B ilten M e sne za j e d ni ce “ L i m a n”
Limanske novine
Broj 2
l
j u l 2 0 1 0 . l w w w. m z l i m a n . o r g * m z l @ m z l i m a n . o r g
Poštovani sugrađani,
Evo i drugog broja vaših novina. Sudeći po izuzetno dobrim reakcijama na prvi broj, sviđa vam se da MZ ima svoje glasilo i to nam je
veoma drago.
Želimo vam prijatno leto.
Liman naš učinimo spokojnim,
kulturnim, mirnim, tolerantnim,
proširenom porodicom našom.
Vaša MZ “Liman”
U ovom broju:
O Milki Grgurovoj i ulici koja po njoj nosi ime!
Liman ske n o vin e - br o j 2 - ju l 20 1 0 .
1
PODUNAVLJE – BEOČIN a.d.
BEOČIN
TRGOVINSKO PREDUZEĆE NA VELIKO I MALO
Svetosavska 7-9, 21300 Beočin
tel : 021/ 870 - 250
e-mail: [email protected]
Naša kompanija uspešno se bavi trgovinom već duži vremenski period na širem području Vojvodine.
Kada je grad Novi Sad u pitanju, na teritoriji grada imamo čak 11 objekata, i to: u okviru MZ “Liman” –
Podunavlje, prod. br. 76 - nekadašnji “Gavrilović”, zatim MZ “Novo naselje” - STR “Sonja” - Toze Jovanovića
11, potom u Sremskoj Kamenici – ul. Radnička br.6 i V. Nazora 13; u Ledincima na čak tri lokacije - S.
Šolaje 15, Zmaj Jovina 31 i Dunavska 29; u Futogu – u ulici Lepe Radić 17, S. Marinković i Carice Milice
32; u Begeču u ulici Kralja Petra 46.
Potrošačima nudimo bogat asortiman prehrambenih i neprehrambenih proizvoda, bele tehnike, sitnih
kućnih aparata.
Ono što posebno izdvajamo jeste činjenica da hleb i druge pekarske proizvode nudimo po vrlo povoljnim cenama. Posedujemo sopstveni pogon – industrijsku pekaru, sa širokom lepezom proizvoda koja je
veoma popularna kod naših stalnih kupaca.
Pored napred navedenog, ističemo da u našim prodajnim objektima možete kupiti meso i mesne
prerađevine mesne industrije “Zmajevac” iz Iriga, koja je takođe u našem vlasništvu. Proizvode koje
nudi pomenuta mesna industrija plasiramo isključivo u sopstvenim objektima, stvarajući na taj način
prepoznatljiv brend i sliku jedne prave, domaće kompanije koja upravo zato i postoji, zbog domaćeg
stanovništva i zahvaljujući domaćem stanovništvu.
Pružamo vam mogućnost kupovine na rate, odlošeno plaćanje i brojne druge pogodnosti.
Dakle, pozivamo sve potencijalne kupce da nas posete u gore navedenim prodajnim objektima, gde su
uvek na raspolaganju ljubazni prodavci, ali i izuzetno povoljne cene kao i asortiman koji će sigurno zadovoljiti sve vaše potrebe i očekivanja.
Svakog meseca organizujemo AKCIJSKE PRODAJE proizvoda !
Trenutno je na snazi JULSKA AKCIJA / od 1.7.2010. godine do 31.7.2010. godine/ .
Dobrodošli !!!
na
e nas !
t
i
ž
a
r
Pot
ku
boo
Face
Pišite nam na
[email protected]
BUDIMO U KONTAKTU!
www.mzliman.org
2
L i m an s k e nov i ne - b roj 2 - j ul 2010.
SADRŽAJ
Godišnjica
Pre godinu dana izabran je sadašnji
Savet Mesne zajednice “Liman”. Za
Savet, ta prva godina je protekla u
dobrom radu. Mesna zajednica je
u tom periodu dobila svoj likovni
salon, svoj web sajt, svoje prve novine. Organizovano je više izložbi
nego u nekim profesionalnim sa-
lonima, napravljene su bolje novine nego neke “prave” koje kupujemo na kioscima, započeto je
rešavanje krupnih problema kao
što je probelm parkiranja, problem
kontejnera, dečjih igrališta, grejanja itd. Mogućnosti mesne zajednice
su veoma skromne i ovo svakako nisu loši rezultati rada.
Dramatično u Jiričekovoj broj 1
Ovako nešto ne bi smelo da se
događa, pogotovo ne u našem
gradu, u našoj mesnoj zajednici.
Već mesecima stanari zgrade u
Jiričekovoj broj jedan – kisnu.
Do prvog sprata. Razlog za to je
...strana 4
nedovršen krov zgrade. Zgrada je
još 2005. sklopila ugovor o nadogradnji, ali radovi ni posle toliko
godina nisu završeni. Stari krov je
pre više meseci skinut, a nov nije
postavljen.
strana 5
INTERVJU
Veselin Slankamenac
Mesne zajednice u gradu možda
imaju manji vidljiv značaj, iako su
značajne. Naročito je to upadljivo
u centru grada Novog Sada gde
su najveći komunalni i ostali
problemi stanovanja rešeni - što
ne znači da tamo nema problema. Mnogo vidljivije i mnogo
kreativnije rade mesne zajednice
u naseljenim mestima s obzirom
da su oni jedna celina koju naša
komunalna javna preduzeća još
nisu upoznala tako da su te mesne
zajednice prinuđene da svoje
komunalne problema, kojih nije
malo, najčešće same rešavaju. Dok
su bila bolja vremena postojao je
samodoprinos...
strana 6
Dobro jutro komšija
Milka Grgurova
Anketa
Onomad kaže mi jedan komšija:
„Vidi šta rade sa onim dečjim
igralištem – dvorcem. Tamo huligani sede na njemu, piju, lome
ga, prljavo je toliko da deca beže
od njega.“ Komšija ima i rešenje:
strana 5
srušiti igralište!
Milka Grugurova
smatra se najvećom
srpskom tragetkinjom devatnaestog
veka.
Šta ste odgvoroli
na pitanje: Da
li su ulični prodavci korisni ili
štetni?
strana 8
strana 12
125 godina Veslačkog kluba “Danubius”
Ideju o veslanju kao sportu prvi
je u Novi Sad doneo pesnik Laza
Kostić, a počeci „Danubiusa” se
nezvanično nalaze u udruženju
koje se zvalo „Prva udruga vatrogasna, veslačka i jačačka”, daleke
1872. godine. Koliko je ova ideja
bila na mestu, svedoči činjenica
da je iz ove zadruge nastalo „Novosadsko vatrogasno društvo”
koje i danas postoji, a zatim po
strana 9
ideji
Šta čitate
Saveti za negu biljaka
Recept za letnji kolač
Nekad sam odlazeći na Sajam
knjiga znala šta izdavači spremaju,
s nestrpljenjem iščekivala prvi
suret s najavljenim knjigama. Dastrana 10
nas se....
