broj 25
decembar 2011.
besplatan primerak
Besplatan
primerak
Bo`i|ni
va{ar u
Beogradu
Gutljaj
~aja za
miran san
Zima u
zagrljaju
~ipke
Ki|enje
najlep{e
jelke
Uhvati svaki
zrak sunca
Maxi magazin
dve godine sa vama
Bra~ne pri~e:
Pisma Deda Mrazu
Magija ljudskog
glasa: Hor Viva Vox
Moja kuhinja
Najsla|i kola~i
Prazni~na trpeza
Posni jelovnik
U OVOM BROJU...
sadr`aj
08
decembar 2011.
Sitni
prazni~ni kola~i
24
Romanti~ni
zagrljaj
~ipke
Moja kuhinja
08 Slatki{i
limun torta
10 Ukusni hlep~i}i
od crnog, ra`anog, mekog
bra{na
14
12
Za~inpedia
kari
Prazni~na
trpeza po
PREMIA
cenama
16 Meni bez mesa
poga~a sa margarinom
Zdravlje
32
Vreme
za ~aj
30 Medicina
kontrola te`ine
34 Preventiva
korist od dojenja
Ljudi, dru{tvo
38 Uz kafu
sa Jasminom Lovren, Viva Vox
46-47
Ritam prazni~nog
duha - ukrasi i
paketi}i
37
Moj posao
Sla|ana Kaplanovi},
Maxi Delhaize
Uvodnik
Po~eo je najlep{i i
najnaporniji mesec,
poslednji u godini.
Decembar nam donosi
slave i Novu godinu, ali i
zavr{ne ra~une i biznis
planove u firmama. Pred
nama su i velike kupovine
hrane i poklona pa smo
vam u ovom broju dali
mnogo predloga recepata
sa proizvodima
pristupa~nih cena.
Isplanirajte razumno
kupovine, napravite liste
poklona, okitite jelku i
ku}u kako treba. Zajedno
sa svojom decom nastavite
da `ivite novogodi{nju
bajku. Opustite se i
u`ivajte.
Zaslu`ili ste!
U mom svetu decembar od
pre 15 godina ima posebnu
vrednost, kada se jednog
hladnog 31. decembra
rodila moja }erka Olivera,
pa sam tada dobila najve}i i
najzna~ajniji poklon od
Deda Mraza, `ivota i, da,
supruga.
Ipak, i dalje primam male
poklone za Novu godinu i
radujem se svakom novom
31. decembru.
40 Aktuelno
Njuz.net, vesti u ogledalu
03
Lavovski korak napred - novi logo Maxija
MOZAIK
Maxi magazin napunio
2 godine
Pretpro{le godine u decembru ~itaocima i kupcima
poklonjen je prvi broj Maxi magazina.
Danas, kada vam poklanjamo 25. broj, sa zadovoljstvom
sumiramo rezultate: ovo je bio prvi i do danas ostao jedini
besplatan ~asopis za `enu i porodicu u Srbiji, prihva}en od
strane ~itaoca, poslovnih partnera i kolega. Cilj je postignut:
kompanija Maxi Delhaize svojim potro{a~ima poklanja
~asopis, proizvo|a~i imaju priliku da putem ogla{avanja
pribli`e kupcima svoje delovanje, i najva`nije, ~itaoci sa
zadovoljstvom svakog 10. u mesecu uzimaju svoj primerak.
Sa `eljom da se jo{ dugo dru`imo, Maxi
magazinu ~estitamo drugi ro|endan!
Od sredine novembra logotipi prodavnica Maxi i MiniMaxi su, pored stilizovanog imena, poneli sliku lava,
simbola belgijske Delhaize Group,
kompanije koja je krajem jula kupila
Maxi trgovinski lanac. Delhaize Serbia
je odlu~ila da zadr`i prepoznatljivo ime
Maxi za svoje objekte, ali i da unese
izvesne izmene u grafi~ko re{enje
logotipa.
Generalni direktor Delhaize Group za
Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu
Goru, David Vander Skuren, obja{njava
kako su se opredelili na ovaj potez:
- Maxi je za ovaj region
prepoznatljivo mesto kupovine hrane,
prodavnica koja pru`a male radosti
Zdrav doru~ak i hranljiva u`ina
Kri{ka hleba namazana margarinom Dobro jutro ~ini savr{en zdrav doru~ak ili
hranljivu u`inu za celu porodicu. Margarini
Dobro jutro, mle~ni, diet, light i Dobro jutro
Junior namenjen najmla|ima, su proizvodi
koji ne sadr`e {tetne sastojke, poput transmasnih kiselina, i zato svaki zalogaj ~ine
ukusnijim i zdravijim.
Prate}i svetske trendove u proizvodnji
hrane, i uprkos tome {to ova oblast u na{oj
zemlji jo{ uvek nije zakonski regulisana,
kompanija Dijamant je jo{ od 2007. godine
samoinicijativno iz namaznih i stonih margarina uklonila transmasne kiseline, potencijalne uzro~nike kardiovaskularnih bolesti.
Podr`avaju}i borbu protiv transmasti Di-
NOVI TEMPO
U BEOGRADU 15. DECEMBRA
Sredinom decembra jo{ jedan Tempo otvara vrata
potro{a~ima u ju`nom delu Beograda. Na Obrenova~kom putu broj 3, blizu parkinga za Adu
Ciganliju, 15. decembra u 12 ~asova bi}e otvoren
objekat povr{ine 11.000 m2, opremljen sa 30 kasapulteva i ogromnim asortimanom od 22.000
proizvoda.
Kao i uvek, Maxi Delhaize je za otvaranje novog
objekta i dobrodo{licu potro{a~ima pripremio
raznovrstan program: iznena|enja za kupce,
besplatne kupovine, promocije, degustacije, a ono
{to }e sigurno najvi{e obradovati stanovnike ovog
dela Beograda je popust od ~ak 50 odsto za
odre|eni broj artikala tog dana. Sedam dana posle
otvaranja, popust }e i dalje va`iti u visini od 30 odsto.
Maxi Delhaize je na ovaj na~in, u susret
novogodi{njim i bo`i}nim praznicima, na najbolji
na~in obradovao potro{a~e ^ukarice i svih mesta
koja gravitiraju ju`nom delu Beograda, jer }e velike
decembarske kupovine mo}i da obave na jednom
mestu po najpovoljnijim cenama i uz mnogobrojne
pogodnosti.
jamant svakodnevno edukuje javnost, a posebno roditelje, da izbegavaju proizvode koji sadr`e transmasne kiseline koje
dovode do gojaznosti, podi`u nivo lo{eg holesterola i triglicerida {to uti~e na razvoj
ateroskleroze i njenih posledica - koronarne
bolesti, {loga, oboljenja perifernih arterija.
Vodi~ za jeftinu kupovinu
10. I 11. DECEMBAR:
Redovni mese~ni popust za penzionere od 10 odsto na svaki ra~un
5-18. DECEMBRA:
Veliko novogodi{nje sni`enje vi{e od
300 proizvoda
12. DECEMBAR:
proslava Maxijevog ro|endana
na Trgu slobode u periodu od
18.00-21.00 uz bogat koncertni
program
12-18. DECEMBRA:
Specijalna slavska sni`enja
OD 19. DECEMBRA
DO 15. JANUARA:
Novo veliko sni`enje vi{e od 300
proizvoda prilago|eno potrebama
pripreme novogodi{nje i bo`i}ne
trpeze
25. I 26. DECEMBRA:
Redovni mese~ni popust za penzionere od 10 odsto na svaki ra~un
PODSETNIK:
I ovog meseca meseca sakupljajte kupone za "Kristalni sjaj Maxi kupovine"
i tako obezbedite sebi ili dragoj osobi jedinstven komad nakita Swarovski!
Celog decembra traje i nagradna igra "D`ip strava za pravog lava"
svaki dan i u`itak pri kupovini. Znamo
da kombinacijom dva brenda, lokalnog
i me|unarodnog, mo`emo ostvariti
na{e liderske ciljeve. Zbog toga smo se
odlu~ili da Maxi ostane ime na{ih
prodavnica, a da ovo ime osna`imo
snagom Delhaize lava. Jedinstvo grupe
koje ovaj lav reprezentuje zna~i da }e
ovda{nji Maxijevi potro{a~i u`ivati u
uslovima kupovine koje pru`amo i u
drugim zemljama Evrope u kojima
poslujemo, i to u pogledu kvaliteta
usluge, {irine asortimana, cena,
opremljenosti prodavnica… U svakom
pogledu, ova promena za Maxi i na{e
potro{a~e predstavlja lavovski korak
napred ka evropskim standardima."
Dobitnici nagrada
U BROJU 24, NOVEMBAR 2011.
YUHOR: Veronika Lilin, Vr{ac;
Manuela Tufek~i}, Beograd;
Tijana Dragutinovi}, Beograd;
Gorana \urovi}, Priboj;
Bojan Stanimirov, Pavli{
ALBA: Milena Vici}, Beograd;
Jelena Taraba, Beograd;
Gordana [evi}, Beograd;
Jelena Kuzmanovi}, Aran|elovac;
Sne`ana Radovi}, U`ice;
Zorica Milanovi}, ]uprija;
Maja Kostadinovi}, Vranje;
Radislav Prugini}, Zrenjanin;
Stana \urovi}, Lebane;
Savka Stanimirov, Pavli{
CRVENA KRALJICA:
Bojan Stanimirov, Pavli{;
An|elija Markovi}, Beograd
STAKLENI ZAMAK:
Sandra Popovi}, Be~ej;
Marija Jak{i} Bala`, Apatin
NEMA[ POJMA
KOLIKO TE VOLIM:
Suzana Dampfinger, Sombor;
Sonja Danilovi}, Beograd
SKRIVENA MANA:
Veronika Lilin, Vr{ac;
Violeta Segedinski, Be~ej
KU]A PRA[INE I SNOVA:
Nada Tepav~evi}, Novi Sad;
Katarina Glava{ki, Be~ej
SUDAR:
Suzana Dampfinger, Sombor;
Sonja Adamovi}, Beograd
Pomo| od Rose
malim herojima
Za ~etiri meseca aktivne kampanje
"Podr`imo po~etak `ivota - pomozimo
prevremeno ro|enim bebama" koju su
realizovali Rosa voda i Institut za
neonatologiju kupljena je dodatna oprema
za Banku humanog mleka i novi inkubatori.
Zahvaljuju}i edukativnim aktivnostima
prikupljeno je 21 odsto vi{e mleka u odnosu
na pro{lu godinu, oko 3.700 litara, a broj
mama, dobrovoljnih davalaca humanog
mleka porastao je za 25 odsto.
U periodu od juna do kraja oktobra, od
svake prodate fla{e Rosa vode, odvajala su se
nov~ana sredstva za kupovinu neophodne
medicinske opreme i za edukaciju i usavr{a-
Obi~aji {irom sveta
vanje zaposlenih na Institutu. Tako|e, vi{e
od 71 hiljade ljudi podr`alo je ovaj projekat
putem interneta, ~ime je dodatno podignuta
svest gra|ana, posebno trudnica i majki, o
zna~aju doniranja humanog
mleka.
Ljubav u doba krize
Nikad nije dobro kriti svoje nov~ane
probleme, ali u vreme krize to mo`e biti
razorno za brak.
Koji je glavni razlog {to }e neki partneri
pre}utati neugodnu istinu o finansijskim
problemima koji mogu da uti~u na celu
porodicu? Supru`nici se boje da bi se njihov
bra~ni partner mogao brinuti zbog toga
(devet odsto), klju~na je i ~injenica da
partner i pre nije znao za dug (osam odsto) i
bojazan da bi to moglo ugroziti vezu (sedam
odsto), pokazuju rezultati ankete koju citira
CNN.
Iako je razumljiva `elja da se minimalizuje
potencijalni konflikt u braku, da li je tzv.
"finansijska prevara"
dobar izlaz? Studija
koju je organizovao Jeffrey Dew sa Univerziteta u
Utahu utvrdila je da su sva|e oko
finansija najbolji signal neminovnog i brzog
razvoda. Jedini klju~ da se izbegne takav
rasplet je otvoren i iskren razgovor o
finansijskim problemima, ka`e za CNN
psihijatar dr Gail Saltz.
Saltz isti~e da ljudi moraju da shvate da je
iracionalno poku{ati skrivanje finansijske
informacije od svog partnera - zbog toga se
zaista mo`e raspasti brak. A u takvom
raspletu razvod nije nimalo jeftin!
U Japanu se slavi Bo`i} po uzoru na zapadne zemlje, iako Japan nije hri{}anska
dr`ava. Va`niji praznik od Bo`i}a je Nova
godina, a razlog za bo`i}no slavlje je slu`beni nacionalni praznik zbog ro|endana
vladaju}eg cara Akihita, 23. decembra.
Na Tajvanu, Bo`i} je neslu`beno bio slavljen budu}i da je slu~ajno tog dana, 25. decembra 1947, potpisan ustav Republike
Kine koji se svake godine slavio kao nacionalni praznik. Od 2001. ukinut je, ali se Bo`i},
ipak, ponegde, neslu`beno slavi.
U Meksiku ljudi idu od vrata do vrata
~estitaju}i (kao oni prvi koji su posetili
malog Isusa), a katkad ih pozovu u ku}u
gde u~estvuju u razbijanju jedne vrste
{arenog "paketa" na u`etu ispunjenog
slatki{ima - pinjata.
U Venecueli se deca bude i vide da nedostaje slama koju su ostavili pored kreveta
prethodne ve~eri, a umesto nje, nalaze
poklone. Deca veruju da su te poklone ostavili Mudraci i njihove kamile. Ako imaju
crnu mrlju na obrazu, to zna~i da ih je etiopski kralj Baltazar, jedan od Mudraca,
poljubio dok su spavali.
U Australiji i zemljama istog podneblja,
Bo`i} se slavi usred leta zbog vremenske
razlike izme|u Zemljinih hemisfera.
05
Moja kuhinja
najbolje ideje
Po~elo je "slatko"
vreme, kada se kola~i
prave ~e{}e nego ina~e.
Za sve vrste
peciva, kola~a i
torti, Danubius
bra{na su tu da va{
posao olak{aju i da
omogu}e da svim
~ulima u`ivate u
prazni~nim
poslasticama
Simboli koji vas vode kroz na{e recepte
☺
Majstorski
Lako za
pripremu
15 min.
Zdravo
Vreme
pripreme
Jeftino
07
MOJA KUHINJA
3 sata
Jelkic
e pod snegom
☺
☺
30 min
Medeni cveti}
50 KOMADA:
SASTOJCI ZA
ra u prahu
a 150 g {e}e
un
lim
re
pana
ko
e
an
g sirovog marci
ka{ika rend
dema 250
ba
C
AB
g
e
no
75 g mleve
a{na belanc
400 mekog br
ka{ika
alo limontusa
od limuna m
ka{ika soka
SASTOJCI:
i
SASTOJCI ZA
60 KOMADA:
250 g
400 mekog br
a{na
125 g masla
ca 125 g sm
e|eg {e}era
100 g mleve
nog
olju{tenog bade
jaje 2 ka
ma
{i~ice ABC pra{
ka za pecivo
100 g meda
malo soli ka{i~ica ABC ci
malo mleve
meta
nog karanfili}a
i anisa
sitno
PRIPREMA:
, narendati na
iti na najsitnije
0g
ob
10
dr
,
iz
re
a
ko
im
,
st
na
od marcipa
Marcipan pr
o
st
te
iti
es
so
m
pa za
unovog ka.
limunovu koru
ma, bra{na i lim
de
ba
g
nim
no
ve
le
m
Pleh oblo`iti mas
{e}era u prahu,
sata u fri`ideru.
2
ti
lom
vi
od
ta
M
.
os
i
ar
et
liju
o centim
Testo uviti u fo
ju
bude debljine ok
an
da
oj
o
st
st
ra
te
i
na
u}
u
zv
eh
papirom i ra
re|ati ih po pl
po
i
e
u
la~
rn
ko
i
Re
.
at
likov
pola sata
u obliku jelke ob
zamrziva~ na
u
iti
o
al
av
m
st
sa
eh
u
pl
o
}era u prah
od 1 cm, pa ce
me{ati 50 g {e
se
Po
i.
da
en
om
ep
in
st
av
0
e{
zagrejati na 15
nce sa ovom m
rsto ulupati bela
rziva~a, {pricem
m
za
iz
e
limontusa, pa ~v
ov
eh
asa. Izvaditi pl
15 minuta.
dobije beze m
iti u rernu i pe}i
av
st
e,
ic
lk
je
"
m
go
ne
"s
ti
si
ukra
Limun torta
PRIPREMA:
Sve sastojke
pome{ati u po
sudi i miksero
glatko testo. O
m zamesiti
blikovati ga u ku
glu, zaviti u foliju
2 sata u fri`id
i ostaviti
eru. Jo{ jednom
premesiti test
razvu}i oklagi
o pa ga
jom preko prov
idne folije na de
mm. Rernu zagr
bljinu od 3
ejati na 170 step
eni. Oblo`iti pleh
papirom. Od te
masnim
sta kalupima va
diti razne oblik
zvezdice, jelkic
e - cveti}e,
e, mede... i pe}i
15 minuta.
