1
SRPSKI PČELAR
ČASOPIS ZA PČELARSKU NAUKU I PRAKSU
MAGAZINE “SERBIAN BEEKEEPER”
IZDAVAČ-PUBLISHER
REDAKCIJA-
Društvo pčelara “Dubočica”
Leskovac
EDITORIAL:
prof. dr. Kostadin Tričković
Ul. Slavka Zlatanovića br. 35
mr. Naum Bandţov
16000 Leskovac
dr. vet. med. Mihajlo Ilić
GLAVNI I ODGOVORNI
UREDNIK - EDITOR
dipl. ing. polj.
Dragoslav Ilić Šeš
Zoran Stamenković
dipl. ing. polj. Dejan Pešić
Tel. 016 - 281 666
Mob.063 – 42 82 36
LEKTOR
Email:
[email protected]
Ana Jovanović
2
SADRŢAJ
Vaza za cveće ili tegla.........................................................................4
Uticaj Varroe destructor-a kod infeciranih pčela na orijentisanje u
letu.......................................................................................................7
Značaj invertovanog sirupa u jesenjem prihranjivanju pčela............15
Košnice (II deo).................................................................................22
Greške koje pčelar ne sme da čini.....................................................24
Ţeluci i ţlezde...................................................................................28
Pismo iz Slovenije.............................................................................30
Pčelaforizmi.......................................................................................32
Vic.....................................................................................................33
Naivna pčelarska poezija............ ......................................................34
3
VAZA ZA CVEĆE
ILI TEGLA
Tegla SPOS
Slovenačka tegla
ZBOG NESPOSOBNOSTI
DA SMISLE NEŠTO NOVO
KOPIRAJU SLOVENCE
spasiti
srpsko
pčelarstvo
uništenog od njih samih.
Velika je nepoznanica kako je zavod za intelektualnu
svojinu mogao da izda rešenje
o zaštiti izabrane unikatne
tegle za med članova SPOS-a
kad u svetu već postoji slična
Vladajući pčelarski reţim
Srbije najzad se pojavio sa
dugonajavljivanom
„unikatnom teglom“ za med koja će
4
Na taj način im uništi prodaju
a samim tim i same te kompanije. Tako će ljubitelji slatkih
stvari biti preusmereni na
konzumiranje meda.
tegla? Uostalom nisu morali
da troše pare pčelara na
patentiranje jer nikom ne bi
palo na pamet da je uzme.
DOBRA TEGLA ZA
KONZENVIRANJE
PLAVOG PATLIĐŢANA
POTPUNO
NEPRAKTIĈNA
Već na prvi pogled se vidi
da na sve liči samo ne na
teglu. Nedostaje joj drška pa
da bude krigla za pivo ili
bokal za vodu. Oblikom ipak
najviše podseća na vazu za
cveće. MeĎutim ne odgovara
ni za vazu jer će zbog providnosti brzo da pozeleni od
algi. Jedino će moţda po koja
domaćica u njoj uţivljavati
reznice cveća ili konzenvirati
po jedan plavi patliĎţan.
Očigledno je da ova „unikatna“ tegla nije praktična.
Svuda u svetu postoje standardi, tako da sijalica bez obzira
u kojoj zemlji je proizvedena
hvata se na svim fasungama u
svetu. Standard vaţi i za tegle.
Prema standardnim teglama
pravljene su pregrade u policama, ostavama i friţideru.
SPOS-ova izduţena tegla u
tim pregradama ne moţe da
stane. Dno joj je prekomerno
prošireno pa zauzima previše
prostora.
Kada se kupljeni proizvod
potroši iz tegle ona se i dalje
upotrebljava u domaćinstvu.
SPOS-ovu tegla zbog suţenja
u gornjem delu i udaljenog
dna biće izuzetno teško oprati
pa je i zbog toga nepraktična.
U pogledu etiketiranja je
potpuno neupotrebljiva. Etiketa će se guţvati prilikom
TEGLOM SPOS-A
UNIŠTITI KONDITORSKU
INDUSTRIJU
Jedina korist za pčelare od
ove tegle bi mogao da bude
taj, da SPOS proizvodi ove
tegle i da ih prodaje kompanijama koje proizvode slatko,
ţĎem, slatke kremove i slično.
5
lepljenja, jer je gornji deo uţi
a donji širi.
ma. Iz ove izmišljotine SPOSa proizilazi da svaka kompanija za svaki proizvod treba da
ima svoju teglu. MeĎutim
preksa koja se sprovodi vekovima pokazuje da nije tako i
da genijalci SPOS-a izmišljaju
toplu vodu. Najveće svetske
kompanije pakuju svoje proizvode u standardnim teglama.
One su ušle u gene proizvoĎača, ulivaju mu poverenje i
garanciju da je u njima kvalitetan proizvod. Izobličena
tegla SPOS-a će kod potrošaća
izazivati nepoverenje, podozrenje i sumnjičavost, tako da
će negativno uticati na prodaju
meda. Na svu sreću do toga
neće ni doći pre svega što to
isto izaziva i kod pčelara pa
nikom neće pasti na pamet da
pakuje med u izobličenoj
„unikatnoj“ tegli SPOS-a.
„Unikatna“ tegla SPOS-a
je još jedna u nizu gluposti
diktatorskog pčelarskog reţima i dokaz njegove nesposobnosti.
MORA DA SE IZMISLI I
SPECIJALNA KAŠIĈICA
Kašičice su takoĎe pravljene prema standardnim teglama, tako da proizvod moţe
da se dohvati sa dna tegle sa
lakoćom. Iz izduţene tegle
SPOS-a kašičicom neće moći
da se dohvati med iz donjeg
dela. Prema tome SPOS treba
da izmisli i specijalnu kašičicu
za ovu teglu, da je proizvodi i
prodaje i tako zaradi za bespotrebne eskurzije funkcionera
po belom svetu i njihove devizne dnevnice, a ne da u tu
svrhu koriste pare pčelara.
VEĆINA SVETSKIH
PROIZVODA SE PAKUJE
U STANDARDNIM
TEGLAMA
Većina proizvodi u svetu,
čak i mnogo skuplji od meda,
pakuju se u standardnim tegla-
Dragoslav Ilić Šeš
6
UTICAJ VARROE DESTRUCTOR-A
KOD INFICIRANIH PĈELA
NA ORIJENTISANJE U LETU
Jasna Kralj, Stefan Fuks, NEMAČKA
Preuzeto iz knjige Apimondija 2003, izdavač Dragoslav Ilić Šeš
UVOD
Kako bismo kontrolisali
opasnu štetočinu medonosne
pčele Varroa destructor, potrebno nam je kompletno
shvatanje faktora koji utiču na
rast broja krpelja. Glavna tema
ovih studija je reprodukcija
krpelja, i rast broja krpelja,
dok smrt krpelja nije dovoljno
ni dobro ispitana. Paţnja je
posvećena samo mehanizmima čišćenja i higijenskog
ponašanja, koje prouzrokuje
smrt unutar društva, ali
7
smrtnosti izvan društva se nije
toliko pridavala vaţnost, a
ukoliko i jeste, podrazumevalo
je samo grube procene u
modelima koji su se bavili
procenom dinamike porasta
broja
Varroa destructor-a
(Frajs i drugi, 1994, Martin,
1998, Kalis i drugi, 1999).