Verovatno ste se često pitali
kako da vam buket omiljenog
cveća ostane duže svež u vazi.
Evo nekoliko saveta koji će
strana 11
učiniti...
Evo zgodnog, jednostavnog recepta za ukusne kolače. Ono što
vam je za njih potrebno već imate
u kuhinji i treba vam samo malo
vremena....
strana 12
Liman ske n o vin e - br o j 2 - ju l 20 1 0 .
3
GODIŠNJICA
Fotografije sa izbora za Savet
Mesne zajednice “Liman” 16.
maja 2009.
Pre godinu dana izabran je sadašnji Savet Mesne zajednice „Liman“. Sasvim ukratko evo kako je za Savet protekla njegova prva godina (navedene su samo aktivnosti većeg obima i značaja):
4.10.2009.
2. mart 2010.
20. maj 2010.
Akcija: Očistimo Liman naš
Razgovor sa predstavnikom
ZIG-a
Dogovor sa predstavnicima Parking
servisa o rešavanju problema parkiranja u MZ
13, oktobar 2009.
4. mart 2010.
21. maj 2010.
Usvojen Program komunalnoinvesticionih radova za 2010. i
dostavljen ZIG-u
Izložba: Ja nisam plastična
kesa
Tribina: Kuda ide naše bankarstvo
10. novembar 2009.
8. april 2010.
5. jun 2010.
Dan MZ sa velikimprogramom i
izložbom astrofotografije
Dogovor u Gradskojupravi za
saobraćaj iputeve
Učešće u akciji Očistimo Srbiju
17. novembar 2009.
16. april 2010.
30. jun 2010.
Tribina: Kakvo nam je grejanje
Umetničko veče i izložba slika
OŠ „Jovan Popović“
Izložba slika Dušana Mrđe
15. januar 2010.
10. maj 2010.
Izložba dekorativne keramike
Podeljen prvibroj Limanskih
novina
Savet MZ u prvoj godini svog mandata održao deset sednica
28. januar 2010.
10. maj 2010.
Tribina o vodi: Vrelo naše limansko
Javna rasprava o Planu regulacije univerzitetskog kompleksa
...nestaviće se!
SLIKA BROJA
Veče, 30. jun 2010. ispred Mesne
zajednice. Dr Dušan Mrđa, docent na
PMF u Novom Sadu, uoči otvaranja
svoje izložbe slika, drži kratko,
popularno predavanja na temu: “Voda
u svemiru”.
4
L i m an s k e nov i ne - b roj 2 - j ul 2010.
Dramatično u Jiričekovoj broj 1
kako živeti bez krova nad glavom?
Deo prvi
20. maj 2010.
Ovako nešto ne bi smelo da se događa,
pogotovo ne u našem gradu, u našoj
mesnoj zajednici. Već mesecima
stanari zgrade u Jiričekovoj broj jedan
– kisnu. Do prvog sprata. Razlog za to
je nedovršen krov zgrade. Zgrada je
još 2005. sklopila ugovor o nadogradnji sa “A gradnjom” DOO, ali radovi
niposle toliko godina nisu završeni.
Stari krov je pre više meseci skinut, a
nov nije postavljen. A onda su počele
kiše.
Izvođać radova kaže da radove nije
završio podizvođač. Podizvođač opet
kaže da mu izvođač nije platio dug i
da bez para ne može da nastavi radove. Ko je tu kriv za stanare zgrade
nije bitno. Važno je jedino to da više
porodica živi u haosu i trpi ogromnu
materijalnu štetu. Ove godine provale
oblaka su česte, a stanarima samo što
tavanica na glavu ne padne. Pomeraju
stvari, podmeću kofe i lavore. Vrata su
od vlage nabrekla, parket se podigao.
Na četvrtom spratu živi svoj samački
život nekoliko starica.
Odmah po saznanju za dramatiču vest
ugrožene stanove posetili su predsednik Saveta Mesne zajednice “Liman” Marko Vojnović i podpredsednica Saveta Svetlana Mujanoivć.
Sledećeg dana oni su stupili u vezu
sa izvođačem radova, sa kabinetom
gradonačelnika, sa štabom civilne
zaštite itd. ali re-šenja jednostavno
nema. Izlzila je građevinska inspekcija na lice mesta, ali ona samo utvrđuje
trenutno stane, piše zapisnike, donosi
rešenja, ali ništa se ne dešava. Krov i
dalje ne postoji, kiše padaju. Na pitanje šta ugroženi stanari mogu da preduzmu inspektorka je rekla da mogu
jedino da tuže izvođača radova, pa da
onda (jednog dana) od njega dobiju
nadoknadu štete.
Izlazi da u ovom gradu nema nikog ko
je zadužen za ovakve i slične nesreće.
Ukoliko vas neko opljačka - zovete
policiju, ukoliko imate požar - zovete
vatrogasce, ukoliko se povredite zovete hitnu pomoć, ali ako vam vetar
odnese krov i ostanete pod vedrim
nebom onda jednostavno nemate
kome da se obratite i prepušteni ste
sami sebi.
samo to da se hitno krov zgrade sanira i spreči dalje propadanje i šteta koja
sada već očigledno postaje opasna
za život stanara zgrade. Investitor
je na sastanku prihvatio obavezu da
svu štetu nadoknadi, izjavio je kako
je angažovao drugog izvođača, da će
već sutra na gradilište izaći 15 radnika
itd. ali stanari zgrade su i dalje vrlo
Deo drugi
25. jun 2010.
Prošlo je mesec dana ali promena
nema nikakvih. Zgrada je i dalje bez
krova, radovi su obustavljeni, a provale oblaka koje su usledile ne pamte se
u ovom veku.
Kada uđete u zgradu, već na drugom
spratu primetite kapljanje vode i
vlažne tragove. Na trećem spratu već
je alarmantno, a na četvrtom se ne
može živeti. Zapravo jedna gospođa
ipak živi jednostavno zato što nema
gde. Ostali su se privremeno iselili.
Pokrili su stvari najlonima i otišli.
Parket je nabubreo i podigao se, niz
lustere se slivaju potoci vode, plafoni
su požuteli i uplesnivili se. Kada pada
kiša u tim stanovima je tek malo bolje
nego na ulici. Električni uređaji ne
smeju da se koriste jer postoji opasnost o strujnog udara. Pre neki dan
u jednom stanu se zapalila instalacija
pa je izlazila vatrogasna brigada da
interveniše.
