specijalno izdanje
No. 3
Jelena Marjanović, pomoćnik ministra za
ekonomiju i regionalni razvoj, sektor za
bilateralnu ekonomsku saradnju
Grčke firme
ne odlaze!
Grčka je jedan od najvećih investitora u
Srbiji, ukupna vrednost investicija iznosi oko
2,2 milijarde evra, a ostvarene su u procesu
privatizacije, kroz ’grinfild’ investicije i
zajednička ulaganja
strana 4
Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore
Srbije
Strateški partneri
U prvom kvartalu 2010. srpski izvoz u
Grčku je povećan za oko 65 odsto, a uvoz je
ostao isti, tako da smo došli do boljeg nivoa
izbalansiranosti robne razmene. Ipak, Srbija
sa Grčkom ima strateško partnerstvo i mi se
zbog toga nadamo da će Grčka uskoro izaći iz
problema koje ima sa dugovima
strana 2
Vasilis Dertilis, predsednik Grčkog
poslovnog udruženja u Srbiji
Najveći talas
je iza nas
„Nepotrebno je i preterano insistirati na ‘grčkoj’
krizi. Kriza je svuda oko nas, ali to ne znači da
ćemo mi zbog toga nestati”
strana 2
Izlaz iz krize - nacionalni zadatak
nj.e. dimostenis stoidis, ambasador Repulike Grčke u Srbiji
Suočavanje sa finansijskom krizom u Grčkoj je ipak i prvenstveno nacionalni zadatak.
To je odgovornost svih nas i mi ćemo morati da prođemo kroz proces sprovođenje ozbiljnih
reformi u cilju izgradnje jače, održive i kredibilne ekonomije
protesta sindikata, a evidentan je i osećaj nesigurnosti. Međutim, to nisu nepremostive tenzije
kod većine ljudi, koji, čini se, počinju da shvataju
tekuću, ekonomsku stvarnost.
● Predsednik Srbije Boris Tadić je javno poručio da će Srbija pružiti punu podršku Grčkoj u vreme krize. Kakve poruke dobijate od
drugih zemalja u regionu?
- Predsednik Tadić je ponudio očigledne izraze
podrške, koju je grčka vlada prihvatila sa dobrodošlicom. Dozvolite mi da istaknem da je suočavanje sa finansijskom krizom u mojoj zemlji,
ipak i, prvenstveno, nacionalni zadatak. To je odgovornost svih nas, i mi ćemo morati da prođemo
kroz proces sprovođenja ozbiljnih reformi u cilju
izgradnje jače, održive i kredibilne ekonomije.
P
olitička i ekonomska situacija u Grčkoj,
kao i poslovanje grčkih kompanija u Srbiji bile su povod za razgovor s Nj.E. Dimostenisom Stoidisom, ambasadorom Repulike
Grčke u Srbiji.
● Grčka je pre nekoliko meseci došla u žižu
javnosti zbog ekonomske krize koja je, pored drugih zemalja u svetu, snažno pogodila
i Vašu zemlju. Evropska unija i MMF su odmah reagovali i odobrili do sada najveći zajam
za oporavak jedne zemlje. Šta možete danas
da nam kažete o ekonomskoj i socijalnoj situaciji u Grčkoj?
- Trenutno smo u procesu uvođenja kompletnog
programa, neophodnih zakonskih akata, koji
proističu iz odredaba kombinovanog kreditnog
● Jedno od često postavljanih pitanja je da
li može doći do prelivanja grčke krize na Srbiju i druge evropske države? Koje je Vaše
mišljenje?
- Ne mislim da je to mogući scenario. Specifične
karakteristike grčke krize se ne poklapaju kvalitativno sa indikatorima srpske privrede. Štaviše,
proces implementacije specifičnih paketa mera,
koji su u toku u mojoj zemlji, takođe, daju malu
verovatnoću za takva prelivanja. Osim toga, razumeo sam da većina zemalja, koje su došle pod
udar globalne ekonomske nestabilnosti, preduzimaju blagovremene reforme i odgovarajuće
mere, kako bi predupredile pojavu drugih akutnih
kriza, sličnih našoj sopstvenoj krizi.
● Grčka privreda u Srbiji je posebno prisutna
u bankarskom sektoru i građevinarstvu. Jed-
Predsednik Tadić je ponudio očigledne izraze podrške, koju je
grčka vlada prihvatila sa dobrodošlicom
paketa EU i MMF-a. Važno je napomenuti da je
ceo mehanizam podrške konceptualno pokrenut
na osnovu akutne finansijske situacije u Grčkoj,
ali će na kraju krajeva pomoći i opštim potrebama EMU i njihovim budućim operacijama. U
tom smislu, može da se tvrdi da su se EU u „27”
odlučile za ‘evropsko rešenje’ krize. Ispoljavanje
solidarnosti od strane država članica ključni je
element, koji omogućava konvergenciju akcija u
suočavanju s nastalim problemima, koji ne moraju biti samo finansijski, u samoj zajednici.
● Grčka vlada je preuzela odlučne i rigorozne
mere oporavka, koje su, razumljivo, prouzrokovale reakciju građana. Grčka je, prema
statistici, u vrhu zemalja gde se po tradiciji
dobro živelo. Kada očekujete smirivanje socijalnih nemira i početak bolje saradnje vlade i
građana?
- Ne mislim da su demokratski izrazi protesta na
bolne i opore mere štednje, dostigle nivo socijalnih nemira. Istina je da postoje učestali oblici
nom prilikom ste rekli da su i poslovni ljudi
i vlada Grčke posvećeni daljem unapređenju
ekonomskih odnosa dve zemlje. Pored ove dve
obasti, gde očekujete dalji razvoj ekonomskih
odnosa Grčke i Srbije?
- Imajući u vidu trenutno okruženje, generalno
sam zadovoljan ukupnom efikasnošću i odgovornošću grčke poslovne zajednice u Srbiji. Neophodno je da vlasti sa obe strane podstaknu poslovne ljude i konkurenciju u cilju preduzimanja
kreativnih inicijativa za još brži razvoj privredne
i trgovinske razmene. Najnovija primena sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja je
konkretan korak u pravom smeru. Pored toga,
ideje i predlozi za poboljšanu saradnju između
agencija za promociju izvoza naših zemalja su
svakako dobro došle, kao i dodatne inicijative u
tom cilju.
● Poslovni kontakti između delegacija dve zemlje su nastavljeni. I s jedne i s druge strane
postoji interes da se započeti poslovi nastave
i inteziviraju. Međutim, većina zemalja, pa i
Grčka, su usporile svoje investicije u Srbiji.
Kada predviđate da će se intenzitet investicija
u Srbiji vratiti na nekadašnji obim?
● Grčki privrednici u Srbiji ostaju čvrsti u odluci da nastave svoje poslove u Srbiji. Kakve
najave Vi imate iz grčkog poslovnog kruga u
Srbiji?
Imajući u vidu trenutno okruženje, generalno sam zadovoljan ukupnom
efikasnošću i odgovornošću grčke poslovne zajednice u Srbiji
- Investicioni trendovi očigledno ne mogu da ignorišu opšti oprez i obazrivost u pogledu održivosti
i profitabilnosti svake nove investicije. Podjednak
značaj svakako ima i nacionalno zakonodavstvo,
koje reguliše oblast investicija i sva slična pitanja.
Ono može da doprinese podsticanju poslovnog
duha i da privrednike koji su orjentisani ka riziku,
opredeli za nove investicione projekte.
- Mišljenja sam da sam u razgovoru predstavio
pravu sliku o tome kako stvari stoje na nacionalnom nivou, kao i u pogledu naše buduće
plodonosnije bilateralne ekonomske saradnje.
Po ovom pitanju Grčko poslovno udruženje i
pojedinci treba sami da izraze svoja iskustva
i namera.
Ivana Stanković
Strateški partneri
Miloš Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije
U prvom kvartalu 2010. srpski izvoz u
Grčku je povećan za oko 65 odsto, a uvoz je
ostao isti, tako da smo došli do boljeg nivoa
izbalansiranosti robne razmene. Ipak, Srbija
sa Grčkom ima strateško partnerstvo i mi se
zbog toga nadamo da će Grčka uskoro izaći
iz problema koje ima sa dugovima
P
očetkom juna ove godine održan je Poslovni formu u Solunu
u Grčkoj. Na Forumu je prisustvovala delegacija od 55 članova i
38 privrednih društava iz Srbije, kao
i predstavnici 65 grčkih preduzeća.
Nakon Poslovnog foruma razgovarali
smo s Milošem Bugarinom, predsednikom Privredne komore Srbije o ekonomskim odnosima dve zemlje.
● Nedavno ste izjavili da je Grčka jedan od ključnih investitora u Srbiji i
da su ekonomski odnosi dve zemlje
u stalnom usponu od 2000. godine. U
kojim segmentima su zabeleženi usponi u saradnji dve zemlje?
- Grčka je u Srbiju uložila dve i po
milijarde evra investicija, a više od
200 grčkih kompanija posluje u Srbiji.
Grčka pruža Srbiji snažnu podršku od
demokratskih promena 2000, kao i u
našim nastojanjima na putu evropskih
integracija. Ta podrška nije samo deklarativna i politička. Robna razmena
je iznosila nešto preko 150 miliona dolara
2000, konstantno rasla
do 2008, kada je iznosila 495,7 miliona dolara. U kriznoj 2009.
zabeležen je pad i razmena je iznosila
446,2 miliona, ali prvi kvartal 2010. sa
oko 120 miliona dolara predstavlja rast
u odnosu na prvi kvartal 2009, kada
Danas grčke banke imaju
16 odsto udela na srpskom
finansijskom tržištu
je iznosila 101,7 miliona. U prva četiri meseca najviše smo izvozili šećer
i med, gvožđe i čelik, plastične materijale, hartiju i karton, a uvozili smo povrće i voće, gvožđe i čelik, proizvode
za bojenje i štavljenje i medicinske i
farmaceutske proizvode. Uspešan poslovni forum, koji smo imali nedavno
u Solunu, bio je koristan našim privredama koje se bore sa krizom.
● Mišljenja ste da postoji veliko interesovanje za regionalno povezivanje srpskih i grčkih privrednika,
Grčke investicije od 2,5 milijardi evra
V
iši oblici saradnje sa Grčkom su veoma razvijeni i Grčka je jedan od vodećih investitora u Srbiji sa 2,5 milijarde evra investicija, a oko polovine te sume čine grinfild investicije. Grčki kapital je prisutan u različitim segmentima privrede, ali je svakako najveći u bankarskom sektoru.
radi nastupa na trećim tržištima. U
kojim granama privrede vidite tu
mogućnost i kako teku razgovori u
tom smeru?
- Grčka je članica EU, pa sa njom
imamo pogodnosti preferencijalne trgovine, odnosno, pretežno bescarinski izvoz, kao i izvoz bez količinskih
ograničenja, a na kvoti su samo neki
prehrambeni proizvodi. Sporazumi o
slobodnoj trgovini, koje Srbija ima sa
Evrpskom unijom, Rusijom, Belorusijom, zemljama CEFTA i EFTA, Turskom, daju šansu izvozu na tržište od
preko 800 miliona stanovnika. Svakako da to otvara prostor za širu saradnju
u vezi sa izvozom na treća tržišta. Tokom bilateralnih razgovora privrednika na Poslovnom forumu u Solunu delegacija od 55 članova i 38 privrednih
društava iz Srbije iz oblasti prehrambene, tekstilne, mašinske i hemijske
industrije, telekomunikacija, trgovine
i usluga, razgovarala je sa predstavnicima 65 grčkih preduzeća. Ostvareno
je mnogo kvalitetnih kontakata i dogovora, i uočeno je veliko interesovanje
za regionalno povezivanje privrednika
dveju zemalja.
● Da li su iskorišćeni svi preferencijali u trgovinama s drugim zemljama s kojima Srbija ima potpisane
ugovore, a koji bi mogli da budu interesantni grčkim investitorima?
- Ne u dovoljnoj meri. Velika ekonomska kriza je vreme kada treba posebno
koristiti sve raspoložive resurse, pa i
pogodnosti svih preferencijala.
Vasilis Dertilis, predsednik Grčkog poslovnog udruženja u Srbiji
Najveći talas je iza nas
„Nepotrebno je i preterano insistirati na ‘grčkoj’ krizi. Kriza je svuda oko
nas, ali to ne znači da ćemo mi zbog toga nestati”
V
2
asilis Dertilis je član Upravnog odbora kompanije Metal Globe, a ovih
dana je po drugi put dobio dvogodišnji
mandat predsednika Grčkog poslovnog udruženja u Srbiji. Gospodin Ntertilis je istovremeno
i pridruženi član srpskog poslovnog udruženja
Privrednik i dugogodišnji stanovnik Beograda.
Ekonomska saradnja Grčke i Srbije je bila jedna
od tema našeg razgovora.
stor da sagledamo sve uzroke i posledice. Jedno je,
međutim, sigurno. Grčka do detalja sprovodi program koji su usvojili EU i MMF prilikom pružanja finansijske i svake druge podrške našoj zemlji.
Nažalost, suočavamo se sa negativnom reakcijom
građana, koji nisu navikli da tako rigorozno stežu
kaiš. Međutim, jasno je da se mere ka ekonomskom oporavku moraju sprovoditi i ja sam lično
optimista kada je u pitanju krajnji ishod.
● Grčka je ovih meseci u žiži medija u svetu.
Kako vi gledate na tu vrstu ‘popularnosti’?
- Da budem iskren, ne prija mi! Tačno je da Grčka
prolazi kroz ekonomsku krizu sa nešto više problema, ali bih rekao da ni drugim zemljama nije lako.
Mi se tome ne radujemo, ali treba biti realan u procenama, stavovima i merama koje preduzimamo.
Mi smo među prvima započeli rigorozne mere oporavka i mislim da će nas to ubrzo vratiti na pravi kolosek. Svakako je jasno da Grčka nije jedina zemlja
u Evropi i svetu, koja danas ima probleme. O Grčkoj se samo mnogo više govori, nego o drugima.
● Na čemu bazirate svoj optimizam?
- Pre svega, nemojte zaboraviti da je Grčka relativno mala zemlja, ali se nalazi na 27. mestu u
svetu po društvenom proizvodu, a prema zvaničnim podacima, Grčka je na 22. mestu i po kvalitetu života u svetu. Pored toga, Grčka je dobila apsolutno poverenje zemalja Evropske unije i to ne
● Gde Vi vidite izlaz iz sadašnje situacije?
- Svetska ekonomska kriza je neprepoznatljiva za
sve nas. Sa ovakvom krizom svet nema iskustva,
jer se nikad ranije nije suočio sa takvim oblicima
globalne krize. Mislim da greše oni koji u današnjoj ekonomskoj situaciji pokušavaju da nađu
sličnosti sa velikim depresijama sa početka prošlog
veka, ili sa nekim drugim parcijalnim ili globalnim
ekonomskim krizama iz prošlosti. Svaka kriza ima
svoje specifičnosti i zato će trebati vremenski pro-
samo u milijadama evra pozajmica i pomoći, već
i kroz otvorene kanale saradnje, podrške i razumevanja. Ta pomoć i podrška Evrope, ukazuju na
veliko poverenje koje kompletna svetska zajednica ima u nas i naše mere. Ovde nije reč o ličnom
optimizmu, već na realnosti koja je bazirana na
globalnom projektu.
● U prvom kvartalu izvoz Srbije u
Grčku je povećan, što je dovelo do
smanjenja spoljnotrgovinskog deficita. Da li taj trend očekujete i do
kraja godine?
- U prvom kvartalu 2010. srpski izvoz
u Grčku je povećan za oko 65 odsto,
a uvoz je ostao isti, tako da smo došli
do boljeg nivoa izbalansiranosti robne
razmene. Ipak, Srbija sa Grčkom ima
strateško partnerstvo i mi se zbog toga
nadamo da će Grčka uskoro izaći iz
problema koje ima sa dugovima.
● Mišljenja ste da će Grčka “iz tog
duga izaći” i da “ima veoma bogate
privrednike i bogate pojedince koji
sutra mogu biti potencijalno veoma
interesantni investitori u Srbiji”. Da
li očekujete nove investicije grčke
privrede u narednih godinu, dve?
- Grčka privreda ima i dobre privrednike i bogatu tradiciju poslovanja. Sistemske greške, koje su činjene zbog
prebrzog povećanja životnog standarda, sada traže veću finansijsku disciplinu, ali se one mogu ispraviti pre svega
intenziviranjem privredne aktivnosti.
