Prijatelj svake žene
bro j 16
mart 2011
besplatan primerak
Terapija
Vaš
BESPL
PRIME ATAN
RAK!
smehom
Tajne dobre
maskare
5
saveta
za čisto
lice
Život
na dva točka
Savršen
make-up
Voćni
kolači
Uz kafu
sa Aleksandrom
Kovač
Prolećna
kuhinja
Tradicija zadužbinarstva Iglicama protiv bola Čudesno južno voće
u ovom broju...
sadržaj
mart 2011
26
Svakodnevica
6 Uz kafu
sa Aleksandrom Kovač
10 Ogledalce
14
vitaminska
salata
lice bez akni
Balans
smeh je lek
46 Ona i on čekaju bebu
Budite zdravi
16 Zdravlje
kostobolja
35
46
prinova
na putu
kolač sa
voćem
18 Citrusi protiv virusa
Moja kuhinja
24 Zapečena testenina
25 Mašnice sa pečurkama
26 Ragu misto
27 Sve o začinima
28 Posni zalogaj
Svet oko nas
4 Mozaik
36 Cikloturizam
38 Konkurs
12
zavedi ga
pogledom
biramo najsvekrvu
19
lečenje
iglicama
42 Reportaža
srpske zadužbine
44 Razglednica
London
48 Horoskop
50 Knjižara
knjige na poklon
Kada smo već pomislili da
da zima nikada neće proći,
prolećno cveće na pijacama,
trgovima i ulicama nas je
oslobodilo strahovanja da
smo usred novog ledenog
doba.
Na portalu botanicalworld
mogli smo i da pročitamo
najnovije istraživanje danskih
naučnika koje daje zanimljivu
tipologiju karaktera u odnosu
na omiljeno cveće. Tako se
za dame koje najviše vole
lale tvrdi da su u pitanju visoko obrazovane, samosvesne
žene prefinjenih manira. Jagorčevinu bi najradije na poklon primile praktične dame,
radne i vredne; zumbule vole
trendseterke promenljivog
karaktera i ćudi...
Jorgovan, pak, najviše prija
romantičnim dušama, okrenutim ka prošlosti i lepim sećanjima.
Ako vas možda čudi da se
takvim istraživanjem uopšte
neko ozbiljan bavi, iznenadiće vas i podatak da je
izračunato da omiljeno cveće
u vazi podiže raspoloženje i
optimizam ženama u proseku
za 30 odsto! Ako je to tačno,
onda možda nismo ni svesni
značaja koje cveće ima u
našim životima.
Zato je naš savet ovog meseca da pozdravite proleće svežim mirisnim cvećem u kući i
u kancelariji, jer je i 10 odsto
više optimizma dovoljno za
dobar start.
magazin
3
mozaik
zeleni kutak
Kraj smetlišta u Pirotskom okrugu
Ministar Oliver Dulić je krajem februara
izjavio da će inspekcije vrlo brzo početi da
zatvaraju smetlišta u Pirotskom okrugu jer su
opasne po životnu sredinu.
Ministar je prilikom posete Regionalne
deponije kod Pirota, rekao: “Došli smo
da posetimo jednu neverovatnu srpsku
priču. Mi iza nas imamo gotovu deponiju
koja je izgrađena delom od evropskih, a
delom od srpskih para, urađenu po svim
međunarodnim standardima i koja će,
kada počne da radi, ukloniti svaku vrstu
zagađenja od strane komunalnog otpada
koji sada zagađuje sve opštine, a koja ipak
ne radi”, rekao je Dulić.
Prema njegovim rečima, predstavnici
opština treba da znaju da će Inspekcija
za zaštitu životne sredine početi uskoro da
zatvara njihova smetlišta, te da hitno moraju
da počnu da koriste deponiju.
(Beta-Ecotopia)
Sačuvajmo Zvezdarsku šumu
Nevladine organizacije apelovale su
na vlasti u Beogradu da odustanu od
planirane seče Zvezdarske šume, jer će to,
kako su upozorili, povećati zagađenje u
ionako zagađenom gradu.
“Ako se šuma bude sekla biće povećan
stepen zagađenja u ionako previše
zagađenom gradu", saopštilo je 18 NO iz
Srbije.
U apelu se kaže da bi seča Zvezdarske
šume izazvala oštećenje i propadanje
kuća u tom području, pucanje vodovodnih
instalacija i zemljane bujice, kao i promene
reljefa zvezdarskog brda. “Gubitak šuma
će dovesti i do povećanja broja slučajeva
respiratornih oboljenja”, upozoreno je u
saopštenju nevladinih organizacija. (BetaEcotopia)
Još 700 miliona evra za zemlje
na putu ka EU
Evropska investiciona banka bi trebalo da
izdvoji dodatnih 700 miliona evra sredstava
za finansiranje pre svega projekata zaštite
od štetnih klimatskih promena u zemljama
kandidatima i potencijalnim kandidatima
za članstvo u Evropskoj uniji. Ovo
povećanje pozajmica bi trebalo da odobri
Evropski parlament. Srbija je od EIB dobila
690 miliona evra kredita za saobraćajne
infrastrukturne projekte, kao i za pospešenje
istraživanja i razvoja u javnom sektoru,
poboljšanja kvaliteta osnovnog i srednjeg
školstva, kao i ulaganje u podsticanje rada
malih i srednjih preduzeća.
Sad se, po rečima predsednika Mejstata,
razmatra kako povećati obim kredita za
finansiranje projekata u arapskim zemljama
na severu Afrike da bi se tamo pomogla
izgradnja demokratija.
(Beta-Ecotopia)
4
magazin
Delta Holding sagradio tri kuće u Kraljevu
Kompanija Delta Holding sagradila je tri kuće u selu Vitanovac, najviše oštećenom u snažnom
zemljotresu koji je početkom novembra prošle godine pogodio region Kraljeva. Ključeve tri
novosagrađena objekta porodicama Milošević, Marković i Vranić, početkom februara je
uručila Jelena Krstović, generalni direktor Delta Holdinga i direktor korporativnih komunikacija.
Delta Fondacija je odmah nakon zemljotresa kontaktirala Krizni štab u Kraljevu, kako bi dobila
informaciju o porodicama kojima je pomoć
najpotrebnija. Tako je odlučeno da se kuće izgrade
jednoj višečlanoj porodici i dvema porodicama
koje žive u teškim materijalnim uslovima i imaju
člana porodice sa određenim stepenom invaliditeta.
Osim predsednika Delte Miroslava Miškovića,
zvaničnom uručenju ključeva prisustvovali su
generalni direktori kompanija koje su finansirale
izgradnju kuća: Nebojša Divljan (Delta Generali
Osiguranje), Milan Grgurević (Delta Agrar) i Dejan
Jeremić (Delta Maxi Grupa), kao i gradonačelnik
Kraljeva Ljubiša Simović
JAFFANTAZIRAM!
Kompanija Jaffa AD Crvenka organizovala je
svečanu dodelu nagrada povodom završetka
velikog, kreativnog Jaffantaziram nagradnog
konkursa koji je počeo u oktobru 2010. Autori
najboljih radova koji su pravili figure od Jaffa
cakes ambalaže dobili su vredne novčane
nagrade, a svi prisutni imali su priliku da se
dobro zabave.
Članovi žirija Maja Vidaković-Lalić dizajner i
arhitekta, Ivan Ivanović popularni TV voditelj
i Nenad Đorđević direktor marketinga Jaffa
AD Crvenka, dodelili su prvu nagradu Alanu
Tomiću iz Kragujevca u iznosu od 3000 evra
za rad Jaffacikl, drugu nagradu Jovani Pešić iz
Banatskog Novog Sela u iznosu od 2000 evra za
rad Jaffauni i treću nagradu Stefaniji Stanković iz
Novog Sada u iznosu od 1000 evra za rad Jaffo
Liza. Zbog velikog broja radova koji su pored
pobedničkih izazvali pažnju i pokazali uloženi
trud i kreativnost, kompanija Jaffa AD Crvenka
odlučila je da dodeli još tri specijalne nagrade u
vidu zahvalnice i vrednih paketa Jaffa proizvoda
i to Luki Breberinu iz Beograda za rad Jaffamilija,
Aleksi i Anji Mitrovčan za rad Jaffarium i Neni
Jeleni Radović za rad Jaffždaja.
Muški stav:
Žene najlepše u 31. godini!
Istraživanje, čiji se rezultati baziraju na
mišljenju više od 2.000 muškaraca,
pokazuje da je lepota stvar koliko izgleda
toliko i ličnosti. Žene dostižu vrhunac svoje
lepote u 31. godini, tvrde istraživači u novoj
studiji, a prenosi “Telegrapf”.
Žene u kasnim dvadesetim i ranim tridesetim
godinama smatraju se privlačnijima od
devojaka starosti 18 i 19 godina.
Istraživanje, čiji se rezultati baziraju na
mišljenju više od 2.000 muškaraca,
pokazuje da je lepota stvar koliko izgleda
toliko i ličnosti. Na pitanje kada su žene
najprivlačnije, većina ispitanika je izabrala
31-godišnje pripadnice nežnijeg pola.
Lepota je stvar samouverenosti, smatra 70
odsto ispitanika, za dobar izgled opredelilo
se njih 67 odsto, dok 47 odsto u prvi plan
ističe stil.
Spisak dobitnika poklona iz broja 15
DR. OETKER: Jasmina Čabarkapa, Apatin; Kovačević Slobodan, Beograd; Veličković Natalija, Vranje; Filipović Dušica, Loznica; Dušanka MilanoviĆ, Jagodina
PREMIA KAFA: Nikola Trajkovič, Beograd; Valčić Jelena, Beograd; Ivana Lautarević, Beograd; Jelena Bašić, Beograd; Đuric Sonja, Beograd
NEXT: Nada Ognjanović, Beograd; Snežana Martinović, Beograd; Nataša Trajković, Beograd
FUN & FIT: Marina Veličković, Vranje; Trajković Ružica, Beograd; Tadić Gordana, Beograd; Valentina Baljak, Pančevo; Dejan Ognjenović, Beograd
GINKOMAX: Roza Bradić, Beograd; Dragica Vujović,Beograd; Burović Tatjana, Zemun; Mirjana Ranđelović, Beograd; Viktorija Mukovska, Beograd
DJUI: Olga Stojičić, Beograd; Stamenković Jasmina, Beograd
KOŠTICE JABUKE: Jovanović Kusmuk Aleksandra, Beograd; Dušica Ognjenović, Beograd
PAD: Nada Baćanin, Beograd; Trajković Slavica, Beograd
LEGENDA O ČUVARIMA: Nadica Milanović, Jagodina
NAJSJAJNIJA ZVEZDA NA NEBU: Dragan Manić, Obrenovac; Lilijana Milosavljević, Bor
ANĐEO: Puzić Jasmina, Beograd; Dragana Stajić, Beograd
EMILIJA LETA: Jadranka Vučković, Beograd; Gordana Milutinović, Aleksinac
Uskladite laptop
sa ski opremom
Dizajn HP Rossignol prenosivih računara
identičan je dizajnu Rossignol skijaške
opreme, a ovi proizvodi su namenjeni
kako ljubiteljima zimskih sportova, tako
i osobama koje vole stilizovanu tehniku.
Prenosivi računari iz HP Pavilion dv6
Rossignol edicije vezani su za Attraxion
VIII Echo ženski i Freeride S7 muški
komplet Rossignol skija i aksesoara. Oba
modela dolaze s ekskluzivnim sadržajem
i futrolom odgovarajućeg dizajna, a HP
Pavilion dv6 Rossignol
edicija može se
dodatno prilagoditi
izborom ekskluzivnih
pozadina ekrana
koje je dizajnirao
Rossignol. Pored
atraktivnog dizajna,
ove računare krasi i
jaka konfiguracija,
koja će vam lako
omogućiti da svoje
skijaške veštine lako
podelite sa vašim
prijateljima na
društvenim mrežama.
Magični hormoni
Majčinski mozak, ženski mozak je veoma neobična “stvar”. Kada
posmatrate iz ugla hormona ove magične supstance veoma utiču na
način na koji mozak nežnijeg pola funkcioniše. Evo šta su kolumnisti
portala Shine otkrili. Ovo su neobične činjenice o ženskom mozgu:
NOVAC. Žene najviše troše novca kada su u fazi ovulacije, a najmanje
troše kada imaju menstruaciju.
POROĐAJ. Hemija na osnovu koje funkcioniše ženski mozak utiče i na
sledeće: kada se žene porađaju kod njih se budi ekstremna pažnja.
Čak iako je pod sedativima, anestezijom, u neverovatnim bolovima, ona
može da čuje jasno sve što se dešava oko nje i da primećuje i najmanje
sitnice.
INTERESOVANJA. Nivo hormona oksitocina kod žena posle 50. godine
opada. To može uticati da žene ponovo obnove interesovanja vezana
za karijeru ili stvari koje su ih zanimale pre nego što su postale majke.
Moderne dame više ne mirišu na krofne
Osnovni kućni poslovi koje su ranije obavljale domaćice sve su ređi
a većina modernih žena ne ume da ih obavlja, pokazalo je jedno
australijsko istraživanje.
Nakon što je jedno istraživanje pokazalo da muškarci nove generacije
ne umeju da obavljaju muške poslove, te da radije zamene pelenu
nego probušenu gumu, studija koju je objavio „Courier-Mail“ otkrila
je da žene nisu ništa drugačije. Naime, svega 51% ispitanih dama do
30 godina ume da napravi pečenje, dok tradicionalni australijski kolač
lamington zna da spremi samo 20%, naspram 45% pripadnica starije
generacije. Mlade dame nisu vešte ni u uzgajanju biljaka, budući da to
ume 23%. Ipak, ovi rezultati ne čude autore istraživanja, koji kažu da se
tradicionalna uloga žene rapidno menja.
On je istakao i da pripadnice nove, takozvane Y generacije, radije kupuju
nove stvari umesto da popravljaju stare, pa tako retko koja mlada dama
ume da zakrpi poderotinu ili ušije dugme. Međutim, iako nisu vične u
obavljanju ženskih, jesu u obavljanju muških poslova: prema rezultatima,
čak 70% njih prazni kante za đubre, 77% kosi travnjak a 70% pere kola.
Coca-Cola u novoj ambalaži 1,25l
Coca-Cola ove godine slavi 125 godina postojanja ispunjenih trenucima optimizma, radosti i uživanja. Njeno
“rođenje” 8. maja 1886. nesumnjivo predstavlja veliki dan u modernoj istoriji: dan kada je Džon Pemberton,
farmaceut iz Atlante, prvi put pomešao Coca-Cola sirup sa gaziranom vodom i taj napitak počeo da prodaje po
ceni od pet centi.
Upravo taj omiljeni ukus Coca-Cola napitka možete pronaći u novom pakovanju 1,25l u kome 250ml dobijate
gratis. Novo pakovanje je idealna količina osveženja dok se opuštate gledajući omiljeni program na TV-u ili za
nezaboravne trenutke koje provodite sa društvom. Coca-Cola, grickalice, TV, filmovi i najbolji prijatelji su upravo
ono što vam je potrebno i dovoljno za dobar provod kod kuće.
Prvo domaće pivo
po želji potrošača
Ljubitelji piva, po prvi put u Srbiji, imali su priliku
da odaberu i kreiraju pivo po svom ličnom ukusu.
Testiranje je obavljeno u Čelarevu u prostorijama
pivare Carlsberg Srbija. Na osnovu istraživanja
koje je realizovala Ipsos Strategic Marketing
prijavio se veliki broj zainteresovanih građana
za učestvovanje u izboru, a 400 učesnika,
muškaraca i žena koji su došli iz svih krajeva
Srbije, selektovano je metodom slučajnog uzorka. Njihov zadatak je bio da po svom izboru izaberu ukus, boju
i naziv prvog piva po želji potrošača kod nas.
