1
SRPSKI PĈELAR
ĈASOPIS ZA PĈELARSKU NAUKU I PRAKSU
MAGAZINE “SERBIAN BEEKEEPER”
IZDAVAĈ-PUBLISHER
REDAKCIJA-EDITORIAL:
Društvo pĉelara “Duboĉica”
Leskovac
prof. dr Kostadin Triĉković
prof. dr Moma Denić
Ul. Slavka Zlatanovića br. 35
16000 Leskovac
mr Naum Bandţov
dr. vet. med. Mihajlo Ilić
GLAVNI I ODGOVORNI
UREDNIK – EDITOR
dipl. ing. polj.
Zoran Stamenković
Dragoslav Ilić Šeš
dipl. ing. polj. Dejan Pešić
Tel. 016 - 281 666
Mob.063 – 42 82 36
profesor Vlada ĐorĊević
Email:
[email protected]
LEKTOR
Vesna Stojković Tara
Sajt:
www.beekeepingdragoslav.com
2
SADRŢAJ
Apimondija Argentina 2011..……......................................................4
Da li su višestruki feromoni matice indikatori prirodne borbe izmeĊu
radilica i matica…………………………………………………….10
Uticaj kvalitetne ishrane na jaĉinu pĉelinjeg društva………………16
Priprema pĉelinjih društava za zimu i zazimljavanje u LR
košnicama…………………………………………………………..25
Haiti…………………..…………………………………………….38
Pĉelar Bresliski Ilija……………………………………………. …42
Šumska Jagoda.…….........................................................................46
Otkriveno da mala muva Apocephalus Borealis napada
pĉele………………………………………………………………...50
Regionalna sednica delegate skupštine SPOS-a Jablaniĉko-pĉinjskokosovsko-metohijski region…………………………...……….......51
Reţim SPOS-a pljunuo na lik i delo profesora Jovana Ţivanovića..58
Pĉelaforizmi………………………………………………………...63
Vicevi………..………………………………………………...…...63
Naivna pĉelarska poezija………………………………..………….64
3
APIMONDIJA ARGENTINA 2011
I DEO
Autor teksta Dragoslav Ilić Šeš
Govor ministra poljoprivrede Buenos Airesa Ariela Franetoviča
na ceremoniji otvaranja
Najveći pĉelarski spektakl
Apimondia 2011 odrţana je u
Buenos Airesu, glavnom gradu Argentine od 21. do 25.
septembra 2011. godine. Sjatili su se ovde svi koji nešto
znaĉe u pĉelarskom svetu.
Velike pĉelarske kompanije da
plasiraju svoje proizvode i postanu još jaĉe. Male kompanije
da prodaju nešto od svojih
proizvoda i postanu veće. Pĉelarski struĉnjaci da plasiraju
svoje znanje i povećaju svoj
4
rejting. Pĉelari da nauĉe nešto
i vide ono što do tada nisu
videli.
Argentina je velika zemlja
u juţnom delu Juţne Amerike,
površine 2.780.403 km². Njeni
susedi su Bolivija, Brazil i Paragvaj na severu, Urugvaj na
severoistoku i Ĉile na zapadu.
Na istoku, Argentina ima dugu
obalu Juţnoatlantskog okeana.
Argentina je od Evrope, taĉnije od Frankfurta udaljena
13 sati neprekidnog leta avionom.
je udaljen oko 35 km od centra
Buenos Airesa. Dobro je što je
ovo mali aerodrome, pa u
njemu ne moţe da se zaluta.
Aerodrom Ezeiza
Sa gradom je povezan autoputem. Od aerodroma do grada
moguće je stići gradskim crnoţutim taksijem koji naplaćuje
po taksimetru. Postoji i aerodromski taksi koji za voţnju
naplaćuje 32 eura. Taksijem se
stiţe za oko pola sata. TakoĊe
se moţe putovati i gradskim
autobusom koji polazi neposredno ispred aerodroma i vozi
do centra grada. Karta se kupuje u autobusu, ubacivanjem
2 metalnih pezosa (37 dinara)
u automat. Kartu obavezno
kupiti jer su kontrole ĉeste.
Autobus svraća u sva lokalna
mesta, pa voţnja traje oko 2
sata, što moţe da predstavlja
Aerodrom u Frankfurtu
Ako se kreće iz Beograda
tome treba dodati još 2 sata
leta na relaciji Beograd –
Frankfurt. Cena povratne karte
na relaciji Beograd – Frankfurt
– Buenos Aires je 1230 eura.
Avioni sleću na meĊunarodni
aerodrom Ezeiza ( EZE ), koji
5
poseban uţitak i jedno besplatno turistiĉko razgledanje.
Argentinu ĉine 23 provincije i jedan autonomni grad,
Buenos Aires. Provincije i Buenos Aires imaju svoja ureĊenja, ali njima upravlja jedan
federalni sistem. Argentina
ima 40.6 miliona stanovnika.
dstavlja mešavinu razliĉitih
etniĉkih grupa. Na savremenu
argentinsku kulturu su mnogo
uticali doseljenici iz Evrope,
iako ima i malih uticaja iz
afriĉke kulture i kulture ameriĉkih Indijanaca.
Klima je uglavnom umerena, varira od subtropske na
severu do subpolarne na dalekom jugu. Sever karakterišu
veoma vrela leta sa olujama i
sveţim zimama. Zapadna Argentina je jedno od mesta na
svetu u kojima pada najveći
grad. U juţnim regionima, leta
su topla a zime hladne, uz
velike koliĉine snega, naroĉito
u planinskim zonama. Na većim visinama, na svim geografskim širinama, klima je sveţija.
Provincije Argentine i
njeni susedi
U septembru biljke počinju
sa cvetanjem
Kultura Argentine je raznovrsna, s obzirom da ona pre6
Zvaniĉni jezik Argentine je
španski.
Velika većina Argentinaca
su hrišćani, uglavnom rimokatolici.
Valuta
je
argentinski
pezos. Po kursnoj listi na dan
16.12.2011. 1 pezos se menja
za 18,4146 srpskih dinara, a 1
euro za 5,4945 pezosa.
Glavni grad Buenos Aires
je jedan od najvećih gradova
na svetu. Grad ima oko 3 miliona, a gradska regija oko 14
miliona stanovnika. Buenos
Aires se nalazi na istoĉnom
centru Argentine, na ušću reke La Plata u Atlantski okean,
sa arhitekturom u evropskom
stilu, pun urbanog ţivota i
atraktivnim noćnim ţivotom.
Ovo je grad koji iznenaĊuje
svojom multikulturalizmom u
kombinaciji sa tradicijom i
ruralnim opcijama.
Buenos Aires ima ĉetiri godišnja doba:
Leto: od decembra do marta, 20 do 35°C.
Jesen: od marta do juna, 12
do 22°C.
Zima: od juna do septembra, 3 do 15°C.
Obelisk u centru
Buenos Airesa
Proleće: od septembra do
decembra, 12 do 22°C.
Argentina je zemalja gde
pĉelari imaju veliki broj košnica. Registrovanih pĉelara ima
28.000, koji imaju 4.500.000
košnica. Zahvaljujući razliĉitosti klime, Argentina ima veliki izbor cvetnog resursa koji
ĉine pĉelarsku proizvodnju
mogućom u gotovo svim
oblastima. Proizvodi se monoflorni i multiflorni med sa
jedinstvenim organoleptiĉkim
osobinama.
7
Patagonija - Argentina
Slika preuzeta iz albuma
Obreras de Miel
Ulaz u La Rural
Na ulazu u La Rural posetioce doĉekuju statue bika i
konja, što govori da se radi o
poljoprivrednom sajmu Buenos Airesa.
Patagonija - Argentina
Slika preuzeta iz albuma
Obreras de Miel
Apimondija je odrţana u
kongresnom centru La Rural.
Centar je smešten u srcu
Buenos Airesa, ima paviljone,
kongresne sale i glavnu salu,
koje su opremljene savremenim tehniĉkim ureĊajima. Pod
zatvorenim
prostorom
je
45.000m². Pored toga ima više
od 10.000m² na otvorenom
prostoru i zelenih površina,
kao i parking za hiljadu vozila.
Statua bika
Sva dešavanja na Apimondiji su se odvijala u jednom
paviljonu, pod jednim krovom
i u jednom nivou, kako nauĉni
deo kongresa, tako i meĊunarodni sajam pĉelarstva. U samom paviljonu ima nekoliko
montaţnih sala u kojima su se
8
odrţavale usmene prezentacije. Levo od ulaznih vrata, bili
su panoi sa poster prezentacijama.
Registracija učesnika
Trenutak koji se ĉekao
pune dve godine došao je u 16
sati, tada je poĉela ceremonija
otvaranja 42. Apimondije. Ceremonija je odrţana u najvećoj
sali, sali Azia.
Ceremonia je krenula govorom zvaniĉnika kao što je
predsednik Apimondije 2011
Lukas Martinez i minister
poljoprivrede Buenos Airesa
Ariel Franetoviĉ.
Ulaz u paviljon u kome se
odrţavala Apimondija
Prema podacima iz knjige
abstrakta bilo je 217 oralnih
prezentacija i 738 poster prezentacija. Na sajmu je izlagalo
138 izlagaĉa.
Prvog dana, u sredu 21.
septembra od 9 do 20 sati, u
paviljonu za registraciju uĉesnici Apimondije su se registrovali a posetioci su kupovali ulaznice.
Muzički program
Zatim je usledio interesantniji deo, poĉeo je kulturnozabavno-muziĉki program koji
je razgalio srca svih prisutnih.
Paviljon za registracija
9
DA LI SU VIŠESTRUKI FEROMONI
MATICE INDIKATORI PRIRODNE BORBE
IZMEĐU RADILICA I MATICA?
Abraham Hefec, IZRAEL
II DEO
Preuzeto iz knjige Apimondija 2003, izdavač Dragoslav Ilić Šeš
Novija studija moţe ukazati
na ĉinjenicu da feromon tergalne ţlezde moţe imati inhibitorski uticaj na reprodukciju
radilica. Bioeksperimenti, u
kojima je staklena depresivnamatica, na koju smo primenili
sekreciju tergalne ţlezde, bila
uvedena u QL grupe, pokazuju
da je ovaj sekret efektivan u
blokiranju reprodukcije radilica (Vosler i Krev, 1999c).
Specifiĉan sekret Duforove
ţlezde matice predstavlja još
jednog kandidata za posrednu
kontrolu matice nad reprodukcijom radilica. Testirali smo
ovu hipotezu koristeći minikošnice sa 4 gnezda (22 x 27
x 24 cm) ukljuĉujući 5 razliĉitih eksperimentalnih grupa. 1)
QR društvo u kome je matica
bila zatvorena u prostor za
EFEKAT FEROMONA
MATICE NA STVARANJE
JAJNIKA KOD RADILICA
Najvaţniji, glavni uticaj
matice, sa evolutivne taĉke
gledišta, jeste inhibicija reprodukcije radilice. Ranije studije
sa QMP su pokazale da primena feromona na QL-grupu
spreĉava reprodukciju radilice
(Batler, 1959). Uloga QMP-a
je u skorije vreme ponovo bila
preispitivana, i dobijeni su
suprotni rezultati od onih iz
ranijih izveštaja. QMP je bio
primenjen na QL košnice u
periodu od 43 dana u dozama
koje su se kretale od 10-3 do
10 ekvivalent matice na dan,
ali nijedna od ovih doza nije
spreĉila razvoj jajnika kod
radilica (Vilis i ostali, 1990).
10
iskljuĉivanje matice u jednom
delu košnice. 2) QL društvo
koje nije bilo tretirano. 3) QL
društvo opskrbljeno
QMPom. 4) QL društvo opskrbljeno QDP. 5) QL društvo
opskrbljeno i QMP-om i QDPom. Košnice smo proveravali
dnevno zbog prisustva jaja.
Kada su jaja poloţena u netretiranom QL gnezdu, sakupljali
smo uzorke od 15 radilica iz
QL dela svakog društva, svakog drugog dana, do ukupnog
broja od po 5 uzoraka. Pĉele
smo secirali i vršili procenu
razvoja njihovih jajnika na
osnovu sledećih stepena razvijenosti: nerazvijeni jajnici, rani stadijum razvijenosti i jajnici sa potpunom veliĉinom jaja
(Velthis, 1970).
Rezultati su prikazani u tabeli 1. Kao što se i oĉekivalo,
ogromna većina QR radilica je
imala nerazvijene jajnike, što
se statistiĉki razlikovalo od
onih iz svih QL društava, bilo
tretiranih
ili
netretiranih
(ANOVA, Fišerov LSD post
hoc test p<0.001). MeĊu QL
društvima ona tretirana sa
QMP ili QMP + QDP su imala
veći procenat inhibiranih radilica u poreĊenju sa ili netretiranim QL ili QL tretiranih
samo QDP-om. Društva tretirana sa QMP + QDP su se, po
statistici, razlikovala od QR
društva i od društva tretiranih
QDP-om (ANOVA, Fišerov
LSD post hoc test p=0.044 i
p=0.00017, ovim redom).
Tabela 1: Procenat QR i QL radilica sa razvijenim jajnicima kao
funkcija tretmana bilo sa QMP, ili QDP, ili njihovom kombinacijom.
