MOST
Godina 58
Bilten Udruţenja useljenika iz bivše Jugoslavije u Izraelu
Broj 5
septembar/oktobar 2010.
SUKOT U IZRAELU
Udruţenje useljenika iz bivše Jugoslavije u Izraelu na
tradicionalnom susretu u šumici, pokraj Ben Šemena,
povodom praznika senica, prvog dana Sukota, zapoĉelo je
obeleţavanje jubileja 75 godina postojanja Udruţenja. Ove
godine sa nama su se druţili ambasador Makedonije, g.Pajo
Avirović sa saradnikom Aleksandrom, ambasador Slovenije,
g.Boris Soviĉ sa suprugom i novom saradnicom Andrejom
Horvat, gdja Almijana Rudić iz ambasade BiH, i gdja Ela
Krstić iz ambasade Srbije.
U organizaciji programa osim Miri Derman i Lili Papo uzeli
su uĉešće Moše BenŠahar, predsednik HOJ, ing.Josef
Ţamboki, koji je i ove godine o svom trošku organizovao
Roštiljijadu i Miriam Aviezer, pripremom paketića za tombolu.
Realizaciju programa su pomogle Mia i Tea Mirković, koje su
uĉestvovale i u muziĉkom programu.
U muziĉkom programu su najzapaţenije bile Marina Tošić
i Bety Klein, a za mikrofonom su se pojavili i naši amateri,
koji su doprineli veselom raspoloţenju prisutnih. Kolo je
vodio naš prijatelj marokanskog porekla, koji je stigao i do
Beograda, gde je uĉio da igra narodna kola. Stariji useljenici
pozdravili su prisustvo mlaĊih generacija, posebno onih
roĊenih u Izraelu, koje su spremne da nastave tradiciju
okupljanja i druţenja uz podsećanje na zemlju porekla
njihovih roditelja.
Prijatno iznenađenje – veliki broj mladih na izletu
nastavak na 8. strani
REČ UREDNIKA
75 GODINA HOJ-a
Ove godine obeleţavamo jubilej 75
godina od osnivanja Udruţenja
useljenika iz bivše Jugoslavije u Izrael.
Udruţenje je osnovano posle dolaska
Hitlera na vlast, ali nije bilo prevashodno motivisano progonima i
pogromima Jevreja, već je koren
osnivanja bio u predratnom haluĉkom
pokretu. "Prvi odbor Udruţenja", piše
Ţeni Lebl u knjizi Juĉe, danas..,
"konstituisan je 5. februara 1935.
godine na sastanku u tel-avivskom
hotelu Alenbi. To prvo zasedanje je
vodio Nisim Baruh iz Bitolja". Pokušao
sam da saznam koliko je predsednika
izabrano do danas, ali, naţalost, takva
evidencija ne postoji. Zbog nas samih
vredelo bi se pozabaviti dokumentima
iz arhiva Eventov, ako ništa drugo,
ono da odamo zasluţenu poĉast
ljudima koji su volonterski uloţili puno
truda za dobrobit ĉlanova Udruţenja
Ciljevi Udruţenja su uvek bili manje, više
isti, ali intenzitet aktivnosti je bio razliĉit.
To je i razumljivo, jer jedno je bila
predratna situacija, kada je trebalo
spašavati Jevreje pred pogromom koji je
spremala nacistiĉka Nemaĉka, druga je
situacija bila posle Drugog svetskog rata i
prvih velikih alija iz bivše Jugoslavije i
kasnije. Danas pred rukovodstvom
Udruţenja stoje drugaĉiji zadaci. Prvo je
briga o malobrojnim olimima sa prostora
bivše Jugoslavije, a prioritet bi trebalo da
bude aktivnost koja će privući mlaĊe
generacije u naše redove.
Naravno, nije zanemaren rad ni socijalne
komisije, komisije za kulturu, istorijskog
arhiva, kao ni druge aktivnosti, na primer
Most, koje doprinose kvalitetnom radu
Udruţenja.
TRAŢI SE...
MOST
Bilten Udruţenja useljenika iz
Jugoslavije u Izrael
bivše
Godina 58
Broj 5 – septembar/oktobar 2010.
Allenby 108/4 – POB 2705
61026 Tel Aviv, Israel
Telefoni: 050-3556841
050-3556842
E-mail
[email protected]
REDAKCIJA
Glavni urednik Milan Fogel
[email protected]
Urednik hebrejske strane
Moše BenŠahar
[email protected]
Avram Atijas, Miriam Aviezer, Ivica
Ĉerešnješ,
Dušan Mihalek, Višnja
Kern
Saradnici i Index imena u ovom broju:
Avram Atijas, Olivera Mirković, Višnja
Kern, Stipe Mesić, Moše BenŠahar,
Šlomo Bar Gjora, David Albahari, Ana
Šomlo, Ela Krstić, ĐorĊe Lebović,
Unterberger Antun - Ruma, dr Milan
Ristović, Gabriel Pinkas – Tuzla, Otto
Komornik, Nisim Mandel, Ranko
Damjanović, Danilo Semnic, Josef
Ţamboki, Dina Merhav, Pajo Avirović,
Boris Soviĉ, Andreja Horvat, Almijana
Rudić, dr Milan Koljanin, Nenad Fogel,
Jelena Vlahović, Tijana Grujić, Nikola
David, Ljubica Grujić, Papa Nik, Ţorţ
Grujić, Milan Fogel…
Arije Harmoni, poĉetkom Drugog svetskog rata, zajedno sa
majkom Bertom i bratom Ilijom, deportovan je sa drugim
Jevrejima iz Sarajeva u logor u Djakovo. Samuel Leo Grinvald
iz Jevrejske opštine Osijek, prema ustaškoj dozvoli koju je
obezbedila opština, izveo je iz logora 57 dece, stare do 8
godina. Dozvola je glasila za 37 dece, ali je Samuel po mraku
prokrijumĉario još 20 dece. Deca su rasporeĊena po
jevrejskim porodicama u Osijeku, Vinkovcima i drugim
mestima, a Arije je smešten kod jevrejske porodice Glazner u
Donjem Miholjcu.
Arije moli ako ima neko od preţivele dece ili ako neko ima
informaciju o njima, da mu se javi na adresu kibuca 22845
Eilon, t.d. 121, na e-mail [email protected] ili na telefon
0523 798 975
Traţi se Moše Mešulam, Izraelac, koji je nekad davno
studirao u Beogradu, prijatelj akademika dr Dimitrija
Stefanovića.
Poslednja adresa Mošeovih roditelja: Jerusalim, Even Šapira 9
ili 6 Moše bi sada trebalo da bude oko 75 godina star.
Ukoliko imate neku korisnu informaciju javite Dušanu Mihaleku
na tel 0545 678 049
Donacije
- Alpar Djordje i Lili $80 ZA HOJ
- Perla Samokovlija DONIRA 200 ŠEKELA ZA MOST U ZNAK
SEĆANJA NA NJENU MAJKU NELU GVADIA PINTO
- Šošana Fridlander DONIRA 500 ŠEKELA ZA HOJ U ZNAK
SEĆANJA NA POKOJNOG MUŢA JEHOŠUA OSKARA
Osećati se kao kod kuće!
Stomatološka ordinacija najmodernije opremeljena
Usluga vrhunskog kvaliteta
Komunikacija i na srpskom/hrvatskom jeziku
Dr Noa Sebag (Lidija)
Molimo vas da rukopise za
sledeći
Most
pošaljete
elektronskom poštom do 10.
decembra 2010. godine.
Smilansky 40, Rishon Le Zion
30-2127969
[email protected]
2
PLAN AKTIVNOSTI
HOJ
DO KRAJA NOVEMBRA
2010.
IZ RADNOG DNEVNIKA
KOMISIJE ZA RAD SA
USTANOVAMA,
INOSTRANSTVOM I
REALIZACIJU
PROJEKATA
Piše Moše BenŠahar, predsednik HOJ
- Skupština Udruţenja HOJ odrţaĉe se u
ĉetvrtak, 21. oktobra 2010. u sinagogi Bet
Daniel, ul Bnei Dan 62, u Tel Avivu, sa
poĉetkom u 18 ĉasova. Pozivaju se svi ĉlanovi
HOJ da uĉestvuju u radu Skupštine.
Komisiju vodi MIRIAM AVIEZER
Ovaj dopis donosimo iz dva razloga:
-da se vidi rad HOJ-a kojeg naši ĉlanovi
obavljaju kod kuće, bez kancelarije i bez
sekretarice.
- da upoznamo naše ĉlanove sa temama koje
obraĊujemo, verujemo da će mnogi biti
zainteresirani i moţda će htjeti uzeti udjela ili
koristiti informaciju. U nekoliko narednih
brojeva Mosta tematski ćemo objavljivati
aktivnosti, sa pozivom da i ĉitaoci Mosta uzmu
uĉešće i pomognu rad Komisije.
- Za Šabat 23. oktobra 2010. planiran je izlet
u kibuce Gilaon, Bet Nir i Gat – tzv
jugoslovenski kibuc. Vodiĉ će biti Amir Derman.
Izlet se organizuje pod geslom "Kibuc koji se
obnavlja". Od tradicionalnog – kolektivnog do
novog privatizovanog. Amir će nam govoriti o
organizacionim, strukturalnim i socijalnim
promenama i njihov uticaj na ahitektonsku
strukturu kibuca. Molimo da se zainteresovani
jave što pre kako bismo ispitali mogućnost
iznajmljivanja autobusa koji bi krenuo iz Tel
Aviva. Telefoni za prijavu: 050 3556841 i 050
3556842
Dokumentarni film o Holokaustu u
Jugoslaviji 1941- 1945
Sa tom idejom bavimo se već niz godina. Jako
nas boli da na Jom Hašoa na brojnim
programima na TV nema spomena o
Holokaustu u tadašnjoj Jugoslaviji. Nikada nije
bilo sredstava niti ljudi koji bi snimili takav film.
Moše BenŠahar, naš novi predsednik, uzeo je
ovaj projekt kao primarni i uputio molbu za
finansijsku
pomoć
svim
relevantnim
ustanovama. Istovremeno razmišlja o tome da
se za pomoć obrati i pojedincima.
Miriam Aviezer ," zagrizla" je na pripremama za
realizaciju projekta. Po tom pitanju uĉinjeni su
prvi koraci. Obratili smo se nekim našim
ĉlanovima za koje smatramo da imaju interes i
znanje po toj temi. Pozitivno su odgovorili
Miriam Reiner i Raul Teitelbaum.
- Raul Teitelbaum, koji je upravo završio
pisanje knjige o Jevrejima partizanima u
Jugoslaviji, dao je opširan prijedlog za scenarij i
pokazao spremnost da i dalje aktivno uĉestvuje
u realizaciji projekta.
-Ilan Eldad, Ivan LenĊel, filmski i pozorišni
reditelj spreman je uĉestvovati i kao reditelj i
kao savjetnik, te je sa Miriam bio u Jad Vašemu
da vidi koji filmski materijal moţe da se koristi,
povezao se sa Jair Lapidom nadajući da bi i on
- Koncert povodom jubileja 75 godina HOJ,
odrţaće se 20. novembra u Tel Avivu, Muzej
erec Israel, sa poĉetkom u 18 ĉasova.
- Promocija knjige Pravednici meĊu
narodima – Srbija, biće odrţana u Bet Daniel,
Tel Aviv, ul Bnei Dan 62
- Boaz Gavon, odrţaće predavanje
"Ĉasovnik i vreme", na ivritu, 23. novembra sa
poĉetkom u 18 ĉasova u "‫"בית קהילות עולים‬
Jerusalim, ul Jafo 36, prvi sprat.
Dr Léo i Rudi Finci, sinovi, La Benevolencija,
Sarajevo i B’nei B’rit loza 676, Srbija
Obavestili su nas da je 16. septembra 2010. u
Sarajevu odrţana promocija re-edicije knjige
Sefardski Nokturno, Ţaka Fincija.
3
pisao scenario. Jair je vrlo ljubazno rastumaĉio
da ga je tema o Holokaustu iscrpila pišući
knjigu o svojem ocu Tomiju, ali da će rado
priskoĉiti u pomoć.
-Uspostavljen je kontakt sa Dan Reisingerom ,
poznatim dizajnerom i slikarom, nosiocem
brojnih svjetskih priznanja i dobitnik Pras Israel,
s kojim smo popriĉali na tu temu, znajući da je
tema vrlo bliska Danu. Miriam i Ilan posjetili su
Dana u njegovom studiju uoĉi Danovog odlaska
na Bejahad. Dan se oduševio temom, obećao
da će rado da uĉestvuje. To nije ostalo samo
na obećanju. Dan je koristio svoj boravak na
Bejahadu, govorio tamo o filmu i mnogi prisutni
pokazali su spremnost da uĉestvuju. Raduje
nas, naroĉito da se na spisku kojeg je Dan
donjeo nalazi i Nenad Puholski, filmaĊija koji je
ostvario nekoliko dokumentarnih filmova i
njegova profesionalna saradnja bit će svakako
dragocjena.