Ispitanici su izabrali novu vrstu Lav piva sa odabranim karakteristikama koje će uskoro biti lansirano na tržište.
magazin
5
uz kafu
Sreća je kad pevam
zatvorenih
očiju
Velika biblioteka, muzika i filmovi,
dobra hrana, čovek koga volim,
moj verni pratilac laptop, kućni
ljubimci... i ja uživam, kaže
Aleksandra Kovač
Razgovarala: Radmila Jovović Foto: Privatna arhiva
O
Aleksandra lično
Datum i mesto rođenja - 30.09.1972.
Horoskopski znak -Vaga, podznak Lav
Obrazovanje - FMU
Životni moto - Verujte u svoje snove i radite na njihovom ostvarenju, budite svoji,
drugačiji, ne plašite se promena i uvek
pobeđujte sami sebe!
Jelo - sve vrste riba i morskih plodova i
kraljica slatkiša - čokolada
Piće - voda, najviše prija glasnim žicama
Garderoba - haljine koje mi kreira Ana
Ljubinković
Nakit - Gligorovski
Parfem - Stella Mc Cartney
Knjiga - Trenutno me interesuje afro-američka istorija - Alex Haley - Roots
Film - veliki sam filmofil, ako počnem da
nabrajam omiljene filmove, popuniću
vam ceo broj.
sim Kornelija i Kristine, ove
godine, emotivna, ambiciozna
i strastvena Aleksandra Kovač
bila je deo porodičnog muzičkog trijumvirata, koji je pisao pesme za izbor našeg
predstavnika, na ovogodišnjem takmičenju za pesmu"Evrovizija 2011."
Sve u svemu, kakvo je to iskustvo bilo?
- Sa puno ljubavi sam komponovala
baladu “Idemo dalje” na stihove moje
majke Spomenke. Pobedila je Kristinina kompozicija “Čaroban”, I jako mi je
drago što će baš ta pesma braniti boje
naše zemlje. Posle svega mogu da kažem da je pobedila porodica Kovač .
Jako sam srećna što sam imala priliku da
budemo deo ove bitne kulturne i muzičke manifestacije, jer sam odrasla uz hitove Evrovizije. Dala sam svoj maksimum i
nadam se da će ljudi voleti i slušati moju
pesmu. To je najvažnije!
Da li i vaš dan, kao i mnogih drugih
vlasnika pasa počinje tako što, još lepljivi od sna, uzimate povodac i izlazite
u jutro, dok vam se oko nogu mota izbezumljeni pas...?
- Budući da imam kucu Malenu, koja je
mešanac od četiri godine, i crnog mačora Vukija od devet godina, imam pravo
6
magazin
nepogrešivo ukazuje na osobu velike
nežnosti i možda velike ranjivosti...?
- Svojevremeno sam na Veterinarskom
fakultetu sama vodila mali azil za napuštene životinje. Sve te životinje su me
naučile poniznosti, plemenitosti i ljubavi.
Zahvalna sam im na tome. Stalno govorim ljudima koji me zovu sa molbom da
preuzmem neku životinju sa ulice, da
svako od nas mora da preuzme inicijativu
i odgovornost, ne samo one vezane za
ovu temu, nego oko svih stvari koje mi,
kao pojedinci, ali i društvo, možemo i
moramo da promenimo.
Sve bilo je muzika
malo životinjsko carstvo u kuci. Nakon
obaveznog lakog doručka, koji mi je već
godinama isti (četiri kašike svih mogućih pahuljica i 50 ml pirinčanog mleka),
navlačim udobne pamučne pantalone,
pletem kikice, maramu na glavu, čaj za
poneti, povodac u ruke - Malena, koja
maše repićem i ja odlazimo na jednočasovno druženje sa ostalim vlasnicima i
njihovim kucama.
Činjenica da ste godinama bili angažovani na udomljavanju životinja, skoro
Kako pamtite detinjstvo, da li je u njemu s obzirom na porodično nasleđe –
sve bilo muzika?
- Imala sam predivno detinjstvo, odrastala sam u porodici punoj ljubavi,
nežnosti i pažnje i zahvalna sam svojim
roditeljima na tome. Verujem da je srećno
detinjstvo uslov za razvoj zdrave ličnosti.
Do moje šeste godine živeli smo u Londonu, gde sam išla u predškolsko, bila
zaljubljena u dečaka Dejvida o Kloka,
uživala sa mamom i sestrom Kristinom u
vožnjama čamcem po Hajd parku i pri-
čala engleski sa kokni naglaskom, a onda
smo prešli u Beograd, gde sam pored
osnovne upisala i muzičku školu. Najvažnija stvar tada mi je bila moja muzika, a
najvažnija osoba sestra Kristina sa kojom
sam, osim ljubavi prema muzici, delila
i zajednički cilj - da našu muziku čuju
ljudi širom sveta. Taj san nas nikada, ni u
trenucima kada je to izgledalo nemoguće,
nije napustio. Ja ga i dalje sanjam, i radim
na njegovom ostvarenju, ali sada, kao u
proteklih 13 godina, uz mog poslovnog,
muzičkog i životnog partnera Romana
Goršeka. Zajedno sanjamo isti san, borimo se za kvalitet u muzici i životu i verujemo jedno u drugo.
Zato uvek pobeđujemo!
Većina mama na svetu je najbolja svojoj
deci, ali je vaša izgleda bila baš izuzetna - napisala je tekstove nekih od vaših
najlepših pesama, njoj ste zahvalili
kada ste primili MTV nagradu?
- Moja mama Spomenka je umrla od raka
grlića materice u 54. godini života. Bila je
domaćica, tekstopisac, žena koja je ceo
svoj život posvetila svojim kćerkama.
Mene je rodila s dvadeset, dok je i sama
bila dete. Bila je osoba koja zrači šarmom,
lepotom, intelektom, puna nežnosti,
magazin
7
uz kafu
ljubavi i pažnje. Od nje sam naučila šta
znači raditi od jutra do mraka. Svi su joj
uvek bili važniji od nje same. Ona je bila
moja superžena, a najvažnije čemu me je
naučila je da bezrezervno volim.
Poznati i uspešni roditelji u oblasti koju
ste i vi nasledili – zvuči kao odskočna
daska od kvalitetnog materijala...?
- Ja sam ponosna kćerka svojih roditelja,
i moje prezime i ono što su moji roditelji
stvorili mi je samo pomoglo u životu.
Pustili su Tinu i mene da se borimo za ono
u šta verujemo, a podržavali nas svojim
savetima, poverenjem i ljubavlju. Ko poznaje mog oca, zna koliko je on skroman i
tih čovek koji nikada ne bi mogao sebi da
dozvoli da gura svoju decu, a majka nas
je učila da jedino radom i trudom možemo da napredujemo. Deca koja imaju
kompleks poznatih i uspešnih roditelja,
nikada zapravo ne mogu da budu srećna.
Ja sam od samog starta znala šta će biti
najvažnija stvar u mom životu i nisam
pogrešila - muzika je moja najveća ljubav.
Sa publikom – mogu sve!
Svirati fank i solul u Srbiji nije lako...?
- Ni malo nije lako baviti se kvalitetnom
muzikom u Srbiji, ali vredi, jer ima toliko
divnih ljudi koji vole da je slušaju. Kada
na koncertu izađem na binu i vidim sva
ta ozarena lica koja mi pokazuju ljubav i
podršku - onda mogu sve.
Živite dinamično, na ulicama, u klubovima ili radije birate tišinu svoje kuće i
muziku sa svojih CD-ova?
- Napravila sam od svog doma pravu
malu oazu mira, dobre i zdrave hrane,
divne muzike i pozitivne energije. Pun je
svetla, mirisnih zavesa, biljaka u šarenim
saksijama, belih udobnih troseda, tu je i
moja Yamaha Clavinova u spavaćoj sobi...
Volim da okupljam prijatelje, da napravim
i po koju veselu žurku. Velika biblioteka,
muzika i filmovi, dobra hrana, čovek
koga volim, moj verni pratilac laptop,
kućni ljubimci... i ja uživam.
Šta činite da biste bili smireniji, zdravi8
magazin
Aleksandra profesionalno
Muzikom je počela da se bavi kao petnaestogodišnjakinja, kada je sa
svojom mlađom sestrom Kristinom osnovala sastav K2. Sestre su svoju muziku izvodile nastupajući kao predgrupa širom Velike Britanije, najčešće u
londonskim klubovima, kasnije i u Španiji. Zajedno su nastupale do1998.
kada je Aleksandra kao tekstopisac, kompoziror, aranžer i solista nastavila sa samostalnim radom. Roman i Aleksandra su radili dva njena solo
albuma (od četiri), za koje su oboje dobili i MTV nagrade, albume za
mnoge druge izvođače, muziku za pozorišne predstave, TV serije. Zajedno
su osnovali svoju izdavačku i produkcijsku kuću “RAprodukcija”, kao i školu
pevanja “Beogradski Glas”.
ji, kreativniji, uspešniji, srećniji?
- Moja najveća životna sreća je kada zatvorim oči i počnem da pevam. Moj život
ne bi bio potpun, da nema muzike - ona
me određuje kao ličnost. Naravno da pored duhovnog negujem i fizičko zdravlje,
i to najviše ishranom i jogom. Već pet
godina ne jedem meso. Pijem isključivo vodu i čajeve, a moja svakodnevna
ishrana podrazumeva ribu, povrće, voće
i žitarice. Hatha jogu radim nekoliko godina, i smatram da je to najbolji način da
dovedete svoj duh i telo u ravnotežu, ali i
da upoznate svoje mogućnosti.
Koji mali ženski hirovi mogu da vas
usreće?
- Ono što me uvek uzbudi, inspiriše i daje
mi snagu je nova mogućnost za stvaranje,
kreaciju, novi talentovani ljudi, šansa
koja se pojavi iz vedra neba, nova ideja,
napredak. Obožavam da putujem. Imala
sam priliku da proputujem celu Evropu i
SAD, ali najviše volim prirodu, zelenilo,
iskonski mir koji nam ona daruje. Postoji
mesto na kome sam pronašla upravo to:
nalazi se na vrhu brda Mesa Vouna, na
grčkom ostrvu Santorini, gde se nalaze
ruševine starog grada Thira. Da biste se
popeli na vrh morate 400 m ići uklesanim cik-cak putem, preko kamenja
i peska. Kada umorni stignete gore,
čekaju vas ljuti vetrovi koji mrse kosu,
hlade dušu i telo. Izaberete stenu, sednete u siddhasanu, i ćutite. Priroda čini
sve ostalo.
Kad pogledate u budućnost vidite - šta?
- Vidim bolji svet, bez ovoliko patnje,
tuge, destrukcije i agresije. Vidim dobre
ljude koji odlučuju o budućnosti naše
planete i ljudskog roda. Kao što je Roman napisao u tekstu za moju pesmu:
“Ja verujem da još postoji svet, ko neka
ljubav beskrajna, koja se želi noćima...
I sanjam večito, šareno polje mirisno, i
u daljini duge sjaj, ko poljubac za rastanak...”
ogledalce
Čisto Lice
u pet koraka
Tekst: B. J. Foto: Thinkstock/Guliver
Najbitnije i možda najteže pravilo je ono da mitesere ne treba “cediti” jer se na taj način širi
infekcija a rezultat je još više mitesera
M
iteseri su zatvorene pore
na licu koje se pojavljuju
zbog preteranog lučenja
ulja i sebuma lojnih žlezda, kao i
zbog bakterija, prašine i ostalih
nečistoća koje dolaze u dodir s
licem. Nečistoće u pori reaguju sa
kiseonikom i dobijaju crnu boju i
stvaraju mitesere – male napasnike
kojih svi rado želimo da se rešimo.
Evo nekoliko saveta i kako.
vreme ciklusa ili pak trudnoća. Lice će vam se možda osuti miteserima i ako ste pod stresom, u vlažnoj okolini ili ako
koristite kreme sa velikom količinom ulja. Zato, promenite
kremu, oslobodite se stresa i negujte pravilno lice i miteseri će
postepeno nestati.
Pravilna nega lica
Kod nekoga žlezde lojnice luče više ulja, što izaziva i češću
pojavu mitesera. Dobro je da znate da se miteseri češće javljaju
u vreme određenih hormonalnih promena u telu kao što su
Najbitnije i možda najteže pravilo je da mitesere ne treba
stiskati, jer se na taj način širi infekcija i gomila još mitesera. Za početak, lice operite mlakom vodom kako bi se pore
otvorile, a ako koristite sapun za lice, neka bude izrazito blag,
najbolje iz beby kolekcija.
Nakon toga namažite piling baziran na prirodnim sastojcima,
koji će ukloniti višak kože i sebum. Posle pilinga lice očistite
pomoću losiona za nečistu kožu, bez ulja. Na kraju namažite
hidratantnu kremu.
Pet domaćih preparata protiv mitesera
4. Limun
Kada nastaju miteseri?
Kako je naša koža dugotrajno tretirana raznoraznim industrijskim
kozmetičkim proizvodima koji ponekad više štete nego koriste
osetljivoj koži - korisnije je napraviti prirodne domaće preparate za
lice. Tretirajte kožu neko vreme na prirodan način i tako joj dajte
vremena za regeneraciju i samopomoć.
1. Piling od meda i limuna
Promešajte med, so i sok od limuna pa nanesite na lice i ovaj piling
trljajte 5 do 10 minuta. Za izuzetno masnu kožu u smesu ubacite
dve kašičice jogurta.
2. Maska od belanaca
Odvojte belanca od žumanca pa umutite šne. Nakon toga dodajte
dve kašičice kukuruznog brašna pa dobijenu smesu nanesite na
lice. Ostavite da deluje pola sata i isperite mlakom vodom. Rezultat
će biti mekana i nežna koža bez mitesera.
3. Lekovitost bosiljka
Nekoliko listova bosiljka (ili pola kašičice suvog) stavite u vodu i
prokuvajte pa pustite da se ohladi. Umočite vaticu u čaj od bosiljka
i nežno nekoliko puta prebrišite lice.
10
magazin
Jedan od najjednostavnijih načina rešavanja akni je pomoću
limuna. Iscedite limunov sok - namažite lice i ostavite da deluje
preko noći. Ujutro operite lice mlakom vodom.
5.. Krompirova maska
Narendajte na sitno krompir u posudu, dodajte vodu i smesu
nanesite na lice. Ostavite da stoji 10 minuta pa posle toga isperite.
Maska od krompira će pomoći da se očiste dubinski miteseri.
balans
i na silu jer će se iz tog smeha vrlo brzo razviti iskreni
zarazni smeh. Isto tako s vremenom se razvija smisao
za i humor kod onih koji ga nisu imali.
Svi prisutni svesno učestvuju u stvaranju i širenju smeha podstaknuti zabavnim i dinamičnim igrama.
Smeh
je lek
Smehom do prijateljstva
Zdrav smeh je besplatan eliksir zdravlja. Setite se što češće da je život
prekratak da bismo sve shvatali suviše ozbiljno
Tekst: Snežana Trajkov Foto: Thinkstock/Guliver
D
a je smeh koristan po zdravlje, to
svi znamo. Ako se danas nasmejemo stotinak puta, postižemo
isti efekat kao da smo se aktivno bavili
nekim sportom petnaest minuta.
Naučnici potvrdjuju da je smeh vrlo
lekovit: pomaže prilikom lečenja stresa i
napetosti, astme i bronhitisa, depresije,
bolesti srca i krvnih sudova, povišenog
pritiska, infekcija, dijabetesa pa čak i
nekih vrsta karcinoma. Dok se smejemo,
telo luči endorfine koji ublažavaju bol pa
je smejanje i prirodni analgetik. Terapije
smehom ublažavaju bol kod artritisa,
grčeva u mišićima, spondiloze i migrene.
Jačaju entuzijazam, samopouzdanje,
komunikativnost i radnu sposobnost, ali i
ubrzavaju proces ozdravljenja
Komikoterapija
Smeh kao terapija („komikoterapija“
i „joga smeha“) se proučava i koristi u
radu s pacijentima već dugi niz godina u
SAD, Izraelu, Kanadi i mnogim evropskim zemljama.
Indijski lekar dr Madan Katarija, došao
je prvi na ideju da osnuje Klub smeha.
