Naslov originala
Andreï Makine
L’AMOUR HUMAIN
Copyright © 2007, Éditions du Seuil
A NDREJ M AKIN
LJUDSKA
LJUBAV
P REVELA S FRANCUSKOG
AN\A PETROVI]
Izdava~
PAIDEIA, Beograd
Generalni direktor
PETAR @IVADINOVI]
Glavni i odgovorni urednik
VESNA JANJI]
© 2008, PAIDEIA, za ovo izdanje
PAIDEIA
BEOGRAD, 2008.
DETE SA MASKOM
I
Bez ljubavi koju je ose}ao prema jednoj `eni, `ivot bi bio samo beskrajna no}, u {umama Lunda Norte, na granici izme|u Angole i Zaira.
Ja sam tamo proveo dva dana u zatvoru sa kolegom, sovjetskim vojnim instruktorom, i sa onim {to smo mi smatrali le{om ispru`enim u dnu
na{e tamnice ~iji su zidovi bili od suve ilova~e, nekim Afrikancem koji
nije bio obu~en u grubo platno kao mi, nego u tamno odelo i belu ko{ulju umrljanu krvlju.
Kada nam je ugro`en, `ivot se pokazuje ogoljenim i zapanjuje nas
krajnjom jednostavno{}u svojeg mehanizma. Tokom ~asova utamni~enja otkrio sam te grube to~kove: strah poni{tava na{u umi{ljenu psihi~ku slo`enost, zatim `e| i glad odagnaju strah i ostaje samo zapanjuju}a
obi~nost smrti, ali taj da{ak duha brzo postaje sme{an prema robovanju
sitnim telesnim neudobnostima ({to je za nas bilo mokrenje pored jednoga le{a), i najzad se ~ovek zgadi nad samim sobom, tom grudvicom
koja je sebe zami{ljala dragocenom jer je jedinstvena, a koja }e se raspasti zajedno sa ostalim grudvicama.
Borci koji su nas uhapsili predve~e su uhvatili ~etvoro zairskih seljaka, tri mu{karca i jednu `enu, dok su prelazili granicu nose}i hranu
„bu{iocima“, kako tamo nazivaju traga~e za dijamantima. Mu{karci su
pretreseni i poubijani, a `ena se pokoravala silovanju sa mirno}om koja je brutalnosti takvog parenja davala nekakav gotovo prirodan izgled.
Stalno je }utala, nije psovala, nije ni je~ala. Se}am se lica jednog od vojnika: ga|enje posle koitusa, dremljiva mrzovolja pogleda koji sasvim
ravnodu{no posmatra drmusanje onoga {to je do{ao na njegovo mesto
me|u {iroko razmaknute Zairkine butine.
Taj bezose}ajni voajer po`ele da zlostavlja nas, {to se moglo i o~ekivati po{to telesno zadovoljenje ~ini nezadovoljnim. Udario je nekoliko puta nogom i izdu`eni le{ Afrikanca. Okre}u}i lice da bih izbegao
5
udarce ~izama, u~inilo mi se da ~ujem neko tapkanje nogu iza vrata, pa
zveckanje nekakvim oru`jem. Pomisao da }u morati da umrem jednoga
trena izvu~e iz polumraka sliku jasnu kao crno-bela fotografija: prljavi
konopac kojim su mi vezani no`ni zglobovi, mrlje od maziva na vojnikovim pantalonama, nezastakljeni otvor sasvim nisko na zidu kroz koji
sam malopre gledao silovatelje. Za~u se neki ~udnovato veseo `enski
glas koji prese~e kratak rafal pu{komitraljeza. Onaj vojnik po`uri napolje, ostaviv{i nas da svako sa~eka svoj sudnji ~as: Afrikanca u nepomi~nosti, instuktora u ka{lju i kako pije gutljaj alkohola iz neke ~uturice
sakrivene u ode}i, mene u misli zbunjenoj izme|u iznenadne bliskosti
smrti i zadovoljstva koje su mu{karci nalazili na debelom Zairkinome telu.
Bio sam mlad i prijalo mi je to grubo upro{}avanje `ivota svedeno
na polno zadovoljenje i smrt. Lak{e je ~oveku da prihvati svoj kraj kada zna da je samo taj komad mesa {to se bori da u`iva (kao oni vojnici
iza prozora) i umire ako izgubi.
– Proklete crnje iz UNITE! – opsova instruktor. Onda pote`e jo{ jedan gutljaj iz ~uturice i gotovo odmah po~e da hr~e. Divio sam se tome
~oveku. On je poznavao grubu istinu `ivota, njegovu osnovnu mudrost
koju sam ja tek po~eo da upoznajem: nismo mi jedinstveni, nego svi jednaki i uzajamno promenljivi, da, komadi}i mesa koji tra`e zadovoljstvo,
pate, sukobljavaju se da bi dobili `ene, novac, mo}, {to je manje-vi{e
isto, a jednoga dana dobitnici i gubitnici se sastanu u potpunoj jednakosti truljenja.
Nije to bio cinizam, ja sam do`ivljavao te gole istine i ne razmi{ljaju}i o njima, udisao sam ih sa vla`nom zaparom koja mi je kvasila ko`u, sa zadahom tela u raspadanju. Svetska materija je bila ona organska
masa ~iji deo smo svi bili, ja, usnuli instruktor, mrtvi Afrikanac, vojnici koji su jedan za drugim ejakulirali o bolnu vaginu `ene, trojica seljaka razmrskanih glava... Osetio sam se potpuno stopljenim sa tom
ljudskom masom.
– Rascopa}emo nju{ku onome debelom Savimbiju... Ideolo{ko
obrazovanje kadrova... – buncao je instruktor u snu i onda se pljesnu nekoliko puta po licu teraju}i komarce. Zadremao sam i ja, savladan umorom, sre}an {to mogu da se utopim u bezobli~nu masu nepoznatih telesa.
