ISTORIJA
Srpsko Kosovo - Vidovdan 1389. - 2011.
KO NE DO['O NA BOJ
NA KOSOVO...
Zavetna poruka kneza Lazara, izre~ena pred “bijelom crkvom Samobre`nom” juna 1389. bila je poziv za odbranu srpske zemlje.
I {est vekova kasnije ona ima puni smisao
a severnom obodu Kosova polja, u
blizini starog grada Vu~itrna,
nalazi se srpsko selo Samodre`a.
Ve} sredinom XIV veka, u vreme cara
Uro{a Prvog, ovde je sagra|ena skromna
ali lepa crkva. Ubrzo posle careve smrti
1371, kada je upravu nad srpskim zemljama preuzeo knez Lazar Hrebeljanovi}, ovo
znamenito naselje, ba{ kao i sam Vu~itrn,
bilo je svedok krupnih istorijskih
doga|anja. Prema `ivom narodnom predanju, epskoj narodnoj pesmi ,,Uro{ i
Mrnjav~evi}i,,, kao i istorijskim ~injenicama koje odslikavaju tragi~na zbivanja na
Kosovu polju u rano leto 1389. godine,
knez Lazar je dan uo~i velike bitke sa
Turcima pri~estio svoju vojsku u ,,bijeloj
crkvi Samodre`i,,. U hramu kojeg je nekoliko decenija ranije podigao narod ovog
kraja, posve}uju}i ga imenu i uspomeni na
Svetog Jovana Prete~u.
Selo Samodre`a i njegova ~uvena
crkva nalaze se na severoisto~nom rubu
prostranog platoa, izme|u najpoznatijih
kosovskih reka Sitnice i Laba. Za samo dva
do tri sata hoda uz Sitnicu, ka ju`nijim predelima Kosova polja, sti`e se na
Gazimestan – ~uveno boji{te na kome se
15. juna po starom, odnosno 28. juna 1389.
godine po novom kalendaru odvijao
istorijski Kosovski boj.
Na brdu Gradina iznad Samodre`e
nalazio se utvr|eni grad sa dvorcem Vuka
Brankovi}a, tada mo}nog srpskog
vlastelina, koji je i sam u~estvovao u
Kosovskom boju i kasnije ozna~en kao
glavni krivac za pretrpljeni poraz.
Prema narodnom predanju, upravo
tu, na Gradini, nakon pri~e{}a u Samodre`i,
za kneza Lazara i njegove vojskovo|e
priredena je sve~ana ve~era na kojoj je on
odr`ao ~uvenu zdravicu:
N
,,Ko je Srbin i srpskoga roda/ A
ne do{’o na boj na Kosovo/ Ne imao od
srca poroda/ Ni mu{koga ni devoja~koga/
Od ruke mu ni{ta ne rodilo/ Rujno vino
ni p{enica bela/ Rdom kap’o dok mu je
kolena,,.
A sam doga|aj na Kosovu polju,
narednog dana, mogu}e je rekonstruisati na
bazi onog kako su ga opisali srpski i turski hroni~ari toga vremena. Svakako
najpouzdaniji opis bitke dat je na monumentalnom Spomeniku kosovskim junacima, podignutom 1953. godine na
Gazimestanu.
Spomenik je visok 25 metara i
dominira nad prostranom kosovskom ravnicom. U njegovoj unutra{njosti su bronzanim slovima na kamenim plo~ama ispisani
stihovi iz epskih narodnih pesama u kojima
se slavi juna{tvo u~esnika boja i njihova
Jul 2011.
Na najvi{oj koti spomenika, u
samom vrhu spomen-kule, nalazi se bareljef na kome je likovno prikazan i dat
detaljan opis bitke. U prate}em tekstu se
ka`e:
u sredini. Tog dana, oko osam ~asova
ujutru, Turci su preduzeli napad, pre{li Lab
levim krilom i zametnuli `estok boj oko
bre`uljaka na desnoj obali. Srpsko desno
krilo odbilo je sve napade i prebacilo
Turske ponovo na levu obalu. Zatim je srp-
,,Na Kosovu polju, u dolini reke
Laba – izmedu Sitnice, Grme~ planine,
reke Samodre`e i potoka Butovca – 15
(28) juna 1389. godine vo|ena je istorijska
bitka izme|u srednjovekovne srpske
kne`evine i turske
carevine. Srpska vojska, koja je brojala
oko 35.000 boraca,
bila je raspore|ena na
desnoj obali Laba,
tako da joj se desno
krilo oslanjalo na
Sitnicu, a levo krilo
na planine; {tab
kneza Lazara nalazio
se u sredini. Turska
vojska, koja je brojala oko sto hiljada
ljudi, zauzela je
polo`aj prema srpskoj, na levoj obali
Laba, naslanjaju}i se
levim krilom na Sitnicu, a desnim na planine. [tab sultana Murata bio je postavljen
ska vojska preduzela napad, pre{la desnim
krilom Lab, prebacila tursko levo krilo i
nabacilo ga na rezervu. Srbi su na taj na~in
do{li u neposrednu blizinu turskog {taba {to
je,
u
kriti~nom
momentu po Turke,
iskoristio
vojvoda
Milo{ Obili} koji je
napao samog turskog
zapovednika, sultana
Murata, i smrtno ga
ranio. Tada, oko 10
~asova, zapovednik
turskog desnog krila
princ Bajazit, da bi
uticao na kriti~an
razvoj bitke, a po{to
prema njemu nije
postojala
ozbiljna
opasnost, jer Srbi na
njegovom pravcu nisu
mogli
znatnijim
snagama pre}i Lab, sa
ve}im delom svojih
trupa i op{tom rezervom bo~no napada srpsko desno krilo i zame}e najkrvaviji boj
pogibija.
Lazar “Samodre`ac”
– Arnauti pri~aju da je ve~era Lazareva bila gore na Gradini. Pominju da u Toplici
ima brdo (visoravan) Trpeza i tamo je, vele, Lazar ru~ao a na Gradini ve} omrkao i tu
je bila Kosovska ve~era.
Za ime Smodre`a jedni pri~aju da je ostalo od Lazara ,,Samodre`ca,, koji je i
na~inio ovu crkvu ,,da pri~esti i naredi vojsku,,. Ima još jedna pri~a, koja kazuje da je
u onom gradu na Gradini `ivio neki ,,Samodre`ac,,, pa se uz tu pri~u vezuje i ime sela
Sudimlje, koje le`i pola sata severno od Samodre`e. Zna se da je crkva slavila Sv.
Jovana Prete~u, a pri~a se da su u njoj le`ale mošti nekog Sv. Jevrema Sudimca...
(B. Nušic, ,,Putuju}i Kosovom,,)
www.serbianmirror.com
oko brda Mazgita i Gazimestana. Oko
podne, u re{avaju}em momentu po celu
bitku, knez Lazar naredi srpskoj rezervi da
u|e u boj. Ali, dok je srpska rezerva kretala u boj, odelenja na krajnjem desnom
krilu podlegla su turskom obuhvatnom
manevru i brojnoj nadmo}nosti sve`ih
trupa, te celo desno srpsko krilo popusti i
po~ne se povla~iti. Da li je srpska rezerva
intervenisala pa nije uspela, ili uop{te nije
u{la u boj – ne mo`e se utvrditi. Tek,
povla~enje desnog krila prenese se na ceo
front, ~ime je bitka bila odlu~ena...,,
U Kosovskom boju poginuli su i
turski sultan Murat Prvi i srpski knez
Lazar.
Na Kosovu polju, u neposrednoj
blizini Spomenika kosovskim junacima, tu
gde je Milo{ Obilic usmrtio sultana Murata,
njegov sin Bajazit je nekoliko godina kasnije podigao veliki i lep spomenik –
Muratovo turbe.
Zarobljenog srpskog kneza
Lazara i njegovu perjanicu Milo{a
Obilica Turci su odmah pogubili.
Kne`evo telo bilo je sahranjeno u
Pri{tini, a nekoliko godina kasnije preneseno u njegovu zadu`binu – manastir
Ravanicu. Predanje naroda kazuje da je
neposredno nakon srpsko-turskog krvavog
boja telo Milo{a Obili}a dopremljeno u
Vu~itrn, a odatle preneseno u Samodre`u,
u istu crkvu u kojoj je knez Lazar
pri~estio svoju vojsku pred odlu~ujucu
bitku sa Turcima.
Crkva u Samodre`i, o kojoj se na
slikovit i inspirativan na~in govori u pesmi
,,Uro{ i Mrnjav~evi}i,,, u{la je tako u
kolektivnu svest i mitologiju srpskog naroda. Taj spomenik srpske kulture i istorije
Turci su, na `alost, vi{e puta ru{ili, palili i
pusto{ili, pa je od one opevane ,,bijele
crkve Samodre`e,, malo {ta ostalo. Ali,
njenu istoriju ni Turci ni Arnauti nisu
mogli izbrisati i poni{titi. Svedoci to i
njena obnova izmedu dva svetska rata.
