Prijatelj svake žene
Vaš
broj 7
jun 2010
besplatan primerak
BESPL
PRIME ATAN
RAK!
Hodanjem
do zdravlja
7
saveta
za lepu kosu
AKTUELNO
Prizori naše nebrige
Veliko čišćenje Srbije
Čuvajte se krpelja
sa Marinom
Maljković
Deca na raspustu:
organizovana dokolica
Uku
i voćsno
no
Lagane letnje
poslastice
Žene i Svetsko prvenstvo u fudbalu Prevencija hepatitisa Leto u Istri
u ovom broju...
Svakodnevica
6 Intervju Marina Maljković
10 Ogledalce zaštitite kosu od
sadržaj
jun 2010
29
12
45
36
prvi "samostalan"
dan u kući
Budite zdravi
16 Koža pamti
krpelji - sezonske napasti
ledeno slatko
zadovoljstvo
kafom protiv
celulita
grad pod
zaštitom
Svetog
Nikole
32 I majka i lekar
36 Dečji svet sami u kući
38 Ona i on fudbal i brak
18 Prevencija hepatitisa
Moja kuhinja
24 Hleb sa suncokretom
25 Paprike s bademom
26 Brokoli s oraščićem
28 Svežina sladoleda
30 Vreme za palačinke
Svet oko nas
4 Mozaik
34 Porodični kutak
41
deca na raspustu
reciklaža je
rešenje
40 Očistimo Srbiju
42 Aktuelno
slike naše nebrige
44 Razglednica
mirisi Istre
48 Horoskop
50 Scena filmovi, knjige,
koncerti...
Foto: Nataša Atanasković
sunca
Fudbalska groznica uveliko trese pla
netu! Svetsko prvenstvo samo što nije
počelo. Retki srećnici su već na putu
za Južnu Afriku da kao navijači bodre
svoje timove, a većina onih koji su
ostali u svojim zemljama prave biznis
planove kada, gde i sa kim će gledati
utakmice. Prodavci zadovoljno trljaju
ruke jer je skočila prodaja televizora.
Jednostavno, počinje da vlada pravo
malo vanredno stanje u muškom svetu,
u kome ima mesta samo za fudbal,
hranu i poneko pivo. Neki od njih će
vam nežno reći da vas vole najviše
na svetu, ali samo da se završi utakmica. Druge nećete ni viđati jer će
pravo s posla odlaziti u kafiće da sa
drugarima gledaju utakmice. Jednom
rečju, možda bi najbolje bilo da
zaboravimo na njih na mesec dana
i da se posvetimo sebi, deci, drugaricama, šopingu, raspremanju kuće i
svim onim stvarima koje ne zahtevaju
muško prisustvo. Ipak, ja bih upotrebila drugu taktiku. Umesila bih kiflice
i druge grickalice, kupila karton piva,
pozvala njegove drugare za gledanje
fudbala, (eventualno) nabavila navijačke rekvizite, proučila sastave reprezentacija koje igraju datog dana, kao
i njihove šanse za pobedu tog dana,
prelistala biografije najboljih igrača
i pružila mom partneru podršku i tog
dana. Možda to može biti „pretplata“
za trenutke kada će meni podrška biti
potrebna, a on će se setiti kako sam
bila uz njega dok je Runi pucao ka
golu.
Krpice pre partnera
DELTA MAXI UZ FUDBALERE
Delta Maxi Grupa postala je dugoročni partner Fudbalskog saveza Srbije i naše fudbalske
reprezentacije. Ugovor o partnerstvu, koji su
potpisali predsednik Delta Holdinga Miroslav
Mišković i predsednik Fudbalskog saveza Srbije Tomislav Karadžić, važi do 2012. godine,
odnosno do završetka Evropskog prvenstva u
fudbalu. “Delta Maxi je domaći trgovinski lanac
i lider u Srbiji u regionu u oblasti maloprodaje.
Prirodna je odluka da se nacionalni lanac veže
za nacionalni tim, jer i jedan i drugi, na svom
terenu, predstavljaju najbolji domaći proizvod i
na pravi način reprezentuju Srbiju u zemlji i u
svetu”, rekao je generalni direktor Delta Maxi
Grupe Dejan Jeremić. Ugovorom o partnerstvu
Delta Maxi je postao jedan od najvećih partnera Fudbalskog saveza Srbije.
Istraživanje je pokazalo da bi neke žene bile
spremne na apstinenciju od seksa za ormar
pun nove odeće, a njih 70 odsto veruje u ljubav
na prvi pogled kada je u pitanju neki odevni
predmet, a 54 odsto kada je u pitanju muškarac. Ljubavna veza između žena i krpica je neraskidiva, pa će se tako većina žena ako mora
da bira između šopinga i seksa odlučiti za šoping, a većina ih je čak spremna apstinirati 15
meseci za ormar pun nove odeće, pokazalo je
jedno američko istraživanje. I za kraj, skoro 50
odsto žena izjavilo je kako im omiljeni odevni
predmet daje više samopouzdanja nego što
to čini njihov partner. „Znači, sada treba da ti
kupim dijamantski prsten“, reče Zverka. „Ma
ne, samo mi napravi veliki ormar“, reče Keri.
A šta vi mislite?
MIRKA ŽIVI NA
PLANINI TARI
Istraživački tim Biološkog fakulteta zajedno sa
rendžerima Nacionalnog
parka Tara uspeo je da
uhvati jednu odraslu jedinku tarskog medveda
krajem maja. Medvedica
je uspavana specijalnom
puškom sa inekcijom a
potom su obavljena merenja i pregled od strane
stručnog tima. Odrasla
zdrava ženka dobila je
specijalnu ogrlicu sa GPS odašiljačem i njeno kretanje pratiće se svakodnevno. Rezultati ovog posmatranja biće korisno za upoznavanje populacije tarskih medveda, kao i
za njihovu zaštitu. Medvedica je po starom
srpskom običaju krštena i dobila je ime Mirka, u skladu sa regionalnim tendencijama
jačanja mira i dobrosusedske saradnje.
Nežna vožnja
Beograđani, a i svi posetioci glavnog
grada ovih dana imaju priliku da uživaju u vožnji udobnim Milka autobusima koji saobraćaju na linijama 17, 18, 53, 56, 72, 75, 88, 16,
31, 27, 23, 43 i 95 u kojima je oslikan i dočaran pravi Milka alpski
ambijent. Tokom vožnje, putnici na početku radne nedelje uživaju u
slatkim Milka zadovoljstvima, a svakog petka pripadnice lepšeg pola
očekuju i mirisni buketi cveća. Kompanija Kraft Foods je za stanovnike
Beograda opremila autobuse kako bi putovanje do posla, škole, fakulteta ili dragih osoba predstavljalo kratak predah od svakodnevnih
obaveza u opuštajućem ambijentu.
GRADU OD SRCA
Zaposleni u Delta Holdingu su u subotu 8. maja učestvovali volonterski u akciji uređenja parka Ušće. Više od
200 zaposlenih iz svih delova kompanije, a mnogi su
uključili u volontiranje i svoje porodice i decu, zasadilo
je 70 sadnica različitog rastinja. U akciji su i farbane
klupe, čišćene i sređivane staze u parku. Izbor lokacije
i odabir poslova napravljeni su u dogovoru sa javnim
preduzećem Gradsko zelenilo Beograd. Delta Holding
je 2010. proglasio godinom ekologije u kompaniji i ova
prva volonterska akcija deo je brojnih aktivnosti kojima
će iskazati svoje čvrsto opredeljenje za ekološki svesno
i društveno odgovorno poslovanje i ponašanje.
Spisak dobitnika iz broja 6
PAROVI SE ČEŠĆE SVAĐAJU TOKOM LETA
Istraživanje koje je sprovedeno među 500 parova,
a koje je naručila italijanska MTV, pokazalo je
da se parovi svađaju čak 49 odsto češće kada su
temperature visoke.
Petina žena se žalila da njihove jače polovine
tokom leta jednostavno ne mogu odoleti dubokim
dekolteima drugih žena, a čak 15 odsto tvrdi da
se pogled njihovih muškaraca spušta čak i niže.
Za razliku od žena, muškarci se žale da su žene
tokom visokih temperatura mnogo nepouzdanije,
tačnije 27 muškaraca je izjavilo da njihove devojke tokom leta jednostavno zaborave dogovor da
se nađu.
DONCAFE: Ljubica Bjedović, Beograd, Zagorka Hasanica, Beograd, Aleksandra Kovačević-Pavlović, Zorica Pokimica, Beograd, Nataša Jovanović, Zemun, Olga Tetiković,
Bogatić, Jelena Lukić, Sremska Mitrovica, Jasmina Mitrović, Kruševac, Nadica Milanović, Jagodina, Nikoleta Černek, Subotica COCA COLA: Sanja Grujučić, Beograd,
Dušan Tanurdžić, Bečej, Milena Čvarković, Topola, Vesna Pantović, Priboj, Radosav Savić, Beograd DANUBIUS: Mejrema Škrijelj, Novi Pazar, Jasna Ilijević, Novi Sad, Mirjana Čubra, Beograd, Milica Mladenović, Beograd, Jelena Antić, Beograd NIVEA: Dražena Radović, Beograd, Zorislava Kostić, Beograd, Sonja Simić, Paraćin, Marijana
Marković, Beograd, Violeta Praščević, Beograd USB: Branka Lakušić, Pančevo KNJIGA „KADA BUDEŠ OVO ČITALA“: Kosara Stojanović, Vranje, Leposava Knežić, Beograd KNJIGA „POSLEDNJI HAREM“: Tanja Isailović, Beograd, Marina Nikolić, Beograd KNJIGA „SLUŠAJ ŠTA TI SRCE KAŽE“: Jelena Vukićević, Beograd, Jelena Đokić,
Niš, Nada Golubović, Beograd KNJIGA „DODIR SVILE“: Tamara Petković, Subotica, Ivana Vukajlović, Beograd, Roža Bradić, Beograd KNJIGA „IZGUBLJENA ČEDNOST“:
Katarina Vujović, Beograd, Danijela Trajković, Vranje, Tijana Đurišić, Beograd
4
magazin
mozaik
TOP LISTA LOŠIH ŽENSKIH OSOBINA
NOVA ZAPOSLENJA U OBLASTI RECIKLAŽE I
OBNOVLJIVIH ENERGIJA
zeleni kutak
Nedavno su objavljeni rezultati istraživanja italijanskih naučnika na temu kakve su to žene od kojih će
muškarci pobeći glavom bez obzira.
U istraživanju je učestvovalo više od 4.000 Evropljana, a evo koje su žene najnepoželjnije:
1. Nesrećne žene - U ovoj kategoriji nalaze se
one žene koje su uglavnom uvek loše raspoložene,
nezadovoljne svojim životom i situacijama oko sebe i
većinu vremena prigovaraju i cvocaju.
2. Žene opterećene kilogramima - Na drugom
mestu našle su se žene kojima je glavna okupacija
višak kilograma i pronalazak idealne dijete.
3. Karijeristkinje - Nije reč o ženama koje su samostalne i imaju posao, već o onima kojima je karijera
na prvom mestu, pa čak i ispred porodice.
4. Žene koje ne poštuju partnerove roditelje - Muškarci su u ovom istraživanju izjavili da nisu poželjne
one žene koje nisu naklonjene partnerovim roditeljima i otvoreno pokušavaju da ga okrenu protiv njih.
5. Sveznajuće žene - Na petom mestu po nepoželjnosti našle su se one žene koje uvek sve znaju i koje
ne prestaju da dele savete i lekcije svima oko sebe
uključujući i partnera.
Plan Vlade Srbije je da se u narednih nekoliko
godina u oblasti reciklaže i obnovljivih izvora
energije zaposli 10.000 ljudi, izjavio je
nedavno ministar životne sredine i prostornog
planiranja Oliver Dulić. Dulić je na konferenciji
“Zelena ekonomija - put ka energetskoj
efikasnosti” ocenio da je korišćenje obnovljivih
izvora energije dobro ne samo zbog novih
radnih mesta i smanjenja zagadjenja okoline,
već i zbog smanjenja energetske zavisnosti
zemlje što je značajno sa ekonomskog i
političkog aspekta. Govoreći o razvoju
energetskog sektora on je kazao da “u Srbiji
nećemo pronaći naftu i gas i biti Saudijska
Arabija, ali ćemo perspektivu razvoja vezati
za nove modele proizvodnje energije i učiniti
da investicije u energetski sektor budu više
okrenute ka obnovljivim izvorima”.
Treća sreća najveća
Aleksandra Damnjanović iz Draževca kraj Obrenovca dobitnica je glavne premije automobila
Fiat Panda u velikoj nagradnoj igri Amato Suprimo cafe „Odlepi i osvoji“. Svoju srećnu kesicu
kafe kupila je u Maxi supermarketu u Obrenovcu, a vest o dobitku jako je obradovala kako
članove njene porodice tako i sve meštane Draževca. Gospođa Damnjanović iskoristiće ovu priliku da upiše časove
vožnje i kaže da joj je nakon rođenja dvoje dece ovo treća velika sreća. Auto je za porodicu Damnjanović i velika
moralna uteha s obzirom da je dobitnica neposredno pre
izvlačenja ostala bez stalnog zaposlednja te joj je nagrada
u ovom momentu još draža. Drugu nagradu LCD televizor
marke Phillips osvojio je Ivan Mijatović iz Niša, dok su ostale
nagrade uspešno podeljene u celoj Srbiji. Predstavnici kompanije Calito cafe podstaknuti uspehom nagradne igre za
naredni period najavili su nova iznenađenja i
akcije Amato kafe.
Saradnja Delta Maxi Grupe i Ekonomskog fakulteta
Delta Maxi Grupa i Ekonomski fakultet potpisali su ugovor o dugoročnoj saradnji. Ugovorom
je preciziran program plaćenih praksi i stipendija studenata treće i četvrte godine smera
Trgovinski menadžment i marketing Ekonomskog fakulteta, kojim rukovodi prof. dr Stipe Lovreta. Kroz trogodišnju praksu više od 60 studenata se zaposlilo kod nas i oni su dokaz da
je naša saradnja u trostranom interesu: studenata, fakulteta i Delta Maxija – rekao je Miloš
Ristić, direktor Delta Maxi Srbija. Već duži niz godina Delta Maxi Grupa se nalazi na poziciji lidera u oblastima maloprodaje u regionu, a takav uspeh je stvoren isključivo kvalitetnim
upravljanjem ljudskim resursima kao strateškom delu poslovanja. Kvalitetni ljudi su bogatstvo
firme i upravo zbog toga, ugovor koji je Delta potpisala sa katedrom na Ekonomskom fakultetu je ulaganje u budućnost, rekla je Sanja Jevđenijević, HR direktor DeltaMaxi Grupe.
„Zabranjene“ zanimljivosti:
- Lubrikante su kao pomoć u seksu koristili još u antičkoj Grčkoj
- Rezultati Durexovog istraživanja pokazuju da idealno vreme za
trajanje predigre obično iznosi 20 minuta
- Idealno trajanje seksualnog čina je 7,5 minuta
- Durex istraživanja pokazuju da prosečni orgazam traje između
četiri i 12 sekundi
- Samo 32 odsto žena uvek doživi orgazam u poređenju sa 63
odsto muškaraca
- Čak 17 odsto žena koje su učestvovale u Durexovom istraživanju
kaže da retko ili nikada ne doživi orgazam
- 50 odsto žena se stalno ili povremeno suočava sa problemom
vaginalne suvoće što uzrokuje bolan polni odnos
Tri čitateljke koje se jave 15. juna u 10 časova na telefon 011/2029622
dobiće po jedan Durex poklon paket
SEKOPAK PRVI OPERATER UPRAVLJANJA
AMBALAŽNIM OTPADOM
Kompanija Sekopak postala prvi operater
sistema upravljanja amabalažnim otpadom
u Srbiji, saopšteno je iz te kompanije.
Ministrastvo životne sredine i prostornog
planiranja izdalo je dozvolu Sekopaku na
pet godina. U tom periodu Sekopak će vršiti
sakljupnje svih vrsta ambalažnog otpada
(plastiku, papir, staklo, metal i drvo), i u
saradnji sa lokalnim samoupravama i privatnim
sakupljačima graditi sistem za upravljanje
ambalažnim otpadom. To podrazumeva
definisanje glavnih vrsta amabalažnog otpada
kojim će se upravljati, način i učestalost
sakupljanja, broj i lokacije mesta na kojima će
se to vršiti, vrste i kapaciteti opreme koja će se
koristiti kao i drugih segmenata neophodnih za
uspostavljanje efikasnog sistema.
Sekopak je do sada potpisao ugovore o
saradnji na polju upravljanja ambalažnom
otpadom sa lokalnim samoupravama i
komunalnim preduzećima u Nišu, Leskovacu,
Čačaku, Gornjem Milanovacu, Subotici i
Somboru.
APRIL 2010: NAJTOPLIJI OD 1880. GODINE
April 2010. bio je najtopliji april ikada
registrovan na planeti sa prosečnom
temperaturom od 14,5 stepeni, saopštila je
danas Svetska meteorološka organizacija
(OMM) čiji prvi meteorološki podaci datiraju
iz 1880. godine. “Srednja temperatura koja
je rezultat merenja površine kopna i okeana
pokazuje da je ovogodišnji april sa 14,5
stepeni bio rekordno najtopliji april do sada”,
navodi se u saopštenju te hidrometeorološke
organizacije. To je mnogo toplije od 13,7
stepeni koliko su bile nadprosečne temperature
zabeležene tokom nekoliko aprila u 20. veku.
Na ovako visoku temperaturu uticao je klimatski
fenomen El Ninjo, smatraju u toj međunarodnoj
organizaciji čije je sedište u Ženevi.
magazin
5
uz kafu
Idem
svojim putem!
Marini Maljković prvi susret
sa halom i obručima opredelio
je život. Kao što do tada nije
razmišljala da bude trener, tako
od tog momenta više nikada nije
pomislila da to neće biti
99
magazin
Tekst: Božidar Manojlović Foto: Nataša Atanasković
M
aljković ponovo šampion. Šampionski prsten za Maljkovića.
Ovo nisu naslovi iz 90-ih godina kada je jedan čovek harao Evropom
sa Jugoplastikom, Limožom i kasnije
Panatenaikosom. Ovo su najsvežije vesti
iz sveta ženske košarke gde naslednik
slavnog trenera krči sebi put ka novim i
novim titulama, doduše u ženskoj košarci. Reč je, naravno, o Marini Maljković,
kćerki jednog od najboljih evropskih
trenera Bože Maljkovića koja je dvema
duplim krunama u Hemofarmu, pridodala i najnoviju titulu sa Partizanom.
Ova 29-godišnja Beograđanka, ponosna
na slavnog oca ali ujedno i neopterećena
njegovom slavom, od prvih dana krči
sama sebi put ka trenerskim visinama.
Da odmah na početku rešimo tu enigmu,
pomaže li otac ćerki kad je trenerski posao u pitanju?
