SAVREMENI PRINCIPI
P^ELAREWA
Urednik:
es!nfe. Rodoqub
@ivadinovi}
PREVODI NAJBOQIH ^LANAKA
IZ STRANIH ^ASOPISA
POSLEDWIH GODINA
SA KOMENTARIMA
SVOJOJ
DIVNOJ ]ERKI
MLA\ANI
Izdava~
Es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}
18210 @itkovac, ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12
telefoni: (018) 84-67-34 (064) 14-14-184
Urednik
es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}
Tehni~ki urednik
es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}
Kompjuterska obrada teksta i dizajn
es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}
Priprema za {tampu
es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}
Pomo} u pripremi za {tampu
Milan Terzi}
Prevodi
es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}
Ilustrator
Aleksandar Stani{i}
Urednik:
es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}
SAVREMENI
PRINCIPI
P^ELAREWA
PREVODI NAJBOQIH ^LANAKA
IZ STRANIH ^ASOPISA
POSLEDWIH GODINA
SA KOMENTARIMA
-prvi deo-
@itkovac, 2000.
S
A
D
R
@
nas det
sagradi
a
efikas ti ko{nicu qno uputstvo
m
no pri
vla~it amac koja }e
i rojev
e!
-[kola u praksi primenqive biologije. Efikasna pomo} za boqe
razumevawe ko{nica mamaca!
EDOBER OD
NAPRAVITE M
E
RAZVOJNE PA[
s
cf
Ub
f!
Autor: Tufw
8
oj
br
na
stra
na pa{a da
-Mo`e li razvojda? Naravno
me
pru`i vi{ak
se!
da mo`e! Uverite
EFIKA
SNA BI
OLO[K
KONTRO
A
LA VA
HEMIK ROE BEZ
ALIJA
Autor:
Cpc![/I
pss
strana
broj 17
-U
ni{tit
hemikal e varou bez
i
posla i ja! Uz malo
dobre vo
qe...
NICE I
ZA KO[
A
M
VAWA
E
R
OP
U ZIMO
K
O
T
U
E
POTREB or: D/M/Gbssbs
Aut
broj 30
strana
i{e xin
p
!
ajte kako
-Pogled og p~elarstva!!
k
~
i
amer
TRETM
AN T
PROTIV IMOLOM
VARO
KRE^NO
G LEGLA E I
POMO]
RAMA Z
U
A APLI
Autor:
KACIJU
Gsbo{!L
opcfmtq
stra
jft
-Kako ti na broj 33
m
o
varou za lom uni{titi
sva vrem
Lako !!! ena?
Bez mno
go truda
!!!
J
NA\E
E PRO CA U
S
A
D
KAKO
JEDNI
WA ZA
P^ELI RIRODI
P
itev
rgi M
o
G
:
r
4
Auto
a broj te p~ele
stran
|e
KO[N
ICE M
Autor
: Sphf AMCI
s! B/Np
s
-Po pr
vi put trana broj 1 stf
kod
kako
NOVI PRECIZNI NAU^NI PODACI O
ROJEWU
Autor: Sphfs!B/Npstf
strana broj 3
A
rona zna.
li da p
i
-Znate {umi? Gorg
u
OD ZA
^ELA - MET
PRA]EWE P
PRIRODI
U
A
C
I
ZAJEDN
E
EW
pvtf
@
A
L
A
PRON
cbsb!Xbufsi
!Cbolt i Cbs
je
bw
E
:
ri
o
j5
Aut
strana bro
prona}i
: Kako
u~na uputstva
-Precizna na u{tvo u {umi !
dr
JO[ NE[TO O KO[NICAMA MAMCIMA
Autor: Aleksandar
Mihajlovski
strana broj 7
-Pogledajte i ameri~ka
iskustva. Ne{to }ete sigurno nau~iti !
INTENZIV
NI DVOMATI^NI
SISTEM M
I
DAJE VI[
E MEDA
Autor: Cp
c![/Ipss
strana br
oj 13
-Uz
mnogo r
dobiti vi{ ada mo`e se
e
meda! Pa, a nego mnogo
ko volite d
a
radite........
HRANA
VE[TA^KA IS
P^ELA
MEDONOSNIH
Ubcfs
f!
fw
Autor: Tu
11
oj
br
na
ra
st
w-
prihra
-Da li ste p~elei zamenama
om
er
ivali {e}
og ~lanka to
polena? Posle ov
radite !!!
da
te
}e
vi{e ne
^UVAW
E SPAR
ENIH M
ICA ZI
ATMI U P
ZAJEDN ^ELIWIM
I
CAM
Autori
: N/I/X A
zcpsoN/M/Xjo
t
Q/I/Mbg upombnnf
strana
broj 22
-Kako
da sa~uv
ate ve}i
broj mat
ica zimi
, pa da i
u prole}
h
e skupo p
rodate!!
!
VAROE
ROTIV
P
M
O
t
IMOL
ANA T ! Lopcfmtqjf
M
T
a,
E
R
{
T
o
b
A
s
N
G
:
va~i? D
8
DOPU
Autor rana broj 3 ri istra`i
st
p~ela
!
emo
jft-a
postan na Lopcfmtq
a
d
i
m
o
LIKACI
mo li i o se ugledam
SLE AP
-Mo`e
ak
EDU PO
M FRA
ZIMSK
O KLUB
E
Autor:
Tufwf!U
bcfs
strana
-P~el broj 28
e
P~elar i zima?
i nauka
!
BO
EUM
UPOTRE
REZIDU
VAROE
A
V
M
I
A
T
R
O
R
ob
MOL
JE P
KNO TI phebopw-! Wfsf
!C
ufs
f
o
b
Q
g
-!
f
: Tu
nepsg
!J
o
p
u
Autori
o
B
nboo-!
Ljmdifo
Gmvsj
41
na broj
a
r
t
s
elarstvo
ta za p~
Institujcarskoj
d
e
l
g
o
-P
u [va t-ov izum !!!
fmtqjf
p
o
na L c
SA FIKSNIM
TEHNOLOGIJA
RAMOVIMA
ev!Upj
Autor: Besjbo!
20
oj
br
na
stra
ja u p~elarstvu
JA ROJEWA
U^NA PREVENCI
a u sa}u
KOMPLETNA NA
ed
proizvodwu m
sa osvrtom na
h
ph
/I
Autor: Kpio!B
strana broj 46
,
100 godina
krila pre skoro
-[ta je nauka ot { ni{ta nismo ~uli?
a mi o tome jo
!
Odu{evi}ete se
ci
-Desila se revolu rama? Da li }e do
g
no
et
kr
otkri}em po
}i vra}awem na
do
et
op
je
ci
revolu
, to
Verovali ili ne
nepokretan ram? mogu}e!!!
je sasvim
L
NIPER HI
: PLAN XU
O
u sa}u
N
a
^
A
ed
N
m
O
e
K
obijaw
d
i
a
w
je
ro
h
Kontrola
io!B/Iph
Autor: Kp
1
5
j
o
istrana br
za du`i per
STRATEGIJE ZA PR
EVENCIJU ROJEWA POVEZANE SA TE
ORIJOM
Autor: Kpio!B/Iph
h
strana broj 69
jewe
suzbiti ro
ru{tava
-Kako 100% ne slabqewem jakih d ni
i
o
od. Sigurn preporu~ivali pojed !!!
kako su ,, na{eg p~elarstva
,,velikani
ZA[TO I KADA P^
ELE
GRADE SA]E I RADE
U
NEDI[TU
Autor: Kpio!B/Iph
h
strana broj 56
-Posle ~itawa ~lanka
bi}e Vam jasno kada i
gde p~elama treba
omogu}iti gradwu
sa}a!
BENI
BRAM NA
D
O
I
DN
LA
PRIRO IZMI P^E TE
I
N
A
A
H
R
E
M
PA Z boo
TI I
BOLES tu! I/Evtun
: Kp
Autor ana broj 80 ~ela
p
str
bnosti
-Poja{wewa osnovnih
prin
koji preveniraju rojew cipa
e!!!
SEBNO
OSNOVNO I PO
DEMARIRAWE
/Iphh
Autor: Kpio!B
72
oj
br
strana
SAK
WI VO
r
P^ELI bse! Mfdmfsd
o
s
f
:C
Autor ana broj 75 tnijim
str
valite
najk
ade!
i prer
vosku i
-Sve o ma topqewa
na~ini
plana
-Varijante baze
Xuniper Hil!!!
ROJEPRAVI UZROCI
WA
/Iphh
Autor: Kpio!B
64
oj
br
na
stra
sno
sposo
-Sve o e same efika~ina i
da s od {teto
e
e
odbranlesti! Ako n to
je
bo
a
d
ite
alu
zakqu~p~elarevu majte
t
z
u
i
~
mogu}e, ponovo pro
pomo} ~lanak!
NAU^NO ZASNOVAN
A TEHNIKA STACIONARNOG
P^ELAREWA DB KO[NICOM
Autor: Rodoqub
@ivadinovi}
strana broj 93
-Urednikovo predavaw
e
odr`ano na Savetova
wima o
tehnologiji p~elarew
Beogradu 26.februara a u
2000. i
u Ni{u 20. februara
2000.
godine !
o
-Objediwena teza
a.
w
je
uzrocima ro
Najsavremeniji
pogledi !!! Veoma
su!
korisno za prak
P^ELIWA JAJA
I LARVE
Autor: Tufwf! Ub
cfs
strana broj 86
-Ne}ete verova
istina! A mewa ti da je ovo
na p~elarstvo i na{ pogled
prak
rad sa p~elama! ti~an
SPRE^A
VAWE N
AGONA
ZA ROJ
U PROL
EWE
Autor:
E]E
Aleksan
dar Mi
ha
-Savrem strana broj 44 jlovski
e
ni na~i
wa u nas n suzbijawa roje
tavqa~a
ma!
MALAN BROJ
KOJI JE OPTI
TNICA U
LE
IZ
P^ELA
U[TVU ZA
P^ELIWEM DR
GREMOVE
BA
VREME GLAVNE
E
[
PA
an MiloAutor: Slobod
radovi}
strana broj 88
i ne trebaju
-P~elama u pa{ imateqice
pr
}
izletnice ve a !!!
nektar
RAD SA
TIMA PRI
I[
MED
EDA
DOBIJAWU M
phh
/I
!B
io
Autor: Kp
59
oj
br
na
stra
o
-Mislite da je ov?
ma
te
a
vn
ta
jednos
Grdno se varate!
Ko{nice - mamci za rojeve
Autor ~lanka:
S PHFSS B/!! N PSS TF
D PSOFMM V OJWFSTJUZ
3241!!D PNTUPDL I BMM

OZ!25964-!VTB
^lanak je objavqen u ~asopisima C f f
Dvmuvsf 3/1997 i Melitagora 7-8/1997
ori{}ewe ko{nica u svrhu hvatawa
rojeva je staro koliko i planine. Jo{
su stari Egip}ani dr`ali prazne
ko{nice koje su slu`ile u ovu svrhu. Ali,
istra`ivawa o tome koji je dom za p~ele
najprivla~niji, ako im se pru`i izbor, su
vr{ena tek nedavno i to uglavnom od strane
samo jednog ~oveka po imenu Uipnbt! E/Tffmfz
(koji je, uzgred budi re~eno, posledwih godina
zabele`io mnogo uspeha na poqu istra`ivawa
p~ela uop{te-primedba urednika). Ova
istra`ivawa nam poma`u da napravimo boqe i
efikasnije ko{nice-mamce !!!
o{nice mamci danas se upotrebqavaju
uglavnom u dve svrhe. Jedna je da se prati
kretawe afrikaniziranih medonosnih
p~ela (ako niste sa time upoznati, radi se o
slede}em: U Ju`nu Ameriku su pre vi{e godina
uvezene p~ele iz Afrike, sa posebnim
biolo{kim osobinama. Zbog wihovih izuzetno
agresivnih karakteristika se sa dru{tvima
obi~no radi samo no}u, uz crvenu svetlost, koju
p~ele ne vide. Pored toga, posebnim mehanizmom
se veoma lako i brzo razmno`avaju i {ire, te
polako migriraju ka severu, pa su ve} stigle i u
SAD, {to preti da ugrozi p~elarstvo kakvo
amerikanci poznaju. Pored p~elara, zbog
izuzetne agresivnosti, probleme imaju i gra|ani,
{to dodatno komplikuje ve} ionako alarmantno
stawe. Tragedija je i u tome {to su pomenute
afri~ke p~ele genski veoma jake, pa su tako Ejoj{
i Nbmbtqjob 1995.godine utvrdili da su u
podru~jima
{iroke
rasprostrawenosti
afri~kih medonosnih p~ela, geni evropske p~ele
prakti~no eliminisani, {to se mo`e nau~no
objasniti, ali to p~elare ne te{i. Ovo nam govori koliko je opasno donositi u p~eliwake matice iz dalekih zemaqa. Ipak na sre}u, neka
istra`ivawa (Hv{nboopwpb i Qbhf) iz 1993.
godine pokazuju da se posle dve generacije
ukr{tawa afri~kih matica i evropskih trutova
dobijaju p~ele koje su po intenzitetu odbrambenog odgovora sli~ne evropskoj medonosnoj
p~eli - primedba urednika). Druga svrha je
mamqewe i sakupqawe rojeva, koji bi ina~e bili
izgubqeni. To je istovremeno i lak na~in da
uve}ate broj dru{tava (uz diskutabilni kvalitet
matica iz tih rojeva-primedba urednika).
K
K
-1-
KO[NICE

MAMCI
U severnim
^
vr lan
dr`avama
nema
10 edi ak k
ov
rojeva u takvom izok
o
ak oli ji
vi
biqu kao {to ih je bilo
h k ko i
recimo pre 1992. godine,
wi
ga
kada nije bilo tako mnogo
bolesti p~ela, ali bi i tamo
ko{nice mamci jo{ uvek mogle biti
profitabilne. Me|utim, na prole}e u planta`ama pomoranxi na Floridi zapazio sam da
rojeva ima u istom takvom izobiqu kao i nekada.
Ve}ina komercijalnih p~elara ne uspeva da kontroli{e rojewe onako kako bi `eleli!!!
Mo`ete da napravite i koristite veoma
efektivne ko{nice mamce ako sledite neka
prosta uputstva.. Prvo morate znati kada p~ele
kre}u u izvi|awe novih stani{ta za budu}e
rojeve i kada po~iwe izletawe rojeva na va{em
podru~ju. Moje bele{ke govore da se prve izvidnice na Floridi mogu videti u toku posledwe
nedeqe februara, a u dr`avi Wujork u drugoj nedeqi maja. (Naravno, ove termine svako od nas
mora da utvrdi za podru~je svog p~eliwakaprimedba urednika). Ovo su vrlo verovatno
najraniji i najkasniji datumi koji va`e za SAD i
sigurno ve}i deo Kanade. Sezona rojewa se
prote`e kroz du`i period u toplijim krajevima
a obi~no od 15.maja na jugu do 15.jula na severu.
Javqa se i mawi broj jesewih rojeva, ali oni
obi~no umiru budu}i da im na raspolagawu stoji
prekratko vreme za izgradwu gnezda i sakupqawe
hrane koja im je potrebna za prezimqavawe.
Uhva}eni rojevi u ovom periodu su za p~elara
krajwe nezahvalni, budu}i da zahtevaju intenzivno prihrawivawe.
Foto: ^asopis P~elar br.5, maj 1987.god.
-2-
@ivadinovi} Rodoqub
[ta ka`e Uipnbt! E/Tffmfz
Da bi odredio kakvo stani{te p~ele
preferiraju kada im se da izbor, Tffmfz je izgradio odre|eni broj kutija od panel plo~a. One su
bile oka~ene na drve}u u parovima ili grupama
od po tri, tako da su potencijalna stani{ta bila
udaqena oko 150 metara jedna od drugih. Ove
eksperimentalne ko{nice mamci su se razlikovale samo po jednoj osobini, dok su po drugima
bile sli~ne. Parovi ko{nica su postavqani na
me|usobnu udaqenost od oko 3 km, obi~no pored
puta kako bi mogli biti proveravani jednom nedeqno iz automobila.
Rezultati su bili jasni. Kada su imale izbor,
p~ele izvidnice su uvek birale kutiju sa
zapreminom koja je otprilike ista kao i zapremina desetoramnog LR nastavka, {to iznosi oko 40
litara. Kutija koja je 2,5 puta ve}a (100 litara) je
prihvatqiva samo u slu~aju kada je ~etredesetolitarska ve} zauzeta. Pored toga, iz iskustva je
zakqu~eno da nijedan roj nije prihvatio kutiju sa
zapreminom od 10 litara. Kasnije istra`ivawe
na Floridi je pokazalo da je ko{nica sa zapreminom od 12 do 14 litara zadovoqavaju}a, {to govori koliko p~ele mogu fino i precizno da mere.
P~ele }e uvek pre odabrati kutiju
koja se nalazi na visini od 4,5 metara,
u odnosu na onu koja je na samo 1
metar od zemqe. Me|utim, uskoro je
empirijski
otkriveno
da
je
spu{tawe kutija na zemqu sa te
velike visine, dok su one
pune p~ela, a ~esto i meda,
veoma te{ko pa i opasno.
Na jednom p~eliwaku ja sam imao
dobar uspeh postavqaju}i odozgo na ko{nice {estoramne nukleusne kutije sa starim crnim
sa}em. Nekada smo mislili da rojevi
vi{e vole da se sele na du`a rastojawa od roditeqskog dru{tva, ali ovo nije ta~no. U prirodi
posstoji nedosstatak
k prihvatqivih messta za nova
stani{ta, a p~ele su i suvi{e prak
kti~ne da bi
odbile dobro stani{te, ~ak
k i ak
ko je ono u
nepossrednoj blizini roditeqsskog dru{tva !!!
P~ele vole mesto koje je zasen~eno, ali vidqivo. Rojevi koji su zauzeli stani{ta koja su kasnije bila odjednom izlo`ena suncu, su ih napu{tali
~ak i ako su ve} imali izgra|en deo sa}a, ali da u
wemu jo{ nije bilo legla. Ako u gnezdu ve} ima
jaja i larvi, ono ne}e biti napu{teno.
U nekim slu~ajevima p~ele prihvataju i alternative. Na primer, one vi{e vole stani{te sa
ulazom na istoku ili jugu, ali }e prihvatiti i
ono sa ulazom na zapadu ili severu, ako drugo
nemaju na raspolagawu.
Tri puta od ~etiri one pre biraju kutiju sa
ulazom blizu dna, nego blizu gorw
weg dela
ko{nice mamca. Oblik ulaza nije va`an, i p~ele
nemaju naklonost kutijama sa kru`nim ulazima u
odnosu na one sa izdu`enim. Vrsta drveta tako|e
nije va`na. Mi verujemo da postoji dobra logika
za sve ove sklonosti(Pa zar u p~elu uop{te treba
sumwati-primedba urednika). Gnezdo koje je
visoko u vazduhu ima mawe {ansi da bude napadnuto od medveda, jazavaca ili ugro`eno od vatre.
Ko{nice sa malim ulazom se lako brane! One
koje su na suncu mogu da se pregreju!
Napravite sami ko{nicu mamac
Moje iskustvo govori da je standardno osmoramno ili desetoramno LR telo najboqa ko{nica
mamac. Ja sam isto tako uspe{no koristio i
{estoramne nukleuse.
Mo`ete da koristite i novo drvo za izradu
ko{nica, ali miris starog gnezda poma`e
p~elama da prona|u ko{nicu mamac i pravi je
mnogo prihvatqivijom za wih.
Kada je ko{nica mamac zaka~ena za zgradu ili
drvo, ona mo`e da visi u bilo kom polo`aju, i
nije neophodno da se dr`i u ravnom, horizontalnom polo`aju koji se koristi kada nastavak stoji
na ko{nici.
Gorwi deo i dno nastavka pokrijte panel plo~om
(ili ne~im sli~nim-primedba urednika). Spojevi
panela i nastavka moraju biti perfektni. Ako
prodre makar i zra~ak svetlosti,
naro~ito u blizini krova, p~ele
ne}e prihvatiti ko{nicu mamac. Mi
~esto spojeve lepimo crnim
fotografskim selotejpom.
Izbu{ite jednu rupu za ulaz
dijametra ne ve}eg od 3
cm !!! Ulaz treba da bude
{to bli`e dnu ko{nice. Ja
obi~no bu{im rupu u panelu
odozdo da ne bi o{te}ivao telo.
Mi smo ranije savetovali da se u
ko{nicama mamcima ne stavqa staro
tamno sa}e, budu}i da je ~esto
na udaru vo{tanog moqca.
Sada, moje iskustvo govori da
p~ele mnogo br`e prihvataju
ko{nicu mamac koja ima staro sa}e. Jo{ va`nije
je to da ako je sa}e prisutno vi ne morate da prebacujete roj u telo sa izgra|enim sa}em. To ~ak
mo`e da bude i neprijatnost ako je roj ve} izgradio mnogo sa}a u ko{nici. Razume se da ako takvu
ko{nicu ostavimo nenaseqenu vi{e od mesec
dana, vo{tani moqac je ne}e zaobi}i. Ali, ako
ostane napoqu najvi{e jedan mesec, ili je ~esto
proveravamo, ne}e biti problema sa moqcem.
Zaista je iznena|uju}e da izvidnice i wihov
roj jednako brzo prihvataju suvu kartonsku kutiju
kao i drvenu. Kartonska kutija se mora prekriti
najlonom zbog ki{e. I, naravno u woj p~ele ne
mo`emo da ostavimo iz prakti~nih razloga.
Ipak, i ona }e odigrati zadovoqavaju}u ulogu !
Literatura:
Tffmfz!U/E/!boe!S/B/Npstf)2:89*!Oftu!tjuf!tfmfdujpo
cz!uif!ipofz!cff/!Jotfduft!Tpdjbvy!36;!434.438.
Ko{nice - mamci za rojeve
-3-
Isti autor Sphfss! B/!! Npsstf objavio je jo{ nekoliko ~lanaka u
nfssjdbo!! Cff!! Kpvssobm na temu rojewa ~ija tem~asopisima Cff!! Dvmuvssf i Bn
atika nam mo`e pomo}i u konstruisawu ko{nica mamaca kao i
utvr|ivawu termina kada ih moramo postaviti na predvi|ena mesta.
Zato }emo prikazati samo izvode iz tih ~lanaka, koji nam
mogu biti od koristi. Na `alost, gospodin Npsstf je 11.maja
2000.godine umro, te vi{e ne}emo imati prilike da ~itamo wegove
nove ~lanke, koji su zaista vi{e nego korisni za sve p~elare !!!
NOVI PRECIZNI
NAU^NI PODACI
O ROJEWU
Kada roj napusti ko{nicu, wega sa~iwava
30 do 70 % radilica(po nekim podacima taj procenat se kre}e od 10-90% -primedba urednika),
nekoliko stotina trutova i naravno matica. Mi
smo utvr|ivali broj p~ela u vi{e od 200 prirodnih rojeva i na{li smo veliku varijaciju u broju
od 2.400 do 49.000 p~ela. Prose~an roj broji oko
12.000 p~ela.
P e t d o s e d a m p r o c e n a t a starijih p~ela
izletnica u ko{nici su izvidnice koje u normalnim uslovima tragaju za hranom i o tome
obave{tavaju ostale izletnice. Kako se rojewe
pribli`ava wihova pa`wa skre}e ka aktivnostima tra`ewa novog stani{ta. Veoma ~esto izvidnice prona|u novi dom i pre nego {to roj izleti.
Kada izleti, roj se smiruje negde u
blizini da se osigura da li je matica
p r i s u t n a . Tada izvidnice ponovo potvr|uju postojawe novog stani{ta. Onda vode roj do
wega koriste}i kompleks
feromona.
ANE
R
B
E
C
NI
IZVID ANI[TE I
ST
NOVO
ROJA
A
K
S
A
L
PRE DO
Ja }u vam ovde
govoriti o detaqnoj za{titi
koja se pru`a novoprona|enom stani{tu od
strane p~ela izvidnica mnogo pre nego {to se u
taj novi dom useli roj. Istra`ivawa o
ovome su zapo~eta 1994. godine i
produ`ena su i na naredne dve godine u
Bsdicpme!
Cjpmphjdbm!
Tubujpo
na
Floridi(SAD) naro~ito u sezoni rojewa.
U mojim prvim ispitivawima
koristio sam ko{nice mamce u vidu desetoramnog LR tela. Ono je bilo zaka~eno na
zasewenoj severnoj strani zgrade sa
otvorom - letom na visini od 1,80
metara (od povr{ine zemqe).
Kada su izvidnice
po~ele da ispituju ovo mesto
letele su unutra, okolo i
pa`qivo ga proveravale. Svakog dana sam o~ekivao roj koji bi zauzeo ovo stani{te, ali kako se
ovo nije doga|alo, markirao sam p~ele koje su se
tu nalazile i sledio wihov put. Posmatrao sam
p~ele te 1994.godine kako dolaze ujutru i odlaze
uve~e. Primetio sam i da neke ostaju u kutiji
cele no}i, ali nisam mogao da odredim wihov
broj. Zatim sam video jednu p~elu kako stoji na
ulazu u kutiju u tipi~nom odbrambenom stavu.
Kasnije sam uo~io i dve p~ele kako se bore na
ulazu u ko{nicu, i tada sam prvi put posumwao da
se kutija {titi od eventualnog zauzimawa od
strane izvidnica iz drugih ko{nica.
1995. godine su rojevi naselili ko{nice
mamce posle dva do osam dana od kako sam
zabele`io prvo izvi|awe.
Najnoviji zakqu~ci su izvedeni 1996. uz
kori{}ewe 4 kutija mamaca. Dve kutije su bile
sa jednim zidom od pleksiglasa pokrivenim
mobilnim crnim platnom. Jedna kutija je bila na
severnoj a druga na isto~noj strani zgrade. Jedan
od rojeva, koji je imao 16.000 p~ela, je zauzeo svoje
stani{te na isto~noj strani 10 dana posle prvog
izvi|awa. Drugi, koji je imao oko 6.000 p~ela je
zauzeo tre}u kutiju koja se nalazila 300 metara
jugozapadno od zgrade, 9 dana posle prvog
izvi|awa, ali je nastavio da izvi|a kutiju na severnoj strani zgrade sve do dana naseqavawa
jugozapadne kutije. Odlagawe zauzimawa novog
doma se mo`e desiti ako stara matica ne mo`e da
leti, pa roj prvenac izle}e sa prvom nesparenom
maticom koja se izvede.
Prime}eno je da posle 1-2 dana izvi|awa
p~ele zakqu~uju da je kutija odgovaraju}a, i tada
prestaje stadijum merewa i ocewivawa stani{ta.
U svako doba dana i no}i oko ulaza i u kutiji se
mo`e videti nekoliko p~ela koje zauzimaju
odbrambeni stav samo kada prolete tu|e p~ele.
Ko{nica mamac je obezbe|ena kao i svako normalno dru{tvo. Pokazalo se da u isto vreme tu
mo`e biti prisutno do 5 0 p ~ e l a , a do 3 5
p ~ e l a mogu da ostanu u kutiji cele no}i (ne
zaklubquju se, ve} stoje ra{trkane). P~ele
brane stani{te ~ak i do 19 dana, sve dok ga roj
ne naseli. Mogu se videti i borbe sa
tu|icama, a u ko{nici sam nalazio i do 16
mrtvih p~ela. P~ele koje {tite ko{nicu
ovde ne lu~e vosak i ne grade sa}e. Jedino
izbacuju mrtve p~ele.
S t a r o s t i z v i d n i c a u roju
prvencu je od 15-37 dana (Hjmmfz
E/D/), a u posledwem roju od 8-47
dana. Izvidnice su, zna~i, obi~no
ne{to mla|e od p~ela sabira~ica.
-4-
@ivadinovi} Rodoqub
KAKO DA SE PRONA|E
P^ELIWA ZAJEDNICA
U PRIRODI
Autor ~lanka:

Gorgi Mitev
ul.S.Stoimenski br.21
Vinica, Makedonija
tel: 99 389 903 361-636
^lanak je objavqen u makedonskom ~asopisu Melitagora u broju za april 1998.godine.
literaturi mo`emo na}i dosta
tekstova o tome kako da
U
namamimo p~ele u ko{nice mamce. Sve je
to u redu, ali nije obja{weno kako da
prona|emo p~eliwu zajednicu koja je
sebi ve} prona{la stani{te u divqini(ve} naredni ~lanak govori da tu
gospodin Mitev nije u pravu-primedba
urednika). Ja }u poku{ati da taj problem
malo osvetlim.
Kao prvo,moramo da postavimo mamac za
p~ele({e}erni ili medni sirup-primedba urednika). Od momenta kada p~ele uzmu hranu sa
mamca, pa do pronala`ewa wihovog stani{ta, sve
se odigrava na jednom mestu. Sa mamca se uzima
jedna p~ela i obele`ava se bojom za matice. Kada
usisa dovoqno hrane, ona pole}e. U momentu kada
pole}e se ukqu~uje {toperica. Kada se p~ela
vrati, iskqu~uje se {toperica, a vreme se upisuje na papir. Sve se ponovi vi{e puta, kako bi
dobili prose~no vreme.
U na{em primeru uzmimo da prose~no
vreme iznosi 10 minuta i 20 sekundi. Od
prose~nog vremena oduzimamo 3 minuta za predaju nektara primateqicama(prema Taranovu, brzina predaje nektara je razli~ita i iznosi od 20
sekundi do nekoliko minuta, {to se naro~ito
pove}a za vreme intenzivne
pa{e, a u ovom slu~aju
hranilica-mamac jeste na
neki na~in intenzivna
pa{a, i tu p~ela puni medni
`eludac maksimalno, te je
pomenutih 3 minuta krajwe
diskutabilan i orijentacioni period - primedba
urednika). Ostaje nam 7 minuta i 20 sekundi, tj. 440
sekundi. Ovu cifru delimo
sa dva.
Dobijeno vreme od
220 sekundi se mno`i brzinom leta. Po mom iskustvu
ona je oko 25 km/~as. Vreme
od 220 sekundi mno`imo sa 7
m/sekundi, {to iznosi 1540
metara (plus minus 30
metara). Istovremeno, dok
merimo vreme pratimo i
pravac leta p~ele. P~ele
biraju najkra}i put do svog
gnezda. Posle svega, na papiru crtamo nekoliko
ta~aka, koje odgovaraju orijentirima u prirodi(drvo ili neko uzvi{ewe i sl.). Preko orijentira, koji se nalaze u pravcu leta p~ele,
povla~imo
jednu
liniju.
Kako
redom
ustanovqavamo rastojawe izme|u orijentira,
unosimo ga u
na{u skicu.
Sada ostaje
samo
da
odemo
do
na{eg ciqa.
Prethodni tekst se odnosi na uslove kada
je ciq koji tra`imo u na{em vidnom poqu. Jer
kada se radi o ravni~arskom kraju i rastojawe od
vi{e kilometara nam je u vidokrugu.
Kada se radi o {umskom terenu, ako nam
pomenuti metod ne da povoqan rezultat, kre}emo
sa alternativom. Brdsko-planinski predeli su za
p~ele sli~ni ravni~arskim, ali se tu qudi mnogo
te`e orijenti{u od p~ela.
Alternativa je slede}a:
Sud sa mamcem pun p~ela pokrivamo perforiranim poklopcem ili platnom koje vezujemo
za sud. Dobro zatvoren sud nosimo na udaqenost
od oko pomenutih 1540 metara. Biramo ~isto i
pregledno mesto na kom sud
polako otvorimo. P~ele
opet lete pravo ka svom
domu. Potrebno je da se
sa~eka i posle 20-30 minuta
ustanovi}emo pravac leta
p~ela. Na skici povla~imo
novu liniju.
Ona }e se prese}i sa
linijom
koju
smo
ustanovili na prethodnom
polo`aju mamca, i ta~ka
preseka je u stvari na{ ciq
- stani{te p~ela u divqini.
Ta~ka A je na{e
mesto gde smo namamili
p~ele. Ta~ke B, V i G su
na{i orijentiri. Ta~ka A2
je novo mesto mamca, na koje
smo ga preneli zbog neuspeha prve metode.
Neka je sre}no svim
lovcima na p~ele koje su se
nastanile u divqini !!!
Foto: Budimir Atanaskovi}, ~asopis P~elar, broj za decembar 1997.godine
Pronala`ewe zajednica u prirodi
Autori ~lanka:
.Ebwje!Cbolt
.Cbscbsb!Xbufsipvtf

D0.BRJT-!HQP!Cpy!969
Dbocfssb!B/D/U/!3712-!Bvtusbmjb
)[email protected]/hpw/bv*
-5-
PRA]EWE P^ELA-METOD
ZA [email protected]
ZAJEDNICA U PRIRODI
^lanak je objavqen u australijskom p~elarskom ~asopisu,i Melitagori za maj 1998.
C
iq pra}ewa p~ela jeste da se na|e
ko{nica koja nije kontrolisana
ili zajednica p~ela u prirodnom stani{tu
putem kontrole p~ela koje se kre}u od gnezda do mamca. Tehnika koristi princip da
p~ele po povratku sa hranilice-mamca biraju direktan najkra}i pravac do stani{ta i
lete relativno konstantnom brzinom od oko
7 m/sek ili 25 km/~as.
ti pravo u svoj dom. Zbog jakog mirisa ve{ta~ki
izvor te`i da nadvlada mirise
prirodnog nektara, i tako privla~i
sve vi{e i vi{e p~ela. Neophodna
je slede}a oprema: jedna entomolo{ka mre`a, aromati~na uqa
recimo od lavande ili sli~no,
{e}er i 1 litar tople vode, u
koju se posle hla|ewa dodaje 20
- 30 kapi mirisa.
Pre nego {to u|emo u detaqe tehnike,
jedno upozorewe: pra}ewe p~ela mo`e na po~etku
da bude vrlo frustriraju}e. Zahteva upornost i
mnogo strpqewa. ^ini se da p~ele dolaze odasvud
i wihov odlazak je te{ko pratiti o~ima. Ali,
kao {to je to slu~aj i sa mnogim drugim poslovima, sa praksom }e sve postati lak{e.
H V A T A W E P ^ E L A : Obi~no je
lak{e da se sakupe p~ele koje pose}uju prizemnu
floru, nego drve}e. Sakupi se {to je vi{e
mogu}e p~ela. Idealno je da se uhvati oko 20
p~ela za vreme od oko 5 minuta. U mnogim slu~ajevima ovo nije mogu}e, i daleko je boqe da se hvata
mawe p~ela, ali da se ~uvaju maksimalno do 5 minU V O D : Nedavna invazija azijskih p~ela
uta.
Bqjt!dfsbob, na severna ostrva Toresovog tesnaca
Postavite sun|er na prevrnuti poklopac
zajedno sa wima pridru`enim bolestima predod tegle i natopite ga namirisanim sirupom sa
stavqa ozbiqnu pretwu australijskoj p~elarskoj
ne vi{e od 2 plasti~ne ~a{e za sok. Omogu}ite
industriji. Za suzbijawe wihovog {irewa postop~elama da dovr{e sakupqawe nektara na
ji potreba za boqim tehnikama za nadsun|eru. Kad medni `eludci budu puni, odlete}e
gledawe i eliminaciju ovih p~ela, tako
sa podloge, i obi~no napraviti nekoliko
da ako rojevi i pre|u u Australiju
krugova oko mamca. Ponovite sve ovo onoMAMA
C JE
preko Toresovog tesnaca,
liko puta koliko je potrebno da p~ele
ili pak u|u u
po~nu konstantno da se vra}aju na mamac.
JU@
NO
zemqu nekim
Kada jednom postanu, da ka`emo zavisne,
brodom,
nastavi}e da se redovno vra}aju do mamca i
onda po~iwe pra}ewe p~ela. S vremena na
vreme je mnogo te{ko da se namame p~ele.
Jedan od na~ina privla~ewa je i zagrevawe
voska u posudi na kamperskom re{ou.
mogu
da budu eliminisani. Pored ove
uloge, postoje i druge prednosti
od sticawa iskustva u pra}ewu p~ela.
Zbog efikasnosti, ovde su u detaqe obja{wene
samo one tehnike koje va`e za Bqjt! nfmmjgfsb.
Naravno, postoje i alternativne metode za azijske p~ele(Bqjt!dfsbob).
PREUSMERAVAWE P^ELA
N A V E [ T A ^ K E M A M C E : Postavqen je
ciq da se p~ele preusmere sa izvora prirodnog
nektara na ve{ta~ki mamac tako {to }e se on
puniti namirisanim sirupom, koji }e p~ele nosi-
KADA I GDE POSTAVITI
MAMAC: Vetrovite dane treba izbegavati.
Ako ima vetra, mamac postavite na zakloweno
mesto. P~ele mnogo lak{e lociraju mamac u
toplim danima. Pra}ewe p~ela je uspe{nije rano
ujutru ili kasno uve~e kada je sunce nisko, te se
svetlo odbija od krila tako da lak{e pratimo
p~ele. Mamac postavite na otvorenom terenu.
O T K R I V A W E P R A V C A : Kada p~ele
jednom po~nu da se redovno vra}aju na mamac, prvi
nam je zadatak da odredimo pribli`ni pravac iz
koga dolaze i u kom odlaze. Mudro je da uo~eni
pravac na|emo i na kompasu. Jer, nije neobi~no da
se otkrije nekoliko pravaca sa samo jednog
mamca.
Postoje tri bazi~na sistema za nala`ewe
lokacije gnezda. To su: jedan jedinstveni mamac,
sistem sa preskakawem, i metoda trougla koja je
-6malo komplikovanija, ali je veoma korisna za
gusto po{umqena podru~ja.
Kada se tra`e gnezda koja se
grani~e sa vodom, mamci sa sirupom
mogu da se postave i na ukotvqenom
~amcu.
Veoma su se neuspe{nim pokazali napori p~elara da p~ele u~ine
vidqivijim posipaju}i ih svetlim
bra{nastim materijalom. Jedan
veoma star metod da se p~ela uspori
kako bi postala vidqivija za ~ovekovo
oko, jeste da se za p~eliwu zadwu nogu ve`e
par~e vate ili pamuka dok se ona hrani na
mamcu. Iako je ovaj metod efikasan, nije nimalo
lako da se bilo {ta ve`e za `ivu i slobodnu
p~elu. Mnogo pristupa~nija metoda jeste redukcija efektivnosti krila p~ele. Tehnika
podrazumeva otsecawe malih delova krila
finim zaobqenim makazama. Iznena|uju}e je,
ali dok se hrani na mamcu, p~ela ne pokazuje
nikakvu reakciju dok joj odsecamo delove krila.
Zato ova procedura mo`e da se primeni na ve}em
broju p~ela u kratkom vremenskom periodu.
MEREWE UDAQENOSTI GNEZDA:
Markirajte do ~etiri p~ele razli~itim bojama, a
zatim zabele`ite vreme koje im je potrebno da
odu do stani{ta i da se vrate nazad. Mnogo preciznije merewe se ostvaruje kada se posle markirawa p~ele neko vreme ne posmatraju dok im uzimawe sirupa ne postane rutina. Udaqenost gnezda mo`e se meriti kori{}ewem formule koju je
razvio Besjbo! Xfoofs i wegov tim sa
Univerziteta u Kaliforniji(SAD).
RASTOJAWE=(VREME y 150) - 500
Ovde je RASTOJAWE udaqenost u metrima od mamca do gnezda, a VREME je najkra}e
izmereno vreme u minutima. Ako je recimo
nakra}e vreme 5 minuta i 13
sekundi (pribli`no 5,25 minuta), tada }e rastojawe do gnezda
verovatno biti:
(5,25 y!! 150) - 500 =
787,5 - 500 = 287,5 m
Ovaj metod nije toliko
precizan, pa udaqenost treba da
bude zaokru`ena na oko 300 m.
@ivadinovi} Rodoqub
poseban problem jer nema dovoqno svetlosti, kao
ni svetle pozadine, {to ote`ava posmatrawe
leta p~ele. Kad se jednom na mapi odredi pribli`na lokacija, najboqe je da se podru~je pokrije grupom qudi sa dvogledima, da bi se ispitala
sva eventualno mogu}a mesta za stani{te
p~ela.
UNI[TAVAWE [email protected] ZAJEDN I C A : Ako je gnezdo dostupno sa zemqe,
najboqi na~in za wegovo uni{tewe
je da se ulaz blokira no}u i zatim
da se ubaci benzin u
stani{te. Ako je
gnezdo visoko, dawu
Pe}inski crte` iz se namesti stuba.
kamenog doba u okoli- Kada padne mrak i
ni Bikora u [paniji p~ele prestanu da
lete, u ulaz se gurne
kra}e crevo i ulaz u stani{te se
brzo zatvori krpama ili novinskom
hartijom. Zatim se kroz crevo u gnezdo naspe najmawe jedan litar benzina a onda }e wegova
isparewa da ugu{e p~ele(ima i mnogo efikasnijih na~ina kojima se ne zaga|uje med i vosak, {to
je stvar ma{te p~elara - primedba urednika).
Nemojte da palite gnezdo jer to mo`e biti
vrlo opasno i ne dobijamo ni{ta boqe rezultate
u uni{tavawu p~ela(a uz to upropa{tavamo i med
i vosak - primedba urednika).
Komentar
~asopisa:
urednika
australijskog
Ovo je veoma skra}ena verzija originalnog teksta. [tampali smo ga samo da bi ~itaocima dali informacije o tome {ta je to pra}ewe p~ela i {ta je sve za
wega potrebno. ^itaoci koji `ele da gore navedeno i
primene treba da nabave kopiju originalnog teksta od
autora. Adresa je data na po~etku ovog ~lanka.
Fotografija preuzeta iz BNFSJDBO CFF KPVSOBM-a
LOCIRAWE GNEZD A : Ako bi gnezda trebalo da
pore|amo redom prema afinitetu p~ela Bqjt!Nfmmjgfsb to bi bilo
ovako: prvo stabla drve}a, zatim
gra|evine, a tek na kraju udubqewa i pukotine u stenama. ^ini se
da Bqjt! Nfmmjgfsb vi{e voli da se
nastani u `ivim nego u uginulim
stablima drve}a, a gnezda sa
odgovaraju}om zapreminom je
uvek lak{e na}i u velikim nego
Foto: Tbn! Svtt-! Gpsu! Xbmupo! Cfbdi-! GM/
u malim stablima. Nala`ewe
gnezda u gustoj {umi predstavqa P ~ e l i w a z a j e d n i c a n a s e q e n a u k u } i c i z a p t i c e
Pronala`ewe zajednica u prirodi
-7-
Ebwje!!Cbolt, autor prethodnog ~lanka, je objavio u Melitagori jo{ jedan tekst na istu
temu, sa dodatnim poja{wewima opisanih postupaka, {to }e za one koji `ele da
primene wegove savete, biti od izuzetne koristi. Evo tog interesantnog napisa !!!
rvi sistem opisan u
prethodnom ~lanku
za
pronala`ewe
p~ela u prirodi (bazi~ni sistem
sa jednim jedinstvenim mamcem),
najvi{e odgovara onima koji
prate p~ele nose}i sa sobom
celokupnu opremu koja im je
potrebna.
P
DODATNI SAVETI ZA
EFIKASNO [email protected]
 P^ELA U PRIRODI
o ukqu~uje postavqawe mre`e nad
mamcem i hvatawe maweg broja p~ela
kao i wihovo zatvarawe u teglu ventilisanu preko perforiranog poklopca.
Uhva}ene p~ele se zatim stavqaju na tamno mesto
i pokrivaju, da bi bile mirne.
Zatim se mamac prenosi na neko rastojawe
u pravcu u kom su se p~ele ina~e upu}ivale ka
svom gnezdu. Ta~na pozicija slede}e baze zavisi
od terena, ali je udaqenost od nekoliko stotina
metara idealna. Kao i pre, bira se neki otvoren
teren koji je za{ti}en od vetrova. Postavi se
mamac, oslobode se p~ele i ~eka se neka od wih da
se vrati na to novo mesto, pa se tek onda
odre|uje pravac kojim se p~ele
kre}u ka svom gnezdu.
rugi metod je sistem sa
preskakawem koji je modifikacija gorweg metoda sa jednim mamcem, jer se ovde
koriste dva mamca. Kada se postavi
prvi mamac i odredi se pravac leta
p~ela, postavqa se drugi ili predwi
mamac u tom pravcu.
Ipak, prvi mamac se ne napu{ta ve}
ostaje kao referentna ta~ka u slu~aju da
drugi mamac ne izvr{i svoj zadatak iz
T
D
bilo kog razloga. Povremeno, ako su p~ele bile
ostavqene u ventiliranoj tegli du`i period, one
se ne}e vratiti na novu lokaciju predweg mamca.
U tom slu~aju, ne}e vam biti te{ko da se vratite
do prvog mamca, da uhvatite nekoliko drugih
p~ela i zatim ponovo da odete do novopostavqenog mamca te da p~ele tamo oslobodite.
Jo{ postoji i mogu}nost da se p~ele tako|e ne
vrate na drugi mamac, ako je on postavqen daqe
od gnezda nego drugi, tj. ako je stani{te p~ela
izme|u prvog i drugog mamca. Prednosti ovog
metoda se sastoje upravo u tome da ako se p~ele ne
vrate, nije te{ko ponovo oti}i do prvog mamca,
nahvatati ne{to p~ela, i onda postaviti novi
mamac bli`e prvom mamcu nego {to smo to
uradili prvi put.
re}i metod je malo komplikovaniji,
ali je izuzetno koristan i prakti~an
kada tra`imo p~ele u gustoj {umi.
On ukqu~uje postavqawe serije mamaca oko
datog podru~ja i otkrivawe pravca leta
p~ela sa polo`aja svakog od wih. Pravci se
bele`e na hartiji, a mesto wihovog preseka
se pretra`uje u ciqu ustanovqavawa preciznog polo`aja p~eliweg gnezda.
Nije neophodno da mape budu izuzetno
detaqne, ali proporcije i osnovne dimenzije moraju biti pribli`no ta~ne.
T
JO[ NE[TO O KO[NICAMA MAMCIMA
Autor:
Adresa:
Aleksandar Mihajlovski, urednik makedonskog ~asopisa Melitagora
ul.Helsinki 41 a, 91000 Skopje, Makedonija
tel. 99 389 91 363-424
Usavr{avawe ko{nica mamaca je dostiglo
zenit u SAD-u, zbog ideje da se afrikanizirane
p~ele ovim postupkom zaustave u svom {irewu ka
severu Amerike, postavqawem sistema ko{nica
mamaca. U tome se nije uspelo, ali je iza
istra`ivawa ostalo puno zna~ajnih dostignu}a.
Otkriveni su hemijski surogati feromona koje lu~i matica iz mandibularne `lezde,
kao i 2 bitne komponente feromona nasonovih
`lezda radilica (geraniol, citral), te i da se
me{awem ovih supstanci posti`e visok procenat privla~ewa rojeva, naro~ito ako se doda heksanol a jo{ vi{e i uz neroli~nu kiselinu.
Napravqene su ko{nice mamci u obliku
kofe zapremina 31 i 13,5 litara, od strugotine,
asfaltnog oja~iva~a i hemikalija protiv bu|e,
trule`i i termita, a najefikasnije su ako se
zaka~e na 3 m visine. Ako se u wih stavi fer-
omonski mamac, efikasnost je ve}a (pamu~na
tkanina natopqena sinteti~kim feromonom
sme{tena u cev zatvorenu sa jedne strane, a
postavqa se uz leto mamca, spoqa ili iznutra).
Mogu}nosti kori{}ewa ko{nica mamaca
su velike, zbog nepoznavawa tehnike p~elarewa
pre svega DB ko{nicom na{ih p~elara. Osim
feromona, kao mamac se koriste i propolis, sa}e
ili mati~wak (Nfmjttb!pggjdjobmjt).
U ko{nicama mamcima mo`ete da
postavite i fluvalinatnu letvicu. Prema novom
rigoroznom istra`ivawu (objavqeno u Bnfsjdbo
Cff!Kpvsobm-u juna 1996.) ove letvice nisu nimalo
odbijaju}e za rojeve.
Na ovaj jeftin na~in uhva}eni rojevi se
o~iste od varoe, pa u sezoni ne treba ponovo tretirati, a i sa}e ne}e biti kontaminirano fluvalinatom, {to je danas veoma va`no !
-8-
@ivadinovi} Rodoqub
NAPRAVITE MEDOBER
OD RAZVOJNE PA[E
Autor ~lanka:
-Tufwf!!Ubcfs, nau~nik i p~elar, jedan od najpoznatijih u~enika profesora D/M/Gbssbs-a, pisac najzapa`enijih ~lanaka u Bnfsjdbo!!Cff!!Kpvsobm-u
-82370 Wjmmfcsvnjfs-!! Hpvepvt-!! Gsbodf

^lanak je objavqen u Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm -u br. 7/1998 i Melitagori br. 1/1999
role}ni razvoj je termin
blizak
dugogodi{wim
p~elarima i odnosi se na
prve prole}ne cvetnice koje p~ele
koriste da se snabdeju nektarom i
polenom, {to rezultira ja~awem p~eliwih dru{tava.
P
da p~ela ! Naredne godine matica kre}e sa
no{ewem jaja obi~no oko 15. januara, ali broj
p~ela i daqe pada sve do najni`e granice od oko
20 do 30 hiqada p~ela {to se de{ava u februaru,
ili mesec dana pre ili kasnije u udaqenim severnim i ju`nim podru~jima. (Kao {to vidite i
sami, amerikanci izimqavaju svoja dru{tva sa
onolikim brojem p~ela sa kolikim na{a dru{tva
ako se kre}ete SAD-om od severa ka
ulaze u zimu, iako je klima u podru~ju odakle
jugu, ili od istoka ka zapadu, biqke
poti~u ovi podaci, skoro ista kao kod nas! Jedino
odgovorne za prole}ni razvoj se
se razlikuju p~ele, jer su ova
stalno smewuju. Kada sam radio u
merewa verovatno vr{ena na
Luizijani, to su bile vrbe, a u
italijanskoj rasi p~ela, koju
Arizoni pustiwske cvetnice,
kao {to je grm po imenu kreozot.
V O } N A P A [ A oni prete`no gaje, ali to bi
obavezno, ipak trebalo
Pre mnogo godina kada
proveriti i prezentovati sam bio student kod dr Farara
primedba urednika).
(D/M/Gbssbs) na Univerzitetu u Viskonsinu, konPotom, zavisno od koli~ine skladirane
sultovao sam se sa wim o mnogim problemima.
rezervne hrane i od vremenskih prilika koje
Dok su trajale ove konsultacije mnogo sam nau~io
mogu ili ne moraju da obezbede uslove za
o p~elama, budu}i da je on o na{im malim prisakupqawe hrane u prirodi, p~ele kre}u sa
jateqicama znao zaista mnogo. Jedan od wegovih
razvojem i vremenom se vrate na svoj maksimalni
komentara se odnosio i na to da biqke koje
broj jedinki. Farar je bio sposoban da u
p~elari koriste kao razvojne izvore nektara,
Viskonsinu razvije prezimela dru{tva od 30
mogu da pru`e zna~ajne vi{kove meda. To je ono
hiqada p~ela do maksimalnog nivoa od 55 hiqada
na {ta se odnosi ovaj napis, ali pre toga bih
p~ela za 6 - 7 nedeqa. A za novoformirano
`eleo da se malo podsetimo p~eliwe biologidru{tvo od 1. kilograma (paketni roj) sa oko 10
we vreme te{k
ko
je(interessantno je da je u possledw
hiqada p~ela, trebalo mu je najmawe 11 nedeqa !
pratiti najnovija nau~na saznaw
wa iz p~elarsstva,
Krajem ~etrdesetih godina, dok sam jo{
ak
ko biologiju p~ela ne znamo do u detaqe, jer se
bio Fararov student, on je
danas sve savremene tehnike
dobio poziv od hortikulp~elarewa zasnivaju upravo na
turnog odseka sa Univerziteta
poznavawu biologije p~eliweg
da postavi dru{tva na jedan
dru{tva, ali ne one biologije
univerzitetski jabu~wak, u
koju ~itamo u na{im kwigama
blizini grada Barabo. On se
koje neopravdano do`ivqavaju
na taj poziv odazvao. Ali, prvo
vi{e izdawa, ve} one koja je
je razradio ideju za stvarawe
detaqno razra|ena posledwih
takvih dru{tava koja bi mogla
godina pre svega u SAD-u,
da daju i vi{ak meda od rascveRusiji, Kanadi, Francuskoj i
tanih jabukovih stabala. Tada,
nekim drugim zemqama, a o
kao i sad, cvetawe jabuke je
kojoj }e vi{e re~i biti i u ovoj
smatrano za prole}ni razvoj, a
kwizi - primedba urednika).
nikako za zna~ajnu pa{u, sa
Obi~no, p~eliwa
vrcawem meda. Vreme je bilo
dru{tva smawe broj svojih
pogodno i p~ele su doseqene
p~ela tokom zime na jednu
na mati~ni p~eliwak sa
polovinu ili tre}inu u odnosu
vi{kom od 30 kg jabukovog
na
uzimqenu
populaciju.
meda !!!
Izra`eno realnim ciframa
Ja sam se 1965. godine
koje va`e za Viskonsin, ili za
Ju`nu Karolinu, jesewe popu- S l i k a p r e u z e t a i z B n f s j d b o preselio iz p~elarske laboraC f f ! K p v s o b m - a , m a j 1 9 9 3 . torije u Luizijani u laboralacije imaju od 40 do 55 hiqa-
K
MED
Kako napraviti medober od razvojne pa{e
toriju u Tuksonu u Arizoni. Jo{ prvog prole}a
uhvatio sam jedan roj i smestio ga u ko{nicu u
svom dvori{tu, i on se razvio u fino dru{tvo.
Januara 1966. po~eo sam da ga prihrawujem
polenom i da ga razvijam, pa je sredinom februara to dru{tvo bilo u punoj snazi (klima u
Arizoni se ne poklapa sa na{om - primedba urednika). Dostiglo je svoj maksimalni nivo.
Odjednom je po~elo i da unosi med. Medi{te po
medi{te je bivalo ispuwavano lepim novim
`utim medom koji je bio sme{tan u lep i nov
`uti vosak. @iveo sam u pustiwskom podru~ju, i
uop{te mi nisu bile poznate okolne pustiwske
biqke, i nisam znao koja je p~elama nudila tako
mnogo meda.
Da bih razre{io dilemu, uzeo sam uzorak
meda i odneo ga u laboratoriju. Pitao sam sve
zaposlene od koje biqke poti~e ovaj med, ali sam
dobijao zaprepa{}uju}i odgovor da ne znaju.
Po~eo sam i da {etam pustiwom, pose}uju}i
rascvetane biqke, i bele`e}i na kojoj ima
najvi{e p~ela, i koje preovla|uju. Do{ao sam do
zakqu~ka da med poti~e od grma po imenu kreozot, sa latinskim nazivom Dpwjmmfb! hmvujoptb.
Konsultuju}i lokalne p~elare sam saznao da se ta
biqka koristi za razvoj dru{tava za kasnija
medobrawa od biqaka meskvit i kat~lav.
ada, posle 50 godina odsustva, do{ao
sam da `ivim na jugoistoku SAD-a i
po~eo sam sa upoznavawem ovda{weg
medonosnog biqa, a naro~ito biqa koje slu`i za
razvojnu pa{u. I pogodite {ta sam zakqu~io?
Ovde postoji jedna glavna razvojna biqka. I svi
sa kojima sam razgovarao od Ju`ne Karoline do
Merilenda govore o woj kao o biqci za prole}ni
n, koji je
razvoj. To je crveni javor, Bddfs!! svcsvn
zaista lep. Cveta rano. Na jesen wegovi listovi
dobijaju svetliju boju . Mnogo se koristi za sadwu
na javnim povr{inama i u dvori{tima.
Bio bih iznena|en ako bi neki p~elar
mogao ili mo`e da vrca med od crvenog javora,
ali (to je veliko ALI), ako to mo`ete, vi sigurno na wemu ne mo`ete i da razvijete dru{tva.
Dru{tvo mora biti razvijeno pre po~etka wegovog cvetawa. A evo {ta bi trebalo raditi.
Po~ev od meseca koji je najbli`i vremenu
cvetawa crvenog javora (a to je u Ju`noj
Karolini sredina decembra) po~nite da
prihrawujete zajednice polenom svake
nedeqe, postavqaju}i
hranilicu i
iznad i ispod
p~eliweg gnezda.
Proteinska hrana koju
dodajete mora najve}im delom
da bude prirodni polen, a ne wegova
zamena. Dodu{e, mo`e da se pome{a sa
pivskim kvascem. Tu smesu onda sjediniti
sa veoma gustim sirupom. Moja preporuka
bi bila da me{ate 75% polena sa 25%
pivskog kvasca. Onda se 2 kg te
me{avine sjediwuje sa 2 kg
{e}era uz dodatak dovo-
S
-9-
qno vode kako bi se masa dr`ala. Kasnije, kad
p~ele po~nu da sakupqaju polen u prirodi, procenat pivskog kvasca mo`e da se postepeno
pove}ava.
JAVOR
Foto:
Boro Arsovski
-Preuzeto iz
~asopisa
Melitagora
br.11/1998
Istovremeno, treba dodati neki lek
polenskoj poga~i, npr. teramicin, da bi spre~ili
pojavu ameri~ke trule`i kao i fumagilin za
kontrolu nozeme. Pre vi{e godina ja sam izveo
eksperimente sa prihrawivawem p~eliwim
polenom, i sva dru{tva su obolela od ameri~ke
kuge! Polen sam sakupqao sam od sopstvenih
dru{tava, koja nisu bila bolesna, ali su ona, kao
i sve zajednice, imala p~ele koje su pri ~i{}ewu
ko{nice, izbacivale i spore ameri~ke trule`i
koje su padale kroz mre`u na polen. Posle tog
iskustva, uvek kada primewujem prihrawivawe
polenom, bez obzira na wegov izvor, obavezno
dodajem i teramicin da spre~im zara`avawe dru{tava. (Ovo je najslikovitiji primer koliko su
amerikanci upropastili svoje p~elarstvo
upotrebqavaju}i antibiotike, za le~ewe ili
k samo
prevenciju raznih bolesti. Jer, antibiotik
suzbija razvoj bolessti, a spore ne mo`e da
uni{ti. Danas su do{li u situaciju da u svakom
dru{tvu imaju dovoqan broj spora ameri~ke
trule`i koji mo`e da izazove bolest, ali do
bolesti ne dolazi jer p~elama stalno daju
antibiotike. Rezime svega je jednostavan: ako bi
prestali da ih daju, sva dru{tva bi uginula od
ameri~ke trule`i. Pored toga, oni su godinama
unazad koriste}i antibiotike, prakti~no
prikrivali zarazu tamo gde je bilo, te su i ne
znaju}i u kojim dru{tvima ima spora ameri~ke
- 10 -
@ivadinovi} Rodoqub
kuge, vr{ili ve{ta~ko rojewe i od tih zajednica
U toku perioda koji prethodi cvetawu
i tako prakti~no {irili bolest. Spore sada
crvenog javora, vreme je nepovoqno za p~ele.
samo ~ekaju pogodan trenutak, da rasplamsaju
Hladno je, ki{no, tmurno, a mogu} je i povrezarazu. Na ovaj problem se nadovezala odnedavno
meni sneg. P~ele se tada slabo
i pojava otpornosti uzro~nika ameri~ke kuge na
kre}u po ko{nici. Zato zapamtite
vi{e godina kori{}ene antibiotike u svrhu
da polensku poga~u morate
wegovog suzbijawa, {to se dogodilo u nekim
dodati tamo gde su i p~ele, a
delovima SAD-a, kao i delu zemaqa Ju`ne
ne tamo gde vam je to
Amerike. Ukratko, do{lo je do jednog katastronajlak{e. Jo{ jedno upofalnog stawa!!! Isto o~ekuje i na{u zemqu, jer je
z orewe - kad jednom
kampawa upotrebe antibiotika u p~elarstvu kod
po~nete sa takvom
nas u punom jeku, pre svega iz ekonomskih razloga
prihranom, morate da nastavite sve do
pojedinaca i firmi. Ako ne shvatimo na vreme
trenutka dok p~ele ne mogu same da
{ta nas o~ekuje, do}i }emo u istu situaciju.
sakupe dovoqne koli~ine hrane.
Potro{a~i }e, u to budite sigurni, vrlo brzo
Vi tako p~elama pomerate
biti obave{teni {ta im sve p~elari prodaju uz
wihov ~asovnik nagona za
med, pa }e prodaja i cena meda naglo opasti, ba{
rojewe ne jednu nedequ ranikao {to se posledwih godina de{ava u SAD-u.
je, ve} i mesec i vi{e ranije!!!
Skoro da nema gra|anina SAD-a koji ne zna da u
Zato, ako crveni javor zamedi
medu ima -ne~eg {tetnog-, {to mu na ovaj ili onaj
onako kako ume, vi morate da
na~in mo`e ugroziti zdravqe. A povrh svega,
imate spremna medi{ta, i morate da ih postavite
kak
ko }ete se osse}ati ak
ko zbog antibiotik
ka u
mnogo rano u prole}e.Kada prihrawujete p~ele
va{em medu umre recimo jedno dete usled alergikako sam objasnio, populacija p~ela brzo raste, i
vi morate da radite oko p~ela svakih 5-6 dana.
jske reakcije, recimo. Naravno, poseban je probwem nisskih doza antibiotik
ka mi
Kada primetite po poznatim znacima da prinos
lem {to uno{ew
potenciramo stvaraw
we sojeva bak
kterija otpornih
meda raste zna~ajno (najefikasniji pokazateq je
na antibiotik
ke. Sutradan, kada se takva osoba
vaga, koju svaki p~elar treba da ima, jer ona upotrazboli, ne}e biti antibiotika koji mu mo`e
puwuje izreku da med na medu rodi - primedba
pomo}i, pa }e u budu}nosti qudi verovatno umiurednika), postavite medi{ta ODMAH, ne kasrati i od najbanalnijih infekcija, naravno ne
nije. Ti znaci su pre svega belo sa}e izgra|eno
samo zbog upotrebe meda, ve} zbog sve masovnije
novim voskom i mnogo trutova koji se nalaze na
upotrebe antibiotika uop{te u poqoprivredi,
wemu izme|u ramova i medi{ta.Ako vi nemate
tj. vo}arstvu i povrtarstvu najvi{e. Verovatno je
crveni javor u va{oj okolini, sigurno imate neke
daleko dan kada }e
druge biqke. Razmislite
na{i
p~elari
malo o tome i vidite da li
shvatiti da je najeva{e p~ele mogu da donesu
fikasniji
na~in
vi{kove meda od biqa koje
odbrane dru{tava
svi smatraju prole}nom
od bolesti dr`awe
razvojnom pa{om. Voleo
na
p~eliwaku
bih da saznam ne{to o
iskqu~ivo
jakih
va{im iskustvim, bez
Jak
ka
dru{tava.
obzira da li ste uspeli
dru{tva
jednoss ili ne!!!
tavno ne oboqevaju,
(Ovo jeste dobar
jer su u staw
wu da
na~in za razvoj dru{tava.
ME\U
UTIM, kao {to i
suzbiju
svak
ku
bolesst.
sam Tufwf! Ubcfs isti~e on
Veliki
zahteva nepresstani rad na
ameri~ki p~elar dr
p~eliw
wak
ku. Vi razmislite
Kpio! Fdlfsu se za
da li je mogu} i opravdan
kontrolu ameri~ke F o t o : R o d o q u b @ i v a d i n o v i }
toliki rad sa ekonomske ta~ke gledi{ta. Ako
trule`i legla oslawao iskqu~ivo na odr`avawe
na|ete povoqnu kalkulaciju, uradite po gorwim
veoma jakih dru{tava. Ako bi nai{ao na zajedsavetima. Ali, ja sam ube|en da p~elarsstvo mora
nicu sa po~etnim stadijumom razvoja ameri~ke
da se razvija u sassvim drugom smeru. Ulagawe
kuge, on bi je spajao sa najja~im dru{tvom na
p~eliw
wak
ku, i prepu{tao p~elama da o~isste
radne snage po jedinici proizvoda-meda mora
zara`eno leglo. I Sjdibse! Ubzmps! navodi primer
biti minimalno, kako bi mogli da proizvodimo
jednog kana|anina koji je ~inio isto, samo {to je
jeftin med. Mi sada u Srbiji i Jugoslaviji
dru{tvo rasformirao i razdelio ga jakim
proizvodimo skup med i pred svima se time hvaldru{tvima. Ipak, sve je to isuvi{e hrabro, i sigimo. Ako smo ve} hteli ulaz u svetske tokove
ekonomskog razmi{qawa, moramo da prihvatimo
urno nije prezentovano u vidu saveta, ve} samo u
vidu informacije da bi videli koliko su nauka i
i svetske cene. A na{ prose~an p~elar ulo`i
praksa istovremeno i blizu i daleko - primedba
toliko rada oko svojih p~ela, da med i ne mo`e
urednika).
biti jeftiniji - primedba urednika).
Ve{ta~ka ishrana medonosnih p~ela
- 11 -
Isti autor, Tufwf!! Ubcfs je na tako re}i istu temu napisao jo{ jedan interesantan
~lanak u Bnfsjdbo!! Cff!! Kpvsobm-u. Kao i svi wegovi napisi, i ovaj odi{e razumom i
logi~nim razmi{qawem {to podgreva ma{tu i podsti~e na kreativnost. U`ivajte!!!
?
VE[TA^KA ISHRANA
MEDONOSNIH P^ELA
Sme{e za prihrawivawe p~ela i wihova
hranqiva vrednost su bile istra`ivane od
strane mnogih ameri~kih istra`iva~a u proteklih 60 godina, od kojih je prof. Hejdak sa
Univerziteta u Minesoti prvi zapo~eo rad na
ovom problemu daleke 1934. godine.
Za nesre}u, nije napravqen veliki progres. Ja sam tako|e potro{io puno vremena i
ulo`io napora na sli~na istra`ivawa dok sam
radio za USDA (istra`iva~ka laboratorija za
p~elarstvo koju finansira Ministarstvo poqoprivrede SAD) u Uvtdpo-u i Cbupo! Spvhf-u, ali
bez uspeha. Svi eksperimenti koje sam mogao da
izvodim su se zavr{ili bez rezultata, i ja nikada
ni{ta nisam objavio(kona~no jedan nau~nik
priznaje da u stvari nema adekvatne zamene
prirodnoj hrani, i da je svaka ve{ta~ka hrana ili
{tetna za p~ele, ili nema zna~ajnog efekta primedba urednika). Ovaj napis govori o kombinaciji teorije i iskustva. ^italac koji `eli da
dobije dodatne detaqne informacije o sme{ama
za prihranu p~ela treba da pro~ita poglavqe
Ko{nica i medonosna p~ela- koje je
kwige -K
napisao F/Ifscfsu, a kwigu je ure|ivao Kpf
Hsbibn. Izdava~ je firma Ebebou(1992).
Mnogo godina sam smatrao da problem
razvoja kvalitetne sme{e za ishranu p~ela mo`e
biti re{en ako bi zajedni~ki radili osoba sa
dobrim poznavawem biohemije i ishrane i osoba
sa poznavawem p~elarstva. Kada ka`em osoba sa
poznavawem p~elarstva ne mislim na p~elara,
ve} na osobu obu~enu da radi i istra`uje kao
nau~nik.
Kao student dr Farara na Univerzitetu u
Viskonsinu, bio sam svedok da su p~eliwe zajednice hrawene me{avinom sojinog bra{na, polena, {e}era i vode na vreme dostigle zaista
veliku brojnost p~ela za intenzivne pa{e karakteristi~ne za severne delove SAD-a.
Dru{tva koja su prezimila su imala
posebne poga~e postavqene nad leglom od kraja
marta tj. po~etkom aprila. Za prve dve nedeqe su
potro{ile oko pola kilograma i kako su se
dru{tva razvijala potro{wa je rasla, tako da su
oko prvog maja konzumirale oko jednog kilograma
nedeqno. Gledao sam i kako ova dru{tva sakupqaju med i do 150 kg, a tako|e sam gledao i kako
dnevni unos u vrhuncu medewa dosti`e do 15 kg.
Broj p~ela u dru{tvima je ~esto kontrolisan,
p~ele su prebrojavane, i retko je prelazio 55.000
jedinki. Dru{tva koja nisu dobijala poga~e
imala su prinos od jedva 25 kg, za vrcawe. (Ovo
jesu ~iwenice, ali se sa zakqu~cima na prvi
pogled, koje su neki spremni da donose,
?
racionalan p~elar sa puno znawa ne mo`e
slo`iti, i mo`e da ~iweni~no, i na terenu,
doka`e apsolutnu neekonomi~nost bilo kakvog
prihrawivawa p~ela, osim u nu`di. Ali, o tome
}e biti vi{e re~i na nekom drugom mestu u ovoj
kwizi, gde }e se sve nedoumice razjasniti i
potkrepiti ~iwenicama - primedba urednika).
Dru{tva kojima je rukovodio dr Farar su
u zimu ulazila sa velikim koli~inama skladiranog polena koji su p~ele koristile u kombinaciji sa dodatnom ve{ta~kom hranom sme{tenom
iznad wihovog gnezda. U to vreme se ~inilo da su
Hajdek i Farar zaista re{ili problem ishrane
p~ela me{avinom sojinog bra{na i polena, dodavanom u pravo vreme za uspe{an razvoj p~eliwih
zajednica. Potom sam se preselio u Luizijanu i
krenuo sa eksperimentima o prihrawivawu
upotrebom me{avina sojinog bra{na i polena.
U toku svoje posete p~elarskoj laboratoriji u Cbupo!Spvhf-u, gledaju}i {ta radi wegov
biv{i student, dr Farar mi je sugerisao da bi
moji eksperimenti bili uspe{niji ako
prestanem da upotrebqavam sojino bra{no u
me{avinama za prihrawivawe p~ela. Ova
Fararova izjava je aktivirala zvona za uzbunu da
mo`da ima ne{to u sojinom bra{nu {to remeti
moje eksperimentalne rezultate. U to vreme ja
sam usavr{avao hipotezu o razlozima za rojewe.
Hipoteza je bila otprilike ovakva: p~ele
se roje ako nemaju dovoqan prostor za {irewe a
sa druge strane sakupqaju i skladiraju izrazito
velike koli~ine nektara i polena. Budu}i da se u
Luizijani p~ele retko roje posle 15. juna, `eleo
sam da ovu hipotezu testiram tokom septembra.
Ako bih mogao da isprovociram pojavu roja u septembru bio sam siguPrirodna
ran da }u biti blizu
hrana je
do mogu}nosti da
nezamenqiva
objasnim razloge za
rojewe.
Od deset
dru{tava u mom
novom eksperimenDNO se
tu, NIJED
nije rojilo, ali su
sva tro{ila mnogo
polena me{anog sa
sojinim bra{nom.
Onda sam prekinuo
takve eksperimente
sa rojewem i prese- Foto:
l i o s a m s e u Boro Arsovski
S lika preuzeta
p~elarsku labora- -S
toriju u Uvtdpov gde iz Melitagore 3-44/97