PoreĎenjem porasta očekivanog broja dobijenog reprodukcijom i merama povećanja
broja krpelja, Fuš i Kačker
(2000) su procenili prirodnu
smrtnost krpelja i došli do
zaključka da se samo 30% od
očekivanog broja mrtvih krpelja moglo naći na donjoj ulaznoj dasci u društvu. Samo
12% od nepoznatih 70%
smrtnosti krpelja se moţe
objasniti gubitkom inficiranih
pčela izletnica zbog menjanja
pčela (Fuš i Kačker, 2000).
Stoga, veći deo mrtvih krpelja
nije prebrojan, što nam nagoveštava da još uvek postoje
nepoznati mehanizmi uz pomoć kojih se krpelji uklanjaju
iz društva pčela, i da oni mogu
predstavljati suštinsku ulogu u
dinamici stvaranja krpelja
Varroa destructor. Uzimajući
u obzir da parazit menja
ponašanje svog domaćina u
kontekstu
domaćin-parazit
adaptacije i vaţnost izletnica u
daljem širenju krpelja, moguće
je da Varroa destructor utiče
na ponašanje izletnica i na
njihov let. Sakofski (1990) je
prikazao da je lutanje pčela
naglašeno u društvu koje je
više zaraţeno, iako još nije
jasno da li inficirane pčele više
lu-taju od onih koje nisu inficirane. Postoji još dokaza da
se ponašanje izletnica menja
usled parazitizma krpeljom.
Zaraţenost je manja kod radilica koje se vraćaju iz potrage
za hranom, nego što je to kod
radilica koje napuštaju društvo
(Fuš i Kačker, 2000, Kralj i
Fuš, 2002). Ovo otkriće nagoveštava da se jedan deo
nepoznate smrtnosti krpelja
moţe objasniti gubitkom krpelja za vreme potrage za
hranom i/ili povećanim gubitkom inficiranih izletnica u
poreĎenju sa nezaraţenim izletnicama. U našoj studiji glavna
paţnja je posvećena pitanju da
li se radilice inficirane krpeljom Varroa destructor češće
8
ne vraćaju u društvo od neinficiranih radilica. Stoga smo
odredili dnevne gubitke pčela
u zaraţenom društvu za vreme
sezone. Dodatno smo obratili
paţnju na pitanje da li se
ponašanje inficiranih radilica,
kao i inficiranih odraslih pčela, menja usled parazitizma
krpeljom. U stvari, mi smo
odredili vreme trajanja leta
radilica i uporedili sposobnost
vraćanja kući zaraţenih i
nezaraţenih radilica.
kako bismo ispitali trbušni i
leĎni deo tela pčele i identifikovali prisustvo varoe krpelja.
Zapisivali smo vreme polazaka i dolazaka za svaku obeleţenu radilicu koja je napuštala
društvo i izračunavali vremenske periode u kojima su pčele
ostajale izvan društva. Inficirane i neinficirane radilice iste
starosti, koje su provodile u
letu skoro isto vreme, poredili
smo sa trajanjem leta. OdreĎivali smo broj infi-ciranih i
neinficiranih radilica koje su
se vraćale i koje se nisu vraćale korišćenjem zapisa koje
smo vršili u toku celog dana.
Za individualno puštanje
pčela koristili smo tri visokoinficirana društva sa stotinama
obeleţenih radilica iz zdravih
društava. Beleţili smo vreme
koje je bilo potrebno pčelama
da se vrate u društvo, nakon
što su bile puštene sa različitih
razdaljina (5, 6,10, 15 i 50 m)
od košnice. Kako bismo prepoznali obeleţene radilice koje
sleću pre nego što uĎu u
košnicu, ulaz košnice je bio
zatvoren providnom plastikom. Vreme posmatranja po
MATERIJALI I METODE
Zapise pojedinih radilica
koje napuštaju društvo i
vraćaju se u njega obavili smo
korišćenjem video kamere
(Panasonik VVV-KS152 E)
koju smo postavili iznad i
ispod tunela za let unutar
visokoinficiranog
nukleusa
društva, 2001. i 2002. godine.
Da bismo identifikovali radilice, uveli smo u nukleus
društva, tacne sa nezaraţenim
radilicama starosti od jednog
dana i obeleţene bojom.
Posmatrali smo zapise obeleţenih radilica, ram po ram,
9
pčeli bilo je ograničeno na 15
min.
Testirali smo orijentaciju ka
košnici prema ulazu u košnicu
u visokoinficiranom i modifykovanom nukleusu drutva u
koje smo ubacili stotine
obeleţenih radilica koje nisu
bile inficirane varoom destruktorom. Izlaz nukleusa društva
je bio postavljen na belom
zidu, za koji je drutvo bilo
povezano preko tunela sa
zadnje strane. Ulaz u zidu bio
je obeleţen plavim kvadratom.
Za vreme eksperimenta dodali
smo još jedan plavi, laţni ulaz,
iste veličine kao što je ulaz u
košnicu, na levoj ili desnoj
strani od uzlaza košnice.
Ukupno 336 radilica je bilo
pušteno na razdaljini od 4 m.
Vršili smo zapise vezane za to
koliko često su puštene radilice greškom dolazile do laţnog
ulaza pre nego što su nalazile
pravi ulaz u košnicu.
Kako bismo pratili broj
izletanja i vraćanja pčela na
osnovu dnevnog beleţenja,
koristili smo elektronsko sredstvo - brojač pčela - koji smo
instalirali na ulaz u košnicu u
kojoj se nalazilo visokoinficirano društvo, u periodu od 10.
8. do 20.10 2002. Automatski
smo uzimali podatke u periodima od po pet minuta i
10
sakupljali ih na svaka 24 sata.