- Ne – kategorična je Marina. - Bukvalno
ni jednu utakmicu Partizana nije video,
Hemofarm je pogledao jednom ili dva
puta i to slučajno. Kada kažem slučajno
mislim na to da je bio gost svojih prijatelja
u Subotici kada smo igrali finale Kupa pa
je uzgred gledao.
Imam neki svoj put,
svoja razmišljanja i
koristim svoju glavu
Moja baka, tatina mama, takođe, nikada
nije mogla na TV-u da gleda utakmice
dok je otac vodio razne ekipe. Ako je ona
tako reagovala, onda potpuno i razumem
oca, pogotovu što on zna kako se taj neko
oseća u tom trenutku a pri tome ti je i
ćerka. Naravno, ponosan je sve moje uspehe i čestitao mi je svaki put.
Geni su čudo
A da li pričate o košarci?
- Pričamo ali kao i svaka porodica. Komentarišemo, razmenjujemo mišljenja ali
to je to. Nema pomoći druge vrste.
Ali, geni su čudo. Nemoguće je pobeći od
činjenice da vam je otac četvorostruki
prvak Evrope, da su mu timovi igrali
jednu od najboljih i najčvršćih utakmica
koje su viđene u modernoj košarci, da je
disciplina bila besprekorna a atmosfera u
timovima sjajna. Da li se sve to može pre-
Pobornik zdrave hrane
Kakve su vaše navike u ishrani? Čime se hranite i da li i
sami kuvate?
- Da se ne lažemo, ne kuvam, ali kupujem. Možda ne tako
često kao drugi, ali kupujem, naročito u onim objektima,
najčešće Maksija, koji rade 24 sata. Tu često završim posle večernjih treninga. Vidim da se napreduje i u tom segmentu. Mene posebno interesuje je onaj deo sa zdravom
hranom. Toga do skoro nije ni bilo, sada ga ima ali, ako
mene pitate, toga treba da ima još više. Zanima me sve što
je vezano za taj segment, kao i saveti koji se tiču zdravog
života a to je i u najbližoj vezi sa ovim čime se ja bavim,
dakle, sportom i zdravim načinom života.
neti i u žensku košarku?
- Nisam taj tip osobe koja bilo koga i bilo
šta kopira. Uvek imam neki svoj put,
neka svoja razmišljanja i koristim svoju
glavu. Moje ekipe, naravno, igraju čvrsto,
igraju agresivno ali nekako ne mogu baš
tako da delim igru na odbranu i napad.
Više to prepuštam drugima. Pohvale za
Partizan u tom smislu, stizale su čitave
sezone ali, kažem, neka to ocene drugi.
Kakav odnos imate sa igračicama? Da li se
družite privatno?
- Svaka igračica može da mi se obrati
i privatno 24 sata, ali prijatelj sa njima - nisam. Jednostavno, iako imam
igračice koje su starije od mene, tako je.
Ni o tome ne volim mnogo da pričam.
Kada pogledate neki moj trening onda je
svima odmah jasno kako stvari stoje, ko
šta radi, ko se za šta pita i ko je za šta odgovoran. Verujem u vrhunsku disciplinu
i veliku količinu rada bez koga ne može
ništa da se uradi. Plus talenat, naravno,
koji je uvek potreban. Spoj te dve stvari je
dobitna kombinacija. Ali disciplina jeste
osnov svega.
Za mladu ženu delujete pomalo strogo?
- To mi svi kažu ali za mene je najvažnije
da to kako izgledam i kakav izraz lica
imam nije foliranje, da sam to ja u svakom trenutku. Ne bavim se proračunima
da li i kada treba da budem ozbiljna a
kada nasmejana. Ponašam se prirodno,
onako kako osećam.
Vi ste jedini ženski trener kod nas?
- Jesam, nažalost, to je tačno. Imali smo
nedavno na Adi dan posvećen ženskom
sportu, što ja zdušno podržavam jer
je ovde sve drugačije nego preko. Eto,
živela sam u dosta zemalja, meni su u
karijeri dva ili tri puta žene bili treneri a
kada sam došla ovde bile smo jedino ja i
Mila Stamenković u Beopetrolu. Možda
još neko ali nisam sigurna. Pa se posle
pitamo zašto nam je takav ženski sport.
Svakako da je ogromna diskriminacija
u pitanju i da je situacija meni potpuno
neshvatljiva. Jer, kad odeš u inostranstvo
sa našim klubom, pa u jednoj Belgiji ti na
utakmicu ženskog tima dođe po
3-4.000 ljudi, kako onda možeš da se
osećaš. Zaista ne razumem tu razliku koja
magazin
7
uz kafu
se pravi. Diskriminaciju ne podnosim,
bilo kog tipa, i uvek se borim protiv nje.
To je jedan od razloga što nema više onih
žena koje bi mogle a ne bave se sportom.
Sve se svodi na to da se jako puno priča a
jako malo radi. To me i pitaju, dokle ćeš
više da se boriš sa vetrenjačama, što ne
odeš u inostranstvo. Moraš biti mentalno
užasno jak da bi ušao u ovu žensku priču
koja se inače jako malo ceni. Moraš mnogo toga da uradiš da bi te uopšte neko
primetio. Pošto taj problem postoji i u
Beogradu, to je moj razlog dolaska u moj
grad kome je toliko godina nedostajala
titula. Zato i biram Beograd a ne inostranstvo.
Košarka pre svega
Za vas je sport, tačnije košarka, deo kućnog vaspitanja. Za drugačiji život ne znate iako ste svestrani. Primera ima raznih,
kada deca poznatih roditelja nastavljaju
njihovim putem ili obratno kada baš zato
beže od toga?
- To je ljubav koju ja nosim u sebi. Nije
postojala nikakva namera da ja namerno to hoću ili namerno neću. Jednostavno, to je bilo nešto jako u meni i
čini mi se da sam oduvek to nosila u sebi.
Naravno da sam još kao mala gledajući
oca zavolela košarku ali u porodici nije
bilo nikakve presije da se bavim sportom.
Dok nisam ušla u prvu ligu sa Ušćem,
skoro niko nije ni znao čime se ja to bavim. Shvatali su svi to kao moj hobi, otac
je bio u Malagi, brat u Parizu a ja sam
ovde krčila sebi put. Tek kada smo postali
prvoligaši, ljudi su primetili da sam trener. Sećam se trenutka kada sam osetila
da je košarka moj život. Bilo je to prvi
put kada sam ušla u halu da pogledam
trening Ušća, pa sam zatim upisala školu
za trenere pri Savezu. Tada sam znala da
je to ono pravo. Do tada nije bilo ni reči
o tome. Ali, prvi susret sa halom i obručima, opredelio mi je život. Kao što do
tada nisam razmišljala da budem trener,
tako od tog momenta više nikada nisam
pomislila da to ne budem.
Šta za vas predstavlja košarka kao sport?
- Košarka je sport koji najviše volim.
Svaki drugi sport cenim, pogledam neke
8
magazin
Dobar sam organizator pa uspevam da uklopim obaveze
događaje, ali ovo je posebno. Samo nju
gledam redovno. Nijedan drugi sport nije
mi privukao takvu pažnju. Posvećenost
je potpuna. Razlika između igrača i trenera i jeste u tome što igrač mora da bude
pravi i dobar na ta dva treninga u toku
dana i na utakmici, a trener mora da je u
tome 24 sata. Ja, jednostavno, ne znam za
Izabrala sam jedan
poseban režim rada i
života
drugi način.
To nije nešto što možeš da izbrišeš iz glave. Ideje se ne kontrolišu. Evo, i dok mi
pričamo meni može nešto da padne na
pamet što ću sprovesti već na prvom narednom treningu.
Kako se u sve to uklapa vas privatni život?
- Uklapa se. Ne onako kako bih nekada
želela, ali ako si dobar organizator a svaki
vrhunski trener to mora biti, obaveze
se usklađuju. Ipak, dosta je to teško uz
vrhunski sport. Još uvek nisam udata,
nemam porodicu, ali mi je jasno da sam
izabrala jedan poseban režim rada i života. Neki koncert više ili pozorišna predstava, koje obožavam, svakako bi dobro
došli, ali profesionalni sport je izuzetno
zahtevan. Volim naše glumce čije filmove
sam do besvesti gledala kada sam živela u
inostranstvu.
Šta još voli Marina Maljković?
- Volim društvo, volim ljude pored kojih
se osećam prijatno i sa kojima mogu da
se nasmejem. Obožavam špansku i grčku
muziku. Najlepši grad u kome sam živela je, naravno, Pariz, s tim da Beograd
i Srbija nisu za poređenje. Kada imam
slobodnih 10 dana, provodim ih često na
Zlatiboru a ne, recimo, u Španiji ili Parizu
gde imamo stanove. U svakoj zemlji gde
sam živela bilo mi je sjajno i svuda sam
stekla prijatelje, ali Beogradu sam se uvek
vraćala. Roditelji su meni i bratu dopuštali da, kada god poželimo, možemo da
se vratimo u svoj rodni grad. Zbog toga
sam im posebno zahvalna. Da ne zaboravim ko sam i odakle sam.
Volim svoje prijatelje
Iako vam je otac poznati Zvezdaš, kao i
brat, vi i majka ste veliki Partizanovci?
- To je oduvek tako. Kao i u svakoj porodici postoje razlike mada je sve to na
šaljivoj osnovi. Tako je nekada davno bilo
i u čitavoj zemlji kada su se Zvezdaši i
Partizanovci družili pre i posle utakmica.
Sada je sve to drugačije.
Koliko jezika govorite?
- Četiri. Engleski, francuski, španski i
grčki.
Šta o vašim dosadašnjim uspesima kažu
vaši prijatelji iz detinjstva?
- Pretpostavljam da su ponosni na mene,
da im je drago. Znam da prate moju karijeru, uspehe. Izuzetno mi je važno što
sam zadržala kontakte sa svima njima. I
što su tu. Uz mene i sa mnom kada je dobro, ali i kada je loše. I ja sam uz njih.
Takva je Marina. Posebna i svoja.
magazin 99
ogledalce
Dobro sun
Zaboravite na fen i figaro, ne farbajte se pre letovanja, opremite se
hidratantnim šamponima i penama za kosu, ponesite maramu ili šešir
i vaša kosa i vi spremno dočekajte tople dane
Tekst: I. Filipović Foto: Shutterstock
S
vi mi znamo da koža nije jedini deo tela koji
traži posebnu pažnju tokom leta. Baš kao i
na kožu, UV zračenje izuzetno loše deluje
i na kosu, pa sve žene koje je leti ne neguju kako
treba, dobro znaju kakve rezultate na njoj ostavljaju sunce i morska voda. Dakle, da bi vam kosa
i na letovanju, ali i posle njega bila zdrava, meka i
sjajna, a ne suva i s ispucanim vrhovima, treba da
uložite malo truda - zaštitite je od štetnih uticaja i
pripazite na odgovarajuću negu.
Recite ne fenu
Svima nam je dobro poznato da sušenje fenom
oštećuje kosu, pa i ovaj tretman treba izbegavati i
kad je god moguće pustiti da se kosa osuši prirodnim putem. U vrelim danima za fen nema opravdanja, a toplog vazduha je i previše. U suprotnom,
lako se može dogoditi da kombinacija svakodnevnog sušenja i izlaganja suncu učini kosu isušenom,
sprženom i svakako, oštećenom. Isto važi i za sve
aparate za kosu koji rade na principu jakog grejanja kose. Najvažnije pravilo je – što manje to bolje!
Posetite frizera
1.
Stručnjaci smatraju da je pre odlaska na letovanje poseta frizeru obavezna. Vrhovi treba da se
podšišaju jer bi zbog sunca i morske vode mogli
izgledati mnogo gore. Ali, izbegavajte radikalne
tretmane farbanja kose pre odlaska na more, jer
izbeljivanje kose je čini podložnijom isušivanju i
dodatno lomljivom.
Nahranite kosu
Važan deo pravilne nege kose tokom leta su i
hidratantni šampon i balzam. Pranje kose preporučuje se svaki drugi dan, a ispiranje vodom
– svakodnevno. Veoma je važno i održavanje
vlažnosti kose tokom celoga dana. Potrebno je naći
kremu za kosu koja odgovara vašem tipu i nanositi
2.
99
magazin
3.
je svakodnevno pre izlaganja suncu kako bi kosa
tokom celog dana bila zaštićena. Ako je vaša kosa
obojena, trebalo bi nakon nanošenja kreme kosu
poprskati i sprejem s UV zaštitom kako sunce boju
ne bi pretvorilo u neku sasvim drugu...
Pena je korisna
Ako koristite penu za kosu, leti će vam to biti naročito korisno. Naime, osim što je idealna za održavanje frizure, pena i štiti kosu od sunca i hlora.
Marame su hit
Treba napomenuti i da nećete pogrešiti da ako
zaštitite kosu maramom ili šeširom, pogotovo
ako se izlažete suncu između 10 i 15 sati. To je pun
pogodak. Osim što su marama ili šešir lep modni
dodatak sa kojim ćete zanimljivije izgledati i koje
leti možete pronaći u svim bojama i uzorcima,
itekako su korisni za zaštitu kose.
Pletenice, raspletenice
Ukoliko imate dugu kosu, još jedna preporuka za
frizuru na plaži je – pletenica. Osim što vam kosa
neće padati na lice, pletenica pristaje uz bilo koju
odeću i pun je pogodak. Kad je raspletete, kosa
će vam biti lagano valovita i uz malo doterivanja
savršena za večernji izlazak.
So neguje i hrani
Tajni sastojak koji pomaže u održavanju frizure
je morska so. Malo koja od nas htela bi u večernji
izlazak s kosom koja nakon kupanja nije oprana,
čista i sveža, ali ako vaša kosa inače nije podložna
oblikovanju, morska so će je verovatno učiniti takvom. U takvim slučajevima preporučuje se nakon
kupanja u moru kosu ne prati šamponom nego
umesto toga naneti hranljivu kremu za volumen.
Rezultat će biti fantastičan, a morska so će kosu
nahraniti.
ce u kosi
1 Elseve Total repair
šampon 295 din.
2 Biopoint šampon za oporavak
kose 965 din.
3 Deborah-Bioetyc ulje za kožu
tela i kosu 935 din.
4 Nivea šampon za brilijantan sjaj
plave kose 240 din.
5 Nivea treatman za brilijantan sjaj
plave kose 324 din.
6 Nivea sprej za završni sjaj
farbane kose 412 din.
7 Biopoint preparat za oblikovanje kose 965 din.
8 Elseve Total repair maska 459 din.
9 Nivea maska za kristalni sjaj 431 din.
10 Oriflame šampon za oštećenu kosu 199 din.
11 Biopoint maska za oporavak kose 1.675 din.
5.
4.
7.
6.
8.
9.
10.
11.
magazin 99
ogledalce
Kafom
protiv
celulita
Umesto skupih tretmana, krema i losiona,
pobedite celulit pomoć kafe! Kako? Vrlo
jednostavnim kućnim tretmanom koji daje
rezultate već nakon mesec dana!
Tekst: I.Filipović Foto: Shutterstock
M
oć kafe u borbi protiv celulita
još uvek nije široko poznata, ali
se ona u alternativnim načinima lečenja i ulepšavanja često koristi.
Kako suzbiti celulit? To je pitanje koje
već godinama zaokuplja mnoge. Postoje
razni tretmani, a mnogi od njih vrlo su
skupi. Nezaobilazne su i kreme i losioni
koji, prema oceni mnogih žena, ne daju
dovoljno dobre rezultate. Zbog svega
toga pažnja se poslednjih godina okreće
prirodi i prirodnim preparatima koje je
lako prirediti i kod kuće. Posebno se uspešnom pokazala kafa, koja u holističkim
krugovima važi za vrlo uspešno oružje
u borbi protiv omraženog i upornog
celulita.
Zasluga pripada kofeinu
Iako je kafa mnogima poznatija kao
omiljeni napitak nego kao sredstvo za
uklanjanje celulita, to ipak ne menja
činjenicu da je reč o vrlo delotvornom,
ali malo poznatom tretmanu. Akcenat
je na mlevenoj kafi koja savršeno razbija
naslage celulita. Kafom su sve više počeli
da se bave i naučnici koji su donekle potvrdili njenu delotvornost u borbi protiv
celulita, ali napominju da su potrebna
još dodatna istraživanja. Oni pak skloniji
alternativnim rešenjima zdravstvenih i
estetskih tegoba nimalo ne sumnjaju u
12
magazin
delotvornost kafe.
Tajna uspešnosti kafe krije se u kofeinu.
Kofein je alkaloid koji ima stimulativno i diuretičko delovanje. Upravo zbog
toga kofein poboljšava protok krvi, što
je veoma važno za dobru cirkulaciju, a
samim tim i nestajanje celulita. Naime,
celulit i nastaje zbog slabog protoka krvi i
nakupljanja masti. Kofein, dakle, poboljšava protok krvi i na taj način dovodi krv
u problematična područja i razbija masne
naslage, odnosno celulit. Na neki način,
kofein pokreće stvari na mestima gde
se upravo zbog nepokretnosti i stvorio
tvrdokorni celulit.
Recept za lepu kožu
Kako, dakle, iskoristiti kafu u borbi
protiv celulita? Uobičajeno ispijanje kafe
neće vam puno pomoći, iako i to ima
svojih prednosti. Kafa, naime, deluje kao
diuretik i u tom smislu ima pozitivan
učinak, ali s konzumiranjem kafe ipak
ne treba preterivati. Ono što treba da
iskoristite jesu usitnjena zrnca kafe, a
recept za njihovu kućnu primenu vrlo je
jednostavan. Mlevenu kafu samo pomešajte sa običnim losionom ili mlekom za
telo. Treba, naravno, koristiti pravu kafu,
a ne slične preparate koji u sebi ne sadrže
najvažniji sastojak – kofein. Mešavinu
stavite na ruku te potom utrljajte u pro-
blematično područje. Ostavite da deluje
oko dva minuta, a nakon toga namazano
područje isperite vodom. Naravno, čuda
se ne događaju preko noći pa će vam i za
ovakav tretman biti potrebno vreme da
biste videli rezultate. Budite uporni i borite se protiv celulita svaki dan, a nakon
mesec dana videćete i prve rezultate –
lepšu i nežniju kožu sa manje celulita.
tajne šminkanja
Leto na licu
TONIRANE KREME - Uskoro će visoke
temperature uticati na postojanost make
up-a te preporučujem lake varijante
tenova tj toniranih krema. Lake su za
nanošenje i održavanje.
ZAŠTITNI FAKTOR - Treba obratiti pažnju
da svi proizvodi treba da imaju adekvatan
zaštitni faktor jer pojačano izlaganje sunčevim zracima će imati trajniji posledice
na vašu kožu.
SEDEF – Nemojte izbegavati make up koji
ima sedef u sastavu, jer upravo sedef daje
živost licu, pogotovo na sjajevima usne.
Na pragu smo leta i
samim tim make up
treba da se prilagodi novom godišnjem dobu. Ne toliko u koloritu koliko
u samom stastavu
proizvoda.