Potrebno je prouĉiti brojni dokumentarni
materijal koji se nalazi u arhivi Jad Vašema, u
arhivi Eventov, koju vodi Cvi Loker i na drugim
mestima.
-Traţili
smo ljude koji su "naše gore
list".Kontaktirali smo najprije Daniela Tuksara,
koji se upravo vratio iz Bostona gdje je sa
suprugom bio šaliah Sohnuta. On nam je
preveo na engleski prvi, vrlo kratak predlog koji
sadrţi glavne taĉke koje treba naglasiti u filmu.
Bilo je predvidjeno da Daniel pregleda
svjedoĉanstva preţivjelih, no u medjuvremenu
je Daniel poĉeo da radi i da studira pa smo
traţili zamjenu koju smo našli u Leonu Grinu,
sin pok. Mladena Grina, studenta na 4toj godini
fakulteta za film na Univerzitetu u Tel Avivu,
koji je već zapoĉeo obiman posao, pregled
svjedoĉanstva kojih ima 800. Leon je sa
mnogo entuzijazma prihvatio da radi na tome,
volonterski, kao izraz pijeteta pram djedovima i
brojnoj familiji koja je stradala u Šoa.
- Za pregled filmova i filmske dokumentacije
pridobili smo gdj. Naomi Niv, koja je radila, i još
radi djelomiĉno u Arhion Hazioni. Ona će
obraditi dokumentarne filmove u Jad Vašemu
kojih ima164.
Miriam prati saradnike i pomaţe na
prikupljanju materijala.
Eto, to je za poĉetak. Put je dugaĉak. Miriam se
moţete obratiti pismom na adresu Shimon ben
Zvi 5, 53630 Givatayim ili na E -mail
[email protected] (ne telefonom)
U sledećem izdanju Mosta najavljujemo temu o
kojoj će pisati Miriam Aviezer.
Naime, na inicijativu Rafi Franka, iz kibuc Eilon,
sastali su se Moše ben Šahar, Miriam Aviezer i
Rafi Frank, sa Rafi Etanom (u prošlosti šef
Mosada i na ĉelu ekipe koja je dovela
Eichmana na suĊenje u Izrael ) iz kabineta
predsednika drţave. On je osnovao odbor koji
se bavi prouĉavanjem raznih zakona i
realizaciju zakona o povratku imovine u raznim
drţavama. Zamoljeni smo da uspostavimo
kontakt sa jevrejskim zajednicama u bivšoj
Jugoslaviji koji bi upriliĉili sastanak izmedju Rafi
Eitana, predstavnika Opštine i ministra vlade
zaduţenog za zakone o povratku imovine kako
kolektivne tako i individualne.
Vrhovni sud Hrvatske presudio:
Strancima ce biti vraćeno 4211
nekretnina
DRŢAVA ĆE DATI
MILIJARDU KUNA
STRANCIMA ZA
UZETU IMOVINU
Pripremila Višnja Kern
Presedan: potvrda presude iz 2008, kojom se
potomcima brazilske drţavljanke, ţidovke,
Zlate Ebenspanger, “vraća imovina” oduzeta
nacionalizacijom , t.j. oduzeta nakon drugog
svjetskog rata. Vrhovni sud Republike Hrvatske
donio je presudu kojom se stranim drţavljanima omogućuje povrat/naknada oduzete
imovine u nacionalizaciji. Tom odlukom
potvrĊena je odluka Upravnog suda kojom je
2008. donjeto rješenje (NAKON 13 GODINA
OD PODNOŠENJA ZAHTJEVA ZA POVRAT
IMOVINE) po kojem nasljednici Zlate
Ebenspanger imaju pravo na naknadu za
oduzetu (nacionaliziranu) imovinu, u iznosu od
25% isplate u novcu i 75% isplate u drţavnim
obveznicama.
Prema pisanju Jutarnjeg lista, ta pravomoćna
odluka je prvi sluĉaj i svojevrsni presedan po
kojem strani drţavljani imaju pravo na
potraţivanje i naknadu za oduzetu imovinu.
Od osnivanja samostalne RH, strani su
drţavljani podnjeli 4211 zahtjev za povrat
nacionalizirane imovine.
4
tekst i foto: Gabriel Pinkas
Procjene pokazuju kako bi RH za te odstete
trebala isplatiti nevjerojatnih, milijardu Kuna.
Priĉa Zlate Ebenspanger poĉela je prije 13 god,
kada je putem advokata podnjela zahtjev za
povrat zgrade u Radićevoj 35 u Zagrebu, a na
osnovu Zakona o naknadi imovine oduzete za
vrijeme jugoslavenske komunistiĉke vladavine.
Prvostepeni sud, a kasnije i Ministarstvo
pravosuĊa odbili su zahtjev, s obrazloţenjem
da ista nije Hrvatski drţavljan.
Zahtjev je ponovo odbijen od drugostepenog
suda, iako su te godine, zahvaljujući dopunama
i izmjenama Zakona o denacionalizacijii, stranci
stekli pravo podnošenja zahtjeva za povrat
nacionalizirane imovine.
Odvjetnik Albin Hotić, uloţio je ţalbu Upravnom
Sudu kao najvišoj intanci, te je sud 2008.
potvrdio njen zahtjev.
Tada je takoĊer obrazloţeno da po izmjenama i
dopunama Zakona iz 2002, stranci imaju pravo
na povrat imovine, bez obzira da li je potpisan
sporazum izmedje RH i drţave stranca koji traţi
povrat.
Presudom najviše sudske instance trebali bi se
ubrzati postupci vraćanja oduzete imovine
strancima, te zaustaviti ţalbe Drţavnog
Odvjetništva po ovom pitanju.
Odvjetnik Hotić, kao i bivša ministrica
pravosuĊa Ana Lovrin, nadaju se da će se
nakon ove odluke postupci povrata imovine
provoditi efikasnije.
Presuda govori sve, i na nju su dugo godina
ĉekala niţa sudska tijela. Oĉito je da će se
sada prvostupanjska i drugostupanjska tijela pri
donošenju odluka morati voditi rješenjem
Vrhovnog suda, kaţe Ana Lovrin.
Evropski dan jevrejske kulture o5. septembra
obiljeţen je i u Tuzli. U organizaciji Jevrejske
općine upriliĉena je izloţba slika Abrahama
Omrija, roĊenog Tuzlaka, ĉija je većina radova
nastala u Izraelu. Šest slika iz privatne kolekcije
prikazuju uglavnom pejzaţe. Izloţba je
upotpunjena sa ĉetrdesetak romana i drugih
knjiţevnih djela koja se bave temama vezanim
uz judaizam, ili su im autori Jevreji. Osim
ĉlanova Jevrejske općine, eksponate su tokom
dvije sedmice u Hotelu Tuzla mogli vidjeti svi
zainteresirani. Na listu gradova, koji su prve
nedjelje u septembru u znaku kulturnog
nasljeĊa Jevreja, Tuzla se svrstala 2006.
godine.
Gordana Pinkas, članica Jevrejske općine
Tuzla
Evropski dan jevrejske kulture bio je svojevrsni
uvod za Makabijadu, koja je upriliĉena 24.
septembra, a Tuzla je bila domaćin ovog
znaĉajnog susreta. Na ovogodišnjoj Makabijadi
bilo je oko 200 uĉesnika iz Doboja, Mostara,
Sarajeva, Osijeka, Banja Luke, te brojni
prijatelje i gosti iz drugih gradova regije. Za
druţenje i sportska takmiĉenja na raspolaganju
je bio sportsko - rekreativni kompleks
Pannonica, koji ukljuĉuje dva jezera sa slanom
vodom, sportske terene i staze za šetnju.
Podršku Makabijadi 2010. pruţile su lokalne
vlasti Tuzle. Poseban gost Makabijade bila je
plesna skupina Jevrejske općine Zagreb Or
HaŠemeš, na ĉelu sa Nedom Wiesler.
TUZLA: Evropski dan
jevrejske kulture
i Makabijada 2010.
Jevrejska općina Tuzla bila je u
septembru domaćin izloţbe slika
Abrahama Omrija, koji se 1934. uselio u
Izrael i ţiveo u kibucu Šaar HaAmakim, i
Makabijade 2010.
Uz sportska takmičenja nastupila je i
plesna skupina Or HaŠemeš iz Zagreba
5
znam da li ste bili u Jad Vašemu kao predavaĉ
ili u nekoj drugoj funkciji. Ako jeste, onda bih
vas molio da kaţete nekoliko reĉi o vašim
utiscima.
INTERVJU
Prof. dr MILAN
RISTOVIĆ
Prvi put sam posetio Izrael 2006, sa grupom
kolega istoričara iz Srbije. Učestvovali smo na
jednom naučnom skupu, u organizaciji Yad
Vashema. Radilo se o izraelsko-srpskoj
naučnoj razmeni u proučavanju holokausta.
Kao i ostale kolege iz Srbije, pored izuzetno
zanimljivih iskustava sa samog skupa, na
kojem smo se upoznali sa nekoliko
najeminentnijih,
u
svetskim
razmerama
poznatih, istraživača ovog tragičnog fenomena
koji je obeležio noviju istoriju (profesor Yehuda
Bauer, Avner Šalev, Dan Mihman), imali smo
izuzetnu priliku da se upoznamo sa
organizacijom i radom ove institucije.
Kao gosti Yad Vashema imali smo privilegiju da
vidimo i ono što „običnim“ posetiocima nije
dostupno, da uđemo u arhiv, restauratorske
radionice, depo, itd. To je za mene, uostalom i
druge istoričare, koji najčešće sede u
čitaonicama biblioteka i arhiva, iskustvo
posebne vrste. Cela poseta ostavila je snažan
utisak. Ne treba posebno napominjati, da je za
svakog, pa tako i mene i moje saputnike, sam
boravak
u
Jerusalimu,obilazak
brojnih
znamenitosti u samom gradu i okolini, nešto
što ostaje kao izuzetno i dragoceno u sećanju.
Razgovor vodio urednik Mosta
Prof. Dr Milan Ristović i dr Milan Koljanin
napisali su kratak istorijat Jevreja u Srbiji.
Pardon, ne baš kratak, veoma iscrpan, nauĉno
utemeljen, u knjizi Pravednici meĊu narodima –
Srbija, u kojoj je Milan Fogel, na literarni naĉin,
opisivao sudbinu progonjenog naroda i
herojska dela njihovih spasilaca. Prof. dr Milan
Ristović napisao je istorijat od 1941. do 1945. i
nešto dalje vezano za ovaj period, a dr Milan
Koljanin o jevrejskom prisustvu u Srbiji u
periodu od 1918. do 1941. sa osvrtom na
period dolaska Jevreja u vreme stvaranja
srpske drţave.
Na slici profesor Ristović
Zapaţena je vaša dugogodišnja aktivnost u
radu Saveza Jevrejskih opština Srbije. Kako se
to uklapa sa vašim redovnim obavezama
profesora na Filozofskom fakultetu na katedri
Opšte istorije?
Baveći se istorijom 20. veka, posebno
nemačkom politikom na evropskom Jugoistoku
u Drugom svetskom ratu, neizbežno je bilo da
se ne „sudarim“ i sa fenomenom holokausta.
Među njegovim brojnim aspektima mene je
posebno privukao jedan, na prvi pogled, manje
tragičan aspekt: sudbina preživelih Jevreja sa
jugoslovenskog i drugih balkanskih prostora,
način njihovog spašavanja, skrivanje, bekstvo,
emigracija, odnos domaćeg, nejevrejskog
stanovništva i njegova uloga u pružanju pomoći
preživelim... Rad u Jevrejskom istorijskom
arhivu u Beogradu doveo me je u dodir ne
samo sa vrednim kustosima arhiva i muzeja,
već i sa drugim članovima JOS. Kasnije,
prihvatio sam da budem i član konkursne
Profesore Ristoviću, pre svega ţelim da vas
predstavim izraelskoj javnosti, posebno onima
koji su u Izrael stigli iz bivše Jugoslavije i
kojima nedostaju saznanja o onome šta se u
"meĊuvremenu" dešavalo. Zato su neka pitanja
i vaši odgovori, u stvari, vaše predstavljanje. Ne
6
na razumu. To nikako ne znači da se upravo
naukom i njenim rezultatima ne treba
suprotstavljati takvim pojavama
komisije za dodelu tradicionalne nagrada za
književne i stručne radove na jevrejsku
tematiku, i da - s vremena na vreme - koliko to
dozvoljavaju moje obaveze na fakultetu,
pomognem, koliko mogu, svojim stručnim
savetom u realizaciji nekih drugih projekata.