6
Krik koji se razlegao napolju nije bio nimalo bezli~an. Bio je u`asno jedinstven u o~ajanju. Nekoga su ubili. Umirao je neko veoma jedinstven. Jedna `ena, ona `ena, ona Zairka. Sko~io sam na sapete noge,
uhvatio se gr~evito za uski otvor prozora. Prizor nije bio ne{to naro~ito
surov, ali je izra`avao jasno i nedvosmisleno ludilo. Jedan vojnik, debeli narednik koji nas je sino} ispitivao, ~u~ao je ispred Zairke koja kle~i,
a dva vojnika je dr`e u tom polo`aju. On je zarivao prste u `enina usta
pa se ~inilo da, kao zubar, ne{to tra`i u razjapljenoj usnoj duplji. Elektri~na baterija u ruci jednog vojnika osvetljavala je narednikovo lice. Na
jagodici mu se sijao o`iljak, {iroko zarezana zvezdica, koja se, s vremenom, malo izgladila...
Da ne bih izludeo, poku{ao sam da zamislim neko obja{njenje, neki afri~ki obred, neko isterivanje |avola... Ne{to kao folklorni obi~aj u
kakvima su u`ivali poznavaoci, a koji bi mogao dati smisao toj no}noj
pantomimi. Ali samo jedna stvar se jasno pokazivala: `ena je upravo izgubila `ivot, a ja sam prisustvovao njenim posmrtnim trenucima. No} lepljiva od vlage i truljenja rastinja, no} puna insekata, oni ljudi {to
stiskaju njeno telo, njihovi prsti {to joj brljaju po ustima, grebu po grlu...
Pravi u`asni strah od smrti javi se tek u tom trenutku. Neki kvrgavi gr~ sli~an bu|enju nepoznatog bi}a, podmuklo poraslog u meni, a sada buknulog u mojoj utrobi, u mome mozgu. Ra|anje mojeg sopstvenog
le{a, zalepljenog za mene kao dvojnik.
Ova no}na odgoda smrti ostala mi je u se}anju kao paralizuju}a panika, zatim kao padanje mese~ara i izvesnog novoga kretanja izazvanog
vikom nekoga glasa s druge strane rata, te pucnjem u {umi. Puze}i, tra`io sam pukotinu u malteru zida, probudio instruktora, predlo`io mu da
be`imo (pre nego {to }e ponovo zaspati, progun|ao je: „Ovde je zatvor
~itava ova |avolja d`ungl“). Zahvaljuju}i Zairkinoj smrti, zami{ljao sam
prve trenutke koji }e do}i posle moje smrti: vojnici }e vu}i moje be`ivotno telo, baci}e ga pored Afrikan~evog. Instruktor }e mo`da biti ubijen u snu, a u svakom slu~aju on je pripadao onoj sovjetskoj generaciji
koja je umirala u ime majke domovine, slobode bratskih naroda, proleterskog internacionalizma. Osetih se sam na tom poslednjem koraku ka
ni{tavilu. Trebalo je da se spasavam sam.
Le{u sam pri{ao kada je nagon za pre`ivljavanjem oterao svaki stid.
Hteo sam da ga pretresem, da mu izvu~em ono {to bi mi moglo koristiti: novac i dokumenta, ako je umeo da ih sakrije od vojnika, neki vredan
7
predmet ~ime bi se mogao potplatiti neki stra`ar, nalivpero koje sam ve}
napipao u d`epu. Lepo nalivpero, ostatak civilizovanoga sveta. Njegova glatka, umiruju}a te`ina u~ini mi se kao amajlija...
– Nema mastila u njemu... – taj {apat okameni ti{inu oko mene kao
da je od livenoga stakla. Posle nekoliko trenutaka, sa ~u|enjem shvatih
da jo{ dr`im pru`eno nalivpero, jo{ poku{avam da ga vratim, kao kakav
nespretni i zbunjeni lopov.
– Mastilo se osu{ilo na ovoj vru}ini... Ali ako bi mogao da zapamti{ jednu adresu...
Nisam se za~udio ~uv{i ga da govori ruski. U to vreme, {ezdesetih
godina, govorile su ga hiljade Afrikanaca. Ne, kada sam se malo pribrao, zapanjila me je adresa koju je crnac izgovarao. Bilo je to neko mesto pored sibirskog sela u kojem sam i ja ro|en, kraj koji mi je uvek
izgledao kao najzaba~enije mesto na Zemlji. ^ovek izgovori to ime bez
oklevanja i samo su njegove od `e|i ispucale usne dodavale zvuku slogova neki vreo, hrapavi zavr{etak. Kona~an, kao poslednja `elja.
U minutima koji su proticali sve br`e, nije vi{e bilo nikakve logike.
Sve je stizalo u isto vreme. Njegove grozni~ave, a ~udnovato mirne o~i
sijale su na svetlosti upalja~a, ~iji plamen sam zaklanjao rukom. Video
sam njegove nate~ene ru~ne zglobove obavijene debelom `icom koju
sam po~eo da lomim, krug po krug. ^uo sam njegovo te{ko disanje kada mu je u grlo skliznuo prvi gutljaj vode. Imali smo jedva pola litra i ja
pomislih da }e, onako o`edneo, popiti sve. Uzdr`ao se (vilice mu za{kripa{e) i progovorio sasvim tiho, sa nekoliko re~i odagnav{i moj strah.
