Bilten M e s n e z a j e d n i ce “ L i m a n”
Limanske novine
Broj 1
l
m a j 2 0 1 0 . l w w w. m z l i m a n . o r g * m z l @ m z l i m a n . o r g
Poštovani sugrađani,
Pred vama je prvi broj Limanskih novina. One predstavljaju još
jedan vid komunikacije Saveta Mesne zajednice “Liman” sa
vama, našim susedima i sugrađanima. Ovim novinama Savet želi
da vas upozna sa onim šta je do sada uradio, sa onim šta nije,
sa problemima, ali i sa lepim stranama života u našoj Mesnoj
zajednici.
Liman naš učinimo spokojnim,
kulturnim, mirnim, tolerantnim,
proširenom porodicom našom.
Javite nam kako vam se sviđaju ove novine i pošaljite nam
svoje predloge i primedbe.
Vaša MZL
U ovom broju:
O Dragi Spasić i ulici koja po njoj nosi ime!
Limanske novine - broj 1- maj 20 1 0 .
1
Vaša mesna zajednica ima sajt:
www.mzliman.org
A na sajtu:
Sve o Mesnoj zajednici “Liman”: DOKUMENTA MZ, Spisak ulica, Šta građani kažu, Vesti
Intervjui, video i tonski zapisi, GALERIJA SLIKA, ko su članovi organa MZL,
I MNOGO VIŠE:
Gde se u gradu overavaju dokumenti, koja Javna preduzeća osniva Grad, Koje su gradske četvrti i MZ....
Pišite nam na
s na
te na
i
ž
a
!
r
Pot
ooku
[email protected]
b
Face
BUDIMO U KONTAKTU!
I Z D VA J A M O S A S A J TA :
Tribine:
“VRELO NAŠE LIMANSKO”
Tonski zapis čitavog razgovora, video zapis (šta su rekli građani), album
Akcije:
“Očistimo Liman naš”
Izvštaj, video i tonski zapis, album fotografija
Razgovori:
“Razgovoro sa ZIG-om”
šta su pitali građani, a šta je rekao visoki predstavnik ZIG-a, tosnki zapis
celog razgovora
Intervjui:
“Laslo Silađi” (pogledaje detaljnije na strani 5)
IZLOŽBE:
Dekorativna keramika
Video i tosnki zapisi, albumi fotografija, izjave aktera, utisci publike
“Ja nisam plastična kesa!
Video, tonski zapisi, šta kažu auotorke, albumi fotografija sa otvaranja...
“Ja znam da slikam...”
Video, tonski zapisi, albumi fotografija, kako je radio žiri,
Sve to i mnogo više potražite na adresi:
www.mzliman.org/ln/br1.htm
2
L i m a n s k e novine - broj 1- maj 2010.
SADRŽAJ
3 NAJVEĆA PROBLEMA MZ
Koji su to naši najveći problemi? MZ
“Liman” je lepo uređena mesna zajednica,
bez starih, trošnih, prizemnih kuća, bez
problema koji opterećuju većinu drugih
mesnih zajednica u gradu. Ipak, i naša
MZ ima svoje probleme koje želi da reši.
Koji su to? Ima ih više a ovo su, čini se,
najbolniji:
Fruškogorska 29
“Već i stariji stanovnici naše MZ polako zaboravljaju kako je nekada izgledao
lokal u Fruškogorskoj 29. Tu je pre 20-tak
godina bila Ljubljanska banka, a nakon
raspada Jugoslavije lokal je ispražnjen i
opusteo. Vremenom su izlozi polupani,
instalacije iščupane i ceo lokal uništen.
Ali lokal se i dalje nalazi na ekskluzivnoj
lokaciji. Blizu je najstrožeg centra, blizu
glavnih prometnica, blizu autobuske
stanice, na prometnoj je ulici, na “lakat”,
sa puno prostora ispred i sa strane tako
da čovek ne mora samo da prozuji pored
njega, nego može da se zaustavi, svrati...”
...strana 4
ANKETA
ZAŠTITA OD ZRAČENJA
ĐURĐEVAK
Dolaze sunčani dani. Sunce je sve više
i sve duže na dnevnom nebu i sve više nas
peče. Zračenje, naročito ultraljubičasto
(UV), ume da bude opasno i zato se treba
čuvati.
Kako da se zaštitimo od prekomernog
sunčevog zračenja? Šta je to UV indeks?
O svemu tome govori članak na strani 5.
Sa prolećem i u našu
mesnu zajednicu stiže
prolećno cveće. Jedno
od najmirisnijih je đurđevak! Znate li ko je
najveći proizvođač đurđevka?
strana 5
strana 4
INTERVJU
“IZGRADIĆEMO LIMAN NAŠ”
Marko Vojnović, predsednik Saveta Mesne zajednice “Liman” za
naše novine govori
o tome šta je Savet
MZ do sada ura-
LASLO SILAĐI
dio, šta nije i šta planira da uradi.
- Svesni smo da će nas građani ocenjivati po tome šta se u ovom međuvremenu
promenilo u njihovoj ulici - kaže Marko
Vojnović i dodaje:
- Hoćemo da pokažemo da se može, a
vi nas podržite...
....strana 6
SLIKA BROJA, ESEJ I + -
IZ ISTORIJE LIMANA
Pogledajte sliku ovog broja, pročitajte
sasvim kratak esej o Limanu i pogledajte
rubriku Plus - minus!
....strana 8
Teren na kome se prostire teritorija
limana, prema podacima iz 1764. zvao se
Veliki liman. Počinjao je od Futoške šume
pa do ulica Alekse Šantića, Lasla Gala i
Željezničke, koje su mu bile obale. Dopirao je čak do ulice Narodnih Heroja u
Bulevara Mihajla Pupina.
strana 9
STATISTIKA MZ
Koliko ima stanovnika naša MZ, koliko stanova, kakva je starosna struktura...
strana 9
REČ: LIMAN
Šta znači reč liman? Ukratko o ovoj
reči.
strana 9
Ostale rubrike
Šta kažu čitaoci (jedan komšija kao
večan problem pominje “Milkogrgurevačko jezero”). Na 12. strani naćićete i rubriku Korisne informacije.
Čitajte vaše novine!
Fruškogorska 29
Poznati vajar i direktor naleko čuvenog Atejea
61, Laslo Silađi
dao je intervju
za naš sajt.
U
intervjuu, koji možete čuti na našem sajtu, g.