SJAJ ZA USNE – Savet je da se sa klasičnih ruževa prebacite na glosove, jer su
idealna varijata za predstojeće tople dane.
Izaberite one koji su postojani i uživajte u
svežem i sjajnom izgledu.
VODOOTPORNE MASKARE - Izaberite
vodootpornu maskaru zbog vode, znoja i
visokih temperatura.
LETNJA PALETA - Paleta boja prelazi iz
pastel u nešto intenzivnije, ali sa blagim
akcentom samo na jednom delu šminke.
Odlučite se hoće li to biti glos, senka za
oči ili možda nokti.
Marko Nikolić za L’Oréal Paris
INSTANT PREPLANULI - Savremena
tehnologija je napravila mnoge zamene i
instant proizvode za dobijenje preplanulog tena, što je brža, zdravija i praktičnija
varijanta od samog sunčanja ili solarijuma. Na vama je da se odlučite za losion,
gel ili sprej kao oblik proizvoda koji vam
je najpraktičniji za nanošenje.
ODMORITE KOSU - Iskoristite leto da se
kosa odmori od teških preparata i fokusirajte se na to da koži date vremena da
diše i da se adekvatno zaštiti od negativnog zračenja sunca.
balans
Hodanjem
do zdravlja
Planinarenje je sport, razonoda i hobi a
dok vam se telo opija čistim vazduhom a
mišići zdravo zatežu, osetićete kako vam
se svaka ćelija organizma zahvaljuje
Tekst i fotografije: Snežana Trajkov
Ž
elite nešto da promenite u svojoj
rutini, tragate za aktivnošću koja u
sebi spaja sport, izazov, uživanje,
jačanje fizičkog i psihičkog zdravlja, a uz
sve to i upoznavanje novih ljudi i širenje
kruga prijatelja –vaš izbor može da bude
planinarenje.
Kao akivna planinarka, vaša novinarka je
mnogo puta slušala očarane uzdahe slušalaca priča o doživljajima na planinarenju,
ali većina ljudi ima seriju opavdanja za
odustajanje pre nego što se i krenulo. Veliki problem leži u neobaveštenosti ljudi o
organizaciji, cenama i teškoćama planinarenja. Istina je da prepreka, jednostavno,
nema.
Ventil za stres
Među zaljubljenicima u naše, na žalost
vrlo malo poznate a fascinantne planine,
kanjone, reke, jezera... ima ljudi svih
godina, zanimanja, zdravstvenog i materijalnog stanja, porodičnog i profesionalnog statusa. Sa lakšim usponima može
se početi i u šezdesetim godinama a ima
planinara koji su aktivni i duhovno mladi
i u osamdesetim. Mnogi se „otiskuju“ u
planine tek kad odu u penziju i konačno
nađu vremena za sebe, ali sve je više i
mlađih osoba posvećenih karijeri koji u
povremenim vikendima u prirodi nalaze
ventil za nagomilani stres.
Hodanje po prirodi snažno jača imunitet
podstičući rad svih hormona a poznato je
da su dobar hormonski status i stabilno
psihičko stanje, baza za jak imuni sistem.
Planinarenje sagoreva kalorije, poboljšava
14
magazin
krvnu sliku, snižava krvni pritisak, jača
mišiće i zglobove, sprečava pojavu osteoporoze i dijabetesa, usporava starenje.
Dok vam se telo opija čistim vazduhom a
mišići zdravo zatežu, osetićete kako vam
se svaka ćelija organizma zahvaljuje.
Durmitor
Nova prijateljstva
Nemate partnera ili on ne želi da se pridruži? Nijedna drugarica neće sa vama?
Ništa zato. Krenite sami, bez ustezanja i
planinari vam garantuju da ćete posle nekoliko izleta proširiti krug prijatelja. Ovo
nije turističko „all inclusive“ putovanje
na kojem bi vas čudno posmatrali ako
krenete sami.
Planinarenje jača samopouzdanje, hrabrost, snalažljivost i strpljenje. Boravak u
okrilju raskošnih prirodnih lepota snažno
podstiče kreativnost. Razvezuje neke
čvorove u našem želucu. Stišava nervozu.
Oprema za planinarenje
je neophodna ako želite
da se aktivno penjete i
osvajate jače vrhove
Umiruje mahnitu delatnost mozga. Energija grupe je podsticajna.
Uz mnogo smeha, uzajamno hrabrenje i
lepote koji stalno vuku napred, uz osećaj
pripadanja grupi ljudi koji dele vaše
uživanje ali i napore... otkrivate u sebi
snagu koju niste poznavali. Sami sebe
iznenađujete. Već posle prve akcije mnogi
će postati „zavisnici“ i žaliti što mnogo
ranije nisu upoznali lepotu planinarenja.
Neki će ostati pri penjački manje zahtevnim akcijama, dok će drugima neprestano
rasti apetit da idu dalje i više.
Umesto zagušljivih teretana i besmisleno
skupih kozmetičkih tretmana, krenite
sa društvom u prirodu. Daleko je jeftinije
a neizmerno radosnije. Osećaćete se
privilegovanim dok stojite „oči u oči“ sa
predelima pred kojima skoro prestajete
da dišete a nakon takve avanture čeka
opuštanje i pesma u planinarskom domu
ili uz logorsku vatru. Kakve god brige da
ih muče u svakodnevnom životu, sa polaskom autobusa kao da u ljudima dolazi do
preobražaja. Svi su opušteniji i društveniji
nego u svakodnevnom životu.
Oprema za planinarenje je neophodna
ako želite da se aktivno penjete i osvajate jače vrhove (cipele, štapovi, ranac,
nepromočiva jakna, kamašne - kao
osnovno) ali se ona nabavlja postepeno i
traje jako dugo. U početku, za šetnje po
pitomijim planinama, čak će i duboke
patike poslužiti. U svakom slučaju, od
ostalih planinara ćete dobiti mnogo saveta
i adresa kako i gde naći dobru opremu po
povoljnijim cenama.
Kako do informacija?
Planinarska društva postoje u skoro
svakom gradu (www.pss.rs). Ako ste
se učlanili u jedno od njih a članarina je
simbolična, možete da putujete sa svakim
društvom iz Srbije (na sajtovima ćete naći
raspored izleta i po mesec-dva unapred).
U malim gradovima, gde nema više od
pedesetak aktivnih planinara, oni su
zaista kao jedna velika porodica. U Beogradu rade tri velika i 3-4 manja društva i
Ko želi više adrenalina,
može se orijentisati na
kanjoning– uzbudljivo
probijanje kroz kanjone
svakog vikenda nude bar 15 izleta za svačiji ukus: od „livadarenja“ po pitomijim
planinama kao što su Povlen, Homolje,
Rajac ili Rudnik, preko srednje napornih
do visokogorskih akcija po crnogorskim,
bugarskim, slovenačkim, makedonskim,
češkim...vrhovima za koje je potrebna
bolja kondicija i veća izdržljivost. Za one
koji nemaju dovoljno snage ili vremena za
osvajanje visokih vrhova, sva planinarska
društva imaju u svojim programima i
izlete koji kombinuju manje naporna penjanja sa kupanjem i odličnim provodom
(jezera, splavarenja, gljivarski izleti, kosidbe i berbe, pećine, rezervati prirode...).
PD Kopaonik neguje i program „Ishrana
u prirodi“ gde se tokom planinarenja uči
o jestivim i lekovitim biljkama i pečurkama i pripremaju obroci od prikupljenih
plodova prirode. Koristi se svaka prilika
da se izlet završi obilaskom neke pećine,
manastira ili etno-sela.
Ko želi više adrenalina, može se orijentisati na kanjoning – vrlo uzbudljivo
probijanje kroz teže prohodne kanjone
istočne Srbije, Trešnjicu, Nevideo, Lazarov kanjon... što je opet jedno specifično i
veliko uživanje.
Slušajte svoje telo
Ljudi često oklevaju da se zapute u planinu zbog straha od opasnosti: zmija, odrona, divljih životinja, padova... Žitelji šuma
i planina po pravilu beže od čoveka. Ako
vodite računa o instrukcijama vodiča,
slušate svoje telo i ne precenjujete svoje
mogućnosti, planina može biti bezbednija
od surovih gradskih ulica. Pri penjanju,
pažnja i koncentracija su potpuno izoštreni. Padovi su zato češći pri silasku kada se
čini da je najteže iza nas i pažnja popušta.
Vodiči moraju biti iskusni i obučeni a
pravilo je da svaku akciju obezbeđuju
Prokletije
Hobi koji ne košta puno
Cene jednodnevnih izleta zavise od
udaljenosti i kreću se prosečno 900 dinara. Nezaboravne uspomene možete
doneti sa vikend izleta na Zlataru i meandrima Uvca ili u Ovčarsko-Kablarskoj klisuri za dve-tri hiljade dinara.
Naravno, za planinare iz Beograda i
severne Srbije crnogorske očaravajuće
planine su udaljene, ali zato imamo
Istočnu Srbiju koja je praktično neotkrivena a krije u sebi nebrojene klisure,
pećine i teško prohodne vrleti koje su
pravi izazov za adrenalinske zavisnike.
dvojica – jedan na početku a jedan na
kraju kolone. I solidarnost svih učesnika
dolazi do izražaja. Ako vam je potrebno
dodatno ohrabrenje da krenete u planinu
pišite na e-mail [email protected] Svaki
početnik će dobiti i pomoć i mnogo saveta
kao i predloga za naredne izlete.
magazin 15
budite zdravi
Sezonske
napasti - krpelji
Č
ini se da je ova godina usled dugotrajnih prolećnih kiša odlično
pogodovala krpeljima jer ih ima
zaista mnogo. Zato se treba podsetiti
merama predostrožnosti i lečenja ako
nam se desi ubod krpelja. Iako se svi
uglavnom zgražavamo i pri samoj pomisli na ovu sitnu i potencijalno veoma
opasnu, parazitski orijentisanu životinjicu, činjenica je da krpelji nastanjuju
gotovo identičan prostor kao i njihovi
toplokrvni "domaćini".
Krpelji su paraziti koji piju krv svog domaćina i mogu se naći u svim krajevima
sveta. Predstavljaju veoma opasne prenosnike zaraznih bolesti od kojih neke
mogu imati i fatalan ishod. Njihova
staništa su najčešće šume, visoke trave i
predeli pokriveni žbunastom vegetacijom koja im je neophodna kako bi mogli
da "skaču" (zapravo padaju ili se kače)
na životinje i ljude koji prolaze.
Krpelji podjednako "vole" i ljude i ostale
16
magazin
UPUTSTVO
ZA ODSTRANJIVANJE KRPELJA IZ KOŽE
Sprečavanje
infekcije
Važno je da se krpelj što ranije izvadi iz kože, u toku
24 sata posle uboda. Ako je u koži ostala ralica, i nju
treba izvaditi da bi se izbegla sekundarna infekcija.
Pre
odstranjivanja
krpelja
Nikako ne stavljati nikakva hemijska sredstva - eter,
alkohol, benzin i dr.
Odstranjivanje
krpelja
Može se obaviti u svakoj zdravstvenoj ustanovi
Nadzor nad
osobama koje
su imale ubod
krpelja
Sprovodi se u trajanju tri meseca. Kontrolne preglede
obavljati jednom mesečno - ordinirajući lekar ili u Savetovalištu za lajmsku bolest.
Početak rane faze lajmske bolesti karakteriše pojava
Prepoznavanje i crvenila na koži na mestu uboda krpelja, uz moguću
otkrivanje bolesti pojavu opštih simptoma i znakova infekcije. U ovoj fazi
treba obavezno preduzeti lečenje.
Tekst: Ana Jović Foto: Shutterstock
Paraziti koji piju krv svojih domaćina ne izazivaju samo gađenje već i bolest koja
se mora odmah lečiti da ne bi došlo do ozbiljnijih tegoba
životinje ali je kod pasa i mačaka njihovo otkrivanje
dosta otežano zbog prisustva dlake i zbog toga što
krpelj u početku ima prečnik od samo 1-2 mm.
Mehanizam pronalaženja domaćina se kod krpelja
oslanja na njuh. Larve se spuštaju sa biljaka na svoje
nove domaćine u trenutku kada osete miris butanske
kiseline koju preko kože luče svi sisari.
U Evropi je, od zaraza koje prenose krpelji, za ljude
najopasnija lajmska bolest koju najčešće prenose jelenski krpelji a koju izaziva bakterija Borrelia burgdorferi.
Bolest koja ova bakterija izaziva prolazi bez ikakvih
posledica ukoliko se leči u ranom stadijumu. Nažalost,
zbog prirode bolesti veoma je teško dati sigurnu dijagnozu u tom početnom stadijumu. Sam ubod krpelja
je uglavnom bezbolan a početni simptomi prilično
variraju i liče na simptome drugih oboljenja.
Početni znak lajmske bolesti je crveni osip koji se širi
Larve biraju domaćine po mirisu
butanske kiseline koju luče svi sisari
po koži. Desetak dana po inficiranju, počinju simptomi koji ukazuju na grip: glavobolja, malaksalost,
bol u zglobovima i mišićima, groznica itd. Ukoliko se
ne otkrije i ne počne lečiti na vreme dolazi do ozbiljnijih tegoba - artritisa, hroničnog oticanja zglobova,
oštećenja perifernog nervnog sistema (nastaju u 15 %
slučajeva), dok u 8% slučajeva zakasnelog tretmana
dolazi do poremećaja rada srca. Takođe je moguća pojava meningitisa i encefalitisa koji se mogu prepoznati
po ukočenom vratu, zaboravnosti, konfuziji, groznici i
preosetljivosti na svetlost.
I pas se može zaraziti opasnom bolešću - piroplazmozom
budite zdravi
Prevencija
hepatitisa
Virusi hepatitisa mogu dugo opstati u
organizmu i izazvati teške posledice a
da bolesnici nemaju nikakve simptome.
Zato su i dobili naziv ,,tihe ubice“
Hronična bolest
O ovim podmuklim bolestima i načinima
zaštite razgovarali smo sa pukovnikom
prof. dr Darkom Nožićem, načelnikom
Klinike za infektivne bolesti VMA.
„Virusi hepatitisa B i C se prenose parenteralnim putem - preko krvi i krvnih
produkata, medicinskim intervencijama,
intravenskim korišćenjem narkotika,
polnim putem a moguć je i vertikalni
način prenosa sa majke na novorođeno
dete. Različite aktivnosti mogu dovesti
do prolaza virusa kroz kožu (tetovaže,
18
magazin
pearcing...) i razvoja infekcije.
Kod 5-10 odsto bolesnika sa hepatitisom
B i u preko 80 odsto sa hepatitisom C bolest se ne sanira u akutnoj fazi bolesti već
virus ostaje u organizmu i izaziva hronični hepatitis koji se posle niza godina pa i
decenija može završiti cirozom jetre kao i
karcinomom.
Oba virusa mogu dugo opstati u organizmu i izazvati teške posledice a da bolesnici nemaju nikakve simptome. Zato su
i dobili naziv ,,tihe ubice“. Pacijenti često
imaju nekarakteristične simptome kao
što su malaksalost, brže zamaranje i tupi
bolovi ispod desnog rebarnog luka. Na
osnovu ovih simptoma teško je posumnjati na dijagnozu hroničnog hepatitisa.
Kako se otkriva?
Dr Nožić kaže da se sumnja na bolest
najčešće postavlja kada se rutinskim analizama krvi konstatuju povišeni enzimi
jetre (serumske transaminaze) a potvrđuje se nalazom virusnih markera u krvi.
Ukoliko se virusi održavaju u organizmu
duže od šest meseci radi se biopsija jetre
kada se tankom iglom uzima mali uzorak
jetre i konstatuje se stepen oštećenja.
Ukoliko postoji aktivnost bolesti sprovodi se adekvatna antivirusna terapija.
Hronični hepatitis B se leči veoma dugo
različitim antivirusnim lekovima- interferonima koji se daju potkožnim
injekcijama ili lekovima koji zaustavljaju
Rizično ponašanje
Prevencija ovih bolesti je izuzetno važna. Protiv hepatitisa B postoji efikasna
vakcina koja poslednjih nekoliko godina
spada po našem zakonu u obavezne
vakcinacije. Ukoliko dete nije vakcinisano posle rođenja, preporučuje se da to
uradi pre adolescentnog perioda. Protiv
hepatitisa C ne postoji vakcina.
U nespecifične mere zaštite spadaju izbegavanje intravenskog korišćenja narkotika, tetoviranja, pearcinga, promiskuitetnih polnih odnosa.
razmnožavanje virusa i primenjuju se
oralnim uzimanjem i po nekoliko godina.
Cilj terapije je da se proces smiri što
dovodi do normalizacije enzima jetre,
smanjenja ili prestanka razmnožavanja
virusa što rezultira prevencijom nastanka
ciroze i karcinoma jetre i produžavanjem
života bolesnika.
Naš sagovornik ističe da se virus hepatitisa B ne može nikada u potpunosti eliminisati iz organizma, ali se može dovesti
u stanje mirovanja što je i cilj terapije.
U poslednjih nekoliko godina hronični
hepatitis C se leči kombinovanom savremenom terapijom koja se prima u vidu
potkožne injekcije jedanput nedeljno zajedno sa tabletama lekova koje se uzimaju
svakodnevno. Terapija traje od 24 do 48
nedelja u zavisnosti od vrste (genotipa)
virusa hepatitisa C. Primenjena terapija
dovodi praktično do izlečenja kod 5080% bolesnika.
Tekst: Ana Jović Foto: Shutterstock
V
irusni hepatitisi predstavljaju
jedan od najvećih svetskih zdravstvenih problema, jer se smatra
da je preko 700 miliona ljudi u svetu
inficirano nekim od virusa koji primarno
napadaju jetru. Pretpostavlja se da je svaki dvanaesti stanovnik u svetu inficiran
nekim od virus hepatitisa. Od posledica
ovih infekcija godišnje umire oko milion
do milion i po ljudi u svetu.
Do sada je identifikovan veći broj virusa
koji napadaju jetru kao što su virus hepatitisa A (HAV), virus hepatitis B (HBV),
virus hepatitis C (HCV), virus hepatitis
D (HDV), virus hepatitisa E (HEV), virus
hepatitisa G (HGV), virus hepatitisa TT
(HTT).
Najopasniji su virusi hepatitisa B i C jer
mogu da uzrokuju hroničnu bolest sa
razvojem ciroze i karcinoma jetre.
budite zdravi
Srećni i mršavi
Srećni ljudi ne traže utehu u hrani. Srećni ljudi jedu
li jedu i opet se ne goje. Manipulacija serotonina i
razvoj dobrog raspoloženja ključan je faktor za uspeh
bilo koje dijete. Tuga vodi do ekstrema. Nervi, a ne
toliko navike ishrane, možda imaju direktniju ulogu na
vašu liniju, tvrdi se u novom istraživanju.
Nova studija, istina još samo na crvima, pokazala je
da nivo serotonina u nervnom sistemu utiče na ishranu
i masnoću u telu. Serotonin je neurotransmiter koji
između ostalog kontroliše ishranu i raspodelu unesenih
kalorija.
