Dragi prijateqi!
Biti najboqi ili u uskom krugu najboqih, definitivno, ima svoju cenu. Me|utim,
osredwost na duge staze ko{ta mnogo vi{e. Koliko god da ko{ta, ulagawe u infrastrukturu je investirawe u razvoj, odnosno budu}nost.
Fizionomija fru{kogorskog gradi}a dramati~no se izmenila minulih nekoliko
godina, a u narednih mesec-dva gra|anima Sremskih Karlovaca bi}e predat na u`ivawe
Vidikovac, jedan od budu}ih turisti~kih stubova grada i mesto koje }e predstavqati
centar mnogobrojnih kulturnih de{avawa. Kona~no, na{ grad uskoro postaje i sedi{te
Fakulteta za menaxment, {to je, nadamo se, samo stepenica na putu do zna~ajnog
univerzitetskog centra.
Budimo boqi od onih koji ~ine lo{e, pa makar to ~inili iz inata...
Va{,
Branislav San~anin
IZDVAJAMO:
Sremskim
Karlovcima
status grada
DANI EVROPSKE
KULTURNE
BA[TINE
strana 3
Nova radna mesta
u radnoj zoni
NAFTNI
TERMINAL U
PROSJANICAMA
strana 5
S n e`an a M arko v i}
Sve sna`niji
akademski koraci
FAMOVCI VE] U
EVROPI
strana 12
Hitna
medicinska pomo}
MINUTI KOJI
@IVOT ZNA^E
strana 13
MANASTIRI KARLOVA^KE MITROPOLIJE
Staro Hopovo - Novo Hopovo
strana
2
SREMSKIM KARLOVCIMA STATUS GRADA
DANI EVROPSKE KULTURNE BA[TINE
Centralna manifestacija „Dani evropske kulturne ba{tine“ u Srbiji ove godine bi}e odr`ana u Sremskim
Karlovcima. Manifestcija }e biti povod za pokretawe inicijativa da Sremski Karlovci dobiju status grada od
posebnog nacionalnog zna~aja
P
redsednik Op{tine Sremski Karlovci Milenko Filipovi} sastao sa 27. jula sa ministrom kulture,
informisawa i informacionog dru{tva Predragom Markovi}em sa kojim je razgovarao o organizaciji
manifestacije „Dani evropske kulturne ba{tine“, koja }e u septembru ove godine biti odr`ana u
Sremskim Karlovcima.
Tema ovogodi{wih 10. Dana evropske
ba{tine je „Riznica nasle|a Evrope“, a za takvu temu,
slo`ili su se u~esnici sastanka, ne postoji boqe
mesto od Sremskih Karlovaca. Bi}e iskori{}eni svi
potencijali i objekti po kojima su Sremski Karlovci
ve} prepoznatqivi: Saborni hram „Sv. Nikolaja“,
Patrijar{ijski dvor, Kapela mira, Karlova~ka gimnazija, Magistrat...
Ministar i wegov doma}in su se dogovorili
i koje }e sve obaveze u okviru te manifestacije
preuzeti Pokrajinski zavod za za{titu spomenika
kulture, Galerija Matice srpske i Muzej grada Novog
Sada, a pokrenuta je i inicijativa da Sremski
Karlovci, mada jedna od najmawih op{tina u
Vojvodini, zbog svog zna~aja i kulturne ba{tine, dobiju status grada od posebnog nacionalnog zna~aja.
- Formalno priznawe da Sremski Karlovci
dobijaju status grada zna~i da je dr`ava izjedna~ila kvantitet, kao jedini dosada{wi kriterijum za dobijawe statusa, i
kvalitet. Sremski Karlovci }e biti jedini grad od posebnog nacionalnog zna~aja u Srbiji - isti~e predsednik Op{tine
Milenko Filipovi}.
Inicijativu da Sremski Karlovci dobiju status grada podr`ala je nedavno i predsednica Narodne skup{tine
Slavica \uki}-Dejanovi}, koja je obe}ala da }e predog Ministarstv kulture bz odlagawa staviti na dnevni red republi~kog parlamenta.
Prema re~ima Filipovi}a, dobijawe statusa grada od posebnog nacionalnog zna~aja samo je prvi korak, jer }e
odmah zatim uslediti i zahtev za izmenu postoje}eg Zakona o obnovi kulturno-istorijskog nasle|a i podsticawu razvoja
Sremskih Karovaca, kako bi bili odre|eni stabilni izvori finansirawa.
PATRIJARH IRINEJ POSETIO SREMSKE KARLOVCE
REKONSTRUKCIJA SVETOSAVSKOG DOMA
I STEFANEUMA
W
egova svetost patrijarh srpski Irinej posetio je 14. jula Sremske Karlovce gde su ga sa stawem ovda{we
imovine srpske Patrijar{ije upoznali Wegovo preosv{tenstvo episkop sremski Vasilije, ~lan
Predsedni{tva patrijar{ijskog
Upravnog odbora i protojerej-stavrofor Stojadin
Pavlovi}, direktor patrijar{ijske upravne kancelarije, kao i ekipa stru~nih saradnika.
Ukazano je da se tradicionalne vrednosti
na{e arhitekture i objekti od izuzetnog zna~aja za
Srpsku paravoslavnu crkvu i wen narod, kao {to su
Svetosavski dom i Stefaneum, nalaze u nezavidnom,
devastiranom stawu, a da je sli~na situacija i sa
delom Dvorske ba{te, koja je re{ewem Direkcije za
restituciju od nedavno ponovo u rukama stvarnog
vlasnika - Patrijar{ije SPC. Nagla{eno je da je
po~eta izrada projektne dokumentacije za rekonstrukciju Svetosavskog doma i Stefaneuma, kao i za
revitalizaciju Dvorske ba{te.
Patrijarh Irinej podrobno je upoznat i sa
procesom vra}awa karlova~kih vinograda, koji su pre
vi{e od pola veka oduzeti Patrijar{iji.
Wegova svetost posetio je i karlova~ku Bogosloviju, gde su ga protojerej-stavrofor Jovan Petkovi}, rektor ove
~uvene crkvene prosvetne ustanove i profesori upoznali sa radom {kole i aktuelnim poslovima.
Patrijarh je posetio i proizvodne pogone fabrike sve}a i Vinariju Srpske pravoslavne crkve u Sremskim
Karlovcima.
strana
3
OSTAVKE POKRAJINSKIH POSLANIKA
KRUNI SE VOJVO\ANSKI PARLAMENT
P
redsednici op{tina Sremski Karlovci i In|ija, Milenko Filipovi} i Goran Je{i}, podneli su 1.
avgusta pismene ostavke na funkcije poslanika u Skup{tini AP Vojvodine. Na taj na~in wihovi mandati
su i formalno stavqeni na raspolagawe predsedniku pokrajinskog parlamenta [andoru Egere{iju, a
ostavke }e biti verifikovane na prvoj jesewoj sednici.
Ostavke su direktna posledica odluke Ustavnog suda Srbije o
nespojivosti funkcija, mada se, za sada, niko iz struke, a jo{ mawe iz
sveta politike, nije usudio da komentari{e „podarenu“ zakonodavnu
nadle`nost Skup{tini Vojvodine.
Predsednik Op{tine Sremski Karlovci Milenko Filipovi} je
izjavio da, za sada, ne `eli da komentari{e odluku Ustavnog suda dok ona
ne bude objavqena u Slu`benom glasniku Srbije, dodaju}i da je ostavka
li~ni ~in, kako bi se prekinula ve{ta~ka agonija oko ugro`enosti
funkcionisawa dr`ave zbog vi{e funkcija.
- Jednostavnije je podneti ostavku nego stvarati utisak da zbog
nekakvih privilegija ostajemo na funkcijama, mada su nas gra|ani direktno birali da zastupamo wihove i interese na{ih gradova - objasnio je
predsednik Op{tine Sremski Karlovci i poslanik u Skup{tni Vojvodine
Milenko Filipovi}. Prema wegovom mi{qewu, posao predsednika
op{tine je slo`eniji i odgovorniji i jasno je da su gra|ani prvenstveno
birali prvog ~ovka op{tine, a tek nakon toga zaokru`ivali ime i prezime onoga ko }e wihove interese zastupati u najvi{em predstavni~kom
Milenko Filipovi}
telu pokrajine.
Od ukupno 120 poslanika u Skup{tini AP Vojvodine, wih 14 su
istovremeno i gradona~elnici ili predsednici op{tina. Svi poslanici su iz vladaju}e koalicije: 13 iz Koalicije „Za
evropsku Vojvodinu“, dok je predsednik Op{tine Apatin @ivorad Smiqani} iz Socijalisti~ke partije Srbije.
Poslani~ka grupa ZEV-a je na izborima 11. maja 2008. godine osvojila 70 mandata, a zajedno sa koalicionim partnerima - Ligom socijaldemokrata Vojvodine, Ma|arskom koalicijom, LDP-om i socijalistima, ima lagodnu ve}inu.
- Kapacitet vladaju}e koalicije je ogroman i na{e ostavke ne}e ugroziti funkcionisawe demokratske vlasti u
Vojvodini - ukazao je Filipovi}.
Ina~e, poslanici Skup{tine Vojvodine biraju se po me{ovitom sistemu, tako da se polovina bira neposredno,
primenom klasi~nog ve}inskog modela, a preostalih 60 poslanika mandat duguje svojim partijama. Me|utim, svih 14
poslanika koji imaju jo{ najmawe jednu funkciju izabrano je po ve}inskom izbornom sistemu 2008. godine, {to prakti~no
zna~i da bi trebalo organizovati dopunske izbore izuzev u slu~aju da je do novih izbora ostalo jo{ najmawe pola godine.
Time su samo podgrejne spekulacije o tome da }e pokrajinski izbori biti odr`ani do kraja ove godine, a ostali u redovnom
terminu, na prole}e idu}e godine.
Podse}amo, Ministarstvo pravde je zastupalo druga~ije tuma~ewe po pitawu duplih funkcija, s obzirom na to da
je re~ o poslanicima koji su na duplim funkcijma zate~eni pre stupawa na snagu Zakona. Osim toga i vojvo|anski parlament je usvojio odluku o nespojivosti funkcija koja, izme|u ostalog, predvi|a da poslanici izabrani po ve}inskom
modelu mogu zadr`ati jo{ jednu funkciju do kraja aktuelnog mandata.
UO^I DANA GRADA SREMSKIH KARLOVACA
DESET PREDLOGA ZA NAJVI[A PRIZNAWA
K
strana
4
omisija za obele`avawe praznika, dodelu priznawa i progla{ewe
po~asnih gra|ana Sremskih Karlovaca predlo`i}e Skup{tini op{tine
kandidate za najvi{a op{tinska priznawa u ovoj godini.
Do 31. jula, do kada je bio
rok za dostavqawe predloga kandidata za dodelu poveqe, nagrade
i za progla{ewe po~asnih gra|ana,
stiglo je 10 predloga, me|u kojima
je i jedan predlog za progla{ewe
po~asnog gra|ana.
Predsednik
Komisije
Slavko Kevre{an zakazao je sednicu na kojoj }e biti utvr|en predlog kandidata za najvi{a op{tinska priznawa u ponedeqak, 15.
avgusta u 18 ~asova.
Odluku o dodeli nagrada i poveqa donose, na predlog
Komisije, odbornici Skup{tine op{tine, a sve~ano uru~ewe je na
Dan Op{tine - Dan grada Sremskih Karlovaca, 16. septembra.
Sve~ane sednice, povodom dana kada su Sremski Karlovci
1753. godine dobili status slobodne vojni~ke varo{i, odr`avaju se
od 1990. godine.
NOVA RADNA MESTA U RADNOJ ZONI
NAFTNI TERMINAL U PROSJANICAMA
Kompanija „Naftachem“, u radnoj zoni „Prosjanice“,
gradi skladi{te za naftu i naftne derivate, prostor
za manipulaciju i skladi{te za kontejnersku robu,
odnosno rasute proizvode. Posao dobija 65 nezaposlenih Karlov~ana. Rok za zavr{etak prve faze jun
2012, a druge avgust 2013. godine
N
a podru~ju radne zone „Prosjanice“, u
severoisto~nom
delu
Sremskih
Karlovaca, najkasnije za dve godine trebalo bi da bude izgra|eno skladi{te naftnih derivata,
~ija se vrednost procewuje izme|u 13,5 i 15,7 miliona
evra. Investitor je novosadska kompanija „Naftachem“, koja
je spremna da plati sve tro{kove „pretvarawa“ poqoprivrednog u gra|evinsko zemqi{te, kao i da za svaki
metar kvadratni sada neure|enog zemqi{ta plati 251
dinar, odnosno ne{to vi{e od 55 miliona dinara za ukupnu povr{inu od 22 hektara.