Silađi govori o
našoj Mesnoj
zajednici, o gradu, o fontanama i skulpturama, o arhitekturi, zatim o tome kako
su u razvijenim zemljama rešili probleme
kontejnera za smeće i ružnih erkondišna
i da li našem gradu nedostaje više skulptura, trgova...
strana 7
KALENDAR: MAJ
DRAGA SPASIĆ
Pročitajte sve što je važno o mesecu maju: kako je dobio ime, zašto se od
vajkada slavi prvi maj, šta se zanimljivo
tokom istorije desilo u tom mesecu.
Recimo, jeste li znali da je maja meseca 1796. izvedena prva vakcinacija? Ili
da je maja 1931, Lemetr izneo ideju o primordijalnom atomu što je, inače, bio uvod
u toriju o Velikom prasku?
A 29. maja 1919. otkriven je prvi važan
dokaz Ajnštajnove teorije relativnosti....
„Svi gledaju samo
u nju“ - pisano je o
njoj, 1923, a ona je
Draga Spasić, sa slavom
izuzetne žene i jedne
od najvećih glumica i
operskih diva pozorišta
u Novom Sadu i Beogradu. Njeni biografi
svedoče da je imala sve
da očara publiku...
....strana 10
....strana 11
Limanske novine - broj 1- maj 20 1 0 .
3
3
najveća problema MZ L
Fruškogorska 29
1
Već i stariji stanovnici naše MZ polako zaboravljaju kako je nekada izgledao
lokal u Fruškogorskoj 29. Tu je pre 20-tak
godina bila Ljubljanska banka, a nakon
raspada Jugoslavije lokal je ispražnjen i
opusteo. Vremenom su izlozi polupani,
instalacije iščupane i ceo prostor uništen.
Ali lokal se i dalje nalazi na ekskluzivnoj
lokaciji. Blizu je najstrožeg centra, blizu
glavnih prometnica, blizu autobuske
stanice, na prometnoj je ulici, na “lakat”,
sa puno prostora ispred i sa strane tako
da čovek ne mora samo da prozuji pored
njega, nego može da se zaustavi, svrati...
Ipak, i pored svega, taj lokal zvrji
prazan još od prošlog veka. Javljali su se
u poslednjih 10 godina poneki koji su
Kontejneri
2
Kontejneri! Prljavi su, izlupani i često
prevrnuti, a retko kad na mestu. Umeju
da budu i prepunjeni što sve smeta oku i,
Parkinzi
3
Problem nedostatka mesta za parkiranjе је sve veći. U našoj MZ posebno
naraste preko leta kada proradi Štrand
i hiljade kupača se sjati na Dunav. Velik
broj njih parkira svoje vozilo po našim
ulicama kako bi izbegao plaćanje na parkingu Štranda.
Delegacija MZL je početkom aprila o
tom i drugim saobraćajnim problemima
razgovarala sa načelnikom Uprave za
saobraćaj i puteve, Radivojem Pavlovom
(vidite članak na sajtu) i, ukratko, rešenje
postoji (podzemne i nadzemne, spratne
garaže), ali ne i novac za rešenje. Pros-
4
tvrdili da su njegovi vlasnici, da imaju kojakakve planove s njim, ali i posle svega
lokal je ostajao prazan i sve više trunuo i
propadao.
Građanima smeta ova ruina. Ona je
mamac za beskućnike, leglo boleština i
zaraza. A i ruži čitav kraj. Naročito stanari
Fuškogorske 29 trpe jer se zbog razvaljenih izloga cevi za grejanje i vodu smrzavaju
pa čitava vertikala ima proleme.
Više potražite na
www.mzliman.org/ln/br1.htm
MZ je prošle godine krenula u traganje za vlasnikom. Dobila je dokument po
kome je vlasnik Obod iz Cetinja, ali posle
se ispostavilo da se dokument odnosi na
neko davno prošlo vreme i ne na ovaj već
na lokal na drugom kraju zgrade.
Najnovije informacije govore da je lokal i dalje u vlasništvu Ljubljanske banke
(koja inače više ne postoji u nekadašnjem
obliku) i MZ je telefonirala, slala i-mejl
pisma... i u trenutku pisanja ovog članka,
još uvek čeka odgovor!
Za lokal je inače jako zainteresovana
Pošta. Ona već godinama traži lokaciju u
našoj ili susednoj MZ “Boško Buha”.
I tako za sada problem lokala u Fruškogorskoj 29 i dalje ostaje otvoren, ali MZ
na rešavanju problema radi, radi...
naročito, zdravlju. Pogotovo leti. Ko je za
to kriv? Onaj naš komšija koji gurne kontejner u stranu da bi mogao da parkira
svoja kala, ili gradska Čistoća čiji radnici
radije stave konetejner gde im je bliže
nego tamo gde treba? Pa, krivi su i jedni
i drugi!
MZL zato apeluje na prve da vode
računa o čistoći - pa uostalom mi živimo
u đubretu koje pravimo - a proziva ove
druge, tj. JKP “Čistoću” da poštuje naše
građane i redovno čisti kontejnere i postavlja ih gde im je mesto.
Sa Čistoćom smo postigli dobru saradnju i ona samo ponekad malo zaškripi
što brzo, obostranim naporom popravimo. Krajem prošle godine smo imali
zajedničku akciju “Očistimo Liman naš”
o kojoj detalje (članke, fotografije i video
zapise) možete videti na našem sajtu (na
adresi: www.mzlimn.org/ln1). Međutim,
problem s kontejnerima će se rešiti tek
kada svi oni budu ograđeni - a na tome
vaša MZ već mesecima radi. Obraćali
smo se i Čistoći i ZIG-u i detalje o tome
takođe možete pronaći na našem sajtu.
Postoji šansa da u narednih godinu dana
problem bude rešen. Možda uz novčano
učešće građana, videćemo.
tor za nova prakirališta mogao bi se naći
pored nekih naših zgrada, na travnjacima,
ali Gradsko zelenilo tvrdi da u gradu zelenih površina i ovako ima premalo te ne
dozvoljava ni da pomislite na izgradnju
parkinga na zelenoj površini.
U Upravi za saobraćaj i puteve rešenje
nalaze u nepopularnoj meri - u naplati
parkiranja za sve! Da, i za one koji svoje
vozilo parkiraju ispred svoje zgrade. Jednim godišnjim umerenim izdatkom bi
svako obezbedio prostor za svoja kola i
sve bi bilo u redu. Tako je, kažu, u svetu.
Za goste (zvane i nezvane) naplata bi bila
znatno veća što bi oslobodilo ulice od nepotrebnog i ne željenog parkiranja.
