Svet oko nas
za prvi razred osnovne {kole
Uputstvo
Da bi se boqe sna{ao u ovoj kwizi,
potrebno je da upozna{ i prati{ ove znake:
zadatak
crtamo i bojimo
seti se {ta smo nau~ili
glumimo
pi{emo
razgovaramo
istra`ujemo
ogled
pravi
imo
re{avamo
doma}i zadatak
smisli, ispri~aj i napi{i
re~nik
2
Svet
ZDRAVO! JA SAM MAJA.
U PESMI SE GOVORI
O TOME KAKO JE SVET LEP.
OVAJ PREDMET ]E NAM
POMO]I DA BOQE
UPOZNAMO TE LEPOTE.
Ala j’ lep
Ovaj svet,
Onde potok,
Ovde cvet:
Tamo wiva,
Ovde sad,
Eno sunce,
Evo hlad!
Tamo Dunav
Zlata pun,
Onde trava,
Ovde xbun.
Slavuj pesmom
Quqa lug.
Ja ga slu{am
I moj drug.
Jovan Jovanovi} Zmaj
ZDRAVO!
JA SAM IVAN.
[email protected] ]E OVO
BITI MOJ OMIQENI
PREDMET!
Saslu{aj ovu pesmu. Objasni {ta je sve lepo u svetu.
3
Teme
1. Ja i drugi
2. @iva priroda
3. Ne`iva priroda
4. Veza izme|u `ive i ne`ive prirode
5. Orijentacijja u prostoru i vremenu
6. Kultura `ivqewa
• Na kraju kwige nalazi se detaqni sadr`aj.
• Na kraju kwige nalazi se i popis va`nih re~i o
kojima se govori u kwizi.
4
PRVI DEO
JA I DRUGI
U^I]EMO O TOME:
– {ta je dom
– {ta je porodica
– {ta je rodbina
– za{to idemo u {kolu
– o vrstama naseqa
TVOJ ZADATAK ]E BITI:
– da ispuni{ svoju stranu
– da nacrta{ ono {to voli{ da radi{
– da nacrta{ svoj dom
– da nacrta{ svoju {kolu
5
6
[ta zna~i tvoje ime? Kako bi voleo da te zovu? Koje je boje tvoja kosa?
Kako bi nekome opisao kako izgleda{? Kako voli{ da se obla~i{?
Kako se zovu tvoji roditeqi?
Kako bi nekome objasnio gde stanuje{ i koja je tvoja adresa?
7
[ta volim da radim
8
Svako od nas ne{to voli da radi, a ne{to ne voli. [ta Ivan voli da radi? [ta voli Maja?
Opi{i kako se Maja igra lutkama. Kako se Ivan igra loptom?
Ovde nacrtaj {ta ti voli{ da radi{.
Objasni kako to radi{. [ta ne voli{,
a mora{ da radi{?
9
Moja i tvoja ose}awa
Svako od nas je ponekad qut, upla{en ili radostan.
Tako izra`avamo svoja ose}awa. Na osnovu ~ega mo
o`e{ da zakqu~i{ kako se neko ose}a?
ose}awe – do`ivqavawe radosti, straha, tuge, qubavi, brige, qutwe, besa i sl.
10
Pogledaj ove slike. Razmisli pa nacrtaj
{ta se to Maji i Ivanu dogodilo.
Kako su se ose}ali kad su to do`iveli? Po ~emu
prepoznaje{ wihova ose}awa? [ta im savetuje{?
11
Moj dom
MOJ DOM
SU MOJA
KU]A I ONI
SA KOJIMA
@IVIM.
JA
STANUJEM U
OVOJ ZGRADI.
TU JE MOJ
DOM.
12
Kako izgleda Majin dom? Kako izgleda weno dvori{te?
Kakva je razlika izme|u Majinog i Ivanovog doma
a? Po ~emu su sli~ni? Po ~emu se razlikuju?
Svako od nas ima dom. Neko `ivi u maloj ku}i, a neko u velikoj zgradi.
Neko `ivi sa vi{e uku}ana, a neko s mawe.
dom – ku}a ili stan u kojem `ivimo zajedno sa svojim uku}anima
Ovde nacrtaj svoj dom.
Kako se u tvom domu brinete jedni o drugima?
13
Porodice su razli~ite
Ovo je Maji
ina porodica.
Ovo je Ivanova porodica.
Milo{ `ivi sa roditeqima, bra}om, babom
mi
dedom. To je wegova {ira porodica.
Ovo je Na|ina porodica.
14
Pogledaj slike pa objasni kakve porodice postoje. Koliko je odraslih, a koliko dece u svakoj od ovih
h
porodica? Ko ~ini tvoju porodicu? Po ~emu se tvoja porodica razlikuje od ovih sa slika?
porodica
dece
Majina
porodica
2
ukupno
odraslih ~lanova
1
3
Ivanova
Na|ina
Milo{eva
Tvoja
porodica
Porodica
tvog druga
ili
drugarice
Nacrtaj omiqenog ro|aka ili ro|aku.
Upi{i u tabelu koliko odraslih, a
koliko dece ima u ovim porodicama.
porodica – to su roditeqi, wihova deca i bliski srodnici koji s wima `ive
rodbina – to su sva lica s kojima se nalazimo u srodstvu, kao {to su:
stri~evi, strine, tetke, te~e, ujaci, ujne i drugi
ro|ak – onaj koji je s nekim u srodstvu
[ta sve rade ~lanovi tvoje porodice tokom dana? Kako se u porodici dogovarate o tome
{ta }e ko da ra
adi? Za{to je potrebno da se poslovi podele?
15
Za{to idemo u {kolu
Pogledaj ovu sliku.
[ta se na woj doga|a?
Na svetu postoji mnogo
zanimqivih kwiga. U wima su
qudi pisali o biqkama,
`ivotiwama, putovawima...
Pisali su o tome kako se prave
automobili i brodovi, kako se
le~e qudi i o jo{ mnogo ~emu.
Da bismo o svemu tome ne{to
saznali, mi idemo u {kolu. U
{koli nam u~iteq poma`e da
saznajemo.
^itawe kod ku}e
16
^itawe u {koli
Istra`ivawe u prirodi
Istra`ivawe u
laboratoriji
Pogledaj slike i ispri~aj kako sve mo`e da se u~i. Kako u~i{ sam? Kako u~i{ u {koli?
Zamisli da `eli
i{ da postane{ lekar. Koje {kole bi trebalo da zavr{i{ da bi postao lekar?
Mali vodi~ kroz {kolu
Pogledaj ovu sliku. Objasni {ta sve postoji u ovoj {koli. Kako ova deca u~e? Zamisli da si vodi~ i
da treba da provede{ kroz svoju {kolu nekog svog druga. [ta bi mu pokazao? S kim bi ga upoznao?
17
Moja {kola
Ovo je {kolsko dvori{te Ivanove {kole. [ta misli{, {ta deca ovde mogu da nau~e?
18
Ovo je Majina u~ionica. [ta sve Maja u woj mo`e da nau~i?
Po ~emu se tvoja {kola razlikuje od ove?
da
ne
biblioteka
sala za fizi~ko
igrali{te
{kolska kuhiwa
radionica
sve~ana sala
ambulanta
Ovde nacrtaj svoju {kolu.
Obele`i u tabeli {ta se od navedenog
nalazi u tvojoj {koli.
[ta radi{ kada si gladan u {koli?
Gde se u {koli jede?
[ta radi{ kada ti se u {koli pi{ki?
[ta radi{
{ ako je u u~ionici zagu{qivo?
[ta radi{ ako izgubi{ olovku?
[ta radi{ ako ti ne{to nije jasno?
19
Od ku}e do {kole
IZ OVOG
DVORI[TA
LAJE PAS.
TU ME ^EKA
MOJA
DRUGARICA
ANA.
OVDE
ZASTANEM
I POGLEDAM
LEVO I
DESNO.
OVDE JE
[email protected]]I
POLICAJAC.
NA OVOM
MESTU MORAM
DA PAZIM NA
SEMAFOR.
20
OVDE
PONEKAD
SVRATIM
KAD DECA
IGRAJU
KO[ARKU.
Posmatraj Majin i Ivanov put do {kole. Na kom mestu prelaze ulicu? Na {ta moraju da paze?
Kako se zo
ove mesto na kojem prelaze ulicu?
U HLADU
OVOG DRVETA
VOLIM DA IGRAM
KLIKERE S
DRUGOVIMA.
BLIZU [UME
^ESTO SRE]EM
VEVERICU.
ISPOD OVOG
MOSTA PROTI^E
RE^ICA KOJA IZVIRE
U PLANINI.
NA OVOJ
LIVADI MOJ
SUSED ^UVA
STADO
OVACA.
Posmatraj put od ku}e do {kole ovog de~aka sa sela.
Objasni po ~emu se wegov put razlikuje od puta kojim do {kole idu Ivan i Maja.
Ovde nacrtaj svoj put od ku}e do {kole. Ozna~i va`na mesta.
Ispri~aj kako ide{ od ku}e do {kole. Da li postoji vi{e puteva kojim se mo`e sti}i do tvoje {kole?
Kojim putem naj~e{}e ide{? Za{to? Uporedi svoj put do {kole s putevima kojima deca sa slika idu u
{kolu. Koji put ti se vi{e svi|a? Za{to?
21
Vrste naseqa
Svako od nas `ivi u nekom nasequ. Naseqa se
razlikuju – neka su seoska, neka su gradska, neka su
vellika, a neka mala. Naseqa mogu biti i sli~na.
U svakom nasequ su sazidane ku}e ili zgrade i
napravqen
ni su putevi i ulice. U naseqima `ive
stanovnici. Stanovnike koji `ive blizu jedni
drugima nazivamo suusedima.
Selo
Posmatraj ovu sliku. Gde se nalazi brdo, gde se nalazi ravnica, a gde reka? Opi{i kako izgleda seosk
ko
dvori{te. Kako izgledaju seoske ku}e? Gde `ive `ivotiwe? [ta je vo}wak? [ta je ba{ta? [ta je wiva?
?
[ta je vinograd? Za{to qudi podi`u sela blizu reka ili potoka?
22
Lepo pona{awe u nasequ
Objasni pravila lepog pona{awa u nasequ.
[ta zna~i biti pa`qiv prema drugima?
Kako pozdravqamo qude koje sre}emo?
Kako poma`emo jedni drugima?
Grad
Posmatraj sliku grada. [ta sve vidi{ na woj? Po ~emu su sli~ni grad i selo? Po ~emu se razlikuju?
[ta ti se dopada u gradu? [ta u selu? [ta ti se ne dopada?
23
Imam pravo na…
JA IMAM
PRAVO DA
@IVIM
U ZDRAVOJ
OKOLINI,
Ja imam pravo da slobodno pitam i slobodno
[email protected] ono {to mislim,
JA IMAM
PRAVO
DA @IVIM SA
ONIMA KOJE
VOLIM,
24
Odgovoran sam za...
ALI SAM
ODGOVORNA,
PA OKOLINU
^UVAM.
ali sam du`na da ~ujem {ta drugi misle,
[email protected] i [email protected]
ALI SAM
OBAVEZNA DA
PO[TUJEM I
VOLIM ONE
KOJI MENE
VOLE.
Pravo je ono {to nekome pripada po nekom pravilu ili dogovoru.
Kada ka`emo da smo odgovorni, to zna~i da imamo du`nost, obavezu, da treba da uradimo ne{to.
Na primer, tvoje obaveze su: da sredi{ svoje igra~ke, da pi{e{ doma}e zadatke, da govori{ istinu itd.
Imam pravo na…
Odgovoran sam za...
ali sam odgovorna,
pa ne ometam druge dok se igraju.
Ja imam pravo da se igram,
Ja imam pravo da zahtevam da me niko ne tu~e,
Ja imam pravo na to da me niko ne vre;a,
ali ni ja ne smem...
ali sam obavezna da...
Pogledaj ove slike i pro~itaj koja su prava i
odgovornosti dece. Ispri~aj {ta ti o tome misli{.
Napi{i ispod slika ono {to misli{ da
treba da pi{e.
25
[ta smo nau~ili
UPI[I IMENA
^LANOVA SVOJE
PORODICE!
DRU[TVO
QUDI @IVE U ZAJEDNICAMA
PORODICA
RODBINA
UPI[I IME SELA
ILI GRADA U KOJEM
@IVI[!
RODITEQI
DECA
BLISKI SRODNICI
LICA S KOJIMA SI U SRODSTVU
QUDI GRADE KU]E I @IVE U NASEQIMA
SELO
GRAD
U [KOLI U^IMO
O TOME [TA SU SVE QUDI
PRE NAS SAZNALI O SVETU
U KOJEM @IVIMO.
