Naslov originala:
Anna Gavalda
Je l’aimais
A NA G AVALDA
© Le Dilettante, 2002
Published by arrangement with Literary Agency “Agence de l’Est”
VOLEO SAM JE
PREVELA S FRANCUSKOG
ANA A. JOVANOVI]
Izdava~
PAIDEIA, Beograd
Generalni direktor
PETAR @IVADINOVI]
Glavni i odgovorni urednik
VESNA JANJI]
PAIDEIA
© 2009, PAIDEIA, za ovo izdanje
BEOGRAD, 2009.
Za Konstans
– [ta ka`e{?
– Ka`em da }u ih odvesti tamo. Dobro }e im ~initi da malo
promene sredinu...
– Kada? – upitala je moja svekrva.
– Odmah.
– Sada? Ne misli{ valjda...
– Mislim.
– Bo`e blagi! Pa ve} je skoro pono}! Pjer, ti nikada...
– Pre svega, Suzana, ne razgovaram sa tobom, nego sa Kloe.
Slu{aj me, Kloe. @elim da vas odvedem daleko odavde. Ho}e{ li?
– ...
– Misli{ da to nije dobra zamisao?
– Ne znam.
– Idi ku}i da uzme{ stvari. Krenu}emo ~im se vrati{.
– Ne `elim da idem ku}i.
– Onda nemoj. Sna}i }emo se ve}.
– Ali, vi ne...
– Kloe, Kloe, molim te... Imaj poverenja u mene.
Svekrva se i dalje opirala:
– Na {ta to li~i! Ne}ete, valjda, sad buditi devoj~ice! U toj ku}i je ledeno! Nema ni~eg! Ni~eg {to je potrebno deci. Pa one...
Ustao je.
7
A NA G AVALDA
*
Marion spava u svom sedi{tu za bebe, s palcem u ustima. Lusi se sklup~ala kraj nje.
Posmatram svekra. Dr`i se pravo. [akama ~vrsto ste`e volan.
Nije prozborio ni re~ otkako smo krenuli. Svaki put kada pro|e
vozilo iz suprotnog smera, farovi mu nakratko osvetle profil. Mislim da je nesre}an koliko i ja. Da je umoran. Da je razo~aran.
Ose}a moj pogled na sebi:
– Za{to ne spava{? Morala bi da se odmori{: obori naslon i
poku{aj da zaspi{. Ima jo{ mnogo donde...
– Ne mogu – odgovaram. Pazim da ne zadremate.
Nasme{io se jedva vidljivim osmehom.
– Nipo{to... Sad sam ja tu da pazim i brinem.
Ponovo smo utonuli u misli.
S rukama na licu, ne~ujno sam zaplakala.
Stali smo na jednoj benzinskoj pumpi. Koristim trenutak kad
je izi{ao iz auta da bacim pogled na mobilni.
Nema nikakve poruke.
Naravno da je nema.
Ba{ sam glupa.
Ba{ sam budala...
Uklju~ujem radio. Gasim ga.
On se vra}a.
– Ho}e{ i ti da izi|e{? @eli{ li ne{to?
Potvrdno klimam glavom.
Pritisla sam pogre{no dugme. Plasti~na ~a{a puni se nekom
odvratnom te~no{}u, koju odmah prosipam.
Kupujem u radnji paket pelena za Marion, a sebi ~etkicu za
zube.
Pristao je da upali motor i krene tek kad sam spustila sedi{te i
opru`ila se.
*
Otvorila sam o~i po{to je motor utihnuo.
– Ne mrdaj. Ostani s devoj~icama u kolima dok je tu jo{ toplo.
Idem da uklju~im grejanje u va{oj sobi. Onda se vra}am po vas.
8
9
A NA G AVALDA
Opet sam pogledala na mobilni.
U ~etiri ujutru...
Ba{ sam budala.
Ne mogu ponovo da zaspim.
Sve tri le`imo zajedno, u velikom krevetu Adrijenove bake.
Onom koji u`asno {kripi. Koji je nekada bio na{.
Vodili smo ljubav paze}i da se {to manje pomeramo.
^itava ku}a bi znala ako mrdnete rukom ili nogom. Se}am se
Kristininih pogleda kada smo si{li prvog jutra. Za doru~kom smo
crveneli od stida, skrivaju}i se iza {olja za kafu i dr`e}i se za ruke pod stolom.