Ujutru, rekao je, Kubanci }e napasti i verovatno nas osloboditi. Izgledi
nam nisu ba{ veliki, ali mogli smo se nadati. Nas dvojica, inspektor i ja,
u krajnjem slu~aju mogli smo se nadati da nas trampe za zarobljenike
UNITE... Glas mu je bio bezizra`ajan, bezli~an i nije nastojao da ostavi na mene utisak. On mi je jednostavno (shvati}u to kasnije) ponudio
mogu}nost da ~ekam ne drhte}i. Ne gr~e}i se na svaki pucanj i na svaki uzvik. Trebalo je da me njegove re~i nau~e da umrem kada se mora
umreti. Za trenutak sam poverovao da bih mu se mogao pridru`iti u onoj
gordoj ravnodu{nosti prema smrti. A onda, upravo sam slomio poslednje par~e gvozdene `ice sa njegove leve ruke, pa on, oslobo|enih ruku,
skinu sako, raskop~a ko{ulju... Pre nego {to }e mi upalja~ ope}i prste,
8
uspeo sam da vidim razmrskano meso, gnojavu ranu pokrivenu insektima... Iza vrata ponovo se za~u vrisak Zairke (Afrikanac }e mi objasniti
{ta su to vojnici tra`ili u `eninom izmrcvarenome telu).
„Za{to li je ne ubijaju tako dugo“, rodi se u meni pomisao koja me
vi{e nije napu{tala. „Mogli bi sve da nas poubijaju. Pa da poubijaju i
onu odvratnu gamad {to izjeda ovoga crnca.“ U polutami sam ~uo kako
komad tkanine tare po ne~emu i osetih o{tar miris alkohola: to je Afrikanac ~istio ranu, po{to mu je inspektor pru`io ~uturicu. Zgr~en uza zid,
imao sam utisak da sam sav prekriven ranama po kojima gmi`e smrt...
I ba{ u tome trenutku, kroz disanje inspektora koji je ponovo bio
zaspao, opet mi se nametnu Afrikan~ev glas, jo{ ravnodu{niji, kao da
mu je svejedno da li }e mu se verovati. Nije vi{e govorio o na{em mogu}em izbavljenju, niti o kubanskim jedinicama koje napreduju od Lukape. Ono {to je govorio li~ilo je na mrmorenje koje sam u detinjstvu
slu{ao od veoma starih ljudi {to su sedeli pred izbama. Gledali su u daljinu i govorili o onima {to su `iveli jo{ samo u njihovim sedim glavama, ote`alim od godina rata i logora. Elijas (saznao sam kako mu je ime)
bio je stariji od mene pet ili {est godina, ali glas mu je zvu~ao kao da je
sa onoga sveta.
Govorio je o nekom vozu koji prolazi zimi kroz neku beskrajnu {umu. Putovanje je trajalo ve} nekoliko dana i postepeno je postajalo isto
kao sudbine putnika koji su se upoznali kao da su najbli`i. Delili su hranu, pri~ali o svojoj pro{losti, izlazili na stanicama pokrivenim snegom i
vra}ali se sa velikim crnim hlebovima pod rukom. Voz bi se ponekada
zaustavio usred tajge, Elijas je otvarao vrata vagona, iskako u smetove
snega i pomagao da si|e ona koja ga je povela na ovaj put na kraj sveta. ^ulo se {kripanje koraka, pi{tanje lokomotive u daljini... Zatim bi
sve utihnulo, neko sazve`|e bi zablistalo iznad jela ote`alih od snega,
dah usnule {ume je prodirao pod njihovu ode}u, `enina ruka u njegovoj
je postajala jedini izvor `ivota u ledenoj tami vasione...
Mogao bi on da mi obe}a kako }e me sasvim skoro izbaviti neki kubanski vojnik. Ili da }u imati stoi~ki, juna~ki kraj i nastavak `ivota u se}anju drugih. A mo`da i bezbolnu smrt i budu}e bla`enstvo u ve~nome
`ivotu. Ni{ta od svega toga ne bi me oslobodilo straha kao njegova spora i mirna pri~a.
Voz bi se pokretao, pri~ao je, a on bi do`ivljavao onu de~ju bojazan,
strah da ne}e sti}i da se popne na stepenicu iza voljene `ene.
9
Iako je bio mrak, ton njegovoga glasa je odavao osmeh, pa sam i ja,
i ne veruju}i, na svojim usnama osetio osmeh.
Adresa za koju me je zamolio da je zapamtim na}i }e jedino sigurno pribe`i{te u mojem se}anju, mestu kojem pribegavamo kada sve izgubimo i gde }emo sigurno biti prihva}eni onakvi kakvi smo.
Za mnom se zatvaraju vrata i eto tragikomi~ne situacije: hteo sam
da izbegnem hotelski lift, bu~nu gomilu onih koje sam zvao „debeli crnci sa me|unarodnih konferencija“, popeo se pe{ke devet spratova pomo}nim stepenicama. I oti{ao na pogre{an izlaz. Dve sobe gledaju na
krovnu terasu, moja i ona ~iju unutra{njost sada vidim kroz zastakljeni
otvor. Ne mogu da se vratim, izlaz za spasavanje je blokiran, bez sumnje predvi|en za osobe koje bi pobegle od po`ara na krov odakle bi vatrogasci mogli da ih pokupe. A u sobi koju vidim sa terase, jedan
mu{karac i jedna `ena ve} zapo~inju ono {to }e se, o~igledno, zavr{iti
ljubavnim ~inom. Da bih u{ao u svoju sobu, morao bih da pro|em ispred
njihovih otvorenih prozor-vrata, da prekora~im nekoliko biljaka u plasti~nim saksijama... Nemogu}e. Mogao sam to da u~inim u trenutku kada su se vrata zalupila: promrmljano izvinjenje, hitar prolazak prema
mojoj sobi... A posle nekoliko sekundi, kreten zalutao na krov postaje
voajer. Mu{kar~evi prsti barataju me|u `eninim ple}kama, petljaju ne{to sa kop~ama prslu~eta. Mi tako malo umemo da upotrebimo svoja tela... Njegove ruke izgledaju veoma crne na `eninoj mle~no beloj ko`i.