Ali to su još samo planovi, a mi
problem imamo već sada. Zato, postoji
mogućnost da se problem bar ublaži
privremenim rešenjima na čemu će se
MZL u narednim mesecima angažovati
kod ZIG-a i Parking servisa, a o čemu
ćemo vas posebno obavestiti.
A N K E TA
L i m a n s k e novine - broj 1- maj 2010.
Početak grejne sezone 2009 /
2010 upamćen je po hladnim stanovima. Samo mali broj srećnika
imao je dobro grejanje što pokazuje i naša anketa koju smo na
sajtu sproveli u novembru prošle
godina.
Više od polovine anketiranih je
izjavilo da im je u stanu hladno,
a samo 25% je bilo zadovoljno
grejanjem. Ostali su bili samo
delimično zadovoljni.
Potražite novu anketu
na našem sajtu
Zaštita od Sunčevog zračenja
Intenzitet sunčevih zraka nije uvek
isti već zavisi od doba dana i doba godine. Napolju je mračnije i hladnije kad
na nebu ima oblaka, toplije kada je vedro, a Sunce visoko na nebu. Svi ovi efekti
koje primećujemo vezani su isključivo za
dolazak vidljive svetlosti. Situacija sa UV
zracima je nešto drugačija, na primer neki
oblaci zaustavljaju vidljivu svetlost, ali
UV zraci nesmetano prolaze. Naša čula
ne reaguju na UV zrake tako da se na njih
ne možemo osloniti, jedino što nam preostaje je upotreba posebnih instrumenata
za merenje zračenja i slušanje vremenske
prognoze.
Godine 1992. tri Kanadska naučnika
postavila su skalu za merenje UV zračenja
po kojoj se intenzitet zračenja izražavao
tzv. UV indeksom. Ubrzo nakon definisanja ove skale TV stanice širom sveta
uvrstile su podatke o UV indeksu u redovnu vremensku prognozu.
Vrednost UV indeksa počinje od nule
i može imati sve veće celobrojne vrednosti. Što je vrednost UV indeksa manja,
manja je i opasnost od boravka na suncu.
Kako raste intenzitet zračenja sa Sunca,
UV indeks postaje sve veći i veći. Kada
UV indeks dostigne vrednost 11, smatra se da je zračenje koje dolazi izuzetno
opasno i tada boravak na suncu treba
svesti na minimum. Sa porastom UV indeksa smanjuje se i vreme koje je potrebno da sunčevi zraci izazovu opekotine,
na primer kada je UV indeks 1 to vreme
iznosi oko 60 minuta, a kod UV indeksa
11 vreme se smanjuje na samo 10 minuta!
Zaštita od sučevog zračenja je relativno jednostavana – potrebno je obezbediti
neki štit oko kože koji neće dozvoliti da
štetni zraci dođu u kontakt sa ćelijama.
Kao zaštita služi odeća, a za otkrivene delove treba koristiti različite kreme.
Sva odeća i sve kreme ne pružaju istu
zaštitu jer se UV zraci ne ponašaju isto
prilikom prolaska kroz različite materijale. Da bi ljudi znali koji stepen zaštite
UV
indeks
Maksimalno
vreme
1-2
60 min
pruža neka odeća ili krema uvedene su
dve skale. Prva skala izražava koji procenat UV zračenja prolazi kroz tkaninu.
Ova skala poznata je kao CPF (Cloth
Protective Factor). Vrednost CPF faktora kreće se u intervalu od 1 do 50. Ovaj
broj označava koji procenat UV zračenja
tkanina propušta, na primer CPF 50 znači
da kroz tkaninu prolazi samo 2% zračenja
(1 / 50 = 0,02 tj. 0,02 * 100% = 2%), slično
CPF 15 propušta 6,7% zračenja.
CPF faktor koristi se samo za odeću,
dok se za zaštitne kreme koristi tzv. SPF
(Sun Protective Faktor). Ovaj faktor
izražava se skalom od 1 do 60. SPF faktor označava vreme potrebno da koža
izgori, što je veći SPF faktor UV zracima
je potrebno više vremena da izazovu
promene. Na primer ako je SPF 50 i koži
bez zaštite potrebno 10 min da izgori, nakon upotrebe kreme sa ovim zaštitnim
faktorom ovo vreme produžiće se na
10 * 50 = 500 minuta. Ovde treba biti
naročito obazriv – ovo vreme služi samo
za izražavanje stepena zaštite, krema vam
ne omogućava da na suncu boravite tih
500 minuta i da ne izgorite, već vam samo
garantuje da će efekti zračenja u onih 10
minuta biti 50 puta manji!
Prilikom zaštite od UV zračenja posebno treba voditi računa o okolini. UV
zraci ne dolaze samo sa Sunca već se reflektuju i od okolnih predmeta, vode
ili snega. Ova refleksija je često daleko
izraženija od odbijanja svetlosnih zraka.
Takođe, UV zraci lako prolaze kroz vodu
i dok vas voda štiti od toplote i rashlađuje
vas UV zraci mogu izazvati ozbiljne opekotine na vašoj koži. Ovi pomenuti faktori
refleksije nekada mogu višestruko uvećati
UV indeks iz vremenske prognoze.
U sledećoj tabeli prikazani su intervali
UV indeksa, maksimalno vreme boravka
na suncu, mere zaštite i siguran zaštitni
SPF faktor.
Milan Milošević, dip. fizičar
Prvi deo ovog članka potražite na
neštm sajtu
Zaštita
Naočare za sunce, zaštitne kreme koristiti jedino
na snegu i planinama
Naočare za sunce, zaštitne kreme ili odgovarajuća
svetla odeća, šešir. Oko podneva potražiti senku
Naočare za sunce i kreme, zaštitni faktor min 15.
Odgovarajuća svetla odeća, šešir i izbegavati boravak na suncu u periodu od 11 do 14 sati
3-5
40 min
6-7
25 min
8-10
15 min
Isto kao gore, ali uz više opreza
10 min
Na suncu boravite samo ako morate, uz maksimalnu zaštitu
11+
SP faktor
8
svaki sat
15
Svaki sat
25
Svaki sat
40
Svaki sat
40
Svakih pola sata
priča o biljci
Đurđevak
I
me đurđevak potiče od latinske reči
Canvallis što znači dolina, jer se ova
biljka masovno pojavljuje u dolinama.
Kod nas se najviše gaji vrsta Convallaria
majalis, koja je široko rasprostranjena u
celoj Evropi, Severnoj Americi i Aziji.