Izračunavali smo dnevni gubitak na osnovu razlike u broju pčela koje su izletale i koje
su se vraćale. Uzimali smo
uzorke pčela koje su izletale,
na svaka tri dana, kako bismo
proverili zaraţenost krpeljom,
koristeći metodu pranja koju
je opisao Fuš (1985). Koristili
smo ove podatke samo u one
dane kada nije bilo nikakvih
poremećaja u društvu, kao što
su vršenje inspekcije društva,
čišćenje daske za pčele i
uzorkovanje radilica izletnica.
vratile u toku celog dana, 2001
godine. Srazmera broja pčela
koje se nisu vratile bila je veća
u inficiranoj grupi u poreĎenju
sa grupom koja nije bila
inficirana (P<0.042, Fišerov
test). 2002 godine, nisu postojale razlike izmeĎu inficiranih
i neinficiranih radilica koje se
nisu vratile, pa ipak društvo je
izgubilo 14,7% krpelja na
radilicama koje su napustile
društvo.
Kada su obeleţene radilice
bile individualno puštane sa
iste razdaljine društva, srednja
vrednost trajanja leta je bila
značajno veća kod inficiranih
nego li kod neinficiranih radilica (92 s i 32 s, ovim redom,
P<0,0005, Man Vitni U test).
Testiranje orijentacije ka
košnici kod koga smo ispitivali koliko često su puštene
radilice prilazile laţnom ulazu
pre nego što uĎu u pravi ulaz
košnice, pokazalo je da su
inficirane radilice u poreĎenju
sa neificiranim greškom prilazile laţnom ulazu dva puta
češće (P<0.0005, Man Vitni U
test). Direktni letovi prema
ulazu u košnice su bili
REZULTATI
Zapisima vršenim na pčelama koje su se nalazile u
tunelu za poletanje, korišćenjem video sistema sa dve
kamere, otkrili smo da su
radilice koje su bile inficirane
varoa destruktorom, ostajale
oko dva puta duţe izvan
društva od neificirnih radilica
(Median (min): 2001: 3.32 i
1.40, P<0.001; 2002: 3.57 i
2.4, P<0.0005; ovim redom ).
Od 547 obeleţenih radilica
izletnica, 132 (23%) nisu se
11
KOMENTAR
značajno češći kod nezaraţenih radilica u poreĎenju sa
zaraţenim radilicama (P<0.001, Chi² test).
Zaraţenost društva u kome
smo posmatrali broj radilica
koje izleću i vraćaju se, povećavala se u periodu od tri
meseci (r²=0.53, P< 0.001).
Uzorci radilica koje su izletale bili su 10-20 puta više
inficirani na početku uzorkovanja nego li na kraju uzorkovanja. Gubitak pčela se povećao u tom istom periodu od tri
meseci (r2=0.26, P<0. 004).
Posmatranje video zapisa
nam jasno pokazuje da radilice gube krpelje za vreme
njihovog leta ili tako što se ne
vraćaju u društvo. Iz ovog
istraţivanja ne moţe se jasno
videti da li do gubitka krpelja
koji se nalaze na pčelama koje
se ne vraćaju dolazi zbog smrti
tih radilica ili zbog toga što
one odlutaju u druga društva.
Ova studija nagoveštava da
gubitak foretičnih krpelja nije
nastao samo zbog prirodne
smrti izletnica, kao što se pretpostavljalo na osnovu korišćenja modela populacije
12
(Frajs i drugi, 1994). godine
2001, proporcionalno, veći
broj inficiranih radilica se
nije vratio od neinficiranih
radilica. Dodatno smo otkrili
da se gubitak izletnica povećava vremenom, kako se povećava zaraţenost društva. Oba
rezultata podrţavaju otkrića
Fuša i Kačkera (2000) i Kralja
i Fuša (2002), koja pokazuju
da više inficirane radilice pre
napuštaju nego što se vraćaju
u drutvo. Pčele mogu biti
dezorijentisane i potrebno im
je više vremena da pronaĎu
dom. Radilice koje su inficirane varoa destruktorom ostaju
izvan drutva duţe, i kada ih
pustimo sa odreĎene razdaljine
potrebno im je tri puta duţe
vreme da se vrate u društvo.
Veći broj nezaraţenih radilica
odleti direktno kući bez traţenja ulaza u košnicu, dok
zaraţene radilice pokušavaju
da uĎu kroz laţni ulaz češće
od nezaraţenih radilica.
Rezultati ove prezentovane
studije nam pokazuju da se
ponašanje radilica u toku leta
menja
zbog
parazitizma
krpeljom varoe destruktora na
odraslim pčelama. Produţeni
letovi mogu biti prouzrokovani oštećenom sposobnošću zaraţenih radilica da se
vrate kući, što dodatno moţe
prouzrokovati smrt izletnica.
Još uvek nije razjašnjeno da li
radilice koje se ne vraćaju u
društvo odlete u druga društva
ili se jednostavno izgube i
uginu. Sa perspektive društva,
ovakvo promenjeno ponašanje
zaraţenih radilica parazitima
moţe rezultovati smanjenom
zaraţenošću društva. Nevraćanje u društvo moţe biti jednostavno strategija pčela da eliminišu kod krpelja stvaranje
novog mehanizma otpornosti
protiv zaraznih bolesti kod
medonosnih pčela.
13
GOSPODAR
PĈELA II
Autor Dragoslav Ilić Šeš
AKCIJA!
Svi kupci knjige dobijaju gratis film
Apimondija Irska 2005, Apimondija
Australija 2007 i sve brojeve ĉasopisa
„Srpski pĉelar“ na disku.
- Kako da doĊete do meda kada ga u prirodi nema
i kada su vam društva slaba?
- Kako da proizvedete mladu maticu u istoj košnici
gde je i stara?
- Kako da zamenite maticu bez traţenja?
- Kako da sanirate najopasnije bolesti bez lekova?
- Kako da spreĉite stradanje pĉelinjeg društva i
celog pĉelinjaka?
ODGOVOR NA OVA I MNOGA DRUGA PITANJA
MOŢETE NAĆI U NAJĈITANIJOJ KNJIZI NA
BALKANU. NE OKLEVAJTE, NARUĈITE ODMAH.
CENA 1400 din. Tel. 016/ 281 666 Mob. 063/ 42 82 36
14
ZNAĈAJ INVERTOVANOG SIRUPA
U JESENJEM PRIHRANJIVANJU PĈELA
Profesor Vlada ĐorĎević, Leskovac, tel. 064/041-80-30.
ProizvoĎač pogača.
Slika 1. Jesen
Kraj leta i početak jeseni je
poslednje vreme u kome treba
pčelama obezbediti dovoljno
kvalitetne hrane za prezimljavanje i prolećni razvoj. O
količini hrane koju treba obezbediti za ţivot pčela postoje
različita mišljenja. Količina se
kreće od 15 do 30 kg. Ovo je
prilično proizvoljno dato. Da
bi pčelar praktičar znao koje
su to količine hrane neophodne pčelinjoj zajednici, treba
da utvrdi broj zaposednutih
ulica koje zauzima pčelinja
zajednica u prohladnom jutru
početkom septembra i to pomnoţiti sa tri kilograma hrane,
računica je jasana. Količina
hrane koju trebamo obezbediti
15
Slika 2. Bagrem
zajednici za zimovanje isključivo zavisi od njene snage.