26
DRUGI DEO
@IVA PRIRODA
U^I]EMO O TOME:
– {ta sve ~ini prirodu
– koje su biqke i `ivotiwe na{ih {uma
– koje su biqke i `ivotiwe seoskog doma}instva
– koje su biqke i `ivotiwe na{ih livada
– koje su biqke i `ivotiwe na{ih voda
– koje `ivotiwe `ive u zoolo{kom vrtu
– koji su delovi biqaka
– koji su delovi tvog tela
– {ta su ~ula
TVOJ ZADATAK ]E BITI:
– da ispri~a{ kako si se mewao od
ro|ewa do danas
– da ispri~a{ za{to gajimo biqke
– da objasni{ pravila
pona{awa u zoolo{kom vrtu
– da dodirom i mirisawem
utvrdi{ o kom se
predmetu radi
27
[ta ~ini prirodu
SUNCE
VAZDUH
QUDI
BIQKE
VODA
JA!
ZEMQI[TE
@IVOTIWE
I JA!
28
PRIRODA
`iva priroda
ne`iva priroda
(`iva bi}a)
vazduh
qudi
voda
me|usobno su povezani
biqke
zemqi{te
`ivotiwe
Sunce
Priroda je sve ono {to nas okru`uje, a {to ~ovek nije napravio.
Prirodu ~ine:
i
priroda.
U `ivu prirodu svrstavamo:
U ne`ivu prirodu spadaju:
,
,
,
,
.
,
.
@iva i ne`iva priroda su me|usobno po
ovezane.
Kojoj grupi `ivih bi}a pripada masla~ak?
Kom delu prirode pripada voda?
Kojoj grupi `ivih bi}a pri
ipada zec?
29
[ta je `iva, {ta ne`iva priroda
[ta je napravio ~ovek
Posmatraj ove slike.
Oboj poqa ispod slike
onim bojama koje su
nazna~ene u ovoj legendi:
raste
di{e
kre}e se
spava
hrani se
razmno`ava se
@ivo je ono {to raste,
hrani se, kre}e i spava,
`ivo je ono {to di{e
i {to se razmno`ava.
A sada zakq
qu~i {ta je
`iva, {ta ne`iva
priroda, a {ta je
napravio ~ovek. Oboj
crte`e slede}im bojama:
`iva priroda
ne`iva priroda
ono {to je napravio ~ovek
30
Dobro je da zapamti{ da su `iva i ne`iva priroda povezane. @ivoj prirodi (~oveku, biqkama
i `ivotiwa
ama) za `ivot je neophodna ne`iva priroda: Sunce, voda, vazduh i zemqi{te.
Oko nas sve se mewa
Posmatraj slike i objasni kako se mewa i ono {to
je `ivo i ono {to je ne`ivo.
Nacrtaj ono {to nedosstaje. Ispri~aj
kako si se mewao od ro|ewa do danas.
31
Biqke na{ih {uma
Plod leske je le{nik.
Plod hrasta je `ir.
Na kestenu raste kesten.
Plod bukve je bukov `ir.
Na jeli i boru rastu {i{arke.
Saznaj i objasni koje `ivotiwe se
hrane tim delovima biqaka.
JA!
KO VOLI
DA JEDE
PE^URKE?
I JA!
Pe~urke rastu u {umi,
ali ne pripadaju biqkama.
U prazne ku}ice upi{i
naziv biqke.
32
Objasni {ta je sve biqkama potrebno za `ivot. Za{to su
biqke va`
`ne? Kako treba da se odnosimo prema biqkama?
@ivotiwe na{ih {uma
Prepoznaj `ivotiwe iz ove {ume
i napi{i koje su to `ivotiwe.
Kako su prilago|ene `ivotu u {umi?
Za{to sova mo`e da `ivi na drvetu,
a krtica ne mo`e? Za{to zec mo`e da
`ivi na zemqi, a ne mo`e na drvetu?
Objasni koje `ivotiwe `ive na drve}u, a koje na zemqi. Koje `ive ispod povr{ine zemqe?
33
@ivotiwe i biqke seoskog doma}instva
TA^NO
NETA^NO
Krava daje mleko i meso.
Od prole}a do jeseni rado
pase travu na pa{wacima.
Mu`jak kra
ave je bik.
Kravino mladun~e je jagwe.
Krava je krupna i mirna
`ivotiwa.
Krava zimi `ivi u {tali i
na
ajvi{e se hrani senom.
34
Upi{i nazive `ivotiwa. Kako se nazivaju wihovi mladunci? Koje doma}e `ivotiwe zna{, a nema ih na
ovo
oj slici? Ozna~i {ta je ta~no, a {ta neta~no o kravi. Postavi i ti pitawe o nekoj od ovih `ivotiwa.
U ba{ti
i se gaji povr}e.
U vo}waku se gaji vo}e.
Na wivi se gaje `itarice.
Napi{i koje se biqke gaje u seoskom doma}instvu.
Povr}e:
Vo}e:
@itarice:
Za{to qudi gaje `ivotiwe? Za{to gaje biqke? Na koji na~in ih gaje?
35
Biqke i `ivotiwe na{ih livada
BUMBAR
ZVON^I]
DETELINA
JAGOR^EVINA
JAREBICA
36
Razmisli pa objasni za{to su biqkama i `ivotiwama za `ivot va`ni: Sunce, voda, vazduh i zemqi{te.
Ka
ako `iva bi}a uzimaju vodu, a kako vazduh? Da li bi mogli da `ive bez Sun~eve svetlosti i toplote?
OSA
^I^AK
HO]U-NE]U
JELENAK
Prona|i na slici slede}e biqke i upi{i
wihove nazive.
BELA RADA
MASLA^AK
QUBI^ICA
Opi{i biqke sa ovih slika.
Opi{i `ivotiwe sa ovih slika.
Prona|i na slici `ivotiwe i upi{i nazive
koji nedostaju:
ZEC
P^ELA
PU@
PAUK
SKAKAVAC
BUBAMARA
LEPTIR
MRA
AV
GUSENICA
GLISTA
KRTICA
37
Biqke i `ivotiwe na{ih voda
VILIN KOWIC
ROGOZ
@ABA
LOKVAW
PIJAVICA
PU@
Posmatraj sliku i napi{i:
Koje `ivotiwe `ive u vodi?
Koje biqke `ive u vodi?
[ta o ovome jo{ `eli{ da sazna{? Postavi pitawe.
Objasni kako izgledaju `ivotiwe sa ovih slika. [ta im je zajedni~ko? Po ~emu se razlikuju?
38
TRSKA
^APQA
[ARAN
SOM
TA^NO
NIJE TA^NO
Ribe se hrane ~apqama.
@aba se hrani komarcima, mu{icama i leptirima.
Pu` se hrani vodenim biqkama.
@aba pola`e jaja u muqu.
Lokvaw je livadska biqka.
^apqa se hrani ribama i `abama.
Som ima brkove.
@abino mladun~e zove se punoglavac.
@iva bi}a ne mogu da `ive bez vode.
Objasni kako izgledaju biqke sa ovih slika. [ta im je zajedni~ko? Po ~emu se razlikuju?
39
Zoolo{ki vrt
LEOPARD
Posmatraj plan zoolo{kog vrta u Beogradu. Napi{i u ku}icama nazive `ivotiwa koje prepoznaje{.
40
Pravila pona{awa u zoolo{kom vrtu
PRAVILO
ZA[TO
1. Zabraweno je hraniti
`ivotiwe.
2. Molimo vas da ne
uznemiravate `ivotiwe.
3. Ne dirajte ni one `ivotiwe
koje se slobodno kre}u.
4. Nije dozvoqeno prela`ewe
za{titne ograde i provla~ewe
ruku i nogu kroz ogradu.
5. Otpatke bacajte u kante za
sme}e.
Ovo su neka pravila pona{awa u zoolo{kom vrtu.
Napi{i za svako pravilo za{to misli{ da je va`no.
41
Delovi biqaka
SEME
LIST
PLOD
CVET
STABLO
KOREN
Posmatraj drvo jabuke. Koji su wegovi delovi? Kako oni izgledaju?
42
[ARGAREPA
PARADAJZ
JAGODA
PAPRIKA
Prona|i i upi{i delove ovih biqaka. Koji su delovi ovih biqaka jestivi? Koji nisu?
Po ~emu su ove bi
iqke sli~ne? Po ~emu su razli~ite?
43
Moje telo
44
Upi{i nazive delova tela. Objasni za{to ti je va`an nos. Za{to o~i? Za{to usta? Za{to u{i?
Za{to suu ti va`ne ruke? Za{to noge? Po ~emu su qudi sli~ni? Po ~emu su razli~iti?
Moja ~ula vida, sluha, mirisa, ukusa, dodira
@UTO
[APAT
DUGA
QUTO
MIRIS
HRAPAVO
MUZIKA
TAMA
HLADNO
KISELO
GLATKO
GORKO
LAVE@
SLATKO
BUKA
VRU]E
SVETLOST
SMRAD
~ulo – deo tela kojim primamo utiske
o spoqa{wem svetu
Da li zna{ kojim ~ulom ~ovek ose}a miris? ^ime ose}a ukus? ^ime raspoznaje boje? Pored svakog
~ula napi{i re~i koje mu odgovaraju. Igrajte se u odeqewu igre poga|awa tako {to }ete dodirivawem
ili miri
isawem prepoznavati predmete.
45
^emu mi slu`e delovi tela
JA SE
REP MI [email protected]
REPOM [email protected]
DA PLIVAM.
ZA GRANU.
MENI REP
REPOM SE
[email protected] KAO
BRANIM
PADOBRAN.
OD MUVA.
Ja imam noge...
46
Posmatraj slike. Pro~itaj kako ove `ivotiwe koriste svoje repove. Zna{ li jo{ neki primer?
Napi{i ~eemu slu`e noge ~oveku i `ivotiwama sa slike.
Ja imam ruke...
Imam usta...
Objasni {ta ume{ da uradi{ rukama. [ta radi{ nogama? [ta radi{ ustima? [ta bi jo{ voleo
da ume{ da uradi{? Kako `ivotiwe koriste svoje delove tela? Upi{i u obla~i}e.
47
Pratim promene u prirodi – jesen u {umi
[UMA JE PUNA
ZRELIH LE[NIKA,
ORAHA I @IROVA.
PRENE]U IH U
SVOJE GNEZDO
NA DRVETU.
Medved planinu obigrava,
pe}inu tra`i
jer mu se spava.
Oraha zrelih puna dupqa,
to veverica
zimnicu skupqa.
SVUDA [email protected]
Iz ~asopisa „Poletarac“
HRANU. MORAM DA
SE UGOJIM I DA MOJE
KRZNO POSTANE DEBELO
I TOPLO. ZIMA JE DUGA,
A JA ]U SPAVATI U
PE]INI.
BODQAMA ]U
PRIKUPITI LI[]E I
ODNETI GA U SVOJU
JAMU. PONE]U I NEKU
ZRELU KRU[KU DA
SE ZASLADIM.
48
Maja i Ivan su ove jeseni obi{li {umu. Pogledaj sliku i objasni {ta si zapazio:
1. o `ivotiwama 2. o biqkama 3. o vremenu
4. o qudima
POGLEDAJ!
KOLIKO IMA
PE^URAKA! WIH
VOLE DA JEDU
KORWA^E.
JA SE NE SELIM
U TOPLIJE
KRAJEVE. ZIMU
]U PROVESTI U
OVOJ [UMI.
TUP-TUP!
ISPOD KORE
DRVETA PRONA[AO
SAM BUBICE I
CRVI]E. MQAC!
MQAC!
EVO DETLI]A!
MORAM DA BUDEM
OPREZAN. ZATO
OSLU[KUJEM I
WU[IM IMA LI U
BLIZINI LISICE
ILI VUKA.
U JAMU ]U
ODNETI OPALO
LI[]E. BI]E MI
UDOBNO I TOPLO
DOK SPAVAM
PREKO ZIME.
ON JE OSTAO,
A LASTE I RODE
SE U JATIMA
SELE.
Obi|i sa nekim odraslim obli`wu {umu ili ve}i park. Po ~emu je {uma koju si obi{ao sli~na
{umi sa sllike, a po ~emu se razlikuje od we?
49
Ptice selice
CI-KI, TI, TI, TI, FI, FIJ!
Ove ptice se u jesen sele u toplije krajeve.
U prole}e se opet vra}aju u na{ kraj.
KUKU, KUKU!
cvi-cvi!
RODA
SLAVUJ
GAK, GAK!
KLEP,
KLEP,
KLEP!
KUKAVICA
LASTA
DIVQA
GUSKA
Ptice stanarice
Ove ptice se ne sele.
One stalno `ive u na{im krajevima.
XIV, XIV, XIV!
TOK, TOK, TOK...
KLI-KLIK, KLI-KLIK!
TIP, TIP, }OK, }OK!
VRABAC
KRA, KRA, KRA!
CI, CI, DO!
DETLI]
SVRAKA
50
SENICA
KOS
Pogledaj sliku pa ka`i koje ptice su selice. Koje ptice su stanarice? Opona{aj ogla{avawe nekih
ptic
ca. Gledaj slike i ispri~aj kako ove ptice izgledaju: koje boje im je perje, kakav im je kqun?