Poznajem ih: ona je jedna od organizatorki kolokvijuma na temu
„Afri~ke sudbine u knji`evnosti“ na koji sam i ja pozvan, a on je crta~
iz Kin{ase. Grudi koje je kona~no otkrio li~e na grudve mocarele... Zgr~io sam se iza jedne saksije cve}a, ~ekam da se obgrle i da ogluve od pomame. Samo ~etiri-pet koraka me deli od moje terase. Ali njihova soba
je i dalje osvetljena, a krevet je tik pored prozor-vrata: ako bih samo ispru`io ruku, gotovo bih mogao dodirnuti telo mu{karca, ~ijim seksom se
`ena upravo pozabavila...
Mo`da me je upravo skupo}a onih odela naterala da pobegnem. Na{av{i se ponovo me|u „debelim crncima sa me|unarodnih konferencija“, uvek sam iznova iskreno zapanjen kvalitetom njihove ode}e.
10
11
Malopre ispred lifta isto iznena|enje koje poti~e verovatno iz davnih
godina moje dronjave mladosti: „Koliko li mo`e ko{tati vakvo odelo?
Hiljadu dolara, ili vi{e?“ Moje inena|enje nije bilo novo, ali ovoga puta sam shvatio da treba reagovati i... pobegao sam prema pomo}nim stepenicama.
Konferencija na kojoj u~estvovuju posve}ena je trajnom razvoju u
Africi (na{ kulturni kolikvijum je samo prate}i susret, kao neka dopuna
ovim ozbiljnim raspravama). Po podne su proveli u doterivanju terminologije: kada se govori o gladi, treba li re}i „krajnje siroma{tvo“ ili
„potpuno siroma{tvo“? „Pothranjenost“ ili „neishranjenost“? To je dobro pitanje jer od svakog naziva zavisi}e pomo} i obim sredstava... Kasnije, posle ve~ere koja je dugo trajala, ovi stru~njaci su nagrnuli prema
lifovima, smejali se onom piskavom i vla`nom zvu~no{}u pripitih afri~kih glasova, pljeskali se uzajamno dlanovima u znak ~estitanja za neku
dobru {alu. Gledao sam njihova odela i potiljke koji su se masnim naslagama spu{tali na debele vratove. Znao sam da je u Africi stvarnost bli`a groteski nego bilo gde: „neishranjenost“, „potpuna beda“ i ovi
potiljci! ^ak ni neki veoma anga`ovani – razdra`eni – novinar1 ne bi se
usudio da poka`e tako o{tro protivljenje. Pa ipak... Zamislio sam te masne potiljke oko sebe u liftu, umno`ene u ogledalima, smu~ilo mi se,
pobegao sam.
I sada sam ka`njen zbog toga, pa ~ekam da sazri onaj koitus. Iz svojega skrovi{ta vidim upravo lice `ene u polo`aju ~etvorono{ke, poluzatvorenih o~iju, donja vilica joj opu{tena, otkriva joj jezik i zube...
Iznenada mi se}anjem brzo prolazi obnovljena pro{lost od pre dvadeset pet godina. @ena koju siluju vojnici, ja kao nepomi~ni zatvorenik,
~ekanje... Kaleidoskop `ivota oslikava onu davnu no} na severu Angole,
ali pretvaraju}i je u farsu: neka va`na `enska, organizatorka „kulturnih
doga|aja“, pari se sa mladim slikarem iz Kin{ase kojem }e prirediti izlo`bu u Parizu ili Briselu. A ja sam uhap{en izme|u dve saksije bugenvilije. Poku{ao sam da se tome nasmejem: istorija se najpre doga|a kao
drama, zatim se ponavlja kao lakrdija. ^ak i na{a mala li~na istorija...
1
U francuskom, neprevodiva zvu~na igra re~i: engagé – enragé: anga`ovan – ljutit.
(Prim. prev.)
12
A u krevetu, `ena sada le`i na mu{karcu, ona je ta koja radi, vide se
ritmi~ni pokreti njenih nogu: dahtanje postaje sve ja~e, bli`i se trenutak
mojeg osloba|anja. Pridi`em se, spreman da sko~im... Tada zazvoni telefon, zakon vodvilja se po{tuje do samoga kraja. Kome{anje tela koja
raspetljavaju zagrljaj, `enino promrmljano „do|avola!“, njeno ka{ljucanje da povrati uverljiv glas. Onako zadihana, uzima telefonsku slu{alicu:
– Da, Kristijane, ja sam... Ne, nisam tr~ala, nego je ovde tako toplo,
ne mo`e{ ni da zamisli{, uuh. Ina~e, nema ni{ta naro~ito, zna{, radi se
od jutra do mraka i, kao i uvek, niko nije zadovoljan... Je li Delfina dobro? Daj mi nju. Delfinice, mama ovde... Ma, ne, mila, nisam jo{ videla slonove, ali slede}i put, kada do|e{ sa mamom...“
Sreo sam ih na aerodromu u Roasiju, pre polaska. Kristijan, mu`
koji je vozio `enu na aerodrom, podsetio me je na jednu fotografiju: bled
mr{av mu{karac, postariji vojnik koji ide blatnjavim putem. Da, ne{to
bezazleno i starinsko u pogledu, ne{to pomireno u onim obe{enim brkovima... Sa njima je bila {estogodi{nja k}i Delfina i, dok smo ~ekali pred
{alterom, pri~ao mi je o tome detetu koje je do{lo kasno, i o sinu kojem
je dvadeset dve godine. Njegova `ena se kretala po gomili putnika, proveravala avionske karte, govorila na mobilnom telefonu...
– Ona mnogo radi – rekao mi je Kristijan, podigav{i na mene sive
o~i, nepodno{ljivo ~estite. – Ne znam kako se jo{ dr`i... Toliko je tih putovanja u Afriku! – Zadubljena u sanjarenje, devoj~ica je re|ala po klupici svoje plasti~ne figurice. Usne su joj {aputale neku ne~ujnu pri~icu.
Izgledala je kao nekada{nja devoj~ica sa svetlom pletenicom, ~ipkanom
kragnicom...