1 sat
Za testo:
4 jajeta kora jednog limuna 125 g maslaca
125 g
400 mekog bra{na 125 g {e}era
Za fil:
litar mleka 2 pudinga od limuna 125 g maslaca
7 ka{ika {e}era pekmez od malina
Za glazuru:
sok od pola limuna 150 g {e}era u prahu
PRIPREMA:
Mikserom umutiti ~vrst sneg od 4 belanceta i dodati
narendanu koru limuna. Posebno umutiti maslac, 4
`umanceta, {e}er i bra{no. Sjediniti obe smese, sipati
u podmazan pleh i ispe}i na 180 stepeni u prethodno
zagrejanoj rerni. U litar mleka skuvati 2 pudinga sa
{e}erom. Ohladiti uz me{anje. Umutiti maslac sa
hladnim pudingom. Pe~eni biskvit prese}i uzdu`no na
2-3 kore, svaku koru premazati pekmezom pa zatim
filom. Re|ati kore. Ostatkom fila nafilovati tortu spolja.
Za glazuru umutiti sok od pola limuna, {e}er u prahu i
ka{iku vrele vode. Glatku masu preliti po sredini torte
tako da curi po stranama.
I{leri
SASTOJCI:
2 sata
Za testo:
200 g
400 mekog bra{na
40 g maslaca 70 g {e}era
1 `umance 3 velike ka{ike kakaoa
Za krem:
3 jajeta 150 g {e}era
100 g maslaca
1 kesica ABC vanilin {e}era
Za glazuru:
tabla ~okolade ze kuvanje
malo maslaca
PRIPREMA:
Umesiti testo sa svim sastojcima,
razvu}i ga oklagijom preko folije i
izrezati na valjkaste oblike. Ispe}i ih
u prethodno zagrejanoj rerni na 180
stepeni, ohladiti ih. Za fil: jaja, {e}er i
vanilin {e}er kratko mutiti mikserom,
pa ru~no mutiti na laganoj vatri na ringli
(ili na pari). Kuvati dok se ne zgusne,
ohladiti masu pa dodati razmek{ali i
vilju{kom izra|en maslac. Po dva
ispe~ena biskvita spajati sa kremom i
preliti ~okoladnom glazurom, po `elji
ukrasiti odozgo {lagom.
08
15 min
D`em vanilice
SASTOJCI ZA 20 KOMADA:
300 g
400 mekog bra{na 125 g {e}era {e}er u prahu
2 kesice ABC vanilin {e}era 150 g maslaca jaje d`em od kajsija
PRIPREMA
Prosejati bra{no na radnu povr{inu, napraviti udubljenje u sredini i sipati {e}er,
vanilin {e}er, maslac i jaje. Izraditi glatko testo. Uviti ga u foliju i ostaviti u fri`ideru
30 minuta. Rernu zagrejati na 180 stepeni. Oklagijom razvu}i testo na oko pola
centimetra debljine na radnoj povr{ini posutoj bra{nom. Iz testa izrezati srca,
zvezdice ili druge oblike s tim da pola mora imati i manji otvor istog oblika. Testo
re|ati na pleh oblo`en masnim papirom i pe}i u rerni oko 15 minuta. Zagrejati
d`em i puniti kola~i}e. Po `elji posuti prosejanim prah {e}erom.
09
Slatki hleb
MOJA KUHINJA
Me{ani hleb
SASTOJCI:
5 {olja
400 mekog bra{na 3 jajeta
150 g {e}era {olja i po vode 1/2 ka{i~ice {afrana
2 ka{ike ABC susama 2 pakovanja sve`eg kvasca
1 kesica ABC pra{ka za pecivo kora od limuna
`umance+2 ka{ike te~ne slatke pavlake
SASTOJCI:
500 g
bra{na za crni hleb ka{i~ica {e}era
200 g kukuruznog bra{na 100 g mekinja
200 g
me{avine za ra`ani hleb
ka{i~ica soli paketi} sve`eg kvasca 1 dl mleka
PRIPREMA:
Kvasac i {e}er istopiti u mlakom mleku. Sve vrste bra{na
izme{ati i dodati im so. Umesiti testo od uskislog kvasca i
me{anog bra{na. Testo dobro izraditi rukama i ostaviti da na
toplom mestu narasta 60 minuta. Ponovo ga
rukama dobro izmesiti, staviti u
podmazan pleh, pustiti 15
minuta da kisne i pe}i hleb
oko 60 minuta u rerni
zagrejanoj na 220 stepeni.
recept
meseca
PRIPREMA:
Najlep{e `elje
Kvasac izgnje~iti vilju{kom sa 2 ka{ike bra{na i ka{ikom {e}era, dodati malo
mlake vode da bude gusto i ostaviti na toplom mestu da uskisne. Umutiti 3
`umanceta i {e}er, dodati {afran, rastopljeni maslac, kvasac, mlaku vodu, a
zatim postepeno bra{no i prašak za pecivo, me{aju}i varja~om dok testo ne
postane glatko i elasti~no. Na kraju narendati koru limuna. Ostaviti da testo
naraste do duple koli~ine. Prekriti salvetom koju ste pokvasili vru}om
vodom. Testo izru~iti na dasku posutu bra{nom i presaviti ga nekoliko
puta. Rernu zagrejati na 100°C. Testo premazati sa malo
otopljenog maslaca i pustiti da naraste prekriveno
vla`nom salvetom. Umu}enim `umancetom i
pavlakom premazati testo i pe}i 10 minuta, a
zatim pove}ati temperaturu na 170°C i
pe}i jo{ 15-20 minuta.
SASTOJCI ZA 30 KOLA^I]A:
150 g maslaca
150 g {e}era u prahu
50 g |umbira u prahu, 2 jajeta
300 g
400 bra{na
SASTOJCI
100 g {e}era u prahu,
sok od jednog limuna
prehrambene boje,
ABC {arene mrvice ili perlice
Mle~ne zemi~ke
usni hlep~
i
}
Uk
Integralni sa
lukom i za~inima
SASTOJCI:
500 g
tipa 500 bra{na 1/4 l mleka
60 g margarina paketi} sve`eg kvasca
ka{i~ica {e}era ka{i~ica soli `umance
PRIPREMA:
SASTOJCI:
300 g
graham
integralnog bra{na
2 male glavice crnog luka
ka{ika maslaca ka{i~ica ulja
1/2 dl mleka ka{i~ica sitno seckane
sve`e `alfije ka{i~ica soli
ka{i~ica ABC mlevene miro|ije
pola ka{i~ice {e}era
15 g ABC suvog kvasca
PRIPREMA:
Izme{ati kvasac sa {e}erom i malo mlake vode
da uskisne. Zagrejati mleko i u njemu istopiti
maslac. Izme{ati bra{no i so, pa mu dodati sitno
naseckan luk i za~insko bilje, na kraju i uskisli
kvasac i umesiti testo. Testo dobro izraditi
rukama, ostaviti da kisne na toplom 90
minuta, pa ga premesiti. Oblikovati
hlep~i}e, staviti ih u podmazan pleh
i pustiti da odstoje jo{ 40 minuta.
Pe}i sat vremena u rerni
zagrejanoj na 180
stepeni.
i
10
Kvasac izme{ati sa {e}erom, ka{i~icom bra{na i malo
mlakog mleka, pa ostaviti da uskisne. Ostatak mleka
zagrejati i u njemu istopiti margarin. Izme{ati bra{no,
uskisli kvasac, so i mleko sa margarinom i zamesiti
glatko testo. Ako je potrebno dodati malo mlake vode.
Dobro izra|eno testo ostaviti na toplom da naraste dok
ne udvostru~i zapreminu. Ponovo ga dobro izmesiti,
oblikovati zemi~ke, staviti u pleh, pokriti krpom i pustiti
da se odmara 30-45 minuta. Povr{inu hleba premazati
`umancetom razmu}enim sa malo mleka i ispe}i hleb
u rerni zagrejanoj na 220 stepeni.
☺
50 min.
PRIPREMA:
Ra`ani sa origanom
SASTOJCI:
750 g
me{avine za ra`ani hleb
paketi} sve`eg kvasca 2 ka{ike ABC origana
3 ka{ike ABC susama ka{i~ica soli ka{i~ica {e}era
PRIPREMA:
Kvasac i {e}er rastopiti u malo mlake vode i ostaviti da uskisne,
dodati mu bra{no i ostale sastojake i zamesiti testo, po potrebi
dolivaju}i mlaku vodu. Mesiti dok ne postane elasti~no. Testo
ostaviti na toplom dok ne naraste na dvostruku zapreminu, a onda
ga ponovo dobro izmesiti. Napraviti nekoliko okruglih hlep~i}a,
posuti ih susamom, staviti na podmazan pleh da se "odmore"
petnaestak minuta. Pe}i u rerni zagrejanoj na 220 stepeni.
Omek{ali maslac umutiti sa
{e}erom, dodati mu jaja i mutiti.
Dodati bra{no pa prome{ati varja~om.
Zamotati testo u providnu foliju i
ostaviti u fri`ideru pola sata. Oklagijom
razviti testo jo{ jednom, kalupima
vaditi kola~i}e i re|ati na pleh oblo`en
masnim papirom. Pe}i u rerni
zagrejanoj na 150 stepeni 20-ak minuta.
Kada se ohlade, napraviti glazuru od
{e}era u prahu i limuna sa dodatkom
prehrambenih boja i premazati ih.
Na kraju ukra{avati.
11
Lekovito delovanje
Kurkuma je odli~an na~in prevencije ili
kontrolisanja raka: prostate, dojke,
melanoma, smanjuje rizik od de~ije leukemije,
~isti jetru na prirodan na~in, mo`e spre~iti ili
zaustaviti razvoj Alzheimerove bolesti,
prirodni je lek protiv bolova, reguli{e
metabolizam i potpoma`e u mr{avljenju,
zbog svojih antiupalnih svojstava
prirodan je lek protiv
artritisa i reume…
KARI
ZA^INPEDIA
Piletina u kari sosu
~udo prirode
Za~inski prah karija ima va`nu ulogu u indijskoj kuhinji
i ostalim kuhinjama ju`ne Azije, a zbog brojnih povoljnih u~inaka
na zdravlje, sve je prisutniji i u kuhinjama zapadnog sveta
K
ari je me{avina 20 razli~itih za~inskih biljaka, za~ina i semenki, a
kurkuma je jedan od glavnih
sastojaka i odgovorna je za `utu boju kari
praha. Osim apsolutnog aduta kurkume,
kari sadr`i i celi niz vitamina i minerala:
vitamin B6, B3, folnu kiselinu, kao i
minerale kalijum, gvo`|e i mangan.
Tako|e, smatra se izvorom prehrambenih
vlakana. Budu}i da se obi~no jelu dodaje u
koli~ini od jedne ka{i~ice, kalorijski
doprinos je zanemariv.
Nau~nici sa Zapada tek su nedavno
prepoznali zapanjuju}a terapijska svojstva
kurkume. U poslednjih pet godina objavljeno je vi{e od 1500 nau~nih radova koji
govore o kurkuminu, a Ameri~ki nacionalni institut za zdravlje sprovodi ~etiri
klini~ka eksperimenta s kurkuminom razmatra se kao terapija za karcinom
gu{tera~e, multipli mijelom, Alchajme-
12
rovu bolest i karcinom kolorektuma.
Kari se ne proizvodi u standardnom
kvalitetu, ve} se obi~no kategorizuje kao
blag, ljut i veoma ljut, a variraju sastojci i
njihovi koli~inski odnosi. Kod nas su prisutne uglavnom bla`e varijante.
Kako se koristi u kuhinji? Za salate: kao
preliv, za salatu od jaja kako bi joj dali jo{
ja~u `utu boju i dodatnu hranjivost.
Za testenine: Da bi makaroni dobili lepu
zlatno`utu boju, dodajte u klju~alu vodu
malo `utog za~ina karija.
Za povr|e: Kari u prahu je odli~an za~in
za nadopunjavanje ukusa so~iva, karfiola,
pirin~a.
Uz meso: Za piletinu ili junetinu, kao
preliv ili sos.
SASTOJCI:
300 g pile}eg belog mesa
2 ka{ike maslaca 2 ka{ike bra{na
1 dl pavlake za kuvanje biber so
2 ka{i~ice karija suvi biljni za~in
seckani list per{una malo majorana
PRIPREMA:
Belo meso ise}i na kocke i uvaljati u bra{no.
U tiganju zagrejati maslac, ne previ{e, i
spustiti piletinu da porumeni s obe strane.
Dodati pavlaku, prome{ati i kuvati 1-2
minuta da se dobije srednje gusti umak.
Dodati kari, so, biber i me{avinu za~ina.
Kuvati par minuta na umerenoj vatri, skloniti
s ringle i posuti per{unom i majoranom.
Slu`iti uz bareni pirina~ ili testeninu.
PREDLOG JELOVNIKA
Slani kuglof
SASTOJCI:
100 g maslaca
4 dl mleka 4 jajeta
250 g Gauda ka~kavalja
150 g kulena
1 ka{ika maslaca
morsko ora{~e
prezle per{unov list
so i biber 50 g bra{na
100 g kiselih krastavaca
glavno
jelo
predjelo
PRIPREMA:
Margarin otopite na niskoj temperaturi, dodajte
bra{no i mlako mleko. Kuvajte na srednjoj temperaturi dok smesa ne bude srednje gustine. Prohladite i
ume{ajte razmu}ena `umanca, narendani ka~kavalj,
sitno naseckani kulen, narendajte muskatno ora{~e,
posolite i pobiberite. Na kraju ume{ajte varja~om
sneg od belanaca i sitno naseckan per{un. Modlu za
kuglof prema`ite maslacem, pospite prezlama pa
nalijte pripremljenu masu. Pecite u zagrejanom rerni
na 180 stepeni dok kuglof ne po~ne da se odvaja od
kalupa. Izvadite na tanjir za poslu`ivanje, dekori{ite
kiselim krastav~i}ima ise~enim na kolutove.
Prazni~na
trpeza
U okviru priprema za do~ek Nove godine
treba se opredeliti i za izbor jela koje }emo
spremati, pa predla`emo recepte vrhunske
po kvalitetu a skromne po ceni
Jagnje}i {pikovani but
SASTOJCI:
te slanine
100 g dimljene mesna
1 kg jagnje}eg buta
ele pavlake
kis
dl
2
ca 100 g ulja 100 g kiselih krastava
era
bib
a
zrn
a bra{na 10
1 ka{ika senfa, 1ka{ik
a ili ka{i~ica suvog
rin
ma
ruz
dve gran~ice
i so
1 glavica crnog luka
PRIPREMA:
da meso zadr`i
o izvadite kost gledaju}i
Iz jagnje}eg buta pa`ljiv
rezance i njima
i krastavce iseckajte na
prvobitni oblik. Slaninu
vreloj masno}i
na
o i posoljeno meso pr`ite
na{pikujte but. [pikovan
istoj masno}i
na
a
so
me
koricu. Izvadite
bije
do
da
ana
str
h
svi
sa
sa malo vode pa
im bra{no i na kraju nalijte
propr`ite najpre luk, zat
laku i snef. Vratite
ajte pa dodajte kiselu pav
dobro prome{ajte. Prokuv
vatri. Kada meso
oj
tite da se dinsta na tih
but u umak, poklopite i pus
e|ajte na oval
por
,
cle
{ni
ga i isecite na tanje
te
adi
izv
a,
ek{
om
vim
sas
`ite sa kuvanim
ce|enim umakom. Poslu
za serviranjeiI prelijte pro
rikom u pavlaci.
enom solju i PREMIA pap
krompirima posoljenim {ar
14
glavno
jelo
Punjena jaja sa kapicam
a
SASTOJCI:
1 konzerva tunjevine
5 tvrdo kuvanih jaja
mleveni biber
1 ka{ika majoneza
listovi zelene salate
za,
daj
nekoliko ~eri pra
predjelo
PRIPREMA:
anca,
ite po du`ini, izvadite `um
Tvrdo kuvana jaja presec
sitno
i
u
|en
oce
dno
i dodajte pretho
propasirajte ih vilju{kom
jte
e{a
Um
te.
{aj
me
pro
sve dobro
izmrvljenu tunjevinu pa
e
vit
pra
m
belanca, tako da ka{iko
majonez i masom punite
pa
,
jaja
pite
klo
napravite kapice, pre
"brda{ca". Od paradajza
na listove
tufnice. Pore|ajte jaja
ite
majonezom naprav
zelene salate.
Svaka porodica uglavnom ima standardni
izbor jela za novogodi{nju ve~eru, ali mnogi vole
da probaju i ne{to novo. Svi koji ne poste
opredeljuju se za neko pe~enje kao glavno jelo,
predjela, sezonske salate i sitne kola~e.
Ove godine, umesto tradicionalnog prase}eg
pe~enja, predla`emo jagnje}i but i }urku - nisu
previ{e zastupljeni na na{im trpezama, a to je
{teta, pogotovo za }ure}e meso koje spada u
visokokvalitetna "posna mesa". U
supermarketima }e se u pretprazni~nom periodu
prodavati osim svinjskog i june}eg, i tele}e,
jagnje}e ali i }ure}e meso.
Ako se pri kupovini odlu~ite za kvalitetne ali po
ceni mnogo pristupa~nije proizvode privatnih
marki, kakva je Premia, mo`ete svojoj porodici i
gostima da priu{te bogat i ukusan prazni~ni meni.
]urka
punjena
kestenjem
dezert
Rolat oblanda
Putokaz za
dobru kupovinu:
Novogodi{nje i bo`i}no slavlje je ne{to
najlep{e {to tokom godine imamo, pa ipak,
zbog tro{kova koja sa sobom nose ~esto
znaju i da iscrpe januarske ku}ne bud`ete.
Ipak, u ovom predlogu jelovnika smo koristili
proizvode robne marke Premia i 365
koji su u ponudi u Maxijevim trgovinama,
a kako su oni dobrog kvaliteta a znatno
povoljniji od onih te kategorije drugih
proizvo|a~a, praznici mogu da
pro|u opu{tenije.