Pošto naša kranjska pčela u
zimu ulazi sa relativno malim
brojem pčela za razliku od
italijanke, zbog ekonomičnosti
zimovanja njoj nisu potrebne
enormne količine hrane za
zimovanje. Najjače zajednice
u DB 12-tici se zazimljavaju
na 9 ramova. To su 8 ulica.
Dakle za prezimljavanje i prolećni razvoj takvoj zajednici je
potrebno 24 kg hrane. Zbog
prirodne zakonitosti, da ne
mogu biti svi najjači, u jednom pčelinjaku takvih zajednica nema više od 30%.
Preostalih 70% zajednica biće
zazimljeno na manjem broju
ramova, a samim tim i sa manjm količinama hrane. Pridrţavajući se pčelarskog principa zazimljavati zajednice
samo sa ramovima koje zauzimaju pčele i po ulici 3 kg
hrane plus jedan ram pumog
meda moţemo biti sigurni da
će pčele prebroditi i najteţa
iskušenja koja nosi zima sa
svim svojim nepredvidim ćudima. Poznato je da pčele
uspešno prezimljavaju i u Sibiru na - 60ºC, naravno ako
imaju dovoljne količine hrane.
16
Da bi smo došli do
ovakvog, nazovimo, idealnog
stanja u pčelinjaku potrebne su
velike količine prirodne hrane
svetlijeg meda od ranih paša,
npr. bagrem. U ovakvim godinama kao što je ova 2010. Sa
malim količinama nektara i
meda tako nešto je nemoguće
ostvariti. Zato je prihranjivanje pčela šećerom neizostavna
apitehnička mera bez koje je
bar u našim uslovim na jugu
Srbije poslednjih godina nezamislivo uspešno ili uopšte
pčelariti. U tom smislu početni
meseci nove pčelarske sezone
za naše uslove, kraj jula,
avgusta i septembra se moraju
iskoristiti za popunjavanje
rezervi hrane za zimu i
prolećni razvoj pčela. To se
čini prihranjivanjem šećernim
sirupom. Ali ako se iz bilo
kojih razloga zakasni sa prihranjivanjem šećerom pa se to
mora činiti u drugoj polovini
septembra ili kasnije i to
velikim količinama šećera (1015 kg) postoji opasnoist da
novoizleţene zimske pčele
koje bi preraĎivale, invertovale te velike količine šećera se
biološki istroše i drastičnoi
skrate ţivotni vek tako da u
malom broju dočekaju odgajanje novog legla i produţetak
ţivota pčelinjoj zajednici.
Pčele bez problema i posledica
po njih u jesenjem prihranjivanju mogu preraditi do 4 do
5kg šećera. Preko ove količine
već postoji opasnost da se
prilikom prerade šećera skrati
ţivotni vek pčele. Da bi se
izbegle štetne posledice prerade velikih količina šećera pčelar moţe pomoći pčelinjoj
zajednici tako što će je prehranjivati invertovanim šećernim
sirupom kojim se neće opterećivati pčele.
INVERTOVANJE ŠEĆERA
Invertovanje šećera je
hemijski proces pri kome se
molekul saharoze (sloţeni šećer od šećerne trske ili šećerne
repe) pod uticajem fermenta
invertaze vezuje sa jednim
molekulom vode i razlaţe na
dva molekula prostih šećera –
molekul groţĎanog šećera
(glukoze) i molekul voćnog
šećera ( fruktoze). Dobijena
mešavina jednakih delova
fruktoze i glukoze naziva se
17
invertovani šećer. Fruktoza i
glukoza imaju istu hemijsku
formulu, ali se razlikuju po
skretanju polarizovane svetlosti. Fruktoza skreće levo, a
glukoza desno.
munska, vinska, jabučna i dr.),
pomoću inverta invertaze (u
inostranstvu se moţe naći sintetička), a mi je nalazimo u
medu i gljivična (predstavlja
tajnu prehrambene industrije).
Za nas pčelare posebno su
značajne i primenjive pomoću
kiselina i fermenta invertaze
koji se nalaze u medu.
Invertovanje šećera u
prisustvu neke od navedenih
kiselina vrši se na taj način što
se u pripremljenom šećernom
sirupu odreĎene koncetracije
npr 2:1 u korist šećera stavlja
od 1 do 1,8 gr kiseline na 10
kg šećera, a po nekim autorima na 1 kg šećera, a zatim
sve to zagreva do ključanja i
ostavi da vri 25-30 minuta na
tihoj vatri uz povremeno mešanje koje se nastavlja i kada
se sud skloni sa vatre sve dok
se masa malo ne ohladi. Time
je proces invertovanja završen.
Invertovanje šećera pomoću kiselina kuvanjem ima
ozbiljnih nedostataka jer se
prilikom invertovanja na visokim temperaturama uz prisustvo neke od navedenih kiselina oslobaĎaju odreĎene količine HMF (heksimetil-furfurola)
U pčelinjoj zajednici invertovanje saharoze vrše pčele
radilice uzrasta od 18 dana
kod jakih zajednica i 25-30
dana kod slabih, pomoću
fermenta invertaze koga luče
ţdrelne (faringealne ţlezde) na
temperaturi koja vlada u
pčelinjem leglu (oko 35 ºC)
zato pčele neinvertovani sirup
uvek unose u blizini legla, tu
ga invertuju i kad ga pretvore
u med prenose ga dalje
stvarajući mednu kapu.
Invertovanje šećera se
moţe vršiti na više načina i to:
pomoću kiselina (mlečna, li18
supstancije koja u koncetracijama većim od 30 do 40 ppm
(miligrami HMF na 1kg
hrane) moţe štetiti pčelama.
Naučno je dokazano da se
najmanje HMF pri ovakvoj
burnoj invertazi oslobaĎa
invertovanjem šećera pomoću
limunske kiseline (limontusa)
meĎutim i te količine HMF
predstavljaju opasnost za
pčele, pa se zbog toga ovakvo
invertovanje kuvanjem ne
preporučuje za kompletiranje
zimskih rezervi već se ovaj
sirup
jedino
moţe
upotrebljavati
za
izradu
pogača jer pomešan sa
šećerom u prahu u kome
nemaHMF sniţava se ukpni
nivo HMF do tolerantnih
granica od 30 do 40 ppm.
Nedostatke ovakvog brzog
invertovanja sirupa eliminiše
drugi spori i dugotrajni način
invertovanja pomoću fermenta
invertaze koji se nalazi u
medu. Invertovani sirup na
ovaj način se priprema po
sledećoj recepturi:
- Šećer 74%
- Med 7,5%
- Voda 18,5 %
-
Sirćetna kiselina 0,04
% ili 4 ml esencije 80
% na 10 kg šećera.