– Ljubim te, mila, i laku no}, sada mi daj tatu... Kristijane, ako nisu uplatili do 15, ti }e{ poslati preporu~eno, a posle }emo videti... Dobro, zva}u te sutra, a sada treba da napi{em izve{taj za generalnog
delegata. Ljubim te, lepo spavaj... – Ona spu{ta slu{alicu i ostaje sede}i jedno vreme na krevetu, ~e{u}i se po ramenima i zevaju}i. Mu{karac
po~inje da se zabavlja televizorom, izabira neku fudbalsku utakmicu,
zatim snimke veoma ritmi~ne muzike. @ena se priljubljuje uz njega, ljubi ga po sisama, klizi prema trbuhu. On menja program. ^ini mi se neki Hendlov koncert. @ena podi`e glavu, usta joj poluotvorena. „‘Ista usta
koja }e, pomislih iznenada, za koji dan ljubiti ’Delfinicu’, oni devoj~icu sa plavom pletenicom...“‘
13
Ljubavna igra se te{ko obnavlja. @elja je i{~ilela. @ena tromo silazi sa kreveta, ide u kupatilo. Malopre sam pomislio da njena debljina
podse}a na sir mocarelu. Ali ne, vi{e podse}a na beli, vrlo mastan sapun.
Ili na ratluk. Gusta kosa ima boju repe. Okruglo lice, sitne `ivahne o~i.
Krma~a, upravo tako, jednostavno re~eno. Ali ni{ta nije tako jednostavno. Kristijan, Delfinica... Vrata kupatila se zatvaraju. Mu{karac stoji ispred televizora. Ponovo gleda muzi~ke slike i klati se podra`avaju}i
pokrete igra~a. Ustajem, provla~im se kroz guste grane nekoga `buna,
le`em na svojoj terasi.
Nebo ju`ne Zemljine polulopte. A tamo, iznad luke, sazve`|e Vuka...
Ve} odavno, jedina logika mojeg `ivota je igra okolnosti, nekada
tu`nih, nekada sme{nih. Kao malopre, kada je se}anje na doga|aje od
pre dvadeset pet godina, iz jedne no}i ispunjene strahom u {umama Lunda Norte, dobilo komi~nu reprizu: lep hotel u jednoj afri~koj metropoli
i moje tamnovanje pred zastakljenim otvorom sobe u kojoj neka debela bela ~inovnica vodi ljubav sa crnim crta~em... On izlazi da pu{i, a ja
sa svoje terase vidim odraz njegove prilike na zidu.
U mladosti sam verovao da istorija ima neki smisao i da na{ `ivot
treba da odgovori na to sopstvenim u~e{}em. Mislio sam da postoji Dobro i Zlo, i da je u dana{nja vremena borba izme|u njih poprimala oblik borbe klasa. A da je trebalo odabrati stranu, pomagati slabe i
siroma{ne (ja sam upravo u to verovao kada sam kao mlad do{ao u Angolu), i da tada `ivot ima opravdanja, ~ak i kad je bolan i te`ak, jer postaje celovita, postepeno gra|ena sudbina. Ovako prikazano, sve to
izgleda nekako bezazleno, i ja sam ipak godinama `iveo vo|en tom bezazleno{}u. A sada se ~ak i ne se}am u kojem trenutku sam izgubio veru, da se izrazim visokoparno. Jednostavno, negde iza velikih zakona
istorije, velikih razloga i divnih re~i, jednoga dana sam po~eo da razlikujem zluradu igru okolnosti, ovaj podmukli i zajedljivi zakon. Nemilosrdan prema na{em ljudskom samoljublju. Da, to je jedina logika: sa
razmakom od dvadeset pet godina, jedna crnkinja koju siluju vojnici,
jedna belkinja koju zasi}uje neki crnac. I drugi sticaj okolnosti pred liftom, kongoanski diplomata sa glatkim tragom starog o`iljka, kao nekada na licu onoga narednika.
Se}am se ne~ega jo{ starijeg, prve slike Afrike u jednoj de~joj knjizi: iskomadanoga slona. Njegova ogromna glava koju neki belac gura u
14
sanduk, surla, noge, trup oko kojega stoje gotovo nagi i nasmejani crnci. Se}am se zbunjenosti koju je izazvao u meni ~in tog potpuno tehni~koga komadanja. Da, jedno ogromno telo pretvoreno u gomilu mesa od
koje }e svako odse}i po komad. Kasnije }e me sama Afrika ~esto podse}ati na tu veliku `ivotinju koju su raspar~avali ljudski meso`deri.
– Pokre}emo program pomo}i za afri~ke ilustratore, pa }u poku{ati da te uklju~im u taj projekat...“ – Dvoje ljubavnika sada sede na terasi. Glas organizatorke je spor, lenj, glas telesno zasi}ene `ene koja bi
htela da se zahvali mu`jaku koji ju je zadovoljio. Ose}am istu mu~ninu
kao malopre ispred lifta. I jako ga|enje, ne prema to dvoje, nego prema
sebi samome. Trebalo je da za vreme popodnevne sednice ustanem i govorim o njihovim odelima ili o debljini njihovih potiljaka. Da, da prosto ka`em: „Bi}e ratova, gladi, epidemija na ovoj zemlji Afrike dokle
god vi, gospodo, budete imali te naslage masno}e na vratovima...“ A onda bi trebalo da se popnem u susednu sobu i da ka`em: „Postoji na svetu jedna devoj~ica od {est godina, Delfinica, va{a k}i koju }ete ljubiti,
gospo|o, istim usnama kojma ste sisali onaj crni penis u erekciji...“
Gorko sam se osmehnuo. Pre dvadeset pet godina bio bih sposoban
da tako govorim. Jo{ sam verovao u borbu izme|u Dobra i Zla. Taj vernik danas vi{e ne postoji. Igra okolnosti je surova igra jer nas suo~ava
sa onim {to smo bili, a onda zaklju~ujemo da od nas ostaje sasvim malo. U meni ne ostaje vi{e ni{ta od onoga {to je, u polumraku, lomio `icu na rukama ~oveka na samrti. Elijasa Almeide.