Vrednosti nerazvijenih jajnika, uz koje idu različita slova, po
statistici se razlikuju (ANOVA, Fišerov LSD post hoc test; n- broj
replikata)
Razvijenost
jajnika
Prava matica
(n=5)
Nerazvijene
Rana faza
Odrasla jaja
94.1+3.3 a
1.5+0.9
4.4+2.9
Bez matice
(n=5)
59.5+8.1 b
23.1+4.1
17.4+4.8
QL+QMP
(n=5)
65.7+4.1 bc
21.0+3.7
13.3+2.6
11
QL+QDP
(n=4)
47.6+3.8 c
32.0+3.1
20.5+2.5
QL+QMP+
QDP
(n=5)
67.5+4.2 bc
17.7+4.0
14.8+2.7
liĉni i tergalni feromoni, takoĊe deluju kao primarni feromoni koji se primenjuju za
kontrolu reprodukcije radilica.
Sa stanovišta ĉinjenice da
mnogi od specifiĉnih feromona matice izmamljuju višestruke odgovore ponašanja kod
radilica, neće nas iznenaditi
ukoliko drugi specifiĉni feromon matice sadrţe kako oslobaĊajuće tako i primarne efekte. Pored svega ovoga,
nijedan od matiĉnih specifiĉnih feromona, kada smo ih
testirali posebno, nisu imali
sposobnost da imitiraju ţivu
maticu. Ovo nam sugeriše da
je percepcija celokupnog kompleta matiĉnih feromona, ili
bar većeg njihovog dela, neophodna za pravu reakciju
radilice (Kiling i ostali, 2003).
Nameće se pitanje koji su
to selektivni pritisci koji su
pokrenuli evoluciju ovih izvora višestrukih feromona, kada
je teoretski jedan komplet
trebalo da bude dovoljan. Pretpostavljamo da je evolucija
izvora višestrukih feromona
matica rezultat produţetka borbe izmeĊu matice i njenih
radilica pre svega nad
Ovi rezultati pokazuju da
nijedan sam feromon matice
nema tu sposobnost da imitira
inhibitorski uticaj koji matica
primenjuje na reprodukciju radilica. Sam QMP, ili u kombinaciji sa QDP, bio je za malo
efektivniji, ali ipak znatno
inferiorniji u odnosu na uticaj
ţive matice.
EVOLUCIJA VIŠESTRUKIH
SIGNALA MATICE KOD
MEDONOSNIH PĈELA
Ogromno znanje o feromonima medonosne pĉele, a
posebno o bogatstvu specifiĉnog feromona matice, pruţa
nam dobru mogućnost da
postavimo hipotezu o mogućoj
evoluciji ovakvih feromona.
Od ĉinjenice koju smo otkrili
da specifiĉni feromoni matice
igraju vaţnu ulogu u odnosima
matica-radilica mnogo je zagonetnija ĉinjenica da mnoge
od njih poseduju funkcije koje
se poklapaju. Na primer, tri
arome feromona iz razliĉitih
ţlezdi, veoma su efektivne u
izazivanju ponašanja pĉela
pratilja. Dva od njih, donjovi12
Pčele radilice
produkcijom muških jedinki.
Teorija selekcije iste vrste predviĊa da se, zbog toga što je
medonosna matica višestruko
osemenjena, radilice moraju
sloţiti i udruţiti sa maticom u
eliminisanju jaja koje su poloţile radilice (Vojĉehovski i
Lomnicki, 1987; Retniks,
1988). Jedna posledica odrţavanja poretka radilica jeste
ĉinjenica da one plaćaju visoku cenu reprodukcije matice,
koja rezultira sopstvenim re-
produktivnim sputavanjem radilica. Ovo oĉigledno rešava
konflikt matica - radilica, tako
što matica pobeĊuje. Pa ipak,
ĉinjenica da je radilicama
ostala sposobnost da razvijaju
jajnike, kao i da saĉuvaju sposobnost za proizvodnju feromona koji liĉe na feromon
matice, nagoveštava da konflikt nije u potpunosti rešen i da
se borba moţda moţe ponovo
izazvati. Otkriće mutanata,
kad poloţena jaja radilica pro
13
maknu kontroli odrţavanja poretka, rezultira pojavom većeg
broja muških jedinki koji
predstavljaju potomstvo radilica (Oldrojd i ostali, 1994) i
ostavlja verovanje u nastavak
borbe. Druga rasa pĉela, Apis
mellifera capensis,
moţe
odgovoriti drugaĉije. Radilice
su sposobne da proizvedu
diploidna jaja iz kojih se razvijaju radilice ili matice. Interesantno je da se u prisustvu
matice A. m. capensis radilice
uzdrţavaju od reprodukcije,
ali ako se uvedu u A. m.
mellifera one ubrzo dominiraju nad reprodukcijom (Hepbern i Radlof, 2002). Interesantno je da radilice rase A. m.
capensis na neobiĉan naĉin
takoĊe poseduju osobine feromona matice, bar najmanje
donjoviliĉnih (Krev i Velthis,
1980) i osobine feromona
Duforove ţlezde (Sol i ostali,
2002). Udvajanje reprodukcije
meĊu radilicama i imitacija
feromona moţe biti još jedan
pokazatelj produţetka borbe.
Još jedno otkriće koje potkrepljuje hipotezu o borbi jeste
jedna vrsta pĉela koje u
manjoj meri odgovaraju na
Matica
QMP (Penkiv i ostali, 1994;
Penkiv i ostali, 2000). Na
osnovu hipoteze o borbi,
matica je razvila feromon koji
ili deluje kao signal ili direktno kontroliše reprodukciju
radilica, na primer QMP. Radilice, za uzvrat, mogu postati
manje osetljive na feromon, i
da na taj naĉin primene selekciju matice koja će razviti
drugi feromon iz drugog izvora ţlezde. Krajnji rezultat je taj
da matica ima višestruke izvo14
bez matice“ ne javlja se tako
ĉesto, naprotiv veoma je retka
u prirodi. U većini sluĉajeva,
ĉak i kada se izgubi matica, tu
je veliko mlado leglo za
ponovno stvaranje matica u
društvu. Ukoliko je imitacija
deo borbe matica - radilica,
zašto je imitiranje matice kod
ovih radilica veoma retka pojava, ukoliko uopšte i postoji?
Postoje izveštaji o tome da
radilice u košnici mogu da
otkriju radilice koje polaţu
jaja i da ih napadaju. Nije nam
poznato da li posedovanje matiĉnih feromona izdaje radilice
koje polaţu jaja, ali je to vrlo
moguće. Ovakva kazna nad
ovakvim izazivaĉem reprodukcije opisana je kod mrava
Dinoponera ljuadriceps (Monin i ostali, 2002).
Dok mnoga pitanja vezana
za evoluciju feromona ostaju
nerazjašnjena, jasno se pojavljuje ĉinjenica da matica
medonosnih pĉela predstavlja
odliĉan model za prouĉavanje
kompleksnog sastava feromona od kojih svi, pojedinaĉno ili
u grupi, usmeravaju sloţeno i
sofisticirano ponašanje društva.
re feromona, od kojih nijedan
nema sposobnost da imitira
ţivu maticu, ali njihova kombinacija moţe da deluje ili
aditivno ili udruţeno (Kiling i
ostali, 2003).
Sposobnost radilica da polaţu jaja kako bi imitirale feromon matice takoĊe zahteva
objašnjenje. Jasna je prednost
postojanja radilice koja polaţe
jaja za vreme „beznadeţne situacije bez matice“. Mali je
vremenski period izmeĊu gubitka matice i socijalnog raspada društva. Radilice koje
pokušaju da se reprodukuju
isuviše rano mogu biti napadnute od strane svojih pĉela iz
gnezda, dok one koje to pokušaju sa zakašnjenjem mogu
propustiti ovu priliku zbog
raspada društvene organizacije
gnezda (Pejx i Erikson, 1988).
Prisustvo feromona matice
kod ovih radilica moţe ohrabriti pĉele iz istog gnezda da
im pomognu u gajenju legla
kako bi se povećao nivo
postojećih sposobnosti. Stoga
se moţe polemisati oko gore
opisanih prednosti odrţavanja
imitacije koju izvode radilice.
Pa ipak, „beznadeţna situacija
15
UTICAJ KVALITETNE ISHRANE
NA JAĈINU PĈELINJEG DRUSTVA
Jovo Kantar
Grabovac
Bagremov med – kvalitetna hrana
Iz nauke o biologiji pĉela
poznato je da na jaĉinu pĉelinje zajednice i njenu produktivnost presudan uticaj imaju,
pored matice i biološki ĉinioci.
Jako, odnosno snaţno pĉelinje
društvo sve biološke funkcije
obavlja u optimalnom obimu i
kvalitetu, naroĉito biološku funkciju hranjenja legla. Prema
profesoru Fararu u jakom pĉelinjem društvu srazmerno veliki broj pĉela negovateljica
hrani srazmerno malu koliĉinu
16
še od jedne larve. Naravno da
su zbog toga larve slabije hranjene, a i pĉele radilice se više
iscrpljuju i kraće ţive nego
pĉele radilice u jakom društvu.
Daly i Morse smatraju da
uzrok u razliĉitim dimenzijama tela pĉela moţe biti nedovoljna ishrana ili pak uzgajanje radilica medonosnih pĉela
u ćelijama trutovskog legla.
Patuljaste radilice i trutovi koji
se nekad javljaju, verovatno su
rezultat nedovoljne ishrane.
Fluri i Bogdanov (1989)
navode da je u zimskim uslovima za uzgoj jedne pĉele
potrebno 7 pĉela. U fazi
razvoja pĉelinjeg društva kada
poĉne nešto slabiji unos polena i nektara uz znaĉajniji
porast dnevnih temperatura i
mogućnost unosa vode, jedna
pĉela neguje 1,14 do 1,42,
larve, dok u fazi razvoja kad u
prirodi ima dovoljno sveţeg
nektara i polena i uz brojnost
pĉela od preko 25.000 jedinki,
jedna pĉela neguje 3-4 larve.
Dakle, 7.000 pĉela u januaru i
poĉetkom februara neguje
1.000 larvi, a u vreme maksimalno povoljnih uslova kakvi
su u našem klimatskom pojasu
legla, dok je u slabom obrnut
sluĉaj: srazmerno mali broj
negovateljica hrani srazmerno
veliku koliĉinu legla. U jakom
društvu jedna pĉela negovateljica hrani u proseku manje od
jedne larve, a kad razvoj i rast
pĉelinje zajednice dostigne
vrhunac, na jednu larvu dolazi
dve i više negovateljica. Akademik Butlerov je još krajem
19. veka utvrdio da pĉela koja
se uzgoji u jakom društvu ima
duţu rilicu, veći raspon krila,
nosi cvetnog praha više od
40% u svojim korpicama, nosi
znatno više nektara u mednoj
voljci, ţivi 6-8 dana duţe od
one uzgojene u slabom društvu. Ţlezde koje luĉe invertazu sazrevaju petnaestog do
osamnaestog dana za razliku
od onih uzgojenih u slabom
društvu kod kojih se to dešava
dvadeset petog i dvadeset
šestog dana. Pĉelinje gnezdo
jakih društava ima za 0,4 do
0,60˚C povoljniju temperaturu
nego gnezdo slabih društava.
Naprotiv, u slabom društvu
jednu larvu hrani jedna nekvalitetna pĉela negovateljica, a u
pogoršanim uslovima jedna
takva negovateljica hrani i vi17
Pčele negovateljice neguju mlade larve
obiĉno od sredine aprila, više
hiljada larvi, što je saglasno sa
Krivcovom i Lebedevom
(2000) da jedna zimska pĉela
u rano proleće moţe odnegovati proseĉno samo 1,13 –
1,42 larve, dok je mlada prolećna pĉela u mogućnosti da
odneguje 3 – 4 puta više larvi.
U jednom eksperimentu u
bivšem SSSR-u , utvrĊeno je
da pĉele radilice odgajene u
jakom društvu imaju duţi
jezik nego one odgajene u sla-
bom društvu. Za jedan drugi
ogled naruĉene su 4 matice
ĉije su pĉele imale jezik duţine 6,9 mm. Dve su dodane
jakim društvima, a dve slabim.
Sledeće godine pĉele radilice
u jakim društavima imale su
jezik proseĉne duţine 6,7 mm,
dok su u slabim zajednicama
imale tek 6,2 mm u proseku.
Pĉele odgajene u jakom
društvu imaju veće telo i
teţinu, pa su i razvijenije, te
stoga imaju i veći radni teret.
18
U bivšem SSSR-u struĉnjaci su, prema Lonĉareviću
(1975) ogledima utvrdili da su
pĉele radile izvedene u
društvu teţine 2,2 kg ţivele
duţe u proseku 4,8 dana od
pĉela izvedenih u društvu teţine 0,9 kg, što se najdirektnije
odrazilo na medoproduktivnost. Uzmimo kao primer da
na poĉetku paše dva pĉelinja
društva imaju istu jaĉinu od
oko 40.000 pĉela, ali prvo,
koje se samostalno razvijalo
pod najpovoljnijim biološkim
uslovima, a drugo koje smo
formirali od dva, tehnikom
dvomatiĉnog pĉelarenja ili
razvili zrelim leglom iz slabijih zajednica, dakle leglom
koje je oskudevalo u hrani, da
paša traje 25 dana, da je dnevni unos u oba društva jednak
i da iznosi 2 kg nektara. Prosta
raĉunica kaţe da je drugo
društvo na toj paši proizvelo
50 kg meda, a prvo - 59,6 kg
ili 9,6 kg više od drugog, iz
razloga što njegove pĉele
izletnice u proseku ţive 4,8
dana duţe nego pĉele radilice
drugog društva.