Zbog svega Mesna zajednica je za
23. jun zakazala sastanak za hitno
rešavanje problema. Na sastansk su
pozvani: predstavnici zgrade, investitor koji upravlja građevinskim radovima, građevinska inspekcija, novinari. Ovom prilikom nećemo ulaziti
u to ko je za čega kriv, ko jeste i ko
nije ispunio svoje obaveze, to ostaje
za sud. Mesnu zajednicu interesuje
skepetični.
Ono što pada u oči jeste da grad nema
rešenje za slične nesreće. Naravno da
bi već neko pritekao u pomoć da je u
pitanju kuća neke estradne zvezde ili
nekog političara. Ali do prosečnog
građana pomoć teško dolazi.
Deo treći
03.07.2010.
Pismo:
Nešto malo su uradili i kraj. Odneli
su šut sa krova i “zalili” krov oko stubova i tu je kraj. Priča o 15 radnika je
čista laž, kao i priča o svakodnevnom
radu. Situacija je ista kao i ranije, ali
je krov “čistiji”. Ako je to nešto važno
za zaštitu od kiše onda OK, mada ja
mislim da nije.
Pitao sam radnike iz koje su firme odgovor je bio “Ne znamo!!”, na moje
drugo pitanje ko ih je poslao odgovor
je bio isti, onda sam postavio pitanje
na koje sam zaista ocekivao drugaciji
odogovor: za koga radite, ali odogovor je bio isti “NE ZNAMO”.
Kako se meni cini, investitor igra igru
iscrpljivanja, jer je on u suvom i kod
njega je sve OK, štiti ga inspekcija
koja tvrdi da je sve po zakonu do
kraja godine. Mislim da će tu imati
sud na kraju posla, a Bog neka je u
pomoći svima nama u Jirečekovoj
1. Zaista ne vidim način kako da se
prosečan građanin zaštiti od prevare
i samovolje
Srdačan pozdrav,
Milan Popović
Liman ske n o vin e - br o j 2 - ju l 20 1 0 .
5
INTERVJU
Veselin, Vesa, Slankamenac, službeno,
šef Odseka za poslove mesnih zajednica u Upravi za opšte poslove Grada
Novog Sada. Privatno, domaćin, lovac, društveni radnik. Njegovi poznanici kažu da pravi najbolju šunku u
kraju.
Šta kao dugogodišnji radnik uprave
koji prati razvoj mesnih zajednica mislite: da li mesne zajednice ispunjavaju
one funkcije koje je država, odnosno
društvo stavilo pred njih.
Pa po sadašnjem zakonu o državnoj
upravi lokalne samouprave mogu da
dnonesu odluku da formiraju ili da
ne formiraju mesne zajednice. Tako
imamo slučaj Šida koji jedno vreme
nije imao mesne zajednice. Međutim
posle je video da tu nešto nije dobro pa je promenio odluku. Da li je
mesna zajednica najbolji oblik organizovanja? Ja s obzirom na dug niz
godina koliko radim ovaj posao mogu
samo da kažem da za sve ove godine
nije izmišljeno nešto bolje. Jeste da
svi kažu da je to Kardeljeva tvorevina,
ali niko nije hteo da bude neki novi
Kardelj. Zlatno vreme mesnih zajednica bilo je u periodu kad su mesne
zajednice bile osnova političkog
sistema. Šta to znači, valda je svima
nama jasno. Mesna zajednica je imala
svog predstavnika za kojeg je glasala.
Sada to nije slučaj i sada one postoje
samo zahvaljujući partijskim organizacijama jer se stranke organizuju
uglavnom po mesnim zajednicama.
Ove koje su brojnije se bore i trude
da održe to mesto okupljanja građana
pa je samim tim i svojih simpatizera i
svojih članova. To je ono što drži danas u Novom Sadu postojanje mesnih
zajednica. Ja mogu da kažem da je
dolaskom demokratije bio velik pritisak da se mesne zajednice ukinu. S
jedne strane je bila atraktivna gomila
poslovnog prostora, jer svaka mesna
zajednica ima otprilike oko 200, 250
kvadratnih metara prostora koji koristi i koji ima svoju cenu. Drugi mo-
6
Veselin Slankamenac o mesnim zajednicama
tiv je bio da je Socijalistička partija
Srbije nasledila partijske organizacije
Saveza komunista a koje su bile organizovane po mesnim zajednicama
- onaj deo sveta koji nije bio zaposlen
i vezan i poslovno za svoju partijsku
organizaciju - i u toj stranačkoj borbi
dok, nisu naši došli na vlast, postojala
je opasnost da se te mesne zajednice
i ugase kao što je to u Šidu bio slučaj.
Izvod iz intervjua koji
u celini možete čuti na
sajtu MZL.
Mesne zajednice u gradu možda imaju
manji vidljiv značaj, iako su značajne.
Naročito je to upadljivo u centru
grada Novog Sada gde su najveći komunalni i ostali problemi stanovanja
rešeni - što ne znači da tamo nema
problema. Mnogo vidljivije i mnogo
kreativnije rade mesne zajednice u
naseljenim mestima s obzirom da
su oni jedna celina koju naša komunalna javna preduzeća još nisu
upoznala tako da su te mesne zajednice prinuđene da svoje komunalne
problema, kojih nije malo, najčešće
same rešavaju. Dok su bila bolja vremena postojao je samodoprinos i od
tih para su samofinansirali određene
programe i nije zabeležena neka veća
zloupotreba samodoprinosa.
U drugim gradovima Srbije uprava nije
rešena na isti način kao u Novom Sadu.
Svaki grad rešava upravu na svoj način?
Svaki grad na svoj način rešava. U
stvari sudbina mesne zajednice se
rešava Odlukom o mesnim zajednicama koji je zakon o lokalnoj upravi
prepustio Opštini da to stanje uredi.
Ja sam naveo primer Šida kao jedan
slučaj gde smo jedan sistem ukinula,
a drugi nismo proziveli. To nije bilo
dobro i Šid je promenio svoju odluku
o ukidanju mesnih zajednica.
Da li mesne zajednice u Novom Sadu
L i m an s k e nov i ne - b roj 2 - j ul 2010.
imaju dovoljan broj nadležnosti?