SASTOJCI:
1 }urka 200 g }ure}e d`igerice 1 kg smrznutog kesten pirea
250 g srpske dimljene kobasice 2 ka{ike suvog luka vla{ca maslac
3 ~ena belog luka 1 ~a{ica konjaka mleveni biber i so ulje
PRIPREMA:
D`igericu, sitno iseckan beli luk I vla{ac prop`ite zajedno sa sitno ise~enom
kobasicom. Dodajte odmrznuti kesten pire toj masi, pobiberite I posolite po ukusu I
sipajte jednu ka{i~icu konjaka. Masu dobro prome{ajte I njome napunite }urku. Otvor
za{ijte koncem, stavite je u podmazan pleh I zapecite }urku na najja~oj temperaturi
15 minuta. Zatim smanjite rerun na 190 stepeni, dodajte ~a{u blago posoljene vrele
vode i ostatak konjaka i pecite jo{ sat i po. ]urku povremeno prelivajte tim prelivom.
Poslu`ite uz blagi podvarak. Za salatu poslu`ite PREMIA doma}i ajvar.
SASTOJCI:
1 velika oblanda
2 jajeta
200 g {e}era
150 g maslaca
6 rebra otopljene
~okolade za kuvanje
200 g petit beurre keksa
200 g suvog vo}a po `elji
(suvo gro`|e, urme,
suve kajsije)
PRIPREMA:
Umutite jaja sa {e}erom i
kuvajte na pari da se masa
zgusne. Kada masa po~ne da se
zgu{njava, dodajte maslac, neprestano me{aju}i, pa ~okoladu
i me{ajte dok se masa ne zgusne. Dodajte keks iseckan na
komade (mo`ete na grubo i
oklagijom preko providne folije
usitniti keks). Na kraju sipajte i
iseckano suvo vo}e. U
me|uvremenu uvijte oblande u
vla`nu krpu, pa ih prema`ite
pripremljenim nadevom. Uvijte
rolat i ostavite da se hladi. Po `elji
ga mo`ete preliti rastopljenom
~okoladom.
15
Posni minjoni
SASTOJCI:
1 dl ulja 2 dl kisele
vode
narendana korica jed
nog limuna
12 ka{ika {e}era
10 ka{ika mlevenih ora
ha
275 g bra{na 1 pra
{ak za pecivo
MENI BEZ MESA
Baklava sa
~okoladom
SASTOJCI:
lade
150 ml ulja 300 g posne ~oko
na
gari
mar
it
250 g Dijamant Dijav
300 g mlevenog posnog keksa
½ kg tankih kora za pitu
1 kg {e}era, 1 l vode
PRIPREMA:
niskoj
U {erpu sipati ulje, i u njemu na
300 g
i
lade
~oko
g
300
iti
istop
turi
tempera
1/2
Od
fil.
mlevenog keksa, i napraviti gust
na
ljati
stav
fil
i
dve
po
kg tankih kora uzimati
t.
rola
u
ti
uvija
i
pola
na
i
krajeve, preklopit
,
pleh
u
|ati
pore
i}e,
par~
je
man
na
ise}i
Rolate
im
vrel
nim
pa preliti jednim rastoplje
stepeni
margarinom. Pe}i baklavu na 200
et od 1
{erb
i
ravit
Nap
i.
men
dok lepo ne poru
preliti
et
{erb
vru}
pa
e,
vod
l
1
i
ra
kg {e}e
upije.
o
dobr
preko vru}e baklave i ostaviti da
Bombice od
susama i tunjevine
SASTOJCI:
500 g tunjevine u komadi}ima
250 g Dijamant Dijavit margarina
100 g Dijamant Light majoneza
50 g senfa
400 g prepr`enog susama
PRIPREMA:
Tunjevinu ocediti od ulja. Dodati joj omek{ali margarin, majonez, senf i 200 g prepr`enog susama. Formirati rukama loptice,
staviti ih celu no} u fir`ider da se stegnu.
Svaku lopticu uvaljati u ostatak (200 g)
susama i pore|ati ih na ~iniju za poslu`ivanje.
Bogatstvo
posnog
obroka
Kada vam ponestane inspiracija za
kuvanje u periodu posta, pogledajte
predlog recepata koje dajemo
Pe~ene paprike
sa majonezom
SASTOJCI:
250 g Dijamant Light
majoneza
200 g posnih makar
ona
10 crnih maslinki bez
ko{tice
5 kiselih krastav~i}a
Fileti pe~ene crvene
paprike
16
PRIPREMA:
Skuvati na uobi~ajen na~
in makarone,
ocediti ih i ostaviti da se
ohlade. Iceckati
krastav~i}e i maslinke. Pe
~ene paprike
dobro ocediti, tako|e
iseckati, sve
sastojke dodati makarona
ma, posoliti po
ukusu, sipati majonez i pro
me{ati.
Fil I:
250 g Dijamant Dijav
it margarina
100 g {e}era 1 kes
ica vanilin {e}era
100 g posnog keksa
par kapi arome rum
Fil II:
200 g {e}era 1 dl
vode
200 g mlevenih oraha
100
a
g ~okolade
PRIPREMA:
Izme{ati sve sastojke i isp
e}i koru u velikom plehu
od rerne oblo`enom ma
snim papirom. Pe}i na 20
0
C oko 15-20 minuta.
Umutiti penasto marga
rin, dodati {e}er i mleve
ni
keks i par kapi arome po
`elji, pa namazati preko
ispe~ene korice. Za drugi
fil, skuvati sirup od {e}era
i vode, preliti orahe i dodati
posnu ~okoladu. Kad se
ohladi, premazati preko
prvog fila. Se}i na manje
kocke, preliti glazurom od
~okolade.
Napomena: ako `elite
da kola~i}i budu visok
i,
ispecite ih u manjem ple
hu.
Kraljevsko predjelo
SASTOJCI:
300 g Dijamant Light majoneza
600 g sve`ih {ampinjona biber
2 veze mladog luka 1 limunso
1 veza per{una malo belog vina
PRIPREMA:
Majonez za~initi solju i
mlevenim biberom sa
dodatkom po `elji malo belog
vina ili soka od 1 limuna.
Ostaviti majonez u fri`ideru na
sat vremena. Pe~urke
izdinstati na margarinu pa ih
ocediti. U ~iniju sipati pe~urke,
iseckan mladi luk na koluti}e.
Izme{ati, dodati majonez i
ponovo sve izme{ati. Predjelo
servirati rashladeno uz baget
hleb ili tost i suvo crno vino.
Poga~a sa
margarinom
SASTOJCI:
3 jajeta
1 kg mekog bra{na susam
a
asc
kv
ce
cki
1/2 ko
margarina
c
250 g Dijamant Classi
voda
so
1 ka{i~ica {e}era
PRIPREMA:
mlaku vodu, da
Kvasac i {e}er staviti u
staviti 2 jajeta,
nado|e. Bra{no posoliti,
ti sa mlakom
esi
zam
i
nado{ao kvasac
nado|e,
jo{
da
iti
tav
vodom. Os
aonik,
ug
vo
pra
premesiti, oblikovati
i kao
pit
klo
pre
a,
narendati 1/3 margarin
ta.
pu
2
jo{
i
vit
no
po
knjigu i postupak
i na
se}
at,
rol
u
nik
ao
ug
Uviti pravo
oblo`en pekipar~i}e i re|ati u pleh,
papirom.
aviti jo{ jednom
Slo`iti u obliku cveta, ost
umu}enim `ui
zat
ma
pre
da nado|e,
om i pe}i.
mancetom, posuti susam
17
MAXI INFO PLUS
Samo da se zna...
Tokom letnjih meseci, najvi{e
PIVA prodato je u Maxi objektima koji
pripadaju regionu Vojvodine
Najvi{e [email protected] ZA VE[ se prodaje u
Novom Pazaru, dok se najve}e koli~ine
OMEKŠIVA^A prodaju u In|iji
U proseku, najvi{e ^OKOLADE se
prodaje u Zaje~aru a KOLA^A u Pan~evu
Najve}e koli~ine KONZERVIRANIH
MASLINA u toku protekle godine prodali
smo u Zaje~aru i Pirotu
Najprodavanije vo}e u Maxiju
je BANANA, a povr}e KUPUS
Najvi{e KEKSA se prodaje u Kikindi
Najve}e koli~ine SLADOLEDA tokom leta,
Najve}e koli~ine SUNCOKRETOVOG I
prodate su u Maxi objektima Pan~evu i Vr{cu
MASLINOVOG ULJA se prodaju u Zaje~aru
U proseku, MINERALNA VODA je u svakoj korpi on line potro{a~a
Meso
S
vinjsko meso u bilo kom obliku,
pr`eno, pe~eno na ro{tilju ili na
ra`nju, kao sastojak raznih kulinarskih |akonija... ~esto je "glavni junak"
kuvara i recepata doma}ica na ovim
prostorima. Ve}ina potro{a~a, omamljena
u`ivanjem u slasnim zalogajima so~nog
svinjskog mesa, ne upu{ta se previ{e u
razmi{ljanja o nutritivnim svojstvima jedne
od osnovnih namirnica u ljudskoj ishrani,
koja, izme|u ostalog, sadr`i visok nivo
fosfora i cinka, bogata je vitaminima B
kompleksa i tiaminom, te nezaobilazan
izvor belan~evina. Ipak, poslednjih godina
primetno je da doma}i kupac sve vi{e
obra}a pa`nju na kvalitet mesa koje pazari.
Danas potro{a~i u velikoj meri poverenje
ukazuju mesu koje sadr`i visok procenat
mesnatosti u odnosu na mast. Istra`ivanja
pokazuju da je zahvaljuju}i promeni na~ina
uzgoja i ishrane, u poslednjih 20 godina
procenat masti u svinjskom mesu smanjen
za oko 30%. Tom trendu prilagodili su se i
ozbiljni doma}i proizvo|a~i, koji prate
svetske standarde u sto~arskoj proizvodnji.
"Posno" meso
Jedan od takvih proizvo|a~a je Delta Agrar, na ~ijim farmama se uzgajaju visokomesnati tovljenici i priplodne svinje
vrhunskog genetskog potencijala. Izuzetni
proizvodni rezultati i kvalitet mesa dobijeni
su primenom tehnologije ~uvenog danskog
proizvo|a~a DanBred. Sve`e meso
poreklom sa farmi Delta Agrara, dobro
poznato na doma}em tr`i{tu, svoj vrhunski kvalitet duguje rasnom sastavu grla od
kojih se dobija. Tovljenici sme{teni na farmama ove kompanije nastali su ukr{tanjem
rasa Danski landras, Danski jork{ir i Danski
20
najvi{eg kvaliteta
sa doma}ih farmi
Istra`ivanja pokazuju da
je zahvaljuju}i promeni
na~ina uzgoja i ishrane,
u poslednjih 20 godina procenat
masti u svinjskom mesu
smanjen za oko 30%
durok. Meso koje se dobija od ovakvih
tovljenika izuzetnog je kvaliteta, veoma
so~no, intenzivne boje. Optimalan odnos
kulinarski i tehnolo{ki vrednih delova
izra`ava se kroz visok procenat u~e{}a
{unki, ple}ki, karea, vratova i mesnate
slanine u svinjskim polutkama. Ovo meso
naziva se "posno meso", usled malog udela
masti u mesu. Osim toga, za meso koje
dolazi sa Delta Agrarovih farmi stru~njaci
ka`u i da je "mlado meso", s obzirom na to
da tovljenici sa ove farme na tr`i{te sti`u sa
oko 160 dana starosti, dok je u Srbiji prosek
starosti tovljenika pri izlasku sa farme
preko 200 dana.
Danska tehnologija
- doma}a pamet
Spoj vrhunske danske tehnologije i stru~njaka Delta Agrara omogu}io je proizvo|a~ima svinja koji sara|uju sa ovom
kompanijom bolju produktivnost i kvalitetniju genetiku. Sve to podrazumeva vi{e
prasadi na godi{njem nivou u odnosu na
konvencionalne rase svinja, ve}i procenat
mesnatosti, manju koli~inu hrane za tov i
proizvodnju ujedna~enih tovljenika.
Zdravstvena bezbednost
Osim kvaliteta svinjskog mesa, zna~ajan
faktor, kako u kupovini u maloprodaji,
tako i pri odlu~ivanju malih farmera koje
}e svinje uzgajati, jeste zdravstvena bezbednost proizvoda, `ivotinja i farme sa koje
tovljenici dolaze. U Srbiji trenutno postoji,
{to registrovanih {to onih drugih, oko
1.200 klanica, mesara i "objekata" koji se
tako nazivaju, plus visokorizi~na prodaja
sve`eg mesa u okolini pijaca. Veliki deo
takvih objekata i proizvo|a~a posluje uz
minumum ili gotovo bez ikakvih higijenskih standarda, {to je idealan teren za
ponudu mesa sumnjivog kvaliteta i potencijalnu opasnost od trovanja i raznih vrsta
zaraza.
Tovljenici koje isporu~uje Delta Agrar
imaju najvi{i zdravstveni status, jer se na
farmama primenjuju stroge biosigurnosne
mere, ~ime je spre~eno uno{enje uzgojnih
bolesti. Bezbednost hrane jedan je od prioriteta u proizvodnom procesu modernog
svinjarstva. Na farmama Delta Agrara
striktno se po{tuju standardi u uzgoju
`ivotinja, tako da je grlima obezbe|ena
najkvalitetnija ishrana, koja uklju~uje
zabranu kori{}enja odre|enih supstanci u
hrani. Pored toga, upotreba lekova u
terapijske svrhe strogo je kontrolisana i u
velikoj meri umanjena, ~ime je automatski
smanjen rizik po zdravlje potro{a~a.
Proizvodnja po najvi{im svetskim standardima dobit je ne samo za uzgajiva~e ve}
i za krajnje potro{a~e, koji kupovinom
svinjskog mesa poreklom sa proverenih
farmi znaju da kupuju kvalitetan, ukusan i
zdravstveno ispravan proizvod. Uz to
doma}i i bez ikakvih zdravstvenih rizika po
sebe i svoje najbli`e.
@ ena
Na kraju smo jo{ jedne godine,
pa za kraj ~astite sebe:
^
ipkom, ~ipkom, ~ipkom...
Ako u pravom svetu nema vi{e
romantike, onda je ba{ u modi
romantika koja definitivno dominira
ovosezonskim trendovima. ^ipka je
istovremeno senzualna, ali i seksi i
romanti~no viktorijanska
P
oklonom... zaslu`ili
ste ga, pa ga najpre
sebi i kupite
[
etnjom po sun~anom
zimskom danu, zbog
vi{e svetlosti i dobrobiti
za ko`u, kosu i telo
23
MODNE PRI^E
DIZAJNERI
Najlep{e modele od ~ipke
ove sezone prikazali su Valentino,
Giambatista Valli, Dolce & Gabbana,
Antonio Marras, Prada, Calvin Klein i
mnogi drugi dizajneri i dizajnerske ku}e.
Uz vi{eslojnost, skulpturalnost,
istra`ivanje volumena i sna`an dizajn
najnovije mode - ~ipka je definitivno
pokazala svoje druga~ije lice. Uprkos
negiranju tradicionalne podele na dnevnu
i ve~ernju ode}u, zavodljiva tkanina
zadr`ala je, ipak, svoje elementarno
svojstvo - nagla{avanje ~iste
`enstvenosti.
Romanti~an
zagrljaj ~ipke
Providna, lepr{ava, `enstvena i provokativna ili
romanti~na i retro - ~ipka na ode}i, torbama, cipelama
pa ~ak i ki{obranima, i ove zime ulep{a}e `enske figure
Jo{ od viktorijanskog doba, ~ipka je omiljeni deo `enske
garderobe i jedan od materijala koji nam sigurno nikada ne}e
dosaditi. Ovoga prole}a i leta ~ipka je postala omiljena i u modnom
svetu, a u{la je i u zimske kolekcije. Vole je svi. Dizajneri,
trendseterke, modni urednici i high street brendovi.
Koliko god mislili da je moda povr{na, trendovi nastaju s
odre|enom svrhom, oni su antipod realnosti, zato nam je moda i
potrebna. I u trenutku kada u svetu vlada scenario kao iz nekog
apokalipti~nog filma katastrofe, moda je u funkciji stilskog analgetika,
koji sve to smiruje i ulep{ava...
DETALJ
Upravo tim tragom
velika modna imena
predla`u ~ipku kao modni
detalj u dnevnim i ve~ernjim
kombinacijama. Osim standardne crne
za ve~e, u modi je tako nevina i an|eosko bela, ali
i elegantna be` boja peska i topla ne`na
starinska puderasto roze.
Ali, ~ipka je delikatna kao i njena tekstura pa s
njom treba pa`ljivo i oprezno, jer svako
preterivanje sa ~ipkom stvara kontraefekat
i princezu pretvara u barsku damu. Zato
je ~ipka najpo`eljnija kao detalj, jer
je od glave do pete zahtevna i
stilski nepo`eljna.
24
SENZUALNA I SEKSI
Dakle, ako u pravom svetu nema vi{e
romantike, onda je ba{ u modi romantika
koja definitivno dominira ovosezonskim
trendovima. ^ipka je istovremeno senzualna, ali
i seksi i romanti~no viktorijanska {to i govori
njena istorija, jer se od 16. veka od nje izra|ivala
pre svega ode}a namenjena bogata{ima. Sre}om,
razvojem modne industrije postala je dostupna i
onima tanjeg nov~anika. Rezervisana za
privatnost spava}e sobe i otkrivena samo onima
kojima `elimo podariti njenu ne`nost, sada
se ~ipka prebacila na sve - od
poluprozirnih bluza pa sve do cipela i
bo~ica parfema.