Koje su velike, a koje male? Za{to su ptice va`ne za prirodu?
Iz leksikona
VEVERICA
PU@
Veverica `ivi na drve}u u {umama, a sre}e se
i u ve}im parkovima. Hitro se vere i skaku}e po
granama. Dug i kosmat rep poma`e joj da odr`ava
ravnote`u. Telo joj je pokriveno gustom sme|om
dlakom, na trbuhu belom. Hrani se semewem,
`irom, orasima i le{nicima. Hranu za zimu
sakupqa i krije u gnezdu ili u {upqinama drve}a.
Mama veverica u gnezdu okoti nekoliko mladih.
U po~etku oni sisaju weno mleko. Posle ih u~i da
se veru po drve}u i jedu plodove.
Pu` `ivi na vla`nim livadama, oko potoka i
{umaraka. Rado jede mlado li{}e, kupus i salatu.
Na glavi ima ~etiri pipka (roga). Dva kra}a
pipka su napred i oni mu slu`e za dodirivawe. Na
vrhu dva du`a pipka nalaze se pu`eve o~i. U malim
ustima je jezik, a na jeziku na hiqade sitnih zubi}a
kojima gricka li{}e.
Preko zime pu` se ukopa u zemqu i prespava do
prole}a.
Rado se pojavquje posle ki{e.
On nema noge, ve} puzi po tlu. Da se ne bi
povredio, izlu~uje sluz koja mu olak{ava kretawe.
Mama pu` pola`e jaja u rupu u zemqi. Iz wih
se izle`u pu`i}i, koji ve} imaju ku}icu.
Ako si nekada video vevericu, opi{i svoj
susret s wom. Podvuci u tekstu re~enicu u
kojoj se govori o tome ~ime se veverica hrani.
[ta uradi pu` kad se upla{i?
Podvuci deo teksta u kojem pi{e kako se pu`
kre}e.
51
[ta smo nau~ili
PRIRODA
[email protected] PRIRODA
@IVA PRIRODA
QUDI
VAZDUH
BIQKE
VODA
@IVOTIWE
ZEMQI[TE
SUNCE
@IVA P R I R O D A
QUDI
~ula
~ulo vida
~ulo sluha
~ulo mirisa
~ulo ukusa
~ulo dodira
52
delovi tela
glava
vrat
trup
ruke
udovi
noge
BIQKE
delovi biqke
koren
stablo
list
cvet
plod
seme
@IVOTIWE
delovi tela
glava
trup
udovi
~ula
^ula `ivotiwa
su ~esto
izo{trenija
nego ~ula qudi.
TRE]I DEO
[email protected] PRIRODA
U^I]EMO O:
– osobinama vode
– osobinama vazduha
– osobinama i vrstama zemqi{ta
– oblicima reqefa
– osobinama materijala
– o tome kako oblikujemo materijale
TVOJ ZADATAK ]E BITI:
– da opi{e{ led, sneg, rosu, maglu
– da izvede{ ogled s vodom
– da ispita{ osobine vazduha
– da ispita{ osobine i vrste zemqi{ta
– da ispita{ kako se oblikuju materijali
53
Gde se voda nalazi u prirodi
IZVOR
REKA
54
POTOK
BARA
Pogledaj ove slike. O svakoj napi{i {ta zapa`a{. [email protected] JE ZNATI: Svim `ivim bi}ima potrebna
je voda.. Bez vode nema `ivota. Zato je potrebno da vode ima dovoqno i da bude ~ista.
JEZERO
MORE
OKEAN
Gde se jo{ voda nalazi u prirodi? Opi{i led, sneg, rosu, maglu.
55
Osobine vode
Uzmi ~a{u vode. Proveri, a onda zaokru`i ta~an odgovor.
Kakvog ukusa je voda?
a) slana je
b) slatka je
v) bez ukusa je
Kakvog mirisa je voda?
a) lepo miri{e
b) bez mirisa je
v) neprijatno miri{e
Da li je voda providna?
a) providna je
b) nije providna
U pola ~a{e vode dodaj malo
vo}nog sirupa i prome{aj.
Da li se sirup rastvorio u vodi?
a) DA
b) NE
v) DELIMI^NO
U pola ~a{e vode sipaj malo uqa.
Prome{aj i sa~ekaj.
Da li se uqe rastvorilo u vodi?
a) DA
b) NE
v) DELIMI^NO
Probaj i ovo:
Da li se rastvara?
Prome{aj!
da ne delimi~no
so
pesak
zemqa
56
Voda je potrebna svakom `ivom bi}u. Zato je dragocena i treba je ~uvati. Istra`i u tvojoj ku}i
ili stanu da li neka slavina curi. Povedi akciju da se slavina popravi.
U jednu ~a{u sipaj hladnu
vodu, a u drugu sipaj
toplu vodu. U obe ~a{e dodaj po
ka{i~icu {e}era. Prome{aj
vodu u obe ~a{e. U kojoj ~a{i }e
se {e}er br`e rastvoriti?
Na po~etku ~asa stavi
~a{u, do polovine napuwenu vodom, na radijator ili na
neku drugu zagrejanu povr{inu.
Obele`i na ~a{i dokle dopire
voda. Na kraju ~asa pogledaj
koliko vode ima u ~a{i. Napi{i
{ta se dogodilo s vodom.
a) u hladnoj vodi br`e
b) u toploj vodi br`e
v) podjednako brzo u obe ~a{e
U posudu za pravqewe leda u fri`ideru sipaj vodu. U svaku
pregradu dodaj pomalo od sokova raznih boja. Komad debqeg
konca stavi preko pregrada s vodom i rukom ga svuda utopi u
vodu. Stavi posudu u zamrziva~. Kroz nekoliko sati izvadi
posudu. Napi{i i nacrtaj {ta se dogodilo.
PROBAJ I OVO: Ubaci nekoliko kockica leda u praznu ~a{u. Posmatraj {ta se doga|a s ledom.
U {ta }e se led pretvoriti? Za{to se desila ova promena?
57
Osobine vazduha
Ima li vazduha u praznoj fla{i? Da proverimo.
Grli} prazne fla{e zatvori palcem, a onda
fla{u potopi u ve}i sud s vodom. Skloni
prst sa grli}a. [ta se doga|a? Da li je
fla{a bila prazna ili je unutra bilo ne~eg?
Mehuri}i koji izlaze iz fla{e pokazuju da
je ona bila puna vazduha. Na mesto vaduha
u{la je voda. Za{to se vazduh nije video?
Vazduh je providan, bez boje.
Uzmi svoju svesku.
Ma{i wom pored lica.
[ta }e{ osetiti?
Oseti}e{ vazduh koji se kre}e.
58
Napravi vetrewa~u od papira.
Uzmi vetrewa~u i dr`i je ispred sebe.
Kre}i se br`e, pa sporije. [ta zapa`a{?
[ta pokre}e vetrewa~u?
Vazduh je svuda oko nas.
vetrewa~a je sprava koju pokre}e vetar. To mo`e biti mlin na vetar koji meqe bra{no,
motor koji snagu vetra pretvara u struju, ali i de~ja igra~ka koja se vrti kada je pokre}e vetar.
Posmatraj drvo koje se povija.
Razmisli pa ka`i za{to se povija.
[ta nosi li{}e s grana i sa zemqe?
Kako nazivamo vazduh koji se brzo kre}e?
Pogledaj sli~ice i napi{i {ta sve mo`e da se dogodi kada duva vetar.
Da li vazduh ima miris? Kako i ~ime bi to proverio?
Smisli i napi{i od ~ega poti~e miris koji je prikazan na slikama.
Objasni – mo`e li ~ovek da `ivi bez vazduha? [email protected] JE ZNATI: Svim `ivim bi}ima potreban je
vazduh. ^ovek, biqke i `ivotiwe di{u, pa je zato neophodno da vazduh bude ~ist.
59
Osobine i vrste zemqi{ta
[ta ti je potrebno:
lopatica
sveska
olovka
Iza|i u prirodu. Lopaticom zahvati zemqu.
Odbaci travu i gran~ice. Grumen zemqe protrqaj rukama.
Da li se zemqa mrvi ili se lepi za ruke? Da li je tvrda
ili zgrudvana?
Zapi{i {ta si zapazio o osobinama zemqi{ta:
boja zemqe
vla`nost
rastresitost
Jo{ neka zapa`awa o zemqi{tu:
Postavi jedno pitawe o zemqi{tu na koje bi voleo da dobije{ odgovor.
60
Objasni za{to je zemqi{te va`no za `ivot ~oveka. Za{to je va`no za `ivot biqaka,
na primer jabuke? Za{to je va`no za `ivot `ivotiwa, na primer zeca?
Biqke `ive i rastu na razli~itim tipovima zemqi{ta. Evo primera za to kako nekim biqkama odgovara
jedna vrsta zemqi{ta, a drugim druga.
P[ENICA
VINOVA LOZA
JA RASTEM, JA
SAM SITA, GDE JE
ZEMQA RASTRESITA
I POMALO
PESKOVITA.
VEOMA
JE DOBRO
ZA MOJA ZRNA
KADA JE ZEMQA
CRNICA - CRNA!
BOROVNICA
PAPRIKA
SVAKOJ PAPRICI
NAJVI[E GODE
ZEMQA HUMU[A
I DOSTA VODE.
Obi|i obli`wu {umu ili park. Ispitaj na kakvom
zemqi{tu rastu biqke. Napi{i {ta si zapazio.
STALNO SE
BORIM
DA BUDEM SITA
I GDE JE ZEMQA
KAMENITA.
humus (zemqa humu{a) – vrsta veoma
plodnog zemqi{ta od mrke do crne boje
61
Oblici reqefa
Planina je
najvi{e uzvi{ewe.
Brdo je vi{e od
bre`uqka.
Malo uzvi{ewe
nazivamo bre`uqak.
Prostrano ravno
zemqi{te je ravnica.
Ovo je reka.
62
Ovo je potok. On se
uliva u reku.
Posmatraj s nekog uzvi{ewa svoje mesto i wegovu okolinu.
Odgovori na slede}a pitawa i odgovore unesi u tabelu.
Koji oblici reqefa postoje
u mom mestu i wegovoj okolini?
Kako oni izgledaju?
ravnica
bre`uqak
brdo
planina
potok
reka
63
Od kakvih materijala su napravqeni predmeti
O
DRV
AL
MET
A
NIN
A
K
T
KLO
STA
64
Pogledaj slike i razmisli o tome od ~ega su napravqeni
ovi predmeti. Spoj svaki predmet sa odgovarajju}om
fiokom. Od kojih materijala mo`e da se napravi ~a{a?
Nacrtaj jo{ neki predmet i spoj
ga sa fiokom kojoj pripada.
Osobine materijala
Meko
Tvrdo
Providno
Neprovidno
Posmatraj ove predmete. Koji od wih su meki, a koji su tvrdi? Koji od wih su providni, a koji
neprovvidni? Zaokru`i svaki predmet odgovaraju}im bojama, kao {to je zapo~eto.
65
Kako oblikujemo materijale
Oblikujemo papir
Posmatraj slike i napi{i ispod wih kako sve mo`e da se oblikuje papir.
Papir je materijal koji se lako oblikuje.
Mo`emo ga oblikovati rukama ili pomo}u
makaza, lepka i dr.
Napi{i {ta sve ume{ da napravi{ od papira.
Oblikujemo `icu
Uzmi komad tanke, mekane `ice.
Savijawem napravi od we neki oblik.
Nacrtaj oblik koji si ti napravio.
Namotaj `icu oko olovke. Izvuci olovku.
Dobi}e{ jedan novi oblik. To je opruga.
Gde se ona koristi? Probaj da je iste`e{ i sabija{.
Napi{i koji su na~ini oblikovawa `ice.
66
Oblikujemo testo
Napravi testo od vode i bra{na. Neka ti pomogne neka odrasla osoba.
Posmatraj naredne slike i poku{aj da isto izvede{ sam.
Testo je materijal koji mo`e{ da oblikuje{ na razne na~ine: rukama ili nekim
predmetima, kao {to su oklagija, modlice, no` itd.
Testo mo`e da se na toploti pe~e, pr`i ili kuva.
Napi{i {ta sve mo`e da se napravi od testa.
Pogledaj slike i napi{i koji su na~ini oblikovawa testa.
modlica – mali kalup pomo}u kojeg se oblikuje ~vrsto ume{eno testo
u vidu zvezde, srca, kruga i sl. (obi~no za kola~e i suve poslastice)
67
[ta smo nau~ili
[email protected] PRIRODA
VODA
VAZDUH
osobine
providan
bez mirisa
ZEMQI[TE
osobine
providna
bez mirisa
bez ukusa
SUNCE
razlikuje se po
boji
vla`nosti
rastresitosti
svetlost
toplota
nalazi se
svuda oko nas
nalazi se u
barama
rekama
jezerima
morima
okeanima
Upi{i oblike reqefa koji nedostaju.
REQEF
oblik zemqine
povr{ine
potok
Napi{i od kojih materijala mo`e da
se napravi tawir.