Sistem vežbi koji izaziva smeh a koji
obuhvata vežbe disanja uzete iz Joge,
vežbe istezanja i tehnike za stimulisanje
smeha, postao je veoma brzo popularan
širom sveta.
Danas u svetu ima oko 5.500 klubova
14
magazin
smeha u blizu 55 zemalja. Mnoge bolnice,
domovi za stare, rehabilitacioni i antistres centri koriste smeh kao pomoćno
terapeutsko sredstvo, ali klubovi smeha
okupljaju i zdrave ljude koji na ovaj način
ublažavaju stres i oplemenjuju svoju
svakodnevicu.
Zdrav smeh nije onaj ironičan ili sarkastičan već - smeh od srca. Ako ste zaboravili
kako da se od srca smejete, probajte da
unesete promene u svoj život. Pokušajte
da ne gledate ništa osim komedija, pronađite vesele knjige i stripove, družite se
sa zabavnim i vedrim ljudima.
Poznata australijska pevačica Kajli Minog
je u procesu oporavka nakon operacije raka dojke primenjivala terapiju
smehom. Oblačila je smešnu i neobičnu
odeću, organizovala maskenbale, igrala
sa sestrom kao dete iz veselu muziku i
neprestano gledala komedije.
Beogradski Klub smeha
I u Beogradu je pre nekoliko godina počeo
da radi „Klub smeha“ (www.smeh.org)
pod vođstvom psihologa Jova Mićića.
- Dokazano je da ’veštački’ smeh ima isti
koristan učinak na biohemijske procese
u telu kao spontani - kaže Jovo Mićić i
dodaje: „Posle nekoliko seansi po Katarijevom sistemu Joge smeha, učesnik u
ovoj terapiji počinje da sagledava smešnu
stranu svojih problema i prevazilazi strah
od svoje nesposobnosti da se sa njima
nosi.“
Naš sagovornik kaže da se ljudi danas sve
manje smeju, a retko ko ume da unese
više smeha u svakodnevni život. Pre pola
veka smejali smo se 18 minuta na dan a
danas manje od 6 minuta.
Na „jogi smeha“ ne koriste se vicevi,
komedije ili humor ali čak i kad svi dođu
neraspoloženi, brzo se razlegne kikotanje
i smeh. Čim počnete sa vežbama smeha,
vi šaljete poruku svom mozgu i on počinje da luči endorfin, hormon sreće.
Psiholog Mićić objašnjava razliku između
humora i terapije smehom. „Humor
podrazumeva pasivnog učesnika koji
očekuje da neki spoljni podsticaj kod
njega izazove smeh dok Joga smeha kroz
aktivnost cele grupe dovodi do smeha
koji je naizgled bezrazložan. Nije neophodan smisao za humor nego samo dobra
volja da se smejemo bez razloga pa čak
Upravo ta radosna igra pokreta, pljeskanja, disanja,
pozitivnih aformacija, imitacija, nerazumljivog govora
i smeha ima duboki, trajni terapeutski efekt. Po tome
se joga smeha razlikuje od drugih terapija smehom gde
prisutni nisu sami izvor smeha već se smeju šalama,
vicevima, klovnovima ili nekoj smešnoj situaciji. „I
takav smeh ima značajan terapeutski efekt ali ne stvara
istu vrstu povezanosti i radosti koja se rađa među učesnicima joge smeha koji se poput razdragane dece prepuštaju zajedničkom smehu dok gledaju jedni druge u
oči. Tu se razvijaju topli međuljudski odnosi, rađaju se
trajna prijateljstva“, ističe Jovo Mićić.
Potvrđeno je da osobe koje redovno praktikuju ove
vežbe postaju otvorenije, brižnije, vedrije i lakše dele
sa drugima svoja osećanja. Sitni neuspesi i brige ne
izazivaju više veliku napetost jer naučimo kako da se sa
njima nosimo.
- Ali, pri tom ne smete da zaboravite da se povremeno
pogledate u ogledalo, jer treba da umete da se nasmejete i sebi - dodaje naš sagovornik. „Takođe, skupljajte
dobre viceve, crteže, šale... Pričvrstite ih na frižider,
neka su vam uvek blizu, poput podsetnika. I, naravno,
ne zaboravite da ih pošaljete i prijateljima. Kad čujete
dobar vic, istog dana ispričajte ga barem pet puta, i
družite se što više sa osobama koje vole da se smeju.”
Nije ni čudo što se u ovo stresno vreme klubovi joge
smeha šire poput bujice svetom, što ona sve više nalazi
svoje zasluženo mesto u body-mind medicini kao delotvorna dodatna terapija kod mnogih oboljenja fizičke
i psihičke prirode, kao i u svetu fitnesa i velnesa.
Žene brojnije
Klub smeha funkcioniše kao neprofitna
organizacija otvorena za sve a dolazi
se po želji i potrebi. Do sada je učešće
uzelo stotinak ljudi različitih uzrasta, obrazovanja i zanimanja. Žene su mnogo
brojnije i to je potvrda da one posvećuju više pažnje svom emocionalnom životu nego muškarci.
magazin 15
budite zdravi
I oblozi pomažu
ćen u ovu patologiju može mnogo da
pomogne. Kao primer dr Sbutega kaže
da može da posluži jedna od dijagnoza
koja je u direktnoj vezi sa pojavom
bola u krstima, a to je „plano valgus”
ili u narodu poznatiji problem ravnih
stopala.
Individualni ulošci
Bol kao alarm
– U proteklom periodu uglavnom je
ovaj problem lečen ulošcima koji su
bili prepisivani prema broju obuće sa
ili bez stručne asistencije. Takav pristup je davao delimične rezultate, jer
problem nije bio individualiziran za
svakog pacijenta posebno. Naša percepcija da smo kao bića simetrični je
potpuno pogrešna što se vidi po načinu habanja obuće koju nosimo. Danas,
uz primenu takozvane podimetrije,
sasvim neinvazivne dijagnostičke
metode, možemo da utvrdimo stepen
deformiteta stopala i da problem rešimo ortokinetičkim ulošcima koji se
individualno izrađuju za svako stopalo
posebno. Njihov zadatak je da izvrše
redistribuciju sila na jedinicu površine
i da tako amortizuju neželjene efekte
koji se svakodnevno manifestuju bolovima u kolenu, kuku ili krstima – kaže
dr Sbutega.
Naš sagovornik napominje da su ulošci
po svojoj formi i strukturi prilagođeni
različitim zahtevima, od svakodnevnih aktivnosti do rekreativnog ili vrhunskog sporta, kao i da je veliki broj
korisnika ove najsavremenije tekovine
ortokinetike prestao da koristi analgetike sa kojima su u lošim partnerskim
odnosima bili godinama.
Stručnjaci kažu da u slučaju
istegnuća leđnih mišića, praćenog bolovima, može da
se koristi oblog od arnike.
Pravi se tako što se jedna
kašičica tinkture arnike razredi sa kašikom destilovane
iz
vode, stavi na gazu i privije Lek
kao oblog na bolno mesto. prirode
Za ovakve stvari može da
pomogne i ulje od majorana. Ukoliko neko pati zbog
bolnog i ukočenog zgloba, može da
ga namaže uljem od majorana i ostavi nekoliko sati da počne da deluje.
Preporučljivo je da osobe koje imaju
bolove zbog problema sa kičmom ili
nogama, mogu da pokušaju da u kancelariji zamene neudobnu stolicu loptom
za pilates, jer iskustva ljudi u razvijenim
zemljama govore da su se oni koji su
to uradili manje žalili na probadanje u
krstima.
Medicinari ističu da treba voditi računa
i na kakvom dušeku i jastuku spavamo,
jer je najbolje ležanje na boku, na srednje tvrdom dušeku i tankom jastuku.
Priredila: Ana Jović Foto: Thinkstock/Guliver
Većina pacijenata koja se obraća ortopedima širom sveta navodi bolove kao
dominantni simptom koga žele da se što pre reše
B
olovi u krstima, kolenu, stopalima neki su od najčešćih problema sa kojima se gotovo svaki
čovek susreo barem jednom u životu.
Istraživanja pokazuju da su bolovi u
leđima uglavnom posledica savremenog načina života i drugi po redu
razlog za odlazak na bolovanje. Iako
je donedavno ova vrsta zdravstvenog
problema bila karakteristična za stariju populaciju, sada se javlja već od 25.
godine života. Lekari objašnjavaju da
bolovi u kolenima često nastaju zbog
oštećenja hrskavice, obnavljanja starih
sportskih povreda ili preopterećenosti
zbog viška kilograma, a da bolovi u
leđima mogu da se jave usled podizanja ili iznenadnog nezgrapnog pokreta
tela, pa čak i bez uočljivog razloga.
16
magazin
Primarijus dr Branko Sbutega, naučni
saradnik Instituta za ortopedskohirurške bolesti „Banjica”, kaže da
većina pacijenata koja se obraća ortopedima širom sveta navodi bol kao
dominantni simptom koga žele da se
što pre reše.
„Bolomer“ ne postoji
On ističe da je bol zapravo korisni
„alarm” organizma, koji skreće pažnju
da sa našim telom i nije baš sve u redu.
– Iako je davno medicina izumela
toplomer kao merni instrument, ni
kod nas ni u svetu ne postoji „bolomer”, pa je ostavljeno lekaru da u
interaktivnom odnosu sa pacijentom
„izmeri” koliko nekoga nešto boli.
Jedan od najčešćih razloga zbog kojih
se pacijenti danas javljaju za pomoć
je bol u krstima, koji se po učestalosti
javlja odmah posle običnog nazeba
ili kijavice. Popularno nazvan išijas,
tretira se u najvećem broju slučajeva
kao dijagnoza, a ne simptom, i to nekontrolisanim prepisivanjem nesteroidnih antireumatika, iako pravi uzrok
nikada nije pronađen – ističe za Maxi
magazin dr Sbutega.
Razlozi za bol u krstima mogu nekada biti veoma ozbiljni, a uzrok leži
u lepezi teških patoloških stanja od
tumora i njima sličnih lezija, pa do
degenerativnih, mišičnih, „zapaljenskih” stanja koja se mogu sanirati i bez
upotrebe lekova. Otvoren i iscrpan
razgovor sa lekarom koji ima vremena
da sasluša žalbe pacijenta i koji je upu-
magazin
budite zdravi
Južnim
voćem na viruse
Osim prijatnog ukusa i osvežavajućeg dejstva koje južno voće ima na sve nas, evo i
činjenica koje možda niste znali
Priredila: B.J. Foto: Thinkstock/Guliver
Pomorandža
Čak i malo dete zna da je pomorandža
pravo blago za organizam, ali malo je
poznato da kao i svi drugi citrusi ona u
sebi krije i druga, gotovo čarobna svojstva kojih se ne bi trebalo olako odreći.
- Na ostrvu Jamajka sok od narandže
koristi se, osim za jelo i pripremanje
sokova, kao sredstvo za čišćenje podova i njihovu dezinfekciju.
- Još od pamtiveka sok od pomorandže
služio je za čišćenje organizma, kako
od pravih otrova, tako i od prevelike
količine hrane koja je remetila varenje.
- Mališani u Engleskoj uz svaku bombonu jedu i komadić pomorandže.
- Boja pomorandžine kore nema nikakve veze sa bojom i ukusom ploda.
Jarkocrvena kora nije znak i da je plod
sladak, kako se obično misli.
18
40
magazin
magazin
Mandarina
Mandarine su prijatnog ukusa i lako se
ljušte.
- Mandarina je bogata vitaminima A,C
i B. Značajan je izvor folne kiseline,
bioflavona i selena. Dragoceni sastojak
joj je i silikon, što igra bitnu ulogu u
razvoju jakih i čvrstih kostiju.
- Slično kao i ostale vrste citrusa,
i mandarina sadrži fitoestrogene,
pomoću njih možemo sprečiti poremećaj hormona. Deficit hormona se
normalizuje hormonskim terapijama,
mada kod nekih pacijenata bolje utiču
prirodni estrogeni, koji se nalaze u
pojedinim biljkama.
- Preporučljiv je prirodni sok mandarine i u slučajevima kad već duže
vreme kašljemo ili kijamo. Zbog velilog
sadržaja vitamina A, uspešno štiti i leči
oštećenu sluzokožu. Mandarine smanjuju nadražaj sluzokože.
Banana
Banana je tropsko (južno) voće, ali dostupno za ishranu u celom svetu skoro
u svako doba godine. Procenjuje se da
ima oko 50 sorti banana.
- Banana je zbog svojih osobina pogodna za dijetalnu ishranu, to je hrana bogata mineralima, vitaminima i drugim
korisnim sastojcima. Plod ima energetsku vrednost od oko 100 kilokalorija.
- Za sprečavanje gojaznosti savetuje
se da se pojede komad banane umesto
slatkiša.
- Banana može da doprinese lečenju
sledećih bolesti i tegoba: avitaminoza,
akni, anemije, bolesti srca, bronhitia,
prehlade i gripa, gojaznosti, odvikavanja od pušenja, PMS…
Samo
prva klasa
Kompletan asortiman citrusa
je prisutan u toku cele godine u
svim maloprodajnim objektima Delta
Maxija, a zemlje iz kojih se uvozi razlikuju
se u zavisnosti od sezone – zimi su to Grčka,
Španija Turska i Izrael, dok se u letnjim mesecima kupuje voće koje je poreklom iz Južne Amerike
i Afrike. Najprodavanije su banane. Nabavljaju se
najkvalitetnije zelene banane koje onda dozrevaju
u komorama. U supermarketimas Delta Maxija
prodaje se samo voće I klase koje je uvek sveže,
jer je u pitanju direktni uvoz, tako da nema
zadržavanja robe po raznim magacinima.
Svakog vikenda potrošači mogu po izuzetno povoljnim cenama kupiti neke
od proizvoda širokog asortimana voća i povrća.
Lečenje iglicama
Dr Biljana Marjanović ističe izuzetno dejstvo akupunkture
kod akutnog bronhitisa, astme, konjunktivitisa, zubobolje,
upale desni, oboljenja digestivnog trakta, išijasa,
koštano-mišićnog sistema, povreda mekog tkiva…
Priredila: Ana Jović Foto: Thinkstock/Guliver
A
kupunktura, drevna kineska
veština za lečenje i uspostavljenje ravnoteže u organizmu,
koja se u kineskoj medicini koristi više
od 2.000 godina, može da olakša patnje
ljudi koji boluju od hronične glavobolje, zaključak je nedavne nemačke studije objavljene u Medicinskom centru u
Berlinu. Do sada najobimnije istraživanje delovanja akupunkture na glavobolju obavljeno je na 15.000 ljudi koji su
patili od migrene, a metodom slučajnog uzorka 3.200 ispitanika izabrano
je da nastave sa redovnom terapijom
pored podvrgavanja akupunkturi.
Ispostavilo se da se kod ispitanika koji
su bili na akupunkturi broj dana sa glavoboljom smanjio sa prosečno 8,4 na
4,7 tokom tri meseca, dok se učestalost
glavobolja kod ispitanika koji su bili
samo na redovnoj terapiji praktično
nije promenila. Kako objašnjava prim.
dr Biljana Marjanović, iz Doma zdravlja
na Čukarici, ova alternativna medicinska metoda uspešno se primenjuje u
lečenju gornjih respiratornih puteva,
akutnog bronhitisa, astme, konjunktivitisa, zubobolje, upale desni, oboljenja
digestivnog trakta, išijasa, koštanomišićnog sistema, povreda mekog
tkiva, iščašenja. Kod hroničnih bolesti
koštano-mišićnog sistema, akupunktura se primenjuje uz ostale terapije,
odnosno fizikalnu terapiju ili blokade.
Dokazano delovanje akupunktura ima
kod nuspojava hemoterapije, postoperativnih bolova, osteoartritisa, mučnina i povraćanja u trudnoći.
Dr Biljana Marjanović kaže da lečenje
iglicama pomaže i u „peglanju” bora,
jer se proces podmlađivanja odvija na
ćelijskom nivou.