Ova naftna kompanija se obavezala da }e snositi
tro{kove predstoje}ih slo`enih gra|evinskih radova, pre
svega, u smislu nasipawa i izgradwe obaloutvrda, kao i
izgradwi energetske, vodovodne, kanalizacione, komunikacione i saobra}ajne mre`e. Procewena vrednost
budu}ih radova je oko 10 miliona dinara po hektru.
Mada postoji mi{qewe da poslovi sa naftom i
naftnim derivatima generalno zaga|uju `ivotnu sredinu, u
ovoj firmi nagla{avaju da je tehnologija koju koriste
najnovije generacije i da ne postoji opasnost po `ivotnu
sredinu, niti da budu}e aktivnosti mogu dovesti do bilo
kakvog disbalansa eko-sistema. Uostalom, i u Elaboratu o
opravdanosti otu|ewa gra|evinskog zemqi{ta neposrednom pogodbom, radi realizacije projekta ekonomskog razvoja radne zone „Prosjanice“ od posebnog zna~aja za razvoj
Sremskih Karlovaca, koji je podr`ala Skup{tina op{tine
29. jula, navedeno je da }e budu}e skladi{te na potesu
radne zone u Sremskim Karlovcima, biti na znatno vi{em
tehni~ko-tehnolo{kom, bezbednosnom i ekolo{kom nivou.
S obzirom na to da je gradwa skladi{ta za naftu
i naftne derivate, kao i prostora za manipulaciju, ali i
skladi{ta za kontejnersku robu, odnosno rasute
proizvode, jedna od najzna~ajnijih invsticija u podru~ju
na{e op{tine u minulih nekoliko decenija, ohrabruje i
najava otvarawa novih radnih mesta. Ve} nakon zavr{etka
prve faze, koja obuhvata izgradwu i pu{tawe u pogon skladi{ta naftnih derivata, bi}e omogu}eno zapo{qavawe 35
radnika, me|u kojima }e najmawe tre}ina morati da ima
fakultetsku diplomu. Zavr{etkom i druge faze, koja obuhvata manipulaciju i skladi{tewe kontejnerske robe, bi}e
potrebno zaposliti jo{ 30 radnika.
Planirano je da izgradwa objekta u okviru prve
faze i wihovo pu{tawe u rad bude okon~ano do juna 2012.
godine, a rok za zavr{etak druge faze je avgust 2013.
godine.
Od ove investicije zna~ajnu dobit ima}e i
op{tinski buxet. Cene}i da }e bruto zarade na novim radnim mestim biti oko 600 evra, u narednih pet godina u
op{tinsku kasu }e se samo po osnovu poreza na zarade
sliti oko 28,6 miliona dinara. Uve}awe prihoda u
lokalnom buxetu bi}e i od ubirawa ekolo{ke takse u iznosu od 500 dinara po autocisterni. Samo na bazi preliminarne ra~unice od 1.000 autocisterni mese~no, treba
o~ekivati mese~ni prihod od pola miliona dinara, odnosno 30 miliona dinara u narednih pet godina.
Naravno, prihodnoj strani treba dodati i novac
od poreza na imovinu po stopi od 0,40 odsto, {to je
godi{we oko 5,7 miliona dinara.
- Ovo je svakako najve}a investicija od kako sam
predsednik Op{tine i woj treba da se radujemo, ne samo
zbog toga {to }emo zna~ajno uve}ati buxetske prihode, ve}
i zbog ~iwenice da }e biti otvoreno nekoliko desetina
novih radnih mest, prvenstvno rezervisanih za
Karlov~ane - istakao je predsednik Op{tine Milenko
Filipovi}.
Vlada Srbije odlu~ila je da prenese pravo
kori{}ewa nepokretnosti bez naknade na parcelama u radnoj zoni „Prosjanice“, koje je koristila Op{ta
zemqoradni~ka zadruga u Sremskim Karlovcima, nad kojom
je pokrenut ste~ajni postupak. Novi korisnik, Op{tina
Sremski Karlovci, ovo neure|eno zemqi{te je, prema
Detaqnom regulacionom planu, opredelila za radnu zonu.
Budu}i da sremskokarlova~ka Op{tina nema sredstva koja
su potrebna da se ulo`e u radnu zonu „Prosjanice“, {to je
uslov za privla~ewe investitora, doneta je odluka da novi
korisnik DOO „Naftachem“ plati naknadu za promenu
„obradivog poqoprivrednog zemqi{ta u druge svrhe“, kao i
da infrastrukturno opremi navedeno zemqi{te.
DOO „Naftachem“ je privatna kompanija sa
sedi{tem u Novom Sadu, a u Beogradu poseduje kancelariju
i skladi{ne kapcitete. Zapo{qava 40 radnika, me|u kojima
je 16 sa visokom stru~nom spremom, kao i desetak radnika za
obavqawe poslova koji su van glavne delatnosti.
Osim prometa naftnih derivata, Naftachem se bavi
i kompletnom logistikom neophodnom za transport derivata. Poseduje flotu re~nih tankera od sedam plovila,
ukupnog kapaciteta 12.000 MT. Tako|e, obavqa i sve poslove
u vezi sa skladi{tewem evrodizela koriste}i rezervoarske kapacitete u Beogradu, na Dunavu. Kompanija obavqa
i drumski transport naftnih derivata, koriste}i vlastite
kamione i cisterne.
strana
5
UPOTPUWENA TURISTI^KA PONUDA
VIDIKOVAC ^EKA SVE^ANO OTVARAWE
Z
avr{etak izgradwe Vidikovca sa prate}im
sadr`ajima,
na
sremskokarlova~kom
Magar~evom bregu, o~ekuje se ove jeseni, a
planirani gra|evinski radovi su u samoj zavr{nici.
Gra|evina, od koje se o~ekuje da postane istinski
katalizator turisti~ke privrede, nalazi se na parceli
broj 1180, koja dominira gradom. Ra~unaju}i od Ulice
Mihajla Pupina visinska razlika je +31,41 metara, koja je
na +100,63 metara nadmorske visine od centralnog prilaznog platoa.
Najzna~ajniji deo Vidikovca je otvorena scena sa
dva nivoa. Centralno stepeni{te vodi posetioce na prvi
nivo, gde }e biti postavqen krst. Pozla}eni krst }e se
nalaziti na prostoru na kojem je nekada i bio, a wegovim
postavqawem celokupan prostor dobi}e dodatnu
duhovnost.
Vidikovac ima i amfiteatar sa sedamdesetak
mesta, raspore|enih u pet redova. U znak zahvalnosti
prema pesniku Du{ku Trifunovi}u, koji je sahrawen na
^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima, planirano je da
u jednom redu bude
postavqena izlivena
skulptura
pesnika
kako sedi u prirodnoj
veli~ini.
Trasa stepeni{ta, duga 93
metra, zbog velikog
nagiba ima}e odmarali{ta sa klupama,
kako bi posetioci, uz
vizuelno u`ivawe i
odmore, {to lak{e
savladali
veliki
broj stepenica.
Do Vidikovca
se mo`e sti}i i kolskim putem, ali je ova
trasa
rezervisana
samo za vozila snabdevawa, odnosno slu`bena vozila. Kako bi spre~ili avanturiste da ne koriste put do Vidikovca, koji prolazi uz
Dowe grobqe, planira se postavqawe dve do tri kapije,
koje }e biti zakqu~ane.
Najve}i deo ovog gra|evinskog poduhvata ura|en je
jo{ 2008. godine, ali je zbog ekonomske krize zavr{etak
predvi|enih radova vi{e puta odlagan. Projektni poslovi
bili su povereni novosadskoj firmi “K-INEL”, prvu fazu
radova izvela je kompanija “Feniks-gradwa” iz Rumenke, a
drugu radnici DOO “ING B-SD GRADWA” iz Novog Sada.
Sredstva za ovu investiciju, od oko 48,8 miliona
dinara, obezbedio je Fond za kapitalna ulagawa
Vojvodine. Ovaj iznos nije obuhvatio postavqawe
pozla}enog krsta.
Vidikovac }e biti mesto rezervisano, pre svega,
za kulturne i duhovne sadr`aje, ali i za neobavezna
dru`ewa, kao {to je to nekada, pre vi{e decenija, i bilo.
[email protected] TURISTIMA
UNAPRE\EWE TURISTI^KIH KAPACITETA
M
inistarstvo ekonomije i regionalnog razvoja podr`alo je projekat Turisti~ke organizacije op{tine
Sremski Karlovci “Unapre|ewe kapaciteta u turizmu vojvo|anskih klastera”. Projekat je koncipiran u
tri faze, a wegova realizacija trebalo bi da doprinese kvalitetnijem promovisawu Vojvodine
uvo|ewem savremenih vidova komunikacije sa turistima, kao {to je “Bluetooth”, odnosno koncekcijom sa vlasnicima
mobilnih telefona.
Ciq je i podsticawe novih investicija u turizmu, razvijawem zabavno-rekreativnih sadr`aja na Stra`ilovu,
kao i organizovawe treninga za zaposlene u turizmu Srema, kako bi stvorili uslove za uspostavqawe sna`ne turisti~ke
ponude, nastupili zajedni~ki na tr`i{tu i time smawili tro{kove.
Planirano je da se sve tri faze odvijaju istovremeno i kontinuirano, a okon~awe projekta se o~ekuje 30. novembra ove godine.
Vrednost projekta je 7.000.000 dinara, a 50 odsto sredstava obezbedi}e Turisti~ka organizacija, kao sopstveno
u~e{}e u ovom projektu.
Turisti~ka organizacija Sremskih Karlovaca obezbedila je i podr{ku Vlade Holandije za projekat “Unapre|ewe
turisti~ke ponude Fru{ke gore i za{tita `ivotne sredine”, a najva`niji ciq je, kako je istaknuto, pro{irewe ponude
kulturno-turisti~kih sadr`aja u Sremskim Karlovcima i na Fru{koj gori. Predvi|eno je postavqawe 26 lo`i{ta na
izleti{tu Stra`ilovo, kao i izrada turisti~ke signalizacije, {to podrazumeva postavqawe dve informativne table i
10 putokaza.
Turistima }e biti dostupna i bro{ura “Tematske rute Fru{ke gore”.
Izradom turisti~ke signalizacije na najpoznatijem fru{kogorskom izleti{tu bi}e podignut kvalitet
turisti~ke ponude, a izletnicima }e olak{ati dostupnost objekata i staza, dok }e se postavqawem lo`i{ta spre~iti
paqewe vatre na nedozvoqenim mestima i sa~uvati biodiverzitet od uni{tewa.
Vrednost projekta, ~ija je realizacija od po~etka jula do kraja oktobra ove godine, iznosi 5.992,90 evra.
U projektne aktivnosti je ukqu~eno i Planinarsko-smu~arsko dru{tvo “Stra`ilovo”.
strana
6
GRO@\EBAL OD 23 DO 25. SEPTEMBRA
KARLOVA^KA BERBA GRO@\A
T
radicionalna kulturno-umetni~ka i
turisti~ka
manifestacija
“Karlova~ka berba gro`|a” bi}e
odr`ana u Sremskim Karlovcima 23. 24. i 25. septembra.
- Sremski Karlovci su pre {est godina odredili nivo
manifestacije, ra~unaju}i i izbor u~esnika, ~ime smo zapravo
podigli lestvicu kvaliteta do visine koja odgovara ugledu
na{eg grada - isti~e gradona~elnik Milenko Filipovi}.
Me|utim, posle niza uspe{nih godina i usvajawa visokih standarda, postavqeno je pitawe kako spre~iti uru{avawe
svega onog {to je velikim trudom i ume}em gra|eno. Stoga }e ovogodi{wi Gro`|ebal biti prilika da se Sremski Karlovci predstave u ambijentu od pre jednog veka, uz izvo|ewe prikladnih
programa i neizbe`nu degustaciju kvalitetnih karlova~kih vina.
- Osim {to }e se posti}i zna~ajne u{tede, {to se u
okriqu dugotrajne ekonomske krize ne mo`e zanemariti,
Karlova~ka berba gro`|a }e privu}i porodi~ne qude koji }e
imati mogu}nost da prepoznaju i u`ivaju u istinskim vrednostima koje nudi na{ grad - precizirao je Filipovi}.
Jedan od razloga za ovogodi{wi programski zaokret “brendirane” manifestacije je i `eqa organizatora da se
ubudu}e vi{e pa`we posve}uje bezbednosti. Naime, centar Sremskih Karlovaca objektivno mo`e da prihvati desetak
hiqada posetilaca, a samo u jednom danu pro{le godine bilo je ~ak pet puta vi{e.