BALANS
S
avremeni ~ovek provodi dane u
zatvorenom prostoru, pod
ve{ta~kom svetllo{}u
i zra~enjima tehni~kih
ure|aja. Kao deca ove planete,
mi zavisimo od Sun~eve svetlosti, a
izgleda da je sve vi{e izbegavamo. Na{ telesni
i psihi~ki sistem prilago|eni su optimalnom
funkcionisanju pri apsorpciji dovoljne
koli~ine Sun~eve svetlosti.
Le~enje Sun~evom svetlo{}u (helioterapija), poznato je od davnina. Stari Grci,
Rimljani, Egip}ani, Arapi, Indijci i
mnogi drugi narodi u le~enju brojnih poreme}aja i bolesti koristili su
izlaganje bolesnika Sun~evoj svetlosti. Sve
do po~etka 20. veka helioterapija se redovno
i uspe{no koristila za le~enje tuberkuloze,
rahitisa, rana, ko`nih poreme}aja itd.
Danas je op{teprihva}eno mi{ljenje da
Sun~evi zraci izazivaju rak, pa ~ak i DNK
o{te}enja iako za
ovo jo{ uvek ne postoje nikakvi nau~ni dokazi. Savremeni ~ovek i tokom onog
kratkog vremena izlaganja Suncu koristi velike
koli~ine za{titnih krema,
nao~are za sunce su obavezni
rekvizit od zore do no}i, a
umesto besplatnih Sun~evih zraka pla}amo za boravak u kapsulama solarijuma. Sve je ve}i broj ljudi
koji dovode u pitanje vladaju}u
teoriju o globalnom zagrevanju a
{irom sveta velikom brzinom raste
broj pristalica takozvane solarne joge
- svakodnevnog kratkotrajnog gledanja
u Sunce neposredno posle izlaska ili pre
zalaska, u cilju pobo{ljanja op{teg zdravstvenog stanja i duhovne ravnote`e.
Ljudi
su deca
sunca
Sun~ajte se zimi
Sunce je besplatno. Svaki dan se sun~ajte bar pola
sata (tokom bezbednih sati) i bez ikakvih krema. Ovo
je naro~ito bitno zimi kad je dan kra}i i du`e boravimo
u ku}i. Ne propu{tajte ni jedan sun~ani dan. Popravi}ete raspolo`enje i oja~ati imunitet. Ipak, lekari
nagal{avaju da se poseban oprez preporu~uje
osobama koje boluju od hipertireoze (povi{ena
funkcija {titne `lezde), reumatoidnog artritisa i hipertenzije, jer su ovi pacijenti preosetljivi na UV zra~enje.
spre~ilo
prekomerno
prodiranje zra~enja u oko
i njegovo o{te}enje pa
zato nije potrebno nositi
nao~are pri umerenoj
ja~ini zra~enja, osim u
slu~aju velike preosetljivosti o~iju.
Sunce je izvor i za{titnik `ivota na na{oj planeti. Oprezan
i razuman boravak na sun~evoj svetlosti ja~a i stimuli{e ceo
organizam. Da li dovoljno koristimo darove Sunca?
Na{e telo voli sunce
Sun~eva svetlost i raspolo`enje
Sunce ima va`an uticaj na na{ bioritam i
na na{e raspolo`enje. Pinealna `lezda, ili
epifiza, u na{em telu naizmeni~no lu~i hormone serotonin (jedan od tzv. hormona
sre}e) i melatonin (hormon spavanja). Na
pravilan rad ove `lezde uti~e primerena
izlo`enost svetlosti i tami tokom 24 sata.
Kako je lu~enje ova dva hormona epifize povezano, osiguravanjem dovoljne koli~ine serotonina tokom dana reguli{emo i produkciju melatonina, odnosno omogu}ujemo
svom organizmu kvalitetniji san tokom no}i. Epifiza zajedno s hipofizom kontroli{e
26
metabolizam. Ljudi s nedovoljnom proizvodnjom melatonina u telu pate od nesanice, {to je ~est slu~aj kod starijih osoba. Kako
izlu~ivanje hormona epifize opada sa starenjem, izlaganje Sun~evoj svetlosti vrlo je
bitno za stariju populaciju.
Osim preko ko`e, na{ organizam Sun~eve
zrake prima i putem o~iju. No{enje za{titnih
nao~ara za Sunce i preko zime dodatno
ograni~ava izlo`enost sun~evom zra~enju.
No ve}i problem od nao~ara koje potpuno
blokiraju UV zra~enje predstavljaju neprimerene nao~ari koje ne sadr`e dovoljnu
UV za{titu. Stru~njaci zato savetuju da je
ispravnije odre}i se nao~ara nego koristiti
nao~are bez za{tite. Na{e se o~i pri jakoj
svetlosti spontano prilago|avaju skupljanjem zenica kako bi se na prirodan na~in
No{enje
za{titnih
nao~ara za
Sunce i preko
zime dodatno
ograni~ava
izlo`enost
sun~evom
zra~enju
Sun~eva svetlost omogu}ava
stvaranje ujedna~enih rezervi
kalcijuma i fosfora. Za imunolo{ki sistem neophodan nam je
vitamin D. Devedeset odsto
dnevnih potreba za njim proizvodi
ko`a, a ovaj proces je mogu} samo
pod dejstvom ultraljubi~aste svetlosti,
odnosno sunca, na otvorenom.
Zahvaljuju}i Suncu vitamin D u na{em
organizmu se pretvara u kalcijum, podsti~e
se proizvodnja hormona endorfina koji ~ini
da se ose}amo sre}no i zadovoljno. To zna~i
da je Sunce dobra preventiva i lek protiv
depresije. Op{te je poznato da nedovoljno
izlaganje Sun~evoj svetlosti mo`e izazvati
probleme u funkcionisanju nervnog sistema, {to je ~esta pojava u nordijskim zemljama koje imaju mali broj sun~anih dana u
toku godine. Sunce spre~ava pojavu rahitisa.
Deca koja previ{e vremena provode u zatvorenom prostoru, rizikuju da zbog nedostatka Sun~eve svetlosti obole od rahitisa
koji nastaje usled poreme}ene mineralizacije
kostiju u razvoju i najbitnije - nedostatka D
vitamina.
Sunce ima antibakterijski efekat pa se
osobama sa problemati~nom ko`om (akne)
predla`e {to ~e{}e izlaganje suncu. Blagotvorno je za ubla`avanje psorijaze i ekcema.
Boravak na suncu podsti~e seksualnu `elju i
otklanja depresiju, stimuli{e cirkulaciju i
stvaranje hemoglobina, le~i anemiju i
sni`ava krvni pritisak.
Z dravlje
zimski sportovi su korisni
Klizanje
Je preporu~ljivo za sve koji leti vole
rolere. Kretanje na ledu pobolj{ava
ose}aj za ravnote`u, a {tedi zglobove
i ja~a mi{i}e posebno nogu, stra`njice,
trbuha, zdelice i kukova. Sankanje je
aktivnost za sve one koji `ele da pove`u
sport, dru`enje i zabavu. U spustu
upravljanje i ko~enje zahteva rad
mi{i}a ruku, nogu, trbuha i le|a
koji su optere}eniji {to staza
ima vi{e spustova.
Bolja
cirkulacija
Niske temperature podsti~u rad
metabolizma jer se telo trudi da zadr`i
toplotu. Time se podsti~e cirkulacija, a
krvotok je manje optere}en nego pri
visokim temperaturama. Prilikom fizi~ke
aktivnosti na hladnom energija se u telu
brzo tro{i, {to dovodi do br`eg sagorevanja
masno}a. Rezultat je mr{avljenje koje je
posebno izra`eno kod sportova koji
zahtevaju izdr`ljivost.
Hodanje
i tr~anje na
snegu
Ja~a mi{i}e, pove}ava pokretljivost i
izdr`ljivost tela, kapacitet plu}a, srce radi
bolje, pospe{uje se izgradnja kostiju zbog
udarnog optere}enja,
ja~a se otpornost i spre~ava
depresija. Za ove aktivnosti
potrebna je ode}a koja {titi
od vetra i ne propu{ta
vodu.
29
MEDICINA
Smanjenje te`ine operacijom
Dugogodi{nja nebriga o ishrani i pogre{ne navike,
na`alost, sve ~e{}e dovode do ekstremne gojaznosti koja
se danas u Klini~kom centru Srbije re{ava operacijama
S
tru~njaci upozoravaju da gojaznost u
gotovo svim zemljama uzima sve
ve}i danak i da je jedan od faktora
rizika za nastanak brojnih bolesti. U zemljama Evropske unije gojaznost je uve}ana
za 50 odsto, a u Srbiji za ~ak 60 odsto. Oko
54,5 odsto osoba u Srbiji ima prekomernu
telesnu masu, 36,6 odsto odraslih je prekomerno uhranjeno, 18,3 odsto je gojazno, a
~ak 18 odsto mladih spada u kategoriju
umereno gojaznih i gojaznih.
Zato se i u na{oj zemlji po~elo sa operacijama koje poma`u da se ekstremno gojazni
pacijenti oslobode vi{ka kilograma uz pomo} tima stru~njaka Klini~kog centra Srbije.
Prema re~ima doc. dr \or|a Bajeca,
direktora KCS-a, u ovoj ustanovi se od
juna obavljaju tri vrste laparoskopskih
operacija u le~enju gojaznosti. Prva je
postavljanje prstena oko `eluca, druga je
su`avanje ovog organa celom du`inom,
~ime se spre~ava uno{enje ve}e koli~ine
hrane, a tre}a, koja je i najkomplikovanija,
je tzv. gastroenteralni bajpas.
Tri vrste zahvata
- Gra|ani sada mogu da re{e problem
suvi{nih kilograma, koji je naj~e{}i uzrok
mnogih ozbiljnih oboljenja. Oni koji smatraju da im je zbog vi{ka kilograma neophodna intervencija, mogu da do|u na
pregled u KCS sa uputom lekara, a posle
obavljenih konsultacija i analiza
sledi poziv na sastanak konzilijuma koji odre|uje terapiju za
pacijenta i procenjuje {ta je
idealno za njega. Najdu`e iskustvo
u izvo|enju operacija gojaznih
pacijenata imaju Amerikanci,
Norve`ani, Nemci, pri ~emu samo
u Americi ima oko pola miliona
operisanih pacijenata. Na{i lekari su
bili na obuci u Norve{koj - istakao je dr
Bajec.
Pretpostavlja se da na ovim prostorima
`ivi nekoliko desetina hiljada ljudi koji
spadaju u kategoriju pregojaznih, a koji mogu da budu kandidati za novu vrstu operacije. Gojaznim se smatraju oni mu{karci
kojima je obim struka ve}i od 94 centimetra, kao i `ene kod kojih on prelazi 80
centimetara. Da bi neko bio uop{te kandidat za operaciju, mora da ima indeks telesne
mase (BMI) izme|u 35 i 45, i da pro|e ~itav
niz pregleda, a njegovo stanje neophodno je
pratiti mesecima pre i posle zahvata.
- Vi{e od 20 pacijenata je operisano u
prvoj fazi, a neki pacijenti su oslabili vi{e
od 30 kilograma. Niko od operisanih nije
imao komplikacije, svi se pridr`avaju
propisanog re`ima `ivota koji prati
odre|en re`im ishrane i bavljenje fizi~kim
aktivnostima. Svi su pod nadzorom
stru~njaka. Veliko interesovanje vlada za
ovim na~inima re{avanja vi{ka kilograma,
tako da nam se stalno prijavljuju zainteresovani gra|ani - istakao je Drago Jovanovi}, pi-ar KCS-a.
Brz oporavak i mr{anje
Operacije omogu}avaju pacijentima da se
ve} nekoliko meseci nakon hirur{ke
intervencije oslobode uzimanja razli~itih
medikamenata koje su do tada svako-
dnevno koristili za razli~ita udru`ena
oboljenja. Intervenciji prethodi dvonedeljna dijeta, potom sledi operacija, a zatim posle ~etiri dana odlaze
ku}i sa dobijenim uputstvom o
ishrani. Pacijenti se vrlo brzo nakon
ovakvih operacija vra}aju svojim uobi~ajenim aktivnostima. Dobra stvar
intervencija je da operisani gra|ani ne
mogu vi{e da jedu kao pre, jer nemaju
veliku `elju za hranom, a napomenuto im je
da jedu malo, u ~e{}im vremenskim
razmacima.
I stranci su odali priznanje na{im stru~njacima za obavljanje operacija gojaznih.
Tim hirurga Klini~kog centra Srbije, sa
direktorom dr \or|em Bajecom na ~elu,
predstavio je na Kongresu hirurga u Hamburgu stru~ni rad kome su inostrane kolege
dale visoke ocene.
- Re~ je o ozbiljnom zahvatu koji po~inje
radom nutricioniste, a zavr{ava sa hirurgom, dok izme|u njih va`nu ulogu imaju
kardiolozi, radiolozi, endokrinolozi, neuropsihijatri... Svi ti stru~njaci moraju da daju
saglasnost za operaciju nekog pacijenta dodao je Jovanovi}.
HRANA JE LEK
Bogata
ponuda
PREMIA
~ajeva
Dodaci
za {oljicu ~aja
~aj mo`e ostati du`e u proklju~aloj vodi, a
cedi se nakon desetak minuta. Vrlo su
osve`avaju}i i sve su tra`eniji.
Danas na tr`i{tu postoji mno{tvo vo}nih
~ajeva, a me|u poznatijima su: ~aj od
kokosa, ~aj od limuna i narand`e - koji
deluju izvanredno okrepljuju}e zbog
ugodnog kiselkastog ukusa, ~aj od marelice
- koji ~uva sistem za varenje, ~aj od kru{ke,
~aj od jabuke i cimeta (kod nas sve
popularniji) , ~aj od brusnice, ~aj od vi{nje,
vo}ni ~aj od jagode s vanilom, ~aj od limuna
i manga, ~aj od jagode i kivija…
Vreme je
za gutljaj toplog ~aja!
Biljno-vo}ne me{avine
[olja ~aja je pomo} pri opu{tanju, lekoviti napitak, razonoda,
sredstvo za u`ivanje i dru`enje, daje energiju i bo`anstveno miri{e…
P
ri~a o ~aju po~ela je pre 5000 godina
u Kini. Prema legendi otkrio ga je
kineski car Shen Nung. Desilo se da
su jednog dana dok je car bio na putu, on i
njegovi sluge stali da se odmore. Kako se
tada voda za pi}e prokuvavala zbog
prevencije bolesti, slu~ajno je sa obli`njeg
grma u vodu upalo nekoliko suvih listova i
voda je promenila boju. Cara, kao nau~nika,
zanimalo je kakva je to te~nost pa je uzeo
nekoliko gutljaja i otkrio da je vrlo osve`avaju}a. Tako je prema legendi otkriven ~aj.
^aj je zapravo biljka. Sve ostalo {to danas
pijemo su biljni, vo}ni ili me{oviti ~ajevi.
U idealnom slu~aju voda za ~aj treba da
bude bez hlora, posuda za kuvanje od
neutralnog materijala (rostfraj, staklo,
emajlirano gvo`|e), a ~ajnik od stakla ili
porcelana. ^aj se priprema tako da se
klju~ala voda za ~aj stavi u prethodno zagrejan ~ajnik. Zavisno od vrste ~aja, voda
treba biti klju~ala, blizu vrenja ili ne{to
hladnija (za zeleni ~aj temperatura vode ne
sme da prelazi 70 stepena Celzijusovih).
Kesica ~aja ili rinfuza ~aj dr`i se u vodi dva
do pet minuta (zavisno od vrste ~aja).
Svaki ~aj je dobar ~aj
Od zelenog ~aja do hibiskusa, belog do
kamilice, ~ajevi su puni flavonoida i drugih
zdravih sastojaka. Lekovitost ~ajeva otkrili
su jo{ davno na Istoku. Ve} hiljadu godina
se u tom delu sveta ~ajevi piju zbog njihove
lekovitosti. Ali, Istok je otkrio i njihov uticaj
na na{e emocije i inteligenciju - odnosno,
~ajeve kao izvor sre}e i mudrosti. Upravo
zbog toga, sve vi{e smo ga po~eli prou~avati
i mi koji smo ne{to zapadnije. Istra`ivanja
su pokazala da neki ~ajevi mogu da
pomognu u borbi protiv raka, sr~anih tego-
32
ba i dijabetesa. Tako|e, neki od njih poma`u
nam u gubitku suvi{nih kilograma, sni`avaju holesterol, ali i brinu za na{u psihu.
Njihova lekovitost ~ini se dopire toliko
duboko, da imaju i uticaj i na bakterije.
Biljni ~ajevi
Dobjijaju se prelivanjem lekovitih biljki
vrelom vodom. Imaju, svaki za sebe, lekovito I osve`avaju}e dejstvo, a kod nas se naj~e{}e piju:
NANA povoljno deluje na funkciju jetre i
`u~ne kese i ubla`ava bolove. Koristi se i kao
sedativ. Ima smiruju}e dejstvo i poma`e u
slu~aju migrene. Smiruje nadra`eni `eludac
i olak{ava menstrualne probleme.
KAMILICA umiruje bolove, poma`e protiv
bakterija i virusa. ^aj od kamilice deluje
smiruju}e i ~esto se koristi kao lek protiv
nesanice. Ubla`ava bolove u `elucu, kao i
gr~eve, nadutost, dijareju, konstipaciju,
gastritis.
