TISKOVINA
IMPRIMEE
Exp. Savez jevrejskih opština Srbije,
11000 Beograd, Kralja Petra 71a
POB 30
SRBIJA / SERBIA
RAD LEKARSKOG SAVETOVALIŠTA
Maršala Birjuzova 19 Dr Lucija Rajner, kardiolog - pulmolog
ponedeljkom od 10:00 do 14:00
(potrebno zakazati na tel. Socijalne službe JOB: 2622 449)
Dr Mirko Caran, hirurg traumatolog
četvrtkom od 12:00 do 16:00
(nije potrebno zakazivati)
Izdavač: Savez jevrejskih opština Srbije, Kralja Petra 71-a, POB 30, tel: 011/26 24 359, 26 21 837; Fax: 011/26 26 674,
e-mail: [email protected]; Izlaženje Jevrejskog pregleda pomaže Ministarstvo vera Srbije; CIP – Katalogizacija u publikaciji;
Narodna biblioteka Srbije, Beograd; ISSN 1452-130X = Bilten – Savez jevrejskih opština Srbije; COBISS.SR-ID 81280012;
Glavni i odgovorni urednik: Stanimir Saša Ristić; Tehnički urednik: Dušan Oluić;
Svi potpisani članci odražavaju lično mišljenje autora, koje se ne podudara uvek sa mišljenjem redakcije.
Rukopisi za naredni broj se primaju do 20. u mesecu; Redakcija zadržava pravo da prilagodi priloge; Štampa: COLORGRAFX d.o.o. – Beograd
www.savezscg.org
ISSN 1821-1062
jevrejski
Godina XX
l
Broj 2
l
Beograd
l februar 2011. l ŠEVAT / ADAR 5771.
SEĆANJA
strane 2 – 5
Novi Sad l Staro sajmište l Topovske šupe
INTERVJU: Goran Levi
Očekujem mnogo
od mladih
strane 10 - 11
FOTO VEST:
strana 7
Svastika na zidu
JO Sombor
februar 2011.
2
Jevrejski
Pregled
NOVI SAD: Održana komemoracija žrtvama racije
Ambasador Izraela Artur Kol
Delegacija SJOS polaže venac
U ime JONS venac je položio predsednik Goran Levi
www.savezscg.org
Pomen žrtvama zloglasne Novosadske racije, u kojoj
su mađarske okupacione snage u januaru 1942. godine
pobile i pod led Dunava bacile više od 1.300 civila,
najviše Jevreja, Srba i Roma, održan je 21. januara na
Keju žrtava racije u Novom Sadu.
Na komemorativnom skupu kod spomenika
“Porodica”, gradonačelnik Novog Sada Igor Pavličić podsetio je da su u trodnevnoj akciji pripadnika tadašnjeg
Hortijevog fašističkog režima, u Novom Sadu surovo
likvidirani mirni i nedužni građani, među kojima je bilo
više od 800 Jevreja, oko 400 Srba i više desetina pripadnika
drugih naroda.
- Neka sećanje na žrtve racije služi slobodi i miru,
napretku i ljudskim pravima, nacionalnoj ravnopravnosti,
solidarnosti i demokratskim društvenim odnosima - rekao
je gradonačelnik naglasivši da se zločini nikad ne smeju
zaboraviti.
U ime Jevrejske zajednice Srbije, u pomen žrtvama
Novosadske racije govorio je vrhovni rabin Isak Asiel,
podsetivši na stravične događaje tih januarskih dana pre 69
godina, kada je temperatura dostizala 40 sepeni ispod nule.
- Mi smo ljudi i naše je da budemo ono što je najteže ljudi. Svakog dana i svakog trenutka – kazao je Asiel.
Stihovima “Dunavske elegije” glumci Maja Brukner i Saša
Stojković podsetili su okupljene na misao da reka i vreme
protiču, a da se gradovi menjaju jer ih čine ljudi.
Na komemoraciji, održanoj u organizaciji grada Novog
Sada, učestovali su i hor Jevrejske opštine “Hašira” i hor
“Novosadski nonet”.
Na spomenik “Porodica”, rad vajara Jovana
Soldatovića, kao i pored tabli sa imenima nevino nastradalih u Novosadskoj raciji, vence su položili gradonačelnik
Jevrejski
Pregled
ŠEVAT / adar 5771.