Mesne zajednice, na žalost, nemaju
dovoljne nadležnosti. Da imaju život
ovog grada bi, ja sam ubeđen, bio
drugačiji. Zašto? U svakoj sredini ima
jedan ili dva pismena činovnika osposobljena, koji su već u upravi i koja
vrše razna javna ovlašćenja i koji bi taj
deo, uz današnja savremena sredstva
komuniciranja, mogli da zadovolje
građane u svojoj mesnoj zajednici,
da oni uopšte ne odlaze na šaltere
opštinskih organa. Verovatno će se to
u nekom budućem vremenu i ostvariti. Zašto do sada nije ostvareno teško
je razumeti jer mi imamo fakultete,
Univerzitet, gde s školuju stručnjaci,
imamo priznate organizacije koje su
to kadre da urade. Mislim da će se
vremenom stvoriti politička volja i da
ćemo mi biti efikasni – što ne znači da
do sada nismo bili efikasni. Međutim
efikasnost kod nas je tabu tema i o
njoj niko nije još raspravljao. Time
se niko ne bavi. Bave se samo brojem činovnika, a dok nema naređenja
i izvršenja ne može da se paušalno
ocenjuje broj potrebnih činovnika da
se nešto uradi.
Slika i prilika toga svega je legalizacija
izgrađenog. Nije ništa bespravno
izgrađeno. Bespravno izgrađeno je
samo ono što inspekcija zabrani, a
graditelj nastavi da radi. Svi drugi koji
grade, a prema njima se ne preduzimaju mere, nisu bespravni graditelji,
već graditelji koji isu platili komunalni doprinos. A ako nije plaćen komunalni doprinos iz koga se finansiraju
naše potrebe onda smo mi uskraćeni
za taj deo. To je ogroman novac.
Vlast, jedna druga, treća, a kod nas
su se promenuli skoro svi, nije uspela
da motiviše, zadovoljavala se povremenim akcijama, a niko do kraja nije
sagledao niti uspeo da naplati ono
što su građani investitori dužni. Ali
budućnost je pred nama pa će verovatno neki drugi ljudi u to uspeti da
urade.
Dakle, prema vašem mišljenju postojanje mesnih zajednica je sasvim opravdano. Neki niži oblik organizovanja od
opštine nam je potreban.
Vidite, svugde u svetu postoji samouprava. Kod nas su mesne zajednice
vid te samouprave. Znači imamo upravu, koja se deli na državnu i lokalnu, a ovo je samouprava i zato i jeste
mesna zajednica mesto okupljanja gde
ljudi rado dolaze. Zašto rado? Zato
što je to njihova kuća gde oni mogu
svoje želje da artikulišu sa svojim
komšijama, da preko saveta mesne
zajednice to upute dalje, mogu da se
organizuju za građansku poslušnost,
ili neposlušnost, mogu da vode akcije koje će biti organizovane i koje će
imati svoju određenu težinu u nastupu izabranih u mesnoj zajednici prema predstavnicima lokalne uprave,
javnih komunalnih preduzeća ili itd.
Da li je grad dobro organizovan?
vatrogasci ne mogu sve podrume da
ispumpaju odmah ako je poplava
masovna). Ta problematika se pojavila onog trenutka kad su u suštini
opštine bile razvlašćene. Uprava i lokalna uprava međusobno teško ostvaruju veze. Vi ne možete pročitati,
čak i ako su partijski drugari, da je
našeg gradonačelnika drugog grada
u državi, primio bilo koji ministar zbog problem koji ima Novi Sad.
To je nezabeleženo. Takođe na prste
jedne ruke možete izbrojati koji je
ministar bio u gradskoj kući u vezi
prblema koji ima grad Novi Sad. Evo
Mrkonjić pravi koridor deset. Kad je
bio? Evo ja dolazim sa severnog ulaza. Kako ulaz izgleda to je nezamislivo u nekom prošlom vremenu Nezamislivo! Međutim u tim podeljenim
nadležnostima, jedan je državni nivo,
drugi je naš lokalni – nema veze i mi
imamo to što imamo. E to mora neko
buduće vreme i drugi ljudi drugačije
urediti.
Teško je reči da li jeste ili nije s obzirom na prethodni
Evo za kraj pitanja
period kada smo “Vi ne možete pročitati, čak
izvan dosadašnjeg
bili drukčije ori ako su partijski drugari, da konteksta. Da li je
ganizovani... MisNovi Sad lep grad?
lim da ima mesta je našeg gradonačelnika
Ha, teško je biti
razmišljati o orga- drugog grada u državi, priNovosađanin pa
nizovanosti. Poseb- mio bilo koji ministar zbog
no organizovanosti problem koji ima Novi Sad.” kasti da Novi Sad
nije lep grad. Novi
sa aspekta današnje
savremene tehnologije kada građani Sad je izuzetan grad. U vreme koje je
mogu iz svoga doma, ili bi mogli iz za nama najveća sila je bila upotrebljesvog doma da sa gradonačelnikom ili na da bi ga razorila pa mu nije nanela
njegovim podređenim komuniciraju. nenadoknadive rane. Što ne znači da
Ako mi možemo da gledamo prenose nas nije usprila u tom razvoju.
uživo iz Haga, suđenja, iz Kalifornije Ali bez stvaranja dinara, a mi smo
tamo događanja, komentare, nesh- izgubili raspadom velikih sistema
vatljivo je da ne može od Limana do mnogo, tako da su naši građani
Gradske kuće da se uspostavi veza pa osiromašili, a kada su oni osiromašili
da ne moramo da čekamo u prijemnoj sve drugo je sitno, malo i kratko. Išao
kancelariji. Normalno ne za svašta, bih ja svako veče u baštu, u kafić, ali
ali za ono što je bitno. To što ja sada muku mučim da sastavim od prvog
pričam je budućnost koja ne znam do prvog. I gomila sveta je takva, a
masa stvara jedan grad i atmosferu.
zašto do sada nije zaživela.
Kad sam pitao to za organizaciju grada Tako da bi lepote grada bile izraženije
mislio sam na suviše birokratije. Sada uz jedno bolje materijalno stanje
ima puno stepenica da bi se nešto ostvarilo, a moglo bi da se pojednstavi.
Da biste odsekli granu drveta ispred
svog prozora morate da pitate pet, šest
organizacija umesto samo jedno javno
preduzeće. A drugo, mi trenutno imamo jako velik problem Jiričekove 1 u kojoj je investitor skinuo stari krov, a nije
postavio nov pa ljudi do drugog sprata
bukvalno kisnu. Ljudi ne znaju kome da
se obrate.
E pa vidite, mi imamo rešenu situaciju uslovno rečeno rešenu za hitne
slučajeve, ako nisu masovni (evo npr.
Exit, da ili ne?