Zato nije nerealno očekivati nove grčke investicije u Srbiji. Prateći neke od
globalnih trendova, Srbija želi da se
okuša i u nekim novim pravcima, u kojima je Grčka veoma iskusna, kao što
● Važite kao realan čovek sa obe
noge na zemlji, kako Vi vidite razvoj
ili smirivanje ekonomske krize u Srbiji i regionu.
- Ekonomska kriza pokazala je mnoge
slabosti naših ekonomija, a jedna je
svakako prekomerna javna potrošnja.
PKS često apeluje da se smanji javna potrošnja u Srbiji, a i grčka vlada
najavljuje budžetske uštede do kraja
godine. Važno je, međutim, istaći da u
Sistemske greške, koje su činjene zbog prebrzog
povećanja životnog standarda, sada traže veću
finansijsku disciplinu, ali se one mogu ispraviti pre svega
intenziviranjem privredne aktivnosti
je akvakultura. U toj oblasti je moguća
saradnja, jer je sa 60 hiljada tona ribe
Grčka na petom mestu po uzgoju u EU.
Početkom ove godine Komisija EU za
hranu i veterinu je potvrdila da je Srbija uvela evropske standarde u sistem
proizvodnje i prometa ribe i proizvoda
iz akvakulture. Srbiji su potrebni partneri i za razvoj alternativnih izvora
energije, transportnih i intermodalnih
centara, kao i u privatnom i javnom
partnerstvu, što je posebno važno za
privatizaciju lokalnih javno - komunalnih preduzeća.
smo prijatelji vekovima i mi smo ovde kao kod
svoje kuće i uvek smo bili. Tako se i osećamo.
Grčka je jedna od prvih zemalja, koja je odmah
prepoznala trenutak kada je Srbiji bila potrebna
pomoć i do danas su grčke kompanije investirale u ovaj prostor više od dve milijarde evra. Isto
važi i za našu zvaničnu politiku. Kada govorimo
o Grčkom poslovnom udruženju, to je jedna od
najbrojnijih asocijacija u Srbiji i regionu. Imamo
odličnu saradanju, i sa Vladom Srbije, i sa drugim poslovnim udruženjima, a da ne govorim o
građanima, koji nas svuda i na svakom koraku
sjajno primaju. Grčko poslovno udruženje je odskora otvoreno i za srpske kompanije sa poslovnim interesom u Grčkoj i do sada je odziv veoma
pozitivan.
● Koji su grčki privredni sektori najviše prisutne u Srbiji?
- Kad se kaže Grčka, obično svi pomisle na turizam, brodogradnju i transport. Ali treba znati da
Grčka ima jaku poljoprivredu, industriju, prerađevine, posebno ribu, proizvodnju hrane, voća...
Sve te grane, osim, naravno brodogradnje, razvijamo i u Srbiji. Mislim da moramo da istaknemo
Grčka je jedna od prvih zemalja, koja je odmah prepoznala trenutak kada
je Srbiji bila potrebna pomoć i do danas su grčke kompanije investirale u
ovaj prostor više od dve milijarde evra
● Kako se stvari razvijaju u Srbiji?
- Mi, Grci, nismo došli u Srbiju na mesec, dva. Mi
● U kojoj meri je privreda Srbije
ostvarila saradnju s grčkim bankama
i u njima našla pouzdanog partnera?
- Srbija sa velikom pažnjom prati
ekonomski oporavak Grčke, ne samo
zato što ima razumevanje za nastale
probleme, već i zbog toga što su naše
dve privrede vrlo povezane, naročito u finansijskom sektoru. Početkom
2002. u Beogradu je počela sa radom
Nacionalna banka Grčke, koja je i
vlasnik Vojvođanske banke. U Srbiji
posluje i EFG Eurobank, Pireus bankarska grupa ima oko 45 poslovnica u
Srbiji, a Alfa banka je otkupila akcije
Jubanke. Ona važi za najveću privatnu banku u Grčkoj, prisutna je u svim
okolnim zemljama, a u Srbiji ima 93
poslovnice. Danas grčke banke imaju
16 odsto udela na srpskom finansijskom tržištu.
bankarski sektor, koji se u Srbiji dosta razvio sa
čak pet banaka i do čije stabilnosti i razvoja je i
Evropskoj uniji posebno stalo. Tu su i veliki sistemi Coca-Cola, Nestle, Helenik petroleum, Super
Vero, lanac supermarketa... do Grand Casina i
srednjih i manjih preduzeća koja posluju u Srbiji.
● Da li ove grčke kompanije osećaju uticaj krize koja dolazi iz Grčke?
- Ekonomsku krizu nije izmislila Grčka, niti se
vreme krize, ekonomija ne treba da se
izoluje, već da snagu traži u povezivanju, otvaranju novih tržišta i saradnji.
Takođe, želimo da promenimo relativno skroman udeo koji u našoj razmeni
i sa Grčkom i drugim zemljama u regionu imaju mala i srednja preduzeća,
koja sa srpske strane učestvuju u izvozu sa svega 23 odsto, iako su ona vitalniji deo privrede i generišu 35 odsto
srpskog BDP-a. I stav Evropske unije je da je za izlazak iz krize ključno
oslanjanje na sektor malih i srednjih
preduzeća. Ana Stojanović
Vasilis Dertilis, predsednik
Grčkog poslovnog udruženja u Srbiji
prvo pojavila u Grčkoj. Žarište, koje se svuda polako gasi, upaljeno je na nekom drugom mestu.
Zato, ako govorimo o posledicama ekonomske
krize, one se osećaju i kod svih drugih kompanija,
bile one grčke, srpske ili iz bilo koje druge zemlje.
Bitno je, međutim, reći da sve grčke banke u Srbiji posluju na istovetnim principima kao i srpske
banke, da uredno i redovno investiraju u srpsku
privredu, daju kredite kompanijama i građanima,
i za njih važe isti instrumenti osiguranja depozita
kao i za bilo koju drugu banku u Srbiji. Zato je
nepotrebno i preterano insistirati na ‘grčkoj’ krizi.
Kriza je svuda oko nas, ali to ne znači da ćemo mi
zbog toga nestati.
● Kako članovi Grčke poslovne asocijacije reaguju na trenutnu situaciju?
- Mi se redovno sastajemo, razmenjujemo stavove i informacije, komuniciramo sa našim srpskim
prijateljima i zvaničnicima, i smatram da kompletnu situaciju držimo pod kontrolom. Verujemo da će napori, i srpske, i grčke vlade uroditi
plodom, i da će najveći talas krize uskoro biti iza
nas. U Srbiji se to već oseća. To je dobro i važno
za sve nas. Ana Stojanović
Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja
Bankarski sektor
bolji od realnog
Kao i u svakoj drugoj zemlji,
nezavisno od osnivača, banke
koje posluju u Srbiji, moraju
da postupaju po režimu koji
ovde postoji i njih kontroliše
Narodna banka Srbije
G
rčka je jedan od najznačajnijih stranih
investitora u Srbiji. Koja je budućnost grčkih investicija i da li se mogu očekivati nova ulaganja grčkih privrednika
u Srbiju, bila su neka od pitanja koja smo postavili našem sagovorniku Milanu Kovačeviću,
konsultantu za strana ulaganja.
Ne zapaža se nešto drugačije
snalaženje Grka od drugih stranih
ulagača, na nekom opštem nivou
● Preko dve milijarde evra su grčke investicije u Srbiji. Po Vašem mišljenju, šta je grčke
privrednike opredilo prilikom donošenja odluke da investiraju u Srbiju?
- Počev od cementare u Kosjeriću, preko tržnog
centra Vero, flaširnice Coca Cole, grčki investitori su se opredeljivali da uzmu učešće na tržištu Srbije, i to pretežno u postupku privatizacije. Značajan kapital iz Grčke danas je u domaćim bankama, koje su sledile tok poslovnih aktivnosti. Pored toga, brojna fizička i pravna lica iz Grčke, kupovala su akcije naših preduzeća na Beogradskoj berzi, ali su se uveliko i povukli. Značajan deo grčkih ulaganja bio je u nekretnine. Srbija i Grčka su na Balkanu, i veliki broj naših građana ima stalnu komunikaciju s
Grčkom, što doprinosi bliskosti dve zemlje, a i
razvoju ekonomskih odnosa.
● Veliki deo ovih investicija su bile greenfiled
investicije. Kako su se Grci snašli u srpskom
poslovnom okruženju?
- Najveći deo grčkih investicija je bila ipak ku-
● Od ukupnih investicija 16 odsto čine grčke
investicije u bankarski sektor. Da li očekujete da će zbog krize u Grčkoj doći do povlačenje kapitala ovih banaka?
- Do povlačenja kapitala iz banaka u Srbiji
neće doći, bez obzira da li su iz Grčke ili
neke druge zemlje. Postupak smanjenja kapitala, ne samo banaka, nego i drugih privrednih društava, komplikovan je i otežan u
svim pravima. Mogu ga osporavati i sprečavati poverioci. Verovatno će se usporiti povećanja kapitala u bankama, čiji su osnivači
u zemljama otežanog poslovanja, što nije samo Grčka. Šteta je što kod nas i nema banaka sa osnivačima iz SAD i Velike Britanije,
važnih centara bankarstva.
● Da li kriza u Grčkoj može da ugrozi poslovanje grčkih banaka u Srbiji?
- Kao i u svakoj drugoj zemlji, nezavisno od
osnivača, banke koje posluju u Srbiji, moraju
da postupaju po režimu koji ovde postoji i njih
kontroliše Narodna banka Srbije. O našim veštinama, propisima i postupanjima zavisi kako
će da se održi i razvija domaći bankarski sektor. A on je sad u boljem stanju od realnog sek-
Značajan kapital iz Grčke danas
je u domaćim bankama, koje su
sledile tok poslovnih aktivnosti
tora, pa je neminovno da ubuduće i u većoj meri zavisi od opšteg stanja ekonomije i standarda
građana u Srbiji.
Džozef Stiglic
Grčka kriza i
budućnost evra
Među onima koji ozbiljno brinu za budućnost evrozone je
i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, Džozef Stiglic,
koji danas neformalno savetuje grčku vladu
D
žozef Stiglic veruje da je dobro što
se Evropa konačno sabrala i ponudila pomoć, ali da ga dva aspekta ponuđenog paketa veoma brinu.
“Prvi je stepen mera fiskalne štednje. Ako
previše skrešete budžet zemlje, privreda slabi, smanjuju se prihodi od poreza, a fiskalna
pozicija zemlje se daleko sporije popravlja
nego što bi trebalo. Takođe, programi koje
MMF nameće zemljama kojima pruža pomoć
podrazumevaju čitav niz strukturalnih reformi. Poznato nam je da su brojne takve reforme bile zasnovane na davanju veće slobode
tržištu, koja je na kraju i dovela do globalne
ekonomske krize. Sve i da ostavimo po strani pitanje ekonomskog suverenitete zemlje
i njenog prava da sama određuje svoju ekonomsku politiku, rezultati koje je MMF postigao takvim strukturalnim reformama su,
iskreno rečeno, vrlo neubedljivi.”
Džozef Stiglic kaže da je grčka kriza pod-
setnik na opasnosti na koje su mnogi, među
njima i sam Stiglic, ukazivali prilikom uspostavljanja jedinstvene evropske valute, a
to je da evropska monetarna unija ispravno
funkcioniše samo u dobrim vremenima, ali
da nema institucionalnu strukturu za borbu
protiv ekonomskih kriza.
(BBC)
Bez posledica po Srbiju
„Grčka kriza ne bi u naredne tri godine trebalo da se
prelije na Srbiju, a pad evra
u odnosu na dolar neće uticati na ekonomsku situaciju u Srbiji. Grčka kriza neće
u većoj meri uticati na srp-
sku privredu, posebno nakon
pomoći koju je EU opredelila toj državi. EU ne spasava
Grčku iz milosrđa, već na taj
način spasava sebe. ”
Ljubomir Madžar,
ekonomista - Blic
Pad budžetskog deficita
Rastu nade u uspeh
Grčka vlada je 5. jula objavila podatke, koji ukazuju na
značajan napredak u naporima da se smanji budžetski
deficit, po kojima je ovaj pao za 42 odsto, uz očekivanja
ministra finansija da će rezultati biti još bolji
● I generalno, koliko Grčka kriza utiče na
poslovanje njihovih kompanija u Srbiji?
Nove grčke investicije u Srbiji?
N
i u Grčkoj svi nisu jednako pogođeni sadašnjim nedaćama. Najveći problem ima javni sektor i građani. Poneko će i dalje iz Grčke ulagati u inostranstvo, a možda i izmeštati svoja poslovanja u druge zemlje. Mi ne treba da budemo geografski izbirljivi. Nama su potrebna strana
ulaganja koja će kod nas biti uspešna, dakle primenjivati napredne tehnologije, stvarati profit,
zapošljavati građane i izvoziti, jer je domaće tržište malo.
povina postojećeg kapitala, ali i to stvara osnov
za dalje investiranje. Ne zapaža se nešto drugačije snalaženje Grka od drugih stranih ulagača, na
nekom opštem nivou. Međutim, na pojedinačnim
projektima uočavaju se razlike između onih koji
su već uveliko u istoj branši privrede i onih koji su uskočili u novu delatnost. Nama, milsim na
Srbiju, su prvi korisniji, a pokazalo se da su bili i
uspešniji. Doneli su i kapital, i iskustvo.
- Kao i kod banaka, kompanije u Srbiji, koje su
u svojini ili potpunom vlasništvu Grka, imaju
istu sudbinu kao i ostale domaće kompanije. A
i ukupna privreda, javni sektor i građani sad trpe posledice krize, ali ne ravnomerno. Potrebne
se značajne mere vlasti, koje bi sadašnje stanje
izmenile i vratile Srbiju na snažan i održiv privredni rast, koji nam je neophodan.
Ana Stojanović
Smanjen deficit
U periodu januar-maj 2010. deficit grčkog budžeta smanjen je za 38,7 odsto, u odnosu na isti
period prošle godine, što značajno prevazilazi postavljene ciljeve – zvanično je objavilo Ministarstvo finansija Grčke. Time je budžetski deficit pao 8,978 мilijardi evra u roku od pet meseci
(od 14.655 milijardi evra predhodne godine). Prema očekivanju, predviđa se dalje usporavanje
pada od 35,1 odsto.
Grčka nije na prodaju
Portparol grčke vlade Džordž Petalotis, odgovorio je na natpis u članku londonskog Gardijana,
koji je tvrdio da Grčka namerava da proda neka od svojih ostrva. U tekstu “Grčka nije na prodaju”,
Petalotis tvrdi da je “tvrdnja da grčka vlada namerava da proda bilo koje od svojih ostrva – potpuno
netačna!” Prodaja ostrva u privatnom vlasništvu nije ni nova ni originalna vest, niti vredna da bude
objavljena.
džordž papakonstantinu, ministar finansija
“Mi smo sada definitivno u stanju da govorimo o budućnosti zemlje sa daleko više optimizma. Grčka je uspešno izbegla greben ekonomskog kolapsa “, izjavio je portparol Vlade Grčke
Džordž Petalotis novinarima.
Ministar finansija Džordž Papakonstantinu
najavio je još ranije da je zemlja u prvih šest
meseci 2010. “ispunio je svoj cilj”, jer izveštaji
centralne banke pokazuju da je budžetski deficit
u tom periodu smanjen za skoro 42 odsto.
Papakonstantinu je takođe izrazio optimizam
da će posledice ekonomske recesije biti povoljnije nego što se prvobitno očekivalo.
Pad budžetskog deficita od 4,9
odsto od BDP-a u prvoj polovini
ove godine, „veliki je korak ka cilju
koji je dogovoren sa EU”
Budžetski manjak u periodu januar-jun
2010. pao je na 11,45 milijardi evra, što je pad
od 19,69 milijardi evra u odnosu na prvu polovinu 2009. godine. Samo u junu ove godine,
budžetski deficit je smanjen za 1,91 milijardi, u
odnosu na 5,06 milijardi evra u istom periodu
predhodne godine.
Papakonstantinu je izrazio zadovoljstvo
što je pad budžetskog deficita od 4,9 odsto od
BDP-a u prvoj polovini ove godine, „veliki korak ka cilju koji je dogovoren sa EU”.
Socijalistička vlada Grčke se obavezala da će
deficit od 14 odsto u 2009. godini, ove godine
smanjiti na 8,1 odsto od BDP-a..