– Akupunktura deluje na sve naše
organe. Na mestima gde se stavljaju
iglice, ubrzava se cirkulacija i ćelijski
metabolizam, pa je transport kiseonika
kroz ćelijsku membranu bolji. Zahvaljujući ovoj drevnoj metodi lečenja iz
organizma se bolje eliminišu slobodni
radikali, povećava se koncentracija
antioksidanasa i podstiče se stvaranje
kolagena i elastina. Takozvana antiejdžing akupunktura je u procvatu u svetu, a primenjuje se i u Srbiji – istakla je
dr Marjanović.
Svetska zdravstvena organizacija je
davne 1979. godine, preporučila više od
50 bolesti za lečenje akupunkturom, a
iglice koje se u ovoj metodi upotrebljavaju 1996. godine je američka organizacija FDA preporučila kao siguran
medicinski instrument.
Energetski balans
budite zdravi
Pravilna ishrana bitna je za energetski balans organizma. Upoznavanje sa namirnicama koje
upotrebljavamo zahteva malo vremena i umeće čitanja informacija na pakovanju proizvoda
J
edan od načina da držimo pod kontrolom balans svoje
ishrane, jeste da proučimo Uputstvo za dnevni unos kalorija
ili GDA (Guideline Daily Amounts - www.gdafacts.eu) o
kome smo već pisali u prethodnim brojevima. Ono je posebno
korisno jer ne govori samo šta se nalazi u proizvodu već pokazuje i kako se ta hrana ili piće uklapa u vašu celodnevnu ishranu.
Balansirana ishrana ne može se uvek postići u jednom obroku ali
može u dnevnom ili nedeljnom vremenskom okviru, a u tome
najviše pomaže „lična karta“ svakog proizvoda koja vas obaveštava o hranljivoj vrednosti na 100g ili 100ml.
Glavne hranljive materije
Energetska vrednost hrane prikazuje se u kilokalorijama (kcal),
a ponegde i kilodžulima (kJ) i čitav GDA sistem se zasniva na
njima. Korisno je da znate da je 1 kcal = 4.2 kJ, a glavne hranljive
materije na koje treba da obratite pažnju su:
Proteini - Sastoje se od aminokiselina te su veoma važni za
razvoj i oporavak organizma. Vegetarijancima se preporučuje unos raznovrsne hrane koja sadrži proteine: mahunarki, orašastog voća, proizvoda od soje, žitarica, jaja, mleka i
mlečnih proizvoda.
Ugljeni hidrati - Skrob, zajedno sa šećerom najpoznatiji je
ugljeni hidrat i obezbeđuje „gorivo“ za telo. Zbog toga je preporučljivo da vašu ishranu zasnivate na skrobnoj hrani kao što su :
hleb, krompir, žitarice, pirinač i testenina, ona koja se pravi od
celog (integralnog) zrna.
Masti - Važne su za rad ćelija organizma. Masti imaju više nego
duplo kalorija u odnosu na ugljene hidrate i proteine pa njihova
prekomerna konzumacija dovodi do povećanja telesne težine.
U zdravom režimu ishrane masti su neophodne za zdravlje, ali
stručnjaci za ishranu savetuju smanjenje unosa zasićenih masti.
Visok iznos zasićenih masti povećava holesterol koji pak uvećava
rizik od srčanih oboljenja. Omega 3 i Omega 6 su primer nezasićene masne kiseline.
Vlakna - Pomažu u održavanju zdravog digestivnog trakta i
veruje se da doprinose kontroli apetita kao i da snižavaju holesterol. Mogu se jedino naći u biljnoj hrani kao što su: ovas, hleb
od celog zrna, žitaricama, mahunarkama, semenkama, mekinjama, voću i povrću.
Natrijum - So je napravljena od natrijuma i hlorida. Kada se
ističu hranljive vrednosti, zakon propisuje da je potrebno izraziti
vrednost natrijuma, a ne same soli. Kako biste na osnovu toga
mogli da izračunate prisustvo soli, potrebno je da pomnožite
vrednost natrijuma sa 2,5 (1,2 g natrijuma = 3 g soli). Iako je
natrijum jedan od neophodnih minerala za telo, prevelika upotreba dovodi se u vezu
Sedam zapovesti zdrave ishrane
sa povišenim krvnim
1. Hranite se raznovrsno
pritiskom. Zdravstve2. Bazirajte ishranu na proizvodima
ne institucije savetuju
koji su bogati vlaknima
da se smanji unos na3. Konzumirajte mnogo voća i povrća
trijuma kao preventiv- 4. Hranite se u malim porcijama
5. Hranite se redovno
ni korak i postavljaju
6. Unosite dosta tečnosti
granicu na 6 g dnevno
7. Budite aktivni
za odrasle osobe.
Nutricionisti preporučuju balansiran režim ishrane koji se zasniva na:
15%
proteina
30%
masti
55%
ugljenih
hidrata
20
magazin
Limun protiv
prehlade
Rak grlića materice
Kada ste prehlađeni, limun
vam može pomoći iznutra,
snabdevajući ćelije vitaminom C i spolja, čišćenjem
nosa i grla. Pri prvoj naznaci prehlade – crvenom nosu ili bola u
grlu pijte mlaku limunadu na svaka dva sata. Ako vas grlo jako
boli, sipajte sok jednog limuna i jednu kafenu kašičicu morske
soli u šolju (250 ml) sa mlakom vodom. Grgoljite tri puta dnevno
po jedan minut kako biste umanjili osećaj pečenja. U slučaju
gnojne angine, grgoljite svaka dva sata sok od jednog limuna,
bar po 30 sekundi. Nagnite glavu unazad kako biste dozvolili
antibakterijskim i antivirusnim sastojcima limuna da prodru u
zadnji deo grla.
– izlečiva bolest
Misterija vode
R
Japanski naučnici su nedavno došli do zanimljivog otkrića dok su posmatrali uticaj ljudi
pod stresom ili dok su besni na kristale vode.
U normalnim uslovima kristali vode su skladno
raspoređeni. Ukoliko se osoba pod stresom ili
za vreme besa približi vodi, tada se kristali
vode razaraju i remeti se raspored kristala.
Ove tvrdnje naučnici su dokazali elektronskim
mikroskopom. Ako se to dešava sa vodom,
trebalo bi da se zapitamo kako stres ili bes
utiču na naš organizam? Stres i negativne
emocije najviše razaraju organizam i zato se
ne može dovoljno naglasiti i važnost smanjivanja stresa i negativnih emocija.
“Pepeljugin zakon” u Koreji
Južnokorejska vlada će usvojiti ”Pepeljugin zakon” kojim će maloletnicima
nakon ponoći blokirati pristup igricama u zemlji.
”Puno dece igra igrice cele noći i zatim ne mogu da vode normalan život
tokom dana. Smatramo da je taj zakon potreban kako bi garantovao
zdravlje i pravo na san”, rekao je predstavnik ministarstva zadužen za taj
plan zakona. Online igrice će ponovno biti dostupne u 6 sati ujutro.
Kompanije koje pružaju te usluge će se u roku od godine dana pripremiti
za primenu tog zakona. Južna Koreja je jedna od zemalja s najviše dece
zavisnika od igrica.
Vlada procenjuje da u toj zemlji ima oko 2 miliona zavisnika od internet
igrica.
Maslačak leči jetru
Primarijus
dr Ljubica Presetnik,
specijalista ginekologije
i akušerstva
ak grlića materice se nalazi na trećem mestu po
učestalosti, odmah iza karcinoma dojke i pluća.
Važno je napomenuti da je to izlečiva bolest, ukoliko
se otkrije u ranom stadijumu.
Faktori rizika
Najveći faktor rizika je infekcija seksualno prenosivim humanim papiloma virusom (HPV). Drugi faktori
rizika su: rano stupanje u seksualne odnose, promiskuitet, godine života, pušenje, nedovoljno česte
kontrole kod ginekologa, prisustvo seksualno prenosivih bolesti, HIV infekcija, imunodeficijentna stanja
organizma.
Prevencija
Redovni ginekološki pregledi koji uključuju Papanikolau test i kolposkopiju od ključnog su značaja za
prevenciju i rano otkrivanje raka grlića materice.
Prvi simptomi
Karcinom grlića materice je u ranim stadijumima
uglavnom bez simptoma pa je zato veliki značaj
redovnog kolposkopskog pregleda i Papa testiranja.
Simptomi kao što su: pojava vaginalnog sekreta,
krvarenje nakon seksualnog odnosa, krvarenja van
menstrualnog ciklusa ili preobilno menstrualno krvarenje, bolovi u maloj karlici, učestalo mokrenje,
opstipacija i, u slučajevima uznapredovale bolesti,
otok jedne ili obe noge - signal su da se obavezno
obratite svom ginekologu.
Sirov ili osušen koren maslačka čisti telo ako se konzumira s čajem. Stimuliše varenje i brine se o urinarnom
zdravlju. Takođe se smatra odličnim protiv zgrušavanja
krvi. Ako sveže listove maslačka dodate salati, možete svom organizmu osigurati veći boljitak nego, na
primer, spanaćem ili paradajzom. Sa samo 45 kalorija na sto grama,
maslačak sadrži vitamine A, B2, C, D i G, i minerale kalijum, natrijum,
kalcijum, fosfor i gvožđe.
Detekcija i dijagnostika
Ginekološki pregled koji uključuje palpaciju, pregled
pod spekulumom (ekarterima), Papa test, kolposkopiju i ultrazvučni pregled male karlice najsigurniji je
način otkrivanja karcinoma grlića materice.
Ova biljka predstavlja idealni tretman za jetru jer je vrlo efikasna i u
većini slučajeva vrlo sigurna (osim toga, prilično je jeftina). Koristiti se
mogu svi delovi cveta, međutim maslačkov koren je najpopularniji deo
koji liječi jetru. Kod hronične upale jetre treba uzeti pet do šest svežih
cvetnih stabljika dnevno u sirovom obliku.
Za poremećaje jetre prokuvajte 25 g listova i istu količinu korena u litri
vode pola sata. Popijte jednu šoljicu ovog napitka pre svakog obroka.
AKCIJA MOGU VAM SPASITI ŽIVOT!
U domu zdravlja Jedro možete pouzdano i bez čekanja, obaviti sve neophodne preglede u svrhu prevencije raka grlića materice. U martu i aprilu dajemo
poseban popust na ginekološki sistematski pregled.
Potražite kupon sa popustom u svom Maxi marketu.
PRAVOVREMENA DIJAGNOZA I VAŠA
magazin 21
moja kuhinja
moja kuhinja
Prolećna laka hrana
Maxi magazin i Delta Agrar vam poklanjaju predloge jela
od testenina sa puno mladog povrća
Kako smo svi ispraznili podrume i ostave i potrošili kiseli kupus, turšiju u ukiseljene faferone, red je da se okrenemo laganijoj, zdravijoj i svežoj hrani i na taj način pročistimo svoj
organizam. Pripremajući što više testenina sa najkvalitetnijim goveđim, pilećim i svinjskim mesom, dobijamo puno energije i dragocenih ugljenih hidrata, koji, u kombinaciji sa
proteinima, najbolje leče „prolećni umor“.
Simboli koji vas vode kroz naše recepte
Majstorski
Lako
za pripremu
Zdravo
15 min.
Vreme
pripreme
Jeftino
magazin 99
moja kuhinja
moja kuhinja
Prolećna
Italijanske
Sastojci:
Sastojci:
supica
400 g
ćufte bolonjes
200 g
mlevene
junetine
2 teglice
Ragu di
Bolognese sosa
junećeg ribića
po jedna šećerna i šuplja
juneća kost
kao melem
2-3 veće šargarepe
200 g
2 korena peršuna
2 peciva
1-2 paškanata
1 srednji ili veći koren celera
sa listom
1 veza mladog crnog luka
7-8 zrna bibera
motana vitminizirana
testenina
crni luk
25 min.
Špageta
2 mala limuna
120 min.
Priprema:
2 jajeta
Priprema:
U veći lonac u hladnu vodu staviti oprano meso i kosti. Uključiti ringlu na srednje jaku vatru, a pre nego
što provri, smanjiti na manju temperaturu. Luk prepoloviti pa na ringli zapeći obe polovine i ubaciti u
vodu sa mesom. Ubaciti i zrna bibera. Kad ste stavili meso očistiti celer, šargarepu, peršun, mladi luk
icečen na kolutove i paškanat. Supa je gotova kada su svi sastojci mekani. Skuvanu supu procediti,
baciti omekšale trave, luk i šećernu kost, o u ostatak zakuvati rezance.
Zapečena testenina
1 šargarepa
3 kašike jogurta
1 čen belog luka
ruzmarin
2 veze peršunovog lišća
nekoliko listića žalfije
mleko
2 kašike maslinovog ulja
50 g ribanog parmezana
so i biber
Skuvati špagete i staviti da se cede. Natopiti pecivo bez kore u
mleko. Naseckati beli luk i peršun, a narendati sitno koru lumuna i
šargarepu. Meso staviti u veću činiju pa mu dodati jaja, oceđeno
pecivo, šargarepu, parmezan, limunovu koru, peršun, so i biber.
Dobro umesiti i oblikovati ćufte pa ih ispržiti.
Odliti ulje iz tiganja u kom su se pržile ćufte a uliti jogurt, sok od
jednog limuna i Juhor Svaki dan Ragu di Bolognese sos, na blagoj
vatri mešati drvenom varjačom. Sipati naseckani ruzmarin i žalfiju.
Kad se umak zgusne uliti sok drugog limuna, dosoliti, pobiberiti,
umešati u sos ćufte i sve preliti preko skuvanih špageta.
Mašnice sa pečurkama
Sastojci:
250 g
rezanca
Čipkastog dugog
2 teglice
Svaki dan
Ragu di Pollo sosa
40 min.
ukusno
2 kašike maslinovog ulja
pola kašike soli, pola kašike
majčine dušice
1 kašika suvog biljnog
začina
300 g graška
Priprema:
U posoljenoj vodi skuvati testeninu, procediti je i
staviti u veliki pleh. Crni luk ispržiti na ulju, dodati
Svaki dan Ragu di Pollo sosa, posoliti i prodinstati.
Pomešati s testom. Rernu zagrejati na 190 stepeni.
U pleh s testeninom dodati i prokuvani grašak i
pavlaku, posuti parmezanom i peći oko 20 minuta.
24
magazin
200 g šampinjona
200 g
grkljančića ili
mašnica testenina
iseckani crni luk
pola šolje kisele pavlake
pola šolje izrendanog
parmezana
Sastojci:
25 min.
Priprema:
Šampinjone oprati, očistiti i iseckati na listiće. Crni I beli luk iseckati. U tiganju zagrejati ulje pa
ispržiti crni i beli luk. Posle 2-3 minuta dodati luku šampinjone, pa dinstati na nešto blažoj vatri.
Šampinjoni će ubrzo pustiti sok pa će se dinstati u njemu. Kada se sok ukuva, posoliti, dodati suvi
začin i peršun pa promešati. Zatim dodati kečap, pavlaku i majonez, promešati pa ostaviti na
vatri još nekoliko minuta. Dok se sos kuva, staviti testeninu da se kuva. Skuvanu testeninu ocediti,
staviti u činiju pa preliti sosom. Jelo poslužiti posuto peršunom i rendanim parmezanom.
1 kašika kečapa
malo seckanog peršuna
so, 2 kašike pavlake
1 glavica crnog luka
2 čena belog luka
2 kašike majoneza
rendani parmezan
magazin 25
moja kuhinja
Jednostavni Ragu Misto
15 min.
Sastojci:
100 g
Konzerva
Misto sosa
Priprema:
špageta
Ragu di
Testeninu skuvati kao i obično, u slanoj
kipućoj vodi, ocediti i rasporediti po
tanjiru. Ragu di Misto od svinjskog mesa
uz dodatak miksovanog svežeg povrća
zagrejati pa preliti preko špageta.
Vitaminska
salata
zdravo
Sastojci:
7-8 čeri paradajza
struk mladog luka
malo maslinovog ulja
so, biber
26
magazin
Origano
život!
Mediteranski origano
sasušeni je list biljke Origanum
Vulgare L. Ima snažan i aromatičan
miris. Ukus mu je prijatno gorkast.
Uglavnom se koristi sasušen i smrvljen.