„Ovo pokazuje da je nervni sistem ključni regulator
NAMIRNICE BOLJE OD LEKOVA
Đumbir
Đumbir je deo tradicionalnog ajurvedskog lečenja i bio je visoko ce
njen kod Rimljana. Đumbir stimuliše cirkulaciju, ubrzava protok
krvi i najbolji je od svih lekova za sprečavanje bolesti u
trudnoći ili protiv migrene.
Paradajz
Poznat je kao lek protiv mamurluka i dobar izvor
vitamina C. Manja je verovatnoća da će se rak širiti
kada pacijenti jedu velike količine paradajza i plave
ribe, tvrde američki istraživači. Likopen takođe pomaže
zaštiti oba pola od bolesti srca i ima sličan uticaj na
smanjenje holesterola kao statini, koji sprečavaju produkciju
holesterola u jetri.
Paradajz sadrži visok nivo beta-karotena, antioksidansa koji podržava
imunološki sistem i pomaže u održavanju zdrave kože:
flavonoida i vitamina E, koji su bitni za zdravlje srca, i
dobar su izvor kalijuma.
Nana (menta)
Postoje mnoge vrste mente čije lekovito korišćenje
seže do rimskog doba. To je veliki mentalni stimulans
koji vas drži budnim i jedan od najboljih antacida za
lečenje slabe probave. Dovoljno je žvakati ili je koristiti
kao čaj.
Maslinovo ulje
Najnovije istraživanje otkriva da hladno presovano ekstra devičansko
maslinovo ulje sadrži istu vrstu protivupalnih hemikalija koje su prisutne
u ibuprofenu, a koristi se za protiv bolova, glavobolja i
artritisa. Maslinovo ulje je oduvek spajalica u medi
teranskoj ishrani. Bogato je vitaminom E i pomaže da
se telo oslobodi od holesterola. Koristite nekoliko
kašika dnevno u kuvanju ili kao preliv za salatu.
Med
Med pomaže pri zarastanju rana, sprečava nesa
nicu ili bakterije. Uzmite dve kašike na dan ako imate
želudačnih problema.
20
magazin
svih procesa povezanih s energijom i to preko posebnih
molekularnih puteva," rekao je Kaveh Ashrafi sa Univerziteta Kalifornija u San Francisku. "S kliničke perspektive
ovo bi značilo da bismo mogli da razvijemo terapeutske
strategije kako bi manipulisali metabolizam masti bez
obzira šta smo jeli. Naravno, važno je šta jedemo, ali sad
se previše fokusiramo samo na jedenje. A to je tek deo
priče."
Kod crva i sisara visok nivo serotonina povezuje
se sa redukcijom masnoća dok nizak nivo serotonina dovodi do akumulacije masti. Zanimljivo
je da visok nivo serotonina kod crva ne smanjuje
apetit, kao kod ljudi, pa ipak utiče na gubitak masnog
tkiva.
"SINDROM
INFORMATIČKOG STRESA"
Kvarovi na računaru, sporo pokretanje programa i ogorčenje korisnika kada moraju
u pomoć da pozovu informatičare, izaziva
sve češće "sindrom informatičkog stresa",
navodi se u studiji koju je objavila orga
nizacija Chief Marketing Officer Council.
"Današnji korisnici, zavisnici o informatici,
svakim su danom sve više preplavljeni
tehničkim problemima i postaju sve nervozniji u svakodnevnom životu", tvrdi studija
organizacije koja okuplja 4.500 direktora
marketinga iz 70 zemalja.
Studija je obuhvatila 1.000 korisnika iz
Severne Amerike kod kojih je identifikovan
sindrom informatičkog stresa.
Taj stres nastaje zbog
složenih i frustrirajućih
kvarova na računarima,
zbog zaraza kompju
terskim virusima i zbog
dugog čekanja kako bi se
ti problemi rešili.
Među ispitanicima
njih 94 odsto
je izjavilo da
računare moraju
da koriste u svom
poslu.
Tehnološki sektor
mora "više pažnje
da posveti stresu
i bolima koje takve
frustracije izazivaju
kod korisnika"
kako bi ih izlečio,
zaključuju autori.
magazin 99
moja kuhinja
99
magazin
moja kuhinja
Kompletan obrok obogaćen "grickalicama"
Zdravi apetisani
-10 ukusnih recepata
-Svinjetina sa kikirikijem
-Suve paprike punjene bademom
-Čorba od tikvica sa semenkama
magazin 99
moja kuhinja
Crni hleb
sa suncokretom
Priprema:
hrskavo
Kvasac izmrviti i pomešati sa kašikom
brašna, mlakim mlekom i kašičicom
šećera, pa staviti na toplo mesto da
uskisne. Krompir oljuštiti, skuvati i ispasirati.
Oljušteno seme suncokreta preliti vrelom
vodom i ostaviti da tako odstoji.
Pomešati sve tri vrste brašna, pa dodati
uskisli kvasac, umešati u brašno prvo
viljuškom. Zatim dolivati mlaku vodu i
mesiti rukom. Dodati ispasiran krompir, pa
mesiti dok se ne formira žilavo testo koje
se odvaja od zidova posude. Pokriti čistom
krpom i staviti na toplo mesto da naraste
najmanje tri sata.
Površinu za mešenje posuti pšeničnim
brašnom, preko staviti oceđene semenke
suncokreta. Mesiti dok testo ne počne da
se odvaja od ruku. Oblikovati 2 vekne.
Staviti ih na pobrašnjenu površinu, pokriti
krpom i ostaviti još sat vremena da narastu.
U nauljen i pobrašnjen pleh staviti vekne
hleba. Premazati hladnom vodom i posuti
susamom. Staviti u pećnicu zagrejanu na
maksimalnu temperaturu. Odmah smanjiti
Čorba od tikvica
sa bundevinim semenkama
Priprema:
Oprati tikvice i iseckati na
kockice (ne ljuštiti!). Očistiti i
iseckati sitno crni i beli luk. U
loncu zagrejati ulje. Dodati
obe vrste luka i prodinstati, pa
tikvice i prodinstati sve zajedno.
Doliti supu. Začiniti po ukusu
dodajući biber, so, muskatno
orašče i kim ili korijander. Sve
sastojke kuvati na tihoj vatri još
15 minuta. Čorbu propasirati sa
svim sastojcima. Dodati jogurt
i po potrebi još malo posoliti i
pobiberiti.
Semenke bundeve propržiti
u teflonskom tiganju bez
dodavanja masnoće, tako da
dobiju zlatnosmeđu boju. Posuti
čorbu peršunom.
24
magazin
Sastojci
1 kg tikvica
1 glavica crnog luka
1 češanj belog luka
1 kašika suncokretovog ulja
600 ml supe (kocka)
so, sveže mleveni biber
rendano muskatno orašče
mleveni kim ili korijander
100 ml gustog jogurta
2 kašike bundevinih semenki
(očišćenih)
1 kašika sitno seckanog
peršuna
temperaturu na 150 stepeni, pa peći oko
30 minuta. Pečen hleb premazati vodom,
uviti u čistu krpu i ostaviti da se prohladi.
Sastojci
250 g ražanog brašna
250 g pšeničnog brašna
250 g heljdinog brašna
1 šolja suncokreta
2 kašike susama
1 veći krompir
30 g svežeg kvasca
2 dl mlakog mleka
voda po potrebi
1 kašičica šećera
2 kašičice soli
Tiganj sa svinjetinom
i kikirikijem
Sastojci:
ulje
500 g svinjskog mesa, narezanog na
manje komadiće
2 kašičice karija
2 sitno isečene šargarepe
125 g pirinča
50 g suvog grožđa
500 ml junećeg bujona od kocke
peršun
30 g Jumbo prženog kikirikija
Priprema:
U tiganju zagrejati ulje. Pržiti meso sa karijem dok ne dobije smeđu boju.
Dodati preostale sastojke osim kikirikija i peršuna. Kad jelo počne da vri, smanjiti
vatru, krčkati 30 minuta. Na kraju dodati peršun i kikiriki i sve promešati.
Suve paprike
punjene
bademom
Priprema:
Suve paprike potopiti u toplu
vodu da malo omekšaju.
Praziluk i šargarepu sitno
iseckati. Badem samleti. Na
malo ulja propržiti šargarepu
i praziluk, začiniti po ukusu i u
smesu dodati mleveni badem,
pa dodati na vrh noža alevu
papriku i sitno seckani peršun.
Dodati sir, promešati i skloniti
sa vatre. Puniti oceđene
paprike i ređati u zemljani sud,
preliti ih sa malo ulja i staviti
da se peku u zagrejanoj rerni
na 200 C 10-15 minuta.
Sastojci:
8 srednjih suvih paprika
150 g belog sira
200 g praziluka
1 šargarepa
200 g Jumbo oljuštenog badema
So, aleva paprika, mešavina
začina
Malo svežeg peršuna
pikantno
moja kuhinja
Salata od tunjevine i sirovog badema
Sastojci:
2 konzerve tunjevine
4 kuvana jajeta
1 praziluk
1 veći sveži krastavac
1 paprika
250 g majoneza
100 g Jumbo badema
kari začin
Priprema:
Dobro oceđenoj tunjevini
dodati seckana jaja,
praziluk, krastavac i
papriku. Sve sastojke
povezati majonezom,
dodati malo kari začina i
mleveni ili seckani badem.
Služiti uz zelenu salatu i
kockice prepečenog hleba
ili krekere.
Brokoli sa indijskim oraščićem
Sastojci:
1 kg brokolija
3 kašike putera
3 kašike soja sosa
Kašika smeđeg šećera
2 kašičice alkoholnog
sirćeta
2 češnja belog luka
Biber, so
5 kašika sitno iseckanog
Jumbo indijskog oraha
Priprema:
Obariti brokoli isečen na male cvetiće
u slanoj vodi i poređati ga na tanjir za
serviranje.
Istopiti 3 kašike putera na umerenoj vatri,
dodati 3 kašike soja sosa, jednu kašiku
smeđeg šećera, 2 kašičice sirćeta, 2
češnja izgnječenog belog luka, malo
bibera i malo soli. Pustiti da provri,
smanjiti vatru i dodati malo gustina dok
se ne dobije fini sos. Skloniti sa vatre
pa u sos umešati 5 kašika indijskog
oraha (krupno sečenog). Preliti sos preko
brokolija i odmah servirati.
Lešnik krem
uz kafu
Priprema:
Razmutiti prašak za puding sa malo
hladnog mleka, a zatim ga sipati
u ostatak provrelog mleka, dodati
crnu kafu, šećer i vanilin šećer i
kuvati uz mešanje nekoliko minuta.
Zatim skinuti sa vatre i odmah
umešati malo zapečene mlevene
lešnike i omekšali buter. Sipati u
činijice i pre služenja rashladiti u
frižideru. Po želji ukrasiti piškotama
i pečenim lešnicima.
26
magazin
Sastojci:
2 kesice pudinga od vanile
Mleko 0,5 l
10 kašika šećera
250 g Jumbo lešnika
1 šolja skuvane, crne kafe
200 g margarina
2 kesice vanilin šećera
Pileća salata
sa bademom i
medom Sastojci:
3 kašike meda
200 g kuvanih i na kockice
narezanih pilećih prsa
Priprema:
Izmešati sve sastojke i
poslužite na listu salate ili kao
namaz na sendvič. Dekorisati
kolutićima praziluka.
50 g majoneza ili preliva za
salate
50 g na listiće narezanih
Jumbo badema, so
biber
kapar
Salata sa šunkom
Sastojci:
100 g rezanaca
1 pavlaka
100 g šunke
200 g mlevenog Jumbo
kikirikija
malo krem sira
100 g majoneza
i kikirikijem
Priprema:
Skuvati 100 g rezanaca,
dodati 1 pavlaku, 100 g
šunke, 200 g mlevenog
kikirikija, malo krem sira i
jednu kesicu majoneza. Sve
sastojke pomešati, staviti u
frižider i ostaviti da se hlade
pola sata. U salatu se po želji
može dodati i malo belog
luka.
Sladoled od
pistaća i limuna
Priprema:
Mutiti slatku pavlaku ali ne
do kraja. Na pola procesa
dodati mentu, šećer u prahu,
vanilin šećer, narendanu
limunovu koricu i sok i
samlevene pistaće. Na kraju
sipati u masu 200 ml jogurta
pa sve dobro promešati
varjačom. Razliti u posude za
sladoled i ostaviti preko noći u
zamrzivaču.
Sastojci:
Litar slatke pavlake
Ekstrakt mente
100 g šećera u prahu
2 kesice vanilin šećera
Sok i korica jednog limuna
200 g oljuštenih Jumbo
pistaća
magazin 27
moja slatka kuhinja
Svežina
deserta
U letnjim mesecima nema bolje poslastice od sladoleda. On je
koristan u ishrani, osvežavajuć i pogodan za svako doba dana,
na vama je da samo izaberete ukus
Vanila u pomorandži
Sastojci:
Kesica Eskimko
sladoleda od
vanile
Ekstrakt vanile
5 pomorandži
50 g smeđeg
šećera
Priprema:
Umutiti sladoled po
uputstvu. Pomorandže dobro oprati,
preseći na pola i izdubiti. Svaku
“korpicu” od pomorandže pokapati
sa par kapi ekstrakta vanile i staviti
ih u frižider. “Meso” pomorandži
izblendirati sa smeđim šećerom i
pomešati sa sladoledom i staviti ga u
zamrzivač. Korpice od pomorandži
puniti kuglama sladoleda i ukrasiti
trakicama.
Sa ukusom
šumskog voća
Sastojci:
Kesica Eskimko
sladoleda od
šumskog voća
50 g soka od
jagoda
200 g jagoda
100 g borovnica
Priprema:
Umutiti sladoled
prema uputstvu sa kesice. Jagode
i borovnice sitno iseckati i
pomešati sa sladoledom. Dodati
i promešati i sok od jagoda.
Desert poslužiti u širokim čašama
za sladoled, na dno staviti po
par jagoda i borovnica a preko
sladoled.
Čokoladni desert
Sastojci:
Kesica Eskimko
sladoleda od
čokolade
Ekstrakt mente
Listići sveže
domaće nane
Priprema:
Sladoled pripremiti prema
uputstvu,
dodati po ukusu ekstrakt od
mente i zamrznuti.
Kugle ukrasiti listićima
domaće nane.
28
magazin
Sladoled sa keksom
Sastojci:
Kesica Eskimko
sladoleda sa
keksom
Mleko za
sladoled plus 50
g za patišpanj
100 g mlevenog
keksa
Kupovni patišpanj
Priprema:
Umutiti prema uputstvu sladoled sa
keksom. Prilikom mućenja dodati
još oko 50 g mlevenog keksa.
Sladoled ostaviti da se stegne u
zamrzivaču. Tablu kupovnog (ili
domaćeg) patišpanja poprskati
mlekom i premazati ga slojem od
pola mase umućenog sladoleda.
Posuti mrvicama keksa preko. Od
preostalog sladoleda zahvatiti
kugle i poslužiti sa parčetom
deserta.
Straciatella poslastica
Sastojci:
Kesica Eskimko
straciatella
sladoleda
Za karamel preliv:
1/2 šolje putera
1/4 šolje slatke
pavlake
1/2 šolje smeđeg
šećera
10 kapi ekstrakta
vanile
Priprema:
Umutiti sladoled prema uputstvu i
staviti ga u zamrzivač. Za preliv
od karamela:omekšali puter, tečnu
slatku pavlaku, smeđi šećer i vanilu
pomešati i staviti da se kuvaju.
Dovesti do ključanja, smanjiti
da masa struji i kuvati 3 minuta.
Zahvatiti kugle sladoleda, po želji
ih poređati po palačinkama i preliti
toplim karamel prelivom.
Sladoled sa
višnjom i jogurtom
Sastojci:
Kesica Eskimko
sladoleda
od višnje sa
jogurtom
100 ml višnjevače
Sveže višnje
Priprema:
Mutiti sladoled prema
uputstvu i dodavati višnjevaču.
Zamrznuti ga u zamrzivaču a
kugle u čašama ukrasiti svežim
višnjama.
Sladoled od jagoda
Sastojci:
Kesica Eskimko sladoleda od jagode
Nekoliko svežih jagoda
3 kašike slatka od jagoda
Slatka pavlaka
Priprema:
Sladoled umutiti po uputstvu. Slatko od jagoda
(ako je potrebno viljuškom ga ispasirati) pomešati sa umućenom
slatkom pavlakom da bude kremasto. U dekorativnu visoku čašu
naizmenično sipati sladoled i masu slatka i pavlake. Na vrh
poređati sveže jagode, i njih preliti sa malo mase od slatka, a sve
ukrasiti grančicom sveže nane.
magazin 29
moja slatka kuhinja
Vreme za uživanje
Palačinke su omiljena poslastica u našim domovima: jeftine,
jednostavne za pripremu i mogu se servirati na bezbroj načina
Palačinke sa jagodama
Sastojci:
8 palačinki
1 grejp
250 g jagoda
2 kašike ruma
2 kašike šećera u prahu
Malo limunovog soka
Priprema: Oljuštiti grejp i sa kriški skinuti kožicu, očistiti od koštica i iseći. Oprati,
očistiti i ocediti 150 g jagoda. Iseckati ih i pomešati sa grejpom. Ostaviti da odstoji 15
minuta. Ovom smesom premazati palačinke, preklopiti ih i preliti prelivom od preostalih
jagoda izmiksanih sa šećerom, limunovim sokom i rumom.
Palačinke sa pudingom
Sastojci:
10 palačinki
2 pudinga od čokolade
5 dl mleka
100 g margarina
150 g šećera
Priprema: Skuvati 2 pudinga u 5 dl mleka i ostaviti da se prohladi. U dubljem sudu
umutiti margarin sa šećerom pa prohlađen puding dodati margarinu. Palačinke filovati
ovom smesom, preklopiti ih i preliti rastopljenom čokoladom i posuti mlevenim keksom.
Na sicilijanski način
Sastojci:
10 palačinki
250 g sremskog belog sira
40 g ušećerene kore
pomorandže
150 g šećera u prahu
Likerska čašica ruma
Slatko od trešanja
Kesica pudinga od vanile
i 500 ml mleka
Priprema: Za nadev ocediti sremski sir, pomešati ga sa šećerom u prahu, rumom i sitno
iseckanom korom pomorandže. Palačinke filovati nadevom. Posuti šećerom u prahu i preliti
slatkom od trešanja.
30
magazin
moja kuhinja
Mikini
saveti
mnogo
Pire od krompira će biti
reme
ukusniji ako na kraju prip
sneg od
u njega ovlaš umešate
jednog belanceta
ati i
Povrće će se bolje opr
prskanja
odstraniće se “hemija” od
malo
ako vodi za pranje dodate
sode bikarbone.
istom loncu
Veliki i mali krompiri u
ako veće
vati
sku
me
vre
isto
će se za
com.
kali
čač
o
dem
izbo
krompire
če za čaj
Keks i ostale sitne kola
orenim
treba držati u dobro zatv
dno posuto
limenim kutijama čije je
kristal šećerom.