68
ravnica
bre`uqak
Napi{i {ta sve mo`e da se
napravi od stakla.
planina
^ETVRTI DEO
VEZA IZME\U
@IVE I [email protected] PRIRODE
U^I]EMO O:
– Sun~evoj svetlosti i toploti
– vezi izme|u `ive i ne`ive prirode
– o tome kako se Sunce kre}e
– o tome kako se pravi hleb
TVOJ ZADATAK ]E BITI:
– da izvede{ ogled s japanskom qubi~icom
– da izvede{ ogled s p{enicom i pasuqem
– da prati{ vremenske prilike tokom jedne sedmice
– da re{i{ zimsku ukr{tenicu
69
Sun~eva svetlost i toplota
[email protected] JE ZNATI: Bez Sun~eve svetlosti i toplote ne bi bilo `ivota na Zemqi.
BEZ SUN^EVE
SVETLOSTI I
TOPLOTE MOJE
BOJE NE BI BILE
OVAKO JARKE.
U prole}e, leto i ranu jesen biqke
SUNCE
rastu, listaju, cvetaju i donose plod.
ZAGREVA
Zimi se pritaje i ~ekaju prole}e da
VAZDUH, VODU
ja~e sine sunce.
I ZEMQU.
SVE RASTE,
SVE KLIJA,
KAD SUNCE
SIJA!
KADA SUNCE
GREJE, HRANE
SVUDA IMA I
NIJE MI
ZIMA!
Posmatraj ovu sliku. Napi{i za{to se svi raduju suncu.
[ta se de{ava s vodom kada sunce jako greje?
Dok si leti hodao bos, koje tlo je bilo najmawe toplo: zemqa, pesak, trava ili kamen?
Napi{i kako mo`e{ da za{titi{ ko`u da ti ne izgori na jakom letwem suncu.
70
Objasni za{to je tebi potrebno sunce. Za{to je potrebno zecu i drugim `ivotiwama?
Za{to je neophodno
o biqkama?
SUNCE
ZAGREVA
VAZDUH, VODU
I ZEMQU.
Svetlost i senke
pre podne
podne
posle podne
Oboj Ivanovu senku.
Ako je Ivanovo odelo u boji, koje }e boje biti wegova senka?
Opi{i kako se Ivanova senka mewa tokom
m dana. Kakva je pre podne, a kakva u podne?
Razmisli pa ka`i kako se po izgledu senke mo`e otprilikke odrediti koliko je sati.
sun~ani sat – naprava koja meri vreme po sun~anom danu prema polo`aju sunca; senka koju baca
{tap zaboden u zemqu pomera se, pa pokazuje vreme na broj~aniku koji je nacrtan na tlu
Pove`i svaku ruku s wenom senkom.
Uve~e, uz svetlost lampe, pravi ovakve
senke na zidu svoje sobe.
Za{to nastaje senka?
Zato {to zraci sunca ne mogu da pro|u
kroz predmete i bi}a koji nisu providni..
71
Kako se Sunce kre}e
jutro
pre podne
podne
posle podne
ve~e
72
Posmatraj ove slike. Kakav je polo`aj Sunca na nebu u toku dana? Kako se mewaju senke? Opi{i gde je
Sunce u podne. Posmatraj zalazak Sunca. Kakve su tada boje na nebu? [ta si jo{ zapazio?
Kakvo je vreme
Prati vremenske prilike u toku jedne sedmice. Upi{i za svaki dan odgovaraju}i znak.
sun~ano
promenqivo
obla~no
ki{a
sneg
jak vetar
slab vetar
vreme
dani
pre podne
posle podne
prognoza za sutra
ponedeqak
utorak
sreda
~etvrtak
petak
subota
nedeqa
Kakvo }e vreme biti sutra?
Evo nekih znakova koji }e ti pomo}i:
Dim iz dimwaka se di`e pravo uvis – lepo vreme.
Mesec jasan na nebu – lep dan.
Dim se spu{ta ka zemqi – lo{e vreme.
Mesec sa prstenom okolo – ki{a.
O ovome mo`e{ pro~itati ne{to vi{e u kwizi "[kola u prirodi" (Kreativni centar, str. 14)
73
Ogled s japanskom qubi~icom
Napi{i {ta se dogodilo
posle nedequ dana sa
listom u ~a{i. [ta se
dogodilo sa listom koji
je ostao pored ~a{e?
Otkini dva lista japanske
qubi~ice. Jedan list stavi u ~a{u
s vodom, a drugi stavi pored
~a{e. Narednih dana zapi{i i
nacrtaj {ta se doga|a.
Kada list pusti dovoqno
`ilica, presadi ga u saksiju sa
zemqom. Pazi da saksija bude
okrenuta ka suncu! [ta je jo{
potrebno da bi biqka rasla?
Ovde napi{i {ta je sve potrebno biqci da bi rasla.
74
Saksiju sa cve}em poklopi
praznom kutijom. Biqka }e ostati
bez svetlosti, vode, a ne}e imati
ni dovoqno vazduha. Posle nedequ
dana napi{i {ta se dogodilo:
Zasadimo p{enicu
U posudu sa zemqom posej zrna
p{enice. Okreni ih ka suncu
i zalij ih vodom.
Posle nekoliko dana iz zrna
}e izbiti koren~i}i nadole,
a stabaoca nagore.
Uz pomo} sunca i
vla`ne zemqe p{enica
brzo raste.
Zasadimo pasuq
U posudu sa zemqom zasadi zrno
pasuqa. Okreni posudu ka suncu
i zalij.
Narednih dana neguj biqku. Napi{i i nacrtaj {ta se doga|a.
75
Pri~a o hlebu
1. U jesen se poseje
`ito. Zemqa
pokrije zrna.
2. U vla`noj zemqi
klijaju zrna: nadole
raste koren~i}, a
nagore ni~u stabqike.
6. Kad `ito sazri, dolazi kombajn da ga ovr{e i
po`awe. Zrnevqe `ita se pakuje u xakove.
7. Xakovi sa zrnevqem
`ita nose se u mlin.
Mlinsko kamewe meqe
zrna i pravi bra{no.
3. Preko zime je dobro
da biqke pokrije sneg.
On ih {titi od mraza.
8. Od bra{na, vode,
malo soli i kvasca
zamesi se testo.
4. U prole}e sunce zagreje
zemqu. Stabqike rastu i
klasaju.
5. Jako letwe sunce
poma`e da zrna u
klasu sazru.
76
9. Testo onda
narasta, pa se
uobli~i u vekne.
MQAC,
MQAC!
KAKO JE
UKUSNA
KORICA
HLEBA!
10. Zatim se
testo stavi u
pe}nicu da
se pe~e.
`ito – biqka od ~ijeg se zrnastog ploda mlevewem dobija bra{no za hleb (p{enica, je~am, ra`, ovas i sl.)
`eti – poqoprivrednom ma{inom ili srpom kositi `ito
vre}i (vr{em) – odvajati zrelo zrnevqe `ita iz klasja
Recept za hleb
(Hleb mesimo uz pomo} odrasle osobe)
[ta ti je potrebno:
2 {oqe bra{na
1 ka{i~ica suvog kvasca
1 ka{i~ica {e}era
1 {oqa tople vode
1 ka{i~ica soli
bra{no
kvasac
{e}er
voda
so
1. U dubqi sud sipaj dve {oqe bra{na. U sredini napravi
rupu. U wu sipaj kvasac, {e}er i malo tople vode.
Sa~ekaj dok kvasac ne naraste i postane mehurast.
2. U ostatku tople vode rastvori so. Sve sipaj u sud.
Malo prome{aj varja~om, a zatim mesi rukama.
Kada testo dobro zamesi{, pokrij sud ~istom krpom.
3. Kad testo naraste, sipaj ga na dasku posutu
bra{nom. Jo{ jednom ga rukama dobro umesi.
4. Ponovo stavi testo u sud i pokrij ga krpom.
Ostavi ga da stoji pola sata.
5. Podma`i uqem pleh za pe~ewe. Od testa napravi
okrugle hlep~i}e. Stavi ih u pleh i peci u rerni.
Kad se ispeku, izvadi ih iz pleha i prekrij krpom.
A posle... PRIJATNO!
Razmisli pa napi{i za{to narod za nekog ~oveka ka`e: On je dobar kao hleb.
77
Pratim promene u prirodi – zima u {umi
OTKAKO JE
DO[LA ZIMA
HRANE MAWE
IMA.
MMM.
BA[ MI SE
SPAVA... ZEC,
VEVERICA I LISICA
GALAME I NE DAJU
MI MIRA.
NEMOJTE
UH, UH!
DA ME BUDITE
SNEG JE DUBOK,
DO PROLE]A!
78
Pogledaj ovu sliku i objasni {ta zapa`a{:
1. o `ivotiwama 2. o biqkama 3. o vremenu
Uporedi sa slikom {ume u jesen sa strana 48-49.
A ZEKA BRZ.
4. o qudima.
IMAM
PUNO GNEZDO
LE[NIKA I ORAHA.
WAM, WAM!
NAPOQU JE
HLADNO, ZATO SAM
SE SKLONIO U DUPQU.
IZA]I ]U KASNIJE DA
[email protected] HRANU.
JURI
ME GLADNA
LISICA. [email protected]
GDE DA SE
SAKRIJEM!
hranilica ovde ozna~ava
napravu na koju se stavqa
hrana za `ivotiwe
ZIMA
JE DUGA I NEKE
@IVOTIWE SU
GLADNE. HAJDE DA
NAPRAVIMO
HRANILICE!
Obi|i obli`wu {umu ili park. [ta zapa`a{ na drve}u? Da li si video neke `ivotiwe?
Napi{i i nacrtaj u svesci {ta si zapazio.
79
Poma`emo pticama
Pravimo hranilicu od da{~ica
[ta nam je sve potrebno:
- nekoliko da{~ica: (3 komada)
(2 komada)
ZAMOLI]U
DEDU DA MI
POMOGNE!
- jedan drveni stub
- kra}i stubi}i (4 komada)
- testera
- ekseri
- pomo} odraslog
Pravimo hranilicu od {i{arke
[ta nam je sve potrebno:
- {i{arka bora
- semenke (suncokreta, p{enice...)
- mrvice hleba
- maslac ili margarin
- par~e kanapa
80
OVO
[email protected]
SAMI DA
NAPRAVIMO!
Izme{aj semenke, mrvice
hleba i maslac.
Ovim napuni {i{arku
bora, pa je ve`i kanapom
i oka~i o granu.
Neka se ptice slade!
Prona|i u enciklopediji ili leksikonu zanimqivosti o pticama selicama.
Ispri~aj u odeqewu {ta si pro
ona{ao.
Medin zimski san
Medved je velika spavalica.
U jesen po~iwe da se sprema za zimski san. Trudi se da
pojede {to vi{e hrane. Na sve strane tra`i pe}inu,
udubqewe ili gust grm. Ako ga ne na|e, onda iskopa rupu
pored oborenog stabla. Svoje skloni{te oblo`i li{}em i
travom, da bi bilo mek{e i toplije. U wega se uvu~e pre nego
{to padne sneg.
Za{to?
Da tragovima u snegu ne bi odao gde se nalazi.
U skloni{tu ostaje budan jo{ mesec dana. Kad bude
siguran da ga niko nije otkrio, tone u dubok san. Probudi}e
se tek u prole}e.
Mama medvedica prekida zimski san da bi okotila
mlade. Do kraja zime ona ih u skloni{tu doji svojim
mlekom. U prole}e mama s wima izlazi u prirodu i u~i ih
da se pewu po drve}u, da love ribu i tra`e drugu hranu.
Re{i zimsku ukr{tenicu.
1. Sport na ledu...
2. Pada iz sne`nog oblaka...
3. Mesec u kojem po~iwe zima.
4. [ta ti je potrebno kad padne sneg?
Napi{i koje sve `ivotiwe imaju obi~aj
da spavaju zimi.
1)
2)
P
3)
4)
Z
I
M
A
Podvuci u tekstu re~enicu u kojoj se govori o tome za{to se medved uvla~i u pe}inu pre nego {to
padn
ne sneg.
81
Iz leksikona
DETLI]
SENICA
Detli} je {arena lepa ptica ~ije se kqucawe
tup-tup-tup ~esto ~uje sa drve}a. @ivi u {umama i
vo}wacima.
Ima {iqat i ~vrst kqun kojim lomi koru
drveta. Tu pronalazi bubice, crvi}e i mrave. Voli
da jede i razne semenke.
Dok kquca, detli} se oslawa na ~vrst rep, pa
izgleda kao da sedi na klupi.
On je ptica stanarica. U stablu nekog natrulog
drveta sam bu{i rupu i gradi gnezdo.
Mama detli} pola`e jaja iz kojih se izlegu
golu`dravi mladi. Mama i tata ih hrane i greju
svojim telima sve dok ne porastu i ne nau~e da lete.