Mera štednje je dogovorila Vlada premijera
Jorgosa Papandreua, u zamenu za back-up kredite u vrednosti od 110 milijardi evra od strane
EU i MMF.
New York Times
6. juli 2010.
3
Program oporavka Grčke firme ne odlaze!
vredan poštovanja!
Grčka kriza menja EU
Jelena Marjanović, pomoćnik ministra za ekonomiju
i regionalni razvoj, sektor za bilateralnu ekonomsku saradnju
Formirajući monetarnu uniju 1993. godine, većina članica EU je
smatrala da je to još jedan potez u cilju evropeizacije Nemačke.
Smatralo se da će narušena ravnoteža snaga biti izbalansirana ukoliko
se nemački motor upregne da radi u korist svih. Ekonomski slabije
države su koristile strukturne fondove EU i uživale jeftine kredite
zahvaljujući pristupu nemačkom visokom kreditnom rejtingu. Međutim,
grčka kriza je pokazala kratkovidost i neodrživost ovakve strategije
J
eftini krediti i evropske donacije nisu dovele do istinskog razvojnog iskoraka država mediteranske Evrope (suprotan primer je Irska), već su rezultirale prikrivanjem suštinskih
Autor:
problema i odlaganjem neNikola
ophodnih reformi. Jeftin noJovanović
vac nije doveo do konvergencije slabijih država sa Nemačkom, već do
sve većeg jaza u produktivnosti i efikasnosti.
Kad se pogleda sve veći udeo nemačkog izvoza na evropskom tržištu, postaje jasno da evro
nije nivelisao razlike, već ih je upravo učinio
očiglednijim.
Globalna recesija 2008-2009 suzila je dostupnost kredita i primorala je investitore da pažljivije čitaju pojedinačne nacionalne ekonomske
indikatore. Loša makroekonomska situacija dr-
nica evrozone, a manji deo je obezbeđen iz zajedničkog evropskog budžeta i Međunarodnog
monetarnog fonda. Interesantno je da će neke
zemlje EU čak i zaraditi na grčkoj krizi, jer su
na tržištu kapitala prikupile sredstva za pomoć
Grčkoj po kamati 3-4%, dok su joj pozajmile po
kamati od 5 odsto.
Grčka će godinama plaćati značajnu premiju
rizika na kredite koji će biti neophodni za servisiranje javnog duga. To će na srednji rok sigurno uticati na životni standard i razvoj. Sa druge strane, uticaj Brisela i velikih država će nesumnjivo rasti, jer sada svaka ekonomski slabija zemlja shvata da bezuslovne političke i ekonomske podrške više nema. To naravno ne znači da će princip solidarnosti nestati, jer je stepen međuzavisnosti dostignut u EU nepovratan. Koliko Grčkoj i Španiji treba nemačka podrška, toliko i njoj trebaju ova tržišta, ali dalja
solidarnost više neće biti zasnovana na moral-
Kriza je šansa za Grčku da promeni politički sistem, izvrši strukturne
reforme i poradi na konkurentnosti svoje ekonomije
žava srednje i južne Evrope značila je pad investicija i bekstvo kapitala. Uzimajući u obzir da
osnivački ugovori EU izričito zabranjuju direktno spašavanje države evrozone koja ne ispunjava svoje obaveze, logično je da Grčka plaća najveću cenu ove nove situacije, a ni Španija nije u
mnogo boljoj situaciji. Obe zemlje su stavljene
pod svojevrsno tutorstvo Brisela.
Posle teških pregovora i oklevanja oko buduće ekonomske koordinacije u Evropi i modaliteta spašavanja Grčke, ovoj državi je na kraju odobrena pomoć u iznosu od 110 milijardi evra, od
čega većinu čine bilateralni zajmovi država čla-
nim imperativima, već na jasnoj podeli uloga i
odnosu snaga.
S druge strane, kriza predstavlja istovremeno
i šansu Grčke da promeni politički sistem, izvrši strukturne reforme i poradi na konkurentnosti
svoje ekonomije. Sama činjenica da se Grčka obavezala na rekordne budžetske uštede i svođenje
deficita do kraja 2013. godine na ispod 3 odsto
domaćeg proizvoda, zaslužuje svako poštovanje i
u interesu je svih da ona istraje u ovoj borbi.
Autor je glavni urednik periodike
“Izazovi evropskih integracija“
Vladin program mera
Hitno smanjenje
budžetskog deficita
Nedavni paket pomoći Evropske unije i MMF od 110 milijardi evra pokriće
finansijske potrebe zemlje u naredne dve do tri godine i obezbediti dovoljno
vremena da vladin ambiciozni program počne da pokazuje razultate
U
periodu od 2003. do 2007.godine, Grčka
je ostvarivala godišnji rast od skoro 4%,
delimično zahvaljujući infrastrukturnim
projektima za Olimpijske igre u Atini 2004. godine. Privredni rast je pao na 2,9% u 2008.godini
usled globalne finansijske krize. Turizam obezbeđuje 15% BDP. Imigranti čine skoro jednu
petinu radne snage, i uglavnom su zaposleni u
poljoprivredi i nisko kvalifikovanim poslovima.
Grčka je jedan od velikih korisnika pomoći EU,
koja je jednaka 3,3% godišnjeg BDP. Javni dug,
inflacija i nezaposlenost su iznad proseka zemalja u evro zoni. Grčka vlada se borila sa smanjenjem potrošnje, smanjivanjem javnog sektora i
reformisanjem radnog i penzionog sistema, zbog
čega je često dolazila u sukob sa jakim radničkim
sindikatima i javnim mnjenjem.
Vremenom je došlo do velikog budžetskog deficita (14% od BDP), javnog duga (15% od BDP)
i deficita tekućih transakcija, uz pad konkurentnosti. Istovremeno su odlagane neophodne strukturne reforme poreskog i penzionog sistema, tržišta
rada i drugih važnih oblasti. Ovi duboko ukorenjeni problemi grčke ekonomije posebno su došli do
izražaja tokom globalne ekonomske krize, što je
kulminiralo krizom početkom 2010. godine.
Nedavni paket pomoći Evropske unije i MMF
od 110 milijardi evra pokriće finansijske potrebe
zemlje u naredne dve do tri godine i obezbediti
dovoljno vremena da vladin ambiciozni program,
koji ima za cilj hitno smanjenje budžetskog deficita, počne da pokazuje razultate.
Članica međunarodnih organizacija:
G
rčka je punopravna članica EU, Saveta Evrope, Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske
ekonomske komisije pri UN, FAO, G-6, Međunarodne banke za obnovu i razvoj, ICC, ILO,
Međunarodnog monetarnog fonda, ISO, NATO (od 1972. godine), OECD, UNCTAD, UNESCO,
UN, UNIDO, UNIKOM, BSEC, Interpola, WHO, OEBS.
4
Grčka je jedan od najvećih investitora u Srbiji, ukupna
vrednost investicija iznosi oko 2,2 milijarde evra, a ostvarene
su u procesu privatizacije, kroz ’grinfild’ investicije i
zajednička ulaganja
Jelena Marjanović, pomoćnik ministra za ekonomiju i regionalni razvoj
K
akvi su ekonomski odnosi Srbije i
Grčke, posebno danas, bila je samo jedna od tema o kojoj smo razgovarali s
Jelenom Marjanović, pomoćnikom ministra za
ekonomiju i regionalni razvoj u sektoru za bilateralnu ekonomsku saradnju.
govor postignut na takozvanoj Bečkoj inicijativi
gde su se banke potpisnice i formalno obavezale da održavaju nivo kreditne izloženosti na srpskom tržištu i da ne povlače sredstva iz svojih
podružnica. Takođe, konstantno postoji interesovanje za ulaganja u Srbiju malih i srednjih preduzeća iz Grčke.
● Koliko su do sada grčki investitori uložili
u Srbiju?
- Grčka je jedan od najvećih investitora u Srbiji,
ukupna vrednost investicija iznosi oko 2,2 milijarde evra, a ostvarene su u procesu privatizacije, kroz ’grinfild’ investicije i zajednička ulaganja. Oko 80 grčkih kompanija posluje direktno na srpskom tržištu, a još 150 kroz zajednička ulaganja sa domaćim partnerima (najviše u sektorima bankarstva, infrastrukture, trgovine, hotelijerstva, konsultantskih i advokatskih
usluga, poljoprivredne i prehrambene industrije) i u njima je zaposleno više od 25. 000 radnika. Najveća ulaganja su u bankarskom sektoru, a
prate ulaganja u telekomunikacijama, OTE, industrija hrane i pića: Coca Cola HBC, Delta Ice
Cream, Hellenic Sugar, Marphin Group, trgovina, Veropulos i mnogi drugi.
● Dosta se govori o posledicama krize u
Grčkoj, da li ste zapazili da se broj investitora iz Grčke smanjuje?
- Opšta ekonomska i finansijska kriza u svetu
uticala je na smanjenje nivoa direktnih stranih
investicija tokom prethodne godine u celom svetu, što se posebno odrazilo i na region jugoistočne Evrope, pa i na našu zemlju. Povrh toga, svima je poznato da se Grčka suočava sa veoma
teškom ekonomskom krizom, čija je eskalacija
pretila da ugrozi opstanak evrozone, ali i da se
istovremeno traži najefikasniji način da se ta kriza prevaziđe. U taj proces se uključio veliki broj
evropskih zemalja kako bi se sačuvala stabilnost
monetarne unije. Grčka vlada tokom maja ove
godine primila je inicijalnu uplatu od 20 milijardi evra, od ukupno 110 milijardi planiranih trogodišnjim paketom pomoći, namenjenu za pokrivanje prispelih obaveza i finansiranju budžetskih potreba tokom predstojećih meseci. Od ovih
sredstava se očekuje da utiču na smirivanje i sta- ● Kako Vi procenjujete kretanje grčke krize
bilizaciju finansijskog tržišta u Grčkoj. U skladu globalno, da li očekujete da će imati uticaj na
građane Srbije?
sa tim grčki investito- Grčka Vlada je usvojila
ri nisu povećavali obim
ulaganja u inostranstvu, Uz pomoć kredita od 110 milijardi mere ekonomskog oporavka i stroge fiskalne
ali nije primećeno ni
evra koji je odobren od strane
politike, tako da uz poznačajno povlačenje sa
MMF-a i EU očekuje se postepeni moć kredita od 110 miovih prostora.
lijardi evra koji je odoPored smanjenih inoporavak grčke ekonomije
bren od strane MMF-a i
vesticija, verovatno najEU očekuje se postepeni
direktnija posledica krize u Grčkoj na poslove sa Srbijom jeste zastoj u oporavak grčke ekonomije. Normalno, za to će
realizaciji 100 miliona evra iz Helenik plana ko- biti potrebno vreme i stroga disciplina u njihoje je grčka Vlada ranije odredila za putne projek- vom sprovođenju.
te u okviru Koridora 10 i sredstva namenjena različitim projektima za koje su aplicirala srpska ● Kakva su predviđanja i očekivanja
preduzeća. Treba naglasiti da ovaj problem po- Ministarstva za ekonomiju, kada je u pitanju
stoji još od pre izbijanja krize, tako da je Vlada globalna ekonomska kriza, kriza u regionu i
obezbedila druge izvore finansiranja, jer su rado- u Srbiji, s obzirom da ima nagoveštaja da se
stvari brže i pozitivnije razvijaju nego što je
vi na Koridoru 10 prioritetan zadatak.
to bilo ranije očekivano.
● Kakva su, prema Vašim podacima, kretanja - Očekujemo da će stabilizacija privrednih tokova
grčkih investicija u Srbiji, da li su zamrznute, u svetu doprineti daljem rastu direktnih investicija u Srbiji, neke prognoze su da bi do kraja 2010.
aktivne, da li dolaze novi investitori?
- Značajan udeo ukupnih grčkih investicija u godine u Srbiju moglo da uđe oko 2,5 milijardi
Republici Srbiji se odnosi na ulaganja u ban- dolara. Iako nije direktno povezano sa pitanjem,
karskom sektoru, prisutne su Alfa banka, Pireus dobro je da vaši čitaoci znaju da su osnovni mabanka, Eurobanka EFG, NBG... Grčke banke kro-ekonomski pokazatelji u prvom kvartalu ove
ističu da je njihovo prisustvo u Srbiji strateško i godine pozitivni, posebno na planu rasta industrijdugoročnog karaktera, da ne planiraju da povla- ske proizvodnje i izvoza. Ali ovo je tema za neku
če sredstva sa ovog tržišta i da će poštovati do- drugu priliku.
Ana Stojanović
Grčke banke u Srbiji
I
skustva našeg ministarstva sa grčkim finansijskim sektorom su vrlo pozitivna i ne očekuje se
povlačenje invsticija iz ovog sektora. To je i potvrđeno tokom zvanične posete predsednika
Srbije Borisa Tadića Grčkoj početkom juna ove gdoine, kada je održan Biznis forum u organizaciji Grčko-srpskog poslovnog saveta i tom prilikom su predstavnici grčkih banaka potvrdili da
žele na ostanu na srpskom tržištu.
Evro zona
Spoljnotrgovinski
suficit 1,8 milijardi evra
Eurostat, statistička agencija Evropske unije,
objavila je trgovinski bilans EU sa ostatkom
sveta. U aprilu 2010. suficit je bio 1,8 milijardi
evra, u poređenju sa 2,6 milijardi suficita u istom
periodu 2009. Bilans u martu 2010. bio je +4,5
milijardi evra, u poređenju sa +1,5 milijardi evra
u martu 2009. U aprilu 2010 u odnosu na mart
2010, izvoz je pao za 2,4%, a uvoz za 3,5%
U
aprilu 2010. trgovinski bilans
unutar EU27 bio je 10,2 milijardi evra deficita u odnosu na
-7,8 milijardi u aprilu 2009. U martu
2010. bilans je -7,2 milijardi, u poređenju sa -9,2 milijarde evra u martu 2009.
U aprilu 2010 u odnosu na mart 2010,
izvoz je pao za 2,4%, a uvoz za 2,8%.
Najznačajnija povećanja u trgovinskom bilansu sa ostatkom sveta, zabeležena su na izvozu u Kinu (+48%),
nju sa +3,3 milijardi) i Turskom (+2,8
milijardi u poređenju sa + 0,3 milijardi
evra). Trgovinski deficit je smanjen sa
Kinom (-34,6 milijardi u poređenju sa
-37,0 milijardi), Norveškom (-9,4 milijardi u poređenju sa -10,0 milijardi)
i Japanom (-5,0 milijardi u poređenju
sa -5,8 milijardi), ali je povećan sa Rusijom (-18,2 milijardi u poređenju sa
-10,5 milijardi).
Što se tiče ukupne trgovine država
Najveći suficit je zabeležen u Nemačkoj (+37,4 milijardi
evra u periodu januar-mart 2010.), zatim Holandiji
(+12,0 milijardi) i Irskoj (+9,4 milijardi). Najveći deficit je
zabeležen u Velikoj Britaniji (-24,9 milijardi)
Brazilu (+43%) i Tursku (+41%). Najveći porast uvoza zabeležen je sa Rusijom (+35%), Indijom (+16%) i Turskom (+14%), a najveći pad sa SAD
(-12%).
EU27 je povećao trgovinski suficit
sa SAD (+14,2 milijardi evra u periodu
januar -mart 2010. u poređenju sa +6,3
milijardi u periodu januar - mart 2009.),
Švajcarskom (+4,4 milijardi u poređe-
članica, najveći suficit je zabeležen u
Nemačkoj (+37,4 milijardi evra u periodu januar-mart 2010.), zatim Holandiji (+12,0 milijardi) i Irskoj (+9,4
milijardi). Najveći deficit je zabeležen
u Velikoj Britaniji (-24,9 milijardi),
a zatim Francuskoj (-14,4 milijardi),
Španiji (-12,2 milijardi), Grčkoj (-7,1
milijardu) i Italiji (-6,9 milijardi).
Hronologija svetske krize
● 24. – 27. juni 2009:
U Njujorku održana Konferencija
UN o svetskoj finansijskoj i ekonomskoj krizi i njihov uticaj na globalni
razvoj. Međunarodna zajednica je
pozvana da poveća pomoć zemljama
u razvoju.
● 26.- 27. juni 2009:
Odbor za finansijsku stabilnost
(FSB), postavljen od strane Grupe 20
(G20) na Londonskom samitu aprila
2009. održao inaugurativni sastanak
u Bazelu, u Švajcarskoj. Odbor ima
za cilj da prati makro-ekonomsku
politiku svetskih finansijskih tržišta
i sprečava potencijalne rizike.