Govore}i o novinama, gradona~elnik je ukazao da mi ne `elimo da se takmi~imo sa ostalim lokalnim
samoupravama po broju posetilaca, niti da di`emo vlastiti ugled, jer sve to ve} imamo, ve} da }emo u narednim godinama istrajavati na originalnosti i kvalitetu manifestacije.
POPIS STANOVNI[TVA
RELAKSACIJA KU]NOG BUXETA ZA NEZAPOSLENE
N
ezaposleni `iteqi Sremskih Karlovaca ima}e {ansu da bar u oktobru popune prazninu u ku}nom
buxetu. Naime, od 1. do 15. oktobra u Srbiji }e biti sproveden popis stanovni{tva, a na tom poslu
bi}e anga`ovano 46.000 popisiva~a, me|u wima i 50 onih koji }e raditi na podru~ju na{e op{tine.
Radni dan popisiv~a bi}e 12 sati, a po~iwa}e u 8 ujutro. Javni poziv za prijavqivwe budu}ih popisiva~a
je objavqen, a wihova obaveza je da izm|u 15. i 19. avgusta li~no u Op{tni popune prijavu. Preliminarna lista
kandidata bi}e poznata 25. avgusta, a oni koji u|u u u`i izbor mora}e da poha|aju obuku. Tek nakon obuke i polagawa testa, bi}e poznato kojih 50 popisiva~a }e raditi taj posao na podru~ju Sremskih Karlovaca.
- Popisiva~i moraju da budu dr`avqani Srbije, da imaju najmawe sredwu stru~nu spremu, da su punoletni, kao i da su
iz Sremskih Karlovaca, s ozbirom na to da je po`eqno da poznaju teren na kome }e raditi - ka`e zamenica predsednika
Op{tnske popisne komisije Swe`ana Marjanovi}.
Svi anga`ovani popisiva~i ima}e na vidnom mestu legitimaciju, a u rukama torbu i dokumenta.
Za mesto op{tinskog instruktora na teritoriji op{tine Sremski Karlovci bi}e anga`ovano sedam instruktora, koji
su se do 31. jula prijavqivli iskqu~ivo preko Internet sajta www.popis2011.stat.rs. Predaja zahtevanih dokumenata za prijavqene instruktore je od 12. do 15. avgusta, a i za wih }e biti orgnizovana obuka i testirawe.
Izabrani instruktori }e mo}i da zarade oko 34.000 dinara, a popisiv~i oko 22.000 dinara.
Detaqnije informacije o popisu stanovni{tva gra|ani od 15. septembra mogu da dobiju i besplatnim pozivom broja
0800/33-55-99.
NOVE OSNOVICE OSIGURAWA
SKUPQE DO PENZIJE
G
ra|ani koji sami pla}aju doprinos za penziju od avgusta ove
godine to ~ine uz primenu novih osnovica koje su za 7,4 odsto
vi{e od dosada{wih. nezaposleni mogu da se opredele za jednu
od 13 osnovica, nezavisno od stru~ne spreme koju imaju. Najni`a osnovica
iznosi 35 odsto prose~ne republi~ke zarade iz prethodnog tromese~ja, {to je
18.446 dinara, a najvi{a pet prose~nih plata, odnosno 263.520 dinara.
Doprinos za penzijsko-invalidsko osigurawe je 22 odsto, {to zna~i da
je mese~ni izdatak od 4.058,12 do 57.974,40 dinara. Ovi iznosi }e se primewivati za uplate za avgust, septembar i oktobar 2011. godine.
Najni`a osnovica osigurawa od 1. avgusta do 31. oktobra ove godine za
preduzetnike, advokate i osniva~e privrednih dru{tava je 18.446 dinara, a
primewuje se samo u avgustu, iznosi 273.080 dinara.
POGREBNI
TRO[KOVI
N
aknada pogrebnih tro{kova
koja se ispla}uje familijama preminulih penzionera
ili onome ko je platio sahranu u avgustu i
septembru iznosi 35.163 dinara za korisnike
koji su bili osigurani kod Republi~kog
fonda zaposlenih, za samostalne zanatlije
iznos je 34.414 dinara a za penzionisane
poqoprivrednike 13.844 dinara.
Zakonom je na ime pogrebnih
tro{kova predvi|ena isplata jedne i po
prose~ne penzije u prethodnom kvrtalu.
strana
7
REGRES 14.000 DINARA PO HEKTARU
ZAVR[ENA @ETVA P[ENICE
Dobar rod p{enice. Subvencije za registrovana
poqoprivredna gazdinstva 14.000 dinara po hektaru.
Predaja zahteva za regres od 1. do 30. septembra
@ETVA
@
etva p{enice na sremskokarova~kim
poqima je zavr{ena a prose~ni prinosi su oko 4,2 tone po hektaru ozime,
odnosno oko 3 tone po hektaru jare.
Prinosi su ove godine zadovoqavaju}i, a to je
uglavnom rezultat dobrih vremenskih prilika, ali i
ne{to boqe obrade zemqi{ta i primene mineralnih
|ubriva i za{tita. Osim toga, bila je i boqa ponuda
semenskog materijala, {to je omogu}ilo da se izaberu
kvalitetne i visokoprinosne sorte.
Prinos ozimog je~ma je 4,3 t/ha, a jarog 3,2 t/ha. Pod
jarom p{enicom bilo je 10 ha, kolike povr{ine je zauzimao i jari je~am - referi{e Vladimir @eravica
zadu`en u Op{tini Sremski Karlovci za poqoprivredu.
U sremskokarlova~kom ataru ozima p{enica je
posejana na oko 60 hektara, a ozimi je~am na 10 hektara.
SUBVENCIJE
Isplata regresa
za repromaterijal za
ratarsku i povrtarsku
proizvodwu u iznosu od
14.000 dinara
po
hekratu
obradive
povr{ine po~ela je
sredinom
jula.
Ove
godine ta vrsta subvencije bi}e ispla}ivana u
dve tran{e, a zamqoradnici }e zahteve tako|e
podnositi u dva roka.
Prvi rok je bio
Vladimir @eravica
od 1. do 30. juna, a drugi
je od 1. do 30. septembra,
podsetio je Vladimir @eravica. Ina~e, svi koji uplate
penzijsko-invalidsko osigurawe do 19. avgusta imaju
pravo na podsticajna sredstva u iznosu od 14.000 dinara
po hektaru.
Zemqoradnici koji imaju mawe od 30 hektara
mogu da ra~unaju na regres za onoliko hektara koliko su
registrovali. Subvencije za registrovana poqoprivredna gazdintva koja u svom posedu imaju vi{e od 30
hektara obradive zemqe bi}e ispla}ene u januaru 2012.
godine.
PROSE^NA JUNSKA PLATA 32.160 DINARA
POREZ NA ZARADE BUXETSKA UZDANICA
SUNOVRAT
KARLOVA^KIH ZARADA
O^EKIVANA NAPLATA
BUXETSKIH PRIHODA
I
U
spla}ene zarade za jun ove godine zaposlenprvih {est meseci ove godine u buxet
im na podru~ju Sremskih Karlovaca znatno
Op{tine Sremski Karlovci upla}eno je
su ispod republi~kog i pokrajinskog prose82,6 miliona dinara, {to je 42 odsto od
ka, a po debqini koverata na za~equ smo i Ju`noba~kog planiranog za 2011. godinu. S obzirom na to da su uplate
okruga.
Od 12 op{tina Ju`noba~kog okruga, u junu je samo u u prvoj polovini godine tradicionalno skromnije, realno je o~ekivati da bi prihodna strana buxeta do kraja
Sremskim Karlovcima zabele`en pad zarada od 1,8 odsto,
godine mogla da prema{i planiranih 190 miliona
dok je u svim ostalim op{tinama ostvaren rast od 2,6
dinara.
odsto u Ba~koj Palanci do 26,8 odsto u @abqu.
Od poreza na zarade u op{tinsku kasu je
Prose~na neto plata zaposlenih u Sremskim upla}eno ne{to vi{e od 33 miliona dnara, a od poreza
Karlovcima u junu iznosila je 32.160 dinara, a sa porezom na imovinu tek sedam miliona. Ovaj prihod bi do kraja
i doprinosim 43.773 dinar.
decembra ove godine trebalo zna~ajnije da se poboq{a,
Zarade zaposlenih na podru~ju na{e op{tine u jer su poreznici tek nedavno na ku}ne adrese dostavili
prvih {est meseci bile su u proseku 30.571 dinar, odnosno re{ewa.
bruto 42.064 dinara. Intresantno je da su zarade u
U odnosu na planirano, najboqa naplata je od
Sremskim Karlovcima u prvoj polovini ove godine mawe prodaje dobara i usluga, {to je o~ekivano jer je Fakultet
za menaxment uplatio naknadu za gra|evinsko zemqi{te.
nego u istom periodu 2010. godine!
Za sada nije bilo buxetskih pozicija, odnosno
Na podru~ju Ju`noba~kog okruga najve}e zarade
imaju zaposleni u beo~inskoj op{tini, a najmawe na teri- korisnika koji su potro{ili vi{e sredstava od planiranog iznosa.
toriji op{tne Ba~ki Petrovac.
strana
8
RE^ KARLOV^ANA
AUTOBUSKI SAOBRA]AJ DO BANSTOLA
Nekoliko stotina stanovnika Banstola, kao i znatno vi{e onih koji u tom delu Sremskih Karlovaca
imaju ku}e i vikendice gde povremeno borave, poku{avaju da re{e veliki broj problema koji su
posledica svojevremenog ukidawa autobuske linije „Novi Sad- ^ortanovci“.
O tome da li je realnije vratiti ukinutu autobusku liniju, {to podrazumeva anga`man ~elnika
in|ijske Op{tine, ili obezbediti autobuski saobra}aj izme|u Sremskih Karlovaca i Banstola,
govore `iteqi Sremskih Karlovaca
Rajko Radan
- Za nekoliko hiqada
stanovnika
Banstola
nedostatak bilo kakvog
prevoza predstavqa veliki i nere{iv problem bez
pomo}i lokalne samouprave. Verujem da bi potrebe
qudi koji `ive u nasequ
Banstol, kao i svih onih
koji u tom rejonu imaju
vikendice, bio re{en kada
bi bila vra}ena nekada{wa
prigradska linija prema
^ortanovcima.
- Kompletno podru~je
Banstola posmatra se kao
vikend naseqe, {to je
pogre{no, jer ve}ina nas
tu `ivi ve} vi{e od
deceniju. Privatni prevoznici poku{avju da
nadomeste
o~igledan
nedostatak saobra}ajne
povezanosti, ali kombi
prevoz svakako nije dovoqan da zadovoqi na{e
posebno ako
Miroslav Tonkovi} potrebe,
uva`imo ~iwenicu da ne
postoji ta~an red vo`we. Put je u lo{em stawu,
tako da i to ote`ava uvo|ewe autobuske linije.
- Nedostatak redovnog
linijskog prevoza svakodnevno nam pri~iwava
velike te{ko}e: stari i
bolesni ne mogu da do|u do
ambulante u Sremskim
Karlovcima, a lokalni
lekari ne izlaze na teren,
a u sli~noj poziciji se
nalaze i roditeqi ~ija
deca ne mogu da poha|aju
vrti}. Osim toga u na{e
naseqe ne dolaze ni
Miroslav ^ortan
po{tari, pa smo prinu|eni
sami da se organizujemo i dolazimo u centar
Sremskih Karlovaca za svako pismo. Svi ovi
problemi prakti~no bi nestali ukoliko bi se
prethodno re{ilo pitawe redovnog linijskog
autobuskog prevoza.
- Svakako da se sna`no
zala`em da se ponovo
uvede autobuska linija do
^ortanovca, a ukoliko je
to nemogu}e, jer je re~ o
teritoriji
op{tine
In|ija, treba prona}i
najboqe re{ewe kako bi
stanovnici
naseqa
Kraqev breg, koje pripada
Sremskim
Karlovcima,
imali prevoz. Siguran sam
da bi Gradsko saobra}ajno
Miroslav [varc
preduze}e imalo ekonomski interes da ima desetak polazaka za Banstol, a
to bi se najlak{e uredilo kada bi postoje}u liniju do Vinogradarske ulice u Sremskim Karlovcima
produ`ili.
- Se}am se vremena kada je
autobus na liniji broj 63
saobra}ao od Novog Sada
do ^ortanovaca i mislim
da tu liniju nije trebalo
ukidati, bez obzira na to
{to ona nije donosila
profit. Me|utim, danas je
situacija druga~ija jer
samo na potesu Banstola
`ivi nekoliko stotina
qudi, a i daqe je veliki
Stevan Nedeqkovi} broj vikendica. Sada{wi
prevoz in|ijske “Laste”, uz
podr{ku privatnih prevoznika, svakako da nije
dovoqan.