Na duţinu ţivota letnjih
pĉela utiĉe i drugi faktori o
kojima piše S. A Popravko
(1982), u ĉijoj knjizi “Zaštitne
materije medonsnih pĉela”,
ĉitamo: "Srednja duţina ţivota
letnjih pĉela ne zavisi od rase i
stepena radne opterećenosti
pĉelinjeg društva, i varira u
krajnje neznatnim granicama
izmeĊu 37 i 40 dana“.
„U svakom pĉelinjem društvu nastupaju odreĊeni momenti kada se ţivotni vek
letnje pĉele naglo produţava,
piše Popravko i pojašnjava:
„To se dešava kada:
1. pĉelinje društvo izgubi
maticu,
2. produţava se ţivotni
vek pĉela koje se spremaju za
rojenje i
3. pĉele društava koje se
spremaju za zimu. "Pĉele koje
ulaze u zimu preţive 6-7 surovih meseci, i još ceo mesec
rada u korist svoje zajednice
(5-7 puta su dugoveĉnije od
letnjih pĉela)".
Razlog ovakve pojave Popravko vidi u sniţenju temperature u gnezdu sa leglom sa
34-35˚C, na 25˚C u društvu
koje se sprema za zimovanje i
društava bez matice, pa prema
tome i bez legla, podsećajući
19
na zakon fiziĉke hemije, da se
pri padu temperature za 100˚C
usporava hemijska reakcija 23 puta.
Sniţenjem temperature gnezda, po svoj prilici, i moţemo
objasniti oštru granicu izmeĊu
ţivotnog veka pĉela normalnih
društava (s maticom) koja su
uzgajala leglo, i obezmatiĉenih društava koja to nisu
mogla.
I u društvima koja su ušla u
fazu rojenja, gde se moţe
primetiti fenomen produţenja
ţivotnog veka, pĉele budućeg
roja kao da teţe da napuste
pregrejana mesta košnice, viseći u grozdovima u hladnjim
mestima: u donjim delovima
satova, na krajevima ramova,
kao i van košnice na letu, itd.
Pri tome se sniţava intenzitet
procesa matabolizma, i kao rezultat toga produţava se njihov ţivotni vek, što je veoma
bitno za opstanak roja na
novom mestu.
Prekidajući izvoĊenje legla,
pĉele pre svega sniţavaju temperaturu u gnezdu. Istovremno usporavaju proces metabolizma i pĉele ponovo stiĉu
duţi ţivotni vek.
Pĉelinje društvo u jesen
uspeva da vrati fiziološku mladost svim svojim ĉlanovima i
tek roĊenim i onima koje su
po letnjim merilima ušle u
duboku starost.
V. Bohuš je, u ĉehoslovaĉkom ĉasopisu Vĉelar zapisao:
"Uzimanje polena utiĉe na duţinu ţivota pĉela, i uopšte ima
veliki fiziološki znaĉaj. Pĉele
zatvorene u termostatu i hra-
Brada – regulacija mikroklime
20
njene samo medom ţivele su
proseĉno 20-25 dana, a najviše
36-40 dana. Pĉele hranjene polenom i medom ţivele su 4050 dana, a najviše preko 100
dana. Uzimanjem polena moţe
se obnoviti sekrecijska delatnost ţdrelnih ţleda i kod starijih pĉela. Ako nema dovoljno
mladih pĉela, i starije pĉele, sa
zakrţljalim ţlezdama, uzgajaju
leglo ako imaju dovoljno
polena" (Abadţić 1982).
dodaje Popravko, da je obezbeĊena obilna snabdevenost
belanĉevinastom hranom-polenom.
Folna kiselina ili vitamin
M, sadrţana u polenu, potpomaţe resorpciju vitamina E,
kompleksa vitamina B i to
tiamin–B1, riboflavin–B2, piridoksin–B6, bez koga je nemoguće uzgajanje legla i
cijankobalamin–B12, i naravno, vitamina C. Na primer, za
uzgoj jedne larve do njenog
poklapanja potrebno je u proseku 5,4mg vitamina B6.
Osim što je uloga kompleksa
vitamina B tako vaţna u
uzgoju legla, ima indikacija da
su ovi vitamini od znaĉaja i u
funkcionisanju nervnog sistema pĉele. U polenu su sadrţani i fosfolipidi, koji imaju
funkciju strukturalnih elemenata na propustljivost membrana, što je veoma znaĉajno
za ćelijsku razmenu materija
(AranĊelović, Danijela).
UporeĊenjem teţine tela
pĉela izletnica raznih društava
za vreme glavne paše, s koliĉinom meda koju su sakupile ta
društva za isto vreme, Taranov
Polen u ćelijama saća
Ana Mauricio (1955), istraţivaĉ biologije pĉela, utvrdila
je da se duţina ţivota pĉela
uvek naglo skraćuje kada su
one zauzete intenzivnim uzgojem larvi, i vezano s tim, produkcijom mleĉa, i raste kada
tih radova nema, uz uslov,
21
(2001) je došao do podataka
koji pokazuje da su
- pĉele iz slabih društava ĉija
je pojedinaĉna teţine u
proseku bila 62-85mg sakupile
17,3mg meda;
- pĉele iz srednjih društava
ĉija je proseĉna pojedinaĉna
teţine bila 86-90mg sakupile
20,4mg meda;
- pĉele iz srednjejakih društava ĉija je pojedinaĉna teţina
91-95mg sakupile 21,8mg
meda;
- a pĉele iz jakih društava, ĉija
je pojedinaĉna teţine iznosile
96-100mg sakupile su 24,4 mg
meda.
Iz navedenog se vidi da
prikupljanje meda u pĉelinjim
društavima raste srazmerno
povećanju opšte pojedinaĉne
teţine pĉela izletnica, koje
karakteriše stepen razvijenosti
njihove muskulature, krila i
drugih organa.
Za nastajanje snaţnog i
zdravog društva znaĉajni su i
podaci o intenzitetu hranjenja
larvi. O intenzitetu hranjenja
larvi govore podaci do kojih
je, prema Siminu (1983)
ispitivanjem došao Lineburg.
On je utvrdio da jedna radili-
ĉka larva do svog punog razvića u toku šest dana, primi oko
10.000 poseta pĉela negovateljica, što znaĉi da larva prima hranu u intervalu od
bezmalo 52 sekunde, ili 69,4
puta na sat, odnosno l.666 puta
dnevno (za 24 sata). Usled
obilne ishrane, prema nekim
autorima, larva za šest dana
oteţa oko l.500 puta više nego
što je teţila kad se izlegla iz
jajeta.
Uporedimo li intenzitet
hranjenja larvi u slabom sa
intenzitetom hranjenja larvi u
jakom društvu, videćemo koliko je to velika razlika. Pod
pretpostavkom da u slabom
društvu pĉela negovateljica
hrani jednu larvu, a u jakom
jednu larvu hrane dve negovateljice, larva u slabom društvu
biće dvaput manje hranjena
nego larva u jakom društvu.
Ali i to nije sve. U slabom
društvu kvalitet pĉela hraniteljica je neuporedivo niţi od
hraniteljica u snaţnom društvu. Zakljuĉak je da se to
mora negativno odraziti na
konstituciju i proizvodna svojstva buduće pĉele radilice.
Jedno istraţivanje u bivšem
22
SSSR-u pokazalo je da su pĉele radilice razliĉitih pĉelinjih
društava unosile razliĉitu koliĉinu nektara u košnicu. Tako
su pĉele iz društva teţine 0,40,8 kg pri jednom doletanju
unosile u košnice po 20mg
nektara, dok su u isto vreme
pĉele društva teţine 2,0-2,2kg
unosile proseĉno po 36,5mg.
Nauĉno je dokazano da
pĉele radilice uzgojene u jakom pĉelinjem društvu imaju
odliĉnu konstituciju – bogato
masno tkivo, dobro razvijene
ţlezde, duţi jezik, veći medni
mehur, dakle veća kvalitetna
proizvodna svojstva, a trutovi
iz snaţnih društava imaju veću
teţinu semenih mehura. Sem
toga, otpornija su prema raznim bolestima i duţe ţive
nego pĉele radilice u slabom
društvu. Pĉele radilice odgojene u slabom društvu, usled
oskudnije ishrane u stadijumu
razvića, imaju slabija proizvodna svojstva, i po svim merilima daleko zaostaju iza pĉela
radilica odgajenih u jakom
pĉelinjem društvu.
Duţina ţivota pĉele radilice kao biološki faktor, a kao
posaledica negovanja larve u
jakom ili slabom pĉelinjem
društvu, ima direktni uticaj na
produktivnost pĉelinje zajednice. U sezoni proleće–leto
pĉela radilica ţivi šest nedelja
(prema nekim autorima 4-6
nedelja), a nakon dvadesetog
dana svog ţivota postaje pĉela
izletnica – sabiraĉica nektara i
polena. Naravno da je ova
starosna granica relativna, jer
moţe da varira u zavisnosti od
spoljne sredine i potrebe samog pĉelinjeg društva.
U bivšem SSSR-u struĉnjaci su ogledima utvrdili da su
pĉele izvedene u društvu teţine 2,2kg ţivele i radile duţe u
proseku 4,8 dana od pĉela
izvedenih u društvu teţine
0,9kg, što se najdirektnije
odrazilo na medoproduktivnost. Uzmimo kao primer da na
poĉetku paše dva pĉelinja društva imajuj istu jaĉinu od oko
40.000 pĉela, ali prvo, koje se
samostalno razvijalo pod
najpovoljnijim biološkim uslovima, a drugo koje smo
formirali od dva, tehnikom
dvomatiĉnog pĉelarenja ili razvili zrelim leglom iz slabijih
zajednica, dakle leglom koje je
oskudevalo u hrani, da paša
23
traje 25 dana, da je dnevni
ishrana radiliĉkih larvi presuunos u oba društva jednak i da
dan biološki faktor za jaĉinu
iznosi 2kg nektara. Prosta
pĉelinjeg društva i za radnu
raĉunica kaţe da je drugo
duţine ţivota pĉela u njemu,
društvo na toj paši proizvelo
da se snaţno društvo neguje
50kg meda, a prvo - 59,6kg ili
cele godine, i objašnjava razli9,6kg više od drugog, iz razloĉitu produktivnost pĉelinjih
ga što njegove pĉele izletnice
zajednica, odnosno visoku
u proseku ţive 4,8 dana duţe
produktivnost po jedinici ţive
nego pĉele radilice drugog
mase u jakom, a nisku u sladruštva.
bom pĉelinjem društvu.
U svetlu navedenih ĉinjenica proizilazi zakljuĉak da je
_______________________________________________________
FILMOVI
NA SRPSKOM JEZIKU U TRAJANJU OD 90 MINUTA
SAVREMENI PĈELAR TREBA DA PRATI SVA SVETSKA ZBIVANJA
CENA 300 DIN. PO DISKU, SVA TRI DISKA 700 DIN.
TEL. 016/281-666
MOB. 063/42 82 36
24
PRIPREMA PĈELINJIH DRUŠTAVA ZA ZIMU I
ZAZIMLJAVANJE U LR KOŠNICAMA
Kada se govori o pripremi
pĉeljinjih društava za zimu
onda se mora naglasiti da taj
proces traje nešto duţe nego
što se to, ustvari misli i primenjuje.
Neću se vezati za datume,
jer u pĉelarstvu je to gotovo
nemoguće. Treba istaći da je
to vreme prestanka veće
izraţenosti rojevnog nagona.
U principu se moramo od tog
momenta ozbiljnije posvetiti
onim
pĉeljinjim društvima
koje planiramo uvesti u zimu.
Posebnu paţnju moramo posvetiti jaĉini pĉeljinjih društava, pošto je to vreme još
aktivne sezone, kad neretko
ima i dobrog unosa nektara,
onda je to još jedan od razloga
da se posveti posebna paţnja
jaĉini pĉeljinjih društava.
Ako kod pojedinih pĉelinjih društava nismo zadovoljni
sa jaĉinom onda se mora traţiti razlog takvog stanja. Najĉešći razlozi su nekvalitetne,
stare istrošene matice i slab
unos nektara i polena u bliskoj prošlosti. Jedino rešenje
Pašezad Zukić Tinja
Srebrenik
Bosna i Hercegovina
takvog stanja, da nam se u
budućnosti ne bi dešavali takvi problemi, je da moramo
voditi raĉuna o mladim, kvalitetnim maticama i koliĉini
hrane.
Period menjanja matica je
upravo juli i avgust mesec,
zavisno od liĉne prakse koju
svaki pĉelar po svom uverenju
primenjuje. Moje mišljenje je
25
da je matice najbolje zameniti
krajem avgusta meseca. Matice koje dodajemo su ĉuvane u
nukleusima i nisu imale mogućnosti da se istroše zbog male
zapremine nukleusa. Drugo,
one neće uĉestvovati u proizvodnji zimske pĉele, što je
još jedan argument koji ne
moţemo zanemariti.
Vaţno je napomenuti da je
juli mesec kada trebamo veoma ozbiljno razmišljti o suzbijanju varoe.
zatvoreno, okvir se vadi i nosi
na topljenje. Na takav naĉin
moţemo odstraniti, po nekim
autorima i do 50% varoe. Kod
dodavanja graĊevinjaka moramo voditi raĉuna o kontinuitetu dodavanja takvih okvira
zbog uspješnosti tog naĉina
borbe protiv varoe.