[IPAK u 100 g ima oko 1.700 mg vitamina
C, a tako|e sadr`i vitamine A, D, E, kao i
vo}ne kiseline. Ubla`ava i spre~ava infekciju
be{ike, glavobolju i vrtoglavicu.
LIPA deluje smiruju}e u slu~aju gr~eva, poma`e kod oboljenja bubrega, organa za disanje, nervnih slabosti, du{evne premorenosti i stimuli{e rad srca. Treba je tek povremeno koristiti, jer ako se pre~esto pije
mo`e izazvati o{te}enje srca.
BELI SLEZ u svom korenu sadr`i sluz,
pektin, skrob, saharozu… Iseckan koren
dr`i se oko dva sata u hladnoj vodi (nikako
u klju~aloj) i za to vreme ~e{}e prome{a.
Povoljno deluje na ka{alj, bronhitis, upalu
plu}a.
Vo}ni ~ajevi
Vo}ni ~ajevi ne sadr`e kofein pa su
prikladan napitak i za decu i odrasle u bilo
koje doba dana. Prilikom pripreme, vo}ni
^ajne me{avine se dele na dodatke ishrani
ili lekovite ~ajeve i konzumne ~ajeve za
svakodnevnu konzumaciju. Veliki je broj i
me{avina sa odre|enim dejstvom, bilo samo
biljnih, bilo vo}nih ili lekovitih. Tako su ve}
odoma}eni ~ajevi za bolje varenje, za
mr{anje, me{avine protiv stresa, za
opu{tanje, za bolji apetit… Kod ovih ~ajeva
je va`no da se svako dr`i uputstva, tj. da se
ne pije vi{e {olja nego {to je preporu~eno.
^aj mo`emo obogatiti raznoraznim
dodacima. U Srbiji se ~aj uglavnom
pije sa {e}erom, medom i limunom,
ponekad i cimetom. U Rusiji se ~aj
pije s mnogo {e}era, meda ili ~ak s
marmeladom pa slu`i kao jako
energetsko pi}e. U Japanu se ~aj pije
bez ikakvih dodataka. U Velikoj
Britaniji se naj~e{}e pije crni ~aj, i to s
mlekom i {e}erom. Na Tibetu ~aj
za~injavaju solju i maslacem.
^aj je, zavisno od njegovog samog
ukusa, mogu}e "obogatiti":
limunom ili medom
ka{ikom marmelade od
narand`e, kajsije, {ipka
gustim sokom od vi{anja
breskvama iz kompota u koje je
nabodeno 2 do 3 karanfili}a
kri{kama narand`e, mandarine
{ipkom vanile (na ve}u koli~inu)
cimetom u {ipki ili prahu
~ili ili |umbir prahom (za gurmane
i ljubitelje neobi~nih ukusa)
PREVENTIVA
Maj~inomlekokaolek
@ena koja doji i na ovaj na~in hrani bebu {titi i svoje zdravlje jer se
time smanjuje i mogu}nost razboljevanja od raka dojke i jajnika
K
olostrum, mleko koje se lu~i prvih nekoliko
dana posle poro|aja, sadr`i vi{e proteina i
odbrambenih materija nego zrelo maj~ino
mleko i zato je posebno va`no za tek ro|ene bebe da po~nu {to pre da ga uzimaju. Istra`ivanja
pokazuju da se maj~ino mleko samo od sebe
menja i prilago|ava potrebama odoj~eta za
vreme obroka dojenjem, a tako|e se prilago|ava i potrebama deteta koje raste u koli~ini
i sadr`aju proteina, masti, ugljenih hidrata,
mineralnih materija, vitamina i gvo`|a.
Lekari obja{njavaju da je maj~ino mleko
veoma va`no za odoj~e jer potpoma`e imunitet i {titi od bolesti, a zapa`eno je da uti~e i na
bolji razvoj mozga kod bebe. Stru~na istra`ivanja dokazala su da
dojenje smanjuje rizik od
Stru~na infekcija disajnih puteva,
upale uva, a u kasnijem dobu
istra`ivanja od bolesti srca i krvnih
dokazala su da sudova, {e}erne bolesti i
dojenje alergija.
An|elka Kotevi}, {ef "Halo bebe"
smanjuje rizik u beogradskom Zavodu za javno
od infekcija zdravlje, isti~e da su brojna istra`ivanja
disajnih puteva, dokazala prednost prirodne ishrane i primaj~inog mleka u de~ijoj ishrani.
upale uva, a u mene
- Dojenjem se razvija prisan odnos
kasnijem dobu izme|u majke i deteta, {to za dete zna~i
od bolesti srca i ljubav, blizinu i toplinu, naklonost i
krvnih sudova, bezbri`nost, za{titu i sigurnost obja{njava Kotevi}eva.
{e}erne bolesti
Stru~njaci isti~u da je va`i alergija no da se mladim majkama svakodnevno {to
vi{e pri~a o tome kolika je va`nost dojenja,
jer ono poma`e da se kod mali{ana
pravilno razvija muskulatura lica i
vilica i spre~ava razvoj cirkularnog
karijesa gornje vilice koji nastaje
upotrebom ve{ta~kog mleka za bebe i upotrebom fla{ica.
I pored svih prednosti koje donosi
dojenje za zdravlje bebe, mnoge majke u Srbiji se, ipak, odlu~uju da to ne rade. Prema preliminarnim rezultatima istra`ivanja u protekloj godini koje je sproveo UNICEF sa Republi~kim zavodom za statistiku, procenat dece mla|e od {est meseci koja su isklju~ivo
dojena iznosi svega 14 odsto, {to je manje nego u
2005. godini, kada je taj procenat iznosio 15 odsto.
34
Doc dr sc Med Nevenka Raketi}
Respiratorne
infekcije kod dece
Naj~e{}e bolesti de~jeg doba su respiratorne infekcije, koje zahvataju sluznice gornjih i donjih disajnih puteva. Uglavnom su izazvane virusima, i to najvi{e
iz grupe rinovirusa (preko 100 vrsta).
Bakterije koja uobi~ajeno izazivaju respiratorne infekcije su streptokok, pneumokok, hemofilus influence i moraksela.
U odnosu na odrasle, deca ~e{}e oboljevaju od respiratornih infekcija i to 6 do
8 puta godi{nje. Simptomi bolesti du`e
traju nego kod odraslih, u proseku do 14
dana. Zbog toga se sti~e utisak da je
dete bolesno u du`em vremenskom
periodu, {to zabrinjava roditelje. Respiratorne infekcije su uobi~ajene u jesen
i zimi. One ne nastaju zbog hladne klime,
nego zbog direktnog kontakta inficirane
i zdrave osobe (preko poljupca ili dodira)
i tzv. kaplji~nim putem, kada preko
ka{ljanja i kijanja uzro~nici infekcije
dospevaju u okolinu.
Kod ve}ine dece prehlada prolazi bez
posledica, ali kod 5 do 15 procenata
prehla|ene dece mo`e da do|e do
zapaljenja uva, na koje pored bolova u
uvu ukazuje i nagli skok temperature
(preko 38oC) nekoliko dana nakon
po~etka bolesti. Prehlada mo`e da uzrokuje zvi`danje u grudima (engl. wheesing) kod prethodno zdrave dece, kao i
pogor{anje simptoma kod dece koja
boluju od astme.
Ukoliko se nekoliko dana od po~etka
simptoma prehlade javi izrazito povi{ena temperatura, zajedno sa ka{ljem i
ubrzanim disanjem, postoji sumnja na
zapaljenje plu}a (pneumoniju).
Pedijatrijska slu`ba Doma zdravlja Jedro
pru`a adekvatne dijagnosti~ke procedure i medicinski tretman kako uobi~ajenih bolesti dece, tako i kompleksnih
medicinskih problema. Pedijatar na osnovu uzetih podataka od roditelja, celokupnog pedijatrijskog pregleda i brzih
laboratorijskih testova (kompletna krvna slika i CRP), mo`e postaviti dijagnozu
o vrsti respiratorne infekcije.
Pedijatrijska slu`ba Doma zdravlja Jedro
pored pedijatara sa dugogodi{njim
iskustvom i najsavremenije opreme,
pru`a namenski dizajniran prostor, gde
se deca i roditelji ose}aju prijatno i
opu{teno.
L judi, dru{tvo
kako i sa kim provodimo vreme?
N
eki ljudi ovde, oko nas, svojim inicijativama i
neobi~nim poslovima `ive jedan sasvim neobi~an
`ivot; drugi nas duhom, satirom i britkom mi{lju
zasmejavaju i ~esto iznenade, a grupa mladih ljudi samo
svojim glasom osvaja salu po salu, zemlju po zemlju...
B
ra~ne zavrzlame
svi `ivimo, a kad
to isto vidimo
opisano na papiru,
slatko se nasmejemo.
Upoznajte ljude oko nas!
35
INICIJATIVE
Dar od srca
Nekoliko zvona poklonjeno je pravoslavnim
hramovima na Kosovu. U Beogradu zvone u
manastiru Slanci i u novobeogradskom hramu
Svetog Dimitrija, a ima ih i u fru{kogorskim
manastirima. Mnoge srpske izbeglice koji su se
vratile u svoja sela u Hrvatskoj, naru~ivale su
ba{ ruska zvona, da bar pravoslavna zvona
budu u tim selima gde su ostali Srbi. Ina~e,
Nikolaj [uvalov trenutno lije zvona za Kremlj
koja }e da sviraju himnu Rusije.
36
Tekst: Tanja Simi} Foto: Dejan Petrovi}
R
uskinja Natalija [atilina `ivi s
umetno{}u od detinjstva. Balet joj je
najve}a ljubav, a kad je zbog
ro|enja sina Bogdana prestala aktivno da
igra, posvetila se pedagogiji. Zatim joj je
ponu|eno da se bavi uvozom crkvenih
zvona, koje po metodi ~uvenog Andreja
Rubljova pravi Nikolaj [uvalov u Jaroslavlju, ruskom gradu u kome skoro svaka ku}a
ima svoju crkvu. Upravo je zavr{ila i
snimanje dokumentarno- igranog filma
"General Kornilov" Gorana Mili}evi}a, u
kome glumi igumaniju Mariju, Ruskinju
koja je u Srbiji obnovila osam manastira.
- ^itav moj `ivot "vrti" se oko umetnosti.
Balet sam po~ela da igram sa samo pet
godina, u rodnom Donjecku. Kasnije sam
igrala u Sankt Peterburgu, u teatru "Imini
[~ukina" jer mi tamo `ivi brat. Znala sam
da sam dobra i uvek sam `elela da igram
glavne role, a osim baletskih predstava
"Labudovo jezero", "Pepeljuga" , "Krcko
Ora{}i}" i drugih, glumila sam i u dramama
- pri~a Natalija.
U Srbiju je stigla pre dve decenije i jedno
vreme igrala je i u novosadskom Srpskom
narodnom pozori{tu. Kad je saznala da je
ostala u drugom stanju, bez imalo dileme je
baletske patike oka~ila o klin i odlu~ila da
se sasvim posveti sinu.
- Materinstvo mi je bilo najva`nije.
Me|utim, de{ava mi se, i danas da, kad
odem u teatar, burno reagujem, prvo me
uhvati neka jeza, a kad se vratim ku}i,
po~nem da pla~em. Veoma mi nedostaje,
ali sam svesna da je tako moralo biti, da
sam morala da `rtvujem karijeru. Ne{to ti
se u `ivotu daje, a ne{to ti mora{ da da{ ube|ena je Natalija.
Sebe nije mogla da prona|e u nekoj
MOJ POSAO
U izradi zvona
svaki detalj je
va`an, uverila
sam se i prilikom
obilaska fabrike,
kad sam saznala
da legura od koje
se zvona liju mora
da se prome{a
isklju~ivo
brezovim {tapom,
da bi njihov zvuk
bio savr{en
@ena
uvozi
koja
zvona
Balerina i profesorka je posle ro|enja sina Bogdana baletske
patike oka~ila o klin, sad se u Srbiji bavi uvozom crkvenih
zvona koja u Jaroslavlju, po tradicionalnoj metodi Andreja
Rubljova, ru~no pravi Nikolaj [uvalov
drugoj delatnosti i odlu~ila je da se bavi
zvonima, jer je i to svojevrsna umetnost.
- Toj ponudi sam se ba{ obradovala, pre
svega zato {to se zvona izgra|uju na
tradicionalan na~in. Pravi ih Nikolaj [uvalov u Jaroslavlju, gradu u kome skoro
svaka ku}a ima svoju crkvu ili manastir, od
Natalija [atilina je upravo
zavr{ila i snimanje
dokumentarno- igranog filma
"General Kornilov" Gorana
Mili}evi}a, u kome glumi
igumaniju Mariju, Ruskinju koja je
u Srbiji obnovila osam manastira
kojih mnogi datiraju iz XI i XII veka. I to po
metodi ~uvenog Andreja Rubljova, ru~no.
A koliko je u izradi svaki detalj va`an,
uverila sam se i prilikom obilaska fabrike,
kad sam saznala da legura od koje se zvona
liju mora da se prome{a isklju~ivo brezovim
{tapom, da bi njihov zvuk bio savr{en.
Jedna stara ruska poslovica ka`e: "Zvuk
zvona je mo}an, gre{ne pla{i". I duboko
verujem da zvuk zvona mo`e da probudi
~oveka, odnosno njegovu du{u. Da, kad ih
~uje{, dobije{ `elju da u|e{ u crkvu i
pomoli{ se Gospodu- ka`e Natalija.
Ovih dana ponovo se vratila glumi,
zahvaljuju}i reditelju Goranu Mili}evi}u,
koji je, na osnovu biografije Ruskinje Lidije
Dohtorove, snimio dokumentarno-igrani
film "General Kornilov".
Kupac u centru pa`nje
Sla|ana Kaplanovi}, koordinator na odeljenju pijace u Maxiju u Delta City-ju, svakodnevno u direktnom
kontaktu sa potro{a~ima, ka`e da joj to omogu}ava da li~no ~uje njihove utiske, sugestije i pohvale
Tekst: B. Tanaskovi} Foto: A. Plavevski
U
velikoj porodici Maxijevih trgovina
svoje mesto ve} skoro {est godina
ima i Sla|ana Kaplanovi}, koordinator na odeljenju pijace u jednom od
novobeogradskih objekata ovog lanca.
Ova 29-godi{nja devojka zavr{ila je
Poljoprivrednu {kolu u Krnja~i, zanimanje
prehrambeni tehni~ar, pa je zato od samog
po~etka rada u Maxiju radila u onom delu
koji kupcima omogu}ava nabavku sve`eg
vo}a i povr}a. U martu pro{le godine postala je koordinator ovog odeljenja.
Sla|ana se na svom poslu stara za prijem
robe, trebovanje artikala, otpis i povra}aj
proizvoda, izlaganje i prebiranje robe, a tu
Sla|ana ka`e da nju
posebno ispunjava kada
vidi da je kupac iza{ao
zadovoljan iz radnje
^ORBE I PITE
Sla|ana nije ambiciozna i uspe{na samo u
svom poslu. U skladu sa delatno{}u firme
u kojoj radi, privatno voli i da provede
vreme u kuhinji. Najradije priprema ~orbe,
a njeni "aduti" su i razne vrste pita. Jo{ nam
otkriva da najvi{e voli da jede jela
pripremljena od mesa i krompira, kao i
vo}e...
je i svakodnevna koordinacija sa zaposlenima na odeljenju pijace.
- Volim svoj posao i zadovoljna sam kada
je roba dobrog kvaliteta i lepo izlo`ena ka`e Sla|ana Kaplanovi}. - Najve}a vrednost Maxijevih trgovina je {irok asortiman
proizvoda, ljubaznost osoblja, kvalitetna
usluga i briga o svakom potro{a~u.
Upravo taj odnos prema kupcima, koji
moraju biti u centru pa`nje, predstavlja
klju~ uspe{nog rada trgovine. Sla|ana
svedo~i da i nju posebno ispunjava kada vidi
da je kupac iza{ao zadovoljan iz radnje.
- Svakodnevno sam u direktnom kontaktu sa potro{a~ima, {to mi omogu}ava da
li~no ~ujem njihove utiske, sugestije i pohvale - obja{njava Sla|ana Kaplanovi}. Dodu{e, ponekad istrpimo i kritike, ali i one
su va`ne da bismo bili bolji i da na{a usluga
zaslu`i jo{ vi{e ocene.
[to se ti~e budu}nosti, Sla|ana isti~e da i
dalje sebe vidi u Maxiju, a da }e vreme pokazati kako }e te}i nastavak njenog profesionalnog razvitka. Ipak, svoje napredovanje ne prepu{ta slu~aju, ve} preduzima
i konkretne korake.
- Ula`em u sebe i u svoje znanje, idem na
~asove engleskog jezika, a `elim da usavr{im i poznavanje rada na ra~unaru - otkriva
nam svoje ambicije Sla|ana Kaplanovi}.
Kada nije na poslu i kada nije na ~asovima, Sla|ana svoje vreme najradije provodi sa svojom porodicom, prijateljima i
de~kom.
37
UZ KAFU
Tekst: B. Tanaskovi}
"Igranka" u stomaku
^
lanovi beogradskog hora Viva Vox
do nedavno su bili "tiha voda koja
breg roni", a onda se dogodila prava
erupcija pod nazivom "Du hast"! Njihovo
izvo|enje ove pesme nema~ke grupe
Ram{tajn na koncertu u Domu omladine do
sada je posredstvom Jutjuba videlo vi{e od
milion i po ljudi, a interesovanje za ovaj hor
poprimilo je razmere o kojima u Viva Voxu
niko, pa ni njihov dirigent Jasmina Lovren,
nije ni sanjao.