Fit Beauty za lepotu kože
Kompanija Imlek predstavila je Fit Beauty jogurt, prvi jogurt na domaćem tržištu
sa dodatkom kolagena, koenzima Q10 i vitamina E. Ovaj inovativni Imlekov
proizvod sadrži 0% mlečne masti i zahvaljujući ovim sastojcima predstavlja pravog novog partnera u održavanju lepote kože. Fit Beauty je na tržištu prisutan u
dva ukusa: natural i višnja nar.
Koenzim Q10 je poznat po svom povoljnom uticaju na kožu. Njegovo prisustvo
u Fit Beauty jogurtu umanjuje oksidaciju ćelijskih struktura, a dokazano je i da
pomaže kod smanjenja sitnih bora.
Vitamin E, kao poznati antioksidans, održava
vitalnost kože, čuva je od UV zračenja i umanjuje
vidljivost linija i bora.
Ovaj vitamin čuva kožu od neželjenih oštećenja i
promena.
Kolagen je osnovna belančevina koja koži pruža
elastičnost i vlažnost. Njegovo prisustvo omogućava
gipkost i čvrstinu kože, koja starenjem gubi ova
svojstva.
Funkcionalni mlečni proizvodi nisu samo trend u
svetu, već i deo kulture i brige za svakodnevno
zdravlje čoveka.
ljudi oko nas
I majka
i lekar
svome sinu
Tekst: Mirjana Jurčić Foto: Nataša Atanasković
Dr Milijana Selaković je, kao neuropsihijatar, imala i lični i profesionalni motiv da autizmu
posveti ceo život. Bio je to jedini način da pomogne sve većem broju dece sa ovim razvojnim
poremećajem, ali i svom sinu, Janku
L
judi oboleli od autizma poslužili su
kao inspiracija filmskim stvaraocima. Rejmond Babit bio je junak filma
„Kišni čovek“ u briljantnom tumačenju
Dastina Hofmana. Kasnije su se nizali
drugi filmovi sa novim junacima i svaki
put su simpatije publike prema njima bile
nepodeljene. Romansirani likovi s razvojnim poremećajima, ostaju nažalost, samo u
domenu umetnosti.
Život nudi drugu sliku, njeni akteri, svedoci i učesnici su ljudi oboleli od autizma
i njihovi najbliži, na čiju su pomoć, negu i
pažnju usmereni do kraja života. Autizam,
ili razvojni poremećaj, s godinama beleži
rast. Na 10.000 novorođenih beba, pre 40
godina samo je jedna imala autizam, danas
je taj broj zabrinjavajuće velik: od 90 rođenih, jedno je sa razvojnim poremećajem. I
dalje se ne zna koji su „okidači“ za pojavu
autizma. Među 40 sumnjivih uzročnika
svrstavaju se toksini, teški metali, konzervansi, metabolički poremećaji, neadekvatna ishrana. Nijedna pretraga tokom trud32
magazin
noće za sada ne upućuje na poremećaj za
koji će se kasnije ustanoviti da je autizam.
Kad život režira
Dr Milijana Selaković, neuropsihijatar, posvetila je svoj život pacijentima sa širokim
spektrom razvojnih poremećaja i osobama
sa posebnim potrebama. Kada je birala psihijatriju za svoju specijalnost smatrala je da
će u toj grani medicine biti najobjektivnija i
najrealnija. Život je izrežirao da se profesionalna i lična priča dr Selaković prepletu
i da psihijatriju sagleda iz dva ugla, kao
specijalista i kao majka deteta obolelog od
autizma. Danas je jedan od vodećih autoriteta iz oblasti autizma kod nas.
Prvo dežurstvo kao mladog specijaliste na
psihijatriji duboko joj se utisnulo u sećanje.
Bila je tada u trećem mesecu trudnoće.
- Jedna pacijentkinja se jako uznemirila,
stegla me je za vrat i zamalo me udavila. Izgubila sam svest i prokrvarila. Ako postoji
trag u pamćenju straha za život, onda je on
ostao utisnut u vreme formiranja možda-
nog sistema bebe. Desilo se i da na rođenju
moj sin Janko ostane bez vazduha. Sve ove
godine kad uzimam anamnezu pacijentima vrlo često srećem asfiksiju i izrazito
stresne događaje u trudnoći, što potvrđuje
moju pretpostavku da oni mogu doprineti
nastanku razvojnih poremećaja, kaže naša
sagovornica i nastavlja:
- Autizam je neizlečiv, ali vrlo rano, već sa
18 meseci, moguće je uočiti promene kod
deteta i odmah potražiti pomoć stručnjaka. Roditelje bi trebalo da zabrinu sledeće
promene u ponašanju deteta: Priroda je
udesila da dete sa dva i po meseca guče, već
u šestom se raduje, u najvećem procentu
progovori do 18. meseca. Ako dete u tom
uzrastu ne govori, ne odaziva se, povlači se
i osamljuje se, ne pokazuje prstom šta mu
treba, nema zajedničku igru sa roditeljima, hitno se treba javiti stručnjaku. Kada
sam rodila Janka živeli smo u Valjevu gde
nije bilo nikakvih uslova za rehabilitaciju.
Situacija je bila strašna. Moja sreća je što
je i suprug pravilno prihvatio saznanje da
imamo dete s autizmom. Od početka sam
mogla da se oslonim na njega i za svoje tuge
i radosti, za dileme. Posle smo dobili i drugog sina koji sada završava fakultet, priča
majka autističnog deteta dr Selaković.
Lično iskustvo uticalo je na dr Milijanu da
roditeljima do treće, četvrte ili pete godine
na saopštava dijagnozu, kaže im samo
koji poremećaji postoje. Onog momenta
kada postanu svesni da njihovo dete ima
problem, nastaje novo poglavlje u životu
porodice:
- Dešava se da se neki roditelji strašno
uplaše, depresivno reaguju, kao da to više
nije ono dete koje su doveli, nego neko
drugo. Gledaju ga drugim očima. Drugi
roditelji se teše primerima dece iz porodice
koji su kasnije progovorili i ne pridaju značaj upozorenju. To je takođe loše, zaključuje dr Selaković.
Dete s autizmom bilo je i profesionalni
izazov i izazov za majku.
- Vremenom sam postala i stručnjak iz tih
oblasti. Moj sin Janko ima danas 30 godina,
prošla sam sve faze o kojima pričam. Imao
je opstipacije do sedam dana koje nikako
nisam mogla da rešim. U jednom trenutku
došlo je do prskanja slepog creva, da nisam
lekar to ne bi bilo prepoznato. Shvatila sam
da bez pravilne dijete, dodavanja vitamina
i suplementacije dete ne može dobro da se
rehabilituje. Mislim da dete ne može da uči
govor ako ima stalne prolive, ili opstipacije, a 80 posto njih to ima. Zato u našem
radu nastojimo da organizam dovedemo u
normalu jer tek tada dete ima pažnju i koncentraciju, a to je osnov za učenje. Onda
s njim može da radi logoped, defektolog,
Doktorka Selaković u ordinaciji
Organizovana igra kao terapija
Alergije na hranu pogoršavaju stanje
Ima puno teorija o nastanku autizma, ali nijedna nije apsolutno potvrđena. Suštinski, autizam je poremećaj kod kog imuni sistem “zaključava” mozak, braneći ga od spoljašnjih
faktora kao što su nedovoljno razgrađeni i neprepoznatljivi molekuli glutena iz žitarica
i kazeina iz mleka i mlečnih proizvoda. Kada ovi molekuli dospeju u organizam deteta
koje ima alergiju na njih, oni mu onemogućavaju da prima spoljašnje informacije, a
samim tim i učenje.
- U našem podneblju mleko i mlečni proizvodi su dominantni, a ja sam se kao mlada
majka trudila da Janku spremim i što svežije kiflice, hleb, palačinke. Danas se smatra
da je mleko precenjen proizvod. Takva hrana, od krava koje nisu videle livadu, izaziva
intoleranciju kod dece i to je priča o strašnom povećanju novorođenih s autizmom.
psiholog.
Za osobe sa autizmom vlada mišljenje da
poseduju posebno razvijena svojstva koja
su uveliko potencirana u filmovima čiji su
bili junaci. Gde je istina?
Mali, veliki ljudi
- Deca s autizmom imaju oštećene socijalne odnose, verbalnu komunikaciju,
nemaju imaginaciju, ali imaju specijalne
osobine. Moj Jankić je svojevremeno samo
na pogled znao koja kaseta je Bajagina,
Parnog valjka, Merlina, mogao je i po
pipanju da ih raspozna. U njegovoj grupi
je bilo dete koje je tako savršeno znalo da
izvuče nit iz tkanine, jednu po jednu, da
se to ne primeti. Jedan dečak je savršeno
uvlačio konac u rupicu od keksa pti bera.
Naravno, ima onih koji savršeno pamte
datume, registarske tablice, ali to su sve
socijalno neupotrebljive osobine koje se
gube s rehabilitacijom.
Iako se trudimo da idemo u korak sa
svetom, neke predrasude su nepobedive.
Hendikepirano lice često se doživljava kao
sramota za porodicu. Zato se stiče utisak
da ih ima mnogo više po drugim zemljama,
jer tamo nemaju potrebu da ih kriju, kao
kod nas.
- Pristalica sam inkluzije, smatram da deca
sa posebnim potrebama treba da idu u vrtiće, da, jer ona uče i imitacijom. Janka nisam
slala u vrtić jer u vreme njegovog detinjstva
to nije bilo moguće. On je od preseljenja u
Beograd 1987. godine bio u dnevnoj bolnici
pri zavodu u Palmotićevoj, a posle 1990.
prešao je u otvoreni dnevni boravak koji je
za osobe do 27 godina. U zadnjih osam godina od kako je na dijeti bez glutena i kazeina
uspeo je da razvije govor. Sada složi rečenicu koja nije gramatički tačna, ali može do
detalja da nam kaže šta ga boli, šta mu treba,
da pojačamo ili smanjimo muziku. Ja lično
se molim bogu da što duže živim, da bih
mogla da se brinem o Janku.
magazin 33
porodični kutak
Organizovana
dokolica
L
etnje školske ferije su pred
nama. Dugo toplo leto je stiglo
i koliko god da u njemu uživamo, roditeljima školske dece zna baš
da “presedne”. Nije lako organizovati
deci dva i po meseca dokolice i razbibrige. Sva školska deca, koliko god to
negirala, navikla su na dnevne obaveze
i dnevni ritam uobičajen za vreme od
septembra do juna, i čim prođe prva
nedelja raspusta potrebna da se naspavaju i odmore, postavlja se pitanje: “Šta
da radim danas?”
Aktivni i na raspustu
Za vreme letnjeg raspusta roditelji
se nađu u nezavidnoj situaciji jer su
njihova školska deca prepuštena sama
sebi. Iako će neki roditelji provesti na
godišnjem odmoru od dve do tri nedelje zajedno s decom, šta da se radi sa
preostala gotovo dva meseca?
Mlađa deca u tim slučajevima najče-
34
magazin
šće provode vreme s dedom i bakom,
ako imaju takvu mogućnost, ili ostaju
sama kod kuće. Međutim, tako su deca
prepuštena sama sebi, televizoru kao
dadilji ili svom kompjuteru i to bez
nadzora roditelja. Deca bez organizo-
vanog slobodnog vremena znaju da
provedu sate na ulici ili dečjem igralištu, pa da zbog dosade čak “upadnu” i
u razne nevolje.
Zato je dobro unapred pripremiti plan
za letnji raspust, organizovati detetovo slobodno vreme, što znači zajedno
u dogovoru s decom napraviti male
dnevne rasporede - od ustajanja, doručka, radnog zadatka, odlaska napolje
itd. Decu, naravno, ne treba opterećivati dnevnim obavezama, terati ih na
rano buđenje i slično, ali je dobro da im
se daju neki manji zadaci, npr. spremanje svog ormara, radnog stola, čitanje
knjiga i sl. kako bi se dan upotpunio
korisnim sadržajem.
Može se spojiti lepo sa korisnim:
igračke koje je dete preraslo, kao i
garderoba, mogu se nakon pranja
odneti u Crveni krst, Sklonište za decu
ili sličnu instituciju. Sigurno je u svakoj
porodici ostalo nekih većih poslova
Tekst: B. Jelić Foto: Shutterstock
Kada drugari iz razreda ili ulice otputuju na odmor na letnjem raspustu pa dete samuje,
prijavljivanje na neku od organizovanih aktivnosti pruža šansu da se ipak bude u društvu
uticaja, slobodne aktivnosti mogu da
pruže brojne podsticaje.
Izbor radionica i druženja
U situaciji kada su najbolji drugari i
drugarice iz razreda ili ulice imali tu
sreću da otputuju na more, planinu ili
na selo, pa dete samuje, prijavljivanje
na neku od organizovanih aktivnosti
pruža šansu da se ipak bude u društvu i
verovatno zbliži i sa drugom decom.
za koje nikako nije bilo vremena za
vreme školske godine: da se pregledaju
i operu igračke, da se odvoji prerasla
garderoba, da se pregledaju i preslože
knjige i školski pribor, DVD filmovi,
CD-ovi… Ima puno tih poslića koji bi
mogli da se polako završavaju za vreme
raspusta, pogotovo ako je kišan dan.
Sve su to mali zadaci koje svako dete
može samo da obavi, a ispuniće po satdva dnevno.
Može se porazgovarati s ostalim roditeljima u ulici na primer i organizovati
zajedničko ili naizmenično čuvanje
i druženje za decu. Svake godine,
polovinom juna gradski sekretarijati za
sport i omladinu objave u štampi organizovane besplatne aktivnosti za decu
za vreme raspusta, pa obavezno treba
izabrati sa decom neka od njih.
Najčešće se nude organizovane fizičke
aktivnosti. I umetničke aktivnosti
poput slikanja, modeliranja, fotografisanja, muziciranja i sl, pružaju niz
mogućnosti angažmana deteta. Već
sama definicija govori da je bitno obeležje slobodnih aktivnosti vlastiti izbor,
slobodno prema interesima i postojećim okolnostima. I upravo ta činjenica
slobode, odgovornosti i bez obaveznosti, onaj je deo koji kod dece izaziva
spontanost, aktivnost i samoaktivnost,
svesnost, inicijativnost, samoizražajnost, stvaralaštvo i vedro raspoloženje.
A ti kvaliteti su vrlo jake pokretačke
snage u razvoju i afirmaciji ličnosti. Na
području intelektualnog razvoja i pored vrtića i škole kao najdominantnijeg
Roditelji često iz velike ponude slobodnih aktivnosti teško mogu da se odluče
oko odgovarajuće aktivnosti za svoje
dete. Važno je da oni mogu da prepoznaju stvarnu sklonost deteta i da na
taj način podstaknu razvijanje određenog talenta. Takođe, važno je da se
bude objektivan u pogledu individualnih potreba i mogućnosti. Dete bi samo
trebalo da odabere slobodnu aktivnost,
uz maksimalnu podršku roditelja.
Preporuke stručnjaka usmerene su na sledeće:
Na tečajeve stranih jezika, informatike, matematičke grupe, treba poslati
decu bogatog rečnika, decu koja lako i tačno opažaju, koja imaju težnju za istraživanjem, koja su znatiželjna, sklona eksperimentisanju. Učenje stranog jezika
podstiče intuiciju i kreativnost, proširuje i obogaćuje osećajno-misaoni prostor
novim jezikom.
Na likovne, muzičke i plesne grupe treba usmeriti decu koja imaju razvijene sposobnosti kreativnosti, produktivnosti, maštovitosti, preciznog zapažanja, odnosno onu decu koja pokazuju sklonost prema umetničkom stvaranju i
izražavanju. Umetničke aktivnosti utiču na razvijanje vizuelne kulture, podstiču
individualnost, razvijaju i obogaćuju emocije.
U sportske aktivnosti poželjno bi bilo uključiti decu koja imaju dobro razvijenu
motoriku i koordinaciju, spretnost, preciznost pokreta i višu telesnu energiju,
brzinu, agilnost, sklonost timskom radu bitnu za ekipne sportove. Sportske
aktivnosti razvijaju motoriku, fizičke sposobnosti, utiču na sticanje poverenja u
vlastite sposobnosti i na stvaranje pozitivne slike o sebi, izazivaju ljubav prema
sportu, sportskom ponašanju i zdravom životu.
magazin 35
dečji svet
Sam kod kuće
Mnoga deca će ovog leta biti u situaciji da ostaju sama kod kuće dok su roditelji na poslu.
Koji je adekvatan uzrast za prvi “samostalan” dan?
R
azdoblje letnjeg raspusta često je
vrlo teško za roditelje, jer moraju
da nađu osobu koja će pričuvati
dete dok su na poslu ili ga ostaviti samo
kod kuće. Ta situacija mnogim roditeljima izaziva zabrinutost i uznemirenost, pa
se često može čuti da “im je preseo letnji
raspust”. Često u pomoć priskaču bake,
deke, komšije ili rođaci, ali to je u velikom
gradu dosta komplikovano i iziskuje pravi
“slalom” kroz dan i obaveze.
Zato se često postavlja pitanje koji je to
uzrast u kojem dete mogu ostaviti samo.
Tačnog odgovora na to pitanje nema, već
svaki roditelj treba za svoje dete da proceni da li je dovoljno zrelo da ostane samo
i da se snađe u iznenadnim situacijama.
Ali, može se reći da se nekih 10 godina
uzima kao vreme kada bi većina dece
mogla da ostanu sama kod kuće.
Prilikom odlučivanja treba li dete da
ostane samo, važno je kako se ono oseća
kad je samo: opušteno i sigurno ili oseća
strah i nelagodu. Ako se dete boji da
ostane samo kod kuće i to doživljava kao
traumatično iskustvo, na primer osluškuje sve zvukove u strahu da bi neko mogao
da provali u stan, razmišlja šta bi se sve
loše moglo dogoditi, mogu se pojaviti
posledice u emocionalnom razvoju. Tako
deca mogu postati nesigurna u sebe i svet
oko sebe, povučena, introvertna ili pak
suprotno - vrlo agresivna. U tim slučajevima potrebno je razmisliti na koje se
druge načine roditelj može snaći. Recimo,
deca mogu provoditi vreme s dedom i bakom, ako imaju takvu mogućnost. Dobro
je pitati i prijatelje, rođake, kolege kako se
oni snalaze.
O čemu treba voditi računa prilikom
odluke o samom detetu kod kuće? Na
primer, kako bi ono reagovalo kada neko
pozvoni na vrata, ako se nešto u stanu
zapali ili nastane poplava, ako nestane
struje... Zna li dete da reaguje na siguran
način i da potraži pomoć? Da li inače sluša
roditelje i da li poštuje pravila i uputstva
koje mu daju? Da li je već naučeno da ne
otvara vrata nepoznatima i da u razgovoru telefonom ne pominje činjenicu da
nema odraslih kod kuće. Takođe, valja
uzeti u obzir da li mališan može sam da
ruča, da na siguran način podgreje hranu,
da ode do radnje ako mu nešto zatreba?