3
Naše
je da
budemo
ljudi
Spuštanje venca u Dunav
Prošlo je 69 godina
od kada su mađarski fašisti
u Novom Sadu počinili
nezapamćen zločin
Pavličić u ime grada Novog Sada, delegacija Skupštine
Vojvodine, predvođena predsednikom Šandorom
Egerešijem i ambasador Izraela u Srbiji Artur Kol.
Vence su, takođe, položile i delegacije novosadske Jevrejske
opštine, Saveza jevrejskih opština Srbije, predvođene
predsednicima Goranom Levijem, odnosno Aleksandrom
Nećakom, Matice romske, potomaka žrtava racije, kao i
predstavnici boraca NOR-a, a po tradiciji, venac je spušten
u Dunav sa broda Rečne flotile Vojske Srbije. To su učinili
zamenik gradonačelnika Novog Sada Zoran Mandić, u ime
JO Novi Sad Marko Fišer i predstavnici Matice romske.
“Porodica”, rad vajara Jovana Soldatovića
Jedna racija – dve
komemoracije
Pravoslavna Eparhija bačka, koja je prethodnih godina
učesvovala u zajedničkom pomenu žrtvama racije, ovoga
puta pomen je održala dva dana kasnije jer, kako je ranije
saopšteno iz te eparhije, gradske strukture nisu ispoštovale
dogovor o načinu molitvenog obeležavanja racije. I na tom
pomenu bili su prisutni predstavnici jevrejske zajednice.
Delegacija
Matice romske
Najteže je biti čovek – rabin Asiel
“Dunavska elegija” - glumci Maja Brukner i Saša Stojković
februar 2011.
4
Jevrejski
Pregled
Obeležen Dan sećanja
na žrtve Holokausta
Da se ne zaboravi
Rasim Ljajić: Srbija ponosna na antifašističku
tradiciju i doprinos u slamanju nacizma
Polaganjem venaca na Spomenik
žrtvama genocida u Drugom
svetskom ratu i na spomen obeležju
Topovske šupe obeležen je 27. januar,
Međunarodni dan sećanja na žrtve
Holokausta. Tog dana 1945. godine,
Crvena armija je oslobodila konclogor Aušvic i susedni Birkenau,
najveća stratišta u istoriji čovečanstva
na kojima je umoreno 1,5 milion
ljudi, od toga milion Jevreja kojih je
u Drugom svetskom ratu stradalo više
od šest miliona. Međunarodni dan
sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je 1. novembra 2005. rezolucijom
Generalne skupštine Ujedinjenih
nacija.
- Posle Estonije, Srbija je bila druga
evropska okupirana teritorija koju su
nacisti nazvali „očišćenom od Jevreja”.
Zbog svega toga, Vlada Republike
Srbije u više navrata iskazivala je
www.savezscg.org
posvećenost naše države obrazovanju,
sećanju i istraživanju Holokausta,
smatrajući to svojom civilizacijskom,
moralnom i ljudskom obavezom. Srbija
je ponosna na svoju antifašističku
tradiciju i doprinos u slamanju nacizma – rekao je pred skromnim brojem
okupljenih ministar rada i socijalne
politike Rasim Ljajić, dodajući da
čuvanje uspomena na žrtve nije samo
obaveza nego i jedan od osnovnih preduslova stvaranja društva zasnovanog
na poštovanju pojedinca, njegovih
prava, sloboda i različitosti.
Vence na spomenik položili su u
ime Vlade Srbije ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić, predsednik
i sekretar SJOS Aleksandar Nećak i
Danijela Danon, ambasador Izraela
Artur Kol, predstavnici ambasada
Nemačke i Holandije i Skupštine grada
Beograda.
Jevrejski
Pregled
ŠEVAT / adar 5771.
5
Predstavljena knjiga o dr Albali
Aleksandar Nećak: Mi, Jevreji, svoj zavet
izgovaramo glasno, kako bismo podsetili one
koji su zaboravili i na žrtve i na zločine
Istim povodom, dva časa kasnije, na spomen-obeležje
Topovske šupe, kod Autokomande, vence su položile delegacije Ministarstva rada i socijalne politike, Saveza jevrejskih
opština, Ambasade Izraela i Opštine Voždovac.
Nakon verskog obreda koji je tom prilikom održao rabin
Isak Asiel, okupljenima se obratio Aleksandar Nećak, predsednik SJOS.
- Mi, Jevreji, svoj zavet izgovaramo glasno kako bismo
podsetili one koji su zaboravili i na žrtve i na zločine.