Naime, 1932. godine na temeljima
poru{ene izgra|ena je nova crkva
Samodre`a, u svemu identi~na onoj iz XIV
veka. Obnova je ura|ena po projektu profesora Beogradskog univerziteta Aleksandra
Deroka, dok je oslikavanje crkve freskama
obavio poznati srpski slikar i pesnik @ivorad Nastasijevi}.
Poslednjom obnovom ~uvene
crkve, na `alost, ne zavr{ava se pri~a o
Samodre`i. Ve}insko stanovni{tvo u ovom
selu sada su Albanci, a oni nemaju nameru
da ostanu kraj srpske crkve i srpskog groblja. Godine 1981, u vreme bujanja
{iptarskog ekstremizma, crkva je demolirana, a godine 1998. ponovo do temelja
sravnjena sa zemljom.
Dragi{a SPREMO
21
VERA
Pravoslavqe pripremio Nenad Jovanovi]
PRAVOSLAVQE
og je zajednica tri li~nosti:
Oca, Sina i Svetoga Duha.
Sveta Trojica je jedno
bo`anstvo u tri lica. Takvu veru u
Boga kao tvorca neba i zemqe i svega
vidqivog i nevidqivog ispoveda
na{a vera i na{a Crkva.
Ta vera nije utemeqena na
filozofskim razmi{qawima, ovozemaqskim mudrovawima i predpostavkama pojedinih qudi, ve} na
`ivom i opitnom svedo~anstvu
Crkve kroz istoriju.
Vera u Boga kao Svetu
Trojicu zasnovana je na Bo`ijem
otkrovewu qudima.
Pojedini sveti oci ka`u da
se Bog nije otkrio qudima, qudi
nikada ne bi mogli da upoznaju Boga.
Bog se qudima kroz istoriju
postepeno otkriva i to raznim narodima na razli~ite na~ine.
Bog je kroz istoriju odabirao pojedine qude, kojima se javqao
i otkrivao smisao i sustinu `ivota,
upu}uju}i ih na put spasewa, a oni su
imali zadatak da daqe prenose
Bo`ije poruke ostalim qudima.
U Jevrejskom narodu, ti
qudi su se zvali starozavetni proroci.
Wima se Bog javqao na
razli~ite na~ine. Preko an|ela, u
snovima, u glasovima i raznim
drugim vi|ewima.
Najopipqivije i najneposrednije Bozije otkrovewe qudima je
bilo kroz Isusa Hrista.
Hristos je Bog, koji je postao
~ovek da bi qudi mogli {to boqe da
spoznaju Boga.
U qudskom telu Bog je hodao
zemqom i `iveo me|u qudima, da bi
qudi kona~no mogli da upoznaju
svoga tvorca i vide qegovo lice.
Druga~ije nije moglo biti,
jer je Bog Duh, koji je nevidqiv
fizi~kim o~ima i nedoku~iv qudskom razumu.
Po u~ewu nekih otaca Crkve
ka`e se da se Bog qudima kroz
istoriju otkrivao postepeno, tj. da
je u Starom zavetu “ govorio Otac, u
Novom Sin, a da je po Vaznesewu
Hristovom, tj. po Pedesetnici
nastalo vreme Svetoga Duha, koje }e
trajati do Hristovog drugog dolaska.
I ako je Bog zajednica tri
li~nosti koje svaka posebno imaju
razli~ite uloge u delu stvarawa,
odr`avawa i spasewa sveta, ipak se
Wihova misija odvija u potpunom
jedinstvu i zajednistvu svih
li~nosti Svete Trojice.
Tako da tamo gde je Otac, tu
su i Sin i Sveti Duh, i gde je Sin, tu
su Otac i Sveti Duh i opet gde je
Sveti Duh, tu su prisutne i
li~nosti Oca i Sina.
Ono {to je ipak va`no za
B
22
dusa.
SVETI DUH
Sveti apostoli Petar i Pavle
Na{a Crkva u toku godine ima ~etiri velika posta.
Pred praznikom Ro|ewa Hristovog, Vaskrsewa, Uspewa Presvete
Bogorodice i apostolski post uo~i svetih apostola Petra i Pavla.
Dr`awe ovih vi{ednevnih postova uo~i ovih praznika ukazuje na
va`nost li~nosti i doga|aja u
istoriji Crkve koji su bitni za
nas Pravoslavne hri{}ane.
Apostolski post u kome se
nalazimo ukazuje na veliku ulogu
svetih apostola koji su Hristovu
nauku ra{irili po ~itavom svetu.
Crkva posebno isti~e sv.apostole Petra i Pavla koji su u
tada{wem Rimu, kao centru sveta
u najve}oj imperiji toga vremena,
me|u
neznabo`cima
svojom
propove|u i `ivotom posvedo~ili
istinitu veru.
Oni su u Rimu osnovali
Crkvenu zajednicu koja se vremenom {irila i uve}avala do kona~ne pobede Hri{}anstva nad mnogobostvom osvedo~ene od strane sv. cara Konstantina Milanskim ediktom
313.god.
Zbog tolike revnosti za veru, Crkva je ove dane postom i molitvom
posvetila jednim od najzna~ajnijih li~nosti u istoriji Hri{}anstva i
unela u svoj godi{wi kalendar kao veliki praznik najve}e religije sveta.
nas, to je da znamo da je Bog prisutan
u svetu, sa nama, u nama i me|u nama,
Duhom Svetim.
Na{a komunikacija i odnos
sa Bogom jeste odnos prema Duhu
Svetome.
Duh Sveti je taj koji je nakon
Hristovog Vaznesewa i Pedesetnice,
tj. silaska Duha Svetoga na apostole, prisutan i dejistvuje kroz
Crkvu.
To ne zna~i da On pre toga
nije obitavao na zemqi i da ne
dejistvuje u qudima svih vremena i
razli~itih religija.
Ono
{to
je
za
nas
Pravoslavne hri{}ane va`no, to je
da se na{e spasewe i odnos sa Bogom
temeqi kroz dejistvo blagodati
Svetoga Duha koji nam se javqa kroz
Crkvu, tj. kroz u~estvovawe u
Svetim tajnama i prakti~nom
upra`wavawu Jevan|elskog `ivota
po Bo`ijim zapovestima.
Ciq
`ivota
svakoga
Hri{}anina jeste da zadobije blagodat Sv. Duha i da u woj i kroz wu
`ivi i dela u svetu.
To je ona blagodat kojom su
apostoli bili ispuweni na dan
Pedesetnice, kada je Duh Sveti
si{ao na wih u vidu ogwnih jezika
po obe}awu Hristovom.
Oni su tada bili ispuweni
mudro{}u i silom, da je na propoved
Petrovu, toga dana poverovalo u
Hrista i krstilo se tri hiqade
Tom i takvom silom su apostoli i svetiteqi ~inili ~udesa i
mnoge obra}ali u Hri{}anstvo.
I Hristovo ovaplo~ewe i
vaskrsewe je bilo u~iweno Duhom
Svetim.
Duh Sveti je taj koji ~ini da
se prevazi|u granice stvorenog i
nestvorenog,
materijalnog
i
duhovnog, Boga i ~oveka.
Duh Sveti ispuwava srca i
du{e vernih koji qubavqu i
milosr|em slu`e Gospodu u ovom
`ivotu.
Svaka dobra osobina, svaka
pozitivna misao, re~ ili delo,
pokretani su Duhom Svetim.
Zbog toga je i svaka molitva
Crkve svojevrsni priziv Svetoga
Duha.
O tome nam najboqe govore
re~i molitve Sv Duhu koje glase:
“Care Nebeski, ute{itequ,
Du{e istine, koji si svuda prisutan
i sve ispuwava{.
Riznico dobara i davao~e
`ivota, do|i useli se u nas i o~isti
nas od svake ne~isto}e i spasi blagi
du{e na{e, Amin”.
Neka bi Sveblagi Gospod,
darovao da se wegova blagodat
preizobilno izlije na nas i da se u
svemu poka`emo kao deca Bo`ija i
sinovi i k}eri Carstva Nebeskog i
da u Duhu Svetome prozivimo sve
dane `ivota na{eg.
Amin, Bo`e daj.
Jul 2011.
LJUBAVI NA[IH PISACA
Pi{e: Aleksandra Maksimovi}
AKORDI @IVOTA
SVETISLAVA NIKOLI]A
edna ulica u Ni{u nosi njegovo ime.
To nije ona u kojoj je odrastao. Da je
du`e `iveo, mo`da bi danas zauzimao
ugledno mesto u srpkom pesni{tvu. Ovako,
na ~etiri knjige pesama pala je pra{ina zaborava. Malo ko danas od `itelja te ulice zna
ko
je
bio
Svetislav
Nikoli}.