Stalan je pratilac hrastovih i lipovih
šuma i svetlih četinarskih šuma, gde odlično raste u dubokom plodnom i lako
propusnom humusnom sloju u senci ili
polusenci.
Đurđevak je višegodišnja biljka čiji su
cvetovi zvonastog oblika, bele boje, snažnog i prijatnog mirisa. Cveta u početkom
maja mesecu a plod je trodelna bobica crvene boje.
Značaj đurđevka, kao omiljenog rezanog ili saksijskog cveća, bio je naročito
velik pre 100 i više godina, kada se u Nemačkoj proizvodio u neverovatno velikim
količinama i predstavljao provorazredni
izvozni artikal. U novije vreme potisnule
su ga druge vrste rezanog cveća, te mu je
značaj nešto opao.
Največi proizvođači đurđevka su Nemačka sa proizvodnjom u okolini Hamburga, Libeka i u oblasti Šlezvig - Holštain,
gde se duž reke Elbe, na kiselim i peskovitim terenima, nalaze najbolja proizvodna
područja.
Kod nas ne postoji organizovana proizvodnja cveta za rezanje niti proizvodnja
rizoma radi širenje ovog cveća opojnog
mirisa. Tadašnja celokupna ponuda rezanog cveta obezbeđuje se branj-em cvetova po šumama ili sa površina u kućnim
vrtovima gde gotovo bez ikakve nege
odlično raste u senci krupnih staba-la.
Đurđevak se veoma mnogo koristi kao
rezani cvet i za ozelenjavanje zasenčenih
delova kućnog vrta kao i za sadnju oko
drveća na zelenim površinama u gradovima.
Svetlana Mujanović
Limanske novine - broj 1- maj 20 1 0 .
5
IZGRADIĆEMO LIMAN NAŠ
KAO URBNO-EKOLOŠKI KOLEKTIVITET U KOJEM ĆE BITI PONOS
I PRESTIŽ STANOVATI, RADITI I ŽIVETI
Maja meseca 2009. godine, po prvi svakodnevnog raspoloženja građana.
put građani Limana 1 svojim relativno Zgrade išarane neukusnim po boji, esmasovnim izlaskom
tetici i sadržaju bro(25% od broja upisanjnim grafitima, kapije
Marko Vojnović, predsednik
ih birača) rekli su da se
u ulazima okezečene,
u našoj Mesnoj zajed- Saveta MZL za naše novine polupani podrumski
nici mora mnogo šta govori o tome šta je Savet prozori, sa brojnim otmenjati na bolje. Oni do sada uradio i šta planira.
padnim materijalima
su svojim glasovima
bačenim oko zgrada.
izabrali jedan ambiZatim
polomljena,
ciozan, po godinama mlad Savet koji je iako uz krajnji napor naš, pre nekoliko
najozbiljnije shvatio poruku svojih birača, godina izgra-đena dva dečja igrališta. To
respektujući to kao preuzetu obavezu za je stanje i ambijent sa kojeg smo startovali
obavljanje važnih društvenih poslova u i zacrtali sebi u program da to moramo
naredne četiri godine mandata. Prvi po- izmeniti.
tez takvog Saveta bio je donošenje Plana
Svesni smo da će nas građani ocenjiza unapređenje društvenih odnosa i raz- vati po tome šta se u ovom međuvremenu
voj Mesne zajednice. Plan je realistički promenilo u njihovoj ulici; da li su ulice
snimio postojeće stanje i utvrdio zadatke postale bezbednije i kako u celini izgleda
za sve oblasti našeg zajedničkog življenja. naš ambijent življenja.
Tog dokumenta Savet MZ pridržava se
Mi polazimo od toga da smo „savkao podsticaja i okvira u kojem se kreću est građana“ i da njihov glas ne sme biti
društvene aktivnosti Saveta i njegovih or- „glas u vetru“. Poveli smo i organizovali
gana.
konkretne aktivnosti:
Da bismo izgradili i podigli nivo ko„Očistimo Liman naš“ - s tim hoćemo
munalne, ekološke svesti i opšteg osećanja i hteli smo, nas ukupno 50 građana koji
za urbani život, Savet nastoji da u tu svoju su učestvovali u toj akciji, da pokažemo
aktivnost uključi što veći broj građana. i pokrenemo našu veliku energiju i poSvesni smo da jedino onda, ako se svi tencijal kojim raspolažemo. Da znamo i
uključimo prema svojim mogućnostima, očekujemo da nas slede drugi. Da, tako
možemo izmeniti našu sredinu i znatno ćemo se izboriti protiv prljavštine, razasupoboljšati uslove stanovanja i življenja.
tog otpada na sve strane i u neposrednoj
Dosadašnja komunalna neuređenost okolini naših zgrada. Zagradićemo konse ogleda u rupama na trotoarima, ko- tejnere u njihove kućice, da ih nesavesni
lovozu, svakodnevno preturenim konte- ne bi svaki dan preturali i premeštali.
jnerima za smeće, automobilima parki- Danima je kontejner na sred ulice Drage
ranim na sve strane „bez reda i poretka“, Spasić preturen. Pitamo se da li je to uru hladnim stanovima u grejnoj sezoni. bana ekološka građanska svest i odgovNaše zelene površine, često više liče na ornost? Ne, to je vandalizam. Ispravimo
rapave izgažene površine, nego na zelenu kontejnere i nedajmo da nas „mrvica“
oazu koja treba da bude po izgledu vandala nadjača.
po svojoj cvetnosti i zelenilu podsticaj
U predstojećij akciji „Ozelenimo Li-
6
L i m a n s k e novine - broj 1- maj 2010.
man naš“ očistimo zelene površine od
prljavštine, zasadimo koje drvo, koji
cvetić, proširimo gde je god moguće
zelenu površinu oko naših domova. Ali
još važnije je: čuvajmo svako drvce, svaki
cvetić jer to treba nama našoj deci, našim
„cvetićima“ unučadima, a hvala Bogu ima
ih sve više.
Svesni smo da će nas građani ocenjivati po tome šta se
u ovom međuvremenu promenilo u njihovoj ulici
Pa opet mi: izgradimo dečja igrališta.
Obnovićemo postojeća dva. Ukorimo i
prekorimo vandale koji ih ruše i na njima se iživljavaju. To samo mi, građani
možemo koji ih čuvamo i odgajamo te
naše male ljude i koji uživamo dok oni
trčkaju „dvorcem“ i dok se spuštaju toboganom i kako u zaletu ljuljaške „hvataju
svoju malu sreću“. A oni koji svojim
ponašanjem uništavaju to naše zajedničko
što u društvu stvaramo neka znaju da
uništavaju njihovu (a i svoju) sreću i radost.