- 12 sam nekoliko godina kasnije u~estvovao u eksperimentima za odr`avawe maksimalne snage p~eliwih dru{tava tokom cele godine i odgajawe matica i trutova tako|e tokom cele godine.
Nije bio ukqu~en veliki broj dru{tava,
maksimalno pet, ali su te zajednice konzumirale
pola kilograma polenske poga~e dnevno (a ne za
deset dana kao {to su to ~inile Fararove zajednice u Viskonsinu), i to tokom perioda kada u
Uvtdpov ima malo prirodnog polena - oktobar,
novembar, decembar i januar. Me{avina koju je
Farar preporu~ivao se sastoji iz tri dela polena i jednog dela sojinog bra{na. Zatim sam po~eo
da prime}ujem ~udne abnormalnosti na nepoklopqenom leglu kod dru{tava koja su dobijala
ovakve poga~e. Mati~waci sa mladim larvama su
dobijali velike koli~ine hrane, ali su larve
~esto umirale. Svi problemi su nestali kada sam
po~eo da prihrawujem p~ele ~istim polenom bez
sojinog bra{na, {to je indiciralo da u sojinom
bra{nu postoji neki toksi~an sastojak za p~ele.
Moj posledwi primer koji `elim da
prika`em u okviru ove teme je bio veoma ~udan. U
to vreme ja sam radio sa nau~nikom po imenu
I/L/Qppmf i nas dvojica smo imali veoma kompetentne prijateqe koji su radili za nas kao
p~elarski tehni~ari (Ejdl! Tbdlfuu i Kpio! Njmmt).
Qppmf!i ja smo radili na interesantnom eksperimentu ~uvawa trutovske sperme, i on je `eleo da
na raspolagawu ima nekoliko hiqada trutova do
prvog februara. Ja sam odgovorio da nema problema, i dao sam instrukcije dvojici tehni~ara
{ta treba da rade u dru{tvima da bi ih naveli na
odgajawe mnogo trutova u decembru i januaru
(ponovo napomiwem da je klima kod wih ipak
znatno druga~ija - primedba urednika). Radilo se
o prihrani ~istim polenskim me{avinama, sa
{e}erom i vodom, iznad i ispod zone legla, svaka
~etiri do pet dana.
Oni su uradili sve
ta~no onako kako je trebalo,
dok sam ja sedeo u mojoj kancelariji prekrasne p~elarske
laboratorije osmi{qaju}i
budu}e eksperimente. Posle
jednog dana, nakon okon~awa
wihovog zadatka, pitao sam
ih koliko ima kvadratnih
in~a (in~ je mera za du`inu primedba urednika)
trutovskog legla u svakoj od
ko{nica. Ali, oni to nisu
znali, i ja sam im kao {to bi
i svaki {ef uradio, rekao da
se vrate do ko{nica i da to
ustanove. Malo kasnije kada
su se vratili, raportirali su mi slede}e:
UOP[TE NEMA NIKAKVOG TRUTOVSKOG LEGLA U NI JEDNOJ OD
^ E T I R I K O [ N I C E !!!
[ta je krenulo naopako !?!
Pozvao sam Qppmf-a da do|e u moju kancelariju. Sva ~etvorica smo uzeli u ruke {oqice
@ivadinovi} Rodoqub
sa kafom opru`iv{i se u kancelariji, nastaviv{i da diskutujemo o problemu koji se javio i
tra`e}i re{ewe. Evo {ta smo zakqu~ili i {ta
se potom doga|alo.
Polen kojim smo prihrawivali je
sakupqen u blizini Uvtdpo-a. Skoro sve biqke
koje su rasle u okolini i bivale pose}ivane od
p~ela su prirodne pustiwske biqke. Sve su
poreklom iz Novog sveta, od kojih nijedna nije
evoluirala kao hranqiva blagodet za p~ele.
Odmah smo kontaktirali p~elarsku laboratoriju
u Medisonu, Viskonsin, i dobili smo malu
koli~inu polena ~iji je ve}i deo sakupqen sa
biqaka poreklom iz Starog sveta (Evropa i
Azija), kao {to su razni vidovi deteline.
Odmah smo napravili nove polenske
poga~e sa polenom iz Viskonsina i zamenili smo
wima sve stare poga~e. TRI DANA kasnije su sva
dru{tva imala velike koli~ine trutovskih jaja,
a tri nedeqe kasnije i veliki broj trutova.
Znam i sam, niko od vas p~elara
prakti~ara se ne interesuje za odgajawe trutova u
svojim dru{tvima. Vi jednostavno `elite da
razvijete dru{tva tako da imaju mnogo radilica
koje }e doneti dosta meda. Smisao ovakvih
eksperimenata sa prihrawivawem tj. odgovor na
pitawe kako da se prehrawuju p~ele, mo`e da bude
rezimiran ovako: polen je polen, ali nije i svaki
polen dobar polen. Generalno uzeto vi mo`ete da
o~ekujete da je polen koji sakupqate ili kupujete
me{avina polena koja }e obezbediti veoma dobru,
osredwu ili siroma{nu hranu za va{e p~ele.
Ali, ako bi bile ravnomerno zastupqene sve
vrste polena, me{avina bi bila zadovoqavaju}a u
svakom slu~aju. Sugerisao bih vam i da nikada ne
dodajete sojino bra{no ili mleko u prahu p~eliwoj prihrani, ali, uvidev{i da je dodavawe
raznih vrsta kvasaca veoma dobro, posebno
pivskog kvasca (do sli~nog
P^ELA NA
zakqu~ka su do{li i ruski
ZADATKU
stru~waci - primedba uredniSAKUPQAWA
ka), koji sam davao u odnosu
POLENA
tri dela kvasca na jedan deo
polena(?) , preporu~io bih
Foto:
tako ne{to, jer daje dobre
V.Umeqi}
rezultate. Ina~e, pivski
-P^ELARkvasac, sam za sebe, nije
5/1996
naro~ita blagodet za p~ele.
Kada
prihrawujete
polenom setite se da je on kontaminiran sa otpacima i
delovima koje p~ele higijeni~arke
izbacuju
iz
ko{nice. To ukqu~uje i mrtvo
i obolelo leglo od bolesti
kao {to su kre~no leglo,
ameri~ka i evropska trule`. Zato ja uvek dodajem
prihrani polenom i jednu ~ajnu ka{i~icu teramicina na 12 litara me{avine. Teramicin se ne
razgra|uje mnogo brzo kada se ~uva u me{avini sa
polenom, kao {to je to slu~aj u rastvoru od
{e}ernog sirupa. (Osvrt na ovakav stav dat je u
prethodnom ~lanku - primedba urednika)
Dvomati~ni sistem p~elarewa
- 13 -
INTENZIVNI
DVOMATI^NI
SISTEM MI DAJE VI[E MEDA
Autor ~lanka:
Cpc![/!Ipss-!Qi/E/

Q/P/!Cpy!64!!!
Mfyjohupo-!OZ!23563
VTB
tel: 518-9989-66835
faks: 518-9989-66559
^lanak je objavqen u ~asopisima Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm i Melitagora, br. 11/1998
elim da podelim deo mog dvadese@
togodi{weg iskustva provedenog
u potrazi za poboq{awem ove tehnike u
ciqu boqeg, lak{eg i ekonomi~nijeg sistema p~elarewa. Ovaj sistem je osmi{qen za
hobi p~elare i p~elare kojima je p~elarstvo
dopunsko zanimawe. Komercijalni i profesionalni p~elari nemaju vreme za ovakve
metode koje tra`e ve}u upotrebu radne
snage.
Pre svega, hajdemo da ispitamo razliku
izme|u komercijalnog i hobi p~elarewa.
Komercijalni p~elari obi~no rade sa
v{e od 500 dru{tava i ve}ina seli svoje
zajednice od pa{e na pa{u, od opra{ivawa
na opra{ivawe, i zato su wima potrebna
mawa i lak{a dru{tva za
lak{u manipulaciju i transport. U mnogim slu~ajevima su za
wih med i drugi p~eliwi proizvodi
samo sekundarna dobit. Oprema
ME
je isto tako prilago|ena za
D
ovaj sistem rada. Koriste se
jedno ili dva duboka tela LR za
plodi{te, a za vi{ak meda upotrebqavaju
plitka tela. Duboka tela garantuju da }e matica
imati dovoqno prostora da proizvede razumno
jaka dru{tva i da oko legla ima ne{to skladiranog meda, dok plitka medi{na tela omogu}uju
lak{u manipulaciju.
Hobi p~elar je onaj koji ~uva samo nekoliko dru{tava i radi sa wima u svoje slobodno
vreme da bi porodicu i prijateqe snabdeo medom
i drugim p~eliwim proizvodima, ali i da bi u
isto vreme imao relaksaciju i zabavu. Hobi
p~elari naj~e{}e mogu da odvoje vi{e vremena za
rad sa p~elama te mogu da razviju mnogo ja~a
dru{tva od onih koja komercijalni p~elari
imaju ili mogu da imaju.
Na na{em p~eliwaku sa oko 50 dru{tava,
koji je sme{ten na planini Katskils u severoisto~nom delu SAD-a, mi koristimo nastavke sa
striktno jednom dimenzijom (16,8 cm), svaki sa
jednim kru`nim otvorom koji je opremqen
kru`nim reduktorom sa tri pozicije (na na{em
tr`i{tu ima ovih plasti~nih
reduktora - primedba urednika).
Tu je i visoka podwa~a(10 cm) sa
ramom na kom je ukucana mre`a,
a koristimo i Boardmanovu
hranilicu koja se name{ta kroz
leto. (Ovu hranilicu mo`ete videti i na slici.
Mo`e se nabaviti u Gr~koj na slede}oj adresi:
Bofm.Tuboebse-!216!Boesfb!Lbmwv!Tus/-!O/Mpojb!Q/P/
25342! Buifot-! Hsffdf-! ufm.gblt;! //41)12*3882291.
1:5!2687:9/!F.nbjm;!Qboufmbd@ pufofu/hs!-!postoje
varijante od 1 l i 1,8 l, a deo koji se uvla~i kroz
leto je visok 1,4 cm - primedba urednika).
Koristimo i na{u sopstvenu konstrukciju poklopne daske, krov i dve metalne mati~ne re{etke
po dru{tvu. Ova oprema je modifikovana radi
maksimalne efektivnosti i fleksibilnosti.
Ve}ina dru{tava koje koristimo za proizvodwu
meda su dvomati~ne zajednice a u toku zime jednomati~ne. Na{i nukleusi sa
visinom od 16,8 cm su sa
5 ramova, napravqeni
od ~amovine a u proteklih nekoliko godina i od
tvrdog presovanog stiropora. Svako proizvodno dru{tvo je
podr`ano posebnim nukleusom. Sve ko{nice su
o p r e m q e n e
unutra{wim
hvata~em polena,
hvata~em
za
propolis
i
ramom
gra|evwakom radi biolo{ke kontrole varoe
(jedinstveni tretman protiv varoe koji mi koristimo). Uniformnost opreme nosi fantasti~nu
prednost izra`enu kroz totalnu fleksibilnost
i izmenqivost.
Na{a p~elarska godina po~iwe 1. avgusta.
U ovo vreme mi po~iwemo da gradimo jaka
dru{tva od zimskih p~ela. Ako nema prirodne
pa{e, koristimo svakodnevno stimulativno
prihrawivawe {e}ernim sirupom 2:1 (2 dela
{e}era i 1 deo vode). Sav vi{ak meda je ve}
izva|en i iscentrifugiran, ramovi su selektirani i dru{tvima su vra}eni samo oni svetlo
kafene boje, radi odgajawa legla. Ostatak je
skladiran za prole}e. Svi ramovi sa neizvu~enim
satnim osnovama se izbacuju iz ko{nice.
Dru{tva jo{ uvek imaju dve matice, i intenzivno
odgajaju leglo.
Budu}i da u na{em odgajiva~kom programu
koristimo iskqu~ivo krawske matice va`no je
stimulativnim prihrawivawem odr`ati maksimalno zalegawe matica ako nema unosa iz
prirode. Potreba za prihranom se odre|uje
kori{}ew
wem vage isspod jedne prosse~ne ko{nice
(ne najja~e i ne najslabije). Vaga se proverava
svakoga dana a te`ina se bele`i na formularu
namewenom za to. Ako se te`ina ko{nice smawi
za 24 ~asa, mi zapo~iwemo prihrawivawe. Ako
nema promene ili postoji unos, mi ne prihrawu-
- 14 -
@ivadinovi} Rodoqub
jemo. Dvomati~na dru{tva se odr`avaju na ovaj
na~in sve do sredine septembra. Dotle smo
spremili na{e nukleuse. Starija matica se
odstrawuje iz proizvodnog dru{tva i nosi se u
nukleus zajedno sa jo{ dva rama punih leglom i
polenom. Zatim dodajemo i jo{ dva prazna rama.
Ulaz u svaki nukleus je pokriven metalnom
mre`om.
Po okon~awu ovog posla, nukleuse
prenosimo na drugu lokaciju udaqenu najmawe 6,5
km u toku jedne nedeqe ili i vi{e. Na novoj
lokaciji prihrawujemo nukleuse Boardmanovom
hranilicom. Posle nekoliko dana do nedeqe dana
nukleuse vra}amo na glavni p~eliwak. Za ovo je
Sredina septembra.
Preme{tawe matice iz dvomati~nog
dru{tva u nukleus.
(5 ramova sa
leglom, polenom i
medom)
mati~na re{etka
Tre}a nedeqa
oktobra. Dru{tvo
je spremno za zimu.
Sa prvim snegom
nukleusi se nose u
podrum.
Sredina maja.
Mlada testirana matica se
iznosi iz nukleusa sa 3 rama
i zamewuje se
mati~wakom.
Kraj aprila.
Po~iwe se sa
odgajawem
matica iznad
mati~ne
re{etke.
dobro da se uvek sara|uje sa drugim ~lanovima
p~elarskog kluba. I oni koriste na{ sistem pa
za kratko vreme razmewujemo nukleuse. Prednost
ove razmene je taj {to nukleusi nisu prepu{teni
sami sebi, ve} ih uvek neko nadzire. Prava
proizvodna dru{tva , sada jednomati~ne zajednice posle 15. septembra, se prihrawuju velikim
koli~inama (3,7 l po dru{tvu svaki drugi dan)
gustim sirupom 3:1 (3 dela {e}er i 1 deo voda)
tako da ona budu spremna za zimu pre 15. oktobra.
Svako dru{tvo dobija 27-30 {e}era. I nukleusi
se prihrawuju gustim sirupom preko wihovih
Boardmanovih hranilica.
Na na{em podru~ju, u oktobru uvek ima
Mart.
Dru{tva se prihrawuju a nukleusi
se iznose na p~eliwak i tako|e
prihrawuju. Matice u ko{nicama
se preme{taju u najni`i nastavak
(efekt dimwaka).
mati~na
re{etka
mati~na
re{etka
mati~na
re{etka
Dru{tvo je
spremno za
glavnu pa{u.
Medi{ta se
dodaju po
potrebi.
Svako dru{tvo
bi trebalo da
izgradi 15-20
novih satnih
osnova u
sezoni.
mati~na
re{etka
mati~na
re{etka
Dvomati~ni sistem p~elarewa
dobre pa{e od divqih astri i hpmefospe-a. Med
ovih biqaka nije dobar za zimovawe i zato
postavqamo jedno medi{te sa praznim sa}em na
poziciji 4 (pogledajte crte`e) i ponovo koristimo mati~ne re{etke da matica u wega ne bi zalegala. Budu}i da su ramovi za zimu ve} puni
{e}ernog meda koji je i poklopqen, u wih mo`e
da se smesti samo mala koli~ina novog nektara.
Od trenutka zavr{etka pa{e, obi~no krajem
oktobra ili posle prvog mraza, ovo medi{te se
uklawa a med se vrca. Dru{tva se pripremaju za
zimu, utopqavaju i izoluju. Kao izolator koristimo novinsku hartiju, koja je mnogo dobra,
besplatna je (kod nas bogami nije - primedba
urednika), i mo`e da se zameni ~im se navla`i od
vlage iz ko{nice. Obi~no dru{tva prezimquju u
3 ili 4 sprata od 16,8 cm.
Sa prvim dugotrajnijim snegom i pojavom
temperatura ispod ta~ke mr`wewa sve nukleuse
nosim u podrum koji se ne greje. Temperatura u
podrumu je skoro konstantna ne{to iznad ta~ke
mr`wewa. (Relevantni russki nau~ni podaci govore da p~ele tro{e najmaw
we energije i hrane,
kada je spoqna temperatura vazduha za zimovaw
we
kod jak
kih dru{tava +4,4oC, kod sredw
wih +5,5oC, a
slabih +7,7 oC - primedba urednika). Podrum
mora biti suv i taman. Nukleusi }e uspe{no
prezimeti u ovakvom okru`ewu. Leta su zatvorena metalnom mre`om da se spre~i ulaz mi{eva.
U toku zime mi pripremamo i popravqamo
opremu, pakujemo i prodajemo med i druge
p~eliwe proizvode i osmi{qamo plan rada na
p~eliwaku slede}e godine. Ocewivawe svakog
dru{tva je tako|e va`na aktivnost. Na{a najboqa dru{tva proizvode vi{e od 110 kg meda u
sezoni, plus drugi p~eliwi proizvodi kao {to su
polen, propolis, mati~na mle~ i vosak.
Na{e p~elarsko prole}e obi~no po~iwe
1. marta. Prvo na{e anga`ovawe je usmereno na
nukleuse u podrumu kada po~iwemo da pove}avamo
no}nu temperaturu na oko 15oC da bi stimulisali matice na ve}e polagawe jaja te da
proizvedu malo legla. No} je najboqa jer p~ele
tada ne}e izlaziti na leto. Tokom dana, ako u
podrumu nije potpuno tamno, p~ele
}e izletati van ko{nice i nikada
ne}e na}i put nazad. Neposredno pred
svitawe temperaturu podruma
treba ponovo da vratimo na +3oC.
Ovo mo`e da se izvede nabavkom
jevtinog tajmera, i elektri~nog
greja~a. Naj~e{}e vreme krajem
marta omogu}i na{im proizvodnim
dru{tvima da izlete oko podneva po
wihov prvi polen od le{nika kao
i da donesu vodu koja im je
neophodna za odgajawe legla. Mi
imamo postavqen jednostavan sud
sa vodom od stiropora koji
prima oko 15 l vode
koja je prethodno
zagrejana na
oko +15oC, za
- 15 {ta koristimo jednostavan element za zagrevawe
koji mo`e da se nabavi u prodavnici za ku}ne
qubimce i slu`i za zagrevawe akvarijuma. Ako
na p~eliwaku nemate struju, i nezagrejana voda }e
obaviti svoj zadatak. U ovo vreme se svi nukleusi
vade iz podruma i postavqaju na p~eliwak. Isto
tako, sva dru{tva snabdevamo {e}ernim
poga~ama sa proteinima. Koristimo jednostavan
recept: 1,3 kg {e}era u prahu, 0,45 kg zagrejanog
meda (samo iz na{e sopstvene proizvodwe), 0,2 kg
obezma{}enog mleka u prahu, Fumagilina prema
uputstvu, 0,05 kg sve`e isce|enog limunovog soka,
1 ~ajna ka{i~ica soli. Teramicin mo`e da se
doda ako je u va{em podru~ju bilo ameri~ke kuge
ili evropske trule`i. Ovi sastojci se izme{aju
i naprave se poga~e od po jednog kilograma. Ako
je testo premeko, dodati jo{ {e}era u prahu.
Svako proizvodno dru{tvo dobija poga~u od po 1
kg, a nukleusi dobijaju jednu poga~u od 1 kg nedeqno. Ove poga~e stimuli{u ve}e odgajawe legla.
Prvih nedeqa aprila dru{tva u na{em planinskom podru~ju (500 m nadmorske visine) treba da
imaju 15-2
20 ramova legla svih uzrasta. Ovakav
razvoj je mogu} samo zato {to mi u jesen izgradimo velike zimske populacije p~ela u ko{nicama
sa izobiqem meda i polena. Tada je dobro ve} i
dodati prve ramove sa satnim osnovama ili
svetlije ramove od pro{le godine.
Obi~no posledwe nedeqe aprila ili prve
nedeqe maja u toku cvetawa masla~ka mi
zapo~iwemo na{u sezonu odgajawa matica.
Koriste}i prost metod presa|ivawa larvi mi
odgajamo prve mati~wake. Startujemo sa oko 100
mati~waka, tako {to i sa po~etnim prole}nim
uspehom prihvatawa od samo 50% (obi~no je
ve}i), mi mo`emo da zamenimo matice u svim nukleusima. Stare matice odstrawujemo i besplatno
ih dajemo ~lanovima na{eg p~elarskog kluba ili
po~etnicima. Ove dvogodi{we matice }e biti
dobre jo{ slede}ih nekoliko meseci. Mati~wake
postavqamo u svaki nukleus. U toku slede}a 24
~asa izle`u se mlade matice i naredna 7-10 dana
mi koristimo za instrumentalno osemewavawe
matica ili pak oplodwu
na otvorenom u na{em
izolovanom podru~ju za
odgajawe matica, gde
imamo dovoqan broj trutova unapred odgajenih u
dru{tvima
namewenim
ba{ u tu svrhu. Mi vr{imo
-genetski pritisak- na
na{oj teritoriji. Svake
godine svi p~elari u
pre~niku od 8 km oko
nas dobijaju na{e
besplatne matice.
D
Osamdeset proceME
nata svih na{ih
matica
su
instrumentalno osemewene.
Nekoliko dana po po~etku zalegawa
- 16 mladih matica mi gradimo na{a dvomati~na
dru{tva namewena za proizvodwu. Jednostavno
prenosimo tri rama legla i mladu
maticu (obele`enu i sa potse~enim krilima) u nastavak iznad osnovnog dru{tva
koriste}i mati~nu re{etku za razdvajawe dru{tava. Prazan deo nastavka
dopunimo ramovima od pro{le godine.
Mo`e se koristiti list hartije pri spajawu dru{tava ali to nije neophodno. Uz
mali prinos ili prihrawivawe, borbe ne}e biti.
Svaki nukleus dobija tri rama sa sa}em i
mati~wak. Stare p~ele }e se vratiti iz dru{tva
(ovog puta dvomati~nog), nazad u wihov nukleus.
Nukleusi su sada oplodwaci i svake tri nedeqe
}e proizvoditi oplo|ene matice ili troramne
nukleuse namewene za prodaju i sopstveno
kori{}ewe. Isto tako, pre nego {to se okon~a
sezona, kada }e se prodati posledwa matica. mi
mo`emo od nukleusa spajawem dobiti standardna
dru{tva i tako uve}ati broj zajednica za prodaju
i sopstveno kori{}ewe.
Dvomati~na dru{tva mogu da proizvedu
veoma veliku populaciju od 100-1110 hiqada p~ela,
i da sakupe 3-4 puta vi{e meda od jednomati~nih
zajednica. Razume se, to zahteva i ve}i prostor.
Svakom dru{tvu su neophodna 12-16 nastavka
visine 16,8 cm. Med se oduzima kada je
2/3
rama
poklopqeno.
Izvrcani ramovi se vra}aju u
ko{nice u momentu va|ewa
novih punih ramova meda.
Kao {to vidite,
ovaj sistem tra`i
intenzivni
menaxment,
ali
odgovara onim
@ivadinovi} Rodoqub
p~elarima koji `ele da ulo`e zahtevani ekstra
napor. Sistem nam omogu}uje da proizvedemo med
iskqu~ivo sa jedne pa{e, i zatim na tr`i{tu za
wega dobijemo ve}u cenu. Isto tako na{om
tehnologijom odr`avawa nukleusa mo`emo da
zamenimo matice po `eqi, u bilo kom dru{tvu u
toku cele sezone, a da zadr`imo samo one matice
koje su najboqe i najproduktivnije. Tako|e svako
dru{tvo testiramo na wegov faktor -uubijawa
varoe- kao i na otpornost na ameri~ku i evropsku
trule`. Ne tretiramo dru{tva nikakvim
hemikalijama, osim fumagilinom protiv
nozeme. (Kako im to uspeva, vide}ete u drugom
~lanku istog autora - primedba urednika).
a sumiramo prednosti i lo{e strane
ovog sistema:
-Odr`avaju se jaka i produktivna dru{tva;
-Proizvodi se vi{e meda i drugih p~eliwih proizvoda uz isti broj ko{nica u odnosu na
jednomati~ne zajednice;
-Velike su u{tede na maticama i paketnim
rojevima svake godine;
-Lako se mewaju matice, bez gubitaka;
-Sopstveno odgajawe matica sa svojim
selekcionim linijama usvojenim za na{e
podru~je;
-Uz obezbe|ewe dovoqnog prostora i
mladih matica, nema rojewa;
-Uniformna oprema omogu}uje ve}u fleksibilnost (pogledajte crte`e);
-Po potrebi, besplatno je umno`avawe
dru{tava;
-Lo{a strana je u tome {to radimo sa
velikim brojem ramova (ama ~ekajte malo, mi smo
hobi p~elari, zar ne?);
-Druga lo{a strana je manipulacija sa
nukleusima;
-Potrebno je pripremiti veliku opremu
za prihrawivawe.
Sistem
upravqawa
dru{tvima je jednostavan.
Ali, tra`i precizno vo|ewe
evidencije o svakom dru{tvu!
([to je na velikom p~eliwaku
apsurdno - primedba urednika).
Ako neko ima pitawa za nas ili
sugestije, molimo vas da kontaktirate autora na F.nbjm fvsplj.
[email protected]/dpn ili preko
po{te. Bi}u sre}an da
odgovorim na sva va{a
pitawa !
D
Foto: Nikolaj Huka
Slika preuzeta iz Melitagore br. 5/1999
Napomena urednika:
-Neke teorijsko-prakti~ne nejasno}e koje proisti~u
iz ovog ~lanka, a koje su krajwe
kontroverzne prirode, kao {to
je davawe teramicina
dru{tvima i sama opravdanost
formirawa i odr`avawa dvomati~nih zajednica, obja{wene
su detaqno na drugom mestu u
ovoj kwizi, sa puno argumenata.
Dvomati~ni sistem p~elarewa i varoa
- 17 -
Autor prethodnog ~lanka, Cpc!! Ipss je doveo sve ~itaoce ~asopisa u kojima je taj
~lanak objavqen u veliku nedoumicu konstatacijom da on ne tretira p~ele nikakvim
hemikalijama osim fumagilinom za nozemu. Nedoumicu je uspe{no razre{io
slede}im napisom. Pa`qivo ga pro~itajte !!!
EFIKASNA BIOLO[KA
KONTROLA VAROE
 BEZ HEMIKALIJA
inule godine su zna~ile propast
M
za mnoge p~elare budu}i da su
morali da se suo~e sa neprijateqem broj 1.
dana{weg p~elarstva - varoom. Ovaj parazit
se kao orkan sru~io na na{u zemqu (misli se
na SAD), ostavqaju}i prazne ko{nice,
tu`ne p~elare i praznu burad. [teta je
ogromna. Za{to?
SAD su verovatno jedinstvena zemqa koja
koristi samo jedan registrovan i od Agencije za
za{titu okoline(FQB) odobreni lek za varou, po
imenu Bqjtubo, ~ija je aktivna materija fluvalinat. U Evropi, na primer, postoji ve}i izbor,
recimo amitraz, fluvalinat, kumafos, mravqa
kiselina i drugo. Tako pred p~elarima stoji
vi{e opcija kao i oblika aplikacije. [tapi}i su
uobi~ajeni, ba{ kao i zadimqavawe, aerosol i
prskawe. Ali, sva ova sredstva su otrovne
hemikalije i nepravilnom upotrebom mogu se
prona}i rezidue u medu, vosku, propolisu kao i u
drvenoj opremi za p~elarstvo. Zbog toga, mi godinama koristimo nehemijsku, biolo{ku kontrolu
varoe. Kako pokazuju studije, varoama se vi{e
dopada trutovsko leglo iz jednog prostog razloga:
dvadeset~etvorodnevni razvoj od jajeta do
odraslog truta. Ako nema dovoqno trutovskog
legla u ko{nici ili ako je zaraza dru{tva velika, varoe nemaju drugi izbor osim da parazitiraju radili~ko leglo. Mati~waci su po{te|eni jer
je vreme od 16 dana nedovoqno za
reprodukciju varoe.
Prvi va`an uslov da se
zapo~ne kontrola varoe
jeste upotreba sistema
rada sa ramovima sa}a
bez apsolutno nijedne trutovske
}elije. Najboqi na~in da se
dobije ovakvo sa}e, jeste
dodavawe satnih osnova u
medi{ta za vreme pa{e.
P~ele mnogo retko izvla~e trutovske }elije na ramovima u medi{tu. Mi
koristimo samo nastavke visine 16,8 cm
(kod nas tzv. Fararov sistem sa
zaokru`enom visinom nastavka od 17 cm primedba urednika). Kada se med centrifugira, ramovi se ponovo odabiraju, i samo oni bez
trutovskih }elija se koriste za odgajawe legla.
Ramovi koji imaju ne{to trutovskih }elija, se
obele`e na satono{i, recimo M za medi{te, L za
leglo. To }e nas uvek podse}ati koji su ramovi za
plodi{te a koji ne. Za ovo ne treba imati ni
milosti, ni izgovora. Razume se, selekcija ramova se ne pravi preko no}i, niti za jednu sezonu. To
je sistemski posao. Dobro je da se zapo~ne zimi,
kada vr{imo pripreme za narednu sezonu. To }e
nam dati jasniju orijentaciju koliko }e nam trebati satnih osnova i ramova za idu}u godinu. One
mnogo tamne, o{te}ene ili na drugi na~in nekvalitetne ramove sasvim odstrawujemo iz rezerve i pretapamo. Isto tako mi odabiramo i
drvene ramove. One koji su suvi{e tamni,
polomqeni ili o{te}eni gorimo u na{oj pe}i.
Mo`da je ovo ~ak i drasti~no, ali tako sebi i
na{im p~elama pravimo veliku uslugu.
Ovakvo postupawe je veoma dobra prevencija protiv ameri~ke kuge i kre~nog legla.
Obi~no se me|u odba~enim ko{uqicama larvi
nalazi najboqe mesto za skrivawe mikroba i
bolesti od kojih idu}e godine dru{tva mogu
ponovo da se inficiraju. P~ele ne mogu u potpunosti da odstrane ove ko{uqice. Isto tako, sa
svakom narednom generacijom }elije su sve mawe
i mawe. Tako posle mnogo godina mi proizvodimo
sve mawe i mawe p~ele, a kao {to znamo mawi
kamion mo`e da ponese i mawi tovar. (primedba
urednika makedonskog ~asopisa Melitagora,
gospodina Aleksandra Mihajlovskog: Ovo napred
navedeno je veoma diskutabilna tvrdwa.
Profesionalni p~elari koji imaju vi{edecenijski sta` znaju da ovo nije ta~no, budu}i da svi
slo`no tvrde kako koriste iste ramove vi{e
decenija a p~ele koje se iz wih izvode nisu
mawe nego obi~no. P~ele odr`avaju
dijametar }elije i on nikada
ne mo`e da spadne ispod
odre|enog minimuma(zavisno od rase).
Ono {to zaista
zadebqava tokom vremena, nisu zidovi
}elija ve} satna osnova - zato sa staro{}u
rama raste i wegova te`ina. P~elari sa
vi{e hiqada ko{nica govore da
ispuwavawe ove zaista efektne sanitarne
preporuke, koja se odnosi na zamenu ramova
minimum svake ~etiri godine, jeste jedna od
onih nekoliko zabluda zbog kojih oni nikada ne
bi mogli da rade sa tolikim brojem dru{tava).
(Po{tovani ~itaoci, napred navedeni komentar
urednika Melitagore je u najmawu ruku izuzetno
- 18 interesantan. Poznaju}i wegovo zavidno znawe,
siguran sam da ono {to je napisao nije napisao
napamet, ve} je to potkrepqeno ~iwenicama.
Me|utim, on zna, kao i ja da postoje provereni
dokazi(bar su tako prezentovani p~elarima) da
se iz dugo upotrebqavanog sa}a za
izvo|ewe p~ela izvode drasti~no
mawe p~ele. Na `alost, pre
izla`ewa ove kwige iz
{tampe, nije bilo vremena
ni prilike da o tome sa
wim razgovaram te da
utvrdim razloge ovakve
wegove tvrdwe. Me|utim,
nesporno je da ne samo da
je izuzetno korisno
mewati sa}e {to ~e{}e, ve}
je to i mogu}e bez naro~itog napora.
ka p~elarew
wa u kojoj se bez
Postoji ~ak tehnik
problema mo`e zameniti svo plodi{no sa}e u
svim ko{nicama na p~eliw
wak
ku tok
kom samo jedne
sezone, ne ula`u}i neka zna~ajnija sredstva i ne
gube}i na ukupnom prinosu p~eliwaka. Ali, o
tome }e biti vi{e re~i u drugom delu ove kwige,
koja }e biti {tampana u dogledno vreme. U
svak
kom slu~aju, mew
wajte sa}e {to ~e{}e. Koristi
od toga zna~ajno prevazilaze ulagawa - primedba
urednika). P~ele izvedene iz mladog sa}a mogu da
uve}aju proizvodwu meda za 10-15% i definitivno da smawe na{e tro{kove za lekove i
le~ewe od bolesti.
Hajde da pretpostavimo kako se ovaj prvi
korak ve} primewuje. Slede}e je da se spreme trutovski ramovi za svako dru{tvo. Satono{a treba
da bude obojena ili na drugi na~in ozna~ena radi
brzog prepoznavawa. Mi koristimo 2 ovakva rama
po dru{tvu. Ovde u `leb na satono{ama
postavqamo samo traku satne osnove {irine 2
cm, kako bi p~ele pravilno zapo~ele gradwu trutovskog sa}a. Trake satnih osnova se lepe toplim
voskom za satono{u. Kada i ovo zavr{imo, mi smo
spremni za borbu sa varoom. Za slabija dru{tva
ili rojeve ram mo`emo da podelimo letvicom na
dva jednaka dela, tako da }e ova dru{tva lak{e
organizovati izgradwu sa}a i br`e }e je
zavr{iti. Isto tako, ako u va{im plodi{tima
koristite duboke ramove mo`ete tako|e da
podelite ram kako bi p~ele br`e gradile sa}e, a
trutovsko leglo u wemu bilo {to pribli`nije
me|usobne starosti.
Brzo po po~etku sezone, a u na{oj severnoj
planinskoj oblasti to je u aprilu, postavqamo
trutovske ramove u svakom dru{tvu. (U Nema~koj
se mogu kupiti satne osnove, sa trutovskim osnovama }elija, {to olak{ava i ubrzava gradwu trutovskog sa}a - primedba urednika). U ovo vreme
p~ele su spremne da izvla~e satne osnove, i vi{e
su naklowene izvla~ewu trutovskih }elija.
Obi~no su za nekoliko dana ovi ramovi
zale`eni. Tako|e je dobro da se sa~uvaju trutovski ramovi od prethodne godine, te da se dodaju
dru{tvima sa ve}om zara`eno{}u, jer }e ih matica zale}i skoro odmah po dodavawu. Po`eqno je
@ivadinovi} Rodoqub
pratiti stawe ovih ramova, kako bi znali kada }e
biti poklopqeni. Za oko 20-21 dan od zalegawa
izvadite trutovske ramove sa uglavnom poklopqenim trutovskim leglom, stresite p~ele
(pazite da matica nije na ramu), i xepnim no`em
ise~ite trutovski deo sa}a (ako je ram podeqen
na trutovski i radili~ki deo). Traka satne
osnove }e biti dobar vodi~ va{em no`u.
Budite pa`qivi dok se~ete sa}e.
Trutovsko sa}e sada mo`e da se topi.
Mi ga odmah stavqamo u na{
sun~ani topionik. Pre toga, vi
mo`ete da uzmete viqu{ku za otklapawe meda i da odstranite
nezrele trutove. Kada ih pregledate
mo`ete
ustanoviti
zara`enost
varoom svakog dru{tva posebno. Tu
informaciju mo`ete i da zabele`ite. Nije
potrebno da brojite varoe. Mi imamo prostu
skalu od 1 do 5. (1 = nema varoe, 5 = velika
zara`enost). Ovo nije ba{ najta~niji sistem, ali
budu}i da ocewivawe radite sami, istu gre{ku
}ete praviti svaki put. Ovo je i dobar sistem da
vidite koja dru{tva lak{e savladavaju varou te
da utvrdite koja su dru{tva otpornija, {to nam je
odrednica u proizvodwi matica. Kada sa}e
ise~ete, ramove vra}ate nazad u dru{tvo. Oni }e
biti ponovo izvu~eni u roku od nekoliko dana.
Posle 20-21 dan ponavqate proceduru. Vrlo je
va`no da ne propustite nijedan ciklus, u protivnom dobi}ete suprotne rezultate i su{tinski
}ete odgajati varou! Ovi trutovski ramovi
funkcioni{u kao magnet za varou. Varou veoma
jako privla~i ovaj deo ko{nice. Kod jakih
dru{tava u vrhu wihovog razvoja (u na{em
podru~ju to je maj-juni) mi koristimo 2 pa i 3 trutovska rama po dru{tvu. U na{em dvomati~nom
sistemu (pogledajte prethodni ~lanak - primedba
urednika) mi koristimo 1-2 rama po matici.
Ovo je tako|e dobar na~in za proizvodwu
trutova u periodu odgajawa matica, i to od
dru{tava koja su pokazala najve}u otpornost na
varou. Ali, taj sistem je ne{to razli~itiji.
Postavqamo jedan trutovski ram u odre|eno
selektirano dru{tvo. Kada je trutovsko leglo
poklopqeno, stavqamo drugi trutovski ram.
Prvi slu`i za varou, i odstrawujemo ga 21-og
dana. Drugi ram ostaje u dru{tvu dok se ne izvedu
trutovi, i matica ga ponovo ne zalegne, a p~ele
Foto: M
elitago
ra br. 6/1
999 (preu
to iz Bn
zefsjdbo!Cff
!Kpvsobm-a
)
Dvomati~ni sistem p~elarewa i varoa
da dru{tvima dajete trutovske ramove tokom
zime, jer }e se varoa tako br`e razmno`avati
dopunskim generacijama u radili~kom leglu.
Prole}e je dobro vreme za kori{}ewe Bqjtubo-a u
svrhu detekcije uspe{nosti na{eg rada. Krawske
p~ele imaju sposobnost, i mi ih selekcioniramo
po ovom kriterijumu, da prekinu odgajawe legla u
jesen i da krenu sa wim ponovo u decembru ili
januaru.
U Evropi postoji praksa da se krajem
sezone matica izoluje ili zatvori u kavez
(obi~no krajem septembra ili po~etkom oktobra)
tako da ne mo`e da nosi jaja. Kada se leglo izvede
vr{i se tretman protiv varoe. Posle tretmana
matice se osloba|aju. Ovaj metod nije mnogo
prakti~an, jer zahteva dosta anga`ovawa (vremena) ali i zato {to se zimska generacija p~ela
izvodi iz jaja polo`enih avgusta i septembra, pa
bi u toku razvoja tih p~ela one bile o{te}ene od
varoe. Zdrava generacija zimskih p~ela je
kqu~ni faktor za uspeh u narednoj sezoni. Mnogo
je boqe imati matice koje prirodno prekidaju
zalegawe ranije u jesen. Ovde je potrebno da
imate dru{tva koja su tretirana avgusta, {to
nije uvek mogu}e. U nekim podru~jima p~ele u
avgustu i septembru jo{ uvek imaju dobru pa{u.
Upotreba Bqjtubo-a u toku pa{e nije
preporu~qiva budu}i da u medu mogu ostati
ostaci fluvalinata.
Zbog toga je,
kako vidimo, najboqe
koristiti biolo{ku
kontrolu varoe, koja }e
smawiti ili potpuno
izbaciti iz upotrebe
Bqjtubo trake. Ali je
veoma va`no pra}ewe
zara`enosti dru{tava
ponaosob.
U
toku
aktivne sezone, veoma
retko mo`emo videti
odrasle varoe, ali
mo`emo da vidimo p~ele o{te}ene od varoe u
svom razvoju. Obi~no su te p~ele sa o{te}enim
ili skra}enim krilima, i predstavqaju drugi
va`an znak za neophodnost borbe protiv varoe.
Prvi znak je pojava varoa na nedozrelim trutovima izva|enim iz zatvorenog legla. Nepo{tovawe
ovih znakova mo`e imati katastrofalne
posledice.
Kao i za sve, i ovde postoje prednosti i
mane. Ve}i je rad sa ramovima, neophodno je precizno evidentirawe svih podataka, postoji
gubitak u proizvodwi (med i polen za odgajawe
trutova i proizvodwu voska) kao i va|ewe trutovskih ramova svakih 20-21 dan, {to se sve zajedno ubraja u mane.
Glavne prednosti su: ~ist med i vosak
dobrog kvaliteta, u{teda novca za le~ewe i
lekove, zajednice u kojima nema hemikalija,
pra}ewe raspolo`ewa dru{tava, zdravija
dru{tva i naravno, nema zimskih gubitaka zbog
varoe. S A D A , I Z B O R J E V A [ ! ! !
Foto: Slovenski ^ebelar br. 2/80
poklope. Zatim se vadi uz standardni postupak.
Za ju`ne delove SAD-a ovaj sistem treba koristiti tokom cele godine. (Ovo je ujedno i na~in da
se u dru{tvima i normalno izvode trutovi, jer je
istra`ivawima posledwih godina decidirano
dok
kazano da trutovi imaju jak
ku regulacionu ulogu
u produk
ktivnossti p~eliw
wih zajednica, te da su
zajednice bez trutova i mawe produktivne primedba urednika).
Mo`ete da smatrate da sve ovo nosi mnogo
rada i to ne besplatnog! U to budite sigurni. Da
se izvu~e sa}e u jednom ramu i da se odgaji trutovsko leglo potrebno je oko 1 kg meda i malo
polena za ishranu trutovskih larvi (ne malo, ve}
zaista dosta polena - primedba urednika). Sa
druge strane, mo`ete da imate ko{nice slobodne
od hemikalija i koje }e proizvoditi pored ~istog
meda i ~ist vosak za va{u upotrebu ili za ekstra
prihod. (Ruku na srce, takav skup med kod nas nema
ko da kupi - primedba urednika). Druga korist od
ovih trutovskih ramova je izuzetno precizno
pra}ewe raspolo`ewa p~eliwih zajednica. Kada
p~ele izvla~e vi{e radili~kih }elija, dru{tvo
ima mladu maticu i nalazi se u radnosakupqa~kom raspolo`ewu. Kada izvla~i vi{e
trutovskih }elija (u ve}ini slu~ajeva), dru{tvo
je u dobrom razvojnom raspolo`ewu. Kada na|emo
osnove mati~waka na novom sa}u, dru{tvo je u
rojevom raspolo`ewu i trebalo bi da
pro{irimo prostor u ko{nici. (Molim Vas da
obratite pa`wu na ovo pravilno rezonovawe o
suzbijawu rojewa, gde se vi{ak prostora sa
pravom smatra jednim od osnovnih faktora suzbijawa rojewa - primedba urednika). Ako nema gradwe sa}a, dru{tvo treba pa`qivo pregledati i
oceniti o ~emu se radi. Ponekad p~ele u ovim
trutovskim }elijama odla`u med i to govori da je
pa{a jaka ili u ko{nici nema dovoqno prostora.
Ovde treba ili da centrifugiramo med iz
medi{ta ili da dodamo neophodna medi{ta sa
praznim sa}em ili sa satnim osnovama. Posle i
ovog centrifugirawa opet pravimo odabir ramova za leglo i ramova za medi{ta i odstrawivawe
iz ko{nice.
Trutovski ramovi su ogledalo svake
ko{nice i obezbe|uju besplatnu informaciju o
svakom dru{tvu posebno tokom cele sezone. Ako
smo pa`qivo selektirali ramove za plodi{te
mi ovako elimini{emo 70-9
9 0% varoe. Sa na{om
otpornom linijom krawskih p~ela, na{ procenat
je ~esto i boqi. Ve} dugi niz godina, bez upotrebe
Bqjtubo-a, nismo izgubili nijedno dru{tvo zbog
varoe. Ipak, `eleo bih da preporu~im tretman
Bqjtubo-om svake 2-3 godine. I to ne zbog kontrole varoe, ve} kao dijagnosti~ko oru`je
uspe{nosti na{e biolo{ke borbe. (Kod nas bi
bilo mnogo boqe da u tu svrhu koristimo fantasti~ni BQJUPM u toku zime - primedba urednika). Ako na kontrolnoj hartiji na podu ima mnogo
varoe, onda pravimo neku gre{ku u radu. Obi~no,
italijanske p~ele imaju ve}e probleme sa
varoom, naro~ito u ju`nim delovima SAD-a gde
odgajaju leglo preko cele zime. Naravno, nemojte
- 19 -
- 20 -
@ivadinovi} Rodoqub
TEHNOLOGIJA SA

FIKSNIM RAMOVIMA
Autor ~lanka:
Besjbo!ev!Upj
QP!Cpy!25972
Tjopwjmmf
Qsfupsjb!123:
[email protected] AFRIKA
Ovaj ~lanak govori o p~elaru Hfpgg!!Mpnbt-u iz Ju`ne
Afrike. Objavqen je u ~asopisu Cff!! Cjj{, februara
1998. i ~asopisu Melitagora, septembra 1998. g.
Adresa Hfpgg!!Mpnbt-a:
Ns/!!Mpnbt!!!!QP!!Cpy!!829!!!Xjfsebqbsl-!!125:
Dfouvsjpo-!!! Tpvui!!Bgsjdb

F.n
nbjm;[email protected]/dpn
H
fpgg! Mpnbt! nije
ju) koja obeshrabruje vo{tanog
stranac u svetu
moqca. O{te}ene module vredi
REVOLUCIONARNA
p~elarstva. Jedno
popraviti - najvi{e se
TEHNIKA
vreme je bio veliki robni proizo{te}uju dowe letvice. Leglo i
P^ELAREWA
vo|a~ sa vi{e od 2000 ko{nica
p~ele u modulima koji su o{te}eni
snabdevaju}i medom velike grupe
nisu uni{teni, budu}i da sa}e ostaje u
supermarketa u Ju`noafri~koj republinajve}em delu neo{te}eno.
ci. Zato on poznaje provalije i probleme
Modul zahvata 0,6 zapreminskih delova
p~elarske industrije isto tako dobro kao i
Langstrotovog nastavka. U svrhu umno`avawa
bilo ko drugi.
dru{tava samo se odvajaju moduli sa leglom i u
Wegova frustracija savremenom tehnikom
p~elarewa i nu`dom da svake godine
popravqa i zamewuje o{te}ene ramove
koji vrede hiqade randi (valuta
Ju`noafri~ke republike), je
vodila u dizajn i razvijawe modularne tehnike
p~elarewa.
Ova patentirana
tehnika ima potencijal da
transformi{e lik
p~elarewa u 21. veku, na
isti na~in kao {to je
Langstrotova ko{nica dominirala u
19. i 20. veku. Ali, su{tinski, to je jedan
veoma prost sistem, koji ukqu~uje odre|eni broj
fiksnih ramova u modulu (nastavku) standardnih
dimenzija. Ovaj sistem omogu}uje da sa}e u svim
ramovima u nastavku bude otklapano jednovremeno. Sistem ima mnogo unikatnih osobenosti i
re{ava mnoge tradicionalne p~elarske probleme. Najva`nija osobina jeste ta da
je ovaj sistem verovatno najlak{i za
primenu u p~elarstvu u odnosu na sve
do sada razvijene. Rukuje se nastavkom
koji sadr`i 13 ramova, ali to nisu
individualni ramovi, ve} su fiksirani za modul. Modul je daleko ja~i
nego {to to jedan ram ikada mo`e da
bude. Fiksne satono{e i dowe
letvice su postavqene popre~no u
modulu a satono{e su zalepqene na
svoja mesta. Ram je nizak i jak o{te}eni i polomqeni ramovi su
pro{lost. Svo sa}e u modulu sa
wegovih 13 ramova se otklapa za 20
sekundi. Sistem nudi poboq{anu
kontrolu voskovog moqca kada su moduli uskladi{teni. Skladirawe modula postavqawem na
wihove strane omogu}uje protok vazduha (proma-
bezmati~ne module se dodaju matice. Rotacijom
modula sa leglom redukuje se rojewe.
Zalegawe se stimuli{e dodavawem
sve`eg sa}a. Odgajawe legla u modulu
u~vr{}uje sa}e, ~ime se redukuje
lomqewe sa}a. Pri rukovawu modulima, p~ele su
izlo`ene minimalnom stresu. Me|usobni raspored
meda, polena i legla se ne
naru{ava razdvajawem modula, ~ime se spre~ava stres i
dezorijentacija dru{tva. Pri
vrcawu meda, p~ele se izduvavaju iz
modula prenosnim ru~no no{enim izduva~em. Sve u svemu, mali broj slabih strana je
nadvladan prednostima. Kori{}ewe mati~nih
re{etki se preporu~uje, ali nije obavezno.
Problem kristalizacije meda u sa}u se re{ava
jer se modul tretira kao i ram sa kristalisanim
medom - postepeno se zagreva da med pre|e u te~no
stawe, ili se se~e sa}e.
[ta ako je u modulu malo
legla, a sve ostalo je med ?! Re{ewe
je u tome da se modul ostavi u
toplom okru`ewu, kako bi se leglo
izvelo, ili se ostavi na ko{nici
dok se p~ele ne izvedu, a zatim se
centrifugira.
Deoba dru{tva je jednostavna. Kada su dva modula zahva}ena
leglom, jednostavno se odvajaju,
postavqaju na podwa~u, stavqaju
poklopne daske i dodaju mlade matice. Raspored meda, polena i legla
se ne naru{ava.
Kontrola rojewa je veoma
laka. Preme{ta se modul koji sadr`i najvi{e
zatvorenog legla na vrh ko{nice, obezbe|uju}i se
da je matica dole, u dowem nastavku.
Vra}awe
na
staro,
ili
korak
u
budu}nost
Tehnologija sa fiksnim ramovima
- 21 Pogled na jedinicu za
otklapawe sa}a.
Da bi se pregledalo leglo, prvo istresite,
a zatim izduvajte p~ele ru~nim izduva~em. Modul
se pregledava odozdo. Ako je neophodno mo`e da
se koristi fiberopti~ko ogledalo da se gleda u
unutra{wost }elija.
Obele`avawe modula bojom pojednostavquje rukovawe sa wima.
Ma{ina za otklapawe sa}a je model ingenioznosti. Ova naprava je izra|ena od rosfraja,
gvo`|a, najlona i aluminijuma. Radi na principu
oscilovawa no`eva, a modul se kre}e gore dole u
pravcu no`eva, otklapaju}i svih 13 ramova za 20
sekundi. Za postavqawe i uklawawe modula
potrebno je jo{ 10 sekundi. Sistem je veoma jak i
pravqen je da traje do`ivotno, a sadr`i i bezbednosni mehanizam. Visina mu je 90 cm, {irina 70
cm i zahvata podnu povr{inu od 60 x 70 cm.
Centrifuga ima centrifugalni rotor
koji prima 9 modula a brzina okretawa je maksimalno 200 obrtaja u minuti oko horizontalne ose.
Puwewe i pra`wewe modulima
se vr{i preko vrata na dve suprotne
strane. Za centrifugirawe su potrebni minuti, lomqewe ramova je redukovano na minimum ili ga uop{te nema, a
vadi se oko 99% meda. Puwewe je brzo i
lako, ali tra`i malo naprezawa. Vrca
se pribli`no 500 kg meda na sat, bazirano na 6 ciklusa od po 5 minuta svaki,
i 5 minuta za puwewe i pra`wewe centrifuge po ciklusu. Visina ove
ma{ine je 2 metra, {irina 60 cm, a
bubaw ima pre~nik od 1,8 metara.
Centrifuga zauzima podni prostor od
1,9 x 0,8 metara.
Jedna mobilna medna ku}a sa podnom
povr{inom od 2,4 x 5 metara sme{ta 2 centrifuge i jedan otklapa~ sa}a. Prikolica treba
idealno da se poklapa sa podi`u}im krovom
sli~nim onom na karavanima, i da ima vrata na
svakom kraju. U woj treba da rade samo dva ~oveka
i ima potencijal da procesira do 8 tona meda za
osmo~asovni radni dan.
Celi sistem mo`e da radi hidrauli~no, sa
5 LX-im dizel motorom koji podr`ava
hidrauli~nu pumpu i generi{e struju za
osvetqewe.
K O N C E P T M O D U L A R N E
KO[NICE U KRATKIM CRTAMA:
=Fiksni ramovi u jakom i robusnom modulu.
=Korisni~ki je orijentisan. Rukuje se
modulom, nema posebnih ramova.
=Nema vi{e polomqenih ramova.
=Sastavqawe i o`i~avawe modula je brzo
i lako.
=Brzo otklapawe, 20 sekundi po
modulu.
=Svaki modul prima do 13 kg meda.
=Poboq{ana je kontrola voskovog
moqca.
=O{te}ene module treba popraviti, jer su u pitawu uglavnom dowe letvice.
=Modul ima 66% zapremine LR nastavka i mo`e da se koristi za plodi{te.
=Obele`avawe modula bojom pojednostavquje rad sa ko{nicama.
=Jednostavna i efikasna kontrola
rojewa.
=Redukovan stres p~ela i p~elara !
Gospodin Hfpgg!Mpnbt pored wegovih
modula, prenosnog izduva~a, prototipne jedinice za otklapawe sa}a i prototipne centrifuge koja ima rotor sa
okretawem oko horizontalne ose.
U pozadini se vide moduli
nare|ani pored zida.
- 22 -
@ivadinovi} Rodoqub
^UVAWE
Autori:
.N/I/XZCPSO-! Xftuhsp! TbmftJod/-! 8444! Qsphsftt! Xbz-! EfmubC/D/!W5H!2F8!Dbobeb!)715*:51.
13:1!GBY!)715*:51.1369
.N/M/XJOTUPO-! Efqu/! pg
Cjpmphjdbm! Tdjfodft-! Tjnpo! Gsbtfs
Vojwfstjuz-! Cvsobcz-! C/D/-! W6B
2T7-!Dbobeb
.Q/I/MBGMBNNF-! Cpy! 66:Foefscz-!C/D/!C1F!2Y1