Te ve~eri 15. (27.) januara 1893.
godine, bila je zima koja se ne zaboravlja
lako. Ka`u da su od mraza pucali uli~ni
fenjeri koje su jo{ po dnevnoj svetlosti
upalili op{tinari, a po snegu otmeno gradjanstvo je `urilo u dvor Obrenovi}a na
svetosavsku zabavu. U ku}i preko puta
dvora kroja~ Kosta Nikoli} ~a{}avao je
kraljeve adjutante {to mu se rodio prvi
sin.
Dali su mu ime Svetislav.
Detinjstvo provodi u centru Ni{a,
u prelepoj ulici punoj lipa, pokraj dvora, a
najvi{e je voleo da svoje vreme pokloni
obalama reke Ni{ave. Sa vr{njacima traga
po zapu{tenim tavanima, da pronadje
jednog Renoara, Se`ana ili Monea.
Traganja bude u njemu lep{u stranu ljudskog bi}a, inspiri{u ga, uvode u umetnost,
kako u slikarstvo, tako i u literaturu. Tako
Svetislav po~inje da pi{e pesme.
U januaru 1912. skoro u isti dan
kada je pre devetnaest godina proslavljao
rodjenje prvenca, umire kroja~ Kosta i
ostavlja suprugu Kosaru sa osmoro nejake
dece. Svetislav, tek {to je maturirao, postaje glava porodice. Sestre i bra}a svakoga
dana tra`e hleba i on bez imalo izbora
po~inje gr~evitu borbu za `ivot i opstanak
porodice.
Par meseci pre toga, dok jo{ nije
bio ophrvan brigama, zaljubio se u Zoru,
sestru najboljeg druga Du{ana Jankovi}a.
Po~eo je da pi{e dnevnik:
[email protected] ljubavi i ti{ine udaljavali
smo se od parka usamljenom stazom kraj
vode. Oko nas je bila no}, a u nama
ljubav.”
Ali, `ivot je te`ak, mukotrpan,
ljubav velika i neobi~na, a njemu Zora nije
bila mnogo naklonjena. Zima 1912. za
vreme balkanskih ratova, bila je neobi~no
hladna i snegovita. U to vreme u Ni{u su
uli~ne fenjere zamenile elektri~ne sijalice.
Izve{taji s fronta se u osvetljenoj ~itaonici
kafane “Kasina” glasno ~itaju. @enska
dobrotvorna dru{tva priredjuju zabave za
pomo} ranjenima, dolazi i Nova 1913.
Novogodi{nju no} Zora i
Svetislav ipak provode zajedno, u
bioskopu. @ive slike kod “Ruskog cara”
predstavljaju najlep{u i najveseliju zabavu.
Sutradan zapisuje:
“Ko zna {ta je njoj donela Nova
godina. Meni jedan cvet sa patosa koji je
“lane” bio njen i nadu…po~etak novog
razo~aranja…”
Na slede}oj stranici dnevnika je
zanimljiva zabele{ka:
“Danas su izvadili iz vode jednog
J
Jul 2011.
~oveka koji je pre toga hteo da umre pod
to~kovima lokomotive – pa ga “spasli”. Ja
mislim da u tim slu~ajevima ne treba drugi
da se me{aju…”
U domu Nikoli}evih je sve te`e.
Hrane, hleba, skoro da nema. U gradu
nema posla za mladog pesnika. Prijatelji
mu obe}avaju mesto zvani~nika u
bitoljskom kvartu. I Svetislav se odlu~uje
na put.
Pre polaska video se sa Zorom.
Hteo je da se jo{ jednom uveri ili razo~ara
u njenu ljubav. Zapisao je:
“Rastali smo se i ne znaju}i
koliko te volim. I{ao sam }ute}i ka stanici
kroz no} bez zvezda, kao kroz lepotu bez
ukrasa. Nesvesno sam zadr`avao burno disanje koje je u stvari bilo uzdr`avanje od
pla~a, da ne bi naru{io mir koji je u toj
no}i li~io na ve~nost. Odlazio sam bez
nade za `ivot…a ti si ostala sa puno nade
na veseo `ivot sre}ne mladosti…Se}a{ li
se? Kad sam odlazio plakao sam i plakalo
je nebo…Zna{ li tu pesmu?”
Put za Bitolj vodio je tada,
verovali ili ne preko Soluna. I prvi dan
meseca maja, srpski pesnik Svetislav
Nikoli} provodi na obalama Egejskog
mora. Tiha seta i neizbrisiva se}anja prate
ga u {etnjama po tesnim sokacima kojima
se {iri miris ribe i maslina. Ve} sutradan je
u Bitolju, gradu koji }e samo godinu dana
kasnije biti fatalan za njega. Prole}no
raspolo`en, pesnik zapisuje:
“Kao varo{ snova iz 1001 no}i u
jutarnjoj lepoti pru`a se Bitolj. Nad njim
plavetnilo neba visoko i sve`e kao `elje
mladosti. Minareta gorda i bela…”
Po~etak, raspevan i sun~an. A
onda se nadvijaju oblaci nema{tine, tuge i
nesavladivih daljina. Proganja ga pitanje,
da li Zorino srce kuca za njega? Od nje
nema ni pisma, ni pozdrava. Dolazi jesen
1913.
“Ki{oviti jesenji dani ve} po~inju
svoju boljnu monotonu egzistenciju, koja
tako silno ovlada na{im raspolo`enjem.
Tu`ni i dosadni kao pogreb prodiru u moju
jadnu du{u pri~aju}i svoju veliku sli~nost
sa mojim `ivotom.” U dnevniku tako, a u
pesmama sli~no.
Ja sam kao stena smrznuta i gola
Koju besno more neprestano
bije…
Nijedan dan sre}e, nijedan bez
bola…
Ovde, ko i svuda, za me sre}e
nije…
Ovaj bledoliki mladi} uvek u crno
obu~en, zamagljenog pogleda i nemirne
kose provodio je dane pre podne u kvartu,
posle podne u {etnjama. U jednom pismu
bez datuma i li~nosti kojoj je upu}eno stoji:
“Zbilja nerazumljivo. Pored svih
uveravanja, Vi ste sposobni da ve} tako
dugo ne pi{ete. To se granici ne samo sa
nezainteresovano{}u, ve} i ravnodu{no{}u
za sve. No, nek ide sve dodjavola… Po{to
ovako ne mogu du`e ostavi}u sve i
oti}i…Gde? Mislim u Beograd.”
Ali umesto da ode u Beograd, da
se vidi sa drugovima, da prolaze}i kroz
Ni{, sretne Zoru, pesnik Svetislav Nikoli}
neshva}en i razo~aran oti{ao je – u smrt!
April, 28. (10.) maj, godine 1914.
Soba zvani~nog bitoljskog kvarta.
Prohladna i polumra~na. Napolju sunce,
bademovi u cvetu. Ti{inu puste sobe
naru{ava jedva ~ujno {kripanje pera.
Pesnik, Svetislav Nikoli}, pi{e…
“Katarina Nikoli}, Ni{–Kraljeva 3.
Mila mama,
Ja znam tvoja je ljubav velika i ti
}e{ mi oprostiti – ali }e{ ipak patiti, mnogo
patiti…
Ja pla~em, gu{im se u suzama,
kad ti ovo pi{em, ali {ta da radim kad je
sve jedno…
Ah, nesre}ne moje sestre i
bra}o….Oprostite! Ja sam vas voleo,
mnogo voleo.”
Drugo pismo je za nevestu iz
snova, devojku koja u dalekom Ni{u
bezbri`no provodi gimnazijske dane i raduje se prole}u:
“Zoro,
Ne misli da moja ljubav prema
tebi nije bila ja~a od svega, ali ba{ ona kategori~ki zahteva da ti bude{ sre}na…
Ja sam ti zahvalan za svaki trenutak u `ivotu. Ne `ali za mnom, jer sam te
bio nedostojan, iako bolji od svih!”
Usledili su trenutci ti{ine. Ustao je
sa stolice, pospremio sto i laganim koracima, koje kao da je zaustavljalo `ivot,
pre{ao kratak put do pu{ke. Ledenim rukama uhvatio je oru`je…
Nepredvidjeno,
neko
od
zvani~nika iz susedne prostorije ulazi u
sobu. Ova neo~ekivana slu~ajnost
produ`ava `ivot za vreme koje stoji. Jer da
vreme prolazi, pro{le bi i ove samoubila~ke
misli kroz svest. Zamenili bi ih bademovi
u cvetanju i veseli `agor sun~ane ulice. Ali
vreme kao da stoji i samoubila~ke misli ne
napu{taju mladog pesnika. Odlu~no i hladnokrvno prilazi ormanu da uzme metke,
kad neko od ~inovnika opet ulazi. Da ga ne
bi spre~ili u odluci, seda za sto i pi{e:
“I ko zna {ta jo{ mo`e biti! Ovog
sam trenutka okinuo pu{ku prstom leve
noge i metak ne opali. A sad, ve} dva puta
odlazim za drugi metak, a ne mogu da ga
uzmem, jer ~as udje jedan, ~as drugi… E
sad!”
Nekoliko sekundi posle ovih re~i,
mastilo jo{ nije bilo ni sasu{eno, u sobi
bitoljskog kvarta odjeknuo je pucanj.