Stalno raste broj ljudi koji `ele da ~uju ovu
neobi~nu dru`inu koja je postala poznata po
svojim obradama pop i rok hitova bez
ikakve instrumentalne pratnje, pa je
koncert u Centru Sava, odr`an 1. decembra,
rasprodat 15-ak dana ranije!
Od kad se Viva Vox pro~uo na internetu,
stalno se de{avaju zanimljiva reagovanja
i sti`u razli~ite poruke. U jednom
popularnom televizijskom {ou programu
u ^ileu njihov snimak je upore|ivan sa
originalnim izvo|enjem Ram{tajna. Na
Fejsbuk stranicu hora i na mejl stizale su
i bra~ne ponude, a jedan od ljubitelja
obe}ao je da }e napraviti 30 dece kojoj
}e dati imena po ~lanovima hora.
Poseban utisak ostavila je poruka jedne
trudnice posle koncerta u Domu
omladine koja je rekla da su njeni blizanci
u stomaku igrali uz muziku Viva Voxa i
prognozirala da }e oni, kad malo odrastu,
postati novi ~lanovi hora.
MM: Va{a ekipa pro{la je put od
gimnazijskog hora do velike Jutjub
atrakcije. Kako se to dogodilo?
- I mi smo iznena|eni. Ta~no je da okosnicu hora ~ine nekada{nji |aci Zemunske
gimnazije koji su i posle mature nastavili da
se dru`e sa mnom uz muziku, ali u me|uvremenu su nam se pridru`ili i drugi peva~i. Ranije smo se i mi bavili klasi~nim horskim repertoarom, ali smo uvek na nastupima imali i ne{to {to odska~e od tradicionalnog. Postajali smo radoznaliji, po~eli
smo sa improvizacijama i izvo|enjem pop
pesama pre vi{e od dve godine. Uz to, ubacili smo u izvo|enje i bit-boks, tehniku kojom glas proizvodi zvuke bubnjeva i udaraljki, {to se u svetu i ranije radilo, ali kod
nas nije bilo uobi~ajeno, potovo ne u horskom pevanju. Ove obrade su dobro prolazile kod publike, a i nama se dopalo, pa
smo sve vi{e takvih pesama ubacivali u
program, dok nisu preovladale. Ipak, peva}emo ponovo i klasi~nu muziku, jer
ponekad nam ba{ nedostaje ne{to iz tog
repertoara.
MM: Da li ste strepeli od prelaska u ve|e
dvorane i pred brojniju publiku?
- Nismo, iako se sve se desilo gotovo
slu~ajno. Prethodnih pet godina smo
svakog decembra dr`ali zavr{ni godi{nji
koncert u Komandi Vazduhoplovstva.
Izvo|enje pesme nema~ke
grupe Ram{tajn "Du hast"
na koncertu u Domu omladine do
sada je posredstvom Jutjuba videlo
vi{e od milion i po ljudi
38
Magija ljudskog glasa
Kao nijedan hor do sada, Viva Vox, sa dirigentom Jasminom
Lovren, stekao je veliku popularnost obradama pop i rok hitova
Ovacije u Sava centru
Ono {to su pri`eljkivali, dogodilo se: 1. decembra velika dvorana Sava centra bila je
krcata, sve karte su rasprodate jo{ dve nedelje pre koncerta, mnogi su stajali u
prolazima izme|u redova. Oni koji su nabavili ulaznicu imali su zaista jedinstvenu
privilegiju da prisustvuju izvanrednom spektaklu, a i izvo|a~i kao da su bili iznena|eni
euforijom koju su izazvali. Na velikom koncertu Viva vox je, osim pesama iz
standardnog repertoara, izveo i nekoliko novih pesama, pa su se na programu na{le
i numere D`ibonija, grupa Prodigy, System of Down... Posebnu pa`nju izazvalo je
izvo|enje "O~e na{" na svahili jeziku. One koji su se mo`da pribojavali da bi koncert
hora mogao biti previ{e "stati~an", ova dru`ina je obradovala odli~no osmi{ljenim
nastupom, u kojem su koristili razli~ite efekte sa baterijskim lampama, ogledalima,
maskama i drugim rekvizitima. Dinamici su doprinela i dvojica peva~a koji su "odigrali"
me~ izme|u \okovi}a i Nadala, uz do~aravanje svih mogu}ih teniskih zvukova. Svaku
pesmu je najavljivala kratka video pri~a, a na scenu je u jednom trenutku iza{la i grupa
hip-hop densera. Na kraju, malo je re}i da su ~lanovi Viva voxa do`iveli ovacije, te
ve~eri se nikome nije izlazilo iz dvorane, ni onima na sceni, ni onima u gledali{tu.
Zahvaljuju}i Jutjubu, postali su poznati {irom
planete, pa "plju{te" pozivi za nastupe
Pro{le godine je, uprkos velikoj vejavici,
sala bila prepuna i onda su prijatelji po~eli
da nas nagovaraju da se oprobamo i u
nekom ve}em prostoru. Pola godine kasnije
imali smo koncert u Domu omladine, karte
su bile rasprodate dva dana ranije, da bismo
na kraju godine stigli i do Sava centra.
MM: U Domu omladine je nastao snimak
"Du hast". Jeste li o~ekivali da |e ova
pesma da vas izbaci u "orbitu"?
- Objavljivanje snimka "Du hast" na
Jutjubu zaista je prekretnica u na{em radu.
Ono {to se desilo posle toga je bilo iznad
svih na{ih o~ekivanja. Moram da priznam
da sam se u po~etku opirala ideji da radimo
tu pesmu grupe Ram{tajn. Me|utim, na
kraju sam popustila i sada sam fan ove
kompozicije, pre svega, na{e verzije.
MM: Kako birate pesme koje Viva Vox ima
na repertoaru?
- Skoro svi ~lanovi hora daju svoje ideje,
ti predlozi se onda "filtriraju", dok ne
odaberemo pravu pesmu. Nije svaka pesma
pogodna za obradu na ovaj na~in, a nije
mogu}e ni uva`iti sve predloge odmah. Da
bi se napisao i uve`bao novi aran`man za
neku pesmu, potrebno je barem nekoliko
nedelja. Pred koncert u Sava centru pozvali
smo na{e fanove da preko Fejsbuka daju
svoje predloge pa }e bar jedna pesma biti po
njihovoj `elji.
MM: Ima li poziva za nove nastupe?
- Posle Doma omladine stizale su na
desetine poziva za gostovanja. Imali smo
koncerte u Aran|elovcu, Smederevu, Trsteniku, Kikindi, Novom Sadu, a bilo je dosta
kra}ih nastupa na razli~itim manifestacijama po Beogradu. Sti`u i ponude iz inostranstva za u~e{}e na festivalima i smotrama nekonvencionalnih horova, ali jo{
nema konkretnih dogovora, jer nas ko~e
finansijske te{ko}e oko organizovanja
ovakvih gostovanja. Nije lako baviti se
umetno{}u u vreme besparice; te{ko je na}i
sponzore, sami kupujemo i {ijemo
garderobu za koncerte, ~lanovi se sami
prihvataju brojnih organizacionih i
marketin{kih du`nosti, ali pri`eljkujemo da
bude vi{e onih koji }e da nas primete i
pomognu nam.
MM: Da li vam se javljaju oni koji bi hteli
da postanu ~lanovi hora?
- Stalno nas zovu, ali smo audiciju za
prijem odlo`ili za po~etak naredne godine.
Dobrih peva~a nikad dosta, rado }emo
prihvatiti nove ~lanove. Trenutno nas ima
tridesetak, ve}inom su to studenti, ima i
zaposlenih, pa se de{ava da neki od njih
zbog obaveza ne mogu da do|u na svaki
nastup. Zato smo uvek spremni da iza|emo
na scenu, ne samo u punom sastavu, nego i
sa "samo" 18 izvo|a~a.
MM: Da li je ta~no da Viva Vox ponekad
peva i van scene, dok se ~eka autobus
ili u parku?
- Bilo je nekoliko takvih prilika. Prolaznici su razli~ito reagovali, ali zaista nije bilo
negativnih komentara. Uglavnom bismo
izazvali njihovu radoznalost, zapitkivali su
ko smo, od kad radimo to {to radimo... I na
taj na~in smo pove}ali broj onih koji nas
vole.
39
AKTUELNO
Tekst: Nenad Milosavljevi} Foto: Arhiva njuz.net
E
kipa Njuz.neta, satiri~nog sajta koji
je svojim pri~ama drmao ne samo
Srbiju i region, ve} i celu planetu,
ovih dana u`urbano radi na knjizi "Ovo
nam mo`da nije trebalo" koja po~etkom
decembra treba da se pojavi u prodaji.
Knjiga }e obuhvatiti 170 tekstova sa sajta,
kao i istoriju srpskog naroda obra|enu na
njuz na~in, kroz novinske naslovne strane.
A sve je po~elo na leto 2010. godine, na
Fejsbuku. Sajt Njuz.net sa radom je
zvani~no po~eo 10. 10. 2010. godine, istog
dana kada je odr`ana Parada ponosa u
Beogradu. Njuzovci ka`u da nemaju veze
sa tim, ali znaju}i kakve su sve psine do
sada pravili, ni{ta nas ne bi ~udilo.
Najpre je ceo region "pao" na pri~u o
"Klinici za odvikavanje od lajkova". Brojni
mediji preneli su vest, ne znaju}i da je re~
o izmi{ljenoj pri~i. Medijska scena ex-yu
bila je {okirana kada se saznalo za "foru".
Mislilo se da je to-to. Mediji su jednom
pali, te{ko da }e se upecati ponovo.
Me|utim, po~etkom decembra Njuz.net je,
u jeku informacija o ajkulama koje terori{u
turiste u egipatskom letovali{tu [arm el
[eik, objavio vest da je pijani Srbin sko~io
sa litice, pao na ajkulu i ubio je na mestu.
[ta {tampa {tampa
Prema Dra`i}evim re~ima, negativna
iskustva koja su "ozbiljni" mediji imali sa
preno{enjem izmi{ljenih vesti sa Njuza,
verovatno su dovela do toga da i njihovi
novinari budu obazriviji prilikom pu{tanja
informacija i da proveravaju izvore, sami
istra`uju, i svedu na minimum "copypaste novinarstvo" koje je previ{e uzelo
maha poslednjih godina.
- Ipak, nedavne la`ne vesti o Dobrici
]osi}u koji je dobio Nobelovu nagradu, i
prodatom busenu koji je omeo Kristijana
Ronalda da postigne gol, koje su neki
mediji preneli, jasan su pokazatelj da }e
na tome morati jo{ mnogo da rade ka`e Dra`i}.
Sajt njuz.net koji je `estoko prodrmao na{u i {iru javnost,
radi ve} godinu dana, ekipa priprema i knjigu, a planovi im
obuhvataju i {tampane i elektronske medije
Redakcijski sastanak dela Njuzovaca
Kom{ije sa Juga nasele
Vest je po~ela da se {iri najpre u regionu,
a naj`e{}e je naseo makedonski list
"Ve~er", koji je pri~u objavio na naslovnoj
vikend izdanja. Taman kada je ujdurma
po~ela da jenjava, makedonska novinska
agencija MINA prevela je vest na engleski,
ne znaju}i da je izmi{ljena, i pustila je u
"etar". Slede}ih dana Njuzovci su mogli da
prate stvaranje urbane legende. Pri~a je
obi{la planetu, od Amerike do Kine, najpre
u originalu, a potom i u izmenjenim i
dogra|ivanim verzijama. Ruski mediji su
i{li ~ak dotle da su konsultovali istra`iva~e
i napravili grafikon ne bi li objasnili da li je
mogu}e da ~ovek padom usmrti ajkulu.
Potom su neki mediji po~eli da pi{u o tome
kako su se oni drugi "upecali", a pra{ina se
slegla tek krajem decembra.
Ispostavilo se, ipak, da je Njuz i posle
"Ajkule" sposoban da kreira pri~u u koju }e
mnogi poverovati, te su pri~u o zabrani
vo|enja ljubavi posle 22 ~asa (pri~a inspirisana zabranom prodaje alkohola u
ve~ernjim satima-prim. aut) mnogi do`iveli kao istinitu i "o{tro" se pobunili protiv
ove mere.
Danas Njuz.net ima sedmoro-osmoro
40
stalnih autora, ali objavljuje i tekstove ~italaca koji se kvalitetom uklapaju u koncepciju sajta. Osim toga, Njuz.net je danas merilo
za "suludost" vesti u doma}oj javnosti. Kada
neko na dru{tvenim mre`ama podeli neku
neobi~nu vest, vrlo ~esto uz nju }e ostaviti i
napomenu "nijenjuz".
Merilo apsurda
Marko Dra`i}, odgovorni urednik
Njuz.neta ka`e da, ako se mo`e navesti neki
trajni uspeh Njuza nakon godinu dana
postojanja sajta, onda je to ~injenica da je
ve}ina njegovih stalnih ~italaca promenila
na~in na koji do`ivljavaju vesti.
- Vi{e ne veruju slepo medijima, ve} sa
rezervom prihvataju vesti koje do njih
dolaze, pogotovu one koje u startu zvu~e
pomalo apsurdno. ^ak su i sami ~itaoci
po~eli da proveravaju vi{e izvora u
situacijama kada im medijska ku}a kojoj
najvi{e veruju iznese neku pri~u za koju
sumnjaju da je la`na - ka`e Dra`i}.
Njuz ekipa smatra da je previ{e
utopisti~ki verovati da su u stanju da
promene dru{tvo, ali svakodnevnim radom
i ukazivanjem na pogre{ne poteze
politi~ara, institucija, javnih li~nosti i
medija, na du`e staze mo`e se, kako ka`u,
uticati da barem neko od njih pripazi na
svoje postupke. "Istovremeno, kod nekih
pojedinaca koji redovno prate Njuz ovo je
verovatno pobolj{alo i njihovu kriti~ku
svest i sada i oni sami vesti koje do njih
dopiru dodatno analiziraju i posmatraju iz
vi{e uglova", ocenjuje sagovornik Maxi
magazina.
ZABAVA
!
e
s
z
t
a
a
s
|
e
i
r
k
s
n
e
e
z
a
r
Deda M
ONA I ON
"BE^KI [TRAUS
ORKESTAR"
14. decembar, Arena Beograd
U susret tradicionalnom novogodi{njem
koncertu u Be~u, 14. decembra u Beogradskoj
areni, nastupi}e ~uveni "Be~ki [traus orkestar"
pod upravom Edvina Martona.
"Be~ki [traus orkestar" osnovao je li~no Johan
[traus 1825. godine. Remek dela kao {to su
valceri "Na lepom plavom Dunavu", "Be~ka
krv", "Tritsch-Tratsch" polka, "Radecki mar{"
i mnoga druga, stvorila je veli~anstvena [traus
dinastija. Istaknuti evropski umetnici nastupali
su sa ovim orkestrom uklju~uju}i ~uvenog
tenora Lu~ana Pavarotija. "Be~ki [traus
orkestar" izvodio je na pozornicama Pariza,
Berlina, Rima, Venecije, Barselone, Tokija,
Meksika, Brisela i Salcburga.
FILM "STVOR"
od 22. decembra u bioskopima
Antarktik: predeo izuzetne lepote. To je dom i
izolovanoj ispostavi poznatoj kao stanica Tula.
Tamo, grupa me|unarodnih istra`iva~a ispod
zemlje pronalazi neverovatno otkri}e. Ali
ushi}enje ubrzo prerasta u u`asavaju}u
paranoju u trileru Stvor, kako grupa istra`iva~a
otkriva ne{to neljudsko {to ima sposobnost da
se samo od sebe pretvori u savr{enu repliku
bilo kog `ivog bi}a.
HARIS [email protected]]
25. decembar, Sava Centar
Ba{ na velikoj sceni poznate koncertne dvorane na Balkanu, Haris D`inovi} je pre dve decenije zapo~eo svoju solisti~ku karijeru. Njegove
pesme vole sve generacije, a dokaz je publika
na njegovim koncertima i cele porodice koje dolaze da u`ivaju uz svog
omiljenog peva~a. Sada, dve
decenije kasnije od prvog koncerta vra}a se na veliku scenu Sava
Centra, na mesto gde je po~eo, da
u specijalnoj atmosferi napravi koncert za nezaborav.
42
Tekst: Mirjana Jur~i} Foto: Thinstock/Guliver
[ta bi ko od supru`nika voleo da
dobije za Novu godinu napisali su Deda Mrazu.
Ona je iz ~isto prakti~nih razloga ostavila i mu`u da to pro~ita
Iz Uro{evog dnevnika
Zdravo, Stari!
Da se odmah na po~etku razumemo,
pi{em ti kao mu{karac mu{karcu, a ne zato
{to verujem u Deda Mraza. Mada, lep je to
ose}aj, imati sto godina i dalje biti u mislima
`ena. U su{tini je to tu`no, ne vole te one
zbog tebe, nego {to ih celog `ivota obasipa{
poklonima. Ali to je i tvoje uvrnuto zadovoljstvo. Nego da se vratim na temu. Kako
krene decembar, po~nem da mislim na onu
na{u plasti~nu jelku, preciznije na ono {to
treba da stoji ispod nje, a na {ta }e moja
`ena posle pono}i da uzvikuje "joj, to", "to
sam celog `ivota `elela", "do|i da ljubim
moga Deda Mraza". A taj sam ja. Po{to sam
do sada iscrpeo sav arsenal ideja na temu
"kako zadovoljiti `enu, u ke{u ili na otplatu", sada bih da mi ti pomogne{. Ko brata te
molim da mi ka`e{ {ta ti `ene pi{u? [ta tra`e? [ta vole? [ta bi moja `ena htela za ovu
Novu godinu, a da se ne ponavljam? Pomagaj, vidi na kakvoj sam muci!