Ukoliko se sve organizuje dobro, samostalan ostanak kod kuće može biti pozitivno iskustvo za dete i pomoć u jačanju
njegovog samopouzdanja. I roditeljima
to može da koristi, jer će shvatiti da je
njihovo “malo dete” uspešno prošlo prvu
probu “velike” samostalnosti u periodu
sazrevanja i da mogu imati poverenja u
njega i dalje.
Ako su se roditelji uverili da mogu ovog leta da ostave dete
samo, treba da se unapred pobrinu za nekoliko stvari:
- ostaviti stan siguran za dete, odnosno skloniti sa vidnog i
dostupnog mesta alkohol, lekove, opasne deterdžente, oružje,
upaljače i sl.
- ukoliko je zajednička procena da dete može bez opasnosti
da se pobrine za svoj ručak, treba kupiti malu šerpicu u kojoj
će se ostavljati jelo, a tanjir i pribor za ručavanje kao i isečen
hleb mogu se ostaviti ujutru na stolu “pod zvonom”. Dobro je
na dogovorenom mestu ostavljati voće, neki slatkiš i sokić.
- roditelj i dete u početku treba da se nekoliko puta dnevno
čuju telefonski, da dete zna kako roditelja uvek može dobiti
na telefon.
- dobro je da se pored telefona ostave svi važni brojevi
telefona, kao što su hitna pomoć, vatrogasci i policija. Takođe,
potrebno je razgovarati s njim i uputiti ga u moguće situacije,
reći kome se sve može obratiti za pomoć. Na papiru treba
napisati i brojeve telefona najbližih komšija i rodbine za koje
znate da su u to vreme kod kuće.
- obavestiti komšije sa sprata ili ulice da od sada dete ostaje
samo kod kuće, da “bace malo pogled” i da mu se nađu pri
ruci u slučaju potrebe.
36
magazin
Priredila: B. J. Foto: Shutterstock
Mere predostrožnosti
ona i on
Bračne
priče
Piše: Mirjana Jurčić Foto: Shutterstock
Suprotnosti se privlače, naročito u braku. Kako funkcionišu dve izrazite suprotnosti
sjedinjene u svetu zajednicu braka, najbolje se vidi u vreme Svetskog prvenstva u fudbalu
Iz Mirjaninog dnevnika
U braku već dva Mundijala
Moj muž Mihailo i ja smo tipični pripadnici svoje vrste: on zagrižen ljubitelj
fudbala, ja žena koje nema dok se igra
neka utakmica. U braku smo pet godina
po mom računanju vremena, odnosno
dva Svetska prvenstva, po njegovom.
Prvi zajednički Mundijal bila je i neka
vrsta moje kvalifikacije, fudbalski rečeno
provera da li ću ostati u prvoj ligi, ili malo
pričekati na klupi za rezerve. Umem ja da
koristim i drugu terminologiju, ali put do
mozga (i srca moga muža) najbrži je kada
progovorim „fudbalskim dijalektom“.
Koristim ga najčešće kad nešto zgrešim,
pa da se izvadim, kad hoću da mi nešto
kupi, ali najčešće zato što volim svoga
muža.
38
magazin
1:0 za mene
I brak ima svoje „dečije boljke“ koje sam
ja preležala na prethodnom SP u fudbalu.
Zaradila sam trajni imunitet i ponešto
ženske lukavosti.
Shvatila sam da je jako važno da umem
da glumim i preko noći sam razvila taj
talenat. Sada ću ga tokom ovog prvenstva dovesti do savršenstva. Rezultat će
biti jedan nula za mene, a Mihailo će se
osećati kao pobednik!
Ura za izumitelja fudbala
U stvari, ja se mnogo više radujem SP od
Mihaila, ali taktički nije u redu da mu to
priznam. Zato sam već danas počela da
kukam kako sam zapostavljena i kako
pored mojih lepih nogu u novim sandalama on opaža jedino noge u kopačkama.
I, pun pogodak! Odvojio je pogled od
fudbala, osmotrio moje noge i iskreno
se zadivio. Koje su mi to sandale po redu
i koliko sam ih platila, nije se ni setio da
pita! Bog blagoslovio fudbal i onog ko ga
izmisli!
Živele žene naših muževa
Da su muškarci malo divitljiviji umesto da sede i pilje u TV dok igraju neki
Paragvaji i Urugvaji, pa da izađu na ulice
videli bi najlepši prizor na svetu! Kao
španski sto za muške oči, gradom šetaju
najlepši primerci žena! Nikad ih nema u
tolikoj koncentraciji kao u vreme ovih
glupih sportskih takmičenja. Kad vidim
kakve sve lepotice šetaju gradom, dođe
mi milo što moj muž sedi u fotelji, srećan
i zadovoljan! Zato, živele utakmice!
Bod u gostima
Pozorište, bioskop, izložba, to mi je
Mihailo omogućio za prvih par dana
Mundijala. Da me se elegantno reši i još
ispadne džek. Fer ponuda, nema šta, vidi
se da čovek igra sportski. Samo što se
meni već smučilo da izlazim sa mamom,
sestrom, drugaricom, ja bih sada sa
njim. Ali kako ga pokrenuti? Jedan dobro
odglumljeni monolog u telefon odradio
je svoj posao: Mihailo se upecao na priču
o nepostojećem udvaraču i požurio da
me izvede na večeru. Što se mene tiče bio
je to gol iz jedanaesterca! Najlepše veče
u poslednjih nekoliko meseci! Lepo je
kad se jedno drugog ovoliko zaželimo, a
fudbal je tome direktno doprineo.
na 15 minuta, ovako je dosadno, kako
fudbaleri znaju kada da trče na gol kada
sve vreme mlate po sredini terena...
Nerado priznajem, ali nervirala me je kao
da su je plaćale vođe suparničkog tima.
Ofsajd joj i dalje nije jasan, ali digao sam
ruke. Ne mora baš sve da zna.
1:0 za mene
Kako biti dobar muž i ne propustiti
nijednu bitnu utakmicu na prvenstvu?
Nikako, to mi je jasno, zato sam odlučio
da primenim sitna lukavstva. Izučio sam
i ja neki zanat u braku. Mirjana će biti
zadovoljna, a rezultat će biti jedan nula
za mene.
Svetski pobednik u fudbalu
Ukoliko sveopšta javnost nije obaveštena, pobednik ovog SP u fudbalu sam ja!
Osvojila sam pet hiljada evra, muž mi je
na pola utakmice ustajao i vodio me na
večeru, a naša osećanja su se protivno
svim očekivanjima uoči Mundijala, vinula nebu pod oblake!
Kada bih se sa (ne daj bože) ponovo ženio
birao bih ženu koja poznaje i voli fudbal
kao ja i koja naravno navija za moj klub.
Kada sam upoznao Mirjanu, moju buduću suprugu, posedovala je apsolutnu
tabulu razu za fudbal. Sve ostalo joj je bilo
na mestu, i stas i glas, lepota i pamet, ali
da postoji toliki dunster za fudbal nisam
ni slutio. Uložio sam sate i sate truda da
je fudbalski opismenim. Ona je opažala
samo krive noge fudbalera, pitala me
zašto ne ubace dve lopte u teren da bude
dinamičnije, zašto ne skrate poluvreme
Kako sam lepo naučio svoju ženu: pred
utakmicu me čeka rashlađeno pivo,
prazna pepeljara, fotelja na metar i po
od ekrana i apsolutni mir. Dok traje
utakmica može i da se zarati, na mobilizaciju ću se odazvati posle. Takav je moj
mali zakon i ona se toga pridržava. A ni
ja nisam srca kamenoga: njoj kupim dve
karte za pozorište, a ja na miru urlam
ispred ekrana.
Krajem uva sam uhvatio razgovor između Mirjane i nekog mamlaza koji je poziva
na večeru! Kreten, koristi situaciju dok
sam ja opravdano odsutan duhom!
Zato sam skočio pred samo izvođenje
penala i rekao joj da je vodim na večeru!
Posle se ispostavilo da je to bilo jako
pametno, jer su ovi nesposobnjakovići
izgubili utakmicu. Da sam ostao kod
kuće da se nerviram digao bih pritisak na
dvesta! Komšijama, naravno.
Uradila sam to! Ušla sam u kladionicu
sama i popunila tiket sportske prognoze.
Veze nemam kako se to radi, pa sam upisivala gde sam šta stigla, na eci, peci, pec.
Mihailo se do sada kladio nebrojeno puta
i osim neke siće nikad nije dobio pare za
poštovanje. Luzer!
Analfabeta za fudbal
Ja srećan, ona zadovoljna
Varničim retko, ali uspešno
Prevarila sam muža
Iz Mihailovog dnevnika
Taman onoliko para koje nisam potrošio
na odlazak u Južnoafričku republiku
preseliće se u njen orman. Sve ima svoju
cenu, pa i Mundijal, a ja ne pitam koliko.
Gde mi je žena?
Njoj sandale, meni mir
Mirjana me je danas častila pogledom na
njene divne batake u novim sandalama.
Laknulo mi je kada sam video da je kupila
one jeftinije. Dok se ne završi prvenstvo
mislim da će obnoviti celu garderobu.
Moja draga je danas sa čudnom pažnjom
i napetošću pratila sa mnom fudbalska
dešavanja na nekoliko TV programa.
Sumnjiva mi je njena iznenadna tolika
zainteresovanost. Previše je bila sama
dok sam ja pratio utakmice, da nije nekog
upoznala? Naprasno sam izgubio zainteresovanost za fudbal, sad ne puštam ženu
sa oka.
1:0 za nju
Ne mogu da verujem! Mirjana je na
sportskoj prognozi ubola pet hiljada evra!
I besan sam i radujem se! Nije u redu, ja
sam maher za fudbal, ja sam taj koji to
prati, koji živi za fudbal, a ona odnese
lovu! I šta sad? Da joj priznam da je bolja
od mene? Nikad! Čekam je na sledećem
Mundijalu, da ponovi uspeh! Grizem se,
a volim je još više! To je moja žena, to sam
ja išlifovao!
magazin 39
aktuelno
Očistili
smo
Srbiju
U akciji Ministarstva životne
sredine početkom juna uklonjen
veliki broj divljih deponija, a
ideja je da se slične aktivnosti
sprovode svake godine i da budu
sveobuhvatnije
Tekst: Marijana Antonijević.
Foto: Nataša Atanasković i B. Jelić
A
kcija „Očistimo Srbiju“ u
organizaciji Ministarstva
životne sredine i prostornog
planiranja održana je 5. juna na dan
Zaštite životne sredine, a plan je da
se ista akcija sprovodi svake godine.
Tokom ove akcije „napadnute“ su
divlje deponije širom zemlje, a aktivno
učešće uzelo je oko 200 hiljada ljudi,
što je brojka znatno iznad očekivane. O
planiranju i toku akcije razgovarali smo
sa gospodinom Milanom Kinđićem,
direktorom akcije „Očistimo Srbiju“.
Ovogodišnja akcija
pokazala da možemo
Da li ste zadovoljni odzivom u akciji
„Očistimo Srbiju“?
Izuzetno smo zadovoljni, jer je naš
cilj bio da u akciji učestvuje 100.000
ljudi, ali taj broj je prevaziđen.
Takođe, možemo da se pohvalimo da
su učestvovale sve opštine. Ovakve
aktivnosti će postati tradicionalne i
organizovaće se svake godine 5. juna
40
magazin
na dan Zaštite životne sredine. Prošle
godine smo imali merenje podrške ljudi
ovakvim aktivnostima, pa je na kraju
Rigorozne kazne
- Teško je bilo uvesti
disciplinu u upravljanju otpadom
jer su kazne bile izuzetno niske.
Vama je do prošle godine bilo
isplativije da prospete kamion
smeća na Trg republike nego
da taj kamion odvezete do
neke regionalne deponije.
Od prošle godine kazne su
rigorozne i za građane iznose
od pet do 50.000 dinara, a
za privrednike su kazne još
rigoroznije.
prošle godine više od 50 % građana
smatralo da ekonomski razvoj ne sme
da ide na uštrb zaštite životne sredine.
Takođe, ankete su pokazale spremnost
građana u procentu većem od 80 odsto
da učestvuju u selekciji svog otpada.
Šta je trenutno najveći problem životne
sredine u Srbiji?
Realnost je da je najveći problem
životnog okruženja nerešeno pitanje
otpada i loš sistem za upravljanje
komunalnim otpadom. Naime, od
80-ih godina, kada smo imali odličan
sistem upravljanja otpadom, mnogo se
stvari promenilo, tako da sada imamo
značajno povećanje generisanog
otpada. Šta to znači? Početkom 80ih godina većina ambalaže je bila
povratna, koristili smo staklenu
ambalažu čak i za ulje, a danas smo
u situaciji da u zahvatu komunalnog
otpada skoro 30 odsto predstavljaju
plastične flaše koje tada nisu postojale,
zatim razne vrste folija, plastike i
plastičnih kesa. Uopšteno govoreći,
tokom poslednje dve decenije rasla je
gomila otpada i u jednom prosečnom
gradu u Srbiji, pojedinac danas napravi
jedan kilogram otpada dnevno –
direktno ili posredno.
Novi zakoni su
najzad doneti
O čemu će morati da se vodi računa
prilikom upravljanja otpadom?
Prošle godine doneta su dva zakona,
Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o
ambalaži i ambalažnom otpadu. Bitno
je da se poštuje hijerarhija upravljanja
otpadom - prvo mora da se razmišlja
o tome kako da se smanji otpad koji
se pravi, kako da deo otpada koji je
korišćen ponovo koristimo – da deo
ambalaže bude povratna, treće je da
ono što je iskorišćeno ponovo vratimo
u preradu, pre svega u reciklažu.
Zatim, bitno je energetsko iskorišćenje
otpada i na kraju deponovanje.
Kako je u Srbiji regulisano deponovanje
otpada?
Deponovanje je kod nas praktično
jedini način tretiranja otpada, a u Srbiji
na 160 deponija ima isto toliko divljih
i ono što moderni propisi prepoznaju
kao pravu sanitarnu deponiju ne liči
na ono što mi imamo. Kod nas postoje
zvanična smetlišta koja se u suštini ne
razlikuju od divljih deponija, osim po
količini i obimu otpada i po tome što
su upisane u zemljišne knjige. Plan
je da Srbija u narednim godinama
dobije regionalne deponije koje su
skupe, zbog čega opštine treba da se
dogovore o regionalnom udruživanju,
jer je isplativost regionalnih deponija
minimum 200 hiljada stanovnika.
Šta konkretno nedostaje postojećem
sistemu komunalnih usluga?
Trenutno u Srbiji 70 odsto stanovništva
„pokriveno“ je organizovanim
prikupljanjem otpada, ali samo 33
% naseljenih mesta, što znači da u
Srbiji postoji više od 6.000 naseljenih
mesta do kojih ne dolaze kamioni
za odnošenje smeća i to su oblasti
gde najčešće nastaju divlje deponije.
Pokrivenost malih naselja je mala i mi
želimio da se to poveća. Srbija trenutno
raspolaže sa 535 kamiona za odnošenje
smeća, a potrebno je još 257 kamiona
da bi se delatnost obavljala kako treba.
Zatim, postoji i oko 47.000 kontejnera,
a potrebno je je još 24.000, kao i 7.296
kontejnera za prikupljanje plastike i
pored toga što trenutno postoji skoro
4.000 ovakvih kontejnera.
Reciklaža je rešenje
za višak otpada
Kakva je mogućnost reciklaže otpada u
Srbiji?
Naši potencijali za reciklažnu industriju
su ogromni. Trenutni apsurd je da
pored nekoliko firmi koje proizvode
plastiku ili papir, mi često uvozimo za
njih sekundarne sirovine. Na primer,
uvozimo otpadni papir da bi te firme
mogle da rade, dok se ogromne količine
papira bacaju. U ovoj oblasti postoji
mogućnost za nekoliko desetina hiljada
radnih mesta u industriji koja se
ozbiljno bavi reciklažom. Ipak, sistemi
za upravljanje otpadom su jako skupi,
i pored toga što se brzo isplate postoje
ograničenja kod zaduženja i države i
lokalnih samouprava.
Da li je novac jedina prepreka za unapređenje sistema upravljanja otpadom?
Novac nije jedini nedostatak, jer nama
nedostaje i znanje, dostupne tehnologije
sa kojima možemo da rešimo pitanje
otpada. Problem je i sporost jer mi
ni u projektnom smislu nismo stigli
da na vreme pripremimo aktivnosti
upravljanja otpadom. Drugim rečima,
za dobar plan se uvek nađe novac, ali
je problem što uvek ima više novca
nego dobrih planova. Realno, nama
predstoji veliki posao u planiranju i
osmišljavanju upravljanja otpadom u
svakoj jedinici lokalne samouprave.
Kada se uvede nov način upravljanja
otpadom na koji način će se opštine
disciplinovati da se tog plana i pridržavaju i ko će naplaćivati kazne?
Kazne su donedavno bile vrlo male,
gotovo simbolične, a postojao je i
problem ko će te kazne da naplaćuje.
Međutim, ove godine stasava
komunalna policija koja će imati
ozbiljne nadležnosti i mogućnost da te
kazne primenjuje.
Može i ovako: kontejner u cveću domaćinstva na putu Bajina Bašta - Perućac
magazin 43
aktuelno
Prizori naše nebrige
Glavna “štrafta” Beograda, Knez-Mihailova ulica, ovog meseca bila je izložbeni prostor studenata
fotografije na temu zagađenja grada u cilju podizanja svesti ljudi o značaju zaštite životne sredine
I
zložba fotografija „Zagađenje grada“ koja je trajala do 5. juna u
Knez-Mihailovoj ulici, ispred broja 20, poprilično je uzburkala
duhove slučajnih i namernih prolaznika. Naime, ovu izložbu na
otvorenom inicirala je i realizovala kompanija Delta Maxi Grupa u
saradnji sa Fakultetom primenjenih umetnosti u želji da afirmiše i
aktuelizuje neophodnost veće brige o životnoj sredini u uslovima kada
je ona ugrožena.
Autori fotografija su studenti I, II i III godine Fakulteta primenjenih
umetnosti, smera fotografija. Ovom prilikom proglašeni su autori tri
najuspešnija rada: Vesna Kojić, Smiljka Boškov i Nemanja Miščević,
koje je Delta Maxi Grupa nagradila putovanjima u tri evropske
metropole: Berlin, Prag i Amsterdam.
Pored nagrada za autore, Delta Maxi Grupaobnovila je i funduse
Fakulteta primenjenih umetnosti foto-opremom koja će značajno
unaprediti njihov rad.
Rad Smiljke Boškov
42
magazin
Rad Nemanje Miščevića
Rad Vesne Kojić
saveti
S karticom
na letovanje
Kartice možete koristiti u inostranstvu, ali prema njima treba da se ponašate sa istom dozom opreza
kao i prema gotovini, savetuje Varvara Tsantiri, direktorka Direkcije za kredite stanovništvu i kreditne
kartice Eurobank EFG
Da li građani mogu da koriste kreditne
kartice da otplate aranžmane za
letovanje i pod kojim uslovima?