Koristi se u italijanskim, španskim i
meksičkim jelima.
Gotovo je neophodan sastojak za
picu, a ukusan je i u umacima za
testeninu, jelima sa mesom i
pirinčem.
Biber
10 min.
100 g
Šupljih
špageta
po 1 zelena, crvena i
žuta sveža paprika
Začinite
Priprema:
Šuplje špagete skuvati, ocediti i
pustiti da se ohlade. Svo povrće
oprati, paradajz prepoloviti,
paprike na rezance iseći, mladi
luk iseći na kolutiće. Pomešati
sve zajedno, posoliti, preliti
maslinovim uljem po ukusu i
ovlaš pobiberiti.
Majčina dušica
Sitni sivozeleni list
niskog grma. Upotrebljavaju
se sveži ili sasušeni, imaju
snažan miris i nežan ukus.
Majčina dušica se upotrebljava
u pripremi jela sa piletinom,
jagnjetinom, teletinom, (npr.
gulaši), i kao dodatak
jelima sa pirinčem i
testeninom.
Zrno tropske biljke penjačice
Piper Nigrum koja raste u Indiji
i Aziji. Zrna bibera mogu biti crna,
bela, zelena i ružičasta. Crni biber ima
oštar, snažan ukus i miris, beli biber je
ljući od njega, a zeleni biber je blažeg i
svežijeg ukusa. Biber se može koristiti u
svim vrstama jela sa mesom, piletinom,
ribom i povrćem. Ukusan je u jelima
sa pirinčem i testeninom, jajima
i sirom, kobasicama i
supama.
Muskatni
orašćić
Muskatni oraščić je seme
zimzelenog drva Myristica
Fragrans. Ovaj začin ima sladak,
aromatičan ukus koji podseća na orah.
Upotrebljava se u komadu ili narendan.
Muskatni oraščić uglavnom se koristi
u pripremi slatkiša, a dodaje se i
kobasicama, supama, jelima sa
mesom (gulaš sa svinjetinom
i teletinom) i povrćem,
itd.
magazin 27
moja kuhinja
Posni zalogaji
Nadeven krompir
Sastojci:
Potreba za posnom i laganijoj hranom ne isključuje iz jelovnika naše omiljene
poslastice, sa Dijamant Light majonezom, ribom i puno, puno povrća
8 velikih krompira
300 Dijamant Light
majoneza
veza mladog luka
1 crvena barena kisela
paprika
2-3 čena belog luka
3-4 masline
so i beli biber
Priprema:
U rerni ispeći opran, osušen i u foliju zavijen krompir na 200º
C. Sitno iseckati mladi luk, beli luk, masline i crvenu papriku pa
ih izmešati sa majonezom. Posoliti i pobiberiti. Ispečeni krompir
prepoloviti na pola, izdubiti i taj krompir ostaviti sa strane za
krompir salatu (vidi sledeći recept). Izdubljene i ohlađene polutke
krompira napuniti pripremljenom smesom.
Prolećna zakuska
Light makaroni
Sastojci:
300 g Dijamant Light
majoneza
200 g makarona po
želji
3 mlada luka
1 veći crveni luk
100 g biljnog
kačkavalja
Priprema:
Makarone skuvati i ostaviti da
se cede. Mladi luk, crveni luk
i kačkavalj iseckati, posoliti
i pomešati sa makaronama.
Preliti majonezom, dodati
kikiriki, promešati i pobiberiti.
100 g kikirikija
so, biber
Kisela krompir salata
Sastojci:
3 kisele jabuke
Riblji sto
Pikant preliv 1:
Sastojci:
Pečena morska riba po
izboru,
oko 2 kg za četiri osobe
28
magazin
100 g Dijamant Light
majoneza
2 kašike jabukovog
sirćeta
2 kašike rendanog i
isceđenog rena
2 veća korena celera
3 veće šargarepe
Klasic preliv 2:
100 g Dijamant Light
majoneza
3 zgnječena čena belog
luka
sok od jednog limuna, so
i beli biber
300 g Dijamant Light
majoneza
Dižon preliv 3:
100 g Dijamant Light
majoneza
3 kašike pikantnog
(ljutog) senfa
3 kašike sitno seckanih
mariniranih šampinjona
mladi luk
so, beli biber
Priprema:
Jabuke, celer i šargarepu, nakon pranja i ljuštenja, narendati
na tanke trake. Posoliti i pobiberiti, ostaviti da se ocede dobro.
Pomešati sa majonezom i mladim lukom isečenim na kolutove.
Sastojci:
300 g Dijamant Light
majoneza
200 g posne neutralne
pavlake
400 g ispečenog,
oljuštenog krompira
(iskoristiti ostatak od
prethodnog recepta)
2 veće kisele crvene
barene paprike
4 kisela krastavca
so, beli biber
Priprema:
Sve sastojke iseckati, pomešati, preliti majonezom i
pavlakom, posoliti i pobiberiti.
magazin 29
30
magazin
magazin 31
moja kuhinja
Proleće je pravo vreme da svoju is hranu ojačamo i osvežimo različitim
jelima od ribe, sa puno odabranih začina i priloga od povrća
Sastojci:
1 kg smuđa
450 g pečuraka
6 kašika maslaca
2 dl kisele pavlake
3 kašike Začina C
Sastojci:
1 kg fileta somovine
Začin C
malo brašna
1 limun
100 g maslaca
2 dl kisele pavlake
Sastojci:
jedna veća pastrmka (oko
kilogram)
kašika maslaca
malo C Peršuna
C Biber
čašica konjaka
Začin C
4 čena belog luka
99
32
magazin
Priprema:
Očistite pastrmku, pa u utrobu stavite maslac,
Začin C, C Peršun, C Biber i malo luka.
Stavite ribu na komad aluminijumske folije,
prelijte rastopljenim maslacem, uvijte krajeve
folije da sok ne iscuri, pa stavite u rernu da se
peče. Kada je riba pečena, odvijte i odmah
servirajte uz bareni krompir ili C Pirinač.
Priprema:
Očistite ribu, isecite je na komade,
povadite kosti i operite. Ostavite da se
malo ocedi. Komade ribe ispržite na
maslacu. Obilno pospite Začinom C.
Prženu ribu poređajte u vatrostalnu posudu,
a preko nje stavite obarene prečurke. Sve
prelijte i zapecite u rerni.
Priprema:
Filete nakapajte limunom i ostavite da malo
odstoje. Vatrostalni sud premažite sa malo
maslaca. Ribu pospite Začinom C, stavite
u posudu, pospite sa malo brašna, prelijte
zagrejanim maslacem i pecite u prethodno
zagrejanoj pećnici na 200ºC, oko 25
minuta. Kada je riba pečena, prelijte je
pavlakom i ostavite još 15-ak minuta da se
zapeče.
Sastojci:
1 veći ili 2 manja
oslića
Začin C
kašičica C slatke
začinske paprike
3 limuna
C Biber
500 g crnog luka
ulje
1-2 dl belog vina
C Peršun
Priprema:
Ribu očistite, nakapajte sokom od limuna
i pospite prethodno pripremljenom
mešavinom Začina C, mlevenog C Bibera
i C slatke začinske paprike. Beli i crni
luk iseckajte sitno. Zagrejte ulje, dodajte
pripremljeni beli i crni luk, propržite, zatim
dolijte belo vino i sve zajedno poklopljeno
dinstajte oko 10 minuta. Kad je jelo
gotovo, preručite ga na vatrostalni sud za
pečenje, preko toga poređajte ribu i pecite
u prethodno zagrejanoj rerni
oko 20 minuta. Pre serviranja, ribu pospite
C Peršunom i ukrasite kriškama limuna.
magazin 33
moja kuhinja
Lako a slatko!
Komisbroti, voćni kolači, kuglofi... Jednostavni, lagani kolači za lenjo nedeljno popodne uz miris kafe
Kolač sa voćem
Kuglof s višnjama
Sastojci:
Sastojci:
300 g brašna
5 jaja, 150 g maslaca
Priprema:
175 g šećera
1 prašak za pecivo
150 g kiselog mleka
150 g šećera
100 g griza
1 vanilin šećer
200 g brašna
konzerva kompota od
breskvi
narendana korica limuna
prašak za pecivo, malo soli,
cimet i vanilin šećer
1,5 dl ulja, 3 jajeta, 1,5 dl
mleka
šaka višanja bez koštica
(svežih ili iz kompota)
Umutiti jaja pa dodavati sve ostale sastojke,
podmazati pleh maslacem i brašnom, sipati testo. Preko testa
rasporediti oceđene polutke breskvi i peći na 200 stepeni
dvadesetak minuta. Kada je pečeno, testo posuti vanilin šećerom i
cimetom. Pokriti čistom krpom i pustiti da se kolač prohladi.
šećer u prahu za posipanje
Priprema:
Sve sastojke sipati u posudu i umutiti mikserom. Kada
je smesa ujednačena, izliti u kalup za kuglof pethodno premazan
margarinom i posut brašnom. U testo umešati višnje. Staviti u zagrejanu
rernu na 180 stepeni. Nakon 15-ak minuta, temperaturu pećnice
smanjiti na 150 i nastaviti pečenje još 30-ak minuta. Kada je kolač
gotov, ostaviti ga neko vreme u kalupu da se hladi. Kasnije ga po želji
možete posuti šećerom u prahu, dok je još mlak.
magazin 31
ljudi oko nas
glavu u Makedoniji (2.540 m), po Alpima,
pa bajkom po Crnoj Gori i duž Jadrana i
Skadarskog jezera sa albanske strane. U
pauzama, „vožnjice“ od po 100-200 km
svakog drugog dana, da se „zavara glad“.
Na njegovom profilu pre neki dan neko
napisa: „Aman Rajko, ima te svuda!“
Lepše je i bezbednije putovati u društvu ali
i kad to nije moguće Rajko ne odustaje od
planova. Iako mu je saputnik za naredno putovanje odustao, on u maju kreće
na planiranu turu: trajektom Bar-Bari
u Italiju pa oko cele „čizme“ duž obale,
uključujući i detaljan obilazak Sicilije.
U septembru je na redu Turska obala od
Galipolja pa Sirija i Jordan. Početni plan se
usput često menja zavisno od raspoloženja
i inspiracije.
Cikloturista ne možete da budete ako niste
spremni i na poneku neprijatnost, ali Mark
Tven je davno upozorio da ćemo se za 20
godina svi kajati, ne zbog onog što smo
uradili već zbog onog što smo iz prete-
Letenje
kroz snove
na dva
točka
Tekst: Snežana Trajkov Foto: Privatna arhiva
„Mark Tven je davno rekao da ćemo se za 20 godina svi kajati, ne zbog onog što smo uradili
već zbog onog što smo iz preteranog opreza propustili da uradimo“ – omiljen je citat Rajka
Jankovića iz Požarevca, cikloturiste ili bajkera, koji je samo prošle godine „prejahao“
neverovatnih 17.000 km
Č
oveku je potrebno mnogo godina
da postane mlad, pisao je Pikaso.
Tu veliku i čudnu decu u šarenim
dresovima, koja se na dva točka odlučno
kotrljaju po putevima, šumama i kanjonima, srećemo u svim ćoškovima planete. Biciklisti, cikloturisti ili kako za sebe
kažu: ciklonauti. Putevi i putovanja im
nisu samo povremeni desert već nasušna
potreba. Svoju strast više ne obuzdavaju
a okolina je odavno prestala da pokuša
da shvati njihove čudne ideje o tome gde
i kada treba voziti bicikl. Kao argonaute
zlatno runo tako njih privlače udaljeni
vidici, usamljene planinske staze i vitki
putevi.
Naš sagovornik, Rajko Janković (55) iz
Požarevca, jedan je od ovih modernih
argonauta.
- Na bajk sam seo kao klinac a vrlo aktivno
vozim tek od kada sam pre četiri godine
otišao u penziju. U cikloturizam sam se
zaljubio kada sam shvatio da neće biti
smak sveta ako legnem da spavam neokupan. Prvu veću turu sam odvozao pre tri
36
magazin
godine sa bajkerom Novicom iz Požarevca:
Mađarska-Slovenija-Zapadna Italija-C.
Gora. Ukupno 3.174 km a odmah posle
toga u avgustu i Makedonija-Albanija-Hrvatska-Bosna. Vrlo brzo sam prevazišao
jednodnevne vožnje po okolini Požarevca i ovladao veštinom kupanja jednom
flašicom vode. Tokom 2009. uglavnom
sam vozio uzduž i popreko po Srbiji
čekajući ukidanje viza i praveći planove a
istovremeno sam vrlo aktivno počeo i da
planinarim i to uglavnom po visokim vrhovima koji me privlače. Planinarenje sam
„otkrio“ kad sam se jednom kroz oluju i
mećavu probijao 11 sati nekih 14 km do
manastira Mikulj. Nezaboravan događaj! I
tako do danas – ili sam na točkovima ili sa
rancem na leđima po planinama.
Prošle godine Rajko je ostvario sve svoje
planove „prejahavši“ neverovatnih 17.000
km (skoro polovina obima Zemlje po
Ekvatoru). Javio je poznanicima da ide
da popije pivo u Barseloni. Trebalo je do
te krigle sačekati 23 dana i 5.740 km ali
pamtiće svaki trenutak svog prvog velikog
samostalnog putovanja. Iz Barselone se
vraćao preko Francuske i Švajcarske, pa
kroz Nemačku, Slovačku i Mađarsku do
kuće.
Dva točka, bonžita i voda
Za ovakva putovanja nije neophodan pun
novčanik. Bicikl, malo dodatne opreme,
mnogo vode, bonžite, kondicije i srčanosti. Rajko uvek nosi vreću i mali šator jer
često prenoći u parku ili na nekoj obali.
Troši 6-10 evra na dan, osim ako baš mora
da plati noćenje u kampu. Bajkeri su solidarni pa se kratak smeštaj i kupanje može
dobiti i kod „braće po točkovima“. Kolateralna posledica je i vitkija linija. Smršao
je 9 kilograma iako kaže da se „dobro jelo“
jer je hrana po Evropi u megamarketima
jeftinija nego ovde.
A kada opojna sloboda kretanja uđe u
krv, život se menja iz korena. Odmah po
povratku, naš sagovornik je krenuo da
spaja biciklizam i planinarenje „pentrajući“ se malo bajkom malo nogama na
Besnu Kobilu, Rtanj, Kopaonik, Solunsku
ranog opreza propustili da uradimo. Sajt
„Ciklonaut“ poetično opisuje ove moderne Odiseje: „Ciklonauti postajemo kad
smo gladni novih puteva, tajni koje čekaju iza sledeće krivine ili sledećeg brda,
kada slutimo čaroliju i tamo gde drugi
rasejano prolaze svakog dana, rasipajući
svoje korake… Kad se usudimo da osvojimo slobodu, kad umemo da vidimo, kad
smo u miru sa svojim nemirima, kad bez
straha posegnemo i uberemo...“
Svaki bajker može da ispiše knjige o svojim anegdotama i utiscima. Vidici, boje,
slučajna poznanstva na putu, solidarnost, trenuci straha…
A ako rešite da krenete…
- U Švajcarskoj sam se jednom „usidrio“
u šumi iznad Lozane i usred noći probudila me rika jelena, a ja jedva dišem, i od
uzbuđenja a i od straha - priča Rajko i
nastavlja:
- Slušam kako jedan jelen rikom upozo-
rava ostale na moje prisustvo i razmišljam
kako bi lako mogli da izgaze i šator i
mene…
Biciklistička kondicija se stiče postepeno. Kreće se sa vožnjama od dvadesetak
kilometara a onda osetite kako vas putevi
„vuku“, kako možete mnogo više nego
što ste od sebe očekivali. Naš sagovornik
redovno „muči“ traku za trčanje što je odlično za održavanje kondicije zimi (mada
njegov bicikl ne miruje mnogo ni tada).
- Najveći problem je dugotrajno sedenje u
sedlu jer treba vremena da zadnjica navikne da provodi u njemu 6-8 sati.