Slika 3. Duplikator
Ova masa se zagreva na
temperaturi od 35 do 40ºC uz
povremeno mešanje. Proces
invertovanja traje oko 7 dana.
Nakon ovog vremena dobija
se invertovani sirup bez HMF.
To je ustvari veštački med
koga pčele kada se njime
prihranjuju odmah odlaţu u
mednoj kapi uz neznatnu
doradu i poklapaju voštanim
poklopčićima.
Ovakvom
19
hranom bez ikakve opasnosti
pčele se mogu prihranjuivati u
bilo koje doba godine, naravno
uključujući i kasnu jesen.
-
18,5% vode
7% meda
1 gr. limontusa na 1
kg. šećera
Invertaza se vrši na 50ºC i
traje 3-4 dana. I u prvom i u
drugom slučaju vreme invertovanja se moţe skratiti sa povećanjem količine meda.
Treba naglasiti da je 50ºC
krajnja granica zagrevanja, jer
viša temperatura bi u ovom
periodu uzrokovala nastanak
visokih vrednosti HMF što bi
škodilo pčelama.
Invertovanje šećera sa
limunskom kiselinom i sveţim
medom u trajanju od 3 dana ne
stvaraju visoke sadrţaje HMF.
Ovakve načine invertovanje
šećera nije jednostavno uraditi. Za to su potrebni posebni
ureĎaji.
Na sl.3. prikazan je jedan
takav ureĎaj napravljen od
parnog vojnog kazana duplikatora od 150 litara u kome
mogu da se smeste 150 kg
šećera, 65 l vode i 15-18 kg
meda. U ureĎaj su ugraĎena 2
Slika 4. Mešač
Za nešto brţe, tj. kraće vreme
invertivanja postoji receptura
za invert pomoću meda i
limunske kiseline.
Za invert je potrebno:
- 74% šećera
20
grejača ukupne snage 12 kilovata koji zagrevaju vodu u
duplikatoru stvarajući vodeno
kupatilo u kome se smeša
zagreva do ţeljene temperature. Na komandnoj tabli (sl. 5)
podešavaju se ţeljeni parametri: temperatura zagrevanja
vode koja se reguliše digitalnim termostatom, zatim vreme
uključivanja
mešečai
vreme mešanja( sl. 4).
pauzu 7 minuta i tako radi
omoliko dana koliko je potrebno što zavisi od recepture i
temperature da se šećer invertuje. Proces invertovanja je
završen kada je masa u kazanu
bistra, bez pene i kada curi u
neprekidnom nizu kao med.
Takav sirup je spreman za
prehranu pčela ili pripremanja
pogača i to bez opasnosti da će
se pčele prihranjivane u
velikim obrocima i do 10 kg
iscrpljivati u preradi sirupa.
Prihranjivanje pčela šećerom
je nuţna mera u pčelarstvu bez
obzira što su med i polen
nezamenljiva hrana za pčele.
Ovakvim načinom prihranjivanja invertovanim sirupom mi
smo u nuţdi donekle i pomogli
pčelama u nihovoj večitoj
borbi za opstanak. A zna se da
opstaju samo najjači.
Slika 5. Komandna tabla
U ovom slučaju ureĎej radi
tako da meša 7 minuta, pravi
21
KOŠNICE (II deo)
Autor teksta Dragoslav Ilić Šeš
FARAROVA KOŠNICA
Pripada tipu košnica nastavljača. Sa njom se pčelari
nastavkom. Kod nje je moguće
da se primenjuju sve savremene metode pčelarenja. U
plodištu ima dva tela i jedno u
medištu. Kad je u pitanju
tehnologija pčelarenja, konstrukcijska rešenja su dobra. U
pogledu pruţanja ţivotnih
uslova pčelinjem društvu, tu je
situacija gora nego kod Dadan-Blatove košnice. Površina
pod saćem u plodištu kod ove
dve košnice je pribliţno ista, s
tim što je kod DB košnice
visinski u jednom komadu, a
kod Fararove po sredini plodišta ima prazan prostor. Taj
prazan prostor čine: satonoša
donjeg rama, prostor izmeĎu
satonoše donjeg rama i donje
letvice gornjeg rama, kao i
donja letvica gornjeg rama.
Ovaj neiskorišćeni prostor je
za pčele velika prepreka koju
moraju da savladaju. Ogroman
nedostatak je i mala visina jednog nastavka, a velika širina i
duţina. Zato je nemoguće
drţanje društva u jednom
nastavku. Plodište ove košnice
je konstrukcijski deljivo, ali
funkcionalno nije. Zato se slaba društva sporo razvijaju u
ovakvom plodištu. Glavni
nedostatak joj je velika zapremina po centimetru visine.
Ova košnica je u Srbiji
dostigla veću popularnost nego u svojoj matičnoj zemlji u
kojoj je nastala pre svega zbog
pogrešne edukacije pčelara u
časopisu Pčelar, tako da su
mnogi pčelari obmanuti i
naneta im je ogromna šteta.
22
LANGSTROT-RUTOVA
KOŠNICA (LR)
Sastoji se iz tri nastavka, dva
su plodište, a treći - gornji je
medište. Svi nastavci i svi
ramovi su iste veličine. To
olakšava proizvodnju i čini je
jeftinijom. Sluţi za pčelarenje
nastavkom i moguće je primeniti skoro sve metode savremenog pčelarstva. Pčelinjem
društvu pruţa bolje ţivotne
uslove od prirodne košnice
zbog prilagodljive zapremine
kako plodišta tako i cele
košnice. Kod ove košnice je
plodište konstrukcijski i funkcionalno deljivo. Zbog
odgovarajuće visine i zapremine njenog tela u njemu mogu
da se drţe pčelinja društva
kada u toku godine imaju mali
broj individua, kao i rojevi i
slaba društva. Tada se ona
intenzivno razvijaju zbog male
zapremine. Ima dobru zapreminu po centimetru visine.
Nedostatak joj je što nije u
osnovi kvadratnog oblika, te
ne moţe da se primenjuje topli
i hladni poloţaj rama, što je u
toku godine potrebno. Drugi
nedostatak je taj što je plodište
preveliko za sadašnje pašne
prilike u Srbiji tako da med
umesto da se naĎe u medištu i
kasnije izvrca, ostaje u plodištu. Trenutno je najpopularnija košnica na svetu.
LR košnica
Zbog promenjenih klimatskih i
pašnih prilika u Srbiji ova
košnica nije više odgovarajuća
za pčelinja društva autohtone
srpske kranjske rase i srpsko
pčelarstvo.