● 8.- 10. juli 2009:
Grupa osam (G8) se sastaje na
samitu u Italiji, kako bi razmotrili
pitanja razvoja i obima svetske finansijske krize i mogućeg ekonomskog oporavka, klimatske promene
i energetsku bezbednost. Zajedno
sa liderima šest zemalja u razvoju
(Kina, Indija, Brazil, Meksiko, Južna Afrika i Egipat), Grupa je objavila zajedničko saopštenje obećavajući
akcije protiv globalnih izazova.
● 4. septembar 2009:
Finansijski ministri zemalja
BRIK (Brazil, Rusija, Indija i Kina)
izneli svoje stavove guvernerima
centralnih banaka o reformi međunarodnih finansijskih institucija. Oni
traže reforme u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) i Svetskoj
banci (SB) za veću zastupljenost u
ekonomijama u razvoju.
● 24. – 25. septembar 2009:
Održan treći finansijski samit
G20, kako bi se razmenili stavovi o
globalnom oporavku, održivom razvoju, finansijskoj regulativi, refor-
mama finansijskih institucija, borbi
protiv protekcionističke trgovine.
● 14. februar 2010:
Abu Dabi obećao 10 milijardi
dolara pomoći vodećem investicionom fondu iz Dubaija „Dubai Vorld“
kako bi se ovaj konglomerat, koji je
u vlasništvu države, spasao od bankrota. Ova vest je šokirala svetske
finansijske krugove.
● 25. mart 2010:
Samit EU oko paketa pomoći
Grčkoj. Lideri EU obećali da će u saradnji sa MMF obezbediti potreban
novac kako bi grčka vlada isplatila
dospele dugove.
● 11. april 2010:
Ministri finansija eurozone odobrili prvu tranšu kredita Grčkoj u
iznosu od 30 milijardi evra (40.96
milijardi dolara).
● 10. maj 2010.
Svetski lideri odobrili hitne mere
finansijske sigurnosti u vrednosti
750 milijardi evra za podupiranje
finansijskih tržišta i pomoć evru. Paket se sastoji od 440 milijardi evra
garancija od zemalja evrozone, plus
60 milijardi evra kroz evropske dužničke instrumente, kao i 250 milijardi od MMF-a, što ukupno čini više
od jedan trilion evra!
● 11.maj 2010.
Nemačka vlada je odobrila najveći nacionalni doprinos - 123 milijardi evra kreditnih garancija
● 13. maj 2010:
Portugalski premijer Hose Sokrates i opozicioni lider Pedro Pasos
Koeljo čine napore da smanje deficit
u Portugaliji, što uključuje i smanjenje plata u javnom sektoru. Deficit,
koji se procenjuje na 9,4% od BDP
u 2009. treba da se smanji na 7,3% u
2010. i 4,6% u 2011.
ANGELA MERKEL
● 19. maj 2010.
Kancelarka Merkel poziva EU
da ubrza nadzor u finansijskom
sektoru.
● 25. maj 2010:
Italijanska vlada odobrila paket
ušteda od 24 milijardi evra u cilju
smanjenja deficita na 2,7% BDP-a u
2012, sa 5,3% u 2009.
● 27.maj 2010:
Španski parlament, sa samo jednim glasom, izglasao paket štednje od
15 milijardi evra (18,4 milijardi $).
● 28.maj 2010:
Rejting agencija Fič smanjila
španski kreditni rejting za jedan (sa
AAA na AA+), posle rekordnog javnog duga u Španiji.
● 29.maj 2010.
Hiljade protestanata u Lisabonu
protiv mera štednje.
● 2.juni 2010.
Portugalski parlament odobrio
opšte mere i paket štednje.
16. jun 2010.
Piraeus banka AD Beograd
Prvih pet godina uspeha
Piraeus Bank AD Beograd, članica grčke Piraeus bankarske grupe, tokom pet godina
poslovanja na srpskom tržištu, postala je prepoznatljiv, stabilan i konstruktivan partner
svojim zaposlenima, klijentima, poslovnim partnerima, ali i lokalnoj zajednici u kojoj posluje
kova – ostali su prioriteti i u 2010. godini. Istovremeno, Banka radi na pripremi narednih koraka u pravcu rasta
poslovanja i kreiranju proizvoda koji
će na najbolji način zadovoljiti potrebe klijenta.
Dobri poslovni rezultati potvrđeni
su povećanjem ukupnih depozita koji
su u maju 2010. dostigli 142 miliona
evra, odnosno rast od 22,41%, u poređenju sa 116 miliona evra iz drugog
kvartala 2009. Jednaka pažnja usmerena je na kvalitet kreditnog portfolia
koji je dostigao vrednost od 613 miliona evra, sa ukupnom aktivom od
694 miliona evra, uključujući sred-
Neoklis Neokleus, predsednik IO
Piraeus banke AD Beograd
P
iraeus banka od svog ulaska na
tržište Srbije do danas, beleži
konstatan rast u svim segmentima poslovanja, a što je prepoznato i
potvrđeno potpisivanjem ugovora sa
Evropskom investicionom bankom o
kreditiranju srpske privrede. Banka je
i među prvima pristupila Bečkoj inicijativi, u nameri da doprinese održavanju makroekonomske stabilnosti u
zemlji.
Ključni principi politike Piraeus
banke - likvidnost, adekvatnost kapitala, kvalitet aktive i ograničavanje troš-
Banka ima izuzetnu sinergiju sa svojim klijentima, kao i da se konstantno
radi na poboljšanju usluga. Želimo da
osiguramo čvrstu saradnju i obezbedimo da svako iskustvo sa Piraeus bankom bude zadovoljstvo za naše klijente. Verujem da će oni ubuduće, kao i
do sada, prepoznati našu lojalnost i
profesionalizam, naš cilj da doprinesemo na najbolji mogući način rastu i razvoju njihovog poslovanja”.
„Veoma sam ponosan na rezultate
koje je Banka postigla prethodnih godina, uprkos krizi i jakoj konkurenciji. Značajno smo unapredili naše poslovanje i unutrašnju organizaciju ta-
Dobri poslovni rezultati potvrđeni su povećanjem
kreditnog portfolia koji je dostigao vrednost od preko
600 miliona evra, dok je ukupna aktiva u maju 2010
iznosila 694 miliona evra
stva plasirana preko londonske filijale Piraeus banke. Ukupni investirani
kapital Banke u maju iznosio je 138,6
miliona evra.
U martu 2010, Piraeus bankarska grupa imenovala je Neoklisa
Neokleusa (Neoclis Neocleous) za
novog predsednika Izvršnog odbora Piraeus banke u Srbiji, koji ima jasnu viziju da pozicionira Piraeus banku kao jednu od najuspešnijih institucija u Srbiji.
„Prvi utisak koji sam stekao je da
ko da predstojeći period očekujemo
sa puno samopouzdanja i ambicije”
istakao je gospodin Neokleus, predsednik Izvršnog odbora Piraeus banke Beograd.
Piraeus banka je strateški opredeljena da deluje u skladu sa društveno odgovornim principima poslovanja. Poseban akcenat stavljen je na
projekte iz domena ekologije i zaštite čovekove okoline. Kroz projekte „Očistimo Srbiju” i „Going green“,
kao i internom akcijom „Napuni do
vrha!“ Banka se uključila u rešavanje
problema planskog prikupljanja i reciklaže papira, sa ciljem da se da direktan doprinos očuvanju životne sredine, podstakne reciklaža i uključi u svakodnevne aktivnosti.
Sa ciljem da dodatno unapredi bankarsko poslovanje Piraeus banka će
nastaviti da prati svetske trendove u
upotrebi savremenih tehnologija i kreira proizvode koji će na najbolji način
zadovoljiti potrebe klijenta i podržava lokalnu zajednicu. Preseljenje sedišta Banke u savremeni poslovni prostor Sava business centra, na Novom
Beogradu u ulici Milentija Popovića
5b, doprinelo je još kvalitetnijoj i
funkcionalnijoj usluzi svim njenim
klijentima.
Piraeus banka trenutno posluje preko mreže koju čini 47 filijala i ima 560
zaposlenih.
„Veoma sam ponosan na rezultate koje je Banka postigla
prethodnih godina, uprkos krizi i jakoj konkurenciji.
Značajno smo unapredili naše poslovanje i unutrašnju
organizaciju tako da predstojeći period očekujemo sa puno
samopouzdanja i ambicije” - Neoklis Neokleus, predsednik
IO Piraeus banke AD Beograd
5
Kostas Davularis, komercijalni direktor i član Izvršnog odbora Šumadijaleka a.d.
Srbija, i komercijalni direktor Alapis d.o.o. Hrvatska, kompanija u sastavu Alapis grupe
Došli smo da ostanemo!
Alapis grupa je nastala povezivanjem sadržaja
poslovanja i iskustva četiri kompanije Veterin SA,
Lamda Detergent SA, EBIK SA i Elfarma SA - u
jednu grupu, čiji je cilj unapređenje proizvodnje i
distribucije farmaceutskih proizvoda na prostoru
Jugoistočne Evrope, ali i šire
G
rčka kompanija Alapis je u
poslednje dve godine investirala preko deset miliona evra
i otvorila 40 novih radnih mesta. To je
bio samo jedan od povoda za razgovor
s Kostasom Davularisom, komercijalnim direktorom i članom Izvršnog
odbora Šumadijaleka Srbija, i komercijalnim direktorom Alapisa Hrvatska,
Alapis grupe.
● Alapis je do sada razvio svoje poslove, pored Kipra, Mađarske i Poljske, i u sedam balkanskih zemalja.
Koja je zajednička strategija Alapisa u svim ovim zemljama, a koje su
razlike?
- Uspešan ulazak u sve ove zemlje je
postignut zahvaljujući našoj poslovnoj filozofiji i organizaciji, koja ima
multinacionalne karakteristike. To
podrazumeva globalnu strategiju, u
delu proizvoda i ekspertiza, i poštovanje specifičnosti svakog pojedinačnog
tržišta. Ključni elementi su, takođe,
i komponovanje, trening i ulaganje
u lokalne timove ljudi, koji će, posle
svega, implementirati našu strategiju u
svaku zemlju pojedinačno.
● Iza Alapisa stoje banke poput
ABM Amro, BNP Pariba, Dojče
banka, Meril Linč... Koji su Vaši
budući investicioni ciljevi u Srbiji,
sada kada je privatizacije Galenike
odložena?
Prošle godine smo od
prodaje dostigli prihod od
20 miliona evra
- Mi smo došli u Srbiju da ostanemo!
U predhodne dve godine smo investirali preko deset miliona evra i otvorili
40 novih radnih mesta, i to u vreme
kada je većina kompanija otpuštala
radnike.
Što se Galenike tiče, privatizacija ove kompanije se nije dogodila,
jer srpske vlasti imaju sada drugačije
planove. Mi im želimo sve najbolje.
Naši prioriteti i dalje ostaju u okvirima farmaceutike. „Šumadijalek” je naša
kompanija, koja sa dva logistička centra pokriva celu
Srbiju. Prošle godine smo
od prodaje dostigli prihod
od 20 miliona evra. To je
postignuto zahvaljujući ISO
i GDP sertifikatima i sa izuzetno kvalitetnom radnom
Kostas Davularis, komercijalni direktor i
član Izvršnog odbora Šumadijaleka a.d. Srbija,
snagom.
i komercijalni direktor Alapis d.o.o. Hrvatska,
Šta planiramo dalje?
kompanija u sastavu Alapis grupe
Vertikalni razvoj je jedna
opcija, a to bi značilo, pored proizvodnje, ulazak i u poslove duže, imajući u vidu trenutnu ekonommaloprodaje. To je svakako efikasan sku krizu i bojazan EU da prima nove
način da postanemo još jači na tržištu. članove, ali Srbija će svakako ući u
Horizontalni razvoj je druga opcija, a EU. Vidimo Srbiju kao poslovni centar
podrazumevala bi kupovinu direktne prostora bivše Jugoslavije i što budete
konkurencije. Prema mojim saznanji- snažniji u trenutku ulaska u EU, to će
ma, većina naših konkurenata na ovom vam posle biti lakše.
tržištu traže ili strateškog partnera, ili
većinskog vlasnika. Videćemo da li ● Ima dosta različitih mišljenja o
ćemo se odlučiti za jednu, obe ili ni za ’prelivanju’ grčke krize u Srbiju.
jednu od ovih opcija. Bez obzira na to, S druge strane, svedoci smo velike
naš prioritet ostaju poslovi u razvoju finansijske i svake druge podrške
različitih segmenata zdravstvenih pro- Evropske unije Grčkoj, a koja se
U predhodne dve godine smo investirali preko deset
miliona evra i otvorili 40 novih radnih mesta
izvoda, kroz kvalitetne proizvode sa
prihvatljivim cenama.
● Većina investitora u Srbiji ima
primedbe na nedostatak kvalitetne
infrastrukture, efikasnost zakona
i stabilnost tržišta. Kao jedan od
većih investitora u Srbiji, kako komentarišete ove probleme?
- Da, sve što ste spomenuli je tačno.
Tržište je nestabilno zbog slabljenja
dinara. Zakoni i dalje daju prednost
domaćim proizvođačima lekova i državnim preduzećima, a dalji razvoj
infrastrukture uvek treba da bude prioritet. Međutim, mi u Alapis grupi, verujemo u potencijale srpske ekonomije
i njeno uspešno pridruživanje Evropskoj uniji. Taj put može potrajati nešto
Nastavak investicionog ciklusa
V
remena su teška, rizik je veliki, ali mi moramo da budemo optimisti i da
prilazimo poslu sa pozitivne strane. Rekao bih čak da je ova, takozvana
’finansijska i budžetska’ kriza, zapravo velika šansa za one koji su uvek bili
efikasni i dobri – da iz krize izađu još jači.
Mi smo trenutno mnogo oprezniji kod odlučivanja gde i kada ulažemo,
ali to nikako ne znači da zaustavljamo investicije.
oslanja na program oporavka grčke Vlade. Kada očekujete da vidite
prve pozitivne rezultate ovih aktivnosti u Grčkoj?
- Mislim da je nepravedno i preterano
govoriti o ’grčkoj krizi’. To je svetska
kriza, koja se i dalje, na ovaj ili onaj
način, sa više ili manje intenziteta,
odvija i u Velikoj Britaniji, Španiji,
Italiji, Portugaliji. Što se tiče Grčke,
sa sigurnošću očekujem pozitivan ishod započetih reformi, jer jednostavno i ne postoji drugi način izlaska iz
krize. Međutim, važnije od reformi je
potreba da mi, Grci, promenimo našu
filozofiju i stavove, koji će nas približiti novim ekonomskim realnostima.
Bez obzira da li je to pravedno ili ne,
Grci su primorani da se na brutalan
način prilagode novim uslovima i to
u tako kratkim rokovima koji nisu primenjeni ni kod jedne druge zemlje do
sada. Istovremeno, mi moramo da se
fokusiramo i na dugoročne planove i
programe, pa verujem da ćemo već u
2011. godini dostići rezultate koji će
biti dobra baza za budući razvoj.
Ana Stojanović
Grčka: hronologija jedne krize
● 1. januar 2001:
6
Grčka postaje 12. član EU sa dve
godine kašnjenja, nakon što je drastično smanjila inflaciju i kamatne stope
● 15. novembar 2004:
Grčki budžet pokazuju da zemlja
zapravo ne ispunjava uslove da se
pridruži evrozoni. Vlada priznaje da
deficit nikada nije bio manji od 3% od
1999, kako nalažu pravila EU.
● 29. mart 2005:
Posle Olimjskih igara 2004. nova
vlada nameće štednju, u pokušaju da
smanji deficit i sredi javne finansije.
To uključuje porez na alkohol i duvan,
kao i povećanje PDV od 18% na 19%.
● Proleće 2006:
Godinu dana posle uvođenja mera
štednje, u prva tri meseca 2006. gubitak raste na 4,1% od BDP-a.
● 4. oktobar 2009:
Grčki nacionalni dug se sa 168 milijardi evra u 2004. popeo na 262 milijarde
evra u 2009. godini. Jorgos Papandreu i
socijalistički pokret (PASOK) osvajaju
vlast posle prevremenih izbora.
● 30. novembar 2009:
Papandreu priznaje da je grčka ekonomija na “intenzivnoj nezi”, a evropski ministri finansija izražavaju zabrinutost zbog veličine duga zemlje.