A na sajtovima možete naći mnogo korisnih i duhovitih informacija o oblačenju, opremi, vremenskim neprilikama,
smeštaju, neljubaznim lopovima i psima…
Grešićete, ali kao što jedan bajkerski vuk
kaže: „Neke greške su suviše zabavne da bi
se napravile samo jednom. Malo je jednom
zalutati – ciklonautika je kad to stalno
radite“.
konkurs
Konkurs je završen
Poslednjih nekoliko meseci ste nam pisale i slale svoje viđenje života u zajednici i lepe stvari o svojim svekrvama.
Hvala vam na svim nežnim, neobičnim i nadahnutim pismima! Ne samo da ste se kao snaje potrudile, nego su i vaše svekrve
srećne žene kada mogu da pročitaju ovakva pisma o sebi. To je samo još jedan dokaz da se dobro privlači, da se lepo lepim
vraća i da se ljubav ljubavlju gradi.
Sredinom marta, naš tročlani žiri će se opredeliti za pobedničke priče, a dobitnike nagrada ćemo kontaktirati i pozvati na
lepo druženje i dodelu poklona.
U aprilskom broju Maxi magazina svi naši čitaoci će moći da vide kako smo se darivali i družili!
Redakcija
Prva nagrada
Vox electronics
Jednoj čitateljki koja svojim pismom u Konkursu osvoji prvo mesto daruje
vredan tehnički uređaj za koji se tvrdi da je promenio i olakšao život svim
ženema na svetu: Vox veš mašinu WM861 A klase sa istim klasnim učinkom
pranja i kapacitetom od 6.2 kg veša uz 800 obrtaja u minutu i utroškom 43l
vode.
Ova izuzetna mašina nudi izbor čak 15 programa, uz dodatne programe za
vunu, osetljiv i šareni veš, sintetiku i pamuk. A klasa kojoj ovaj uređaj priprada potvrda je njegovog kvaliteta jer pripada energetski efikasnim kućnim
velikim aparatima, što znači da ovaj uređaj troši i do 45% manje energije
od istih uređaja energetskog razreda G. Bezbednije rukovanje ovim uređajem moguće je zahvaljujući sistemu zaštite od poplave, dece, stvaranja prevelike količine pene kao i sistemu zaštite od previsokog ili preniskog napona.
Druga nagrada
Dobrodošli u srce Beograda!
CONTINENTAL HOTEL BEOGRAD, prvi je hotel sa pet
zvezdica u Beogradu. Savršeno je pozicioniran u elitnoj
poslovno stambenoj zoni Novog Beograda i predstavlja
izvanrednu fuziju kvalitetne ponude, dobre usluge i luksuza. Najsavremeniji rekreativni centar koji u svom sastavu
ima zatvoreni bazen, fitnes zonu sa saunom i teniski teren
idealno je mesto za opuštanje.
Relax vikend kao nagrada na Konkursu obuhvata: Smeštaj u dvokrevetnoj deluxe sobi sa uključenim američkim
bife doručkom, na bazi jednog noćenja, celodnevno
korišćenje kapaciteta Health kluba (korišćenje fitnes zone
sa spravama poslednje generacije, najvećeg hotelskog
bazena u Beogradu, saune) i vikend ručak 999 za dve
osobe u restoranu Brasserie.
38
magazin
Veliko srce
Mirjane Ramić
N
ajmaksimalnija svekrva je moja svekrva definitivno! Žena plemenite duše i velikog srca
- Mirjana Ramić. Zovem se Dragana Ramić
(devojački Tešić) i živim u malom selu blizu Bačke
Palanke, u srećnom braku već pet godina sa mužem
Veselinom. Imamo sina od 15 meseci, a živimo u kući
sa svekrom, svekrvom i zaovom.
Svi se odlično slažemo, ali ipak postoji jedna
veoma lepa i posebna nit koja me veže sa mojom
svekrvom! Ja na posao odlazim oko 5:30h ujutru,
probudim se, dok moj sin još uvek spava... Kako
mi je muž često na terenu, ja probudim svekrvu da
pređe u sobu kod Đorđa kako ne bi spavao sam i
kako bi mu se našla kada se probudi. Vraćam se
sa posla oko 15:30h, sa vrata me dočekuje miris
ručka, moj sin je čist, sit i veoma često baš u vreme
mog dolaska spava. Ne, to nije slučajno! Njegov
popodnevni odmor je sa 13h moja svekrva uspela
lagano da pomeri na 14h kako bih i ja uz njega
uspela malo da odspavam.
Kada se probudim, stvari u kući su na svom mestu,
i dok ja presvlačim i hranim bebu na stolu me već
čeka crna kafa sa malo šećera - baš kako volim!
Kada iznenada radim noćne smene, kada mi je
dete bolesno, kada treba da izađem do prijatelja
sa mužem, ili na druženje sa koleginicama, kada mi
treba pravi prijatelj, savet, podrška... ona je uvek tu!
Da me učini bezbrižnom i da omogući da u svakom
trenutku znam da imam nekog pored sebe. Naravno, mnogo ljudi ispunjava moj život ali ona čini da
sve uspešno i bez poteškoća realizujem onako kako
ja to poželim!
Majka je jedna i naravno da se ništa ne može
porediti sa tim najvažnijim bićem na svetu, ali ako
je to ikako moguće, ja se mogu pohvaliti da sam
pronašla nekog ko mi je gotovo kao majka.
Dragana Ramić, Obrovac
Svekrva Smilja,
majka od milja
D
avne 10980. godine upoznala sam Koleta, mog
sadašnjeg muža. Privukao me onim „neobjašnjivim“ mirisom koji privlači pčele i leptire na cvet.
Imala sam 17 godina, stroge i tipične roditelje provincijskog grada i osećaj da je on moj „prozor“ u svet.
Prava čarolija je nastala kada me je Kole prvi put
upoznao sa svojim roditeljima. Smilja, moja sadašnja
svekrva, divna, plemenita, kreativna, romantična,
najveštija i nasposobnija kuvarica koju sam videla, krojačica sa modernim idejama kreatora visoke mode...
Jesam li ja to u zemlji čuda?
Trljala sam oči u strahu da se ne probudim. Od nje
sam naučila sve o modi, oblačenju. Šila mi je garedorobu, pravila šešire, kape, torbe, papuče... Učila me
da kuvam, mesim, peglam i perem, gajim biljke. Naučila sam od nje kako praštati ljudima i pamtiti samo
dobro. Kako ne biti pohlepan, gramziv, ljubomoran,
već strpljiv, smiren i tolerantan. Jasno je da sam uživala i sa ponosom ušla u brak i u tu porodicu.
Život u zajednici obogatio je moju ličnost. Posle devet
godina braka, došao je dugo čekani sin. Baka i deka
su bili presrećni zbog unuka. Pomagali su nam u svemu,
ne štedeći se, nikada! Toliko ljubavi i brige i staranja
prosto smo upijali kao sunčevu toplotu.
Kada se upokojio svekar, našoj Smilji je trebalo sve
ono što nam je godinama davala i ulagala u naša
srca kao u banku. Vreme je da ja dokažem ljubav na
delu. Da svetli, da greje, da me raduje i nju i muža i
dete.
A ja, šta da vam kažem. U braku sam 21 godinu.
Hvala Bogu i mojoj dragoj svekrvi na svemu.
Gordana Kostić, Kruševac
magazin 39
konkurs
Mali trag
a velika svekrva
K
ap kiše je skliznula niz već mokar prozor. Pratila sam njen
trag. Bio je tako sličan meni, a opet tako različit.
Da... čudno je to da osoba, živo biće koje korača zemljom,
udiše vazduh, gleda u Sunce... koja jednostavno ŽIVI ... ostavlja
trag poput kapljice kiše. Ili je bar ostavljala?!!!
Život me nije mazio, a opet... koga i jeste? Svi smo svedoci
vremena u kojem živimo, svi smo pešaci na šahovskoj ploči, svi mi
imamo svoja svetla i tamna polja. A opet...desi se da u naš život
ušeta neko ko vredi. Da nam pruži ruku kada je teško, da se bori i
dušom i telom, da voli na neki svoj način.
To je moja svekrva. Ona zbog koje vredi pisati sve ovo, ona zbog
koje vredi ostati budan celu noć kada se ne oseća dobro, koja
zaslužuje sve što se jednoj osobi treba dati. Mislim na ogromnu
ljubav i još veće poštovanje.
Ja neću pisati klasičnu priču o svekrvi kao drugoj (ili prvoj) majci,
niti ženi koja ima vrline, mane, braon ili crnu kosu. Ne... Ja ću vam
predstaviti ženu koja je jaka, vredna i uporna. Koja se za svoju
decu bori kao lavica, koja nikada ne odustaje, pa čak ni kada
je najteže, koja ide glavom kroz zid i ne mari za to da li će biti
povređena. Dokle god su njena deca dobro, ona korača uspravne
glave prkoseći i najjačem vetru koji obara sve što mu se nađe na
putu.
Neko ko veruje da će se sve i uvek dobro završiti, čak i kada se
u dugačkom tunelu ne nazire svetlost. Dok je nisam upoznala, ja
jesam ostavljala maleni trag poput kapi kiše. Nisam bila velika ni
u čijim očima, nisam bila ni vredna ni posebna.
Sada jesam sve to. Ona veruje u mene kada niko ne veruje, pa
čak ni ja sama, ona zna da izabere reči i ton kada sam na dnu,
zna da me zaštiti i pripremi za sledeće dane. Zna da me uteši, ali
i dobro iskritikuje, da mi kaže šta život nudi i pruža, kakvi su muškarci (pa čak i njen sin), šta treba da bi žena bila žena. Nikome
ne dozvoljava da me popreko pogleda, a kamoli uputi neku oštru
reč. Često ume da kaže da to može samo ona da radi.
Znam... mnogi će sada pomisliti da preterujem. Ali, kada čujem
njene reči: „Ja imam petoro dece. Četiri sam rodila i dobila snaju
kao peto dete“, prođe me neka prijatna jeza, pogledam visoko
i zahvalim se na svemu ovome jer imam nešto što mnoge žene
nemaju. Ja im želim iz sveg srca da dobiju svekrvu kao što je moja
Ceca, da imaju svoje svetlo na kraju tunela koje će ih voditi kroz
život i osvetljavati im mračan deo.
Sada ni sva kiša ovog sveta ne ostavlja toliki trag koji, čini mi
se, ja ostavljam jer je mene moja Ceca naučila da i ja vredim u
životu.
Pavlović Anđelija, Beograd
Ista krvna grupa
O
d davnina je u narodu postojalo verovanje, zasnovano na
mnogim iskustvima , da su svekrva i snaja neprijateljski
nastrojene jedna prema drugoj i tu su koreni vica u kome
se postavlja pitanje - zašto svekrve i snaje treba da imaju istu
krvnu grupu.
Smatram da svaka mudra žena treba da bude svesna u kojoj
je prednosti ukoliko je u dobrim odnosima sa svojom svekrvom i
koliko time dobija. Sticajem okolnosti, kada sam počela da živim
sa svojim dečkom, sadašnjim mužem, u “paket-aranžmanu“ sam
dobila i svekrvu (takođe i svekra, babu, dedu i zaovu).
Moja strategija se sastojala u tome da nikada ne dozvolim da
budem jaz između mog muža i njegove porodice, da pokušam
razgovorom da im predstavnim prednosti samostalnog života
i koliko je to dobro za sve generacije ponaosob. Muž i ja smo
ubrzo počeli da živimo samostalno, na spratu iznad njih, ali smo i
dalje imali dobar odnos sa njegovom porodicom. Od svega smo
uzeli ono najbolje. Baba nam je nedeljom pravila domaće kiflice,
svekrva nedeljni ručak koji je postao obavezan ritual. Zaova
je u nekim momentima bila i najbolja prijateljica , kao i ja njoj.
Deda je bio odličan domaćin kada je trebalo rešiti se muža zbog
nekog dobrog filma na tv-u, a upravo je “Liga šampiona”. Svekar
nam je uštedeo mnogo novca kada je u pitanju popravka auta
koji vozimo.
40
magazin
Verujem da će svekrvi uvek biti žao što nismo ostali da
živimo sa njima, ali takođe verujem da smo i ovako svi zadovoljni
i srećni i da se sve završilo na najbolji mogući način.Takođe verujem, da kada bi mi «zafalila krv», da bi i moja svekrva bila na
listi dobrovoljnih davalaca.I za kraj, moj savet svim čitateljkama
“Maxi magazina» je da se, kada god počnete da svekrvi nalazite mane, setite da zahvaljujući toj ženi vi sada imate pored sebe
te divne muževe i sa njima gradite svoju porodicu.
Danijela Čurlić, Boleč
Golubina kao
ptica u gnezdu
Š
Mama Ljiljana
S
vog muža Zorana sam upoznala 1999, „pod
bombama“, u Barajevu, kao devojka sa sela.
Svekrva moja, prava gospođa, život provela
na Banovom brdu... Dođe vreme za svadbu, ja hoću
običaje, a u stanu od 36 kvadrata nema mesta ni
kafa da se posluži, ali mama Ljiljana je sve spremila,
pa u restoran. Posle svadbe smo neko vreme živeli
zajedno, gledala me, ugađala, peglala, prala, ali
kad je došlo vreme da iznajmimo naš stan, rekla je
da će nam pomoći, i pomagala je i više nego što je
trebalo, donosila u kuću i hranu, i hemiju... Kada sam
ostala trudna, zbog besparice smo se vratili na selo,
a ona je plakala... kupovala mi trudničke pantalone
i tunike, tone mandarina... Dok sam bila na porođaju,
kažu mi da je sve vreme u iščekivanju plakala.
Rodila se Anđela, ja sam se zaposlila, mama Ljiljana
je stalno čuvala, u svim smenama kada sam radila,
bunila se protiv obdaništa pored nje žive.
Imale smo i nesuglasica, ja sam bila protiv viršli i mesnih prerađevina, kao i industrijskih sokova za dete,
jednom sam joj i sve rekla kako mislim i osećam, ali
ona je sve primila kako treba i rekla: „Ja tako znam
i tako neka bude kada je Anđela kod mene, a ti kod
kuće radi kako hoćeš“. Shvatila sam da je u pravu.
Više se nisam brinula za dete kada sam na poslu
i odlazila sam spokojno na posao. Sve je nju moja
svekrva naučila: i da broji, i da piše, i milion pesmica,
bavila se sa njom možda i bolje nego što bih ja
umela. Kada se rodila moja druga kćerka, Marija,
svekrva je i tu pružila svu pomoć. I mene pohvali
uvek kako izgledam, kada promenim frizuru, svima
priča sve najbolje o meni i zaista se dobro slažemo
iako je 35 godina razlike između nas.
ta reći o mojoj svekrvi... Žena je zmaj...
Uvek pri ruci, uvek kao zapeta puška...
Kad sam se porodila bila je tu danju, noću,
smirivala bebu... peglala, prala, kuvala… Kad sam
ponovo morala u bolnicu i ostavila bebu od devet
dana, opet je bila tu... čuvala moju bebicu dok sam
se ja borila za život... tešila me je preko telefona...
plakala...
Moji roditelji su van zemlje, u Srbiji nemam nikoga
sem svog supruga i njegovih roditelja. Ona je meni
sve. I kad se posvađamo, nakon pet minuta izgladimo sve, i kao da ništa nije bilo...
Idemo zajedno na kaficu, na masažu...
To je žena koja ima dušu, veliko srce... Ona je meni
i kao majka kada mi treba rame za plakanje i
kao prijateljica kada treba da s nekim popričam i
olakšam sebi...
Jako je pozitivna, vedra i nasmejana, pa čak i kada
joj nije dobro, nikada nam ne kaže samo da ne
bismo brinuli...
Ali ja je poznajem po glasu kad nešto nije u redu.
Sada idu malo teži dani za nju, i naravno ja ću biti
tu da joj pomognem sve što joj treba... bukvalno sve.
Mnoge moje prijateljice mi zavide, jer ona je baš
opuštena žena. Ona nije za mene kao što neki kažu
za svekrve, “svekriva”, već je ona moja desna ruka,
žena koja je uvek tu za nas...