Senica je mala {umska ptica peva~ica. Ima
lepo {areno perje. @ivi po {umama, vo}wacima i
u blizini ku}a. Hrani se mu{icama, bubama,
gusenicama i crvi}ima koje nalazi u kori drveta.
Korisna je, jer {titi vo}ke od {teto~ina.
Gnezdo obi~no pravi u {upqinama drve}a.
Obla`e ga travom i perjem da bi bilo mek{e i tu
snese jaja. Kada se mladi izlegu, mnogo su gladni.
Mama i tata im vi{e puta u toku dana stavqaju u
kqun raznu hranu. Kad porastu, pti}i u~e da lete.
Senica je ptica stanarica, preko zime se ne
seli. Zimi je te{ko na}i hranu, pa je dobro pomo}i
senici i staviti mrvice u hranilice.
Podvuci u tekstu re~enice u kojima se govori
o mladuncima detli}a i mladuncima senice.
82
Kako se ogla{ava senica? Pro~itaj pri~u
„Senica i drvo“ u ^itanci na 108. strani.
Sne`ne pahuqe
^arobne sne`ne zvezdice
Oblaci su sa~iweni od mno{tva vodenih kapqica.
Kada je zimi veoma hladno, kapqice se pretvaraju
u ledene zvezdice koje padaju iz sne`nih oblaka na zemqu. To su pahuqe.
Kako one izgledaju?
To }emo saznati pomo}u ogleda.
Potrebno ti je:
- da napoqu pada sneg
- da ima{ lupu
Pusti pahuqu da ti padne na rukavicu ili na rukav.
Posmatraj je kroz lupu. Vide}e{ kako je lepa.
Ako pogleda{ jo{ neku, zakqu~i}e{ da je svaka razli~ita. Poku{aj da ih ovde nacrta{.
Ovde zapi{i {ta se dogodilo po{to ti je pahuuqa pala na dlan.
Pahuqe od papira
Potrebno ti je:
- beli papir
- makaze
Savijaj papir kao na slikama.
Seckaj ga po obodu na razne na~ine.
Onda ga rasklopi.
83
[ta smo nau~ili
PRIRODA
`iva priroda
ne`iva priroda
VAZDUH
QUDI
me|usobno su povezani
VODA
BIQKE
ZEMQI[TE
@IVOTIWE
SUNCE
KAKO SE SUNCE KRE]E
KADA JE
SUNCE U TOKU DANA NA
NAJVI{OJ TA~KI NA NEBU?
UJUTRU
[email protected]
U PODNE
PREDVE^E
84
PETI DEO
ORIJENTACIJA U PROSTORU
I VREMENU
U^I]EMO O:
– kretawu, o tome kako se
ko kre}e, za{to se pokre}e
– danima u nedeqi
– kalendaru
– praznicima
– vesnicima prole}a
TVOJ ZADATAK ]E BITI:
– da objasni{ kako nastaju talasi na vodi
– da ispri~a{ {ta radi{ od ku}nih poslova
– da objasni{ kako treba do~ekati goste
– da na kalendaru zaokru`i{
za tebe va`ne datume
– da smisli{ i napi{e{ razgovor izme|u
visibabe i detli}a
85
Kako se ko kre}e
Objasni i napi{i ispod sli~ica kako se ko kre}e.
86
[ta se br`e kre}e: drvena kugla ili drvena kocka? Za{to? Proveri koja fla{a }e prva da se
spusti: on
na koja se kotrqa niz mokru ili ona koja se spu{ta niz suvu povr{inu. Za{to?
Za{to se pokre}e
Kamion se pokre}e zato {to ga...
GURAM
VU^EM
[email protected]
Razmisli pa zaokru`i: kada je lak{e (L), a kada te`e (T) ne{to pokrenuti? Za{to?
T
L
T
L
T
L
T
L
T
L
T
L
Objasni na koja tri na~ina mo`e{ da primakne{ stolicu do nekog stola.
Kako nastaju talasi na vodi?
87
Dani u nedeqi
Nabroj dane u nedeqi. Za{to je va`no da ih zna{?
Ovde upi{i {kolski raspored ~asova. Za svaki dan up
pi{i jo{ ne{to {to voli{ da radi{.
ponedeqak
utorak
sreda
~etvrtak
petak
subota
nedeqa
Za stolom sede: mama, tata, Na|a i wena sestra. Svakoga dana mewaju mesto za stolom u smeru strelice..
Na slici se vidi kako su sedeli u ponedeqak. Ti napi{i na tawirima kako }e sedeti u ~etvrtak.
PONEDEQAK
^ETVRTAK
TATA
NA\A
MAMA
SESTRA
Ako je danas sreda, koji je dan bio ju~e?
Ako je ju~e bila subota, koji }e dan biti sutra?
Objasni {ta uvek radi{ u ku}i. [ta nikada ne radi{? [ta ponekad radi{?
88
Jedan moj dan
PODNE
E
DN
O
EP
PR
PO
SL
EP
OD
NE
JUTR
O
E
VE^
NO] PO^IWE KADA SUNCE
ZA\E, A ZAVR[AVA SE KAD
SUNCE ————————.
Seti se {ta radi{ u toku dana. Koje je sada doba dana? Koje je doba dana pro{lo?
Koje doba dana sleddi? Prona|i i upi{i re~i koje odgovaraju odre|enom dobu dana.
doru~ak
u~ewe
prawe zuba
gledawe televizije
obla~ewe
Laku no}!
Dobro jutro!
umivawe
igrawe
ru~ak
u`ina
ve~era
ustajawe
Dobar dan!
{kola
kupawe
gimnastika
spavawe
Re~ dan ima vi{e zna~~ewa: 1. dan je period od izlaska do zalaska sunca, vreme dok je svetlo
2. dan je vreme od pono}i do
o slede}e pono}i 3. dan je odre|eni deo nedeqe koji ima posebno ime
4. dan je odre|eni datum u mesecuu
89
Moj kalendar
90
Zaokru`i na kalendaru za tebe va`ne datume: tvoj ro|endan, ro|endan tvoje mame,
zavr{etak {kolske godine i drugo.
Praznujemo
JA ]U MAJI
POKLONITI
KWIGU. POMOZI
MI DA NAPI[EM
POSVETU.
Danas je Majin ro|endan.
DRU[TVO,
HVALA VAM NA
Moj ro|endan je
POKLONIMA.
.
BA[ SAM SRE]NA!
Tada }u napuniti
godina.
Najvi{e bih `eleo da mi poklone:
.
Na ro|endan }u pozvati:
.
Objasni kako treba do~ekati goste. Kada govorimo ove qubazne re~i:
dobro do{ao, izvoli, molim te, hvvala, prijatno, izvini?
91
Moj plan parka
U SREDINI nacrtaj fontanu.
GORE LEVO nacrtaj jezerce.
MORA]U
DA SMISLIM
GDE ]U QUQA[KU,
TOBOGAN,
PEWALICU...!
DOLE LEVO je klupa.
NA klupi sedi{ ti.
ISPOD klupe je tvoja lopta.
GORE DESNO nacrtaj drvo.
DOLE DESNO zasadi cve}e.
92
Zamisli da treba da se uredi park u tvom mestu. Kako ga zami{qa{? Nacrtaj plan wegovog ure|ewa.
Ne{tto ti je ve} zadato. Ne{to smisli sam, pa napi{i i nacrtaj. Prati uputstvo!
[ta sve mogu da napravim
Kapa od papira
ZA KAPU
SU MI
POTREBNE...
NAPRAVI]U
JEDNU I ZA
MAJU!
Napravi plan svega onoga {to `eli{ sam da napravi{.
Ho}u da napravim
[ta mi je sve potrebno
Da li mi je uspelo (moji utisci)
1. Pticu od
krompira
• 1 krompir
• 4 ~a~kalice
• no@
Obojio sam pticu.
Izgleda kao paun.
2.
3.
93
Pratim promene u prirodi – prole}e u {umi
I JA
PRAVIM
GNEZDO
ZA MOJE
MLADUNCE.
TUP, TUP.
OVDE PRAVIM
RUPU ZA
GNEZDO.
AL’ SAM
GLADAN!
OGLADNEO
SAM! RIJEM PO
GDE LI JE
ONAJ ZEC?
94
ZEMQI DA NA\EM
NEKU BUBICU
ILI GLISTU.
Pogledaj ovu sliku i objasni {ta zapa`a{:
1. o `ivotiwama 2. o biqkama 3. o vremenu 4. o qudima.
Uporedi sa slikom {ume u jesen sa strana 48-49 i sa slikom {ume tokom zime sa strana 78-79
9.
PRAVIMO
GNEZDO ZA
NA[E MLADE.
HEJ, MAJO,
VRATIO SE
EVO VESNIKA
PROLE]A!
JUHUUU!
[email protected] DETELINA
I MLADO
ZEQE!
SLAVUJ!
BA[ MI
PRIJA
SUNCE!
Poseti obli`wu {umu. [ta se u woj promenilo u prole}e?
Napi{i po ~emu si prepoznao da je prole}e sti
iglo u {umu.
95
Vesnici prole}a
Sunce ja~e greje. Sneg se polako topi. Ispod wega proviruju prvi cvetovi visibabe, kukureka i
jagor~evine. Oni najavquju radosnu vest: STIGLO JE PROLE]E!
Obi|i okolinu i prona|i vesnike prole}a.
VISIBABA
Iz zemqe izrasta malo stablo i
dugi zeleni listovi. Na kraju
stabla visi beli mirisni cvet.
KUKUREK
JAGOR^EVINA
[iroki zeleni listovi rastu
nisko pri zemqi. Na tankim
stabqikama cvetaju `uti cvetovi.
Oni imaju po pet srcastih latica.
Zima jo{ nije pro{la, a
nestrpqivi kukurek se
rascvetao. Biqka je lepa i
ne`na, ali i otrovna!
Re{i prole}nu ukr{tenicu:
1. drugi prole}ni mesec
2. prvi prole}ni mesec
3. ptica selica koja voli da gradi gnezdo
na dimwacima ku}a
4. jedna ptica selica
5. prole}ni beli, miri{qavi cveti}i koji
podse}aju na zvon~i}e
6. livadski cvet `ute boje
7. ptice koje se zimi sele u toplije
krajeve
96
1.
2.
3.
4.
5.
:
6.
7.
Objasni kako kod nacrtanih biqaka izgledaju:
1. stablo 2. listovi 3. cvet.
Uporedi biqke po izglledu. O svemu {to se nedovoqno vidi na crte`ima saznaj ne{to vi{e.
Prole}ni ka}un
Na
se rascvetao veliki prole}ni
Iz
su ga posmatrali
.
,
i
.
re~e: „Verovatno se sme{i mom kosmatom
„Ne“, re~e
. „Sme{i se mojim dugim
„Ma, ne!“, naquti se
, jer stalno gleda u wega“.
.“
. „Zar ne vidite kako buqi u moje
„Nemojte se prepirati“, zacvrkuta
. „
je bila u pravu.
,
i
je povila rep,
je savio u{i, a
se sme{i
i osmehuje mi se?“
i sun~anom prole}u!“
su se postideli.
se brzo sakrio u svoju ku}icu.
Preveo sa slovena~kog: S.M.
Ispri~aj kako zami{qa{ ka}un
koji se sme{i prole}nom suncu.
Smisli i napi{i prole}ni razgovor izme|u visibabe
i detli}a. Umesto nekih re~i neka budu tvoji crte`
`i.
97
Iz leksikona
QUBI^ICA
Cvet qubi~ice najavquje dolazak prole}a.
On je tamnoqubi~aste boje i opojno miri{e.
Qubi~ica raste u {umama, na obalama reka
i potoka, na livadama, u parkovima i ba{tama.
Listovi su joj zeleni, srcastog oblika.
Qubi~ica je lekovita biqka.
MASLA^AK
Masla~ak je biqka koja raste svuda po
livadama i parkovima. Ima svetlo`uti cvet koji
se uve~e zatvara, a ujutru, kad grane sunce, otvara.
Na wega rado sle}u p~ele i skupqaju slatki prah.
Od mladog li{}a masla~ka pravi se ukusna
salata.
Kada cvet masla~ka uvene, ostaje seme koje
raznosi vetar.
Da li zna{ da razlikuje{ miris qubi~ice od mirisa zumbula? Da li si nekada duvao u masla~ak i od
sem
mena pravio avion~i}e? Predlo`i dru{tvu da se u prirodi igrate poga|awa mirisa raznih biqaka.
98
Podvuci u tekstu re~enice u kojima se govori o tome gde rastu qubi~ica i masla~ak.
Laste su se vratile
Laste su ~itave zime bile u Africi. Tamo im je
bilo toplo i imale su dovoqno hrane.
Sada su se vratile. Do{le su u svoja stara
gnezda ispod krovova ku}a. Videle su da gnezda
treba popraviti. Brzo su se dale na posao.
Donosile su blato, suve vlati trave, paperje.
Radile su vredno i radosno su cvrkutale.