23
GREŠKE KOJE PĈELAR
NE SME DA ĈINI
Mr Naum Bandžov, Maradik, tel/faks: 022506 – 676, mob: 063 – 599 – 260,
e- mail : [email protected]
web sajt: www.u-pcelara-maradik.org
Sve moje velike greške koje
sam pravio oko tipova košnica, u ovom članku ţelim da
iznesem sa ciljem da budući
pčelari ne prave iste ili slične
greške koje sam ja pravio i
kako sam se mučio i izgubio
dragoceno vreme (4 god.) dok
nisam obezbedio standardne
LR košnice.
U tim početnim godinama
mnogo mi je pomogao u
nadgradnji mog skromnog
teoretskog, a pogotovo praktičnog znanja iz pčelarstva,
veliki pčelar praktičar iz Maradika Lazar Grujić kome sam
sada veoma zahvalan. On je
pčelario sa šestdesetak košnica
Prvih nekoliko godina kada sam počeo da budem čuvar
košnica sa pčelama, dok nisam
upoznao mog velikog prijatelja i velepčelara Ivana Venera,
pravio sam velike greške sa
tipovima košnica, ,,kako bi
prošao navodno jeftinije“. Ima
jedna poslovica koja je potpuno tačna: ,,da siromah uvek
duplo plati, ako ne na mostu,
onda na ćupriji“. Tako sam i
ja, da bi navodno prošao
jeftinije, pravio neoprostive
greške u tom periodu. Od 6
košnica koje sam posedovao,
imao 5 raznih nestandarnih
tipova pored one jedne 10
ramne DB košnice.
24
LR košnice
tipa pološka, koji je pored
meda, u to vreme proizvodio i
matice najsavremenijom Dulitlovom metodom sa plastičnim
matičnjacima, zatim proizvodio irojeve, matični mleč,
polenov prah i propolis. Od
njega sam prihvatio drugi
veliki savet, a to je kad mi je
tada rekao, ,,Bane ako ţeliš da
postaneš pravi pčelar i nikad
ne ostaneš bez pčelinjih
društava, moraš da naučiš da
proizvodiš matice, bilo kojim
načinom, kako ne bi bio
zavistan od drugih“. Tada mi
je poklonio 20-ak plastičnih
matičnjaka da pokušam i ja da
presaĎujem larve, proizvodim
matice, matičnu mleč i sebi da
pravim veštačke rojeve. Naravno da sam ga poslušao i
davne 1969. godine počeo sam
da sam presaĎujem larve,
proizvodim matice, rojeve,
propolisa i matičnu mleč u
sopstvenoj proizvodnji. Tako
sam stekao veliko samopouzdanje i setio sam se reći Baba
Velinke Dikić iz Krušedola
koja mi je poklonila jedno
pčelinje društvo krajem aprila
25
dan ću biti da vas zapitam, a
da sami sebi iskreno odgovorite, da li neko od vas pada u
neki od sedam »smrtnih« grehova, o kojima je Gavrilović
pisao jos pre mnogo godina.
Ima li danas u vreme znatno
savremenijeg načina pčelarenja »grešnika« i koliko? Da li i
danas postoji samo sedam
»smrtnih« grehova ili ih ima
znatno više, odnosno da li su
baš to »smrtni« grehovi ili ima
još teţih? Ako bi cenili po
tome koliko od ukupnog broja
pčelara kupuju pčelarsku
literaturu, koliko ima pretplatnika na pčelarske časopise,
koliko od njih posećuje predavanja, izloţbe, sajmove, koliko od vas
blagovremeno
menja matice i saće u kosnici i
dr? Ja bih rekao da ih ima i to
ne mali broj. Poslušajmo
savete Svetozara Gavrilovića i
čuvajmo se da ne padnemo u
bilo koji od »smrtnih« grehova, a pridrţavajmo se svih
dole navedenih 7 osnovnih
pravila pri gajenju pčela pa
uspeh sigurno neće izostati, a
to su:
1. Nemoj nikad uobraţavati
da sve znaš o pčelarstvu, ni
1964. god. i tada mi je rekla:
,,Bane, kako me je zvala, kada
sam nešto uradiš što nešto
vidiš, onda ćeš naučiti i stalno
ćeš znati da proizvodiš pčelinje proizvode“.
Kasnije, a i danas sam
siguran da je bila potpuno u
pravo, a tako nešto piše i u
knjigama dijalektike kod vaspitanja odraslih.
Ponoviću:
1. ako slušaš neko predavanje iz pčelarstva, ništa nećeš
naučiti, odnosno na predavanju moţeš i da se uspavaš, ako
predavač nije vičan da vas drţi
u budnom stanju.
2. ako samo slušaš predavanje i nešto vidiš na slajdovima, folijama ili na CD ili
DVD nešto ćeš i zapamtiti.
3. Ako to što si slušao ili
video i sam to primeniš na
svom pčelinjaku, onda ćeš i
naučiti
Ovde smatram interesantnim da navedem 7 smrtnih
pčelarskih grehova u koje
pčelar skoro redovno upada, a
napisao ih je Svetozar Gavrilović avgusta meseca 1911.
god. u svojoj knizi ,,Praktično
pčelarstvo“. MeĎutim, slobo26
pčelarskih knjiga, uvek ćes
naći nečega da naučiš, ili što
će tebe pokrenuti na razmišljanje, podstaći te na stvaranje;
ko se ograĎuje kineskim
zidom uobraţenog sveznalaštva, taj se podaje zastoju i
nazatku;
6. Nemoj ništa da izuzimaš
i stvaraš, da prepravljaš i da
doteruješ, ni na modelima
košnica, ni na okvirima, ni na
spravama i alatkama, ni na
načinima pčelarenja, dok se ne
uveriš, dokle ne pripitaš, ili
dokle u tuĎim delima svojih
prethodnika ne potraţiš da sve
to nije neko drugi pre tebe
»pronašao» i »izumeo«, onda
ćes doţiveti najmanje gorčine
i bićeš najmanje drugima
smešan.
7. Ne ţali nikad ni troškova
ni truda da posetiš pčelarske
skupove, kongrese, da vidiš
pčelarske izloţbe u zemlji i na
strani. Tek posle toga, moći
ćes da dobiješ pravi pojam o
korisnosti pčelarstva i o veličini.... kao i o ništavilu ljudskog
duha i ljudske taštine.
,,Na kraju imam da
zamolim moje drugove pčelare, učenike i čitaoce koji su
gorditi se svojim znanjem i
svojim velikim berbama meda,
već budi skroman i vredan,
kao pčela, rad treba da te
uzdiţe i oblagoroĎava, čovek
se uči dok je ţiv, a i najbolji
pčelar moţe doţiveti da naĎe
još boljeg od sebe, koji mu
moţe biti učitelj.