Gradsko saobra}ajno preduze}e "Novi Sad"
pripremilo je jo{ u januaru ove godine predlog za
uvo|ewe 10 novih linija u me|umesnom autobuskom
saobra}aju, a me|u wima je bila i linija Novi Sad
- Sremski Karlovci - ^ortanovci (Ul. Veqka
Vlahovi}a 2). Predvi|eno je osam polazaka dnevno
sa Me|umesne autobuske stanice u Novom Sadu:
prvi u 4.44, a posledwi u 20.50 sati. Me|utim, ovaj
predlog, iz nepoznatih razloga, nije za`iveo.
strana
9
[email protected] telefoni u
sremskim karlovcima
Policija:
881-722
Vatrogasci:
881-628
Ambulanta:
881-724
Op{tina:
685-3001
Turisti~ka organizacija:
883-855
@elezni~ka stanica:
881-625
Muzej:
881-637
Muzej p~elarstva:
881-071
Arhiv SANU:
881-757
Kulturni centar:
881-075
OKUD Brankovo kolo:
883-722
Brankovo kolo
881-028
Osnovna {kola:
881-639
Karlova~ka gimnazija:
881-777
Bogoslovija:
882-366
Biblioteka:
883-843
Crveni krst:
882-515
Erste banka:
881-351
Intesa banka:
882-229
NIS - benzinska pumpa :
881-980
Fond za penzijsko i invalidsko osigurawe 884-301
JKP “Belilo”
685-3040
KANCELARIJE POLITI^KIH ORGANIZACIJA
op[tina
sremski karlovci
Prijemna kancelarija:
Mati~ar:
Predsednik op{tine:
Na~elnik op{tinske uprave:
Odeqewe za urbanizam:
Odeqewe za komunalne poslove:
Odeqewe za inspekciju:
Odeqewe za buxet i privredu:
Odeqewe za dru{tvene delatnosti:
Komesarijat za izbeglice:
Kancelarija za mlade:
685-3073
685-3074
685-3004
685-3015
685-3062
685-3048
685-3010
685-3009
685-3007
685-3075
685-3039
***
Uprava prihoda:
Op{tinska poreska administracija:
Geoplan:
881-020
685-3070
685-3049
VOZNI RED [email protected]
@elezni~ka stanica Sremski Karlovci
va`i od 12. 12. 2010. do 10.12.2011. godine
vrsta voza broj voza
polazak
iz stanice
relacija
dolazak
Demokratska stranka:
(Mitropolita Stratimirovi}a 14)
882-136
PUTNI^KI
3406
00:27
Novi Sad
00:41
G 17:
(Patrijarha Raja~i}a 19)
883-230
PUTNI^KI
4200
01:36
Ruma (02:47), [id (04:06)
04:06
Srpska radikalna stranka:
(Patrijarha Raja~i}a 27)
883-730
PUTNI^KI
3400
05:09
Novi Sad
05:24
PUTNI^KI
3401
06:25
Beograd
07:53
Srpska napredna stranka:
884-330
(Tr`ni centar-Trg patrijarha Brankovi}a)
PUTNI^KI
4201
06:36
Novi Sad
06:50
Liga socijaldemokrata Vojvodine:
(Mitropolita Stratimirovi}a 3)
PUTNI^KI
2401
07:34
Beograd
09:00
PUTNI^KI
2400
09:50
Novi Sad (10.09),
Subotica (12.34)
12:34
PUTNI^KI
2403
10:05
Beograd
11:29
PUTNI^KI
2402
12:02
Novi Sad (12.16),
Subotica (15.07)
15:07
PUTNI^KI
2405
13:49
Beograd
15:17
PUTNI^KI
2404
15:03
Novi Sad (15.17)
Subotica (17.52)
17:52
PUTNI^KI
3451
15:46
In|ija
16:15
PUTNI^KI
3450
17:23
Novi Sad
17:37
PUTNI^KI
3403
18:20
Beograd
19:46
PUTNI^KI
3402
18:31
Novi Sad
18:45
PUTNI^KI
3405
19:52
Beograd
21:12
PUTNI^KI
3404
21:39
Novi Sad
21:53
PUTNI^KI
3407
22:46
Beograd
00:07
(065)474-6681
BAKTERIJE OKOVALE
VARADINSKU ^ESMU I MUTICU
Z
bog mikrobiolo{ke neispravnosti vode iz
javnih bunara na teritoriji Sremskih
Karlovaca, lekari Instituta za javno zdravqe
Vojvodine zabranili su kori{}ewe vode za pi}e iz
Varadinske ~esme i Mutice.
Analizom uzorka vode za pi}e utvr|eno je prisustvo
fekalnih koliformnih bakterija, streptokoka fekalnog
porekla i prisustvo tzv. termotolerantnih mikroorganizama Citrobacter freundii i Entrobackter spp.
Voda iz javnog bunara Mutica ne preporu~uje se za
pi}e zbog pove}anog broja aerobnih mezofilnih mikroorganizama, ukupnog broja koliformnih mikroorganizama, nalaza
termotolerantnih mikroorganizama (Escherichia coli), pokazateqa sve`eg fekalnog zaga|ewa, kao i prisustva streptokoka,
tako|e, pokazateqa fekalnog zaga|ewa.
Preporu~eno je da se voda iz Varadinske ~esme i
Mutice ne koristi za pi}e do primene kompletnog postupka
sanacije, pre~i{}avawa i dezinfekcije vode za pi}e, ispirawa sistma i ponovne analize ispravnosti uzorka vode.
Uzorci vode iz javnih ~esmi kod @elezni~ke stanice, kod Vrti}a u Kara|or|evoj 12, u dvori{tu Muzeja i
Beogradskoj 2 odgovaraju propisanim odredbama Zakona o
bezbdnosti hrane, kao i Pravilnika o higijenskoj ispravnosti
vode za pi}e, te se voda mo`e koristiti za pi}e.
strana
10
PRAVOSLAVNE SVETKOVINE - Avgust
Iz Novog Sada
61 SREMSKI
KARLOVCI - M. STRATIMIROVI]A
RADNI DAN
0520,0610,0655ck,0750,0810,
0910,0930,1030,1130,1205,
1255, 1330, 1405nb, 1425,
1510,1610, 1655, 1750, 1815,
1940, 2035, 2140,0140
0405oc, 0530, 0555ckr, 0630,
0650, 0730oc, 0830, 0850,
0950, 1010, 1110,1210,1250,
13351410,1510,1555,1655,1735,
1830,1855, 2020, 2115, 2215,
2335, 0230
1
NEDEQA
0525,0600,0720,0755, ^ 4
0915,1035,1155,1320, P 5
14 30 ,15 30 ,16 30 ,17 30 S 6
N 7
1910,2010,2130, 0140
0410,0445,0640,
0840,1000,1115,
1230,1410,1510,
1600,17101750,
1850,2030,2245
0410,0445,0640,
0840,1000,1115,
1230,1410,1510,
1600,1710,1750,
1850,2030,2245
Iz Sremskih Karlovaca
61 SREMSKI KARLOVCI - M. STRATIMIROVI]A
0405,0605,0640,
0800,0835,0955,
1115,1235,1400,
1510,1610,1710,
1810,1950,2050,
2210, 2335,0230
0405,0605,0640,
0800,0835,0955,
1115,1235,1400,
1510,1610,1710,
1810,1950,2050,
2210,2335,0230
62 SREMSKI KARLOVCI - DUDARA
9
10
11
12
13
N
14
P
U
S
^
15
16
17
18
P
19
S 20
N
21
P
U
S
^
P
S
22
23
24
25
26
27
N
28
P 29
U 30
0730, 0810, 0930, 1130, 1225,
1320, 1345 , 1405, 1445, 1500,
1530,1600, 1630, 1720, 1810,
1905,1955, 2055, 2140,2325
0920,1040,1155,
1310,1450,1550,
1640,1750,1830,
1930,2110,2325
0920,1040,1155,
1310,1450,1550,
1640,1750,1830,
1930,2110,2325
S 31
0610,
KATOLI^KI KALENDAR
P
U
S
^
1
2
3
4
S
6
P
ck - do centra Karlovaca
oc - od centra Karlovaca na MAS
ckr - kroz centar Karlovaca
\ - ne saobra}a za vreme |a~kog
raspusta
nb - Neobus
BIBLIOTEKA “BRANKO RADI^EVI]”
POVRATAK KWIZI
B
iblioteka “Branko Radi~evi}” i Kulturni centar
“Karlova~ka umetni~ka radionica” pokrenuli su
{iroku akciju povratka kwizi, a ciq je da se obezbedi da 10 odsto stanovnika Sremskih Karlovaca ima ~lansku kartu.
Biblioteka “Branko Radi~evi}”, koja u na{em gradu postoji 140 godina, ima 22.500 kwiga.
Upis u Biblioteku u Sremskim Karlovcma obezbe|uje
kori{}ewe svih fondova Gradske biblioteke. Korisnik mo`e da
pozajmi najvi{e tri kwige, odnosno da ih zadr`i najdu`e tri sedmice. ^lanarina za 2011. godinu je nepromewena - 400 dinara, odnosno porodi~na 500 dinara. \aci prvaci i penzioneri ne pla}aju
~lanarinu.
Radno vreme Biblioteke ponedeqkom, sredom i petkom je
od 12.30 do 19 ~asova, a utorkom i ~etvrtkom od 7.30 do 14 ~asova,
kao i prvom subotom u mesecu od 8 do 12 ~asova. Zbog godi{weg
odmora biblioteka ne}e raditi od 15. avgusta do 5. septembra.
Uspenije Svete Ane
Prepodobnomu~enica Paraskeva - Petka ; sveti Sava
Tre}i, Arh. Srpski
27 Sveti velikomu~enik Pantelejmon; sveti Kliment Ohridski
28 Sveti apostoli i |akoni Nikanor, Prohor, Timon i Parmen
29 Sveti mu~enik Kalinik; sveta mu~enica Serafima
30 Prepodobna mati Angelina Srpska
31 Sv. mu~enik Evdokim; sv. mu~enica Julita (Gospojinske poklade)
AVGUST-Izno{ewe ^asnog Krsta - sv. mu~ . Makaveji
1
(Po~etak posta)
2 Prenos mo{tiju svetog prvomu~enika i arhi|akona Stefana
3 Prepodobni Isakije, Dalmat i Faust
4 Svetih sedam mu~enika u Efesu
5 Sveti mu~enik Evsignije (Pretprazni{tvo Preobra`ewa)
6 Preobra`ewe Gospodwe
7 Sveti prepodobnomu~enik Dometije; prepodobni Or
8 Sveti Emilijan Ispovednik; prepodobni Zosim Tumanski
9 Sveti apostol Matija; sveti mu~enik Antonije
10 Sveti mu~enik i arhi|akon Lavrentije
11 Sveti mu~enik i arhi|akon Evplo
12 Sveti mu~enici Fotije, Anikita i drugi s wima
13 Sveti mu~enik Ipolit (Odanije Preobra`ewa)
14 Sveti prorok Mihej (Pretprazni{tvo Uspenija)
15 Uspenije Presvete Bogorodice - Velika Gospojina
Nerukot. Obraz G.I.Hrista; Sv. Jevstatije II, Arh.srp;
16 prep. Rafailo Banatski
17 Sveti mu~enici Miron i Patroklo
18 Sveti mu~enik Flor; prepodobni Jovan Rilski
25
U
S
^
P
S
0445,0520,0715,
0520,
22 Sveta Marija Magdalena - Blaga Marija
23 Sveti mu~enici Trofim, Teofil i drugi s wima
24 Sveta velikomu~enica Hristina; prep.Polikarp Pe~erski
8 26
0445,0520,0715,
0510*,
19
P
0650,
0445,
2 0 1 1 .