Slaba vajda od Deda Mraza!
Ne javlja se. Po~eo sam u njega da sumnjam jo{ kao klinac, kada mu je brada od
vate mirisala na "Brut", crveni kaput bio mu
je isti kao babin penjoar, a kapa kao ona
koju je moja mama {trikala meni. Ni mrak
nije pomogao mom tati da ga ne prepo-
znam, ali pravio sam se blesav i pustio ga da
glumi Deda Mraza i ispunjava sve moje `elje
sve dok nisam po{ao u srednju {kolu.
Nekako u to vreme i sam sam postajao Deda
Mraz koji revnosno snabdeva devojke
poklonima za Novu godinu, ro|endane,
imendane, zna~ajne datume, a naro~ito kad
zabrljam. A onda sam upoznao Ninu i
postao sam samo njen Deda Mraz. Ali {ta
ove godine da joj poklonim? Ako stavim
pare u koverat to }e da li~i na mito. Da joj
uplatim {kolu latino plesova? Pa da mi se
tamo uvija s nekim instruktorom? Ne dolazi
u obzir. Deda, brate, javi se, pomozi!
E, brate Deda Mraze!
[ta ka`e{ na ovo: moj najbolji drug uplatio `eni plasti~nog hirurga! Da uz plasti~nu
jelku ima i plastificiranu `enu. Ne bi me iznenadilo da mu ona na novogodi{nju trpezu
iznese i prase od plastike, sa sve jabukom u
ustima. Bogu hvala, moja Nina je sva od
majke prirode, njoj ti
vulkanizerski i ostali
plasti~arski radovi nisu
potrebni. Ona ih se i
gnu{a, nikada to ne bi
radila na svom telu. Ali
ja i dalje ne znam {ta
ona ho}e? Mislim da
}u pro~itati njen
dnevnik, uz rizik
da
budem
uhva}en.
E, moj Deda Mraze!
Pro~itao sam Ninin dnevnik i {ta ti je
pisala. Opusti se, nisam ljubomoran na tebe,
ti si ipak ~ovek u godinama, ali ne shvatam
za{to se i meni ne poverava kao i tebi?
Mo`da zato {to ti }uti{? Video sam spisak
njenih `elja. I zna{ {ta, ostavi}u ga tebi, da
ti sa njim trlja{ glavu. Ja sam nama uplatio
do~ek Nove godine u Rimu. Jer kad sam ja
sre}an i ona je sre}na.
Iz Nininog dnevnika
Dragi Deda Mraze!
Kada sam shvatila da prin~evi, ~arobne
lampe i lete}i }ilimi ne postoje, sve sam
u~inila da mi ne ubiju i tebe. I dalje verujem
da ti postoji{ samo zbog mene. Onih godina
kada u mom `ivotu nije bilo nikog boljeg,
sama sam sebi glumila Deda Mraza i obasipala se poklonima, a onda sam upoznala
Uro{a! On ima rasko{an talenat za kupovinu
poklona. I kad omane to bude skupo i sa
stilom. @elja imam ne zna im se broj, al da
se ograni~im na glavne: putovanje u egzoti~nu zemlju, nov auto, ve}i stan, bolji
posao... Dobro, ovo su `elje za Zlatnu ribicu,
ti bi Deda Mraze mogao da me obraduje{
bundom, nekim komadom nakita, samo
belo zlato, nemoj da zaboravi{, ili {opingom
u Rimu.
Zaboravih na mu`a
^ovek bi pomislio da sam sebi~na kad na
listu svojih `elja nisam ni{ta napisala za
Uro{a! Ja sam ga samo u navali adrenalinskog uzbu|enja malo smetnula s uma.
Njemu bi dragi Deda Mraze mogao pre Nove
godine da pokloni{ tiket sa sedam pogodaka
na lutriji i onda bi i mene i njega zauvek
skinuo sa svoje liste abonenata. Mislim da
bismo sa tom svoticom popunili sve na{e
praznine. A tebe bismo poslali u zaslu`enu
penziju, na Severni pol. Ili Ju`ni?
Jedan mali "makeover"
Dragi Deda Mraze! Ovo {to }u tebi
priznati ne zna niko! Tako bih volela jedan
mali "makeover", al da niko ne provali. Samo par kubika da ugradim u gornju usnu,
neki mali implant u grudima, ~etvorku,
ni{ta veliko, laganu liposukciju bedara i stomaka, mrvicu botoksa na lice i ni{ta vi{e.
One sitnije radnje, nadogradnju kose, tetoviranje obrva, trajnu {minku i lepljenje trepavica, to mogu i sama, za ove krupnije
treba mi tvoja podr{ka. Tako bih se doradila
za svoga mu`a, da bude sre}an. A kada je on
sre}an i ja sam sre}na.
Dragi Uro{e!
Znam da je isku{enje ja~e od tebe, zato }u
dnevnik ostaviti na vidnom mestu i otvoren, da ti olak{am muke. Znam da ne voli{
mnogo da ~ita{, zato kreni odavde: moje
`elje za Novu godinu su da me i dalje voli{,
da ti i dalje budem najlep{a, negovana,
najbolje obu~ena, da ti pored mene utakmice budu neva`ne, da me ~uva{ kao nova
kola. @elim da i ove Nove godine bude{ prvi
koji }e mi u pono} po`eleti "sre}nu Novu",
mo`e na [panskom trgu. Poklon ne mora da
bude velik, dovoljna je i kutijica koja stane
na dlan.
P.S. Ne zaboravi da ne volim `uto zlato.
"
a
c
r
s
g
o
n
U
e
r
o
v
t
o
g
r
"T M
Moje vreme
decembar
je mesec dobrog raspolo`enja,
zato posetite obavezno
ji
di{n
o
g
o
nov utak u da
k
ra
ru g
t
n
ce
vreme Nove godine i Bo`i}a,
prazni~nu atmosferu evropskih metropola upotpunjuju
tradicionalni festivali - romanti~ni zimski detalji i
ku}ice iz kojih mame mirisi kola~a, kuvanog vina, ~aja i
drugih ukusnih napitaka i zalogaja. Ove godine i Beograd }e dobiti
svoj prazni~ni kutak, i to na Trgu Republike, od 12. decembra 2011. do 20.
januara 2012. godine. "Trg otvorenog srca" ~ine ukusno ukra{ene drvene ku}ice, grupisane tako da simbolizuju mali gradski trg. Na bini, u centru trga, odvija}e
se prigodan muzi~ki i zabavni program. Posetioci mogu da o~ekuju mnogobrojna iznena|enja, program, veselu atmosferu, ponudu jela i pi}a, kao i najpovoljnije kupovine…
axi }e u Bo`i}nom selu imati ku}icu u kojoj }e se prodavati slatki{i po promotivnim cenama. Deo
{tanda bi}e ustupljen UNICEF-u i Dru{tvu za pomo} osobama ometenim u razvoju "Stari grad" koji
}e prodavati ~estitke i ukrase koje sa pravila deca sa mentalo-intelektualnim invaliditetom.
Prvog dana Bo`i}nog sela 12. decembra, Maxi }e proslaviti svoj 11. ro|endan. Tim povodom }e u periodu od
18-21 biti organizovan bogat koncertni program i brojne animacije za decu. Maxi je ove godine
organizovao novi konkurs za najmla|e "Najlep{e pismo za Deda Mraza" a sandu~e za
ubacivanje pisama bi}e na Maxi {tandu. Pismo mo`e da se po{alje i na Tempo centar
(autoput za Zagreb 35) na Kvanta{u u Beogradu sa naznakom "Najlep{e pismo
za Deda Mraza".
Uru~enje nagrada za najlep{ta de~ija pisma bi}e obavljeno na
Trgu otvorenog srca 14. januara na Trgu Republike u
Beogradu.
45
DEKORACIJA DOMA
OBI^AJI
Lepe `elje iz
po{tanskog sandu~eta
Malo ljudi danas {alje ~estitke po{tom, a
nekada se pred praznike u svakoj ku}i pravio
spisak dragih osoba kojima treba ~estitati
Novu godinu i Bo`i}. Zatim se sa naro~itim
zadovoljstvom odlazilo u kupovinu, biralo se
pa`ljivo i dugo. Pisali smo `elje od srca i pu{tali
ih da putuju do na{ih dragih.
Slanje ~estitki je danas pomalo zaboravljeni
obi~aj, ali svi kojima je ostao mio danas imaju i
motiv vi{e da se obi~aju vrate, i to kupoviniom
i slanjem UNICEFOVIH ~estitki, jer je prihod od
prodaje namenjen unapre|enju kvaliteta
`ivota dece.
UNICEFOVE ~estitke vas ~ekaju u prodaji u
Bo`i}nom selu na Trgu Republike na Maxijevom {tandu, od 12. decembra, kao i u Maxijevim objektima na adresama:
zni~n
a
r
p
o
g
u
U rit
ha
du
m
Ponuda ukrasa Maxi supermarketa
Dragice Kon~ar , Bra}e Jerkovi}, Vo`dovac;
Patrijarha Joanikija 17g, Vidikovac;
Mirijevski venac 23, Mirijevo;
Tekst: B. Tanaskovi}
N
ovogodi{nja groznica
polako se uvla~i u na{e
domove. Gotovo da nema
osobe, mlade ili stare, koja ne
podlegne ~ari te jedinstvene no}i, a
dekoracija u obliku vatrometa boja,
mirisa i prizora dugo se pamti. Ne `ali se
vremena pa ni novca da prazni~ni ambijent u na{oj ku}i podstakne dobro raspolo`enje i pozitivne misli. Dajemo, zato,
nekoliko saveta o na~inima dekoracije.
Postavite prazni~ni sto
Pripremite va{u trpezariju za praznike
tako {to }ete dekorisati va{ sto u crvenoj i
beloj boji. Dodajte srebrne i kristalne
detalje za dodatni sjaj i oka~ite odgovaraju}e girlande na zidove. Centralno mesto na stolu mo`e zauzeti i velika ~inija od
providnog stakla puna ~okoladnih bombona, kugli ili raznobojnih konfeta.
Kombinujte zlatnu i ~okoladnu
Zlatna je klasi~ni izbor za praznik, ali sa
dodatkom ~okoladnih tonova va{oj dekorativnoj {emi mo`e dati dubinu i sofisticiranost. Pome{ajte nakit razli~itih oblika - onaj u obliku suze i kupe su u trendu
ove godine.
Savr{ena jelka
Jelku kitite uvek na sred prostorije kako
biste mogli da joj pri|ete sa svih strana i
46
Simboli~na dekoracija obavezan
je pratilac novogodi{njeg slavlja,
ispunjenog nadama, odlukama
i porodi~nim zajedni{tvom
ravnomerno ukrasite. Odmaknite se od drveta i dobro
ga pogledajte kako biste uo~ili
eventualne nepravilnosti i na
vreme ih ispravili. Kugle treba da
budu ravnomerno raspore|ene, isto
kao i dekorativne trake - lamete.
Najbolja kombinacija boja je crvena i
zlatna uz dodir svetloplave za moderan
izgled. Oki}enu jelku stavite na mesto
predvi|eno za nju.
Ulazna vrata
Osim ~arapica, i rukavice mogu poslu`iti u svrhu dekoracije. U stare rukavice
raznih boja stavite gran~ice bora, ve{ta~kog bo`i}nog drveta ili drugog cve}a.
Na kraju rukavice pove`ite duga~kom
ukrasnom trakom i sve skupa zajedno
oka~ite na ulazna vrata.
Maxi novogodi{nji
ugo|aj
Ve} od sredine decembra u va{em kom{iluku, u Maxijevim
radnjama }ete na}i po izuzetno
povoljnim cenama ukrase za
jelku, dekorativne girlande,
ukrasne lamete, slatke
figurice, pa i cele jelke sa
postoljem. Ponuda je
kompletna a vodilo se
ra~una i o bojama, pa tako
svako mo`e na}i ukrase
po svom ukusu i `elji.
Dvori{te i ba{ta
Dekorisanje ba{te u ovom prednovogodi{njem periodu predstavlja pravo
u`ivanje za sve ~lanove porodice. Spoljni deo fasade zgrade ili ku}e, drve}e,
`bunove i ~etinare u ba{ti, ukrasite
dekorativnim sijalicama u boji. Za
osvetljenje ~etinara i drve}a koriste
se spirale sa sijalicama, a za `bunje
mre`e sa malim sijalicama. Izaberite kutak i delove ba{te koji
`elite da osvetlite, ali ne preterujte sa bojama i oblicima.
e
s
i
l
e
t
a
|
e
S
paketi|a i slanja ~estitki?
Divni stari obi~aji paketi}a za Novu godinu,
poklon~i}a za materice i paterice, bo`i}nih
darova, slanja ~estitki... `ive i danas
N
ovogodi{nji i bo`i}ni praznici period su darivanja, a posebnu tradiciju ima poklanjanje paketi}a deci,
koje obi~no donosi Deda Mraz i sme{ta ispod jelke.
Za decu novogodi{nji paketi}i imaju
veliki zna~aj, pa ~esto i nekoliko meseci
pre Nove godine pi{u pismo Deda Mrazu i
prave spisak poklona koje `ele da
dobiju. Kada govorimo o paketi}ima, ne mislimo na skupe
tehni~ke ure|aje ili brendiranu
garderobu. Mislimo na one
"staromodne", ne preterano
skupe, ali {arene i slatke sitnice koje se potrpaju u
ukrasnu kesu ili vre}icu,
obaviju ma{nama pa stave
pod jelku.
Svi psiholozi odreda se
sla`u da ni savremenom detetu nikako ne treba uskratiti
ovaj jedinstveni ose}aj prijatnog uzbu|enja, koji }e ga
obuzimati svake godine.
Paketi} mo`ete sami praviti ili kupiti
gotov. Prednosti ve} upakovanog paketi}a
su u tome {to je sve br`e i jednostavnije. U
Maxi radnjama su i ove godine pripremili
odli~nu ponudu paketi}a i vode}i ra~una
o uzrastu dece u ponudi su paketi}i sa jasnom oznakom kom uzrastu su namenjeni,
tako da ne mo`ete da pogre{ite.
Ako decu pitate, najvi{e ih u paketi}u
obraduju sitne ~okoladice zavijene u
sjajni celofan, sitne igra~kice, slikovnica, zanimljive olovke, album
za sli~ice, bojice…, a upravo takav
pa`ljiv odabir je primenjen u
Maxijevim paketi}ima.
Gornjogradska 11a, Zemun;
Sarajevska 38a, Beograd;
Novi Beograd, Delta City;
Kralja Milana 31a, Vra~ar;
Bulevar Zorana \in|i}a 44, Novi Beograd;
Gospodar Jevremova 39-41, Stari Grad.
Tako|e, ~estitke mo`ete
kupiti i u objektima Tempa:
Viline Vode bb, Palilula;
Tekelijina bb, Novi Sad;
Bulevar 12. februara 80, Crveni Krst;
Autoput za Zagreb 35, Novi Beograd;
@elezni~ka Kolonija bb, ^a~ak;
Industrijska zona Seovac, Kraljevo;
Kneza MIlo{a 184g, Vrnja~ka Banja;
Ugao Save Kova~evi}a i Miodraga
Vlaji}a Sike, Kragujevac;
Obrenova~ki put 32,
^ukarica.
Bogata
ponuda
paketi}a u
va{em
Maxiju!
47
HOROSKOP
Decembar
Ovan (21.3 - 20.4)
Lav (21.3 - 20.4)
Strelac (21.5 - 21.6)
Posao: Ima}ete priliku da
promenite ve} donesenu
odluku, ukoliko su se
okolnosti promenile.
Ljubav: Usamljenim osobama odlazak na
put donosi jedno lepo poznanstvo, sa
uniformisanom osobom ili sportskim tipom.
Odnosi sa bra~nim ili stalnim partnerom
dobijaju novi oblik. Vi{e sklada,
razumevanja kao i svestrane podr{ke.
Zdravlje: Osetljiv stomak.
Posao: Sve ono {to radite iz
zadovoljstva, done}e najbolje
rezultate. Novi posao.
Ljubav: Biv{a ljubav }e
poku{ati da sa vama uspostavi kontakt.
Najinteresantnije stvari }e vam se
de{avati na poslu. Odlazak u dru{tvo sa
kolegama najavljuje po~etak trajne veze.
Novi partner je tajanstven, neodoljivo
{armantan.
Zdravlje: Budite umereni.
Posao: Ukoliko `elite da se
vratite na stari posao,
uspe}ete u tome. Kao i u
drugim namerama.
Ljubav: Na mestu gde ~esto i rado odlazite,
pokrenu}ete novu ljubav. Oseti}ete se
stabilno i sigurno pored novog partnera.
Privla~i vas i jedna zauzeta osoba, kojoj
ne}ete uspeti da odolite. Vi{e vremena
provodite u dru{tvu bra~nog partnera.
Zdravlje: Vitalnost.
Bik (21.4 - 20.5)
Devica (21.5 - 21.6)
Jarac (21.5 - 21.6)
Posao: Poslove privodite
kraju. Dolaze vam nove ideje,
kao i susreti i dogovori.
Ljubav: Ukoliko `elite da
vratite starog partnera, ne dvoumite se.
Imate jo{ malo vremena da celu situaciju
dovedete u `eljeni red. Bi}e udvaranja sa
svih strana. Ipak vas sve vu~e ka osobi iz
pro{losti. To bi mogao biti i va{ blizak
prijatelj, poznanik.
Zdravlje: Levo rame.
Posao: Posavetujte se sa
uku}anima i ne}ete pogre{iti.