Tako je, samo to se}anje, staro dvadeset pet godina. Oko pola tri ujutru, umukla je galama oko na{eg zatvora, a vojnici, umorni od pijan~enja,
silovanja, praznovanja (otkrivao sam da rat mo`e biti praznik), oti{li su
na spavanje. Elijas ustade i pozva me da izi|emo iz zatvora, kao da je
ono neka vikendica. Stra`aru koji uperi u nas pu{komitraljez, re~e nekoliko re~i mirno i odse~no. A u glasu mu je zvu~ao takav prezir prema
smrti da vojnik spusti oru`je i ostade uko~en. Mesec je obasjavao plavi~astom svetlo{}u nekoliko praznih sanduka, neki to~ak od kola i ne{to {to
mi se u po~etku ~inilo kao gomila krpa. Bilo je to Zairkino telo. Ve} sam
znao za{to su vojnici onako `ustro ~eprkali po njenim ustima.
– Ti jo{ ne poznaje{ ovo nebo Juga – re~e mi Elijas. – Pogledaj tamo, ono je sazve`|e koje najvi{e volim. Vuk...
15
@ena je }utala zato {to je imala vremena da sakrije u ustima {aku sitnih dijamanata koje joj je poverio jedan bu{ilac. U pograni~noj zoni
Lunda Norte trgovina neprekidno te~e. Kada su posle silovanja vojnici
hteli da joj otmu blago, ona je pru`ila otpor. Ubili su je, pa je narednik,
bez opasnosti da ga ujede, pokupio u njenim ustima ona ru`na zrnca,
kakvi su ~esto sirovi dijamanti.
Elijas mi je objasnio onaj prizor, samo, tako razja{njen, da li je postao manje grozan i manje besmislen?
Te no}i ni{ta nije bilo razumljivo. ^ak ni strah. On }e do}i kasnije,
kada hladnokrvnije razmislim o tim ~asovima, dav{i sebi vremena da se
prestra{im na pomisao o nekoj od tih opasnosti. I suvi{e sam sebe optu`ivao za podlost ne bih li kaznio mladog ~oveka koji je hteo da pokrade jedan le{. Godinama }e me progoniti stid {to sam hteo da ukradem
ono nalivpero.
U stvari, za nas je mnogo opasniji od vojnika bio onaj pijani i drogirani de~ak koji je s vremena na vreme promaljao glavu kroz prozor
na{e kolibe i pretio nam svojim oru`jem. Nije to bio de~ak-vojnik, jedan
od onih maloletnih ratnika kojih }e biti tako mnogo po~etkom slede}e
decenije. Ne, bilo je to obi~no siro~e koje je ~eta usvojila kao kakvu
mladu izgubljenu `ivotinju. Borci su se zabavljali razmetanjem maloga
hvalisavca. Ko zna gde je na{ao neku staru gas-masku, pa se u smrkavanje, sa tako unaka`enim licem, ponekada pojavljivao na na{em prozoru. Stakla na maski su porazbijana, od filtera je ostala samo kratka
cev, kao kakva sase~ena slonovska surla. Videli smo tamne o~i pomu}ene alkoholom i konopljom, gr~ mr`nje koji bi se iznenada pretvarao u
osmeh umornog i bolesnog deteta. Ni{anilo nas je, klimalo glavom vanzemaljca, ciljalo ~as jednoga ~as drugoga, ispu{talo krik koji se produ`avao kao dremljivo {aputanje, a onda bi nestajalo. Posle bi se jedno
vreme ~ulo njegovo sve udaljenije urlanje me|u drve}em. Glas mu je
~udnovato podse}ao na visoki i o~ajni~ki zvuk one Zairke. Dva-tri pu16
ta sam ~ak pomislio da je ona o`ivela, a onda bih priznavao svoju zabludu.
U jednom trenutku sam pa`ljivo gledao kako de~ak vrluda po logoru. On nije bio tu kada su vojnici ~eprkali po ustima ubijene `ene. Mo`da se bio svalio negde ispod drve}a. A kada se kasnije vratio, ugleda
nepomi~no telo, poverova bez sumnje da se `ena oporavlja posle onih silovanja ili da spava. On zamaha svojim oru`jem da bi je upla{io, pa joj
pri|e podra`avaju}i vojnike, zgrabi je za dojke, ra{iri joj butine. I odmah
ustade, pogleda svoje prste podigav{i ih prema svetlosti koja je dopirala iz {atora, zatim prema mese~ini. Sa praga na{e kolibe pozva ga vojnik koji je nas ~uvao, na{ali se. De~ak kleknu i po~e da bri{e ruke o tle.
Posle nekoliko ~asaka, ponovo staviv{i svoju masku na lice, do|e na
prozor da nas izaziva, jo{ napadnije nego ranije. Ja sam upravo zubima
kidao konopac kojim su bili stegnuti Elijasovi no`ni ~lanci. Osetio sam
kako se napre`e kao da naslu}uje da bi de~ak ovoga puta stvarno mogao
pucati. Onda se ispravi i progovori sasvim tiho, kao da se prise}a neke
stare zaboravljene pri~e. De~ak mu odgovori, skide masku. Kada je oti{ao, Elijas pro{aputa: „Njegov otac je streljan pre dve godine... Po naredbi na{eg dragoga predsednika Neta, ~iji sam ja odani i verni
sledbenik... Vide}e{, ovde u Africi ni{ta nije jednostavno.“
... Tokom celoga `ivota sreta}u poznavaoce Afrike, stru~njake koji
}e znati sve da objasne. Ja }u ih slu{ati, svestan svojeg neznanja. U stvari, nisam se nikada oslobodio neshvatanja ro|enog tokom no}i provedene u Lunda Norte. Mo`da je ta zbunjenost bila na~in shvatanja. U
svakom slu~aju, ona mi je pomagala da ne mrzim pijano dete koje me
je ni{anilo, osmehivalo mi se i moglo da me ubije da bi u}utkalo bol koji je u sebi nosilo.