Exit da, sa više javnosti u zbivanju oko
Exita. Evo situacija je takva da se u
gradu uopšte ne osti da se tako nešto,
skoro svetsko čudo dešava na našoj
Tvrđavi . Ali objektivno, u gradu je
mrtvilo i ne oseti se... Jednostavno
ne zanmo da budemo menadžeri, da
to što nam se daje da verifikujemo na
jednom velikom planu i da dogodine
to bude još bolje. Naprotiv, sa tako
slabim EPP-eom preti nam opasnost
da se to i ugasi.
Aleksandar Zorkić
Dobro jutro komšija!
Onomad kaže mi jedan komšija: „Vidi šta
rade sa onim dečjim
igralištem – dvorcem.
Tamo huligani sede
na njemu, piju, lome
ga, prljavo je toliko
da deca beže od Marko Vojnović
njega.“ Komšija ima i rešenje: srušiti
igralište!
- Ne komšija, nikako, kažem mu ja. To
bi bilo pogubno, bilo bi povlađivanje
destrukciji. Popravićemo dvorac! I
tako i uradismo. Ali sad ga svi moramo čuvati. Dečaci – nestašni, čuvajte
i ne lomite dečje oaze za igru. Kao
civilizovana gradska deca morate
razvijati osećaje za svoju okolinu, da
bude čista, zelena, lepa. Pa to i vas
čini kulturnim, lepim.
Kaže mi isto onomad Žika: „Došlo mi
je da izvadim iz ulazne kapije bravu,
pa nek vrata zjape i nek ulazi i izlazi
kad ko hoće.“ Ja njemu: - Ne Žiko, to
bi bio vid popuštanja pred anarhijom
i to vodi u stanje razjapljenih kapija, a
ovaj naš kvart, u principu lep i urban,
pretvorio bi se u kvart ukezečenih
vrata. Nego, Žika popravljaj vrata dok
ne nadvladamo primitivizam i vandalizam. Moraš, moj dobri komšo,
čuvati ovo naše zajedničko jer nema
drugog izvan nas ko će to održavati
i kulturno se odnosili prema našem
zajedničkom dobru.
Zove me gospođa Sabo i žali se na
novootvorenu pekaru u Fruškogorskoj
21. Kaže, buka je, galama, mirisi su
nepodnošljivi. Stanari zgrada gde su
kafići imaju brojne primedbe na rad
tih objekata, a naročito u letnje vreme
zbog tendi i letnjih bašta preko leta.
Da komšije naše, to su sve realni i
ozbiljni problemi s kojima smo suočeni. Ali, rešenje nije u zabrani preduzetničkih aktivnosti. Rešenje je u
aktivnosti i dijalogu između građana i
vlasnika objekata. Savet MZ se opredelio za medijaciju i sučeljavanje
preduzetnika, stanara, građana i nadležnih organa i da se kroz dijalog i
uzajamno uvažavanje pronalaze za
sve prihvatljiva rešenja. A spremi smo,
kad drugačije ne može, i da koristimo
institut građanske neposlušnosti i na
to da pozovemo građane.
Zato komšije moje, ispoljimo svi bar
minimum svog kulturnog ponašanja,
strpljenja i tolerancije i uspećemo.
Naš cilj je da nam se svako „dobro
jutro“ pretvori u lep dan. A može se i
uspećemo. Od nas zavisi.
Liman ske n o vin e - br o j 2 - ju l 20 1 0 .
7
ljudi i ulice
Milka Grgurova Aleksić
Milka Grgurova-Aleksić, glumica. Rođena je 14. februara 1840. u Somboru, a umrla 25. marta 1924. u Beogradu.
Debitovala je 1864. ulogom Ljubice u
predstavi Mejrima pri gostovanju Srpskog
narodnog pozorišta u Vinkovcima. Od 1.
oktobra 1868. do penzionisanja 11. marta
1902. bila je član Narodnog pozorišta u
Beogradu. Ostala je zapamćena po svojim interpretacijama dramskih i tragičnih
likova.
U Beogradu se udala za Konstantina
Aleksića, bivšeg ruskog carskog i gardijskog oficira. Posle nekoliko godina muž joj
je umro i ona mu je posvetila zbirku svojih
pripovedaka „Pripovetke Milke Aleksić-
Grgurove“ (Državna
štamparija Kraljevine
Srbije, Beograd 1897,
125 strana).
(Izvor:
Srpska Vikipedija)
Na slici je marka sa
likom Mike Grgurove
Milka Grugurova smatra se
najvećom srpskom tragetkinjom devatnaestog veka.
nemačkog i francuskog jezika.
Najveće glumačke kreacije ostvarila je u komadima "Romeo i Julija"
"Otelo", "Fedra", "Narcis", "Dobršla
i Milenko", "Hamlet", "Jovanka Orleanka", "Marija Stjuart" i mnogim
drugim.
Pored strastvene predanosti
pozorištu, Milka Grgurova bavila se
književnim radom i prevođenjem sa
Pisala je pripovetke i objavljivala ih u
mnogim listovima i časopisima: "Bosanska vila", "Brankovo kolo", "Zora",
"Ženski svet", "Domaćica" i dr. Prva
knjiga pripovedaka "Vera" štampana
je 1896. godine, zatim "Djerdan od
bisera" 1897, "Atentatorka Ilka" 1911.
godine u Beogradu.
Miljan Vojnović (iz govora povodom
proslave Dana MZ “Liman”)
Milke Grgurove, brojevi zgrada i ulaza:
2, 4 (4, 4a, 4b, 4c)
Ulica Milke Grgurove je pomalo čudna. Recimo ima samo parne brojeve i samo dve zgrade, broj 2 i broj 4. A
u jednu od tih zgrada, u broj 2, ne možete da uđete iz ulice u kojoj se ona nalazi, već iz druge, Jiričekove.
A pored te dvojke, nalazi se još jedna zgrada, bliznakinja, ali ona iz nekog razoga ne spada u ulicu Milke
Grgurove, već u Jiričekovu.
8
L i m an s k e nov i ne - b roj 2 - j ul 2010.
125 godina Veslačkog kluba “Danubius”
Ideju o veslanju kao sportu prvi je u Novi
Sad doneo pesnik Laza Kostić, a počeci
„Danubiusa” se nezvanično nalaze u
udruženju koje se zvalo „Prva udruga
vatrogasna, veslačka i jačačka”, daleke
1872. godine. Koliko je ova ideja bila
na mestu, svedoči činjenica da je iz ove
zadruge nastalo „Novosadsko vatrogasno
društvo” koje i danas postoji, a zatim po
ideji novosadskog trgovca Viktora Menrata i prvi samostalni veslački klub. Ideju
su podržali građani Novog Sada, a kao rezultat podrške 28. marta 1885. donesen je
Statut i Pravilnik veslačkog kluba „Danubius”.