Istorija se, oĉigledno, prekraja prema dnevnim
politiĉkim potrebama. Da li ste vi, kao istoriĉar,
bili pod takvim pritiscima?
Vaš i doprinos vašeg kolege, dr Milana
Koljanina, velikom znaĉaju knjige o
Pravednicima Srbije je nemerljiv. Da li izdanje
ovakve knjige moţe da doprinese smanjenju
antisemitskih aktivnosti u Srbiji?
Sloboda, pa tako i ona naučnog
istraživanja, zavisi i od izbora koji izabere sam
istraživač,
od
njegovog
prihvatanja ili
neprihvatanja kompromisa različite vrste. Koliko
spoljašnji uticaji, toliko i ono što istraživač sam
sebi postavi kao cilj utiču na objektivnost. Moja
iskustva su takva, da sam baveći se
istraživanjima vezanim za istoriju 20. veka, u
vremenu koje je bilo sve samo ne povoljno,
ipak imao sreće da se bavim istraživanjem i da
o tome pišem onako kako, po mom shvatanju,
nalaže metodologija naše nauke, a ne interes,
politički ili ideološki, simpatija ili antipatija
(uključujući i sopstvene). Mislim da još nije
izgubio na značaju onaj zahtev nemačkog
istoričara Leopolda fon Ranke-a „pisati onako
kako je bilo“. Bez kritičnosti, objektivnosti i
analitičnosti, i naravno slobode, nema prave
nauke. „Revizionistički trend“ koji je, zahvatio i
deo srpske istoriografije, posebno one koja se
bavi novijom istorijom, počiva, po mom
mišljenju, pre svega na političkom stavu, pa tek
zatim na potrebi naučnog preispitivanja
rezultata koji su nastali u jednom drugom
političkom i ideološkom okruženju.
Jedan od simptoma teške, dugotrajne
društvene, političke i ekonomske krize, kroz
koju je prolazila naša zemlja, bile su i neke od
manifestacija
antisemitizma
(objavljivanje
tekstova sa takvim sadržajem, preštampavanje
antisemitske literatura, uključujući, inače
zakonom zabranjene „Protokole“, grafiti, itd),
koje su dolazile u najvećem broju sa krajnje
desnog segmenta političke scene. Iako
antisemitizam u Srbiji nikada nije imao ozbiljnije
uporište i bio marginalna pojava ovakvi nastupi
su uznemiravajući, ne samo za pripadnike
male jevrejske zajednice, već i ukupno
celokupnu javnost u Srbiji. Protiv njih se treba
boriti ne samo primenom postojećih zakona,
koji takve postupke sankcionišu, već i
argumentacijom
koju
pružaju
naučna
istraživanja, posebno ona istoriografska.
Sudbine i Srba i Jevreja tokom 20. stoleća,
posebno tokom Drugog svetskog rata, kada su
oba naroda bila izložena progonima, masovnim
likvidacijama na gotovo celom jugoslovenskom
prostoru, ali i zajedničkim, tolerantnim, život pre
toga, pružaju dovoljno činjenica koje pokazuju
apsurdnost takvih ekstremnih pojava. Knjiga
svakako može da pomogne na upotpunjavanju
slike o teškim godinama kroz koje su prolazili
Jevreji i njihovi srpski sugrađani, o ogromnoj
važnosti saosećanja za nevolju svojih suseda
ili
često
sasvim
nepoznatih
izloženih
progonima, odlučnosti da se pomogne, bez
obzira na opasnost i rizik...pomoć Jevrejima je
bila i vid pružanja otpora, odbacivanje
okupacijom
nametnutih
regula
jednog
neljudskog sistema, protivnog principima
svakog civilizovanog društva. Međutim, knjige,
pa tako i naša, malo mogu da utiču na one koji
ne žele da se suoče sa istinom, i koje ona ne
zanima. Uostalom, priroda antisemitizma, kao i
druga ekstremna shvatanja, jeste takva da
počiva na predrasudama, klišeima, mržnji a ne
POZIVAMO VAS NA PROMOCIJU
KNJIGE
PRAVEDNICI MEĐU
NARODIMA – SRBIJA
Koja će se odrţati 28. oktobra 2010. u
sinagogi Bet Daniel, Tel Aviv,
ul Bnej Dan 62, sa početkom u 18 časova.
Na promociji će govoriti urednik izdanja Nenad
Fogel, predsednik Jevrejske opštine Zemun i autori:
Prof. dr Milan Ristović, dr Milan Koljanin i Milan
Fogel
Na promociji će biti prisutni: Jugoslav Rakita,
snimatelj, dizajner i tehniĉki urednik knjige, te
prevodilac na engleski jezik Olivera Polajnar i lektor
Ida Dobrijević
U okviru promocije biće prikazan dokumentarni film
sa intervjuima koji su snimljeni tokom istraţivaĉkog
rada sa nekim od spasilaca, ili njihovih
potomaka, i spašenih Jevreja.
7
SUKOT U IZRAELU
Nastavak sa 1. strane
Pišu: Milan Fogel i Olivera Mirković
Foto: Otto Komornik, Ranko Damjanović i
Nisim Mandel
Da se podsetimo, 70-tih godina na inicijativu
Mike Levija i Ervina Langa poĉelo je okupljanje
naših olima u šumici, a kasnije je piknik u šumi
dobijao sve veće razmere te je i Hitahdut
preuzeo neku vrstu pokroviteljstva nad ovim
skupovima. Ove godine nije organizovan
autobuski prevoz, pa je i broj prisutnih bio
manji. Moramo reći da su potencijalni izletnici
navikli da se jave u poslednjem momentu, ili da
se uopšte ne jave, nego da samo doĊu i
smeste se u autobus, ali Hitahdut više nije u
materijalnom poloţaju da finansira autobuski
prevoz kao u vreme kada smo dobijali velike
donacije od Sohnuta. Ukoliko ţelimo organizovan prevoz, naši ĉlanovi i prijatelji moraće
ubuduće da se prijave unapred organizatorima
skupa.
Profesionalni nastup: Marina Tošić i Bety Klein
Budući profesionalci: Mia i Tea
Najmlađi izletnici u šumici
Vredi spomenuti da je jedne godine na izletu
bilo oko 2,000 uĉesnika. Ranije spontano
okupljanje, danas zahteva sadrţaj koji će
ponovo privući veći broj izletnika. Kako je ove
godine organizovan zabavni program, izgleda
da smo na dobrom putu da se pomenuti rekord
obori na jednom od narednih piknik skupova.
Imamo utisak da su izletnici bili zadovoljni
programom i susretima sa starim prijateljima,
sa kojima se ĉesto ne vidimo cele godine, a
onda doĊe Sukot… saznamo koliko se dece
rodilo prethodne godine, ko se oţenio/udao, a i
ko se razveo, ko je otišao u penziju, a i ko nas
je zauvek napustio. O politici ne priĉamo, i ne
treba, što da kvarimo lepo raspoloţenje!
Uz pratnju Avija Albaharija i njegove gitare
amateri se dokazuju na delu
8
Ovako je Nisim Mandil opevao naš susret:
Goro, goro zelenijeh grana
Istorijo naša iz minulih dana
Opet praznik slaviš… ko onda sa nama
Opet osmeh vadiš sa naših usana
Opet grlo peva one pesme stare
Opet kolo viješ uz zvuke gitare
Podsećaš i budiš stare osećaje
Opet duša drhti kad sretne drugare
Ko onda nad nama opet širiš krila
Zajedno si s nama malo ostarila
Do godine opet… ako Bog da stara
Slavićemo s tobom sastanak drugara
Moram malo reći što mi duši fali
Naši roditelji i stari drugari
Uvek kad slavimo znajte da ste s nama
Sveti spomen… goro zelenijeh grana
Roštiljdžije neumorno rade – Ilijas i Rudi su za
izletnike ispekli preko 100 kg mesa!
Nisim na "radnom zadatku"
"Švedski sto" – prijatelji iz makedonske
ambasade posluženi su iz naše kuhinje!
Jedinstveno i zadovoljno rukovodstvo HOJ
Šta bi mi bez vas ?!
Vidimo se dogodine na istom mestu, Shalom!
Jedino na tomboli svi dobijaju!
9
Izraelska publika je prošle godine imala
prilike da na koncertu odrţanom u Nataniji ĉuje
Jelenu Vlahović i Tijanu Grujić, u maestralnom
izvoĊenju operskih i operetskih arija, uz
klavirsku pratnju Ljubice Grujić. Snimak celog
koncerta nekoliko puta je emitovan na TV,
kanal 98.
I ovog puta koncert će biti odrţan uz
nesebiĉnu podršku filantropa ing. Josefa
Ţambokija, koji donira troškove koncerta. Zato
je za ĉlanove HOJ-a predviĊen
poseban
popust za kupovinu ulaznica, 50 šekela - inaĉe
karta košta 150 NIS. Ko ţeli da kupi ulaznice,
dovoljno je da se javi na telefon 050 3556841 ili
050 3556842 Ulaznice mogu da se podignu
pred sam koncert, pola sata ranije, ispred ulaza
u Muzej.
Adresa za kupovinu karata preko sajta je
http://misterticket.co.il/he/-‫קשת‬/‫להופעות‬-‫כרטיסים‬
‫בלקנית‬Kod za popust exyubr
KONCERT U TEL
AVIVU
OPERSKE I OPERETSKE
ARIJE, NAPOLITANSKE
KANCONE, SEFARDSKE
PESME I ETNO MUZIKA
BALKANA
Piše Milan Fogel
Premijerno, na koncertu "Balkanska duga" u
Tel Avivu, koji će biti odrţan 20. novembra
2010. u sali Kalaĉkin, u Muzeju erec Izrael,
nastupiće eminentni umetnici iz Srbije, koji
svoje vrednosti potvrĊuju na operskim scenama
širom Evrope. Jelena Vlahović, dramski
mecosopran, Prvakinja Beogradske opere,
Tijana Grujić, lirski mecosopran, operski pevaĉ
i docent Univerziteta u Majncu - Nemaĉka,
Nikola David, tenor, operski pevaĉ i kantor,
Ljubica Grujić, klavirska saradnja, profesor
Beogradskog Univerziteta, Veljko Nikolić
alijas Papa Nik, solista Ansambla Renesans –
klavir, udaraljke, Ţorţ Grujić, solista Ansambla
Renesans, narodni duvaĉki instrumenti.
Koncert je posvećen 101. godini Tel Aviva,
Jubileju 75 godina Udruţenja useljenika iz
bivše Jugoslavije u Izraelu i roĊendanu Ruth
Ţamboki, koja uĉestvuje u programu kao kantautor sa pesmom koju je komponovala u ĉast
grada Tel Aviva. Rut će sa prijateljima otpevati i
napolitanske pesme Torna a Sorento i Santa
Lucia.
Programska koncepcija koncerta je potpuno
neuobiĉajena, sa elementima fusion muzike.
Od operskih i operetskih arija preko sefardskih
pesama proţetih etno i dţez elementima preko
spleta balkanskih igara i pesama, koncert se
završava kompozicijom Ruth Ţamboki koja je
posvećena gradu Tel Avivu specijalno komponovana za ovu priliku.
Na koncertu će publika imati prilike da ĉuje i
vidi nastup istaknutih muziĉara koji su pronosili
muziku Srbije i Balkana širom sveta; Ţorţa
Grujića, koji svira frule, gajde, kravlji rog, kaval i
Veljka Nikolića – Papa Nika na tapanu,
tarabukama, kineskim zvonima, ĉinelama ...
KUSTURICA REŢIRA U
IZRAELU
filmski magazin "Varajati"
U filmu "Cool Water" koji će reţirati Emir
Kusturica glavne uloge će tumaĉiti Sergej
Trifunović i sve popularniji francuski glumac
Tahar Rahim. Snimanje poĉinje u septembru, a
budţet filma je šest miliona evra. Dţoni Dep je
producent filma "Cool Water"
Tragikomedija "Cool Water", ĉiji je koproducent
Dţoni Dep, govori o Palestincu, striperu u
Nemaĉkoj koji se privremeno vraća kući na
sahranu oca i venĉanje svog brata. Haos
nastaje kada braća pokušavaju da oĉevo telo
prošvercuju iz Jerusalima u Ramalu dok ih jure
izraelska policija, ruski mafijaši i grupa terorista.