I zato najiskrenije volim svoju svekrvu Golubinu.
Verica Mirkovska Končarević, Beograd
Milica Stojadinović, Beograd
magazin 41
reportaža
Maketa budućeg Centra za smeštaj dece i osoba sa invaliditetom
Prva nova
Kuća Alekse Krsmanovića
zadužbina u Srbiji
Tekst: S.D. Fotografije: Miloš Nenković
Kada bude izgrađen Centar za smeštaj i dnevni boravak dece i osoba sa invaliditetom na
Bežanijskoj kosi u Beogradu, naša zemlja će dobiti prvu zadužbinu posle Drugog svetskog rata
I
zgradnjom Centra za smeštaj i dnevni
boravak dece i osoba sa invaliditetom
na Bežanijskoj kosi, koji će biti završen
do kraja ove godine, Srbija će dobiti prvu
zadužbinu posle Drugog svetskog rata.
Ovim poklonom kompanije Delta holding
gradu Beogradu obnavlja se tradicija
darivanja imovine narodu, prvi put nakon
70 godina.
Gordana Gordić, autorka monografije
„Zadužbine i zadužbinarstvo u tradiciji
srpskog naroda” ističe da se još u srednjem
veku u Srbiji negovalo zadužbinarstvo i da
je dobro što se sada taj lep običaj nastavlja.
– Tradicija zadužbinarstva kod nas počinje
još u srednjovekovnoj srpskoj državi i to
sa dinastijom Nemanjića. Vladari iz ove
porodice izgradili su mnoge manastire
koji su danas najvredniji spomenici naše
kulture, kakvi su Hilandar, Studenica,
Žiča ili Dečani. Tradiciju zadužbinarstva
su posle toga nastavili najpre vladari iz
42
magazin
dinastije Obrenovića, knez Miloš i knez
Mihailo, a potom i Karađorđevići. Pravi
procvat zadužbinarstvo u Srbiji doživelo
je krajem 19. i početkom 20. veka kada su
mnogi dobrotvori, a uglavnom trgovci,
darivali narodu svoju imovinu – objašnjava Gordićeva za „Maxi magazin”, dodajući
da su u istoriji Srbije postojala dva perioda
zatišja u zadužbinarstvu.
– Prvi je bio za vreme Turaka, odnosno sve
do 19. veka, a drugi je nastupio posle Dru-
gog svetskog rata. U toku ta dva perioda
u Srbiji nisu građene zadužbine – rekla je
ona.
Poklon svom narodu
Naša sagovornica otkriva i to da svakodnevno prolazimo pored mnogobrojnih
zdanja u Beogradu, a za koje i ne znamo
Nikola Spasić kao
Nobelova fondacija
Trgovac Nikola Spasić je umro
28.novembra 1916 godine na Krfu.
Supruga Naka ga prenosi u Srbiju
1923 godine i sahranjuje u crkvi na
Topčiderskom groblju, koju je kao
svoju zadužbinu podigao još mnogo
pre početka balkanskih ratova. Još
davne 1912 godine, Nikola Spasić,
veletrgovac iz Beograda, zaveštao
je srpskom narodu svoju imovinu u
privredne i dobrotvorne svrhe.Ta
imovina imala je u to vreme vrednost
gotovo kao cela Nobelova fondacija.
da su predratne zadužbine. Tu su najpre
luksuzne građevine u Knez-Mihailovoj
ulici koje je trgovac Nikola Spasić zaveštao
narodu.
– Malo ljudi zna i da je on poklonio i zgradu današnje Gradske bolnice na Zvezdari.
Isto tako, mnogi ne znaju da je izgradnju
Univerzitetske biblioteke u Bulevaru kralja
Aleksandra sa tadašnjih 100.000 dolara
finansirao američki industrijalac Endrju
Karnegi. Zatim, tu je zgrada Kolarčeve
zadužbine koju je ostavio trgovac Ilija
M. Kolarac, zdanje gde se nalazi poznata
koncertna dvorana. Zanimljivo je i da
se u objektu na kraju Knez-Mihailove
ulice, koji je izgradio Aleksa Krsmanović,
takođe trgovac, danas nalazi Biblioteka
grada Beograda. Njegova zadužbina je i
čuveno zdanje na Terazijama 34, nekadašnja „Zgrada protokola”. A nezaobilazna
građevina je i kapetan Mišino zdanje na
Studentskom trgu, zadužbina Miše Anastasijevića – objasnila je Gordana Gordić,
dodajući i da postoji mnogo zadužbina
u drugim gradovima širom Srbije. Osim
pomenutih veliki zadužbinari u našem
narodu bili su i: Luka Ćelović Trebinjac,
Vlajko Kalenić, Nikola Čupić, Sima Andrejević Iguman, Milan Kujundžić Aberdar i
mnogi drugi.
Autorka monografije kaže i da je najpre
2009. godine napravila izložbu o zadužbinama i zadužbinarstvu u tradiciji srpskog naroda, a potom odlučila da sačini i
Jedna od zgrada iz zaostavštine
trgovca Nikole Spasića
u Knez-Mihailovoj ulici
u Beogradu
istoimenu monografiju. Ideja je bila da na
jednom mestu prikaže šta je sve srpskom
narodu poklonjeno i ko su bili darodavci.
Motiv je bio i da ponovo podstakne tu
tradiciju.
Svetla tradicija
Posle višedecenijskog zatišja zadužbinarstvo u Srbiji počelo je da se obnavlja
početkom februara. Tada su Miroslav
Mišković, predsednik kompanije Delta
holding i Ivana Mišković-Karić, direktor
Delta fondacije u prisustvu Dejana Vasovića, gradskog arhitekte, položili kamen
temeljac Centra na Bežanijskoj kosi koji će
biti poklonjen Beogradu.
– U izradi novog idejnog rešenja vodilo se
računa pre svega o funkcionalnosti, ali i
savremenim tendencijama u arhitekturi,
Ostavština
Ilije M. Kolarca
Kolarčeva zadužbina izgrađena je
zahvaljujući Iliji M. Kolarcu koji je
testamentom iz 1878. godine sve
što je imao ostavio svom narodu
za širenje nauke i kulture. Izgrađena je po projektu arhitekte Petra
Bajalovića i u njoj je 1932. godine
počeo da radi Kolarčev narodni
univerzitet. U ovoj zadužbini održavana su predavanja iz oblasti
nauke i umetnosti, a predstavljana
su najbolja književna i muzička
dela. U Velikoj sali je 1972. godine sa orkestrom Berlinske filharmonije nastupio i čuveni dirigent
Herbert fon Karajan.
tradiciji i regionalnom nasleđu. Dvadeset
godina od osnivanja Delte, izgradnjom
ovog objekta naša kompanija nastavlja tradiciju zadužbinarstva u Srbiji. Ovo je prva,
ali ne i poslednja naša zadužbina – rekli su
u kompaniji Delta holding.
Vrednost ovog projekta procenjuje se na
oko dva miliona evra, a površina objekta
je oko 3.000 kvadratnih metara. U svom
sastavu imaće i park opremljen u skladu
sa potrebama dece. Centar će ponuditi
korisnicima sve sadržaje: sobe za dnevni
boravak, radionice, relaksaciju i terapiju,
pomoć stručnih saradnika… Kao jedini
ovakav objekat u Srbiji, centar će omogućiti roditeljima koji moraju da rade ili
putuju, zbrinjavanje dece u trajanju od
nekoliko dana. Kada bude završen, biće
predat na upotrebu gradskim vlastima,
bez mogućnosti da ikada bude otuđen ili
korišćen u komercijalne svrhe.
magazin 43
ona i on
Bračne priče
Dok je ona trudna, on je u drugom stanju. U iščekivanju sina
Gvozdena ili Pauna, vozača viljuškara ili pesnika, saznaju da će
dobiti devojčicu, zbog čega će odmah na „popravni“, a možda i neće
Tekst: Mirjana Jurčić Foto: Thinkstock/Guliver
Gvozden Prvi Nesalomivi
Iz dnevnika
budućeg oca, Strahinje
Postaću tata!
Možda ovo nije vest koju će preneti svetske agencije, ali za mene ima taj značaj.
Od sreće sam Ivanu, majku mog budućeg
sina, podigao u naručje i zavrteo oko
sebe, malo je falilo i da je bacim uvis, a
onda sam izljubio doktora, sestru i još par
žena koje su čekale ispred. Rekoh li ja da
će biti sin? Podsvest progovara, a i kakav
bih ja to bio muškarac da prvo ne bude
muško?
Dobro natopljen
„Šta, dobićeš sina? Jel već počeo porođaj? Pa šta me onda zoveš u pola noći, ja
sam dobio trojicu pa nikog nisam budio
zbog toga“ – rekao mi je ćale i spustio
slušalicu. Keva se rasplakala kad je čula,
brat me je pogledao saučesnički, on već
ima dvoje dece i rekao je da ta vest mora
dobro da se zalije. I mlađi brat se složio da
je to povod za kafanu sa pevačicom. Kući
sam stigao jako kasno i dobro „zaliven“.
Moja trudnica je bila budna i ljuta na
mene. A ja sam samo proslavljao, nisam
ništa skrivio.
46
magazin
Gvozden, Ognjen, Prohor, Prvoslav,
nikako da nađem dovoljno moćno ime
za svog sina naslednika, muškarčinu.
Nekad su se dečaci zvali Dušan Silni, bio
je i neki neustrašivi, Uroša Nejakog ću da
preskočim. Što ja ne bih vratio ta imena
u modu? Da se moj sin zove Gvozden
Prvi Nesalomivi? I tako predviđam da će
biti sportista bokser, vozač formule, ili
viljuškara, vatrogasac. Ja kad pravim sina
radim to od prvoklasnog materijala, a to
daje samo snagatore.
Ko je više trudan od nas dvoje?
Ivani je po ceo dan muka, prvo od gladi,
pa posle jer se prejela. Onda mora da
povraća, pa joj nije dobro od toga. A kad
njoj nije dobro, nije ni meni. Njena mama
je pitala „ko je od vas dvoje više trudan?“
„Gospođo, budite srećni što vas usred
noći ne šaljemo da svojoj ćerki donosite
vodu sa Terazijske česme“, rekao sam joj i
dodao: „Sve dok ja to radim umesto vas!“
„Da si pravi muž, donosio bi joj izvorsku
vodu, sa Topčiderske česme!“ Ovde sam
sipao vodu u usta, sa kuhinjske česme i
dugo grgutao.
Polizaću sve napisano
Devet meseci trudnoće, treba to izdržati.
I vojska je trajala kraće i imala nagradna odsustva. Žene uopšte ne shvataju
kako je nama teško dok su one trudne.
Da li bi mi neko objasnio zašto trudnice
imaju prioritet i ispred TV-a? Od kako
smo trudni, gledamo samo ljiga serije
posle kojih nam je oboma muka, Ivani od
trudnoće, a meni od sadržaja. Ne pamtim
kada sam video utakmicu do kraja, baš
pred gol sam joj masirao stopala, a dok
je pucan penal cedio sam sok iz dve kile
cvekli. Lakše bih iz kamena iscedio vodu.
Nijedna trudnica se nije zapitala da li bi
i mi voleli rotkve strugane u pola noći?
Ako Ivana vidi šta sam napisao dobiće
napad sentimenta, a ja ću ove stranice
polizati, samo da se iskupim.
Teško nosim
Sve mi je jasnije zašto se trudnoća naziva
drugim stanjem! Jer su žene trudne, a
siroti muževi u drugom stanju i u drugom
planu. Ništa više nije kao pre. Moja soba
za rekreaciju mi je konfiskovana, biće bebina, Ivana je stalno u centru pažnje, a u
centru njene pažnje je beba. Gde sam ja?
A toliko se trudim, napravio sam joj dete,
volim je više nego ikad i ništa! Teško mi
pada ovo drugo stanje, kako bih rekao,
baš teško nosim.
E, bruke!
Prvo pa žensko, kako ću sad ljudima na
oči? Ne padam ja na ono da veliki švaleri
prave žensku decu, nego ću ja s Ivanom odmah na popravni. Možda sam ja
Balkanac, al’ sin je sin! Mada, kad vidim
devojčice sav se raspilavim. Nijedan
dečak ne ume tako da voli oca kao ćerka.
Uz Ivanu, biće to dve ženske glave koje
me vole najviše na svetu. Mama, izvini,
umalo da te zaboravim.
Što duže razmišljam sve mi se više sviđa
ideja o ćerki, dok ne pomislim na nekog
dripca koji će jednog dana da mi je uzme.
Evo meni opet suza, baš sam omekšao u
trudnoći.
Iz dnevnika
buduće mame, Ivane
Dobiću bebu!
Biću mama! Kada su nam to saopštili
Strahinji je baš tada „nešto uletelo u
oko“, tako je rekao, a onda je u suzama i
ljubeći celo odeljenje ginekologije stigao
do portira. Po mene se vratio tamo gde
me je zaboravio, u čekaonicu. Pitam
se da li će beba biti bata ili seka? Volela
bih da bude bata, ali da liči na mene, da
ima moju narav i uglađene manire na
moju familiju. Mislim, nisu ni Strahinjini
loši, samo su nekako nebrušeni, grubi,
robusni...
Balkanac, al’ netipičan
Napravila sam spisak imena za našeg
sina, sva su melodična i lako razumljiva na svim jezicima: Valentin, Mihael,
Filip, Paun, Emilijan, Simon. Ježim se od
grubijanskih muških imena, jer „omen
is nomen“, a moj sin će biti pijanista,
dirigent, pesnik, ili slikar. Prefinjen i
uglađen, svetskih manira. Uštedela sam
trud Strahinji, ne mora da smišlja ime, a
misliće da ga je on dao detetu.
Sine, metalni!
Pitam se zašto Strahinja nije predložio da
se njegov sin zove Betmen, Supermen,
ili Mič Bjukenen, kad već očekuje da ću
roditi nekog Stalonea ili Švarcenegera?
Znam sigurno da se moj sin neće zvati
Gvozden, pa da mu tepam: „Gde je mamin gvozdenac“, ili da mu pretim „čuvaj
se rđe“! Od kog metala bi mu bio drugi
sin? Robokap? Tek, od njegovih predloga
stigla me je još veća muka, a onda mi se
plakalo, posle su mi se jele trešnje. Strahinja je brže-bolje obigrao sve megamarkete i doneo mi višnje. U kompotu.
Tri puta ura za trudnoću
Ako zanemarim muku, mnogo volim
da budem trudna. Strahinja se lomi
oko mene, mama i tata se smenjuju u
ugađanju, utrkuju se ko će biti nežniji.
Otvorila sam bolovanje, juhu, skoro me
neće videti na poslu. Dok prođe trudničko, porodiljsko, pa godišnji odmor, onda
još malo bolovanja i odoh ja opet na novo
trudničko. Na posao ću se vratiti za jedno
četiri godine, zar to nije uživanje? Uz to,
jedem koliko hoću, a ne sekiram se zbog
linije, šetam se i dugo spavam, i nikad
nisam bila srećnija. To je stanje o kome
sam maštala ceo život. Prava je šteta što
trudnoća ne traje duplo duže.
Kinder surprise!
Od Gvozdena ništa, bogu hvala, a neće
biti ni Emilijan, jer nosim devojčicu! I
jako sam srećna! Nadam se da neće povući tatinu suptilnost, pa završiti kao vozač
viljuškara. Lepo su mi svi govorili, čim ti
je stomak tako okrugao, to je devojčica.
Ne znam da je iko imao četvrtast stomak,
ali dobro. Sada ću plave zidove da krečim
u roze, umesto aplikacija automobila
da lepim zečiće, ali idem prvo da mi
Strahinja izmasira stopala, iscedi celer,
a i jede mi se nešto novo, avokado na
primer. Onda ću da smišljam ime za našu
princezu, dok me Strahinja bude češkao
da lakše zaspim.
magazin 47
Mart
horoskop
Foto: Shutterstock
OVAN 21.3 - 20.4.
Posao: Promene koje će
doneti ovaj period će vam
otvoriti nova vrata. Potrebno
je brzo da reagujete, ali i
nađete prihvatljivu sredinu.