Prep. Makrina; Sv. Stefan Despot srpski i
prepodobna Evgenija (Lazarevi})
U 2 20 Sveti prorok Ilija - Ilindan; sveti Ilija Gruzijski
S 3 21 Sveti prorok Jezekiq
P
SUBOTA
0525,0605,0720,
0755,0915,1035,
1155,1320,1430,
15 30 ,16 30 ,17 30 ,
1910,2010,2130
0140
62 SREMSKI KARLOVCI - DUDARA
0445,0530,0605,0650,0730,0850
1050,1150,1240,1305,1320,1405,
1415,1440,1515,1545,1635,1730,
1825,1915, 2015, 2100, 2245
novi
(primewuje se od 1. jula 2011. godine)
stari
Red vo`we GSP "Novi Sad"
N
5
7
P
U
S
^
P
S
8
9
10
11
12
13
N
14
Alfons Liguori, Vjera, Nada
Gospa od An|ela, Euzebije Vercelski
Bl. Augustin Ka`oti}, Lidija
Ivan Vianney
[email protected] GOSPA, Nives, Snje`ana
Preobra`enje Gospodnje, Predrag
19. kr. god. Siksto papa, Kajetan, Donat
Dominik, Nedjeljko
Sv. Edita Stein, Roman
Lovro |akon, Lovorka, Zvjezdan
Sv. Klara, Jasna
Anicet, Hilarija, Veselka
Poncijan i Hipolit, Ivan Berchmans, Kasijan
U
20. kr. god. Sv.Maksimilijan Kolbe, Euzebije, Alfred
15 VELIKA GOSPA
16 Stjepan kralj, Sv. Rok, Krunoslav
P
S
17 Hijacint, Liberat, Miron
^
18
P
19 Ivan Eudes, Ljudevit, Tekla, Donat
Sv. Jelena Kri`arica
S
20 Bernard, Samuel, Porfirije, Branko
N
21
P
22 BDM Kraljica, Vladislava
U
23 Ru`a Limska, Filip Benicije, Zdenko
S
24
^
P
S
N
25 Ljudevit kralj, Patricije
26 Rufin, Zefirin, Jadranko
27 Monika, Honorat, ^aslav
28 22. kr. god. Augustin, Tin, Gustav, Pelagije
P
29
U
^
30 Feliks i Adaukt, Gaudencija
31 Rajmund, Rajko, Optat, @eljko
21. kr. god.
Pio X. papa, Hermogen
Sv. Bartol apostol
, Beri{a
Mu~eni{tvo Ivana Krstitelja
strana 11
SVE [email protected] AKADEMSKI KORACI
FAMOVCI VE] U EVROPI
NOVA ZGRADA FAM-a
I
zgradwa velelepne zgrade Fakulteta za
menaxment u Sremskim Karlovcima bi}e
zavr{ena do 15. septembra, a taj poduhvat u
delo u`urbano sprovode radnici ~ak ~etiri izvo|a~a kojima su povereni ovi poslovi. Re~ je o tzv. ekolo{ki p
„ ametnoj
zgradi“, povr{ine 2.800 kvadratnih metara, sme{tenoj u
neposrednoj blizini magistralnog puta M-22.
- Bi}e to moderno zdawe nameweno studentima
Fakulteta za menaxment, a u skoroj budu}noti oko 800 studenata, ima}e na raspolagawu sportsku dvoranu i bazen otkriva samo deo iz {iroke lepeze budu}ih sadr`aja dekan
prof. dr Du{an Risti}.
U prizemqu nove zgrade Fakulteta bi}e dva kompletno opremqena amfiteatra, na prvom i drugom spratu su
u~ionice, a u potkrovqu }e biti sme{teni kabineti i administrcija.
UPIS
Fakultet za menaxment prima prijave za upis na akreditovane studijske progrme do 20. septembra 2011. godine. Svi studijski programi osnovnih akademskih studija su, odlukom Nacionalnog saveta za visoko obrazovawe, akreditovani: menaxment u medijima,
menaxment u informatici i operativni menaxment.
Osnovne akademske studije na ovoj visokoobrazovnoj ustanovi traju tri godine, a studije su vrednovane sa 180 ESPB.
Sedi{te Fakulteta za menaxment je u Novom Sadu, u Ulici Vase Staji}a 6, a studijski program m
„ enaxment u medijim“ sme{ten
je u Sremskim Karlovcima, Trg patrijarha Brankovi}a. Nova zgrada FAM-a, i zvani~no sedi{te Fakulteta, bi}e u Wego{evoj 1a, a
budu}i rektorat bi}e sme{ten u Ma`urani}evoj 7.
U toku je i upis u Visoku {kolu strukovnih studija za menaxment i poslovne komunikacije u Sremskim Karlovcima. Na jedan
od dva ponu|ena studijska progrma, menaxment trgovine i marketing i menaxment poslovnih komunikacija, mogu se upisati kandidati
koji imaju III ili IV stepen stru~ne spreme. Najavqeno je da }e {kola stipendirati po jednog studenta sa najboqim rezultatima na oba
smera.
Za upis je potrebno doneti diplomu i svedo~anstva sredwe {kole, izvod iz mati~ne kwige ro|enih i tri fotografije 3,5 h
4,5 cm. Upis traje do 1. oktobra, a informacije se mogu dobiti u studentskoj slu`bi svakog radnog dana od 9 do 15 ~asova, a za potpunije informacije rezervisani su i telefni: (021) 881-862, 882-892 i (065) 881-8620. Visoka strukovna {kola se nalazi u Ulici mitropolita Stratimirovi}a br. 110.
EKOLO[KI CENTAR
GRADWA PRVE [email protected] ZGRADE
I
zgradwa prve samoodr`ive zgrade u Srbiji, u koju }e biti ukqu~eni svi principi energetske efikasnosti, trebalo bi da
bude zavr{ena do kraja godine. Gradili{nu tablu je sve~ano otkrio dr`avni sekretar Ministarstva `ivotne sredine,
rudarstva i prostornog planirawa Miladin Avramov koji je, nagla{avaju}i da je ovo zapravo po~etak odr`ive gradwe,
rekao da su ovakvi objekti potrebni radi edukacije mladih, ali i podizawa svesti starijih.
Re~ je o dogradwi postoje}eg objekta Ekolo{kog centra u Sremskim Karlovcima, a sun~ani kolektori }e obezbediti
toplu potro{nu vodu, dok }e grejawe biti obezbe|eno sistemima
koji koriste geotermiju i to tako da zimi greju a leti hlade, uz
minimalan utro{ak prirodnih resursa. Predvi|en je i pre~ista~
sanitarnih otpadnih voda. Objekat }e biti dodatno izolovan po
ideji pasivne ku}e, kako se ne bi rasipala energija koja se dovodi u wega. Kako bi se maksimalno {tedela energije, predvi|ene
su {tedqive sijalice i senzori.
Zgrada }e, ukazuju u Ekolo{kom centru, biti spona
izme|u nauke, obrazovawa i privrede. Koristi}e se za edukaciju
u oblasti za{tite `ivotne sredine, podizawe ekolo{ke svesti
razli~itih ciqnih grupa, promovisawe ekolo{kih inovacija,
zatim za promociju eko-gradwe, a slu`i}e i za svojevrsno
postavqawe standarda u oblasti odr`ive arhitekture u Srbiji.
Arhitekta projekta Nemawa Mili~i} isti~e da je
takav projekat u pore|ewu sa konvencionalnim sistemima
skupqi, ali dugoro~no gledano saoodr`iva zgrada sama sebe
isplati i to nezavisno od cene nafte i ostalih derivata.
Predsednica Pokreta gorana Vojvodine Jelena Jevti}
ka`e da |e izgradwa objekta, kao prve samoodr`ive zgrade, koja obuhvata i sve sisteme obnovqivih izvora energije, doprineti poboq{awu
kvaliteta turisti~ke ponude, kao ~uvara tradicije Sremskih Karlovaca, ali }e istovremeno predstavqati i korak ka savremenom principu, koji je danas u Evropi svakodnevica. Ona je dodala da }e se potruditi da Sremski Karlovci postanu centar odr`ive energije i energetski efikasnog sistema gradwe.
strana 12
HITNA MEDICINSKA POMO]
MINUTI KOJI @IVOT ZNA^E
Dr Zoran [trbac
na~elnik medicinske slu`be
Z
avod za hitnu medicinsku pomo} ima osam urgentnih ekipa u gradu i okolnim mestima. U ambulanti u Petrovaradinu sme{tena je ekipa koja pru`a hitnu medicinsku pomo} svakog dana, 24 sata, stanovnicima Petrovaradina, Bukovca, Sremske
Kamenice, Starih i Novoh Ledinaca, kao i obolelim i povre|enim na podru~ju op{tine Sremski
Karlovci. Osim zbriwavwa urgentnih stawa, svakodnevno je orgnizovan i sanitetski prevoz
pacijenata, kao i prevoz bolesnika na hemodijalizu.
Zavod za hitnu medicinsku pomo}
uskoro }e na prometnim mestima u
Novom Sadu postaviti jo{ {est,
pored ~etiri postoje}a, aparata za
pru`awe prve pomo}i (AED). Da li
}e ovaj aparat biti dostupan
stanovnicima, kao i brojnim posetiocima Sremskih Karlovaca?
Za sada planiramo da postavimo jo{ {est
automatskih eksternih defibrilatora na prometnijim mestima u Novom Sadu, a za postavqawe na drugim lokacijam,
ukqu~uju}i tu i Sremske Karlovce, neophodna je inicijativa
lokalne samouprave. Po`eqno je da ure|aj bude postavqen na
Trgu Branka Radi~evi}a, zbog velikog broja qudi ili u
Magistrtu. Zavod }e obezbediti odgovaraju}u obuku laika za
rukovawe sa AED-om.
Da li `iteqi Sremskih Karovaca mogu da se prijave za
poha|awe obuke za pru`awe prve pomo}i kod akutnog zastoja srca, kome i kada treba da se obrate?
Instruktori Zavoda za hitnu medicinsku pomo}
obu~avaju gra|ane kako da ovladaju postupcima u slu~aju
akutnog sr~anoj zastoja, koji do dolaska ekipe hitne pomo}i
mo`e da spse `ivot. Obuka je nmewena i pacijentima koji su
imali akutni infarkt miokarda i koji su zbog toga visokorizi~na grupacija za naprasnu sr~anu smrt. Re~ je o projektima
“Moje srce u tvojim rukama” i “Minuti koji `ivot zna~e”.
Zainteresovani gra|ani Sremskih Karlovaca mogu da se prijave svakog radnog dana od 7 do 14 ~asova glavnom medicinskom
tehni~aru Hitne pomo}i na telefon (021) 64-00-125, a obuka se
organizuje u Edukativnom centru u Novom Sadu, u Vr{a~koj 28.
Da li se Karov~ani `ale za{titniku pacijentovih prava i
kakve primedbe upu}uju?
Stanovnici Sremskih Karlovca, kao i Novosa|ani,
primedbe upu}uju za{titniku pacijentovih prava Zavoda za
hitnu medicinsku pomo}, u Vr{a~koj 28. Do sada smo imali samo
jednu `albu pacijenta iz Sremskih Karlovaca, koja je re{ena
striktno po{tuju}i zakonsku regulativu.
Dosta nekada{wih vikend ku}a pretvoreno je u objekte za
stanovawe, a neozna~ene ulice i nedostatak ku}nih brojeva, ekipama na terenu pri~iwava velike te{ko}e. Koliko
je realno da se, uz pomo} Op{tine, re{e bar problemi u
vezi sa postavqawem tabli sa nazivima ulica i ku}nim
brojevima, kao i da se osigura prohodnost puteva u zimskom
periodu?
Zavod je nekoliko puta morao da interveni{e zbog
navedenih problema u Gradu Novom Sadu, a siguran sam da
inspekcijske slu`be imaju dovoqno ovla{}ewa da brzo i u
celosti re{e uo~ene probleme. U poslu u kome svaki minut
zaista puno zna~i, ovakva vrsta nemara ne mo`e da se
toleri{e. Naravno, re{avwe problema na koje sada ukazujemo
pomo}i }e ekipama hitne pomo}i, ali i vatrogscima, policiji i
ostalim slu`bama.
Va`no je naglasiti da bi bilo uputno razdvojiti vi{e
ulica koje nose isti naziv, kao na primer Doka, ^erat,
Sarajevska i Balkanska ulica. U Sremskim Karlovcima sam svojevremeno radio kao lekar i znam koliko je vremena nepotrebno
izgubqeno tragaju}i za pravom adresom gde se nalazi pacijent.
Prohodnost puteva u zimskom periodu je u nadle`nosti
lokalne samouprave, ali direktno uti~e na vremenski interval
dolaska ekipe na mesto dog|aja, posebno kod intrvencija prvog
reda hitnosti. Moram da naglasim da je na{im ekipama u proseku
potrebno 6,17 minuta za stizawe na intervencije prvog reda hitnosti, a evropski stndari su do 8 minuta.
Objekat ambulante u Sremskim Karlovcima ne obezbe|uje
adekvatan prilaz vozilima hitne pomo}i, a onemogu}en je i
prilaz objektu iz Kara|or|eve ulice, jer je saobra}ajnim
znacima odre|eno da je ulica pokraj zdravtvene ustanove
jednosmerna.
Da li postoje pokazateqi o broju pru`enih zdravstvenih
usluga na podru~ju op{tine Sremski Karlovci, odnosno o
kakvim se intervencijama radi?