● 8. decembar 2009:
Posle rejtinga agencije Fič, akcije
padaju širom sveta, a Grčka prvi put
za deset godina nema A rejting. Dug i
dalje raste.
● 14. decembar 2009:
Papandreu predstavio radikalne reforme. Grčka vlada je objavila ambi-
Izuzetni
ekonomski
odnosi
Privredna saradnja Srbije i Grčke
Podaci za prva
četiri meseca 2010.
godine pokazuju
da se u poređenju
sa istim periodom
prošle godine obim
izvoza povećao za
65%, dok je obim
uvoza za 4% manji
nego u prethodnoj
godini. Do sada je
registrovano preko
200 mešovitih,
sopstvenih i
predstavništava
grčkih firmi u Srbiji
P
rivredna saradnja između Srbije
i Grčke, prema izveštaju Privredne komore Srbije (PKS), je
konstantna, stabilna, raznovrsna i unapređuje se iz godine u godinu. Realizuje se ne samo putem trgovine, odnosno,
je ostvaren maksimalan obim razmene
ikada, 495,7 miliona USD. Međutim,
već 2009.godine se beleži blagi pad
spoljnotrgovinske razmene za 9,9% u
odnosu na prethodnu. Podaci za prva
četiri meseca 2010. godine pokazuju
Pored sektora bankarstva, značajan je priliv grčkog
kapitala u sektoru turizma, trgovini (maloprodaji), ali i
drugim segmentima privrede
robne razmene, već i značajnim višim
oblicima privredne saradnje, naročito,
poslednjih godina. Robna razmena se
od 2000. godine konstantno povećava.
Kretanje robne razmene između Srbije i Grčke se može videti iz sledećeg
pregleda:
Podaci za 2008. godinu pokazuju da
da se u poređenju sa istim periodom
prošle godine obim izvoza povećao za
65%, dok je obim uvoza za 4% manji
nego u prethodnoj godini.
U prva četiri meseca 2010. godine,
dominantni izvozni proizvodi na grčko tržište bili su: šećer i proizvodi od
šećera i med (28,2%), gvožđe i čelik
Trgovinske razmene Srbije i Grčke u mil. USD, 2010./IV
Godina
2000.
2001.
2002.
2003.
2004
2005
2006
2007
2008
2009
2009/IV
2010/IV
Izvoz
74.7
6332
82.4
60.5
120.5
122.4
153.9
182.7
211.2
168.6
32.4
53.5
Uvoz
75.9
104.9
130.0
154.9
214.7
163.4
200.2
280.0
283.5
277.6
69.3
66.1
Ukupno
150.6
168.1
212.4
215.4
335.2
285.8
354.1
462.7
495.7
446.2
101.7
119.6
Saldo
-1.2
-41.7
-47.6
-94.4
-94.2
-41.0
-46.3
-97.3
-72.3
-109
-36.9
-12.6
Izvor: Centar za informatiku i e-poslovanje PKS
ciozan plan da
u 2010. i 2011.
smanji deficit
za četiri procentna poena,
kao i procenat
od BDP-a.
● 17. decembar 2009:
Hiljade
jorgos papandreu
radnika izlaze
na ulice u znak
protesta zbog Papandreuovih mera, a
nekoliko sati potom - Fič smanjenjem
Grčki kreditni rejting.
● 2. februar 2010:
Papandreu preko TV-a traži je-
dinstvo u realizaciji mera oporavka.
Grčka najavljuje širi paket štednje,
uključujući i zamrzavanje plata u
javnom sektoru i veće poreze za domaćinstva sa niskim i srednjim prihodima.
● 11. februar 2010:
Angela Merkel, nemački kancelar
i nemačka vlada traže od Grčke da se
ozbiljnije uhvati u koštac sa ekonomskom krizom.
● 26. februar 2010:
Goldman Saks je optužen za pomaganje u stvaranju krize.
● 9. mart 2010:
Tokom svetske turneje, Papandreu
traži od Obame i međunarodne jav-
(18,53%), plastične materije u primarnim oblicima (11,35%), hartija, karton i proizvodi od celuloze (7%). Na strani uvoza, u prva četiri meseca 2010. godine, najzastupljeniji su bili sledeći
proizvodi: povrće i voće (28,7%), gvožđe i čelik
(6%), proizvodi za bojenje i štavljenje (4,6%),
plastične mase u ostalim oblicima (4,7%), medicinski i farmaceutski proizvodi (3,4%).
Vodeći uvoznici
i izvoznici
Vodeći izvoznici u 2009. godini: US Steel Srbija, Šajkaška fabrika šećera, Tetra Pak Production, HIP Petrohemija Pančevo, Yugobet, RTB
Invest, Quadra Graphic, Rudnap, 1. Maj Pirot i
Fabrika šećera TE-TO Senta. Vodeći uvoznici u
2009: Global Press, Alumil Yu Industry, Galenika, Delta Maxi, Mašinac, Neochimici, IDEA,
Beograd, FCG Beograd, Alumil Srb, Metal
Globe Beograd, Energo-Pet i Austrotherm.
S obzirom da je Grčka članica EU, u trgovini sa
tom zemljom Srbija ima pogodnosti preferencijalne trgovine, odnosno, pretežno bezcarinski izvoz
(kao i izvoz bez količinskih ograničenja), kaže se
grčkog kapitala u sektoru turizma, trgovini (maloprodaji), ali i drugim segmentima privrede.
Trgovina - Poslovna grupa Veropulos je otvorila nekoliko supermarketa u Beogradu, maloprodajni lanac elektro uređaja Elektroniki Atinon, je
otvorio maja meseca 2007. prvu prodavnicu kućnih aparata Megastors elektronika, čija izgradnja
je koštala 1,3 miliona evra.
Turizam - Greek Hotel kompanija kupila
hotel Metropol za 27, 4 miliona evra, hotel ‘’In
Hotel’’ na Novom Beogradu je vlasništvo grčkog biznismena Hristoforosa Petrisa, hotel Ekscelzior kupila je grčka hotelska grupa Lampsa,
koja je i većinski vlasnik hotela Hyatt
Telekomunikacije - OTE (Telekom Srbija).
Hrana i pića – Chipita, Coca Cola Hellenic
Botling Co, Delta Ice Cream, Hellenic Sugar.
Prerada nafte i hemija – Neošimiki
L.V.Lavrentiadis (Neochimiki L.V. Lavrentiadis) je kupila Rafineriju nafte Beograd kao i IHP
Prahovo (maja 2008. kompaniju Lavrentiadis je
kupio američki investicioni fond Carlyle Group
sa sedištem u Vašingtonu).
Industrija cementa - Grčka firma TITAN je
Grčko-srpski poslovni savet
M
eđudržavni grčko - srpski poslovni savet funkcioniše od marta meseca 2005. godine kada je održan osnivački sastanak grčkog dela Saveta u Atini. Svrha ovog tela je koordinacija nastupa krupnijeg grčkog preduzetništva u Srbiji, unapređenje privredne i kulturne saradnje dve zemlje i tešnja saradnja između najuspešnijih poslovnih krugova dve zemlje uz
podršku Vlada dve zemlje. Koordinator i realizator aktivnosti našeg dela Poslovnog saveta je
Ministarstvo Srbije za ekonomiju i regionalni razvoj.
u izveštaju PKS. Na kvoti su neki prehrambeni
proizvodi (juneće meso, vino, šećer i riba pastrmka). Od 1. jula 2005. godine ukinuta su ograničenja za izvoz tekstilnih proizvoda iz Srbije.
Investicije
Viši oblici saradnje sa Grčkom su veoma razvijeni, Grčka je sa uloženih preko dve milijarde
evra ukupno do sada, jedan od vodećih investitora u srpsku privredu. Skoro polovina te sume su
grinfild investicije. Grčki kapital je prisutan u različitim segmentima privrede, a najveći je u bankarskom sektoru.
Početkom 2002. godine u Beogradu je počela sa radom Nacionalna banka Grčke (koja je i
vlasnik Vojvođanske banke), a prisutna je i Eurobanka EFG (Eurobank EFG), koja je postala
vlasnik Nacionalne štedionice, 2006.godine.
Pireus bankarska grupa je finansijska grupa sa
velikim stepenom rasta i razvoja u Grčkoj, a pored zemalja jugoistočne Evrope, prisutna je i u
Londonu kao i Njujorku. Ima već 45 poslovnica
u Srbiji (u Bugarskoj 73, Rumuniji 90, Egiptu
40, Ukrajini 86, Albaniji 38, SAD 14). Alfa banka je otkupila akcije Jubanke. Alfa banka je najveća privatna banka u Grčkoj, prisutna je u svim
okolnim zemljama. Do sada ima 93 poslovnice
u Srbiji.
Pored sektora bankarstva, značajan je priliv
postala većinski vlasnik cementare u Kosjeriću.
Informaciona tehnologija - Altec, Delta
Singular, Informer, Intralot.
Prerada metala - Alumil, Anameta (76% akcija fabrike za reciklažu metalnog otpada Inos
- Balkan, Valjevo).
Drvo i papir - Dromeas, Elinoserviki, MTC.
Igre na sreću - Lutraki kompanija ima udeo
od 39% u Grand kazinu u bivšem hotelu Jugoslavija Beograd.
Grčka je sa uloženih preko dve
milijarde evra ukupno do sada,
jedan od vodećih investitora u
srpsku privredu
Do sada je registrovano preko 200 mešovitih, sopstvenih i predstavništava grčkih firmi u Srbiji. Kompanija “Eko Ju” osnovana je
septembra 2002. godine kao članica poslovne
grupe Hellenic Petroleum iz Grčke. U Srbiji ima maloprodajnu mrežu sa 28 benzinskih
stanica. Septembra meseca 2007. grčka kompanija Alapis je kupila preduzeće Šumadijalek
(za promet farmaceutskih proizvoda) za dva
miliona evra.
Tatjana Ostojić
Brought to you
each month
Exclusive
Business Conferences
Vodeće grčke investicije u Srbiji
Grčka kompanija
National Bank of Greece
OTE
Eurobank EFG
Alpha Bank
Lamda Development
Piraeus bank
Coca Cola Helenic Bottling
Titan
Veropoulos
Neochimici L.V. Lavrentiadis
Helenik Sugar
Alumil Mylonas
Intralot
Srpsko preduzeće / banka
Vojvođanska banka
20% u Telekom Srbija
Post banka Nacionalna štedionica
Jubanka
BEKO Beograd
Atlas banka
Vlasinka-Vlasinska rosa
Fabrika cementa Kosjerić
Super Vero
Rafinerije nafte Beograd, IHP Prahovo
Šećerana Crvenka Žabalj
53.5
Yugolot
nosti kažnjavanje finansijskih špekulanata za
stvaranje svetske ekonomske krize.
● 11. april 2010:
Posle nedelju dana dogovaranja, ministri
evrozone odobrili Grčkoj kredit od 30 milijardi
evra, kao prvu pomoć.
● 16. april 2010:
Grčka vlada priznala da joj treba pomoć od
MMF od oko 45 milijardi evra.
● 23. april 2010:
S obzirom na obaveze iz dospeća kredita od
16 milijadri, Grčka aktivira 45 milijardi kredita
od EU i MMF-a.
● 27. april 2010:
Agencija Standard & Poor’s smanjuje grčki
rejting na nivo BB+, a analitičari smatraju da
kredit od 45 milijardi evra, neće biti dovoljan
Invst. mil. ¤
425
330
130
152
56
28
142
44
40
30
20
66.1
3,5
da pokrije potraživanja. Predviđa se da Grčkoj
treba mnogo veća pomoć.
● 2. maj 2010:
Posle dugotrajnih rasprava, EU i MMF odobravaju Grčkoj trogodišnji paket vredan 110
milijadri evra za sprečavanje širenja krize i realizaciju programa oporavka.
● 28.juni 2010
Na samitu predstavnika 27 zemalja članica
EU u Briselu, Evropska komisija i predsednik Evropske centralne banke, Žan Klod Triše
su ocenili da je Grčka na pravom putu, ali da
grčka kriza zahteva veće uključivanje EU u
tokove ekonomskog upravljanja i koordinaciju
ekonomske politike od strane svih 27 zemalja
članica, kako bi se slične krize u budućnosti
izbegle.
w w w. b u s i n e s s - d i a l o g u e . e u
7
marinos vatis, predsednik Izvršnog odbora Vojvođanske banke
a.d. Novi Sad
Stroga kontrola
rizika
Ako bismo tražili banku sa
velikom tradicijom, onda
je jedan od kandidata
svakako i Nacionalna
banka Grčke - najstarija
i najveća grčka banka,
koja već godinama ima
vodeću ulogu u grčkoj
ekonomiji. Posluje u čak
18 zemalja, sa preko 900
organizacionih jedinica i
hiljade korespodentskih
banaka širom sveta
N
acionalna banka Grčke (NBG) je u Srbiji
od 2002. godine, a kupovina Vojvođanske
banke 2006. godine, za koju je bilo zainteresovano čak 11 evropskih banaka, smatra se najvećom i najznačajnijom prodajom banke u državnom
vlasništvu do danas. Pre dve godine Nacionalna
banka Grčke a.d. pripojena je Vojvođanskoj banci i
od tada posluju pod nazivom „Vojvođanska banka
akcionarsko društvo Novi Sad”.
● Nacionalna banka Grčke postoji već skoro
170 godina i za to vreme je prošla kroz mnoge bure. Kako menadžment banke danas vidi
posledice svetske ekonomske krize?
- Nacionalna banka Grčke je osnovana 1841.
Tokom više od 160 godina uspešnog poslovanja NBG je izrasla u ključnog učesnika u regionu i postala je moderna, razgranata finansijska
Želimo da postignemo
takvu mešavinu proizvoda, koja će u
potpunosti zadovoljiti zahteve naših
klijenata u ekonomskom okruženju
koje se stalno menja
grupa, koja danas pruža usluge svojim klijentima
izlazeći u susret njihovim rastućim potrebama.
Svakodnevno i sa velikom posvećenošću pratimo
ekonomska kretanja i trendove, kako bi na vreme, pravi način i u pravom trenutku reagovali u
svim nastalim okolnostima. O posledicama nije
jednostavno govoriti, posebno ako se ima u vidu
činjenica da je tržište još uvek dosta nestabilno.
● Banka posluje u 18 zemalja u svetu, ali i u
svim zemljama Balkana. Da li ocenjujete da
je najgore prošlo?
- Vreme potrebno za oporavak je različito u zavisnosti od različitih karakteristika svake nacionalne ekonomije, kao i od njihovih raspoloživih resursa. Takođe, neophodno je biti na oprezu
i spreman na nove turbulencije na tržištima koje
mogu proisteći iz postojećeg ekonomskog okruženja. Moja sugestija je da nije pravo vreme za
davanje kvalifikacije da je „najgore prošlo“.
● Poznato je da je Nacionalna banka Grčke
i na Atinskoj, a od pre desetak godina i na
Njujorškoj berzi. To su svakako jake reference za svaku banku. U kojoj meri ove činjenice
utiču na sigurenost vaših klijenata?
- Prisutnost na Atinskoj i Njujorškoj berzi svakako jeste jedna od opredeljujućih činjenica prilikom odabira banke, jer pored prestiža, to znači i
sigurnost u smislu transparentnosti finansijskog
položaja Grupe. Međutim, u slučaju grupe NBG,
našim klijentima poverenje uliva veličina banke,
jaka kapitalna osnova, dobra likvidnost i okrenutost Grupe ka strogoj kontroli rizika.
8
● Kakvu poziciju u okviru NBG grupe ima
Vojvođanska banka, posle pripajanja NBG
Činjenice i mitovi
Najnoviji obrt u globalnoj finansijskoj krizi odnosi se na dugove
nekih evropskih zemalja. Činjenica da su te zemlje članice
monetarne unije izazvala je zbunjujuće komentare. Jedan od
vodećih svetskih stručnjaka za monetarna i finansijska pitanja
evrozone, Čarls Vilpoz, želi da razotkrije deset najčešćih mitova,
iznoseći deset često zaboravljenih činjenica
Marinos Vathis, predsednik Izvršnog odbora
Vojvođanske banke a.d. Novi Sad
pre dve godine? Koliki očekujete doprinos
Vojvođanske banke finansijskom rezultatu
Grupe u 2010?