SPARENIH
MATICA
ZIMI U
P^ELIWIM
ZAJEDNICAMA
^lanak je objavqen u Bnfsjdbo! Cff! Kpvsobm-u za mesec mart 1993. god.
Nedavno,
upravqa~kih tehnika mo`e da poboq{a uspeh
po~ev od 1988. uvoz
kratkoro~nog ~uvawa, ukqu~uju}i i veli~inu
e ca
v
T
matica u Kanadu iz
I za s ati
dru{tva; dostupnost hrane i procedura hrawewa;
H k m
SAD-a je zabrawen zbog otkriobezbe|ivawe spoqnog grejawa dru{tava u
a e
n
a va~
vawa
trahejnog
parazita
p~ela
u
obliku sijalica; upotreba termostatskih sisl
~ ji
ovoj susednoj dr`avi. Produ`etak
tema za grejawe; bojewe ko{nica u crno;
ga
d
o
potra`we za ranim prole}nim
obezbe|ivawe dru{tava leglom; leglo i odrasle
maticama u Kanadi nas je naterao da ispip~ele; ili med. Nijedna od ovih studija nije
tamo metode za ~uvawe
obezbedila konzistentne veromatica preko zime. Jo{ od skodostojne metode za dugoro~no
OVAJ SISTEM
rijeg datuma je prisutnost varoe i
zimsko ~uvawe matica. U daqem
OMOGU]UJE
trahejnog parazita (Bdbsbqjt
tekstu mi sumiramo na{e studije
Xppej - primedba urednika) na ^UVAWE VELIKOG o pre`ivqavawu matica i ekonoseverno ameri~kom kontinentu
mi~nosti wihovog ~uvawa.
BROJA MATICA
k a o i p r i s t i z a w e
Testirali smo 500 matica svake
afrikaniziranih p~ela u SAD,
godine tokom tri godine u
TOKOM ZIME,
u~inila za po`eqno da p~elari
razli~itim sistemima ~uvawa.
SAD-a i Kanade imaju uspe{an BEZ GUBITAKA NA D o p u n s k i s m o t e s t i r a l i
metod za prezimqavawe matica u
pre`ivele matice iz svakog sisKVALITETU
ciqu o~uvawa p~ela oslobo|enih
tema na dostignu}a u dru{tvima
od parazita i afrikaniziranosMATICA IDU]E tj. kvalitet matica naredne
ti. P~elari koji proizvode matsezone. Vi{e detaqa sa diskusijaSEZONE
ice za sebe, ili nabavqaju matice
ma mo`ete na}i u slede}im
iz regiona koji nemaju pomenute
radovima:
parazite i afrikanizirane p~ele, ili pak
.Xzcpso-N/I/! 2::2/! Nbtt! tupsbhf! pg! ipofz! cff
nabavqaju matice sa korektnim sertifikatom da
rvffot! evsjoh! uif! xjoufs/! N/Td/! Uiftjt/! Tjnpo! Gsbtfs
su oslobo|ene parazita i afrikanizacije, mogu
Vojwfstjuz-!Csjujti!Dpmvncjb-!Dbobeb!qq!232/
da redukuju mogu}nost da paraziti i
.Xzcpso-N/I/-! Xjotupo-N/M/'! Mbgmbnnf-! Q/I/
afrikanizirane p~ele stignu i na wihov p~eli2::3/! Nbtt! tupsbhf! pg! ipofz! cff! )Iznfopqufsb;! Bqjebf*
wak. U ovom ~lanku mi sumiramo na{a otkri}a
rvffot! evsjoh! uif! xjoufs/! Uif! Dbobejbo! Foupnpmphjtu/! Jo
koja se odnose na sisteme za ~uvawe matica koje
Qsftt/
smo mi testirali, diskutujemo o na{oj oceni
METODE
kvaliteta matica posle {estomese~nog ~uvawa,
Upore|ivali smo 4 sistema za prezdiskutujemo o ekonomskoj opravdanosti najboqeg
imqavawe matica:
sistema i opisujemo do u detaqe kako da se
1)P
P e t o r a m n i n u k l e u s sa standardnim LR
pripreme zajednice za uspe{no ~uvawe matica
ramovima i jednom maticom je upotrebqen kao
preko zime.
kontrolni sistem. Deset ili dvadeset nukleusa su
^uvawe matica u kra}em vremenskom peripostavqani jedan do drugog, izolovani sa svih
odu na prole}e i leto je uobi~ajena praksa
strana i obmotani ter-papirom u oktobru.
odgajiva~a matica i p~elara, ali nema
2)P
P~eliwa zajednica - banka matica,
sistema koji kvalitetno i stabilno
sastavqena od 18 LR ramova i bezmati~nog
~uva vi{e matica za period od {est
dru{tva. Potencijalna dru{tva - banke su bila
meseci bez zna~ajnog gubitka matipripremana po~etkom jula pravqewem dvoca. Razli~itost zajednica i
mati~nih zajednica sa brojnom populacijom
^uvawe sparenih matica zimi u p~eliwim zajednicama
p~ela radilica. Dru{tva su ostajala sa maticama
sve do 24 ~asa pred uno{ewe matica u kavezima,
sredinom septembra. Dru{tva su zazimqena krajem oktobra. Matice su ~uvane u individualnim
kavezima dva tipa, koji su postavqeni u centar
gorweg tela na ko{nicama (crte` br.1).
A) Drveni mati~ni kavezi sa `i~anom
mre`om (sistem kaveza od mre`e). Ovi komercijalno dostupni kavezi su imali dve (6 h 3 h 2 cm)
ili tri odaje sa mre`om (duboke 2,5 cm). sa jedne
strane kaveza (crte` 1a).
B) Drveni kavezi mati~ni izolatori (4 h 4
h 1,8 cm) su bili sme{teni na sa}u izvu~enom na
plasti~noj osnovi i pokriveni materijalom izolatorom za matice (mati~na re{etka) (crte`
1b).
Najve}a razlika izme|u ova dva tipa
kaveza je ta da metalna mre`a dr`i matice
izolovanim jednu od druge i spre~ava radilice da
u|u u kavez, dok izolator dr`i matice odvojene,
ali radilicama dozvoqava da ulaze kod wih.
- 23 -
EKONOMIJA
Ekonomska analiza je pravqena da bi se
vrednovali tro{kovi ~uvawa prezimqenih
sparenih matica u dru{tvu - banci sa `i~anim
kavezima, pore|eno sa cenom prezimqavawa jedne
matice u petoramnom nukleusu - zajednici;
detaqi su prezentovani u malo~as navedenim
radovima. Vrednovali smo tro{kove ~uvawa matica u dru{tvima - bankama sa: a)24 matice ; b)48
matica i v)u mini-nukleus sistemu. Ukupna cena
je ukqu~ivala materijal i tro{kove radne snage.
Materijalni tro{kovi su ukqu~ivali sirup,
zamenu za polen, i kaveze za matice za dve svrhe:
letwe odgajawe matica i zimsko ~uvawe.
Pretpostavqa se da }e sve druge potrebe biti
dostupne u toku samog rada. Cena radne snage
ukqu~uje broj sati potreban da se proizvede matica u leto i da se ~uva u toku zime. Radna snaga je
bila procewena na 8,1 $ na sat. Bio je napravqen
plan za produkciju i eksperimente ~uvawa 100
dru{tava - banaka za svaki pojedina~ni tretman.
REZULTATI
b) Sistem sa kavezima izolatorima
a)Sistem sa
I
materijal od kog je napravqena
zamre`enim kavezima
mati~na re{etka D I S K U S I J A
Matice u
jedan odeqak
sa}e
kavezima sa
drveni ram
`i~anom mre`om su
imale prose~no
sa}e izvu~eno
nad plasti~nom
pre`ivqavawe od
osnovom
60% u toku dva
zimska eksperimenta
podloga za 8 mati~nih
kaveza
(crte` broj 3).
metalni dr`a~i za
dr`awe podloge
Vi{estruko ~uvawe
ram dr`a~
otvor koji se zatvara
matica u `i~anim
drveni mati~ni kavez
kavezima je vitalan
prezimquju}i metod
za period od 6 mesemetalna mre`a
ci u bezmati~nim
dru{tvima sa 24 ili
8 ramova
48 matica u jednom
DRU[TVO
dru{ tvu - banci.
standardno LR telo
BANKA
Pre`ivqavawe u
gorwe leto
individualnim
CRTE@ 1: Dru{tvo-banka matdru{tvima je variica sa 24 ili 48 drvenih
standardno LR telo
mati~nih kaveza zamre`enih
ralo od 30% do 83%.
sa 10 ramova
sa jedne strane na modifikoNasuprot
vanom ramu dr`a~u (a), ili
tome,
matice
~uvane
dru{tvo-banka sa modifikou kavezima izolavanim ramom sa 24 drvenih
pregrada (12 sa svake strane
torima nikada nisu
rama), pokrivenih mati~nom
uspevale da pre`ive
re{etkom (b). Svaki ram
6 meseci tokom 3
dr`a~ je sme{ten u centar gordowe (predwe) leto
godine testirawa.
weg nastavka.
N a j v e } e
3) M i n i n u k l e u s s i s t e m s a k a v e z o m je
pre`ivqavawe u ovim kavezima izolatorima u
bio modifikacija sistema sa `i~anom mre`om.
bilo kojoj godini nije iznosilo vi{e od 25%.
Matice su ~uvane ~etiti meseca u sistemu
Ova visoka smrtnost se de{ava kada su matice
dru{tva - banke i zatim su prebacivane u male
zatvorene u kavezima sa mati~nom re{etkom koja
nukleusne zajednice (crte` 2). Svaki mini - nukdozvoqava radilicama da ulaze u svaki kavez.
leus (22,9 h 22,9 h 16,8 cm) je sadr`ao jednu maticu,
Sli~ni rezultati su dobijeni i u dve studije,
~etiri rama i ram hranilicu; ~etiri mini - nukkada je pre`ivqavawe za 6 meseci bilo mawe od
leusa su odgovarala jednom telu. Dva ili ~etiri
20% )Njudifmm! fu! bm. 1985, T{bcp 1977). Postoje dva
tela su postavqana jedno na drugo, ili nad
podatka u literaturi kada je ovo pre`ivqavawe
osnovnim dru{tvom, ili direktno na zemqu.
bilo ve}e od 70% za 6 meseci, ali je u svakom od
- 24 -
@ivadinovi} Rodoqub
za ~uvawe sparenih matica u toku 6 zimskih meseci ako je dru{tvo - banka obezbe|eno sa mnogo
radilica, hranom i izolacijom. ^uvawe matica u
bezmati~nim dru{tvima - bankama je bilo
uspe{no bez dodavawa legla (mla|ih p~ela), ili
prebacivawa matica u dru{tva sa mla|im
p~elama radilicama. Ovi rezultati nisu bili
o~ekivani budu}i da uglavnom mlade p~ele svojim aktivnim `lezdama opslu`uju matice. U
na{oj studiji su mnoge p~ele radilice bile starije od 6 meseci dok je trajalo zimsko ~uvawe matica u nekoliko uspe{nih tretmana. I pored toga,
ta dru{tva su opslu`ivala matice sve do kraja
sezone ~uvawa.
Va`an deo na{e studije o ~uvawu matica je
bila i procena kvaliteta matica posle ~uvawa,
da bi se utvrdili efekti zimskog
ram hranilica
tretmana.
Procewivali
smo
4 mini rama
dru{tvo mini-nukleus kvalitet matica merewem tri morfolo{ke odlike matica i brojnih
aspekata pona{awa u dru{tvima.
Nismo na{li razlike u te`ini
matica, te`ini ovarijuma i broju
ovariola za bilo koji sistem
~uvawa. To govori da se sa dugotrajnim ~uvawem ne naru{ava
potencijal plodnosti. Isto tako
nije
bilo
razlike
izme|u
pona{awa matica koje su bile
~uvane ili posebno u petoramnim
nukleusima, ili u masovnom sistemu ~uvawa, ako se ocewuje prema
dru{tvo sa matiprostoru
zahva}enim
leglom,
com od 20 standardkoli~inom p~ela radilica, rezernih LR ramova
vama meda i polena, i dono{ewu
vi{ka meda za vrcawe. Ovo definitivno potvr|uje hipotezu da dugotrajno zimsko ~uvawe ne smawuje
reproduktivni potencijal matica
bar za naredno prole}e i letwu
sezonu. Matice koje su pre`ivele 6
meseci u dru{tvima - bankama su
isto tako produktivne kao i one
koje su u nekom dru{tvu same prezimile.
Na{a ekonomska analiza
pokazuje da je masovno ~uvawe matica u dru{tvima - bankama ekonomski primamqivo, budu}i da jedna
matica mo`e da bude odgajena i
~uvana za 5,44$, a prodata za 8,1$ (u
leto mini-nukleusa
leto
1993.godini). Stepen
pre`ivqavawa matica, broj matica
u dru{tvu - banci, i iznajmqivawe
jedan nastavak sa
radne snage sa strane }e direktno
4 mini-nukleusa
uticati na o~ekivanu zaradu. Na{
najboqi ekonomski sistem je bio za
48 matica zatvorenih u drvenim
CRTE@
@ 2: Sistem mini-nukleusa sastavqen od ~etiri tela
zamre`enim kavezima, sa kojima
postavqenih jedno na drugo 1988-89, i sistem gde su
p~elar zara|uje 10.714$ za svaka 100
dva tela sa mini-nukleusima bila postavqena na dru{tvo za
dru{tva upotrebqena kao banke za
podr{ku 1989-90. Svaki nukleus se sastoji od ~etiri rama i
~uvawe, sa 60% pre`ivqavawa matrama hranilice.
ica (crte` 4). Ako sam p~elar izvotih eksperimenata bilo upotrebqeno samo jedno
dru{tvo - banka. Mi smo zakqu~ili, kao i
malo~as spomenuti autori, da je ~uvawe matica u
kavezima sa mati~nom re{etkom isuvi{e nestandardno za komercijalnu upotrebu.
Sistem mini-nukleusa je bio isto tako
uspe{an kao i kontrolni petoramni nukleusi.
Ipak, nije bio ekonomski opravdan zbog neophodnosti dr`awa specijalne opreme i radne snage
potrebne da se opremi sistem u januaru. Dodatno,
sistem mini-nukleusa nije prikladan za hladnu
klimu budu}i da se prebacivawe matica i
priprema mini-nukleusa vr{i u najhladnijem
delu zime.
Na{a studija je demonstrirala da bezmati~na dru{tva - banke mogu biti upotrebqena
[email protected] U PROCENTIMA
^uvawe sparenih matica zimi u p~eliwim zajednicama
- 25 -
PROFIT ( h 1000 $ )
odgaje krajem leta, da ih
~uvaju tokom zime, i da
mini-nukleus
ih prodaju tek u prole}e,
za zavidniju sumu novca.
PRAVILNA
TEHNIKA
ab
JE [email protected]
ZA USPEH
Prvo, minimalna
24 kaveza
neophodnost za dru{tvasa mre`om
48 kaveza
banke je dru{tvo u trosa mre`om
spratnoj LR ko{nici, sa
adekvatnim
zalihama
polena i meda koje su
24 kaveza
pravilno raspore|ene,
sa mati~nom
plus velika brojnost
re{etkom
p~ela radilica (minimum 20 ramova radilica). Broj tela ko{nice
se redukuje na dva
po~etkom oktobra.
Drugo, tri glavna
poqa za upravqawe
DATUM
dru{tvom
koja
su
CRTE@
@ 3: Pre`ivqavawe matica ~uvanih preko zime u svim ispitivanim ozna~ena kao kriti~na
sistemima ~uvawa. Razli~ite cifre govore o zna~ajnoj razlici (q= 0,05). za uspeh su:
Prezentovani su rezultati samo iz 1989-90. godine, dok su podaci
1)Veliki
broj
iz 1987-88. i 1988-89. bili sli~ni, i mo`ete ih na}i u radovima
radilica;
nazna~enim na 22. strani ove kwige.
2)Adekvatne zaldi ceo posao, a to donosi 23% vi{e, prihod }e mu
ihe meda;
porasti na 13.466$. Ovo su ubedqive cifre koje
3)Prevencija formirawa zimskog klubeta
pokazuju da su dru{tva - banke opravdana kako
Veliki broj radilica je najva`niji fakekonomski tako i biolo{ki.
tor za ~uvawe matica preko zime budu}i da
Na{i rezultati pokazuju da se sparene
dru{tvo nema maticu koja zale`e, pa da tako
matice mogu da ~uvaju 6 meseci u zimskim usloviobnavqa populaciju. Dodatno, veliki broj radilma u zapadnoj Kanadi, i mo`da u severnom delu
ica upravo spre~ava radilice da formiraju
SAD-a, bez bilo kakvog {tetnog efekta zbog
klube i tako se odele od nekih matica, ostavqaprocedure ~uvawa, kada se koristi pravilna
ju}i ih nepokrivene. Mi proizvodimo dru{tva sa
tehnika. Tehnika za dru{tva - banke sa drvenim
vi{kom radilica putem objediwavawa dru{tava
zamre`enim kavezima mo`e biti korisna i za
u jednom nastavku sa dru{tvima u dva nastavka u
male i za velike p~elarske poduhvate, ili za
julu, na po~etku pa{e, da bi kreirali dvomati~ne
zamenu matica u sopstvenim dru{tvima kao i za
zajednice. Stavqawe nastavaka je po potrebi, a u
prodaju u prole}e. Odgajiva~i matica mogu da ih
septembru broj nastavaka redukujemo na tri.
Dvadeset i ~etiri ~asa pre
dodavawa matica, obe matice iz dru{tva se odstrawuju i dru{tvo ostaje tokom
zime bez slobodne matice.
Dru{tva su postavqena u
grupe od po ~etiri i izoloDru{tvo-banka
vana su sa svih strana,
sa 48 matica
ukqu~uju}i i pod ko{nica.
Grupisawe i izolacija
omogu}uje dru{tvima da
vr{e termoregulaciju bez
formirawa klubeta. Tako
su radilice raspore|ene
svuda po ko{nici (crte` 5).
Dru{tvo-banka
Ova
mobilnost
u
sa 24 matice
unutra{wosti
ko{nice
omogu}uje radilicama nesmetan pristup medu. Zbog
[email protected] MATICA (%)
toga, dru{tva koja su
petoramni nukleus
- 26 -
Neizolovano
dru{tvo
1) Pogled odozgo
@ivadinovi} Rodoqub
ram sa
bankiranim
maticama
klube
p~ela
gorwu hranilicu tokom septembra,
da bi se popunile prazne }elije iz
kojih su se izlegle mlade p~ele u
plodi{tima dvomati~nih zajednica.
8) Proverite da li su
prisutne obe matice i da li
kvalitetno zale`u, kao i da li su
medi{ni ramovi dobro popuweni
sirupom.
PRIPREMA DRU[TAVA
PRED UNO[EWE MATICA
Dvadeset i ~etiri ~asa pred
uvo|ewe matica, {to se obavqa od
sredine do kraja septembra, u~inite
slede}e:
1) Odstranite obe matice iz dru{tva.
Prisutnost slobodne matice u dru{tvu obi~no se
zavr{ava smr}u svih bankiranih matica. Zato je
za uspeh neophodno da u dru{tvima odstranite
slobodne matice.
2) Tra`ite ramove sa leglom u oba
dru{tva.
3) Upotrebite patente za obele`avawe
prona|enih ramova sa leglom kako bi odstranili
zapo~ete mati~wake na wima kroz jednu nedequ.
4) Upotrebite samo ona dru{tva koja
imaju minimum 20 ramova legla sa malo meda i
polena, a ostali ramovi treba da su puni meda.
[to je vi{e legla na ramovima, to je boqe.
5) Obezbedite prostor za ram sa maticama
2) Pogled sa strane
CRTE@ 5:
kvalitetno izolovana i obezbe|ena pred zimu
nemaju potrebe za dodatnim medom u toku ~uvawa
matica. P~ele koje nisu u klubetu ne napu{taju
bankirane matice, te je tako izbegnuto wihovo
gladovawe ili smrzavawe u kavezima.
PREPORU^ENI METOD ZA
PREZIMQAVAWE DO 48
MATICA PO DRU[TVU
Dru{tvo-banka se sastoji od bezmati~ne
zajednice i bankiranih matica u kavezima
sme{tenih u centru gorweg nastavka ko{nice.
Ko{nica se sastoji od 27-30 ramova u tri tela,
dok se u oktobru redukuje na 18 ramova u dva tela,
nekoliko nedeqa posle po~etka ~uvawa matica.
Matice su u zamre`enim drvenim kavezima, a
mre`a dozvoqava p~elama da hrane matIzolovano
ice. Kavezi su postavqeni -le|a u le|a- u
drvenom ramu fiksiranom u centralnom
dru{tvo
ramu nastavka. Ram sa maticama ostaje u
istoj zajednici sve do kraja perioda
list {per plo~e
~uvawa.
kao za{tita
PRIPREMA DRU[TVA ZA
^UVAWE MATICA
ram sa banki1) Za dru{tva-banke pripremite
ranim maticama
platforme-palete u grupu po ~etiri. Na
palete smestite svako dru{tvo u jednom
praznom telu koje je izolirano.
POGLED SA STRANE
2) Po~etkom jula, spojite 20-ramno
dru{tvo sa 10-ramnim. Ova dva dru{tva
dr`ite odvojena medi{nim nastavkom
radilice
koji se nalazi izme|u dve mati~ne
ra{trkane
re{etke.
Obele`ite
matice
u
po ko{nici
dru{tvima.
3) Dodajte medi{na tela tokom
pa{e, ako je potrebno.
4) Obezbedite adekvatne zalihe
izolacija
hrane, pru`aju}i dru{tvima dobru pa{u,
ili prihrawujte sirupom u plodi{tu.
5) Namestite dve polenske poga~e
CRTE@ 6:
(jedna ispod druge na mati~noj re{etki) u
svakom dvomati~nom dru{tvu tokom
avgusta, da bi stimulisali ve}e odgajawe
CRTE@ 5 i CRTE@ 6: P~ele koje nisu izolovane zimi
legla.
6) Sredinom septembra redukujte formiraju klube. Klube se zbija tokom zime, {to mo`e da
broj tela dvomati~nih ko{nica na samo rezultira napu{tawem bankiranih matica. Izolacija oko
tri.
dru{tava im omogu}uje da vr{e termoregulaciju bez
7) Prihrawujte sirupom sa fumag- formirawa klubeta. Tako su radilice ra{trkane po celoj
ilinom i teramicinom, upotrebqavaju}i
ko{nici i nikada ne napu{taju bankirane matice.
^uvawe sparenih matica zimi u p~eliwim zajednicama
u gorwem telu ko{nice. Izbacite ramove sa malo
polena ili meda.
UVO\EWE MATICA
1) Smestite matice u mati~ne kaveze (na
wima je mre`a od 2,5 h 2,5 mm) bez radilica.
2) Svih 48 kaveza smestite u ram - banku.
3) Malo nadimite dru{tvo kroz dowi i
gorwi ulaz. Ne preporu~ujemo da se mati~ni
kavezi naprskaju medenim ili {e}ernim
rastvorom, jer to mo`e da izazove grabe`.
4) Ram sa maticama lagano unesite izme|u
ostalih ramova u dru{tvu.
5) Jednu nedequ po uvo|ewu matica
uni{tite sve mati~wake na ramovima sa leglom
(pitawe je {ta }e se desiti ako neki mati~wak
previdimo - primedba urednika).
NEGOVAWE DRU[TVA - BANKE
1) Po~etkom oktobra redukujte broj tela
na dva nastavka.
2) Prihrawujte dru{tva sirupom sa
fumagilinom koriste}i gorwu hranilicu
po~etkom i krajem oktobra. (U nekim delovima
Kanade je previ{e hladno da bi se prihrawivalo
sirupom, te tu dru{tva moraju biti prihrawivana {to je mogu}e vi{e pre i posle uvo|ewa
matica u septembru).
3) Odstranite gorwe hranilice i
zamenite ih unutra{wim pokriva~em sa jednim
ulazom.
4) Izolujte (minimum S12)(!?!) i obmotajte sva ~etiri dru{tva kao da su jedno,
ukqu~uju}i i krovove zajednica.
5) Pokrijte izolovane zajednice {per
plo~om, da bi za{titili izolaciju i prive`ite.
ZAKQU^AK
Ima mnogo ideja koje bi mogle da
poboq{aju uspeh ~uvawa matica, kao
{to su:
1-Selektirawe p~ela koje lak{e
prezimquju u lo{im uslovima.
2-Grejawe dru{tava wihovim
postavqawem u toplu prostoriju ili
obezbe|ewem greja~a ispod ko{nica.
Naravno, masovno ~uvawe matica
preko zime sada je biolo{ki i ekonomski izvodqivo ~ak i u hladnijim delovima Severne Amerike. Na primer,
pre`ivqavawe matica po na{em sistemu je u Ontariu bilo 50% (sam sever
SAD-a, tj. jug Kanade - primedba urednika). Bila bi korisna i daqa
istra`ivawa, u svakom slu~aju. Sistem
koji smo ovde ponudili nudi p~elarima
sa severa mogu}nost ~uvawa velikog
broja matica za wihovu sopstvenu
upotrebu ili prodaju narednog prole}a.
Citirana literatura:
Bmcfsub!!Bhsjdvmuvsf/2:95/ B!qpmzfuizmfof
jotvmbufe! xsbq! gps! pwfsxjoufsjoh! ipofz! cff
dpmpojft! pvu.pg.eppst! jo! Bmcfsub/! Bhefy! qvcmjdb.
ujpo!727.32/!Fenpoupo-!Bmcfsub/!qq!5/
Ejfu{-B/!! 2:96/!! Qspcmfnt! boe! qsptqfdut
pg! nbjoubjojoh! b! uxp.rvffo! dpmpoz! tztufn! jo
- 27 -
ipofz! cfft! uispvhi.pvu! uif! zfbs/! Bnfsjdbo! Cff! Kpvsobm
236;!562.564/
Ejfu{-B/-Xjmcbolt-U/X/-Xjmcbolt-!! X/H/!! 2:94/
Jowftujhbujpot!po!mpoh!ufsn!rvffo!tupsbhf!jo!b!dpogjofe!tzt.
ufn/!Bqjbdub!39)4*;!78.81/
Gbssbs-D/M/!! 2:64/ Uxp.rvffo!dpmpoz!nbobhfnfou/
Cff!Xpsme!45)21*;!29:.2:5/
Ibsq-F/S/!! 2:78/ Tupsbhf!pg!rvffo!cfft/!Bnfsjdbo
Cff!Kpvsobm!218)8*;!361.362/
Ibsq-F/S/!! 2:7:/ B! nfuipe! pg! ipmejoh! mbshf! ovn.
cfst!pg!ipofz!cff!rvffot!jo!mbzjoh!dpoejujpo/!Bnfsjdbo!Cff
Kpvsobm!21:):*;!451.452/
Mfwjotpio-N/-'!! Z/Mfotlz/!! 2:92/ Mpoh.ufsn! tups.
bhf! pg! rvffo! ipofz! cfft! jo! sftfswpjs! dpmpojft/! Kpvsobm! pg
Bqjdvmuvsbm!Sftfbsdi!31)5*;337.344/
Njudifmm-T/S/-!! Cbuft-E/-!! Xjotupo-N/M/-!! '
NdDvudifjpo-E/N/!!2:96/ Dpnqbsjtpo!pg!ipofz!cff!rvffot
pwfsxjoufsfe! joejwjevbmmz! boe! jo! hspvqt/! Kpvsobm! pg
Foupnpmphjdbm!Tpdjfuz!pg!Csjujti!Dpmvncjb/!93;!46.4:/
Sfje-N/!! 2:86/ Tupsbhf! pg! rvffo! ipofz! cfft/! Cff
Xpsme/!67)2*;!32.42
T{bcp-U/J/!! 2:88/ Pwfsxjoufsjoh! pg! ipofz! cff
rvffot/! 3/Nbjoufobodf! pg! dbhfe! rvffot! jo! rvffomftt
dpmpojft/!Kpvsobm!pg!Bqjdvmuvsbm!Sftfbsdi!27)2*;!52.57/
Xbmti-S/T/!! 2:78/ Bo! fyqfsjnfou! ! xjui! rvffo
cbolt/!Ofx![fbmboe!Cfflffqfs!3:)5*;!25.28/
Xjotupo-N/M/!!2:98/ Uif!Cjpmphz!pg!uif!Ipofz!Cff/
Ibswbse!Vojwfstjuz!Qsftt-!Dbncsjehf!Nbtt/!qq!392/
Xzcpso-N/I/!! 2::2/ Nbtt! tupsbhf! pg! ipofz! cff
rvffot! evsjoh! uif! xjoufs/! N/Td/! Uiftjt/! Tjnpo! Gsbtfs
Vojwfstjuz-!Csjujti!Dpmvncjb-!Dbobeb!qq!232/
Xzcpso-N/I/-!! Xjotupo-N/M/-!! '!! Mbgmbnnf-Q/I/
2::3/ Nbtt! tupsbhf! pg! ipofz! cff! )Iznfopqufsb;! Bqjebf*
rvffot! evsjoh! uif! xjoufs/! Uif! Dbobejbo! Foupnpmphjtu/! Jo
Qsftt/
SA^UVAJTE MATICE ZA
BOGATO I PRELEPO PROLE]E !
- 28 -
@ivadinovi} Rodoqub
ZIMSKO KLUBE
Autor ~lanka:
-Tufwf!!Ubcfs, nau~nik i p~elar, jedan od najpoznatijih u~enika profesora D/M/Gbssbs -a, pisac najzapa`enijih ~lanaka u Bnfsjdbo!! Cff
Kpvsobm-u
-82370 Wjmmfcsvnjfs-!! Hpvepvt-!! Gsbodf 
^lanak je objavqen u Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm -u br. 8/1995 i Melitagori br. 11/1996
nam da sada nije zima (ovaj ~lanak je
vi{e p~ela na 3 cm2. Primeti}ete i da p~ele na
pisan za avgustovski broj BCK-a toj temperaturi jo{ nisu u klubetu.
primedba urednika) i da p~ele u nekim deloviOvde je interesantna temperaturna reguma zemqe jo{ uvek sakupqaju med te se nadam i
lacija koju p~ele sprovode nad podru~jem legla.
da ste do sada dobili dobre prinose meda, ali
D/! Pxfot je izvr{io bukvalno milione merewa
je vreme da se misli i na drugi aspekt p~elipri najrazli~itijim spoqa{wim temperaturama
weg `ivota pre nego {to to bude bilo zaista
i otkrio je da temperatura legla varira od oko
potrebno. Taj aspekt je zimsko klube. Za{to je
32,7-35oC. Ovo je bilo objavqeno u vladinoj pubklube do sada privuklo tako malo
likaciji: -Termologija medonosnih p~ela tokom
istra`ivawa je van mojih saznawa (ovo je samo
prezimqavawa- (Uif! ufsnpmphz! pg! xjoufsjoh! ipofz
donekle ta~no, jer su neka pre svega evropska
cfft-!VTEB!Ufdi/!Cvmm-!1429) 1971. Da, istina je da
istra`ivawa skoro do tan~ina razjasnila
je prose~na temperatura legla oko 32,7oC, ali to
pona{awe p~ela i ostale odnose u klubetu, a o
ne zna~i da je p~ele odr`avaju ta~no takvom uvek
~emu je detaqno pisao gospodin Marko
kada ima legla.
Stanojevi} u P~elaru za januar i februar
Ali, ovo se odnosi na letwe i prole}ne
1999.godine - primedba urednika) budu}i da je
uslove, a ne i na zimu. Kako postaje hladnije i
ono mnogo va`no za opstanak p~ela, a ipak je
hladnije, sa padom temperature, p~ele se zbijaju.
tako malo ura|eno na ovom poqu. ^lanak pred
Ako otvorite ko{nicu rano nekog jeseweg jutra
vama }e opisati ono {to je poznato o klubetu,
gde je no}na temperatura pala na +4oC a jo{ uvek
a i napomenuti ono {to jo{ uvek ne znamo.
sunce nije ogrejalo, uo~i}ete klube - tu loptu od
Kao {to znate, sa sni`ewem temperature,
p~ela koja odr`ava svoju toplotu. Sa ve}im
p~ele se na sa}u zbijaju sve bli`e i bli`e jedna
padom temperature, klube se sve vi{e ste`e tako
drugoj. Na primer, lepog toplog letweg dana
da na -6oC zaista nije lako raskinuti ga, da bi
(+32oC) pogledajte broj p~ela koje prekrivaju
uzeli ram na pregled, jer su p~ele ~vrsto
zaklopqeno leglo ili larve na 3 cm2. Trebalo bi
povezane i zaka~ene jedna za drugu sa wihovih 6
da uo~ite da je broj p~ela razli~it u odnosu na
nogu i vilicama. Ali samo malo dubqe u klubetu
vrstu legla. Onda sve ponovite kada temperatura
od ovih spoqnih p~ela koje se uop{te ili samo
padne na oko +15oC, i vide}ete skoro dva puta
malo kre}u, vide}ete mnogo aktivnih p~ela koje
mogu da lete te }e i poleteti ka vama da vas
Zimovawe na Miro~u u
napadnu.
zimskoj fantaziji
Sada mi znamo da slobodna masa p~ela u
unutra{wosti klubeta stvara toplotu konzumirawem meda i wegovim pretvarawem u toplotnu
energiju (To, u stvari, nije ta~no. Najnovija
istra`ivawa govore da p~ele u centru klubeta
najmawe tro{e hrane, ali gube vi{e vodene pare.
P~ele u kori klubeta tro{e puno hrane, te
stvaraju puno metaboli~ke vode u svom organizmu
- primedba urednika). Ali ne znamo do kraja
povezanost p~ela u unutra{wosti klubeta i u
wegovoj kori. Te{ko je opisati koru klubeta, ali
bih ja pretpostavio da je wena debqina od 3-4
p~ele (2,5-7,5 cm - primedba urednika) i da se te
p~ele jedva mogu da kre}u, te sam ja zato ube|en da
one uop{te ne mogu da se kre}u nazad ka centru
klubeta da se utople (Prema gore navedenim
istra`ivawima ni ovo nije ta~no. Naime, p~ele
Foto: Jovi} Spasoje
iz unutra{wosti klubeta, koje vi{e gube vodu i
selo Miro~, 19220 Dowi Milanovac
prakti~no su `edne, te`e ka periferiji klubeta
tel:(030) 86-003
gde su p~ele koje proizvode dosta metaboli~ke
^asopis P~elar, januar 1999.godine
vode koju }e one koristiti, a p~ele sa periferi-
Z
Zimsko klube i uslovi za prezimqavawe
je te`e centru klubeta da bi se tamo ,osu{ile , i
odmorile - primedba urednika). Ja mislim da su
p~ele na periferiji klubeta osu|ene da umru i da
budu zamewene drugima, ali ovo sa sigurno{}u ne
mogu znati (To je veli~ina pravog nau~nika. Ako
ne{to ne zna, on se redovno ogra|uje. Mi smo
skloni da uvek sve o svemu znamo - primedba urednika).
Es!! D/M/Gbssbs, moj biv{i profesor mi je
govorio da kada je napoqu hladno vreme (da
ka`emo -6oC ili mawe), od 50-100 p~ela pada na
podwa~u svaka 24 ~asa. Rekao mi je i da je jednom
sakupio te p~ele i uneo u toplu prostoriju, te je
se ve}ina wih ,vratila, u `ivot. Razume se, neke
p~ele svakog dana redovno umiru, ali ako je
opservacija mog profesora ta~na, onda ve}i deo
populacijskog gubitka ~ine `ive p~ele koje
otpadaju od klubeta zbog toga {to se uko~e od
hladno}e i ne mogu da se dr`e za druge p~ele.
Sada vam treba malo imaginacije, ali ne
mnogo. Zamislite klube pre~nika recimo 35 cm.
Prese~ite ga sa vi{e ravni koje su udaqene jedna
od druge 3,4 cm. Ta ravan je naravno satna osnova
tj. sredina sa}a. Ovakvo klube mo`ete prese}i sa
10 pomenutih ravni, koje p~ele ili ne mogu da
prevazi|u, ili to mogu uz velike te{ko}e. Ako
imate standardne LR ramove sa plasti~nim
sa}em, p~ele nemaju na~in da pre|u sa jedne na
drugu stranu, osim preko satono{e ili ispod
dowe letvice (klube pre~nika 35 cm uvek mora da
zauzme vi{e od jednog LR nastavka).
Tako|e ste mogli da primetite, naro~ito
ako `ivite u zaista hladnim predelima, kako
p~ele mogu da gladuju uz med u ko{nici, ako je on
udaqen od klubeta jedan ili dva rama. Va`no je i
korisno da u prole}e ta~no odredite koja je
ko{nica uginula ali i za{to nije pre`ivela
(kako se gre{ke ne bi ponavqale ubudu}e).
Es! Gbssbs je imao obi~aj da govori svojim
studentima o eksperimentu koji je uradio kod
p~ela u prezimqavawu, dok je radio u Laramiju
(Vajoming), tokom tridesetih godina. On je
odsekao zidove ko{nice sa 10 LR ramova, koja je
imala nekoliko tela, i tako je ostavio cele zime.
Godinama kasnije wegova preporuka za prezimqavawe p~ela se svodila na kori{}ewe tri
standardna desetoramna tela sa najmawe 45 kg
meda (15-118 potpuno punih i poklopqenih ramova
sa sa}em). Neophodno je i da klube bude sastavqeno od mladih zdravih p~ela. Takvo dru{tvo
}e prezimeti zimu. Razume se, kada sam ja bio
wegov student, u Viskonsinu smo mi svake godine
tokom zime gubili nekoliko dru{tava koja su
obi~no gladovala pored hrane u ko{nici.
Kao qptu! tdsjqu na izlagawe es! Gbssbs-a ja
sam ~uo da je es!! Gmpze!! Npfmmfs koji je nasledio
Farara u laboratoriji u Medisonu (Viskonsin)
odlu~io da ponovi ovaj eksperiment, ali da p~ele
nisu pre`ivele. Oni od vas koji su dovoqno
sre}ni da imaju ediciju kwige iz 1963. godine Uif
Ijwf!! boe!! Uif!! Ipofz!! Cff treba da konsultuju
poglavqe koje je napisao Farar sa naslovom:
Prezimqavawe produktivnih dru{tava.
- 29 -
Pri ci~oj zimi u Viskonsinu Farar je
ubio zajednicu i pa`qivo raspar~ao, tako da je
ta~no mogao da vidi na~in na koji su p~ele organizovale zimsko klube. U pomenutu publikaciju
on je ukqu~io fotografije tada na~iwene (jednu
mo`ete pogledati u okviru narednog ~lanka primedba urednika).
Sada, kao i pre vi{e godina vi ste
slu{ali savete za obezbe|ivawe zimske izolacije va{ih zajednica. Kada ovo slu{ate, setite
se da postoje i prednosti i mane izolacije, kao i
za{to one nastaju. Prvo, zapamtite da p~ele ne
greju unutra{wost ko{nice, ali naravno, klube
osloba|a toplotu. [to je ve}a izolacija oko
p~ela, toliko se vi{e ove toplote zadr`ava u
ko{nici, omogu}uju}i p~elama da se kre}u po
woj, i da do|u do meda do kog ni u kom drugom
slu~aju ne bi mogle.
Kako se se}am, prvi koji je upotrebio
ekstremno veliku izolaciju oko p~ela lociranih
daleko na severu (Saska~even, Kanada) bio je es
Epo!!Qffs. On je postavio 4 dru{tva zajedno, obmotao ih i preko wih postavio izolaciju od staklene vune i tvrdio je da p~ele nisu ni formirale
klube budu}i da su bile sposobne da sa~uvaju svoju
toplinu.
Druga prednost izolacije, a ja sam to video
kod prezimqavawa p~ela na jugu, jeste da posle
toplih perioda, u kojima se p~ele ra{trkaju po
ko{nici, obezbe|uje dovoqno vremena p~elama
da ponovo formiraju klube, i u slu~aju veoma
naglih promena spoqne temperature vazduha. U
suprotnom, bez izolacije veliki deo p~ela bi}e
izgubqen kada se temperatura spusti do ta~ke
mr`wewa, budu}i da }e ona da zatekne mnoge
p~ele daleko od klubeta.
Dopunska izolacija ima i mane, koje se
prenebregavaju. Cena materijala i radne snage
nije zanemarqiva. Ovo naro~ito dolazi do
izra`aja ako su p~ele jako udaqene od ku}e
p~elara. Drugo, u toplim zimskim danima, u
Viskonsinu postoje 3 ili 4 dana kada temperature dostignu +15 do +20oC. P~ele tad izle}u i
prazne se. Svi smo obi~no mislili da je ovo jako
va`no za p~ele, ali kada sam bio u poseti kod
nekih p~elara u [vedskoj pre nekoliko godina,
svi su me uveravali da wihove p~ele uop{te ne
izle}u od druge polovine oktobra pa sve do sredine aprila bez {tetnih posledica - skoro 6
meseci zato~eni{tva !!!
[ta bih ja uradio?!
Ako bih `iveo na severu u
Kanzasu ili Ohaju stavio bih
oko p~ela malo izolacionog
materijala. U ju`nijim predelima bih se trudio da moje
p~eliwake lociram na {to je
vi{e mogu}e za{ti}enom
mestu od jakih severnih
vetrova (Vetar ,izduvava, med
iz ko{nica - primedba urednika) i obezbedio bih im 45
kg meda u jesen.
- 30 -
@ivadinovi} Rodoqub
OPREMA ZA KO[NICE
I POTREBE U TOKU
Z I M O V A W A JJJ deo serije od osam ~lanaka
Autor ~lanka:
qspg/!!D/M/Gbssbs
-biv{i {ef Odeqewa za istra`ivawa u p~elarstvu pri Ministarstvu poqoprivrede SAD-a
-biv{i profesor Odeqewa za entomologiju na Univerzitetu u Viskonsinu, SAD
^lanak je objavqen u ~asopisu American Bee Journal u broju za mart 1993.godine
Ovo je tre}i deo serijala xina ameri~kog p~elarstva, koji je bio objavqen posledwi put 1973/74.
godine u Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm-u. Urednik tog ~asopisa je odlu~io da ponovo {tampa isti serijal 1993.
zbog velikog interesovawa ~italaca. U ovoj kwizi od{tampan je samo tre}i, veoma interesantan deo,
ali ako Vi budete to tra`ili, u drugom delu ove kwige koja treba da se {tampa za nekoliko meseci
bi}e objavqen kompletan serijal od 8 zaista kvalitetnih ~lanaka, kojima danas mo`e malo toga da se
zameri ili doda, jer su vi{e nego znala~ki napisani. U`ivajte u ~itawu!!!
Urednik
OPREMA ZA KO[NICE
vaka veli~ina i vrsta ko{nica
omogu}uje prilago|avawe potrebama
p~elarewa, ukoliko imamo na raspolagawu
neophodnu opremu i reagujemo u pravom trenutku.
Isti nastavci za upotrebu i u plodi{tu i u
medi{tu su najboqi. Budu}i da se za plodi{te
pri razvoju punosna`nih zajednica koristi vi{e
tela, nezgodno je to {to proizvo|a~i p~elarske
opreme ograni~avaju termin plodi{te samo na
prvi nastavak nad podwa~om, {to ~ine i neki
autori. Plodi{tem se naziva svaki nastavak koji
slu`i polagawu jaja i odgajawu legla, i u kom se
nalazi polen i med potreban u te svrhe. Medi{te
je svaki nastavak u kom se skladi{ti rezervni
med tj. med za vrcawe.
U Severnoj Americi se najvi{e koristi
standardna LR ko{nica sa 10 ramova, mada originalna i kasnije modifikovana Dadanova ko{nica
sa 11 ramova ima izvesnu popularnost sli~no kao
i Kvinsi i Xambo ko{nica ~iji su ramovi iste
du`ine kao kod LR-a tj. 44,8 cm spoqne mere i
visine 28,57 cm. Ramovi kod svih ko{nica koje su
u upotrebi u Severnoj Americi imaju istu
du`inu satono{a od 44,8 cm dok im visina varira
S
od 13,65 cm, preko 15,88 cm i 23,20 cm, pa sve do
28,57 cm spoqne mere i koriste se u nastavcima sa
8, 10, 11 ili 12 ramova.
Daleko naj~e{}e se koriste 1-2 nastavka
za plodi{te i tri za medi{te koji obezbe|uju
ve}i prostor za odgajawe legla i sme{taj dovoqne zalihe meda i polena. Dva nastavka za
plodi{te
modifikovane
jedanaestoramne
Dadanove ko{nice su dala zna~ajno boqe rezultate od jednog tela ili jednog nastavka i jednog
polunastavka. Standardni nastavak i modifikovani Dadanov nastavak su pokazali niz nedostataka kada se koriste kao medi{ta. Zato su mnogi
p~elari svoje standardne nastavke zamewivali
plitkim nastavcima sa visinom rama od 15,87 cm.
(primedba urednika BCK-a: Izjave o osobinama
jedanaestoramne opreme su ostale u ovom ~lanku,
ali wih danas koristi samo mali broj p~elara).
Ogledi sa dvomati~nim p~elarewem u
P~elarskoj laboratoriji u Medisonu, Viskonsin,
su pokazali da je standardna LR ko{nica
nezadovoqavaju}a za dvomati~ne zajednice.
Vr{eni su testovi da se odredi da li upotreba
nekoliko jedanaestoramnih Dadanovih medi{ta u
svrhu gajewa legla mo`e da omogu}i maticama da
Slika 1: Dva p~eliwaka sa po 50 dru{tava kojima je obezbe|ena osun~anost
i zaklon od vetra. Grupisawe 12-13 dru{tava u svakom od ~etiri razdvojena bloka kori{}eno je da se izbegne lutawe p~ela izme|u zajednica kod
kojih su testirani produktivnost i karakteristike pona{awa.
Zimsko klube i uslovi za prezimqavawe
med
polen poklopqen medom
centar klubeta
izolacioni
sloj od p~ela
prazno sa}e
satono{a
dowa letvica
Slika 2: Vertikalni presek zimskog
klubeta
dvospratne
ko{nice,
na~iwen ta~no kroz centar klubeta
razviju onako jaka dru{tva kao u dubokim
plodi{tima. Utvr|eno je da odgajawe legla nije
ograni~eno visinom rama, ve} raspolo`ivom
povr{inom sa}a, wegovom pozicijom, zalihama
hrane i kapacitetom no{ewa jaja od strane matice. Ramovi visine 15,87 cm su bili odabrani kao
jedini niski ramovi pogodni za odgajawe legla, a
koji mogu da se na|u kod svih proizvo|a~a opreme.
Specijalno ise~eni kvadratni nastavci
sa 12 ramova su usvojeni kao prilago|eni
za potrebe dvomati~nih zajednica, sa
ukupnom visinom koja je bila za 45,72 cm
mawa od minimuma obezbe|enog standardnom visinom LR ramova. Ova oprema se
pokazala pogodnom i za dvomati~ne i za
jednomati~ne zajednice, pa je sva standardna oprema u Laboratoriji sa 10 ramova ise~ena - prepravqena na visinu ramova od 15,87 cm.
Ni`i nastavci omogu}uju boqu
kontrolu zajednica u toku svih manipulacija, i ne zahtevaju zna~ajno rukovawe
pojedina~nim ramovima, kao {to je to
slu~aj kod vi{ih tela. Plitki nastavci
su lak{i za rukovawe a med u wima bi}e
zatvoren i spreman za vrcawe 7-10 dana
pre nego u telima
standardne visine. Slika 3:Pogled na
ramove gorweg
Osam niskih tela. Brojevi odgotela, bilo sa 10, 11
varaju poziciji
ili 12 ramova su ramova. Rezerva
po`eqni za rad sa polena poklopqena
d v o m a t i ~ n i m medom je akumud r u { t v i m a . lacija za medonosnu pa{u.
Oprema sa 10 ramo-
- 31 -
va zadovoqava jednu maticu, a za dve matice je
po`eqnija upotreba 12 ramova u nastavcima.
Oprema od 11 ramova se mo`e koristiti kod oba
tipa dru{tava, ali se tada koristi 13 tela za dve
matice u odnosu na 12 kvadratnih nastavaka.
^etiri plitka tela obezbe|uju dovoqno prostora za odgajawe legla i sme{taj hrane kod jednomati~nih dru{tava. ^etiri nastavka slu`e kao
medi{te. Br`e ispuwavawe plitkih nastavaka
medom omogu}uje i ranije oduzimawe, vrcawe i
vra}awe istih u ko{nicu na ponovno puwewe.
Zbog toga ukupna zapremina ko{nice mo`e biti
mawa nego kod standardne LR opreme. Po~etni
tro{kovi za niske nastavke su ne{to vi{i jer je
potrebno vi{e tela i ramova. Tro{kovi obrade i
sklapawa drvenih delova ko{nice su isti kao i
kod LR ko{nice. Naravno, vi{i tro{kovi se
vi{estruko kompenzuju boqom kontrolom i
upravqawem dru{tvima i mawom te`inom tela.
Prvoklasna oprema se mo`e videti na
slici 1. Ona pojednostavquje rad sa p~eliwim
dru{tvima, ali to nije od tolike va`nosti kao
stawe dru{tava u ovakvim ko{nicama.
U standardnim ramovima satna osnova za
leglo treba da bude o`i~ena sa najmawe 4 horizontalne `ice, dok su dve dovoqne za satne
osnove sa ve} ugra|enim `icama ili pak one koje
su 3 puta debqe. Niski ramovi zahtevaju dve `ice
ili jednu za pomenute posebne vrste osnova. U
svrhu o`i~avawa se mogu koristiti elektri~ni
utapa~i `ice.
Satne osnove od plasti~ne mase
presvu~ene tankim slojem voska je razvila firma
Dadant i sinovi i u prodaji se nalaze pod imenom
Durakomb, dok su satne osnove sa metalnom podlogom poznate pod imenom Duragilt. Ovi tipovi
satnih osnova ne tra`e o`i~avawe.
med sa
podru~jem
ORGANIZACIONE TEHNIKE
polena
pod medom
Najproduktivnije
p~eliwe
zajednice su one koje imaju dobre matpolen
ice, meda u izobiqu, polena i dovoqno
prazno sa}e
sa}a u svako vreme. P~elar treba da
pravi godi{wi plan rada koji najvi{e
polen
prazno sa}e godi prirodi p~ela, umesto programa
za sezonski rad. Normalna dru{tva
polen
tro{e vi{e polena i meda od slabih
prazno sa}e dru{tava, ali i sakupqaju velike
koli~ine nektara te i stvaraju ve}e
polen
zalihe.
prazno sa}e
POTREBE TOKOM ZIMOVAWA
Jaka p~eliwa dru{tva sa
polen
prazno sa}e dobrim maticama i adekvatnim zalihama meda i polena su u mogu}nosti da
polen
se odr`e u dobroj kondiciji i da kao
prazno sa}e takva pre`ive surove zime na severu.
Jaka dru{tva nisu ograni~avana u
polen
nepokriven sakupqawu hrane i odgajawu legla
medom
tokom aktivne sezone. Dok slaba
dru{tva lak{e zimuju na jugu nego na
med
severu, osnovni uslovi za dobro prezimqavawe su isti, razlikuje se samo
neophodna koli~ina rezervne hrane. U
med
ju`nim krajevima p~ele mogu jedan do
- 32 -
@ivadinovi} Rodoqub
Slika 4:
med
polen
poklopqen
medom
polen
pet meseci ranije da po~nu sa sakupqawem nektara nego na severu.
Zimski gubici nisu neuobi~ajeni kako na
severu tako i na jugu. Dru{tva koja lo{e prezime
su{tinski p~elaru donose ve}i gubitak od
dru{tava koja su uginula. Gubici nastaju zbog
gladi, gubitka matice, bolesti, naro~ito nozemoze. Pravilna priprema dru{tva za zimovawe je
ipak mnogo vaqanija u severnim krajevima. U
predelima sa hladnom klimom, dru{tva mogu da
gladuju i pored velikih rezervi hrane ako one
nisu odgovaraju}e raspore|ene ili ako klube nije
dovoqno veliko da stalno ostane u kontaktu sa
rezervama hrane kada su niske temperature.
Dobra je praksa da se zimski gubici prihvate jo{ u jesen! Dru{tva koja nisu dovoqno jaka
za prezimqavawe treba da budu spojena sa dobrim
zajednicama ili eliminisana da bi se spre~ila
nepotrebna potro{wa hrane. Wihovi ramovi sa
medom i polenom mogu biti iskori{}eni pri
formirawu novih dru{tava ili paketnih rojeva
u prole}e.
Zimsko klube svojom aktivno{}u stvara
toplotu
neophodnu
za
prezimqavawe.
Organizacija zimskog klubeta u odnosu na zalihe
hrane prikazana je na slikama 2 i 3.
P~ele na povr{ini klubeta formiraju obvijaju}i sloj debqine 2,5-7,5 cm, za
~uvawe toplote proizvedene od strane
p~ela u unutra{wosti (kao {to
mo`ete videti iz prethodnog ~lanka,
savremena saznawa govore da ovakav
stav nije bio sasvim ispravan primedba urednika). Temperatura
povr{ine klubeta nikada nije ni`a od
7,2oC, iako vazduh na samo par centimetara od klubeta mo`e biti sa temperaturom ispod nule. Klube se
skupqa padom temperature, geometriSlika 5: Fotografija centra zimskog
klubeta koja pokazuje plodi{te u svim
fazama razvoja kad su temperature
ispod nule. P~ele su uklowene sa gorwa
2 rama da bi se videlo leglo. Klube je
ra{ireno kroz sve me|uprostore sa}a
gorwa 3 nastavka i obuhvatilo je puno
ili skoro puno sa}e zaliveno medom sa
obe strane legla u gorwa 2 nastavka. Da
bi se fotografisalo, dru{tvo je bilo
ubijeno da p~ele ne bi rasturile konstrukciju klubeta.
jski umawuju}i svoju povr{inu koja osloba|a
toplotu, i u isto vreme se pove}ava debqina
izoliraju}eg spoqnog sloja klubeta.
Klube ne zagreva nezahva}eni prazni prostor u ko{nici. Temperature u prostoru oko klubeta su iste kod dobro izolovanih i utopqenih
dru{tava, kao i kod neizolovanih. Previ{e
izolovana dru{tva spre~avaju zajednice da iskoriste tople periode dana koji bi ina~e
omogu}ili preme{tawe klubeta bli`e hrani ili
izletawe na pro~isne letove.
Koli~ina i raspored hrane je va`na za
uspe{no zimovawe isto tako kao i jaka dru{tva
oslobo|ena od bolesti. U severnim krajevima
po`eqne su zalihe od 45 kg meda ili vi{e, i to
blizu legla, iako bi prose~no dru{tvo moglo da
potro{i samo 25-30 kg meda. Tridesetak kilograma je dovoqno za ju`ne krajeve. Pola kilograma
meda mawe mo`e da rezultira smr}u dobrog
dru{tva, dok dvadesetak kilograma vi{ka mo`e
da umawi koli~inu meda koju p~ele moraju da
uskladi{te slede}e godine (Ovo je krajwe relativna konstatacija, ali je praksa ostavqawa
velikih zaliha hrane vi{e nego ispravna primedba urednika). Dru{tva koja zimi tro{e
najvi{e meda, naredne sezone proizvedu i daleko
najvi{e meda nad koli~inom koju su potro{ila.
P~ele hranu tro{e iskqu~ivo iz neophodnosti, a
ne iz zadovoqstva.
Velike zalihe hrane su uvek raspore|ene
pravilno, dok to nije slu~aj kod minimalnih zaliha. Klube se ne}e formirati na sa}u sa
zatvorenim medom, ali jaka zajednica mo`e da
obuhvati i do 20 kg meda ako na raspolagawu nema
dovoqno praznih }elija. P~ele vi{e vole da
formiraju klube u gorwim delovima ko{nice i
vi{e na tamnim nego na svetlim satovima.
Najpo`eqniji raspored zaliha hrane u jesen je
vrlo detaqno prikazan na slici broj 4.
Timol - stari lek sa novom upotrebom
- 33 -
TRETMAN TIMOLOM PROTIV
VAROE I KRE^NOG LEGLA
POMO]U RAMA ZA APLIKACIJU
Autor ~lanka:
Gsbo{!!Lopcfmtqjft
Ideja autora je pokrenula lavinu diskusije {irom sveta.
Urednik smatra da i na{a javnost treba detaqnije da se upozna
posebno zato {to je kvalitetno i multidisciplinarno
 sa wom,
majstor p~elarstva
obra|ena kako od autora, tako i od strane {vajcarskog
Instituta za p~elarstvo u Mjfcfgjfme-u. U`ivajte !!
89681!!Nvimifjn.T
Tufuufo, Nema~ka
^lanak je objavqen u ~asopisu Cff!Cj{ za jul 1997. i Melitagori za septembar 1998. godine
ikada se nijedan parazit nije tako
napadnutom leglu, kome je doprinela ~iwenica da
brzo pro{irio kao Wbsspb! kbdpctpoj
ona sa varoom `ivi milionima godina.
(Nedavno je nepobitno utvr|eno da se varoa na
3-[IREWE VAROOZE
na{im prostorima ne mo`e nazivati ovim
Svaka vrsta `ivotiwa se mo`e ra{iriti
imenom, ve} nekim drugim koje jo{ nau~no nije
na celoj zemqi ako ima dostupan izvor hrane.
,,
odre|eno. Po svemu sude}i, ,,na{a varoa pripada
Hrana varoe je krv p~ele, i bez we, varoa ugiba.
korejskom haplotipu - primedba urednika).
Ve}i deo Evrope je pokriven p~elama, pa je tako
Posledwih 20 godina on je brzinom svetlosti
izvor hrane za varou uvek dostupan.
preno{en iz zemqe u zemqu i sa kontinenta na
[irewe varoe se vr{i uglavnom na tri
kontinent. Bez na{e pomo}i dru{tva bi ugibala
na~ina:
bez ikakvih {ansi na pre`ivqavawe (Ko zna, da
1 . Letom p~ela i trutova u radijusu od prise ~ovek nije uplitao u savla|ivawe varoe, do
bli`no 12 kilometara.
danas bi verovatno pre`iveli samo po bilo kom
2 . Preno{ewem rojevima koji mogu da lete
osnovu otporni sojevi p~ela, ili bi pak, p~ele
i do 30 kilometara.
zaista izumrle, u {ta je te{ko poverovati 3 . Prenosom p~ela od strane p~elara,
primedba urednika). Zbog toga, na nama qudima je
putem selidbe i sli~no.
da ustanovimo odre|ene odbrambene mehanizme i
Prenos varoe na kra}a rastojawa vr{e
prona|emo prirodne materije koje }e za{tititi
uglavnom p~ele, a na ve}a qudi (stotine kilona{e p~ele od opakog parazita.
metara pa i sa kontinenta na kontinent).
Ovaj ~lanak }e p~elaru
4-OSOBENOST [IREWA VAROE
pokazati put kojim se mo`e posti}i
Svi znamo da se razmno`avawe vrsta odvikona~na pobeda nad varoom, te da se tako
ja uz prisutnost oba pola (mu{ki i `enski).
spasu na{a dru{tva od istrebqewa.
Varoa ima jo{ jednu varijantu umno`avawa:
1 -W B S S P B KBDPCTPOJ
prenosom samo jedne varoe iz
Skoro svaki savremenik, bio
dru{tva u dru{tvo mo`e da se
on nau~nik, p~elar ili neprofeprodu`i vrsta. U ovome le`i
sionalac koji je ikako
i deo tajne wenog brzog
povezan sa svetom p~ela,
{irewa svetom. Zbog ovoga se
poznaje pojam varoe.
po~etno stavqawe zara`enih
Varoa `ivi na telu
podru~ja u karantin i
Varou mo`emo
p~ele. Hrana joj je
uni{tavawe
suzbiti samo ako je
krv tj. hemolimzara`enih
dobro prou~imo
fa p~ele dok je
dru{tava i
najve}i intenzitet ishrane na p~eliwem leglu.
p~eliwaka pokazalo kao neuspe{no, ali je ipak
Tako varoa isisava krv p~ele, larve i lutke. Zato
~inilo da se proces {irewa uspori (pojedine
,,
su ugro`eni svi stadijumi razvoja p~ele i legla
izolovane ostrvske zemqe su ,,dobile varou tek
te se varoa danas mora smatrati najopasnijim
pre par godina - primedba urednika).
parazitom p~ela.
5-MINIMIZACIJA ZARAZE
2-ORIGINALNI DOM VAROE
Prihvatawe ove osobenosti, unikatne u
Bilo bi nemogu}e izbrojati sve rase i
`ivotiwskom carstvu, nas u~i da su u toku godine
tipove p~ela na Zemqi. Ipak, jedna rasa je u prona{a dru{tva u stalnoj opasnosti od infekcije.
teklih 20 godina privukla naro~itu pa`wu: Bqjt
Uzimaju}i ovo u obzir, p~elar sa jasnim
dfsbob koja poti~e iz Azije. Ona ima kra}i perirezonovawem, zna da mora da izvodi ~vrstu
od razvoja u leglu od na{ih p~ela, i oplodwa
odbrambenu strategiju protiv varoe. Ako uspemo
bra}e i sestara varoe se ne odvija u radili~kom
da razvijemo tretman protiv varoe koji se svojom
leglu. To je mogu}e samo u trutovskom leglu zbog
efikasno{}u prote`e na celu godinu, ima}emo
du`eg perioda razvoja. Ova rasa ima odbrambeni
barem neku garanciju da }emo varou odr`avati na
mehanizam za otkrivawe i uni{tavawe varoe u
minimumu.
N
- 34 -
@ivadinovi} Rodoqub
6-BORBA PROTIV VAROE
komaraca, a ima i kozmeti~ke terapeutske vredNije novo za p~elara da `ivi sa ovim
nosti ukqu~uju}i wegove lekovite osobine proparazitom suzbijaju}i ga svake godine. Danas postiv zaraznih ko`nih bolesti.
toji mnogo lekova i metoda za tretirawe, a
9-TIMOL
istra`ivawa se nastavqaju. Mi smo ve} stekli
I WEGOVO KORI[]EWE
neko iskustvo u tretirawu varoe, ali je poznato
Ranije je timol proizvo|en ekstrahoda ona vrlo brzo postaje otporna na preparate.
vawem iz eteri~nih uqa lekovite Maj~ine
Zato je u interesu svih p~elarskih poslenika da
du{ice, a sada se zbog velikih tro{kova takve
se traga za na~inima kori{}ewa biolo{kih
proizvodwe, mo`e nabaviti samo sinteti~ki
metoda. Mo`e da protekne mnogo vremena pre
timol. Prema medicinskim priru~nicima timol
nego {to uspemo da selekcioni{emo soj p~ela
je aromati~na kristalna supstanca, forma
otporan na varou. Zato, za sada moramo na}i
eteri~nog uqa Maj~ine du{ice i danas se prina~in za sa`ivot sa wom, da prona|emo metode za
marno koristi kao antiseptik naro~ito kod
kori{}ewe prirodnih materija za borbu protiv
oralne i zubne higijene. (Timol - uiznpmvn je
we, te da je napravimo mawe {tetnom.
izopropilmetakrezol tj. 3-metil-6-izopropil7-PRIRODNE MATERIJE
fenol. Hemijska formula mu je
U BORBI PROTIV VAROE
DI4D7I4)D4I8*PI. Temperatura topqewa mu je
Prihvatali to ili ne, qudi su na ovoj
od 49-51oC. To su bezbojni kristali mirisa na
planeti isto {to i sve druge `ivotiwe - vrsta u
timijan. Lako se otapa u alkoholu, hloroformu i
prirodi. Priroda qudima obezbe|uje hranu na
masnim uqima, a slabo u vodi. Davao se oralno
hiqadu razli~itih na~ina kao {to to ~ini i
ili pomo}u duodenalne sonde u odstrawivawu
`ivotiwama. Osim hrane priroda obezbe|uje suptzv. rudarske gliste - Bolzmptupnb! evpefobmf,
stance i biqke koje se koriste u le~ewu bolesti
koja si{e krv ~oveka zaka~ena za zid tankog
{to je poznato od davnina.
creva, 2-4 puta dnevno po 0,5 g po{tuju}i maksiU posledwim decenijama ova prirodna
malnu dnevnu dozu od 4 g. Ipak se danas za to ne
medicinska doktrina je bila ostavqena po
koristi zbog relativne toksi~nosti. Kao antistrani, i istra`ivawa su zapala u slepu ulicu.
septik slu`i kod hroni~ne upale sredweg uva i
Sinteti~ke hemijske supstance nisu uvek pun
gqivi~nih zaraza. Koristi se i kod gangrene
pogodak zbog rezidua i sporednih efekata, pa se
pulpe zuba. Deluje antisepti~ki u `u~nim putedanas polako ponovo
vima i odstrawuje upalu izazvanu mikrobima.
prise}amo lekovitih
Parali{e pokretawe cilija, pa se tako koristi
RAJ U KO[NICI
materija iz prirode budu}i
i kao xepni inhalator, ali upravo zbog toga nije
da one nemaju sporedne
podesan u terapiji sinuzitisa. Sastavni je deo
efekte kada se znala~ki
voda za ispirawe usta - dpmmvupsjb. Ubla`uje
koriste.
svrab, ali ponekad i nadra`uje ko`u, a
8-LEKOVITA
deluju}i antisepti~ki stvara blago
MAJ^INA
crvenilo. Zato ga izbegavaju osobe sa
D U [ I C A (U i z n v t
preosetqivom ko`om. Deluje repew v m h b s j t)
lentno na insekte - odbija ih i po
Jedna od tih lekovitoj osobini pripada tzv. insektih biqaka je i Maj~ina
tifugima. Ima akariciddu{ica. Poti~e iz planinna svojstva kad
s k i h
p o d r u ~ j a
se stavi u ko{nicu.
Mediterana, a mo`e da se
U visokim dozagaji i na severu sve do
m a {teti i p~elama
Norve{ke. U Nema~koj se
- primedba urednigaji u blizini Harca i
ka).
sli~nih regiona. Za optimalU deset godinu proizvodwu, zasad treba da
na na{ih eksperimese obnavqa svake ~etiri ili
nata sa timolom protiv
pet godine. Eteri~no uqe
varoe mi smo isprobali
se ekstrahuje iz rascvesve wegove forme. Tako
tanih biqaka.
smo dobijali neke mnogo
Alkoholni
dobre rezultate, neke
ekstrakti livadske
sredwe, a neke lo{e.
Maj~ine du{ice se
Timol koji sada koriskoriste za olak{avawe
timo je u kristalnoj
DRU[TVO BEZ VAROE JE
mnogih malih zdravstvenih BLAGODET ZA P^ELE I P^ELARA,
formi. Prou~avali
poreme}aja, a u obliku masti
smo odabranu literaturu
A MELEM ZA DU[U I SRCE.
za istegnute ligamente,
kao {to je kwiga
P^ELAR TADA MIRNO SPAVA I
reumatizam itd.
Fiziolo{ka i farfarOPRAVDANO SAWA PUNO MEDA U
Eteri~no uqe se
makolo{ka dejstva
KO[NICAMA
koristilo i protiv
aromati~nih uqa
Timol - stari lek sa novom upotrebom
- 35 -
isprskano pesticidom koji je masovno ubijao
i odgovaraju}ih produkata koju je napisao Bsop
p~ele. Rezultat je bio taj da je 10 zajednica ostaNvmfs a objavio Es! Ivuijh! Qvcmjtijoh! Dplo tako slabo, da nisu proizvodile trutovsko
Ifjefmcfsh. Kwiga ovako opisuje kori{}ewe timleglo, pa je tretirawe protiv varoe biolo{kim
ola:
na~inom tj. isecawem gra|evwaka postalo
1 . U medicini, humanoj i veterinarskoj,
nemogu}e. Testirawe dru{tava lekom tamo gde je
ukqu~uju}i i parazitske infekcije.
isecano trutovsko leglo pokazalo je padawe od
2 . U upotrebi protiv malih `ivotiwa i
150-200 varoa po dru{tvu. U dru{tvima koja nisu
nekih bakterija gde je sporodeluju}i, a efikasan
imala trutovsko leglo palo je 600-800 varoa.
je protiv svih formi moqaca u ode}i.
Zime 1991/92. napravio sam male kutijice i
3 . U industriji, protiv gqivica itd.
napunio ih sa 10 g timola postavqaju}i ih ispod
4 . Protiv gqivi~nih bolesti, nekih bakzimskog klubeta dru{tava koja su po~etkom
terija, zatim ima antisepti~ke efekte.
godine bila slaba i bez trutovskog legla tokom
10- MOJ NA^IN
letwih meseci. Za odre|eni kra}i period padawa
UPOTREBE TIMOLA
varoe nije bilo. Zatim sam napravio kutijice sa
Kada sam pose}ivao svoj tre}i kurs za propodom od platna i stavio ih iznad klubeta.
fesionalno p~elarewe, u~ili smo i u detaqe
Nadaqe je svake nedeqe padalo 3-7 varoa tokom
diskutovali o bolestima p~ela i legla. Zna~ajan
zime. Jo{ pre dopuwavawa zimskih rezervi hrane
deo predavawa se odnosio na trahejnog parazita
dodali smo po polovinu rama izgra|enog trup~ela (Bdbsbqjt! Xppej), {to je bilo propra}eno
tovskog sa}a sa namerom da rano u prole}e zajedprakti~nim istra`ivawima i mikroskopijom.
nice odgajaju trutovsko leglo. Na prole}e, u
1974. proizveo sam 20 matica. Neke od wih
onim dru{tvima koja nisu bila tretirana timosu ostavqene u doma}em p~eliwaku, neke u p~elilom smo otvaraju}i 400 poklopqenih }elija truwaku u Tonbahu u {umi, a neke (pet) su u
tovskog legla u svakom dru{tvu na{li izme|u 30
Kir~ajerovim oplodwacima poslate jednom
i 160 }elija sa varoom. U tretiraninstitutu radi instrumentalnog
im dru{tvima pri istom broju
osemewavawa. Ova ve{ta~ka oplodotvorenih }elija sa leglom, na|eno
wa je bila uspe{na kod svih pet. U
je samo 2-9 }elija sa varoom. To je
to vreme formirao sam p~eliwak
pokazalo da pravilnom upotrebom
od 15 dru{tava, podeqen u pet
timola varoa mo`e biti kongrupa, i u svakoj po tri ko{nice
trolisana biolo{ki.
jedna na drugu. Najni`e ko{nice su
12-FRAKNO TIMOL RAM
imale matice oplo|ene na doma}em
(Nema~ki patent reg. br.
p~eliwaku, sredwe matice sparene
G9302064.3)
u Tonbahu, a ko{nice na vrhu su
U Nema~koj postoje ramovi
dobile instrumentalno osemewene
sa pribli`no 400 razli~itih
matice.
veli~ina! Posle mnogo eksperimeJedno od dru{tava u
nata mi smo razvili lekoviti
najvi{em redu je bilo veoma slabo
timol ram koji mo`e da se prilagopa su donesene p~ele iz instituta
di bilo kojoj formi i veli~ini
da ga oja~aju. Tokom zime 1974/75.
ramova, te zato u skici nisu date
p~ele ovog dru{tva su imale nadute
dimenzije. Da}emo samo opis ovog
trbuhe, padale su na zemqu i gubile
patentiranog rama. To je sistem sa
se laze}i po woj.
dva odeqka, jedan gore i jedan dole,
Pregledane su mrtve p~ele
koji su razdvojeni platnom kroz
iz svih dru{tava i otkriveno je da
koje mo`e da prolazi vazduh i
boluju od akaroze. Ja sam slu{ao da
isparewa, a cela jedinica je
u Skandinaviji p~ele mogu da
povezana standardnim ramom.
pre`ive samo ako im se ujesen doda
Gorwi deo ima poklopac od mre`e ,
10 grama timola po dru{tvu. Timol
a platnena pregrada prepokriva
je uni{tavao akarine i zato su
wegovo dno. Dowi odeqak ima
p~ele na severu imale {ansu za
useke od 3,5 mm na dnu i zidovima.
opstanak.
Ovi useci su pokriveni `i~anom
Slabo dru{tvo nije bilo
mre`om koja spre~ava p~ele da u|u
vitalno te je uni{teno, dok je 10 g
kcija Frak
kno timol u odeqak jer mogu da uni{te plattimola dodato svim preostalim Konsstruk
dru{tvima a znaci akaroze su ubrzo rama: 1-glavni ram; 2-gorwi nenu pregradu. Skica ilustruje ovaj
odeqak(sadr`i kristale nov pronalazak.Ovaj ram je razvinestali.
timola); 3-bo~ni zidovi gor- jen posle mnogo izvedenih ogleda.
11-MOJE DRUGO
weg odeqka; 4-platno koje Dozvoqeno je da se kopira i izradi
[email protected] SA TIMOLOM
Prole}e 1991. je bilo veoma razdvaja dva odeqka; 5-pok- za svoju sopstvenu upotrebu, ali je
lopac gorweg odeqka; 6zabrawena prodaja ili poklawawe
hladno i ki{ovito, stabla uqane
dowi odeqak; 7-useci na
istog. Svakoga ko zloupotrebi ram
repice su se raspukla i zarazila
dowem odeqku.
na ove na~ine, mi }emo tu`iti.
gqivicama. Zatim je 22.maja poqe
- 36 13-FUNKCIJA
FRAKNO TIMOL RAMA
Konstrukcija rama se sastoji iz dva dela,
gorweg odeqka-sprata gde specijalno platno
dr`i timol, i doweg odeqka koji slu`i za isparavawe. Miris iz doweg dela izlazi kroz useke i
pronosi se ko{nicom cirkulacijom vazduha.
Isparewa timola su te`a od vazduha i
pregrada od platna mora da bude takva da se miris
kroz wu nesmetano kre}e, ili }e u protivnom ceo
trud biti uzaludan.
14-KOLI^INA
POTREBNOG TIMOLA
Veoma je va`na precizna koli~ina timola
koji }e biti kori{}en: previ{e timola }e
zapu{iti platno, a premalo }e biti neefektivno. Korektna koli~ina je 11-12 g timola po
ramu, i to granuliranog timola iako se mo`e
upotrebiti i pra{kasti. Neki hemi~ar vam mo`e
nabaviti ka{i~ice ili sudove za merewe (ipak je
najsigurnije da se to izmeri na analiti~koj vagi
- primedba urednika).
Obezbedite da timol bude ravnomerno
raspore|en u gorwem odeqku a ne da bude na jednoj gomili.
15-KADA JE NAJBOQE
TRETIRATI TIMOLOM
Mi znamo da kada `elite da dobijete dobre
rezultate u bilo kojoj sferi, sve trebate da odradite korektno i u pravo vreme. Kori{}ewem timola pred p~elarom se otvara mogu}nost da se sa
varoom bori putem upotrebe dva tretmana sa 1112 g timola tokom godine. Prvi tretman treba
izvesti od 1-10 maja sa ciqem da se uni{ti varoa
koja bi se razmno`avala tokom letwih meseci
(kod nas ne{to ranije - primedba urednika).
Drugi tretman se izvodi krajem jula i po~etkom
avgusta. On uni{tava varou koja }e u toku jeseni
i zime biti prenesena u i od drugih dru{tava.
Vreme tretirawa treba precizno po{tovati ako
se `eli optimalni rezultat.
16-U KOM DELU KO[NICE
POSTAVITI TIMOL RAM
Ovde mi treba da vodimo ra~una o uklapawu konstrukcije ko{nice i polo`aja rama.
Najoptimalniji rezultati su postignuti kada je
ram postavqan na suprotnoj strani od leta i
obavezno u nastavku koji je najudaqeniji od leta,
a to zna~i u zadwem delu ko{nice, ako su ramovi
postavqeni ,,na toplo,,. Kada su ramovi
postavqeni po du`ini, ,,na hladno,,, ram se uvek
postavqa uz zid ko{nice. U ko{nicama sa dva
plodi{na tela kada su ramovi postavqeni po
du`ini preporu~ujem dva Frakno timol rama, po
jedan uz dva bo~na zida gorweg nastavka. Najboqi
rezultat se posti`e kada se isparewa timola
raznose ko{nicom pre nego {to ih p~ele lepezawem usmere ka letu. Za sada nema dokaza o {tetnom dejstvu na p~ele i matice bez obzira na vreme
postavqawa timol rama.
17-EFEKTI TRETMANA TIMOLOM
Ovaj tretman }e uposliti nau~nike za
du`e vreme zbog slede}ih osobitosti:
@ivadinovi} Rodoqub
Konstrukcija rama-pogled sa strane:
1-glavni ram; 3-bo~ni zidovi gorweg odeqka;
4-platno koje razdvaja dva odeqka; 5-poklopac
gorweg odeqka; 6-dowi odeqak; 7-useci doweg
odeqka.
1 . Timol ne ubija varou.
2 . Timol desetkuje mlade varoe (prozirne
i bele).
3 . Postoji produ`eni efekat timola i
posle odstrawewa iz ko{nice.
Sada, na kraju, kako izgledaju na{i
zakqu~ci ?!?
Mi radimo sa 100 ko{nica i tro{imo 3
~asa dnevno tokom godine u intenzivnoj studiji
tretmana sa timolom. Zabele`ili smo slede}e:
Pribli`no 5 dana pred izlegawe trutovskog legla i 3 dana pred izlegawe radili~kog,
p~ele u zdravim dru{tvima delimi~no otklapaju
}elije sa leglom omogu}avaju}i vazduhu da u|e u
}elije! (Urednik se do sada nikada nije sreo sa
ovim podatkom u literaturi, pa zato mora da
postavi pitawe ispravnosti ovakvog zakqu~ka.
Ako neko zna pravi odgovor, neka se javi uredniku, a wegovo obja{wewe potkrepqeno nau~nim
dokazima bi}e objavqeno u drugom delu ove
kwige, koja }e se {tampati, ako javnost povoqno
odgovori na prvi deo - primedba urednika).
Mi pretpostavqamo da zbog ovog delimi~nog otklapawa, isparewa timola ulaze u
}elije igraju}i ulogu svojevrsnog anestetika za
varou. Zbog ovoga ne dolazi do oplodwe brata i
sestre varoe, a jedna neoplo|ena varoa po izlegawu p~ele, zbog svoje nevitalnosti, pada iz
}elije i umire.
Isto tako pretpostavqamo da prirodni
proces hrawewa hemolimfom p~eliwe larve
vi{e ne funkcioni{e u korist razvoja mladih
G O T O V
R A M
Timol - stari lek sa novom upotrebom
retardiranih varoa. Ovako rezonujemo jer nalazimo otpale varoe u svim stadijumima razvoja , a
isto smo tako ube|eni da se u normalnim uslovima neke od varoa oplo|uju i drugi put, sada sa svojim sinovima.
Ovo nas vra}a na slede}e:
Kada se timol nalazi u ko{nici tokom
zime mi nalazimo najvi{e 2-6 varoa po dru{tvu,
i to obi~no isti broj mladih i starih varoa.
Stare su mnogo tamne, a mlade imaju jo{ uvek
svetlo kafenu nijansu.
18-DA LI JE TIMOL DOVOQAN
Posle posledwih pet godina iskustva
mo`emo da odgovorimo na ovo pitawe sa DA, u
svim slu~ajevima i to sa potvrdom.
U posledwih 10-15 godina vi{e na{ih
p~elara je objavilo - udru`ilo svoja iskustva,
mnoge metode i sredstva su bile preporu~ivane i
isprobavane za borbu protiv varoe, ali je presudno da je najve}i broj p~elara dopustio da se
hemikalije {etaju wihovim dru{tvima. Mnoge od
ovih hemikalija ostavqaju rezidue - ostatke koji
se apsorbuju u vosak, a konstantno apsorbovawe
rezultuje wihovom pojavom u medu.
Savesni p~elari streme proizvodwi
prirodnog organskog meda u kom se ne mogu na}i
ostaci hemikalija, a za ovo postoji samo jedan put
- odbacivawe svih hemijskih tretmana. Ali, da bi
se izbegao neuspeh biolo{kih tretmana, mi
moramo da se brinemo o svojim p~elama, da ih
pose}ujemo te da se pridr`avamo datuma koji su
precizno dati u instrukcijama iz ovog napisa.
Ima p~elara ~iji susedi varou tretiraju
nedovoqno ili uop{te, a tretmani se, ako ih ima,
izvode na nesavestan ili aqkav na~in, pa je zbog
ovakvih slu~ajeva borba protiv varoe mnogo
te`a. Za p~elare sa takvim p~eliwakom u susedstvu koji se nalazi na putu leta wihovih p~ela,
mi sugeri{emo jo{ jedan dopunski tretman
izme|u 1. i 10. oktobra. Iz na{eg iskustva, za ovaj
tretman je dovoqna 1/4 od propisane doze.
19-PROBLEM OSTATAKA U MEDU
Najva`nije pitawe pri svakom tretmanu
varoe, ukqu~uju}i i tretirawe timolom, jeste
mogu}nost pojave ostataka hemikalije u medu.
Dva uzorka su za nas analizirana u
Institutu za hemijske analize u Eslingenu.
Prvi uzorak, broj S1025540 je poticao iz
dru{tava u kojima je timol postavqen od 15. jula
do aprila slede}e godine.
1992/93
5 dru{tava
padawe varoe
kori{}ewem
timola
od 15.07.92 do
1.10.92
proizvodno 1
proizvodno 2
roj
roditeq.dru{.1
roditeq.dru{.2
1993/94
termin
upotrebe
timola
dru{tvo 1
dru{tvo 2
dru{tvo 3
dru{tvo 4
dru{tvo 5
dru{tvo 6
16.6.93.
16.6.93.
21.7.93.
21.7.93.
21.7.93.
1.993.
- 37 -
Drugi uzorak, broj S1025550 je poticao iz
dru{tava u kojima je timol kori{}en tokom cele
godine. Institut nije mogao da na|e nikakve
rezidue timola u oba uzorka!!! Ta~nost wihovih
merewa je {telovana na osetqivost od 1 mg/kg.
Tako su ova ispitivawa pokazala da med ne
sadr`i rezidue timola, a razlog za to je Frakno
timol ram koji je napravqen tako da timol ne
mo`e nikako da do|e u kontakt sa p~elama na
bilo koji na~in, dok timol u obliku pra{ka ne
mo`e da se rasejava po ko{nici usled ventilirawa p~ela.
U protivnom, kada se timol aplikuje u
gomilicama kristala ili pra{ka, slobodno ili
na krpicama, pod ili iznad ramova, p~ele }e
grickati timol a ventilirawe }e ga distribuirati po sa}u. Ovo sigurno vodi do
ostavqawa rezidua u medu i vosku.
20-TRETMAN KRE^NOG LEGLA
Gqivi~no oboqewe kre~no leglo vodi
poreklo iz spora gqivica. Posle mnogo godina
ispitivawa, mi smo ube|eni da su na{e p~ele
(uglavnom krawske) oslabqene od varoe i zbog
toga je wihov radni elan redukovan. Mlade p~ele
koje obavqaju ku}ne poslove konstantno se
o{te}uju tako da ne obavqaju dobro ~i{}ewe.
Inficirano leglo se ne odstrawuje te bilo
kakve spore mogu da se tu bez smetwi
razmno`avaju. Do trenutka kada p~elar zabele`i
infekciju kre~nim leglom, spore su se multiplicirale bilionima puta. Napad kre~nog legla
zapo~iwe u trutovskim }elijama. Zato {to su
mlade p~ele oslabqene od varoe, one nemaju dovoqnu snagu da odstrane mrtve mumije van ko{nice,
pa ih zato grizu poku{avaju}i da ih odstrane u
mawim delovima. Po{to iste ove p~ele i hrane
leglo, spore se automatski {ire, pa umire sve
ve}i broj larvi.
Mi smo bele`ili, nanovo i nanovo, da
posle tretmana timolom, dru{tva zara`ena
kre~nim leglom odjednom postaju zdrava. Ovo
}emo ispitivati i nadaqe.
Izradili smo video traku o ovom tretmanu koja tematski pokriva pojedina~na
dru{tva, isto kao i cele p~eliwake pod
naslovom: Ejf!! Lbmlcsvu a isto tako i kasetu za
biolo{ki tretman protiv varoe. Na{e iskustvo
govori da je upravo video kaseta danas najboqi
na~in za pou~avawe i obuku. Slika govori vi{e
od hiqadu re~i !!!
ukupan broj opalih varoa
padawe
varoe
%upotr. %upotr.
kori{}e padawe varoe kori{}ewem timola
upotrebqeni test
wem
lek
tretman GpmcfyWB okt. nov. dec. jan. feb. mar. apr. GpmcfyWB timol GpmcfyWB! timola
(kori{}ena je 1/4
preporu~ene doze)
205
Gpmcfy!WB!! 2.H 92.
212 Gpmcfy!WB 2.H 92.
156
Gpmcfy!WB! 2.H 92.
1203 Gpmcfy!WB 2.H 92.
669 Gpmcfy WB 2.H 92.
jun
99
372
jul
464
447
103
137
221
132
154
173
101
184
padawe varoe 1993.
avg. sep. okt.
155
158
136
134
108
97
615
401 226
1158 525 184
181
409 290
1159 154
36
27
37
22
12
nov.
61
20
108
58
134
108
6
8
5
13
9
2
4
3
5
4
dec. jan.
55
57
15
11
34
15
25
21
35
20
17
15
9
3
6
14
2
1
1
0
3
0
feb. mar.
95
236
21
57
30
99
37
51
37
68
134
95
9
9
12
16
8
14
29
3
87
11
132
154
173
101
184
282
293
222
1363
715
31,88%
34,45%
43,80%
6,90%
20,46%
padawe varoe 1994.
apr.
maj
jun
jul
avg.
561
1091
468
204
423
154
970
354
202
83
156
198
153
43
22
190
1415 864 734 1086
148
1013 1201 893
696
68
99
82
56
90
(Tretirawe iskqu~ivo timolom. Jedino je na 6. dru{tvu primewen jedan tretman Perizinom)
68,12%
65,55%
56,20%
93,10%
79,54%
sep. do 1 okt.
281
91
86
31
18
2
512
131
430
196
79
14
- 38 -
@ivadinovi} Rodoqub
Autor:
DOPUNA TRETMANA
Gsbo{!Lopcfmtqjft
T I M O L O M P R O T I V majstor p~elarstva
89681!Nvimifjn.T
Tufuufo
VAROE
 Nema~ka
^lanak je objavqen u ~asopisima Cff!! Cjj { , br.6/1997 i Melitagora br.9/1998.
e} 10 godina se trudimo da prirodnim
metodama u~inimo varou bezopasnom.
Do sada su isprobavani i isprobavaju se mnogi
na~ini i sredstva u tu svrhu. Uvek je glavni ciq
da se izvrca prirodni med, prikupi propolis i
polen koji nisu optere}eni hemikalijama ili
kiselinama.
Na{a istra`ivawa su pokazala da je metod
sa timolom koji nam daje najve}i uspeh, istovremeno u skladu sa zadatim zahtevima.
Tako smo posledwih nekoliko godina u
na{ih 120 dru{tava koristili samo timol bez
gubitka jedne jedine zajednice. Od po~etka
upotrebe timola, otpornost i zdravqe na{ih
p~ela se tako mnogo stabilizovalo da sada imamo
dosta ve}i prinos nego kad smo koristili druge
metode.
vm!! M//
(Ovo je sassvim realno, jer je Qbv
Nbessfo iz Severne Karoline otk
krio 1995. godine
da pri jessew
wem tretiraw
wu p~ela trak
kama sa fluvalinatom ,,Bqjttubo,,, u tretiranim dru{tvima se
javqa reduk
kovana nossivosst matice u odnossu na
netretirana. Po va|ew
wu trak
ka, nossivosst se normalizuje. Ovo bi naravno trebalo detaqnije
prou~iti, ali ak
ko je ta~no i uz to statissti~k
ki
zna~ajno, to bi zna~ilo katasstrofu za dru{tvo, i
pri wegovom razvoju bi ga trak
ke fluvalinata
veoma unaza|ivale - primedba urednik
ka).
Uz pomo} na{eg Frakno timol rama sa
primenom 12 g timola (kristali EBC
210QI/FVS) 1.maja i 1.avgusta, mi u rukama imamo
sredstvo koje mo`e da redukuje varou i da je u~ini
bezopasnom tokom cele godine.
Sve do 1993. mi smo na{ timol ram
stavqali i pre i posle medonosne pa{e. U
prole}e 1994. na rastojawu od 200 metara od nas je
stradao zbog varoe p~eliwak od skoro 45
dru{tava. Mnogo preostalih p~ela se zajedno sa
varoom pridru`ilo na{im dru{tvima.
Re{ili smo da ne vadimo timol ramove ve}
da ih ostavimo u dru{tvima te da ih sredinom
aprila ponovo napunimo sa 12 g timola.
U toj 1994. godini varoa je padala u broju
koji mo`ete videti u tabeli iz prethodnog
~lanka, dok se u narednoj tabeli nalaze vrednosti za mesece neobra|ene u prethodnom napisu.
V
1994:
Dru{tvo 1
Dru{tvo 2
Dru{tvo 3
Dru{tvo 4
Dru{tvo 5
Dru{tvo 6
oktobar
128
96
29
265
403
22
novembar
69
26
31
188
200
11
decembar
41
16
20
131
10
1
Maja 1994. kupili smo jedno eksperimentalno dru{tvo od istra`iva~ke stanice: bez
nikakvog tretmana dnevno padawe varoe od
24.maja do 11.juna je bilo od 5-10 varoa. Ta~no
12.juna ovom dru{tvu smo dodali jedan Frakno
timol ram sa 12 g timola, posle ~ega je varoa
padala tempom sa slede}e tabele:
jun jul avg. sep. okt. nov. dec. jan. feb. ukupno
718 780 89 82 251 10
0
0
4
1704
Iz ovog primera mo`emo da vidimo da ako
koristimo prirodne metode za tretirawe,
mo`emo da posti`emo uspeh cele godine. Na{e
p~ele su u jesen vitalne i zdrave i mi u zimu ulazimo sa jakim i zdravim dru{tvima. Tako|e u
istom stawu dru{tvo izimqavamo u prole}e.
FRAKNO TIMOL RAM ZIMI
Kako izgleda tretman timol ramom u toku
zime? Da bi smo odredili kakav uticaj timol ima
na varou zimi, postavili smo slede}i eksperiment:
Maja 1994. postavili smo 7 zajednica na
p~eliwak sa oko 60 dru{tava koji pripada drugom p~elaru. Na{a dru{tva su imala u ko{nici
Frakno timol ram celog leta. Krajem avgusta
svako je mogao da vidi stawe dru{tava na{ih
suseda p~elara: mlade p~ele sa deformisanim
krilima su bauqale oko ko{nica.
Na{a dru{tva smo vratili u mati~ni
p~eliwak i re{ili smo da 10.oktobra tretiramo
Perizinom da proverimo koliko ima varoe:
Dru{tvo br.
Varoa
1
83
2
61
3
185
4
50
5
172
6
51
7
130
Ostavili smo Frakno timol ram tokom
cele zime i padawe varoe se nastavilo do
slede}eg 1.maja po slede}oj {emi:
Dru{tvo br.
Varoa
1
71
2
91
3
105
4
31
5
201
6
141
7
115
Iz iskustva smo znali da ako jedno
dru{tvo ima 100 varoa u prole}e, one }e se do
jeseni razmno`iti do vi{e hiqada.
Zato je na{ moto: redukovati varou tokom
cele godine jer samo zdrava dru{tva donose dobar
medni prinos.
EFIKASNOST TIMOLA
U konverzaciji sa p~elarima mi se stalno
uveravamo da oni imaju izvesnu sumwi~avost u
odnosu na efikasnost timola iz slede}ih razloga: timol redukuje varou do te mere da se u
dru{tvu ne mo`e pojaviti jaka zaraza. Zato je
broj varoa koje padaju relativno mali u pore|ewu
sa hemijskim metodama. Tamo gde nema mnogo
varoa, ne mogu mnogo ni da padnu. Za pet godina
mi smo dru{tva tretirali samo timolom i kon-
Timol - stari lek sa novom upotrebom
tinuirano smo kontrolisali padawe varoe tokom
letwih meseci, i sve smo ~e{}e zapa`ali da
skoro nema prisutnih varoa, a ako ih i ima to su
uglavnom bledi i pegavi primerci.
Ovo nas je u~inilo krajwe qubopitqivim
te smo u leto 1996. odstranili Frakno timol
ramove iz pet na{ih najja~ih dru{tava, a trutovsko leglo je bilo otvoreno i ispitano te smo
na{li slede}e:
Ukupno
otvorenih
trutovskih
}elija
Dru{tvo br. 1
10.06.1996.
15.07.1996.
Dru{tvo br. 2
10.06.1996.
15.07.1996.
Dru{tvo br. 3
10.06.1996.
15.07.1996.
Dru{tvo br. 4
10.06.1996.
15.07.1996.
Dru{tvo br. 5
10.06.1996.
15.07.1996.
Mrtvih Varoe Varoe Varoe
varoa
sa
bez
sa
mrtvim legla leglom
leglom
595
370
15
3
5
1
4
0
0
1
457
344
3
2
0
7
4
6
0
1
432
118
4
1
6
1
1
2
1
2
383
186
8
2
0
9
4
12
5
3
428
278
0
2
9
1
0
2
2
0
Razlog za{to se mrtve i pegave varoe
nalaze u }elijama (mlade su mle~no-vodene, a
stare su svetle i sa tamnim pegama) le`i u
slede}em: timol je prirodan proizvod kog ima u
biqkama. Paralela je propolisu, koji je isto
tako prirodan materijal kog p~ele sakupqaju sa
drve}a i grmova. U ko{nici se propolis
postavqa na razli~itim mestima gde sazreva.
Sadr`an je do 5% u novoizgra|enom sa}u.
Istra`ivawa su pokazala da propolis ima
baktericidna i fungicidna svojstva. I propolis
svoja isparewa deponuje u
vosak i }elije sa
leglom, i tako u
velikoj meri vr{i
destrukciju virusa i
bakterija.
P~elama treba
pomo}i u wihovoj
neprestanoj borbi sa
opakom varoom.
Isto se doga|a i sa timolom.
Vremenom se on inkorpori{e u sa}e. Varoa je
toliko ,,zbuwena,, da se vi{e ne hrani na leglu i
kao posledica toga se javqa glad. Varoa ne mo`e
stvoriti otpornost na glad, te zato verujemo da
nikada ne mo`e da postane rezistentna na timol.
Analize voska u Poqoprivrednom
Institutu za Hemijske analize u Frajburgu su
dale slede}e rezultate:
Sa}e za
leglo
Blok/kalup
od voska
Centar
sa}a
9,96 mg/kg
41,61 mg/kg
47,00 mg/kg
Med
0,11 mg/kg
- 39 -
U Federalnom Istra`iva~kom Institutu
u Mjfcfgjfme-u u Bernu ([vajcarska) na|eni su
slede}i ostaci timola:
Vosak od sa}a
sa leglom
Stopqeni vosak
od timol rama
60,5 mg/kg
2523,1 mg/kg
Med
<0,02 mg/kg
Iz tabela mo`emo videti da se koli~ina
timola u vosku pove}ava posle svakog topqewa,
iako timola ima u dozvoqenim koli~inama u sa}u
sa leglom. Institut u Mjfcfgjfme-u nije na{ao
dokaz za postojawe timola u
medu. Paralela za ovo
je opet propolis.
Iako u celoj
k o { n i c i
propolisa ima u
izobiqu, nema meda
sa mirisom propolisa.
Zato je za nas
p~elare jedinstvena alternativa
da organizujemo
sopstvenu preradu voska u
satne osnove koje
se upotrebqavaju prevashodno za leglo. Mi sami
proizvodimo satne
osnove od ovog
voska, i u na{a dru{tva iste stavqamo u svrhu
gradwe sa}a za leglo, ali opet uvek zajedno sa
Frakno timol ramom. Ispitivawe }elija sa
leglom u ovim dru{tvima je pokazalo da varoa
koja u|e u }eliju postaje totalno zbuwena i
dezorijentisana pa se wen izmet pojavquje u
malim ta~kicama niz celu }eliju, umesto kao {to
je normalno na jednom mestu.
Video kaseta Orijeentacija i razvoj varoee
Federalnog Istra`iva~kog Instituta u
Libefildu (Bern) prikazuje mesto izmetawa
varoe kao centralno mesto bilo kakvog razvoja
varoe.(Detaqe o ovome mo`ete na}i u ~asopisu
P~elar za mart 1998.godine - primedba urednika).
Ako se ovo mesto izmetawa ne nalazi tamo gde
treba, ne dolazi do nikakvog razvoja i rasta
varoe. Zbog toga je timol sredstvo koje u korenu
saseca problem varooze.
OSTACI TIMOLA U MEDU
Mi p~elari `udimo da na tr`i{te iznesemo prirodan med i druge p~eliwe proizvode, te
da potro{a~e mo`emo ~asno da pogledamo u o~i.
Ovako se mo`e da ose}a samo p~elar koji svoje
p~ele tretira prirodnim materijama kakav je i
timol.
Da bi ovo dokazao, Poqoprivredni
Institut za Hemijske analize u Frajburgu je
analizirao med i sa}e za leglo {est p~elara iz
okruga p~elarske asocijacije Tutingena.
Rezultati do kojih je do{ao ovaj renomirani Institut su prikazani u slede}oj tabeli:
- 40 -
@ivadinovi} Rodoqub
Analiza Izvor
broj:
meda
Proizvo|a~
Rezidue timola u
medu sa}u sa leglom
223/95 {umski
221/95 {umski
221/95 cvetni
907/0/96 {umski
908/9/96 {umski
909/7/96 {umski
Lopcfmtqjft-Tufuufo! 0,110
Ejfiin-Tufuufo!!!!!! 0,006
Xfso{-Uvuumjohfo!!!!! 0,006
Sfcipmu{-Jsoepsg!!!!!!0,081
Qbvmj-Xjfmifjn
0,010
Tusfjdifs-Jsoepsg
0,149
55,6
37,4
9,2
21,2
49,4
31,2
I u [vajcarskoj su mnogi p~elari upotrebqavali Frakno timol ram protiv varoe.
Federalni Istra`iva~ki Institut Libefild u
Bernu je ispitivao rezidue timola u medu i sa}u
sa leglom kod {vajcarskog p~elara po imenu Oto
Erni iz Hrva u kantonu Bern, koji p~elari u
pa{nim uslovima sli~nim na{ima:
Med iz:
Dru{tvo broj 18
Dru{tvo broj 16
Dru{tvo broj 14
Dru{tvo broj 13
16.05.96.
0,08
0,10
0,06
-
do
22.07.96.
0,11
0,12
0,11
Sa}e sa leglom iz:
Dru{tvo broj 18
Dru{tvo broj 16
Dru{tvo broj 14
Dru{tvo broj 13
16.05.96.
85,1
276,1
229,4
-
do
22.07.96.
86,1
10,3
53,4
Osim toga, Institut u Frajburgu je analizirao med od maj~ine du{ice i ruzmarina koji
su proizvela dru{tva koja nikada nisu tretirana
timolom, i dobio je slede}e rezultate:
Analiza
/95
2521/95
4907/95
13042/95
13115/95
13305/95
Izvor
Maj~ina du{.
Maj~ina du{.
Maj~ina du{.
Maj~ina du{.
Maj~ina du{.
Ruzmarin
Proizvo|a~
Rezidue
Privatni/Krit
0,005
Uvoz/Ju`.Francuska
0,007
Uvoz/Ju`.Francuska
0,008
Novi Zeland
0,026
[panija
0,015
Novi Zeland
0,009
Nalazi ovih analiza su pokazali da se
timol i prirodno nalazi u pojedinim medovima,
te zato nije ozna~en kao strana materija.
PRIRODNI DOBRO^INITEQ
[ta je u stvari timol i od ~ega se dobija?!
Ova pitawa nam se stalno postavqaju. Da bi i
sami dobili egzaktnu informaciju, obratili smo
se jednom proizvo|a~u timola, a on nam je
qubazno dostavio ise~ke iz tehni~ke literature tj. kwige Bsop! Nvmfs-a
(detaqnije informacije o ovoj
kwizi na}i }ete u prethodnom
~lanku - primedba urednika).
U ovoj kwizi se mo`e pro~itati
da postoji pribli`no 30 varijeteta Maj~ine
du{ice. Svi proizvode timol u svojim cvetovima
i listovima, jedni varijeteti vi{e od drugih.
Iz ovih biqaka se ekstrahuje timolovo
eteri~no uqe a potom se iz wega u farmaceutskoj industriji proizvodi timol. Zatim se u
kwizi navodi da je od 1903. do danas objavqeno
oko 75 nau~nih publikacija o timolu, wegovoj
upotrebi i aplikaciji. Mi smo ove dokumente
nabavili, i mo`emo da primetimo da lekarska
profesija timol visoko rangira.
Uradili smo bezbroj eksperimenata sa
vi{e tipova timola i zakqu~ili smo da samo
prirodni kristalizirani timol EBC!210QI/FVS
sa ~isto}om od 99,5% posti`e jedan optimalan i
zadovoqavaju}i rezultat pri tretirawu varoe i
kre~nog legla.
Isto va`i i ako timol aplikujemo slobodno ili ga dajemo dru{tvu pome{an sa alkoholom
i upijen zajedno sa wim u sun|er. (Sli~an tretman preporu~uje gospodin es Luka Kolarovi},
koji sa alkoholom priprema lek sli~an BQJ MJGF
WBS-u, proizvodu italijanske firme DIFNJ.
DBMT MBJG, koji ina~e osim 74,8% timola,
sadr`i i 16% eukaliptola, kao i po 3,7% mentola i kamfora. Ovaj lek deluje isparavawem iz
sun|eraste plo~ice 9h5h1 cm koja se stavqa na
satono{e, najmawe 5 cm od legla. Sredwa dnevna
temperatura mora biti najmawe 12oC, a idealan
raspon je od 12-20oC. Na podwa~u ili ispod
mre`e(ako postoji) treba staviti nauqani papir
kako se jo{ `ive i o{amu}ene varoe ne bi ponovo prika~ile za p~ele. Ne tretirati kad postoji
opasnost od grabe`i. Rezidue u medu su najvi{e
do 0,2 mg/kg. Tek bi 5-10 puta ve}e koli~ine mogle
da promene ukus medu, ali to se ne doga|a.
Tretira se od sredine avgusta do sredine oktobra
2 puta po 3-4 nedeqe. Doza je 20 g po dru{tvu u jednom tretmanu. Rezultati tretirawa se u optimalnim uslovima poklapaju sa rezultatima oficijelnih lekova do sada kori{}enih. Posle nestanka legla u jesen, neophodno je p~ele tretirati
recimo Apitolom, kako bi uni{tili i posledwe
varoe. Es Kolarovi} svoj lek priprema tako {to
u 20 ml alkohola rastvori 15 g timola, i
rastvorom natopi sun|erastu plo~u 30h10h0,5 cm,
koju stavqa na satono{e tek kad alkohol ispari.
Naravno, ko ima mogu}nosti da nabavi, u ovaj
rastvor mo`e da doda i po 0,75 g mentola i kamfora, kao i 3,2 g eukaliptola , {to odgovara
wihovom udelu u BQJ MJGF WBS-u - primedba urednika). Isparewa timola su efektivna protiv
varoe samo kori{}ewem metoda koji smo mi
razvili, upotrebom Frakno timol rama.
Zbog toga smo mi napustili druge aplikacione metode davawa timola i volimo da citiramo re~i Paracelziusa koji ka`e:
,,Ne metod, ve} koli~ina je ono {to
mo`e da bude otrovno,,. (,,Svaki lek je
otrov, samo ga doza ~ini lekom ,, primedba urednika).
Na{a
nova
video
kaseta
,,Tretman Frakno timol ramom protiv varoe i kre~nog legla,,
iza{la je 12.01.1997. u
javnost, i prodaje se po ceni
od 40 DEM. Ona prikazuje na~in
na koji se mo`e najjednostavnije odr`avati zdrav i
profitabilan p~eliwak.Razmisli, po{tovani
p~elaru, bolesne p~ele podrazumevaju tro{kove
i rad. Zdrave p~ele, sa druge strane, nose zadovoqstvo i ekonomski uspeh.
Timol - stari lek sa novom upotrebom
- 41 -
Autori:
Rezidue u medu posle 
Tufgbo!Cphebopw
Wfsfob!Ljmdifonboo
aplikacije
timolom
Boupo!Jnepsg
Qfufs!Gmvsj
protiv varoe upotrebom