Sve zdravstvene usluge na teritoriji Sremskih
Karlovaca se evidentiraju i sa`imju u jedinstvenu bazu
Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe. Za prethodne
tri godine imamo i evidenciju svih intervencija po redovima
hitnosti. Me|utim, na{a evidencija je jedinstvena, odnosno
podru~je Sremskih Karlovaca nije posebno izdvojeno. Bitno je,
ipak, naglasiti da nije uo~eno pojavqivwe odre|ene patologije, odnosno zna~ajnije grupisawe na odre|enim lokacijma.
U interesu obolelih i povre|enih je da se {to
pre obezbedi odgovaraju}i prilaz vozilima hitne
pomo}i. Zavod za hitnu pomo} }e podr`ati svaku inicijativu koja }e obezbediti br`i i efikasniji rad urgentnim ekipama.
strana 13
CRVENI KRST SREMSKI KARLOVCI
BEZGRANI^NA HUMANOST
C
rveni krst Sremskih Karlovaca organizovao je 8. jula u Osnovnoj {koli “23. oktobar” tre}u ovogodi{wu akciju dobrovoqnog davawa krvi. @equ da poka`u svoju humanist imalo je 35 na{ih sugra|ana, ali je krv dalo
wih 27. Zbog zdravstvenih tegoba osmoro Karlov~ana }e sa~ekati slede}i dolazak mobilne ekipe Zavoda za
transfuziju krvi u Sremske Karlovce.
Ohrabruje podatak da je me|u davaocima ovoga puta bilo i dvoje koji
su prvi put dali krv.
Vre}ice krvi 15 puta su napuwene „A“ krvnom grupom, {est davalaca
imalo je „O“, pet „B“, a samo jedan je darovao krv „AB“ krvne grupe.
Do kraja godine Crveni krst }e u Sremskim Karlovcima organizovati
jo{ jednu akciju dobrovoqnog davawa krvi - 7. oktobra u prostorijma Osnovne
{kole.
Dobrovoqni davaoci krvi posetili su 9. jula bratsku organizaciju
Crvenog krsta u Vrwa~koj Bawi, gde su se, zajedno sa prijateqima iz jo{ devet
op{tinskih organizacija Crvenog krsta, prikqu~ili tradicionalnoj akciji
dobrovoqnog davawa krvi. Dragocenu te~nost dali su Jelka Jankovi} (80),
Stjepan Boka (36), Slavko ]ur~in (19) i Ana (12) i Lazar Petrovi} (55).
Op{tinskoj organizaciji Crvnog krsta u Sremskim Karlovcima
uru~eno je nedavno priznawe „Najhumanija sredina“ u 2010. godini sa zavidnom
motivacijom i brojem davalaca krvi u odnosu na ukupan broj stanovnika
(5,59%).
Ina~e, krv mo`e dati svaka zdrava, punoletna osoba
NARODNA KUHIWA
od 18 do 65 godina `ivota, koja zadovoqava grani~ne vrednosti hemoglobina. Mu{karci krv mogu dati svaka tri, a `ene
Narodna kuhiwa u Sremskim Karlovcim, zbog renovisvaka ~etiri meseca.
rawa, ne}e raditi u avgustu. Korisnicima Narodne kuhiwe
Krv ne mo`e dati osoba koja ima mawe od 50 kg, ima uru~eni su paketi hrane za ovaj mesec, a redovan rad i podela
simptome prehlade, odnosno neke druge bolesti ili se ne ne jednog kuvanog obroka za 200 korisnika po~iwe u septembru.
Od septembra po~iwe i redovna revizija korisnika
ose}a dobro. Osim toga, krv nije mogu}e dati ni ukoliko se
izmeri suvi{e visok ili nizak pritisak, ukoliko se uo~e Narodne kuhiwe, a socijalno ugro`eni treba da od Centra za
promene na ko`i (infekcija, osip, gqivi~na oboqewa...), ako socijalni rad obezbede odgovaraju}u potvrdu o svom nezavidnom materijalnom stawu.
nije pro{lo sedam dana od va|ewa zuba i mawih stomatolo{kih
intervncija, odnosno ukoliko nije proteklo {est meseci od
probadawa tela i ko`e (pirsing), tetovirawa, hirur{kih intervencija ili transfuzije krvi. Tako|e, osobe `enskog pol ne mogu
da daju krv ukoliko se nalze u fazi redovnog mese~nog ciklusa.
XV LETWA [KOLA SRPSKOG JEZIKA, OBI^AJA I KULTURE
AMBASADORI SREMSKIH KARLOVACA
D
vadesetpet sredwo{kolaca iz dijaspore,
zajedno sa vr{wacima iz lokalne zajednice,
sticalo je i pro{irivalo i ove godine svoja
znawa iz srpskog jezika, istorije, etnologije i pouke o veri,
poha|aju}i od 2. do 12. jula u Sremskim Karlovcima Letwu
{kolu srpskog jezika, obi~aja i kulture.
Mladi iz Australije, SAD, Rumunije i Makedonije
obi{li su Stra`ilovo, fru{kogorske manastire, Suboticu i
Pali}, a posetili su Novi Sad i Petrovaradinsku tvr|avu,
kako bi se jo{ boqe upoznali sa kulturno-istorijskom
ba{tinom i prirodnim vrednostima na{e zemqe.
Organizator Letwe {kole srpskog jezika, obi~aja i
kulture je Kreativni klub “Eduko” u saradwi sa Mitropolijom
Australijsko-novozelandskom, a pokroviteq je Ministarstvo
vera i dijaspore. [kolu su podr`ali Vlada Vojvodine,
Ministarstvo
prosvete,
Op{tina
Sremski Karlovci, kao i Matica srpska
i Vukova zadu`bina.
Polaznike Letwe {kole primio je episkop sremski Vasilije, a
u~esnike su u Karlova~koj gimnaziji
posetili i uru~ili im prigodne poklone
pomo}nik ministra vera i dijaspore
Vukman Krivoku}a i predsednik
Skup{tine dijaspore dr Slavomir
Gvozdenovi}.
- Ministarstvo vera i dijaspore podr`ava ovu, kao i ostale letwe
{kole i kampove za mlade iz dijaspore,
kako bi {to vi{e mladih do{lo u maticu
strana 14
i tako boqe upoznali zemqu predaka, {to }e doprineti
ja~awu veza dijaspore i matice - istakao je Vukman
Krivoku}a.
Polaznicima Letwe {kole u Sremskim Karlovcima
obratio se i predsednik Skup{tine dijaspore dr Slavomir
Gvozdenovi}, koji je kazivaju}i svoju poeziju ukazao na to da je
privilegija boraviti u Sremskim Karlovcima, izvori{tu
srpske duhovnosti i kulture.
Zahvaquju}i na poseti i poklonima, predsednik
Kreativnog kluba “Eduko” mr Miladin Kalini} je naglasio da
to shvata kao priznawe za rad i misiju Letwe {kole, gde mladi
iz dijaspore osna`uju svoja znawa o srpskom jeziku, veri, kulturi i istoriji i po povratku ku}ama postaju mali ambasadori
Sremskih Karlovaca. On je podsetio da je ovogodi{wa {kola
15. po redu, kroz koju je do sada pro{lo oko 650 mladih.
ME\UNARODNA NAGRADA “BRANKO RADI^EVI]”
LAUREAT KEROL EN DAFI
@
iri Brankovog kola u sastavu Nenad Gruji~i}, Milena Bori} i Dragan Kolunxija, odlu~io
je da me|unarodnu nagradu “Branko Radi~evi}” dodeli uglednoj britanskoj pesnikiwi Kerol
En Dafi za weno ukupno pesni~ko delo.
Pesnikiwa i dramska spisateqica Kerol En Dafi bila je urednik ~asopisa za poeziju “Ambit” i
redovni kwi`evni kriti~ar u raznim listovima i medijima. @ivi u Man~esteru, gde je umetni~ki direktor [kole za
kreativno pisawe na Univerzitetu.
Objavila je zapa`ene kwige pesama: “Stoje}i gola” (1985),
“Prodavaju}i Menhetn” (1987), “Druga zemqa” (1990), “[krto vreme” (1993),
“Svetske `ene” (1999), [email protected] gospeli” (2002), “Zanos” (2005), “Qubavne
pesme” (2010) i druge. Zatim, va`ne zbirke pesmama za decu: “U susret
pono}i” (1999), “Podvodna farma” (2002), “Vodi~ kroz rokenrol za dobru
decu” (2003), “Div Doris” (2004), “Zoolo{ki vrt Mesec” (2005), “Kradqivac
suza” (2007) i druge. Napisala je i poznate drame: “Uzmite mog mu`a”
(1982), “Pe}ina snova” (1984), “Male `ene, veliki de~aci” (1986),
“Gubitak” (1995) i druge, a priredila je i nekoliko antologija poezije.
Kerol En Dafi dobitnik je uglednih nagrada: Samerset mom,
Dilan Tomas, nagrada [kotskog umetni~kog saveta (tri puta), Forvard,
Vajtbred, T.S. Eliot, Erik Gregori, Lenan i druge.
Pre dve godine kraqica Elizabeta Druga odlikovala je Kerol
En Dafi visokom titulom “Pesnik Laureat” (Poet Laureate).
- Poezija Kerol En Dafi demistifikuje kanonizovane
Kerol En Dafi
predlo{ke sveta i razara malogra|ansku svest o nepromewivosti qidskih navika i obi~aja. To se naro~ito ogleda u autenti~nom osvetqavawu ambivalenstnog odnosa mu{kog i `enskog
principa, braka i qubavi - isti~e direktor Brankovog kola Nenad Gruji~i}. - Ona tako istra`uje i uslo`wava poreklo mitskih stereotipa otkrivaju}i pritom stvarnosne izvore sleve i nemo}i takozvanih velikana. Satiri~na i humorna, u stalnoj slu`bi preispitivawa etabliranih oblika emocije i racija, ova originalna poezija se uznosi do superiornih nivoa groteske i sarkazma - zakqu~uje Gruji~i}.
Dosada{wi laureati me|unarodne nagrade “Branko Radi~evi}” su Vje~eslav Kuprijanov ([vajcarska), Filip
Tanselen (Francuska), Naso Vajena (Gr~ka), Nikita Danilov (Rumunija) i Valerij Latiwin (Rusija).
Nagrada “Branko Radi~evi}” sastoji se od {tampawa kwige laureata na srpskom jeziku. Istaknutoj britanskoj
pesnikiwi Kerol En Dafi nagrada }e sve~ano biti uru~ena na jubilarnom, 40. Brankovom kolu, koje }e biti odr`ano
od 9. do 19. septembra u Sremskim Karlovcima, Stra`ilovu i Novom Sadu.
KULTURNI CENTAR „KARLOVA^KA UMETNI^KA RADIONICA“
SANACIJA GALERIJE
Q
ubiteqi umetnosti ne}e ostati uskra}eni
za vrhunske kulturne doga|aje u na{em
gradu, a ovogodi{wa jesewa sezona trebalo
bi da bude znatno sadr`ajnija nego prethodne.
Prili~no sumorna slika Galerije Kulturnog centra
„Karlova~ka umetni~ka radionica“ ovih dana dobija `eqenu
fizionomiju. Uz podr{ku lokalne samouprave i Fakultet za
menaxment, zapo~eta je rekontrukcija galerije, a posebna
pa`wa, kako isti~e predsednik Upravnog odbora Kulturnog
centra @arko Dimi}, bi}e posve}ena sanaciji poda i revitalizaciji prozora.
- Uspostavili smo poslovne kontakte sa predstavnicima turske Agencije za me|unarodnu saradwu i razvoj
„Tika“, koji su
izrazili `equ
da nam pomognu,
tako da sa puno vi{e optimizma o~ekujemo re{avawe te{ko}a koje nam
prakti~no onemogu}avju rad - isti~e Dimi}.
Svi termini do kraja godine su popuweni vrednim programskim
sadr`ajima, a ve} od septembra po~iwu projekcije dokumentarnih filmova i organizovawe kwi`evnih ve~eri. Pred kraj godine bi}e organizovn i tradicionalni Novogodi{wi likovni salon, a `eqa je i da se
organizuju predavawa o pro{losti Sremskih Karlovaca.
Za 21 godinu postojawa Kulturni centar „Karlova~ka umetni~ka
radionica“ objavio je oko 200 naslova, a poseduje i respektibilnu
zavi~ajnu zbirku sa vi{e od 500 likovnih dela nastalih na pre|a{wim
umetni~kim kolonijama i salonima.
strana 15
FUDBALSKI KLUB [email protected]
MIJATOVI] NA ^ELU SKUP[TINE
P
redsednik Skup{tine Fudbalskog
kuluba “Stra`ilovo-Milan” od 28.
jula je Miodrag Braca Mijatovi},
nekada{wi igra~ i dugogodi{wi ~lan uprave ovog
sportskog kolektiva. Ovo su odlu~ili ~lanovi
Skup{tine, nakon {to je na tu funkciju ostavku dao
Branislav Puno{evac, pravdaju}i taj potez novim
obavezama.