„Vrelo naše limansko“ kao tribina pokazala je da zaista imamo prirodnu vrednost – vrelo u našem okruženju. To je
naše dobro tako smo „sklopili“ dogovor
sa upravom Vodovoda da se više sporazumevamo, da ih podržimo, a oni verno
i odgovorno grade, čuvaju i eksploatišu
to dobro. Vidom tribina hoćemo da
pokažemo i gradimo urbano komunalno ekološku svest kao uslov skladnog
zajedničkog gradskog života.
Poveli smo aktivnosti u oblasti kul-
ture i umetnosti i organizovali tri izložbe:
„Izložbu astrofotografije“, „Izložbu dekorativne kermmaike“ i „Ja nisam plastična kesa“. Spremamo celovečernji
kulturno-umetnički program učenika
OŠ „Jovan Popović“ kada će biti otovorena izložba njihovih likovnih radova „Ja znam da slikam“. Mladi pesnici
i muzički nadareni izvšće svoja dela,
izgovoriti poetske reči i muzičkim ostvarnjima obradovati svoje sugrađane. Mi
smatramo da je to najkonkretniji način i
doprinos približavanja umetničkih vrednosti građanima, a time promovišemo i
mlade i sve one stvaraoce koji su ostvarili
nešto vredno i obogatili našu kulturnoumetničku riznicu.
Otvorili smo konkretan front neposredne stalne komunikacije sa građanima.
Kancelarija MZ u Drage Spasić je živnula,
postala frekventna – desetne ljudi defiluje kroz taj prstor dnevno, a do juče je to
bio zapušten, birokratizovani, zatvoreni
ambijent.
Da, slušamo i osluškujemo glas onih
koji su nas birali i koji preko nas hoće, a i
„Kako se grejemo i kad ćemo se bolje
grejati“. Odgovorni iz Toplane nisu došli,
ali svojim stavom i putem javnosti izvršili
smo dobar uticaj na okoštalu i zatvorenu
strukturu Toplane, da nas bolje greju. I
počeli su bolje da nas greju.
INTERVJU
Hoćemo da pokažemo da
se može, a vi nas po-držite
i uključite se i garanotovano
uspećemo.
Umesto upućivanja vapaja i nemoći
seli smo sa odgovorim stručnjavima ZIGa i dogovorili se šta se mora i šta će se u
ovoj godini raditi, kako će se uređivati
građevisnko zemljište. Zbog krize rekil
su nam: ne može se mnogo, ali može
bar malo. Prihvatamo sada i to malo, ali
tražićemo mnogo više. Ne, nećemo ih
ostaviti na miru: a da su ulice raskopane,
i da liče na ratišta posle granata, da naši
stariji sugrađani nemaju klupe za predah
da se kontejneri za smeće kao lopte bacaju
po sokacima...
Bezbednost i regulisanje sao-braćaja
čini bitno pitanje naše ukupne bezbednosti i spokojnijeg
života. Okupirani smo kako se
izboriti protiv bahate vožnje,
nemarnog prakiranja na travnjacima, vozila. U celini kako
naše mirne pitome limaske
ulice, pa time i mir grđana
učiniti podnošljivim. Rekli smo
mora se i može se napraviti red
u parkiranju vozila: obeležiti
i dozvoliti parkiranje svugde
tamo gde ima za to realnan
prostor. Zabraniti parkiranje
na ulaze zgrada na nše zelene
površine. Znači tu se moramo izboriti za određeni red i
poštovanje pravila. To ćemo
postići samo sturčnom regulativom i merama nadležnih
organa. Zato smo seli sa ljudim
Gradske uprave za saobrašaj i
puteve i dogovorili se.
Pokrenućemo list „Limanske novine“ a već smo, iako u
nikakvim tehničkim uslovima,
pokreluli sajt www.mzliman.
org i preko njega osrtvarujemo
vrlo značajnu komunikaciju sa
Marko Vojnović govori na otvaranju izložbe “Ja našim građanima.
znam da slikam...”
Eto tako smo mi Savet MZ
krenuli u ostvarivanje svojih
imaju mnogo šta da kažu višim državnim zadataka boreći se protiv inercije i stalno
strukturama i nivoima, šta u našim isticane „građanske nemoći“ i hoćemo da
životima nije dobro, šta može biti bolje. pokažemo da se može, a vi nas podržite i
Tako smo, problemu grejanja doskočili uključite se. I garanotovano - uspećemo.
kada smo organizovali susret sa odgovornima i predsednicim azgrada na temu
LASLO SILAĐI
Silađi me je primio u svojoj kancelariji u Ateljeu 61 na Tvrđavi. Sa
prozora te kancelarije pruža se pogled na Frušku goru, Dunav i našu
Mesnu zajdnicu.
***
Laslo je pričao o Limanu, o tome da u
našoj MZ ima puno starih i puno mladih
ljudi, da deca nemaju gde da se igraju.
Zatim je pričao o gradu i fontanama,
o arhitekturi, o problemu kontejnera i
erkondišna i da li je Novi Sad lep grad.
- Arhitektura Novog Sad je funkcionlna, ali malo dosadna, nemaštovita, kaže
poznati vajar. Ali grad je lep, nastavlja - To
svi kažu...
Intervju sa Silađijem možete
čuti na sajtu MZ na adresi:
www.mzliman.org/ln/br1.htm
Ko je Laslo Silađi?
Laslo Silađi je vajar i direktor Ateljea 61. Rodio se u Subotici 1953.
godine. U Novom Sadu je završio
Akademiju umetnosti i od tada razvija uspešnu umetničku karijeru. Član
je ULUV-a i ULUS-a, izlagao je na
brojnim kolektivnim i samostalnim
izložbama i u zemlji i u inostranstvu.
Takođe, nosilac je mnogih nagrada
i priznanja.
Njegove skulpture se mogu videti
u mnogim gradovima naše zemlje.
Nama Novosađanima verovatno je
najdraža njegova skulptura Janike
Balaža na ulazu u grad, preko puta
Tvrđave. Najtužnija je ona postavljena nedavno na prostoru Univerziteta, a koja je posvećena studentima i
srednješkolcima koji su pre dve godine poginuli u požaru izazvanom u
jednom kafeu u Novom Sadu.
Limanske novine - broj 1- maj 20 1 0 .