F r a k n o t i m o l r a m a Mjfcfgjfme-!!4114!
!Cfso- [vajcarska
Federalni istra`iva~ki Institut
Odsek za p~elarstvo
x f{fsjtdd if!! Cjfofo.[
[ fjuv
v oh 121 (4)/1998,
^lanak je objavqen u ~asopisima Tdd ix
Bnfsjdd bo!! Cff!! Kpv
v sobmm za avgust 1998, i Melitagora za septembar 1998.
imol pokazuje dobre efekte protiv
varoe, a p~ele prema wemu imaju
visoku tolerantnost. U [vajcarskoj je od 1994.
postao glavna aktivna supstanca pri radu sa
eteri~nim uqima, uglavnom upotrebom registrovanog preparata BQJ MJGF WBS (detaqnije o
wemu mo`ete pro~itati u prethodnom ~lanku primedba
urednika).
Tretman BQJ MJGF
WBS-om obi~no se
primewuje posle
pa{e, krajem
kasnog leta
ili jeseni, u
trajawu
o d
8
nedeqa.
U medu i vosku ne akumulira se vi{ak
rezidua ~ak i posle vi{e godina
neprestane upotrebe preparata.
U toku perioda od oko 3 godine u [vajcarskoj se koristio i drugi metod: ,,Frakno
timol ram ,, nazvan po nema~kom majstoru
p~elarstva Gsbo{! Lopcfmtqjft-u. On preporu~uje
da se nasuprot tretmanu BQJ MJGF WBSom, dru{tva wegovom metodom mogu tretirati preko cele godine. Zato se postavqa
pitawe, da li sada rezidue timola mogu uticati
na kvalitet meda? Ovo ne}e uticati na zdravqe,
ali mo`e da uti~e na ukus meda. Isto bi bilo i
u nesaglasnosti sa zakonom o hrani. [vajcarska i
Evropska regulativa zabrawuju bilo kakve
dodatke medu koji mewaju wegov prirodni ukus.
T E S T O V I
Vrednost tolerancije timola u medu u
[vajcarskoj iznosi 0,8 mg/kg. Ova vrednost je
ustanovqena zato {to ne mo`e biti otkrivena
~ovekovim ~ulima pri konzumirawu meda.
Granica percepcije ina~e iznosi oko 1,1 mg/kg
meda.
Razlog za ovo istra`ivawe le`i u `eqi
da se otkrije da li se mewa kvalitet meda posle
cele jedne godine aplikovawa timola. P~elarski
institut na Univerzitetu u Hohenhajmu u
Nema~koj je objavio svoje rezultate iz 1997. iz
kojih proisti~e da jedna petina meda koja poti~e
iz dru{tava sa celogodi{wim tretirawem timolom, prevazilazi {vajcarsku vrednost tolerancije od 0,8 mg/kg. Ciq na{e studije jeste bio da
T
U
UU
IJ
F
ustanovimo isto ali u {vajcarskim uslovima.
Iako je prvo istra`ivawe realizovano u toku
jedne p~elarske sezone te zato i nije kompletno,
p~elarska javnost treba da bude informisana o
dosada{wim rezultatima.
UZORCI I ANALIZE
Medovi od prinosa iz 1997. poticali su sa
p~eliwaka 17 p~elara (14 wih sa ko{nicama
{vajcarskog tipa, a 3 sa nastavqa~ama).
Tretman protiv varoe je izvo|en 1996. i 1997. a
u jednom slu~aju i 1995. kori{}ewem celogodi{weg tretmana timol ramovima.
Specijalni ramovi su ostali u ko{nicama
cele sezone i bili su dopuwavani u dva
navrata (mart/april i juli/avgust)
sa 12 g timola u kristalu. Timol
je isparavao tokom narednih
nekoliko meseci. Jedan p~elar je
odstranio ramove po~etkom aprila za
vreme trajawa medne pa{e. Ukupno je
ispitano 22 uzorka meda. Poreklo
medova je odre|ivano merewem
provodqivosti. Zatim je testirano 6
cvetnih medova, 6 medova od medqike i 10
me{anih medova ove dve navedene vrste. Sadr`aj
timola je ustanovqen metodom gasne hromatografije. Nivo ispod kog je bilo
nemogu}e izmeriti timol je iznosio 0,02 mg/kg.
!!!
REZULTATI I DISKUSIJA
1)REZIDUE POSLE DUGOTRAJNOG
TRETMANA TIMOLOM
Rezultati istra`ivawa u Libefildu iz
1997. i merewa u Nema~koj 1996. su prezentovani
na dijagramu.
2,00
mg timola na kg meda
1,80
1,60
1,40
1,20
Vrednost tolerancije u
[vajcarskoj od 0,8 mg/kg
1,00
0,80
0,60
0,40
0,20
0,00
[vajcarska = 22
uzorci
Nema~ka = 19
Prosek 22 {vajcarska uzorka je bio 0,33
mg/kg (minimum 0,02 mg/kg, tj. limit detektovawa,
a maksimum 0,83 mg/kg). Jedan uzorak je zna~i neznatno iznad vrednosti koja se toleri{e. Rezidue
- 42 -
@ivadinovi} Rodoqub
koje su merene u institutu u Hohenhajmu (Lmbvt
Xbmmofs) u nema~kim medovima, su bile generalno
ve}e nego u {vajcarskim: prosek 0,63 mg/kg, minimum 0,07 mg/kg a maksimum 2,00 mg/kg. Razlozi za
ve}e vrednosti u nema~kim medovima nisu
ispitivani. Sumwa se da je ve}i broj godina ispitivawa Frakno timol ramova u
Nema~koj igrao neku ulogu u tome.
2)UTICAJ BROJA
EKSPERIMENTALNIH GODINA
U jednom p~eliwaku u {vajcarskom
ispitivawu testovi su upore|ivani posle 2 i 3
godine dugoro~nog tretmana timol ramovima.
Rezidue su bile jasno vi{e posle tre}e godine.
Ovo otkri}e }e morati da se potvrdi narednim testovima.
3)RAZLIKE U TIPOVIMA MEDA
Ispitivawa razli~itih tipova meda su
dala slede}e rezultate {to se ti~e rezidua
timola u {vajcarskim uzorcima:
Iz ovih vrednosti mo`e se videti tendenprosek
mg/kg
Cvetni med (6 uzoraka)
0,52
Me{ani med (10 uzoraka) 0,25
[umski med (6 uzoraka)
0,29
prosek
mg/kg
Frakno timol ram
Celogodi{wi tretman
0,33
2-3 godine (22 uzorka)
BQJ MJGF WBS
8 nedeqa u jesen
1-5 godina (28 uzoraka)
0,16
minimum
mg/kg
0,40
0,08
<0,02
minimum
mg/kg
maksimum
mg/kg
0,83
0,54
0,63
maksimum
mg/kg
<0,02
0,83
<0,02
0,48
Rezidue posle aplikacije BQJ MJGF WBS-a su bile statisti~ki zna~ajno
ni`e (q=0,005) nego kod aplikacije uz kori{}ewe Frakno timol rama.
cija da prole}ni med te`i ve}im reziduama timola nego {to je slu~aj sa medom od medqike u
leto. Da li ovo mo`e da se potvrdi, vide}e se
posle ponovnih analiza narednih godina.
4)UKLAWAWE TIMOL RAMOVA
TOKOM MEDOBRAWA
Javqa se pitawe da li odstrawivawe
Frakno timol ramova u toku medobrawa mo`e da
redukuje rezidue u medu? U jednom p~eliwaku to
je i u~iweno. Vrednosti rezidua timola u dobijenom medu su bile zna~ajno ni`e nego na drugim
p~eliwacima. Ovo otkri}e se ne mo`e smatrati
definitivnim budu}i da nije bilo jo{ ispitivawa.
5)PORE\EWE SA
B Q J M J G F W B S- o m
Zanimqivo je uporediti celogodi{wi tretman
timol ramovima i osmonedeqni
tretman BQJ MJGF WBS-om u
jesen (pogledajte gorwu
tabelu). Rezidue posle
aplikacije BQJ MJGF WBS-a su
bile statisti~ki zna~ajno
ni`e (q=0,005) nego pri
kori{}ewu timol ramova.
6)EFEKTNOST
FRAKNO
TIMOL RAMOVA
U ovom ispitivawu stepen efikasnosti
protiv varoe nije utvr|ivan. Prema izjavama
p~elara sa 17 p~eliwaka nisu postojale
indikacije za nezadovoqavaju}u efikasnost. A
ako se primeni odstupawe od celogodi{weg tretmana (prekid od nekoliko nedeqa ili meseci
tokom medonosnih pa{a) mora se o~ekivati i
smawewe efikasnosti kao i konsekvence koje se
ne mogu predvideti.
Z A K Q U ^ C I
Posle celogodi{weg tretmana timol
ramovima neki uzorci meda se uklapaju u vrednost tolerancije od 0,08 mg/kg, dok neki prelaze
tu granicu. Mogu}nost promene ukusa meda ne
mo`e se ignorisati. Verovatno odstrawivawe
timol rama tokom pa{e mo`e da smawi rezidue,
ali se smawuje i efikasnost protiv varoe.(A zar
tokom pa{e ve} ionako ne tretiramo nijednim
sredstvom - primedba urednika).
Zbog eventualne promene kvaliteta meda,
upotreba Frakno timol rama ne mo`e da se preporu~i za prakti~nu upotrebu.
Zanimqivi komentar ~lanka urednika Melitagore,
gospodina Aleksandra Mihajlovskog:
Smatram za neophodan moj komentar na
gorwa istra`ivawa. U gore navedenim ~lancima
advok
katsska
imamo
prili~no
obra}awa/
istra`ivawa dve zasebne strane koje brane i
hvale svoj proizvod, ili napadaju i kritikuju tu|.
Treba da je svima jasno da Melitagora ima za ciq
objavqivawe nezavisnih istra`ivawa, ali to
nije mogu}e kada se radi o ne~em novom. Uvek su
prvo dostupna istra`ivawa u~iwena ili sponzorisana od samog proizvo|a~a ili reakcije
konkurencije. Zaista validna istra`ivawa
dolaze dosta kasnije. Ali mi to vreme ne}emo
~ekati ve} }emo prepustiti svakom ~itaocu da
analizira argumente za i protiv, kao i wihovu
va`nost i istinitost. [to se ti~e Frakno timol
rama, budu}i da sam bio svedok poku{aja na{ih
makedonskih p~elara da stanu na put varoi i
posipawem timola po ramovima {to je uvek bilo
pra}eno stresom kod p~ela i izla`ewem iz
ko{nica, smatram da je Frakno timol ram g e n i j a l n a p ~ e l a r s k a i d e j a za aplikaciju eteri~nih
uqa u ko{nicama i da kao takva zaslu`uje na{u
pa`wu i mislim po{tovawe i priznawe.
U svakom slu~aju, u periodu koji sledi svi
mi treba da ulo`imo maksimalnu koncentraciju
pri izboru akaricida za suzbijawe varoe, i ne
kolo{k
ki
samo da odaberemo najjeftiniji ve} i ek
najisspravniji !!!
Timol - stari lek sa novom upotrebom
- 43 -
Urednik smatra za nu`no da pored ovako iscrpnih ~lanaka o timolu, u ovoj kwizi
objavi jo{ neke starije informacije do kojih je mogao da do|e a koje se ti~u upotrebe
timola u p~elarstvu, kako bi ~itaoci pred sobom imali kompletnu sliku !!!
DODATNE INFORMACIJE O TIMOLU
Ovo je izmewen i dopuwen ~lanak urednika ove kwige, objavqen u ~asopisu Matica 1/1998.
Suo~avamo se sa ~iwenicom da je borba
protiv varoe sve komplikovanija, {to zbog
stvarawa otpornosti na preparate, to i zbog
ograni~ewa upotrebe nekih dosada{wih lekova,
jer su wihovi ostaci u medu u najmawu ruku
toksi~ni za ~oveka, a pojedini i kancerogeni
(amitraz). Ipak, timol nam vra}a nadu i sve vi{e
uliva poverewe. Svojevremeno smo ga napustili
zbog neophodne opreznosti pri radu sa wim
(ne`eqena dejstva), ali i zbog lako}e
kori{}ewa i povoqnije cene drugih lekova.
Postojao je problem i sa na~inom tretirawa, a
neke od tada kori{}enih metoda vide}ete u
narednom tekstu.
Veoma je povoqno {to glavnina isparewa
timola ostaje u medu samo 48-72 ~asa.
Efikasnost timola doziranog u obliku
pra{ka, sa 0,25 g po ulici p~ela ili u kutiji
(gazi) sa 10-15 g po ko{nici je u masovnom eksperimentu bila 73-97,7%. Efikasnost timola u dozi
jedino od pra{ka je bila 76%. Najvi{e varoe je
palo posle 48 ~asova, i osip se zadr`avao na tom
nivou narednih 4-7 dana.
Ina~e, efikasan je na temperaturi od 842oC. Ali, ako se tretira sa 10-15 g po ko{nici u
nekom paketi}u ili gazi, a na temperaturi preko
27oC, matica prestaje sa zalegawem, i oko 6%
matica ugine.
U Belgorodu su 10 g timola stavqali u
kutije {ibica i uvijali u gazu, ili su timol uvijali samo u gazu (paeti} 5h5 cm). Tako spremqen
timol je kori{}en u novembru, po~etkom februara i po~etkom aprila, deluju}i sa podwa~e, {to
je gre{ka, jer se isparewa kre}u nani`e. U
novembru je palo 4,5 puta vi{e varoe nego u kontrolnim dru{tvima, u februaru 2,8 puta vi{e, a
u aprilu ~ak 6 puta vi{e. Ako se koristi tokom
zime, pada 2 puta vi{e varoa nego kod kontrolnih
dru{tava.
Kod te{kih zaraza timol se davao 3-4 puta
u obliku pra{ka sa razmakom izme|u tretirawa
od 4 dana (0,25 g po ulici). Kod slabijih zaraza
daje se 2-3 puta u razmaku od 7 dana. P~ele se tako
le~e u prole}e, leti po va|ewu meda, i u jesen,
obavezno vode}i ra~una o temperaturi,
vla`nosti vazduha i pa{nim uslovima. Ako je
slaba pa{a, lako mo`e do}i do grabe`i, kao i
pri ve}oj dozi od propisane. Tretirati kad je
vla`nost vazduha 30-40%, jer tada varoa bez
p~ele `ivi 2-3 puta kra}e, nego kad je vla`nost
80-90%. A poznato je i to da hemijska akaricidna
sredstva pri tako velikoj vla`nosti imaju slabije rezultate za 30-50%.
U Rusiji (Belgorod) su priredili jo{
jedan eksperiment. Tretirali su timolom 8
dru{tava sa stepenom zara`enosti od 32-36%.
Zapra{ivali su po satono{ama pored zadwih
zidova ko{nica u dozi od po 0,25 g po ulici p~ela
i to 2 puta sa razmakom od 7 dana. To je stimulisalo aktivnost p~ela na slaboj pa{i (suncokret udaqen 2,5 km), pri vrlo toplom vremenu.
Dru{tva su uve}ala zalihe meda za 32,4%, dok su
je kontrolna smawila za 26,2%. Ali, prisustvo 10
g timola iznad sa}a u kutiji tokom jednog meseca
neprekidno, negativno deluje na produktivnost
p~ela. Dru{tvo se dobro razvija, ali tada daje i
30% mawi prinos, {to treba proveriti !
Ina~e, tretirawe timolom za 3-7 puta
pove}ava aktivnost p~ela na pa{i, kad se tretira pra{kom 2 puta u razmaku od 7 dana.
Varoa ima ni`u nosivost kad je u ko{nici
prisutan timol. Odrasle `enke varoe koje zbog
timola padnu sa p~ele, gube sposobnost da se
ponovo uhvate za p~elu. Timol dovodi i do
pove}anog procenta smrtnosti varoe u leglu.
U pasivnom periodu `ivota p~ela, timol
ne naru{ava fiziolo{ko stawe p~ela. Va`no je
i to da se smawuje aktivnost na izgradwi trutovskih }elija, pa je mawe i izvo|ewe trutova.
Zatvorene trutovske }elije se otvaraju. U trutovskom sa}u p~ele izgra|uju radili~ke }elije.
Ne zna se da li je to jedini razlog, ali timol
smawuje rojqivost dru{tava.
Ako se stavi iznad legla, spu{ta gorwu
granicu prostirawa legla za 6-7 cm u odnosu na
satono{u. Tretirawe dru{tava ispod tri okvira
dovodi do wihovog uginu}a.
P~ele pove}avaju rad na izbacivawu
kristala timola, larvi, mrtvih lutki ili
parazita. Uno{ewe timola u ko{nicu je ina~e
pra}eno pove}anom aktivno{}u i uzbu|eno{}u
p~ela. Posledica intenzivirawa aktivnosti je
smawewe trajawa `ivota zdravih p~ela za 3-7%,
ali se produ`ava `ivot zara`enih zajednica.
Korisno je znati da timol ima osobinu da
tokom isparavawa stvara pokoricu koja usporava
daqe isparavawe. Po davawu timola p~ele brzo
reaguju. Ako je doza prevelika, p~ele sa maticom
napuste ko{nicu i obustave aktivnost. Ako nema
nikakve reakcije, doza je verovatno mala. Ne sme
se tretirati ni nekoliko dana pred seobu, kao ni
kad se o~ekuje pogor{awe vremena, jer onda
uzbu|ene p~ele koje napuste ko{nicu stradaju od
nevremena. Najboqe je da se p~ele prvo uznemire
lupkawem po ko{nici (skidawem krova), zatim
malo nadime, i onda varoa lako pada i sama zbog
nadutosti p~ela koja je posledica uzetog meda
usled dimqewa i zbog pove}ane aktivnosti. Onda
se odozgo malim sitom poseje timol po ulicama.
Neki timol nasipaju u usek na satono{i, ili ga
smeste u prazne }elije sa}a. Ali, ako je timol
dostupan, p~ele ga obi~no izbacuju iz ko{nice.
- 44 -
@ivadinovi} Rodoqub
Foto: Ukrajinski
~asopis Pasika
br.3/1998
SPRE^AVAWE
NAGONA ZA
ROJEWE U
PROLE}E
osebnu ulogu u metodu koji
`elim da vam opi{em imaju
prednosti ko{nica koje mogu
neograni~eno vertikalno da se pro{iruju a
imaju relativno niske nastavke i ramove, kod
nas poznate kao Fararove ko{nice. Treba
naglasiti da je ovo jedna od retkih operacija
koja zahteva rad sa ramovima kod ove ko{nice,
i tra`i vi{e vremena i truda, ali je zato
neophodan preduslov za daqi ekonomi~ni rad
skoro iskqu~ivo sa nastavcima !
Ne samo u usmenim predavawima, ve} na
`alost i u najve}em broju kwiga i ~lanaka o
p~elarstvu, se pri opisivawu tehnologije
(pravilniji termin je tehnika - primedba urednika) rada sa p~elama ne isti~e u dovoqnoj
meri razlika izme|u akta prirodnog rojewa, i
samog nagona za rojewe kod p~eliwih dru{tava.
Na `alost, ve}i deo p~elarske literature se
bavi prezentirawem metoda i postupaka kojima mo`e da se spre~i ili na drugi na~in iskoristi akt rojewa a mnogo re|e je jasno definisana potreba za spre~avawe same pojave i
razvoja nagona za rojewe kao i metode kojima se
to posti`e.
Svi koji su imali prilike da ~uju po
koju re~ o Fararovim ko{nicama, sigurno su
brzo shvatili da je u tom sistemu mnogo lak{e
posti}i kontrolu akta rojewa, budu}i da je ta
ko{nica mnogo pogodnija za manipulacije nastavcima i ramovima, pri ~emu se ~ak i kod
dru{tva koje je dosta duboko za{lo u rojevi
nagon mo`e spre~iti finalni stadijum, tj.
samo rojewe.
Ali, pri ovakvim manipulacijama, ~iji
se efekti uglavnom baziraju na razbijawu kom-
P
Autor:
Aleksandar Mihajlovski
urednik ~asopisa Melitagora
-p~elari desetoramnom
Fararovom ko{nicom sa
nastavcima visine 19 cm
 ul.Helsinki 41 a
91000 Skopje, Makedonija
tel. 99 389 91 363-424
^lanak je objavqen u Melitagori br.2/2000 god.
Urednik ne mo`e a da ~itaocima ne predstavi
svog li~nog prijateqa Aleksandra kao jednog od
retkih p~elara sa izuzetno realnim i razumnim
pogledom na p~elarstvo dana{wice, naro~ito na
sve suroviji ekonomski aspekt na{eg zanimawa.
paktnosti legla tj. dovo|ewu dru{tva u stawe stresa, se dobija jedna izrazito va`na i negativna pojava - odsustvo zadovoqavaju}eg prinosa ili drugim
re~ima re~eno: sa time {to smo spre~ili rojewe,
automatski nismo i povratili radno raspolo`ewe
tj. nije odmah zavladao nagon za sakupqawe rezervi
meda.
Tako svi mi koji radimo ovim tipom
ko{nice sti`emo do vi{eg stepena saznawa da se
su{tinski u savremenom p~elarewu Fararovom
ko{nicom ili LR ko{nicom javqa jaka potreba za
spre~avawem same pojave ili razvoja nagona za
rojewe! Isto tako, traga se i za metodama za
zadr`avawe radnog raspolo`ewa kod p~ela, tj. nagona za razvojem ili nagona za sakupqawem rezervi
hrane, ali ta problematika nije tema ovog ~lanka.
Zna~i, da bi bila primewena slede}a metoda
prevencije nagona za rojewe osim posedovawa
najsavremenijih ko{nica tipa Farar (najboqe sa
desetoramnim nastavcima visine 19 cm) (ovo je
autorovo li~no mi{qewe - primedba urednika),
ili LR (sa kojima ekonomi~nost nije najboqa),
potrebne su i izvesne pripreme.
Kao prvo, obratiti pa`wu i dru{tva zazimiti sa hranom u izobiqu, tj. velikim brojem ramova
poklopqenog meda. Po`eqno je da se obezbede i
rezervni nastavci sa takvim medom. Isto tako, za
uspeh je neophodno da se prihvati za istinitu pretpostavka da se u prole}e po~etak nagona za rojewe
manifestuje polagawem prvih neoplo|enih jaja
koje matice nose u trutovske }elije ili se manifestuje po~etkom izgradwe trutovskog sa}a u
praznom prostoru ostavqenom i namewenom za tu
svrhu (na poklopnoj dasci ili ramu gra|evwaku).
Nije lo{e znati i to da veliko zna~ewe u izvo|ewu
ovog metoda ima poznavawe pona{awa p~eliweg
dru{tva tokom cele godine, a naro~ito u prole}e,
kao i minimizirawe stresa usled otvarawa
ko{nice i preure|ivawa wegove sadr`ine,
najvi{e legla. Na daqe slede crte`i kojima }e
biti slikovito obja{wena metoda, ali da napomen-
Prevencija i suzbijawe rojevog nagona
em da prikaz ove metode preko na{eg ~asopisa
dajem iskqu~ivo sa ciqem da ~ujem ili pro~itam
iskustva onih koji }e se re{iti da isti primene,
u celini, ili barem delimi~no.
CRT
TE@ 1.
Legenda:
Nastavak broj 1:
1,2 i 8,9=med i 3-7 ramovi
sa praznim izgra|enim
sa}em.
Nastavak broj 2:
1-9 zatvoren med
Ovo je prikaz jednog
tipi~nog sredwe jakog
p~eliweg dru{tva pri
zazimqavawu u jesen. U nastavku br.2 ima 6-9 ramova
skoro 100% punih sa 100% poklopqenim medom i
polenom. Mawe meda mogu da imaju samo 1-3 rama
postavqenih u sredinu. U nastavku br.1, sredwi ramovi
su sasvim prazni, a na krajwim mo`e da ima meda i polena.
CRT
TE@ 2.
Legenda:
Nastavak broj 1:
1,2 i 8,9=med i 3-7
ramovi
sa
praznim
izgra|enim sa}em
Nastavak broj 2:
1,2,4,5,6,8,9= zatvoren
med; 3 i 7 su med+polen
Ovo je prikaz zajednice u rano prole}e.
Pri prvom prole}nom pregledu se kontroli{e samo
prisustvo matice, zdravstveno stawe i do koje je visine
rama poklopqen med u nastavku br.2. Ako je potrebno,
sada je vreme da se vr{i stimulativno prihrawivawe
{e}ernim sirupom ili medom, ili pak prihrawivawe
za dopunu potrebnog minimuma rezervne hrane, da bi se
izvela slede}a operacija(crte` 3a). Ne vr{i se nikakva druga manipulacija. Zavisno od vremenskih uslova,
re|e ili ~e{}e se vr{e pregledi samo nekoliko kontrolnih dru{tava na p~eliwaku: tra`e se prva trutovska jaja ili po~etak izgradwe trutovskih }elija na
poklopnoj dasci ili na postavqenim ramovima
gra|evwacima.
- 45 -
ramovi sa medom i polenom, ali na kojima nema legla, i
postavqaju se u novi nastavak broj 3. Isto se radi i sa
ramovima koji imaju med u prvom nastavku. Nastavak
broj 3 se dopuwuje ramovima iz rezerve. Koli~ina meda
u ovom nastavku ne sme biti ispod 10 kg, a ako je vi{e,
utoliko boqe. Ovaj nastavak ide na podwa~u.
CRT
T E@ 3b:
Legenda:
Nastavak broj 1:
2 i 8= ram gra|evwak i 37 su ramovi sa praznim
izgra|enim sa}em ili sa
satnim osnovama
Nastavak broj 2:
3,4,5,6,7,8= leglo; 2,9=
satna osnova; 1 , 10 =
prazni izgra|eni ramovi
Nastavak broj 3:
1-10= ramovi sa medom
Ovo je izgled
ko{nice posle izvr{ene
manipulacije. Med je na podwa~i (neprirodan polo`aj).
U sredini nastavka br.2 su centralno postavqeni bez
reme}ewa rasporeda, ramovi sa leglom. Do wih, levo i
desno su satne osnove, a ostatak prostora ispuwavaju
prazni izgra|eni ramovi. Pazite da 1. i 10. ram budu sa
izgra|enim sa}em. U 1.nastavku koji je na vrhu mogu se
postaviti: a)samo 10 izgra|enih ramova(kod slabije
zajednice); b)izgra|eni ramovi i nekoliko rama
gra|evwaka (sredwe jake zajednice), ili v)izgra|eni
ramovi(u sredinu), a sa strane satne osnove i
gra|evwaci(ja~e zajednice). Posle ovoga u normalnim
uslovima nema potrebe za dopunskim prihrawivawem.
REZIME: Zbog nestabilnog vremena, ovi
radovi ne mogu da se {ematizuju i predvide {to
se ti~e rokova, ali su va`ni slede}i principi:
-Koli~ina meda ne sme da padne ispod 8 kg;
-Uvek mora da ima praznog sa}a nad leglom; -Do
ravnodnevice med mora biti ispod legla; -Ne sme
se remetiti raspored ramova sa leglom kao prevencija bolesti; -Intenzivno prihrawivawe za
dopunu zaliha se vr{i krajem leta/po~etkom
jeseni ili rano u prole}e.
Zavisno od vremena i ja~ine vo}ne pa{e i
drugih pa{a, vr{e se slede}e kontrole:
-Kontrola 1.nastavka i utvr|ivawe da li
je pred blokirawem polenom,
leglom i medom. Po potrebi se
CRT
TE@ 3a:
otseca trutovsko sa}e sa
Legenda:
gra|evwaka ili se dodaje jo{
R
AM
PROLE]NO
Nastavak broj 2:
OV
jedan nastavak pun ramova sa
IS
A
ME
1,2,4,5,6,8,9=
izgra|enim sa}em, satnim
DO
M
o s n o v a m a
i
zatvoren med; 3 i 7
gra|evwacima(alternativno
su med+polen ili
iznad mat.re{etke). Osnovno
leglo
pravilo do ravnodnevice jeste
Nastavak broj 1:
da nad leglom uvek morate
1,2 i 8,9=med i
imati jedan nastavak sa prazn3,4,5,6,7=ramovi sa
im sa}em.
praznim izgra|enim sa}em
-Kontrola 3.nastavka i utvr|ivawe nije li
Ovo je prevencija nagona za rojewe (obi~no u
med prenesen u gorwe nastavke. Ovo se desi kad
po~etku vo}ne pa{e). Otkako se uo~e prvi znaci
p~ele du`e ne izle}u(automatsko prihrawivawe). Ako p~ele to u~ine, a pa{a je neizvesna
po~etka nagona za rojewe (kod starih matica ovo se
kompletno se ponovi cela operacija(crte` 3).
de{ava ranije!), iz nastavka broj 2 se uklawaju svi
- 46 -
KOMPLETNA
P R EVENCIJA
@ivadinovi} Rodoqub
NAU^NA
ROJE W A
SA OSVRTOM NA
PROIZVODWU MEDA U SA]U
Autor:
Kpio! B/! Iphh
Kvojqfs! Ijmm! Bqjbsz
3336! Tpvui!
 47ui! Tusffu
Hbmftcvsh-! NJ! 5:164
VTB
^lanak je objavqen u ~asopisima BCK i Melitagora za decembar 1998.godine
Objavqivawem ovog izuzetnog ~lanka na srpskom jeziku, urednik `eli da uka`e svim
~itaocima da su u svetu decenijama unazad prona|ena re{ewa mnogih problema u p~elarstvu,
ali na{oj javnosti nisu bila dostupna. Za{to!?! Odgovor je jednostavan. Pojedini velikani
na{eg p~elarstva su godinama, ne konsultuju}i savremena svetska dostignu}a, prepisivali
jedno te isto iz kwige u kwigu, objavqivali nova izdawa, i na tome odr`avali svoje ime u
,,
vrhu ,, stru~ne p~elarske javnosti, bez i malo truda i sredstava ulo`enih u sopstveno obrazovawe. To je dovelo do stvarawa generacije p~elara invalida u obrazovnom smislu, koji su
kao dobri u~enici svojih u~iteqa nastavili odr`avawe pomenute u`asavaju}e prakse, te i
danas mo`emo nai}i na kwige i ~lanke koji ne bi na{li svoje mesto nigde u svetu, ~ak i kada
bi bili objavqeni i pre pedesetak godina. Po ~itawu ovog ~lanka, ali i mnogih drugih iz ove
kwige, uveri}ete se da ove o{tre re~i nisu uzalud izre~ene! U`ivajte i ma{tajte! Naredna
godina se pribli`ava i o~ekuje od nas da primenimo najsavremenija dostignu}a !
Budu}i da je literatura o proizvodwi
meda u sa}u {tura i rascepkana na mnogo mesta,
mnogi p~elari koji su bili zainteresovani za
novu Polusatnu kasetu za vrhunsku proizvodwu
meda u sa}u, su smatrali da }e im biti te{ko da
realizuju wen relativno zahtevni plan
(Polusatna kaseta je tehni~ka inovacija za dobijawe boksesa meda u sa}u prvoklasne i do sada
n e v i | e n e
forme. Na
dowim slikama
mo`ete videti
kako izgleda u
globalu, i {ta
se od we dobija,
a detaqnija
uputstva bi}e objavqena u drugom delu ove kwige,
koja }e se {tampati za nekoliko meseci. Na
sre}u, postoje indicije da }e se ova novina pojaviti u Makedoniji, a nadajmo se i kod nas - primedba urednika). Dana{wi ~asopisi i drugi tekstovi te`e da ograni~e prisustvo ovakve teme
povremenim objavqivawem samo nekog od mnogih
mogu}ih planova rada a i to je ~esto propra}eno
savetom u formi ne mnogo korisnih fraza, ili
nagla{avawem te{ko}a. Kao odgovor na ovu
potrebu razra|en je Plan za proizvodwu meda u
sa}u, koji smo nazvali: Plan Xuniper Hil. Plan
je sinteza znawa potrebnog za proizvodwu meda u
sa}u i neophodne metodologije za istu svrhu.
Plan je sastavqen od odgovaraju}ih procedura(taktika) izvedenih iz nekih od istaknutih
strategija razra|enih od strane nekoliko priznatih autoriteta - ~ije su strategije ~esto bile
{ture jer su akcenat stavqale na procedure.
Nagla{avaju}i da su uslovi pogodni za
proizvodwu najboqeg meda u sa}u isti oni koji
izazivaju rojewe, nije iznena|uju}e priznati da
su najsigurniji planovi za proizvodwu meda u
sa}u oni koji ~ine da se bez gubqewa p~ela
rojewem, urade korenite intervencije, tj. da se
kvalitetno simuliraju okolnosti koje
vladaju u jednoj ve} izrojenoj ko{nici.
ko{nici
Slede}i ciq je bio da se razvije plan koji
}e nadopuniti ve} evidentne u{tede u upotrebi
Hogove Polusatne kasete za med u sa}u, i to sa
jedne strane u odnosu prema opremi, a sa druge da
se paralelno poboq{ava znawe i ve{tina.
Posle ove potrage imao sam ose}aj da sam
ponovo otkrio izgubqenu ve{tinu za proizvodwu
meda u sa}u!
VE[ TI N A
U 1919. godini je Ministarstvo poqoprivrede SAD-a objavilo zapa`enu publikaciju:
,,F
Farmerski bilten 1039, Komercijalna
,,
p r o i z v o d w a m e d a u s a } u od autora po imenu
Hfpshf!T/!Efnvui.
Osnove na kojima po~iva ve{tina uspe{ne
proizvodwe meda u sa}u, i koje va`e do dana{weg
dana, je jasno i nedvosmisleno formulisao
Efnvui zajedno sa velikim brojem proceduralnih
opcija. Efnvui nije stao ni iza jedne procedure
isti~u}i je kao najboqu.
Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u
Interesantno je da iako je u~ewe Efnvuia bez sumwe uticalo na praksu mnogih p~elara
tog vremena, pa i na D/D/Njmmfs-a, ono nije bilo
{iroko prihva}eno osim za ~esto citirawe
nekoliko principa koje je Efnvui!formulisao.
F/S/! Sppu je u kwizi ,,BCD0YZ[ p~elarst,,
va (Izdawe 1935, str. 354) zabele`io da je:
,,Pa`qive studije i analize koje je uradio
Efnvui! rezultirale su primenom nau~nih principa u kontroli rojewa i komercijalnoj
proizvodwi meda (u sa}u) u celom svetu. Efnvui
je imao retku sposobnost da u prakti~nu pri ,,
menu stavi rezultate nau~nih istra`ivawa.
istra`ivawa
Ali, na drugom mestu u istom izdawu ove
kwige, kao i u izdawu jo{ iz 1923. Sppu je napisao
{kolski rezime tada{we savremene metodologije proizvodwe meda u sa}u, gde ne spomiwe
,,
Bilten 1039 ili pak va`ne strateEfnvui-ov ,,Bilten
gije koje je on opisao.
,,
Isto tako, sam ,,Farmerski bilten je pridonosio da se proizvodwa meda u sa}u prihvata
kao te{ko}a, isti~u}i re{ewe koje se otkriva
samo iznutra iz zabele{ke urednika koja glasi:
,,Potrebna je velika ve{tina da se tokom
pa{e spre~i podela radne snage u dru{tvu rojewem, i isto tako da se zbog prenaseqenosti
ko{nice spre~i preusmeravawe instinkta za
,,
sakupqawem hrane , a i sam Efnvui!po~iwe svoj
Proizvodwa meda
prilog slede}im naslovom: ,,Proizvodwa
,,
u sa}u zahteva specijaliste .
H F P S H F !, ,T / ! E F N V U I :
,,STRATEGIJA JE DEFINISANA
Ovde }emo ukratko ponoviti najva`nije
su{tinske elemente celokupne analize rada sa
ko{nicama u ciqu proizvodwe meda u sa}u, kao i
prirode te{ko}a, i to jednom serijom citata:
1 ) Preporu~qivo je kori{}ewe dva duboka tela za plodi{te radi maksimalnog razvoja
dru{tva pred po~etak pa{e:
,,Zbog toga je od velike va`nosti da (1)
svako dru{tvo bude normalnog sastava u periodu
na 6-88 nedeqa pred po~etak pa{e i (2) da odgajawe
legla bude na maksimalnom nivou za ceo taj period, ~iji je ciq proizvodwa radilica koje }e
,,
u~estvovati u pa{i .
2 ) Preporu~uje se redukcija ko{nice na
samo jedno telo krajem medewa:
,,Odgajawe legla koje je od primarne
- 47 -
va`nosti tokom gore pomenutog perioda, postaje
od sekundarne va`nosti pri samom po~etku
medonosne pa{e... Zato se u ovo vreme pravi
radikalna promena ciqa manipulacije. Umesto
da se pro{iruje plodi{te, ciq p~elara sada
treba da bude koncentracija legla i radilica...
Plodi{ta dru{tava koja se u ovo vreme prostiru
na dva nastavka, treba da se svedu na jedan.,,
Uslovi koji najvi{e idu u prilog
proizvodwi meda u sa}u, su isti oni koji bude
nagon za rojewem.
,,Ovo sabijawe p~ela radilica u jakim
dru{tvima, koje je od tako izuzetne va`nosti u
proizvodwi najkvalitetnije klase meda u sa}u,
tra`i veoma pa`qiv i ve{t rad, budu}i da zalagawa p~elara mogu biti jo{ uvek obezvre|ena na
jedan od ova dva na~ina: 1)rojewem se jako
dru{tvo mo`e podeliti na dva ili vi{e delova,
ili 2)zbog toga {to im je onemogu}eno da se roje
ili nedostatka prikladnog prostora za skladirawe hrane, itd. p~ele bi mogle da rade veoma
slabo ~ak i pri najja~oj pa{i... Radna snaga
dru{tva mora se odr`avati nepodeqenom a sredstva koja se koriste u tu svrhu treba da budu takva
da omogu}e da instinkt za sakupqawem hrane
ostane dominantan tokom ~itave medne pa{e,,.
3 ) Efnvui je kasnije definisao kqu~nu
strategiju koja }e se suo~iti sa nepo`eqnim
rojem - S i m u l i r a w e j e d n e v e } i z r o j e n e
ko{nice.
,,Zato je neophodno, da bi se postigli
najboqi rezultati, da ova operacija spre~avawa
deobe radne snage dru{tva bude u harmoniji sa
instinktima p~ela. Uslove za realizaciju ovog
ciqa treba da obezbedi p~elar, simuliraju}i do
izvesnog stepena faktore prisutne pri prirodnom rojewu. Postoje dve grupe uslova koje su do
sada bile dobro prou~ene i razra|ene, pod kojima
bi se dru{tva koja se spremaju za rojewe, mogla
zadovoqiti u wihovim nagonima, bez podele
zajednice tokom zna~ajnog perioda, obi~no do
kraja medonosne pa{e. To su:
A) uslovi koji vladaju kod roja tek
sme{tenog u novu ko{nicu, i
B) uslovi sli~ni onima koji vladaju u
roditeqskom dru{tvu od trenutka stabilizacije
,,
mlade matice u obavqawu wenih du`nosti.
4 ) Specifi~ne preporuke za odr`avawe
ja~ine dru{tva tokom trajawa pa{e su najve}i
problem sa kojim se mora suo~iti proizvo|a~
meda u sa}u, i one su otelotvorene u slede}oj
- 48 -
sistema koji se odnosi na kontrolu rojewa, a koji
je toliko kriti~an na po~etku medonosa i sezone
rojewa, u celini se otelotvoruje Demuth-ova
strategija, iako se na jedinstven na~in
nagla{ava procedura kojom se demonstrira neuobi~ajeno zala`ewe do samih granica tolerancije. P~ele se sa maticom sabijaju u jedno od dva
plodi{na tela za vreme od nekoliko dana na
samom po~etku medonosne pa{e, i time se namerno izazivaju pripreme za rojewe, ako ve} nisu i
same zapo~ele. Matice su sa potse~enim
krilima zbog dodatne sigurnosti da ne do|e
do gubqewa p~ela, bilo pre ili posle
D EQ
Q EWA . Matica se odstrawuje ~etiri dana
kasnije. Desetog dana se dodaje zreo mati~wak
(ili oplo|ena matica). (Obavezno pogledajte
~lanak profesoSlobodana
Da ne bude lomatawa sa rojevima ! ra
Miloradovi}a
Slike preuzete iz ukrajinskog
u
~asopisa Pasika broj 3/1998.godine o b j a v q e n
~ a s o p i s u
M a t i c a
br.6/1999 koji
govori o ne~em
sli~nom kao
meri drasti~nog
uve}awa prinosa. Ako
nemate taj broj,
obratite
se
uredniku ove
kwige - primedba
urednika).
Sada opasnost
od gubqewa dela
p~ela jedino
mo`e da se javi
kasnije
sa
,,rojem za sparivawe,,
ili
g u b q e w e m
dodate matice,
opasnost koja po~iva na napravqenom previdu
barem jednog mati~waka (neki prinudni
mati~wak) pri sistematskom pretra`ivawu svih
mati~waka.
Uslovi koji vladaju u ve} izrojenoj
ko{nici, ali bez gubqewa p~ela se posti`u tek
posle blizu ~etrnaestodnevnog prekida zalegawa
na po~etku medonosne pa{e. (Vidi crte` 1)
Crte` broj 1
izjavi: ,,Sve uspe{ne mere protiv rojewa, bez
obzira da li su primewene kada je dru{tvo ve}
dobilo rojevi nagon ili mnogo pre termina
rojevske sezone, imaju jedan zajedni~ki faktor privremeno uznemiravawe dru{tva u kontinuitetu izvo|ewa mladih p~ela. Ako se svakom
dru{tvu zameni matica po~etkom medonosne
pa{e, a ve} je bilo bezmati~no 10-115 dana, onda }e
kod takvih dru{tava rojewe, ako ga uop{te bude,
biti krajwe retko
tokom jedne obi~ne
,,
sezone.
Ova izjava
posebno nagla{ava
najva`niju jedinstvenu strategiju,
magi~ni kur{um
koji je osnova svih
onih planova koji
o m o g u } u j u
proizvodwu meda u
sa}u.
5 ) Efnvui
nije podvukao
nij e d nu p o s e b n u
strategiju, ali je
zato naglasio
glavni razlog
za{to je izbegao
preporu~ivawe
,,
ovog ,,metoda :
,,Ovaj metod nije u op{toj upotrebi kod
p~elara zbog te{ko}e odre|ivawa pogodnog
vremena za operaciju, {to je od zna~aja za
,,
uspeh.
Zbog toga, glavni zadatak koji treba
jo{ da bude obja{wen je na~in birawa
pogodnog vremena.
vremena
K A R L I X I, ,N I K I L I O N :
,,STRATEGIJA JE POTVR\ENA
U jo{ jednoj zna~ajnoj publikaciji
,,
,,Med u sa}u (Ipofz! jo! uif! Dpnc) koju je
napisao Karl Kilion 1951. godine, dopuwenoj od
wegovog sina i partnera Xini Kiliona 1981.
godine, osnovna strategija za simulirawe ve}
izrojene ko{nice je jasno potvr|ena u svojoj
vrednosti. Decenije provedene u proizvodwi
meda u sa}u koje imaju Kilionovi i ogroman broj
dobijenih nagrada, uz vi{e od 1000 dru{tava
k s periment od nepropredstavqaju terenss k i ek
cewive vrednosti.
Sistem Kilionovih ima svoje korene u
u~ewima Efnvui-a i Njmmfs-a. Prema Kpio! B/
Sppu-u: ,,Ova dvojica qudi, u svoje vreme, su bili
priznati kao najve}i autoriteti za proizvodwu
,,
meda u sa}u . Dibsmft! Lsvtf! (Paris, Ilinois) je
slede}i wihovo u~ewe na~inio vredan doprinos
naro~ito u kori{}ewu medi{ta. Slede}a
poboq{awa su na~iwena uz pomo} Karla
Kiliona, a kasnije je sve bilo fino modifikovano od Xini Kiliona.
,,
Kwiga ,,Med u sa}u opisuje jedan celogodi{wi pristup radu sa ko{nicom. U onom delu
@ivadinovi} Rodoqub
MEDI[TE SA
MEDOM U SA]U
 Mlada matica
 Samo poklopqeno leglo
 Koncentrisana snaga
izletnica
Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u
Daqim radom sa medi{tima se podsti~e
ono {to bi se moglo nazvati ve{ta~ka pa{a.
,,U toku ovog bezmati~nog perioda p~ele
izletnice su smestile malo sve`eg nektara gore
u medi{tu i u svim }elijama iz kojih su se
izvodile p~ele. Plodi{no telo bi}e zatrpano
sve`im medom u trenutku dodavawa mlade matice
ili mati~waka. ^im zapo~ne polagawe jaja p~ele
}e med preneti u medi{te. U `eqi p~ela da
obezbede matici prostor za zalegawe u izobiqu,
rad u medi{tu prakti~no eksplodira , brzo
obezbe|uju}i p~elaru dobro ispuwena medi{ta
sa medom u sa}u. Od tada pa nadaqe se proizvodi
najlep{i med u sa}u, i onda koliko god da sabijamo p~ele na bilo koji na~in, nemogu}e je
,,
,,
naterati ih da se roje. (,,Med u sa}u str.102)
Verovatno je mogu}e da se imitira model
Kilionovih (crte` 1) drugim sredstvima koja
tra`e mawe discipline u radu i mawu zavisnost
od ta~nog poznavawa biologije i pona{awa
p~ela.
B R A T A D A M ,(, C s p u i f s ! B e b n ) :
,,STRATEGIJA JE UTVR\ENA
Jako svedo~anstvo za osnovanost strategije kontrole rojewa koju je istakao Efnvui sti`e
nam od Brata Adama, u wegovoj kwizi:
,,
,,P~elarewe u parohiji Bakfast Abi
(Cfflffqjoh!jo!Cvdlgbtu!Bccfz) str. 46-47:
,,Iako postoji, mora se priznati, bezbroj
mera za prevenciju rojewa, na ni jednu se ne
mo`emo sa sigurno{}u osloniti, osim na onu
koja ukqu~uje odstrawivawe matice na period od
10-114 dana. Mi smo primewivali ovaj metod na
svim dru{tvima, bez obzira da li su pripreme za
rojewe bile u progresu ili ne, 21. ili oko 21.
juna. Deset dana kasnije su odstrawivani svi
mati~waci a kroz nekoliko dana dodavana je
m l a d a
oplo|ena
matica.
Kori{}ewem
ove metode eliminisani su nu`ni
pregledi
jednom
nedeqno. I jo{ vi{e
od toga, osiguran je zna~ajno
ve}i prinos sa pa{e na detelini, budu}i da
su posle 1418 dana
- 49 -
dru{tva ovako tretirana pokazivala radnu
energiju koja se manifestuje samo kod novonaseqenih rojeva. Ovaj metod kontrole rojewa
iskqu~uje svaku neizvesnost.
neizvesnost Uop{tee se nee
,,
posstavqa pitawee da li }ee ili nee}ee usspeeti!
Ovde Brat
Adam govori o
sigurnosti da }e
instinkt za
sakupqawe ostati
dominantan
a
rojewe pod sigurnom kontrolom,
kao {to je navedeno kod Efnvui-a i
demonstrirano od
Kilionovih. Ali
Brat Addam idde i
mnogo daqee:
,,Tako|e su
osigurane i mnoge
druge prednosti.
BRAT ADAM
Prekid u odgajawu
legla ima profilakti~ko dejstvo {to se ti~e
zdravqa zajednice. On tako|e uti~e i na redukciju ja~ine dru{tva odmah posle glavne pa{e u
vreme kada vi{ak snage mo`e da bude pozitivan
nedostatak a to je u onim podru~jima gde nema kasnije pa{e. Dru{tva koja su bila tretirana na
ovaj na~in }e u}i u zimu sa podmla|enim sastavom, i kao {to je pokazalo iskustvo, bi}e
mnogo uspe{nija u prole}nom razvoju sa `ivotnom snagom koja nedostaje zajednicama netreti,,
ranim na ovaj na~in .
,,Profilakti~ko dejstvo na zdravqe zajed,,
nice koje je bilo ispitivano od Brata Adama je
naro~ito zna~ajno danas zbog varoe i woj
pridru`uju}ih virusa koji izazivaju propast
p~eliwih dru{tava.
Zatim je Brat Adam potencirao problem
gubitaka zbog te{ko}e odre|ivawa pravog
trenutka za izvo|ewe navedenih operacija, koji
je spomiwao i Efnvui!kao razlog op{teg neprihvatawa gore navedenog metoda sa prekidom kontinuiteta legla, ukqu~uju}i i region Bakfast
Abi gde postoji i kasna pa{a:
,,Za nesre}u, kao {to smo kasnije otkrili,
u Dartmoru (stenovita zaravan u Engleskoj) niko
ne mo`e da se nada da }e dobiti vredan prinos od
vreska, osim od dru{tava koja su na vrhu svoje
snage. Ovde ponovno prekid u odgajawu legla u
vreme kada bi trebalo da se odgajaju p~ele za
sakupqawe meda - pri kraju avgusta se pokazao
odgovornim za gubitak neophodne snage
,,
dru{tva .
Mo`e da se zakqu~i da za oko 6-7 nedeqa
(ili pre toga) prednosti strategije istaknute od
Efnvui-a i{~ezavaju zbog datih razloga
(jaz u broju radilica) i da se ubrzo posle
toga isto doga|a i sa imunitetom na
rojewe. Otuda bi trebalo da se razvije bilo
kakva sinteza koja }e se suo~iti sa ovim
ugra|enim vremenskim poretkom.
- 50 -
@ivadinovi} Rodoqub
2
Ostavqa se otvoren gorwi
otvor za izlazak trutova.
B
Ovde dole se matici daje
mogu}nost zalegawa na
velikom prostoru.
C
R
T
E
Mati~na re{etka
@
R
O
Leglo podignuto odozdo.
J
H/X/! EFNBSFF:
PRETE^A KO[NICE U
KOJOJ JE SIMULIRANO ROJEWE
Osnovna verzija sada ve} klasi~nog
Demarijevog plana za kontrolu rojewa (vidi
crte` broj 2) je bila objavqena 1894. godine, a
potom je sledila serija modifikacija (Kwiga:
BCD0YZ[! Cfflffqjoh, izdawe 1935. godine, str.
216-219).
U najprostijoj formi se odvaja matica od
wenog legla mati~nom re{etkom. Tako su uve-
deni neki od uslova kojih ima u ve} izrojenoj
,,
ko{nici: matica je zatvorena dole sa ,,rojem i
perspektivom novog po~etka, a bezmati~no leglo
je gore (izrojeno mati~no dru{tvo), a obe zajednice dele iste p~ele. Neki obja{wavaju da je
demarirawe efektivno jer je zbijenost mladih
p~ela na leglu umawena, a istovremeno je
obezbe|eno dovoqno prostora matici za zalegawe. Ali, tu ne postoji globalni prekid u kontinuitetu odgajawa legla.
Da li pod uticajem Efnbsff-a ili ne,
Efnvui navodi kori{}ewe mati~ne re{etke da
bi se podelila ko{nica koja ima plodi{te od dva
tela (bez preme{tawa legla) kao jednu od nekoliko opcija da se do|e do prekida zalegawa u bezmati~nom delu (Farmer, bilten 1039).
[iroko kori{}eno sa raznim modifikacijama, demarirawe samo po sebi se ne preporu~uje za proizvodwu meda u sa}u.
Efekat je ograni~en na veoma kratkotrajnu kontrolu rojewa, pa je ~esto potrebno ponavqawe postupka - verovatno ba{ zato {to nema
globalnog prekida u odgajawu legla. A tako|e je i
efekat uticaja na dru{tvo koje se ve} spremalo
na rojewe, krajwe nesiguran i kontroverzan.
Strategija koju je definisao Efnvui i
u~ewa ili svedo~anstva drugih autora o kojima je
ovde diskutovano, sadr`e konsenzus, i veoma su
dobra baza (ali samo baza, i ni{ta drugo, kao {to
}ete videti u nastavku ovog ~lanka na narednoj
stranici - primedba urednika) za upravqawe
razvojem nove sinteze, koja }e rezultovati
kona~nim re{ewem problema.
KADA BUDEMO NAU^ILI BIOLOGIJU P^ELA
DO SAVR[ENSTVA, I BUDEMO UPRAVQALI
P^ELAMA TAKO DA UVEK ZNAMO NA KOJI
NA^IN ]E ONE ODGOVORITI NA SVAKU NA[U
INTERVENCIJU, MO]I ]EMO SEBE NAZIVATI
VRHUNSKIM P^ELARIMA.
SVE DOTLE, MI
SMO AMATERI !
Foto: Melitagora, 12/1998.
Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u
Autor:
Kpio! B/! Iphh
Kvojqfs! Ijmm! Bqjbsz
3336! Tpvui!
47ui! Tusffu 
Hbmftcvsh!
NJ! 5:164! -! VTB
- 51 -
KONA^NO:
PLAN XUNIPER HIL
Kontrola rojewa i
dobijawe meda u sa}u
^lanak je objavqen u Bnfsjj dboo ! Cff!!Kpvsoo bm , januar 1997. i Melitagora, januar 1999.
lan Xuniper Hil je predstavqen na
crte`u broj 3. i izra`ava konsenzus
,,
,,Strategije za obnovu (simulacija izrojene
ko{nice) u okvirima nove proceduralne sinteze
- sa nadom da }e ono najboqe u toj ve{tini da
donese i predstavi u opsegu mogu}nosti koje
ima ve}ina p~elara.
p~elara Mnogi postavqeni ciqevi
su bili koncentrisani u minimumu koraka koje je
neophodno preduzeti za uspeh.
Prekid kontinuiteta zalegawa je otpo~eo
sa danom 0 , deset dana pred o~ekivanu medonosnu
pa{u, bez obzira da li vam je namera proizvodwa
meda u sa}u sa rane prole}ne pa{e pa nadaqe, ili
samo za kasnu glavnu pa{u.
Preduslovi su: zdravo dru{tvo sa maticom, koje ima 11-12 ramova legla u svim stadijumima i da se nalazi u dva tela - nastavka.
PREKID LEGLA DEMARIRAWEM
Koncept Efnbsff-a sa odvajawem matice
od wenog legla pomo}u mati~ne re{etke je
izabran da bi se zapo~eo ovaj plan ne samo radi
pogodnog prekida kontinuiteta legla {to mora
da se dogodi u gorwem telu, ve} i zato {to plan
Efnbsff-a slu`i i u svrhu ostvarewa jo{ nekoliko ciqeva va`nih sami po sebi:
Imunitet na rojewe u periodu od 10
dana.
Neprekinuto zalegawe matice u dowem
nastavku.
Uslovi koji ukqu~uju gradwu mati~waka
najvi{eg kvaliteta u bezmati~nom nastavku, {to
je od velike va`nosti ako u ko{nici treba da
odgajimo drugu maticu.
Nadaqe se mogu posti}i jo{ tri va`na
ciqa :
Rojevski mati~waci, ako ih ima, se mogu
eliminisati budu}i da se pri demarirawu svaki
ram uzima u ruke i preme{ta.
Matica se automatski izoluje od legla u
dowem telu ko{nice, ~ime se nadaqe izbegava
tra`ewe matice.
Prvi korak se preduzima kako bi se
proizvela ili dodala druga matica.
PROCEDURA
Preduzimaju se slede}i koraci da bi se
izveo stadijum 1:
1
1)
Procena
stawa
ko{nice.
Najverovatnije gore navedeni preduslov za stawe
u ko{nici mo`e da bude o~igledan iskusnom
p~elaru, ili mo`e biti odre|en brzim pregledom, ili se ~ak utvr|uje prilikom Demarirawa
tj. preno{ewa legla.
P
2 ) Kada podignete najvi{qe telo ko{nice
radi pregleda da li ima mati~waka kraj dowih
letvica ramova (pregled od 10 sekundi), stavite
ga na stranu na krov ko{nice. Jedno prazno telo
stavite na rezervnu podwa~u i namestite ga
izme|u dva tela ko{nice (koja su sada razdeqena).
3 ) Sada kad su tela otvorena i pravilno
postavqena, premestite 8 ili 9 ramova na kojima
nema legla (sa p~elama i svim drugim) iz
plodi{ta u prazno telo (postavqeno izme|u dva
tela ko{nice), obavqaju}i posao od spoqnih
zidova ka unutra (ka centru) sve dok ne do|ete do
legla, a ako na ovakvom ramu bude i matica, ona
}e se smestiti tamo gde je mi i `elimo, tj. u telo
ko{nice koje treba da bude broj 1.
4 ) Odaberite jedan ili dva rama sa leglom
i p~elama na wima iz bilo kog tela i premestite
u centar tela koje treba da bude broj 1. da bi
oformili nukleus (bez obra}awa pa`we na
maticu).
5 ) Iz jednog od dva originalna tela
ko{nice istresite sve p~ele sa preostalih ramova odozgo u telo koje treba da bude broj 1. i to
FOTO:
Jugoslav Stojkovi}
- 52 -
@ivadinovi} Rodoqub
ponovo bez obra}awa pa`we na maticu.
Postavite uramqenu mati~nu re{etku sa
otvorom za trutove i odozgo stavite ono telo
ko{nice koje sada na ramovima nema p~ela.
6 ) Ramovi iz drugog tela ko{nice sada se
preme{taju u novo telo broj 2 posle stresawa
svakog rama na ulazu u ko{nicu, a u isto vreme se
lako proverava ima li mati~waka.
E
RAW od
ARImatice
M
DE jawe a)
a
legl
(odv
m1
diju
Sta
0
Dan
Hrana ili isce|eno
medi{te
Pqosnati kavezi su odli~ni, budu}i da mogu da se
stave izme|u satono{a ramova.
Zreo mati~wak:
B)Zreo
mati~wak
b1:Presa|ivawem larvi u nekoliko
~vrstih vo{tanih osnova za mati~wake
prilepqenih za sa}e odmah do satono{a ramova
standardnog LR tela broj2, sa kori{}ewem larvi
sa istog rama ili od odabranog soja. P~ele }e
Prazno sa}e ako ima
rojevih mati~waka
Leglo
Zatvorena matica
(ili presa|eni
mati~waci)
(Pr DEQ
e
E
iz tme{taw WE
ela
1 u e mati
diju
tel
m2
o 2) ce
Crte` 3.
Sta
Dan
10
Medi{ta sa medom u
sa}u
mati~na re{etka
Ostaje sa ulogom
ubla`iva~a-amortizera
NUKLEUS
LEGLO
roditeq
Zatvoreno leglo +
p~ele izletnice
2-Obnova
(deoba legla)
roditeq
Odvojeni nukleus
3 a -Proizvodwa sa}a
3 b-Dodavawe nove
matice (ili oplodwa)
TI
V
A
LEGLO
NUKLEUS
RN
A
roditeq
ili zreo mati~wak
ponovno sjediwavawe
A
L
TE
1-Ko{nica sa dva
plodi{na nastavka
Medi{ta sa medom u
sa}u
Medi{ta sa medom u
sa}u
Stadijum 3
Ubla`iva~
(opcionalno)
sedma nedeqa
Ubla`iva~
(opcionalno)
Stadijum 3
posle medobera
sa potse~enim
krilima
sa potse~enim
krilima
mati~na re{etka
ponovno sjediwavawe