FK
“Stra`ilovo-Milan”
u
narednoj
prventvnoj sezoni igra}e u Podru~noj ligi Novog
Sada, nakon {to su u minuloj sezoni ubedqivo osvojili prvo mesto u Novosadskoj ligi.
OD SEPTEMBRA UPIS NOVIH ^LANOVA
KARATISTI PO^IWU PRIPREME
S
remskokarlova~ki karatisti po~e}e pripreme za predstoje}u tkmi~arsku sezonu 15. avgusta u Sportskom
centru “Dvorska ba{ta”. Radi}e se dva puta dnevno: pre podne je rezervisano za fizi~ke pripreme
karatista, a vreme u popodnevnim ~asovima nameweno je za korekciju tehnike.
Do kraja godine na{i karatisti u~estvova}e na “Budapest Open” u Ma|arskoj, a sa velikim nadama o~ekuje se
Svetsko prvnstvo u Maleziji. Na dres sa dr`avnim grbom pretenduju Stefan [olevi}, Aleksandar Tintor i Tawa
@uni}.
Karate klub “Impuls” upisiva}e od 1. septembra nove ~lanove u [kolu karatea i korektivne gimnastiku za decu
od ~etiri do pet godna, od {est do sedam godina i od osam do deset godina. Detaqnije informacije mogu se dobiti
pozivon na broj telefona (021) 881-357 ili e-po{tom: [email protected]
ORJENTIRING KLUB [email protected]
VICE[AMPIONI PETROVDANSKOG MARATONA
^
lanovi Orijentiring kluba „Stra`ilovo“
osvjili su ekipno vice{ampionsku titulu na
22. Petrovdanskom mini maratonu 12. jula u
Staroj Gajdbri. U konkurenciji pedesetak u~esnika, na{i
takmi~ari Petar [ari}, Aleksandar Petrovi}, Predrag
^avi} i Borislav Stevanovi}, uspe{no su savladali
deonicu dugu 14 km, od Ba~ke Palanke do Stare Gajdobre,
i postali vlasnici pehara Saveza za sport Ba~ke
Palanke. Najboqi rezultat imo je Petar [ari} (54,07),
koji je kroz ciq pro{ao sa zaka{wewem od 10,06 minuta
iza pobednika, Sa{e Stoli}a iz Beograda.
U organizaciji SD „Jasenice“ od 12. do 17. jula
odr`ano je pojedina~no orijentiring takmi~ewe „Kopaonik
Open 2011“, na kojem je nastupilo vi{e od 300 takmi~ara,
me|u kojim je bilo znatno vi{e inostranih u~esnika.
U najja~oj `enskoj konkurenciji boje na{eg kluba
branila je Sla|ana Jovanovi}, koja je u ukupnom plasmanu zauzela ~etvrto mesto.
Sremskokarlova~ki orijentirci i ove godine nastavili su lepu tradiciju u~estvovwa na Kunfeherto kupu,
na krajwem jugozapdu Ma|arske. Tropska vrelina nadja~ala
je `equ na{ih takmi~ara, a uprkos prelepim predelima
@upanije Ba~-Ki{kun, zabele`eni su skromniji rezultati
u pore|ewu sa nastupima prethodnih godina. Petar [ari}
(senior) zauzeo je 11. mesto, Ana Kuzmanovi} (seniorka)
bila je {esta, dok je Predrag ^avi} (mla|i veteran) osvojio osmo mesto. Ipak, sjajan nastup na ovom takmi~ewu imao
je Borislav Stevanovi} u kategoriji „starijih veterana“,
koji je osvojio bronzanu medaqu.
strana 16
SPORT
SUSRETI SINDIKATA UPRAVE SRBIJE
POBEDILO [email protected]
^
lanovi sindikata Op{tinske
uprave
Sremskih
Karlovaca
u~estvovali su na 37. susretima
sindikata uprave Srbije, koji su odr`ani krajem juna u
Sokobawi. U konkurenciji od 1.450 takmi~ara, Karlov~ani su
nastupili pod ~uvenim olimpijskim motom Pjera de Kubertena
(Pierre de Coubertin) “Va`no je u~estvovati”.
U~esnici su se nadmetali u 22 discipline.
Susretima su prisustvovale i delegacije sindikata
uprava Kipra, Crne Gore i Republike Srpske.
Za vreme odr`avawa 37. sindikalnih susreta odr`an je
i izbor za MIS igara.
DVEDESETA KINOLO[KA [email protected] „CAC SREMSI KARLOVCI“
NAJLEP[I PAS AMERI^KI KOKER [PANIJEL
K
inolo{ko
dru{tvo
„Dunav“
iz
Sremskih Karlovaca organizovlo je na
Stra`ilovu 16. jula 20. izlo`bu pasa
svih rasa „CAC Sremski Karlovci“. Prijavqeno je ~ak
417 pasa iz 14 evropskih dr`ava.
Najlep{i
pas
jubilarne
nacionalne
kinolo{ke smotre je ameri~ki koker {panijel Pbj’s
Frawcky My Dear, drugi je sibirski haski White
Sunday’s like It Bumble, a tre}i espawel breton Don.
Za najlep{eg mladog psa presti`ne
kinolo{ke manifestacije progl{en je ameri~ki
koker {panijel - Pbj’ s Frawcky My Dear (vlasnik:
Dalibor Rehak), vice{ampionsku titulu poneo je
nema~ki ov~ar Gringo Uhtil Death Loyal (vlasnik:
Petar Suvo~arevi}), dok je tre}eplasirani bio
ma|arski hrt - Edition Speciale Des Princes De Kazan
(vlasnik: Natalia Volihard).
U kategoriji „bebe“ (3 do 6 meseci) BIS za
najlep{eg psa progla{en je sredwi {naucer Clytnia
Pepper Grand Colvera, vlasnika Vladimira Zrni}a,
dok je laskavo priznawe u ne{to starijoj grupi
„Pappy“ (6 do 9 meseci) BIS poneo doberman Tiny
Troubless od Telepa, vlasnika Ane Berg. Najpep{i par
su argentinski psi iz odgajiva~nice „Don Dikson“
FCI
grupa
PAS
VLASNIK
I FCI
Nema~ki ov~ar
Gringo uhtil Death Loyal
II FCI Doberman
Princess Pariss Di Altobello
III FCI Zapadno-{kotski beli terijer North Wind Dei Melograni
IV FCI Jazavi~ar kratkodlaki
Hannibl V. Hojuri
V FCI Sibirski haski
White Sunday’s like It Bumble
VI FCI Bigl - Basic Drive’s Just Start
Petar Suvo~arevi}
VII FCI Espawel breton - Don
Rada Budimirovi}
VIII
Ameri~ki koker {panijel
FCI
Pbj’s Frawcky My Dear
XI FCI Sredwa pudla (crna)
Risdan ’s Kisses N Hugs
X FCI Mali italijanski hrt
Dalibor Rehak
Katarina Ristnovi}
Ana Temi{anovi}
Judit Rak
Mirjana Prpi}
Helena Hajek
Daniela Risdan
Natalia Volihardt
Slobodana
Bunarevi}a,
a
najlep{a grupa su {arplninci iz
odgajiva~nice
„Varga’s”,
vlasni{tvo I{tvana Varge.
Ocewivawe pasa bilo
je povereno kinolo{kim sudijama
Sre}ku Kuki}u (I i IX FCI grupa) iz
Hrvatske, Mitku Ilknovskom (II
FCI grupa) iz Makedonije, Tiboru
Gereu (II FCI grupa), Vladimiru
Mihaq~i}u (III FCI grupa - tip
„Bull“), iz Srbije, Neboj{i @uni}u
(III FCI grupa - ostali terijeri),
[tefici Lazi} (IV, V, VI FCI grupa)
iz Srbije, Petru Stojkovi}u (VII
FCI grupa) iz Srbije i Pan~u
Dameskom (VIII i X FCI grupa) iz
Makedonije. Delagat Kinolo{kog
saveza Srbije bio je dr Mahmud Al
Dagistani.
strana 17
CRNA
HRONIKA
NENAD D. PO^INIO SEDAM KRIVI^NIH DELA
DOLIJAO PQA^KA[ VIKENDICA
P
olicija u Sremskim Karlovcima rasvetlila je operativnim radom sedam krivi~nih dela te{kih
kra|a, po~iwenih na podru~ju op{tine od aprila do juna ove godine.
Zbog postojawa sumwe da je po~inio ova nedela, sremskokarlova~ka policija podnela je krivi~nu prijavu
protiv Nenada D. (1977) iz Petrovaradina. Re~ je o delima koja su kvalifikovana kao “te{ka kra|a” a po~iwena su
na teritoriji op{tine Sremski Karlovci. Nenad je krao sve {to mu je do{lo pod ruku, a to mu i nije bilo posebno
te{ko jer je u Petrovaradinu samo formalno prijavqen, a `iveo je u vikendici u Dobrilovcu, koja teritorijlno pripada in|ijskoj op{tini.
Osumwi~eni je ulazio u vikend ku}e, na potesu Dobrilovac i Ravni Banstol, iz kojih je, kako se sumwa, krao
stvari koje je kasnije prodavao na novosadskim pijacama. Uostalom, sremskokarlova~ki policajci su ga i prona{li
na Temerinskoj pijaci u Novom Sadu kako prodaje ukradene stvari.
[teta pri~iwena ovim krivi~nim delima je velika, a za sada se zna da su o{te}eni vlasnici vinend ku}a
iz Beogrda, Novog Sada, Sremskih Karlovaca, Zemuna, Beograd i Popinaca.
Da je pravda spora odavno je poznato, ali za pokradene vlasnike vikendica, sude}i prema brzini kojom se
ovakva dela sankcioni{u, ona je o~igledno i nedosti`na. U prilog ovakvoj “dijagnozi” ide i podatak da je za zbog
te{kih kra|a policija protiv Nenada D. ve} ranije podnela ~etiri krivi~ne prijave.
Pusto{ewe vikendica za lopove ~ini se veoma unosnim poslom. Podse}amo, sremskokarlova~ka policija
je 22. marta ove godine u me|umesnom autobusu zatekla Petra J. (1993.) iz Bawe Koviqa~e i Igora T. (1979.) iz
Vladimiraca, selo Dragojevac, kako prenose ukradene predmete iz vikendica koje se nalaze u sremskokarlov~kom
ataru. Tada je operativnim radom rasvetqeno ~ak 13 krivi~nih dela, koja su kvalifikovana kao “kra|a”, “te{ka
kra|a” i “uni{tewe tu|e stvari”.
DESET SATI BEZ @ELEZNI^KOG SAOBRA]AJA
ISKLIZNULA LOKOMOTIVA
N
a pruzi Beograd - Novi Sad izme|u `elezni~kih stanica ^ortanovci i Karlova~ki vinogradi 11.
jula u 10.55 sati, iskliznula je lokomotiva me|unarodnog teretnog voza koji je sa severa saobra}ao
ka Dimitrovgradu. O{te}eno je 45 metara pruge, pa je `elezni~ki saobra|aj izme|u Beograda i
Novog Sada bio u prekidu 10 sati.
Za putnike me|unarodnih vozova izme|u Beograda i Budimpe{te tokom dana bio je organizovan autobuski
prevoz, dok su u unutra{wem saobra}aju putni~ki vozovi saobra}ali iz glavnog grada samo do In|ije, a iz Subotice
do Novog Sada.
OP[TINA DAROVALA VOZILO POLICIJI
LADA „KALINA“ [email protected] VOZNI PARK
O
p{tina Sremski Karlovci darovala je
novo vozilo Lada „Kalina“ Policijskoj
stanici u Sremskim Karlovcim, kako bi
re{ila goru}i problem nedostatka vozila, koji je jedan
od uslova za nastavak efikasnog rda policije.
- Saradwa lokalne samouprave i policije je na
nivou objektivnih mogu}nosti. Na{ interes je da policija ima adekvatne uslove za rad, kako bi na najboqi na~in
odgovorila svakodnevnim obavezama koje se postavqaju
u gradu u kojem se svake godine organizuju brojne manifestacija i koji poseti nekoliko desetina hiqada turista - isti~e gradona~elnik Sremskih Karlovaca
Milenko Filipovi}.