Ljubav: Aktuelne su tajne
veze, koje će imati prilike da
se učvrste. Ovaj period je inače pogodan za
ljubav bez obzira da li ste u vezi ili ne. Što se
više budete davali, više ćete i dobiti za uzvrat.
Zdravlje: Glavobolja.
BIK 21.4 - 20.5.
Posao: Venera u vašem
astrološkom polju karijere će
vam omogućiti da realizujete
ono što ste planirali. Veći
sklad i lakše funkcionisanje.
Ljubav: Otkrićete da vas
posmatra osoba iz kruga prijatelja, na neki
nov način. Ovde se nagoveštava ulazak u novu
vezu, koja obećava. Ne dvoumite se previše,
neko bi mogao da zauzme vaše mesto.
Zdravlje: Grlo.
BLIZANCI 21.5 - 21.6.
Posao: Upravo je došlo
vreme da menjate posao.
Ono što vam je obećano,
sada ćete i realizovati. To će
biti pravo osveženje za vas.
Ljubav: Velike su tendencije
vraćanja stare ljubavi, naročito ako ste duži
period bili razdvojeni od partnera. Period
razdvajanja je bio koristan, jer ste obostrano
shvatili da vam je mesto jedno pored drugog.
Zdravlje: Alergija.
RAK 22.6 - 22.7.
Posao: Angažovaćete
se na poslovima koji vam
mogu doneti bolju zaradu.
Otvaraju vam se bolji putevi.
Poboljšanje materijalne
situacije.
Ljubav: Sa uticajima koje primate, teško da
ćete ostati usamljeni. Sve je na vašoj strani da
se ostvarite sa osobom koja će vas usrećiti.
Ukoliko ste u vezi, najverovatnije planirate
zajednički život.
Zdravlje: Odlično.
LAV 23.7 - 23.8.
Posao: Sve što vas
interesuje usmereno je ka
većim ostvarenjima na
radnom mestu. Imaćete
podršku ženske osobe.
Ljubav: Usamljeni sreću
osobu koja dolazi iz neke daljine. To je
osoba kojoj je uvek prisutan osmeh na licu.
Najverovatnije je iz nekog vatrenog znaka –
Ovan, Lav ili Strelac. Napokon ste pronašli
nešto što vam odgovara.
Zdravlje: Solidno.
DEVICA 24.8 - 23. 9.
Posao: Ove nedelje ćete
sebi dati više slobode i
upustiti se u aktivnosti koje
vam nisu srodne. Bar ste vi
tako mislili.
Ljubav: Trebaće vam
vremena da se uskladite sa novom osobom.
U mnogim stvarima ste u potpunosti različiti.
Vreme radi za vas. Ukoliko ste u vezi ili
braku, odnos sa partnerom se sve više
poboljšava. Harmonija.
Zdravlje: Zglobovi.
VAGA 24.9 - 23.10.
Posao: Savladaćete sve
prepreke na koje nailazite.
Stari dobro oprobani sistem
pristupanja situacijama,
pomoći će vam u tome.
Ljubav: Slobodne osobe su
usmerene ka nekoj novoj vezi. Najviše šanse
imate sa razvedenom osobom, ili osobom koja
je u skorijem periodu raskinula dugu vezu.
Prvo dolazi do prijateljstva, koje prelazi u
ljubav.
Zdravlje: Nervoza.
ŠKORPIJA 24.10 - 22.11.
Posao: Ovo je jedan od
boljih perioda za vašu
karijeru. Potrudite se i doći
ćete do većih ostvarenja na
ovom polju.
Ljubav: Najaktivnije je vaše
astrološko polje ljubavi. Očekujte lepa i burna
dešavanja, bez obzira da li ste u vezi ili
usamljeni. Pored dobrog provoda i aktivnijeg
života, lakše ćete se ostvariti na emotivnom
planu.
Zdravlje: Osetljive uši.
STRELAC 23.11 - 21.12.
Posao: Postižete veću
stabilnost i bolje funkcionišete
na radnom mestu. Biće i
bolja materijalna situacija.
Najverovatnije povećanje
primanja.
Ljubav: Slobodne osobe ulaze u vezu sa
partnerom, koji je sportski tip ili se bavi
sportom. Imajte meru u ponašanju, kako biste
zadržali partnera. Parovi imaju jedan sjajan
period.
Zdravlje: Pritisak.
JARAC 22.12 - 20.1.
Posao: Ove nedelje ćete
imati mogućnosti dobijanja
novog posla, koji niste mogli
da ostvarite u prethodnom
periodu. Budite i dalje
uporni.
Ljubav: Neobična i originalna osoba će
privući vašu pažnju. Do susreta dolazi na
neuobičajen način. Splet okolnosti će vas
spojiti. Očekuje vas nova burna veza, puna
iznenađenja.
Zdravlje: Odmarajte se.
VODOLIJA 21.1 - 19.2.
Posao: Imaćete
interesantnu ponudu za nova
angažovanja u slobodnom
vremenu, koja će vam
omogućiti bolju materijalnu
situaciju. Ljubav: Dešava
vam se ljubav na prvi pogled, sa osobom
koju ćete upoznati preko brata ili sestre, a
možda i komšiluka. Ukoliko ste u vezi sa
partnerom nalazite zajednički jezik oko
bitne stvari.
Zdravlje: Upala.
RIBE 20.2 - 20.3.
Posao: Veće mogućnosti
ćete imati, ako prihvatite
predlog koji ćete dobiti od
vašeg šefa. Biće više rada,
ali i novca.
Ljubav: Osećanja koja
ste dugo držali u sebi, sada ćete moći
otvoreno da pokažete osobi koja vam se
dopada. Osećanja će vam biti uzvraćena.
Zajednički izlazak na lepo mesto će vas
zbližiti. Zadovoljene emocije.
Zdravlje: Sinusi.
ASTROLOG
www.mojastrolog.rs
Postavite besplatno pitanje na sajtu
Biljana Crlak
0900 204 209
PRIJAVA ZA POKLON, od 14-28 marta.
* Posaljite SMS sa sledećim podacima:
šifra poklona_ime i prezime_godina rođenja_grad na broj 2262 (primer: P01_Petar Petrović_1973_Beograd).
* Cena poruke iznosi: Telenor mreža - 38.94 din, MTS mreža -38 din, VIP mreža - 35.40 din
* Svi porezi su uračunati.
* Prosečna vrednost poklona oko 500 din.
* Imena dobitnika biće objavljena u sledećem broju Maxi magazina, a redakcija će informisati dobitnike o načinu preuzimanja nagrade.
akcija
Priđi bliže 3x P02
– 30% niže
®
CRANBERRYCYST
Ovaj dijetetski suplement se koristi za ublažavanje tegoba izazvanih infekcijama urogenitalnog sistema kao
što su često mokrenje, bol i peckanje
tokom uriniranja.
Sadrži koncentrovani ekstrakt
brusnice koji sprečava bakterije da
se „zalepe“ za sluzokožu bešike
. Osim brusnice sadrži list uve i
semenke grejpa koji su tradicionalni
biljni uroantiseptici. Ekstrakt javanskog čaja i koren zlatnice pomažu
ispiranje bešike, čime se smanjuje
zadržavanje bakterija.
Dve tablete dnevno obezbeđuju unos 700mg ekstrakta brusnice što je optimalna koncentracija za prevenciju i sprečavanje povratnih urinarnih infekcija.
Podravkina Vegeta „začinila” je
početak 2011. godine sa 30 posto
nižom cenom u svim prodajnim
objektima u Srbiji.
Vegeta sa akcijski nižom cenom
i sloganom „Priđi bliže – 30%
niže” još na prodajnom mestu
poziva lično svakog potrošača.
Kuvanje s Vegetom predstavlja
pravo uživanje, a sada sa 30%
nižom cenom, koja se odnosi na
sva Vegetina pakovanja, učinilo je
početak godine još ukusnijim.
S Vegetom se bolje jede!
Doncafé moment
i Banini Gustav
5x P04
Fun&Fit linija Floride bel 5x P05
Uživanje u kafi sada je dovedeno do potpunog
savršenstva! Idealan spoj neodoljivog mirisa i ukusa
prave kafe i hrskavog keksa sa crnom čokoladom,
zasladiće i upotpuniće
trenutke uživanja sa
vama dragim osobama.
Novo promo pakovanje
sadrži 2x200g Doncafe Moment kafe i 125g
Banini Gustav keksa
sa crnom čokoladom
i sjajan je izbor za
poklon za nezaboravne
momente i predstojeće
osmomartovske praznike.
Johnson’s baby šamponi
– kupanje bez suza
5x P03
Fun&Fit linija Floride bel sastoji se od proizvoda koji
se svojim hranljivim svojstvima u potpunosti uklapaju
u trend zdrave ishrane i savremenog načina života:
musli u osam ukusa, Corn flakes, Mix jastučići i Cereal
barovi.
Musli su jedan od najpopularnijih
obroka današnijice, koji ljudskom
organizmu daje neophodnu dnevnu
količinu energije jer sadrže vitamine,
minerale, amino-kiseline i antioksidante. Mix jastučići za decu iz linije
Fun&Fit, idealan su jutarnji i večernji
obrok za najmlađe. Napravljeni su
od izuzetno zdrave smese pšeničnog
i pirinčanog griza, koja je ispunjena
kremovima sa ukusima kakaoa, lešnika, karamela i jagode, sa dodatkom
devet vitamina i dva minerala.
2x P06
Johnson’s baby šamponi sadrže jedinstvenu formulu NO MORE TEARS ( bez
suza) koja je za oči bebe blaga kao i čista voda, tako da je kupanje prava
zabava a ne briga. Kakav god tip kose da ima vaša beba, Johnson’s baby
ima šampon kojim ćete kosu očešljati i razmrsiti bez muke. Pored klasičnog,
tu je i šampon od kamilice koji kosu čini vazdušastom i tananom. Johnsonov
šampon za bebe od lavande pomaže da se beba opusti i pripremi za spavanje dok onaj sa pšeničnim klicama jača nežnu i osetljivu kosu vaše bebe. Tu
je i Johnson’s baby šampon za dvostruko hidriranje koji nadoknađuje vlažnost
kose i kože temena kao šampon koji ispravlja čvorove i umršenu kosu.
Uslovi: Za pozive iz fixne mreže 29,5 din/0,5 min , za pozive iz mobilne mreže 47,2 din/0,5 min. Dostupno samo za mts mrežu i fiksnu telefoniju. Cene su sa uračunatim PDV-om
48
magazin
magazin 49
knjižara
PRIJAVA ZA POKLON, od 14-28 marta.
* Pošaljite SMS sa sledećim podacima:
šifra poklona_ime i prezime_godina rođenja_grad na broj 2262
(primer: P01_Petar Petrović_1973_Beograd).
* Cena poruke iznosi: Telenor mreža - 38.94 din, MTS mreža -38 din, VIP mreža - 35.40 din
* Svi porezi su uračunati.
* Prosečna vrednost poklona oko 500 din.
* Imena dobitnika biće objavljena u sledećem broju Maxi magazina, a redakcija će
informisati dobitnike o načinu preuzimanja nagrade.
Još jedan dan
Mič Elbom, Čarobna knjiga
2x P07
Čik Beneto je propali igrač bejzbola, rastavljen od supruge i ćerke. U trenutku
kada pokušava da se ubije, dobija šansu da se vrati u prošlost i stvari učini drugačijim, boljim. Provodeći jedan dan sa svojom preminulom majkom, Čik Beneto se,
na putu iskupljenja, vraća u dane detinjstva i mladosti, iznova proživljava traume
koje su mu odredile život, ali ovog puta uz prosvetljujuću spoznaju ružnih i lepih
istina o svom ocu, majci i sebi, otkrivajući ko je on zaista i koje je njegovo mesto u
svetu koji je želeo da napusti.
Gospođa Olga
Radovan Beli Marković, Evro-Giunti
2x P08
Reč je o tamnom, posve belimarkovićevskom jezičkom pletivu u kome autor traga
za nesmirenom dušom upokojene valjevske čudakinje, gospođe Olge, kroz zavodljivu igru živih ljudi i utvara, a sve u pretećem zasenku Drugog svetskog rata,
zapravo – u poslednjim danima prividnog mira...
Atentat
Jasmina Kadra, Čarobna knjiga
2x P09
Hirurg Amin Jafari je Arapin zaposlen u izraelskoj bolnici u Tel Avivu. Jedan
bombaški napad menja njegov život iz korena. Među poginulima je pronađeno
telo njegove voljene supruge Sihem. I dok se dokazi protiv njegove mrtve supruge gomilaju, sve je izvesnija činjenica da je upravo ona bila bombaš-samoubica.
Džaafari je rastrzan između dirljive uspomene na godine zajedničkog života i
spoznaje da je njegova lepa, inteligentna i moderna žena vodila dvostruki život.
Mister Gregori
Zveva Kazati Modinjani, Evro Giunti
2x P10
Priredio: Milan Sretenović
Gregorio Kačalupi svodi račune svog dugog bogatog života.
Prve uspomene sežu u tridesete godine prošlog veka i vezuju ga za Polezine,
zemlju njegovog detinjstva obeleženog siromaštvom, bolešću, napornim radom. Izola, njegova prelepa majka, kojoj je ta gruba stvarnost donekle strana, obolela je od tuberkuloze
i ta bolest će naglo preokrenuti tok Gregoriovog života. Imao je samo šesnaest godina
kad je odlučio da napusti svoj zavičaj u delti Poa i da se otisne u Ameriku u potrazi za
srećom. Sve dok jednog dana, zbog pogrešnog ulaganja, nije izgubio svu svoju imovinu.
Kao da se zavesa zauvek spustila nad jednim setnim zalaskom.
Trgovac oružjem
Hju Lori, Čarobna knjiga
2x P11
Tomas Lang je plaćenik mekog srca, koji dobija ponudu da ubije američkog
industrijalca, a umesto toga bira da upozori nesuđenu žrtvu. U roku od nekoliko
sati, Lang razbija glave budinim kipom, nadmudruje sa sa zlim milijarderima i
stavlja život ne samo na kocku već i u ruke fatalnih žena, dok pokušava da spase
prelepu damu... i spreči međunarodno krvoproliće. Duhovita parodija trilera i
veselo štivo špijunskog žanra!
Novi broj vas čeka 10. aprila 2011. godine
Vaš
50
magazin
Broj 16, mart 2011
Godina III, besplatan primerak
Glavni i odgovorni urednik:
Biljana Jelić
[email protected]
Zamenik glavnog urednika:
Ivana Filipović
[email protected]
Izdavač:
Delta Maxi d.o.o.
Takovska 49
11000 Beograd
[email protected]
Direktor: Dejan Jeremić
Koncept, priprema i marketing magazina:
Future media d.o.o.
Terazije 7-9
11000 Beograd
[email protected]
Direktor: Tamara Bartoš
Adresa redakcije:
Terazije 7-9
11000 Beograd
[email protected]
[email protected]
Direktor izdanja: Emina Azizi
Direktor prodaje: Branko Drobnjak
Saradnici:
Marijana Antonijević, Snežana Trajkov,
Mirjana Jurčić, Ana Jović, Marko Tanasković,
Milan Sretenović, Dafina Dostanić,
Snežana Aleksendrić, Miloš Nenković
Dizajn i priprema za štampu:
GSM Advertising
Art direktor: Vladimir Brandalik
Štampa:
Ovo izdanje je oditovano kod ABC Srbija
Zabranjeno je reprodukovanje svih pisanih i drugih
materijala, njihova elektronska i bilo koja druga
primena bez prethodne pismene dozvole redakcijskog kolegijuma. Redakcija ne snosi odgovornost za
sadržaj oglasnih strana.
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79
MAXI magazin : prijatelj svake žene / glavni i odgovorni
urednik Biljana Jelić. - 2009, br. 1 (decembar)- . - Beograd
(Takovska 49) : Delta Maxi, 2009- (Šimanovci: Modriani).
- 27 cm
Mesečno
ISSN 1821-3537 = Maxi magazin (Beograd)
COBISS.SR-ID 171547404
Download

smehom