7
SLIKA BROJA
Građani Mesne zajednice,
zajedno sa radnicima JKP
“Čistoća” u akciji “Očitsimo
Liman naš” 3. oktobra 2009.
čiste dečje igralište u ulici
Drage Spasić.
NAŠ LIMAN STVARNO JE NAŠ
P
re nekoliko dana bio sam kod prijatelja u agenciji za
nekretnine, posle prijateljskog ćaskanja iznenada je zazvonio telefon. Tada se moj prijatelj u dužem razgovoru pravdao
nekoj stranki koja je zvala da će čim nešto sazna za stan na Limanu odmah pozvati i njoj prvoj ponuditi stan. Posle me je pogledao i rekao: “imam stanova u celom gradu, a stranke samo traže
centar i Liman”. Ovaj događaj me je nagnao da ozbiljno razmilsim zasto je to tako. Po čemu smo mi na Limanu tako specifični
u odnosu na ostale delove grada. Kada sam kao mali došao na
Liman mislim da nisam ni bio svestan da će jednog dana sve u
njemu biti tako vredno. Možda mi Limanci toga nismo ni svesni,
jer smo stalno na Limanu pa nam je to nekako normalno, ali
ostale koji nisu sa Limana to fascinira, a to je ambijent gde se
Liman nalazi. Zarobljen između Dunava i Dunavskog šetališta
sa jedne strane i Ribarskog ostrva sa druge dok mu bokove štite
široki bulevari, Liman je zaokružena celina, sredina lepih stanova i kulturnih ljudi, gde niko nikom ne smeta. Mi Limanci imamo čudnu toleranciju: možda vas i nervira što neko šeta psa bez
brnjice, ili što turira auto u vreme odmora, ali će to negodovanje
Limanci pre zadržati u sebi nego što će to i pokazati, a oni koji
to rade će vremenom shvatiti da to nije ok. I to je Liman, takvi
smo mi i zato niko ne želi da proda stan i ode odavde sem ako ga
velika nevolja na to ne natera. To sve znaju i ostali Novosađani
pa se ne libe da kupe mnogo skuplji stan nego što takav isti mogu
dobiti mnogo jeftinije u drugim delovima grada. Znaju oni jako
dobro da se time ne kupuje samo stan već i delić jednog dobrog
duha koji vlada u ovom delu grada. Šta nam Liman stvarno znači
saznaćemo tek kad odemo sa Limana, a ono što nas tada može
spasiti je delić limanskog duha koji zauvek nosimo sa sobom.
Ivan Vojnović
Citat
Ove novine sa dodatnim materijalom
potražite na našem sajtu na adresi:
www.mzliman.org/ln/br1.htm
PLUS
8
L i m a n s k e novine - broj 1- maj 2010.
Budi skroman jer si stvoren od zemlje
Budi plemenit jer si stvoren od zvezda.
Stara srpska poslovica
MINUS
STATISTIKA MZ “LIMAN”
EVIDENCIJA STANOVA
STANOVNIŠTVO
Ukupan broj lica
4548
Ukupan broj stanova
Muških
2112
korisna površina
Ženskih
2436
broj stanova koji se greju
Punoletnih
3941
površina grejanja
Maloletnih
607
broj pom.prostorija
18-30 godina
754
površina pom.prostorija
31-50 godina
1297
osiguranih
1212
51-70 godina
1207
kablovskih
891
71 i više
683
subvencioniranih
Predš. dece do 6 godina
243
penzionera
Školske od 7 do 19 g.
437
maksimalna spratnost
Odraslih preko 19 g.
3868
ZDRAVSTVENO OSIGURANJE
1942
116460
1873
113380
5
68
35
589
13
prosečna spratnost
3.50
BIRAČKI SPISAK
Nosioci osiguranja
2898
Članova domaćinstava
1005
Zaposlenih
1903
Penzionera
923
Ukupan broj birača
3924
POSLOVNI PROSTOR
Broj
1942
Ukupna površina
Izvor: JP Informatika
116460
KRATKA ISTORIJA LIMANA
liman
Ovo je interesantna reč. Došla nam je
davno, s obala dalekih mora, ali sasvim
lepo ide i uz naš Dunav. Prema Wikipediji, poreklo reči je starogrčko (grč. λιμένας)
u značenju zaliv ili luka. Širenjem Osmanskog carstva, reč su proširili Turci,
da bi naposletku ona ušla u bugarski, rumunski, ukrajinski i ruski jezik. Označava
mesta u rečnom toku sa mirnim tokom
na kojima voda kao da stoji, nastala
obično tamo gde je vađen šljunak i na kojima rečna matica prati dno rečnog korita.
Prema Velikom rečniku stranih reči i
izraza (Klajn i Šipka) ova reč zanči:
1. potopljeno ušće reke u more, rukavac mora, laguna.
2. pristanište, luka (na moru i reci)
A Rečnik srpskohrvatskog književnog
jezika ovu reč objašnjava ovako:
tur. 1. primorsko jezero ili zaliv nastao tektonskim uleganjem i plavljenjem
zemljišta oko ušća nekih reka u more.
2. vir, vrtlog.
Građani Novog Sada, međutim, znaju
da je ova reč ime najlepšeg područja našeg
grada i da se tako zove naša mesna zajednica. :)
T
Pogled na našu Mesnu zajednicu sa Tvrđave
eren na kome se prostire teritorija limana, prema podacima iz 1764. zvao
se Veliki liman. Počinjao je od Futoške
šume pa do ulica Alekse Šantića, Lasla
Gala i Željezničke, koje su mu bile obale.
Dopirao je čak do ulice Narodnih Heroja u
Bulevara Mihajla Pupina. Krajem 19. veka
takođe prema zapisima, ispred Katoličkog
groblja, bilo je gradsko šetalište “Šištat”, a
dalje od Katoličkog groblja, prema Dunavu “bila je pustinja bez ijedne kuće”.
Radovima započetim 1881. na izgradnji željezničke pruge Beograd - Subotica Novi Sad - Zemun, nasut je jedan deo velikog limana a pruga se sagrađena celom
dužinom današnjeg Bulevara Cara Lazara. Zgrada željeničke stanice, podignute
1882. sagrađena je na sadašnjem terenu
između ulice Vere Pavlović, Puškinove
i Bulevara Cara Lazara. Premeštanjem
pruge i izgradnjom nove Željezničke
stanice Novi Sad 1964. srušena je prva
zgrada stanice a današnja pošta uz Limansku pijacu jedini je svedok postojanja
nekadašnje stanice. Pruga Budimpešta Zemun proradila je 1883. kada je u Novi
Sad stigao prvi voz. Od 1901. za prevoz
putnika od željezničke stanice do centra
grada korišćen je omnibus (tramvaj sa
konjskom zapregom), od 1911. električni
tramvaj koji je 1958. zamenjen autobskim
prevozom.