Pesnik “Akorda `ivota” je uradio to.
Pro{lo je od tada skoro sto godina. Za tragediju u bitoljskom kvartu nove
generacije gotovo da i ne znaju.
Na knjige “Snovi plavog leptira” i
“Akordi `ivota”, pala je pra{ina zaborava.
www.serbianmirror.com
Devojka, koja je tih dana bila u
`i`i zbivanja, Zora Jankovi}, kasnije
Todorovi}, u domu svoje }erke na Novom
Beogradu, polovinom sedamdesetih godina
pro{log veka, pri~a:
“Stanovali smo u istoj, Kraljevoj
ulici u Ni{u. Znam celu porodicu Nikoli}a
– sve divni krasni ljudi. Svetislav je bio
mlad i idealist. Kosa mu je uvek bila
razbaru{ena, a umesto ma{ne nosio je crnu
maramu. Sav je bio u crnom. Jedino se on
u to vreme u Ni{u tako obla~io. Nekako u
vreme balkanskih ratova, po~eo je da ~e{}e
dolazi mom bratu Du{anu. Tako smo se
sprijateljili. Dva, tri puta nedeljno po{tar mi
je donosio Svetisavljeve anzis – karte. Na
poledjini ruskih dopisnica sa slikama velikih majstora ki~ice bile su njegove
pesme…”
Zora se vrlo dobro se}ala njegovog dolaska pred put u Bitolj. Pozvao je
tada da izadju, da pro{etaju i da se lepo
rastanu. Ona nije iza{la. A kada su
slede}eg aprila iz Bitolja stigle depe{e da
Svetislava vi{e nema njoj je bilo neizmerno te{ko…
Zora gleda poslednje pesnikovo
pismo. Po`utelu hartiju ispisanu pred smrt,
koju su umesto nje ~itali policijski
slu`benici. Drhtavim rukama stavlja
nao~are i tiho u sebi, ~ita. Mo`da je
ispovest, koja u tom trenutku nastala, bila
ona prava:
“Volela sam Svetislavljeve pesme.
Naro~ito one u knjizi “Sna plavog leptira”,
koje je meni posvetio. Bio mi je drag. Na
`alost nisam bila u njega zagledana.
Svetislav je to znao, a ja, eto, to i sada
ka`em!”
Pesnikov najbolji drug bio je dr
Du{an Mila~i}, nekada upravnik Narodne
biblioteke, vrstan pisac romansiranih
biografija o velikanima francuske literature:
“Sveta je bio neobi~an mladi}. U
vreme {e{ira i {ubara i{ao je gologlav, zimi
kad su se nosili kaputi izlazio je samo u
crnoj ko{ulji. Nije bio marljiv djak, jer nije
imao strpljenja da sedi i u~i, ali je bio
najpismeniji i najna~itaniji medju nama.
Zanesen, nekonvencionalan, bez predrasuda.
Po politi~kom shvatanju skoro anarhista.
Takav mladi} bio je isuvi{e neobi~an za
jednu patrijarhalnu devojku. Nikada ih
nisam sretao u {etnji. Se}am se da me je
jedne ve~eri na korzou uhvatio za ruku i
zamolio da je nadjemo. Ina~e, ~esto je znao
da prosto uleti u moju ku}u i da sa vrata
vikne: “Pro{la je, pro{la!” Posle toga recitovao bi mi stihove koje je smislio od trenutka sretanja sa Zorom do dolaska kod mene.
[teta, velika je {teta i za njega i za
pesni{tvo, {to je oduzeo sebi `ivot!
U dva svetska rata izranjavljen
kur{umima pesnikov spomenik ne postoji
vi{e na bitoljskom groblju. Ostala je jedna
ulica u Ni{u i ~etiri zaboravljene knjige stihova.
23
FELJTON
Od ovog broja zapo~injemo novi feljton o na{im vladarima i njihovim najve}im ljubavima. O `enama koje su uspele da osvoje srca velikih
dr`avnika i motivisale ih za velike uspehe u ratovima i plemenitosti u miru.
VLADIMIR I KOSARA
itat je iz XII veka, preuzet iz
Ljetopisa popa Dukljanina, najstarijeg poznatog ju`noslovenskog
pisanog istorijskog izvora: ”I tako jednog
dana k}er cara Samuila, po imenu Kosara,
potaknuta i nadahnuta Svetih Duhom, pri|e
ocu i zamoli ga da si|e sa svojim slu{kinjama da opere glavu i noge okovanih i
zarobljenih, {to joj otac dozvoli. Me|utim,
ugledav{i Vladimira i videv{i da je lepog
izgleda, pokoran, blag i skroman, kao i da
je pun znanja i Bo`ije mudrosti, zadr`i se s
njim u razgovoru, jer joj se njegov govor
u~ini sladak vi{e nego med i sa}e”. Izvesno
je da ”ni jednoj osobi u svom Ljetopisu
nije Dukljanin posvetio toliko pa`nje i prostora kao Vladimiru, a oko njegove glave
ispleo ~udesnu sveta~ku legendu koja je sigurno u narodu i prije postojala, pa ju je on
samo zabilje`io kako ju je znao i ~uo od
drugih”. Po dostupnim izvorima, vladao je
Dukljom od oko 990. do 1016. godine i
poku{ao da sa~uva kne`evinu stisnutu
izme|u Vizantije i Samuilovog carstva. Kad
C
24
se priklonio Vizantiji, Samuilo ga je zarobio
i svezanog poslao u svoju prestonicu Prespu.
Tu je i za~eta ljubav izme|u Samuilove
k}eri Teodore Kosare i zato~enog kneza
Jovana Vladimira, ”ljubav vatrena i
devstvena, ne`na i preduboka, neizmerna,
kao bajka”. Kao zet
i vazal, Vladimir se
vratio u Duklju.
Posle Samuilovog
poraza
od
Vizantinaca (1014)
i smrti, vlasti se
dokopao njegov sinovac Jovan Vladislav,
`eljan i teritorije Duklje.
Pozvao
je
Vladimira u Prespu,
{alju}i mu zlatni krst na kome se zakleo
da mu ne}e u~initi nikakvo zlo. Vladar
Duklje je, slute}i nevolju, zatra`io da mu
po{alje drveni ”pa }u do}i, budu}i da se,
vjerom i vrlinom na{ega Gospoda Isusa
Hrista, uzdam u `ivotvorni krst i dragoc-
jeno drvo”. Oti{ao je i izgubio glavu.
Sahranjen je u Prespi odakle ga je
nesre}na Kosara, po legendi, prenela u
Crkvu sv. Marije u Krajini (na obali
Skadarskog jezera), gde je i sama
sahranjena pored njegovih nogu.
Vladimir je vrlo brzo
progla{en za sveca,
po
nekim
izvorima prvog u
Srba, ali ni mrtav
nije imao mira.
Mo{ti su mu prvo
prenesene u Dra~, pa
u manastir Svetog
Jovana ([in \on) kod
Elbasana, da bi od 1995.
po~ivao u Sabornoj crkvi u
Tirani, sedi{tu Albanske pravoslavne
crkve. Drveni krst koji ga je, po predanju, ko{tao glave, ve} vekovima je u posedu porodice Adrovi} iz okoline Bara i
svake godine, na Svetu Trojicu, iznosi se
na vrh Rumije.
REKLAMIRAJTE SE
U OGLEDALU
773.744.0373
OGLEDALO JE LIST
KOJI NAS POVEZUJE!
Jul 2011.
ZAKON
MEHANIZAM
EKONOMSKE SARADNJE
uslovima svetske ekonomske krize i
visokog spoljnotrgovinskog deficita
osnovni prioritet ekonomske politike
Srbije, privla~enje stranih investicija kao i
pove}anje izvoza i time obezbe|enje potencijalnih tr`i{ta za plasman proizvoda iz Srbije.
Tokom poslednjih dvadeset godina Srbija je
izgubila mnoge instrumente ekonomskih
odnosa sa inostranstvom, jer su nestale mnoge
spoljnotrgovinske ku}e i privredna predstavni{tva {irom sveta. Ipak, u proteklom periodu anga`ovano je nekoliko resorsa i postavljeno na raspolaganju doma}im privrednicima
i potencijalnim stranim investitorima.
U samoj osnovi mehanizma za
privla~enje stranih investicija je SIEPA
www.siepa.gov.rs i VIP www.vip.org.rs,
agencije za promociju investicija i izvoza,
i ekonomski savetnici, kao i predstavnici
Privredne komore Srbije u inostranstvu.
Kompanije ili individue koje `ele da investiraju u Srbiji mogu o~ekivati usluge
pronala`enja grinfild i braunfild lokacija,
pomo} u administrativnim procedurama na
svim nivoima, posredovanje u komunikaciji sa nadle`nim institucijama na dr`avnom
i lokalnom nivou, i povezivanje sa
lokalnim dobavlja~ima.