Najstarija fotografija
Prva probna vožnja ostala je zapisana u
prvoj knjizi izlazaka na vodu 10. maja
1885. godine u šestercu. Kormilar je tada
pored imena posade i datuma zapisao i
sledeće: „Prva probna vožnja. Po povoljnom vremenu, bez vetra i sunčanom
danu, bez postavljenog cilja. Polazak u
tri časa popodne. Uzvodno se veslalo
do polovine Kameničkog ostrva. Tada je
momčad donela odluku da obiđe ostrvo
i posle obilaska vrha ostrva da se vesla
do Kamenice. Nakon jednočasovnog odmora, usledio je povratak. Kormilar Karl
Majer s.r.”
Sumirani izveštaji iz knjiga izlazaka na
vodu krajem svake godine pokazuju napredak. Tako je 1904. godine dr. Korenj
Vilmoš preveslao 815 kilometara, 1907.
godine prvi je Tišler Aladar sa 1430 kilometara, a Aladar je poboljšao sopstveni rekord 1911. godine kada je preveslao 2098. kilometara, što je uspeh i za
današnje veslače.
Posebno je interesantan elitni karakter
kojim je ovaj sport odisao krajem 19. i
Ceo članak o VK “Danubius”
potražite na našem sajtu:
http://www.mzliman.org/ln/br2.htm
početkom 20. veka. Po tadašnjim pravilima članom „Danubiusa” mogao je postati
svaki žitelj sa područja Novog Sada i
Petrovaradina, bez obzira na nacionalnu
pripadnost. Članovi su morali sami da
obezbede rekvizite, a propisana je i odeća
koju veslač mora da nosi. To su plavo-bela
kapa, plavo-bela majica sa žutom povlakom i plavo izvezenim imenom kluba,
kratke plave čakšire sa tamno plavim pojasem, plavi kaput i bele platnene cipele
opšivene žutom kožom. Zbog svih ovih
uslova, klub je u početku brojao samo 11
članova, ali je uoči Prvog svetskog rata
klub postao velika organizacija sa preko
200 članova. Iako je bilo značajnih uspeha
i pre rata, klub se uzdigao u visine kada je
na mesto predsednika 1921. godine došao
dr Ignjat Pavlas, koji je pored zaduženja u
klubu bio poznat i kao graditelj Sokolskog
doma u Novom Sadu, planinar, pravnik,
humanista i rodoljub. „Danubius” je već
na početku rada dr Pavlasa imao uspehe,
pa je tako 1922. zabeležena pobeda na regionalnoj regati u Vukovaru, a dve godine
zatim prvi put u svojoj istoriji „Danubius”
je bio ekipni prvak države.
Veslači su igrali bitnu ulogu i u Drugom
svetskom ratu jer su prenosili partizansku
poštu u Srem. U ovom ratu klub je ostao
bez predsednika dr Ignjata Pavlasa koji
je bio na čelu „Danubiusa” sve do 1938.
godine, odnosno do nadiranja fašizma.
Zbog pojave ove kobne ideologije on je
ubijen u novosadskoj raciji krajem januara 1942. godine. Bez većine čamaca i bez
16 članova koji su svoje živote tragično
okončali na raznim bojnim poljima najsurovijeg sukoba u istoriji čovečanstva,
klub je počeo sa radom gotovo iz početka.
Bitna civilizacijska tekovina koju su
posle rata prihvatili članovi kluba jeste
empancipacija žena, odnosno njihovo
izjednačavanje sa muškarcima u svim
oblastima života. „Danubius” je ovome
skromno doprineo tako što je 1947. godine, konsultujući lekare, prvi u Jugoslaviji uveo rimen veslanje za žene.
Zlatne medalje su u ovom periodu počele
polako da se vraćaju, Knebl i Ladišić bili
su 1950. godine prvaci Srbije u dvojcu bez
kormilara za prvi razred. Ličnost koja je
u velikoj meri nakon Drugog svetskog
rata uticala da se rezultati vrate u „Danubius” je Milenko Đurkin koji je na mesto
predsednika došao 1954. godine, a klub je
prvi put u posleratnoj istoriji bio seniorski prvak bivše Jugoslavije 1959. godine u
dubl skulu. Ovaj rezultat bio je zamajac za
nove članove koji su pod vođstvom trenera Srboljuba Saratlića vredno radili kako
bi „Danubius” proizveli u višestrukog
ekipnog prvaka tokom 70-ih godina
prošlog veka.
Bilo bi neskromno izdvojiti samo nekoliko imena od plejade asova koji su
ustoličili „Danubius” na najvišem postolju jugoslovenskog veslanja i koji su
učinili da sinonim za veslanje u Jugoslaviji bude upravo „Danubius”. Svi tadašnji
veslači svakako imaju zasluge i u srebrnoj
medalji Zorana Pančića sa Olimpijskih
igara u Moskvi 1980. godine i bronzanoj
iz Los Anđelesa 1984. godine. Ovo su za
sada najveći uspesi „Danubiusa” i oni su
temelji na kojima je „Danubius” izgrađen,
ali i koji su dovoljno čvrsti da proizvedu
nove šampione.
MOLBA
Danubiusovi juniori su se izborili za
nastup na predstojećem Svetskom
prvenstvu. Međutim, Veslački Savez
Srbije je odlučio da ove godine ne
finansira odlazak juniora na Svetsko
prvenstvo.
Ukupni troškovi transporta i smeštaja
veslača i čamaca iznosi 2.500,00
evra i V.K. „Danubius 1885“ i roditelji
veslača uspeli su da obezbede deo
tog novca. Nadamo se da ćemo
putem donatorstva, uz Vašu pomoć,
uspeti da prikupimo i ostala sredstva,
i na taj način damo šansu vrednim
i uspešnim mladićima da se nađu
tamo gde zaslužuju.
Postanite deo naše pobedničke
posade.
Sportski pozdrav,
V.K. „Danubius 1885“, Novi Sad
Sunčani kej 13, 21000 Novi Sad,
tel/fax: +381 (0) 21 450 853
br. žr. 265-2050310000032-53
Liman ske n o vin e - br o j 2 - ju l 20 1 0 .
9
kalendar
JUL
Narodna imena za jul: žar, žarki, lepec, biljar, žetvar, ilijnski, svetoilinski....