Izvor: srpska Vikipedija.
Limanske novine - broj 1- maj 20 1 0 .
9
kalendar
MAJ
Narodna imena za maj: travanj, veliki travanj, cvetanj, cvetnik, čerešnjar....
u Hrvata: svibanj, Latinski: Maius, Engleski: May
Maj je peti mesec u godini i još od doba starog Rima ima 31 dan. Ime je po svoj prilici
dobio po Maji, staroitalskoj boginji prirode, plodne zemlje i biljaka.
Ako bi se birao najlepši mesec maj bi po većini bio na prvom mestu. To je mesec kada
se priroda već probudila iz zimskog sna i sada sve buja, raste i razmnožava se. Dani su
primetno duži, a sunce prijatno greje. Mlade majke izvode svoju decu u šetnju i stiže
prvo voće i prvo povrće.
Maj, Leandro Bassano (1557-1622)
Od svih dana maja prvi je najvažniji. Tada se u mnogim zemljama sveta slavi praznik
Dan rada. Ovaj praznik je danas dosta izgubio u svom sjaju, a i na značaju. Međutim,
krajem XX veka bio je to najvći državni praznik u svim komunističkim zemljama.
Obeležavan je grandioznim radničkim i vojnim paradama, naročito u nekadašnjem
Sovjetskom Savezu. Kao dan radnika prvi maj je počeo da se slavi 1889. u znak sećanja
na velike radničke demonstracije od 1. maja 1886. u Čikagu kada je došlo do sukoba
radnika i policije.
Međutim, proslava prvog maja vuče poreklo iz mnogo davnijih vremena. U starom
Rimu su tog dana održavane svečanosti u čast Flore, boginje cveća. A u srednjem veku u Evropi su se organizovale procesije koje su
nosile zelene grančice i vence, birani su kralj i kraljica maja itd.
Ovakve proslave su zostatak nekadašnih rituala koji su imali za cilj da obezbede plodnu žetvu i uvećaju stada stoke.
Inače, od Jakova Ignjatovića saznajemo da su i u XIX veku proslave prvog maja, takozvani majalesi bili posebno zanimljivi dogadjaji,
a najveći majstor u organizaciji ovih proslava u prirodi bio je čuveni Šamika Kirić, nadaleko poznati Ignjatovićaev Večiti mladoženja.
Dogodilo se u MAJU
1. maj 1884. – Postavljen je u Čikagu
temelj za prvi soliter, 10–spratnu zgradu.
2. maj 1800. – Britanski naučnik William
Nicholson (1753–1815) je mešavinom
hemikalija napravio prvu primitivnu bateriju.
3. maj 1885. – Rođen je britanski biolog
Thomas Henry Huxley (1825–95). Kao
gorljivi branilac evolucije, Haksli je bio
poznat kao “Darvinov buldog”.
7. maj 1911. – Ernest Rutherford je javno prezentovao svoj model atoma. On
je predhodno otkrio da se atom sastoji od
kompaktnog pozitivnog jezgra oko koga
se okreću negativno naelektrisani elektroni.
od Ujedinjenih nacija dobio nezavisnost.
15. maj 1953. – U poznatom naučnom
magazinu “SCIENCE TODAY” izašao je
članak Stanleya Millera pod naslovom
“Stvaranje aminokiselina u primitivnim
uslovima rane Zemlje”.
17. maj 1931. – U časopisu “NATURE”
Georges Lamaitre je prvi put objavio ideju
da je čitav kosmos možda nastao u jednoj
eksploziji primordijalnog atoma.
biroa Jugoslaviju i predsednika Tita posetili su prvi sekretar partije SSSR Nikita
Hruščov i predsednik vlade Nikolaj Bulganjin.
24. maj 1543. – Umro je poljski astronom
Nikola Kopernik (1473–1543). Istog dana
je objavljena i njegova slavna knjiga “O
okretanju nebeskih sfera”.
1844. – Poslata je prva telegrafska poruka
između Vašingtona i Baltimora.
18. maj 1980. – Severna Amerika je
potrešena velikom erupcijom Mount St.
Helena u Vašingtonu.
25. maj 1768. – Kapetan James Cook je
krenuo na svoje prvo putvanje u Južni
Pacifik.
19. maj 1910. – Zemlja je prošla kroz rep
Halejeve komete i to je bio razlog za veliku paniku u čitavom svetu. Verovalo se da
će cijanid u repu komete izazvati smrtan
ishod na Zemlji.
28. maj 585 p.n.e. – Desilo se totalno
pomračenje Sunca, baš onako kako je i
predvideo grčki filozof Tales iz Mileta.
20. maj 1875. – U Francuskoj je osnovan
Međunarodni biro za mere i težine.
29. maj 1919. – Na osnovu snimaka totalnog pomračenja Sunca ser Artur Edington dokazao ispravnost Ajnštajnove
teorije relativnosti.
12. maj 1796. – Britanski fizičar Edward
Janner (1749-1823) je izveo prvu vakcinaciju u svetu.
21. maj 1965. – Glavni naslovi u “NEW
YORK TIMESU” su objavili da je najzad
potvrđena teorija o Velikom prasku.
Naučnici Arno Penzias i Robert Wilson
su otkrili pozadinsko zračenje.
29. maj1953. – Ser Edmund Hillary i
šerpas Tenzing Norkay postali su prvi
istraživači koji su se uspešno popeli na
Mount Everest, najvišu planinu na planeti
(8,848 m).
14. maj 1948. – Na današnji dan Izrael je
1963. – Prvi put posle Rezolucije Inform-
Dipl. inž Draško I. Dragović
8. maj 1945. – Vlade Velike Britanije
i Amerike obznanile su da ovaj datum
predstavlja dan pobede saveznika u Evropi i konačan kraj Drugog svetskog rata.
10
L i m a n s k e novine - broj 1- maj 2010.
ljudi i ulice
Ko je bila Draga Spasić
Diva srpskog pozorišta
Ljubav publike u Vojvodini stvorila je
od mene umetnicu – pričala je slavna glumica i operska pevačica
„Svi gledaju samo u nju“ - pisano je
o njoj, 1923, a ona je Draga Spasić, sa
slavom izuzetne žene i jedne od najvećih
glumica i operskih diva pozorišta u Novom Sadu i Beogradu. Njeni biografi
svedoče da je imala sve da očara publiku:
raskošni dar za glumu, glas „carski“, njena
ženska lepota je plenila - bila je „pozorišni
slavuj“ i vladarka scene.