Pre hemijskog tretiranja
pĉelinjih društava potrebno je
oduzeti višak meda. Sada je to
idealna prilika jer se ionako
nalazimo na kraju sezone.
Posebnu paţnju moramo voditi o koliĉini meda kojeg ostavljamo za zimovanje. Kada
govorimo o varoi onda moramo spomenuti da se na našem
trţištu u poslednje vreme pojavljuju lekovi raznih komercijalnih naziva. Pĉelari su zbunjeni nametanjem takvih lekova koji su uglavnom na biljnoj
bazi i ne zagaĊuju pĉelinje
proizvode. Svoj sud o tome ne
bih sada iznosio, jer sam mišljenja da vreme treba pokazati vrednosti i realan uĉinak takvih preparata. Ja na svom
pĉelinjaku koristim uglavnom
organske kiseline, pripravak
koji ima amitraz, supstancu
praškaste materije kao što je
Varoa
Još smo u periodu, kada
primenjujemo tzv. biološku
borbu protiv varoe, a ona se
sastoji u tome da se dodaje
okvir bez ţice i satne osnove
na gradnju pĉelinjem društvu
sa jedne strane legla. Kada
trutovsko leglo u njemu bude
26
dećem redosledu: ne remetim
raspored nastavaka koji se u
tom periodu ustanovi. Hrana
se dodaje u velikim koliĉinama, 2-3 litara u vremenu od
25. jula do 01. avgusta. Sva
dodata hrana će biti uskladištena u nastavak iznad legla.
Sledeca operacija koju radim
se odnosi na to da poĉetkom
avgusta vršim manipulaciju s
nastavcima tako da nastavak u
kome je većina hrane stavljam
ispod plodišta. Tog momenta
smo dobili situaciju da će pĉele u većoj ili manjoj meri prenositi hranu iz nastavka ispod
plodišta koja će ujedno i potisnuti maticu da leţe u niţim
delovima gornjeg nastavka.
Time smo dobili efekt stimulativnog automatskog prihranjivanja, što je i potrebno u
mesecu avgustu. Drugi ostvareni cilj je da smo dobili savršen raspored hrane na naĉin
kako to pĉele najbolje znaju i
uraditi.
Ne smemo zaboraviti da
smo kalendarski u avgustu
mesecu gde u većini krajeva
nema paše pa se zbog toga
moţe desiti grabeţ na pĉelinjaku. Da bi predupredili šte-
peludal a od ove godine i bevital.
Vaţna stvar o ĉemu pĉelar
mora voditi raĉuna je hrana,
odnosno koliĉina, kvalitet i
raspored.
Zatvoren med-izuzetna hrana
Treba pre svega razluĉiti
dva termina koji se koriste a to
je
obezbeĊenje
potrebne
koliĉine hrane za zimu i
stimulativno
prihranjivanje.
Na svom pĉelinjaku, od 20-25
jula vršim detaljan pregled
pĉelinjih društava koja su
odreĊena za zimovanje. Pregled se najviše praktikuje u
cilju dobijanja informacije o
koliĉini hrane i kontinuitetu
polaganja matice. Po dobivenim informacijama postupam
na sledeći naĉin. Ako je u
pitanju nedovoljna koliĉina
hrane onda postupam po sle27
tno stanje na pĉelinjaku moramo preduzeti potrebne mere
da ne doĊe do neţeljenih
situacija. Svo vreme meseca
avgusta moramo voditi raĉuna
o koliĉini legla u košnici. Ako
ţelimo da zazimimo jaka
pĉelinja društva onda taj broj
okvira sa leglom se mora
kretati od 7-8, ako nije takav
sluĉaj
onda
okvire
sa
zatvorenim leglom moramo
dodavati iz pomoćnih društava.
predlaţem prezentirani naĉin
dodavanja hrane jer je to naĉin
koji se praktikuje na mom
pĉelinjaku više godina i koji je
prešao sve stroge kriterijume
ocenjivanja. Napominjem da
potrebna koliĉina hrane koja
mora biti dostupna pĉelama
uvek treba da iznosi u našim
klimatskim uslovima iznad
15kg. Ono pĉelinje društvo
koje nema tu koliĉinu hrane
mora se prihranjivati sve dok
ne dostigne potrebne zalihe s
tim da treba voditi raĉuna da
hranu ne smeju preraĊivati
pĉele koje će nositi teret
zimovanja.
U sluĉaju da se pojave
znaĉajni periodi bez polena, a
koji je bitan za uzgoj zimske
pĉele onda se mora intervenisati sa polenom iz rezerve.
Ako pak nemamo ništa u
rezervi onda moramo koristiti
zamenu, ali ćemo postići
mnogo manji efekt u odnosu
da u prirodi ima polena u
izobilju.
U septembru mesecu uglavnom trebamo kontrolisati da
li smo uradili prave stvari u
prethodnom periodu. Ja u tom
vremenskom periodu vadim
Okvir sa zatvorenim leglom
Veoma ĉesto slušam priĉe
pojedinih pĉelara da im se
dogodi, da pored velike koliĉine hrane u gornjem nastavku,
pĉele ugibaju od gladi jer su
formirale klube u donjem
nastavku koji je u zimskom
periodu sa malom koliĉinom
hrane. Da se takvi problemi
ne bi dešavali, nesebiĉno
28
krajnje okvire tako da umesto
10 u svakom nastavku ostavljam po 8 okvira. Ako
eventualno ima meda na tim
okvirima, a oni budu sa saćem
lošijeg kvaliteta, isecam saće
sa medom i stavljam ga u
velike hranilice ispod krova
košnice, gde pĉele imaju pristup. Pĉele će svo saće oĉistiti
od meda i med uskladišiti na
njima najpogodnije pozicije.
Sa ovakvim naĉinom rada pĉelar moţe ujedno da ĉeka period dodavanja prvih pogaĉa.
Još nam ostaje faza tretiranja oksalnom kiselinom.
Ona se primenjuje u periodu
kada pĉelinja društva nemaju
legla, a to je najĉešće period
novembra i decembra.
Kao poslednja operacija u
kalendarskoj godini vršim utopljavanje pĉelinjih društava sa
nekoliko listova novinskog papira, ali i tu operaciju vršim u
novembru mesecu.
Pogrešna je praksa pojedinih pĉelara da utopljavanje
vrše u periodu od meseca
oktobra zbog toga što taj
mesec zna ĉesto biti topliji
nego obiĉno. Tada se matica
usred povoljnije mikroklime u
košnici ponovo aktivira pa
imamo za posledicu 2-3 okvira
potpuno nepotrebnog legla. Na
odgajanju legla u tom periodu
zimske pĉele će se u dobroj
meri istrošiti.
29
GOSPODAR
PČELA II
Autor Dragoslav Ilić Šeš
VELIKA AKCIJA!
Svi kupci knjige dobijaju na poklon
filmove: Apimondija Irska 2005, Apimondija Australija 2007, Apimondija
Francuska 2009 i sve brojeve časopisa
„Srpski pĉelar“ na disku.
CENA 1400 din. Tel. 016/ 281-666 Mob. 063/ 42 82 36
SADRŢAJ KNJIGE
INTERNACIONALNA PĈELARSKA BIOGRAFIJA.........................................................................5
UVOD.........................................................................................................................................................7
ISTORIJAT.............................................................................................................................................11
BIOLOGIJA MEDONOSNIH PĈELA I PĈELINJEG DRUŠTVA.................................................14
SISTEMATSKO MESTO PĈELE...................................................................................................14
RASE MEDONOSNIH PĈELA......................................................................................................15
KRANJSKA RASA..........................................................................................................................15
ITALIJANSKA RASA.....................................................................................................................16
KAVKASKA RASA........................................................................................................................16
TAMNE PĈELE.................................................................................................................. .............17
AFRIĈKA PĈELA...........................................................................................................................17
30
HIBRIDI...........................................................................................................................................17
NEPOŠTOVANJE RASNO REJONSKIH PRINCIPA UNIŠTENJE AUTOHTONIH
RASA................................................................................................................................................18
SASTAV PĈELINJEG DRUŠTVA.................................................................................................21
MATICA..........................................................................................................................................22
PĈELE RADILICE..........................................................................................................................24
TRUTOVI.........................................................................................................................................25
PĈELINJE GNEZDO.......................................................................................................................26
RAZVOJ MEDONOSNE PĈELE....................................................................................................29
HRANA MEDONOSNE PĈELE.....................................................................................................32
PĈELINJE DRUŠTVO....................................................................................................................34
PODELA ULOGA PĈELA RADILICA U DRUŠTVU..................................................................37
PODELA ULOGA PREMA FUNKCIJI ŢLEZDA.........................................................................37
PODELA ULOGA PREMA POTREBI DRUŠTVA.......................................................................38
MIKROKLIMA KOŠNICE I LEGLA.............................................................................................39
POLOŢAJ RAMA U KOŠNICI.......................................................................................................43
GRAĐA I FUNKCIJA ORGANA PĈELA......................................................................................44
KOŢNI SKELET..............................................................................................................................44
TELO............................................................................................................................ ............................45
GLAVA SA ORGANIMA...............................................................................................................45
GRUDI..............................................................................................................................................48
STOMAK........................................................................................................ .................................49
CREVNI SISTEM............................................................................................................................50
ŢLEZDE...........................................................................................................................................51
ŢAOĈNI APARAT..........................................................................................................................52
KRVNI SISTEM..............................................................................................................................53
ORGANI ZA DISANJE...................................................................................................................54
NERVNI SISTEM............................................................................................................................54
POLNI ORGANI..............................................................................................................................54
ĈULO DODIRA...............................................................................................................................55
ĈULO UKUSA.................................................................................................................................55
ĈULO SLUHA..................................................................................................... ............................55
ORGANI RAVNOTEŢE..................................................................................................................56
REFLEKSI........................................................................................................................................57
KOŠNICE, ALAT I PRIBOR................................................................................................................60
KOŠNICE.........................................................................................................................................60
ANTON-ŢMIDERŠIĆEVA KOŠNICA (AŢ).................................................................................62
DADAN-BLATOVA KOŠNICA (DB)...........................................................................................62
FARAROVA KOŠNICA.................................................................................................................63
31
LANGSTROT-RUTOVA KOŠNICA (LR).....................................................................................63
KOŠNICA DRAGOSLAVKA.........................................................................................................63
PĈELARSKI ALAT I OPREMA.....................................................................................................67
OPREMA ZA RAD SA PĈELAMA................................................................................................67
OPREMA ZA VAĐENJE MEDA...................................................................................................68
CENTRIFUGE.................................................................................................................................69
CEDILJKA ZA MED.......................................................................................................................70
SUDOVI ZA MED...........................................................................................................................71
OPREMA ZA TOPLJENJE I CEĐENJE VOSKA..........................................................................71
PARNI TOPIONIK..........................................................................................................................71
SUNĈANI TOPIONIK.....................................................................................................................72
ISPIRANJE VOSKA........................................................................................................................72
ARMIRANJE SATNIH OSNOVA..................................................................................................72
PĈELINJAK............................................................................................................................................76
MESTO ZA PĈELINJAK................................................................................................................76
EKOLOŠKI FAKTORI PĈELINJAKA...........................................................................................77
ABIOTIĈKI FAKTORI...................................................................................................................77
BIOTIĈKI FAKTORI......................................................................................................................78
ANTROPOGENI FAKTORI...........................................................................................................78
MIKROKLIMA PĈELINJAKA.......................................................................................................78
FAKTOR SVETLOSTI....................................................................................................................80
POLOŢAJ LETA NA KOŠNICI......................................................................................................81
POZICIJA DRUŠTVA NA PĈELINJAKU......................................................................................82
RASPORED KOŠNICA NA PĈELINJAKU...................................................................................85
POSTOLJE ZA KOŠNICE..............................................................................................................87
TRAVA NA PĈELINJAKU............................................................................................................88
BROJ KOŠNICA NA PĈELINJAKU..............................................................................................89
PRAKTIĈNO PĈELARSTVO..............................................................................................................92
PĈELAR...........................................................................................................................................92
STAJANJE PRI RADU....................................................................................................................92
OTVARANJE KOŠNICE................................................................................................................93
PĈELAREVE INTERVENCIJE......................................................................................................93
PRVI RADOVI.................................................................................................................................93
UBZANI RAZVOJ PĈELINJEG DRUŠTVA.................................................................................94
PRIHRANJIVANJE.........................................................................................................................96
UBRZANI RAZVOJ PĈELINJEGDRUŠTVA DIMLJENJEM......................................................99
UBRZANI RAZVOJ PĈELINJEG DRUŠTVA REMEĆENJEM RASPOREDA HRANE U
KOŠNICI........................................................................................................................................100
DODAVANJE SATNIH OSNOVA...............................................................................................101
32
DODAVANJE NASTAVKA.........................................................................................................102
ISKORIŠĆAVANJE GLAVNE PAŠE..........................................................................................102
ISKORIŠĆAVANJE GLAVNE PAŠE SLABIM DRUŠTVIMA.................................................104
ISKORIŠĆAVANJE SLABE PAŠE JAKIM DRUŠTVIMA .......................................................105
METODA ZAROBLJENE MATICE............................................................................................105
DVOJNO PĈELARENJE...............................................................................................................107
VIŠEMATIĈNO PĈELARENJE...................................................................................................109
DVOMATIĈNO PĈELARENJE...................................................................................................110
TROMATIĈNO PĈELARENJE....................................................................................................112
ĈETVOROMATIĈNO PĈELARENJE ........................................................................................113
ŠESTOMATIĈNO PĈELARENJE................................................................................................114
SELEĆE PĈELARENJE................................................................................................................116
VAĐENJE MEDA.........................................................................................................................116
SAĆE U MEDU.............................................................................................................................118
MED U SAĆU................................................................................................................................118