U aprilu pro{le godine grupa od 28
ekonomskih savetnika, koje je prvi put
izabralo Ministarstvo ekonomije i regionalnog
razvoja, stupila je na du`nost u
diplomatsko-konzularnim predstavni{tvima
Republike Srbije. 28 punktova u svetu su
sada pokriveni i srpskim ekonomskim
savenicima koji se nalazi pre svega u glavnim gradovima zemalja EU i CEFTA, sa kojima Srbija ostvaruje najve}u razmenu, a
potom i drugim najve}im svetskim centrima.
Od aprila 2010 ekonomski savetnici su raspore|eni u ambasadama i diplomatsko konzularnim predstavni{tima Srbije u slede}im
gradovima: Toronto, Ljubljana, Sofija,
Bukure{t, Moskva, Be~, Sarajevo, Kijev,
Istanbul, Berlin, Minhen, [tutgart, Rim,
Milano, Atina, Peking, Pariz, London,
Zagreb, Podgorica, Skoplje, Brisel, Tokio,
Stokholm, Prag, Bratislava i Budimpe{ta. U
novembru 2010. godine ekonomski savetnik
je stupio i na du`nost u Konzulatu Republike
Srbije u ^ikagu. Cilj ekonomske diplomatije
u SAD je promovisanje mogu}nosti za ulaganja i pru`anje pomo}i stranim investitorima
da zapo~nu ili pro{ire poslovanje u Srbiji, {to
uklju~uje saradnju sa odgovaraju}im
Ministarstvima i agencijama u Srbiji.
Pored privla~enja stranih investicija, kao bitan prioritet Srbije javlja se povecanje izvoza ~ime se pove}ava proizvodnja,
zaposlenost, makroekonomska stabilnost u
zemlji. Te`e}i ka punopravnom ~lanstvu u
Evropskoj Uniji (EU), Srbija ostvaruje
U
Jul 2011.
mogu}nost kori{}enja predpristupnih fondova i dobija mogu}nost plasiranje robe na
tr`i{tu EU. U isto vreme u procesu je i produbljivanje i pro{irivanje ekonomskih
odnosa sa Zajednicom Nezavisnih Dr`ava
(ZND) (Rusija, Ukrajna, Belorusija i
Kazakstan). Isticanje Sporazuma o bescarinskoj trgovini sa Ruskom federacijom,
Belorusijom i Turskom mo`e imati ulogu
kako u privla~enju stranih investicija, tako i
u pove}anju izvoza. Prioritet ekonomske
politike je i maksimalno kori{}enje benefita
CEFTA sporazuma, koji omogu}ava slobodnu trgovinu sa zemljama regiona. Srbija
tako|e radi i na unapre|enju odnosa sa
Kinom i Indijom, kao i na kori{}enju potpisanog Sporazuma o strate{koj saradnji i
partnerstvu Srbije i Kine, i te`i razvoju
tr`i{nog potencijala i dobrih bilateralnih
odnosa sa nesvrstanim zemljama (zemlje
Bliskog i Srednjeg istoka, kao i Severne
Afrike). U 2012 se o~ekuje da punopravno
~lanstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Srbija je pet godina u`ivala GSP
(General System of Preferences), povla{}eni
status u trgovini sa SAD koji je omogu}avao
bescarinsku trgovinu za preko 4500 artikala
poreklom iz Srbije. Krajem 2010 godine,
Kongres SAD je povukao ovaj sistem za veliki broj zemalja na razmatranje. O~ekuje se
povratak GSP statusa do kraja ove kalendarske godine, {to bi nastavilo da oja~ava
trgovinske i ekonomske odnose Srbije i SAD.
Uloga dijaspore u ekonomskom razvoju Srbije
Dijaspora je oduvek predstavljala
va`an ~inilac na{eg dru{tva, a neki od najistaknutijih pojedinaca su upravo u Americi
do`iveli svoju afirmaciju: Nikola Tesla,
Mihajlo Pupin, Charls Simi}, Vlade Divac i
mnogi drugi. Nedavno, mnogi poslovni projekti, kao {to je otvaranje Microsoftovog
Razvojnog centra u Beogradu, su upravo
rezultat anga`mana softver in`injera iz
srpske dijaspore u kompaniji Microsoft.
Svake godine u Srbiju ude iz inostranstva
izme|u tri i pet milijardi evra, {to je na
nivou direktnih stranih investicija u
najboljim godinama. Nedavno je Ministarsvo
za dijasporu u saradnji sa PKS i Stalnom
konferencijom op{tina i gradova pripremilo
katalog sa 193 projekta potencijalnih lokacija i postavilo katalog na veb stranicu
www.serbianmirror.com
Ministarstva
za
dijasporu
http://www.mzd.photosidea.com/. Na ovoj
veb stranici svako zainteresovan za ulaganja
na jednom mestu mo`e prona}i investicione
projekte koje dr`ava Srbija nudi. Oko 40
odsto projekata u tom katalogu odnosi se na
ulaganje u turizam dok 20 odsto ulaganja u
industrijske zone koje su potpuno infrastrukturno opremljene. Pored ovih grana
privrede, predstavljene su i mogu}nosti ulaganja u poljoprivredu i zdravu hranu {to je
za Srbiju vrlo zna~ajna grana privrede.
U ^ikagu je tako|e aktivna
Srpsko-ameri~ka privredna komora
(SACC) www.serbianamericanchamber.org
~iji je cilj izme|u ostalog i povezivanje
potencijalnih investitora iz srpske dijaspore
sa Srbijom. Ministarstvo nauke je na svojoj
veb stranici objavilo listu nau~nika iz srpske
dijaspore http://nasiusvetu.nauka.gov.rs/.
Svaka inicijativa iz srpske dijaspore, putem
saveta, kontakata i direktnih investicija je
dobrodo{la. Za sve dodatne informacije i
ostvarivanje poslovne saradnje sa Srbijom
mo`ete kontaktirati Ekonomskog savetnika u
Konzulatu Republike Srbije u ^ikagu,
Milomira Ognjanovi}a:
Generalni konzulat Republike Srbije
201 E. Ohio St. 200
Chicago, IL 60611 (USA)
[email protected]
tel: +1 312 670 6707 lokal 106
http://www.scgchicago.org/
25
SPORT
INTERVJU: NENAD KRSTI]
KRSTI] SE VRA]A U EVROPU
Kapiten srpske ko{arka{ke reprezentacije i doskora{nji igra~ Bostona Seltiksa Nenad Krsti}, posle sedam godina provedenih u NBA ligi,
odlu~io je da se ovog leta vrati u Evropu i potpi{e dvogodi{nji ugovor sa moskovskim CSKA.
Razgovor vodio: Sa{a @ivkovi}
d dolaska u Ameriku 2004. godine,
ovo je drugi put da se nekada{nji
igra~ Partizana vra}a u Evropu.
Prvi poku{aj iz 2008, nije ba{ pro{ao
slavno, po{to je te sezone za ruski klub
Trijumf nastupio na samo sedam zvani~nih
utakmica.
Po povratku iz Rusije, Krsti} je
Nju D`ersija pre{ao u Oklahomu, iz koje
je tokom, nedavno zavr{ene sezone “trejdovan” u Boston Seltiks.
- Mnogo je razloga koji su mi
pomogli da donesem ovakvu odluku. NBA
liga je u problemu zbog “lok auta” i niko
nije spreman da prognozira kako }e cela
situacija da se odrazi na funkcionisanje Lige
u narednoj sezoni. Trenutno, niko ne zna,
kada naredna sezona treba da po~ne, niti se
zna situacija oko garantovanih ugovora, {to
je i najve}a prepreka u razgovorima
sindikata igra~a i rukovodstva NBA lige.
Upravo ta neizvesnost, oko naredne sezone,
navela me je na razmi{ljanje o povratku u
Evropu, obrazla`e svoju odluku Nenad
Krsti}.
Pre drugog odlaska u NBA,
posle kratke i “neuspe{ne” epizode sa
ruskom ko{arkom, konstatovali ste “da je
NBA liga organizovana do najsitnijeg
detalja i da se ba{ zbog toga nikada ne
bi vra}ali u Evropu”. [ta se sada to
toliko promenilo?
- Uz “lok aut” koji sam spomenuo, procenio sam da nigde u NBA ligi ne
bi dobio tako izda{an ugovor kakav je
ovaj, koji sam nedavno potpisao. U
Americi sigurno ne bih bio igra~ oko koga
O
se pravi igra i izgled tima. Rusi su mi jo{
kod prvog razgovora pre nekih mesec
dana jasno predo~ili da me vide kao
tara koji u poslednjim trenucima me~a
dobijaju loptu i re{avaju utakmice. To se
de{ava samo slu~ajno... Moj zadatak je da
ska~em, poma`em ekipi da lak{e
poentira ili se odbrani. Igram
le|ima ka ko{u i {utiram sa distance, ali nisam Dirk Novicki,
niti se sa njim poredim. U
Moskvi `elim da doka`em da
Od Kraljeva do Moskve
Nenad Krsti}, rodjen je 25. jula 1983. u Kraljevu. Visok je 211 centimetara, igra na poziciji “centra”, a tokom karijere nastupao je za kraljeva~ki
Ma{inac, beogradski Partizan, Nju D`ersi Nets, ruski Trijumf, Oklahoma
Tenders i Boston Seltiks. Od ovog leta ~lan je CSKA iz Moksve, najtrofejnijeg ruskog tima i jednog od najve}ih evropskih ko{arka{kih klubova. Krsti} je
i aktuelni kapiten ko{arka{ke reprezentacije Srbije, a najve}i uspeh u
nacionalnom timu, ostvario je na evropskom prvenstvu u Poljskoj 2009, kada
je sa na{om selekcijom osvojio srebrnu medalju.