Velika je sreća što je 1896. napustila
svoje zanimanje – učiteljica u seoskoj
zabiti, i što je u Narodnom pozorištu u
Beogradu primljena za glumicu – najviše
zahvaljujući svom divnom glasu. Slavu je
stekla u Srpskom narodnom pozorištu,
na čijoj sceni je igrala jedanaest godina,
1897-1908, uz mnoga kasnija gostovanja.
Usavršavala je solo pevanje kod profesora
Filipa Forstena u Beču, a u Parizu je bila
na umetničkim studijama.
I na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, u koje se vratila i u njemu ostala do
penzionisanja 1923, očaravala je ulogama
u komadima s pevanjem, a u operi je
postala njena prva
primadona. Za vreme
Prvog svetskog rata,
dobrovoljno je negovala ranjenike u bolnici u Nišu i priređivala
koncerte za porodice
vojnika.
Za proslavu četvrt
veka svog umetničkog rada 1923,
izabrala je svoju najlepšu junakinju –
Koštanu. Doživela je
neponovljivo: očaran
njenom igrom, autor znamenite drame
Bora Stanković, poklonio joj je lovorov
venac. Njen jubilej je
obeležen ovacijama u
Novom Sadu, 1924.
„U punoj snazi sam
pevala i dala najlepša
osećanja našoj publici ovde... jer su me
voleli u mojoj mladosti. Naročito u Vojvodini. Njena ljubav nosila me je u oblake i
od mene stvorila umetnicu“ - pričala je
Drage Spasić: brojevi zgrada i ulaza:
1, 3, 5, 7, 9, 11, 13, 2, 2a, 4, 6, 8, 10
Draga Spasić
slavljena i voljena Draga Spasić (Valjevo,
11. februar 1876 – Beograd, 29. jul 1938).
Ponosimo se što njeno ime nosi ulica u
našoj mesnoj zajednici.
Lj. V.
Više fotografija ulice Drage
Spasić možete naći na našem
sajtu!
Ulica Drage Spasić je glavna ulica Mesne zajednice “Liman” bar što se tiče administracije, jer se u njoj, u broju 1, nalaze kancelarije Mesene zajednice. Ulica se pruža
od Fruškogorske do ulice Veljka Petrovića i dugačka je oko 220 metara. U njoj se, sem
prostorija Mesne zajednice, nalazi čuvena
mesera “Štrand”, zatim kafe restoran “Inspiracija” i restoran “Kuba”. Tu su i ambulanta i apoteka za životinje, prodavnica
”Smokva”, te nekoliko, zanatskih radionica
i po koja advokatska kancelarija.
Prostorije Mesne zajednica “Liman”
u Drage Spasić broj 1
Ulica nosi ime po nekada slavnoj glumici SNP i nekih beogradskih pozorišta,
Dragi Spasić.
Bista Drage Spasić pored
Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu
Limanske novine - broj 1- maj 20 1 0 .
11
GRAĐANI KAŽU
Milkogrgurovačko jezero
ODGOVOR
Skrećem vam pažnju na problem milkogrgurovačkog jezera, koje već više decenija unatrag krasi naše (a moje neposredno) okruženje. Postojeća depresija
koja je najizraženija između ulaza Milke Grgurove 4a i 4b u poslednje dve decenije je bar tri puta sanirana, ali kao što vidimo potpuno bezuspešno. Rukovodioci i aktivisti prethodnih saziva MZ Liman uglavnom su ignorisali problem,
a kada su ga aktivno izbegavali njihova objašnjenja su se svodila na problem
podeljene, tj. nejasne nadležnosti ko to treba da uradi.
Što se mene lično tiče, navedeni problem jeste pravi test vaše brige za moju
mesnu zajednicu.
Srdačno i s poštovanjem,
dr Žolt Lazar
Savetu MZ je i te kako poznat problem “jezera” u Milke Grgurove i zato
smo se prvo obraitili komunalnom
inspektoru, odmah po prijemu Vašeg
i-mejla. Kao što možete pretpostaviti
problem je i inspektoru poznat. Odmah je rekao da tu, na tom mestu,
nema slivnika i da to komplikuje
rešavanje problma, tj. da problem nije
u njegovoj nadležnosti.
Da ne dužimo, u trenutku dok ovo
čitate specijalna komisija MZ je već
obišla celo područje Mesne zajednice i napravila zapisnik u skladu sa
predlozima i sugestijama Zavoda za
izgradnju grada i Uprave za saobraćaj.
Sledeći korak je oblikovanje naših
problema i zahteva u skladu sa uputstvima ZIG-a i Uprave za sobraćaj.
Svesni smo ekonomske krize zbog
koje su svi gradski budžeti ispražnjeni i imamo razumevanje za javna
preduzeća Grada koja nemaju sredstva za ozbiljnije popravke i rekonstrukcije, ali verujemo da u dogovoru sa
njima ipak možemo bar ublažiti naše
goruće probleme.
Verujte, trenutno, više od ovoga NE
MOŽEMO!
Korisne informacije
Mesna zajednica “Liman”,
Mesna zajednica “Boško Buha”
Skupština Grada
Drage Spsić 1
Fruškogorska 8
Žarka Zrenjanina2
455 098
450 820
420 299
[email protected]
[email protected]
http://www.skupstinans.org/
www.mzliman.org
Bilten MZL
Gde da overite dokumenta?
Treba da znate da mesne zajednice NE vrše nikakve overe. Za takve usluge
Limancima su najbliže sledeće službe:
PISARNICA GRADSKE KUĆE
PRIJEMNA KANCELARIJA „LIMAN“
Trg Slobode 1
Narodnog fronta 53
Telefon broj: 420 066
Telefon broj: 63 67 677
MATIČAR
Trg Mladenaca 7
Telefon broj: 66 22 767
VIRTUELNI MATIČAR:
http://www.novisad.rs/maticar/
12
L i m a n s k e novine - broj 1- maj 2010.
izdavač:
Mesna zajednica “Liman”
Drage Spasić 1
Novi Sad
kontakt:
 (+381 21) 455 098
 [email protected]
Urednik:
Aleksandar Zorkić
uređivački odbor
Marko Vojnović, predsednik
Svetlana Mujanović
Vesna Vlaisavljević
Download

Limanske novine