POSTUPCI U POĈETNOM PERIODU........................................................................................119
UZIMLJAVANJE PĈELINJEG DRUŠTVA.................................................................................122
SPAJANJE DRUŠTAVA...............................................................................................................123
ROJENJE...............................................................................................................................................128
PRIRODNO ROJENJE..................................................................................................................128
VEŠTAĈKO ROJENJE.................................................................................................................135
METODE VEŠTAĈKOG ROJENJA............................................................................................136
PRIHRANJIVANJE ROJA............................................................................................................139
PROIZVODNJA MATICA..................................................................................................................142
PRESAĐIVANJE LARVI..............................................................................................................143
RODITELJSKO DRUŠTVO..........................................................................................................144
STARTER......................................................................................................................................144
ODGAJIVAĈKO DRUŠTVO - BILDER......................................................................................147
STARTER - BILDER DRUŠTVO SA MATICOM......................................................................148
RODITELJSKO-STARTER-BILDER DRUŠTVO.......................................................................148
PROIZVODNJA SUPER MATICA..............................................................................................149
PROIZVODNJA MATICA PLASTIĈNIM APARATOM...........................................................150
BRZA PROIZVODNJA MATICA................................................................................................152
PRINUDNA TIHA SMENA MATICE..........................................................................................155
ZAMENA MATICE BEZ TRAŢENJA ........................................................................................155
OPLODNJACI................................................................................................................................156
PLASTIĈNE TEGLE KAO OPLODNJACI..................................................................................158
FORMIRANJE OPLODNJAKA....................................................................................................159
PRIHRANJIVANJE OPLODNJAKA............................................................................................160
33
PRAVILO TERITORIJALNOG MAKSIMUMA.........................................................................160
HVATANJE MATICE, OBELEŢAVANJE I STAVLJANJE U KAVEZ....................................165
DODAVANJE MATICE................................................................................................................167
REDOVNA ZAMENA MATICE..................................................................................................168
BIOLOŠKE OSOBINE PĈELINJEG DRUŠTVA............................................................................174
GRABEŢ........................................................................................................................................174
SAMOSTALNE AKTIVNOSTI PĈELA......................................................................................178
SAMOSTALNO PRESELJENJE MATICE IZ DRUŠTVA U DRUŠTVO..................................178
SAMOSTALNO SPAJANJE DVA DRUŠTVA............................................................................179
SAMOSTALNO PRESELJENJE IZLETNICA IZ DRUŠTVA U DRUŠTVO............................180
SAMOSTALNO FORMIRANJE DVOMATIĈNOG DRUŠTVA................................................183
EMBRIONALNI RAZVOJ PĈELA RADILICA U TRUTOVSKIM ĆELIJAMA .....................184
MATICA TRUTUŠA.....................................................................................................................185
LAŢNE MATICE...........................................................................................................................187
AGRESIVNOST I UBODI............................................................................................................189
PĈELINJI PROIZVODI......................................................................................................................192
PĈELINJI MED.............................................................................................................................192
HEMIJSKI SASTAV MEDA.........................................................................................................194
FIZIĈKE OSOBINE MEDA..........................................................................................................196
MIKROORGANIZMI U MEDU...................................................................................................197
BIOLOŠKE OSOBINE MEDA.....................................................................................................197
ŠEĆERNI MED..............................................................................................................................198
VOSAK..........................................................................................................................................198
PĈELINJI VOSAK.........................................................................................................................199
SASTAV I OSOBINE VOSKA.....................................................................................................200
FALSIFIKOVANJE VOSKA........................................................................................................200
POLEN...........................................................................................................................................201
HEMIJSKI SASTAV POLENA.....................................................................................................202
DOBIJANJE POLENA..................................................................................................................203
HEMIJSKI SASTAV I FIZIĈKEOSOBINE PROPOLISA...........................................................204
BIOLOŠKE OSOBINE PROPOLISA...........................................................................................205
MATIĈNI MLEĈ.......................................................................................................... .................205
HEMIJSKI SASTAV MATIĈNOG MLEĈA................................................................................205
FALSIFIKOVANJE I KONTROLA KVALITETA MATIĈNOG MLEĈA……….....................206
PĈELINJI OTROV.........................................................................................................................207
BOLESTI, NEPRIJATELJI I PRIJATELJI PĈELINJEG DRUŠTVA.........................................210
BOLESTI........................................................................................................................................210
BOLESTI LEGLA..........................................................................................................................210
AMERIĈKA KUGA......................................................................................................................210
34
KREĈNO LEGLO..........................................................................................................................214
MEŠINASTO LEGLO...................................................................................................................215
EVROPSKA TRULEŢ...................................................................................................................216
BOLESTI ODRASLIH PĈELA.....................................................................................................216
NOZEMA.......................................................................................................................................216
AKAROZA.....................................................................................................................................218
ZAJEDNIĈKA BOLEST LEGLA I ODRASLIH PĈELA............................................................218
VAROZA........................................................................................................................................218
NEPRIJATELJI PĈELA................................................................................................................222
PTICE.............................................................................................................................................222
MIŠEVI..........................................................................................................................................223
STRŠLJENOVI..............................................................................................................................223
OSE.................................................................................................................................................223
PRIJATELJI PĈELA......................................................................................................................224
MRAVI.................................................................................................................... .......................224
VOSKOV MOLJAC.......................................................................................................................224
MEDONOSNE BILJKE.......................................................................................................................228
ODLIĈNE I VRLO DOBRE MEDONOSNE BILJKE.................................................................230
LOTUS CORNICULATUS L., Zvezdan, ţuti zvezdan, smiljkata................................................230
GLEDITSCHIA TRIACANTHOS L., Glediĉija, gledić, trnovac..................................................231
GERANIUM MACRORRHIZUM L., Zdravac, ţdralica, priboj...................................................231
TRIFOLIUM INCARNATUM L., Inkarnatska detelina, inkarnatka.............................................232
LYCIUM HALIMIFOLIUM Mill., Ţiva ograda, vrbica, vuĉac....................................................232
PYRACANTHA COCCINEA Roem., Pirakanta, glogovica.........................................................234
ACER TATARICUM L., Ţešlja, ţešljika, ţestika.........................................................................234
SALVIA OFFICINALIS L., Ţalfija, kadulja, pelin, kuš................................................................235
LABURNUM ANAGYROIDES Med., Ţuti bagrem, zanovet, tilovina........................................237
SALVIA PRATENSIS L., Divlja ţalfija, livadska kadulja............................................................238
CENTAUREA CYANUS L., Razliĉak, modrocvet.......................................................................238
AMORPHA FRUTICOSA L., Bagremac, divlji bagrem, amorfa..................................................239
LAVANDULA OFFICINALIS Chaix, Lavanda, lavandula, despik.............................................240
RUBUS IDAEUS L., Malina, malina planinska............................................................................241
TRIFOLIUM MONTANUM L., Bela brdska detelina..................................................................242
BRASSICA NIGRA (L.) Koch., Crna slaĉica, crna repica, senf...................................................242
TRIFOLIUM REPENS L., Bela detelina, puzeća detelina............................................................243
TILIA CORDATA Mill., Sitnolisna lipa, lipolist..........................................................................244
TILIA TOMENTOSA Moench., Bela lipa, srebrna lipa................................................................246
TRIFOLIUM PRATENSE L., Crvena detelina, trojka, trogotka...................................................246
CATALPA BIGNONIOIDES Walt, Obiĉna katalpa, cigaraš........................................................248
35
STACHYS REINERTII Heldr, Ĉistac, pĉelin cvet........................................................................248
THYMUS PULEGIOIDES L., Majĉina dušica rebrasta................................................................249
ECHINOPS SPHAEROCEPHALUS L., Glavoĉ, sikavica............................................................250
SALVIA VERTICILLATA L., Sjeruša, trbušac, starac.................................................................250
SATUREIA SUBSPICATA Vis., Vrijesak primorski, vrijesak, ĉubar..........................................252
RUBUS ULMIFOLIUS Schott, Kupina.........................................................................................253
ONOPORDON ACANTHIUM L., Magareći ĉkalj, ĉkalj, magareći trn.......................................254
HELIANTHUS ANNUUS L., Suncokret, sunĉogled....................................................................254
ASCLEPIAS SYRIACA L., Cigansko perje, ţabljak, svileni dubac, svilolan..............................256
LYTHRUM SALICARIA L., Vrbiĉica velika, drenak, vrbica......................................................257
ALTHAEA OFFICINALIS L., Beli slez, pitomi slez, trandovilje.................................................258
LATHYRUS LATIFOLIUS L., Grahorovina, divlji grah..............................................................259
MELISSA OFFICINALIS L., Matiĉnjak, matoĉina, pĉelinjak......................................................260
FILIPENDULA ULMARIA L. Maxim., Medunika, suruĉica.......................................................261
MENTHA ARVENSIS L., Poljska metvica, poljska nana.............................................................262
MENTHA LONGIFOLIA L. Huds., Konjski bosiljak, divlja metvica..........................................263
EPILOBIUM ANGUSTIFOLIUM L., Kiprovina, noćurak, vrbolika............................................264
MALVA SILVESTRIS L., Crni slez, gušĉija trava.......................................................................265
CARDUUS NUTANS L., Striĉak, medeni ĉkalj, crveni ĉkalj.......................................................266
MAHONIA AQUIFOLIUM (Pursch) Nutt., Mahonija..................................................................266
KOELREUTERIA PANICULATA Laxm., Kelreuterija...............................................................267
ANGELICA ARCHANGELICA L., AnĊelika, anĊeoski koren, kravojac....................................268
EUPATORIUM CANNABINUM L., Konopljuša, resnik, divljika, ustuk....................................268
CIRSIUM CANUM (L.) All., M. B., Pseća palamida...................................................................270
SYMPHORICARPUS ALBUS L. Blake, Grozdasti biserak, beli biserak....................................270
STACHYS RECTA L., Ĉistac veliki, ţućkasti ĉistac....................................................................271
MENTHA PULEGIUM L., Barska nana, metvica.........................................................................272
SOPHORA JAPONICA L., Sofora, japanski bagrem....................................................................274
CARDUUS ACANTHOIDES L., Bocka, bodalj, striĉak..............................................................274
SALVIA AMPLEXICAULIS L. am., Kadulja, ţalfija..................................................................275
POLYGONUM CUSPIDATUM Sieb. et Zucc., Troskot japanski................................................276
ECHIUM VULGARE L., Lisiĉji rep, lisiĉina obiĉna....................................................................277
MELILOTUS ALBUS (Med.) Desr., Kokotac beli, ţdraljika.......................................................278
EVODIA sp., Evodija, pĉelinje drvo..............................................................................................279
CARYOPTERIS MASTACANTUS L., Kariopteris.....................................................................280
MENTHA AQUATICA L., Vodena metvica.................................................................................280
QUERCUS PETRAEA (Matt.) Lieblein, Hrast kitnjak, ljutik.......................................................282
QUERCUS ROBUR L., Luţnjak, hrast luţnjak............................................................................282
LAPPA MAJOR Gaert, Ĉiĉak, repušina, veliki ĉiĉak....................................................................284
36
LAPPA TOMENTOSA Lam., Ĉiĉak veliki maljavi......................................................................285
ABIES ALBA Mill., Jela, obiĉna jela, vita jela.............................................................................286
CHAENOMELES JAPONICA Pers., Japanska dunja...................................................................286
PICEA ABIES L. Karst., Smreka, smrĉa.......................................................................................288
CIRSIUM ERIPHORUM L. Scop., Konjski rep, konjski trn, ostanj.............................................288
ANCHUSA OFFICINALIS L., Volovski jezik, paĉje gnezdo.......................................................290
SALIX BABYLONICA L., Ţalosna vrba, jadika..........................................................................290
PRUNUS CERASUS L., Višnja.....................................................................................................292
MELILOTUS OFFICINALIS L. Pall., Kokotac ţuti, ţdraljika.....................................................292
STACHYS GERMANICA L., Vuĉji ĉistac, kudravac...................................................................293
PHACELIA TANACETIFOLIA Benth., Facelija.........................................................................294
CIRSIUM LANCEOLATUM (L.) Scop., Osat, ostan, striĉak.......................................................295
PRUNUS CERASIFERA Ehrh., Dţanarika...................................................................................296
ROBINIA PSEUDOACACIA L., Bagrem, beli bagrem, bagren..................................................297
___________________________________________________________________________________
DIMNI TOP
SVETA MED
LESKOVAC
CENA SAMO 2 900 DIN.
TEL. 016 / 22 – 00 – 48 MOB. 061 / 172 17 61
37
HAITI
Haiti
Tropska temperatura Haitija varira izmeĊu 25˚C i 32˚C.
U nekim region temperatura je
veoma hladna u ruralnim podruĉjima Kenscoff , Foret des
Pins i severni region Haitija.
Jean-Claude Dorsainvil
Haiti
Kratak opis klime u
razliĉitim regionima Haitija.