Tokom osam sezona provedenih u NBA ligi, Krsti} je na 419 odigranih
utakmica ostvario prosecan u~inak od 10 uba~enih poena i 5,4 skoka, uz 25
minuta provedenih na parketu.
jednog od lidera tima, koji je sa
izuzetkom plejmekera – kompletiran. O
imenima novih igra~a ne mogu da govorim, jer niko osim mene do sada nije
predstavljen.
Svi pri~aju o tome da je Nenad
Krsti} vrhunski igra~, ali da je malo
verovatno da je u stanju da re{ava utakmice, {to je posao lidera. Kako to
obja{njavate?
- Jednostavno, mestom na kojem
igram. Malo je, da ne ka`em da nema, cen-
sam napredovao i da kao igra~
mogu biti lider tima, koji u
Evroligi, koju sam igrao samo sa
Partizanom, ima najvi{e ambicije.
Po drugi put bi}ete stanovnik
ruske prestonice.
- Tako ispada. Kada sam igrao za
Trijumf nije mi se dopao stil `ivota, kojim
je `iveo taj deo ruske prestonice, a i supruga Tanja je imala dosta zamerki. I zbog
toga sam dosta razmi{ljao, ali sam na kraju
shvatio da sa obzirom da imam porodicu i
familiju, koju izdr`avam nema razloga da
~ekam. U vremenu, kada svi kubure sa
novcem, ~ekam i nadam se, nekoj boljoj
ponudi. A znam da su {anse ravne nuli.
DELFINI NEPOBEDIVI
aterpolo reprezentacija Srbije se
okitila zlatom na nedavno
zavr{enom turniru Svetske lige u
Firenci. Tako su izabranici Darka
Udovi~i}a odbranili titulu od pro{le
godine, osvojenu u Ni{u i na najlep{i
na~in potvrdili mit o srpskim sportistima i
njihovim uspesima. Publika je posle
ceremonije dodele medalja ponovo
slu{ala najslu{aniju himnu na svetskim i evropskim takmi~enjima u
ovom sportu: “Bo`e pravde”, a na{im
“delfinima” pripalo je 100.000 dolara,
ali i viza za Olimpijske igre u
Londonu 2012. godine.
Od samog po~etka turnira
Srbija je bila apsolutni vladar u
bazenu: deklasirane su Kina, Kanada, a
po dva puta pali su Amerika i Italija (u
grupi i u polufinalu i finalu). Reprezentacija
USA je bukvalno do`ivela brodolom i
pora`ena sa 8:5 i 11:5. Zanimljivo je da su
Ameri do zadnjih ~etvrtina na obe utakmice
dali ukupno samo 5 golova. Posle uvertire
sa Kinom i pobede od 13:2, prva utkamica
V
26
Jednostavno, ova ponuda bila je najbolja.
Koliko Vam je sada lak{e da se
posvetite pripremama reprezentacije?
- Neuporedivo, iako svako od nas
bez obzira na okolnosti za reprezentaciju
daje sve od sebe, ~ak i onda kada nas nastup u nacionalnom timu „ko{ta”. Ja sam u
Turskoj igrao sa povre|enim prstom, ali
sam u dogovoru sa timom o tome }utao.
sa Italijanima u grupi je bila dramati~na.
Sudije su bile i vi{e nego naklonjene
doma}inu priznav{i gol van zaustavnog vremena. Du{ko Pijetlovi}, kapiten na{ih „delfina” bio je ogor~en su|enjem na utakmici
sa doma}inom Italijom: “Sramota je {ta se
radi i {to moram u tome da u~estvujem.
Kao da sudije `ele neki drugi ishod!” Na{i
vaterpolisti su nakon izvo|enja peteraca
izvojevali zaslu`enu pobedu, ali je zbog
opravdanog protesta kod sudija selektor
Udovi~i} ka`njen odsustvom sa klupe za
dve naredne utakmice. Na{i, kao na krilima
da su igrali i pobedili su u te dve naredne
utakmice: prvo Ameriku, pa Kanadu sa
ubedljivih 19:7. U finalu, Srbi su igrali sigurno, i pored sudijskih odluka, koje su
ponovo bile i vi{e nego sumnjive, i dokazali kvalitetom i smireno{}u da su broj jedan
na planeti pobediv{i rezultatom 8:7.
Italijanska publika je samo mogla da pozdravi starog i novog pobednika
Svetske lige. U me~u za tre}e mesto
Hrvatska je bila bolja od Sjedinjenih
Ameri~kih Dr`ava.
“Ostvarili smo odli~an
rezultat ve} na prvoj ovogodi{njoj
proveri. Zreli smo za London i to je
najva`nije. Imamo sve – kvalitet,
volju, zajedni{tvo...”, rekao je najefikasniji igra~ finalne utakmice sa
Italijom, Filip Filipovi}, a i najbolji
strelac turnira sa 16 postignutih golova.
Ina~e, Svetska liga je jedino
komercijalno takmi~enje u vaterpolo svetu,
nastalo pre deset godina usled ekspanzije
ovog sporta i naglog rasta popularnosti pre
svega na ameri~kom, evropskom i australijskom tlu. U dosada{njih deset izdanja
Sve mi je to smetalo pri {utu posebno sa
linije slobodnih bacanja. Tada i ne znam
kada u karijeri sam imao procenat
uspe{nosti od 60 odsto. Zbog toga sam kasnije propustio start kampa Oklahome i bio
istisnut iz petorke. Ali ne `alim, jer kao
kapiten dr`avnog tima izuzetno sam
ponosan, na sve {to smo poslednjih godina
uradili. A pred start priprema za kontinentalno prvenstvo u Litvaniji `elim samo da
budemo zdravi. Verujemo u sebe i nadamo
se, da mo`emo da ponovimo igre sa
prethodnog Evropskog i proslogodi{njeg
Svetskog prvenstva. U tom slu~aju rezultat
ne bi trebalo da izostane – zaklju~io je
Nenad Krsti}.
upravo je na{a reprezentacija ubedljivo
najuspe{nija sa ~ak {est zlatnih medalja
(dve osvojene pod imenom SCG), te po
jednom srebrnom i bronzanom.
Predsednik Olimpijskog komiteta
Srbije Vlade Divac ~estitao je vaterpolistima trijumf u Firenci: “Momci svaka vam
~ast na odbranjenoj tituli ali {to je i va`nije
na plasmanu na Olimpijske igre. Iskoristili
ste prvu priliku da overite svoju vizu za
London. Jo{ jednom ste pokazali borbenost, `elju i na~in kako se bori za svoju
zemlju. @elim vam da u ovom ritmu nastavite i dalje i da u punoj formi do~ekate
London. Iskrene ~estitke upu}ujem
stru~nom {tabu, Vaterpolo savezu Srbije i
svima koji su dali svoj doprinos da vaterpolo reprezentacija stigne do ove medalje.”
Posle dolaska u Beograd na{i
junaci su dobili kratak, ali zaslu`en odmor.
Ipak svi su ponovo na okupu od 1. jula od
kada teku pripreme za Svetsko prvenstvo
koje se u [angaju odr`ava od 16. do 30.
jula i gde na{i momci brane titulu svetskog prvaka.
Srpski “delfini”, hvala vam i
neka vas Bog ~uva i sre}a prati!
Slavi{a Peji}
Jul 2011.
PORODICA
POTREBNO JE
2 glavice luka, struk praziluka, 1 tikvica, 2 crvene paprike, 4 zelene
paprike, 3 tanke šargarepe, 200 g sitnih šampinjona, 3 paradajza, biber,
kašika biljnog za~ina, maslinovo ulje, 2 šolje pirin~a, 4 šolje vode
Moderni satara{
PRIPREMA
Crni luk isecite na kockice, a praziluk, šargarepu i tikvicu na kolutove.
Paprikama odstranite semenke i isecite ih na tanke kolutove. Paradajz
oljuštite, ocedite ga i isecite na kockice. Na zagrejanom ulju propr`ite oba
luka sa šargarepom. Kad šargarepa malo omekne, dodajte papriku.
Podlivajte pomalo vodom i povremeno protresite šerpu. Potom dodajte
cele šampinjone, kockice paradajza i na kraju kolutove tikvice. Dodajte
za~in pobiberite po ukusu i poslu`ite s kuvanim pirin~em.