Prema wegovim re~ima u na{ grad svake godine
do|e i nekoliko {efova dr`ava, kao i oko ~etrdesetak
~lanova diplomatskog kora, {to je svakako veliki profesionalni izazov. Naravno, svim ovim obavezama koje
prevazilaze lokalne okvire treba dodati i svakodnevne na suzbijawu kriminaliteta i naru{avawa jvnog
reda i mira, kao i aktivnosti koje se preduzimaju radi
pove}awa bezbednosti u saobra}aju, podsetio je
gradona~elnik Filipovi}. Uskoro se o~ekuje da }e biti
prire|eno i uru~ewe kqu~eva novog vozila, a najavqeno
strana 18
je da }e toj sve~anosti, izme|u ostalih, prisustvovati i
direktor policije, general-major Milorad Veqovi}.
Iz Op{tine najavquju da }e ve} naredne godine
Policijskoj upravi u Sremskim Karlovcima nabaviti
skuter, jer su iskustva gradova koji ve} imaju
„dvoto~ka{e“ pozitivna.
Iz mati~arske bele`nice
Ro
|
V e n ~ a n i
i
en
Jelena Atlagi} i Ilija Gluvi}
D
e
v
o
j
~
i
c
(1. jul 2011.)
e:
Marija Radi} i \or|e Plav{i}
Milica Davidov - Milka i Aleksandar
(2. jul 2011.)
(7. jul 2011.)
Wioletta Urszula Kozieja i Danijel Metiko{
Katarina Jovi~i} - Sanela i Rudolf
(16. jul 2011.)
(14. jul 2011.)
Ana Na| i \urica Stojanovi}
(23. jul 2011.)
D
e
~
a
c
i:
Neda Marinkovi} i Dario Brajenovi}
(23. jul 2011.)
Dimitrije Jawi} - Nata{a i Milo{
Rada Prole i Milivoj Vuji}
(6. jul 2011.)
(30. jul 2011.)
Alek Gaji} - Dragana i Marko
UMRLI u Sremskim Karlovcima:
Karlovcima
(19. jul 2011.)
Sergej Male{ - Bojana i Milomir
(24. jul 2011.)
Ogwen Radujkovi} - Mirjana i Dragan
(25. jul 2011.)
Nemawa [taki} - Jelena i Zoran
(26. jul 2011.)
Ogwen Kqaji} - Dijana i Dragan
(30. jul 2011.)
Stanislav [nur (16. 1. 1933 - 2. 7. 2011.) - Ivana
Ma`urani}a 28, Veronika Juhas (23. 6. 1933 - 7. 7.
2011.) - Pinkijeva 10, Anka Hang (14.7. 1922 - 11. 7. 2011.)Mato{eva 8, Jawa Miqevi} (18. 6. 1927 - 12. 7. 2011.) Mato{eva 29, Milka Borota (21. 9. 1926 - 20. 7. 2011.) Jakova Orfelina 35, Miodrag Petrovi} (2.6. 1937 14. 7. 2011.) - Patrijarha Raja~i}a 17, Dragan \or|evi}
(1. 4. 1972 - 21. 7. 2011.) - In|ija, Srpskocrkvena 24a,
Vidosava Milutinovi} (20.5. 1932 - 27. 7. 2011.) S
Patrijarha Raja~i}a 23
LU
P
MI
NU
S
PULS GRADA
DOM ZDRAVQA HRONI^NI BOLESNIK
(Ambulanta u Sremskim Karlovcima)
DOBROVOQNI DAVAOCI KRVI
(Akcija Crvenog krsta Sremskih Karlovaca)
strana 19
MANASTIRI KARLOVA^KE
MITROPOLIJE
STARO HOPOVO - NOVO HOPOVO
autor:
Mr Gordana Petk ovi}
MANASTIRI KARLOVA^KE
MITROPOLIJE
STARO HOPOVO - NOVO HOPOVO
Manastir Staro Hopovo u blizini Iriga podignut je izme|u 1496. i 1520. godine,
a za to je zaslu`an vladika Maksim Brankovi}. Turski dokumenti ga pomiwu u vi{e
navrata (1546, 1566-1569, 1578), a
doma}i izvori ~ak i ranije. Poreklo
imena manastira nije sasvim poznato.
Prema jednoj predpostavci, koju navodi i istori~ar Du{ko M. Kova~evi},
wegovo ime bi moglo da se pove`e sa
vlasnikom zemqi{ta u 14. veku vlastelinskom porodicom Hopoki.
Prvobitna manastirska crkva
bila posve}ena svetom Nikoli,
izgra|ena je od drveta, a u zemqotresu iz 1751. godine potpuno je stradala.
Nova crkva, koja je ubrzo podignuta
(tokom 1752-53. godine), posve}ena je
Staro Hopovo - litografija
svetom Pantelejmonu. Za wenu gradwu
zaslu`an je iguman manastira Novo Hopovo Zaharije Milivojevi}, jer je u tom periodu
Staro Hopovo bilo, na neki na~in, samo
„filijala“, odnosno metoh Novog Hopova.
Prema
nekim
saznawima
crkvu
su
najverovatnije gradili majstori iz okoline
Soluna - Teodor Kosta i Nikola Krapi}, a
izgra|ena je od kamena izva|enog iz
obli`weg kamenoloma. Crkva je osve}ena
1756. godine u januaru mesecu, kada je
{i{atova~ki arhimandrit Vi}entije je
Popovi} doneo osve}en antimins poslat od
strane mitropolita. Aprila 1760. godine
mitropolit Pavle Nenadovi} je, prilikom
osve}ewa kapele u Novom Hopovu, osve{tao
i novopodignutu crkvu u Starom Hopovu.
Ve}i slikarski i drvorezbarski radovi
izvedeni su od 1790. do 1793. godine. Jedan
od ktitora ovih radova bio je Georgi
Katra}i iz Iriga, a drugi jeromonah Jani}ije
iz manastira Kaleni}a. Smatra se da su preKompleks manstira Staro Hopovo na osnovu stone ikone u crkvi rad Janka Halkozovi}a.
zemqi{nih kwiga iz 1886. godine
Prvobitni ikonostas preslikao je i pozlatio 1837. godine Hristifor Petrovi}
iz Iriga, a godine 1901. preslikao ga je slikar Vasa E{ki}evi}. Prva zna~ajnija obnova crkve izvedena je izme|u 1819. i 1847. godine, u vreme hopovskog igumana Irineja
Radi}a. Tokom Drugog svetskog rata crkva je zna~ajno stradala, a delimi~no je
obnovqena 1952. i 1957. godine.
Manastirski konaci se prvi put pomiwu 1753. godine, a sa~iwavali su ih dve
kelije i kuhiwa. Oni su tokom pomenutog rata spaqeni.
Ostalo je zabele`eno da je iguman Vasilij Nedeqkovi} nabavio znatan broj kwiga
za manastirsku biblioteku. Manastirsko imawe ~inile su vodenice, livade, {ume i
vinogradi.
Godine 1949. manastir Staro Hopovo stavqen je pod za{titu dr`ave. U posleratnom periodu mona{ki `ivot u manastiru nije obnovqen.
Manastir Novo Hopovo, sme{ten
tako|e u blizini Iriga, osnovan je krajem
15. ili po~etkom 16. veka. Prema nekim
izvorima on je prva zadu`bina vladike
Maksima Brankovi}a. Prvi pouzdan
podatak o manastiru i manastirskoj crkvi
poti~e iz 1541. godine, a sa~uvan je na jednom mineju. Nekoliko godina kasnije, 1546,
manastir je zabele`en u turskom katastarskom defteru, u kojem mu je propisano i
godi{we davawe od 200 ak~i. Ve} prema
slede}em defteru, iz 1566/67. godine, manastiru je pove}ano godi{we davawe sa 520
na 720 aka~i. Zabele`eno je da je tada manastir isplatio i „otkup“ od 28.000 ak~i.
Zapisano je da je u 16. veku postojala mona{ka {kola, kao i to da su se pri manastiru
pisale kwige. Tokom slede}eg veka manastir se u pisanim izvorima pomiwe nekoliko
puta, uglavnom kada se izvode odre|eni radovi na manastirskoj crkvi, a 1688. godine
i po tome {to je spaqen i opqa~kan (tokom Velikog be~kog rata).
Prvobitna manastirska crkva posve}ena svetom Nikoli, prema predawu,
sagra|ena je jo{ 1490. godine. Me|utim, kako je ve} navedeno, crkva se prvi put pomiwe 1541. godine, kada su oslikani weni zidovi u oltaru i kubetu. Novija, dana{wa
crkva podignuta je 1576. godine zahvaquju}i porodicama Jov{i} i Bo`ani} iz Gorweg
Kovina, koje su bile weni ktitori. Jedan wen deo - oltar, naos, pevnice i kube `ivopisan je 1608. godine, a majstori su poreklom bili Grci. Zidovi u priprati
oslikani su mnogo kasnije, 1654. godine, a ktitora je bilo vi{e. Zidawe zvonika uz
crkvu izvedeno je izme|u 1750. i 1758. godine, a gradili su ga majstori nema~kog
porekla. Ktitor je bio tada{wi pakra~ki episkop Sofronije Jovanovi}. U zvoniku je
napravqena i ure|ena kapela posve}ena svetom Stefanu, koju je 1760. godine osvetio
tada{wi karlova~ki mitropolit Pavle Nenadovi}. Tokom 18. veka u kapeli su
~uvane mo{ti svetog Teodora Tirona. Znatna o{te}ewa, pored onog iz 1688. godine,
crkva je pretrpela tokom Prvog, a naro~ito tokom Drugog svetskog rata - minirani
zvonik o{tetio je krov, ikonostas je spaqen, a unutra{wost crkve demolirana.
Radovi na wenoj obnovi zapo~eti su 1949. godine.
Nije zabele`eno kada su podignuti prvobitni manastirski konaci, ali se wihova obnova pomiwe ve} 1641. godine. Jedan deo konaka podignut je 1728. godine zahvaquju}i ktitorstvu slavonskog episkopa Ni}ifora Stefanovi}a, a drugi deo konaka podignut je 1733. godine zalagawem jeromonaha Mojsija i Mihajla. Godine 1769. deo
}elija i trpezariju zidao je majstor Georgije Nikoli} iz Sremskih Karlovaca.
Kona~no zidawe konaka zavr{eno je 1774. godine.
U 16. i 17. veku manastir je bio druga rezidencija beogradsko-sremskih mitropolita. Po~etkom 18. veka u wemu je odr`an narodno-crkveni sabor na kojem se
raspravqalo o polo`aju Srba koji su se nalazili pod vla{}u austrijskog carskog
dvora.
Zanimqivo je da su u Hopovu, tokom austroturskog rata, 1788-1791. godine, boravili
kalu|eri manastira Kaleni}. Naime, tokom ovog
rata Turci su im zapalili manastir, pa su monasi
sa igumanom Josifom Vuka{inovi}em i crkvenim
utvarima pre{li u manastir Hopovo.
Manastir Novo Hopovo bio je zna~ajno kulturno sredi{te - posedovao je zna~ajnu biblioteku, u wemu je izvesno vreme radila mona{ka
{kola (putopisac Stefan Gerlah bele`i da „u
Beogradu nemaju {kole, pa dolaze u Hopovo da u~e
da ~itaju i pi{u“), a u 18. veku i `ivopisa~ka
{kola. Godine 1758. u manastiru je boravio i
ruski ikonopisac Vasilije Romanovi~.
Iste godine (1758) u manastiru Hopovo
zamona{io se Dimitrije Obradovi} i u mona{tvu
dobio ime Dositej. Dve godine potom Dositej je
napustio manastir i mona{ki ~in. Krenuo je na
put po Evropi gde je prihvatio ideje prosvetiteqstva i racionalizma. U svom delu @ivot i prikqu~enija on vrlo kriti~ki govori o
mona{tvu i sve{tenstvu uop{te.
U manastiru Novo Hopovo mona{ki ~in primio je i dr Irinej ]iri}, potowi
vladika ba~ki. Zamona{io ga je, pred Bo`i} 1908. godine, arhimandrit manastira dr
Avgustin Bo{wakovi}.
Zanimqivo je da su u Novom Hopovu uto~i{te na{le ruske monahiwe. One su u
manastir do{le posle Oktobarske revolucije, oko 1920, i u wemu ostale do 1943.
godine, kada je ovo svetili{te opustelo. Jedna od wih, majka Jekatarina, bliska
carskom dvoru i porodici Romanov, koja je bila i igumanija hopovskog manastira,
sahrawena je pored ulaza u manastirsku crkvu.
Manastir Novo Hopovo negovao je, jo{ od polovine 16. veka, kult svetog ratnika Teodora Tirona. On je hri{}anski svetiteq i velikomu~enik, ubijen 306. godine,
prvi svetac-za{titnik grada Venecije. Wegove mo{ti se i danas ~uvaju u hopovskom
manastiru.
Download

KORICA ZADNJA.qxp