Odstrawuje se
mati~na
re{etka
Vreme po slobodnom
izboru
sedma nedeqa
mati~na re{etka
NUKLEUS
roditeq
NUKLEUS
4-Proizvodwa meda u
sa}u-dvomati~no(KGL)
roditeq
5-Proizvodwa meda u
sa}u (jednomati~no)
Plan Xuniper Hil je sastavqen od saglasnih klasi~nih
procedura povezanih kroz celogodi{wi rad i prilagodqiv je razli~itim regionalnim pa{nim obrascima
7 ) Na kraju, pre zatvarawa Demarirane
ko{nice preduzmite prve korake za dobijawe
druge matice (Mn) u gorwem bezmati~nom telu
ko{nice (broj 2) koje je puno sa leglom. Dva su
izbora za dodavawe druge matice, i to 10 dana kasnije pri obavqawu stadijuma 2 (crte` 3):
Mlada
oplo|ena
matica:
A)Mlada
matica
Najjednostavniji put jeste kupovina mlade
oplo|ene matice, kojim mo`e da se krene ako vam
je presa|ivawe larvi problem. Matica bi trebalo da se zatvori u kavez snabdeven medno{e}ernom poga~om i postavqen u centar tela
broj 2 kako bi pomogao da se ugu{i gradwa
mati~waka i da se obezbedi obnova u toku 10 dana.
prihvatiti takve mati~wake ~ak i ako ne
zapo~ne gradwa novih mati~waka. Prihvatawe
presa|ivawa treba da se proveri posle jednog
dana, te ako ima potrebe, treba da se ponovi, ili
zbog boqeg prihvatawa da se sa~eka jedan dan pa
da se zatim presa|uje.
b2:Kori{}ewem rojevskih mati~waka: ako
su prisutni rojevski mati~waci, stariji i
napredniji mati~waci se uni{tavaju a po~eci
mati~waka (jaje ili jednodnevna larva) mogu da se
ostave u telu broj 2 kao adekvatna zamena za
presa|ivawe.
Status mati~waka, prihvatawe i kvalitet
mogu lako da se utvrde kad po`elite budu}i da se
Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u
- 53 -
ceo proces odvija u gorwem, dostupnijem telu.
napred) na prazno mesto roditeqske ko{nice i
,,
8) Ako se ko{nica spremala za rojewe,
zaokrenite telo broj 1 ka nazad (,,le|ima jedna
obezbedite prostor/ramove za skladirawe
ko{nica uz drugu).
(dodavawem medi{ta) odozgo, kako bi se poja~ao
4) Prenesite maticu M iz ko{nice 3b
imunitet na rojewe.
nazad na roditeqsko mesto (3a) odozgo, osiguDobra ideja jeste i da se sledi praksa
ravaju}i se da ostavite dovoqno p~ela za negovKilionovih za potsecawe krila maticama kao
awe legla. Mi ipak `elimo da glavnu snagu
sigurnosna mera, osobito pred obnovu.
ostavimo na mestu namewenom za proizvodwu
Mogu}nost da iz ovako Demarirane ko{nice
meda.
izleti roj tokom kratkog desetodnevnog perioda
5) Vratite plitko medi{te (ako ga ima) na
sa prekidom kontinuiteta legla je malo verovat3a i dodajte jedno ili vi{e medi{ta odozgo.
na: matica sa potse~enim krilima je osigurawe
6) Na kraju, dodajte maticu u kavezu (Mn)
od kakve krajnosti.
ili zreli mati~wak, koju ste do sada ~uvali u
STADIJUM 2: DEOBA
zaokrenutom odvojenom nukleusu (3b).
Deoba se izvodi 9-10 dana kasnije, ali
Sledi period od 5-6 nedeqa proizvodwe
nikako ne kasnije od toga ako se kao izvor za
meda u sa}u na roditeqskom mestu (3a) i
drugu maticu koriste mati~waci.
konkurentsko ali nezavisno odgajawe legla u
Sada je ciq da se prenese matica (M) kod
ko{nici 3b.
wenog legla u telo broj 2 na roditeqsku podwa~u
Ovaj odvojeni nukleus-dru{tvo (3b) se
uz zamenu maticom u kavezu (Mn) (ili zrelim
posve}uje zameni matice i odgajawu legla u ovom
mati~wakom), i da se p~ele koncentri{u u jedno
periodu. Kod wega je veoma lako pratiti status
telo na podwa~i radi proizvodwe meda.
druge matice. Ovo je vreme da se matica Mn
Obratite pa`wu na ponovno kori{}ewe stare
obele`i i da joj se potse~u krila (nova glavna
matice posle prekida kontinuiteta legla,
matica za slede}u sezonu) ali tek kada bude prihumesto nove mlade matice. Ovo je
promena za razliku od Efnvui-a i
FOTO: Jugoslav Stojkovi}
drugih. Ne postoji rizik pri
vra}awu matice wenom leglu
Savremeno p~elarstvo jednosbudu}i da je ona bila glavna matitavno ne trpi prirodne rojeve.
ca celo vreme.
Isto tako, sa vra}awem
Jer, dok jurite roj, pobe}i }e vam
stare matice (M) umesto da se
koristi Mn na roditeqskoj
med !!!
podwa~i (3 na crte`u 3) du`ina
prekida legla mo`e precizno da
se kontroli{e a tako|e i nastavak rada u medi{tima sa medom
u sa}u, kao rezultat ve{ta~kog
prinosa (eksplozija spomenuta
kod Kilionovih) stimulisan
brzim produ`avawem no{ewa
jaja. Zaostali med se prenosi gore
da bi se napravio slobodan prostor matici.
PROCEDURA (DEOBA)
Prvi korak sugerisane
procedure
se
bazira
na
kori{}ewu postoqa za dve
ko{nice - razume se da je ovo
odre|eno li~nom naklono{}u.
1) Pomerite ko{nicu na
drugu stranu od postoqa za dve
ko{nice, podi`u}i je sa malom
{ipkom i medi{te postavite na
stranu, ako ga ima.
2) Odstranite maticu sa
kavezom Mn ili zreli mati~wak
iz tela broj 2 i sa~ekajte - kasnije
}ete je premestiti u deqenik
formiran sa strane (odvojeni
nukleus).
3) Postavite duboko telo
broj 2 na podwa~u (zaokrenutu
- 54 va}ena ili oplo|ena i krene sa zalegawem. U
toku prekida legla u telu broj 2, matica u telu
broj 1 je imala podr{ku u zalegawu od strane
celokupne populacije p~ela, pa se sada tamo
nalazi leglo u svim stadijumima razvoja. Sa
vr{ewem deobe koja koincidira sa krajem prekida legla u telu broj 2, celo leglo proizvedeno u
tom periodu od 10 dana je prakti~no na raspolagawu i vrati}e nam se 5-6 nedeqa kasnije u vidu
odraslih p~ela, ~ime }e dru{tvo zna~ajno
oja~ati i tako se obezbe|uje neophodna snaga
dru{tva zbog ~ijeg nedostatka su se javili gubici meda kod Brata Adama u
Dartmoru.
STADIJUM 3
PONOVNO SJEDIWAVAWE
Ovaj par podeqenih jedinica (3a i
3b) koji imaju maticu se sjediwuju
posle 5-6 nedeqa da bi se formirala
dvomati~na zajednica postavqena na
roditeqskom mestu (4 na crte`u 3). Ova
ko{nica sa dve matice ima k onsolidovano g nezdo sa l eglom
(KGL) za proizvodwu
meda u sa}u.
Postavqeni
ciq je da se ponovo koncentri{e izletni~ka snaga u jednoj jakoj jedinici-ko{nici za proizvodwu meda (4) koja ukqu~uje nove
odrasle p~ele koje su bile rezervisane za leglo u 3b, i da se neutrali{e pad u
izletni~koj snazi ~emu je pa`wu posvetio Brat
Adam, a zakqu~ak dao Efnvui.
Stadijum 3 }e, razume se, biti presko~en
ako su stadijumi 1 i 2 bili preduzeti u ciqu
proizvodwe meda u sa}u pri kasnoj glavnoj pa{i.
PROCEDURA
(PONOVNO SJEDIWAVAWE)
1) Sklonite medi{ta u stranu. Na 3a }e
verovatno biti medi{ta sa medom u sa}u (boksesi) sa neke prethodne pa{e, dok je glavna pa{a
blizu ili je ve} otpo~ela.
2) Postavite mati~nu re{etku sa otvorom
za trutove na woj, ili mora da postoji otvor na
nastavku u tu svrhu sa gorwe strane, kao i za
privremeni izlaz za gorwe p~ele posle ponovnog
sjediwavawa.
3) Telo broj 1 se postavqa na mati~nu
re{etku . Postavqa se u istom polo`aju kao {to
je bilo do sada u odnosu na strane sveta, tj. ne
@ivadinovi} Rodoqub
okre}e se za 180o. Razlog za ovo je taj {to p~ele
odozgo jo{ uvek tra`e izlaz tamo gde se do sada
nalazio i uzbu|uju se ako wega tamo vi{e nema, a
kada krenu nadole, matica koja se sad tu nalazi
posle
sjediwavawa
zapada
u
opasnost.
Kori{}ewe metoda spajawa sa hartijom ovde
predstavqa dobro osigurawe. Jedna alternativna
ideja za gorwi ulaz napravqen na telu ko{nice
prikazana je na slici na ovoj stranici.
Pa`wa:
Pa`wa Ako se ovakvo ponovno sjediwavawe
izvede prerano, tj. pre nego {to bude bilo
legla svih starosti, i solidne populacije p~ela, gorwa matica je ona koja se
u ovom slu~aju nalazi u opasnosti.
4) Vratite medi{ta i dodajte nova ako
je potrebno.
Kontrola rojewa skre}e od efekata
koje nosi prekid kontinuiteta legla na
kontrolu koja se posti`e efektom rada u
ve}em prostoru za skladirawe i samim
prisustvom dve matice - a znamo da obe
pojave redukuju rojewe.
rojewe
Alternativni stadijum 3, sa jednom
maticom (5 na crte`u 3) sledi kada su
Po{tovawem
navedenih
stadijumi 1 i 2 zapo~eti kasno da bi se
principa
proizveo med na glavnoj pa{i, ili
pretvori}ete
p~ele u
bi mogao da bude koristan kao
natprirodna bi}a!
metod izbora kada sledi
rane stadijume 1 i 2 jednostavno ponovnim sjediwavawem, pri ~emu je mnogo
verovatnije da }e pre`iveti gorwa matica
(Mn). Dve opcije se mogu pokazati kao jednako produktivne: matice }e se mo`da i
preklapati jedno izvesno vreme sa svojim podjednako jakim dru{tvima.
DISKUSIJA I DOPUWAVAWE
Postoji nekoliko va`nih tema kojima je
potrebno dodatno obja{wewe, jer nisu ukqu~ene
u plan Xuniper Hil. Radi se o slede}em:
A) ODRE\IVAWE ADEKVATNOG
TERMINA:
Adaptacija na razli~ite regione
Budu}i da su za svaki stadijum plana dati
vremenski intervali, on lako mo`e da se prilagodi kako bi obuhvatio profil svake pa{e.
Na lokacijama sa samo jednom pogodnom
pa{om za proizvodwu meda u sa}u, ili kada
p~elar odlu~uje da ide na samo jednu takvu pa{u,
kqu~no je prekinuti kontinuitet legla na 10
dana pre po~etka pa{e (dan 0) ~ime }e se
proizvoditi med u sa}u samo dok traje pomenuta
pa{a {to se odli~no uklapa u proizvodwu centrifugiranog meda pre i posle (zaobilazi se dvomati~ni stadijum 3, tj. sledi alternativni stadijum 3).
B) ALTERNATIVNA LOKACIJA
MATICE
U stadijumu 2, mo`e da bude eliminisana
zamena matice u ko{nici i zreo mati~wak (ili u
kavezu zatvorena Mn). Tada }e biti i mawe rada.
Ova opcija }e mnogo efektnije da bude u
skladu sa strategijom Efnvui-a za produ`eni
Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u
imunitet na rojewe, ali se ~ini da taj imunitet
ovde nije ni potreban - ako se uzme u obzir
ograni~eno trajawe stadijuma 2 pre ponovnog
sjediwavawa (5-6 nedeqa). Daqe bi lako}a kojom
se upravqa proizvodwom Mn unutar ko{nice na
postoqu za proizvodwu meda (3a) bila mawe
pogodna, a period prekida legla bi bio podlo`an
mogu}nosti produ`enog trajawa sa odlo`enom
oplodwom, ili bi do{lo i do katastrofe zbog
neuspe{ne oplodwe ili dodavawa, ba{ na
kriti~nom delu puta za proizvodwu meda u sa}u.
V) MATI^WACI ZA ZAMENU I
DEMARIRAWE
Bez obzira da li su mati~waci zapo~eti
spontano ili ne, ako ih ostavimo u demariranoj
ko{nici oni su nesu{tinsko pitawe, u izvesnoj
meri zavisni od medonosne pa{e, ja~ine ko{nice
i udaqenosti izolovanog legla od matice.
Nikada nema velikog broja mati~waka, a oni koji
postoje su dobrog kvaliteta. Tamo gde p~ele nisu
mogle da zapo~nu mati~wake dok je leglo jo{
bilo mlado (pribli`no jedna nedeqa), prihvati}e presa|ene mati~wake. Osnove mati~waka
p~ele boqe prihvataju drugog dana po demarirawu u stadijumu 1. Kasnije mo`e da bude potrebno i ponovqeno presa|ivawe.
Prekid kontinuiteta legla u prisustvu
matice u istoj ko{nici, je boqi od prekida legla
bez matice (kao {to je naprasno ubijawe matice)
,,
budu}i da ima samo nekoliko ,,tihosmenskih
mati~waka koji se lako sre|uju i koji imaju visok
kvalitet u pore|ewu sa velikim brojem prinudnih mati~waka koji se lako mogu prevideti.
Prethodni poku{aji autora da uvede drugu
maticu (Mn) putem zrelog mati~waka
(za{ti}enog) u Demariranu ko{nicu sa maticom
kao u telu broj 2 (skica 2 na crte`u 3) da bi se
proizvela dvomati~na zajednica (kao na skici 6
na crte`u 3, sre|eno gnezdo sa leglom) nikada
nisu uspevali, prosto zato {to neoplo|ena matica nije bila prihva}ena. Ako se poka`e da je ovaj
rezultat verodostojno o~ekivati, sudbina
ne`eqenih mati~waka za zamenu koje podi`u
same p~ele u ovom planu mo`e da bude ostavqena
kome drugom nego p~elama na raspolagawe - ~ak i
kada bi mati~waci bili presa|eni, budu}i da bi
presa|eni mati~waci mogli lako da budu
izva|eni po ve} ustanovqenom redu.
Zatim }e biti mogu}e da se produ`i period prekida kontinuiteta legla, u stadijumu 1, do
gorwe granice od naj`eqenijeg perioda (10-14
dana) ostvaruju}i dopunsko vreme od oko 4 dana
bez brige za bezbednost nove matice koju treba da
dodamo u plodi{te bez ijednog jajeta.
Jo{ jedna opcija koja bi gore navedeno
mogla da u~ini mogu}im jeste odgajawe vi{e
mati~waka koji bi bili presa|eni u jednu
ko{nicu demariranu do ~etiri dana ranije.
Procenat
prihvatawa
pri
vi{ebrojnom
presa|ivawu u ove svrhe se poboq{ava ako
duboko telo broj 2 (skica 2 sa crte`a 3) jo{ vi{e
udaqimo od tela broj 1 podmetawem jednog iscentrifugiranog medi{ta ispod (odmah iznad
mati~ne re{etke).
- 55 -
G) ZDRAVQE ZAJEDNICE
I KONTROLA VAROE
Profilakti~ki uticaj na zdravqe
,,Profilakti~ki
,,
dru{tva zbog prekida legla, pomiwan od Brata
Adama danas ukqu~uje i uticaj na varou. Mi sada
mo`emo da le~imo onaj deo podeqenog dru{tva
koji odgaja
leglo
(3b)
bez rezidua u
medu i ~ak i
na
drugoj
podwa~i od
one
iznad
koje }e se
Da li su nam ba{ potrebne ?
unositi med,
za kompletan period od 5-6 nedeqa pred ponovno
sjediwavawe koriste}i Apistan trake, poga~e sa
eteri~nim uqima i sli~no.
D) KONTROLA
PRIRODNOG SPARIVAWA
Tako|e, ako `elimo, mo`emo da ostvarimo
kontrolisana prirodna sparivawa matica u odvojenom nukleusu (3b) bez promene plana.
Ovo se izvodi kada maticu zatvorimo
tokom dana u 3b, u onom delu dana kada lete trua
Dobar trut - dobro potomstvo tovi,
isto to se
uradi i sa
trutovima
iz selektiranih
dru{tava
Slika preuzeta iz
na p~elikwige: Uzgoj visoko
produktivnih p~ela
waku, koja
imaju ulogu da proizvedu dovoqan broj kvalitetnih trutova. To se posti`e postavqawem
mati~nih re{etki na ulazima ko{nica.
Re{etke se skinu predve~e radi sparivawa, tj.
posle zavr{enog leta trutova iz drugih
zajednica.
zajednica Pored trutova, i matica je veoma
nestrpqiva i jedva ~eka da izleti na oplodwu.
Ovakvom {emom svako mo`e da izvede sopstveni projekat odgajawa selektiranih p~ela.
ZAKQU^AK
Plan Xuniper Hil u wegovoj najprostijoj
formi (kupovawe umesto odgajawa druge matice u
ko{nici) mo`e da se izvede na zapa`eno
efikasan i za rad pogodan na~in, su{tinski
oslobo|en od komplikacija koje nosi rojewe.
Tra`ewe matica ili mati~waka se ili
izbegava ili se izvodi zajedno sa nekom drugom
manipulacijom, naro~ito demarirawem.
Manipulacije sa ko{nicom se izvode da bi
se postiglo vi{e ciqeva plana Xuniper Hil i
izvode se tokom perioda od 7-8 nedeqa. Svih 20
ramova za leglo se uzimaju barem jednom u ruke
radi sortirawa i preme{tawa a p~ele se stresaju
sa polovine od wih, dok se zamena matica ili
dodavawe jo{ jedne matice posti`e procesom sa
minimalnim naporom i na na~in kojim je - koliko
je to mogu}e - uspeh skoro obezbe|en od neuspeha.
Ukupno ulo`eno vreme potrebno za plan
Xuniper Hil je redukovano u zna~ajnoj meri.
- 56 -
Autor:
Kpio!! B/!! Iphh
Kv
v ojqfs!! Ijmm m ! Bqjbsz
3336!! Tpv
v ui!!
47ui!! Tusffu
Hbmm ftcv
v sh!! 
NJ!! 5:164!! -!! VTB
@ivadinovi} Rodoqub
ZA[TO I KADA
P^ELE GRADE SA]E
I RADE U MEDI[TU
^lanak je objavqen u ~asopisima Bnfsjdd bo!! Cff!! Kpvv sobmm i Melitagora, februar 1999.
osada{wa p~elarska {kola nas
podse}a da je za proizvodwu dobrog
meda u sa}u potrebno da pri jakoj medonosnoj
pa{i u dru{tvima sve kipi od p~ela, i da p~ele
treba da budu zbijene ili prisiqene da se pewu u
medi{ta da bi po~ela da rade u wima, ili pak da
budu namamqena u medi{ta uz pomo} jednog ramamamca. (^esto se urednik ~udio problemima na
koje su mu se `alili neki p~elari, a bogami to
pi{e i u nekim kwigama, kako p~ele ne}e da
,,
,,zaposednu medi{te po wegovom dodavawu.
^udio, jer on u svakom delu godine nad
plodi{tem dr`i po jedan polunastavak, i p~ela u
wemu ima pri iole toplijem vremenu. Urednik
pri prvoj upotrebi ovog polunastavka nije imao ispred sebe
predivni
s p l e t
~lana
k a
Kpio
I phh -aa koji
se nalazi
p r e d
nama,
v e }
j e
D
Foto:Aleksandar Mihajlovski
Melitagora, maj 1999.g.
uvidom u stawe dru{tava i logi~nim
razmi{qawem zakqu~io da je on neophodan iz
raznoraznih razloga u svakom godi{wem dobu.
Siguran sam da }e Vam ovaj ~lanak pomo}i da i
sami do|ete do sli~nog zakqu~ka, ako to ve} i
,,
niste. Jer, nije problem u tome {to p~ele ,,ne}e
da pre|u u novododati polunastavak. Problem je
u s labim dru{tvima - primedba urednika).
Ne mo`e se dovesti u pitawe va`nost
ja~ine dru{tva kao i va`nost izda{nosti
medonosne pa{e, ali je neophodna boqa definicija onoga od ~ega se sastoji jedna adekvatna snaga
dru{tva i koji je intenzitet pa{e potreban, dok
je verovawe da p~ele moraju ili ih je mogu}e
prisiliti da se pewu u medi{ta, u stvari samo
mit i ni{ta drugo. P~ele se nikada i ni na
koji na~in ne prisiqavaju da ~ine bilo {ta
protiv wihovih prirodnih sklonosti, ve}
im se omogu}uje da rade ono {to je za wih
prirodno, i ne daje im se nikakav drugi
izbor.
izbor (Tu le`i ume}e p~elara, i ako zna
biologiju p~ela, nije mu potrebna nikakva kwiga,
pa ni ova koju sada ~ita, ve} samo bujna ma{ta i
ni{ta drugo - primedba urednika).
Mora da se prizna, da je vrlo verovatno
da p~ele vide ramove sa}a kao male i da zbog
ovog razloga do izvesnog stepena
pru`aju otpor pri wihovom
zaposedawu. Na primer, uo~eno
je da p~ele boqe zaposedaju
polusatne boksese-kasete nego
kru`ne boksese (izme|u kojih
nema sa}a), najverovatnije zato
{to su pojedini delovi vi{e
puta ve}i, a mo`da i zbog nepostojawa praznih prostora. Ali, kao
barijera za po~etak rada u
medi{tima, veli~ina rama je samo
sekundarni faktor.
Fakti~ki, osnovni razlozi
koji su obi~no odgovorni za neadekvatni po~etak rada u medi{tima
su: 1) Slabo dru{tvo; 2) Slaba ili
isprekidana pa{a; 3) Prisustvo prevelike koli~ine praznog sa}a na
raspolagawu; 4) Zapo~ete pripreme za
rojewe.
Vide}emo da }e p~ele po~eti sa
izvla~ewem sa}a u medi{tima samo tada
kada je to potrebno i ako je potrebno,
budu}i da je dono{ewe nektara razlog za postojawe potrebe za sa}em i osnovni je stimulus
Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u
wegove gradwe. Nastajawe potrebe da se zapo~ne
gradwa sa}a za vreme pa{e, je kako se to shvata od
strane p~ela, situacija od vitalne (kriti~ne)
va`nosti, i p~ele }e po~eti da brzo grade sa}e
zbog potrebe za wim ili }e se spremati za rojewe.
Doma}e (ku}ne) p~ele su glavni arhitekti
,,
sa}a, ali su o~igledno one i te koje skre}u ,,voz
na kolosek rojewa.
Bilo je usvojeno uverewe da je prekobrojnost ku}nih p~ela koje nisu upo{qene i koje su
automatski proterane na periferiju legla,
glavni faktor odgovoran za zapo~iwawe
priprema za rojewe.
A potencirane strategije koje pred,,
stavqaju ono ,,najboqe u ve{tini u ovom i
prethodnom ~lanku su efektivne samo ako se
primene na startu medonosne pa{e budu}i da
one:
1) obezbe|uju celovito i
blagovremeno upo{qavawe populacije ku}nih p~ela;
2) kontroli{u pona{awe
ku}nih
p~ela
primenom
radikalnih intervencija.
Ovo uverewe
}e
celovito biti elaborirano i bi}e postavqeno u
kontekstu
rada
sa
plodi{tem i medi{tem u
naredna dva ~lanka.
Nova saznawa o tome
kako p~ele prera|uju nektar i
reguli{u izgradwu sa}a, kombinovana sa novim pogledima sada
obezbe|uju jasn i j e
shvatawe
ve{tine proizvodwe
meda
u
sa}u
i
poboq{awa rada sa
medi{tima.
V E [ T I N A
Posmatran je postupak prera|ivawa
nektara i gradwe sa}a radi uo~avawa
kqu~nih informacija koje mogu biti
korisne za proizvo|a~e meda u sa}u i u ovom
~lanku su te informacije izlo`ene ukratko. Ova
saznawa su od fundamentalne va`nosti ako se
`eli da se razume i rukovodi po~etkom, tokom i
kompletirawem rada sa medi{tima meda u sa}u.
A) MATICA I LEGLO SU OSNOVNI
STIMULATORI GRADWE SA]A
I/S/!Ifqcvso je razmatrao ulogu matice i
legla pri gradwi sa}a i eksperimentalne dokaze
je sumirao u svojoj kwizi ,,Medonosne p~ele i
,,
vosak (Ipofzcfft!boe!xby, 1986):
,,Izgradwa sa}a sama po sebi u velikoj
meri zavisi od kvaliteta matice. To {to neke
la`ne matice (p~ele radilice koje nose jaja) ili
pak nesparene matice do nekog stepena stimuli{u gradwu sa}a (ali ne do stepena do kog to
~ine oplo|ene matice) nedvosmisleno ukazuje na
- 57 -
va`nost mati~inog feromona kao pokreta~ke
sile za gradwu sa}a, pri uslovima koji su u svemu
drugom jednaki kao u prethodno navedenim
slu~ajevima. Eksperimentalna ispitivawa nekoliko istra`iva~a otkrivaju i ulogu legla kao
stimulatora za razvoj vo{tanih `lezdi kod
p~ela, te daqe lu~ewe voska i gradwu sa}a, i ovaj
stimulus stoji po va`nosti odmah do matice.
Kombinacija prisustva matice i legla je ~ini se
najmo}niji stimulator, ve}i od bilo kog drugog
,,
koji je do sada bio ispitivan .
Dugo je bilo poznato proizvo|a~ima meda
u sa}u da bezmati~ne zajednice ne grade sa}e i da
je prisustvo legla va`an
stimulator za start
rada u medi{tima.
B) P^ELE
GRADE SA]E SAMO
KADA IM JE
POTREBNO
Dpmjo! H/! Cvumfs u svojoj
kwizi ,,Svet medonosne
,,
p~ele (Uif! Xpsme! pg! uif
Ipofz! Cff, 1974) je
prvi na~inio detaqni
zapis na~ina prerade
nektara
od
strane
ku}nih p~ela i koji je
formulisao
hipotezu,
baziranu na ,,ukusu tog vre,,
mena , da je izgradwa sa}a
tesno povezana sa potrebom za
wim. (Autor daqe navodi kako
ku}ne p~ele vr{e preradu nektara, ali po{to }e
o tome biti vi{e re~i
u posledwem
~lanku ove
kwige, taj deo
}emo ovde
presko~iti - primedba urednika). Cvumfs na drugom mestu u
svojoj kwizi rezonuje slede}e:
,,Ako nema dovoqno sa}a za skladirawe
nektara, ku}ne p~ele ga privremeno sme{taju u
wihove sopstvene medne `eludce. ^ini se da kada
jedna p~ela mora ~asovima da funkcioni{e kao
rezervoar za nektar, na kraju }e prili~no velika
koncentracija {e}era iz nektara biti asimilirana, i to }e rezultovati time da vo{tane `lezde
u izobiqu lu~e vo{tane quspice. Ako u ko{nici
ima dovoqno praznog prostora u kom bi se moglo
graditi sa}e, to }e se onda i dogoditi. Tako, uz
pomo} ovog jednostavnog reda posledica, se gradi
sa}e zbog potrebe za wim, za skladirawe vi{ka
meda. Lu~ewe voska i gradwa sa}a su zna~i
povezani sa potrebom dru{tva za prostorom u
kom bi se skladirao pristigli nektar. Cela ova
organizacija se odvija automatski i najefikasni,,
je mogu}e .
V) REGULACIJA IZGRADWE SA]A
Uipnbt! E/! Tffmfz u wegovoj kwizi
,,
,,Mudrost ko{nice (Uif! Xjtepn! pg! uif! Ijwf,
1995) prezentuje eksperimentalnu potvrdu tesne
- 58 povezanosti unosa nektara i gradwe sa}a, ba{
ono o ~emu govori i Cvumfs-ova hipoteza, ali ide
i mnogo daqe do eksperimentalnog postavqawa
faktora koji reguli{u po~etak, tok i zavr{etak
gradwe sa}a, kao i do dokaza kako se koordinira
sakupqawe i prerada nektara. Interesantno je
Tffmfz-jevo otkri}e da je drhtavi ples p~ela
sakupqa~ica, ples koji Karl Fon Fri{ nije
uspeo da objasni, u stvari poruka ku}nim p~elama
da nedostaju primateqice nektara, te da je
,,
potrebno da se one ,,regrutuju da obavqaju taj
posao.
1-Po~etak gradwe sa}a
Tffmfz i saradnici su dokazali da su u
malim dru{tvima sa maticom i sa leglom potrebna dva kofaktora da bi se inicirala gradwa sa}a:
a)Veliki prinos nektara;
b)Skoro puno(60-80%) sa}e za skladirawe.
Ovaj po~etak gradwe sa}a se odvija pri
nektarskoj pa{i samo onda kada je postoje}e
prazno sa}e skoro puno - bar kako to p~ele mogu
da percepiraju. Ali kada jednom po~ne, gradwa
sa}a }e prestati tek kad zna~ajno posustane
priliv nektara u ko{nicu.
,,
ispuwenosti sa}a prema
Definisawe ,,ispuwenosti
kom p~ele odre|uju potrebu za gradwom novog
sa}a je va`na informacija za p~elare. P~elarima treba da je jasno da prvi nastavak sa satnim
osnovama treba da postave mnogo ranije nego {to
se mo`e i pomisliti, da bi se omogu}io fini
po~etak izgradwe sa}a, i tako|e isto treba da se
uradi i sa slede}im medi{tima da bi se izbeglo
automatsko prekidawe izgradwe u prethodnim
medi{tima kako se ona pribli`avaju potpunom
ispuwewu nektarom.
2-Nastavak izgradwe sa}a
Iznena|uju}e otkri}e (kako se ~ini i
paradoks) je bilo to, da kada jednom po~ne gradwa
sa}a, ispuwenost sa}a prestaje da bude esencijalni faktor.
P~ele nastavqaju sa gradwom ~ak i u prisustvu praznog sa}a. Potreban je samo visok prinos nektara, ba{ kao {to je to jednostavno
dokazano manipulacijom prostorom ispuwenim
praznim sa}em u prisustvu postojanog nektarskog
prinosa.
Tffmfz inteligentno rezonuje da u prirodi
p~ele ne}e nikada do`iveti naglo pra`wewe
sa}a za skladirawe, kako je to bilo eksperimentalno ura|eno, naro~ito ako je nektarska pa{a u
toku.
Bilo bi mogu}e, da se ovo otkri}e dobro
upotrebi kori{}ewem delimi~no ispuwenih
medi{ta sa ramovima-sa}em za med za ce|ewe koja
}e se postaviti na samom vrhu - kako se pribli`ava kraj pa{e da bi se omogu}ilo kompletirawe posledwih medi{ta sa medom u sa}u.
Ovaj ekstra prostor za skladirawe meda
slu`i kao stimulator za nastavak sakupqawa bez
prekidawa gradwe tog posledweg sa}a - {to se
~ini kao paradoks u pogledu efekta praznog sa}a
koje je po~etkom pa{e ~inilo prepreku startu
izgradwe sa}a.
@ivadinovi} Rodoqub
3-Prekidawe izgradwe sa}a
Tffmfz tako|e navodi dve okolnosti
prime}ene u wegovim eksperimentima, osim
nedostatka nektarskog prinosa, koje zaustavqaju
gradwu sa}a.
Jedna od ovih okolnosti se javqa pri jesewoj pa{i od kada se povr{ina pod leglom smawuje, a }elije oslobo|ene od legla predstavqaju
alternativni prostor za skladirawe nek tara,
tara i tako elimini{u potrebu za novim sa}em.
Ovo je razlog za{to je proizvodwa meda u sa}u u
jesen krajwe nesigurna, osim pri nekoj kvalitetnoj pa{i.
Druga okolnost je bio slu~aj kada su p~ele
u eksperimentalnoj ko{nici bile posmatrane
dok grade mati~wake spremaju}i se za rojewe.
Odavno je bilo poznato proizvo|a~ima meda u
sa}u da p~ele ne}e po~eti sa radom u medi{tima
kada se spremaju za rojewe. P~ele }e tako|e zaustaviti rad u naizgled neispuwenim medi{tima,
{to je isto signal za po~etak priprema za
rojewe. Po analogiji wihovog smisla za
ispuwenost sa}a pre nego {to po~nu sa gradwom
novog, mo`da p~ele tako|e ose}aju nedovoqnu
ispuwenost dopunskog prostora i prestaju da
grade sa}e unapred, ~ak i ako se nektar jo{ uvek
donosi, pod uslovom da im se ne da jo{ neko
medi{te.
Tu bi moglo da se postavi pitawe za
razloge ili efekte: da li p~ele obustavqaju
gradwu sa}a jer se pripremaju za rojewe, ili se
pripremaju za rojewe jer je izgradwa sa}a prekinuta nekim mehanizmom koji izaziva rojewe. O
ovome }emo i nadaqe govoriti.
4-Poklapawe sa}a sa medom
Va`no je da se zna da najve}im delom poklapaju med u sa}u one p~ele koje su mla|e od 10
dana. Treba da se izbegavaju bilo kakve okolnosti zbog kojih bi ova populacija p~ela mogla
broj~ano da se umawi. Poklapawe sa}a od strane
starijih p~ela obja{wava za{to je ono mawe
privla~no, te se p~elari ~ude za{to dru{tva
koja su nekada lepo poklapala med, sada to ne
~ine. (Tu postoje i genetski razlozi, ali o tome
nekom drugom prilikom - primedba urednika).
Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u
- 59 -
Autor:
RAD SA MEDI[TIMA
PRI DOBIJAWU
MEDA ZA VRCAWE
P~eliwak gospodina
Branka Reli}a 
I MEDA U SA]U
iz Sremske Mitrovice
Kpio! B/! Iphh
Kvojqfs! Ijmm! Bqjbsz
3336! Tpvui!
47ui! Tusffu 
Hbmftcvsh!
NJ! 5:164! -! VTB
^lanak je objavqen u ~asopisima Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm
za juli 1997. godine i Melitagora za mart 1999. godine
a`na i o~igledna razlika izme|u
proizvodwe meda u sa}u i meda za
V
vrcawe le`i u prostoj ~iwenici da ako se u
drugom slu~aju (vrcani med) p~elama konstantno u izobiqu dodaju medi{ta sa izgra|enim
sa}em, one nemaju potrebu da grade novo sa}e,
kako u po~etku tako i dok traje pa{a, pa se kao
rezultat dobija veoma mala verovatno}a rojewa.
Zbog toga se rad sa medi{tima namewenim
za proizvodwu meda u sa}u razlikuje od rada sa
medi{tima namewenim proizvodwi meda za
vrcawe, jer se te`i da se stvore povoqni uslovi
za maksimalan po~etak, tok i kompletirawe
gradwe sa}a tokom pa{e a sve to uz izbegavawe
rojewa.
KAKO DA P^ELE
ZAPO^NU RAD U MEDI[TU
SA BOKSESIMA
Ovaj naslov bi se su{tinski mogao
promeniti i u slede}i: kako da p~ele zapo~nu
gradwu sa}a. Da bi ovo ilustrovali, odabrali
smo narednu situaciju.
Po~etak rada u medi{tima umnogome zavisi i od stawa medi{ta po~etkom medonosne
pa{e. Ono je rezultat prole}nog na~ina rada ili
manipulacije na samom po~etku pa{e u svrhu
osigurawa po~etka rada u medi{tima.
1-Postavqawe medi{ta na ko{nicu na
kojoj nisu vr{ene intervencije
Kada se dodaju medi{ta na ko{nicu na
kojoj nisu ra|ene zna~ajne intervencije na
po~etku medonosne pa{e, rezultat postaje zavistan od slu~ajnosti, kao i od uslova koji vladaju
unutar ko{nice.
Ako p~ele ne krenu sa radom u medi{tima
za med u sa}u ili rade samo na jednom wihovom
delu, razlozi mogu biti, osim ja~ine pa{e, jo{ i
slede}i:
a)Neadek
k vatna ja~ina dru{tva . Broj
p~ela treba da bude dovoqno veliki da bi klube u
celini zahvatilo i odr`avalo toplim, plodi{te
i prostor od sa}a koji im se dodaje, i to naro~ito
no}u kada se obavqa najve}i deo gradwe sa}a, i
kada niska temperatura mo`e da izazove klube da
se sabije ni`e od dodatog medi{ta sa ciqem da
odr`i toplotu legla.
Ifqcvso isti~e da: ,,Do sada nije do kraja
razgrani~eno kako toplotni uslovi uti~u na
,,
lu~ewe voska i izgradwu sa}a , ali produ`ava
pi{u}i:
,,Po~etak proizvodwe voska korelira sa
ambijentalnom temperaturom od 11oC za sojeve
p~ela koje poti~u sa podru~ja sa promenqivom
godi{wom klimom (Lpdi 1961) i sugerisano je da
se du`a gradwa sa}a u prakti~nom p~elarstvu
javqa na oko 16oC (Csvoofs!! 1905). ^esto se tvrdilo (Qijmjqq 1930, Cvefm 1958, Xfjtt 1965) ali se
nikada nije dokazalo da je temperatura gnezda od
33 oC esencijalni faktor za lu~ewe voska i gradwu sa}a. I zaista, zabele`en je (Ebsdifo 1962)
jedan opseg temperatura oko lanaca p~ela graditeqica koji je varirao od 30oC do 33,8oC, dok
su Ifqcvso i saradnici (1984) zabele`ili maksimum od samo 33oC u jezgru lanaca p~ela gradite,,
qki .
Pri proizvodwi boksesa, upravo boqa
toplotna regulacija je razlog za{to je mnogo
popularnija upotreba jednog plodi{nog tela kod
proizvo|a~a meda u sa}u od dva plodi{na tela.
Razume se da su nestabilne ambijentalne temperature po~etkom sezone odgovorne kako za
te{ko}e pri termoregulaciji medi{ta, tako i za
mortalitet legla u slabo organizovanom gnezdu
sa leglom.
b)Neiss k ori{}eno s a}e . Setite se da
p~ele ne grade novo sa}e za skladirawe nektara
ako ve} ima rezerve praznog sa}a u ko{nici, a to
zna~i sve dok se ne javi potreba za wim. Takvo
dru{tvo jo{ uvek jednostavno nije spremno da
gradi sa}e.
AH, TE @UTE POLUGE VOSKA !
- 60 -
@ivadinovi} Rodoqub
C R T E @
4
v)D
D ru{tvo s e priprema za rojew
w e ili
rojewu.
Ovo
se
posti`e
privremenim
s e ve} izrojilo . Kao {to smo ve} videli,
kori{}ewem klasi~nog plana za kontrolu rojewa (demarirawe), budu}i da je u demariranoj
dru{tva kod kojih su pripreme za rojewe u toku,
ko{nici matica izolovana od ve}eg dela wenog
ne grade sa}e. Ako su prisutni rojevski
legla pomo}u mati~ne re{etke (crte` 4).
mati~waci, a roj jo{ nije izleteo, takva nezaTako bez razdvajawa po~iwe period
poslena dru{tva mogu da postanu kandidati za
diskontinuiteta odgajawa legla u telu broj 2,
programiranu kontrolu uz pomo} ,,strategije za
,,
koje treba da postane nastavak za proizvodwu
obnovu , pod usslovom da je sezonsska tiha pa{a
blizu i da ve} ima unossa nek
ktara.
meda, dok se prekid legla okon~ava deset dana
kasnije pravqewem deqenika (nukleusa) (crte`
2-Postavqawe medi{ta na ko{nicu
5). Sve u svemu, demarirana ko{nica ostaje sa
koja je dovedena do vrha pripremqenosti
maticom i leglom du` celog perioda intervenMnogi p~elari se oslawaju na svoju
cija.
ve{tinu da bez rojewa (suzbijaju}i ga ovako ili
Ako se u nastavak broj 2 vrati neka druga
onako) natempiraju vrh pripremqenosti p~elimatica, a ne stara, onda ona mora biti dodata u
weg dru{tva tada kada treba da krene rad u
kavezu i ne sme se prevideti prisustvo eventumedi{tima sa boksesima tj. kada po~iwe glavna
alnog mati~waka.
medonosna pa{a. U ovo je
Ako
je
bilo
ukqu~eno pomerawe ~asovnika
Medi{te sa ramovima
neophodno
da
se
odstrawuju
unapred: pravqewem deqenika
za centrifugirawe
mati~waci tokom demari(nukleusa), izjedna~avawem
rawa, potrebno je da se
dru{tava (dodavawem ili
Leglo
odozgo doda jedno prazno
oduzimawem legla) itd. ili
medi{te za centrifugiprimenom ne~eg drugog kao
Zatvorena matica
rani med, ili delimi~no
{to je na {iroko raspros- Izlaz za
(ili presa|eni
izgra|eno medi{te sa boktrawena izmena dubokih (LR) trutove
mati~waci)
sesima (crte` 4). Posle
plodi{ta radi privremene
deobe plitko medi{te }e
kontrole rojewa. Uspeh }e
slu`iti kao ubla`iva~
zavisiti od finesa i malo
ili amortizer da bi se recsre}e. Sre}a }e zavisiti od
imo izbeglo skladirawe
verovatno}e da po~etak pa{e
Leglo na dva
polena u medi{tu sa bokprethodi vrhu pripremqenosrama
sesima. Kasnije, u vreme
ti dru{tva za istu, dok je u
deobe, medi{ta sa boksesisuprotnom
slu~aju
vrlo
ma moraju se postaviti na
verovatno da }e se p~ele rojisam vrh ko{nice.
ti.
Roditeqska podwa~a
Posle deobe, kada su
3-Programirana kontrola
ve} postavqena medi{ta sa
postoje}eg stawa
boksesima i kada je stara matica vra}ena wenom
Uz
pomo}
strategije
rukovo|ewa
leglu, ona }e po~eti da zale`e, a p~ele }e momenko{nicom putem obnove (ve} opisan postupak),
talno med kojim su zatrpane }elije iz kog se
bez pojave rojewa posti`e se kontrola po~etka
izvelo leglo prenositi gore u medi{ta sa bokrada u medi{tima sa boksesima, pod uslovom da je
sesima kako bi oslobodile mesto za novo leglo.
sezonska tiha pa{a blizu i da ima minimalnog
Odmah }e biti stimulisan rad u medi{tima ~ime
unosa kada se ova strategija primeni. Ona nije
}e se izgraditi utisak neke ve{ta~ke medonosne
zamena za sve predpa{ne procedure napred navepa{e. Tako je med uskladi{ten tokom prekida
dene koje kontroli{u rojewe i koje se generalno
legla, predvi|en da se premesti u medi{ta sa
ubrajaju u radwe sa otvarawem gnezda.
boksesima.
Ciq strategije obnove je da se simulira,
4-Dodavawe medi{ta za med u sa}u
barem u jednom delu i bez gubitka dela p~ela,
stawe u jednoj ve} izrojenoj ko{nici, te da se
na ko{nicu namewenu proizvodwi
tako maksimizira proizvodwa meda i da se
centrifugiranog meda :
napravi protivte`a
Oportunisti~ka
naklowenosti ka
alternativa
Medi{te sa
rojewu.
sa osiguranim uspeC R T E @ 5
medom u sa}u
Ova strategija
hom
koja je otelotvorena u
Postoji
i jedna
Izolator-ubla`iva~
planu Xuniper Hil i
jednostavna alternativa
(medi{te za vrcawe)
na koju smo se sada
sa sigurnim uspehom
nakratko podsetili, se
ukoliko se odnosi na
koristi uz programiproizvo|a~a koji
Ramovi sa leglom
Leglo na dva rama
rani prekid odgajawa
proizvodi centrifugi+ Najve}i deo p~ela
i vi{e
legla sa trajawem koje
rani med a ima nameru da
je pribli`no jednako
proizvede i boksese.
Odvojeni nukleus
Roditeqska podwa~a
onom pri prirodnom
Ova alternativa ne
Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u
zahteva promenu plana rada koji se ve} koristi.
Odabiraju se jake zajednice na najboqim
lokacijama od trenutka kada su iza{le iz perioda rizika za rojewe, tj. one koje su svojski prionule na pa{u, koje `ivo rade u medi{tima predvi|enim za centrifugirani med i o~igledno su
definitivno daleko od bilo kakvog znaka za
rojewe.
U ovom trenutku, prenesite medi{ta za
centrifugirawe sa odabrane ko{nice na susednu
koja tako|e ima medi{ta namewena za centrifugirawe, i na odabranu umesto skinutih, postavite
najmawe dva medi{ta sa boksesima za med u sa}u.
Zatim, kada medi{ta sa boksesima budu napuwena, ko{nicu opet usmerite na proizvodwu meda za
centrifugirawe.
Postoji razlog za verovawe da bi bilo
izvodqivo da se ostavi jedno delimi~no
ispuweno medi{te za centrifugirawe odozgo,
nad medi{tima sa boksesima, kao {to }e to biti
kasnije obja{weno (a ve} je razlog ovakve
tehnike delimi~no obja{wen u prethodnom tekstu - primedba urednika). Ako se koristi jedno
medi{te za centrifugirawe odozgo koje }e
slu`iti kao dopunski stimulator, a pa{a je jaka,
medi{ta sa boksesima treba da budu uklowena
odmah po kompletirawu ili kada p~ele po~nu da
grade nadgradwake u prostoru ispod medi{ta za
centrifugirawe, ~im ono bude napuweno.
Ovaj plan je kompatibilan sa bilo kojim
sistemom ko{nica ili bilo kojom opremom za
centrifugirawe: rizik se zna~ajno redukuje, pa
ako pa{a oslabi medi{ta sa boksesima se mogu
jednostavno skloniti da bi bila dovr{ena neki
drugi put, dok }e medi{ta za centrifugirawe
primiti preostali prinos. U ovom slu~aju jedinu
dopunsku kapitalnu investiciju predstavqaju
sami standardni nastavci za boksese.
NASTAVAK
RADA U MEDI[TIMA
SA BOKSESIMA
(med u sa}u)
Postupak kojim se upravqa prostorom
(dodavawe medi{ta) sada postaje ,,su{tina i
,,
kqu~ igre , a to je jedna ve{tina koja najboqe
mo`e da se istakne ukazivawem
na nekoliko principa kojih
se dr`e uspe{ni proizvo|a~i meda u sa}u
(boksesa).
- 61 -
Kada p~ele jednom krenu da rade u
medi{tima sa boksesima one }e rad i nastavqati
ako im se da dovoqno prostora i ako se pa{a
produ`i. Plitko medi{te sa medom (pojas od
meda nad leglom: medna kapa) koje je bilo barijera izgradwi sa}a, sada postaje saveznik zato
{to minimizira {ansu da se polen ili leglo
na|u u boksesima.
Sve pukotine ili rupe u nivou medi{ta,
ukqu~uju}i i otvore na poklopnoj dasci treba da
budu zatvoreni jer ulazak hladnog vazduha kroz
wih ometa gradwu sa}a koje je u blizini, osim u
periodima kada je vreme izuzetno toplo, i ima
toplih no}i.
Uz
izuzetak
sistema
Kilionovih,
uobi~ajena praksa koju slede mnogi proizvo|a~i
boksesa jeste da se brzo pro{iri satni prostor u
po~etku du`e pa{e a da se zatim pri kraju pa{e
koncentri{e da bi se maksimalno umawio broj
nezavr{enih boksesa.
F/S/Sppu u ve} pomiwanoj kwizi
(BCD0YZ[!pg!Cfflffqjoh) u poglavqu ,,Kako da se
,,
proizvede med u sa}u isti~e jednu od osnovnih
direktiva za rad sa medi{nim prostorom:
,,Deo ko{nice namewen vi{ku meda, bez
obzira sastoji li se od jednog ili od {est
medi{ta, treba da sadr`i malo satnih osnova
koje }e biti izvla~ene sve do pred kraj medonosne
,,
pa{e . Ali, koliko je to osnova ?!
Za proizvo|a~a boksesa je evidentno da
p~ele koje grade sa}e u fiksnom broju medi{ta
obi~no zastaju sa gradwom ubrzo po wihovom
ispuwavawu te se na daqe spremaju za rojewe ako
se pa{a odu`i. Nastavak rada u medi{tima zavisi od dodavawa novih medi{ta u stepenu za koji
p~ele smatraju da nije ograni~avaju}i, a mi ne
znamo koliki je taj limit.
Tek ovde postaje o~igledna glavna prednost rada
sa ko{nicama prema strategiji obnove,
kako su smatrali i Kilionovi. Oni su
demonstrirali da se na ko{nicu gde je
simulirano rojewe, medi{ta
mogu dodavati konzervativno
(zbijene p~ele) ~ime se dobijaju
boqi
rezultati
u
ispuwavawu
medi{ta i
Kilionovi su
nam dali prakti~nu primenqivu
formulu za regulisawe koli~ine tog rezervnog prostora za
izgradwu sa}a.
- 62 -
@ivadinovi} Rodoqub
Naime, slede}e medi{te se dodaje kada je
prethodno ispuweno 50 %. Da ih citiramo:
,,Nemogu}e je p~ele sabiti toliko mnogo, da bi
,,
time izazvali rojewe .
Slede}i princip je plan za rotacijsku
izmenu medi{ta preporu~ivan od D/D/Njmmfs-a i u
velikoj meri kori{}en od Kilionovih u
,,
wihovom unikatnom ,,sistemu za obnovu . Svako
novo medi{te se postavqa na samom vrhu
ko{nice i kada bude 50% ispuweno rotira se na
najni`i polo`aj, dok se slede}e medi{te opet
dodaje na samom vrhu, a prethodna medi{ta se za
jedno mesto kre}u na gore. Posle dodavawa ~etvrtog medi{ta redosled nastavaka postaje onakav
kako se to lepo vidi na narednoj fotografiji.
4
1
2
3
Postupak dodavawa nastavaka pri proizvodwi meda
u sa}u (Sli~no se preporu~uje i za proizvodwu
vrcanog meda, ali }ete u posledwem ~lanku u ovoj
kwizi videti da to nije neophodno)
Skica preuzeta iz kwige:
,,
,, Lffqjoh!Cfft!
3
autor:Kpio!Wjwjbo
4
SAD,1986.
1
5
1
2
2
1
2
3
1
2
3
4
Veoma lako se prati situacija u
najvi{qem nastavku, te uvek mo`emo da znamo
kada treba da izvr{imo rotaciju nastavaka,
posle koje svako medi{te pro|e najni`i mogu}i
polo`aj nastavaka gde je izgradwa sa}a najboqa,
dok se kasnije polako seli na gore i bi}e
ukloweno odmah po definitivnom ispuwewu
medom, ~im bude spremno.
Gore je re~eno da mo`emo da zbijemo p~ele
da bi dobili boqe rezultate, ali ne zna~i da to
treba uvek i da ~inimo. Na primer, mo`da bi
ponekad bilo po`eqnije da ko{nici prepunoj
p~ela dodamo par medi{ta za po~etak, kao {to je
to slu~aj pri veoma jakoj pa{i. Zapamtite da
kako se pune boksesi, prostor za stvarawe lanaca
od p~ela graditeqica sa}a postaje zna~ajno
redukovan. Sa dodavawem medi{ta obezbe|uje se
ekstra prostor kako za preradu nektara tako i za
gradwu sa}a.
KOMPLETIRAWE
RADA U MEDI[TIMA
Isti princip koji va`i za nastavak kompletirawa ispuwewa medi{ta tokom pa{e, va`i
i za posledwe nepuno medi{te na kraju pa{e, ili
kako je to na drugi na~in rekao Sppu:
,,Skoro zavr{eno medi{te obi~no se
mnogo br`e zavr{ava ako se p~elama omogu}i da
,,
istovremeno grade sa}e u drugom medi{tu .
,,
Prema ovoj aksiomi, to ,,drugo medi{te
nikada ne}e biti zavr{eno do kraja pa{e. Pa,
{ta bi sa wim moglo da se uradi ?!
Specijalisti za med u sa}u i boksese u
pro{losti su pribegavali praksi da pri kraju
pa{e prebace ovakva nezavr{ena medi{ta
najproduktivnijim
ko{nicama
ili
su
pojedina~ne boksese raspore|ivali u druga
medi{ta sa nadom da }e se boqe ispuniti. Ova
praksa tra`i mnogo rada i pri dana{woj opremi
nije prakti~na.
Ponovo Sppu!i wegovo izvanredno rezimirawe tehnike proizvodwe boksesa koja je postojala u to vreme daje indicije za jedno prakti~no
re{ewe. Namerno se dodaje jo{ jedno medi{te sa
boksesima bez nade da }e ono biti zavr{eno iste
sezone. Krajem pa{e ovo medi{te ,,bi trebalo da
ima malo nepoklopqenog meda, a osnove sa}a bi
trebalo da budu dobro izvu~ene, dok bi deo sa}a
barem delimi~no bio i izgra|en. Ovo medi{te,
ako bude oduzeto odmah i ako se p~elama omogu}i
da o~iste ono malo meda koje sadr`i, bi}e sasvim
,,
u redu da ono bude prvo medi{te slede}e sezone .
Nova polusatna kaseta je idealna za ovu
svrhu (pogledajte stranu 46). Zbog prozirnosti
~istih plasti~nih kaseta prestanak gradwe sa}a
tj. kraj medonosa, mo`e uvek da se prati u posledwem medi{tu.
Ali najva`niji aspekt koji polusatna
kaseta ima za ovu namenu je trajna priroda ovog
novog delimi~no izgra|enog sa}a i wegovog svojstva ili mogu}nosti za ponovno kori{}ewe kao
trgovinskog proizvoda: p~ele ne}e o{tetiti
sa}e kada im se omogu}i da ga oslobode od meda
niti }e podebqati osnovu sa}a kada nastave rad
na wemu slede}e godine. Ovo se doga|a zato {to je
osnova ispup~eno izgravirana na dnu plasti~ne
kasete i ne postaje deo sa}a za jelo.
Ovaj koncept namernog dodavawa medi{ta
krajem pa{e sa namerom da ga ponovo iskoristimo idu}e sezone, u stilu neprekinutog niza, je
idealan, budu}i da je problem zapo~iwawa gradwe sa}a slede}e sezone minimiziran. Naro~ito
usmerite pa`wu na to da u planu Xuniper Hil
koji je obrazlo`en u ovom i u prethodna tri
~lanka, prvo medi{te koje treba da bude instali-
Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u
- 63 -
rano u stadijumu demarirawa ako su se p~ele
pripremale za rojewe, mora da bude ono koje ima
ve} izvu~eno sa}e.
2-Me{ana proizvodwa
meda u sa}u
i centrifugiranog meda
PREPORUKE
Proizvo|a~ centrifugiranog meda koji
pored toga odabere i da proizvodi malo meda u
sa}u ima potrebu za planom koji je kompatibilan
sa wegovim sistemom rada. Plan Xuniper Hil je
dizajniran i za ovu namenu. Faze 1 i 2 ovog plana
mogu da se preduzmu na odabranim ko{nicama u
proizvodwi centrifugiranog meda, kada najboqa
pa{a bude na pragu, ~ime }e se prekinuti
proizvodwa vrcanog meda, kojoj }e proizvo|a~
mo}i da se vrati ponovnim objediwavawem (faza
3) najvi{e {est nedeqa u glavnoj pa{i ili posle
we, npr. za jesewu pa{u.
Budu}i da je uspeh rada sa medi{tima za
med u sa}u tesno povezan sa na~inom rada u
plodi{tu, naro~ito pri startu proizvodwe, ove
preporuke su fokusirane na kori{}ewe strategija za rad sa plodi{tem.
Plan Xuniper Hil je posebno dizajniran
za fleksibilnu upotrebu pri celosezonskoj
proizvodwi boksesa ili privremenoj proizvodwi u ko{nicama namewenim za proizvodwu centrifugiranog meda (postupkom koji je ve} opisan
u ovoj seriji ~lanaka - primedba urednika).
1-Celosezonska
proizvodwa iskqu~ivo
meda u sa}u (boksesi)
3-Jedna alternativa
za me{anu proizvodwu
centrifugiranog meda
i meda u sa}u
Proizvo|a~ meda u sa}u koji }e odabrati
da proizvodi iskqu~ivo samo boksese, ili pak ne
poseduje centrifugu i medi{ta sa ramovima za
centrifugirawe, ima potrebu za planom prema
kojem proizvodwom meda u sa}u mo`e da se
rukovodi cele sezone.
Plan Xuniper Hil koji se sastoji od tri
faze koje su ve} opisane, je upravo takav plan.
Ipak, ne sme se po~eti sa ostvarivawem plana
pre bliskog po~etka ja~e medonosne pa{e koja }e
uposliti p~ele.
U suprotnom treba da se izvede neki predpa{ni menaxment za razvoj ali i kontrolu rojewa.
Za proizvo|a~e centrifugiranog meda
koji `ele da proizvedu med u sa}u sa {to je
mogu}e mawim ekstra investirawem izra`enim u
vremenu ili malim odstupawem od wihovog sistema za proizvodwu vrcanog meda, put po kom
treba da idu jeste plan gde p~ele svojski priawaju na pa{u (A4 iz ovog ~lanka). Danas, ve}i broj
p~elara proizvodi centrifugirani med. Ve}ina,
po mom mi{qewu ima potrebe za malo meda u
sa}u, a neki u boksesima vide i svoju {ansu, pa
biraju povoqnije opcije. Nadam se da }e ove preporuke poslu`iti i jednima i drugima te da }e ih
ohrabriti, i time omogu}iti pojavu novog talasa
interesa za proizvodwu meda u sa}u, tj. boksesa.
Foto:
Rodoqub
@ivadinovi}
- 64 -
@ivadinovi} Rodoqub
PRAVI UZROCI
ROJEWA
Autor:
Kpio!! B/!! Iphh
Kv
v ojqfs!! Ijmm m ! Bqjbsz
3336!! Tpv
v ui!!
47ui!
Tusffu
!