MODA
MODA
MODA
[TA TREBA DA NOSITE BEZ
OBZIRA NA GODINE I FIGURU
Bez obzira na figuru, svaka `ena bi trebalo da zna {ta i kako treba da nosi. U
principu, garderobu treba svesti na nekoliko pametno odabranih komada
napravljenih od kvalitetnih materijala.
valitet materijala i izrade {to bluzicu ili bodi mo`ete nositi i u torbi,
obezbe|uje trajnost ode}i, a kom- a da joj nije potrebno peglanje pre nego
binacijom pojedinih komada i {to je obu~ete. Dodajte jo{ samo atraktivne
izborom novih detalja ima}ete uvek
druga~iji izgled. Neke stvari nikada ne
izlaze iz mode, izraz su takozvane
bezvremene elegancije i {ika. To, pre
svega, va`i za klasi~an kostim i malu crnu
haljinu. Bez obzira na figuru, bez obzira
na modu, te komade svaka `ena treba da
ima u ormanu.
Za{to vam je mala crna haljina
neophodna? Dobro skrojena, jednostavna,
crna haljina u~ini}e svaku figuru lep{om.
Kvalitetan materijal i dobar kroj mo`da }e
ko{tati skuplje, ali zato }ete imati uvek
elegantnu haljinu koja nikad ne izlazi iz
mode. Mo`ete je kombinovati sa visokim
potpeticama, ali i sa ~izmama i jaknom.
Ako ba{ ne volite crno, odaberite toplu
nijansu ~okolade ili elegantnu teget boju.
Najva`niji vam je, ipak, kostim.
Kvalitetan kostim u kojem se dobro
ose}ate i koji vam dobro stoji, pojednostavi}e vam `ivot. Bez obzira na trenutni
modni diktat, za odlazak na posao,
poslovni ili roditeljski sastanak ne}ete
morati mnogo da mozgate {ta da obu~ete
ukoliko u svom ormaru imate kostim, jo{
bolje trodelni komplet koji ~ini sako,
suknja i pantalone. Zavisno od prilike, u
njemu mo`ete da delujete strogo ili
neobavezno, a mogu}nosti kombinovanja
su neograni~ene.
min|u{e i narukvicu i utisak }e biti potpun.
Ako treba pravo sa posla da
Jednostavnost bi trebalo uvek da
krenete u ve~ernji provod, pone}ete bluzu vam bude ideja vodilja kod planiranja
ili top i jednostavno se presvu}i pre polas- garderobe. “Manje je vi{e”, pravilo je koje
ka. Prednost novih materijala le`i i u tome va`i u svemu.
K
Jul 2011.
www.serbianmirror.com
27
ASTROLOGIJA
HOROSKOP ZA JULI 2011.
Autor: astrolog Ru`ica Rako~evi}, telefon: 219-680-0636, Skyp: ruzica_rakocevic
binovati sa emocijama, mada morate biti
obazrivi.
Zdravlje:Poljuljano.
OVAN
POTREBNO ZATI[JE PRED BURU
Posao: Vec} od 3. jula kre}u povoljne i
veoma preduzimljive situacije koje su nastavak ve} zapo~etih poslovnih promena.
Ovo je samo prvi deo, nastvak delovanja
tek sledi.
Ljubav: U periodu od 5. jula, }ete biti
sputavani unutra{njim emotivnim sadr`ajem
ljubavnog `ivota. Ali to }e biti prolazna
faza va{eg emotivnog presli{avanja.
Zdravlje: Optere}eno.
JARAC
POLA – POLA
Posao: Iako vam ovaj mesec generalno ne
odgovara, poslovno polje za vas je
povoljno. Ima}ete dobre potsticaje {to je za
vas veoma va`no i bitno. I bi}e na vi{em
dru{tvenom nivou, takodje.
Ljubav: Za sada }ete morati da se emotivno presabirate i dobro razmislite. Ovo je
prelazna faza, jer va`ni dogadjaji tek
dolaze.
Zdravlje: Nezadovoljstvo.
BIK
PRILIKA ZA OPU[TANJE
Posao: Skoro ceo juli mesec }e biti put
preduzimljivih akcija koje }e od vas izvu}i
maksimum, ali su rezultati galantni kao i
visoki drus{veni nivo. Tro{i}ete novac ali
}e to biti u prave svrhe.
Ljubav: Skoro ceo juli mesec }e biti pun
emotivnog naboja, koji {e vas potpuno
emotivno razneziti. To i treba da iskoristite
jer ste odavno to zaslu`ili, ali ovog puta
}ete znati kako sa tim treba i rukovoditi.
Zdravlje: Dobro.
VODOLIJA
PLANOVI VAM NISU PRIMENLJIVI
Posao: U ovom mesecu }ete morati da se
potrudite da nadjete dobrog sponzora, ina~e
}ete ispasti iz dobre kombinacije.
Ljubav: Vama ne prijaju emotivne situacije u kojima ne mo`ete da rukovodite kako
vi `elite. Zato }e vam ovaj mesec biti kao
“tesna ko`a”.
Zdravlje: Teskoba.
BLIZANCI
NEMOJTE VI[E DA KRIJETE
EMOCIJE
Posao: U ovom mesecu nastavljaju se va{e
akcije, samo {to su sada na redu konkretne
i visoko preduzimljive aktivnosti. [to bi
zna~ilo, “Pre}i sa re~i na dela”.
Ljubav: Period ljubavnog ma{tarenja u izobilju je pred vama. Ali ne samo mas{anja.
Bi}e tu i lepih emocija ali prikrivenih,
onako kako vi ~esto radite, jer i u ljubavi
se igrate `murke.
Zdravlje: Opustite se.
DEVICA
BA[ BISTE SE “RASPILAVILI”
Posao: Iako je veoma naporno, va{e
poslovno polje u ovom mesecu }e biti
povoljno. Ovo je prvi deo temelja i
najkrupnijeg dela posla koji vi treba da
odradite.
Ljubav: Iako vama nije svojstveno
izle`avanje, ovog meseca }ete vi biti u
raspolo`enju koje se u na{em narodu ka`e,
‘ba{ se raspilavio”
Zdravlje: Sve je pod kontrolom.
Zdravlje: Stabilno.
STRELAC
NE [email protected] SVE ODJEDNOM
Posao: Veoma povoljan i preduzimljiv
period vam predstoji u julu mesecu. I po{to
vi uvek imate velike planove, ovo je samo
prvi deo letnjeg delotvornog bloka.
Ljubav: Vi niste pristalica emotivnog vezivanja, pa vam zato ovaj na~in ljubavisanja,
ne}e ni odgovarati. Ali zato mo`ete kom-
RIBE
PLIVATE, ALI TUDJIM PERAJIMA
Posao: U principu je pozitivno, samo {to
}e ovaj msec biti previ{e naporan za va{
na~in poslovanja. A i novac }e odlaziti
na situacije koje vama i nisu mnogo
bitne.
Ljubav: U ovom mesecu slede povoljne
ljubavne situacije, iako u malo izmenjenom
sastavu ili na~inu. Svejedno, vi se snalazite.
Zdravlje: Zadovoljavaju}e.
RAK
VAGA
[email protected] VREME ZA VAS
Posao: Vi c}te morati da se pokrenete a
ima}ete i za{to. Dopa{}e vam se razvoj
poslova koje `elite da pokrenete. U ovom
mesecu c}te napraviti osnovne temelje
va{ih poslovnih promena.
Ljubav: Ono {to treba da vam se desi u
ovoj godini, de{ava se sada u ovom mesecu. Previ{e ste emotivni pa nemojte da
napravite veliku gre{ku.
Zdravlje: Zadovoljavaju}e.
LAV
EMOTIVNO ZAGREJAVANJE
Posao: Sada se sve dobro odvija, a ovaj
mesec je prvi deo povoljnog razvoja novih
poslova, koji ste vec}zapo~eli. I ovo je
sastavni deo velikih promena u va{em
`ivotu.
Ljubav: Sve ovo {to }e se de{avati u julu
mesecu, moglo bi se re}i da je samo emotivno zagrejavanje za ono {to }e se kasnije
tek des{vati.
Zdravlje: Kontroli{ite krvni pritisak i
uzbudjenja.
28
EMOCIJE NE IDU UZ DIPLOMATIJU
Posao: Generalno, period u julu mesecu
vam nije naklonjen, ali {to se posla ti~e, tu
je bolja situacija. Postoje {anse da se
domognete nekog novog izvora energije i
finansija.
Ljubav:Po{to uz va{ diplomatski karakter
ne idu i emocije, ovaj period, u julu mesecu }e biti na neki na~in neodgovaraju}i. Jo{
jedan u nizu...
Zdravlje: Nezadovoljstvo je uzrok mnogih
bolesnih stanja.
[KORPIJA
MOGLO BI DA BUDE LETNJE
LJUBAVNO CARSTVO
Posao: U ovom mesecu }ete biti vrlo
anga`ovani, jer je ovaj period veoma
intezivan, ali, ne}e biti na va{ na~in, pa
}ete ipak biti na neki na~in i nezadovoljni.