- Akvizicija Vojvođanske banke, bez sumnje,
predstavlja važnu investiciju za NBG. Uloga
Srbije u regionu Jugoistočne Evrope, kao i budući izgledi ove zemlje, pozicioniraju Vojvođansku
banku visoko na strateškoj listi grupe NBG.
Prioritet grupe je da obezbedi da se Vojvođanska
banka razvije u modernu i efikasnu banku, koja
je u mogućnosti da pruži visok nivo usluge svojoj proširenoj bazi klijenata.
● Da li je u predhodnim mesecima došlo do
promene u strukturi ili obimu vaših korporativnih i ritejl proizvoda, imajući u vidu izmenjene uslove na tržištu? U kom pravcu su sada usmereni vaši proizvodi?
- Naš menadžment stalno prati potrebe svojih
klijenata, kako u koporativnom poslovanju, tako i u delu poslovanja sa stanovništvom. Želimo
da postignemo takvu mešavinu proizvoda, koja
će u potpunosti zadovoljiti zahteve naših klijenata u ekonomskom okruženju koje se stalno menja. S druge strane, stalno praćenje tržišnih kretanja, takođe, podrazumeva fokusiranje na kontrolu faktora rizika, koji proističu iz mešavine
proizvoda u postojećim nepovoljnim ekonomskim uslovima.
● Vaše kolege iz drugih stranih banaka slažu
se u tome da je srpski bankarski sektor snažniji od mnogih u okruženju, i da je Srbija bolje od drugih prošla kroz dosadašnu etapu
krize. Kakvo je Vaše mišljenje na ovu temu?
- Slažem se sa mojim kolegama iz drugih stranih banaka. Bankarski sektor u Srbiji karakteriše
izuzetno dobra organizovanost. Vlada Republike
Srbije, kao i Narodna banka Srbije, su u pravom
momentu prepoznale opasnosti koje nosi svetska
ekonomska kriza i preduzele niz mera kojima su
u veoma velikoj meri sprečene katastrofalne posledice. Takođe, ne treba zanemariti veoma aktivnu ulogu nekih ministarstava u kreiranju subvencionisanih kredita klijentima.
K
ao i svaka kriza i ova je uzrokovala bezbroj pogrešnih komentara i reakcija od
strane novinara, finansijera i političara.
Deset odsto pominjanih mitova sudara se s deset
zapostavljenih činjenica.
1. Mit:
Grčka je bankrotirala
Države ne mogu da bankrotiraju. Vlade kasne
s plaćanjem dugova. U nedostatku međunarodno priznatih mehanizama za rešavanje, to stvara
konfuznu situaciju dok vlade pregovaraju s kreditorima.
Činjenica: Nema razloga da grčka vlada ne
otplati dugove. To joj nije u interesu i ona može
da servisira svoje dugove koji iznose polovinu
duga Japana ili su u istom iznosu kao kod nekih
drugih zemalja, a uskoro će ih dostići i britanski i
američki (OECD 2010.). Tržišta mogu da prisile
vladu da otplaćuje dug ukoliko odbije da reprogramira deo duga koji je došao na naplatu. To je
jasan slučaj “samoispunjavajuće” krize.
►
Autor Čarls Vilpoz
(Charles Wyplosz)
je professor Međunarodne ekonomije
na Institutu za
zavšne međunarodne studije u Ženevi,
gde je direktor Međunarodnog centra
za finansijske i
bankarske studije.
2. Mit:
Grčku kažnjavaju jer je slala netačne podatke
Izveštaji o manipulaciji podacima pojavili su
se davno pre krize. Zadnji izveštaj izdala je vlada
izabrana 2009, a premija na rizik je povećana od
oktobra 2008.
Činjenica: Kriza je počela kao panična reakcija na probleme s otplatom dugova, a na kraju se
transformisala u trgovanje njima. Reakcija tržišta
je i napadačka i odbrambena.
►
Vreme potrebno za oporavak je
različito u zavisnosti od različitih
karakteristika svake nacionalne
ekonomije, kao i od njihovih
raspoloživih resursa
● S obzirom da ste tek od nedavno na čelu
Izvršnog odbora banke, šta su Vaši strateški
ciljevi do kraja 2010, a šta planirate u narednoj godini?
- I danas i sledeće godine - naša misija je ista:
kvalitetno usluženi klijenti, zadovoljni akcionari i srećni zaposleni, koji rade u modernoj, efikasnoj i bezbednoj sredini. Nastavićemo da kao
tim radimo naporno, kako bi pravovremeno ispunili našu misiju.
3. Mit:
Grčka vlada je ranjiva jer je njen dug međunarodno raspodeljen što nije slučaj u
Japanu
Kriza za krizom, naknadne analize pokazuju
da su domaće institucije iste kao i strane. Paniče i
spekulišu kao svi finansijeri, bez obzira gde žive
i rade.
Činjenica: Monetarna unija je dogovor da se
►
monetarna politika odigrava van nacionalne nadležnosti. Ugovori Unije eksplicitno postavljaju
pitanja budžeta u nacionalnoj nadležnosti. Nema
smisla reći da je sadašnja kriza dokaz neuspeha
EU. Grčki (portugalski, španski…) dug je grčki
problem.
4. Mit:
Ovo je kriza evra što bi moglo rezultirati
raspadom monetarne unije
Nema mehanizma za transformaciju dužničke krize u raspad evrozone. Ni jedna zemlja ne
može da se izbaci i nijednoj zemlji nije u interesu
da izađe (Eichengreen 2007.) iz Unije. Da Grčka
nije bila u evrozoni, odavno bi imala devalvaciju
valute, kao i Mađarska u novembru 2008. Euro
štiti Grčku.
Činjenica: Ako Grčka vlada otplati dugove,
to više neće biti zanimljiv događaj. Grčka je relativno mala zemlja (11 miliona stanovnika, BDP
je manji od 3% BDP-a evrozone). Preslikavanje
situacije na Portugal, koji je još manji, ne bi bilo
zanimljivo. Sa Španijom i Italijom je već druga
stvar.
►
5. Mit:
Širenje ove situacije, koje je već počelo,
bilo bi destruktivno
Ta je izjava nejasna. To ne može uništiti monetarnu uniju, kao što je već rečeno. Ali može
smanjiti vrednost evra - što bi bila i dobra vest za
evrozonu, jer pati od precenjene valute u vreme
anemične domaće potražnje.
Činjenica: Pravi je problem bankarski sistem. Neke evropske banke su grčki poverioci
i ako se još opterete drugim dugovima, mogu
bankrotirati. Mnoge države nisu forsirale banke
da raščiste račune i sad otkrivaju nepredvidive
posledice popustljivog nadzora.
►
6. Mit:
Ostale vlade evrozone trebale bi da podrže Grčku da izbegnu razarajuću “zarazu”
Vilpoz konstatuje da širenje problema ne
mora da bude razarajuće ako banke mogu da ga
podnesu, pa nema potrebe za zajedničkim spašavanjem. Ali tu je, s druge strane, veliki moralni
ulog.
Činjenica: Ugovor o Evropskoj uniji strogo zabranjuje spašavanje. Član 100(2) kaže:
“Ukoliko je zemlja članica u problemima ili
joj prete ozbiljne teškoće izazvane pojavama
izvan njene kontrole, Veće može, na jednoglasni predlog Komisije, dopustiti, u određenim
uslovima, zajedničku finansijsku pomoć članici
o kojoj je reč. Ako su teškoće izazvane prirod►
nim katastrofama, Veće će delovati u
skladu s kvalifikovanom većinom”.
Taj član je napisan baš da bi se zabranilo spašavanje. Interpretacija stalne
fiskalne nediscipline kao “pojava
izvan kontrole” ide protiv duha Ugovora. Ne može da se zagovara kršenje
Ugovora zbog spasa zemlje čije sve
dosadašnje vlade nisu uspele da postignu fiskalnu disciplinu kroz prošlu
deceniju (ili duže).
7. Mit:
MMF ne može da reaguje u
ovom slučaju jer je evro zajednička valuta; intervencija MMF
smanjila bi suverenitet zemalja
evrozone
To je ozbiljno nerazumevanje uloge
MMF-a. MMF se bavi svim finansijskim problemima, bez obzira na valutne teškoće. MMF bi postavio uslove
za fiskalnu politiku, a ne za monetarnu
politiku. Osim toga, evrozona nije član
MMF-a, ima samo status posmatrača,
ali zemlje pojedinačno jesu.
Činjenica: Ako je Grčkoj ili nekoj
drugoj zemlji potrebna podrška za refinansiranje javnog duga, može i treba
da se obrati MMF-u. Za razliku od zemalja EU koje nemaju instrumente za
nametanje dužničke discipline, MMF
radi na principu produktivnog uslovljavanja.
►
8. Mit:
Manjak konkurentnosti je pretnja monetarnoj uniji koja garantuje kolektivnu podršku
Istina je da konkurentnost predstavlja veliki politički izazov, ali spašavanje neće pomoći i samo može da
pogorša stvari, ako podrazumeva da će
nezagarantovane plate i rast cena podržati ostatak evrozone.
Činjenica: Grčka, uz Španiju, Portugaliju i Irsku, ima manjak konkurentnosti zbog stalne visoke inflacije. To
delom objašnjava širenje deficita teku►
ćih računa do krize. Ali, deficit budžeta
tim razvojem - nije povezan.
9. Mit:
Kriza je dokaz da evrozona nije
izgrađena do kraja; trebalo je
osnovati Vladu evrozone, koja
bi bar minimalno koordinirala
fiskalnu politiku, a možda uključivala i federalnu vladu koja bi
intervenisala u toj situaciji
Istina je da bi federalni ugovor lepo
dopunio zajedničku valutu, ali je to politički nemoguće. Prenos suvereniteta
na fiskalnu politiku ne bi bio prihvaćen
od velike većine građana.
Činjenica: Rešenje za taj element
koji nedostaje je Pakt o stabilnosti koji
članicama evrozone trebao da nametne fiskalnu disciplinu. Pakt se pokazao
neuspešnim kad god je recesija pogodila Evropu i nije sprečio sadašnju situaciju, jer su ga doživljavali kao pretnju suverenitetu.
►
10. Mit:
Pouka iz sadašnje krize je da
Pakt treba ojačati
To bi zahtevalo ugovorne obveze
koje bi preskočile ulogu parlamenata
u izglasavanju budžeta. Parlament je
krajnji autoritet po pitanju budžeta, duboko ukorenjen u temeljima demokratije i glasači neće dozvoliti da se dovede u pitanje. Jedino rešenje bilo bi da
se prenese do nadležnosti nacionalnih
parlamenata na Evropski parlament,
što bi zahtevalo novi Ugovor.
Činjenica: Širenje neplaćanja dugova, zajedno s propustima banaka,
mogle bi da dovedu do dvostruko duboke recesije u Evropi, možda čak da
pogode i SAD. Kad bi se to dogodilo,
s kamatom na donjoj granici 0 i bez
fiskalne politike, suočili bismo se sa
veoma lošom situacijom. Ovo je najopširnije objašnjenje zašto vlade evrozone moraju da izvuku Grčku.
(www.bankamagazine.hr)
►
Grčka u brojkama
OSNOVNI PODACI o grčkoj
Državno uređenje: Parlamentarna
republika;
Stanovništvo: 10,7 miliona - 98% Grci,
2% ostali (Sloveni,Turci, Albanci), 40%
stanovništva živi na poluostrvu Atika;
Verska pripadnost stanovništva:
pravoslavni 98%, muslimani 1,3%,
ostali 0,7%
Glavni grad: Atina ( 4,5 miliona stanovnika);
Ostali veći gradovi: Pirej, najveća
luka, Solun (2 miliona stanovnika) najveći centar tekstilne industrije, Patras
(200.000), Iraklion (130 000), Larisa
(115.000);
Šef države je Karolos Papuljas, koga
bira Parlament (300 članova) na 5 godina;
Predsednik vlade je Jorgos Papandreu (od oktobra 2009. godine); po
pravilu vođa partije koja ima većinu u
Parlamentu;
Površina: 131,957 km2. Ostrva čine
19% ukupne površine. Obala je izuzetno razuđena u dužini od 13.676 km, sa
3.500 ostrva, od kojih je 115 naseljeno;
Najviši planinski vrh: Olimp, 2.917m;
Klima: mediteranska, sa toplim, suvim letima i blagim vlažnim zimama.
Najniže temparture su od decembra
do februara (5 - 10 C), a najviše u julu i
avgustu (35 - 40 C). Grčka ima 300 sunčanih dana godišnje;
Nacionalni praznik: Dan nezavisnosti
25. mart (1821);
Prirodna bogatstva: Grčka je bogata
mineralima, eksploatišu se: boksit, lignit, magnezijum, pirit, nafta, prirodni
gas, mermer, nikl, hrom, mangan, barit,
gvozdena ruda, kaolin, gips, azbest, u
manjim količinama bakar i uranijum;
Administrativna podela: 18 geografskih departmana, 51 (+3) prefektura, sa 54 prefekta, 13 administrativnih regiona, jedna autonomna oblast
(Atos);
Službeni jezik: grčki, kao i pismo, a u
poslovnom komuniciranju koriste se
engleski, zatim francuski i nemački;
Državni praznici: 1. januar, 6. januar,
prvi dan posta (pomera se, 7 nedelja
pre Uskrsa), 25. mart (Dan nezavisnosti), Veliki petak (pomera se), Uskrs
(pomera se), 1. maj, Sveti duh (50
dana posle Uskrsa), 15. avgust, 28.
oktobar (Nacionalni dan), 25. i 26.
decembar;
Glavni aerodromi: Atina, Solun, Aleksandropolis na Rodosu, Heraklion i Krf
Luke: Solun, Alexandroupolis, Krit, Kavala, Elefsis, Kerkyra, Chalkis, Volos;
Glavne privredne delatnosti: turizam i pomorstvo, proizvodnja hrane i
duvana, hemijska industrija, tekstilna,
metalurgija;
Pomorstvo: raspolaže jednom od najvećih trgovačkih flota u svetu – čini
20% od ukupne svetske pomorske
flote;
Bruto društveni proizvod: 338,2
mlrd USD (2009.) u čemu je poljoprivreda učestvovala sa 3,4%, industrija
sa 20,8%, usluge 75,8% (turizam 15%);
Realna stopa rasta BDP: - 2,5%
(2009.);
Dohodak po glavi stanovnika:
32.100 USD (2009);
Inflacija: 1% (2009.);
Nezaposlenost: 8,9 %.(2009.);
Spoljna trgovina: Izvoz 18,64 mlrd;
NEOCHIMIKI DOO BEOGRAD
Pančevački put br. 83
11 210 BEOGRAD, SRBIJA
Telefon centrala: +381 11 2084942 Telefax: +381 11 2751950
email: [email protected] web site: www.neochimiki-sa.gr
RAFINERIJA NAFTE AD BEOGRAD
Pančevački put br. 83
11 210 BEOGRAD, SRBIJA
Telefon centrala: + 381 11 2711433 Telefax: + 381 11 2711257
email: [email protected] web site: www.rnb.rs
INDUSTRIJA HEMIJSKIH PROIZVODA AD PRAHOVO
Radujevački put bb
19 330 PRAHOVO, SRBIJA
Telefon centrala: +381 19 543991 Telefax: +381 19 541765
email: [email protected]
uvoz 61,47 milijardi (2009.);
Vodeći izvozni proizvodi: 53% proizvodi lake industrije, 34% prehrambeni, 5% gorivo i to: hrana (masline,
maslinovo ulje, mlečni proizvodi, konzervisano i sveže voće, povrće, mesne prerađevine), piće (sokovi, vino,
uzo, metaksa), duvan, pamuk, odeća,
tekstil i obuća, hemijski i farmaceutski proizvodi, građevinski materijali
(cement, mermer, keramičke pločice),
aluminijum, rude i minerali;
Vodeći partneri u izvozu: Nemačka,
Italija, V.Britanija, Bugarska, SAD, Kipar,
Turska, Francuska, Španija;
Glavni uvozni proizvodi: roba široke
potrošnje, kapitalna oprema, sirova
nafta, mašine, transportna oprema,
meso i mlečni proizvodi, hemijski proizvodi;
Vodeći partneri u uvozu: Nemačka,
Italija, Francuska, Holandija, Rusija,
SAD, J.Koreja, V.Britanija, Španija;
Direktne strane investicije: 1,5 mlrd
evra (2007) (u 2006 – 4,2 mlrd evra).