Hbmm ftcv
v sh!!
NJ!! 5:164!! -!! VTB
Ako ne
znamo
uzroke,
ne}emo
na}i ni re{ewa
^lanak je objavqen u ~asopisima Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm za
decembar 1997. godine i Melitagora za april 1999. godine

anas postoji nekoliko {ema koje
Cvumfs-a, i koje je zajedno sa drugim hipotezama i
upotrebqava p~elarska zajednica, a
iskustvima integrisano u plan Xuniper Hil,
koje su efektivne u prevenciji i/ili suzbijawu
omogu}uje da se rekonstrui{e jedan model procerojewa.
sa rojewa, kojim }e se objasniti kako prirodno
Ipak, jo{ uvek nau~na zajednica nije
dolazi do redukcije distribucije mati~inog ferobjavila da je otkrila sve osnovne mehanizme
omona i gradwe rojevskih mati~waka, i kojim }e
koji su odgovorni za pojavu rojevog nagona. Nbsl
se modelom zakqu~iti da prenaseqenost
Xjotupo u svojoj kwizi ,,Biologija medonosne
plodi{ta,
plodi{ta teorija koja je bila {iroko prih,,
p~ele koja predstavqa izuzetno kompletan preva}ena, nije sama po sebi onaj pokreta~ki
gled i analizu dosada{wih znawa o biologiji
faktor za rojewe - a koje }e se saznawe od
p~ele, predvi|a slede}e:
strane p~elarske i nau~ne zajednice u ~itavom
,,Kompletno razumevawe rojewa bi trebasvetu smatrati za jeres.
jeres
,,
lo da nam bude na dohvatu a
Ovakav model,
daqe bele`i ,,Prevencija D/D/!! Njmmfs, poznati proiz- izra`en u formi teze sa
rojewa je verovatno najve}i vo|a~ meda u sa}u i p~elars- z a k q u ~ c i m a k o j e t r e b a
problem sa kojim se suo~avaju
raspraviti, }e najverovatnije
,,
ki autor koji je `iveo na dovesti do pretpostavki koje
p~elari {irom sveta .
^ini se da nema nesla- pragu ovog veka je u svojoj tra`e pa i inspiri{u daqa
gawa u nau~nom svetu da je
istra`ivawa, {to }e
redukcija u distribuciji kwizi ,,Pedeset godina me|u omogu}iti p~elarskoj zajedmati~ine supstance kqu~ni p~elama,, napisao slede}e :
nici da boqe interpretira
faktor kriti~nog puta koji
znake i simptome rojevog nagvodi u rojewe. Kontroverzno ,,Ako bih mogao da sretnem ona i da na osnovu toga donese
je to kako se vr{i redukcija u ~oveka koji je perfektan u boqe odluke o promeni dela
distribuciji mati~inog ferna~ina p~elarewa.
omona i dali redukcija sama p~elarskoj nauci i praksi, i
ROJEVI NAGON
po sebi ~ini stimulator za ako bih od wega mogao da
EVOLUCIJA
izgradwu mati~waka.
OSNOVNE TEORIJE
Dpmmjo! H/! Cvumfs sa dobijem odgovor na samo
Ideja da je broj~ana
saradnicima je u trci dva jedno pitawe, pitao bih ga nadmo}nost mladih p~ela
istra`iva~ka tima pedesetih
kqu~ni faktor u podsticawu
godina ovog veka, bio pionir koji je najboqi i najlak{i rojewa konstantno je bila
u otkrivawu mati~ine sup- na~in za spre~avawe rojewa,,. isticana u literaturi o
stance (wena izolacija, idenrojewu za vreme du`e od
tifikacija i sinteza) i weno inhibiciono dejstjednog veka. Ali, teorijska obja{wewa o tome na
vo na pona{awe i fiziologiju medonosnih p~ela.
koji na~in broj~ana nadmo}nost mladih p~ela i
On je tako|e bio prvi koji je u vidu radne
drugi faktori izazivaju rojewe, varirala su i
hipoteze pretpostavio da je prekid u distribucievoluirala tokom vremena, dok nas eksperimenji mati~ine supstance odgovoran za rojewe.
talni dokazi nisu pribli`ili kona~nom
Verovawe je autora ove pri~e da nivo
razumevawu razloga za rojewe.
na{eg celokupnog znawa, koje mo`e da se posmaEvolucija teorije mo`e da se vidi i u
tra holisti~ki sa ta~ke gledi{ta kako nau~ne
razli~itim hipotezama, koje }e biti citirane u
tako i p~elarske zajednice, a koje sledi uputstva
narednom tekstu, zajedno sa komentarima, a te
D
Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u
hipoteze }e biti pore|ane u izvesnom hronolo{kom rasporedu i u svakoj od wih }e kqu~nu
ulogu imati populacija ku}nih p~ela.
A-HIPOTEZA
O HRANI NAMEWENOJ LEGLU
G/! Hfstujoh (1891) je dokazivao da vi{ak
mladih p~ela negovateqica proizvodi vi{ak
hrane namewene leglu, {to za uzvrat na neki
na~in stimuli{e gradwu mati~waka. Dugo se
verovalo ovoj teoriji, ali se sada ~ini da je
su{tinski zastarela.
B-HIPOTEZA
O PRENASEQENOSTI PLODI[TA
Hfpshf! T/! Efnvui je 1921. a pre wega i
G/Ivcfs 1792. godine, pretpostavqao da je prenaseqenost plodi{ta mladim p~elama i
ograni~eni prostor koji matica ima za polagawe
jaja pokreta~ izgradwe mati~waka, u najmawu
ruku kao jedan od faktora koji su u osnovi rojevog
nagona. Zato postoje menaxmentske {eme koje
upotrebqavaju metod smawivawa ove prenaseqenosti, pro{irewem plodi{nog prostora.
Teza koja }e sada ovde biti postavqena
dokaziva}e da su razlozi koji se pripisuju metodi pro{irewa plodi{ta i tako smawewu wegove
prenaseqenosti, a time i prevenciji rojewa, u
stvari samo mit, pravilan lek za pogre{nu
bolest, tj. da prenaseqenost sama po sebi nije ta
koja podsti~e izgradwu mati~waka, iako pred
rojewe mo`e da se vidi pove}ana gustina p~ela na
ramovima legla. Jeres?
V-ZAPOSLENOST
KU]NIH P^ELA
M/F/! Tofmhspwf u svojoj kwizi ,,Rojewe,
,,
wegova kontrola i spre~avawe
(1935, a
prera|ena 1955.) isti~e da je neravnote`a izme|u
ku}nih p~ela i rasporeda radnih zadataka ono
{to je odgovorno za rojewe:
,,Logi~no je zakqu~iti da ako mi uspemo da
rukovodimo na{im p~elama tako da negovateqice, p~ele koje lu~e vosak i p~ele primateqice
nektara stalno imaju posla na pretek, ne}emo
,,
imati rojeve na p~eliwaku .
Iako ova izjava ima vi{e karakter strategije nego hipoteze, ona iskazuje jasan ciq koji
osvetquje ulogu prekobrojnih ku}nih p~ela, i u
menaxmentu kontrole rojewa slu`i da usmeri
pa`wu na wihovo upo{qavawe.
G-HIPOTEZA
O DISTRIBUCIJI
MATI^INOG FEROMONA
Dpmjo! H/! Cvumfs u wegovoj kwizi ,,Svet
,,
medonosne p~ele (1954, prera|ena 1962) pretpostavqa da mati~in feromon ima inhibitorni
uticaj na radilice, tj. na gradwu mati~waka, i da
kada je taj uticaj redukovan prekidom normalne
distribucije iz razloga koje treba do kraja
otkriti, dolazi do pojave nagona za rojewem. Ovo
je {iroko prihva}eno kao barem jedan faktor za
po~etak izgradwe mati~waka, iako se ~ini da ima
i kasnijih istra`ivawa o tome kako nastaje taj
prekid u distribuciji feromona. ^ak je bilo
pokazano da se proizvodwa feromona ne
- 65 -
redukuje od strane matice te se iskristalisala
tvrdwa da prenaseqenost plodi{ta leglom samo
po sebi uti~e na distribuciju.
D-HIPOTEZA
O VI[E UZROKA
Nbsl! Xjotupo! u svojoj kwizi ,,Biologija
,,
medonosne p~ele (1987) daje izvanredan kompletan pregled i analizu dosada{wih znawa, koja
ukqu~uju i podatke o rojewu, gde sumira
vi{efaktorsku hipotezu, koja je prvo istaknuta
jo{ 1980. od wega i wegovih saradnika:
,,Odgajawe matica koincidira sa kratkim
periodom u toku kog su uslovi u i oko dru{tva
najnakloweniji rojewu, i ve}i broj takvih karakteristika treba da je na svom vrhuncu da bi se
zapo~elo odgajawe matica. Povezanost uslova u
dru{tvu i odgajawa matica mo`e da se sumira u
slede}em: odgajawe matica je zapo~eto zbog
unutra{wih (demografskih) i spoqnih (izobiqe
pa{e) faktora, koji stimuli{u radilice da
krenu sa odgajawem novih matica u periodu
naklowenom rojewu. U primarne stimuluse rojewa od kojih nijedan sam ne mo`e da ga izazove,
spadaju: (1) ja~ina dru{tva, (2) prenaseqenost
plodi{ta, (3) starosna struktura radilica, (4)
redukovana distribucija mati~inog feromona.
Izobiqe izvora hrane uti~e na prva tri faktora
i tako|e bi moglo da bude primarni stimulator
,,
za odgajawe matica .
Ovi autori ne identifikuju neke
odre|ene mehanizme kojima
se vr{i redukcija distribucije mati~inog
feromona i/ili
zapo~iwawe gradwe
mati~waka.
Zabele`imo
ipak, da
ova
F ot o:
Al ek sa nd ar
i
M ih aj l ov sk
Melitagora
broj 2/1997
- 66 hipoteza obuhvata kao jedan od uzroka rojewa i
faktor prenaseqenosti plodi{ta.
Xjotupo isti~e (u jednom delu) da: ,,U pojedinim podru~jima istra`ivawa medonosne p~ele
sigurno }e biti ukqu~ene manipulacije dizajnirane sa ciqem da se testira vi{efaktorska
hipoteza o zapo~iwawu odgajawa matica. Ovim
pristupom bi se trebalo do}i do celovitog
,,
razumevawa rojewa .
Treba re}i da se gorwa hipoteza o vi{e
uzroka rojewa izra`ena u vidu unapre|enog modela, bazira na dobro kontrolisanim eksperimentima sa ko{nicama koji su, da bi se boqe simulirali prirodni uslovi, izvo|eni u fiksnom prostoru, kojim se nije manipulisalo (rukovalo), i u
kojima su rojevi startovali na ramovima samo sa
satnim osnovama. Oformqene samo u periodu
izobiqa nektara, ove ko{nice nisu zazimqavane.
Zbog fiksne varijante dizajna eksperimenta, ne}e biti obelodawena sva ,,preme{tawa
,,
i kombinacije koje zajedno sa drugim varijantama vode do redukovawa distribucije mati~ine
supstance i zapo~iwawa mati~waka, {to je
p~elarska zajednica ve} iskusila u p~eliwim
dru{tvima sa kojima se radi i koja prezimqavaju
u podru~ju sa hladnom klimom.
Va`no je da su u ove eksperimente bile
ukqu~ene i p~ele poreklom iz Afrike koje imaju
jaku naklowenost rojewu i koje su pokazale da se
roje pri mnogo mawoj veli~ini aktivnog gnezda
nego {to je to slu~aj kod evropskih p~ela. Mo`da
je ovo tako zbog siroma{ne navike za gradwu
sa}a.
Brat Adam u wegovoj kwizi ,,Gajewe
,,
medonosne p~ele...itd. na nekoliko mesta
povezuje naklowenost rojewu sa nedostatkom
sposobnosti za gradwu sa}a, na primer, za refer-
@ivadinovi} Rodoqub
encu uzimaju}i neka ukr{tawa koja je uradio sa
bakfast p~elama:
,, (One) manifestuju ogromnu sposobnost
izgradwe sa}a. Izvla~e satne osnove superlativnom brzinom, {to je su{tinska okolnost koja
prati izvanrednu sposobnost za sakupqawe meda
,,
i odsustvo rojewa . Iz ovoga se mo`e predvideti
da afri~ke p~ele mogu biti izvanredni proizvo|a~i centrifugiranog meda, a vrlo slabi, meda
u sa}u (boksesi).
\-HIPOTEZA
O P^ELI KAO PROSTORU
ZA SKLADIRAWE MEDA
(Cfsobse! Npcvt, 1 9 8 7 . )
U {kolsku perspektivu predmeta rojewa koja je prema mom mi{qewu nenadma{na - on je
uveo koncept da ku}ne p~ele i primateqice nektara, uvek kada nedostaje prostor za skladirawe,
,,
postaju `ive ,,}elije sa}a za skladirawe, i tako
,,
privremeno ,,nahrawene , ove p~ele su izvan ciklusa kru`ewa mati~inog feromona putem socijalne razmene hrane, te se sakupqaju na krajevima
legla ili pak na satono{ama ili u medi{tima i
prolaze kroz fiziolo{ke promene koje ih preprogramiraju u p~ele koje }e upravqati rojewem.
Cfsobse tako|e daje postulat da je ova
uloga ispuwenosti mednog `eludca odgovorna za
neophodni a isti takav slu~aj kod p~ela u vreme
kada izlazi roj, citiraju}i rad Dppnct-a, i da je
ova ispuwenost `eludca na prirodan na~in podjednako distribuirana putem pomenute socijalne
razmene, {to slu`i budu}em ciqu.
Mo`e se postaviti pitawe ispravnosti
argumenta da p~ele sa ispuwenim `eludcima
,,
postaju rojevske p~ele zato {to ,,pun stomak
blokira dnevnu dozu feromona, budu}i da je
pokazano da kada se daje u 5-10% rastvoru {e}era
mati~in feromon ne
vr{i inhibiciju razvoja
ovarijuma kod radilica.
^ini se mnogo verovatnijim
da
sveukupna
aktivnost p~ela koja je
orijentisana jednom ciqu
(prerada nektara)
ograni~ava razmenu
mati~inog
feromona
jedino na telesni kontakt, budu}i da p~ele
stalno imaju zauzet medni
`eludac te tako stoje po
strani od socijalne
razmene hrane, sve dok
ponovo ne postanu neaktivne, ne preuzimaju}i
vi{e od izletnica sve`e
tovare nektara. (Kao
prvo, postoji pitawe da
li je ta~na tvrdwa da su
primateqice ba{ toliko
zauzete koliko se ovde
tvrdi, s obzirom da jedna
primateqica preuzme od
Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u
izletnica u proseku samo oko 6 mg nektara, {to
~ini deseti deo wenog `eludca. Jedino je ta~no
da one tih 6 mg prera|uju u nekom uglu ko{nice
~itavih 20 minuta, {to ih udaqava od toka
kru`ewa feromona u silnoj gu`vi kakva se javqa
u ko{nici na jakoj pa{i. Pored toga, zar je
mogu}e da ta tolika upo{qenost upravo izazove
rojewe, ako se ve} tvrdi, a to i sam znam iz
skromne prakse, da se nikada ne roje dru{tva koja
najvi{e rade, ako smo im omogu}ili da imaju
dovoqno prostora za skladirawe nektara.
Detaqnije o ovome mo`ete pro~itati i u posledwem ~lanku ove kwige, posle ~ega mo`ete da
pove`ete konce, mada je to zaista te{ko pravilno uraditi - primedba urednika).
Ovaj Cfsobse-ov scenario, ~ini se, odbacuje hipotezu o prenaseqenosti plodi{ta, premda
se mo`e pretpostaviti da ramovi legla koji su
postavqeni blizu jedan do drugog mogu da izazovu
,,
,,slabu ventilaciju uzrokuju}i da p~ele delimi~no napuste taj prostor.
Ova dva rada Cfsobse-a Npcvt-a objavqena
u Bnfsjdbo! Cff! Kpvsobm-u za april i maj 1986.
godine predstavqaju stimuli{u}e i razja{wavaju}e izjave o rojewu koje zaslu`uju da budu
pa`qivo analizirane.
OBJEDIWENA TEZA
OSNOVNE TEORIJE
Sve ove prethodne hipoteze su relevantne,
ali iz razli~itih perspektiva. Zajedni~ki one
~ine osnovu za objediweni pogled za koji }emo
videti da tra`i vi{e od jednog mehanizma za
uspostavqawe uobi~ajenog stawa - izolacija i
prazan hod ku}nih p~ela (nezaposlenost).
Sledi jedna ovakva teza sa zakqu~cima,
odakle }e se videti da nije prenaseqeni prostor
sam po sebi stimulator proizvodwe mati~waka
ili direktni razlog za redukovanu distribuciju
mati~inog feromona. To je jedinstveni uslov,
koji zamewuje izolaciju i prazni hod ku}nih
p~ela koje su privremeno daleko od matice i
gnezda sa leglom, {to se doga|a prirodno sa
ciqem da se pravilno reguli{e prenatrpanost
legla.
T E Z A : Preko odgajawa legla i faza
razvoja dru{tava u kojima se sakupqa hrana,
glavni faktor koji je odgovoran za
zapo~iwawe i nastavqawe odr`avawa stawa
koja vode u rojewe je prekid u distribuciji
mati~inih feromona, raznih sezonskih
unikatnih faktora, faktora okoline i
demografskih faktora, i/ili ograni~avawa
prostora, ~ime se uspostavqa neravnote`a
izme|u ku}nih p~ela i wihovih radnih
zadataka, {to za uzvrat, na periferiji
aktivnih radnih zona (sa}e sa leglom ili
medom) automatski odvaja i pretvara u neak tivne vi{ak ku}nih p~ela koje su van nor malnog toka kru`ewa mati~inog feromona
po ~itavom prostoru ko{nice.
ko{nice
Z A K Q U ^ A K 1 : Dva odvojena prirodna
mehanizma, sami ili u kombinaciji su odgovorni
za izolaciju i nezapo{qenost (prazan hod)
- 67 -
prekobrojnih ku}nih p~ela. Zavisno od vremena
se pojavquju neravnote`e u rasporedu radnih
obaveza zbog promena u zoni nege legla ili pak u
zoni prerade meda.
A - U t o k u p r o l e } n o g r a z v o j a kada je
dominantno odgajawe legla, neravnote`e u rasporedu radnih obaveza se javqaju kada takozvana
eksplozija populacije ku}nih p~ela nadma{i
potrebu za wihovim upo{qavawem na negovawu
,,
legla. Ovakve ,,prekobrojne
ku}ne p~ele
automatski na periferiji legla ostaju izdvojene
i nezapo{qene zbog prirodnih mehanizama
automatske regulacije sredine u kojoj se razvija
leglo, na taj na~in odr`avaju}i jedan izdr`qiv
nivo prenatrpanosti gnezda sa leglom {to se
odnosi na temperaturu, ventilaciju itd.
B - U t o k u m e d o n o s n i h p a { a kada
dominira skladirawe hrane i ku}ne p~ele su
upo{qene na periferiji kao primateqice nektara, graditeqice sa}a, ali i hraniteqice legla,
opet se javqaju faktori koji ih ~ine nezaposlenima. To su sada ograni~ewa izra`ena u prostoru
za gradwu sa}a i skladirawe nektara, koja su
stvarna ili su samo od p~ela s h v a } e n a u
v i d u ograni~ewa. Ve} izdvojene na ramovima
za skladirawe meda, daleko od legla, ku}ne p~ele
sada nemaju nikakvu drugu opciju do da skladi{te
nektar u wihovim mednim `eludcima. Time se
automatski redukuje cirkulacija p~ela orijentisanih na izvr{avawe radnih zadataka na relaciji
izme|u podru~ja za skladirawe meda i zone legla
a koje vr{e distribuciju mati~inih feromona.
Jedno privla~no saznawe jeste da je uloga
ispuwenosti mednih `eludaca kqu~ni faktor u
evolucionom dizajnu reprodukcije p~ela, sa tim
{to je ovom faktoru dat i automatski prioritet
pred gradwu novog sa}a za isti ciq.
U su{tini, gradwa novog sa}a je ~vrsto
povezana sa ve~nom ulogom graditeqica sa}a kao
,,
privremeno ,,ispuwenih medom , kojima nedostaje prostor za izgradwu sa}a.
Ili pak, ako im se naprave ograni~ewa u
,,
ekspanziji gnezda, ove p~ele ,,pune meda prirodno postaju izdvojene i nezaposlene, budu}i da im
je to jedina alternativa (i sasvim je normalno
{to te`e da formiraju novo dru{tvo putem odvajawa dela zajednice rojewem, gde }e im biti data
prilika da se iska`u u radu kome toliko `ude, za
razliku od nas qudi - primedba urednika).
V - T o k o m t r a j a w a s e z o n e , da bi se
zapo~ela gradwa mati~waka, mogu da nastanu
sli~ne neravnote`e u rasporedu radnih zadataka
zbog prekinute pa{e, ili uticaja lo{eg vremena,
u kojim periodima je onemogu}ena sakupqa~ka
aktivnost.
Prekid sakupqawa, osobito ako je nastao
zbog lo{eg vremena, se reperkutuje na prekid
rada ku}nih p~ela te one postaju nezaposlene, na
{ta se nadovezuje i pove}awe broja ku}nih p~ela,
jer se one i daqe ra|aju. H/I/!Dbmf i saradnici su
1949. godine u kwizi ,,Ko{nica i medonosna
,,
p~ela u diskusiji o rojewu zbog prekida pa{e,
istakli da: ,, ...da bi se kontrolisali efekti
- 68 prekida pa{e, mogu se dru{tva prihrawivati
,,
,,tankim sirupom. Ovo prihrawivawe ima
efekat jedne neprekinute pa{e ~ime se popravqa
naru{ena ravnote`a u dru{tvu i te`i se izbe,,
gavawu rojewa . Ovime se daje pre}utna podr{ka
konceptu naru{ene ravnote`e kao razlogu za
rojewe.
Z A K Q U ^ A K 2 : Kao odgovor na redukovanu inhibiciju mati~inim feromonima, nezaposlene ku}ne p~ele po~iwu gradwu mati~waka
na periferiji legla. Razvija se rojevi zanos,
jedno imperativno uro|eno pona{awe zajednice,
kada broj p~ela koji je van tokova kru`ewa
mati~ine supstance do|e do kriti~nog nivoa i
tako prevlada nagon za rojewe. Samo ako ove
p~ele ponovo budu izlo`ene mati~inim feromonima do}i }e do prekida nagona.
Pomoglo bi ako bi se rojevi nagon gledao
kao manifestacija privremenog prelaza radilica na du`nosti odgovorne za reprodukciju, {to
}e zapo~eti onog trenutka kada se one oslobode
inhibitornog dejstva feromona u jednoj ,,femi,,
nisti~koj monarhiji (kako ju je nazvao ^arls
Batler jo{ 1607. godine), a zavr{i}e se kada one
postanu ponovo izlo`ene feromonima i to
prirodnim putem ili putem kojim je situaciju
usmerio p~elar.
Locirawe rojevih mati~waka na krajevima legla izgleda da samo podr`ava koncept
izolovawa ku}nih p~ela. Npcvt bele`i da:
,,...nema ni~eg strategijskog {to bi se odnosilo
na lokaciju rojevih mati~waka na krajevima
legla, kao {to nema ni~eg strategijskog {to bi
se odnosilo i na lokaciju mati~waka tihe smene
,,
koja je centralno . U oba slu~aja p~ele grade
mati~wake iz istog razloga - redukovane distribucije mati~ine supstance - iako se ~ini da za
pojavu tihozamenskih mati~waka postoje i neki
drugi razlozi.
Gore spomenuto je izuzetno korisno zato
{to poma`e razumevawe spontane
ukqu~i/iskqu~i
prirode
pojave
rojevih
mati~waka, i rukovo|ewe p~elama imaju}i na umu
znawe da izlo`enost ili neizlo`enost
mati~inom feromonu ~ini na~elnu strategiju
kontrole rojewa.
Z A K Q U ^ A K 3 : Zavr{etak rojevog nagona i izla`ewe roja samo po sebi je uslovqeno sa
dva preduslova: (1) Mora da postoji `enka za
zamenu (neoplo|ena matica, mati~wak ili
radili~ka larva) i (2) Medonosna pa{a.
Odsustvo `enke za zamenu }e spre~iti rojewe, a
odsustvo medonosne pa{e }e ga samo odlo`iti.
Dokaz za neophodnost postojawa `enke za
zamenu dolazi iz uspeha iskustva koje su imali
Kilionovi u proizvodwi meda u sa}u, u kom je
rojewe bilo kontrolisano kod hiqada dru{tava
koja su bila prisiqena da u|u u rojevi nagon, a
zatim su spre~ena u wegovom privo|ewu do kraja
odstrawewem svih rojevih mati~waka. Izve{taji
iz literature o rojewu u odsustvu mati~waka sigurno su primeri gde je prisustvo nekog
@ivadinovi} Rodoqub
mati~waka previ|eno, ili pak dru{tvo nije bilo
beznade`no obezmati~eno zbog postojawa
radili~kih larvi ili jaja.
Autor ovog napisa je imao sre}u da
istra`i ovaj fakt u dvospratnoj ko{nici sa
maticom sa potse~enim krilima, kojom je bilo
upravqano dodavawem dva polusatna medi{ta sa
ciqem proizvodwe jedino meda u sa}u.
U toku julske pa{e, ko{nica se izrojila,
ali se roj odmah vratio, jer matica nije mogla da
uzleti. Matica je na|ena u travi i stavqena je u
kavez koji je odnet van ko{nice - i ni{ta se nije
de{avalo deset dana, posle kojih je svaki ram
oslobo|en od p~ela i pa`qivo pregledan.
Svi mati~waci osim jednog su detaqno
ukloweni, a vo|eno je ra~una da se prona|u i oni
prikriveni i te{ko vidqivi mati~waci koji se
ponekad mogu na}i ugra|eni u leglo.
Rezultat je bila prirodno izrojena
,,
ko{nica bez gubitka p~ela, ,,idealan prekid
legla i nova mlada matica, koja je nastavila
proizvodwu i dostigla prinos od {est dobro
ispuwenih medi{ta sa polusatnim kasetama.
Shvatawe da je medonosna pa{a od
su{tinske va`nosti u vreme rojewa ima jaku
podr{ku od p~elarske javnosti koja je empirijskog porekla. Medonosna pa{a (izobiqe nektara) se ~ini da igra sasvim razli~itu ulogu u
po~etku rojevog nagona (po~etak gradwe
mati~waka) od one pri privo|ewu rojewa kraju
(izlazak roja).
Posledwa uloga slu`i za signalizaciju da
postoji dostupan izvor hrane koji }e omogu}iti
da rojewe bude uspe{no, tj. iz kog }e se prikupiti zalihe meda.
Naizgled paradoksalna veza izme|u
medonosne pa{e i rojewa je odli~no sumirana od
Cvumfs-a koji je komentari{u}i stav mnogih
p~elara po pitawu isprekidanih pa{a napisao
slede}e: ,,Iznenadni po~etak perioda lo{eg vremena, u toku kog su p~ele zatvorene u ko{nici, i
koji je nastupio odmah posle perioda u kome je
sakupqawe nektara bilo odli~no, se ~esto ~ini
pridru`en rojewu. U drugim slu~ajevima, se ~ini
da je suprotno od ovoga u stvari istina, i da
dru{tva po~iwu da grade mati~wake ~im se
dobri uslovi za sakupqawe meda vrate posle
perioda lo{eg vremena i zato~enosti u ko{nici.
Ali ako se desi da vreme ponovo bude lo{e, one
}e razru{iti mati~wake. Kao {to vidimo oba
ova o~igledno kontradiktorna uslova, prvo
zato~enost p~ela u ko{nici zbog lo{eg vremena,
i drugo, naglo uve}awe koli~ine hrane koja je
skladirana u ko{nici kao rezultat dobrog medobrawa, mogu da rezultiraju prenaseqeno{}u
zahva}enog ili dostupnog sa}a te da ukqu~e
,,
rojevski impuls .
Na kraju, prenaseqenost je uzeta da se
objasni start rojevskog impulsa, ali se meni
vi{e dopada obja{wewe H/I/!Dbmf-a da je za wega
odgovorna neravnote`a u dru{tvu (radni zadaci
naspram radne snage).
Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u
Autor:
Kpio! B/! Iphh
Kvojqfs! Ijmm! Bqjbsz
3336! Tpvui!

47ui! Tusffu
Hbmftcvsh!
NJ! 5:164! -! VTB
- 69 -
STRATEGIJE ZA
PREVENCIJU ROJEWA
POVEZANE
SA TEORIJOM
^lanak je objavqen u Bnfsjdbo!Cff!Kpvsobm-u za decembar 1997. godine, i Melitagori za maj 1999. godine
ajve}i deo procedura opisanih sa
ciqem da se napravi prevencija rojewa mogu biti spojene u sklopu jedne od slede}ih
globalnih strategijskih tehnika:
A- ORGANIZACIJA
OTVORENOG GNEZDA SA LEGLOM
Uz pomo} definisawa rada sa gnezdom sa
otvorenim leglom prema Tfdisjtu-ovom radu:
,,
,,Dobijawe meda (Ipofz! Hfuujoh-! Bnfsjdbo! Cff
Kpvsobm 1944, strana 60) ciq je da: ,,...se odr`i
gnezdo sa leglom u dovoqno velikim proporcijama sa dovoqnim brojem ~istih, upotrebqivih
radili~kih }elija, ~ime }e se omogu}iti da mat,,
ica slobodno nosi... .
Ni`e su opisane tri najzastupqenije procedure za rad sa otvorenim plodi{tem, uz izuzetak svih formi deobe ko{nica ili
izjedna~avawa snage svih dru{tava koji ~esto
puta mogu da ostvare `eqeni ciq. Vide}e se da se
obezbe|uje dopunski satni prostor unutar ili u
pogodnoj blizini gnezda sa leglom, dostupan kako
zalegawu matice tako i skladirawu meda. [to je
najva`nije, a u skladu je sa ovom objediwenom
teorijom, obnavqa se prostor za zaklubqivawe
unutar ko{nice ili blizu legla, ~ime se
poni{tava potreba za preme{tawem ku}nih
p~ela na periferiju, ili se istima omogu}uje ako
su ve} na periferiji, da se vrate i budu ponovo
izlo`ene feromonu. P~ele same po sebi ne mogu
mawe ili vi{e da odre|uju stepen zalegawa matice, ali neometano no{ewe jaja poma`e
popravqawu neravnote`e malo~as pomenute, ili
poma`e da se ona spre~i i pre nastanka (prevencija rojewa).
1 - R o t a c i j a t e l a k o { n i c e . Tela
zamewuju mesta kada dru{tva prezimela u
ko{nicama sa dva nastavka LR sadr`e 5-6 ramova
sa leglom koji su tipi~no locirani isto ili
sli~no kao na crte`u 1. Crte` 2 prikazuje stawe
posle izmene nastavaka.
Pre izmene je blokiran normalan razvoj
legla koje se zbog toplote {iri na gore, dok je
{irewe na dole i na stranu veoma slabo,
naro~ito u podru~jima sa hladnom klimom, gde je
smrtnost legla uobi~ajena pojava, zbog sabijawa
klubeta usled naglih zahla|ewa. Radni zadaci na
nezi legla poma`u proizvodwu novih p~ela
radilica, i preme{taju ih na periferiju legla.
Posle rotacije nastavaka matica i wena
N
svita mogu da se kre}u i {ire leglo na gore u
jedno otvoreno plodi{te, koje je toplotno
podr`ano od legla ispod, pa se p~ele opet
upo{qavaju na nezi legla, te se tako izbegava
wihova nezapo{qenost, koja }e se ovim i prekinuti ako je ve} postojala. I vi{e od toga, sada je
obezbe|en i dopunski prostor za skladirawe
bilo kakvog ve}eg prinosa od prole}nih biqaka
u slu~aju da se takav pojavi, ~ime se elimini{e
mogu}nost prisilnog skladirawa hrane u mednim
`eludcima ku}nih p~ela. Vertikalno deqewe
legla je nepo`eqno i mo`e da bude izbegnuto ako
se koristi metod opisan na crte`u 3.
Leglo
Med
C R T E @
Prazno sa}e
1
2Preure|ivawe
plodi{ta
kori{}ewem ramova sa praznim sa}em.
Praksa dodavawa ramova sa praznim sa}em ima
nekoliko formi koje se kre}u od zamene ramova
sa leglom praznim sa}em, do razmicawa okvira
legla izme|u kojih se postavqaju ramovi sa
praznim sa}em.
Ovakvo kori{}ewe praznih ramova je
veoma efikasno, ako se na wega gleda kao na prakti~nu kontrolu rojewa pre i na po~etku
proizvodwe vi{ka meda, posle ~ega je osnovni
- 70 -
@ivadinovi} Rodoqub
zadatak postavqawe medi{ta. Preure|ivawe
ramova sa leglom naizmeni~nim postavqawem
praznih ramova je prikazano na crte`u 3 koji je
izveden iz crte`a 1 preraspodelom samo onih
ramova koji su ve} bili prisutni, {to je istaknuta prednost.
-Leglo
Med
C R T E @
Prazno sa}e
2
Od dana po~etka pa{e, umesto izvu~enog
sa}a mo`emo koristiti ramove sa satnim osnovama, ali u odsustvu pa{e ti ramovi mogu da slu`e
samo kao pregrade za vertikalnu podelu legla,
kako bi to ve} i bilo i kada bi se koristila dva
ili vi{e rama izvu~enog sa}a jedan do drugog.
Leglo
Med
C R T E @
Prazno sa}e
3
Sada, kako izlazi novo leglo, plodi{te,
tj. wegov deo zahva}en leglom ve} je zna~ajno
pro{iren,
~ime
prestaje
potreba
za
preme{tawem p~ela negovateqica na periferiju legla ili, ako su one ve} tamo preme{tene, u
gnezdu se stvara slobodan prostor za wihov
povratak. One }e se opet uposliti na nezi legla
i time izlo`iti mati~inom feromonu.
Uspeh Btqjo - zidne ko{nice (Btqjo.xbmm
ijwf) kao nerojevske ko{nice se zasniva na istom
principu kojim se cepa prostor legla, i to u ovom
slu~aju re{etkastim ramovima koji slu`e samo
za zaklubqivawe p~ela. Prema Rutovoj ve} pomiwanoj kwizi (BCD0YZ[! pg! Cfflffqjoh, izdawe
1935, strana 698): ,,Autor je koristio nekoliko
ovakvih ko{nica sa p~elama krawske rase
(naklowene rojewu) u proizvodwi meda u sa}u.
Nijedno dru{tvo se nije izrojilo od kako je bilo
preseqeno u ovakve ko{nice, i jo{ vi{e od toga,
,,
svako je donelo preko 45 kg meda u sa}u .
B- ORGANIZACIJA OTVORENOG
P R O S T O R A Z A S K L A D I R A W E . Strategiji
za rad sa prostorom za skladirawe meda radi prevencije rojewa, isto kao i za dobijawe meda mo`e
se dati naslov: Organizacija otvorenog prostora
za skladirawe, {to je samo drugi na~in da se
opi{e, odavno po{tovana strategija za kontrolu
rojewa sa adekvatnim postavqawem medi{ta u
toku pa{e. Ali, budu}i da se kori{}ewe praznih
ramova u me|usklopu za skladirawe hrane ili za
razvoj legla koristi konstantno a promenqivo
je, izbor se daje p~elama a p~elar mora da misli o
tome da radi sa otvorenim plodi{tem i sa
otvorenim prostorom za skladirawe, kao sa dve
interaktivne strategije.
Shvatawe i prihvatawe ove dve kategorije
za raspored radnih zadataka u ko{nici, na
poslovima oko hrane i oko legla, od kojih je svaka
za sebe sezonski dominantna i radi toga su predmet raznih neravnote`a u radu, je ono {to je
vodilo do formulisawa dva izrazita mehanizma
za redukovanu distribuciju mati~inog feromona.
Ovde se razmatra otvoreni prostor za
skladirawe hrane i wegova povezanost sa rojewem.
1 - P o s t a v q a w e m e d i { t a . U osnovi,
organizacija otvorenog prostora za skladirawe
sa postavqawem medi{ta, se gleda u radu sa
medi{tima na takav na~in da nije poznata krajwa
granica veli~ine prostora za skladirawe nektara, ~ime se omogu}ava ku}nim p~elama da budu
stalno zaposlene u preradi pristi`u}eg nektara.
Molim vas i da pogledate prethodne moje
~lanke iz ovog serijala (i u ovoj kwizi- primedba urednika) gde je ve} govoreno o postavqawu
medi{ta.
2 - D e m a r i r a w e . Osnovno demarirawe, tj.
razdvajawe matice od wenog legla uz pomo}
mati~ne re{etke se praktikuje u kontroli rojewa, zajedno sa raznim modifikacijama, koje se u
velikoj meri razlikuju u broju i polo`aju
kori{}enih medi{ta, u prisustvu ili odsustvu
mati~waka u po~etku, i pa`wi koja se posve}uje
ili ne posve}uje neizbe`nim mati~wacima za
zamenu, izgra|enih u bezmati~nom telu ko{nice
Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u
Demarirana ko{nica za proizvodwu centrifugiranog meda na po~etku sezone rojewa
(Prema H/I/Dbmf-u)
R
T
E
@
4
V- SIMULACIJA VE] IZROJENE
KO[NICE BEZ GUBITKA P^ELA
( O B N O V A ) . U svojoj najprostijoj formi, ova
strategija se ostvaruje odstrawivawem matice i
uni{tavawem svih mati~waka osim jednog za
vreme od 9-10 dana (ne kasnije) ili pak
uni{tavawem svih mati~waka ako je prisutna
mlada neoplo|ena matica koja se ispilila iz
rojevih mati~waka ako su oni bili prisutni u
ko{nici pre po~etka ostvarivawa na{eg plana.
Za oko 2-3 nedeqe, posle prekida legla, a
{to je pribli`no jednak prekid onom koji
do`ivqava prirodno izrojeno dru{tvo, ve}i deo
legla se izlegao, a produ`eno je i no{ewe jaja od
strane nove matice, ~ime je dru{tvo obnovqeno
sa svim wegovim p~elama i radi sa radnim
elanom koji ima prirodni roj.
Ponovo je smawena mogu}nost stvarawa
ve}eg broja neupo{qenih ku}nih p~ela, ~ime se
produ`uje period kontrole rojewa, za koje vreme
se i potomci nove matice br`e regrutuju za
sakupqawe nektara, ~ime se izbegava praznina u
sakupqa~koj aktivnosti. Tako se posti`e dobra
ravnote`a u podeli radnih zadataka, koja
omogu}uje proizvo|a~u meda u sa}u da sabije
p~ele u medi{ta sa boksesima bez ikakvih {ansi
da time izazove rojewe, i tako }e medi{ta biti
br`e ali i kvalitetnije ispuwavana i
zavr{avana, pre nego {to se dodaju nova medi{ta
za med u sa}u.
Ova strategija je zavisna od apsolutne sigurnosti da su eliminisani svi mati~waci za
zamenu, osim jednog da bi se neutralizovao
izlazak roja, sve dok ne nastane ponovno izlagawe mati~inim feromonima nove matice.
Kontrola rojewa postignuta ovom strategijom se
prote`e na najmawe 5-6
6 nedeqa od wenog po~etka.
Obratite pa`wu na Kilionovu verziju ove
strategije, i isto tako pravovremenu primenu
prirodno izrojene ko{nice. Plan Xuniper Hil
isto tako upotrebqava prekid legla, ali ga izvodi na sasvim druga~iji na~in.
C
gde ovo posledwe zavisi od udaqenosti tela sa
leglom od matice. Na primer, modifikacija koju
je koristio H/I/Dbmf opisana u kwizi ,,Ko{nica
,,
i medonosna p~ela (Uif!ijwf!boe!uif!ipofz!cff,
1975, strana 380) je prikazana na crte`u 4.
Tu je napravqen izuzetak u shvatawu
demarirawa kao organizacije otvorenog
plodi{ta. Ova modifikacija najboqe mo`e da se
objasni kao primer organizacije otvorenog prostora za skladirawe meda.
Dok se princip ugra|en u demarirawe generalno gleda kao rastere}ewe zbijenosti u prostoru oko legla, u isto vreme se demarirawe gleda
kao simulacija ve} izrojene ko{nice bez gubqewa p~ela, kako je to ve} zabele`io Rut:
,,U svim ovim planovima se vidi da je zbijenost oko legla umawena, (1) postavqawem matice u nov prostor gde ima mesta za zalegawe u izobiqu, (2) postavqawem legla koje se izvodi, u
gorwe telo, daleko od novog legla i (3) davawem
prostora izletnicama u kom }e se sme{tati nektar. Posle izlegawa legla koje je gore, stvori}e
se prostor za sme{taj meda... Ovo je ta~no ono
{to se doga|a kada se dru{tvo roji, sa slede}om
predno{}u: roditeqsko dru{tvo i roj ostaju
,,
zajedno u istoj ko{nici .
Obratite pa`wu na velikodu{no
kori{}ewe praznog sa}a za skladirawe meda, kao
i na postepeno osloba|awe dopunskih }elija za
skladirawe, koje nastaju izlegawem p~ela u gorwem nastavku.
Verovawe je autora ovog ~lanka da je
glavni razlog za uspeh u spre~avawu rojewa takva
organizacija prostora za skladirawe nektara.
Demarirawem, ako se uradi na po~etku pa{e kako
se generalno i preporu~uje, se obezbe|uje celovito upo{qavawe ku}nih p~ela u preradi i skladirawu nektara, i ovo vreme se obi~no poklapa sa
sezonom rojewa. Imaju}i pristup preko mati~ne
re{etke p~ele idu u dowi nastavak da prime nektar, dok izletnice idu u gorwi da bi regrutovale
primateqice nektara (pogledajte posledwi
~lanak u ovoj kwizi - primedba urednika). Tako je
distribucija mati~inog feromona odr`ana.
U prisustvu pa{e, mo`e da se diskutuje o
tome da su{tina demarirawa mo`e da izazove
rojewe. P~ele negovateqice }e biti u po~etku u
gorwem nastavku, {to zna~i daleko od matice, sa
malim ili nikakvim zadacima prerade nektara, a
kada poklope leglo, u slede}ih 8 dana }e se postepeno preseliti u dowi nastavak, da bi negovale
novo leglo.
Novo gnezdo sa leglom je konsolidovano na
mawem broju ramova, pa je prostor nedovoqan za
upo{qavawe p~ela koje se stalno izvode.
Iskustva sa planom Xuniper Hil
po~etkom 1997., kada je o~ekivana pa{a bila
odlo`ena ili onemogu}ena zbog vanredno lo{ih
vremenskih prilika, obezbedila su iznena|uju}i
dokaz da demarirana ko{nica u odsustvu unosa
nektara mo`e da izazove rojewe. Ovi neo~ekivani rezultati bi}e ni`e opisani u kontekstu
plana Xuniper Hil, na koji }emo se opet vratiti.
- 71 -
Leglo
Med
Prazno sa}e
- 72 -
@ivadinovi} Rodoqub
OSNOVNO I POSEBNO
DEMARIRAWE
^lanak je objavqen u Bnfsjdbo!Cff
Kpvsobm-u za decembar 1997. godine, i
Melitagori za maj 1999. godine
PLAN XUNIPER HIL
I POSEBAN SLU^AJ
DEMARIRAWA
Prvi korak je osnovno demarirawe, tj.
stadijum 1 iz plana Xuniper Hil.
Glavni razlog (pored vrednosti u kontroli rojewa tokom pa{e) za kori{}ewe demarirawa kao privremene osnove sistema, jeste da se
uvede prekid legla, sa tim {to }e se svo leglo
smestiti u gorwe telo ko{nice (Crte` 1) , koje u
budu}nosti treba da postane nastavak za
proizvodwu meda, dok se istovremeno u toku
prekida omogu}uje sveukupnoj radnoj snazi zajednice izra`enoj u radilicama da sakupqa nektar
sa nesmawenim elanom. Medonosna pa{a je
neophodan uslov.
Do`iveli smo dva iskustva sa planom
Xuniper Hil tu na severoistoku SAD-a aprila i
maja 1997. kada su rane prole}ne pa{e bile
neo~ekivano odlo`ene i prekinute zbog lo{eg
vremena, dva iskustva koja slu~ajno na akutni
na~in demonstriraju da demarirawe u odsustvu
pa{e ne mora da zaustavi a mo`e ~ak i da podstakne rojevi nagon, o ~emu je ve} ne{to re~eno u
prethodnom ~lanku.
U jednom od ovih iskustava koje je
ukqu~ilo dve autorove ko{nice, u maju u vreme
Prazno sa}e ako ima rojevih mati~waka
LEGLO
Zatvorena matica
(ili presa|eni
mati~waci)
C R T E @
1
Gorwi
ulaz
NUKLEUS
Roditeqska podwa~a
demarirawa su prona|eni i uni{teni rojidbeni
mati~waci, a na dowim krajevima ramova sa
leglom uo~ene su i mati~ne osnove u kojim je bilo
jaja u gorwem bezmati~nom telu u vreme kada je
dru{tvo bilo podeqeno, {to se dogodilo posle
desetodnevnog prekida legla (faza 2 plana
Xuniper Hil).
Gorwi
ulaz
2
Kpio! B/! Iphh
Kvojqfs! Ijmm! Bqjbsz
3336! Tpvui!