2.Ne smatraj da je znanje i
iskustvo što ga stekneš oko
pčela samo tvoje i da treba da
ga kriješ, radi otvoreno i
iskreno, svoje znanje saopštavaj drugima, onda ćeš biti od
koristi pčelarstvu.
3. Brani svoje mišljenje i
zastupaj, dok i sam ne uvidiš
da te je protivnik ubedio da
nemaš pravo, a kad to uvidiš,
smelo i otvoreno priznaj da si,
grešio i popravi se, na korist
sebe i drugima.
4. Nemoj nikad drugom
zameriti, ni drugog kritikovati
dok ne budeš u stanju dokazati
i pokazati da si ti bar onoliko i
onako ako i ne i bolje napisao
i više uradio, koliko je učinio
onaj, kome imaš da zameriš i
koga hoćes da kritikuješ.
5. Nemoj nikad da napustiš
čitanje pčelarskih listova i
27
dovde došli u proučavanju
vu ili doĎu na praktični čas na
pčelarstva sa mnom zajedno
mom Edukacionom centru u
da poslušaju moj savet, da se
Maradiku, kada pročitaju moje
čuvaju da ne padnu ni u jedan
članke bogate sa slikama na
od sedam »smrtnih« i uroĎeWeb sajtu WWW.U-PCELAnih pčelarskih grehova“.
RA-MARADIK.ORG i eveOvo je napisao G-in Svetozar
ntualne autorske, a moţe se
Gavrilović 1911. god. što se u
reći i autobiografske pčelarske
potpunosti slaţem i trudim se
knjige koju ja, da budem
da se pridrţavam navedenih
iskren sporo pripremam, a
pravila. Koliko u tome ja
pčelari iz svih bivših Jugoslouspevam, ostavljam pčelarima
venskih republika traţe da to
da procene sami kada slušaju
uradim brţe.
moja predavanja gde me pozo
_______________________________________________________
Preuzeto iz knjige SRPSKI
ŢELUCI I ŢLEZDE
PČELAR iz 1893. godine.
Autor: Profesor Jovan ŢivanoHrana je pčelinja medljani
vić
sok (nektar) i rĎa (cvetni
prah). Kad pčela umoči svoju
četkastu rilicu u nektar, prionu
na dlakavu rilicu kapljice od
nektara. Medljani sok sa rilice
kad ga pčela uvuče unutra,
dospe uvlačnom snagom u
grlo i kroz grlo u ţeludac za
med. Cvetni prah pčele kupe
vilicama i dolazi odmah u
usta, otkud gutanjem dospe u
grlo, a odavde kroz grlo od
ţeluca za med u ţeludac za
svarivanje. Kroz usta (a ne na
rilicu) bljuje pčela med u
ćelice i mleč za hranjenje
Prof Jovan živanović
28
uljeva. Pčela u glavi ima dve
ţlezde, gornju i donju ţlezdu i
jednu u nadgrudnjaku. Gornja
ţlezda u glavi i ţlezda u nadgrudnjaku čine rilicu mokru
pre nego što će pčela da sabira
nektar. A čine je mokrom zato
što onda lakše nektar na nju
prione. Druga ţlezda u nadgrudniku odreĎena je i za to da
medljani sok (nektar) invertuje
u med. Donja ţlezda u ustima
odreĎena je da cvetni prah sa
pljuvačkom pomeša da bi ga
pčela mogla iţvatati i da bi ga
tim pripravila za svarivanje.
Prva dakle promena hrane
biva već u ustima kad se hrana
pomeša sa pljuvačkom. Hrana
iz usta prolazi kroz grlo a
odavde kroz ţeludac za med i
na posletku dospe u ţeludac za
svarivanje. Kad treba hrana da
proĎe kroz ţeludac za med da
se ne bi pomešala sa medom te
da ga ne bi pokvarila, pčela
pruţi grlo od ţeluca za svarivanje kroz ţeludac za med i
spoji ga sa pravim grlom, koje
ide iz usta.
Kroz to grlo od ţeluca za
svarivanje proĎe hrana i dospe
u ţeludac za svarivanje ne
pomešavši se sa medom u
ţelucu za med. Grlo od ţeluca
za svarivanje ima usta sa
takozvanim zubima, gde se
hrana ţvaće, kad tu dospe.
Kad hrana dospe u ţeludac za
svarivanje, pomeša se sa
sokom od ţeluca i tu se počne
svarivati. Svarivanje postaje
micanjem ţeluca, koje biva
rastezanjem i stezanjem ţeluca. Kad se hrana potpuno svari
onda postane od nje mleč
(chylus). Mleč produkat svarivanja jest bela pogusta tečnost.
Kod viših ţivotinja mleč iz
ţeluca pokupe mlečni sudovi
(Milehgefasse) i odavde dospe
kroz ţile , vene do pluća gde
se sa oksigenom spoji i
oksiduje i posle iz srca kao krv
kroz ţile arterije odlazi. Kod
pčele pak biva tok mleča
ovako: kroz ţeludac prodre
mleč u šupljinu trbuha a
odavde ulazi odmah u srce.
Produţenje ţeluca za svarivanje jeste tanko crevo, u koje
ulaze malpigijevi sudovi, u
kojima se ţuč stvara. U ovom
crevu spoje se ostaci hrane sa
ţuči i dolaze u debelo srevo,
gde im se izvuku sve pitave
čestice, a ostatak nekoristan
prolazi kroz guzno crevo
29
napolje. Crv pčelinji ima u
otrov pčelinji, koji stoji u
ustima na donjoj strani ţlezdu,
bešici, koja stoji u svezi sa
iz koje ide tečnost, koja kako
ţaokom. U bešičicu vode
doĎe na vazduh, odmah očvrotrov dva dugačka organa
sne u najtanje končiće, kojima
nalik na creva i u kojima se
se crv (Larve) učahuri. I ova je
otrov stvara. Produkt je svaritečnost produkt svarivanja.
vanja naposletku i vosak.
TakoĎe je produkt svarivanja
_______________________________________________________
PISMO IZ SLOVENIJE
Poštovane kolege
Drаgo mi je dа mogu dа
čitаm Srpski pčelаr. Jа sаm
posebno oduševljen polemičnim i kritičkim mislima vaših autora. To je nešto što
nedostаje ponekаd i nаmа.
U Pčelаrskom društvu Seţаnа smo pokrenuli mnoge
аktivnosti zа unаpreĎenje pčelаrstvа i povećаnje potrošnje
pčelinjih proizvodа. To nam
prilično dobro uspeva. Nаšа
godišnjа proizvodnjа je oko
30
120 - 130 tonа medа koji plаsirаmo uglаvnom nа domаćem trţištu. Ove godine, 1.
oktobra ugostićemo u nаšoj
Lipici "Apimedico" svetski
kongres o Apiterаpiji, koji će
dodаtno pospešiti
prodаju
nаših proizvodа.