Ljubav: U ljubavnom `ivotu vas o~ekuje
pravo letnje ljubavno carstvo. Iskoristite to
onako kako vi znate i umete, ali mislite i
na druge.
V I VA
PRODUCT
DO[LO JE VREME DA VRATITE SVOJU
IMOVINU ODUZETU U HRVATSKOJ,
BOSNI I HERCEGOVINI I NACIONALIZOVANU U SRBIJI AMERI^KO - SRPSKA
KOMPANIJA ZA KONSULTACIJE,
PREDSTAVLJANJE I ZASTUPANJE
VIVA PRODUCT inc, NEW YORK
tel-fax 212 426 1020 www.vivaproductinc.com
E-mail: [email protected]
Jul 2011.
^ESTITKE
-
MEDIJI
SRE]AN RO\ENDAN
MALI OGLASI
Proti Aleksandru Ivanovi}u,
Jasmini Maksovi}
POSAO
Ako vam je potrebno ~uvanje dece, pozovite pouzdanu
i odgovornu NANY. Novorodjene bebe imaju ~ak i prednost.
Broj telefona: 219.680.0636
U ^IKAGU
Sre}an rodjendan
Petru Petrovi}u
dug i sre}an `ivot od
srca `eli majka Slavica.
**********
Potrebne energi~ne osobe za rad u marketin{kom delu na{eg lista,
zainteresovani pozovite na 773.744.0373
**********
Potrebna `ena za ~uvanje dece i pomo} u kuci
u Arlington Heights-u, 3 dana nedeljno.
Pozovite Draganu ili Nikolu na telefon (773) 524-9945.
Sre}an rodjendan i bezbri`no
detinjstvo Dez Petrovi},
`eli sestra Leila sa mamom i
tatom.
**********
PRODAJA
Prodajem plac, 11 ari, pogodan za zidanje, sa izlazom na dve velike
ulice Bi{i}evu i Kosan~i{evu. Odli~na lokacija u centru Svilajnca.
ZA BEOGRAD
Sre}an rodjendan Ivani Matijevi} `eli redakcija
Telefon za informacije: 212.543.2151
email: [email protected]
ZA ]UPRIJU
Sre}an rodjendan
dragoj Ma{i
Maljkovi},
i njenom tati Damiru,
`eli tetka i sestra
Marijana iz ^ikaga.
Jul 2011.
www.serbianmirror.com
29
VEDRA
STRANA
Enigmatiku pripremio: Cvijan Hercegovac
VELIKA UKR[TENICA
MAGI^NI KVADRAT 6X6
VODORAVNO
i USPRAVNO:
1. TESLINO IME,
2. Produkt imitacije,
3. Tradicionalna mu{ka i
`enska no{nja u Japanu
(mn.),
4. Krevet - le`aj bez
naslona,
5. Pogon za preradu lana,
6. Kra}e mu{ko ime,
Atanasije.
RESENJE: 1.NIKOLA, 2.imitat, 3.kimona, 4.otoman, 5.lanara,
6.Atanas.
REBUS /REBUS /REBUS /
Resenje rebusa: N I (S) - KOLAT ( I ) - ( V ) ESLA NIKOLA TESLA
VODORAVNO: 14. DAN 10. JUL, KOJIM SE [email protected] DELO VELIKANA SA SLIKE ( vidi pod 32.
VODORAVNO), 15.Tvornica ~asovnika iz Zemuna, 16.Elektronska pos{a (skra}eno - engleski), 17.[pansko `ensko
ime, 18. Auto moto link (skr.), 19.Fina svilena ili pamu~na tkanina ( T..), 20.Penicilin, streptomicin ili teramicin,
21. U ne~emu, u okvirima, granicama ne~ega, 22.Univerzitetski grad na jugu Francuske, glavni grad regiona
Langdok - Rusijon, 23.Jedinice za merenje du`ine, 100 cm, 24. U koje vreme, 25.U`icanin, 32.Ime i prezime
Na{eg najve}eg nau~nika i pronalaza~a na polju elektrotehnike, 33. Slovo ispred slova R, 34.IZMENJIVAC STRUJE, IZUM VELIKANA SA SLIKE, PO ^IJEM JE IMENU DOBIO NAZIV, 35.Ostav{tina, 38.Mera za povr{inu
zemlji{ta, 39.Drugi samoglasnik, 40.Jezero na granici Amerike i Kanade, 41.Postajati nepomi~an, nepokretljiv, kao
bez `ivota, lediti se, 43.Prilog za mesto: uz, pokraj, blizu, 44.Uzvik dozivanja, 45. Mala jednostavna ku}a od
dasaka, 46.Glavni grad Ivanovske oblasti u Rusiji, 47.Rasko{na ku}a, 48.Ulazak, prispe}e u letu, uletanje,
49.Pokazna zamenica, 50.Pogodno, pravo vreme za poljoprivredni posao, 51.Smesa gline i vapnenca , osnovna
sirovina za proizvodnju cementa, 52.Volumen, 53.Muzi~ki spektakl s gitarama ( zaje~arska ..........), 54.Mera za
hranjivu vrednost namirnica, 55.Strano `ensko ime, 56.Nadgrobni spomenik, podignut pokraj seoskog puta,
57.Beli} Aleksandar, 59.Pre, 60.Anelovaa imenjakinja, 61.Mesto u Srbiji, kod Smederevske Palanke, 62.Industrija
trikota`e Arilje (skr.), 63.Narodna sve~anost pra}ena maskeradama i plesovima, 64.Grub, nabusit, o{tar,
65.Ugasnu}e, stanje ve~itog i bla`enog mira, 66.Prime}ivati, sagledavati, 67.Potvrdna re~.
USPRAVNO: 1.Jezik stanovnika isto~nog Timora, ostrva u Indoneziji, (.E...), 2.Izvanredni, izuzetni, 3.Pozdravljati
na vojni~ki na~in, 4.Ime glumca marvina, 5.Ime osniva~a srpske kriti~ke istorijske {kole, Ruvarac (1832 - 1905),
6.North, 7.Dru{tvo in`enjera i tehni~ara (skr.), 8.Crta~ prvih i zavr{nih scena u crtanom filmu, 9.Vi{espratna zgrada, soliter, 10.Italija, 11.Nagnati, teraju}i usmeriti, 12.Srpsko `ensko ime, 13.Delovi lanca, karike, 15.Mu{ki
potomak, 17.Natrijum, 18.Crkveni obredi pra}eni pojanjem i ~itanjem molitve pre sahrane, 20.Tr~anje, 22.Topli
osve`avaju}i napitak, 24.Lali} Slobodan, 25.Hrabar, odva`an, sr~an, 26.Prijavljivanje, 27.Pokazna zamenica,
28.Zahvatiti, pro{iriti stanje nereda, sukoba, 29.Trgovac starinama, starinar, 30.Mlatarati, mahati, 31.Ime od mila
za Ivana, 32.Njihati, ljljati, 33.Grad u Rusiji, rodno mesto pisca Turgenjeva, 36.Ime i prezime nekad poznatog
slovena~kog ko{arka{a, legende biv{e jugoslovenske ko{arke, 37.Glavni grad Bosne i Hercegovine, 38.Ime
novosadske peva~ice i voditeljice Popov, 39.Australijski torbarski sisar, sli~an malom medvedu, 40.Palata u kojoj
`ivi vladar i ~lanovi vladarske porodice, 41.@itelj Bugarske, 42.Okruglo slovo, 43.Stabljika trave, 44.Nekad poznati span{ki fudbalski golman, 46.Akademski jedrili~arski klub (skr.), 47.Opasna, pogubna zarazna bolest, ponajvi{e
u `ivotinja), pomor, 49.Rajkova imenjakinja, 50.Zahvalan, voljan, raspolo`en, haran, (grc.pokr.), 51.Prvi deo imena
glavnog grada Malezije, ..... Lumpur, 52.Mladun~ad od ovce, jagnjad, 54.Plakanje, 56.European Article
Numbering (skr.), 57.Zimske Olimpijske Igre (skr.), 58.Ime srpske teniserke Ivanovi}, 60.Radijum, 61.^etvrti i
prvi samoglasnik, 63.Vanadijum, 64.Rimski broj pet.
RE[ENJE: Vodoravno - Teslin dan, Insa, e mail, Ines, AML, til, antibiotik, unutra, Monpelje, metri, kad, era, Nikola Tesla,
p, Teslin transformator, ostavina, ar, e, Iri, kameniti se, kod, ej, baraka, Ivanovo, vila, ulet, ta, ora, lapor, v, gitarijada, kalorija, Arita, krajputas, ba, ranije, Anela, Azanja, ITA, karneval, osoran, nirvana, uocavati, da.
30
Jul 2011.
PORUKE
Jul 2011.
www.serbianmirror.com
31
Download

KO NE DO[`O NA BOJ NA KOSOVO