Kreditne kartice koje se nalaze
u ponudi Eurobank EFG (Visa i
MasterCard), građani mogu da koriste
za plaćanje turističkih aranžmana,
imajući u vidu da većina turističkih
agencija u Srbiji nudi uslugu plaćanja
svojih aranžmana putem bankovnih
kartica. Specijalna pogodnost za sve
klijente (postojeće i nove) Eurobanke
predstavlja mogućnost plaćanja u
jednakim mesečnim ratama bez
kamate, (3, 6, 9 ili 12 mesečnih
rata) uz jednokratnu naknadu. Ova
pogodnost omogućava klijentima
da olakšaju njihov lični ili porodični
budžet i da uživaju u godišnjem
odmoru.
Mogu li građani koristiti kartice u
inostranstvu tokom letovanja i na
koji način? Koliko se platne i kreditne
kartice uopšte koriste u inostranstvu?
Sve kartice Eurobank EFG koje su
izdate od strane internacionalnih
brendova poput VISA i MasterCard,
mogu se koristiti u inostranstvu. Ove
kartice se u inostranstvu koriste na isti
način kao i u zemlji, a njima se mogu
kupovati robe i usluge na više od 25
miliona prodajnih mesta i podizati
gotovina na preko milion bankomata,
u preko 210 zemalja širom sveta.
Dodatno upozorenje za naše građane
u inostranstvu je da se ne iznenade
ukoliko im prilikom plaćanja robe
budu zatražili pasoš – to je uobičajena
praksa u većini zemalja.
Koje sve pogodnosti građani imaju
upotrebom kartica?
Kao jedna od vodećih banaka u
segmentu kreditnih kartica na
srpskom tržištu, Eurobank EFG je od
nedavno ponudila svim sadašnjim i
budućim korisnicima unapređenu
funkcionalnost svojih kreditnih
kartica. Naime, korisnici su sada u
mogućnosti da otplaćuju i obavljaju
transakcije koje žele u jednakim
mesečnim ratama, bez obzira da li
je u pitanju transakcija napravljena
prilikom podizanja gotovine na
bankomatima ili šalterima filijala, ili
prilikom kupovine. Takođe, na rate
se mogu otplatiti sve transakcije bilo
da su nastale u zemlji, inostranstvu
ili na internetu. Transakcije mogu da
se otplaćuju u 3, 6, 9 ili 12 jednakih
mesečnih rata, u zavisnosti od visine
transakcije, po izboru klijenta.
Takođe, u nameri da olakša klijentima
da bolje kontrolišu promet preko
kreditnih kartica, Eurobank EFG
svojim klijentima nudi obaveštenje
putem SMS poruka o vrsti i iznosu
obavljene transakcije. Konačno,
svi klijenti Eurobank EFG imaju
mogućnost da svoje mesečne izveštaje
primaju putem elektronske pošte
na izabranu adresu, a u cilju bolje
informisanosti o transakcijama i
stanju na kartici.
Koja je razlika između kreditne i
humanitarne kartice?
Na strani korisnika ne postoji
nikakva razlika između „obične“ i
humanitarne kreditne kartice. Jedina
razlika leži u činjenici da upotrebom
humanitarnih kartica građani
podržavaju neki plemeniti cilj, u
slučaju MasterCard kreditne kartice
„Veliko srce“ - obnovu dečjih igrališta
u državnim vrtićima širom Srbije, bez
ikakvih dodatnih troškova.
Da li možete da date savet građanima
kako da bezbedno koriste kartice i
zaštite se u slučaju gubitka ili krađe?
Svakako da je važno da se građani
prema platnoj kartici odnose sa
istom pažnjom i oprezom kao prema
gotovini. Poželjno je zapamtiti PIN
i ne čuvati ga u pisanom obliku, ili
barem ne držati zajedno karticu i
PIN. Prilikom korišćenja, posebno
na bankomatu, sa oprezom unositi
PIN. U restoranima nikada ne davati
karticu osoblju, odnosno svuda slediti
princip da kartica nikada ne sme izaći
iz vidokruga korisnika. U slučaju da
otkrijete da je vaša kartica ukradena
ili izgubljena, morate bez odlaganja da
pozovete broj telefona koji se nalazi na
poleđini kartice i da prijavite slučaj.
magazin 43
razglednica
Letovanje u Istri
M
ore, miris borova, zvuk cvrčaka, vrhunska hrana, sjajna vina
i osećaj potpune opuštenosti i
slobode. To je nešto što svako očekuje od
odmora i ono što definitivno nudi Istra
u Hrvatskoj. Čiste plaže i modro more,
a na samo pola sata vožnje nađete se
unutar zelenog raja, među brežuljcima
sa vinogradima, zahvaljujući kojima Istra
ima reputaciju jedne od vodećih vinskih
regija u ovom području. Možete da se ku-
Labin
pate, a ako vam dosade morske radosti,
ili poželite nešto drugo, tu su biciklističke
staze, potraga za tartufima, pešačenje i
mnoge druge rekreativne mogućnosti .
Istra je među turistima u Srbiji u vreme
bivše SFRj bila najpopularnije letovalište. Rovinj je grad čije ime još uvek ima
prizvuk nostalgije. Izgleda da se Istra nije
odrekla svoje antifašističke i jugoslovenske prošlosti. Zato danas iz Umaga na put
ka Beogradu već četvrtu godinu za redom
kreće štafeta mladosti i još uvek se ulice
i obale zovu imenom Maršala Tita Istra
danas jednaka je Istri od pre 20 godina,
malo razvijenija, bogatija, posvećenija
negovanju određenih kultura, poput
proizvodnje vina i maslinovog ulja, ali
uvek gostoljubiva prema svojim gostima,
odakle god dolazili. Od ukupnog broja
turista iz Srbije koji posećuju Hrvatsku tokom cele godine, prema rečima
direktora Turističke zajednice Istarske
županije, Tomislava Popovića, oko 20
odsto ih dolazi u Istru u toku leta. U 2009.
godini Istra je zabeležila oko 20.000
noćenja turista iz Srbije u svim segmentima smeštaja, od privatnog do vrhunskog
hotelskog.
Netaknuta priroda
Istra je najpoznatija po svojoj zapadnoj obali poput Poreča, Umaga, Pule i
Rovinja i drugih mesta. Međutim, koliko
god zapadna strana bila atraktivna zbog
uticaja Italije i kulturnog i urbanističkog
nasleđa koje je Venecija ostavila na taj
kraj, istočna strana nudi jedan potpuno neotkriven svet. Tu nema velikih
gradova ni ogromnih palata kao ostavštine bogatih obitelji, ali ćete naći mir.
Istočna strana istarskog poluostrva još je
netaknuta, na njoj su smeštena mestašca
uz obalu koja su potpuno turistička, bez
velikih urbanističkih zahvata, ušuškana u
zelenilo i more.
Rabac se nalazi uz Kvarnerski zaliv,
u blizini Labina, malog i starog istarskog grada. Poznat je i po nazivu ‘Biser
Kvarnera’. U vreme bivše SFRJ, Rabac
je u jednom danu usred leta ugošćavao
najviše do 11 hiljada turista, mahom stranaca. U najboljim turističkim sezonama,
Rabac danas beleži preko milion turističkih noćenja. Plaže su male, stenovite i
šljunkovite a smeštaj za turiste privatni i
hotelski. Rabac nudi biciklizam, treking ,
jedrenje, ronjenje, odlične teniske terene.
Okružen je uvalama i uvalicama koje se
nalaze sa obe strane rabačkog zaliva. Do
njih vode pešačke staze i puteljci kojima
se može i do Skitače, visoravni uz more sa
koje se pruža dobar pogled na Kvarnerski
zaliv. Što se noćnog života tiče većina
zabavnog sadržaja smeštena je u hotelima
Tekst i fotografije: Žarka Radoja
Zapadna obala Istre poznata je po Poreču, Rovinju ili Umagu, ali je istočna, manje
poznata, netaknuti raj gde se možete odmarati u Rapcu, Labinu ili na ostrvu Cresu
i tu se uz animatore i pažljivo osmišljene
večeri turisti mogu dobro provesti. Leti
se organizuju zabave uz rivu, a za one koji
to vole ima i nekoliko klubova. Za mlađu
ekipu, Labin je svega nekoliko kilometara
daleko, a u njemu se redovno organizuju
koncerti i žurke.
Labin se nalazi u kontinentalnom delu
Istre, na svega desetak minuta vožnje od
Rapca. Srednjovekovni gradić nalazi se na
320 metara nadmorske visine, samo tri
kilometra od mora. Labac je premrežen
uskim ulicama, u kojima se krije Gradski
muzej s arheološkom i etnološkom zbirkom i modelom rudnika jedinstvenim u
ovom delu Evrope. Doživljaj rudarskog
kopa, sređen prostor koji se sužava skoro
do čučećeg stava, neponovljiv je. Tu su i
umetnički ateljei, a za predah prekrasan
Cres
Za svakog ponešto
Uvreženo je mišljenje da je Hrvatsko
primorje za prosečnog srpskog turistu
skupo, međutim, povećan broj turista
koji dolaze u sve vrste smeštaja, uključujući i luksuzne apartmane, govore da
prostora za optimizam svakako ima.
Uvek se može naći pristojan smeštaj za
solidan novac. U Istri su cene privatnog
smeštaja od 15 evra pa naviše, a što
se tiče hotelskog smeštaja on varira od
vremena boravka, pa je tako u sezoni
cena najviša, ali se u pred i podsezoni
takođe mogu naći sobe po prihvatljivijim cenama. Istra je premrežena hotelima Valamar, sa tri i četiri zvezdice,
ali se razlika u smeštaju i usluzi ne vidi
preterano. Razlika je samo u ceni.
Dugačke uređene staze za šetnju uz more
Cres
pogled s gradske Fortice na Rabac, Cres i
okolinu Labina.
Iz Rapca se organizuju lepi izleti: na
ostrva Cres, Mali Lošinj, Brioni i sl. Cres
se nalazi na sat i po vremena plovidbe od
Rapca i najveće je hrvatsko ostrvo. Glavno mesto na ostrvu je grad Cres , ali su
svuda razbacana mala mesta koja imaju
posebnu draž, poput Lubenica, srednjovekovnog utvrđenja koje se uzdiže na
vrhu litice visoke 378 metara. Domaćini
kažu da u Lubenicama, za razliku od primorja gde galebovi lete iznad glave, vidite
ih pod sobom kako kruže iznad survina
i klisura, „iznad mora što se proteže
u pučinu, u beskraj”. Cres je i stanište
beloglavog supa, a poznat je i po velikom
broju različitih vrsta lekovitog bilja koje
raste svuda po ostrvu. Malo do bilja, malo
do soli i mora, ali Cres se hvali i najboljom
jagnjetinom u Hrvatskoj. Unutar ostrva
je slatkovodno jezero Vrana, čiji nivo je
iznad nivoa mora, a njegovo dno ispod
morske nivoa na dubini od 74m. Cres
je za strastvene sportiste, istraživače
morskih dubina, zaljubljenike u prirodu ili neumorne tragače za istorijskim i
kulturnim vrednostima…
Poreču odsedne više od 30% turista na
zapadnoj obali Istre, turistički najintenzivnijem području Hrvatske.
Glavna karakteristika Istre, što se vidi
na njenom zaštitnom znaku - divokozi
obojenoj u zeleno i plavo, jeste spoj gorja i
primorja. Zato se uvek od visokih letnjih
temperatura možete skloniti u unutrašnjost koja je potpuno bajkovita. Istra u
gorju prepuna je utvrda i malih gradova
razbacanih po brežuljcima, koji imaju
svega nekoliko stotina stanovnika.Najpoznatiji su Grožnjan, zbog likovne kolonije
i Motovun, zbog filmskog festivala koji
se svake godine održava u julu mesecu,
kada se u to malo mesto sa svih strana
skupi više hiljada turista i ljubitelja filma.
Zajedničko za sve pomenute turističke
oaze su odlična hrana, vrhunska vina,
posvećenost gostu za kojeg je pripremljeno toliko sadržaja da je nemoguće da mu
bude dosadno. Već prepoznatljiva živost
mediteranskih gradića i osećaj dobrodošlice biće sasvim dovoljni za početak
jednog dugog i lepog prijateljstva, jer
poučeni iskustvom ranijih generacija koje
su osetile neodoljivost Istre, povratak
tamo je najprirodniji potez.
Grad kojeg štiti Sveti Nikola
Pogled na barku
Poreč, koji je star gotovo dve hiljade
godina, nalazi se u luci koju od mora
štiti ostrvce Sveti Nikola. Stari deo grada
sačuvao je raspored ulica starorimskog
kastruma. Glavnim ulicama Decumanus
i Cardo Maximus danas se šeta kao i u
vreme kada su napravljene. Sačuvano je
nekoliko kuća iz romaničkog razdoblja,
kao i nekoliko divnih mletačkih gotičkih palata. Poreč u svom centru čuva
Kompleks Eufrazijeve bazilike iz 5. veka,
najvažniji i najvredniji kulturni spomenik
u Istri, koji je UNESCO 1997. zaštitio kao
spomenik Svetske kulturne baštine. U
magazin 45
tehno svet
Zlatni primerak
Kategorija malih prenosnih računara, tzv. netbookova se svakim danom upotpunjuje novim, zanimljivijim
modelima. Nakon veoma zanimljivog HP-a sa Vivienne
Tam potpisom, o kome ste mogli čitati u prethodnim
brojevima Maxi magazina, sada je na police domaćih
prodavnica stigao još jedan poseban model namenjen
prvenstveno damama. MSi Wind U160 je zlatno-braon
računarčić (postoji i u „dosadnoj“ crnoj verziji), koji nudi
svojim korisnicima pravo uživanje, kako u estetici, tako i u
upotrebljivosti.
Tako umesto klasičnih „šarki“, spoj tela i poklopca
kućišta oblikovan je kao valjak, na čijoj se desnoj bočnoj
površini nalazi prekidač za uključivanje računara.
Poklopac je takođe tanji nego što je uobičajeno,
ali deluje jednako čvrsto. Na njemu se našlo mesta
i za lep svetleći logo. Srce sistema čini standarni
Intel Atom procesor sa 1GB radne memorije i hard
diskom od 250GB. Dakle, sve što je potrebno većini
korisnika netbook računara. Ono što nije „standarno“
jeste baterija, koja osim rada sa sve uključenim WiFi
modulom. Celu sliku zaokružuje preinstalirani Windows
7 operativni sistem u Starter verziji. Sve u svemu – pravi
računar za surfovanje u kafićima.
Fudbal...
svuda!
Do sledećeg broja Maxi magazina, velika većina muške (ali ne samo muške,
zar ne?) populacije u Srbiji (a i šire) će biti zaokupljeno Svetskim prvenstvom
u fudbalu. Gledaće se utakmice, pričati o istim, ali će sigurno biti i prostora
za druge aktivnosti. To „slobodno vreme“ je najbolje da provedete na –
Svetskom prvenstvu, ali virtuelnom. EA Sports, kao ekskluzivni vlasnik licence,
je predstavio 2010 FIFA World Cup. Igra je potpuno posvećena Svetskom
prvenstvu, pa će se u njoj naći sve reprezentacije i aktuelni reprezentativci,
računajući tu i Srbiju. Ako se, nekim čudom, desi da se iz Afrike ne vratimo sa
peharom, igra je tu da ga ipak osvojimo. Naša preporuka je da zlatni pehar
osvojite pomoću Logitech-ovog Dual Action Pad kontrolera, koji je idealna
sprava za tako nešto – rekao nam Antić. :)
Koliko vam se puta desilo da vam se isprazni baterija
telefona, MP3 plejera ili neke druge spravice baš kad bi
vam puno značila? S obzirom da se (skoro) sve one pune
jedino nalaženjem slobodnog štekera, dopuna „u letu“
je bila nemoguća – do sad. Choiix je napravio zgodan
dodatak pod imenom Power Fort koji služi za dopunjavanje
baterija uređaja gde god da ste. Sadrži internu bateriju
koja je dovoljna jaka da nekoliko puta dopuni vaš mobilni
telefon, MP3 plejer, pa čak i popularni iPad. Osim
napredne tehnologije, Power Fort je i lepo dizajniran i staje
u svaki džep, odnosno torbicu – i ima LED lampu.
46
magazin
Priredio: Marko Tanasković.
Dopunite svoje igračke
muški svet
Predstojeće Svetsko prvenstvo u fudbalu
u Južnoj Africi može, kao i svako
prvenstvo do sada, da bude prava
noćna mora za lepši pol širom planete.
Dok im partneri grozničavo pretražuju
TV kanale u potrazi za što većim brojem
utakmica koje mogu da gledaju, dame
su osudjene na dosadu i brojanje dana
do kraja šampionata. Da bi barem
našim damama približili najveći sportski
događaj na svetu, upoznaćemo ih
sa nekim, možda manje poznatim
činjenicama.
- 32 reprezentacije odigraće 64
utakmice na 10 stadiona
- Zvanična maskota šampionata je
„Zakuni“ - leopard sa zelenom kosom
- Zvanična himna prvenstva je „Flaving
Flag“ - Lepršava zastava, koju će pevati
kanadski muzičar Knan
- Utakmice se igraju na 10 stadiona od
kojih najviše gledalaca prima Soccer Citz u Johannesburgu – 96 000
- Zanimljivo je da će 25 utakmica
Svetskog kupa biti prikazano u 3D
tehnologiji. Reprezentacija Srbije,
nažalost, biće prenošena u ovoj
naprednoj tehnologiji samo u slučaju
da se plasira u finale. Tehničku podršku
ovoj vrsti prenosa davaće poznata
svetska kompanija Sony.
- Izabrani mečevi biće emitovani u
3D bioskopima širom sveta, dok će
na glavnim trgovima Berlina, Pariza,
Rima, Meksiko Sitija, Londona i
Sidneja biti prikazivani mečevi u 3D
tehnologiji. Nakon prvenstva kompanija
Sony izdaće 3 D disk sa najlepšim
momentima na turniru.
- Zbog velike stope kriminala u Južnoj
Africi, policija je posebno obučila čak
44.000 policajaca koji će obezbeđivati
takmičenja.
- Zanimljivost koja je posebno
interesantna našim ljubiteljima fudbala
vezana je za dvojicu Engleza, novinara
Simona Kupera i naučnika Stefana
Simanskog. Njih dvojica su posebnom
tehnikom proračuna najavili da će
u finalu SP igrati Brazil i SRBIJA.
Srpski orlovi bi se po njima sastali u
najvećem sportskom meču sa kariokama
Metod ove dvojce stručnjaka opisan
u knjizi „Zašto je Engleska izgubila“
podrazumeva metod predviđanja
rezultata međunarodnih utakmica na
osnovu najkarakterističnijih ekonomskih
podataka. Taj metod su primenili i na SP
u Južnoj Africi i, kako kažu, u tri od četiri
utakmice mogu da predvide rezultate
utakmica na osnovu određene formule.