Izvukli smo pouku. Kasnije smo se predavali jedno drugom
sasvim ne~ujno, najti{e na svetu.
Znam da }e on dolaziti u taj krevet i sa drugom `enom, da }e
i sa njom podizati madrac i spu{tati ga na pod, kad vi{e ne budu
mogli dalje tako.
10
11
V OLEO
Marion nas je probudila. [eta lutku po perini i pri~a joj ne{to
o slatki{ima koji dobijaju krila i odle}u. Lusi mi dodiruje trepavice: „O~i su ti slepljene“.
Obla~imo se pod pokriva~ima, jer je u sobi ba{ hladno.
Devoj~ice se smeju krevetu koji stenje i cvili.
Svekar je upalio vatru u kuhinji. Gledam ga kako u dnu ba{te
uzima cepanice iz {upe.
Prvi put sam sama sa njim.
Nikada se u njegovom dru{tvu nisam ose}ala prijatno. Previ{e
je uzdr`an. Uvek na odstojanju. ]utljiv. Pa i ono {to mi je Adrijen
o njemu pri~ao: kako je bilo te{ko rasti pod njegovim nadzorom, uz
svu njegovu nepopustljivost, grubost, napade besa, strogost kada je
u pitanju {kola.
I sa Suzanom je takav. Nikada me|u njima nisam videla nikakav znak ne`nosti. „Pjer ne pokazuje ono {to mu le`i na srcu, ali
znam {ta ose}a prema meni“, poverila mi se jednoga dana, dok
smo pri~ale o ljubavi ~iste}i boraniju.
Klimnula sam glavom, ali bez razumevanja. Nisam mogla da
shvatim ~oveka koji ko~i svoj polet i {tedljivo barata ose}anjima.
Bila mi je odbojna pomisao da ih prikriva, iz straha da bi time ispoljio svoje slabosti. Navikla sam na dodire, zagrljaje i poljupce
kao na ne{to najprirodnije na svetu.
12
SAM JE
Se}am se jedne burne ve~eri u ovoj kuhinji... Moja zaova Kristina po`alila se na de~je nastavnike, rekav{i da su ograni~eni i nestru~ni. Razgovor je onda skliznuo na obrazovanje uop{te, a zatim
na vaspitanje koje su njih dvoje dobili u krugu porodice. Tada je rasprava, neosetno, poprimila drugi pravac. Kuhinja se pretvorila u
sudnicu. Adrijen i njegova sestra uzeli su uloge tu`ilaca, dok im je
otac sedeo na klupi za optu`ene. Bilo je veoma mu~no... I bar da je
neko planuo! Nipo{to, taman posla... To je kod njih isklju~eno.
Gor~ina je na kraju uspe{no potisnuta, izliv gneva bio je izbegnut.
Sve se svr{ilo na nekoliko ubita~no zajedljivih `aoka.
Kao i obi~no.
Kako je to uop{te bilo mogu}e? Naprosto tako {to moj svekar
nije pristajao da u|e u okr{aj. Saslu{ao bi jetke primedbe svoje
dece, ali na njih nikad ne bi odgovarao. „Va{e se otrovne strelice
od mene odbijaju kao o stenu“, kazao bi naposletku s osmehom,
a onda bi se u~tivo pozdravio i izi{ao.
Ali je toga puta do{lo do o{trije prepirke.
Jo{ mi je pred o~ima njegovo lice u gr~u i njegove {ake oko
bokala s vodom, stegnute kao da }e ga sad zdrobiti.
Zami{ljala sam {ta im je sve mogao re}i, sve ono {to je pre}utao i {to nikada ne}e izbaciti iz sebe. Poku{avala sam da ga razumem. [ta ta~no shvata od onoga {to mu govore? O ~emu razmi{lja
kada je sam sa sobom? Kakav je kada odbaci oklop?
Kristina se onda, sa `arom o~ajnika i izgubiv{i nadu da }e od
njega izvu}i bilo kakav odgovor, iznenada okrenula k meni:
– A ti, Kloe, {ta ka`e{ na sve ovo?
Ose}ala sam umor, stra{nu `elju da se to ve~e najzad okon~a.