Dvadesetosmogodišnji Tahar Rahim, francuski
glumac alţirskog porekla, oduševio je publiku i
kritiku u filmu "A Prophet" u kojem igra Malika
el Đebenu, mladića koji sluţi šestogodišnju
kaznu u zatvoru u Parizu. Za svoju ulogu
Rahim, koga su kritiĉari ĉak uporedili sa mladim
Al Paćinom, osvojio je dve nagrade "Cezar", za
najboljeg glumca i za najveću mladu nadu, a
film "A Prophet" je 2009. osvojio nagradu ţirija
u Kanu, a ostvarenje koje je reţirao Ţak Odijar
je ove godine bilo nominovano za "Oskara" za
najbolji strani film.
01
Boţidar je gostima podelio razglednice Rume i
CD na koji je cela izloţba snimljena, a gospoĊa
Tova Hofman menadţer reprezentacije je
uruĉila poklone Pauković Boţidaru, drvenu
kasetu ukrašenu bronzanim bareljefom, a
Unterberger Antunu dres košarkaške reprezentacije Izraela.
KOŠARKAŠICE
IZRAELA U RUMI
Piše Unterberger Antun, Ruma
Ruma je imala ĉast, a rumljani veliko zadovoljstvo da budu domaćini reprezentacije
košarkašica Srbije i njenim gostima za
kvalifikacije za Evropsko prvenstvo košarkašica
2011. godine. Gostovale su u Rumi
reprezentacija iz Rumunije 17. 8. , Letonije 20.
8. i Izraela 23. 8. Poseban kuriozitet je bila
reprezentacija Izraela, sportski izuzetno jaka,
doĉekana sa posebnim pijetetom iz razloga što
se u Rumi gaji duh Jevrejstva u znak sećanja
na nekadašnje Jevreje ţitelje Rume pre Drugog
svetskog rata, kojih je tada bilo oko 270 i koji su
ostavili dubok trag u razvoju Rume u
privrednom, kulturnom i celokupnom društvenom ţivotu ovog grada. Brojni su
spomenici na ondašnja vremena sa gorkom
konstatacijom da u Rumi sada Jevreja više
nema, sem jednog polujevreja, Unterberger
Antuna, autora ovog ĉlanka. Rukovodstvo
grada i mnogobrojni graĊani sa velikim zadovoljstvom neguju sećanja na svoje bivše
sugraĊane Jevreje, ali i sve one koji su stradali
u suludom nacistiĉkom teroru za vreme rata.
Tako se svake godine na dan osloboĊenja
Rume od nacistiĉkog terora 27. 10. 1944. god.
polaţu venci na spomen obeleţja na gradskom
groblju i na mestu gde je nekad bila sinagoga.
Sinagoga je srušena 1942. godine od strane
nacista, a prostor je nakon toga korišćen kao
logor za sve rodoljube koji su tu dovoĊeni, a
zatim dalje internirani u zloglasne nacistiĉke
logore širom Evrope (Jasenovac, Aušvic,
Dahau, Mathauzen...)
Košarkaškoj reprezentaciji Izraela je prireĊen
srdaĉan doĉek u našem gradu, a predstavnici
reprezentacije su poloţili venac na spomen
obeleţje gde je nekad bila sinagoga. Zatim su
gosti u holu kulturnog centra posetili izloţbu
“Ruma magistrat” na kojoj je prikazan razvoj i
ţivot Rume od 1749. godine, kada je dobila
status Trgovišta (grada) do današnjih dana, sa
posebnim osvrtom na ţivot Jevreja u ovom
gradu i tradicionalnom sećanju na njih, koje se
briţno neguje. Izloţbu je priredio rumski
hroniĉar
Pauković Boţidar
uz pomoć
Unterberger Antuna. U znak zahvalnosti, a i
sećanja na ovo divno druţenje Pauković
Treći s leva je Unterberger Antun, treći sa
desne strane je Božidar Pauković, autor izložbe
Veĉno ćemo se sećati ovog prelepog susreta
sa ţeljom da ih bude što više i da saradnja
naše dve drţave bude što dublja i prisnija bilo
na privrednom, kulturnom ili sportskom planu.
BEJAHAD 2010.
Piše Olivera Mirković, Jerusalim
Jedanaesti po redu Bejahad ove godine
otvoren je, kao i prethodni, u opatijskom hotelu
"Adriatik ".
Pozdravljajući goste, opatijski gradonaĉelnik
Ivo Dujmović opisao je Bejahad kao model
raznolikosti koji obogaćuje ne samo ţitelje
Opatije i goste toga kraja, već sluţi kao škola
ţivota. Vrlo lepo...
Direktor i spiritus movens Bejahada, Vladimir
Šalamon, najavio je bogat program kroz sedam
dana prezentacija, tribina, izloţbi, koncerata i
filmova, kao i potrebu da se nakon prvog
desetljeća Bejahad 'europeizira'. Još lepše.
Naši uĉesnici prevode u sali: "Ulazi Bejahad u
Evropsku Uniju!?"
Iduće godine, pridruţiće nam se grupa Jevreja
iz Beĉa i grupa Jevreja iz Berlina, koji će
uĉestvovati i u programu, te grupa italijanskih
Jevreja, koji su već ove godine bili uĉesnici u
programu Bejahada, i imali svoj program.
00
Nadamo se da će se jeziĉke barijere prebroditi
i da ćemo uspeti da se zbliţimo.
Vlado Šalamon istiĉe potrebu jaĉanja saradnje,
partnerstva i prijateljstva meĊu Jevrejima, te da
se uĉešćem brojnih eminentnih evropskih i
izraelskih intelektualaca i umetnika, ostvaruje
respektabilni multikulturni i multimedijski
doţivljaj.
Bilo nas je tri stotine i šest.
Bejahad mladih je okupio pedesetak uĉesnika .
Program je bio kao i svake godine sjajan. Izbor
Izraelskog filma, tradicionalno, po mom
mišljenju, podbacio je i ove godine. Predavanje
o Holokaustu u likovnoj umetnosti, je takodje
mnoge oterao na plaţu.
Potrudićemo se da iduće godine Izrael bude
predstavljen adekvatno u Filmskoj i Likovnoj
umetnosti, kao što su ga ove godine, izlaganje
Dan Reisingera i Projekat Idan Rajchela
predstavili u najboljem mogućem svetlu i na
opšte zadovoljstvo svih. Moram da pomenem
da Projekat Idan Rajhera, kroz svoju muziku
šalje poruke ljubavi i tolerancije te zato u tom
projektu sudeluju brojni umetnici razliĉitih
etniciteta, koji pevaju na više svetskih jezika.
Higlihts ovogodišnjeg programa: promocija
knjige Predraga Matvejevića , izloţba Vladimira
Veliĉkovića i koncert, poznatog pijaniste,
Davida Gazarova.
Ovogodišnji izlet na Rab, ostavio je dubok i
teţak, utisak na sve nas.
Na Rabu je bio italijanski logor u kome su neki
od naših uĉesnika saĉekali oslobodjenje, a neki
se tamo i rodili u strašnim logorskim uslovima.
Memorial i mauzolej groblja su nam pokazali
šta se tamo dešavalo.
Imala sam grdne muke da svojoj
deci
objasnim ono što su tamo videle, a da i dalje
tvrdim da je naš svet fear place.
Na veselijoj strani, u "Kristalnoj" dvorani hotela
"Kvarner", u toj istoj sali gde se nekada
odrţavao Opatijski Festival, igrali smo do
duboko u noć uz ţivu muziku sedamdesetih i
osamdesetih. Bilo je nezaboravno
Atmosferu Bejahada, ĉine takodje, liĉnosti koje
se pojavljuju svake godine, i bez kojih Bejahad
ne bi bio ono što je.Tako David Albahari,
šarmantan, duhovit, mudar, unosi nešto lepo,
neuhvativo, teško opisivo i optimistiĉko u svoje
okruţenje... Pa Raša Kamhi, hoću reći Deda
Raša, od ovog leta, sa pesmama, vicevima,
toplinom... Sabika Finci, što osmehom more
razdvaja, kako reĉe neko. Mikan i njegova
Zorica, što se tako mnogo vole, da ih je milina
gledati. Mogla bih da spomenem još mnoge,
odnosno sve, uĉesnike, koji svojim prisustvom
ĉine Bejahad onim što je.
Na liĉnom planu, deca i ja smo uţivale u
svakom trenutku, u svakom susretu….
Kompletnijeg provoda, kao na Bejahadu,
nigde nema.
PREDSTAVLJAMO VAM
Prof.dr.sc Joseph
SCHLESSINGER
Piše Višnja Kern
Davne, 1965. godine sam prvi puta posjetila
Izrael u okviru razmjene omladine iz kibuca Gat
koja je dolazila na naša ljetovanja, i grupe iz
tadašnje Jugoslavije koja je boravila mjesec
dana u kibucu Gat. Boravak od mjesec dana
produţio se u godinu. U tom periodu najviše
vremena sam provodila u Kyriat Tivonu kod
prijatelja moje mame, i u kibucu Hazorea gdje
sam pohaĊala ulpan i uĉila ivrit. U to vrijeme u
Tivonu je ţivilo nekoliko porodica Iz bivše
Jugoslavije, i mi, djeca tih porodica smo se
uglavnom druţili, izlazili zajedno i zabavljali se.
MeĊu društvom bila su i dva brata
Schlessinger, Darko (David), roĊen 1947. u
Osijeku,
I Yossi, roĊen ratne, 1945. u
Topuskom. Porodica je stigla u Izrael 1948. i
nastanila se u Kyriat Tivonu. Njihov tata, Imre
Schlessinger bio je rodom iz Slatine i poznavao
je moju mamu i njenu porodicu, tako da smo se
tada dosta intenzivno druţili. Tada nitko još nije
sanjao da će nestašan djeĉak Yossi krenuti u
svijet nauke i postati poznati svjetski nauĉnik i
uspješan poslovni ĉovjek. Yossi je nakon
odsluţene vojske diplomirao kemiju I fiziku na
Hebrew University u Jerusalemu, te doktorirao
na Weizmannovom Institutu u Rehovotu.
Danas
je
Yossi,
Prof.dr.sc
Joseph
Schlessinger,
proĉelnik
Odsjeka
za
Farmakologiju Sveuĉilista Yale, i
ĉlan je
Nacionalne akademije znanosti USA, Ruske
Akademije znanosti, Hrvatske Akademije
znanosti i umjetnost, te niza drugih akademija i
znanstvenih institucija u svijetu. Dobitnik je
mnogih uglednih svjetskih priznanja, a nedavno
mu je uruĉen i orden Reda Danice Hrvatske s
likom RuĊera Boškovića za osobite zasluge u
promicanju
Republike
Hrvatske
u
meĊunarodnoj znanstvenoj zajednici. Osim
02
izvanredne akademske karijere, Yossi je
pokazao i menadţerske sposobnosti, tako da je
suosnivaĉ triju farmaceutskih kompanija, koje
su lansirale nekoliko ljekova protiva raka, a u
procesu je lansiranje lijeka protiva melanoma,
razvijenog u jednoj od njegovih kompanija.
Ĉestitamo Yossiju.
kineziologija poslednjih godina postaje sve
popularnija u svetu. David se u Jerusalimu
ukljuĉio u jedan, pa zatim i naredne kurseve iz
te oblasti, tako da se nakon nešto više od
godinu dana osposobio za obavljanje
konsultacija onima koji bi mu se obratili za
pomoć. I pored steĉenih znanja tokom nekoliko
poslednjih godina, on je nastavio da se, uz rad
sa ljudima, dalje usavršava u toj oblasti. Tokom
vremena uneo je i izvesne novine u klasiĉnu
metodu pristupa osobama, pre svega imajući u
vidu specifiĉnost sluĉaja svake od njih,
istraţujući
uzroĉno-poslediĉne
dimenzije
nastalih problema. Pri tome, neki principi Tore
su
postali
nezaobilazni
u
njegovom
konsultativnom i obrazovnom radu.
Svoje aktivnosti David obavlja u okviru
jerusalimskog Centra za kineziologiju, ali, pored
konsultacija, zaduţen je da vodi i obrazovne
kurseve za zainteresovane kandidate. Za
savete mu se obraćaju i iz nekih evropskih
zemalja, jer je u mogućnosti da komunicira na
nekoliko jezika. Pored ivrita i srpskog/hrvatskog
jezika, David teĉno govori engleski, francuski i
ruski, što mu omogućava konsultacije i
obrazovne kontakte sa zainteresovanim
osobama u Izraelu ili drugde, a koje se
preteţno sluţe jednim od navedenih jezika.
Ukoliko ţelite da stupite u kontak sa Davidom
objavljujemo njegov e mail: [email protected]
KINEZIOLOG DAVID
Piše Avraham Atijas
Malobrojni su oni u Izraelu ili u nekadašnjoj
Jugoslaviji koji će iz naslova prepoznati o kojoj
se osobi radi. MeĊutim, ako spomenem
violinistu Davida (Darka), mnogi njegovi
poznanici, manje-više vršnjaci, stari oko
ĉetrdeset godina, ali i njihovi roditelji, odmah će
prepoznati o kome se radi!
