
Delta Maxi d.o.o.
Takovska 49
11000 Beograd
[email protected]
Direktor: Dejan Jeremić
Koncept, priprema i marketing magazina:
SEDAM DOBA ŽENE
Rozmari Leonard (LAGUNA)
Žene se čitavog života suočavaju s mnoštvom zdravstvenih tegoba koje
predstavljaju veliko iskušenje i unose pometnju u svakodnevicu. Sada, u
knjizi Sedam doba žene, dr Rozmari Leonard se oslanja na svoje opsežno
iskustvo porodičnog lekara i medijskog zdravstvenog savetnika da bi
pružila praktične, korisne i umirujuće savete koji su nam potrebni u svakom
životnom razdoblju.
Dve čitateljke koje se jave 14. jula u 13.30 časova na telefon
011/2029622 dobiće na poklon knjigu „Sedam doba žene“
VESTALKINA PRIČA
Šeri Smit (LAGUNA)
Pogazila je zlatno pravilo – i za to platila užasnu cenu. Kada je Emilija
navršila šest godina, roditelji su je poslali u ženski hram posvećen Vesti
da postane vestalka, jedna od šest brižljivo odabranih devica koje su
simbolično čuvale Rimsku republiku. Čitav život provela je pod najstrožim
nadzorom.
Dve čitateljke koje se jave 14. jula u 13.45 časova na telefon
011/2029622 dobiće na poklon knjigu „Vestalkina priča“
SVE ILI NIŠTA
Karmen Rid (ALNARI)
Iv ima četvoro dece, naporan posao, dva bivša muža nezgodne naravi i
mnogo briga o kojima neprestano razmišlja. Na primer, da li je bolje imati
seks ili ga uopšte nemati? Da li je već prestara da se oblači u Njujorkeru i da
izvlači roze pramenove? Jesu li ljubičice postale otmene poput geranijuma?
Šta li je, kog đavola, u frižideru za večeru? I što je najbitnije od svega, da li
je dozvolila da njena najveća ljubav i suviše lako nestane iz njenog života?
Dve čitateljke koje se jave 14. jula u 14.00 časova na telefon
011/2029622 dobiće na poklon knjigu „Sve ili ništa“
Future media d.o.o.
Terazije 7-9
11000 Beograd
[email protected]
Direktor: Tamara Bartoš
Adresa redakcije:
Terazije 7-9
11000 Beograd
[email protected]
[email protected]
Direktor marketinga: Emina Azizi
Saradnici:
Marijana Antonijević, Ljubomir Đorđević, Nataša
Atanasković, Snežana Trajkov,
Mirjana Jurčić, Ana Jović, Marko Tanasković,
Milan Sretenović, Dafina Dostanić, Božidar
Manojlović
Dizajn i priprema za štampu:
GSM Advertising
Art direktor: Vladimir Brandalik
Štampa:
Ovo izdanje je prijavljeno za odit kod ABC Srbija
NE ZABORAVI
Priredio: Milan Sretenović
Barbara Tejlor Bredford (ALNARI)
Keli Vels je medijska zvezda, poznata po svojim eksplozivnim reportažama
širom sveta. Međutim, život će joj se iz korena promeniti kada bude izgubila
jedinog muškarca kojeg je iskreno volela, zanosnog engleskog aristokratu
Čarlsa. Niki pronalazi utehu u poslu i u prijateljstvu sa fotografom Klilandom
Donovanom, sa kojim će izveštavati o masakru na Tjenanmenu u Pekingu za
vreme studentskih protesta 1989. godine.
Dve čitateljke koje se jave 14. jula u 14.15 časova na telefon
011/2029622 dobiće na poklon knjigu „Ne zaboravi“
Novi broj vas čeka 10. avgusta 2010. godine
Vaš
50
magazin
Zabranjeno je reprodukovanje svih pisanih i drugih
materijala, njihova elektronska i bilo koja druga
primena bez predhodne pismene dozvole redakcijskog kolegijuma. Redakcija ne snosi odgovornost za
sadržaj oglasnih strana.
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79
MAXI magazin: prijatelj svake žene / glavni i odgovorni
urednik Ivana Filipović. - 2009, br. 1 (decembar)- . Beograd (Takovska 49) : Delta Maxi, 2009- (Šimanovci :
Modriani). - 27 cm
Mesečno
ISSN 1821-3537 = Maxi magazin
COBISS.SR-ID 171547404
Download

10stanara - Delta Holding