.... u Hrvata: srpanj Latinski: Quintilis, Julius Engleski: July
Jul je, mnogi kažu, najlepši letnji mesec. Dani su tada dugi, vrućine podnosljive, priroda je nabujala a pijace su pune voća i povrća. I počinje sezona godisnjih odmora.
Jul od davnina ima 31 dan. U najstarije doba drevnog Rima zvao se prosto peti, tj.
Quintilis, jer je bio peti po redu mesec u tadašnjem kalendaru, koji je inače imao svega
deset meseci. Reformom legendarnog rimskog kralja Nume Pompilija (715?-673?),
kalendar je dobo još dva meseca, januar i februar, pa je tako mesec Quintilis postao
sedmi po redu, ali je svoj naziv zadržao sve do 44. godine pre nove ere. Tada je Senat
usvojio odluku da se Quintilis nazove Julius u čast Gaja Julija Cezara (slika desno).
Cezar je rođen 12. ili 13. jula 100. godine pre naše ere, a ubijen je 15. marta 44. godine
pre naše ere. .
Šta je u julu
Jul je mesec u kome su neki narodi na Balkanu 1941. dizali ustanake protiv nemačkih
okupacionih snaga. Nakon II svetskog rata obeležavanje ovih ustanaka počinjalo je 4.
jula - na Dan borca. Ah da, i u Americi slave 4. jul, ali tamo taj dan zovu Dan nezavisnosti.
Gaj Julije Cezar
Jula 1917. radnici i vojnici Rusije podigli su velike demonstracije u Petrogradu
zahtevajući da Petrogradski Sovjet preuzme vlast od Privremene Vlade koja je formirana nakon pada monarhije.
A 20. jula 1944. izvršen je neuspeo atantat na Adolfa Hitlera i zaverenici, grupa nemačkih oficira, su mučki ubijeni.
U Parizu 1830. jula meseca izbio je veliki ustanak koji je doveo do abdikacije kralja Šarla X.
Knjiga
Šta čitam?
Nekad sam odlazeći na Sajam
knjiga znala šta izdavači spremaju, s nestrpljenjem iščekivala prvi
suret s najavljenim knjigama. Danas se na policama knižara i sajamskih štandova nalazi mnoštvo
novih knjiga sa oznakom „svetski
bestseller” a ja se prvi put srećem
s imenom pisca. Vodiči su mi postali prijatelji koji čitaju, bibliotekarke koje još uvek posvećeno
rade svoj posao i slučaj. I u drugim domenima umetnosti ja sam
tragalac, zahvalna kad posle dugog lutanja budem nagradjena
doživljajem.
Upravo čitam knjigu španskog pisca Karlosa Ruisa Safona Senka
vetra.
Nisam je dočitala, pa ne mogu da dam svoj konačni sud, ali
uživam čitajući je. Safon je rodjeni pripovedač, romanopisac.
Kao i kod drugih vrednih pisaca, veliko je zadovoljstvo prepustiti
se njegovj mašti koja nas vodi neočekivanim putevima. Radnja
romana se dešava u Barseloni, u kojoj je pisac i rodjen. Likovi
ove knjige su vodjeni ne ljubavlju, nego strašću prema knjigama.
Svi zapleti, ličnosti i njihovi odnosi vezani su za knjige, koje takodje imaju svoj nezavisni život, sudbinu. Ako se spremate na
putovanje, ponesti ovu knjigu. Ako ne, ipak je čitajte – ima li veće
avanture, nego putovati tudjim snovima.
10
L i m an s k e nov i ne - b roj 2 - j ul 2010.
CARLOS RUIZ ZAFÓN je autor šest romana uključujući i ovaj,
za koji kažu da je najčitanija knjiga u Španiji posle Don Kihota.
Dobitnik je značajnih priznanja. Njegove knjige su prevedene na
35 jezika.
Dobrila Martinov
Carlos Ruiz Zafon
Why I Write?
Authors are often asked why they
do what they do. This is what I do.
This is what I am.
I am in the business of storytelling. I always have been, always will
be. It is what I’ve been doing since
I was a kid. Telling stories, making
up tales, bringing life to characters,
devising plots, visualizing scenes
and staging sequences of events, images, words and
sounds that tell a story. All in exchange for a penny, a
smile or a tear, and a little of your time and attention.
I am happy I survived, and I am happy we met along
the way.
SAVETI
NEGA BILJAKA NA PLUS TRIDESET
Iako su biljke koje negujete u
stanu, leti uglavnom zaštićene
od direktnog sunca, toplote i
vetra,na njih posebno obratite
pažnju kada idete na godišnji
odmor, i pravilno ih pripremite
za vaše odsustvovanje.Poznato
je da sobne biljke mogu da
podnesu samoću i odsustvo
nege najviše tri-četiri dana.Ako su duže prepuštene
same sebi treba preduzeti
odgovarajuće mere.
Prvo, sve ih unesite u jednu
prostoriju u kojoj nema direktnog
sunca ali ima dovoljno svetlosti.
Treba da su osvetljene najmenje
Piše:
Svetlana Mujanović
dipl. inž.
osam sati dnevno.Zatim, obezbedite im optimalnu
količinu vode. Nije dovoljno samo dobro napuniti
podmetač.Poželjno je da ih gajite u glinenim posudama koje čete potopiti do ruba u kofu s vodom.Iz
nje ih izvadite kada počnu da izlaze mehurići.Tek
tako nakvašenu saksiju stavite na podmetač napunjen vodom.
U bolje snabdevenim cvećarama, poljoprivrednim apotekama ili specijalizovanim prodavnicama
baštenske opreme, može da se nabave “kućni sistem
za navodnjavanje”.Čine ga centralni cilindar koji se
zaroni u kofu s vodom a iz njega su
izvedene, na kraćim ili dužim gumenim cevčicama,kapaljke koje se
postave u zemlju u svakoj saksiji.S
ovim sistemom svaki ljubitelj sobnog bilja siguran je da ono, u njegovoj odsutnosti neće biti žedno.
PRODUŽITE VEK CVEĆU U VAZI
njoj zavisi od vrste biljke.
Verovatno ste se često pitali kako da vam buket
omiljenog cveća ostane duže svež u vazi.Evo nekoliko saveta koji će učiniti da i nakon nekoliko dana
deluje kao da je sada ubrano.
Ruže,karanfili i hrizanteme traže više, dok gerbera i
lale trpe do trećinu vode u vazi.
Pre nego što ga stavite u vazu proverite da li je
ona čista.Ukoliko nije,s unutrašnje strane dobro
je operite vodom u koju ste sipali nekoliko kapi
sirćeta, prstohvat soli i malo istucane ljuske jajeta.