47ui! Tusffu
Hbmftcvsh!
NJ! 5:164! -! VTB
C R T E @
Autor:
LEGLO
(prinudni
mati~waci)
Dupla mre`a
Medi{te za centrifugirani med
NUKLEUS
Roditeqska podwa~a
Jedinstveno obja{wewe za ovo jeste da su
p~ele prenele jaja u osnove mati~waka preko
mati~ne re{etke (?? - primedba urednika) i da
rojevi nagon nije bio spre~en demarirawem.
Drugo iskustvo je ukqu~ivalo 9 ko{nica u
dr`avi Wujork gde je plan Xuniper Hil bio precizno pra}en preko demarirawa 25. aprila i
faze 2 (deoba) 5. maja. Prethodilo je cvetawe
vo}a oko 4. maja na povr{ini od 250 akri
jabu~waka. Kada je izvr{en pregled 11 dana posle
deobe, u toku kog vremena je ~esto padala ki{a
ili pak bilo veoma hladno da bi p~ele sakupqale
nektar, osim u svega 4-5 dana, na|eni su
mati~waci na dowim letvicama svih devet
ko{nica, neki ~ak i zatvoreni.
Iako ovo mo`da nije slu~aj preno{ewa
jaja od strane p~ela preko mati~ne re{etke pred
deobu, vrlo je verovatno da su osnove mati~waka
napravqene jo{ tada. U svakom slu~aju, rojevi
nagon se razvio posle demarirawa budu}i da su
Prevencija i suzbijawe rojevog nagona i med u sa}u
,,
Modifikacija demarirawa koja je upotrebqena u planu Xuniper Hil je kori{}ewe duple
mre`e umesto jedne mati~ne re{etke da bi se
izveo prekid legla (Crte` 2) {to donosi opciju
za raniji po~etak rada na sistemu u prole}e tj. u
vreme oko sredine aprila, pred cvetawe
masla~ka.
Ova modifikacija, koja u isto vreme
zamewuje neku drugu taktiku za kontrolu rojewa,
kao {to je izmena / rotacija nastavaka, je su{tinski ekvivalentna prvom koraku plana za
uspostavqawe dvomati~nog sistema koji je u
Engleskoj razvio Spo!! Cspxo - ,,Jednostavan dvo,,
mati~ni sistem koji ,,...automatski deluje kao
,,
metod za kontrolu rojewa... .
Mnogo je ~est slu~aj da se usred aprila
na|e celo klube jedne prezimele dvospratne
ko{nice, gore na 6-8 ramova legla , dok p~ele u
toplim danima vredno ~iste skoro prazne ramove
ispod wih. U ovom slu~aju metod sa mre`om
(Crte` 2) najlak{e se realizuje jednostavnim
preno{ewem matice sa jednim ramom legla na
kome nema mati~waka u dowe telo, i potom se
postavqa mre`a nad jednim medi{tem, a leglo se
nalazi u najvi{qem telu ko{nice.
Ina~e, ramovi se razme{taju ru~no (pojedina~no) da bi se postigao ovaj ciq. P~ele sa
ramova koji su bili bez legla i koji treba da se
stave u dowi nastavak (osim rama sa maticom), se
stresaju nazad u telo u kom je leglo.
Ova modifikacija sa mre`om je jo{ uvek
kompatibilna sa stadijumima 2 i 3 plana
Xuniper Hil, ali name}e sasvim druge okolnosti
u stadijumu 1.
Sada kad su blokirane duplom mre`om
koja na svom ramu ima mali predwi gorwi otvor,
starije p~ele izletnice }e se vra}ati u dowe
telo ko{nice gde je matica, dok }e mla|e p~ele
ostati gore sa leglom. Toplota odozdo spre~ava
da do|e do uginu}a dela legla u gorwem nastavku
pri jakim zahla|ewima.
Odmah se u gorwem telu pristupa gradwi
mati~waka, ili su mo`da rojevi mati~waci ve}
prisutni. U bilo kom slu~aju, u toku je proizvodwa druge matice u gorwem telu i to je lako pratiti, a mogu se vr{iti i dodatne intervencije.
Recimo, posle 3-4 dana mo`emo da dodamo zreo
mati~wak od selektiranog soja p~ela, ili
mati~wak jedne selektirane ko{nice obra|ene
na isti na~in, ali 3-4 dana ranije (tako|e podeqena mre`om), koja postaje donor mati~waka za
nekoliko kasnijih demarirawa drugih ko{nica.
Po{to }e ta matica morati prva da se
izvede ona }e uni{titi druge prinudne
mati~wake te }e postati nova matica ko{nice
(Mn), {to mo`ete videti na crte`u 3.
MEDI[TE (TA)
ZA MED U SA]U
3
,,ALTERNATIVA SA [email protected]
OSNOVNOG DEMARIRAWA
Druga va`na razlika jeste da interval
izme|u stadijuma 1 i stadijuma 2 (demarirawe i
deoba), tj. period prekida legla, sada mora da
bude du`i sve dok ne pronese nova matica u gorwem telu - oko 3 nedeqe. Budu}i da proizvodwa
meda u sa}u ne zapo~iwe sve do posle deobe, i sa
pretpostavkom da }e teren na kome su p~ele
obezbediti dobru pa{u (vo}e/bagrem) demarirawe sa mre`om treba da prethodi tom periodu
za oko 3 nedeqe, dok modifikacija sa mati~nom
re{etkom ne treba da po~ne pre po~etka ovakve
pa{e.
C R T E @
slabi pa{ni uslovi izazvali nedovoqnu
upo{qenost ku}nih p~ela i ~ak i uz izobiqe
ekstra ramova proizvodwa ku}nih p~ela je bila
br`a od {irewa legla.
,,
- 73 -
Izolator
sa ramovima za
centrifugirawe
Po deobi, izletnice }e se ponovo vra}ati
na roditeqsku podwa~u (crte` 3) da bi se
pridru`ile novoj mladoj matici i wenim
p~elama u telu broj 2. Osigurajte se da se stara
matica ne na|e u medi{tu ili da bi ovo izbegli
koristite mati~nu re{etku ispod wega, kada je
dru{tvo u konfiguraciji kao na crte`u 4 iz
prethodnog ~lanka. Ako do|e do neverovatne
situacije da se razvije rojevi nagon dole izme|u
faza 1 i 2, on }e biti zaustavqen pri deobi zbog
gubqewa izletnica, u skladu sa otkri}em
Tofmhspwf-a i Njmmfs-a koje odavno datira. Za
izvesno vreme prose~na starost p~ela koje su na
roditeqskoj podwa~i posta}e zna~ajno vi{qa.
Jedna druga va`na razlika jeste da posle
+/- 3 nedeqe intervala posle stadijuma 1 u alternativi sa mre`om, stadijum 2 mo`e da se zaobi|e.
Mre`a se jednostavno zamewuje jednom mati~nom
re{etkom ako je za proizvodwu meda u sa}u
odabrana konsolidovana dvomati~na ko{nica,
ili mre`a mo`e samo da se izvadi kako bi se spojila tela ko{nice, koja izvesno vreme mo`e da
ostane dvomati~na.
ZAKQU^AK I PREPORUKA
Preduslov za doslednu proizvodwu
kvalitetnih boksesa meda u sa}u jeste plan za
razvijawe jakih dru{tava u kojima }e p~ele biti
- 74 -
@ivadinovi} Rodoqub
sposobne da slobodno grade sa}e, neometane od
uticaja nepo`eqnog rojewa.
Sa perspektive ovog serijala ~lanaka
osim nekih oportunisti~kih opcija planovi koji
najboqe posti`u `eqeno, zalaze u dve sveobuhvatnije strategijske kategorije.
Prema prvoj strategiji, med u sa}u se
proizvodi nad ko{nicom sa plodi{tem od jednog
nastavka koja je bila razvijena do maksimuma kao
ko{nica sa dva tela putem organizacije
otvorenog gnezda sa leglom o ~emu je ve} op{irno
pisano, i potom bila redukovana na samo jedno
telo u procesu u kom se odvija prekid legla od
dve nedeqe (+/-), bez ili sa odgajawem nove matice. Ukupan broj p~ela koje sada ve} nisu
naklowene rojewu, je orijentisan na proizvodwu
meda u sa}u.
Prema drugoj strategiji, med u sa}u se
proizvodi nad ko{nicom sa plodi{tem od dva
nastavka sa dve matice, koja je formirana u vreme
privremene podele (mre`a ili deoba) dvospratne
ko{nice, i potom preure|ena u svrhu kontrole
rojewa tokom pa{e sa organizacijom otvorenog
prostora za skladirawe, o ~emu je tako|e pisano.
Dvomati~ne ko{nice su ionako mawe sklone
rojewu.
U takvim ko{nicama, prema opcijama
plana Xuniper Hil, dve matice ili: (a) koegzistiraju po jedna u svakom telu plodi{ta razdeqene samo mati~nom re{etkom (konsolidovano
plodi{te za med u sa}u) ili (b) se preklapaju u
aktivnostima za izvesno vreme u odsustvu
mati~ne re{etke.
Pa`wa: U planu Xuniper Hil ove dve
strategije mogu da se praktikuju jedna za drugom
da bi se proizveo med u sa}u u dugotrajnijoj
sezoni, ili se pak mo`e po~eti sa prvom opcijom
za naj`eqeniju glavnu pa{u, i da se posle ponovo
sjedini sa deqenikom za jesen ili zimu. U obe
strategije obezbe|ena je jedna matica u jednom
nastavku ko{nice.
Sa jednom od oportunisti~kih opcija, jaka
dru{tva koja su bila pripremqena za proizvodwu
vi{ka meda i koja su pra}ena i pored wihove
o~igledne sakupqa~ke revnosti, su odabrana i
iskori{}ena da u me|uvremenu proizvode med u
sa}u, i to u najkvalitetnijem delu pa{e, gde mogu
da daju maksimum kvaliteta boksesa.
U jo{ jednom sasvim razli~itom primeru,
dru{tva na kojima nije ra|eno ni{ta bitno po
pitawu prevencije rojewa, pa su se izrojila, ali
bez gubitka p~ela (zbog matice sa potse~enim
krilima), mogu da budu upotrebqena za proizvodwu meda u sa}u kako je to bilo opisano u jednom od
prethodnih ~lanaka. Su{tinski, potsecawe
krila matici je korisna praksa budu}i da nema
opasnosti od neuspeha {to se odnosi na gubqewe
p~ela rojewem, osim u slu~aju tihe smene matice.
Potsecaju}i krila matici p~elar rezervi{e
mogu}nost da interveni{e u bilo koje vreme na
po~etku gradwe mati~waka, pa sve dok se neoplo|ena matica ispili - period od 9-10 dana. Ako
do|e do rojevog nagona rano u sezoni, boqi izbor
}e biti alternativa sa mre`om uvr{tena kao
podvarijanta u planu Xuniper Hil.
Principi na kojima le`i rojevi nagon,
koji su odavno istaknuti i elaborirani u ovoj
objediwenoj tezi, nadam se da bi trebalo da
osposobe p~elara da boqe planira i racionalno
donosi odluke.
Primedba urednika:
Verujem da ste u`ivali ~itaju}i ovu seriju ~lanaka o rojewu i medu u sa}u.
Verovatno ste sada pomalo zbuweni, ba{ kao {to sam i ja bio pri prvom i{~itavawu,
ali i odu{evqeni svim onim {to ste mogli da pro~itate. Mo`ete biti sigurni i u to
da }ete pri svakom ponovnom ~itawu otkriti jo{ po ne{to novo, za koje }e Vam se
~initi da ga pre nije bilo u ~lanku. Upravo je to veli~ina najboqih tekstova !
Kroz ove ~lanke jednog istog autora, se prepli}u skoro sve sfere p~elarstva, i
{to je najva`nije, napisan je na takav na~in da zahteva od nas preciznu analizu i
udubqivawe u problematiku, {to nam jedino mo`e pomo}i da razumemo glavnu ideju
ovih divnih napisa.
Jedini nedostatak izlo`ene tehnike p~elarewa le`i u onoj ve~noj zabludi
p~elara da {to se vi{e radi oko p~ela, vi{e }e se i dobiti. Ako proizvodite med u sa}u
prema gorwim uputstvima, ova zabluda se pretvara u su{tu istinu. Ali, ako se
odlu~ite da na gore opisane na~ine suzbijate rojewe, a da proizvodite med za vrcawe,
smem da tvrdim kako to ne}e biti nimalo ekonomi~no, naravno na ve}em p~eliwaku.
P~elarima sa malim brojem ko{nica je sve dozvoqeno. Ali, onima koji preferiraju na
to da postanu profesionalci, ovakve zablude ne smeju da se provla~e kroz tehniku
p~elarewa, jer }e ih stalno upu}ivati na p o g r e { a n p u t b e z o d r e d i { t a .
Apsolutno je neophodno da shvatimo jednu istinu! Ne}emo proizvoditi med za
tr`i{te (jer ne}emo biti konkurentni) sve dok ne uprostimo tehniku p~elarewa do
savr{enstva, tako da u odnosu na koli~inu ulo`enog rada dobijemo najve}i prinos (a
ne najve}i prinos po ko{nici). Kada shvatimo su{tinu ovog problema, mo}i }emo da
ka`emo da smo unapredili p~elarstvo. S v e d o t l e , s a m o v o d i m o p r a z n e r a z g o v o r e ,
pi{emo prazne kwige i dajemo prazne savete, neproduktivne i beskorisne !
P~eliwi vosak i proizvodwa satnih osnova
Autor:
Cfsobse!!Mfdmmfsdr
Izvod sa DE roma
,,
,,Uif!Ipofzcff!boe!Nbo
(Medonosna p~ela i ~ovek)
Mo`ete da ga kupite (60 $) uz pomo}
redakcije ~asopisa Melitagora,
preko Interneta na sajtu: ,,
,,Wjsuvbm!Cfflffqjoh!Hbmmfsz
iuuq;00xxx/Bqjtfswjdft/dpn0mfdmfsdr0mfdmfsdr`vt/iun
- 75 -
P^ELIWI
VOSAK
Ovaj izvod sa DE roma je objavqen u ~asopisu Melitagora za januar 1999. godine
POREKLO VOSKA
preporu~ivalo, ne samo {to je beskoristan, ve}
P~ele radilice imaju osam `lezdi za
se smatra i za opasan i trebalo bi da se zabrani.
proizvodwu voska lociranih na unutra{woj
U prirodno izgra|enom sa}u, dimenzije
strani abdominalnih (stoma~nih) segmenata (od
}elija i zbog toga i wihov broj na decimetru
~etvrtog do sedmog segmenta). Veli~ina
kvadratnom povr{ine, variraju znatno od rase do
vo{tanih `lezdi zavisi od uzrasta radilice.
rase. Prose~ne dimenzije }elija koje grade
One su najve}e kada je p~ela stara
evropske p~ele su izme|u 5,13 mm
oko 12 dana i smawuju se polako
Veoma je korisno
(Bqjt! nfmmjgfsb! mjhvtujdb) i 5,5 mm
od 18. ili 19. dana do kraja
nfmmjgfsb! dbsojdb). Bqjt! nfm.
podsetiti se nekih (Bqjt!
`ivota.
mjgfsb!nfmmjgfsb je negde na sredini
osnovnih saznawa sa prose~nom vredno{}u od 5,37
Tokom ovog stadijuma,
p~ela wenim vilicama `va}e
mm {to daje 800 }elija po dm2, u
nauke o vosku, o
vo{tane quspice proizvedene u
upore|ewu sa 875 kod mjhvtujdb i
`lezdama i u isto vreme dodaje wegovoj proizvodwi 760 dbsojdb.
pquva~ne sekrete koji poma`u
Sve evropske rase prihi preradi, kao i
omek{avawe voska. Kada je vosak
vataju vo{tane satne osnove sa
upotrebi. Ovaj
jednom dobro izme{en, on se
800 }elija po dm2, {to je broj koji
ugra|uje u sa}e koje se gradi ili napis }e nam uz to odgovara veli~ini }elija od 5,37
se koristi za poklapawe meda.
pomo}i i da boqe mm (Bqjt!nfmmjgfsb!nfmmjgfsb).
Realni broj }elija po dm2
SASTAV I SVOJSTVA
razumemo seriju
varira zavisno od razli~itih
P~eliwi vosak ima veoma
stabilnu hemijsku strukturu i prethodnih ~lanaka modela satnih osnova koje prave
proizvo|a~i istih. P~ele dobro
wegova svojstva se vremenom ne
o medu u sa}u i
prihvataju
varijacije
u
gube. On je otporan na hidrolizu
veli~inama, razume se do
rojewu
i prirodnu oksidaciju i sasvim je
odre|enih granica: ako su mere
nerastvorqiv u vodi. Osim larvi
premale, osnove se ne prihvataju, a ako su prevevo{tanog moqca, nijedno drugo bi}e nema
like, leglo }e najverovatnije na tom ramu biti
stoma~ne kiseline i sokove koji mogu da ga razuglavnom trutovsko.
grade.
PROIZVODWA VOSKA
P~eliwi vosak je po prirodi lipid i
Glavni uslovi za lu~ewe voska su:
sadr`i zasi}ene ugqovodonike, kiseline, alko - prisustvo zrelih/odraslih p~ela.
hole, pigmente, najvi{e iz polena i propolisa,
Spfdi isti~e da one treba da budu stare od 12-18
isto kao i sitne delove legla, itd.
dana, ali Mjoebvfs tvrdi da moraju da budu i
Na normalnoj temperaturi je ~vrste
mla|e.
konzistencije, i postaje krt i lomqiv kada mu
 - ambijentalna temperatura od 33-36oC
temperatura padne ispod 18oC a brzo postaje mek
oko p~ela koje grade vosak.
i elasti~an na oko 35-40oC.
 - izobiqe u rezervi hrane; jaka pa{a
P~eliwi vosak ima gustinu od pribli`no
poma`e u izgradwi sa}a.
0,95 i ta~ku topqewa od oko 65oC.
Jedna bogata sezona stimuli{e izvla~ewe
Boja voska se mewa sa staro{}u.
osnova, dok u lo{im prilikama lu~ewe potpuno
Devi~ansko sa}e je bele boje, a sa starewem tamni
prestaje. Ipak, p~ele mogu da poklope med i
sve do skoro crne boje.
leglo ~ak i kada nema pa{e na taj na~in {to
Ovaj proces mewawa boje se doga|a zbog
ponovo koriste vosak od postoje}eg sa}a.
sa}a
prisustva raznih supstanci u sa}u. Pigmentacija
Postoje dva glavna razloga za dodavawe
voska obi~no daje nijanse `ute, naranxaste i
ramova sa satnim osnovama:
crvene, pa sve do braon boje. Razlika u boji nema
(1) Godi{wa zamena ve}eg broja ramova na
uticaja na kvalitet voska. Zato, svaki poku{aj da
du`i period osigurava dobro zdravstveno stawe
se izbeli vosak (ozonizacija, sulfurna kiselina,
dru{tava. Stari ramovi su idealna podloga za
hidrogen peroksid i sl.) kako se u pro{losti
bolesti koje izazivaju spore i gqivice.
- 76 -
@ivadinovi} Rodoqub
(2) Zamena starih ramova ramovima sa satOvaj metod zna~i nije mnogo efektivan za
nim osnovama tako|e i smawuje mogu}nost pojave
staro sa}e, pa se uglavnom koristi za vo{tane
nagona za rojewe. Kada negovateqice imaju mali
poklop~i}e ili novo sa}e.
broj larvi o kojima treba da se brinu, one aku2 - TOPQEWE
muliraju mast, a ako nema novih ramova na kojima
KORI[]EWEM VRELE VODE
}e utro{iti svoju energiju, mo`e do}i do rojevog
ILI PARE
nagona.
Dobijawe voska uz pomo} vrele vode i
Prakti~no, svaka ko{nica treba da primi
potapawa
3 rama za leglo sa satnim osnovama i isto
Sa}e se stavqa u jutani xak koji se potom
toliko za svako medi{te.
medi{te (Pa i mnogo vi{e ~vrsto ve`e. Xak se spu{ta u neki veliki sud
primedba urednika).
napuwen vodom. Potrebno je i da se vre}a potopi
pritiskom. Zatim se kuva na izvoru toplote.
TOPQEWE
Vosak je lak{i od vode, filtrira se kroz jutu i
I PRE^I[]AVAWE VOSKA
isplivava na povr{inu. Kada se sa}e u potpunosOdre|en procenat ramova u plodi{tu
ti istopi, iskqu~uje se izvor toplote, i ostavi se
treba da se elimini{e svake godine. Da bi se
sud dok se ne ohladi.
dobio vosak, sa}e
Vosak o~vrsne, formimora da se topi.
raju}i
blok
na
Postoji nekoliko
povr{ini vode. Sve {to
metoda da se ovo realje ostalo u vre}i se baca
izuje sa razli~itim
(ili se me{a sa piqevirezultatima i
nom i koristi kao
efikasno{}u.
Na p~eliwaku
materijal za sagorevawe
Ipak, nezavisVojkana u dimilici - primedba
no od metode, od tamStojanovi}a urednika).
nijeg sa}a se dobija
(selo Beqa kod
mawe voska nego od
Dobijawe voska
@itkovca)
svetlo obojenog.
vrelom vodom
Razlog je jednostavan:
i presom za
tamnije i starije sa}e
vosak
je vi{e puta bilo
Sa}e se stavqa u
kori{}eno za leglo
sud od 120 litara sa 20pa
zato
sadr`i
30 litara vode, i kuva se
ko{uqice i otpatke
dok se ne istopi. Kada je
ili talog koje vosak
ceo vosak stopqen,
apsorbuje, {to rezulodstrawuju se `ice, i
tira nemogu}no{}u da
sadr`ina prenosi u
se istopi sav vosak u
presu oblo`enu jutom, a
toku postupka topqeonda se po~iwe sa presowa.
Postupak rojewa sa 100% zamenom sa}a u vawem.
1 - SOLARNO
Vosak izlazi van
dru{tvima, koji omogu}uje ve}e dobiTOPQEWE
jawe voska sa p~eliwaka, i o kome }e biti pod pritiskom. Posle
Da bi vosak bio
prvog presovawa pod
vi{e re~i u drugom delu ove kwige
uspe{no istopqen u
pritiskom od 20 T, sa}e
meseci)
(izlazi
iz
{tampe
kroz
nekoliko
sun~anom topioniku,
temperatura u wemu
Foto: RODOQUB @IVADINOVI]
mora da se podigne
iznad 68-70oC da bi
vosak postao dovoqno
te~an. Sun~ani topionik proizvodi vosak
najve}eg kvaliteta.
Ali, ovim metodom se dobija samo 75% voska iz starog sa}a,
budu}i da kada se topi staro sa}e,
materija nastala od otpadaka
ko{uqica se pona{a kao sun|er i
upija vosak, redukuju}i wegovo
isticawe.
Jo{ jedna karakteristika sa}e mora redovno da se okre}e
zajedno sa topionikom ka suncu, a
pri obla~nom vremenu do topqewa
ne}e ni do}i.
P~eliwi vosak i proizvodwa satnih osnova
- 77 Foto: RODOQUB @IVADINOVI]
Ko{nice sa staklenim prozorima - opasnost za vosak i sa}e, p~ele
pa i prinos p~elara !
^est prizor na p~eliwacima Srbije. Opravdano ili ne, pokaza}e
jedino vreme, ali stoji ~iwenica da p~ele treba gajiti na prirodan
na~in, i da samo tako mogu dati maksimum p~elaru !!!
se prome{a u vre}i i jo{ jednom presuje.
Procedura se ponovi i tre}i, posledwi put.
Svako presovawe treba da traje 90 minuta.
Te~nost odlazi u sud za talo`ewe gde se
vosak podi`e na povr{inu.
Kada se ohladi, na povr{ini vode vosak
o~vrsne u vidu vo{tanog bloka.
Dobijawe voska parom
Princip ovih topionika je slede}i: dva
povezana tanka su postavqena jedan do drugog.
Ramovi, sa}e ili medni poklopci se stavqaju u
metalnu re{etkastu korpu unutar glavnog tanka.
Parno topqewe je zadovoqavaju}i metod
za medne poklopce, ali mawe odgovara za
topqewe starog sa}a budu}i da se od wega dobija
samo 80-82% voska.
Dobijawe voska parom i presom
Korpa sa starim sa}em se potapa u tank sa
vrelom vodom, koji ima vodootporni poklopac.
Klip je sposoban da dostigne pritisak od 15 T
pri presovawu sa}a.
Tank se dr`i potopqen oko jedan ~as.
Vosak izlazi kroz slavinu na najvi{qem delu
tanka. Ovaj tip vo{tanog topionika mo`e da
primi sa}e sa 60 ramova od legla ili i vi{e. Od
wega se dobija odli~nih 90% voska.
Dobijawe voska
centrifugalnim topqewem
Vosak se tako|e mo`e dobiti upotrebom
centrifugalne sile.
Za ovaj metod sa}e se topi u vreloj vodi i
dobijena me{avina se vadi jo{ uvek vrela, u
korpe centrifugalnog ekstraktora. Me{avina
mora da se odr`ava na temperaturi iznad 65oC da
bi se spre~ilo talo`ewe voska.
Ovaj tip ekstraktora nije pogodan za tretirawe malih koli~ina starog sa}a ili poklop~i}a, a i mnogo je skup za instalirawe zbog
cevovoda koji je neophodan, zbog kru`nog toka
sistema.
Dobijawe voska pomo}u
hemijskih rastvara~a
Vosak isto tako mo`e da se dobije
kori{}ewem hemijskih rastvara~a. Da bi se ovo
uradilo, staro sa}e se me{a sa masnim supstancama kakve su benzol, aceton, toluen ili
trihloretilen.
Ovaj metod se koristi u laboratorijama i
u industrijskoj proizvodwi voska da bi se iscedila i posledwa kap voska iz ostataka preostalih
posle klasi~nih metoda. Ali vosak dobijen na
ovaj na~in uvek sadr`i tragove rastvara~a, a
rezultat toga jeste nemogu}nost kori{}ewa u
ko{nicama.
Dobijawe voska pomo}u toplote i
kori{}ewa elektri~nih elemenata
Ovim metodom se posti`e u{teda jer nije
obavezno otse}i sa}e sa rama pre tretirawa.
Ramovi i sa}e su postavqeni izme|u dve vertikalne metalne plo~e u koje su ugra|eni elektri~ni grejni elementi. Jedna poluga pokre}e
plo~e jednu ka drugoj i kako se vosak topi, tako
pada u prihvatni sud. Kada je sav vosak istopqen,
plo~e se razmi~u i sav otpad pada u drugi tank.
Zavisno od modela, ovaj tip ma{ina obradi 30-80 ramova na sat.
BLOKOVI VOSKA
Bez obzira koji sistem je kori{}en za
dobijawe voska, on }e se stvrdnuti ~im se ohladi.
Novi vosak }e biti daleko od ~istog, zato {to
sadr`i veliku koli~inu vode i ne~isto}a.
Da bi se dobio vosak najvi{eg kvaliteta
me{avina mora da se odr`ava toplom u {to je
mogu}e du`em periodu dok se vosak ne istalo`i
po slojevima.
Ovo se posti`e kori{}ewem zagrejanog
- 78 -
@ivadinovi} Rodoqub
tanka za talo`ewe. Najjednostavniji na~in jeste
ako kofu stavimo u kutiju punu strugotine i
pokrijemo je debelim poklopcem. Kada se vosak
istalo`i i potpuno ohladi, blok je spreman za
va|ewe iz kalupa (kofe).
Izgled savremene linije
za proizvodwu voska
Zbog razlike u gustini izme|u kalupa i
vode, vosak }e isplivati na povr{inu vode i bilo
kakva ne~isto}a }e biti ispod wega. Kada vosak
o~vrsne, ne~isto}e se grebawem odstrane.
Ako se vosak ohladi previ{e brzo, velika
koli~ina ne~isto}a }e ostati u vosku, pa moramo
ponovo da ga topimo.
Da bi se stopili blokovi voska, on se
zagreva na 80oC u tanku sa dvoslojnim zidovima u
kojima struji topla voda. Ne~isto}e se odstrawuju otvarawem slavina na razli~itim nivoima
tanka.
Druga tehnika se sastoji u tome {to se
koristi tank za talo`ewe koji ima slavine na
razli~itim nivoima. Dva otvora, na rastojawu od
3 cm se postavqaju pribli`no na nivou dodira
voska i vode. Ovo osigurava da vosak isti~e bez
ne~isto}a.
Pre nego se ovo pripremi, voda se ispu{ta
napoqe kroz ni`i otvor sve dok se ne pojavi
vosak. Kada se do|e do ove ta~ke, vosak mo`e slobodno da se to~i na gorwoj slavini u kofe ili
kalupe koji bi trebalo da su sa izolovanim dnom
(stiropor ili drvo) i pokrivaju se }ebetom da bi
se u wega apsorbovao vi{ak vlage. Preostali
vosak se ponovo topi.
Za hla|ewe je potrebno 48 ~asova.
PROIZVODWA SATNIH
OSNOVA
Izbor sirovog materijala
Sasvim nezavisno od tehnike proizvodwe,
vosak od poklop~i}a, verovatno zato {to je
previ{e ~ist, daje krte mawe elasti~ne satne
osnove, nego {to je slu~aj kod satnih osnova dobijenih od obi~nog sa}a.
Proizvo|a~i
satnih
osnova
vi{e
favorizuju vosak od sa}a, ali generalno koriste
razumnu me{avinu obe vrste voska sa ciqem da
sjedine snagu i elasti~nost.
IZRADA VO[TANIH
SATNIH OSNOVA
Presa za vosak u obliku plo~e
Prese-plo~e sli~ne onoj koju je prona{ao
Sjfutdif nisu vi{e u modi budu}i da daju prilino
Foto:
RODOQ
UB @I
VA
DINOV
I]
Pomenuti
na~in rojewa
je prezentovan
p~elarima, i
oceweno je da
nosi veliku
perspektivu
svakom
ma{tovitom
p~elaru u
proizvodwi
ve}e koli~ine
voska, kao i u
boqem
zdravstvenom
stawu p~ela.
,,
Najjrev
vnos
snijji ~lanov
vi Dr
ru{tv
va p~elar
ra ,,Aleks
sinac is
spr
red p~elar
rske ku
u}e
vi}a, na p~elar
rskom pikniku
u i pr
rezentacijji rojjew
wa sa
p~elar
ra Vojjkana Stojjanov
100% zamenom sa}a u dr
ru{tv
vima.
P~eliwi vosak i proizvodwa satnih osnova
debele, krte listove satnih osnova i tra`e puno
rada za proizvodwu.
Prese u obliku vaqaka
Danas je ovo najpopularniji metod.
Postoje dve sasvim razli~ite procedure:
(1) Ispup~eno gravirani vaqci
-direktan metodOvo je br`a tehnika (ali ne i boqa primedba urednika) za izradu satnih osnova.
Te~ni p~eliwi vosak se kre}e pravo na vaqke
koji se hlade vodom i koji su ispup~eno izgravirani u obliku heksagonalnih }elija. Tako se
vosak hladi i presuje u isto vreme u jednu
neprekidnu traku koja se se~e na odgovaraju}e
dimenzije na drugom delu linije za proizvodwu
vo{tanih satnih osnova.
Ipak, osnove proizvedene na ovaj na~in
su ~esto ~vrste i krte.
krte
(2) Ispup~eno gravirani vaqci
i
prethodno izvaqani listovi voska
-indirektni metodU ovoj proceduri prethodno izvaqani
(laminirani) listovi voska se propu{taju kroz
ispup~eno izgravirane vaqke. Ove ma{ine se
uglavnom koriste od profesionalnih proiz vo|a~a satnih osnova.
osnova
Standardna praksa jeste pravqewe duge
Foto: Jugoslav Stojkovi}
- 79 -
rolne ravnog (neugraviranog) p~eliweg voska
debqine pribli`no 3-4 cm uz sporo okretaw
glatkih vaqaka, koji se iznutra hlade vodenim
mlazovima, a u tanku se nalazi stopqeni vosak
koji se kre}e ka vaqcima. Jedan sloj voska koji se
formira na povr{ini se odstrawuje no`em
postavqenim neposredno ispred vaqaka za
laminirawe. Iza tih vaqaka izlazi neprekinuti
list koji, kada se jednom ohladi, automatski se
uvija u veliku rolnu.
Pritisak koji se primewuje tokom ove
tehnike su{tinski tako mewa fizi~ke karak teristike voska da listovi postaju mawe
krti i fleksibilniji nego satne osnove
napravqene bilo kojim drugim metodom.
metodom
Laminirana traka je sada spremna za
slede}i korak proizvodwe satnih osnova. Rolna
voska se stavqa u tank sa toplom mekom vodom
(40oC), i pa`qivo se odmotava. Zbog mawe gustine voska, rolna plovi na vodi. Kraj trake se
stavqa izme|u vaqaka ~ija je povr{ina sada
izgravirana u obliku heksagonalnih }elija, te se
proizvodi neprekidna traka gotove satne osnove.
Pri rotirawu, vaqci se vla`e serijom malih
mlazova nasapuwene vode. Traka satne osnove se
onda se~e na table potrebne veli~ine koje se
automatski re|aju na kraju proizvodne linije.
Ukratko, pravo ~udo tehnike i
kvaliteta ! (primedba urednika)
- 80 -
PRIRODNI
ODBRAMBENI
MEHANIZMI
P^ELA NA
BOLESTI I
PARAZITE
Svuda u svetu razvoj p~elarstva ometaju
razli~iti faktor, me|u wima i bolesti i paraziti. Paraziti )Wbsspb! ili Bdbsbqjt), trule`i,
nozema i drugo dovode do ogromne ekonomske
{tete.
P~eliwa zajednica, ovaj fascinantan
super organizam je tokom evolucije sa ciqem
pre`ivqavawa razvio u borbi za `ivot uspe{ne
odbrambene mehanizme protiv bolesti, parazita
i drugih za `ivot {tetnih faktora. I pored
svega toga, medonosna p~ela pokazuje enormno
velike sposobnosti prilago|avawa na specifi~no okru`ewe. Ista rasa p~ela mo`e da `ivi
u tropskim podru~jima, u pustiwi, ba{ kao i u
podru~jima sa promenqivom ili pak hladnom
klimom.
I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v, S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 .
Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj
[TETNI FAKTORI PROTIV KOJIH
P^ELE MORAJU DA SE BRANE
(1) Velika armija patogena, parazita,
prenosioca bolesti, grabqivaca i {tetnika.
(2) Odre|ena okru`ewa koja ponekad nisu
odgovaraju}a zbog nedostatka medonosnih i
polenonosnih biqaka.
(3) Nadmetawe sa drugim p~eliwim zajednicama za hranu (previ{e zajednica na malom
medonosnom prostoru).
(4) Direktno uznemiravawe od ~oveka:
@ivadinovi} Rodoqub
Autor:

Kptu!! I/!! Evtunboo
Ojfefst
Mboeftjotujuvu!! gvs!! Cjfofolvoef
Dfmmf-!! Hfsnboz
^lanak je objavqen u Bnfsjdbo!Cff
Kpvsobm-u za juni 1993. godine i
Melitagori za maj 1996.

pogre{no upravqawe p~elama, pogre{ne intervencije u ko{nicama, kori{}ewe nepogodnih
nesavremenih ko{nica, pogre{na upotreba lekova sa {tetnim umesto korisnim posledicama.
(5) Indirektne {tete koje izaziva ~ovek:
uni{tewe medonosne flore kao rezultat modernizacije poqoprivrede i {umarstva, upotreba
pesticida i industrijsko zaga|ewe.
Ovaj rad se bavi samo prvom grupom faktora: `ivim organizmima koji ometaju `ivot
p~eliwim dru{tvima, u koje spada skoro ceo
jedan spektar dela `ivotiwskog carstva. Na
primer: virusi (me{inasto leglo, paralize),
bakterije (trule`i, septikemija), protozoe
(nozemoza), gqive (kre~no leglo, kameno leglo,
polenske gqivice), paraziti (Bdbsbqjt-! WbsspbUspqjmbfmbqt), insekti (ose, mravi, muve-Ubdiojet,
sve vrste vo{tanog moqca), amfibije (Cvgp!nbsj.
ovt), ptice (p~elarica), sisari (kuna, medved,
mi{), i naravno ^OVEK.
P~eliwa zajednica kao celina, je kao i
mnoge druge `ivotiwe sposobna da koristi
odbrambene strategije protiv ovih neprijateqskih faktora i organizama. Da bi se razumeli
ovi odbrambeni mehanizmi, potrebno je da se
razlu~e neki osnovni biolo{ki fenomeni koji
karakteri{u p~eliwu zajednicu kao socijalni
organizam.
(1) P~ele su holometaboli~ki insekti.
insekti
U toku raznih razvojnih stadijuma one stalno
mewaju svoje navike. Mlade larve se sasvim razlikuju od odraslih, pa ih i bolesti takvima
prate.
(2) Medonosne p~ele nisu doma}e
`ivotiwe, niti ih je takvima mogu}e
u~initi.
u~initi One sakupqaju wihovu hranu u slobodnoj prirodi kao {to to rade i drugi insekti. Ova
jaka zavisnost od prirode, skoro van ~ovekove
kontrole zna~i da `ivot ili smrt p~eliwih
zajednica zavisi od bogatstva medonosnih i
polenonosnih biqaka u okolini, ali isto tako i
od biqaka koje mogu biti kontaminirane pesticidima.
(3) Harmonija u p~eliwoj zajednici.
zajednici
Ovaj fascinantan red hiqada `ivih organizama
koji `ive zajedno, je baziran na uro|enom ili
nau~enom pona{awu, podeli rada, reakciji na
hemijske i fizi~ke signale i na osnovnom
fenomenu ponude i potra`we. P~eliwa zajednica je samoreguli{u}i sistem za balansirawe,
Prirodni odbrambeni mehanizmi protiv bolesti i parazita
- 81 -
otvoren za stimuluse iz
z ajednica ima dobr o
ko{nice i okoline, jedna I z b r o { u r e : N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v , S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 . razvijene mehanizme
r a v n o t e ` a v e o m a Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj
koji joj omogu}uju
pripravna za opasnosti
opstanak.
iz spoqne sredine.
Csfutdilp! opisuje
Razmena hrane, sa svim
ovo stawe na slede}i
wenim konsekvencama,
za
na~in:
,,[ansa
igra va`nu ulogu u ostopstanak se bazira na
varewu harmonije zajedprirodnoj sposobnosti
nice, tj. super organizma.
p~eliwe zajednice da
(4) Zavisnost od
odoli stalnim napadima
sezone i okoline.
brojnih patogena. Pored
okoline Rast
i smawewe populacije u
toga, dopunski postoje
toku godine. Postoje
{tete zbog pesticida,
dugove~ne
zimske
i
zaga|ewa okoline i
kratkove~ne letwe p~ele, svaki vid sa svojim
drugih negativnih uticaja. Uz to, danas odbramrazli~itim fiziolo{kim osobenostima.
beni mehanizmi moraju da funkcioni{u boqe
,,
(5) Podela rada.
nego ikada .
rada Unutar ko{nice vlada
stroga podela rada zasnovana na genetskim fakK/Buljotpo (1985) ka`e: ,,Kqu~ za kontrolu
torima (podfamilije), na uzrastu p~ele, na
bolesti jeste ne samo razumevawe ovih odbramrazvoju odre|enih `lezdi, ali isto tako i na
benih mehanizama, ve} i celokupnog odnosa
,,
aktuelnim potrebama p~eliwe zajednice.
doma}ina (obolelog) i patogena .
(6) Podela na dve specifi~ne `enske
Kada je jedan socijalan organizam kakav je
kaste: matica i radilica.
p~eliwa zajednica bolestan? Prisutnost patogeradilica
(7) P~eliwa dru{tva se razmno`avaju
na u dru{tvu, u pojedina~nim p~elama, u hrani,
iskqu~ivo rojewem.
vosku itd. ne zna~i i da je dru{tvo bolesno.
rojewem Ne postoje pojedina~ne
p~ele koje odle}u iz
K/Buljotpo (1985) opet
zajednice sa namerom da
je
navodi:
,,Op{te
zasnuju novo p~eliwe
verovawe da je p~eliwa
dru{tvo kao {to to ~ine
zajednica na lo{em putu
bumbari. Nasuprot tome,
ako je veliki broj wenih
rojewe je oblik vegetap~ela
zara`en.
tivne podele jednog orgaSuprotno je verovatno i
nizma. Roj je savr{eni
istina: mnogo p~ela je
po~etak koji u sebi nosi
zara`eno jer je p~eliwa
sve {to je potrebno novoj
zajednica na lo{em putu,
p~eliwoj zajednici.
tj. wena prirodna kon Pored toga, rojewe je
trola je iz nekog
,,
savr{eni lek za p~eliwe I z b r o { u r e : N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v , S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 . razloga rastrojena .
dru{tvo, jer elimini{e F o t o : j o h / ! \ u f g b o ! L p o p { t j
U p~eliwoj zajednegativne faktore iz
nici koja ne pokazuje
starog gnezda (bolesti, parazite, nedostatak
nijedan znak bolesti mogu biti prona|eni patohrane, opasnosti iz okoline).
geni skoro svih bolesti. Neki patogeni, kao {to
Na prvi pogled neko mo`e da pretpostavi
je uzro~nik nozemoze, mogu se na}i skoro u ba{
da dru{tvo sa svim svojim zalihama hrane mo`e
svakom dru{tvu. Tako|e, pojedina~ne p~ele mogu
da bude idealna podloga za odgajawe bezbroj patobiti katastrofalno bolesne, dok je sama p~eliwa
gena, klica i {tetnika: konstantna visoka temzajednica potpuno zdrava.
peratura i vla`nost, tama, velika koli~ina
P~eliwa zajednica je bolesna kada broj
hrane (med kao ugqenomrtvih ili bolesnih
hidratna i polen kao
p~ela, larvi ili lutki,
proteinsko-vitaminska
prelazi odre|ene
hrana), hiqade zbijenih
granice, tako da se norp~ela, kojima se patogeni
malno funkcionisawe
mogu lako prenositi,
dru{tva zna~ajno
velika podru~ja sa
poremeti. Sa druge
otvorenim leglom, posstrane, mali gubitak
tojan dolazak i odlazak
zara`enih p~ela i
p~ela, sakupqawe hrane
razvojnih stadijuma je
i vode iz okoline kojima
neophodan za `ivot jedne
se patogeni mogu uneti u
zdrave p~eliwe zajedko{nicu. I pored svega
nice.
o v o g a , j a k a i I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v, S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 .
Glavni odbramharmoni~na
p~eliwa F o t o : j o h / ! \ u f g b o ! L p o p { t j
beni mehanizmi koje
- 82 -
@ivadinovi} Rodoqub
p~eliwa zajednica koristi protiv bolesti i
parazita su slede}i:
- 1 HIGIJENSKO I NEGOVATEQSKO
PONA[AWE MEDONOSNIH
P^ELA
Obi~no p~ele odstrawuju iz ko{nice sve
{to im se ~ini abnormalnim: strane objekte,
bolesne ili mrtve larve, mrtve p~ele, strane
organizme itd.
Pored ovoga, odrasle p~ele veoma temeqno ~iste same sebe ili p~ele oko sebe (negovawe). Ovo higijensko pona{awe mo`e dobro da
bude demonstrirano kod p~eliwih zajednica
otpornih na ameri~ku kugu. To mnogo zavisi od
naslednih osobina p~ela. Odgajawem i selekcijom p~eliwih zajednica koje kroz vi{e generacija imaju pomenutu osobinu, mogu}e je dobiti
sojeve otporne na ameri~ku kugu. Higijensko
pona{awe odraslih p~ela je odgovorno za ovu
otpornost: radilice otpornih sojeva mnogo br`e
otklapaju }elije sa bolesnim i mrtvim larvama i
uklawaju ih iz ko{nice. Sojevi koji su osetqivi
na kugu ovo ne uspevaju da urade, ve} delovi
zara`ene materije ostaju u }elijama, ili ~ak i
cele bolesne i zbog toga izobli~ene larve.
Najmawe dva gena su odgovorna za ovo
(Spuifocvimfs, 1964,: v (vodbq ili otklopi) i s
(sfnpwf ili odstrani)).
Generalno uzev{i, higijensko pona{awe
se bazira na tri koraka:
(A) Pojedina~na p~ela inficirana
patogenom brzo reaguje na wega te se razboli i
uskoro umire.
(B) Soj p~ela prepoznaje ovaj stadijum
infekcije kao abnormalan.
(V) Soj p~ela odstrawuje abnormalni
stadijum legla. Isto tako abnormalne ili
bolesne odrasle p~ele se u odre|enim slu~ajevima odstrawuju.
Ovim lancem se infekcija prekida.
P~eliwa zajednica kao celina, a mawe p~ela kao
jedinka, pokazuje rezistenciju na napad patogena.
Druge bolesti, kao {to su me{inasto leglo,
kre~no leglo, nozemoza, paraliza, septikemija i
sl. su dobri primeri za ovaj odbrambeni mehanizam. ^ini se da je higijensko pona{awe efektivno ~ak i protiv varoe u odre|enim p~eliwim
zajednicama Bqjt!Nfmmjgfsb!(Cvdimfs, 1992).
I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v, S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 .
Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj
Radilice Bqjt! Dfsbob! su sposobne da
odstrane varou sa wihovih tela za samo nekoliko
sekundi. ^esto im u tome poma`u i susedne p~ele.
Pored ovog, p~ele Bqjt!Dfsbob su sposobne da prepoznaju poklopqene }elije legla zara`ene
varoom. One otvaraju }elije, odstrawuju varou i
ubijaju je tako {to joj odgrizu noge. U dru{tvima
Bqjt!Nfmmjgfsb ovo pona{awe je zabele`eno samo
u nekoliko slu~ajeva. Ali se ~ini da je najrazvijenije kod afrikaniziranih p~ela u Ju`noj
Americi (Svuuofs, 1992). Veoma je korisno
obra}ati pa`wu na pojavu ovakvog pona{awa,
makar i u mawem stepenu, budu}i da u budu}nosti
ovakve karakteristike mogu biti poja~ane selekcijom na odre|ene genetske sojeve. Svuuofs je 1992.
konstatovao: ,,Karakter aktivne odbrane od
varoe verovatno }e igrati va`nu ulogu u budu}im
programima za selekciju medonosne p~ele koja }e
,,
biti tolerantna na varou .
I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v, S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 .
Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj
- 2 VELIKA SPOSOBNOST
REGENERACIJE GUBITKA
P^ELA
Ovaj mehanizam je od izvanredne va`nosti
i karakteristi~an je za socijalne insekte kao
{to je medonosna p~ela i zaista je veoma
efikasan. On je povezan sa prvim mehanizmom.
Gubici u p~elama se kompenzuju za kratko vreme.
-3CJFOFOVNTBU[
I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v, S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 .
Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj
Cjfofovntbu{! zna~i neprekidnu rotaciju
p~eliwih generacija: leglo - odrasle p~ele leglo itd. Ovaj fenomen je ekstremno zavisan od
Prirodni odbrambeni mehanizmi protiv bolesti i parazita
I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v, S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 .
Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj
- 83 -
zna svaki p~elar roj aktivira sve biolo{ki
bazirane impulse i navike u pona{awu kao {to
je izgradwa sa}a, sakupqawe hrane, odgajawe
legla itd. On sam sebe odvaja od biv{eg infektivnog pritiska u maj~inskoj p~eliwoj zajednici.
P~elar treba da izvede zakqu~ke iz ovakvog
pona{awa p~ela, i da ih primeni u svojoj tehnici
p~elarewa (pre svega da ~e{}e zamewuje sa}e primedba urednika).
- 5 OGRANI^AVAWE BOLESTI NA
P^ELIWE LEGLO ILI ODRASLE
P^ELE
stimulacije okru`ewa (vreme, polenske i medne
rezerve), ali isto tako i od genetike p~ela.
Ako jedna generacija sledi drugu nema
prekida u odgajawu legla, du`ina `ivota
odraslih p~ela je normalna, a mnogi paraziti i
patogeni imaju malu {ansu da se razmno`avaju.
Najboqi primer za ovo jeste trahejni parazit
Bdbsbqjt! Xppej. Pod normalnim uslovima
rotacija p~eliweg `ivotnog ciklusa nadopuwuje
brzi gubitak starijih inficiranih odraslih
p~ela, tako da `ivotni ciklus Bdbsbqjt-a ne
mo`e da se kompletira. Ali u vla`nim i
ekstremno suvim letima, p~ele izletnice `ive
du`e jer mawe rade. K/Buljotpo! ka`e: ,,Tako one
`ive dovoqno dugo kako bi Bdbsbqjt!!kompletirao
svoj `ivotni ciklus. U dobrim godinama izletnice `ive radno, ali zato kratko i Bdbsbqjt
,,
umire sa wima . Isto tako su ume{ani i drugi
faktori kao {to je mogu}nost Bdbsbqjt-a da se
preseli na druge mla|e p~ele.
I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v, S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 .
Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj
-4FORMIRAWE ROJA
ROJEVNI IMPULS
Drugi veoma efektivan odbrambeni mehanizam je impuls p~eliwe zajednice da se podeli,
da formira rojeve. Roj napu{ta maj~insko
dru{tvo, koje bi eventualno moglo da bude i
bolesno, i gradi novo sa}e.
Ovo je mnogo va`an prekid infektivnog
lanca u slu~ajevima mikrobnih patogena.
K/Buljotpo! (1985) pi{e: ,,Prirodna kontrola
ameri~ke kuge jeste uni{tavawe sa}a, budu}i da
je sa}e slaba ta~ka u vezi izme|u p~ela i Cbdjmmvt
mbswbf!mbswbf (izaziva~ ameri~ke kuge). Kao {to
Ovaj fenomen je evoluirao kao velika
selekcijska prednost medonosne p~ele. Obi~no
patogeni, izaziva~i bolesti p~eliweg legla nisu
{tetni za odrasle p~ele i sa druge strane,
bolesti odraslih p~ela ne napadaju leglo
(kameno leglo i varoa su izuzeci ovog pravila).
I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v, S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 .
Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj
- 6 KONTROLA PLODNOSTI I
[email protected] PARAZITA
STRATEGIJAMA P^ELIWE
ZAJEDNICE
Ovaj odbrambeni mehanizam je zaista
interesantan u vezi sa varoom. Sada{we
istra`ivawe ove teme posebno u vezi sa originalnim doma}inom varoe Bqjt!Dfsbob bi ispunilo jo{ neko dopunsko istra`ivawe. Jer, mnoga
istra`ivawa tek treba da budu ura|ena. Ja }u
ograni~iti ovaj rad na samo neke aspekte.
Otkrivene su razlike u reprodukciji
varoe koja parazitira evropske p~ele (Bqjt
Nfmmjgfsb*! ne samo izme|u razli~itih dru{tava
nego i u samoj p~eliwoj zajednici: `enke varoe se
reprodukuju mnogo vi{e u trutovskom nego u
radili~kom leglu (u proseku iz trutovskog legla
izlaze 2,6 plodne varoe, a iz radili~kog samo
1,3). Za ove razlike su odgovorni razni faktori
kao {to je ishrana, ili hormoni, ili du`ina
razvoja i trajawe perioda poklopqenog legla.
Trutovsko leglo je daleko privla~nije za varou
od radili~kog (u proseku 8,6 puta). ^ini se da
tako medonosna p~ela namamquje varou u zamku
zvanu trutovsko leglo, tako da radili~ko leglo
ostaje bez zna~ajnije zaraze pa tako mo`e da
ispuni najva`nije funkcije p~eliwe zajednice.
Kod p~ela Bqjt! Dfsbob! ova osobita pri-
- 84 -
@ivadinovi} Rodoqub
mamqivost trutovskog legla za varou je ekstremno dobro razvijena i ima odbrambeni efekat za
dru{tvo: ove inficirane trutovske }elije koje
imaju veoma te`ak vo{tani poklopac se ~esto i
ne otklapaju. Ostaju neotklopqene pa i trutovi i
varoe umiru zajedno unutra. Ovo poma`e zna~ajno
da se redukuje populacija varoe.
Postoji mnogo indicija da }e biti mogu}e,
posle dopunskih istra`ivawa, selektirawe,
odgajawe i potpunija analiza, da se prona|u sojevi medonosne p~ele od na{ih evropskih rasa
p~ela koji su na neki na~in otporni na varou, ili
barem tolerantni na wu. Mehanizmi koji su
ukqu~eni u ovu rezistenciju odnose se na vi{e
razli~itih faktora (Lfgvtt, 1993).
- 7 IMUNITETNE REAKCIJE
Iako pojedina~no ~lanovi p~eliwe zajednice (larve ili odrasle p~ele) op{te uzev{i
nisu osobito otporne na patogene, bile su ispitivane imunitetne reakcije na individuama a to
otkrivawe
formiranih
antitela
zna~i
(Dbtuffmft i saradnici, 1989). Ako se strana
tela ubace u hemolimfu p~ela formiraju se
peptidi sa konstantnom sekvencom od 18
aminokiselina. Otkriveno je da ovi peptidi
imaju baktericidno dejstvo! Isto tako mo`e
se demonstrirati fagocitoza u hemolimfi
p~ela: patogene bakterije ( Qtfvepnpobt )
koje su bile unesene u hemolimfu p~ela bile
su odstrawene (pojedene) od strane fagocit nih krvnih }elija ( hsbovmpdzuft ) u hemolimfi.
mogu}nosti da ih prenese drugoj p~eli putem trofilakse (socijalna razmena hrane). Ovi prirodni odbrambeni mehanizmi su veoma efikasni u
redukciji {irewa klica. Mogu se pokazati i
genetske razlike u ovom pona{awu izme|u
razli~itih p~eliwih zajednica.
- 10 ANTIBIOTSKE SUPSTANCE U
P^ELIWIM DRU[TVIMA
Antibiotske supstance u p~eliwoj zajednici su od presudne va`nosti za odbranu od
mikroorganizama, naro~ito u za{titi rezervi
hrane. Navika (pona{awe) p~ela da ~uvaju med i
polen tokom dugog perioda ~ini neophodnom
za{titu ove hrane od kvarewa, tako da je
mikroorganizmi ne bi koristili u svojoj
ishrani. Zato mi u p~eliwoj zajednici nalazimo
skoro sterilne uslove: }elije sa}a, zidove
ko{nice, hrana za larve i naro~ito skladirani
med i polen (perga) sadr`e antibiotske komponente (Treba re}i da je polen koji se prera|uje u
pergu od strane p~ela, daleko od sterilnog. U
wemu je na|eno 107 vrssta gqivica, 81 vrssta
kvassaca i 39 vrssta bak
kterija a svi ovi mikroorganizmi ulaze u p~eliwi recept za spravqawe
perge, i one ih dodaju u onom delu prera|iva~kog
ciklusa, kada su i potrebni - primedba urednika).
Hemijska priroda ovih supstanci je krajwe
razli~ita: fenolni sastojci u propolisu kao
{to su flavonoidi, kafeolidi itd., glikooksidaza koja formira vodonik peroksid, masne kiseline, terpeni, peptidi i druge komponente.
- 8 UBADAWE I [email protected]
Protiv grabqivaca, neprijateqa, i neprijateqskih napada~a p~ele se efektivno brane
ubadawem, ali isto tako i svojim vilicama. Ne
postoji sumwa da je opstanak medonosne p~ele
preko milion godina zavisio od sposobnosti
ovih insekata da se odbrane kori{}ewem uboda
kao efektivnog oru`ja, ~esto ubijaju}i neprijateqa. P~ele radilice Bqjt! Dfsbob, kao {to je
ve} napomenuto mogu da uhvate ili zgrabe varou,
ubijaju}i je ili je rawavaju}i ugrizima. U mnogo
mawem stepenu to ~ine i na{e p~ele Bqjt
Nfmmjgfsb.
.!:!.
QSPWFOUSJDVMVT!
Sakupqawe meda i pona{awe pri razmeni
hrane bi bili pogodni za {irewe mikroba mnogo
br`e niz p~eliwu zajednicu da ne postoji qspwfo.
usjdvmvt. Ova tesna mi{i}na cev stoji izme|u
hrane sa jedne strane i `eludca sa druge i ima
ulogu filtera koji odstrawuje ~vrste elemente
(bakterijske spore, polen itd.) iz hrane. Npstf i
Dppqfs (1985) pi{u: ,,Ovo se vr{i na ~etiri nezavisne i pokretne trouglaste usne koje love
~vrste elemente wihovim resama u vidu vlakana i
spu{taju ih dole u ~etiri mala udubqewa. Kada
se one napune sadr`ina se prenosi do `eludca
,,
radi varewa ili osloba|awa . Ovim metodom
p~ela mo`e da odstrani klice bolesti bez
I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v, S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 .
Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj
Pored za{tite rezervi hrane antibiotskim supstancama, one p~elama poma`u i u
odbrani od patogena. U na{oj laboratoriji je
pokazano da kulture Cbdjmmvt! mbswbf! mbswbf i
Cbdjmmvt! bmwfj mogu da budu zaustavqene u razvoju
pomo}u vodonik peroksida koji je ve} pomenut.
Vrlo je verovatno da se isto doga|a i u crevima
larvi koje su inficirane patogenima. Trebalo
bi da se izvedu dodatna daqa istra`ivawa o tome.
ZAKQU^AK ZA
P^ELARSKU PRAKSU
Nema sumwe da je otpornost dru{tva na
bolesti blisko povezana sa stepenom efikasnosti ovih 10 odbrambenih mehanizama koji su gore
pomenuti. Preostaje jo{ posledwe pitawe: kako
Prirodni odbrambeni mehanizmi protiv bolesti i parazita
da gajimo p~ele na prikladan na~in a da ne
naru{imo zdravqe i harmoniju p~eliwe
zajednice kao i prirodne strategije sistema
odbrane od bolesti? (Onda kada shvatimo koliko
je va`no ba{ to - ne naru{iti prirodne odnose u
zajednicama, mo}i }emo da o~ekujemo od na{ih
dru{tava da budu zdrava i da donesu puno svojih
proizvoda koji su nam, pre svega, ekonomski
bitni. Sve dok na{e tehnike p~elarewa
naru{avaju prirodnu strukturu u ko{nici, dotle
}e p~ele i prinosi trpeti, a na{ rad biti uzaludan - primedba urednika).
Potrebno je uzimati u obzir pet glavna
kriterijuma:
(1
1 ) Gajewe p~ela koje imaju sve
nasledne faktore potrebne za odbranu od
bolesti.
bolesti Ovo se mo`e posti}i selekcijom i odgajawem povoqnog genetskog materijala, koji odgovara lokalnim uslovima okoline p~eliwaka
(lokalni ekotip odgovaraju}ih p~ela, sojevi od
odre|ene izabrane rase). U modernom p~elarewu
vi{e ne postoji prirodna selekcija p~eliwih
zajednica. Zato moramo da sami reagujemo i da
odstrawujemo slaba, nepogodna dru{tva.
Selekcija nije ni{ta drugo do kopija doga|awa u
prirodi. Csfutdilp, 1973. navodi: ,,Ako konstantno elimini{ete lo{e p~eliwe zajednice, ne}ete
,,
imati problema sa bolestima p~ela . Razume se,
ova izjava treba da se prihvati na jedan razuman i
delimi~no ograni~en na~in. Jer, postoji mnogo
izuzetaka lokalne prirode!
(2
2 ) Okolina mora da obezbedi dovoqno
hrane za p~ele.
p~ele Mora da bude dovoqno pravog
nektara i polena. Ne sme se prekidati prerada
meda u ko{nici i wegovo sakupqawe van
ko{nice. U suprotnom, p~eliwe zajednice treba
prihrawivati ili transportovati u podru~ja sa
boqom pa{om. Gladna p~eliwa zajednica ne mo`e
da se brani od bolesti.
(3
3 ) Ko{nica i wene dimenzije i kon strukcija moraju da budu u ravnote`i sa
potrebama p~eliwe zajednice i sa tehnikom
p~elarewa koju p~elar primewuje.
primewuje
(4
4 ) Gajewe p~ela bez kori{}ewa leko va.
va Op{te uzev{i, tretman lekovima se kosi sa
prirodnim odbrambenim mehanizmom gore
spomenutim! Cbjmfz, 1981. godine navodi:
,,Osobito kori{}ewe antibiotika, koji ne
odstrawuju infekciju, i koji dozvoqavaju patogenima da se {ire neotkriveni (pogledajte
komentar urednika na strani 9 ove kwige primedba urednika), vode u zavisnost od ~estih i
,,
{iroko rasprostrawenih tretirawa .
Kori{}ewe antibiotika kod ameri~ke kuge je
najboqi primer za konstantno maskirawe
zara`enih p~eliwih zajednica. Kori{}ewem
lekova patolo{ki simptomi mogu da i{~eznu,
opasnost od pojave infekcije se smawuje, ali
milioni patogenih klica (u ovom slu~aju spora)
su jo{ uvek u p~eliwoj zajednici, u sa}u, u rezervama hrane, ~ekaju}i pogodan trenutak za razmno`avawe, i to masovno. Ovakav trenutak }e nastati recimo kada se lekovi ne koriste
- 85 -
neprestano. I p~eliwe zajednice u susedstvu su
tako|e u opasnosti. Upotreba lekova omogu}uje
inficiranoj larvi da `ivi. Ovo je suprotstavqeno prirodnoj strategiji p~eliwe zajednice da elimini{e patogene klice u larvi {to je
mogu}e pre. Prihrana lekovima maskira
prirodne principe selekcije. Uvek postoje neke
p~eliwe zajednice ili pojedina~ne larve koje su
osetqive na patogen. U prirodnim uslovima one
se iskorewuju. Druge pre`ivqavaju zbog
nenaru{enog odbrambenog mehanizma.
Postoji izuzetak gde je, ~ini se tretirawe
hemikalijama opravdano u dana{we vreme: kod
varooze evropskih medonosnih p~ela. Odnos
doma}in-parazit je toliko skorog datuma da su
prirodni odbrambeni mehanizmi ekstremno
ograni~eni. Zato je neophodno koristiti hemijska sredstva, ali i biolo{ke metode, u sadejstvu sa
lekovima. U protivnom, ve}i broj zajednica }e
biti o{te}en ili }e uginuti, barem u Centralnoj
Evropi.
OVO JE JEDINI ISPRAVAN NA^IN
LE^EWA AMERI^KE KUGE !
ZABORAVITE LI TO, PRO]I ]EMO KAO
AMERIKANCI !
I z b r o { u r e :N p s ! W • f m j f i p ! q m p e v, S l o v a ~ k a , 1 9 9 7 .
Foto: joh/! \ufgbo! Lpop{tj
(5
5 ) Ispravan na~in rukovo|ewa p~eli wim zajednicama.
zajednicama U na{e vreme kada intenzivna poqoprivreda i {umarstvo nude nepogodne
uslove za p~ele, ali se i pored toga o~ekuju dobri
medni prinosi, neophodno je rukovoditi p~eliwim zajednicama na ispravan na~in. Opisivano je
mnogo razli~itih metoda. Meni se ~ini
najva`nijim da te metode u osnovi imaju prirodni pristup p~eliwim dru{tvima. Glavni principi tog uspe{nog na~ina, a koji su dokazani i
prou~eni u Institutu za apikulturu u Dfmmf-u su
slede}i:
1- Svake godine se prave ve{ta~ki rojevi
(paketne p~ele) da bi se razvile mlade p~eliwe zajednice
sa mladim maticama ~ija je oplodwa bila kontrolisana.
2- Ove paketne p~eliwe zajednice su baza za
proizvodwu dru{tava naredne godine.
3- Hemijski tretmani protiv varoe se izvode
iskqu~ivo kod paketnih p~ela, koje nemaju sa}e.
4- Uvek kada je to mogu}e koristiti vo{tane
satne osnove ili novoizgra|eno sa}e.
5- Mlade p~eliwe zajednice se lagano prihrawuju
u jesen {e}erom/medom.
6- Mlade p~eliwe zajednice se objediwuju sa starijim dru{tvima, formiranim jednu godinu ranije, tokom
jeseni svake godine (rotacijski sistem).
7- Ova procedura rotacije (rotacija p~eliwe
zajednice i sa}a) ima slede}e glavne prednosti:
(a) Promocija prirodnog mehanizma za odbranu od
bolesti. (b) Redukovano rojewe. (v) Visok prinos meda.
- 86 -
@ivadinovi} Rodoqub
P^ELIWA JAJA I LARVE
Autor ~lanka:
-Tufwf!! Ubcfs, nau~nik i p~elar, jedan od najpoznatijih u~enika profesora D/M/Gbssbs-a, pisac najzapa`enijih ~lanaka u Bnfsjdbo!! Cff
Kpvsobm-u
-82370 Wjmmfcsvnjfs-!!Hpvepvt-!!Gsbodf

^lanak je objavqen u ~asopisima Bnfsjddbo!!Cff!!Kpvvsobmm, jun 1995. i Melitagora, maj 1996.
reme je da malo porazgovaramo o
p~eliwim jajima, o onome {to znamo i
ne znamo o wima, kao i o p~eliwim larvama. I za
nesre}u, mogu vam re}i da ve}ina onoga {to
ste o wima ~uli do sada jednostavno nije
istina!
I tako, informacije koje `elim da vam
prenesem vi mo`ete da proverite i svojim sopstvenim jednostavnim ispitivawima, da bi
videli gre{im li ili ne. A re}i }u vam i to da
sam mnogo puta gre{io, ali sam se uvek naj~e{}e
ispravqao.
Pa dobro, da po~nemo. U skoro svim kwigama pi{e da treba biti pa`qiv pri pregledu kako
ne bi prehladili leglo, jer se time ubijaju jaja i
larve, naro~ito ako pregled vr{imo u hladno
prole}e ili jesen. Pi{e da se gnezdo tada ne
otvara i da se leglo ne izla`e hladnom vremenu i
tako daqe i tako daqe... E, pa, sve je ovo samo
jedan pregr{t gluposti,
gluposti zato probajte slede}e:
uzmite sa}e sa jajima i mladim tek ispiqenim
larvama, uvijte ga pa`qivo vla`nom krpom, i
stavite preko no}i u fri`ider,
fri`ider a kroz 24 ~asa
ga vratite nazad u p~eliwu zajednicu punu lepih
toplih p~ela i lepog toplog legla. Ozna~ite
ram. Skoro sve mrtve larve i jaja bi}e pojedene od
strane p~ela za dva dana. Zato proverite sa}e
posle 3 ili 4 dana po tretmanu. Neki qudi
odr`avaju svoje fri`idere previ{e hladnim i u
wima se mogu na}i mesta gde se hvata i led. Ne sme
se dozvoliti da jaja i larve zahvati ba{ tolika
hladno}a, jer }e ih to ubiti. Ali ja vam ka`em da
sam dr`ao jaja i jednodnevne larve nekoliko dana
na ledu, i potom sam ih vra}ao u ko{nicu i sve su
larve bile `ive, kao i jaja. I ~iwenica je da
sam ja ~ak i odgajao matice od takvih larvi,
larvi koje bi trebalo da budu mrtve.
mrtve
Tokom godina ja sam oduzimao od p~ela
vi{e hiqada jaja i pravio sam sa wima svakojaka
~uda, kao {to je na primer wihovo stavqawe u
ledeno hladnu vodu (bacao sam jaja jedno po jedno
u vodu i ona su plivala po povr{ini). Potom su
bila potapana. Uzimao sam kapalicu za kapi za
o~i i nakapavao kapi vode na wih dok nisu pala
na dno suda. Tamo su jaja ostajala jedan dan na temperaturi od 18,3oC sve dok ih nisam izvadio na
filter papir u Petrijevu {oqu posle ~ega sam
ih odneo u inkubator da bi video da li }e se
ispiliti, i ve}ina wih se i ispilila.
Ono {to sam otkrio ja, kao i mnogi
V
biolozi, jeste ~iwenica da }e se jaja osu{iti i
uginuti ako ih ne ~uvamo u sredini u kojoj je
vla`nost pribli`no 95%. Zato pri pregledu
ramova sa jajima i larvama moramo voditi ra~una
da ne dozvolimo wihovo isu{ivawe, {to se ina~e
brzo de{ava. Fri`ideri su ekstremno suva
mesta, pa kada u wih stavqate sa}e sa jajima ili
larvama, morate da ga obmotate vla`nom krpom,
ali kada ja to radim, krpu uve`em tako ~vrsto da
vazduh ne mo`e da prodre do sa}a.
-P^ELIWE JAJEFotografija
preuzeta iz
kwige Frawe
Toma`ina:
U Z G O J V I S O K OPRODUKTIVNIH
P^ELA
Drugi na~in na koji mo`ete da ubijete
leglo jeste da ga izlo`ite direktnoj sun~evoj
svetlosti. Ponovo, ne verujte ovome {to vam govorim. Uverite se sami. Uzmite ram sa jajima i
larvama i izlo`ite ga sun~evim zracima u toku
dva minuta, pa`qivo ga obele`ite i pogledajte
kroz ~etiri dana da vidite {ta }ete na}i.
Tokom 15 godina sam imao privilegiju da
radim sa nau~nikom koji je bio jedan od najboqih
istra`iteqa p~ela u svetu es! Puup! Nbdlfotfo
(umro 27. oktobra 1995.). To je bio period od 1950.
Prakti~na biologija: P~eliwa jaja i larve
do 1965. godine i u toku ve}eg dela tog perioda es
Nbdlfotfo je radio na odre|ivawu pola p~ela
(genetski) i letalnoj seriji alela gena koja
rezultuje da se 50% jaja ne ispile ili ih pojedu
p~ele (detaqnije o ovom problemu mo`ete da
pro~itate u kwizi epd/es Zorana Stanimirovi}a,
,,
,,Biologija p~ela , 2000, Beograd - primedba
urednika). On je ~esto imao potrebe da iz ramova
sa jajima odstrani jaja, te da ih stavi na raspolagawe odre|enoj matici, kako bi ih zanela, i koju
bi on testirao. Ja sam mu rekao da sam otkrio
kako sun~evi zraci ubijaju jaja, i on je takve
ramove rutinski izlagao svetlosti na nekoliko
minuta kako bi ubio jaja.
P~ele brzo pojedu mrtva jaja i matica
skoro odmah u iste te }elije polo`i nova jaja.
Mnogo p~elara pregledava ramove sa leglom
svaki dan ili dva, a pri tome ne ozna~avaju pregledane ramove sa jajima i mladim larvama kako
bi videli da li ti pregledi ubijaju jaja i larve.
Vi ovo mo`ete i da isprobate ako `elite da malo
eksperimenti{ete sa va{im p~elama.
Jedan od interesantnih problema p~eliwe
biologije o kome sam razmi{qao vi{e od 20 godina, jeste da se odredi kada se jaja ispiquju.
Otkrio sam da se vrlo malo wih ispiquje za 72-74
~asa po zalegawu. Jedan fakt qudi ~esto `ele da
ignori{u ili da zaborave, a to je da su p~ele
insekti i da je ve}i deo wihove biologije sli~an
biologiji ostalih insekata. Kod nekih insekata
jaja se ispiquju samo ujutru (u
zoru) i mo`ete da ih naterate da
se ispile ako ih dr`ite u totalnom mraku nekoliko dana i
posle momenta kada su prirodno
trebala da se ispile, a ispili}e
se u roku od 24 ~asa posle
trenutka
kada
ih
budete
izlo`ili kratkotrajnoj intenzivnoj svetlosti. Ali, kao {to
znate, p~eliwa jaja se svo vreme
~uvaju u prete`no tamnoj sredini.
Ja sam jaja za koja sam
ta~no znao kada su snesena,
stavqao u inkubator. Posmatrao
sam ih stalno, po~ev od sedamdeseto~asovne starosti da bih
video {ta }e se desiti - a desilo se ni{ta. Oko 22 ~asa (uve~e)
kada su jaja bila stara oko 78
~asova bio sam umoran, gladan i
pospan pa sam sve napustio i
oti{ao ku}i. Sva jaja su se
ispilila do 8 ~asova slede}eg
jutra! Tako sam zakqu~io da se
mali broj jaja ispili tokom
dana, ali da se zato ubedqivo
najve}i broj ispili u zoru. U
su{tini to zaista ima smisla sa
p~eliwe ta~ke gledi{ta budu}i
da je zora uvek period sa
najve}om vla`no{}u. Zatim je se
- 87 -
tako|e na hiqade jaja koje sam stavqao u inkubator ispililo ujutru, a bukvalno samo nekoliko
tokom dana. Vi }ete pomisliti da se u vremenskom periodu izme|u 8 ~asova prepodne i 17
~asova popodne koji iznosi 9 sati (a {to je 38%
od dvadeset~etvoro~asovnog dana), ispili upravo
izme|u 35 i 40% jaja, ali to nije tako. Isspili}e
se samo ok
ko 5%.
Nau~nik EvQsbx je 1960. godine opisao
ispiqewe p~eliweg jajeta i ako nikada niste
videli ovaj doga|aj, znajte da je veoma interesantno da se to vidi. Ukratko, evo tog opisa: prvo
}ete zapaziti da ono {to vi gledate golim okom
igleda kao jaje a u su{tini je larva koja stoji na
repu. Vide}ete malo kasnije da se wi{e nazad i
napred. Potom se krivi u jedno obrnuto V ili
,,
kako EvQsbx ka`e ,,arka oblik, sa glavom i
repom koji dodiruju }eliju, dok je celo telo
visoko u vazduhu. Potom jednostavno pada dole i
odjednom }ete videti da je to larva a da je jaj~ana
ovojnica i{~ezla. Mo`ete da gledate kako larva
di{e, ne{to ~ega prethodno nije bilo.
Ovaj opis EvQsbx-a je veoma skra}en, ali
to nije va`no. Va`no je da je larva `iva i vi
mo`ete da je prihrawujete i odr`avate u `ivotu
ako to `elite, a to je veoma jednostavno. Sve {to
vam je potrebno jeste malo mle~i i {pric velike
zapremine, kao onaj kojim se daju injekcije
doma}im `ivotiwama. Ali, to je druga pri~a o
kojoj }emo razgovarati neki drugi put.
P^ELA JE ^UDO PRIRODE !
- 88 -
@ivadinovi} Rodoqub
Urednik je odlu~io da kao posledwi ~lanak u ovoj kwizi objavi jedan svoj rad zasnovan tako|e na inostranim
nau~nim saznawima i na li~noj p~elarskoj praksi. Ali, pre wega `eli da objavi ~lanak ve} objavqen kod nas u
P~elaru (maj 1998), koji }e uvesti ~itaoce u problematiku i boqe razumevawe urednikovog ~lanka. Prijatno!
KOJI JE OPTIMALAN
BROJ P^ELA IZLETNICA
U P^ELIWEM DRU[TVU
ZA VREME GLAVNE
BAGREMOVE PA[E
Autor:
qspg/es Slobodan Miloradovi} (Saobra}ajni fakultet u Beogradu)
ul. Agostina Neta br. 60 / stan 73
11070 Novi Beograd