Bilo mi je dosta njihovih porodi~nih razmirica.
– Paaa... – odgovorila sam zami{ljeno – mislim da Pjer nije
na{ega kova, nije nalik na nas... Kao da je slu~ajno, sa planete
Mars, zalutao u porodicu Dipel...
13
A NA G AVALDA
V OLEO
Ostali su slegli ramenima i pre{li na novu temu. Ali ne i on.
Ostavio je bokal. Crte lica su mu se opustile, usta razvukla u
osmeh. Prvi put sam ga tad videla da se tako sme{i. Mo`da i poslednji. ^ini mi se da je, te ve~eri, me|u nama nastalo nekakvo sau~esni{tvo... Neka vrlo tanana spona. Poku{ala sam da ga odbranim najbolje
{to sam mogla, tog mog ~udnog Marsovca sede kose koji sad evo
gura, ka dvori{nom ulazu u kuhinju, kolica puna cepanica.
*
– Kako si? Nije ti previ{e hladno?
– Dobro sam, hvala na pitanju.
– A devoj~ice?
– Gledaju crta}e na televiziji.
– Crtani filmovi ovako rano?
– U vreme {kolskog raspusta, crta}i su svakog jutra na programu.
– Aha... pa odli~no. Na{la si kafu?
– Da, hvala.
– A ti Kloe? Kada smo ve} kod raspusta, zar ne mora{...
– Da se javim na posao?
– Pa da... Uostalom, nije to moja stvar, ne znam...
– Naravno, u pravu ste, odmah }u...
Ponovo sam se rasplakala.
Svekar je oborio pogled. Skinuo je ba{tenske rukavice.
– Izvini, me{am se u ono {to me se ne ti~e.
– Ne, nije uop{te to, samo sam... skroz izgubljena. Tako se
ose}am... U pravu ste, pozva}u {eficu.
– A ko je ona?
– Mislim da mi je prijateljica, da imamo prijateljski odnos...
Valjda i jeste tako. Uostalom, sad }u videti...
Vezala sam kosu jednom Lusinom omiljenom ma{nom koja
mi se slu~ajno na{la u d`epu.
14
SAM JE
– Mo`e{ joj samo re}i da uzima{ nekoliko dana odmora zbog
svog nam}orastog svekra – predlo`io je.
– Da. Nam}orastog i nemo}nog, nepokretnog. Lak{e }e poverovati, deluje ozbiljnije.
Nasme{io se, duvaju}i u svoju {olju kafe.
Lora nije bila u kancelariji. Promrmljala sam nekoliko re~i
njenoj pomo}nici, koja je upravo imala poziv na drugoj liniji.
Zvala sam i ku}u. Ukucala sam broj da ~ujem poruke ostavljene na telefonskoj sekretarici. Sve su bile bezna~ajne.
^emu sam se uop{te nadala?
Ponovo sam zaplakala. Svekar je u{ao i odmah izi{ao.
Ube|ivala sam sebe: „Hajde, ispla~i se jednom zauvek. Izlij
potok suza, dok izvor ne presahne. Onda obri{i tu`no lice, dobro
ocedi natopljen ubrus, okreni nov list. Misli na ne{to drugo. Zakora~i jednom nogom, pa drugom. Korak po korak, samo napred.
Mora{ po~eti sve ispo~etka.“
Rekli su mi to sto puta. Misli na ne{to drugo. @ivot se nastavlja. Guraj dalje. Misli na devoj~ice. Nema{ pravo da se preda{.
Trgni se.
Da, naravno, znam sve to, ali shvatite i vi mene: ne polazi mi
za rukom.
Uostalom, {ta je uop{te `ivot? [ta zna~i `iveti?
[ta mogu da ponudim svojoj deci? Naopak svet? I u njemu
mamu zauvek osaka}enu? Mamu koja je bogalj?
Mogu da ustanem ujutru, da se obu~em, da doru~kujem, da
njih obu~em i nahranim, da izdr`im do uve~e i stavim ih onda da
legnu, uz poljubac. Mogu to da uradim. Svi to mogu. Ali nisam u
stanju da u~inim i{ta vi{e od toga. Tu je kraj.
Molim vas.
Milost!
Ni{ta preko toga.
15
Download

Odlomak iz knjige