Nakon što je David, raniji stanovnik Beograda,
napravio aliju 1999. godine iz Amerike (Nju
Dţersi), gde je dovršio svoje univerzitetske
muziĉke studije (violinu), nije se u Izraelu
zaposlio u toj profesiji, mada je neko vreme
davao privatne ĉasove violine uĉenicima,
studentima i samoukim osobama. Hleb
muziĉara u Izraelu nije lako zaraĊivati, a niti je
dovoljno "sladak", osim kada se radi o
malobrojnim vrhunskim umetnicima. On jeste
bio veoma talentovan i uspešan student, ali
ipak nije pripadao toj muziĉkoj eliti. David je
ubrzo po useljenju u Izrael shvatio da, ako i
kada zasnuje porodicu, od muziciranja ne bi bio
u stanju da sebi i svojima obezbedi sigurnu
egzistenciju. Radi toga je poĉeo da razmišlja o
nekim drugim rešenjima, a pogotovo kada se
tog leta oţenio i kada mu se naredne godine
rodilo prvo od ĉetvoro dece koja će uslediti.
Pokušao je da se snaĊe s nekim manjim
biznisom, ali mu to nije krenulo od ruke, pa je
od toga ubrzo odustao. Stvorio je neka
poznanstva sa lekarima i ekspertima koji su
praktikovali za njega tada nepoznatu profesiju –
kineziologiju. U osnovi, ova oblast se bavi
prouĉavanjem ljudskih pokreta u cilju
poboljšanja ĉovekovih psiho-fiziĉkih osobina i
performansi u ţivotu. Reagovanje delova tela i
organizma kao celine je povezano sa psihiĉkim
stanjem osobe. Ako se uspe otkriti uzrok
nastanka nekog psihiĉki bolesnog ili stresnog
stanja, onda postoje dobri izgledi da se
metodama kineziologije znatno poboljša i
fiziĉko stanje (bolesne) osobe. Zbog toga
ZANIMLJIVOSTI
DVOGODIŠNJE DETE
PRESTALO DA PUŠI
IZ STRANE ŠTAMPE
Dvogodišnja indoneţanska beba koja je pušila
dve pakle dnevno, više ne traţi cigarete, rekao
je danas psiholog Seto Muljadi.
Pošto je na internetu u maju objavljena slika
dvogodišnjeg Aldija Rizala s cigaretom, iz celog
sveta su stigle kritike. Njegovi roditelji su rekli
da bi beba zapoĉela dreku svaki put kada bi
pokušali da je spreĉe da puši.
Psiholog Muljadi, koji je u okviru rehabilitacije, dete
odveo u svoju kuću, rekao je da je Aldi Rizal
prestao da traţi cigarete. On je naveo da se deĉak
"navukao" na cigarete pošto praktiĉno svi stanovnici
u njegovom rodnom selu puše.
Pošto je sklonjen iz tog okruţenja i pošto su mu
ponuĊene razne aktivnosti, ukljuĉujući igranje i
crtanje, Aldi više nema potrebu za cigaretama,
rekao je psiholog. Aldijev otac je detetu dao prvu
cigaretu kada je imao samo 18 meseci, rekli su
roĊaci.
03
drţavi kriviĉno delo, za koje je predviĊena
najteţa kazna, prenela je palestinska novinska
agencija Maan.
Palestinska uprava je, takoĊe, rekla da je
takav zakon neophodan kako bi se spreĉilo
širenje jevrejskih naselja na Zapadnoj obali i u
istoĉnom Jerusalimu. Prema palestinskom
Zakonu svojine za strance, prodaja zemlje
okupatorima oznaĉava se kao nacionalna
izdaja. Iako se Palestinska uprava do sada
uzdrţavala od pogubljenja onih koji su osuĊeni
za prodaju zemlje Jevrejima, u poslednjim
decenijama ubijeni su mnogi osumnjiĉeni
Palestinci kojima se nije ni sudilo.
Izrael, kao i većina zemalja zapadne
demokratije, smatra da je privatna svojina
neprikosnovena, ali to podrazumeva i pravo
vlasnika da raspolaţe s njom kako ţeli. Ako
bismo ĉak i razumeli pobude Palestinske
uprave, koja je donela ovaj zakon, a koji je, u
stvari, samo dodatno regulisanje tog pitanja na
osnovu ranijeg zakona koji je vaţio u Jordanu
od 1948. do šestodnevnog rata 1967. moramo
konstatovati da su prava palestinskih vlasnika
ne samo ugoroţena u pravnom smislu, nego i
po pitanju egzistencije vlasnika. Naime,
pojedinci, iako u veoma teškom materijalnom
poloţaju, ne mogu da prodaju Izraelcima ni
ruševine, koje ruţe pojedine naše gradove. S
druge strane, Izrael toleriše postojanje takvih
polusrušenih objekata, koji ponekad ugroţavaju
i bezbednost prolaznika, kako nam se ne bi
pripisalo da kršimo meĊunarodne, a i naše
domaće zakone. Ali, to što kršimo zakon, koji
kaţe da se mora srušiti objekat koji ugroţava
bezbednost ljudi, to meĊunarodnu zajednicu i
Palestinsku upravu ne interesuje.
Pravno gledano, posedovanje zemlje je
jedan od uslova za stvaranje ili opstanak jedne
drţave. Izrael je zahvaljujući filantropu Baronu
Edmondu de Rotšildu, francuska loza, koji je
otkupljivao zemlju krajem XIX veka i pre
Drugog svetskog rata, ispunio jedan od uslova
da se na osnovu ĉinjeniĉnog stanja u UN posle
rata prizna drţava Izrael. Kada je baron Rotšild
otkupljivao zemlju, niko se nije ţalio, nijedna
strana nije bila nezadovoljna. Špekulisalo se da
je baron otkupljivao zemlju u Palestini da bi
zasadio vinograde, što je bila jedna od njegovih
delatnosti u Francuskoj. Kasnije se priĉalo da je
to zbog nafte, koje navodno ima u Palestini, ali
sve priĉe su pale u vodu kada je baron
zaveštao i predao zemlju na upravu drţavi
Izrael.
Pušite i pijte
da pomognete drţavi
Ruski ministar:
Agencija Interfaks - Frans pres
Ako Rusi ţele da pomognu da se napuni
drţavna kasa i time doprinesu rešavanju
socijalnih problema, treba da piju više votke i
puše više cigareta, što su proizvodi koji se
oporezuju, izjavio je ruski ministar finansija
Aleksej Kudrin.
"Ljudi treba da shvate da oni koji piju votku i
koji puše, više pomaţu drţavi. Sa svakom
paklom cigareta koju kupite, dajete u fondove
za rešavanje socijalnih problema kao što je
podrška demografskoj politici, razvoj socijalnih
sluţbi, povećanje nataliteta", rekao je Kudrin.
Kako navodi agencija Frans pres, ovaj stav je u
najmanju ruku iznenaĊujući ako se ima u vidu
da su votka i druga ţestoka alkoholna pića
uzrok smrti pola miliona ljudi godišnje u Rusiji.
Ta smrtnost se odrţava na ţivotni vek,
posebno muškaraca, koji je prema Svetskoj
zdravstvenoj organizaciji 60 godina i niţi je od
onog u siromašnim zemljama kao što su
Honduras i Bangladeš.
Ruski predsednik Medvedev je alkoholizam
nazvao "nacionalnom katastrofom" koja podriva
javno zdravlje i šteti privredi. Istovremeno je
objavljeno da je u Moskvi stupila na snagu
zabrana prodaje alkoholnih pića tokom noći.
Šta mislite koga će sada Rusi poslušati?
DRUŠTVO
KAZNA SMRĆU ZA
PRODAJU
PALESTINSKE ZEMLJE
IZRAELCIMA
Iz domaće i strane štampe, priredio M.Fogel
Krajem septembra meseca sud Palestinske
uprave potvrdio je tokom vikenda da će se
svaki Palestinac koji bude prodao zemlju
Izraelcima kazniti smrću. Palestinski zvaniĉnici
smatraju to neophodnom merom kako bi se
osigurala osnova buduće palestinske drţave.
Sudija Tael At Tvil presudio je da je ne samo
prodaja, već i pokušaj prodaje zemlje stranoj
04
Ovog puta su direktno ugroţeni ţivoti dvojice
mladića, ali šta reći kad sliĉne verske grupe
spreĉavaju izgradnju odeljenja za prvu pomoć u
bolnici Barzilaj u Aškelonu. Svi ţelimo mir, ali
nam je isto tako jasno da moramo biti spremni
za rat, a to podrazumeva i opremljenost bolnica
za vanredne situacije. Koliko ţivota se dovodi u
opasnost ako ne moţe povreĊenima da se
ukaţe prva pomoć? Zbog nekoliko urušenih
grobova, za koje se ne zna taĉno ni ko je pre
više hiljada godina sahranjen u njima, najviši
sud u zemlji morao je presudom da odobri dalju
gradnju odeljena za prvu pomoć u kompleksu
bolnice Barzilaj.
Demokratije nikad dosta, ali zloupotrebe
demokratije, od onih koji priznaju samo verske
zakone, izgleda, ima još više.
POVREĐENI
MOTOCIKLISTA
I SAPUTNIK
GDE JE GRANICA TOLERANCIJE U
DEMOKRATSKOM DRUŠTVU?
Piše Milan Fogel
U noći izmeĊu 6. i 7. jula grupa neobuzdanih
haredima u Jafi (Jaffa) gurnula je zapaljeni
kontejner za Ċubre na put kojim je prolazio
motociklista sa svojim saputnikom. Motociklista
i saputnik su od siline udara sleteli sa
motocikla; vozaĉ je zadobio teške povrede, a
saputnik je imao malo više sreće. Teško
povreĊenom
motociklisti
pritrĉali
su
"demonstranti" i poĉeli da ga šutiraju po celom
telu. Prestali su kad je povreĊeni motociklista
skoro izgubio svest. Neko je u meĊuvremenu
pozvao Hitnu pomoć, ali neki od haredim nisu
hteli da propuste vozilo. Prišli su vozaĉu i rekli
da pusti mladića da umre!
Da dogaĊaj nije istinit, pomislio bi ĉovek da je
tako nešto nemoguće da se dogodi u našem
društvu. I šta sad? Teško povreĊeni mladić ima
slomljene ruke i noge, a zbog povreĊene kiĉme
još uvek se ne zna da li će ostati trajno
nesposoban. Od mnogobrojne porodice
povreĊeni mladić je jedini imao stalno
zaposlenje.
A šta se desilo sa onima koji su gurnuli
zapaljeni kontejner na put i ugrozili ţivote
dvojice mladića? Za sad ništa!
Ipak, vest ne bi bila kompletna ako ne bismo
rekli i razlog za demonstracije, koje haredim
nisu prijavili, iako dobro poznaju zakon i
obavezu prijave okupljanja. Haredim su protiv
arheoloških iskopavanja u podnoţju brda
Andromeda, pojas Jafa, gde su pronaĊene
ljudske kosti. Ko je tu sahranjen, to se ne zna.
No, ako su i smatrali da imaju pravo na protest,
haredim ne
smatraju da imaju obavezu
prijavljivanja demonstracija, jer u većini ne
priznaju ovu našu drţavu. Ali zato drţava
priznaje njih, kao i sve druge graĊane Izraela.
Ova socijalno najugroţenija grupa u Izraelu
dobija najveću socijalnu pomoć, većinom ne
sluţe vojsku, imaju svoje škole, imaju svoj
sud... Gde je granica tolerancije u jednom
demokratskom društvu?
IZRAELSKI GLUMCI
ODBILI
NASTUP U ŠTAHIMIMA
IZ DOMAĆE I STRANE ŠTAMPE
Vodeći izraelski pozorišni glumci i dramski
pisci najavili su da neće nastupati u jevrejskom
naselju Ariel na Zapadnoj obali, gde je otvoren
umetniĉki centar, što je podstaklo ţuĉnu debatu
u Izraelu uoĉi obnove direktnih mirovnih
pregovora sa Palestincima. Izraelski glumci
odbijaju da nastupaju u naseljima koja su po
meĊunarodnom pravu nelegalna.
Izraelski premijer Benjamin Netanijahu rekao
je da umetnici igraju na ruku meĊunarodnih
napora da se delegitimizuje Izrael ekonomskim,
kulturnim i akademskim bojkotom.
Jevrejska naselja na Zapadnoj obali, u kojima
ţivi oko 280.000 jevrejskih naseljenika, smatraju se nelegalnim po meĊunarodnom pravu,
što Izrael osporava.
"Poslednja stvar koja nam je sada potrebna,
dok smo pod takvim napadom, je pokušaj
bojkota iznutra", rekao je Natanijahu.