Kratak opis pĉelarskih
zona Haitija
Haiti ima deset regiona sa
površinom od 27.500km². Šezdeset procenata stanovništva
ţivi u ruralnim podruĉjima.
Haiti se nalazi u regionu
Kariba izmeĊu Kube i Jamajke. Haiti deli Hispaniola
ostrvo sa Dominikanskom Republikom. Stanovništvo Haitija se procenjuje na skoro 10
miliona ljudi.
Šezdeset procenata populacije ţivi u
stanovništva je
preţiveo zahvaljujući usevima.
Haiti - provincije
38
u smislu obrazovanja nekih
studenata Haitija da bi mogli
da rade sa seljacima na umnoţavanju pĉela. Pčelarski institute Kvinslend univerziteta
nekim studentima Haitija je
dao specijalizaciju, kako bi
nastavili studije i magistrirali
na pcelarstvu.
je preţiveo zahvaljujući pĉelinjim proizvodima (med), i
usevima.
Dvadeset pet procenata
stanovništva sa ruralnih podruĉja su preţiveli zahvaljujući
pcelarstvu . Osnovni problem
razvoja pcelarstva na Haitiju
je krĉenje šuma.
Nakon Nacionalne studije
voĊene od "Nacionalnog pĉelarskog saveza Haitija" saznali
smo da ima 25.000 seljaka koji ţele da se bave pĉelarstvom,
ali zbog nedostatk
, oni ne
mogu da ostvare svoje ciljeve.
se suoĉe u ruralnim zonama.
-
Degradacija i krĉenje
šuma.
Biljne pokrivaĉ Haitija je
samo 2%.
Intenzivna poljoprivreda u
ruralnim zonama Haitija
-
Pčelarka Haitija
Nakon verifikacije zainteresovanih, Institut Technique
Agricole de Vétérinaire et
d’Apiculture osnovao je Nacionalni pĉelarski savez Haitija
-
39
Nacionalni pĉelarski savez
Haitija traţi MeĊunarodne
partnere za razvoj pĉelarstva u ruralnim zonama
Haitija za razvoj 15.000
pĉelinjih društava .
Razmenu ĉelarskih Tehnologija izmeĊu razvijenih
zemalja i Nacionalnog
pĉelarskog saveza Haitija.
Pčelinjak na Haitiju
Pĉelari :
Podrška mladim studentima Haitija na Pčelarskom
Institutu Kvinslend univerziteta.
- Nauka o medu na studijama Pcelarskog Instituta
Kvinslend univerziteta.
Poziv je upućen meĊunarodnim organizacijama u razvijenim zemljama da nam se
pridruţe , i da nam pruţe asistenciju za razvoj pcelarstva u
ruralnim podruĉjima koji su
identifikovani od strane Nacionalnog pĉelarskog saveza
Haitija.
-
Broj pĉelara: 10.500
Ukupan
broj
košnica:
30.170
Broj košnica po pĉelaru je
3 - 5.
Procenat
profesionalnih
pĉelara: 5%
Procenat poluprofesionalnih i amaterskih pĉelara: 15%
Pčelinjak na Haitiju
40
Studenti pčelarstva
U cilju razvoja pĉelarstva
na Haitiju, osnovane su dve
pĉelarske škole za obuku struĉnjaka:
mladima Haitija da steknu tehniĉku diplomu u toku
dve godine.
Druga je Pčelarski institute
Kvinslend univerziteta, takoĊe u gradu Hinĉe, centralni
deo, koja daje viši stepen
obrazovanja sa specijalizacijama u pcelarstvu.
U pčelarskoj učionici
Prva je Institut Technique
Agricole de Vétérinaire et
d’Apiculture u gradu Hinĉe,
centralni deo, koja daje mogu41
PĈELAR BRESLISKI ILIJA
obavlja. Tako je i poznat u
svoj grad kao dugogodišni
direktor firme “Beton” - Štip.
Pĉelarstvom se nije poĉeo
baviti samoinicijativno već je
to bila porodiĉna profesija.
Njegov otac je bio pĉelar i to
veoma uspešan u to vreme. On
je još kao uĉenik, još od malih
nogu gledao kako njegov otac
gaji pĉele. Od njega je nauĉio
sve o pĉelama. Kada je završio
fakultet, vratio se u Štip i
ubrzo se zaposlio. Tada se
ponovo javlja njegova ljubav
ka pĉelama, sa mnogo više
energije i samopouzdanja. Za
nekoliko godina je promenio
stare i istrulele košnice i uzeo
nove ali je zadrţao dimenzije
tih košnica sa kojima je njegov
otac pĉelario. Kasnije ću reći o
kojim se to košnicama radi.
Nakon nekoliko godina je
imao preko pedeset društava.
Posećivao je mnoge sajmove. Najviše je voleo sajam u
Beogradu, onaj na Tašmajdanu. Uvek je kupuvao najnoviju
i najsavremeniju opremu. Nije
ţalio pare kada su pĉele bile u
Bresliski Ilija
Štip, Makedonija
Jedan od najstarih i najpoznatih pĉelara iz opštine Štip,
Republika Makedonija je Bresliski Ilija, koji se pĉelarstvom
bavi više od 40 godina.
RoĊen je 09.01.1947. godine u Štip tadašna SFRJ. Školovao se u Štipu a fakultet je
završio u Skoplju. Završio je
graĊevinski fakultet, a zatim
se zaposlio u graĊevinsku
firmu u svoj grad, koja se zove
“Beton“ - Štip. Nakon nekoliko godina je postao i generalni
direktor koju funkciju i danas
42
Pčelinjak Bresliski Ilije
pitanju. Pored Srbije posećivao je i sajmove u Bugarskoj,
a 1993. godine je bio na Apimondiji u Lozani. Kupio je
mnogo kniga. Verujem da nije
sve proĉitao zato što ih je bilo
mnogo. Ima veliki broj prijatelja meĊu pĉelarima sa kojima
se druţi i diskutuje o pĉelama.
Jedan od njih je Raĉanovski
Stojĉe iz Štipa, a isto i Jovanovski Time iz Vinice sa kojima
se ĉesto viĊa i razmenjuje
mišljenje o pĉelama.
Trenutno ima preko 100
košnica, od kojih je 80 na pri-
kolici. Košnice su postavljene
sa obe strane u dva reda. To
što su njegove pĉele na
prikolici mnogo mu olakšava
da seli svoje pĉele na više
paša. Zbog obaveza na poslu i
poslovnih putovanja, malo mu
vremena ostaje za rad sa
pĉelama. Jedva ĉeka odlazak
u penziju da bi se potpuno
posvetio pĉelama. Mada je u
punoj snazi rekao je da će u
svoj testament zaveštati prikolicu nekom mladom pĉelaru
koji je ne sme prodati. Ilija seli
pĉele na nekoliko paša. Do 15
43
aprila pĉele su blizu njegovog
doma kada vrši stimulativnu
prihranu pĉela. Zatim pĉele
seli na uljanu repicu. Prošle
godine je bila zasejana na
podruĉju Negotino. Posle repice pĉele vraća na staro mesto,
blizu Štipa. Tada su pĉele na
bagremu i livadskoj paši. Posle 10. juna pĉelama peva
pesmu Belog Dugmeta “Hajdemo u planine”. Najaĉešće
na Maleševijata, na mesto
zvano Obozna. Tada su pĉele
na hrastovoj paši, a ima i
kupine, majĉine dušice, bele
deteline itd. Tamo ostaju oko
dva meseca ako ima paše, a
ako nema pĉele se sele na
novu lokaciju. Prvog septembra pĉele seli na Ovĉje polje
gde ostaju do zime. U tom
periodu na Ovĉje polje cveta
Turski Bosiljak. Od njega nema prinosa, ali ima stimulatevnog unosa i pĉele ostaju
aktivne. Po precvetavanju bosiljka pĉele vraća blizu kuće u
Štipu i tamo ostaju do aprila.
Što se tiĉe meda Ilija uvek
kaţe da bez prirode nema
meda, to jest ako ima povoljnih uslova ima i meda.
Ilija kraj svog pčelinjaka
Veliki je ljubitel sadnje
medonosnog drveća i to: Evodije, Bagrema, Kelreuterije,
Hrasta itd. Kupuje ih iz šumskog gazdinstva i iz rasadnika. Njegovo omiljeno drvo je
Creša. Poklonio je 500 sadnica
Evodije gradu Štipu. Sada je
naruĉio 500 sadnica medonosnog drveta pod nazivom Paulownia i to iz daleke Kine.
Da kaţem nešto i o njegovim košnicama. One su takozvane Štipski standard. Po
dimenzije su veće od LR a
manje od DB. Dimenzije košnice su: duţina 44,4 širina
37,2 a visina je 29,5cm. Sva
tela su istih dimenzija. Već
nekoliko godine sa mnogim
pĉelarima, a najviše sa gore
spomenutih vodio je mnoge
verbalne duele
da su te
njegove košnice idealne za
44
gajenje pĉele, da na te ramove
uvek ima meda i kada treba
zazimiti pĉele to je mnogo
lakše jer svi ramovi gde će biti
klube imaju veliki venac meda
i pojas sa polenom. Dana
02.11.2011. godine bili smo u
poseti Leskovcu, naš domaĉin
bio je gospodin Dragoslav Ilić
Šeš i u toku diskusije oko
košnice “Dragoslavke” Ilija je
dao ruku Dragoslavu, a nama
rekao da je o tome priĉao
nekoliko godina. Razlika je u
tome što je kod košnice
“Dragoslavke” osnova kvadratnog oblika, a kod štipske
pravougaonog.
Mogu da se pohvalim da
sam jedan od onih sa kojima
najradije diskutuje o pĉelama.
Sa njima je uvek prijatno
druţiti se, pa neka nam ga
Bog poţivi još mnogo godina.
________________________
________________________
Autor teksta
Ilco kostadinovski
Vinice, Makedonija
45
ŠUMSKA JAGODA
FRAGARIA VESCA L.
fam. Rosaceae
troĉlani, takoĊe, maljavi. Listići testerasto nazubljeni do 6cm
dugaĉki. Zalisci crveno-smeĊi,
lancetasti. Cvetovi beli oko
15mm u preĉniku, najĉešće
dvopolni grupisani u cvasti.
Kruniĉni listići okruglasti,
ĉašićni trouglasti-šiljati. Iz
cvetne loţe razvija se mesnat
soĉan plod, zbirna orašiĉica,
okruglastog oblika, crvene boje do 2cm duga. Biljka cveta
aprila do juna.
Šumska jagoda raste u
regionu listopadnih, hrastovih
i bukovih šuma, na proplancima, pored i u šumama, pored
puteva.
Koristi se plod (Fragariae
fructus) i list (F. folium). Plod
se prikuplja kad je zreo, koristi
sveţ ili se suši u sušnici na
temperaturi od 35˚C, temperatura se povećava i završna je
45-65˚C. List se bere dok je
mlad, nakon branja plodova,
sa drškom do 1cm, suši se u
Doktor bioloških nauka
Vlastimir Stamenković
Leskovac
Višegodišnja zeljasta biljka. Rizom valjkast, vodoravan ili kos. Pri osnovi sa
rozetom od listova. Iz sredine
rozete javljaju se nadzemni
puzeći izdanci koji se ukorenjuju na ĉvorovima. Cvetno
stablo je uspravno, do 30cm
visoko, maljavo. Listovi su
46
Šumska Jagoda
tankom sloju na lesama, u hladu, na promaji, da zadrţi boju.
Ne prikupljaju se oboleli listovi, sa smeĊim pegama.
Osušeni list moţe da sadrţi
do 12% vlage, manje od 3%
sitnijih delova od 2mm, do 5%
delova sa promenjenom bojom, do 0,5% mineralnih
primesa.
Plod sadrţi od 9,5% šećera,
organske kiseline, oko 1,5%
pektina, do 0,4% tanina, flavonoide, antocijane, vitamine C i
B, karotin, folnu kiselinu,
tragove etarskog ulja, mikroelemente: gvoţĊe, bakar, hrom
i dr. U listu se nalazi do 280
mg% vitamina C, tragovi
alkaloida, glikozid fragarin, tanini i dr.
Plod je, pre svega, dijetetik,
ali ima i dobra lekovita svojstva: sniţava povišeni krvni
pritisak, smanjuje masne naslage u krvnim sudovima, povećava diurezu, otklanja atoniju creva i zatvor, teškoće kod
gastroduodenalnog ĉira, jaĉa
organizam, leĉi skorbut itd.
47
List je, zbog sadrţaja tanina,
hemostiptik, zatim vazodilatator i hipotenziv, blag diuretik,
a spolja u sveţem stanju sluţi
za zaceljivanje rana.
Sveţi plodovi, uzeti u toku
dana u koliĉini od 250-500g
veoma povoljno deluje na funkcije ţuĉi i reumatske bolesti.
Pripremanje ĉaja: 1 supenu
kašiku osušenih i isitnjenih
listova preliti sa 200ml vode,
zagrevati sadrţaj do kljuĉanja,
dodati 1 kafenu kašiku osušenih plodova jagode, ostaviti
sve u poklopljenom sudu 20
minuta i procediti. U toku
dana uzeti 2-3 šolje ĉaja,
najbolje izmeĊu obroka.
Za ispiranja, grgoljenje i
smirivanje upalnih procesa
priprema se odvar od 15g osušenog i isitnjenog korena na 1
šolju vode.