Tokom dvadeset pet godina nisam na{ao gde bih u na{im krasnim
teorijama smestio to mlado ljudsko bi}e koje je ve} druge silovalo i ubijalo, a koje me je ~esto u mojim snovima gledalo kroz razbijena stakla
svoje gas-maske. Ne, nikada nisam uobra`avao da poznajem Afriku.
Ukus vla`noga konopca mi je jo{ bio na jeziku kad Elijas ustade, zatetura se i uputi se prema vratima. A tek sam mu bio oslobodio no`ne
17
~lanke. Da, ukus konopca, krvi, izmu~enoga mesa. Sa nekoliko odse~nih re~i ukloni stra`ara i pro{aputa, glave zaba~ene unazad: „Uvek mi se
~inilo kao da nam je ovo nebo Juga vrlo blizu. Mo`da zato {to sam ro|en pod njegovim zvezdama. Pogledaj, ono je sazve`|e koje najvi{e volim: Vuk. “
Mora biti da je osetio kako se u mojoj mladoj glavi, zbunjenoj Afrikom, svet svodio na jednu mrtvu `enu umorenu zadovoljavanjem mu{karaca.
mislih kako je to „nije va`no“ bilo pomalo ubrzani na~in da me odvrati
od beskorisnog postupka, od jo{ jedne patnje. Ali u hodu, dodao je odlu~nijim tonom:
– Ako nema ni~ega van ovoga, ljudi su samo mravi koji glo|u, mno`e se, ubijaju se me|u sobom. U tom slu~aju ni{ta nije va`no i to dete
se mo`e sahraniti i bez skidanja one navlake. Ako nema ni~ega... Treba
sna`no da volimo da bismo bili sigurni da `ena nije samo gomila mesa
koja }e istruliti pod ovom crvenom zemljom.
Kubanske jedinice, pristigle u toku no}i, napado{e u rano svitanje.
U to jo{ usnulo i maglovito vreme (zaklju~i}u to jednoga dana za vreme nekod pu{karanja u Mavingi), ljudi koji ubijaju i oni ubijeni li~e na
duhove, odlazak u smrt izgleda manje grub, kao mekani pad, kao blago
nestajanje pod gumom neke prilike, nekog `ivota.
A Kubanci su odli~ni borci! Obru~ je bio nepropustljiv, napredovanje manjih grupa koje su se uzajamno pokrivale, brzo i pravilno kao na
sportskom igrali{tu. Kada se za~u{e njihovi glasovi u blizini na{eg zatvora, Elijas im se javi na {panskom, a tek probu|eni instruktor zavika na
ruskom. Vrata se otvori{e, a u pepeljastoj jutarnjoj svetlosti po~e da se
raspr{uje no}na opsena. Dva sovjetska vojnika koja su u~estvovala u juri{u do|o{e do nas. Sve`a voda je delovala kao protivotrov. Jedan lekar
nam dade injekcije koje su mirisale na alkoholnu ~isto}u bolnice. Svet
`ivih se ponovo uspostavi i otkloni ono ni{tavlo. A me|u drve}em zarobljenici su sahranjivali mrtve. Instruktor je govorio nekom sme{nom
me{avinom rusko-portugo-{panskog i zasmejavao vojnike koji ga okru`i{e. Omamni miris konzervisanoga mesa zalebde u vazduhu i prijatno
mi ste`e `eludac.
Elijasa ugledah malo po strani, iza jednoga `buna, gde su, pod prismotrom vojnika, ne{to radila dvojica zarobljenika zadu`enih da kopaju rake. Pri{ao sam, pogledao u grob koji su zatrpavali. U dnu iste jame,
telo `ene u pocepanoj ode}i, sa jednom ogoljenom dojkom izre{etanom
mecima i, priljubljen uz nju, le`e}i na boku potpuno opu{ten, de~ak koji je i dalje imao na glavi svoju gas-masku. Zamalo da ih zamolim da mi
dozvole da skinem to par~e gume sa njegovog lica, ali crvenkasta zemlja
koju su lopatama bacali ubrzo prekri oba tela.
– Ma nije va`no... – re~e tiho Elijas i odvede me prema logoru. Po-
To je bio mo`da jedini put {to sam iz njegovih usta ~uo re~ voleti u
smislu zaljubljenosti, obuzetosti ljubavlju. Nekoliko godina kasnije sreli smo se u Kin{asi i on mi je uve~e ponovo pri~ao o vozu koji je nekada njega i voljenu devojku nosio kroz beskraje belih {uma. Tada je ve}
znao {ta ih sve razdvaja i u kakvim je opasnostima njegov `ivot podeljen izme|u ratova, revolucija i {pijunskih igara. Ali glas mu je bio vedar, skoro veseo. Re~e da bi dao sve da jo{ jedanput oseti miris hladno}e
u tkanini haljine `ene koju je voleo. Penjao se u voz posle nekog zaustavljanja no}u u tajgi, i tada je, tokom nekoliko trenutaka, u toploti kupea osetio taj miris snega na sivoj vuni haljine.
– Ponovo bih podneo G-2! – rekao je tiho nagnuv{i se prema meni
i osmehuju}i mi se. A u tome zarskom koncentracionom logoru zverski
je zlostavljan. Tu bi obi~no ljude slomili za dve nedelje... Poverovah tada da razumem o kojem je to „van ovoga“ govorio pred jamom u koju
su sahranjivali `enu sa dijamantima i dete sa maskom. Da razumem tako|e za{to ljubav vra}a svetu onu ozbiljnost bez koje bismo bili samo
insekti `eljni da se polno zadovoljimo, da jedemo, da umiremo...