24. oktobrа raspisujemo
11. MeĎunаrodni konkurs zа
izbor nаjboljeg medа u centrаlnoj Evropi. Na ovom tаkmičenju prošle godine su učestvovаli i neki pčelаri iz Srbije
i sа sobom odneli neke
nаgrаde.
Juna meseca smo bili
gosti srpskim pčelarima u
Bаčkoj Pаlаnci kod Dušаnа
Mаndića, u Šidu kod Dušаnа
Trkulje i u Krаgujevcu kod
Steve Gаlića. Nаšа posetа je
uspešno orgаnizovаo Stevаn
Mljаzić u sаrаdnji sа ĐorĎem
Soviljem. Ovi pčelаri su nas
lepo dočekali i ugostili, tаko
dа smo se opet osećаli kаo
kod kuće. Preko vas im
izraţavamo
iskrenu zаhvаlnost.
U prilogu vam šаljemo
poziv zа tamičenje zа izbor
nаjboljeg meda. Ukoliko ste u
mogućnosti da ga objavite pre
isteka roka.
MEĐUNARODNO
OCENJIVANJE MEDA
Seţаnа 2010
Pčelarsko društvo Seţаnа
orgаnizuj
11.MeĎunаrodno
ocenjivanje medа, koje će se
odrţati 30. oktobra
2010.
Pored procene meda slovenаčkih pčelаrа pozivаmo neograničeni broj pčelаrа iz inostrаnstvа.
Uzorci morаju biti podneti
u sklаdu sа propisimа o proceni medа od 5. do 20. oktobrа
nа аdresu: Alenkа DolgаnŠtrucelj Dolenjа vаs 2, 6224
Senoţeče (tel. 031702187).
Nаknаdа zа uzorаk medа je 10
€ uplatom na računu: 101000034942111 PD Seţаnа . Ako
se uzorak meda šаlje poštom,
pošiljkа morа biti prаćena
potvrdom o uplаti tаkse. Svaki
uzorak morа biti oznаčen u
sklаdu sа vаţećim propisimа.
Prilikom kandidovanja, pčelаr
morа dа potpiše izjаvu dа je
med od njegovih pčele, da ne
31
koristi аntibiotike i dа protiv
pčelаrstvа, nakon toga planiravaroe upotrebljava registrovano je druţenje i degustаcijа
na i dozvoljena sredstvа po
nаjbolje ocenjenih medova.
uputstvu proizvoĎаčа.
Podela priznanja je 20.
Lep pozdrav pčelarima
novembrа 2010. u društvenim
Srbije.
prostorijama u Povirju. Nаkon
Predsednik
Pčelarskog
podele moţe se pogledаti
društva Sežana
izloţbа sаvremene tehnologije
Ivan Atelšek
_______________________________________________________
PĈELAFORIZMI
Pčelaforizme i vic priredio Dragoslav Ilić Šeš
3. Naši medvedi Magarci,
doţivljavaju sebe kao
lipicanere pa bi da
paradiraju svetom. MeĎutim magarci bili, a
magarčine postali.
4. Lako je prepoznati medveda na funkciji u
SPOS-u, smrdi na pokvarena jaja.
5. Posle uništenja srpskog
pčelarstva funkcioneri
SPOS-a vrše prekvalifikaciju pčelara u duvače staklenih tegli.
1. I SPOS ima svog
Stanlija i Onlija. To im
nije nasledno već zato
što jedan gladuje, a
drugi se proţderava.
2. Veliki stručnjak, meda
Leskovački dinosaurus
mnogo voli da se slika.
Kad se slika uvek čita.
To je zato što mu je
tata završio škole noseći med u aluminijumske kante velikim
medvedima.
32
VIC
Došla medvedica Spasuljčinica kod veterinara na
pregled i ţali se:
- Doktore, nikako ne
mogu da dobijem medvediće.
Pregledao je veterinar, pa
je upita:
- Zašto ti je guza tako
crvena?
- Tu mi moj meda Spasuljče radi radnju.
- Auuu, pogrešno mesto,
pošalji ti medu Spasuljče kod mene.
DoĎe meda Spasuljče, a
veterinaru bilo nezgodno
da mu kaţe kako ne zna
gde treba da radi radnju,
da Spasuljče ne bi ispao
glup, nego mu dao recept
od leka i rekao mu da se
striktno pridrţava uputstva. Nakon nekog vreme-
na dolazi medvedica Spasuljčinica opet.
- Doktore, od medvedića
i dalje nema ništa.
Pregledao je veterinar i
začuĎeno upitao:
- A zašto ti je guza
pocepana?
- Moj meda kaţe da mora striktno da se pridrţava uputstva pa mi
je radio radnju tri puta
dnevno.
- Pošalji ga ti opet kod
mene – reče doktor.
DoĎe meda Spasuljče a
doktor ga upita.
- Dobro bre, Spasuljče,
pa šta radiš to?
- Pridrţavam se uputstva.
- Kako se pridrţavaš, je
l’ lepo na kraju piše:
krka novo mesto?
33
NAIVNA PĈELARSKA POEZIJA
Todorović Sreten-Ceka, pčelar i pesnik
Selo Jastrebac,Vlasotince
DEDA I PČELE
Pčelo moja pčelice,
sleti mi na latice,
skupi moje sokove,
napravi mi medove.
Napravi mi medove,
za unuke i dedove.
Da se deda medom sladi,
za sto godina biće mlaĎi.
Deda gleda sve u pčele,
da ga ne bi sad ujele,
jer se plaši on uboda,
nek ujedu sad drugoga.
34
-
Film Apimondija Francuska 2009
Film na srpskom jeziku u trajanju od 100 minuta.
Svetski kongres, predavanja, najnovija nauĉna saznanja,
nove tehnologije.
- MeĊunarodni sajam, najnovije mašine, alati i preparati.
ZAŠTO JE APIMONDIJA U FRANCUSKOJ NAZVANA
FRANCUSKI CIRKUS? ZAŠTO SU TAKMIĈENJA BILA
SAKRIVENA? ZAŠTO JE PODELJEN VELIKI BROJ
MEDALJA? KO JE POCEPAO POSTAVLJENI REZULTAT TAKMIĈENJA? ŠTA SE DEŠAVALO IZA
KULISA? POGLEDAJTE ONO ŠTO NIJE VIDEO NIKO,
NITI UĈESNICI APIMONDIJE, NITI POSETIOCI.
POGLEDAJTE I UŢIVAJTE
CENA 500 din.
Tel. 016/ 281-666 Mob. 063/ 42-82-36
35
Download

vaza za cveće ili tegla