Ĉaj od listova priprema se
na sledeći naĉin: 20g osušenih
i isitnjenih listova preliti šoljom vruće vode, ostaviti u
poklopljenom sudu 2 sata i
procediti. Ĉaj uzimati u gutljajima više puta u toku dana.
Kod upotrebe ĉaja od listova i korena mokraća dobija
tamniju boju!
Šumska jagoda
Šumska jagoda je rasprostranjena na celoj teritoriji
naše zemlje, u regionima koji
su povoljni za pĉelarenje: od
brdskih do planinskih predela.
Nekada gradi sastojine sa velikim brojem jedinki, pa ukoliko
klimatski uslovi budu povoljni
u periodu cvetanja biljke
(april-juni), moţe biti znaĉajna
pĉelinja paša. Kako naseljava
predele sa razliĉitim ekspozicijama, period cvetanja na
relativno malim površinama se
produţava na 30-40 dana. Za
to vreme pĉelinja društva mogu prikupiti 30-40, pa ĉak i
100 kg nektara sa 1 ha i znaĉajnu koliĉinu polena. Bugarski
autori su dali podatak da sa
jedne cvasti pĉele prikupe 0,37
ml nektara, a sa 10 m kvadratnih 0,026 kg meda.
48
Prikupljene koliĉine nektara i polena su odliĉna stimulitivna hrana za ubrzani razvoj
pĉelinjih društava i pripremu
za glavne paše.
Pored šumske jagode u flori Srbije rasprostranjene su još
dve vrste iz ovoga roda:
Fragaria viridis Duch.
(pucavica), sa veoma aromatiĉnim ţućkastobelim,
na
vrhovima crvenkastim plodovima.
Fragaria moschata Duch.
(kitnjaĉa), sa belozelenkastim
plodovima, na sunĉanoj strani
crvenkasto obojenim.
Plodovi ove dve vrste se
teško odvajaju od drške, tvrdi
su i manje ukusni od plodova
šumske jagode. Obe vrste su
dobre medonoše, ali njihove
sastojine nisu sa velikim brojem jedinki, kakav je sluĉaj sa
šumskom jagodom.
Ako se stacionarni pĉelinjaci nalaze u ravniĉarskim
predelom kulturne forme jagoda, nastale selekcijom od
divljerastućih vrsta, mogu nadoknaditi nedostatak šumske
jagode, jer su isto odlićna
pĉelinja paša. Naravno, poseduju izvanredna dijetetska i
lekovita svojstva.
49
OTKRIVENO DA MALA MUVA APOCEPHALUS BOREALIS
NAPADA PĈELE
Na drţavnom univerzitetu
San Franciska nauĉnici su pronašli novog parazita pĉela. Do
otkrića se došlo sasvim sluĉajno. Profesor biologije Dţon
Hafernik, koji je takoĊe predsednik Kalifornijske akademije nauka, radeći na drugom
projektu, ostavio je pĉele u boĉici na svom stolu i zaboravio
na njih. Kada je posle izvesnog vremena pogledao boĉicu
primetio je parazite oko pĉela.
kod bumbara.
Predpostavlja se da odrasli,
leteći insekt ovog parazita
polaţe jaja u stomak pĉele dok
je ona na paši.
Momenat polaganja jaja u
stomak pčele
Sedam dana nakon uginuća
pĉela iz pĉele se izleţu larve
parazita izmeĊu glave i grudi.
Parazit Apocephalus borealis
Parazit Apocephalus borealis nije novi parazit, već dobro
poznat, koji je ranije pronaĊen
Momenat izleganjna larvi iz
uginule pčele
50
Zaraţene pĉele su dezorjepĉelinja društva širom Severne
ntisane i napuštaju košnicu
Amerike.
ĉak i noću.
Za sada za ovaj problem
Kod zaraţenih pĉela, pone postoji rešenje.
red parazita utvrĊen je i virus
Ovo otkriće treba prihvadeformisanih krila i gljivica
titi sa rezervom. Nauĉnici ĉenosema ceranae,
sto objavljuju senzacionalna
Do sada su zaraţene pĉele
otkrića, koja su veoma znaĉasamo u Kaliforniji i Juţnoj
jna, ali ĉesto i potpuno beznaDakoti, ali preti opasnost po
ĉajna.
_______________________________________________________
REGIOALNA SEDNICA DELEGATA SKUPTINE SPOS-a
JABLANIĈKO-PĈINJSKO-KOSOVSKOMETOHIJSKI REGION
3. Krunislav Spasić– Jablanica
iz Lebana (Jablaniĉki okrug)
Regionalna sednica delegata skupštine SPOS-a za region
Jablaniĉko-Pĉinjsko-Kosovsko
-Metohijski, odrţana je u subotu 15.10.2011. godine, u
15.30 sati, u Lebanu, taĉnije u
njihovoj narodnoj biblioteci.
Sednici su prisustvovali delegati:
1. Ţika Nedeljković - Beli
bagrem iz Vranja (Pĉinjski
okrug)
2. Aleksandar Milanov – Matica iz Surdulice (Pĉinjski
okrug)
Krunislav Spasić iz Lebana
51
4.Vlada Milovanović – Crna
Trava iz Crne Trave (Jablaniĉki okrug)
6.Staniša Stojanović – Vlasotince iz Vlasotinca (Jablaniĉki
okrug)
7.Milisav Miletić – MedveĊa
iz MedveĊe (Jablaniĉki okrug)
Vlada Milovanović
5. Zvonimir Vasić–Leskovac
iz Leskovca (Jablaniĉki okrug)
Milisav Miletić
Društvo pĉelara Duboĉica
Leskovac (Jablaniĉki okrug),
nije uĉestvovalo u radu sednice, iako je delegat društva prisustvovao sednici.
Sednici je prisustvovao i
ĉlan Izvršnog odbora Milorad
Novković iz Niša.
Sednicom je predsedavao
sekretar SPOS-a Predrag Martinović, mada nije imao nikakvo pravo, ni po jednom osnovu da uĉestvuje u radu sednice, sem kao tehniĉko lice.
Zvonimir Vasić
52
Regionalna sednica je unutrašnja stvar regiona, zato Predrag Martinović, kancelariski
sluţbenik nije smeo da
predsedava njome.
1. Izbor jednog kandidata za
ĉlana Izvršnog odbora
SPOS-a.
2. Razno
Sednica je od samog starta
poĉela da se odvija po tipiĉnoj
recepturi vladajućeg pĉelarskog reţima Srbije. Martinović nije omogućio diskusiju o
dnevnom redu, dopunu dnevnog reda kao ni demokratsko
glasanje o dnevnom redu. Proĉitao je imena kandidata za
ĉlana izvršnog odbora SPOS-a
istakavši da su poreĊani po
prvom slovu imena i prezimena i da će se po tom redosledu
i glasati, meĊutim slovo „D’’
je ispred „A’’ jedino u SPOSovoj azbuci.
1. Dušan Kostić (LebaneJablanica)
2. Aleksandar
Milanov
(Surdulica-Matica)
3. Ţika Nedeljković (VranjeBeli bagrem)
4. Mile Simonović (VranjeMatica)
Mimo normalne procedure
i demokratske rasprave, Martinović je pokušao da odmah
preĊe na glasanje za prvog
Predrag Martinović
Predrag Martinović je postavljen na funkciju sekretara
SPOS-a za vreme predsednikovanja Miljka Šljivića kada
je njegov otac Ţikica Martinović bio predsednik Nadzornog
odbora. Martinoviću istiĉe mandat i već je raspisan konkurs
za sekretara SPOS-a u narednih ĉetiri godina, tako da nije
teško pogoditi zašto Martinović radi to što radi.
Predloţeni (nametnuti) dnevni red sednice bio je:
53
kandidata Dušana Kostića, u
ĉemu ga je sprećio Ţika
Nedeljković.
narednom mandatu ĉlan IO
opet bude iz Jablaniĉkog okruga da će to biti veliki udarac
za pĉelare Pĉinjskog okruga.
Nedeljković se direktno
obratio i Dušanu Kostiću reĉima: „Vi ste svoje aktivnosti u
SPOS-u samo pronašli kroz
prodaje tog pĉelinjeg pribora,
jer imate interes, vi ste zanatlija i upravo iz tog razloga Vas
gospodin iz Niša podrţava i
još neki.“ TakoĊe je istakao da
Kostić ništa nije uradio u predhodnom mandatu.
Aleksandar Milanov delegat udruţenja Matica iz Surdulice je izneo mišljenje da ĉlan
IO treba da bude iz Pĉinjskog
okruga.
Ţika Nedeljković
Nedeljković je istakao da je
2000. godine pri Niškoj
pĉelarskoj asocijaciji postignut
dogovor izmeĊu udruţenja
Pĉinjskog
i
Jablaniĉkog
okruga koja su ĉlanovi ove
asocijacije da ova dva regiona
naizmeniĉno daju ĉlana u IO
SPOS-a, koji se poštovao sve
do trenutka izbora Dušana
Kostića kada je Jablaniĉki
okrug prekršio dogovor. Zatim
je istakao da je Jablaniĉki
okrug imao svog ĉlana u IO u
zadnja dva mandata i ako u
Aleksandar Milanov
54
TakoĊe je istakao da mesto
odrţavannja
sednice
nije
odgovarajuće za ĉlanice pĉinjskog okruga koja zbog velike daljine nisu imale finansijskih sredstva da doĊu na
sednicu. Naš komentar je da je
imao sreće što sednica nije
zakazana na Radan planini,
tada ni on ne bi mogao da
doĊe. Milanov je takoĊe izneo
svoje zaostalo mišljenje u
pogledu postojanja više pĉelarskih udruţenja u jednom
gradu.
Staniša Stojanović iz Vlasotinca je mimo dnevnog reda
bespotrebno oduzimao vreme
drugima govoreći o navodnim
velikim rezultatima rada njegovog udruţenja, izmeĊu ostalog i dovoĊenje predavaĉa iz
Rusije Lebedeva i Krivcova.
Ĉasopis Srpski pĉelar je detaljno opisao ovaj skup u broju
14. Mart 2010. Tom prilikom
je konstatovano da je predavanje bilo na jako niskom nivou
i da pĉelari nisu mogli da
imaju nikakve koristi. Predavanje je nazvano „zajebancijom“ nastalom iz dva razliga.
Prvi je, da je struĉnost organizatora tj. rukovodstva SPOS-a
Staniša Stojanović
i pĉelarskog urduţenja Vlasotince na jako niskom nivou, pa
da oni uopšte nisu svesni
efekta ovog predavanja. “Drugi je, da oni namerno zamajavaju, ,,zajebavaju" i poniţavaju pĉelare da bi se odrţali na
funkcije.” Gledano ĉisto finansijski, šteta za srpske pĉelare
i drţavu Srbiju je je bila
ogromna.
Milorad Novković je 15.
oktobra namerno zalutao na
sednicu tuĊeg regiona da bi,
kako se pokazalo na sednici,
otvoreno i bezoĉno izvršio
uticaj da se za ĉlana Izvršnog
odbora izabere Dušan Kostić.
Nedeljković je njegov dolazak
55
objasnio sledećim reĉima:
„Evo ga ĉovek došao da sapliće ovde rad, ovaj iz Niša, u
Aleksinac je to radio i ovde to
radi... nije smeo da vrši pritisak na prisutne.“ Novković je
dugi niz godina pokušavao da
preuzme primat u niškom
pĉelarstvu, ali mu to nije
uspevalo, uvek je bio u senci
Ţivadinovića i Spasića. Kada
je video da mu to neće uspeti
pridruţio im se.
pĉelarske asocijacije i stekli
epitet „Niške sluge“. Ko zna,
moţda im i ovo nije dovoljno
da shvate odakle riba smrdi i
„naberu pamet“, kako se kaţe
u Pĉinjskom okrugu, već će i
dalje nastaviti da po pamet idu
u Niš.
Nismo prisustvovali regionalnoj sednici Nišavsko-Topliĉko-Pirotskog regiona koja je
odrţana u Nišu u 11 sati istog
dana kad i sednica u Lebanu,
ali predpostavljamo da je scenario bio isti. U Nišu pobeĊuje
Milorad
Novković,
koji
odmah zatim kreće za Lebane
sa poznatim ciljem. Udruţenja
Nišavsko-Topliĉko-Pirotskog
regiona treba da se zapitaju
dokle će biti u sluţbi Ţivadinovića, Novkovića i Spasića i
kad će doći red na njih? Naravno na „sveti nikad“.
Videvši da je situacija
beznadeţna za Pĉinjski okrug
Aleksandar Milanov je rekao:
„Ja ću povući moju kandidaturu u korist Kostića da ne bude
glasanja.“ Predsedavajući Martinović mu je odgovorio da ne
moţe da povuĉe kandidaturu,
valjda po njegovim pravilima i
njegovoj demokratiji.
Milorad Novković
Udruţenja Pĉinjskog okruga
tek sada mogu da shvate da su
bez razloga više od jedne
decenije bili ĉlanovi Niške
56
Neposredno pre glasanja
Ţika Nedeljković je demonstrativno napustio sednicu.
Posle sat ipo trajanja sednice pristupilo se glasanju.
Svi delegati iz Jablaniĉkog
okruga, njih pet je glasalo za
Dušana Kostića i on je
pobedio.
Zato gubitnici ne sekirajte se,
imaćete ĉast da budete sluge
pobednicima.