18
... Na susednoj terasi se opra{taju. Ljubavnici zakazuju sastanak za
sutra, i}i }e da igraju u „Nirvani“, najboljem no}nom baru, kako ka`e crta~. A `ena, organizatorka, planira:
– Oni }e zavr{iti govorancije oko pola devet, ja }u ih odvesti u restoran i onda odoh..
„Oni“, to smo mi, nas deset pisaca, kulturni izlog za Me|unarodnu
konferenciju o dugoro~nom razvitku Afrike. A „govorancije“ su na{ sutra{nji okrugli sto: „Afri~ke sudbine u knji`evnosti“. Ljubavnici se lju19
be i mladi ~ovek odlazi nose}i ispod ruke veliki crta~ki karton. Bio je do{ao da poka`e svoje crte`e... Spoljni izgled je sa~uvan.
Jo{ ju~e bi mi se sve to ~inilo potpuno neva`nim. Jedna belkinja u
dobrim ~etrdesetim godinama koristi slu`beno putovanje u Afriku da
uspostavi neobavezuju}i odnos sa mladim Afrikancem seksualno sposobnijim od njenoga mu`a, onoga Kristijana ~estitih i setnih o~iju. Premalo moralisti~ki raspolo`en, pre bih to smatrao simpati~nim, po{to je
feminizam postao obi~na pojava, savremenost oslobo|ena predrasuda.
Jo{ bih bio ironi~an i pozdravio tu „ravnopravnu razmenu“: dama }e dobiti kuru hormonalnog oporavka, a mladi pastuv pomo} za tobo`nja
udru`enja kojima rukovodi. Da, mislio bih ne{to sli~no, polupodsme{ljivo, poluravnodu{no i brzo bih sve to zaboravio.
Od ju~e se mnogo stvari dogodilo. Setio sam se no}i u Lunda Norte, opet sam video de~aka sa gas-maskom, najpre onoga hvali{u {to nam
je pretio, zatim dete zgr~eno u grobu u crvenoj zemlji, pripijeno uz `enu razmrskanih grudi. Setio sam se Elijasovih re~i koji mi je jednoga
dana pri~ao o mu~enjima u logoru G-2.
– Ve{ali su nas za ruke i onda nam istezali telo. U jednom trenutku
bol je bio takav da si stvarno imao utisak kako ti izme|u ple}aka izrastaju krila pa ti ih ~upaju. I onda izgubi{ svest...
Da, u se}anju sam prona{ao lice i glas Elijasa Almeide. Godinama
ve} izbegavao sam to se}anje, pla{io sam se toga. Sada njegov pogled
pada na `ivot, na mene, na onu belu `enu crnoga mu{karca koji su u`ivali i sada se rastaju. @ena se istu{irala, legla, zapisala nekoliko redova
u svoju bele`nicu (bez sumnje bele`i okolnosti svih svojih veza na slu`benim putovanjima u Afriku). Jo{ sino}, tome bih se smejao. Sada, zahvaljuju}i Elijasovom pogledu, znam: dok sutra ona bude igrala sa
svojim ljubavnikom, kopa}e se raka da se sahrani neka `ena razdranih
grudi i neko dete bez imena. A u istome ~asu, u nekom podrumu iz kojeg se ne ~uje nikakav krik, neki ~ovek obe{en za ruke o klin, ne}e ose}ati ~ak ni opekotine od cigarete koju }e mu neki vojnik gasiti na vratu.
Da, u istom ~asu, jer sve to se doga|a na tome tlu Afrike. “Afri~ke sudbine u knji`evnosti...“
Kao odgovor na Elijasov glas trebalo bi mo}i govoriti o toj stra{noj
istovremenosti ljudskih `ivota. Govoriti o no}i u Lunda Norte, o prokletim zrncima dijamanata {to je neki vojnik izvla~io iz usta `ene koju
su pre toga silovali i ubili; govoriti o reckama na vojnikovom obrazu i
20
o dosta sli~nome o`iljku na dobro obrijanom licu jednoga “debelog crnca sa me|unarodnih konferencijama“, ve~eras, pored lifta; o de~aku ~ija je leva ruka sa veoma tankim prstima poslednja nestala pod crvenom
zemljom bacanom lopatama; pa o beloj funkcionerki koja }e, u znak priznanja za u~injene usluge, prirediti izlo`bu svojeg afri~kog ljubavnika
{to crta nasmejanu de~icu; govoriti o onoj {estogodi{njoj devoj~ici, Delfinici, koja jo{ ne zna da i njena majka mo`e biti to isto: razbaru{ena
glava zagnjurena me|u prepone nekog oznojenog mu{karca; govoriti o
~oveku sa lopaticama iskrivljenim ve{anjem i koji gubi svest sa utiskom
da je dobio krila... I o onome mladom Angolcu koji, u kupeu voza, ne
skida o~iju sa `ene ~ija haljina ~uva u svojim naborima miris {ume pod
snegom. Govoriti o ~oveku koji je voleo.
Nedelju dana po{to smo oslobo|eni, video sam Eljasa na aerodromu u Luandi. Kolega koji je sa njim putovao zvao ga je nekim meni nepoznatim prezimenom. Bez sumnje jednim od prezimena koje je Elijas
nosio tokom `ivota, ta~nije tokom svojih `ivota. Kada smo ostali sami,
on uzviknu lupiv{i se po ~elu:
– Vidi{, potpuno sam zaboravio... Evo, ovo je za tebe, zadr`i ga. Sada je puno!
Bilo je to nalivpero koje sam poku{ao da mu ukradem... To nalivpero }e prebroditi dvadeset pet godina lutanja i zaborava, oduzima}e mi
ga vi{e puta, sa drugim li~nim stvarima. Ali svaki put }u uspeti da ga povratim.
I sa tim starim nalivperom Elijasa Almeide pi{em ove bele{ke.
21
Download

Odlomak iz knjige