Činimo to posebno da bi nas čula mlada generacija koja o
Holokaustu ne zna dovoljno. Sećajući se svojih žrtava, na
isti način i sa dužnim poštovanjem sećamo se i svih drugih
žrtava, bez obzira na njihovu nacionalnu ili versku pripadnost i njihovo političko opredeljenje - rekao je Nećak,
podsetivši na istoriju logora „Topovske šupe”. On se posebno suprotstavio pokušajima relativizacije i revizionizma
koji vređaju kako jevrejsku zajednicu tako i većinu građana
Srbije.
Iskazujući u ime Vlade Republike Srbije iskreno poštovanje
i pijetet prema žrtvama Holokausta, Dejan Ristić, savetnik
u Ministarstvu rada i socijalne politike, između ostalog je
rekao:
- Holokaust je zločin koji se ne može meriti ni sa jednim u
čitavoj svetskoj istoriji. Zbog toga svake godine posećujemo
mesta stradanja i trudimo se da sa lokalnom samoupravom i drugim partnerskim organizacijama promovišemo
kulturu sećanja, utičemo na povećani nivo obrazovanosti
mladih kada su u pitanju Holokaust, genocid i zločini protiv
čovečnosti, kako bismo predupredili da se takve strahote
ponove u budućnosti
Uvek zanimljive diplomatske priče: Jafa Ben-Ari
u društvu princeze Jelisavete Karađorđević
Borac za jevrejsku
i srpsku slobodu
U subotu 25. decembra, u prepunoj sali Jevrejske
opštine Beograd prvi put je svečano promovisana knjiga „Dr. David Albala specijalni delegat
pri Jugoslovenskom Kraljevskom poslanstvu u
Vašingtonu 1939-1942”, koju je priredio dr Đorđe N.
Lopičić.
Nakon što je prisutne pozdravio predsednik JOB
prof. dr Jovan Elazar, o knjizi su govorili dr Miloje Pršić,
prof. dr Momir Milivojević, Miodrag Janković – urednik
edicije i dr Đorđe N. Lopičić, priređivač.
Knjiga o dr Davidu Albali koju je 2010. objavila
izdavačka kuća „Teovid“ iz Beograda, u svojoj ediciji
„Jelisaveta“, a pod pokroviteljstvom kneginje Jelisavete
Karađorđević, govori o uzbudljivoj misiji u SAD ovog
beogradskog Jevrejina, velikog cioniste, borca za jevrejsku i srpsku slobodu. Dr David Albala (1886-1942)
uživao je veliko poverenje Nj.K.V. kneza Pavla, koji ga
je rado primao u Belom dvoru i sa njim vodio razgovore
kako o umetnosti, tako i o politici.
Na promociji su izneti zanimljivi detalji i istorijski
podaci iz vremena kneza Pavla, koji nisu toliko poznati
javnosti. Po završetku, princeza Jelisaveta je zainteresovanima potpisala primerke knjige.
Promociji je prisustvovala i Jafa Ben-Ari, bivša amI. Beker
basadorka Izraela u Srbijii.
Predavači
Jevrejski
februar 2011.
6
Pregled
Iz aktivnosti B’nei B’rit lože Srbija
Pun pogodak: Zoran Amar i Filip David
Slušalo se bez daha
Šabataj Cevi, mesijanizam
i misticizam
U velikoj sali JO Beograd održano je 28. decembra
predavanje Filipa Davida, književnika i dramaturga i
Zorana Amara, filmskog i TV reditelja i profesora na
Skul of vižual arts u Njujorku, zasnovano na literaturi
Geršoma Šolema: „Osnovni tokovi jevrejskog misticizma“, „Šabataj Cevi - mistični mesija“, „Mesijanska ideja
u jevrejstvu“ i Eriha Koša: „U potrazi za mesijom“.
Nakon što je Branko Šnap pozdravio predavače i brojne
slušaoce, David i Amar su, smenjujući se u kazivanju,
nadahnuto govorili prenoseći svoje poznavanje velikog
istraživačkog rada Geršoma Šolema posvećenog Šabataju
Ceviju, mistiku čiji mesijanizam zauzima značajno mesto
u istoriji Jevrejskog naroda, a njegove posledice dosežu do
današnjih dana.