Fudbal pre žena
Kada se nađu sa prijateljima, muškarci
više razgovaraju o fudbalu, nego
o ženama, rezultat je nedavnog
međunarodnog istraživanja. Istraživanje,
povereno agenciji za ispitivanje javnog
mnjenja „OnePoll”, obuhvatilo je skoro
5.300 muškaraca iz 15 zemalja,
starih između 25 i 40 godina. Ovim
istraživanjem nisu obuhvaćeni naši
državljani. Ispostavilo se da je čak i
Kinezima (94 odsto) fudbal najvažnija
tema za razgovor. Posle fudbala (88
odsto), muškarci najradije razgovaraju
o ženama (45 odsto), poslu (34 odsto),
novcu (24 odsto), automobilima (19
odsto), izlascima (18 odsto), porodici
(16 odsto), hrani (14 odsto), odmoru i
filmovima (10 odsto).
I kao što mnogi pretpostavljaju, najveći
fanatici kada je reč o fudbalu su
Englezi. U proseku, svaki Englez gleda
dva sata i dvadeset dva minuta fudbal
svake nedelje, a mnogo više vremena
troši na razgovor sa prijateljima o
rezultatima, golovima i tračevima koji su
vezani za fudbal.
Nakon Engleza, na drugom mestu po
gledanju fudbala su Brazilci koji 92
minuta nedeljno gledaju fudbal, a za
njima slede Tajlanđani, Irci i Meksikanci.
NAJOKRUGLIJA LOPTA
Od 1970. na Svetskim fudbalskim
prvenstvima igra se Adidasovim loptama,
a za SP u Južnoj Africi nemački proizvođač
sportske opreme pripremio je loptu koja je
pomalo čudno i nelogično predstavljena
kao „najokruglija u istoriji”. Zove se
Jabulani, što na jeziku afričkog plemena
Zulu znači slaviti. Na lopti je 11 boja,
što simbolizuje 11 igrača, 11 jezika u
Južnoj Africi i isto toliko provincija zemlje
domaćina SP u fudbalu. Prva zvanična
lopta Svetskog kupa zvala se „Tiento”.
Na Mundijalu u Urugvaju 1930. godine
korišćena je na većini utakmica, ali ne na
svakoj: čak je i finale igrano sa dve različite
lopte - prvo poluvreme sa argentinskom, a
u drugom je na terenu bila „Tiento”, kao
kompromis želja dve selekcije koje su se i
oko toga sporile. Zanimljivo je da sve do
Svetskog kupa koji je 1970. godine igran
u Brazilu nije bilo zvanične lopte završnice
svetskog prvenstva.
RECIKLIRANI DRESOVI
Novi dres fudbalske reprezentacije Srbije napravljen je od
recikliranog poliestera i odgovara količini od osam plastičnih flaša.
Na prvi pogled, novi beli dresovi koje će naša reprezentacija
nositi na gostovanjima se ne razlikuju mnogo od prethodnih.
Međutim, novi dres se od dosadašnjeg razlikuje u tehnologiji
kojom je izrađen, a i 13% je lakši od prethodnog. Najkijeva „Dry
fit” tehnologija pritom omogućava igraču da tokom utakmice
ostane maltene suv i pored napora, jer će njegova oprema
upiti znoj, a ventilacione zone poboljšati respiraciju kože.
Kompanija „Nike” je saopštila da je proizvodnjom dresova od
recikliranog materijala sprečeno da 13 miliona plastičnih flaša,
odnosno 254 tone poliestera, bude transportovano na deponije.
Priredio: Božidar Manojlović
ZANIMLJIVA STATISTIKA
Jun
horoskop
Piše: V.V. Andromeda Foto: Shutterstock
OVAN 21.3 - 20.4.
I u junu je Venera u vašem sazvežđu
pa imate priliku da ostvarite sve ono
do čega vam je stalo u ljubavnom i
porodičnom životu. Savet je da ponovo
razmotrite zdravu
ishranu. Ovnove očekuju
različiti izvori dobitaka,
napredovanja u karijeri i
poboljšanje statusa.
BIK 21.4 - 20.5.
Nakon emotivnih dilema i situacija koje
donose osećaj nesigurnosti očekuju vas
prijatni događaji i zadovoljstvo. Bikovi
će osećati povremeno pad imuniteta i
hronične tegobe, pa je
potreban oprez. Povoljan
period za investiranje
u nekretnine ili za
uvećanje imovine.
BLIZANCI 21.5 - 21.6.
U ljubavnom životu predstoje pozitivne
promene i sjajna ostvarenja. Sve zavisi
od toga šta zapravo želite i koliko
možete ili hoćete. Blizanci mogu osećati
prolazne prehlade ili
malaksalost. Možete da
na vrlo uspešan način
završite niz poslovnih
dogovora na različitim
stranama.
RAK 22.6 - 22.7.
Ukoliko ste slobodni predstoje vam neke
izazovne situacije. Uživajte u izlivima
nežnosti sa bliskom osobom. Moguće
su povremene glavobolje, pojačana
nervoza ili smetnje
sa pritiskom. Uspeh
u poslovima vezanim
za javnost, medije,
umetnost, obrazovanje...
LAV 23.7 - 23.8.
Mnoge vaše najveće želje u ljubavnom
i porodičnom životu sada mogu da
se ostvare na najlepši mogući način.
Obratite pažnju na povišenu psihičku
razdražljivost. Možete
napredovati u nekim
započetim poslovima
počev od juna.
DEVICA 24.8 - 23. 9.
Ako se nalazite u dužoj vezi, moguće
su odluke o zajedničkom ili bračnom
životu. Ali, ako ste slobodni nemojte
žuriti sa donošenjem ozbiljne odluke.
Obratite pažnju na
rad srca, nivo pritiska i
cirkulaciju. Vešto uspevate
da pronađete neka
zaobilazna i efikasna
rešenja u poslovnoj
komunikaciji.
VAGA 24.9 - 23.10.
U ljubavnom životu bićete u prilici da se
ostvarite kroz neke nove kontakte i veze.
Povremene glavobolje, pad imuniteta,
smetnje sa vidom i koncentracijom su
prolazne. I dalje vas
prate uspeh, satisfakcija i
važni rezultati na poslu.
ŠKORPIJA 24.10 - 22.11.
Sredinu godine prate najlepši trenuci u
ljubavi, porodici i uz sve osobe koje su
bliske vašem srcu. Blagi pad imuniteta,
budite oprezni. Na poslu se dešava
splet dobrih okolnosti
koje donose sjajnu
priliku da se ostvarite u
više pravaca.
STRELAC 23.11 - 21.12.
Očekuju vas prijatni događaji, ljubavna
romansa ili novo zadovoljstvo u
zajedničkom životu. Usled preteranog
zamora vaš organizam je podložan
virusnim oboljenjima.
Vaša blic inteligencija
će pomoći da tačno
procenite povoljnu
situaciju na poslu.
JARAC 22.12 - 20.1.
Mudrost je znati da sve dolazi u
svoje svoje vreme, a faktor vremena i
ljubavne sreće je na vašoj strani. Budite
oprezniji i pažljiviji
prema zdravlju u drugoj
polovini juna. Važno je
da aktivno učestvujete u
u pregovorima kako biste
zadržali dobru poziciju
u odnosu na ostale
saradnike.
VODOLIJA 21.1 - 19.2.
Raduju vas novi događaji koji bitno
menjaju vaš odnos sa voljenom osobom
u pravcu zajedničkih planova. Zbog
dinamičnog načina života moguće su
povremene glavobolje.
Očekuju vas zaista veliki
rezultati i napredovanje
na statusnoj lestvici.
48
magazin
RIBE 20.2 - 20.3.
Ukoliko ste slobodni emotivni zanos
koji ćete osećati će neprekidno buditi
nove ideje i inspiraciju a ljubavna
harmonija vam diže
samopouzdanje. Ukoliko
se bavite poslovima u
investicijama, pravu,
medijima… očekuje vas
značajniji uspeh.
akcija
Uživajte u grickalicama
Kikiriki, lešnik, badem, indijski orah... odnosno popularne “grickalice”, malo je poznato spadaju u grupu
jezgrastog voća pod imenom apetisani. Bogati su amino-kiselinama, vitaminima B3 i E i sadrže visok procenat
minerala. Osim toga, u apetisanima su prisutna jedinjenja koenzim Q10 koji je antioksidans i fitosteroli koji
smanjuju nivo holesterola. Apetisani koje proizvodi i pakuje Florida bel na tržištu su prisutni kao Jumbo linija koju
čine: badem, bundevsko seme, prženi indijski orah, kikiriki (prženi i sedam vrsta pečenih), lešnik , pečeni pistaći,
prženo jezgro suncokreta i sirovi brazilski orah. Dok gledate fudbal uživajte u Jumbo grickalicama!
Pet čitateljki koje se jave 15. juna u 10.30 časova na telefon 011/2029622 dobiće po jedan poklon paket
Florida bel proizvoda
Domaći džem za minut!
Navikli ste da satima stojite pored šporeta kako biste spremili pravi domaći džem? Ne više! Dovoljna je jedna
kesica magičnog praška Dr. Oetker Džemfix, koji se dodaje iseckanom voću! Potom se smeša kuva svega par
minuta (uz dodavanje šećera po želji i u zavisnosti od toga koji od tri dostupna tipa Džemfix-a je upotrebljen)
i odmah sipa u tegle. A ukusan žele može da se spremi čak i od malo voćnog soka, makar i kupovnog (u tom
slučaju, kuvanje traje tek pola minuta). Ovakvim postupkom ne samo da se skraćuje vreme pripreme, već se
i čuvaju dragoceni vitamini u voću, koje bi dugotrajno kuvanje inače uništilo. Tajna je u pektinu, prirodnom
sastojku ćelijskih zidova mnogih biljaka, koji pospešuje želiranje, a čini i osnovu Dr. Oetker Džemfix-a.
Pet čitateljki koje se jave 15. juna u 10.45 časova na telefon 011/2029622 dobiće po jedan poklon paket Dr.
Oetker proizvoda
Omiljena Doncafé šoljica
Za sve one koji uživaju u kafi, poklanjamo Doncafe Moment poklon paket koji sadrži dva pakovanja Doncafe Moment
kafe od 200 g i dve šoljice! Ovaj specijalni novi paket idealan je poklon za druženja sa porodicom i prijateljima.
Doncafe šoljica je prava mera uživanja u kafi, i dobar prijatelj u svakodnevnim trenucima opuštanja.
Osam čitateljki koje se jave 15. juna u 11 časova na telefon 011/2029622 dobiće po jedan Doncafe Moment poklon paket
Za blistav
osmeh
Aloe fresh linija obuhvata tri vrste zubnih pasti na bazi
aloje , australijskog čajevca i ekstrakata biljaka koje smiruju
upaljene desni, jačaju zubnu gleđ i sprečavaju pojavu
karijesa zahvaljujući dodatku kitosana koji deluje kao pufer
i sprečava razvoj bakterija. Aloe fresh zubne paste su
organskog porekla, ne sadrže veštačka sredstva za beljenje
ni peneća sredstva kao ni Na-fluorid. Obojene su hlorofilom
i aromatizovanim etarskim uljem mente. Za dodatnu negu
i svež dah preporučujemo Aloe fresh sprej koji deluje
antibakterijski, neutrališe bakterije prisutne u usnoj duplji i
deluje protivupalno. Aloe fresh sprej može biti koristan protiv
afti, smiruje bolno i upaljeno grlo i olakšava
gutanje i oporavak kod blažih infekcija grla.
Pet čitateljki koje se jave 15. juna u 11.15 časova na telefon
011/2029622 dobiće po jedan Aloe Fresh poklon paket
Sklopite orlove!
Biser sir spremio je iznenađenje za sve svoje ljubitelje
koji su uzbuđeni zbog Svetskog prvenstva u fudbalu. U
periodu od 1. maja do 30. juna, Biser sprovodi akciju
„Biser klopaj, Orlove sklapaj!“ koja spaja ljubav prema
fudbalu i ukusne zalogaje. Mali i veliki navijači lako mogu
složiti 2 fotografije fudbalske reprezentacije Srbije jer ih u
Biser sirevima čeka svih potrebnih 12 delova. Na poleđini
svih kartica Biser otkriva po jednu tajnu našeg fudbala.
Akcija „Biser klopaj, Orlove sklapaj!“ obuhvata Biser
Kačkavalje, Biser Trapist, Biser Feta sir i Biser Trougliće u
sva tri ukusa (šunka, pečurke, natur).
Pet čitateljki koje se jave 15. juna u 11.30 časova na telefon
011/2029622 dobiće po jedan poklon paket Biser proizvoda
scena
Kerini dnevnici
ABV
KNJIŽARA
Kendas Bušnel (LAGUNA)
Ko je bila Keri Bredšo pre Seksa i grada? Je li oduvek bila tako samouverena, samosvesna i zanosna? Pa... Ovaj roman napisan za sadašnje tinejdžerke ujedno je posvećen i svim onim ženama koje su kroz te lude godine
prolazile osamdesetih. Ovo je poklon koji će ih podsetiti na mladalačke
ludorije, nasmejati ih i dokazati im da su oduvek bile u pravu dokle
god su verovale u sebe.
Dve čitateljke koje se jave 15. juna u 12.00 časova na telefon
011/2029622 dobiće na poklon knjgu „Kerini dnevnici“
Broj 7 jun 2010
Godina II, besplatan primerak
Glavni i odgovorni urednik:
Ivana Filipović
[email protected]
Zamenik glavnog urednika:
Biljana Jelić
[email protected]
Izdavač:
Štiklama do vrha
Kendas Bušnel (ALNARI)
Za svakog ko je neko u Njujorku, Viktori Ford, Vendi Hili i Niko O’Nil
predstavljaju oličenje uspeha. Iz ugla posmatrača, njih tri su na samom
vrhu! Viktori, Vendi i Niko, međutim, svoje živote ne gledaju tako ružičasto.
Brilijantne, duhovite i nesavršene, nove junakinje Kendas Bušnel zaista su
neodoljive. Autorka ih vodi kroz pravo minsko polje posla, ljubavi i života
na vrhu i pruža nam izuzetno zabavnu lekciju o tome.
Dve čitateljke koje se jave 15. juna u 12.15 časova na telefon
011/2029622 dobiće na poklon knjgu „Štiklama do vrha“
Delta Maxi d.o.o.
Takovska 49
11000 Beograd
[email protected]
Direktor: Dejan Jeremić
Koncept, priprema i marketing magazina:
Volim Njujork
Lindzi Kelk (LAGUNA)
“Volim Njujork” je sjajna, toplo i duhovito napisana knjiga koja se ne
ispušta lako iz ruku. Govori o Andželi Klark, dečjem piscu iz Londona koja
voli cipele, momke, karaoke i koktele, koja na venčanju svoje najbolje prijateljice „uhvati“ svog momka sa izvesnom Kejti... Ne znajući šta da radi,
Andžela odluči da uzme prvi let za Njujork, slomljenog srca sa izgužvanom haljinom deveruše i savršenim parom cipela Kristijan Lobuten.
Dve čitateljke koje se jave 15. juna u 12.30 časova na telefon
011/2029622 dobiće na poklon knjgu „Volim Njujork“
Džulijet
Nik Hornbi (ALNARI)
U učmalom gradiću na engleskoj obali, Eni voli Dankana - ili bar misli da
ga voli jer je oduvek bilo tako. S druge strane, Dankan voli Eni, a onda je
najednom više ne voli. I tako Eni prestaje da voli Dankana i počinje da živi
samo za sebe. Upušta se u e-mail prepisku sa Takerom Krouom, penzionisanim rokerom, koji već dvadeset godina nije napisao nijednu pesmu, a
koji je ujedno najveća opsesija njenog dečka Dankana.
Dve čitateljke koje se jave 15. juna u 12.45 časova na telefon
011/2029622 dobiće na poklon knjgu „Džulijet“
Duhovi nad Balkanom
Gordana Kuić (ALNARI)
Miris kiše na Balkanu, Cvat lipe na Balkanu, Smiraj dana na Balkanu, natkrilili
su – Duhovi nad Balkanom. Jedna od najpopularnijih i najtraženijih trilogija
u srpskoj književnosti poslednje decenije (fenomen je utoliko zanimljiviji što
je trilogija koliko srpska toliko jevrejska, sefardska) dobija svoje neočekivano finale: okončava se tetrološki, oneobičeno, fantazmagorično, onostrano,
zatvarajući krug ne samo balkanske epopeje.
Dve čitateljke koje se jave 15. juna u 13.00 časova na telefon
011/2029622 dobiće na poklon knjgu „Duhovi nad Balkanom“
Future media d.o.o.
Terazije 7-9
11000 Beograd
[email protected]
Direktor: Tamara Bartoš
Adresa redakcije:
Terazije 7-9
11000 Beograd
[email protected]
[email protected]
Direktor marketinga: Emina Azizi
Saradnici:
Marijana Antonijević, Ljubomir Đorđević, Nataša
Atanasković, Snežana Trajkov,
Mirjana Jurčić, Ana Jović, Marko Tanasković,
Milan Sretenović, Dafina Dostanić, Božidar
Manojlović
Dizajn i priprema za štampu:
GSM Advertising
Art direktor: Vladimir Brandalik
Štampa:
Ovo izdanje je prijavljeno za odit kod ABC Srbija
50 Načina da nađeš onog pravog
Priredio: Milan Sretenović
Lusi-En Holms (LAGUNA)
Lusi-En Holms priča nam o Sari Sardžent koja nema posao, nema sreće u
ljubavi i kreće u misiju, jer nije imala dečka tri godine i devet meseci. I nakon
što je posle pet meseci skupila hrabrosti i prišla ćelavom momku, ispodprosečnog izgleda, stiže je razočaranje, jer je pomenuti gospodin odbija. Tada,
Sara daje sebi obećanje da je to bio njen poslednji pokušaj da se približi
osobi suprotnog pola. Uz pomoć porodice i prijatelja Sara kreće u misiju…
Dve čitateljke koje se jave 15. juna u 13.15 časova na telefon
011/2029622 dobiće na poklon knjgu „50 načina da nađeš onog
Novi broj vas čeka 10. jula 2010. godine
Vaš
50
magazin
Zabranjeno je reprodukovanje svih pisanih i drugih
materijala, njihova elektronska i bilo koja druga
primena bez predhodne pismene dozvole redakcijskog kolegijuma. Redakcija ne snosi odgovornost za
sadržaj oglasnih strana.
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79
MAXI magazin: prijatelj svake žene / glavni i odgovorni
urednik Ivana Filipović. - 2009, br. 1 (decembar)- . Beograd (Takovska 49) : Delta Maxi, 2009- (Šimanovci :
Modriani). - 27 cm
Mesečno
ISSN 1821-3537 = Maxi magazin
COBISS.SR-ID 171547404
Download

poslastice - Delta Holding