telefon: (011) 161 - 875
Medobrawe p~eliwe zajednice zavisi od
niza faktora, od kojih su najva`niji wena optimalna snaga (kad je najve}i prinos na 1 kg p~ela,
a i po dru{tvu) i optimalni sastav starosnih
grupa wenih p~ela. Faktori sredine, u prvom
redu medonosna flora mesta p~elarewa i pogodni vremenski uslovi imaju odlu~uju}i uticaj na
ishod medobrawa. Oni su, na `alost, van na{e
kontrole.
Snaga dru{tva, wegova brojnost, s druge
strane veoma bitno zavisi od tehnike p~elarewa.
Ona, kako pokazuje prosta aritmetika, mo`e biti
izra`ena relativno prostim formulama.
Wihovom analizom mo`emo precizirati neke
zahteve prema optimalnoj pripremi p~eliwe
zajednice za iskori{}avawe p~eliwe pa{e.
Zaista, ako je izumirawe p~ela u p~eliwem dru{tvu prirodno, izazvano samo staro{}u
(i iscrpqeno{}u - primedba urednika) onda brojnost (Q) p~ela u ko{nici mo`e se izraziti u
obliku zbira p~ela jednodnevne (Q2), dvodnevne
(Q3), ... , i o-dnevne (Qo) starosti, gde je o maksimalna du`ina `ivota p~ela:
Q!>!Q2 ,!Q3 ,!///!,!Qo
(1)
Primetimo da je broj p~ela, s du`inom
`ivota ve}om od prose~ne, (npr. 36 dana) zanemarqiv. Onda je broj sabiraka o u gorwoj formuli jednak prose~noj du`ini `ivota p~ela u
posmatranom dru{tvu.
Broj p~ela jednodnevne starosti jednak je
dnevnoj nosivosti (K2) matice pre 22 dana (vreme
razvoja p~ele + 1 dan), broj p~ela dvodnevne
starosti jednak je dnevnoj nosivosti matice (K3)
pre 23 dana i broj p~ela o-dnevne starosti jednak
je prose~noj nosivosti (Ko) matice pre 21+o dana.
Tada formula (1) ima ekvivalentan oblik:
Q!>!K2 ,!K3 ,!///!,!Ko
(2)
gde su K2-! K3-! ///! -! Ko broj snesenih jaja iz
kojih su se izvele p~ele starosti koja odgovara
indeksu uz K.
Kako je broj sabiraka u izrazu (2) jednak
prose~noj du`ini `ivota p~ela (o), to ako
uzmemo prose~nu vrednost (K) nosivosti matice
za posmatrani period
K>!)!K2!,!K3 ,!///!,!Ko*!0!o!
(3)
dobijamo za brojnost p~eliweg dru{tva
slede}u prostu formulu:
Q!>!K!y o!!!!!!!
(4)
Iskazano re~ima, brojnost p~eliweg
dru{tva, ili wegova snaga, jednaka je proizvodu
prose~ne du`ine `ivota p~ela i prose~ne
nosivosti matice.
Formula (4) nam omogu}ava da odredimo
prose~nu du`inu `ivota p~ela pomo}u druge dve,
lako izmerqive veli~ine, kao {to su prose~na
nosivost matice i te`ina p~eliweg dru{tva.
Kako je prose~na te`ina p~ela 100 mg, a u 1 kg
p~ela ima 10.000 jedinki, to za izra~unavawe
prose~ne du`ine `ivota p~ela dobijamo formulu:
o!>!B!0!K!>!)!b!y 2111!*!0!K!!
(5)
gde je b-masa dru{tva izra`ena u kg.
Prose~na nosivost matice se najlak{e
utvr|uje sa tri brojawa poklopqenog legla.
Pomo}u rama - mre`e ~ija su okca kvadrati
dimenzija 5 y 5 cm (100 }elija) odredimo broj
}elija poklopqenog legla, recimo 1. aprila.
Dele}i taj broj sa 12 dobijamo prose~nu nosivost
matice (K2) od 11.-23. marta. Posle 12 dana, 13.
aprila (prethodno izbrojeno leglo su ve} mlade
p~ele starosti od 1-12 dana) ponovo, na isti
Velike dileme p~elarstva
na~in, izvr{imo brojawe zatvorenog legla.
Dobi}emo prose~nu nosivost matice (K3) za period od 23. marta do 4. aprila. Prilikom tre}eg
brojawa zatvorenog legla, nakon 12 dana, 25. aprila (u ko{nici su p~ele iz prethodna dva brojawa
stare od 1-24 dana), istim ra~unom utvr|ujemo
prose~nu nosivost matice (K4) u periodu od 4. do
16. aprila. Prose~na dnevna nosivost matice za
vremenski period od 11. marta do 16. aprila bi}e
jednaka:
- 89 -
da prole}no forsirawe matice, da {to intenzivnije nosi jaja pomo}u prihrawivawa, uvek ne
dovodi do `eqenog ciqa: koli~ina legla se
naglo pove}ava, ali kroz nekoliko nedeqa, snaga
p~eliweg dru{tva nije onakva kakvu smo o~ekivali. Razlog tome le`i u ra|awu nedugove~nih
p~ela. Iluzija pa{e dovodi do dodatnog gubqewa
p~ela izletnica (prihranom stimulisane p~ele
izlaze iz ko{nice u nepogodno vreme i delom
stradaju - primedba urednika), {to jo{ vi{e
skra}uje du`inu `ivota p~ela. Kako su zasev matK!>!)!K2!,!K3 ,!K4!*!!!0!!!4!!!
(6)
ice i snaga (masa) dru{tva, u ispitivawima ~esto
izmerqive veli~ine, to na osnovu wih mo`emo
Posle 12 dana tj. 7. maja iz poklopqenog
oceniti stepen kolebawa prose~ne du`ine
legla, od posledweg brojawa, su se izvele p~ele
`ivota p~ela u realnim dru{tvima. Literaturni
koje su starosti od 1-12 dana. Sada bi u
podaci govore da letwe
ko{nici trebalo da budu p~ele starosti od
p~ele `ive od 36-40 dana,
1-36 dana. Ako toga dana odredimo broj
{to se poklapa i sa
p~ela u ko{nici, onda mo`emo prema fors p e c i j a l n i m
muli (5) da izra~unamo prose~nu du`inu
istra`ivawima
`ivota p~ela za posmatrani period.
(T/Tblbhbnj, 1953.,
Ilustrujemo primerom.
E/Gsff i J-Tqfotfs! Cv{,
Kako se u prole}e nosivost matice, u
1959., N/I/Ibzebl, 1963.
p~eliwem dru{tvu, postepeno pove}ava,
i dr.). S druge strane
neka je recimo K2=900, K3=1500, K4=2100.
prose~na du`ina `ivota
Tada je prema (6) K=1500. Ako smo na dan 7.
p~ela za vreme jake pa{e
maja utvrdili da u ko{nici ima 54000
znatno se sni`ava na 30p~ela, tada je prema (5) prose~na du`ina
32 dana pa i ni`e.
`ivota p~ela
No, pitawe je da
li odgoj legla u jakoj
o = 54000 / 1500 = 36 dana
p~eliwoj zajednici
mo`e da odigra
Da u ko{nici nema starijih p~ela od
odlu~uju}u ulogu u
36 dana mo`e se videti iz ~iwenice da }e
s k r a } i v a w u prose~ne
ukupan broj p~ela na dan 7. maja izle`enih
du`ine `ivota p ~ e l a .
iz poklopqenog legla iz prethodna tri
A k o u z m e m o dru{tvo
brojawa, upravo biti:
od 45000 p~ela onda za
odgoj legla, od m a t i c e
12 y 900 + 12 y!1200 + 12 y 2100 = 54000
k o j a i m a prose~nu
nosivost od 1500 jaja,
Ako je, pak, broj p~ela izbrojanih 7.
dovoqno je oko 8000
maja bio 55500 onda je o= 55500 / 1500 = 37
p~ela (M/Cpsovt, 1969.)
dana. Broj p~ela koje su starije od 36 dana,
ili 1/5 - 1/6-ine od
je 1500. U slu~aju da je broj p~ela bio 52500,
ukupnog broja p~ela.
onda je prose~na du`ina `ivota p~ela o =
Naravno, da skra}ewe
52500 / 1500 = 35 dana.
`ivota samo te grupe
Kako ve}ina istra`iva~a, a me|u
p~ela ne mo`e objasniti
wima i N/Mjoebvfs (1952), tvrde da p~ele,
veliku razliku u du`ini
po pravilu, postaju izletnice s dvadesetod`ivota izme|u zimskih i
nevnom staro{}u to je, u ovim primerima,
letwih p~ela, kao i
wihov broj jednak:
p~ela iz obezmati~enih
dru{tava, i {to je
23!y!:11!,!9!y!2611!>!33911
najglavnije relativnu
stabilnost prose~ne
Ako je u ko{nici 54000 p~ela, ra~un
du`ine `ivota p~ela za
pokazuje da je onda broj ku}nih p~ela 2,37
dru{tva razli~itog
puta ve}i od broja p~ela izletnica.
tipa.
Du`ina `ivota p~ela, va`nog fak- Potrebno je mnogo znawa da bi
Mo`e se prettora koji odre|uje snagu p~eliwe zajednice, se do{lo do ovakvog prizora! postaviti da su uzroci
u praksi se te{ko, vizuelno, mo`e odrediove pojave razli~ite
Iz kwige profesionalnog
ti. Nemogu}nost procene du`ine `ivota p~elara Milana Mati}a iz prirode. Pre svega, to su
p~ela mo`e da bude izvorom preporuka [apca: ,,Usmeravawe rada
feromoni koje lu~e mat,,
sumwive prakti~ne vrednosti. Poznato je
ica i leglo. Wihovim
p~ela
- 90 -
@ivadinovi} Rodoqub
Tabela 1: Sastav p~eliwe zajednice s razli~itom prose~nom du`inom `ivota p~ela
prose~na
du`ina `ivota
p~ela (o) u
danima
30
35
40
nije navedena
relativno u~e{}e u %
p~ele
ku}ne
leglo
izletnice
zatvoreno
39,2
19,6
23,5
35,7
26,8
21,4
32,8
32,8
19,7
Optimalna zajednica (po M/Cpsovt -u, 1969)
40,0
15,0
35,0
otvoreno
17,6
16,1
14,7
10,0
uticajem poja~avaju se metaboli~ki procesi u
jedna i vremenski kratka p~eliwa pa{a. U tim
,,
p~eliwem dru{tvu. To se najboqe mo`e uo~iti
uslovima trebalo bi ,,zakonzervirati snagu
prilikom obezmati~ewa: tek s oplodwom mlade
rano razvijenog p~eliweg dru{tva prekidom
matice i pojavom legla p~eliwa zajednica izlazi
rada matice, s tim da se oplo|ena matica na|e
iz depresije i nastaje wena aktivizacija u
ponovo u dru{tvu s po~etkom p~eliwe pa{e.
skupqawu nektara i polena (P.Cibulskij, 1969.).
Interesantno je, da u protivnom slu~aju, bez
Prirodno je da hormonalna stimulacija procesa
obzira na visoku nosivost matice, dru{tvo prakmetabolizma omogu}ava p~eliwoj zajednici da
ti~no vi{e ne raste, zbog niske prose~ne du`ine
maksimalno iskoristi p~eliwu pa{u kao i vreme
`ivota p~ela (A.M.Kovalev).
pripreme za wu. S druge, pak, strane dolazi do
Za iskori{}ewe narasle snage p~eliweg
brzog tro{ewa fiziolo{kih rezervi organizma
dru{tva, izme|u ostalog i u medobrawu, uti~e
p~ela, u prvom redu belan~evinastih materija,
niz faktora. Me|u wima va`nu ulogu, kao {to na
masnog tkiva i nervnog sistema, {to dovodi do
po~etku rekosmo, ima optimalni sastav starosstarewa organizma.
nih grupa p~ela.
Efekt obezmati~ewa u su{tini se mo`e
U ispitivawu sastava starosnih grupa
primetiti i u dru{tvu p~ela koje se sprema za
p~ela, u p~eliwoj zajednici, mo`e se koristiti
rojewe. Rojevne p~ele su skoro sasvim iskqu~ene
formula:
iz normalnih aktivnosti svoje zajednice. Zaista,
analiza podataka za dru{tva koja se spremaju za
Q! >!!Q!,!Qq ,!Qp
(7)
rojewe, koje navodi V.C.Koptev (1954), pokazuje
da se prose~na du`ina `ivota wihovih p~ela
gde Q! izra`ava wen op{ti potencijal, Q
bitno pove}ava i dosti`e vrednost od 50 dana. U
broj wenih p~ela, Qq! broj }elija poklopqenog
dru{tvima koja nisu u{la u rojevno stawe, u opilegla a Qp broj }elija otvorenog legla. Upravo
sivanim eksperimentima, prose~na du`ina
`ivota p~ela ostala je
na ni`em nivou (35-36
dana). Dru{tva u
rojevnom stawu, bez
obzira {to wihove matice nisu imale visoku
dnevnu nosivost (1000
jaja) uspele su da
dostignu znatnu snagu (do
5 kg p~ela). Na pove}awe
du`ine `ivota p~ela u
dru{tvima koja se spremaju za rojewe, ukazivao
je i Cbumfs (1969).
Sposobnost
p~eliwe zajednice da
reguli{e du`inu
`ivota svojih ~lanova u
zavisnosti od spoqnih i
unutra{wih faktora
celishodno je primeniti
u praksi, posebno u onim D o k p ~ e l e n e o d g a j e k v a l i t e t n u m a t i c u , n e m a n i j a k i h d r u { t a v a .
slu~ajevima, kada je u F o t o g r a f i j a p r e u z e t a i z k w i g e F r, ,a w e T o m a ` i n a :
mestu p~elarewa samo , , U z g o j v i s o k o p r o d u k t i v n i h p ~ e l a
Velike dileme p~elarstva
ova formula najpotpunije odra`ava kvalitet
p~eliwe zajednice.
Kako je prose~na du`ina `ivota p~ela u
wihovoj zajednici realna veli~ina, ustanoviv{i
je, mi mo`emo s visokom ta~no{}u da ocenimo i
wen kvalitet. Radi primera uzmimo da je o=35.
Odrediv{i prose~nu nosivost matice za razmatrani period (21+35 dana), u toku koga je stvoren
potencijal snage wene zajednice, formulu (7)
mo`emo izraziti u obliku:
Q! >!!46!K!,!23!K!,!:!K
u kojoj drugi i tre}i sabirak predstavqa
koli~inu zatvorenog i otvorenog legla, a cifre
12 i 9 ozna~avaju faze (u danima) wihovog razvoja. Broj~ano, op{ti potencijal snage takve zajednice jednak je 56 K.
Pri prose~noj du`ini `ivota p~ela od 40
dana, uz prose~nu nosivost matice J, op{ti
potencijal wene zajednice bi}e izra`en ne{to
druga~ije:
-!
Q! >!!51!K!,!23!K!,!:!K
i jednak je 72!K.
Sastav p~eliweg dru{tva se tada lako
izra~unava ako se uzme u obzir da po pravilu
p~ele postaju izletnice s dvadesetodnevnom
staro{}u (vidi tabelu 1).
Primetili ste da M/Cpsovt ne navodi koja
je prose~na du`ina `ivota p~ela u wegovoj optimalnoj zajednici. No, ona se, mo`e iz datih
podataka, lako ustanoviti. Ako je o prose~na
du`ina `ivota p~ela u toj zajednici onda je wen
op{ti potencijal (o+21)J. Iz proporcije
100 : (o+21) = 40 : 20 (maksimalna starost
ku}nih p~ela) dobija se o=29 dana. Kako je optimalna snaga p~eliwe zajednice izme|u 5 i 6 kg, i
ako bi ona, recimo, bila 5,8 kg onda bi iz formule (5) prose~na nosivost matice u woj bila
K = A / o = 58000 / 29 = 2000 jaja
Zna~i, veoma visoka. Ta ~iwenica sama po
sebi nam govori, da za postizawe svoje optimalne
snage, p~eliwe dru{tvo trebalo bi da ima
maticu visoke dnevne nosivosti.
Iz podataka sa tabele 1 vidimo da se sa
pove}awem du`ine `ivota p~ela smawuje relativno u~e{}e legla i ku}nih p~ela, a brojnost
ku}nih p~ela se smawuje u odnosu na brojnost
p~ela izletnica. Da li je pove}awe prose~ne
du`ine `ivota p~ela korisno s ta~ke gledi{ta
efektivnog iskori{}ewa p~eliwe pa{e?
M/Cpsovt!(Poqska) specijalno izu~avaju}i
taj problem, do{ao je do zakqu~ka da u dru{tvu,
koje je dobro pripremqeno za iskori{}avawe
pa{e, na p~ele izletnice otpada samo 15% od
wegovog op{teg potencijala (27,3% od ukupnog
broja p~ela - primedba urednika), odnosno 2,6
puta ih je mawe od ku}nih p~ela, ~ak mawe od
simuliranog primera tekstopisca. Drugim
re~ima, dovoqna je samo jedna tre}ina p~ela
- 91 Le
ma bede
v
rt
n
a
19 a pr
99
ed
.
av
Foto:
Rodoqub
@ivadinovi}
aw
u
u
Ni
{u
zauzeta skupqawem nektara da bi potpuno
zaposlila sve ku}ne p~ele na wegovoj preradi u
med.
E/Eaftbm (1925), koji je merio jaka dru{tva
za vreme obilne pa{e, tako|e je utvrdio da u
poqu nikada ne radi vi{e od jedne tre}ine svih
p~ela tih dru{tava. Ispitivawa A.N.Jefremova
(1966) su pokazala, da pri prinosu 2-4 kg nektara
na dan, u poqu iz jakog dru{tva radi samo 6-8
hiqada p~ela izletnica. Elementarni ra~un,
tako|e, potvr|uje da pri 10 obi~nih izleta p~ele
sabira~ice na dan, i prinosu nektara u svojoj mednoj voqci od 30 mg (N/I/Ibzebl, 1963.) prinos od
2 kg nektara u ko{nici obezbe|uje samo 6,5-7
hiqada p~ela, {to predstavqa oko 15% od svih
p~ela u dru{tvu ~ija je masa 5 kg. Daqe pove}awe
prinosa p~eliwe zajednice ide na ra~un uve}awa
optere}ewa medne voqke do 65-70 mg
(A.N.Jefremov). ^ak pri dnevnom prinosu od 10
kg nektara dru{tvu je potrebno da u poqe
po{aqe tek ne{to vi{e od 1 kg p~ela izletnica.
Iz navedenih ~iwenica sledi da u razvijenom p~eliwem dru{tvu glavni teret medobrawa pada na ku}ne p~ele zaposlene na preradi
nektara u med. S takvim zakqu~kom sla`u se i
fakta koja su utvrdili G.F.Taranov i
N.N.Jazikov (1967). Oni su na{li, da u uslovima
obilne pa{e s gre~ihe (`itarica koja se gaji u
Rusiji), najvi{e meda imala su ona dru{tva u
kojima je nosivost matice, u po~etnom periodu
wihovog razvoja, bila znatno ni`a nego u periodu na dvadesetak dana pred po~etak same pa{e. U
wima su, prema tome, preovla|ivale p~ele
- 92 ku}nog uzrasta.
P~ele starijih uzrasta. razume se, ako je
neophodno mogu da uzmu u~e{}a i u ku}nim
poslovima. No, kako pokazuju ispitivawa
(L/Sjccfoet, 1952., N/I/Ibzebl, 1963.) one to
~ine mawe efikasno. Naravno, ako p~ele nisu
fiziolo{ki istro{ene, kao {to su u roju, obezmati~enom dru{tvu ili u dru{tvu koje se sprema
za zimovawe, apsolutni uzrast ne igra odlu~uju}u
ulogu. No, u dru{tvu visoke radne aktivnosti
du`ina `ivota p~ele direktno zavisi od wenog
kalendarskog uzrasta.
U svetlu ovih dokaza, da glavni teret
medobrawa pada na ku}ne p~ele, trebalo bi
razmisliti da li je za efikasno iskori{}avawe
glavne bagremove pa{e optimalan na~in usmeravawa p~ela izletnica iz jednog dru{tva u drugo
(dakako da nije - primedba urednika). Ako su oba
dru{tva dostigla optimalnu snagu, onda ku}ne
p~ele onog dru{tva koje je izgubilo p~ele izletnice, ne u~estvuju u preradi nektara u med. Deo
usmerenih p~ela izletnica, umesto da sakupqaju
nektar, morale bi se, u novoj zajednici, naravno,
mawe efikasno, preorijentisati na wegovu preradu u med.
Sam autor ovog na~ina p~elarewa, Ivan
Vener, nije u wega sasvim siguran jer u P~elaru u
broju 5/1996. godine veli: ,,U P~elaru broj 4 i 10
iz 1990. godine opisane su osnove p~elarewa sa
dvojnim dru{tvima u jednoj ko{nici. Nagla{eno
je da je to nova metoda, koju }e biti potrebno u
praksi dokazati i svakako dopuniti i ne{to
,,
preurediti u skladu sa uo~enim problemima .
Uzgred, radi preciznosti, tvrdwa koja se
doka`e postaje metoda, a sve dotle je samo
hipoteza.
Me|utim, ako se vodi ra~una o optimalnoj
snazi p~eliwe zajednice, mo`da je bojazan Ivana
Venera izli{na. Evo zbog ~ega.
N.I.Krivcov i V.I.Lebedev, Va{i i moji
poznanici, navode slede}u tabelu (u kwizi
,,
,,Produkti p~elarstva ,1995.)(slika desno ).
Iz we se vidi da u jakom dru{tvu (5-6 kg
p~ela) glavni teret medobrawa
pada na p~ele izletnice (6065%). Autori ne citiraju ime
istra`iva~a kome pripada
gorwa tabela, niti ka`u da su
dokazi niza navedenih istaknutih svetskih nau~nika (me|u
wima i wihovog u~iteqa
G.F.Taranova) pogre{ni.
N.I.Krivcov i V.I.Lebedev
kao da sami dovode u pitawe
rezultate ove tabele tvrdwom
iskazanoj u istoj kwizi: ,,P~ela
sabira~ica predaje prine{eni
nektar koji preuzmu 3-44 p~ele
primateqice i odmah izle}e za
slede}om porcijom. Za vreme
jake pa{e p~ela sabira~ica
predaje nektar koji preuzimaju
10-112 p~ela primateqica i F o t o : R o d o q u b
@ivadinovi} Rodoqub
tro{i pri tome vi{e vremena i du`e se zadr`ava
,,
u ko{nici .
Mogli ste zapaziti da ova tvrdwa upravo
ide u prilog dokazima da glavni teret u medobrawu pada na ku}ne p~ele, a ne na p~ele izletnice.
Ove protivure~nosti kao da daju za pravo
izreci velikog francuskog kwi`evnika
Nauka je nepogre{iva, a
Anatola Fransa: ,,Nauka
,,
nau~nici neprestano gre{e .
Ko je ovde u pravu tekstopisac nije u stawu
da presudi jer je i sam laik (lep{a re~ za onoga
koji ne zna). Ta~an odgovor na dilemu da li u
medobrawu glavni teret pada na ku}ne ili p~ele
izletnice imao bi veliki zna~aj za prakti~no
p~elarstvo. Mo`da }e nam na{i mladi
istra`iva~i, pretendenti na diplome in`ewera,
magistara i doktora nauka, izneti na svetlost
dana pravu istinu (na `alost, oni se sve vi{e
bave biznisom nego naukom, uz retke izuzetke kao
{to su epd/! es Zoran Stanimirovi} i qspg/! es
Jovan Kulin~evi}, tako da urednik neke rezultate o~ekuje samo od stranih nau~nika - primedba
urednika). Na svoju i na{u radost. Naravno, i mi
prakti~ari, kojima je p~elarstvo omiqeni hobi
ili zanimawe ne bi trebalo da ~ekamo skr{tenih
ruku. Stranice na{eg ~asopisa o~ekuju va{e
odgovore na pitawe postavqeno u naslovu ovog
teksta: Koji je optimalan broj p~ela izletnica u
p~eliwem dru{tvu za vreme glavne bagremove
pa{e?
Razre{ewe ovog pitawa omogu}i}e nam da
postanemo boqim p~elarima. A dobrog p~elara, u
predgovoru svoje kwige 1 8 5 9 . g o d i n e , veliki
poqski p~elar i pisac Qubenecki, ovako
zami{qa: ,,K o ` e l i d a b u d e d o b a r p ~ e l a r i
da od p~elarstva dobije {to ve}i prihod,
taj je du`an poznavati p~ele i upravu s
wima, tako savr{eno, da se mo`e re}i, e on
,,
s w i m a u k o { n i c i ` i v i ! . (Na `alost, ve}ina
nas ni posle skoro 150 godina nije shvatila ovu
su{tinu p~elarstva, u kojoj le`i mudrost
starine i snaga mladi}a - primedba urednika).
Mo
Kri gu li
L
vco
v da ebedev
i
pog
Tabela 2:
re{
e
?
Broj
Broj p~ela
p~ela
u
ko{nici
15000
20000
25000
30000
40000
50000
60000
@ivadinovi}
izletnica
h1000
%
2,3
5,0
7,5
12,0
20,0
30,0
39,0
15
25
30
40
50
60
65
Velike dileme p~elarstva
- 93 -
Ovo je prera|eno i dopuweno predavawe odr`ano na Savetovawu o tehnologiji p~elarewa u
Beogradu 26. februara 2000. godine, i u Ni{u 20. februara 2000. Zbog kratko}e vremena,
nije bilo prilike da se posetiocima predavawa izlo`i cela materija, a zbog ubrzanog
izlagawa, mnogo toga je slu{aocima ostalo nejasno, sude}i bar po wihovim pitawima
upu}enim autoru. Zato se ovde iznosi celovit tekst, sa svim potrebnim poja{wewima.
NAU^NO ZASNOVANA TEHNIKA
STACIONARNOG P^ELAREWA
DB KO[NICOM
Autor:
es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}
ul. Stojana Jani}ijevi}a br. 12
18210 @itkovac

urova je ~iwenica da su p~elari na{e
zemqe ve} prinu|eni da med na veliko
prodaju po ceni od 2,5-3 DEM, {to je ~ak i vi{e
od svetske tr`i{ne cene (ne{to malo vi{e od 2
DEM), ali ipak premalo da pokrije velike
tro{kove koje imamo, koji su posledica lo{e i
skupe tehnike p~elarewa, a rezultuju skupim
medom. Ovakva destimulacija }e uskoro, za
najvi{e 5 godina dovesti do nestanka p~elara sa
mawim brojem ko{nica, jer }e se gajewe p~ela
pretvoriti u ~ist gubitak, osim ako ne u~inimo
ne{to na osavremewavawu p~elarstva u smislu
smawewa tro{kova proizvodwe. Jer, mi moramo
da proizvodimo med koji }e nam doneti prihode
~ak i ako ga prodamo po samo 2 DEM, a to je, verujte, mogu}e. Velikim zalagawem, u~ewem i primenom najjednostavnijih i najjeftinijih tehnika
p~elarewa jedino mo`emo da se borimo uspe{no
sa te{kom budu}no{}u. A budu}nost je u profesionalnom gajewu p~ela, primenom najnovijih
nau~nih saznawa, od kojih su mnoga nama jo{ uvek
nedostupna. Zato se neprestano trudim da do wih
do|em, i ovde }u prezentovati ona koja sam ugradio u svoju tehniku p~elarewa. Zbog celovitosti
teme u tekstu }e se pojaviti i izvesne nau~ne
tvrdwe iskazane u prethodnim ~lancima ove
kwige, {to vam, nadam se, ne}e smetati.
P~elarim DB ko{nicom sa 12 okvira. Ne
koristim mati~nu re{etku, pregradne daske,
stimulativno prihrawivawe, poga~e ({e}erno
testo), zimsko utopqavawe, nukleuse i
vi{emati~ni sistem, zato {to jednostavnost
moje tehnike to ne zahteva.
Svestan sam ~iwenice da se DB ko{nica
ne uklapa u koncept jeftine proizvodwe meda,
svojim tehni~kim karakteristikama, ali sam se
potrudio da u~inim sve {to je u mojoj mo}i da iz
te ko{nice, takve kakva je a koju sam nasledio,
dobijem med sa {to ni`om mogu}om proizvodnom
cenom. Zbog navedenih razloga nisam zadovoqan
S
(064)
Telefon:
14-14-184
osobinama DB ko{nice, jer nam ne omogu}uje maksimalni upliv u `ivot p~ela, kao {to to ~ine LR
ili Fararova ko{nica. Poznaju}i solidno
biologiju p~ela, shvatio sam da mi najve}e
mogu}nosti pru`a tzv. Fararova ko{nica sa
visinom nastavaka od 17 cm, i na mom p~eliwaku
je upravo u toku proces prelaska sa DB tipa na
wu. Ovo naravno ne zna~i da DB ko{nicu moramo
odmah da napustimo. Naprotiv. Primenom metoda
p~elarewa sli~nim ovom koji }e u narednom tekstu biti izlo`en, mogu}e je proizvesti med sa
niskom proizvodnom cenom, ali ipak uz ne{to
vi{e rada nego {to bi to bio slu~aj kod
Fararove ko{nice. Siguran sam da to mnogima sa
mawim brojem ko{nica ne}e smetati. Jedino
velep~elari moraju da o ekonomi~nosti misle
svakog trena, te da iskqu~e iz procesa proizvodwe svaki nepotreban tro{ak u vidu ulagawa
radne snage.
Oko p~eliwaka se nalazi fantasti~na
prole}no-razvojna polenonosna i medonosna
pa{a. Za wom nastupa kvalitetna i jaka bagremova pa{a, koja je neznatno produ`ena zbog valovitog terena. Sledi oskudna livadska pa{a koja u
su{nim godinama jedva uspeva da zadovoqi
osnovne potrebe dru{tava, dok u ki{nim daje
izvestan prinos. U drugoj polovini avgusta i u
septembru pa{a se opet intenzivira, te dopuwuje
dodatno zimske zalihe.
Zapo~e}u godi{wi ciklus od perioda
izimqavawa, upravo zbog toga {to je on zajedno
sa prole}nim razvojem najkriti~nija faza u
`ivotu p~eliwe zajednice, i tu se najvi{e gre{i,
a jo{ dugo }e se i gre{iti, sve dok ne spoznamo
biologiju p~ela do u detaqe.
^esto se u na{oj literaturi uspesi es
D/M/Gbssbs-a u prole}nom razvoju dru{tava uzimaju za ideal, te se navodi da je on prezimelo
dru{tvo razvijao do maksimalnog nivoa od 55000
p~ela (i sama ova cifra je jako va`an podatak), za
- 94 samo 6-7 nedeqa. Ali, tek nedavno nam je Tufwf
Ubcfs, Fararov student, zatim nau~nik i p~elar,
1998. godine otkrio ne{to (bar je meni to bilo
nepoznato) {to je za ameri~ke prilike normalno, za razliku od nas, a to je da je Farar dru{tva
uzimqavao sa 40 do 55 hiqada p~ela, dok su one iz
zime izlazile sa brojem ne mawim od 20 do 30
hiqada. To je za nas, bar po kwigama na{ih poznatih p~elara i nau~nih radnika (jer ja nikada
nisam brojao p~ele u jesen i prole}e, iako to
nameravam), misaona imenica, jer mi uzimqujemo
onoliko p~ela koliko u SAD-u izimqavaju. Tu se
naravno radi i o rasi p~ela, jer se tamo jo{ uvek
gaji uglavnom italijanska rasa sa druga~ijim
biolo{kim osobinama, ali je ~iwenica da mi u
prole}e kre}emo u razvoj sa znatno mawom brojno{}u p~ela u dru{tvima. Pravo pitawe je kako
onda treba raditi da bi za bagrem, ali i za kasne
prole}ne pa{e kakva je vo}na, imali dru{tva
dovoqne snage koja bi u odnosu na jedinicu p~ela
donela najvi{e meda.
AKO VO]ARI BUDU RAZUMNI,
[email protected] SE NADATI DOBRIM
PRINOSIMA !
Foto: Rodoqub @ivadinovi}
Svi smo ~itali o datumu po~etka optimalnog roka za razvoj dru{tava za glavnu bagremovu pa{u (datum koji pada na 51 dan pre po~etka
cvetawa bagrema). Taj period svakako moramo
imati na umu, ali shodno najnovijim istra`ivawima treba znati da je mnogo va`nije stimulisati
razvoj u drugoj polovini tog perioda, nego od
samog wegovog po~etka, kada se naj~e{}e ne
primewuju nikakve mere! Jo{ su 1967. Taranov i
@ivadinovi} Rodoqub
Jazikov utvrdili da na obilnoj pa{i najvi{e
meda donesu dru{tva ~ije matice najintenzivnije
zale`u na dvadesetak dana pred po~etak same
pa{e, iako su matice nekih drugih dru{tava
nosile mnogo vi{e jaja nego matice u ovim
dru{tvima na po~etku razvoja u rano prole}e. To
ukazuje na veliko u~e{}e mla|ih i sredove~nih
p~ela u medobrawu. Ovo istra`ivawe je o~igledno zaboravqeno, verovatno i zbog toga {to su
nedostajali jo{ neki rezultati ispitivawa koji
bi rasvetlili ceo problem. Poku{ajmo stoga da
mi to u~inimo, jer }emo posle narednih ~iwenica iz biologije p~ela shvatiti u kakvoj smo
zabludi bili, i bi}e nam lak{e da rukovodimo
efikasnim razvojem dru{tava.
P~ela sabira~ica nektara, pri dolasku u
ko{nicu nektar predaje mladim(?) p~elama (po
Taranovu), koje vr{e daqu wegovu preradu i skladi{te ga u sa}e, jer imaju ve}u sposobnost da
pretvore slo`ene {e}ere u proste. Da li je ba{
tako?
U
radovima
M.V.@erebkina
i
I.N.Jakovqeve (1970) navodi se da radilice
imaju najve}u sposobnost inventirawa u toku
leta, a da je ona najve}a u toku glavne pa{e.
Tako|e, po podacima Tjnqtpo-a (1957) i @erebkina (1965), invertaza koju lu~e `drelne `lezde
je najaktivnija kod p~ela starosti oko 20 dana. To
bi otprilike vi{e bile p~ele koje su za{le u
drugu polovinu `ivota, i mawe im odgovara naziv
mlade p~ele. I Uipnbt!E/Tffmfz!(1998) navodi da
p~ele
primateqice
nektara
pripadaju
sredove~nim p~elama, {to se sla`e sa pomenutim
istra`ivawima. Lebedev nam je govorio da na
slaboj pa{i izletnice same odla`u doneseni
nektar u sa}e. Ali, pri obilnoj pa{i se u
dru{tvu pojavquje posebna grupa mla|ih p~ela
primateqica nektara. One imaju maksimalno
razvijene `drelne `lezde. Pri preradi nektara
one mu dodaju sekret tih `lezda koji sadr`i
invertazu. Invertiraju}a sposobnost invertaze
kod p~ela skladi{tarki nektara je 4-5 puta ve}a
nego kod hraniteqica legla.
Es! Lbsm! Sjuufs! wpo! Gsjtdi, koji je
de{ifrovao govor p~ela - p~eliwe plesove, celoga `ivota je smatrao da wemu jedino nejasan tzv.
drhtavi ples, p~elama ne govori ni{ta, zaboravqaju}i da priroda ni{ta ne ~ini uzalud. Ali,
profesor biologije na Fakultetu biolo{kih
nauka pri Univerzitetu Kornel u SAD-u Uipnbt
E/Tffmfz!je uspeo da re{i ovu misteriju. On je jo{
1987. do{ao na ideju {ta bi taj ples mogao da
zna~i kada je izveo slede}i eksperiment.
Odstranio je iz dru{tva najve}i deo primateqica nektara, i posmatrao je efekte koji su bili
onakvi kakve je i o~ekivao. P~ele izletnice su
umesto uobi~ajenih desetak sekundi, sada morale
da tra`e primateqice koje ih rastovaruju oko 30
sekundi. Ali je otkrio, na svoje iznena|ewe, da
tada mnoge sabira~ice izvode drhtavi ples po
vra}awu u ko{nicu.
Primetio je i to da se posle oko 2 sata
broj drhtavih plesova smawio a da izletnicama
vi{e nije potrebno mnogo vremena da na|u pri-
Velike dileme p~elarstva
- 95 -
mateqice. Zna~i, za 2 sata su p~ele primateqice
odstrawene na po~etku ogleda, na neki na~in
bile zamewene!!!
broj p~ela
koje se vra}aju
u ko{nicu
u 1 minutu
3
25
broj
drhtavih
plesova
0
15
broj
primateqica
550
>2000
Ovo slu~ajno otkri}e ga je navelo da
pomisli da drhtavi ples slu`i za odstrawivawe
tesnog grla prilikom poja~awa unosa nektara u
ko{nicu, kada nedostaje izvestan neophodni broj
primateqica, te da ples regrutuje druge p~ele da
vr{e tu funkciju. U prirodi nema analogije
odstrawivawu primateqica, ve} do drhtavog
plesa dolazi kada se pa{a poja~a. Tffmfz je 1991.
godine izveo kona~ni eksperiment. Oglednu
ko{nicu je odneo u Nacionalni park Adirondak,
,,
gde nema nikakve pa{e, i jedini ,,izvor nektara
je bila hranilica na izvesnoj udaqenosti od
ko{nice, na kojoj su p~ele punile medni mehur
maksimalno. Pokazao je da ako izletnica na|e
primateqicu za najvi{e 20 sekundi, ona izvodi
samo onaj ples kojim obave{tava o lokaciji
pa{e, a ako joj je za to potrebno vi{e od 40 sekundi, onda }e verovatnije da izvodi drhtavi ples.
Ustanovio je i da kada su se p~ele vra}ale u
ko{nicu tempom od 3 u minutu, drhtavi ples nije
izvo|en, a posao primateqica je u toku celog
takvog dana vr{ilo 550 p~ela! Slede}eg dana, kad
se u ko{nicu vra}alo vi{e od 25 p~ela u minutu,
izvo|eno je vi{e od 15 drhtavih plesova (zna~i da
su nedostajale primateqice), iako je vi{e od
2000 p~ela vr{ilo funkciju primawa nektara!
Ipak, ove cifre nam ne govore koji procenat
p~ela ide u pa{u, a koji vr{i funkciju prerade i
skladi{tewa nektara. Ali, to mo`emo i sami da
utvrdimo.
L.Bornus tvrdi da p~ele izletnice ~ine
27,3% od ukupnog broja p~ela, a da glavni teret
medobrawa pada na ku}ne p~ele. A.N.Jefremov
(1966) pokazuje da je taj procenat jo{ mawi, oko
15%, {to je, kao {to }ete videti, mnogo bli`e
istini. Tome ide u prilog ~iwenica da izletnica predaje nektar koji preuzimaju 3-4 primateqice, a na jakoj pa{i ~ak 10-12, kad se p~ela i
du`e zadr`ava u ko{nici. Jer, prema Taranovu,
brzina predaje nektara je razli~ita i iznosi od
20 sekundi do nekoliko minuta, {to se naro~ito
pove}a za vreme intenzivne pa{e, kada izletnica
jo{ i mora da prona|e tako veliki broj primateqica. A u jakoj pa{i medna voqka p~ele je punija.
Prema Lebedevu, pri dnevnom prinosu do 1
kg, u mednoj voqci izletnice se nalazi 7,1 mg nektara (tada p~ela sama sme{ta nektar u sa}e), pri
prinosu do 2 kg, 15,5 mg (nektar preuzimaju 2 primateqice), a pri prinosu do 4 kg na dan,
napuwenost voqke raste do 28 mg (nektar preuzi-
maju 4 primateqice). Tek pri najja~oj pa{i p~ele
pune mednu voqku do 60 mg, tj. po A.N.Jefremovu
i do 65-70 mg (nektar preuzima 10-12 primateqica). Naravno, voqku do 70 mg mogu da napune samo
p~ele odgajene na medu i polenu, a ne na {e}eru i
kojekakvim zamenama polena, i to u jakom
dru{tvu, te jedino te p~ele mo`emo zvati produktivnima. Iz svega ovoga proizilazi da svaka
primateqica preuzme oko 6-7 mg nektara (jer je
to koli~ina koju je sposobna da preradi).
dnevni
unos
1 kg
1-2 kg
4 kg
8-12 kg
koli~ina nektara broj p~ela
u mednoj
koje primaju
voqci
nektar od
izletnice
7,1 mg
15,5 mg
28 mg
60-65-70 mg
0
2
4
10-12
Zakqu~ak: Svaka primateqica preuzme
oko 6-7 mg nektara !
Dpmjo!H/Cvumfs (u svojoj kwizi Uif!Xpsme!pg
uif!Ipofz!Cff, 1974.) je prvi opisao {ta se daqe
doga|a u ko{nici. Primateqica bira miran ugao
gde nastavqa da prera|uje nektar. Ona otvara
svoje ~equsti i iz mednog `eludca vrati deo nektara pokre}u}i jezik napred-nazad. Onda vrh jezika sporo podi`e i ubrzo spu{ta. Ciklus pokreta
se ponavqa, s tim {to se vrh jezika podi`e sve
vi{e i vi{e, a svaki put se izbaci jo{ jedan mali
deo nektara, sve dok se ne pojavi prili~no velika kap ispod wenog delimi~no savijenog jezika.
Kap se ponovo proguta i ceo proces se ponavqa
80-99 0 puta u toku ~ak oko 20 minuta!
minuta Tako se
odstrawuje voda i vr{i dodatna prerada nektara
koji se onda sme{ta u }elije. Ako je pa{a
ekstremno jaka sa visokim dnevnim unosom u
najoptimalnijem delu dana, te nema dovoqno
prostora, nektar se privremeno ostavqa i u }elijama sa jajima ili mladim larvama, ~ak ponekad i
bez bilo kakve prerade, u najve}oj `urbi, {to je
ekstreman slu~aj. Odatle poti~e prskawe nektara sa rama legla koji stresamo, i to pokazuje da
je pa{a u jakom usponu.
Za nas je ovde interesantan period od 20
minuta koji primateqica provede u ko{nici do
ponovnog preuzimawa nektara od izletnica. To
zna~i da svaka primateqica u toku jednog sata (60
minuta) preuzme nektar od samo tri izletnice, a
po{to u jakoj pa{i izletnicu rastovaruje 10-12
primateqica, to bi zna~ilo da kada se po jedna
p~ela vra}a u ko{nicu u toku svakog minuta sa
punim `eludcem pri jakoj pa{i na kojoj prose~no
provede 15-20 minuta, dru{tvo mora da obezbedi
oko 200-240 primateqica (20 minuta h 10 primateqica - 20 minuta h 12 primateqica), u optimalnim uslovima. Me|utim, ako znamo da se u
delu dana kada je medewe najintenzivnije u
ko{nicu vra}a 200-300 izletnica u minutu, onda
matematika govori da u dru{tvu imamo 40-60
- 96 hiqada primateqica {to naravno nije ni ta~no
ni mogu}e. O ~emu se radi? Pri jako intenzivnoj
pa{i ovaj prora~unati broj primateqica se
smawi zbog ve} obja{wenog ubrzanijeg privremenog skladirawa nedovoqno prera|enog nektara, tj. zbog skra}ewa pomenutog perioda prerade od 20 minuta. Ovakvi prora~uni su krajwe
nezahvalni, jer se tu upli}u i mnogi drugi
lokalni i privremeni faktori (doba dana, vremenski uslovi, genetika, udaqenost i izda{nost
pa{e), ali su svakako ta~ni ilustracije radi, jer
nam je sada situacija u ko{nici sasvim jasna.
Zna~i, neverovatno je veliko u~e{}e mla|ih i
sredove~nih p~ela u medobrawu!
Dokaza da izletnice ~ine oko 15% od
ukupnog broja p~ela u dru{tvu (a ne 65% pri
intenzivnoj pa{i kod najja~ih dru{tava kako
tvrde Krivcov i Lebedev) ima jo{ mnogo! Naime,
poznato je da p~ele izletnice imaju visok nivo
juvenilnog hormona (JH), a ku}ne p~ele nizak, te
kada se ovim posledwim da JH one postanu sabira~ice. Es! Hfof! F/Spcjotpo (Univerzitet u
Ilinoisu), es! Spcfsu! Qbhf (Univerzitet u
Kaliforniji) i es! Dpmfuuf i es! Bmbjo! Tusbncj
(Francuski nacionalni centar za nau~na
istra`ivawa) su zajedni~kim radom pokazali da
p~ele i same reguli{u nivo ovog hormona, tako
{to ku}nim p~elama prema potrebi mogu da
podignu nivo JH-a, pa da i one postanu izletnice
i obratno. Naravno, one }e novu funkciju
obavqati odgovorno, ali sa mawe uspeha.
Pokazali su i ono {to nas u ovoj pri~i najvi{e
interesuje, da ako se formira dru{tvo od
iskqu~ivo mladih p~ela, one }e se redovno pregrupisati tako da 10-20% wih postanu
preurawene sabira~ice (sa vi{im nivoom JH-a),
jer im je toliko izletnica potrebno. Zar ovaj
procenat nije nemilosrdno podudaran malo~as
pomenutoj vrednosti od 15% ?!?!
Najzad smo do{li do su{tine. Za uspe{no
iskori{}ewe pa{e neophodan je veliki broj primateqica nektara, i samo takva dru{tva mogu
doneti mnogo meda. Postavqa se pitawe opravdanosti spajawa pred pa{u ili dr`awa
vi{emati~nih zajednica, jer se time samo remeti
prirodno ustanovqen odnos me|u starosnim grupama p~ela, kao i ukupan broj p~ela koji tako
nadma{uje prirodni optimum maksimalnog
razvoja sa jednom maticom, {to prinu|uje p~ele
da se reorganizuju i kao takve su mawe sposobne,
jer rade posao koji moraju a ne koji im uzrastom i
razvojem pripada. Mo`da nau~nu opravdanost
spajawa dve zajednice pred pa{u mo`emo na}i
samo u slu~aju spajawa dva stabilna dru{tva, sa
mladim maticama i obiqem hrane, u ~iji razvoj se
p~elar skoro uop{te nije me{ao, te ona imaju
mawi broj, ali vrlo kvalitetnih p~ela, iako i tu
wihov ukupni broj mora da prelazi biolo{ki
optimum. Ali, s obzirom na skoro nikakvo
anga`ovawe p~elara, korist je ve}a od {tete
usled reme}ewa odnosa starosnih grupa, kao i
ukupnog broja p~ela.
Iz svega proizilazi da dru{tvo skoro
@ivadinovi} Rodoqub
uvek raspola`e odgovaraju}im brojem izletnica,
ali da mu ~esto na jakim pa{ama nedostaju primateqice nektara (uglavnom zbog nepravilnih
p~elarevih intervencija). Shodno podatku sa
po~etka da su te p~ele starosti oko 20 dana, to
zna~i da mi prvog dana pa{e moramo da obezbedimo takve p~ele, ili par dana starije (do 22 dana),
jer je to krajwi termin starosne granice pri
kojoj one postaju izletnice, pa ih sve treba iskoristiti za taj posao. To bi zna~ilo da matica
treba da zalegne jaja iz kojih }e se one izvesti na
43 dana pre po~etka pa{e (21 dan za razvoj + 22
dana `ivota).
O B E Z B E \ E W E D O V O Q N O G
B R O J A P R I M A T E Q I C A
1.april
14.maj
21 dan za razvoj
22 dana `ivota
43 dana
U mom kraju bagrem prose~no po~iwe da
cveta 14.maja, {to je osmogodi{wi realni prosek
(uz iskqu~ewe ekstrema), pa je famozni datum
ba{ 1.april. Do tada dru{tva ne treba ni~im
uznemiravati, kako bi odnos starosnih grupa
p~ela u wima do tog trenutka bio {to prirodniji. Tog dana stavqam izgra|en ram usred legla,
po{to je to najboqi na~in da se iz matice izvu~e
maksimum, jer se dru{tvo tada svim silama trudi
da objedini rascepqeno leglo, i ovaj na~in
pro{irewa legla se po Lebedevu naziva aktivnim. Dru{tvo gde se vr{i ova intervencija mora
imati legla na 4 rama, da bi efekti bili dobri.
Mo`e se dodati i satna osnova, ali se onda bira
takav polo`aj rama, da se pored wega sa obe
strane nalaze ramovi sa, po mogu}stvu tek
izleglim larvama, koje neguju upravo one p~ele
koje su najsposobnije da grade sa}e (V.I.Lebedev,
Kpio! B/Iphh), a tu je p~elama i najlak{e da
odr`e neophodnu temperaturu za lu~ewe voska.
Kod ramova dodatih iza posledweg rama legla,
odgovaraju}a temperatura redovno nedostaje. Ne
treba se pla{iti ovako ranog dodavawa satnih
osnova, ako ve} nemate izgra|en ram, jer jedno
jako i stabilno dru{tvo, kakvo jedino i
zaslu`uje da ga odgajamo, iste izgradi za 1-2 dana
najvi{e. Ipak, boqe je dodati izgra|en ram jer se
p~ele ne{to br`e razvijaju. Ovaj ram treba
dodati svakom dru{tvu koje je iole jako, a samo
najslabijim zajednicama ga treba uskratiti. Wih
obavezno spajamo po~etkom aprila sa susednim
dru{tvom.
Kroz 5 dana, 6.aprila ponovo dodajem ram u
sredinu gnezda, i time sam obezbedio maksimalan
broj primateqica koje matica sa datim sposobnostima mo`e da obezbedi.
Velike dileme p~elarstva
Wena dodatna stimulacija, osim ovih
ramova i obiqa meda i perge su i prazne }elije
koje nastaju izlegawem p~ela, tako da je ona stimulisana i iskori{}ena do krajwih granica u tih
petnaestak dana u kojima zale`e jaja za neophodne
primateqice tokom 12 dana trajawa bagrema.
Postoji jo{ jedan period kada treba stimulisati maticu. Radi se o tome da treba obezbediti p~ele koje }e najbr`e {to je mogu}e
zatvoriti done{eni med, kako bi ga {to pre
izvrcali i oslobodili sa}e za predstoje}u pa{u,
koju kod mene obezbe|uje pre svega divqa kupina
i neke livadske biqke. Spfdi je do{ao do podataka da vosak lu~e p~ele starosti od 12-18 dana, ali
je jo{ Mjoebvfs!ukazivao da su one i mla|e. Kpio
B/Iphh!(1997) tvrdi da je najve}i broj p~ela koje
poklapaju med uzrasta mla|eg od 10 dana. To bi
zna~ilo da matica za wih treba da polo`i jaja na
29 dana pre nastanka potrebe za wima (21 dan za
razvoj + bar 8 dana `ivota), a ta potreba nastaje
oko {estog dana pa{e, 19.maja, kada se naglo
uve}ava priliv nektara. Dan kada treba dodati
ram usred legla je 20.april (29. dan pre 19. maja),
tako da }emo {estog dana pa{e imati p~ele
starosti 8 dana, a narednih dana pristiza}e nove
generacije.
- 97 u toku pa{e, ne moramo ih postavqati po principima sa 62. strane ove kwige, kao {to se to u
literaturi preporu~uje, jer su 1991. Ujcps!J/T{bcp
i Qfufs! Tqpsot iz Kanade utvrdili da nema
zna~ajne razlike u kvalitetu i kvantitetu meda
ako se novi nastavci postavqaju ispod ili iznad
ve} postoje}ih.
Foto: Rodoqub @ivadinovi}
O B E Z B E \ E W E D O V O Q N O G B R O J A
P ^ E L A Z A P O K L A P A W E M E D A
6. dan pa{e
19.maj
20.april
21 dan za razvoj
8 dana
`ivota
29 dana
Dodajem i ~etvrti ram 26. aprila na isti
na~in, ako ima mesta u plodi{tu, {to }e obezbediti p~ele tra`enog uzrasta prvih dana posle
pa{e, kako bi one {to pre poklopile med, a oni
koji sele onda mogli da p~ele odsele {to pre na
drugu pa{u. S tim se zavr{ava na{ uticaj na
dru{tvo, uz eventualno povremeno zaokretawe
plodi{ta za 180o. Ne vr{im stimulativno
prihrawivawe osim ako neko dru{tvo iz bilo
kog razloga, nema dovoqno hrane.
Dan pre, ili ba{ na dan po~etka cvetawa
bagrema, vrcam sav med sa ramova bez legla (maksimalni prosek po uzimqenom dru{tvu iznosi 6,2
kg). P~ele sakupe vi{e meda, ali ga zbog ja~ine
dru{tava i bespa{nog perioda nekoliko dana
pre bagrema zna~ajno utro{e. Vrcawem doprinosim pove}awu povr{ine praznog sa}a {to po es
Upnbtv! Sjoefsfsv pove}ava produktivnost i do
41,7%, a i dodajem sa}e iz rezerve, ako to ve}
nisam u~inio. Svako dru{tvo dobije po 3 polunastavka. Tek ako ima potrebe, dodaju se ~etvrti,
peti pa ponekad i {esti (od 8 godina dodat je
samo u jednoj). Ako medi{ta dodajemo sukcesivno
Lebedev je pri~ao i pri~ao.
Samo ga je trebalo slu{ati,
i primeniti na p~eliwaku !
U plodi{te se obavezno dodaju tri rama sa
satnom osnovom, kojima se cepa leglo na 4 dela.
Ovaj manevar uti~e na znatno zaposlewe p~ela
prvih dana pa{e, i verovatno je pored drugih
stimulativnih
mera
u
ciqu
stvarawa
sakupqa~kog
nagona,
glavni
faktor
vi{egodi{weg nepostojawa rojevog nagona na
p~eliwaku oko bagremove pa{e. Sme{ne su izjave
pojedinih p~elara da se samo slaba dru{tva ne
roje. Deo istine je slede}i: Ne roje se samo stabilna i zaposlena dru{tva sa mladim maticama, a
ostatak istine mo`ete saznati iz serije ~lanaka
Kpio! B/Iphh-a objavqenih u ovoj kwizi. Nikada
se, ~ak ni pri zahla|ewima u toku pa{e, nije
pojavilo kre~no ili prehla|eno leglo, jer su
dru{tva izuzetno jaka.
U slu~aju nedostatka sa}a, nekoliko satnih osnova stavqamo i u polumedi{ta, i posle
toga mo`emo samo da se nadamo povoqnom vremenu, jer uspeh ne}e izostati. ^ak i samo par
lepih dana usred cvetawa bagrema nam mo`e
pru`iti zadovoqavaju}e prinose u iole normalnim godinama.
Po okon~awu pa{e i poklapawu meda
pristupa se vrcawu. U posledwih 8 godina, dve su
bile takore}i bez prinosa (1995- zbog uve}awa
- 98 -
@ivadinovi} Rodoqub
P R I N O S I
datum
po~etka
cvetawa
bagrema
prinos po
uzimqenoj
matici sa
klubetom
P R O T E K L I H
O S A M
G O D I N A
1993
1994
1995
1996
1997
1998
1999
2000
15.maj
12.maj
18.maj
13.maj
17.maj
14.maj
9.maj
29.april
29,75
kg
19,0
kg
0
kg
23,3
kg
0,8
kg
41,2
kg
45,8
kg
p~eliwaka od 117%, a ina~e je bilo oko 10 kg zbog
izuzetno lo{eg vremena, 1998- zbog zaista nekvalitetnog medewa bagrema), a u ostalima je ostvaren prosek od 30,4 kg po uzimqenoj matici sa
klubetom (po dru{tvu koje u~estvuje u pa{i prinos je naravno ve}i, ali to ne bi bio realni
pokazateq.
Upravo tada po~iwe i period koji traje do
jeseni, u kom treba zameniti matice. Jedna studija u Izraelu iz 1985. godine je pokazala da se
dru{tva sa maticama starim 20 meseci sedam puta
~e{}e roje u odnosu na ona ~ije su matice stare 7
meseci (odgajene u jesen). Veoma je va`no u odgajawu matica, odgajati ih iz krupnih jaja (iz izolatora), jer je skoro nemogu}e da se dru{tva sa
takvim maticama idu}e godine roje.
Posle bagremove pa{e sledi livadska, sa
divqom kupinom kao glavnim osloncem. Retke su
godine kada ima meda sa ove pa{e za vrcawe. Kada
ga ima prinos se kre}e do najvi{e 7,3 kg po
uzimqenoj matici, jer kupina tra`i ~este ki{e
da bi medila vaqano, s obzirom da raste na zakorovqenom zemqi{tu, a sli~no je i sa livadom.
Ovo vrcawe se obavqa krajem jula. Kada budem
pre{ao definitivno na Fararovu ko{nicu,
upravo zbog ovako lo{ih pa{nih prilika posle
bagrema, pre}i }u na selidbeno p~elarewe, ~ija
se tehnika drasti~no razlikuje od ovde izlo`ene.
Na samom po~etku avgusta, ko{nice se
sre|uju za prezimqavawe. Iznad i ispod
plodi{ta se ostavqa po jedan polunastavak, a
onaj koji se nalazi ispod, sa predwe strane ima
ugra|eno jo{ jedno leto na 5 cm od vrha polunastavka, koje je istih dimenzija kao i ono na
podwa~i. Oba leta tokom cele zime su maksimalno otvorena (15 cm). Posebne ventilacije ne
obezbe|ujem. Polunastavak iznad plodi{ta
obi~no u sebi sadr`i ne{to malo meda na 5-6
poluramova koji p~ele ili u kasnu jesen prenesu
u plodi{te, ili ostaje tu kao dodatna zaliha.
Ovaj na~in formirawa ko{nice omogu}uje i
lak{e ~uvawe sa}a. Koli~inu meda koju ostavqam
dru{tvima ne merim, ali ostavqam onoliko
koliko maksimalno mo`e da stane u plodi{te, a
da ne ometa maticu u zalegawu neophodnih
koli~ina legla u kasno leto. Uz to, polunastavak
ispod plodi{ta omogu}uje p~elama da deo klubeta prenesu i u wega, tako da im ve}a koli~ina
23,4
kg
meda u plodi{tu nikako ne smeta. U prole}e, ova
rezerva zlata vredi, jer je utvr|eno za sredwerusku p~elu da samo kad je u tom periodu zaliha meda 18 kg (Rodionov, [abar{ov), dru{tvo se
razvija u okviru svojih biolo{kih sposobnosti.
Tek je nedavno u SAD-u utvr|en nivo neophodnih
zaliha za krawsku rasu p~ela (amerikanci
polako uvode krawsku rasu posledwih godina), i
po podacima Cpc! Ipss-a on iznosi 7-11 kg, u zavisnosti od toga ima li u prirodi pa{e ili ne. S
obzirom da je ta zaliha minimalna, ve}e
koli~ine mogu samo blagotvorno da deluju. U
pripremi za zimu ne vr{im prihrawivawe, osim
ako treba dopuniti zalihe, ili zbog su{e u avgustu nema nikakve pa{e.
Mogao bih da se slo`im sa onima koji
vr{e stimulativno prihrawivawe (i u ovom i u
prole}nom periodu), uz dodatak zna~ajnih
koli~ina polena, ali to ne ~inim jer se oko
p~eliwaka nalazi dobra polenonosna pa{a, a i
ceo postupak oko prihrawivawa odnosi suvi{e
vremena i novca. Hiqadu puta je boqe ostaviti
dobre zalihe u jesen, nego da se u prole}e
neprestano vrtimo oko ko{nica, sipkaju}i im
sirup.
Prihranu {e}erom treba i ina~e izbegavati, jer po Ckpslnbo-u (1995) kod zajednica
hrawenih {e}erom produktivnost ne prati veliki broj dobijenih p~ela (jer su p~ele nekvalitetne, kra}e `ive, mawe su).
Treba samo voditi ra~una (prema Tufwf
Ubcfs-u) da se u prole}e koristi polen sakupqen
u prole}e na va{em terenu, a u jesen sakupqen u
jesen. Jer, ako u prole}e prihranimo polenom
biqaka koje cvetaju u jesen, mo`e nam se dogoditi
da se dru{tva umesto da se razvijaju, pripremaju
za zimu. Obrnut slu~aj je u jesen. Razlog je {to u
polenu nekih biqaka postoje supstance koje
p~elama ukazuju na doba godine.
Zimi se p~ele ne uznemiravaju. Ne dodajem
nikakve poga~e, jer meda ima dovoqno, a odli~na
jesewa polenonosna pa{a daje i izvanredne zalihe perge. Uz ove rezerve, dru{tvo se mo`e razvijati i pri lo{im vremenskim uslovima kvalitetno (kod mene primer prole}a 1997. kada se na
prste mogu izbrojati dani u aprilu u kojima su
p~ele izletale u prirodu). [to se ti~e
pro~isnih izleta, ne treba se pla{iti ni dugog
Velike dileme p~elarstva
- 99 -
zloglasnim antibioticima. (Detaqnije o tome
perioda neizletawa, jer u zemqama krajweg sevmo`ete pro~itati u ~lancima ve} objavqenim u
era Evrope (tamo dodu{e gaje uglavnom tamnu
ovoj kwizi).
nema~ko-holandsku rasu), p~ele bez posledica ne
O~igledno, samo primena nauke u praksi
izlaze iz ko{nica i po {est meseci ([vedska).
nam jedino omogu}uje vrhunac uspeha i li~no
Varou suzbijam krajem jula, plo~ama
zadovoqstvo postignutim. Modifikovao bih
mravqe kiseline (uz obaveznu rigoroznu konAko ne budete
jednu narodnu pri~u za sam kraj: ,,Ako
trolu efikasnosti), i Apitolom po nestanku
usvojili ve}inu principa i ~iwenica iz
legla. Po es! Kpaf! Sjibs-u iz Slovenije, dru{tva
ovog ~lanka ( principa, a ne tehnik
k u k oja je
ostaju bez legla tri nedeqe posle prvog mraza.
s k lona izmenama u zaviss noss ti od uss lova ),
Apitolom mo`e da se tretira sve do februara,
budite sigurni da }ete se kajati, a ako ih
jer je Qjmfdlb (1988) utvrdio da je i u tom mesecu
budete usvojili, opet }ete se kajati - {to ih
leglo takore}i zdravo, budu}i da je napadnuto
,,
niste usvojili ranije!
samo 0,8% zatvorenog legla. Tako|e je na
Naravno, jasno mi je da je ova tehnika
Poqoprivrednom institutu u Odesi utvr|eno
p~elarewa samo jedna od bezbroj varijanti zasno(Lbsblpw, 1985) da varoa po~iwe da ulazi u leglo
vanih na pomenutim nau~nim dokazima. Zato
onda kada tamo zapo~ne cvetawe vi{awa, topola
molim ~itaoce da mi obavezno pi{u i argumentoi kru{aka, dok kod nas tome po mnogim autorima
vano kritikuju odre|ene propuste koje sam
odgovara period prve polenonosne pa{e.
na~inio u svom dosada{wem radu sa p~elama,
[to se ti~e varoe, interesantan je i
kako bi ih zajedni~ki ispravili. Jer, onaj ko se
podatak da je Qbvm!M/Nbesfo iz Severne Karoline
nikada ne odri~e svojih re~i, vi{e voli sebe
otkrio 1995. godine da pri jesewem tretirawu
nego istinu!
p~ela Bqjtubo-om (plasti~ne trake sa fluvalinatom), tretirana dru{tva
pokazuju redukovanu
P^ELE ZAISTA [email protected] SVO
nosivost matice u odnosu
NA[E DIVQEWE !
na netretirana.
netretirana Kada je iz
wih izvadio trake i ubacio ih
PO[TUJMO IH, I ONE ]E
u netretirana, situacija se
popravila do normale, ali je
BLAGONAKLONO UZVRATITI !
se pogor{ala u novotretiranim dru{tvima. Ovo bi naravno trebalo nau~no dokazati, a ako je zaista ta~no, onda
bi tretirawe dru{tava u
razvoju fluvalinatom moglo
zna~ajno da ih unazadi (ili je
to i ~inilo proteklih godina
kod onih koji su upotrebqavali ovaj akaricid).
Isti autor je ispitivao i neke razlike izme|u
crno i belo obojenih
ko{nica. Crne ko{nice su
imale ne{to vi{u
zara`enost varoom u prole}e,
ali su zato zimi tro{ile
36,5% mawe hrane od belih, a
donosile 19,5% meda vi{e.
Tako|e je, prema ispitivawima izvr{enim u SAD
(Xef Petis), pokazano da
upotreba `i~anih podwa~a
smawuje zara`enost varoom za
15% u toku cele sezone.
(Dodatne prednosti mre`aste
podwa~e bi}e detaqno analizirane u drugom delu ove
kwige, koja }e iza}i iz
{tampe za nekoliko meseci).
Ja~ina dru{tava je
glavni faktor borbe protiv
bolesti, pa ne tretiram p~ele
nikakvim lekovima, pa ni F o t o : A l e k s a n d a r M i h a j l o v s k i , M e l i t a g o r a 6 / 1 9 9 8 .
UREDNIK SE NAJTOPLIJE
Z A H V A Q U J E N A P O M O ] I SLEDE]IM
DONATORIMA
KOJI SU DOPRINELI DA
OVA KWIGA IZA\E IZ [TAMPE
1- FAHOP, Aleksinac
2- EVROTOM, Ruma
3- ZLATNA P^ELA, Ra~a
4- NEKTAR, Be~ej
5- MELITAGORA, Skopje
6- SZR MINELI, Kragujevac
7- SELEKCIJA, Aleksinac
Zavod za {e}ernu repu
8-NEKTAR, Kragujevac
9- MESOKOMERC, Aleksinac
10- MATEH, [abac
11- INOS-DELIGRAD, Aleksinac
12-FAGREM, Dowi Adrovac
13- TAHOGRAF, Trwane
U S K O R O
Drugi deo kwige ,,Savremeni
,,
principi p~elarewa
Jo{ aktuelniji ~lanci iz stranih ~asopisa!!!
-Savremena re{ewa pojeftiwewa proizvodwe meda i
drugih p~eliwih proizvoda!
-Savremeni na~in ve{ta~kog rojewa sa 100%
zamenom sa}a u dru{tvima!
-Preporuke iz sveta o mre`astim podwa~ama!
-Serijal o svim metodama za dodavawe matica!
-Sve o izvitoperenom statusu p~eliweg zdravqa!
-Kontrola bolesti pravilnim gajewem p~ela!
i mnogo drugih kvalitetnih ~lanaka
JAVITE SE !
PI[ITE !
IZRAZITE SVOJE @EQE !
OVA KWIGA MORA DA
ZADOVOQI VA[E ZAHTEVE !
Urednik:
es!nfe. Rodoqub @ivadinovi}
ul.Stojana Jani}ijevi}a br. 12
18210 @itkovac
telefon:
(018) 84-67-34
(064) 14-14-184
^asopis Melitagora izlazi na makedonskom jeziku
Informacije i pretplata:
F.nbjm;!nfmjubhpsb@ zbipp/dpn
Telefon/faks: 99 389 91 363-424
Adresa: ul.Helsinki 41 a, 91000 Skopje, Makedonija
^asopis MELITAGORA
-Izlazi jednom mese~no na 48 strana.
-Balkanska/svetska orijentacija.
-Rubrike za po~etnike i profesionalce.
-Velike teme p~elarstva u serijalima.
-Savremena grafi~ka obrada.
-Individualna pretplata.
-Start dostave u bilo kojem mesecu.
^ASOPIS ZA SVA VREMENA !
MELITAGORA je imperativ za svakog ako ozbiqno
shvata svoje p~elarstvo !!!
Autor fotografije na predwoj korici: Jugoslav Stojkovi} iz Ni{a
Po{tovani ~itaoci !
Urednik zaista nema ni{ta protiv fotokopirawa ove kwige.
Me|utim, ako svojim prijateqima dozvolite da je kopiraju,
sebi i wima ~inite lo{u uslugu. Za{to!? Zato {to urednik
vi{e ne}e imati dovoqno sredstava za nove izdava~ke poduhvate, a Vi ne}ete imati mogu}nosti da dolazite do novih saznawa iz jednog ovakvog izvora. Urednik se ina~e ve} potrudio
da i sama kwiga ima zaista minimalnu cenu, kako bi svima
bila dostupna. U to se mo`ete uveriti upore|uju}i wenu cenu
sa cenama drugih sli~nih kwiga, koje su dvostruko i vi{e
skupqe.
HVALA VAM NA RAZUMEVAWU !
DJQ!.!Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
638.1(045)
SAVREMENI principi p~elarewa : izbor
prikaza prevoda najboqih ~lanaka iz
p~elarske nauke i prakse posledwih godina :
sa komentarima. Deo 2 / urednik Rodoqub
@ivadinovi} ; [prevodi Rodoqub @ivadinovi},
Teodora Bo`o ; ilustrator Aleksandar
Stani{i}]. - @itkovac : R. @ivadinovi}, 2001
(Ni{ : Sven). - 91 str. : ilustr. ; 24 cm
Tira` 100. - Str. 5: Re~ urednika / Rodoqub
@ivadinovi}. -Str. [92]: O uredniku /
Aleksandar Stani{i}.
JTCO 86-902151-2-3
1. @ivadinovi}, Rodoqub
a) P~elarstvo
ID=91878924
Urednik se izviwava ~itaocima zbog terminolo{ko-{tamparske gre{ke u podnaslovu prvog
dela ove kwige. Tamo je pisalo da je ovo skup prevoda najboqih ~lanaka iz stranih ~asopisa, a to
zapravo ne odgovara istini. Ova kwiga je izbor prikaza prevoda najboqih ~lanaka iz p~elarske nauke
i prakse. Jer, prevodi nisu bukvalni. Gde je bilo potrebno, mewane su re~enice tako da odgovaraju
duhu na{eg jezika. Delovi tekstova neva`nog karaktera su izba~eni, kao i isti takvi delovi re~enica.
Urednik se nada da ova mala gre{ka ne}e smetati ~itaocima.
Download

savremeni principi pcelarenja 1