Najveći ulagači iz zemalja EU (Luksemburg, Nemačka, Francuska), dok su
Grčke investicije u inostranstvu - 3,9
mlrd evra (2007);
PDV: 18% (8%-prehrambeni proizvodi, 4%-knjige i časopisi) - (Na ostrvima
istočnog dela Egejskog mora primenjuje se smanjena stopa PDV);
Obrazovanje: školovanje u javnim
školama na grčkom jeziku je besplatno sve do nivoa univerziteta, postoje i
privatne škole u većim gradovima koje
su većinom strane i moguće je pratiti
nastavu na engleskom, francuskom,
italijanskom, japanskom i arapskom.
Filippos Karamanolis, potpredsednik Helenskog poslovnog
udruženja Srbije i predsednik Izvršnog odbora Eurobank EFG
Grčke banke
ojačale poziciju
Grčki bankarski sistem
igra ključnu ulogu u
finansijskoj stabilnosti
Grčke i šireg regiona
O
Filippos Karamanolis
d početka 2010, kad su jugoistočna Evropa i svetske ekonomije počele postepeno
da izlaze iz recesije, a globalno tržište
i uslovi poslovanja da se oporavljaju, Grčka se
suočava sa veoma ozbiljnom fiskalnom krizom,
kombinovanom sa velikim padom njenog međunarodnog kredibiliteta. Ovo je bio jedan od povoda za razgovor s Filiposom Karamanolisom,
potpredsednikom Helenskog poslovnog udruženja Srbije i predsednikom Izvršnog odbora Eurobank EFG.
● Gde Vi vidite uzroke grčke ekonomske krize?
- Grčka ekonomija je dugo funkcionisala kao relativno zatvorena ekonomija, vođena primarno sa
internom potrošnjom i sa karakteristično velikim
javnim sektorom, prihodom koji je uglavnom poticao od usluga, kao na primer od turizma, brodovlasništva, dok je došlo do pada industrijske proizvodnje i izvoza. Vremenom je u Grčkoj došlo do
velikog budžetskog i deficita tekućih transakcija,
što je dovelo do pada konkurentnosti. Istovremeno, odlagane su neophodne strukturne reforme
mere iz Memoranduma između grčke vlade i
‘trojke’ koju čine EU, MMF i Evropska centralna
banka, budu u potpunosti sprovedene, uspostaviće se uslovi, ne samo za praćenje angažovanja
zemlje u smanjenju budžetskog deficita, već i za
pozitivno iznenađenje u poređenju sa početno postavljenim fiskalnim ciljevima. Naime, moguće
je prevazići krizu, ali to zahteva pod a) striktnu
primenu uslova iz Memoranduma u pogledu fiskalnih izmena i strukturnih promena, odnosno,
reformi, što će poboljšati konkurentnost grčke
ekonomije; b) vraćanje poverenja u stabilnost i
perspektivu grčke ekonomije, kao i u narušeni
kredibilitet zemlje na međunarodnom planu, što
će grčkoj Vladi omogućiti da ponovo pristupi međunarodnim tržištima; i pod c) podsticanje preduzetništva i ponovno pokretanje procesa razvoja
primenom novog, modernog modela razvoja, koji
će dovesti do veće zaposlenosti i prosperiteta.
● Da li je Grčka, po Vama, krenula sa mrtve
tačke?
- Iako je tek nedavno počela primena, većine fiskalnih mera već daje rezultate. Na osnovu preliminarnih podataka za maj 2010, budžetski deficit
je smanjen za 39 odsto u odnosu na isti period
prošle godine, čime je premašen cilj za smanjenje od 35,1 odsto za celu godinu. Ovi rezultati
nisu prošli nezapaženo kod tima sastavljenog od
predstavnika EU, MMF i ECB, koji budno prati
primenu Memoranduma, kao i kod predsednika
ECB-a, Žan Kloda Trišea.
U ovim vremenima punim izazova, grčke banke su dokazale da su otporne
i sposobne da posluju uspešno u veoma zahtevnim okolnostima.
Ostale su profitabilne i uspele da poboljšaju jaku poziciju u pogledu
kapitala u odnosu na 2009
poreskog i penzionog sistema, tržišta rada i drugih važnih oblasti. Ovi duboko ukorenjeni problemi grčke ekonomije su potom posebno došli
do izražaja tokom globalne ekonomske krize, što
je dovelo do sadašnje situacije.
● Kakva su Vaša neposredna zapažanja o dosadašnjim efektima krize?
- Negativne posledice bile su ogromne, pristup
međunarodnim tržištima kapitala bio je izuzetno
otežan, uslovi za obezbeđivanje likvidnosti su
postali veoma rigidni i Grčka je, nažalost, postala centar negativne međunarodne pažnje, koja je
izazvala nestabilnost, nesigurnost i spekulacije.
● Šta predstoji?
- Grčka i njena ekonomija moraju da prođu kroz
neophodna fiskalna i ekonomska prilagođavanja
najmanje u naredne dve do tri godine, što će imati
različite ekonomske, socijalne i finansijske posledice. Pred nama su teške i neizvesne godine, ali ja
sam optimista i mislim da će grčka ekonomija iz
tog procesa izaći jača i zdravija, konkurentnija i
efikasnija, uz manji javni sektor i solidne finansijske i ekonomske uslove, uprkos trenutnoj sumornoj globalnoj percepciji i izgledima.
Prema analizama Eurobank EFG Grupe, kada
● Prema programu grčke Vlade, globalni bankarski sistem treba da preuzme dominantnu
ulogu u izlasku iz krize.
- Grčki bankarski sistem igra ključnu ulogu u
finansijskoj stabilnosti Grčke i šireg regiona. U
ovim vremenima punim izazova, grčke banke su
dokazale da su otporne i sposobne da posluju uspešno u veoma zahtevnim okolnostima. Ostale su
profitabilne i uspele da poboljšaju jaku poziciju u
pogledu kapitala u odnosu na 2009. Zahvaljujući
toj jakoj poziciji, grčke banke su nastavile da pružaju podršku svojim klijentima u Grčkoj i jugoistočnoj Evropi. Osim toga, bile su među glavnim
pokretačima uspešne ’Bečke inicijative’ u cilju
podrške ekonomijama centralne i istočne Evrope,
uz značajno angažovanje međunarodnih finansijskih organizacija, kao što su EIB, EBRD, MMF i
druge. Zemlje centralne i jugoistočne Evrope su i
dalje glavni fokus u strategiji grčkih banaka, posebno Eurobank EFG Grupe. Na vreme smo ušli
na ova tržišta, uložili značajan kapital i resurse i
pozicionirali se kao banke od sistemske važnosti
u većini zemalja, uključujući Srbiju. I dalje smo
snažno posvećeni ovom regionu i u dobroj smo
poziciji da ostvarimo prednosti iz njegovog daljeg zbližavanja, koje je možda odloženo zbog
krize, ali je neizbežno. Ivana Stojanović
Moody’s Rejting
„Iracionalan i nesretan”
Ž
an Klod JUNKER,
Evrogrup predsednik i
premijer Luksemburga,
kritikovao je Moody’s (jedna
od vodećih svetskih kompanija za rejting) zbog smanjivanja
Grčkog kreditnog rejtinga i nazvao ga “iracionalnim”.
10
“Ja sam potpuno uveren da
će u nekoliko narednih meseci,
finansijska tržišta videti da nisu
bili u pravu”, rekao je Junker i
naglasio da “ova ocena rejtinga
u svakom slučaju nije razumljiva i da je iracionalna.”
Osim toga, Oli Ren, šef
Evropske unije za ekonomska
i monetarna pitanja, izjavio je
u Evropskom parlamentu da je
rejting koji je Moody’s dao o
Grčkoj “iznenađujući i vrlo nesretan” i zatražio da se postavi
pitanje o ulozi rejting agencija
u financijskom sistemu.
Grčka - drugi najveći investitor u Srbiji
Nastavak investicija
SIEPA trenutno sarađuje sa grčkom firmom Izomat
(Isomat),koja gradi fabriku u Šimanovcima.Ta investicija,
vredna 11 miliona evra, otvoriće u Srbiji 60 novih radnih mesta
G
rčka je svakako jedan od najvažnijih
ekonomskih ali i političkih partnera
Srbije. Prema visini uloženog kapitala
grčkih kompanija u Srbiji, ova zemlja se nalazi
na drugom mestu. Iz Grčke se od demokratskih
promena u Srbiji 2000. godine u našu zemlju slilo 2,2 milijarde evra.
Najveću investiciju realizovala je Nacionalna
banka Grčke koja je 2006. godine za 425 miliona
evra kupila Vojvođansku banku. Grčki investitori
su u Srbiji prisutni i u oblasti trgovine, turizma,
industrije hrane i pića, prerade nafte, telekomunikacija i industrije cementa i građevinarstva. U
tim kompanijama zaposleno je više od 25.000
radnika.
Kompanija OTE vlasnik je 20 odsto kapitala
Telekoma Srbije, na sprskom tržištu posluju trgovinski lanci Veropulos i Elektroniki Antinon,
lanac hotela Grik hotel (Greek hotel) vlasnik je
beogradskog Metropola, a kompanija Lampsa
vlasnik je Hajata i Ekscelsiora.
Ono što je poslednjih meseci okupiralo pažnju
javnosti i ekonomskih eksperata je pitanje da li će
se grčka dužnička kriza preliti na Srbiju. Do sada
Srbija nije osetila konkretne posledice te krize,
iako opasnost svakako nije prošla.
Kada govorimo o grčkim ulaganjima u Srbiju
možemo da kažemo da od početka krize nije bilo
pada, tačnije 2008. godine se iz Grčke u Srbiju
slilo 48,4 a 2009. godine 46,7 miliona dolara. Ovi
iznosi su daleko manji od ulaganja u predhodnim
godinama. Tako je, primera radi, 2007. godine u
Srbiju iz Grčke uloženo oko 336 miliona dolara, a
2006. godine gotovo milijardu dolara (tačnije 923
miliona). Ipak, teško je utvrditi tačan uzrok ovog
pada ulaganja. Svakako da bi se to moglo protumačiti kao najava nadolazeće krize, ali treba imati
u vidu i da je do tada već završen period ulaganja
grčkih banaka u finansijski sektor u Srbiji.
Još uvek je rano za izvlačenje bilo kakvih zaključaka o uticaju grčke krize na srpsku ekonomiju. Pozitivan scenario bi mogao da bude da će
se grčke kompanije uskoro okrenuti ka zemljama
sa jeftinijim troškovima poslovanja, pre svega sa
nižim porezima. Grčka vlada je zbog krize najavila podizanje poreza. S druge strane, ove kompanije će svakako pokušati i da više izvoze zbog
smanjene potražnje na domaćem tržištu koja se
pojavila nakon odluke o zamrzavanju plata u javnom sektoru. Ove pretpostavke mogu se donekle
potkrepiti činjenicom da je SIEPA dobila upite
nekoliko grčkih kompanija sa kojima ranije nije
bila u kontaktu.
SIEPA trenutno sarađuje sa grčkom firmom
Izomat (Isomat), proizvođačem hemijskih supstanci koje se koriste u građevinskoj industriji i
u ovom trenutku gradi fabriku u Šimanovcima.
Ta investicija, vredna 11 miliona evra, otvoriće u
Srbiji 60 novih radnih mesta. Uprkos krizi u Grčkoj, ova kompanija očekuje da će pogon proraditi
u septembru. Pored ovog projekta, poznati grčki
lanac supermarketa Vero (Veropulous) nastavlja
da investira u našu zemlju, a do sada je uložio 60
miliona evra. Siepa
Kada govorimo o grčkim ulaganjima u Srbiju možemo da kažemo da od
početka krize nije bilo pada, tačnije 2008. godine se iz Grčke u Srbiju slilo
48,4 a 2009. godine 46,7 miliona dolara
Najveći grčki investitori (2001-2009.)
Kompanija
Delatnost
Vrsta investicije
Invst. mil. ¤
National Bank of Greece
Eurobank EFG
Alpha Bank
Casinos Austria i Hotel Loutraki i DLS
Titan
Bluehouse i Energoprojekt
Grecotel
Veropoulos
Lamda
Neochimiki
Hellenic Petroleum
Piraeus Bank
New Company
Bankarstvo
Bankarstvo
Bankarstvo
Igre na sreću
Građevinska
Nekretnine
Turizam
Maloprodaja
Nekretnine
Energetika
Maloprodaja
Bankarstvo
Turizam
Privatizacija
Preuzimanje i Grinf.
Privatizacija
Grinfild
Privatizacija
Grinfild
Privatizacija
Grinfild
Privatizacija
Privatizacija
Grinfild
Preuzimanje
Grinfild
425
400
152
98
87
60
60
60
56
56
50
27
20
Izvor: SIEPA
Napomena: Zbog nepostojanja zvaničnih podataka o visini ulaganja po pojedinačnim kompanijama, navedeni podaci
dobijeni su na osnovu istraživanja koje sprovodi SIEPA i obuhvataju kako realizovane, tako i planirane investicije. Iako
SIEPA nastoji da obezbedi što tačnije informacije, Agencija ne prihvata odgovornost za eventualne greške u podacima.
Zajam od € 2 milijarde
Evropska investiciona banka (EIB) odobrila je Grčkoj zajam od dve milijarde evra za finansiranje
dugoročnih, ključnih, projekata koji uključuju i izgradnju nove železničke pruge koja treba da poveže celu zemlju.
То je najveći zajam do sada koji je EIB odobrio Grčkoj, kaže potpredsednik Plutarhos Sakelaris,
koji je i potpisao sporazum sa EIB. Ovaj kredit je u skladu sa strategijom dugoročnog rasta EU do
2020. godine.
Grčko francuska saradnja
Grčki ministar za infrastrukturu Dimitros Repas, sastao se prvog dana jula sa francuskim ministrom saobraćaja Dominikom Buserom Dimitris i tom prilikom su razgovarali o mogućim oblicima
bliže saradnje između dve zemlje u oblastima saobraćajne infrastrukture, posebno u sektoru železnice. Posle sastanka, Repas je izjavio da će plan za reformu grčkih železnica (OCE) biti objavljen uskoro, dodajući da bi francuski SNCF bio idealan partner za OCE.
Godišnjica muzeja Akropolj
Prema izveštaju predsednika Odbora muzeja, Demetrisa Pandermalisa, više od dva miliona ljudi
posetilo je Muzej Akropolj tokom prve godine rada. Na ceremoniji proslave Muzeja, on je takođe potvrdio da će cena ulaznica ostati pet evra i tokom 2011. godine.
Tom prilikom Pandermalis je najavio i postavku izložbe posvećenu Periklu, koji će biti predstavljen natpisima, kovanim novcem i drugim artefekatima iz vremena ovog velikog državnika, koji je
bio na čelu Atine u vreme zlatnog doba i pokrenuo izgrdanju Partenona. Izložba će biti otvorena 31.
januara 2011. godine.
11
volje i najzahtevnije potrebe naših klijenata.
Drugo, u oblasti potrošačkih kredita, “Alfa
1 za Sve”, refinansirajući kredit pruža jedinstvenu mogućnost svim građanima da izvrše
restrukturiranje svih svojih finansijskih obaveza kroz jedan proizvod uz povoljnu kamatnu
stopu koju lako mogu da priušte.
Izuzetna novina na tržištu je i „MasterCard
Hvala” kartica koja predstavlja plod saradnje
Alfa banke i Ministarstva zdravlja na podršci
prevencije raka dojke. Ovim proizvodom smo
uspeli da povežemo dva strateška cilja našeg
poslovanja – korporativnu odgovornost prema
društvu i inovaciju priozvoda.
Treće, naši Alfa Plan stambeni krediti koji
nude izuzetno povoljne kamatne stope i jedinstvene karakteristike priozvoda veoma su
atraktivni za naše klijente. Posebno se izdvaja
nedavno predstavljeni Alfa Plan stambeni kredit sa klauzulom o zaštiti kamatne stope koja ne
može da raste više od dva odsto u periodu do
sedam godina.
Periklis Drugas, član Izvršnog odbora Alfa banke
Iz krize još jači
Narodna Banka Srbije je u više navrata saopštila da se
funkcionisanje Alfa banke, ali i ostalih banaka sa stranim
kapitalom, ne razlikuje od poslovanja banaka čija je matična
banka u Srbiji
A
lfa banka je došla na srpsko tržište pešno prebrodila sve izazove i izašla jača. Kriza
2002. godine, a tri godine godine kasni- za nas predstavlja još jedno iskustvo i izazov, i
je kupila je 88,64 odsto akcija Jubanke sa ponosom možemo da kažemo da Alfa banka
za 152 miliona evra. Banka se visoko pozici- ima odličnu adekvatnost kapitala i svrstava se
onirala na srpskom i evropskom bankarskom među najbolje kapitalizovane banke na područtržištu. Sa tradicijom dugom preko 100 godina ju Jugoistočne Evrope.
i činjenicom da danas predstavlja jednu od vodećih bankarskih grupacija Jugoistočne Evrope ● Alfa banka je u Srbiji od 2002. godine.