Uskoro }e mama lasta da snese jaja. Iz wih }e se
izle}i pti}i. Roditeqi }e stalno donositi
mu{ice, bubice i crvi}e, jer mladunci treba da
porastu. Jednoga dana po~e}e da u~e kako se leti.
Na jesen }e i oni u toplije krajeve.
Upi{i nazive ptica u ukr{tenice. Neka ti slike pomognu.
kukavica, slavuj, {eva, grlica, lasta,
crvenda}
sova, {tiglic, jarebica, detli}, svraka, kos, kobac,
vrana, vrabac
Podvuci u tekstu re~enice koje govore o tome kako laste prave gnezdo.
Drugom bojom podvuci re~enice koje govore o mladuncima laste.
99
[ta smo nau~ili
1 MESEC
1 GODINA IMA
12 MESECI.
I
V
IX
1 DAN
- JUTRO
- PRE PODNE
- PODNE
-POPODNE
-VE^E
100
U 1 GODINI
SU 4 GODI[WA
DOBA.
IMA 30 DANA ILI 31 DAN,
OSIM FEBRUARA KOJI IMA
MAWE DANA.
II
III
IV
VI
VII
VIII
X
XI
XII
1 NEDEQA IMA 7 DANA
PONEDEQAK, UTORAK, SREDA, ^ETVRTAK, PETAK, SUBOTA, NEDEQA
[ESTI DEO
KULTURA @IVQEWA
U^I]EMO:
– o tome za{to qudi prave ku}e
– o tome {ta sve qudi rade
– o opasnostima
– o lepom pona{awu
– o saobra}ajnim znacima
– o saobra}aju
– o primawu i slawu poruka
– o planu akcije
TVOJ ZADATAK ]E BITI:
– da re{i{ test i utvrdi{ da li `ivi{ zdravo
– da re{i{ zadatke sa zabavne strane
– da napravi{ telefon od plasti~nih ~a{a
– da odgovori{ na pitawa iz livadskog kviza
– da proveri{ znawe o godi{wim dobima
101
Za{to qudi prave ku}e
[ta bi bilo kad qudi ne bi imali ku}e?
Da bi se za{titili od ki{e, snega, vetra i divqih
zveri, qudi su po~eli da prave skloni{ta. Prvo su
to bile pe}ine, a onda su po~eli da grade kolibe
od grana i li{}a. Kasnije su gradili boqe ku}e:
od drveta, zemqe, kamena ili nekog drugog
materijala.
Da li znate bajku „Tri praseta“? Kakve su ku}e pravili prasi}i?
Nacrtaj ovde tri wihove ku}e.
102
Ku}e su razli~ite
Ovako su u Srbiji izgledale
ku}e na{ih pradedova.
Da li ovakve ku}e jo{ uvek postoje?
indijanski {ator
eskimski iglo
koliba od blata
afri~kih plemena
kineska ku}a na vodi
Pogledaj ove slike. Na svetu postoje razli~iti narodi i oni grade razli~ite ku}e.
Spoj svaku ku}u sa
a odgovaraju}im likom. Za{to Indijanci prave {atore? Za{to Eskimi prave
ku}e od leda? Za{to je qudima
a u Africi dovoqna ku}a od pru}a? Za{to se prave ku}e na vodi?
103
Zanimawa qudi - {ta sve qudi rade
Ispri~aj koja su zanimawa tvojih roditeqa.
Posmatraj {ta ko radi na ovim slikama.
Ka`i koji su nazivvi zanimawa ovih qudi.
Po ~emu ih prepoznaje{?
Zamisli da radi{ jedan od ovih poslova.
Za{to bi ti ta
aj posao bio zanimqiv?
Napi{i {ta bi `eleo da bude{ kad poraste{.
104
Za{to postoje razna zanimawa
1.
2.
3.
4.
5.
Ispri~aj {ta ko radi na ovim slikama.
^ime se bave qudi sa ovih slika?
Kako su wihova zanimawa povezzana?
Da li bi jedan ~ovek mogao da obavi sve ove
poslove?
Zakqu~i za{to postoje razna zanimawa.
Dopi{i: Zanimawa sa slika u vezi su sa
KW
M
105
^uvam svoje zdravqe
Doru~kujem.
106
Igram se i {etam u prir
rodi.
Posle jela perem zube.
Kad u|em u ku}u uvek operem ruke.
Popijem {oqu mleka.
Spavam najmawe 9 sati.
Da li se trudi{ da zdravo `ivi{?
Proveri u ovom testu {ta od ovoga radi{ svakoga dana. U svaki kvadr
rati} upi{i DA ili NE.
Kupam se.
Jedem vo}e.
Jedem povr}e.
Popijem 4 ~a{e vode.
Smejem se i dobro sam raspolo`ena.
Izbroj na koliko si pitawa od
dgovorio sa DA.
• 7 ili vi{e DA – `ivi{ zdravo.
• mawe od 7 DA – razmisli o tome {ta bi
mogao da u~ini{ da bi zdravije `iveo.
107
Opasnosti
VRELA VODA
Igrao si se napoqu i
isprqao ruke. Odlazi{
da ih opere{. Kada si
okrenuo slavinu, video
si da se voda pu{i.
[ta da uradi{?
• Ne stavqaj ruke pod slavinu pre nego
{to proveri{ koliko je voda topla!
• Kada se voda pu{i – zna~i da je vrela.
Budi obazriv – ne dodiruj je, jer bi
mogao da dobije{ bolne opekotine!
• Zatvori slavinu.
• Odvrni najpre slavinu s hladnom
vodom i pusti da voda neko vreme te~e.
Tek onda polako pode{avaj toplotu vode
odvrtawem i druge slavine.
SLOMQENO STAKLO
Sam si u kuhiwi. Ho}e{
da pije{ mleko. Sipao si
ga u staklenu ~a{u. ^a{a
ti je iskliznula iz ruke,
pala na pod i razbila se
u sitne komade.
[ta da uradi{?
PAZI, STRUJA!
Gleda{ televiziju i
odjednom vidi{ mla|eg
brata kako puzi ka
uti~nici. Dr`i tatine
kqu~eve i poku{ava da ih
gurne u uti~nicu.
[ta da uradi{?
108
• Ne diraj slomqeno staklo rukama.
Mogao bi da se pose~e{!
• Odmah pozovi mamu, tatu ili nekog
odraslog u pomo}.
• Ako si bos, ne pomeraj se sve dok ne
do|e neko od odraslih.
• Ako si u cipelama, pa`qivo obi|i
staklo.
• Brzo od brata uzmi kqu~eve ili
drugi predmet koji bi mogao da gurne
u uti~nicu!
• Pomeri brata daqe od uti~nice.
• Pozovi mamu, tatu ili nekog starijeg
i obavesti ih o tome. Ne ~ekaj da se
zavr{i emisija!
• Ako mora{ da iza|e{ iz sobe da bi
pozvao pomo}, povedi sa sobom i
mla|eg brata.
Da bi izbegao opasnost, treba da zna{ jo{ neka pravila pona{awa.
Na primer – da li je dobro prilazitti nepoznatom psu? Da li je dobro tr~ati pored wega?
Opasnosti
NEKOME JE POZLILO
Nekome u ku}i je pozlilo.
Ti si sam sa wim.
[ta da uradi{?
• Ako je neko od odraslih u blizini,
odmah ga pozovi!
• Ako u blizini nema odraslih osoba,
pozovi telefonom slu`bu hitne
pomo}i na broj 94.
[email protected]
Neko je zaboravio da
iskqu~i peglu. Ti si sam u
ku}i, ispod pegle je ve}
po~elo da gori.
• Odmah pozovi nekog odraslog!
• Seti se da pozove{ telefonom
vatrogasnu slu`bu. Wihov broj je 93.
• Ako si sam, brzo iza|i iz stana!
[ta da uradi{?
POPLAVA
Zapazio si da je
umivaonik pun vode i
da se ona preliva i
lije po podu.
Smisli i napi{i {ta
}e{ tada uraditi.
[ta da uradi{?
Va`ni brojevi telefona:
Policija 92 Vatrogasci 93
Hitna pomo} 94
109
Lepo pona{awe
Za{to je va`no da se lepo pona{amo?
– Zato {to se tada lepo ose}amo.
– Zato {to se tada i drugi oko nas lep{e ose}aju.
ZDRAVO!
Kako se pozdravqamo
Ba{ je lepo kad se javi{,
sa osmehom kad pozdravi{:
– Dobro jutro! – starijima.
– Zdravo! – svojim drugarima.
Kako se predstavqamo
– Zdravo, ja sam Bole!
– Drago mi je, ja sam \ole.
Tvoj osmeh i naklon blag,
svakome je tada drag.
110
ZDRAVO,
JA SAM
BOLE!
DRAGO
MI JE,
JA SAM
\OLE!
• Za{to se ka`e da je lep onaj koji se lepo pona{a?
• Za koga ka`emo da se ru`no pona{a?
Kako se nekome obra}amo
HVALA!
– Izvinite, gospo|o,
gde je Cvetna ulica?
– Molim Vas, gospodine,
da l’ je tamo pijaca?
Pomo} ve}a ili mala –
na kraju se ka`e:
– Hvala!
MISLIM D A SI
IPAK TI U PRAVU!
Kako razgovaramo s nekim
• Sagovornika gledamo i pa`qivo slu{amo.
• Sagovornika ne prekidamo dok govori.
• Govorimo svoje mi{qewe.
• Nekada je va`no da doka`emo da smo u pravu.
• Nekada je va`no da prihvatimo da nismo u pravu.
Ve`bajte pravila lepog pona{awa.
111
Poma`em u ku}i
Posmatraj ove slike. Razmisli o tome {ta ti radi{ u ku}i.
Ako neki od ovih poslova redovno obavqa{, kru`i} oboj zelenom bojom.
Ako neki posao ne radi{, a mogao bi, kru`i} oboj plavom bojom.
Kod poslova koje ne bi trebalo da radi{ sam, kru`i} oboj crvenom bojom.
Izbroj zelene kru`i}e. Ako ih ima 5 ili vi{e od 5, to zna~i da dosta poma`e{ u ku}i. Bravo!
Ako ima{ 4 ili mawe od 4 zelena kru`i}a, razmisli
i o tome kako bi mogao vi{e da poma`e{.
112
Saobra}ajni znaci
Posmatraj ove saobra}ajne znake i objasni {ta oni zna~e. Zaokru`i one znake koje sre}e{ na
putu do {kole.
Pogledaj kako treba da se kre}u pe{aci kada nema trotoara. Sigurno si zapazio da oni treba da
se kree}u pored kolovoza tako da im vozila dolaze u susret. Za{to je dobro da se tako kre}u?
113
Saobra}aj
SEMAFOR
STOJ!
SRE]AN PUT!
^as je crven, ~as je `ut,
^as je vedar, ~as je qut.
Drugo oko zna~i: PAZI!
Mo`e ne{to da te zgazi.
STOJ!
Prvo oko zna~i: STOJ!
Da ne bude posle joj!
Tre}e zna~i: SRE]AN PUT!
Ne zameri {to sam qut.
PAZI!
Ivica Vawa Rori}
SRE]AN PUT!
kolovoz je deo ulice ili puta kojim se kre}u kola, vozila
trotoar je malo izdignut i poplo~an ili asfaltiran put za pe{ake s obe strane ulice
Ovo je raskrsnica. Na jednom semaforu su ozna~ene boje.
Razmisli, a zatim pravilno oboj ostale semaf
fore.
114
Kako prelazim ulicu
1.
KAD ULICU
JA PRELAZIM,
PRVO STANEM,
DOBRO
PAZIM.
2.
3.
POGLEDAM
LEVO : DA LI
NEKO IDE?
4.
POGLEDAM
DESNO :
DA LI NEKO
IDE?
5.
PONOVO
GLEDAM
LEVO.
POSLE
GLEDAM
DESNO.
6.
URAAA!
PRE[LA
SAM!
Posmatraj kako Maja prelazi ulicu. Ova pravila su veoma va`na. Koristi ih!
Prema ovim slikama ve`bajj u odeqewu prela`ewe ulice.
115
Saobra}aj nekad i sad
VAZDU[NI
VODENI
NEKAD
SAD
116
Posmatraj slike i zakqu~i kakav je saobra}aj bio nekada, a kakav je danas.
Napi{i ispod svake slike {ta zapa`a{.
DRUMSKI
@ELEZNI^KI
PO[TANSKI
NEKAD
HEJ, IVANE!
POGLEDAJ GDE
SAM!
KAD ZAVR[IM
DRUGI RAZRED I JA
]U VOZITI AVION!
SAD
Raspitaj se kod starijih kako su oni nekada putovali.
Objasni {ta si o tome saznao.
117
[aqemo i primamo poruke
HALO,
OVDE JE MAJA.
ZDRAVO, IVANE!
[TA IMA NOVO?
ZDRAVO, MAJO!
POGLEDAJ KROZ
PROZOR! PADA
PRVI SNEG!
Zamisli da si prodavac zimskog
sladoleda. Smisli i napi{i
reklamu za zimski sladoled.
Zamisli da si na zimovawu.