Buketi najduže ostaju sveži u staklenim a najkraće
u metalnim vazama.Pre stavljanja cveća u vodu
pažljivo,oštrim makazama ili nožem, podrežite donji deo stabljike u dužini tri-pet centimetara.Takodje,
uklonite nepotrebno lišće koje bi moglo da završi u
vodi i stvori povoljne uslove za razvoj parazita koji
izazivaju truljenje.
Pazite da u vazi voda uvek bude na odredjenoj
visini.Zbog toga je svakodnevno kontrolišite.Ako je
u pitanju aramžman, redovno proveravajte vlažnost
sundjera.Koristite isključivo vodu iz slavine a menjajte je ako je postala mutna ili ima neprijatan miris.
Posle svakog odlivanja vode detaljno operte i vazu i
sperite, a ponekad i skratite stabljike cvetova.
Cveće će biti duže sveže ako se koristite trikom
profesionalnih cvećara.Uzmite dublji sud s vodom
u kome će svaki struk cveta ostati pola sata.Zatim
ga izvadite i stavite u vazu. Koliko će vode biti u
Čim primetite da su cvetovi klonuli, izvadite
biljke iz vaze, skratite krajeve stabljike i zajedno
s cvetovima potopite u širi sud (lavor) napunjen
vodom, u kome će ostati preko noći.Kada ga izvadite, uvele cvetove obavezno uklonite i osvežene
stabljike vratite u vazu.Nije na odmet da s vremena
na vreme u vazu dodate hranu za cveće koja se
proizvodi u obliku praha ili rastvorljivig kristala s
hranljivim antibakterijskim sastojcima.Obavezno
se pridržavajte uputstva proizvodjača o potrebnoj
količini, da ne napravite veću štetu nego korist.Ako
niste u mogućnosti da nabavite ova sredstva dobra
zamena je smrvljen
aspirin.
Zbog prirodnog
gasa etilena, koje
proizvodi voće
i povrće, a koji
ubrzava sazrevanje, a samim tim i
opadanje lišća, vazu
s cvećem držite
podalje od ovih
namirnica.
Liman ske n o vin e - br o j 2 - ju l 20 1 0 .
11
Sastojci:
Pita od sezonskog voća
Evo zgodnog, jednostavnog
recepta za ukusne kolače. Ono što
vam je za njih potrebno već imate
u kuhinji i treba vam samo malo
vremena pa da obradujete svoje
ukućane, a i goste.
Priprema
Umutite jaja, pa onda toj smesi
A NK E TA
Sa prolećem dolaze i ulični prodavci i
sve će ih više biti kako stiže novo voće i
povrće. Neki su zbog toga zadovoljni neki
nisu. Ono što se zamera ovim prodavcima
je da prljaju ulice jer za sobom ostavljaju
smeće. S druge strane su drugi: oni koji
smatraju da su ovi prodavci korisni i
dobrodošli na našim ulicama. Ti ističu da
su prodaci “tu”, blizu pa čovek ne mora da
seda u kola ili u autobus da bi kupio pušlu
rotkvica. Sem toga, na ovaj način neki
ljudi ipak dobijaju posao i mogućnost da
obezbede svojoj porodici izdržavanje.
Pitali smo Vas šta o uličnim prodavcima
Vi mislite? Da li biste da ih komunlna
policija otera, ili da ih ostavi na našim ulicama?
• 300 grama brašna
• 300 grama šećera
• 4 jajeta
• prašak za pecivo
• dva decilitra ulja
• jedan decilitar vode
• senzonsko voće po želji
(umesto svežeg možete uzeti i
smrznuto voće)
dodajte ostale sastojke koje ste
ranije pripremili: šećer, ulje,
brašno, prašak za pecivo i vodu.
Sve to umutite. Zatim nauljite tepsiju za pečenje kolača, ali ne onu
najveću.
U tepsiju sipajte pola pripremljene smeše, razlijte je i pecite
izlažu na prevrnutim gajbama,
u gepecima automobila
ili
dole na trotoaru, čine ulicu
neurednom i
ostavljaju utisak
prljavih istočnjačkih bazara. Nakon što se prodavci
raziđu iza njih ostaje smeće koje se tu
nagomilava jer se retko čisti. Ako nekim
građanma nije praktično da idu na pijacu,
gde je ponuda velika a cene povoljnije,
onda robu koju nude ulični prodavci
mogu kupiti u svim okolnim prodavnicama. Sasvim je sigurno da ulične prodavce
treba usmeriti da svoju robu prodaju na
pijacama, jer je grad komunalno tako organizovan, a ulice držati uredne onako
kako se to čini u svim srenjeevropskim
gradovima.
Pored nas dugo godina zive i rade nase
komsije prodavci koji plaćaju porez, brinu
se da im radnje lepo i uredno izgledaju i
grade dugogodišnje poverenje. Moj glas
dajem njima. Zato glasm protiv divljih
uličnih prodavaca.
Evo rezultata ankete na pitanje:
Prodavci na ulici su: Korisni /
Štetni.
46 % naših građana samtra da su
ulični prodavci korisni, a 54 % da
su štetni.
Evo i dva vaša komentara:
Ulični prodavci voća, povrća,
cveća, jaja i ostalog, koji svoju robu
12
L i m an s k e nov i ne - b roj 2 - j ul 2010.
u rerni na 200 stepeni. Izvadite
tepsiju iz rerne kada testo blago
porumeni.
Prekrijte testo zaslađenim voćem.
Od gore možete još posuti šaku
sitno seckanih oraha.
Na kraju sve to prelijte preostalom smesom, stavite u rernu (ali
u sredinu, a ne na dno jer je donja
kora već napola pečena) i pecite
na temperaturi od 180 stepeni i
kada testo porumeni, kolači su
gotovi.
Izvadite tepsiju. Kada se kolači
ohlade, isecite ih. Možete ih posuti prah šećerom. Poslužite ih uz
sok, crnu kafu ili desertno vino.
Svetlana Mujanović
Potražite novu anketu
na našem sajtu
Citat
Ne želim da stignem do kraja života i
shvatim da sam proživela samo njegovu
dužinu. Želim da živim i njegovu širinu.
Dijana Ekerman
I don’t want to get to the end of my life
and find that I lived just the length of it.
I want to have lived the width of it as well.
Diane Ackerman
Bilten MZL
izdavač:
Mesna zajednica “Liman”
Drage Spasić 1
Novi Sad
kontakt:
 (+381 21) 455 098
 [email protected]
Urednik:
Aleksandar Zorkić
uređivački odbor
Marko Vojnović, predsednik
Svetlana Mujanović
Vesna Vlaisavljević
Download

Limanske novine