Izrael je krajem prošle godine proglasio
desetomeseĉni moratorijum na izgradnju
domova za jevrejske naseljenike u njima, ali je
najavio da će se izgradnja nastaviti kada rok
istekne 26. septembra ove godine. Poznavaoci
prilika ukazuju da će to biti prva velika prepreka
u pregovorima jer Palestinci prete da će ih
prekinuti ako se najave ostvare.
05
Mnogi Jugosloveni koji su prošli kroz logor
Bet Lit su se tokom vremena istakli kao cenjeni
društveni i javni radnici, nauĉnici, umetnici,
vojni lekari i arhitekte i time u mnogome
doprineli razvitku zemlje.
Ne treba zaboraviti da je meĊu nama bio i
Tomi Lapid (Lampe), kome je svojevremeno
uspelo da zauzme najviše poloţaje u
izraelskom drţavnom aparatu. Tomi je bio
nekoliko godina mlaĊi od većine regruta, zbog
ĉega je sa svojim vršnjacima bio rasporeĊen i
poslat u vojnu auto-školu koju je uspešno
završio. Poznavali smo se površno sa broda
Kefalos. Sećam se samo da je već tada
nastupao kao veoma otresit momak, koji zna
šta hoće.
Ovo je jedna od priĉa o tome kako se
odvijao ţivot u novoroĊenoj drţavi Izrael, koja
je tada bila još u pelenama.
Iz istorije
PRIHVATNI LOGOR
BET LIT
Piše Danilo Semnic
Svi muškarci koji su krajem decembra 1948.
godine sa brodom Kefalos stigli u novoosnovanu drţavu Izrael, i ĉija godišta su se
podudarala sa obavezom obavljanja vojne
sluţbe, neposredno posle prispeća, prebaĉeni
su kamionima izraelske armije u prihvatni logor
Bet Lit.
U logoru smo zatekli novodošljake iz
Tunisa, Maroka, Alţira i Rumunije. Svako od
nas je doneo sa sobom i mentalitet svog
preĊašnjeg okruţenja. Niko nikog nije poznavao ni razumeo i tada je umetnost
pantomime odigrala znaĉajnu ulogu. Deţurni
oficiri i podoficiri su izdavali nareĊenja iskljuĉivo
na hebrejskom jeziku (ivrit) i nekim ĉudom na
taj naĉin je bila uspostavljena komunikacija, što
je bio svojevrstan fenomen.
Narednog dana smo u okviru regrutacije,
polunagi, prodefilovali pored dugaĉkog stola za
kojim je sedela regrutna komisija. U komisiji su
bili i lekari koji su svakom pojedincu postavili
pitanja: "Kako se osećaš?", "Da li te nešto
boli?", "Da li si u prošlosti bio bolestan?". Posle
toga smo bili pregledani i sa stetoskopom.
Ukoliko komisija nije ustanovila neku vidljivu
fiziĉku manu ili drugi nedostatak, regrut je bio
proglašen sposobnim za obavljanje vojne
sluţbe. Posle te procedure smo bili rasporeĊeni
u grupe, koje su po potrebi popunjavale redove
u jedinicama (brigadama) ĉiji borci su pali u
prethodnim borbama.
Zapanjujući je bio ubrzani i efikasan naĉin
na koji je armija pretavrala tu raznoliku i u ne
malo sluĉajeva neobuzdanu gomilu ljudi u
disciplinovane i lojalne novopeĉene Izraelce.
Moja nova jedinica je bila pešadijska
brigada "Givati", koja nije bila nepoznata.
Bataljon u kome sam se nalazio je dobio
zadatak da preuzme kontrolu nad jednom
sekcijom, koja se nalazila na granici Izraela i
tada Transjordanije. Na tom sektoru je bilo
uglavnom mirno i pored toga što su tu i tamo
bila kratkotrajna puškaranja, te se ni meni nije
pruţila prilika da uĉestvujem u nekom
ozbiljnijem okršaju. Na tom poloţaju nas je
zatekao svršetak Rata za nezavisnost.
ŠPANIJA: FERDINAND
I
IZABELA
Torkvemada - savršeni ubica u ime
vere
Priredio Milan Fogel
Godine 1474. na presto Kastilje stupila je
kraljica Izabela, zajedno sa suprugom
Ferdinandom II, koji je pet godina kasnije,
1479, nasledio kraljevinu Aragon. Ovo dvoje
vladara ujedinilo je svoja kraljevstva u novu
Španiju, koju su podigli na nivo svetske sile.
Period vladavine kralja Ferdinanda i Izabela
obeleţen je znaĉajnim dogaĊajima, meĊu kojim
je za nas svakako najznaĉajniji proterivanje
Jevreja iz Španije. To je tema kojoj ćemo se
posebno pozabaviti u ovom prilogu, iako su za
vreme vladavine kraljevskog para zabeleţeni i
drugi dogaĊaji, koji su obeleţili celu jednu
epohu.
Tomas de Torkvemada roĊen je 1420.
godine u Valjadolidu. Bio je bratanac
proslavljenog teologa Huana de Torkvemade i
zahvaljujući tome lako je napredovao u
crkvenim redovima. Rano postaje fanatiĉni
borac protiv Jevreja i preobraćenika, verovatno
zato što je njegova porodica vodila poreklo od
Jevreja koji su primili katoliĉanstvo. Pripadao je
dominikanskom redu i bio ispovednik buduće
kraljice Izabele dok je još bila dete. Priĉa se da
ju je tada naterao da se zakune da će, ako
06
bude došla na španski presto, svu snagu
posvetiti potpunom uništenju jeresi i Jevreja.
Kada se Izabela domogla prestola (1465)
buktao je graĊanski rat. Situacija se ubrzo
smirila, a papa je španskim vladarima dozvolio
da postave dvojicu inkvizitora ĉiji će jedini cilj
biti uništenje jeresi.
Godinu dana kasnije i Torkvemada postaje
inkvizitor, a njegova fanatiĉna privrţenost
katoliĉanstvu naĉinila ga je savršenim ubicom u
ime vere. Ubrzo, 17. oktobra 1483. Tomas
Torkvemada postaje vrhovni inkvizitor. Od
ukupnog broja ubijenih tokom delovanja
inkvizicije smatra se da je tri ĉetvrtine njih
stradalo tokom prve dve decenije, u doba
Torkemade.
Torkvemada je nosio maĉ u desnoj, a krst u
levoj ruci. Ko god ne bi sagnuo glavu, tome bi
je odrubio za slavu boţju. Najviše "krivaca"
spaljivano je na lomaĉi. Nekoliko hiljada. Ostali
su muĉeni na najstrašnije naĉine: ramovi,
uvrtaĉi prstiju, štipaljke, muĉenje vodom,
razvlaĉenje... Smatra se da je liĉno
Torkvemada kriv za najmanje 2.000 ubistava i
nebrojeno mnogo tortura, a pripisuje mu se i
izmišljanje mnogih sprava za muĉenje.
Torkvemada, kao što smo već rekli, nije
prezao od bilo kakvih mera da uvede
katoliĉanstvo kao jedinu religiju u bogatoj
Španiji. Pokušao je da uceni arapske muslimane, ali nije bio toliko uspešan kao sa
Jevrejima. U Granadi je postojalo jako arapsko
utvrĊenje – poslednje muslimansko kraljevstvo
u Španiji, ali su 1492. Ferdinand i Izabela, što
laţnim obećanjima, što silom, uspeli da
ovladaju i ovim delom Španije. Po zauzeću
Granade porastao je broj muslimanskih
podanika, a da bi udovoljili njihovim zahtevima,
vladari su sve više popuštali Torkvemadinom
hiru za progon Jevreja.
Posle venĉanja Fernanda i Izabele i
ujedinjenja Španije, Torkvemadina moć još više
raste, a posle osvajanja Granade, 30. marta
1492, kraljevski par je potpisao naredbu o
proterivanju Jevreja. Njih 200.000 je proterano,
a Torkvemadin san je bio ostvaren. Šest godina
kasnije umro je mirno u manastiru u Avili.
Jevreji su spadali meĊu najbogatije
podanike, te su ponudili kralju ogromnu sumu
kako bi spreĉili progone. Ferdinand, kome je
zlato bilo vaţnije od vere, prihvatio je ponudu,
ali je razbesneli Torkvemada, u ime Boga,
spreĉio da se dogovor sprovede u delo. No, pre
će biti da je Ferdinand shvatio koliko će uvećati
svoju blagajnu ako bude, kao jeretike, proterao
Jevreje iz Španije. Inkvizicija je podrazumevala
i konfiskaciju svih dobara bogatih Jevreja
Ferdinand i Izabela potpisali su zakon kojim je
Jevrejima ostavljena mogućnost da se pokrste
ili da u roku od najdalje ĉetiri meseca napuste
Španiju. Deo Jevreja se pokrstio, a veći deo je
napustio Španiju.
Iste godine, pod zastavom Kastilje,
Kolumbo je krenuo zapadnim, morskim putem
u Indiju. Otkriven je novi kontinent, Amerika,
nazvan po Amerigu Vespuĉiju, koji je opovrgao
pogrešno mišljenje Kolumba da je, ipak, stigao
u Indiju. Prema nekim najnovijim istraţivanja na
Kolumbovim brodovima nalazili su se i Jevreji,
koji su beţali pred progonom Torkvemada.
Ovaj prilog završavamo sa još jednom
manje poznatom ĉinjenicom. Prvi akt kojim je
ozvaniĉeno ropstvo, potpisao je kraljevski par,
Izabela i Ferdinand. Posledice delovanja
kraljevskog para, za mnoge, u stvari, pogubne
politike, vekovima su obeleţile najdekadentnije
istorijske dogaĊaje u Evropi i delu sveta koji se
nalazio pod kontrolom španskih vladara.
ANTISEMITIZAM I SVET
Opravdani zločini iz
Staljinove ere
Autor: D. S. M
.
Moskva - Represije iz Staljinove ere,
uključujući logorski sistem Gulag i
deportaciju celih etničkih grupa,
opravdani su u novom udţbeniku istorije
objavljenom u Rusiji. Međutim, kritičari
tvrde da je udţbenik antisemitski
Udţbenikom „Istorija Rusije 1917-2009.“ koji
su napisali akademici s Drţavnog univerziteta
Moskve Aleksandar Barsenkov i Aleksandar
Vdovin nastoji se da se opravdaju masovna
hapšenja i pogubljenja iz tridesetih godina
prošlog veka. Pristalice, pak, tvrde da je knjiga
puna patriotizma i ljubavi prema otadţbini.
Kritiĉari, s druge strane, naglašavaju da je u
udţbeniku iznet prostaljinistiĉki i antisemitski
prikaz sovjetske i ruske istorije. Opisujući
masovna hapšenja i pogubljenja iz tridesetih
godina prošlog veka, autori knjige tvrde da su
07
Bivši austrijski predsednik i generalni sekretar
UN Kurt Valdhajm bio je sauĉesnik u ratnim
zloĉinima koje su poĉinile Hitlerove jedinice u
SSSR-u - rame uz rame sa ocem preminulog
austrijskog ultradesniĉara Jerga Hajdera. Ovo
istiĉe beĉki nedeljnik "Profil", pozivajući se na
nove dokumente.
Robert Hajder i Kurt Valdhajm su već u prvoj
ratnoj operaciji, u napadu na grad Brest-Litovsk
(današnji Brest), bili umešani u ratni zloĉin.
Prema dokumentima ameriĉkog istoriĉara
Roberta Hercenštajna, koje citira "Profil", "dva
ratna druga su, u sklopu 45. pešadijske
kompanije, nezadrţivo napredovala ka ruskim
poloţajima - koristeći ţivi štit, saĉinjen od ĉetiri
stotine zarobljenih ţena i dece."
Novi podatak o ratnoj prošlosti bivšeg
austrijskog predsednika - kome je za ţivota
prebacivano da je bio umešan u ratne zloĉine
na prostorima bivše Jugoslavije, i u Grĉkoj pojašnjava razlog zašto je Valdhajm odlikovan
ĉeliĉnim krstom: tadašnji komandant odseka
fronta, kozaĉki general Helmut fon Panvic liĉno
je pohvalio Valdhajmov "doprinos" prilikom
oslobaĊanja grada Brest-Litovska: "Istakao se
prilikom 'dimljenja' neprijatelja". Nemci su,
naime, posle ulaska u grad ugušili sovjetske
vojnike koji su se zabarikadirali u gradskim
zidinama. U ulaze i puškarnice sipali su ulje,
mast i seno, potom sve zapalili.
se vlasti opravdano bojale od neprijatelja u
okviru Sovjetskog Saveza.