(Grčka, Srbija, Kipar, Rumunija, Bugarska, Al- Koje su globalne aktivnosti banke, kada je u
banija, BJR Makedonija i Ukrajina), Alfa banka pitanju ritejl poslovanje?
- Ritejl poslovanje je naš
je svakako i član elitnog
osnovni fokus u Srbiji. Cilj
kluba banaka u Srbiji.
Naša politika je da svi naši
nam je da klijentu obezbeproizvodi budu konkurentni dimo inovativne proizvode
● Alfa banka zvanično
koji će odgovarati njegovim
postoji više od 130 godina tržištu, imajući u vidu
potrebama, ponudimo kvana. Pored Grčke, poslui sposobnost klijenta da
litetne usluge preko naših
jete po celom svetu, od
servisiraju svoje obaveze
zaposlenih u poslovnicama
Jugoistočne Evrope, do
i u kancelarijama, i treće, ali
Londona. Da li Vaša banka pamti suočavanje sa globalnom ekonom- i najvažnije, da obezbedimo poverenje građana.
Naša politika je da svi naši proizvodi budu konskom krizom kakva je danas u svetu?
- Tokom poslednjih decenija u istoriji finan- kurentni na tržištu, ali imamo u vidu i sposobsijskog sveta bilo je mnogo kriza sa kojima se nost klijenta da servisiraju svoje obaveze. Na
bankarska industrija suočila, kao i da ih prebro- primer, Alfa banka u prethodnoj godini nije medi. Naime, prebrodili smo krah na berzi 1929. njala marže nijedne kreditne aktivnosti, uprkos
godine, svetske ratove, „petrolejsku krizu”, de- uslovima na tržištu koji su se promenili.
šavanja u Latinskoj Americi i danas se suočavamo sa svetskom finansijskom krizom. Do sada ● Da li je u predhodnih godinu dana došlo
je, po mom mišljenju, bankarski sektor Grčke do značajnijih promena u poslovanju banke,
i Srbije, uspeo uspešno da reši sva pitanja koja kada su u pitanju novi proizvodi?
su se pojavila kao posledica svetske finansijske - Godinu za nama obeležile su brojne inovacije
krize. Konkretno, Alfa bankarska grupa je us- koje je Alfa banka predstavila srpskom tržištu u
Periklis Drugas,
član Izvršnog odbora Alfa banke
domenu tri osnovna stuba bankarskog poslovanja. U oblasti štednje, Alfa banka je klijentima
ponudila veoma sveže i inovativne proizvode Alfa Bebin prvi štedni račun i Alfa Dečiji štedni
račun, koji pored stimulativnih kamatnih stopa
obezbeđuju poklon od 30 evra po svakom računu. Takođe, predstavili smo i čitav asortiman
proizvoda oročene štednje, koji mogu da zado-
● Alfa banka u Srbiji je deo srpskog bankarskog sistema. Ima li razlike u funkcionisanju
ili statusu Vaše banke u odnosu na banke sa
srpskim kapitalom?
- Alfa banka kao i ostale banke u Srbiji posluje po pravilima koje definiše Narodna banka
Srbije, po lokalnim zakonima, ali i internim
propisima koje diktira Alfa bankarska grupa.
Dakle, kako je Narodna Banka Srbije više
puta saopštila, funkcionisanje Alfa banke i
ostalih banaka sa stranim kapitalom ne razlikuje se od poslovanja banaka čija je matična
banka u Srbiji.
Saradnja sa NBS
S
rbija nije jedina zemlja u kojoj država garantuje za štednju građana do određenog iznosa.
Sa nastankom svetske ekonomske krize mnoge zemlje u okruženju su se odlučile na ovaj
potez, kako bi građanima ulile dodatnu sigurnost za štednju u bankama. Alfa banka u potpunosti podržava sve mere koje donose država Srbija i Narodna Banka Srbije. Naime, čijenica da
država garantuje štedne uloge do 50.000 evra doprinelo je da se sve više građana odlučuje da
poveri novac na čuvanje Alfa banci.
Samit u Briselu
Potrebno monetarno
prilagođavanje
Grčka očekuje
blažu recesiju
Grčka bi ove godine mogla da ima
blažu recesiju nego što se očekuje
i namerava da sledeće godine
ponovo počne da izdaje obveznice
na međunarodnim tržištima
Jorgos Papandreu, grčki premijer je izrazio
uverenje u četvrtak uveče da je Grčka na putu
ostvarivanja svojih ciljeva,postepenog sticanja
međunarodnog kredibiliteta
jorgos papakonstantinu
O
12
braćajući se novinarima na kraju Samita
Evropske unije u Briselu, Jorgos Papandreu, grčki premijer je naglasio odlučnost njegove vlade da ide napred sa “važnim i teškim reformama, koje moraju biti predmet odluka
političkog sistema, javne uprave, a u cilju zaštite
sistema” u zemlji.
Prema Papandreu, Evropska komisija i predsednik Evropske centralne banke Žan Klod Triše
ocenili su tokom Samita da je Grčka na pravom
putu. Po mišljenju Premijera, grčka kriza zahteva
veće uključivanje Evropske unije u ekonomsko
upravljanje i koordinaciju ekonomske politike i
to od strane svih 27 zemalja članica, kako bi se
slične krize u budućnosti izbegle.
Papandreu je dalje rekao da takozvana “grupa za napad” upravo radi u tom pravcu, pod
predsedavanjem Hermana Van Rompea, predsednika EU, i da će u narednim mesecima ponuditi konkretne predloge za poboljšanje ekonomskog upravljanja unutar EU.
Što se tiče EU predloga o regulisanju fiskalne
politike, a u svetlu G-20 samita u Torontu, premijer je rekao da je EU posvećena donošenju odluka
na međunarodnom nivou. Pozivajući se posebno
na raspravu o regulisanju derivata i rizika na tržištu osiguranja, Papandreu je izneo predlog za
oporezivanje banaka i transakcija na međunarod-
nom fiskalnom tržištu.
Premijer je izjavio i da
je 27 lidera razgovaralo i o
potrebi monetarnog prilagođavanja. Papandreu je mišljenja da, pored potrebe da
se smanji monetarni deficit i
državni dug, diskusija jasno
ukazuje i na potrebu da se
povrati stopa rasta i jačanje
konkurentnosti
evropske
ekonomije. U tom smislu,
nastavio je on, nova strategija “Evropa 2020”, koja je
usvojena 24. juna ove godine na sastanku “27” ima za
cilj povećanje zaposlenosti,
jačanje istraživanja i inovacija, kao i socijalnu solidarnost.
Papandreu je rekao da su za postizanje ovih
ciljeva potrebna velika sredstva, a da bi dodatna
Papandreu je izneo predlog
za oporezivanje banaka i
transakcija na međunarodnom
fiskalnom tržištu
jorgos papandreu
sredstva trebalo tražiti iz prihoda od poreza na
novčane transakcije. Grčka zato podržava predlog o oporezivanju novčanih transakcija, oporezivanju emitera ugljen-dioksida i izdavanje eurobondsa tim povodom.
Papandreu je posebno istakao da grčka vlada ima za cilj promociju mera, koje će omogućiti mladim ljudima ulazak na tržište rada,
subvencije za deo plata i doprinosa za socijalno
osiguranje.
28.juni 2010
Grčki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu je rekao da Grčka nastoji da smanji bužetski
deficit s 13,6 odsto, koliki je bio 2009, na 8,1 odsto BDP-a ove godine.
“Verujemo da ćemo postići i možda prevazići
ciljanih 8,1 odsto na kraju 2010. godine”, istakao
je Papakonstantinu.
On je dodao da se pri tome računa na povećanje poreza na dodatu vrednost i veće poreze za
duvan i nekretnine. Papakonstantinu je rekao da
prvobitno predviđanje da će grčka privreda ove
godine zabeležiti pad od četiri odsto BDP-a sada
deluje “preterano pesimistično”.
“Pad je u prvom tromesečju bio 2,5 odsto (na
godišnjem nivou). Prvi pokazatelji za drugo tromesečje ukazuju na pad od oko tri odsto”, rekao
je Papakonstantinu.
On je dodao da bi pored toga što bi u trećem
tromesečju moglo doći do pogoršanja, zbog mera
štednje, kraj godine bi Grčka mogla da dočeka u
boljem položaju nego što se predviđalo.
Atina se obavezala da će budžetski deficit do
2014. godine biti ispod tri odsto na godišnjem nivou. Očekuje da će grčka privreda zabeležiti rast
tek 2012. godine.
Papakonstantinou je rekao da bi postepeno popravljenje grčkih finansija moglo da poboljša njen
ugled i pomogne ponovnom izdavanju državnih
obveznica na međunarodnom tržištu ranije nego
što se predviđalo. www.b92.net
Kina ulaže u
Grčku
Srpska lepota
Zanimljivosti
Grci najmanje sportski aktivni Naša Ana mis
Grčke!
Polovinom prošlog meseca,
kineske kompanije potpisale
14 komercijalnih ugovora sa
Grčkom
A
na Prelević, unuka legendarnog Đorđa
Marjanovića i bivšeg košarkaša Zvezde Miška Prelevića, a ćerka košarkaša
Branislava Prelevića, proglašena za najlepšu
devojku u Grčkoj! Ponosni deda Đorđe poručio
je: „Njenu titulu slavili smo do zore. Ona je za
mene uvek bila najlepša.“ Ana je u konkurenciji od 300 devojaka pobedila na takmičenju Star
Helas, čime joj je omogućeno da se u Las Vegasu bori za titulu mis univerzuma.
K
ineska vlada je spremna da podrži kineske investitore da ulažu u Grčku,
rekao je potpredsednik kineske Vlade,
Džang Dejang, tokom ceremonije potpisivanja
sporazuma između Grčke i Kine. “Ja sam siguran da će Grčka prevazići postojeće ekonomske
probleme”, rekao je Dejang.
U nastojanju da stimuliše ekonomski rast,
Grčka je uspostavila mnogobrojne kontakte
u želji da privuče investitore u Grčku. Posle
sastanka premijera Jorgosa Papandreua i potpredsednika vlade Kine, Dejanga, najavljena je
spremnost Kine da u Grčku privredu investira
više milijardi evra.
(Levo) grčki premijer jorgos papandreou
pozdravlja kineskog premijera džang dejang
Ugovori koji će biti odmah realizovani, potpisani su između kineskog transportnog giganta Cosco i tri grčka brodogradilišta, za gradnju
sedam tankera, sa opcijama za još četiri, kao i
predugovor za narednih pet tankera!
Jedan od ugovora, potpisala je i grčka telekomunikaciona kompanija OTE, sa kineskom
Hjuvej Tehnolodžis, dok je nekoliko prehrambenih kompanija ugovorilo izvoz maslinovog
ulja u Kinu.
HAG - Istraživanje o bavljenju sportom
i fizičkim aktivnosti među stanovnicima
Evropske unije pokazalo je da su Grci i Bugari najmanje, a Šveđani najviše angažovani
u tom smislu. Anketom je utvrđeno da se u
najmanje 15 zemalja članica EU više od 50
odsto ispitanika nikada ne bavi sporstkim
aktivnostima.
Mada se čekivalo da će Grci, vatreni navijači u svom sportovima, biti u samom vrhu
sportski aktivnih nacija, anketa je pokazala
da čak 67 odsto anketiranih Grka - na pitanje da li se bavi nekim sportom odgovorilo
sa “nikada”! Za njom sledi Bugarska, gde
je 58 odsto anketiranih, koje upražnjavanje sporta uopšte ne privlači. Treće mesto
neslavne liste dele Italija i Portugal sa 55
odsto anketiranih, koji se ne bave nikakvim
sportskim aktivnostima. Sportski najaktivniji stanovnici EU su Šveđani, od kojih se
samo šest odsto ne bavi nikakvim sportom,
a za njima slede Finci sa sedam odsto nezainteresovanih za sport, Danci sa 18 odsto i
Slovenci sa 22 odsto koji se ne bave sportom i rekreacijom. Da li to znači da „južnjaci” uglavnom uživaju u navijanju, dok „severnjaci” i upražnjavaju sportske discipline
– zaključite sami. (Tanjug)
Grčka
Omiljena turistička
destinacija
G
rčka je već dugo jedna od značajnijih turističkih destinacija,
ne samo Evrope, već i ostatka sveta. Njena duga obala, slikovita
ostrva, ukusna domaća kuhinja i blaga,
mediteranska klima privlače posetioce
vekova.
Istorija turizma u Grčkoj nije tako
nedavna, kao što bi mnogi očekivali.
Grčka je bila poznata bogatim Evropljanima i britanskim “intelektualcima” koji su dolazili u Grčku pre razvoja komercijalnog turizma. Tokom
Napoleonovih ratova, kada su drugi
delovi Evrope bili nedostupni, Grčka
je postala deo “Grand Tour-a, s maršutom koja je vodila u Atinu i veći deo
regiona Atike, kao i druga poznata
mesta antičke istorije. Zatim su posete postale deo obrazovnih putovanja, a
podstaknute željom za klasičnim obrazovanjem.
Oživljavanje Olimpijskih igara u
1896. Stvorilo je mogućnost za veliku koncentraciju posetilaca i odigralo
www.cordmagazine.com
14
direktor redakcije:
Tatjana Ostojić, [email protected]
urednik:
Vera Didanović, [email protected]
pomoćnik urednika: Philomena
O’Brien, [email protected]
ART DIREkTOR:
Ilija Petrović, [email protected]
veliku ulogu u razvoju savremenog turizma u Grčkoj. Grčki turizam je zaista
počeo da cveta u kasnim šezdesetim i
ranim sedamdesetim godinama prošlog veka. Prvi grčki hotel je sagrađen
1968. u Agios Nikolaos Lasithi, i od
tada raste broj smeštajnih kapciteta od
kampova do hotela s pet zvezdica.
Turizam igra vitalnu ulogu u ekonomiji Grčke. Tačnije, uz brodski
transport, turizm je najznačajniji izvor
prihoda. Turistički sektor u Grčkoj je
glavni izvor nacionalnog bogatstva, jer
godišnje doprinosi više od 18% ukupnog BDP-a, generiše oko 700.000
radnih mesta i značajno doprinosi regionalnom razvoju.
U poslednjih nekoliko saopštenja,
grčka vlada je istakla značaj turizma
za privredni razvoj zemlje, kao i okvire strategije koja treba da stvori pogodniju klimu za nove investitore. Ova
strategija obuhvata i postepeno uspostavljanje procedura za investicije,
modernizaciju i implementaciju “pra-
saradnici:
Ana Stojanović i Ivana Satanković
PHOTOS: Slobodan Jotić
sekretarijat:
Tanja Banković, [email protected]
Projekt Menadžer: Snežana
Terzić, [email protected], Marija Savić,
[email protected]; Vesna Vukajlović,
[email protected]
vilne upotrebe” postojeće turističke
infrastrukture, kao i za otvaranje novih
tržišta u zemljama u razvoju, kroz modernu politiku komunikacije.
Kao turistička destinacija Grčka posetiocima nudi bezbroj istorijskih zna-
Generalni direktor:
Ivan Novcic, [email protected]
štampa: Politika
CorD No.3 - Specijalno izdanje, u
saradnji sa Hellenic Business Association.
Izdavač:
alliance international media
Kneginje Zorke 11b,
11000 Beograd, Srbija
Telefon: +(381 11) 308 99 77, 308 99 88
Fax: +(381 11) 244 81 27
E-mail: [email protected]
www.cordmagazine.com
www.allianceinternationalmedia.com
ISSN no: 1451-7833 All rights reserved
alliance international media 2010
copy right ©
alliance international media d.o.o.
menitosti i sjajna iskustva - slikovita
ostrva, kristalno čista voda, značajna
arheološka nalazišta, nacionalna kuhinja koja je poznata širom sveta, tavernama, i spontanim, toplim i gostoljubivi meštanima.
www.allianceinternationalmedia.com
15
Download

Izlaz iz krize - nacionalni zadatak