Na osnovu svega moţe sa
zakljuĉiti da su sve radnje
reţima usmerene na nastavak
vladavine u isplaniranom sastavu sa podobnim ljudima.
Dušan Kostić
Muĉno je bilo prisustvovati
ovoj sednici koja je protekla u
natezanju izmeĊu pet ĉlanova
Jablaniĉkog okruga i dva ĉlana
Pĉinjskog okruga. Tuţne face
„pobednika“ govore sve.
Diktatorski reţim SPOS-a
najavljuje utešnu nagradu za
gubitnike regionalnih izbora.
57
REŢIM SPOS-a PLJUNUO NA LIK I
DELO PROFESORA JOVANA ŢIVANOVIĆA
Nenad Ilić na forumu SPOS-a
Nenad Ilić pre godinu dana
Reţim Spos-a je dana
25.12.2011. na svom forumu
objavio da je Izvršni Odbor
SPOS-a za dosadašnji rad na
unapreĊenju aktivnosti foruma
SPOS-a dodelio priznanje
SPOS-a, diplomu profesora
Jovana Ţivanovića, uredniku
foruma Nenadu Iliću iz
Kruševca.
Pre svega treba videti šta
Pravilnik o ustavnovljavanju i
dodeljivanju priznanja kaţe:
Ĉlan 3
Diploma „Profesor Jovan
Ţivanović“ je najveće priznanje koje se u Savezu moţe
dodeliti pĉelaru ili drugom
fiziĉkom ili pravnom licu za
širi doprinos razvoju pĉelarstva u Srbiji.
1. Nauĉno-istraţivaĉki rad;
2.
Inovatorstvo i racionalizacija u pĉelarstvu;
3.
Na polju obrazovanja i
pĉelarske kulture;
58
4. Zdravstvene zaštite pĉela;
5. Pĉelarske literature;
6. Prevodilaštvo iz strane literature;
7. Pĉelaru pojedincu koji neprekidno deset godina aktivno
doprinosi razvoju i unapreĊenju pĉelarstva;
Mišljenje o forumu SPOS-a
smo već izneli u našem ĉasopisu br. 18, april 2011. na strani 53 u ĉlanku pod naslovom
„Forum SPOS-a ispod minimuma ljudskog dostojanstva“.
Mišljenja na drugim medijima
su sliĉna. Tako se na forumu
„Košnice Voja“ kaţe:
„To je UREDNIĈKA DIKTATURA.
Urednik Jevtić Slobodan je
glavni organizator i podstrekaĉ
svih nereda i hajki na tom
Forumu a glavni pomagaĉi su
urednik Slobodan Marjanović
i urednik Nenad Ilić.
To što se sada radi na tom
našem drugom forumu to je
sramota za srpsko pĉelarstvo.
To je tuga srpskog pĉelarstva.
Oni urednici SPOS-ovog foruma pljuju i podstiĉu pljuvanje
na sva ta svoja domaća
rešenja!!!
To je Bruka neviĊena!“
Ovo se iznosi pre svega što
je nagraĊeni Nenad Ilić urednik na tom forumu, forumu
SPOS-a.
Forum ima svoj pravilnik,
koji vaţi za sve ĉlanove foruma ali ne i za Nenada Ilića. Iz
pravilnika izdvajamo samo
taĉku 5 i 6.
Taĉka 5. Korisnici ovog
sajta su duţni:
A) da pre svega poštuju ovaj
pravilnik
B) da poštuju mišljenje drugih
ljudi
C) da ne vreĊaju, provociraju,
niti omaloţavaju druge korisnike (ni na forumu, ni preko
privatnih poruka)
Taĉka 6. Zabranjeno je:
F) svaki uĉesnik foruma mora
da postavi fotografiju svog
lica novijeg datuma na avataru, na kojoj se lice moţe jasno
prepoznati.
Nenad Ilić, pre svega, ne
poštuje taĉku 6 pravilnika
foruma. On je na forumu stavio sliku iz mlaĊih dana, koja
ne odgovara njegovom liĉnom
opisu, na osnovu koje sigurno
ne bi dobio liĉnu kartu. Zašto
se Nenad Ilić laţno fiziĉki
59
branje. Društvima koja imaju
po 6 rama legla dodajemo po 2
rama zatvorenog legla uzimanjem iz pomoćnih. A pomoćna
društva su ona koja na petnaest dana pre bagrema imaju
manje od 6 rama legla i ona ne
mogu da nam sluţe kao
proizvodna.”
Samo mesec dana nakon
toga 08.01.2010. najverovatnije zaboravljajući šta je već
napisao, u istoj temi iznosi
sledeće mišljenje: “Rojeve formiram na desetak dana pre
cvetanja bagrema… Iz košnice
se vade dva rama sa zatvorenim leglom i jedan ram sa hranom, naravno sva tri rama sa
pripadajućim pĉelama. Znaĉi,
ako hoćete da udvostruĉite
broj košnica ovako moţete da
uradite sa svim društvima na
pĉelinjaku.”
Na ĉuĊenje pojedinih forumaša on 03.02.2010. odgovara: …” ti ramovi sa leglom na
deset dana pred bagrem joj ne
znaĉe ništa, jer te pĉele i
onako neće ići u bagrem.
To se radi sa naj jaĉim drustvima na pĉelinjaku koja tada
imaju po 8 rama legla.
Ja mislim da na prinos meda
predstavlja? Nekad se smatralo da starost sa sobom donosi
mudrost, dok sada stari ljudi u
modernim društvima imaju
niţi status i manje moći. Poglavica plemena Zulu je farbao svoju sedu kosu u crno
smatrajući da je time zaustavio
starenje. Da li i Nenad Ilić
smatra da je zaustavio svoje
starenje time što je stavio svoju sliku iz mlaĊih dana, da li
se boji starosti, stidi svog
sadašnjeg izgleda ili time samo ţeli da zavara ĉlanove i
posetioce SPOS-ovog foruma i
stvori kod njih laţnu sliku o
sebi?
Da bi se zakljuĉilo da li
neko ispunjava uslove za neku
nagradu neophodno je bar na
trenutak zaviriti u njegovu
struĉnost i izvršiti analizu njegovog rada.
Dana 07.12.2009. na forumu SPOS-a u temi “Pĉelarenje
DB košnicom po mesecima i
tehnologija pĉelarenja istom”,
Nenad Ilić piše: “Još je bitno i
izvršiti izjednaĉavanje društava petnaestak dana pred bagremovu pašu. Sva društva koja
tada imaju po 8 rama zatvorenog legla su spremna za medo60
to ne utiĉe skoro ništa. A i da
utiĉe neznatno nema veze”…
Što se tiĉe pĉelarstva oĉigledno je da je Nenad Ilić
kontradiktoran sam sebi, sam
sebi nije razjasnio pĉelarstvo a
još manje moţe da drugima
nešto razjasni. Mnogo toga
škripi u njegovom pĉelarstvu.
Njegove poruke na forumu su
veoma kratke po 2-3 reĉi, a
kad se upusti u duţa objašnjenja, ĉak i kada piše o najjednostavnijim metodama, onda se
ponaša kao bivol u ţivo blato,
što više piše dublje tone. Vidi
se da je njegovo pĉelarstvo na
jako niskom nivou, on uglavnom nevešto ponavlja saznanja iz pĉelarske literature,
netaĉno ih povezujući.
Nenad Ilić ne poštuje pravilnik foruma da diskusija ne
sme biti van teme niti da se na
forumu diskutuje o privatnim
problemima. Tako u temi “LR
polunastavak” 06.01.2012. kaţe: “Slobo, sada videh...koliko
naplacujes malteraciju po kvadratu”... U temi “Pĉelarenje
DB košnicom po mesecima i
tehnologija pĉelarenja istom”
11.12.2009. on piše: “Belka
super, vodio sam je kod jarca
jer je pre desetak dana opasno
mrdkala repom. Sad je sve u
redu, biće jarića kume!
A ja sam oĉigledno negde
omanuo!” Ove njegove reĉi su
na jako niskom nivou i ispod
nivoa javne komunikacije, a
daleko ispod nivoa urednika
nekog medija. Sem toga, diskutujući van teme on nenamenski troši sredstva ĉlanova
SPOS-a od ĉijih se pare finansira ovaj forum.
Prebacivanje diskusije koje
mu se ne sviĊaju na privatatne
poruke takoĊe mu nije strano.
Tako 10.02.2011. piše:“Poslao
sam ti na PP Ivo”.
Srpski pĉelar broj 18, april
2011. piše: „Uobiĉajne taktike
na forumu SPOS-a su: provokacija, zastrašivanje, pretnje,
omalovaţavanje, vreĊanje itd.
U tome najupeĉatljiviji je
urednik foruma Nenad Ilić iz
Kruševca koji zastrašuje lomljenjem zuba reĉima: „A ovo
bez zuba...to je moj stil razraĉunavanja privatno, moţda je
surovo ali je tako. Neke ne
moţe ĉovek da uvede u
61
normalne tokove sem tako.“
Da je sklon pretnjama i zastrašivanju potvrĊuje i poruka od
25.10.2011.god. u temi “Oprez Društvima tj. Udruţenjima
pĉelara!” kada izmeĊu ostalog
kaţe: “Aloooo, motka ima da
radi bre, samo da namirišem
nešto, bar kod mene!”
Na
forumu
SPOS-a
07.11.2011. Nenad Ilić podlo
vreĊa reĉima: ”Da li je on normalan ili nije, mene to savrseno ne interesuje”… TakoĊe
vreĊa i poniţava ljude niskog
rasta nazivajući ih “malim ĉoveĉuljcima”, dana 14.02.2011.
reĉima: “Po naĉinu pisanja
mislim da sam shvatio o kome
se radi, mali ĉoveĉuljak koji se
već šetao ovim Forumom.”
Od njega to nije sve. On je na
forum SPOS-a postavljao ĉak i
seksualno orjentisane poruke,
aludirajući na oralni seks.
Na osnovu iznetih ĉinjenica
svakom ĉitaocu biće lako da
zakljuĉi kakvog je profila ovaj
ĉovek. Nije potrebno vršiti
psihoanalizu njegove liĉnosti.
Rad Nenada Ilića i njemu
sliĉnih ne unapreĊuje aktivnosti foruma SPOS-a, već unazaĊuje forum i pĉelarstvo Srbije,
kao i nivo komunikacije preko
medija u Srbiji.
Iz svega iznetog proizilazi
da se najviše priznanje SPOSa “Diploma profesora Jovana
Ţivanovića” dodeljuje za: nepoštovanje pravila, laţno
predstavljanje, antipĉelarstvo,
provociranje, omalovaţavanje,
vreĊanje i unazaĊivanje.
Profesor Jovan Ţivanović
Ubuduće biće sramno primiti “Diplomu profesora Jovana Ţivanovića”. Porodica
Ţivanović treba da zaštiti lik i
delo svog slavnog pretka i
zabrani pĉelarskom reţimu da
zloupotrebljava i kalja ime
profesora Jovana Ţivanovića.
62
PĈELAFORIZMI
***
Šetaju se plavuša i crnka u
parku. Kaţe crnka plavuši:
Vidi knjiga!
Ajde da je vratimo vlasniku! – predloţi plavuša.
Kako da znamo ko je vlasnik?
E, jesi glupa, pa vidiš da
piše Ivo Andrić.
1. Sluge reţima ne treba imenovati, lako ih je prepoznati na „forumu“ SPOS-a
2. Ĉasopis „Pĉelar“ dobio
veći broj stranica, dobro je
imaće pĉelari papir za potpalu vatre.
3. Ko se uzda u lekare?
Samo bolesni.
4. U ĉasopisu “Pĉelar” ne
znaju da pišu o pĉelama,
pa pišu o stršljenima.
5. Ko sa Ċavolima SPOS-a
tikve sadi obrao je bostan.
________________________
***
Crnogorcima
ponuĊena
stolica u ujedinjenim nacijama.
MeĊutim, iz Crne Gore
stiţe odgovor:
Ako nema kreveta, onda
ništa.
***
Spavaju Mujo i Haso, ali
nikako da se odbrane od komaraca.
Kaţe Mujo Hasi:
- Daj da ugasimo svetlo , pa da
nas ne vide gde smo.
Ugase oni svetlo, i stvarno
komarci ih ostaviše na miru.
Uto Haso vide jednog
svica:
-Diţ’ se Mujo bolan, evo ih
sad dolaze sa fenjerima.
VICEVI
Ode ciga do trafike da kupi
cigarete. Kad je hteo da otvori
paklicu primeti napomenu na
kutiji: „Pušenje uzrokuje
impotenciju“.
Zabrine se on pa se vrati
do trafike i obrati se prodavcu:
„Hej momak, jel’ mogu
zameniti ove cigarete za one
od kojih se dobija rak“?
63
NAIVNA PĈELARSKA POEZIJA
Todorović Sreten - Ceka, pčelar i pesnik
Selo Jastrebac,Vlasotince
DOKLE ĆE DA TRAJE OVA ZIMA
Sunce provirilo kroz oblake,
koji se munjevitom brzinom kreću
da prekriju brda i doline.
Provejavaju pahulje,
praveći krugove
da pokriju lugove.
U košnici se ĉuje ţagor pĉela
koje su se okupile oko vatre,
grejući se prepriĉavaju doţivljaje.
Pitaju jedna drugu
dokle će trajati ova zima?
Na to odgovori jedna:
“Dok ne stigne proleće”.
64
Download

srpski pĉelar - Beekeeping Dragoslav