U knjizi se obrazlaţu razlozi za to što je
Staljin deportovao cele nacije u Sibir i centralnu
Aziju. „Deportovani su zbog njihove spremnosti
da saraĊuju sa okupatorima i onima koji su za
to osumnjiĉeni“, navodi se u knjizi. Tu teoriju je
odbacila većina zapadnih istoriĉara, kao i
mnogi ruski struĉnjaci.
U udţbeniku je stavljen jak akcenat na broj
Jevreja koji su bili na moćnim pozicijama u
sovjetskoj kulturi i medijima. Njegovi autori
navode da su sovjetske vlasti spreĉile Jevreje
da okupiraju najviše pozicije nakon Drugog
svetskog rata zato što su se „meĊu graĊanima
jevrejskog porekla intenzivirale simpatije prema
Zapadu, što je povećavalo mogućnost da budu
iskorišćeni za interese ameriĉke strategije“.
Anatolij Utkin, jedan od pristalica udţbenika,
rekao je da je knjiga popularna meĊu nekim
„elitnim institucijama“ zemlje kao što su
akademije Ministarstva unutrašnjih poslova i
Federalne sluţbe bezbednosti (FSB), koja je
naslednik KGB iz sovjetske ere. „Ovo je
udţbenik u kojem patriotizam sluţi kao
smernica“, rekao je Utkin, profesor istorije na
Moskovskom drţavnom univerzitetu, „Pun je
ljubavi prema otadţbini i patriotizma i vaţno je
da se moţe primetiti kontinuitet izmeĊu
sovjetske i postsovjetske epohe“.
Novaja Gazeta, opozicionarski list, izraţava
protivljenje
zbog
knjige.
„Objavljivanje
poslednjeg prosovjetskog, prokomunistiĉkog i
prostaljinistiĉkog udţbenika je omogućeno zato
što zloĉini koje su poĉinile partije Staljina i
Lenjina nad ĉoveĉanstvom nikada nisu osuĊeni
zakonom“, navodi list. U saopštenju Fakulteta
istorije Moskovskog drţavnog univerziteta
navodi se da će zabraniti primenu udţbenika u
nastavi. Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev
pokušava da se distancira od prošlosti zemlje,
te je izjavio da nema ţelju da se vraća
Sovjetskom Savezu. Za razliku od njega,
premijer Vladimir Putin jednom prilikom je
izjavio da raspad SSSR predstavlja „najveću
politiĉku katastrofu 20. veka“.
MESIĆ: USTAŠKA
OBELEŢJA NOSI SAMO
IDIOT …
STRANA ŠTAMPA
Bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić je,
povodom paralelne proslave Dana pobede u
Hrvatskoj osudio organizovanje proslave u
naselju Ĉavoglava kod Knina.
"Ustaški reţim je koljaĉki, bio je zloĉin i u
ideji i u izvedbi, i danas obeleţja ustaškog
reţima moţe da nosi samo idiot ili politiĉki
slepac, koji ne razume gde je mesto Hrvatskoj",
rekao je Mesić za zagrebaĉki "Jutarnji list".
On je dodao da je i na antifašistiĉkoj strani bilo
zloĉina, ali "to su bili ekscesi, kao i kada
govorimo o našem Domovinskom ratu".
"Bilo je pojedinaca koji su ĉinili zloĉine, to je
ĉinjenica i o tome ne moramo razgovarati",
rekao je Mesić, istiĉući da to "sudovi moraju da
rešavaju".
Ratni zločini Valdhajma i
Hajderovog oca na
ruskom frontu
Prenosi Politika
08
"Takvi nesrećni dogaĊaji ne zasenjuju
Domovinski rat, ni antifašistiĉku borbu",
naglasio je on.
Mesić je istakao da se neće više
kandidovati, ali će, kako je rekao, "uvek biti na
usluzi drţavnoj politici kada za to bude
potrebe".
se vidi Hitler za vreme posete logoru
Sachsenhausen u blizini Berlina, snimljen
1936. godine. Naime, Albert Šper, i ne samo
on, izneo je u svojoj autobiografiji tvrdnju da
Hitler nikada nije posetio nijedan koncentracioni
logor.
HOĆE LI JOŠ JEDAN
MAJDANEK IZGORELO
IZDAJNIK BITI
7.000 PARI CIPELA
REHABILITOVAN
Izvor strana štampa
IZ BEOGRADSKE ŠTAMPE
Priredio Milan Fogel
Pred Višim sudom u Beogradu, 17. septembra
2010, poĉeo je postupak za rehabilitaciju
komandanta Jugoslovenske vojske u otadţbini
generala Dragoljuba Draţe Mihailovića koji je
streljan 17. jula 1946. kojeg je Vojni sud
proglasio krivim za izdaju i ratne zloĉine.
Ovim zakonom ureĊuje se rehabilitacija lica
koja su bez sudske ili administrativne odluke, ili
takvom odlukom, iz politiĉkih ili ideoloških
razloga, lišeni ţivota, slobode ili nekih drugih
prava. U zahtevu za rehabilitaciju se navodi da
taj postupak nije obnova administrativnog ili
sudskog postupka, već potpuno zaseban
postupak. Njime podnosilac zahteva ţeli da
pokaţe da je Komunistiĉka partija Jugoslavije
imala politiĉke ili ideološke razloge da liši ţivota
generala Mihailovića i da su suĊenje i presuda
bili samo forma u kojoj je izraţena ranije doneta
odluka. MeĊutim, predlagaĉi i njihovi zastupnici
nisu dosledni kada je u pitanju sudski postupak.
Protiv su obnove postupka, što je svojevremeno predlagao Miloš Minić, javni tuţilac u
vreme kada je suĊeno Draţi Mihailoviću, a tada
mu je odgovoreno da je sve jasno i da nema
potrebe za obnavljanjem sudskog postupka. I
sada pravni zastupnici osporavaju pravo da se
iznesu do sada poznate i nepoznate ĉinjenice,
koje oĉigledno ne idu u prilog revizionistiĉkoj
presudi koja se oĉekuje, ali istovremeno
predlaţu da se za svedoke dovedu piloti iz
Amerike, koje je, navodno, Draţa spasao. Ne
znamo da li je u pitanju slučajna ili namerna
greška novinara, koji je objavio da je Draža
spasao preko 500 američkih pilota?! U svakom
slučaju, što je mnogo, mnogo je. Zakljuĉak je
samo jedan, moţe da se na sudu iznese ono
što je u korist njihovog predloga, a ono što bi
potvrdilo presudu ratnom zloĉincu i nacistiĉkom
kolaboracionisti, to nije predmet spora.
Poţar u jednoj baraci u bivšem nacistiĉkom
koncentracionom logoru Majdanek na istoku
Poljske progutao je 3. septembra 2010., u noći
izmeĊu ponedeljka i utorka jedno svedoĉanstvo
istorije - 7.000 pari cipela nekadašnjih logoraša.
Vatra je izbila oko ponoći a na poziv Muzeja
Majdanek nekoliko jedinica vatrogasaca borilo
se sa poţarom preko šest sati.
"Moguće je da je uzrok poţara kvar na
elektriĉnoj mreţi, ali to proverava policija",
kazao je poljskoj agenciji PAP portparol
regionalne Vatrogasne straţe u Lubelskom
vojvodstvu Vojćeh Mićula.
U poţaru su izgorele dve trećine te barake, na
sreću nije se proširio na druge, a Muzej je
materijalnu štetu procenio na 250.000 evra.
Majdanek, u predgraĊu Lublina, bio je jedan od
mnogih koncentracionih logora koji su nacisti
tokom Drugog svetskog rata podigli u
okupiranoj Poljskoj.
U logoru Majdanek, nakon osloboĊenja logora
1944, zateĉeno je 800.000 cipela, koje su bile
spremljene, zajedno sa kosom logoraša i
delovima odeće, za slanje u Nemaĉku. Cipele i
odeća su bili kontanimirani otrovom Zyklon –
Ciklon B, kojima su gušeni logoraši i ĉekalo se
na dekontaminaciju. U logoru je stradalo po
procenama oko 360 hiljada ljudi: zarobljeni
ruski vojnici, nepodobni Poljaci, 59.000 Jevreja
i drugi. Moramo samo reći da se neke procene
o broju ubijenih u logoru kreću i do 1,500.000
ţrtava. Napred smo naveli podatak da je po
osloboĊenju logora od strane Crvene armije
pronaĊeno 800 hiljada cipela. To već govori o
cifri od 400 hiljada ubijenih, ne uzimajući u
obzir transporte cipela i drugih opljaĉkanih
stvari koje su već bile poslate u Berlin.
Posebno je interesantna jedna fotografija, koja
se nalazi u Muzeju logora Majdanek, i na kojoj
09
Nedavno smo pisali o Dini Merhav, skulptoru,
koji starom gvoţĊu udahnjuje nov ţivot. Ovog
leta Dina je bila u Hrvatskoj gost kolege i
prijatelja Tonija Franovića. U Zagreb je Dina
došla na dva dana, a na kraju se boravak
pretvorio u jednu divnu avanturu, prijateljstvo i
saradnju koja je rezultirala neoĉekivanim
dostignućima na umetniĉkom polju. Dina je
prvo provela dva dana na hvarskom ostrvu
Palmiţana, koje je u posedu Tonijeve
galeristkinje Dagmar Menengello. Ĉisto more i
netaknuta priroda bili su inspiracija za
umetniĉka dela koja su Dina i Toni zajedniĉki
uradili. Dina je radila sa gvoţĊem, napravila je
bića iz mašte, po kojima je već prepoznatljiva
umetniĉkoj publici, a Toni je dodao nekoliko
detalja od sirovo obojenog stakla. Kada je
Dagmar videla projekat "Zagrljaj" toliko joj se
svideo da je odmah objavila da će postaviti
skulpturu u znak sećanja na njenog poslednjeg
muţa Tonija Menengella.
GvoţĊe je iseĉeno u Konĉarovoj radionici,
okruţenoj umetniĉkim parkom, gde je odmah
naĊeno mesto i za Dinin budući rad, što je
podrţala Dagmar Menengello.
"Ovo je ĉarobna šuma", izjavio je Toni kad je
video koje boje je Dina predvidela za metalna
stabla, 5 njih, visine skoro 4 metra.
Dina je uspela da otputuje i do Vinkovaca, gde
je roĊena i gde je ţivela do svoje 5 godine,
kada je porodica 1941. morala da pobegne
ispred nacista. Otac je doĉekao kraj rata u
nemaĉkom zarobljeništvu, a Dina je sa
porodicom našla spas u Švajcarskoj. Posle rata
su se doselili u Beograd, da bi 1949. došli u
Izrael.
I u Vinkovcima je Dina srdaĉno primljena. Kada
su Vinkovĉani videli Dinine radove, odmah je
pronaĊeno mesto za njen budući projekat,
odakle se vidi kuća u kojoj je nekad ţivela i koja
i danas postoji.
Kada je Dina stigla u Makedoniju, našla se u
sasvim novoj sredini. Bilo je potrebno neko
vreme da se adaptira i da pokrene svoju
kreativnu energiju i napravi dve skulpture koje
je planirala. Rad se odvijao u Kiĉevu, dva sata
voţnje od Skopja. Nakon dve nedelje nastale
su dve skulpture. Kompozicija tri magiĉna
drveta i kolica koja prevoze Dinina bića iz njene
bujne mašte. Postavljanje drveća na izgraĊeno
postolje u prirodnoj sredini, bio je najuzbudljiviji
momenat. U trci sa vremenom, pobedila je
Dina. Samo što su uspeli da završe farbanje
skulptura, pala je jaka kiša, ali posao je već bio
završen.
Domaćini su odveli Dinu i do Ohrida, jedan od
bisera Makedonije, gde je Dina uţivala pored
ogromnog jezera, bogatog ribom. Poseban
specijalitet je ohridska pastrmka, koja ţivi samo
u ovom jezeru. Dina je obišla i neke manastire
u okolini Ohridskog jezera. Na relativno malom
prostoru nalazi se ogromno kulturno blago, po
Dininim reĉima, 365 manastira i crkava.
Nismo pitali Dinu kuda će sledeće godine, a
teško je i predpostaviti, jer se Dina oseća
podjednako kod kuće u Kini, Americi, Evropi… i
naravno u svom domu u Ein Hodu.
"ZAGRLJAJ"
Dina u Makedoniji
DINA MERHAV, SKULPTOR
LETNJE ISKUSTVO
U HRVATSKOJ I
MAKEDONIJI
Pripremio Milan Fogel
hod.info/artists/dina
-
izvor:
http://ein-
21
KNJIŽEVNI DODATAK
udomotivacijsku silu i, istovremeno, kao ozbiljan
komentar i osnovu za tumaĉenje i razumevanje
radnje romana, naveo je izdavaĉ.