Napi{i razglednicu
nekome koga voli{.
Ne zaboravi adresu!
118
Recimo da si kod druga i da `eli{ da ostane{ du`e nego {to si se dogovorio s roditeqima.
[ta }e{ tad
da uraditi?
Smisli i napi{i vest koju je objavila
televizija o prvom snegu i dolasku zime.
Dragi gledaoci,
Napi{i kako sve mogu da se
po{aqu poruke.
vest na radiju
Napravi telefon od plasti~nih ~a{a
1. Uzmi dve plasti~ne ~a{e i ~iodom im po sredini probu{i dno.
2. Provuci kanap kroz rupe i na svakom kraju ve`i ~vor.
3. Zajedno sa drugom zategni kanap. Prisloni uvo na ~a{u.
4. Neka tvoj drug po~ne razgovor, koriste}i svoju ~a{u kao mikrofon.
Iz ~a{e }e{ za~uti glas svog druga.
Ako zna{, objasni kako se ukqu~uje ra~unar i kako zapo~iwe s radom neki program.
119
Recept
NEOBI^NI NAPITAK OD RAZNOG VO]A (recept za 4 osobe)
Pravi se uz pomo} roditeqa!
2 pomoranxe
EVO [TA
TI JE SVE
POTREBNO
ZA PRIPREMU
OVOG
NAPITKA :
2 {oqe jagoda
2 banane
1 litar soka od pomoranxe
1 ~a{a soka od ananasa
6 ka{ika {e}era
1.
Prvo pripremi jednu dubqu
staklenu ~iniju.
2.
Oqu{ti pomoranxe, a zatim ih
iseci na koluti}e. Neka ti u tome
pomogne neka odrasla osoba!
3.
Jagode dobro operi i o~isti od
peteqki.
4.
Banane oqu{ti i uz pomo} nekog
starijeg iseci na kolutove.
5.
U staklenu posudu pore|aj prvo
kolutove pomoranxe. Zatim malo
{e}era, jagode, ponovo malo {e}era,
pa onda kolutove banana i malo
{e}era na kraju.
120
6.
Slo`eno i po{e}ereno
vo}e prelij sokom od
pomoranxe i sokom od
ananasa.
7.
^iniju stavi u fri`ider
da odstoji pola sata.
8.
Na kraju napitak sipaj
u {iroke ~a{e i u wih stavi
ka{i~ice. U svaku ~a{u
mo`e{ dodati po 1 kockicu
leda.
Ovaj napitak mo`e biti
zanimqivo poslu`ewe
gostima. Prijatno!
Koje praznike slavi tvoja porodica? Kako se pripremate za slavqe?
Kako do~ekujete goste? ^ime ih posslu`ujete?
Zabavna strana
Re{i zagonetku.
Belo je kao guska,
ga~e kao guska,
a nije guska.
Re{i ukr{tenicu.
Nekada su po prugama i{li mali vozovi
koje je pokretala vodena para. Narod ih je
ponegde zvao ]IRA.
(nasug)
Krava ima tele,
patka ima pa~i}e,
a ma~ke su vesele
kad imaju
S
2) A
1)
Re{i dopuwalku.
O
4) B
R
5)
A
6)
3)
.
@. Kari}
Re{i ukr{tenicu.
7)
9)
7) ]
A
8)
J
1)
2)
1) wime se prevoze putnici putevima
3)
2) prevozi putnike i robu vazdu{nim putem
4)
3) prevozi putnike i robu prugom
5)
6)
4) plovno sredstvo za prevoz putnika po vodi
5) pokre}e ga struja; prevozi putnike po gradu
1) Kada do|e zima, tada pada...
2) Posle prole}a dolazi...
3) Posle subote dolazi...
4) [kolski raspust po~iwe u mesecu koji se zove...
5) Prvi mesec u godini je...
6) Mesec koji ima najmawe dana je...
7) Kada pro|e 12 meseci, to zna~i da je pro{la jedna...
6) ide po {inama; prevozi putnike po gradu
7) narodno ime za mali parni voz
8) malo plovno prevozno sredstvo
9) prevozno sredstvo koje vuku kowi
121
Kako ~uvamo okolinu
Napi{i {ta se doga|a na ovim slikama. Oboj zelenom bojom kru`i} pored one slike koja pokazuje {ta
je dobro za okolinu. Crvenom bojom oboj kru`i} pored slike na kojoj se prikazuje ono {to nije dobro.
122
Napravimo plan akcije
[to mawe plasti~nih kesa
1. [TA JE PROBLEM?
Zaga|ivawe okoline plasti~nim kesama. Neki qudi ih bacaju van kanti za sme}e
ili ih vetar izvla~i iz kontejnera i raznosi. Otpaci od plastike sporo se
raspadaju i zaga|uju prirodu.
2. KAKO DA RE[IMO PROBLEM?
Napravimo dogovor u odeqewu. Neka svako od nas predlo`i ~lanovima svoje
porodice da se pri kupovini u prodavnici ne uzimaju plasti~ne kese. Po|imo u
prodavnicu sa platnenom torbom ili korpom. Onda nam kese ne}e biti potrebne.
3. [TA JE CIQ NA[E AKCIJE?
Da iz prodavnica ne uzimamo plasti~ne kese. Tako }e ih svuda biti mawe.
4. KO ]E [TA DA RADI?
Ja }u to predlo`iti drugovima iz odeqewa.
Izabra}emo tri u~enika koji }e o tome da brinu.
5. KADA ]EMO TO DA URADIMO?
To }emo uraditi u mesecu maju.
6. ^IJU PODR[KU [email protected]?
Tra`imo podr{ku u~iteqa i roditeqa.
REZULTAT
Koliko je porodica prihvatilo ovaj predlog?
Za koliko je smawen broj uzetih kesa tokom nedeqe?
[ta misli{ o uspehu ove akcije?
akcija – organizovani i zajedni~ki rad na ne~emu
problem – te{ko}a koju treba re{iti
plan – zamisao o svemu {to treba uraditi da bi se ne{to postiglo
123
Pratim promene u prirodi – leto u {umi
P^ELE SU ME
IZUJEDALE, AL’
SAM SE DOBRO
NASLADIO
MEDOM.
U^IM MOJE
KOSI]E DA
SKUPQAJU
CRVI]E.
URA!
IMA HRANE
NA SVE STRANE!
U [UMI JE
BA[
PRIJATNO.
IMA
HLADOVINE.
MOJI
MLADI SU
VE] NAU^ILI DA
SAMI [email protected]
HRANU.
124
Pogledaj sliku. Ispri~aj kako izgleda {uma leti. [ta se promenilo od prole}a?
[ta si zapazio: 1. o `ivotiwama 2. o biqkama 3. o vremenu 4. o qudima?
NE[TO [U[KA!
MORA DA JE JE@.
EVO SLATKE
HRANE.
STIGLE KRU[KE
RANE!
Obi|i s nekom odraslom osobom obli`wu {umu ili ve}i park. Uo~i {ta se promenilo u odnosu na
jesen, zimu i prole}e. Uporedi svoja zapa`awa o {umi sa onim {to se de{ava na ovoj slici. Napi{i
{ta si zakq
qu~io.
125
Iz leksikona
126
HRAST
JELA
Hrast je veliko listopadno drvo. Mo`e da
`ivi i do hiqadu godina. Raste sporo, pa mu je
drvo tvrdo.
Plod hrasta je `ir. Wime se rado hrane divqe
sviwe, je`evi, veverice i druge {umske `ivotiwe.
Od hrastovog drveta pravi se name{taj i
parket.
Jela je zimzeleno {umsko drvo. Dosti`e veliku
visinu i mo`e da `ivi veoma dugo – do hiqadu
godina. Listovi su joj u obliku iglica.
Umesto cvetova i plodova jela ima {i{arke,
koje stoje uspravno, kao sve}a. Semenkama iz
{i{arki rado se hrane ptice i veverice.
Od drveta jele pravi se name{taj, a od iglica
i {i{arki prave se lekoviti ~ajevi i uqa.
^ime je pokriven hrastov `ir?
Za Novu godinu boqe je okititi ve{ta~ku
nego pravu jelku. Za{to?
Podvuci u tekstu re~enice koje govore o tome
{ta sve mo`e da se napravi od hrastovog
drveta, a {ta od drveta jele.
[umski plodovi
BOROVNICA
[UMSKA JAGODA
Raste na {umskim
proplancima. Niski
grmi}i borovnice imaju
ukusne tamnoplave
plodove od kojih se
prave kola~i, xemovi,
kompoti i sokovi.
U prole}noj travi mogu se
videti beli cvetovi {umske
jagode. Od wih }e postati
crveni mirisni
plodovi. Zasladi se!
KUPINA
[IPAK ili [IPURAK
Crni plod kupine
raste na
bodqikavom
grmqu. Vredi se
malo i ogrebati.
Kupina je slatka,
ukusna i zdrava.
Krajem leta grmovi
{ipka kite se
crvenim duguqastim
plodovima. Od wih se
sprema ukusan xem, a
su{e se da bi se od wih
kasnije spremao ~aj.
VRGAW
LISI^ARKA
Ova pe~urka se dobro
skriva u li{}u ili
travi. Najboqe raste
posle ki{e.
Od vrgawa se mogu
spremati razna jela.
Pe~urku lisi~arku lako
}e{ prona}i u {umi zbog
wene upadqive naranxaste
boje. Raste u grupi. Kada se
pripremi za jelo, divnog je
ukusa.
Obi|i {umu sa odraslima. Raspitaj se i saznaj koji jo{ {umski plodovi postoje.
BUDI VEOMA OPREZAN S PE^URKAMA! NEKE SU OTROVNE!
Pe~urke sme{ da bere{ samo u prisustvu odrasle osobe.
127
[ta je ta~no o senici i o veverici
Pro~itaj slede}e re~enice.
Zaokru`i odgovor DA pored re~enice za koju misli{
da je ta~na ili NE ako
o misli{ da nije ta~na.
DA
Ja imam lepo {areno perje.
Ve}a sam od svrake.
DA
NE
NE
Hranim se crvi}ima i gusenicama koje {tete drve}u.
Zimi se ne selim u toplije krajeve.
DA
NE
Pravim gnezdo na dimwacima ku}a.
DA
NE
Ja pevam: ci-ci-do, ci-ci-do!
DA
DA
NE
NE
Rado jedem `irove, le{nike i orahe.
@ivim u jazbini koju iskopam u zemqi.
DA
DA
NE
NE
Imam {irok, kosmat rep koji mi poma`e da ska~em.
Celu zimu prespavam.
Sporo se kre}em.
DA
DA
Na drve}u pravim gnezdo.
NE
NE
DA
NE
Moji mladunci sisaju mleko dok ne porastu.
128
DA
DA
NE
NE
[ta zna{ o pticama
Sigurno si nau~io dosta o pticama. U svaki obla~i} upi{i zanimqivost koju zna{ o wima.
Mi smo zapo~~eli, a ti nastavi.
NEKE PTICE, KAO [TO JE SOJKA, UMEJU DA
IMITIRAJU GLASOVE QUDI I @IVOTIWA.
129
Livadski kviz
Odgovori na ova pitawa.
Ako nisi siguran, obi|i livadu i
potrudi se da sazna{ odgovor.
^emu pu`u slu`i ku}ica?
Za{to je skakavac zelene boje?
^ime se hrani pauk?
[ta rade p~ele na cvetu?
Za{to se jelenak tako zove?
130
Pu` voli da gricka mlado li{}e. Da li ima zubi}e?
Ko ja~e zuji – bumbar ili p~ela?
Gde krtice spavaju?
Opi{i kako se kre}e skakavac.
Koje livadsko cve}e za tebe ima najlep{i miris?
Re{i ukr{tenicu.
131
Proveri znawe o godi{wim dobima
prole}e
leto
vreme
qudi
biqke
`ivotiwe
Deca se sankaju. Nose se kape i rukavice.
Ki{a ~esto pada. Obla~no je i duva vetar.
Je` spava dubokim snom. Zec je mnogo gladan i hladno mu je.
Dozrelo je gro`|e. Li{}e `uti i opada.
Qudi spremaju zimnicu. Nose ki{obrane.
Sunce ja~e greje. Sneg se topi.
Drve}e je po~elo da lista. Procvetao je ka}un. Stigle su prve jagode.
Kos u~i svoje mlade da lete. Me~i}i se kupaju u potoku.
132
Prona|i re~enice koje odgovaraju svakom godi{wem dobu.
Upi{i ih u tabelu na odgovaraju}em mestu.
jesen
zima
vreme
qudi
biqke
`ivotiwe
Pada sneg. Hladno je.
Veverica sakupqa orahe za zimu.
Sre|uju se ba{te i parkovi. Sadi se novo cve}e.
Grane drve}a su ogolele. Samo se jelka zeleni.
Vru}ina je. Voda u rekama se zagrejala.
P{enica je sazrela. Na sve strane – zrele lubenice.
Vratile su se ptice selice. Medved se probudio.