Nova interesovanja su u toku.
Ljubav: Partner o kome
razmi{ljate je na dohvat ruke. Do}i }e do
kontakta, bez obzira da li je to stara ljubav
ili poznanstvo iz skorijeg perioda. Ljubav na
mestima za zabavu, a od januara na
radnom mestu. Nestaju sumnje u braku,
vi{e ljubavi.
Zdravlje: Dobri rezultati.
Posao: Dolazite do potpune
informacije. Zna}ete na koji
na~in idete ka ostvarenju.
Ljubav: Sve je u znaku
ljubavi i romantike. Partner deluje pomalo
opasno, ali samo spolja. Veliki je sanjar sa
dubokim emocijama. Susret sa starom
ljubavi omogu}ava obnovu odnosa. Bra~ni
partner se ose}a zapostavljenim,
razgovarajte.
Zdravlje: Uzimajte terapiju.
Blizanci (21.5 - 21.6)
Vaga (21.5 - 21.6)
Vodolija (21.5 - 21.6)
Posao: Ne{to tajno i
diskretno, omogu}i}e vam
trajan uspeh. Ne branite se.
Ljubav: Partner, kod koga je
prisutna razlika u godinama, bi}e vrlo
interesantan. Ali tu je i neko ko vam dolazi
iz pro{losti, nenadano iz daljine.
Umetni~ka du{a bi vas mogla
nenametljivo zavesti. Sre}a u braku, sa
partnerom ali i sa decom.
Zdravlje: Jak imunitet.
Posao: Situacija vam je
naklonjena. Sigurno dolazite
do ve}ih rezultata od
o~ekivanih.
Ljubav: Preko putovanja, mo`da i nekoga
od bliske rodbine, upozna}ete osobu koja
}e promeniti va{ `ivot u potpunosti.
Otvaraju vam se nova interesovanja preko
partnera. Imajte vi{e razumevanja za
potrebe i `elje va{eg bra~nog partnera.
Zdravlje: Osetljiva stopala.
Posao: Udru`i}ete se sa
nekim ko vam je do skora bio
suparnik. Imate zajedni~ke
ciljeve.
Ljubav: Stara ljubav odlazi u zaborav. Ne{to
novo }e vam podi}i emocije. Sama sudbina
vas navodi na susret sa veselim i
opu{tenim partnerom. Kre}e vam jedan
vrlo sadr`ajan period u ljubavi. Vi{e
dru`enja pobolj{ava odnose u braku.
Zdravlje: O~i.
Rak (22.6 - 22.7)
Škorpija (21.5 - 21.6)
Ribe (21.5 - 21.6)
Posao: Ovo je vreme
uspeha, dogovora i lepih
planova. Podr{ka markantne
osobe.
Ljubav: Uspe{no }e biti svako poznanstvo
koje dolazi preko bliskih osoba, mo`da
brata ili sestre, kao i kom{ija. Partner je
analiti~an, odgovoran i stabilan. U vezu se
ulazi postepeno. Bra~ni partner }e vam
ispuniti davno obe}anu `elju.
Zdravlje: Optimizam.
Posao: Pobolj{ava vam se
finansijska situacija. Sti`e novac
koji je ve} trebalo da dobijete.
Ljubav: Znate ta~no {ta `elite i
sa kim ho}ete da se ostvarite na
emotivnom planu. Potencijalni partner na
vas deluje stimulativno i sa puno `ara vam
uzvra}a. Duga i stabilna veza. Bra~ni
partner menja stare navike, u `elji da
pobolj{ate odnose.
Zdravlje: Osetljivo grlo.
Posao: Stimulisani ste
promenama u kojima se
dobro snalazite. Sve vam ide
lako.
Ljubav: Ono {to ste do`iveli kao emotivni
gubitak, sada }e se ispostaviti kao va{a
sre}a. Situacija se menja i bi}ete zadovoljni.
Da li se mirite sa starim partnerom ili vas
osvaja jedan atraktivan partner, svejedno.
Vi{e sklada i ljubavi u braku. Osve`enje.
Zdravlje: Virus.
www.mojastrolog.rs
postavite besplatno pitanje na sajtu
Prijava za poklon, od 14-25. decembra
POKLONI
Po{aljite SMS sa slede}im podacima:
{ifra poklona_ime i prezime_godina ro|enja_grad na broj 2262 (primer: P01_Petar Petrovi}_1973_Beograd).
Cena poruke iznosi: Telenor mre`a 38,94 din, MTS m re`a 38 din, VIP mre`a 35,40
Svi porezi su ura~unati Pravila izbora: Svaka peta poruka dobija nagradu. Jedna osoba mo`e da dobije
samo jednu nagradu iste vrste.
Imena dobitnika bi}e objavljena u slede}em broju Maxi magazina, a redakcija }e informisati dobitnike
o na~inu preuzimanja nagrade. Nagrada va`i mesec dana od dana objavljivanja spiska dobitnika.
5x
3x
P01
P02
Danubius
na dar
Bra{no, integralni
deo svake kuhinje
Dnevni unos
vitamina
Dobar ose}aj
koji se vidi!
U {koli, na poslu, za vreme
posta, postoji ukusan i zdrav
obrok, brzo se priprema, daje
nam energiju i snagu Wellness obrok. Sa~injen od
najfinijih sastojaka, bez trans
masti, bogat vlaknima iz vo}a i `itarica.
Pogodan je i za vegetarijansku ishranu. Wellness
obrok predstavlja zdrav izvor energije koja nam je
neophodna, posebno danas, kad nemamo vremena
za tradicionalno spremanje obroka. Na~in pripreme
Wellness obroka veoma je jednostavan, uz dodatak
mleka ili sojinog mleka ima}ete gotov obrok,
veoma brzo. Najva`nije je {to u potpunosti zadovoljava dnevni unos vitamina i minerala, kao
adekvatna zamena za doru~ak ili u`inu...
Jedna od osnovnih sirovina u ljudskoj ishrani nastaje mlevenjem
zrna `itarice u ~estice razli~itih veli~ina. U ljudskoj ishrani proizvodi
od bra{na zna~ajni su zbog toga {to organizmu daju neophodnu
koli~inu belan~evina i energije, bogati su vitaminima B grupe,
kalcijumom i gvo`|em. Fabrika Danubius primenjuje najsavremeniju tehnologiju u proizvodnji bra{na, dnevno i do 250 tona.
Pokloni sadr`e po tri kilograma bra{na.
BRA[NO TIP 400 O[TRO koristi se za fina peciva i kola~e i smatra
se najkvalitetnijim bra{nom, po{to se proizvodi od samog jezgra
zrna `ita. Preporu~uje se za pripremanje biskvitnih testa, torti i pita.
BRA[NO TIP 400 MEKO tako|e se koristi za fina peciva i kola~e.
Proizvodi se iz samog sredi{ta zrna p{enice. Preporu~uje se za pripremanje peciva: krofni, mekika, pancerota...
BRA[NO TIP 500 je p{eni~no namensko bra{no za kisela testa i doma}u
testeninu. Od njega se prave: pice, kiflice, {trudle, hleb, za pripremanje doma}e testenine i sli~nih proizvoda.
NAMENSKO CRNO BRA[NO preporu~uje se za pripremanje doma}eg hleba. Hleb od crnog bra{na bogat
je biljnim vlaknima, vitaminima i mineralnim sastojcima.
GRAHAM BRA[NO TAMNE JE BOJE. Dobija se od celog p{eni~nog zrna, tako da je bogatije vitaminima E i
B-kompleksa, mineralima i proteinima. Pogodno je za pripremanje hleba i raznih vrsta peciva.
ME[AVINA ZA [email protected] HLEB je bra{no koje se dobija od ra`i. Ne{to je tamnije od integralnog p{eni~nog
i koristi se za izradu specijalnih vrsta hleba i peciva, te hrskavih biskvita.
ME[AVINA ZA HELJDIN ME[ANI HLEB slu`i za pravljenje hleba od heljde. Za izradu ovog hleba neophodna
je me{avina bra{na, heljdinog i p{eni~nog. Hleb od heljde bogat je biljnim vlaknima.
ASTROLOG Biljana Klark
7BVýFSJTVEPTUVQOJ
0900 204 209
*Uz kupovinu preko 1000 din. u prodavnici Maxi i preko 100 din. u
Uslovi: Za pozive iz fixne mre`e 29,5 din/min, za pozive iz mobilne mre`e 47,2 din/0,5 min. Dostupno samo za mts mre`u i fiksnu telefoniju. Cene su sa ura~unatim PDV-om.
dobijate tri krilca gratis. Akcija traje do 31.12.2011.
U Beogradu u prodavnicama Maxi Exclusiv - üJLB-KVCJOB
i Maxi Delta City, Jurija Gagarina
Maxi Alonso - Gospodar Jovanova 39-41
restoranu
KFC
Sadu u prodajnim objektima Maxi #VMFWBSPTMPCPĹFOKBņ
U Novom
#VMFWBS$BSB-B[BSB-JNBO*7ņ#VMFWBS.JIBJMB1VQJOB
16
[email protected]
Broj 25, decembar 2011.
Prijava za poklon, od 14-25. decembra
Godina III, besplatan primerak
Po{aljite SMS sa slede}im podacima:
{ifra poklona_ime i prezime_godina ro|enja_grad na broj 2262 (primer: P01_Petar Petrovi}_1973_Beograd).
Cena poruke iznosi: Telenor mre`a 38,94 din, MTS m re`a 38 din, VIP mre`a 35,40 Svi porezi su ura~unati
Pravila izbora: Svaka peta poruka dobija nagradu.Jedna osoba mo`e da dobije samo jednu nagradu iste vrste.
Imena dobitnika bi}e objavljena u slede}em broju Maxi magazina, a redakcija }e informisati dobitnike
o na~inu preuzimanja nagrade. Nagrada va`i mesec dana od dana objavljivanja spiska dobitnika.
PARISKA @ENA
Pola Meklejn, Laguna
2x P
03
KAKO ODGAJITI SRE]NU DECU
D`en Parker i D`en Stimpson, Alnari
2x P
07
Pri~a o ambicijama i izdaji, o izuzetnom
vremenu i ljubavi dvoje nezaboravnih
ljudi: Ernesta Hemingveja i njegove
`ene Hedli. ^ikago, 1920. Hedli Ri~ardson je tiha devojka koja je skoro
odustala od ljubavi i sre}e. Kada sretne
Ernesta Hemingveja, `ivot }e joj se
sasvim promeniti. Posle vrtoglavog
udvaranja i ven~anja oni se otiskuju za
Pariz, gde postaju zlatni par `ive i nestalne grupe ~uvene "izgubljene generacije" - u kojoj su i Gertruda
Stajn, Ezra Paund, Fransis Skot i Zelda Ficd`erald.
Knjiga puna prakti~nih saveta i
bitnih podataka koji }e vam pomo}i
da vaspitate dete. Ova knjiga bavi
se i {kakljivim problemima sa kojima se suo~avaju mnogi roditelji kojima je stalo do dobrobiti deteta.
Pragmati~na, duhovita i pametno
napisana, knjiga "Kako odgajiti sre}nu decu" da}e vam savete po pitanju:
komunikacija s detetom, problemi sa
snom, ishrana, razvod, disciplina, podizanje samopouzdanja
deteta, emocije i strahovi, {kola, razvoj li~nosti
\AVOLJI KOLOSEK
GOSPODARICA ARABIJE
Bojan Bosilj~i}, Laguna
2x
P04
Kada u odsudnom trenutku, gotovo
istovremeno sa po~etkom prvih
sukoba na tlu biv{e Jugoslavije,
ekspresnim vozom Mato{ krene da
provede vikend u Zagrebu, umesto
harmonije i spokoja, peva~ Borko
pronalazi `ivotnu ljubav sa kojom }e
jednom zauvek skrenuti sa "prvog
levog koloseka". Za Marijom i
Borkom ostaja}e pejza`i gradova u
kojima su se voleli, u kojima su tra`ili i pronalazili jedno
drugo, u doba kada su tonove ve} ra{timovanih violina
sve vi{e smenjivali zvuci sirena i mitraljeza.
BADERISANI
Eva Ras, EVRO-\UNTI
2x P
05
Kako je Eva provela svoje dane u
rijaliti {ou "Farma", kako su proticali
trenuci koje nismo imali prilike da
vidimo i kakve utiske autorka nosi iz
ovog neobi~nog iskustva, sazna}emo ~itaju}i ovo `ivopisno dokumentarno {tivo.
KONKUBININA K]I
Baj Kit Faj, Evro-\unti
2x P
06
Kada mlada konkubina starog farmera u ruralnoj Kini rodi }erku po
imenu Li Sja, ili Lepotica, ~ini se da je
detetu su|eno da i samo postane
konkubina. Li odbija da se pokori
sudbini dosko~iv{i nare|enjima svog
oca da joj se povezuju stopala i
pobegav{i s farme svile s engleskim
kapetanom. Li ~ini prve korake ka ispunjenju snova svoje
majke da postane nau~nica - ali njen kona~ni trijumf mora
biti ostavljen za njenu }erku Siu Sing, Malu Zvezdu.
50
Vilijam Njuton, Alnari
2x P
08
KOME[ANJE ODJEKA
2x P
09
Tom Volas je vodio sasvim obi~an
`ivot sve do naizgled bezazlene
hipnotizerske seanse, koja u njemu
budi parapsiholo{ke sposobnosti za
koje nije ni znao da ih poseduje. Iste
no}i, bore}i se s nesanicom, Tom
shvata da ~uje misli ljudi oko sebe i
saznaje {okantne tajne koje nije
`eleo da otkrije. Vrlo brzo uvi|a da je
to tek po~etak, a doju~era{nji miran i uobi~ajen `ivot
odjednom se pretvara u istinski ko{mar.
SLOBODNE ZEMLJE
Katarina Skokin, ^arobna knjiga
2x P
Elizea `ivi na dalekom Severu. Kada
lovci na roblje ulete u selo, sve se
brzo menja. U tom mete`u Elizea
nema vremena za preispitivanja, pa
ni za sa`aljenje prema drugima, po{to joj sledi mukotrpna borba za opstanak, kao i stvaranje neobi~ne
povezanosti sa svojim otmi~arom.
Ona otkriva sudbinu koja joj je davno namenjena...
Zamenik glavnog urednika:
Ivana Filipovi|
[email protected]
Izdava~:
Delhaize Serbia DOO BEOGRAD
Takovska 49, 11000 Beograd
[email protected]
Direktor: David Vander Schuerer
Koncept, priprema i marketing magazina:
FUTURE MEDIA
Future media d.o.o.
Direktor: Tamara Barto{ Mitrovi|
Adresa redakcije: Terazije 7-9, 11000 Beograd
[email protected]
[email protected]
Od Ajvorovog ro|enja, Robert je u
Engleskoj bio samo jednom, obuzet
pri~ama o Asiru, zemlji u kojoj `ive
{eici i razbojnici pod belim turbanima; zemlji u kojoj se borio rame uz
rame sa ~uvenim kapetanom Lorensom. Posle tog jedinog susreta,
porodica vi{e nije imala vesti od
Roberta. Deset godina kasnije,
Ajvor `eli da sazna {ta se sa njim dogodilo i polazi u
avanturu `ivota.
Ri~ard Metison, ^arobna knjiga
Glavni i odgovorni urednik:
Biljana Jeli|
[email protected]
10
Direktor izdanja: Emina Azizi
Direktor prodaje: Branko Drobnjak
Saradnici:
Sne`ana Trajkov, Mirjana Jur~i}, Ana Jovi},
Aleksandar Plavevski, Branko Tanaskovi},
Dragana Milo{evi}, Milo{ Nenkovi}, Dejan Petrovi}
Dizajn i priprema za {tampu:
Front d.o.o.
[tampa:
Modriani
Golubina~ka 54, [imanovci
www.modriani.rs
Ovo izdanje je oditovano kod ABC Srbija
Zabranjeno je reprodukovanje svih pisanih i
drugih materijala, njihova elektronska i bilo koja
druga primena bez prethodne pismene dozvole
redakcijskog kolegijuma. Redakcija ne snosi
odgovornost za sadr`aj oglasnih strana.
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd 79
MAXI magazin: prijatelj svake `ene / glavni i
odgovorni urednik Biljana Jeli} - 2009, br. 1
(decembar). - Beograd (Takovska 49): Delhaize
Serbia, 2009 - ([imanovci: Modriani). - 27 cm
Mese~no
ISSN 1821-3537 = Maxi Magazin (Beograd)
COBISS.SR-ID 171547404
TAKO SOCNA, TAKO HRSKAVA, TAKO MODI.
Ispod brilijantno obojene crvene kože, Modì® jabuke krije se slatko kiseli ukus
i zadovoljstvo hrskavog i socnog ploda. To cini Modi jabuku jedinstvenom.
Zahvaljujuci savršenom balansu od prvog zalogaja oseticete ukus razlicitih sorti
jabuka i savršenstvo prirodno gajenog voca, uzgajanog uz potpuno poštovanje
životne sredine.
TAKO SOCNA, TAKO HRSKAVA, TAKO MODI.
Ispod brilijantno obojene crvene kože, Modì® jabuke krije se slatko kiseli ukus
i zadovoljstvo hrskavog i socnog ploda. To cini Modi jabuku jedinstvenom.
Zahvaljujuci savršenom balansu od prvog zalogaja oseticete ukus razlicitih sorti
jabuka i savršenstvo prirodno gajenog voca, uzgajanog uz potpuno poštovanje
životne sredine.
Download

Bo`i|ni va{ar u Beogradu Gutljaj ~aja za miran san Uhvati