Okosnicu romana ĉini priĉa koja se odvija na
relaciji Beograd – Novi Sad. Na putu u vozu
šezdesetogodišnji
univerzitetski
profesor
upoznaje
mladu,
lepu,
otresitu
dvadesetogodišnju devojku sa kojom je, sticajem
okolnosti, prinuĊen da deli sobu u InĊiji. Devojka
na TV ekranu gleda porniće, uţiva u ţivopisnim
prizorima i, pokazujući svoje ĉari, poziva ga u
svoj krevet. Ĉitavu noć oni vode ljubav uz
povremeno praćenje pornografskih filmova u
kojima se broj aktera povećava, uz, naravno,
stalnu promenu poza. Po dolasku u grad,
ispostavlja se da je ona ćerka njegovog kolege
sa fakulteta, sa kojim, inaĉe, nije u dobrim
odnosima. Otac, naslućujući šta se dogodilo,
poziva ga na neobiĉan groteskni dvoboj
moĉugama u Studentskom parku…
Novi roman Davida Albaharija "Ćerka"
predstavljen je u galeriji Artget Kulturnog centra
Beograda u prisustvu autora. Prisutni su imali
prilike da ĉuju od autora rezultat ankete koju je
sproveo meĊu prijateljima. Na pitanje kako bi
reagovali kada bi njihova ćerka otišla u krevet sa
kolegom, svi su hteli da se tuku!
Dragan Bogutović iz Veĉernjih novosti pitao je
autora: Da li razmišljate kako će ĉitaoci reagovati
na ovu knjigu sa dosta eksplicitnih prizora seksa?
Za savremenog ĉitaoca takve scene i opisi ne
bi trebalo da budu ništa novo - u savremenoj
svetskoj knjiţevnosti postoji mnoštvo takvih dela.
Uostalom, o tome moţe jedino tako da se piše,
jer je taj opis tada najbliţi stvarnosti. Naravno,
moguće je sve zameniti nekim poetskim
simbolima i slikama (kao nekad davno u biblijskoj
„Pesmi nad pesmama“), ili, pak, upotrebiti neke
neutralne ili latinske nazive, ali tada sve zazvuĉi
krajnje komiĉno. Niko ne govori latinski u krevetu,
odgovorio je David Albahari.
Verujemo da Albahari ni ovog puta nije
izneverio svoju vernu ĉitalaĉku publiku, a ako se
nekom roman ne svidi, moramo se pozvati na
staru izreku da se o ukusima ne raspravlja.
BROJ 1
DAVID ALBAHARI
NOVI ROMAN: ĆERKA
Iz beogradske štampe
Priredio M. Fogel
Izdavaĉka kuća Stubovi kulture iz Beograda
objavila je najnoviji – 11. po redu – roman Davida
Albaharija "Ćerka".
Roman "Ćerka" nastavlja pišĉeve najvaţnije
poetiĉke osobenosti, ali će iznenaditi ĉitaoce
svojom
temom,
istraţivanjem
ljudske
seksualnosti, sa opisima ĉiju je eksplicitnost
Albahari u prethodnim delima retko dostizao.
Autor se u romanu bavi istraţivanjem kompleksa
ljudskih
strasti
koji
ĉine
ĉastoljublje,
osvetoljubivost i ljubomora.
Albahari
se,
takoĊe, bavi
filozofskom
pozadinom koju ĉitalac, u kontekstu glavnog toka
radnje,
doţivljava
kao
komiĉnu
pse20
ĉega on mora da stvori nešto ... biće astronaut sa
padobranima iz maslaĉka (jedna od pesama iz
zbirke – prim.red.) ... oni će biti njegovi vasionski
brodovi ... u njima će on traţiti rešenja za sve
svoje igre ... rešiće i kvadraturu kruga ( ako
treba) da bi stigao sa njima gde je namislio! Tako
i svako drugo dete ima svoje viĊenje mojih
pesama njima posvećenim, pa su ostale slike
slobodno oslikane i posvećene su svima koji
mogu sa nama da se igraju razmišljanja i
maštanja ... i ti si pozvan!"
I vi ste pozvani da uţivate u pesmama Šlome
Bar Gjore. TIBERIJADE
su objavljene u
Beogradu, Izdavaĉka kuća Albatros plus, a
pesme moţete proĉitati i na sajtu ,
http://www.makabijada.com/ i www.jevreji.com
Uz saglasnost autora objavljujemo pesmu
koju
je
posvetio
njegovom
i
našem
dugogodišnjem prijatelju, vrednom aktivisti HOJa, a pre svega humanom ĉoveku kome je
porodica bila na prvom mestu, koji nas je,
naţalost, prerano napustio.
TIBERIJADE
OBJAVLJENE
U BEOGRADU
Piše Ben Shahar
Ljubitelje poezije će sigurno obradovati vest
da je Vladimir Zupković ' Brada ', Šlomo Bar
Gjora, na fotografiji, objavio novu knjigu poezije
pod nazivom TIBERIJADE. S obzirom da već
godinama ţivi sa porodicom u Tveriji, ne
iznenaĊuje ni naslov ni sadrţaj knjige u kome se
prepliću sadašnjost i prošlost, pomešana sa
nostalgijom za Bosnom, prijateljima, ovde i tamo,
kojima je posvetio deo svog bogatog
stvaralaĉkog opusa.
Pošto je i do mene stigla kopija PdF najnovije
knjige Bradine poezije, moram priznati, proĉitao
sam je u jednom dahu. Valjda profesionalno
opterećen, ĉak i onda kada pokušavam da samo
uţivam, primetio sam da je jedna ista pesma
objavljena pod dva naslova, na razmaku od
osam strana, i posvećena dvojici meni
nepoznatih. Sramotu pod petu, što bi rekla moja
mama, zamolio sam Bradu za objašnjenje. Evo
šta je odgovorio:
"Lipi moj Milane,
Nije greška, rešenje ovog problema je
jednostavno. Ja imam dva unuka Benjamina
(2004.) i Johanana (2005.). Benjamin je stariji od
Johanana 11 meseci. Kad im dajemo nešto ili
poklone to mora biti potpuno jednako, moţe i/ili
mora, da se razlikuje recimo samo po boji.
Benjamin voli plavu boju, a Johanan crvenu.
Isto tako i u razmšljanju i viĊenjima istu stvar
oni vide isto, ali je svaki prima na svoj naĉin ...
Tako i pesma posvećena njima mora biti ista, a
oni je vide kao: Benjamin: to je poĉetno
razmišljanje i on će o svakoj slici koju vidi u
pesmi mudrovati i crtati je na svoj vlastiti genijalni
naĉin; Johanan: on je sav u dinamiĉnom
razmišljanju i videće svaku sliku kao nešto od
REKVIJEM ZA RAFU MONTILJA
Mir s tobom prijatelju
I danas sa makije rosa
Budi novi dan na Cionu
I ista ona ptica po golom trnju
Niţe svoja sazveţĊa
Dok istom opojnom pesmom
Ispraća i svoj i tvoj poslednji let
Još u dan roĊenja
U dane stvaranja
Na procvalom horizontu
OploĊen put je stvorenog
I plav i crven i ţut
U belini svog šarma
I danas
Kao raspevana ptica
Ćutiš uzdizanje na Cion
Ovog poslednjeg Šabata
Sa golog trnja makije izli se mir
U kapi dana
ka smiraju
kao u dan roĊenja
danas su makije
suza
u rumeno zamiranje
primi
tvoj poslednji let nad Cionom
mir s tobom prijatelju
22
priznaje ni iracionalno, ni volšebno. Nasuprot
tome, Antisemiti je tudje svako racionalno
rasudjivanje, sluţi se iracionalnim u
objašnjavanju svojih stavova i ĉvrsto veruje u
vradţbine i moć magije. O racionalnom se moţe
raspravljati, u svakoj prilici ili neprilici, o
iracionalnom – nikada. U iracionalno se slepo
veruje. Antisemit slepo veruje, Jevrejin duboko
sumnja.
Jevrejin neprestano istraţuje i proverava istinu,
dok Antisemit ne traga za istinom od koje
neurotiĉno strepi. On je zatoĉenik svojevrsnog
paradoksa: ne veruje u dokazane istine, već
smatra dokazanim istinama ono u šta veruje.
Za Jevrejina moral je zasnovan na osećanju
pravednosti. On svoje najistaknutije, najcenjenije
sunarodnike naziva Pravednicima. Za Antisemitu
moral nije zasnovan na ljudskim vrednostima,
pogotovo ne na pravednosti, niti na svojstvu koje
Platon naziva Ljubav. On ima posla samo sa
Zlom, jedino prema njemu gaji sklonost. Njegov
je zadatak da Zlo (Jevrejstvo) raskrinka, razobliĉi,
da mu izmeri snagu i domet, da ga obznani pred
svetom. On, zapravo, postoji zato da jevrejske
krivice otkriva i – ako bude sreće – da krivce
nemilosrdno kaţnjava. Jevrejin (sem ako i sam
nije zadrti nacionalista i šovinista) prezire
preteranu ostrašćenost. U svetim knjigama je
zapisano: »Ko se prepusti strastima, prekršiće
Nauk, krenuo je putem ka prokletstvu«.
Antisemit se lako prepušta nekontrolisanim
nagonima i razbuktalim strastima, bezrezervno
prihvatajući sve one izmišljotine koje se ne mogu
objasniti razumom, odnosno univerzalnim
principima. Antisemit strahuje od samoće. On je
ĉovek gomile, ţeli da se stopi s njom, da postane
deo kolektivne bujice. Zbog toga se preteţno
vezuje za mnoštvo, za masu, neretko za rulju.
Jevrejin voli samoću. U njoj moţe nesmetano da
se posveti molitvama i meditacijama ili da se
prepusti svojoj dubokoj tuzi i oĉajanju.
Jaz izmedju Jevrejina i Antisemite je
nepremostiv, suprotnosti su nepomirljive. Ipak, u
neĉemu su sliĉni: i za jedne i za druge
podjednako vaţi kosmiĉki zakon prolaznosti.
Uprkos tome, dobija se utisak da je smrtnost kod
Jevreja daleko veća nego kod Antisemita.
Naravno, to je privid. Do zabune dolazi usled
povremene masovnosti i neprirodne uĉestalosti
umiranja Jevreja. Za tu pojavu zasluga pripada
»slatkim« Antisemitima.
SLADAK
ANTISEMITA
ĈASOPIS REPUBLIKA, - OGLEDI, BR
262, 2001. godine
Piše Đorđe Lebović
(Sećanja i podsećanja - izvod)
U koncentracionom logoru Aušvic, avgusta
1944, u vreme najbesomuĉnijeg istrebljivanja
Jevreja, kada su gasne komore u sva ĉetiri
krematorijuma radile danonoćno, punim
kapacitetom, prikazan nam je, u improvizovanom
logorskom bioskopu, film »Jud Süss« (»Sladak
Jevrejin«). Snimljen krajem tridesetih godina, pod
pokroviteljstvom Ministarstva za kulturu i
propagandu doktora Jozefa Gebelsa, »film
otkriva Jevrejina u pravom obliku, bez maske i
obrazine, kao pakleno biće obdareno opakim
moćima, inkarnaciju zla, razoritelja civilizacije,
kao najvećeg neprijatelja ljudskog roda«. Taj
otvoreni poziv za uništenje ĉitavog jednog naroda
prikazan je, nama, svedocima zloĉina,
najverovatnije u bizarnoj nameri da nas uveri u
opravdanost i istorijsku neophodnost tog
bezumnog poduhvata. Trebalo je, zapravo, da se
saglasimo sa sopstvenom propašću.
Posle rata, uzalud sam tragao za kopijom
filma. Navodno, original je izgubljen, a sve kopije
uništene. Da je saĉuvana makar jedna kopija,
pretpostavljam da bi se »Jud Süss« prikazivao u
bioskopima širom sveta. »Slatkog Jevrejina«
gledali bi sa zadovoljstvom mnogi »slatki
Antisemiti«.
Sladak Jevrejin i sladak Antisemit
Vraća se mali Jevrejin iz škole i zapazi plakate
koji oglašavaju film »Sladak Jevrejin«. Stigavši
kući, upita svog oca: »Tata, ako su Jevreji slatki,
kakvi su onda Antisemiti?« Tek su oni »slatki« –
odgovori otac. »Kakva je onda razlika izmedju
njih?« – pita dalje sin. Otac odgovori: »Razlika je
u tome što Jevrejin moţe da bude Antisemit, ali
Antisemit nikada ne moţe biti Jevrejin«.
Koje su još razlike izmedju rase Semita i rase
Antisemita?
Kod Jevreja od davnina postoji verovanje da
se i najveće teškoće mogu rešiti razumom.
Jevrejin veruje u apsolutnu moć racionalnog i ne
23
Download

SUKOT U IZRAELU