Neki se kupaju u reci, a neki u moru.
133
Proveri kako raste tvoje znawe
Oboj kvadrati}e uz pitawe odgovaraju}om bojom:
Da li zna{...
• koje su osobine `ivih bi}a?
• koliko ~ula ima ~ovek?
• koji su glavni delovi biqaka?
• koji su delovi tela `ivotiwa?
• koje su osobine vode?
• koje su osobine vazduha?
• koje su osobine zemqi{ta?
• koji su najva`niji uslovi za `ivot?
• koja su tvoja prava i odgovornosti?
Da li ume{...
• da napi{e{ poruku, razglednicu ili pismo?
• da pravilno pre|e{ ulicu?
• da tra`i{ odgovore na neka pitawa u drugim kwigama?
• da koristi{ ra~unar u igri?
• da se sna|e{ kada si u opasnosti?
• da tra`i{ re~ na ~asu i postavi{ pitawe?
• da prepozna{ svoja i tu|a ose}awa?
• da izvede{ neki ogled?
134
da
onako
ne
Kako se pona{a{?
• Da li u~estvuje{ na priredbama koje organizujete u {koli ili u odeqewu?
• Da li tra`i{ pomo} ako ti je ne{to te{ko za u~ewe?
• Da li u~estvuje{ u planirawu i izvo|ewu akcija u odeqewu?
• Da li redovno poma`e{ u ku}i?
• Da li koristi{ re~i: hvala, izvoli, molim, dobar dan, izvini, dobro jutro, dobro ve~e?
• Da li dovoqno vodi{ ra~una o pravilnoj ishrani i svom zdravqu?
• Da li vodi{ ra~una o prostoru u kojem `ivi{ i o svojoj okolini?
• Da li se bri`qivo odnosi{ prema qudima, `ivotiwama i biqkama?
Pogledaj koliko toga novog si saznao o sebi i svetu koji te okru`uje!
Upi{i:
• Koliko si porastao ove godine (tvoja visina sada je
)
• Koliko je poraslo tvoje znawe ove godine (broj zelenih kvadrati}a osvojenih na ovom testu je
• [ta najboqe zna{ iz predmeta SVET OKO NAS?
)
• O ~emu iz ovog predmeta bi `eleo da vi{e nau~i{?
• Da li ti se dopao predmet SVET OKO NAS?
da
onako
ne
135
Va`ne re~i
A
D
akcija 123
dan 41, 88, 117
delovi biqke 42
detelina 36
detli} 33, 49, 50, 79, 82
divqa guska 50
divqa sviwa 33
dom 12-13
drve}e 32, 126
drumski saobra}aj 116
B
bara 54
barska trska 38
bela rada 36
bizon 40
biqke 32, 34, 36-39,
bor 32
borovnica 127
brdo 62
bre`uqak 62
bubamara 36
bumbar 36, 131
V
vazduh 58-59
vazdu{ni saobra}aj 116
veverica 33, 48, 51, 79, 97, 128
vesnici prole}a 96
vest 119
vetar 59
vilin kowic 38
vinova loza 61
visibaba 96
voda 38-39, 54-57
vodeni saobra}aj 116
vo}e 35
vrabac 50
vrgaw 127
vreme 73
vuk 32,40
G
glista 36-37
godi{wa doba 132-133
grad 23
gusenica 36
guska 34
136
@
`aba 38
`elezni~ki saobra}aj 117
`iva priroda 29, 30
`ivotiwe 33, 34
`ir 32
`itarice 35
Z
zanimawa qudi 104-105
zvon~i} 36
zdravqe 106-107
zebra 40
zemqi{te 60-61
zec 33, 36, 49, 79, 95, 97, 124
zima 78-79, 133
zoolo{ki vrt 40-41
I
iglo 103
izvor 54
J
jabuka 42
jagoda 43
jagor~evina 36, 96
japanska qubi~ica 74
jarebica 36, 96
je` 48, 78, 94, 125
jezero 55
jela 32, 126
jelenak 37, 130
jesen 48, 133
K
kalendar 90
ka}un 97
kesten 32
kleka 61
koza 34
koko{ka 34
koliba 103
kolovoz 114
koren 42
korwa~a 49, 79, 95, 124
kos 50, 78, 95, 125
krava 34
kretawe 86-87
krtica 33, 36, 131
0
kukavica 50
kukurek 96
kupina 127
ku}a 102-103
L
lasta 50, 99
leopard 40
leptir 37, 97
leska 32
leto 124-125, 132
livada 130-131
lisica 33, 78, 94
lisi~arka 127
list 42
lokvaw 38
Na ove dve strane nalaze se va`ne re~i iz kwige.
Uz svaku od wih dat je broj koji ozna~ava stranicu na kojoj se nalaze navedene re~i.
Q
qubi~ica 37, 98
M
majmun 40
masla~ak 37, 98
materijali 64-67
medved 40, 48, 81, 94, 124
mi{ 33
modlica 67
more 55
mrav 37
N
ne`iva priroda 29, 30
noge 44
noj 40
potok 54, 62
po{tanski saobra}aj 117
25
pravo 24-2
praznici 91
predmeti 64
priroda 28-30
prole}e 94-97, 132
ptice 129
ptice selice 50
ptice stanarice 50
pu` 33, 37, 38, 51, 97, 130, 131
p~ela 37, 130
p{enica 61, 75
R
ovca 34
odgovornost 24-25
okean 55
opasnost 108-109
orao 33
osa 37
ose}awa 10-11
ravnica 62
reka 54, 62
reqef 62
rep 42
recept 77, 120
rogoz 38
roda 50
rodbina 15
ro|ak 15
ruke 107
P
S
paprika 43, 61
paradajz 61
pas 34
pasuq 75
pauk 37, 130
pahuqa 83
petao 34
pijavica 38
pile 34
plan 92, 123
planina 62
plod 42
povr}e 35
poni 40
porodica 14-15
poruke 118
saobra}aj 114, 116-117
saobra}ajni znaci 113
svetlost 70-71
sviwa 34
svraka 50
selo 22
semafor 114
seme 42
senica 50, 82, 97, 128
senke 71
skakavac 37, 130, 131
slavuj 50
slon 40
sova 33
som 39
srna 33
O
Ovaj popis va`nih re~i }e ti pomo}i da ih lako na|e{ u kwizi.
Za neke re~i obja{wewa se na
alaze pri dnu stranice.
stablo 42
sunce 70, 72
sun~ani sat 71
T
tele 34
telo 44
testo 67
tigar 40
toplota 70
trotoar 114
]
}urka 34
U
ulica 115
usta 44
H
hleb 76-77
ho}u-ne}u 37
hranilica 79, 80
hrast 126
humus 61
C
cvet 42
^
~apqa 39
~i~ak 37
~ula 45
[
{aran 39
{argarepa 43
{ator 103
{ipak ili {ipurak 127
{i{arka 32
{kola 16-21
{uma 48-49, 78-79, 94-95, 124-125
{umska jagoda 127
{umski plodovi 127
137
Sadr`aj
Uputstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2
Svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3
Teme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4
JA I DRUGI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5
Moja strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6-7
[ta volim da radim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8-9
Moja i tvoja ose}awa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10-11
Moj dom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .12-13
Porodice su razli~ite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14-15
Za{to idemo u {kolu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16
Mali vodi~ kroz {kolu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17
Moja {kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18-19
Od ku}e do {kole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20-21
Vrste naseqa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22-23
Imam pravo na . . . Odgovoran sam za . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .24-25
[ta smo nau~i
ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26
@IVA PRIRODA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .27
[ta ~ini prirodu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28-29
[ta je `iva, {ta ne`iva priroda, {ta je napravio ~ovek . . . . . . . . . .30
Oko nas sve se mewa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31
Biqke na{ih {uma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32
@ivotiwe na{ih {uma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33
@ivotiwe i biqke seoskog doma}instva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .34-35
Biqke i `ivotiwe na{ih livada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36-37
Biqke i `ivotiwe na{ih voda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38-39
Zoolo{ki vrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .40
Pravila pona{awa u zoolo{kom vrtu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .41
Delovi biqaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .42-43
138
Moje telo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44
Moja ~ula vida, sluha, mirisa, ukusa, dodira . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .45
^emu mi slu`e delovi tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .46-47
Pratim promene u prirodi – jesen u {umi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48-49
Ptice selice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50
Ptice stanarice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .50
Iz leksikona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .51
[ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52
[email protected] PRIRODA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53
Gde se voda nalazi u prirodi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .54-55
Osobine vode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .56-57
Osobine vazduha . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58-59
Osobine i vrste zemqi{ta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .60-61
Oblici reqefa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62-63
Od kakvih materijala su napravqeni predmeti . . . . . . . . . . . . . . . . . . .64
Osobine materijala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65
Kako oblikujemo materijale . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .66-67
[ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68
VEZA IZME\U @IVE I [email protected] PRIRODE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .69
Sun~eva svetlost i toplota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .70
Svetlost i senke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .71
Kako se Sunce kre}e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72
Kakvo je vreme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .73
Ogled s japanskom qubi~icom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .74
Zasadimo p{enicu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75
Zasadimo pasuq . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75
Pri~a o hlebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .76
Recept za hleb . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77
Pratim promene u prirodi – zima u {umi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .78-79
Poma`emo pticama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .80
Medin zimski san . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .81
139
Iz leksikona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .82
Sne`ne pahuqe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .83
[ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .84
ORIJENTACIJA U PROSTORU I VREMENU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85
Kako se ko kre}e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .86
Za{to se pokre}e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .87
Dani u nedeqi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .88
Jedan moj dan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .89
Moj kalendar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .90
Praznujemo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .91
Moj plan parka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .92
[ta sve mogu da napravim . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .93
5
Pratim promene u prirodi – prole}e u {umi . . . . . . . . . . . . . . . . .94-95
Vesnici prole}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .96
Prole}ni ka}un . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .97
Iz leksikona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .98
Laste su se vratile . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .99
[ta smo nau~ili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .100
KULTURA @IVQEWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .101
Za{to qudi prave ku}e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .102
Ku}e su razli~ite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103
Zanimawa qudi – {ta sve qudi rade . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .104
Za{to postoje razna zanimawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .105
^uvam svoje zdravqe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .106-107
Opasnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .108-109
0-111
Lepo pona{awe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .110
Poma`em u ku}i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .112
Saobra}ajni znaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .113
Saobra}aj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .114
Kako prelazim ulicu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .115
Saobra}aj nekad i sad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .116-117
140
[aqemo i primamo poruke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .118-119
Recept . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .120
Zabavna strana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .121
Kako ~uvamo okolinu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .122
Napravimo plan akcije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .123
Pratim promene u prirodi – leto u {umi . . . . . . . . . . . . . . . . . . .124-125
Iz leksikona . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .126
[umski plodovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .127
[ta je ta~no o senici i o veverici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .128
[ta zna{ o pticama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .129
Livadski kviz . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .130-131
Proveri znawe o godi{wim dobima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .132-133
Proveri kako raste tvoje znawe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .134-135
[email protected] RE^I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .136
6-137
[email protected] . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .138-141
141
SVET OKO NAS
za prvi razred osnovne {kole
tre}e izdawe
autori
ilustrovao
re~nik izradila
recenzenti
Dr Simeon Marinkovi}
Slavica Markovi}
Sa{a Mihajlovi}
Violeta Babi}
Dr Kristina Gop~evi}, docent za hemiju Medicinskog fakulteta u Beogradu
Ana Milosavqevi}, u~iteqica, O[ „Veqko Dugo{evi}“ u Beogradu
An|elka Ru`i}, profesor iz Beograda
lektor
Violeta Babi}
grafi~ko oblikovawe
Du{an Pavli}
Neda Doki}
priprema za {tampu
izdava~
Neboj{a Miti}
Kreativni centar
Gradi{tanska 8
Beograd
Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
urednik
za izdava~a
{tampa
tira`
copyright
Violeta Babi}
CIP ‡ Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
37.016:3/5-028.31(075.2)
25.000
MARINKOVI], Simeon
Svet oko nas : za prvi razred osnovne
{kole / [autori Simeon Marinkovi}, Slavica
Markovi} ; ilustrovao Sa{a Mihajlovi} ;
re~nik izradila Violeta Babi}]. - 3. izd. Beograd : Kreativni centar, 2006 (Beograd
: Publikum). - 141 str. : ilustr. ; 22 h
24 cm
Ÿ Kreativni centar, 2006
Podaci o autorima preuzeti iz kolofona. Tira` 25.000. - Registar.
Mr Qiqana Marinkovi}
Publikum
ISBN 86-7781-355-1
ISBN 978-86-7781-355-0
1. Gl. stv. nasl. 2. Markovi}, Slavica
COBISS.SR-ID 130315276
Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u prvom razredu osnovne {kole
re{ewem broj 6-00-28/2005-06/05 i produ`io va`ewe re{ewa za {kolsku 2006/07. re{ewem broj 6-00-2/2006-06
od 4. januara 2006. godine.
Download

06 Svet Oko Nas 1