Godine 1453, Turci su osvojili Konstantinopolis i ubrzo
stvorili snažnu muslimansku zemlju na ruševinama
Vizantijske carevine. Posle izgona iz Španije i Portugalije,
Jevreji, koji su trpeli okrutnost fanatičnih hrišćana, krenuli
su masovno ka balkanskim zemljama i Turskoj u nadi da
će sa muslimanima imati bolji odnos. I zaista, moćni sultani
su veoma cenili sposobne Jevreje koji su često bili njihovi
lični lekari, diplomate, finansijski stručnjaci, vrsni trgovci
i zanatlije. U ovom periodu se obnavljaju i jevrejske zajednice u Palestini gde sinagoge i ješive postaju centri u kojima rabini sanjaju o ponovnom uspostavljanju Sanhedrina.
To je vreme kada su slavni rabini i mistici verovali da
Jevreji mogu predanim učenjem i strogom pobožnošću
približiti dan dolaska Mesije.
Izgonom sa Iberijskog poluostrva i pogromima u
srednjoj i istočnoj Evropi u kojima je stradalo na hiljade
Jevreja, nastupilo je vreme patnje, očaja i ogromne
čežnje za spasiocem koji će vratiti narod u Erec Jisrael.
Ta duhovna čežnja za Mesijom otelotvorena je u pojavi
Šabataja Cevija iz turskog grada Smirne. To što je potekao
iz dobro stojeće porodice omogućilo je Šabataju Ceviju da
se potpuno posveti izučavanju kabale Isaka Lurije. Pošlo
www.savezscg.org
mu je za rukom i da okupi krug mladih ljudi sa kojima
se posvetio kabalističkom učenju, pevanju mističnih pesama i postu. Obišao je mnoge zemlje, a kada je došao
u Palestinu, otišao je kod velikog duhovnika, mladog
rabina Natana iz Gaze koji je u njemu, osim depresivnog
čoveka koga je lečio, prepoznao i Mesiju. Svim jevrejskim
opštinama Evrope počele su da stižu dugo očekivane
poruke da je spas blizu jer je Šabataj Cevi zaista dugo
očekivani Mesija. Jevrejske mase su bile ustalasane velikim oduševljenjem i zanosom. Očekivalo se da pri povratku u Istambul svrgne sultana sa vlasti, oslobodi Erec
Jisrael i obnovi Hram. Ali Turci su ga uhapsili i zatvorili
u jednu galipoljsku tvrđavu. Ova vest se brzo pronela
po svetu i odmah proizvela skeptike, među kojima je
bio i kabalistički rabin iz Poljske Nehemija Koen, koji je,
stigavši u Istambulsku tvrđavu u posetu zatočeniku, ubrzo utvrdio da on nije pravi Mesija. Turci su, vrlo mudro,
ponudili Ceviju da primi islam i tako spasi živu glavu,
sprečivši ga time da žrtvovanjem sopstvenog života postane Mesija poput hrišćanskog primera. Stavljajući turban
na glavu tog odlučujućeg jutra, Šabataj postaje Mehmed
efendi. Život završava u progonstvu u Ulcinju 1676. godine. Njegov “prorok” Natan iz Gaze je i dalje govorio
na verskim skupovima i dokazivao na osnovu kabale da
je Šabataj Cevi pravi mesija i da kao takav mora da dotakne zlo na putu ka dobrom. Posle smrti Šabataja Cevija
članovi njegovog verskog pokreta dobili su karakter sekte,
koju je turska vlada ubrzo zabranila. Sledeći primer svog
mesije, primili su islam, postali muslimani čijih potomaka
“donmi” ima i danas u Solunu.
Gromoglasnim aplauzum Filipu Davidu i Zoranu
Amaru ovo izuzetno predavanje je završeno, a da im ono
još po nečemu ostane u lepom sećanju pobrinuo se Branko
Šnap poklonivši im po primerak knjige “Sefardski nokturno” Žaka Fincija. Promocija ovog reprint izdanja, čulo
se, sledi ubrzo.
Jevrejski
ŠEVAT / adar 5771.
Pregled
Svastika na zidu
JO Sombor
U noći između 16. i 17. januara nepoznati izgrednici su nacrtali kukasti krst i razbili prozor na zgradi
JO Sombor. Slučaj je prijavljen policiji, a dato je
saopštenje i za medije. O svemu su obavešteni
gradonačelnik i predsednik Skupštine Opštine
Sombor.
Na sednici Izvršnog odbora Jevrejske opštine
Sombor najoštrije je osuđen ovaj vandalski napad.
Članovi rukovodstva JO Sombor su najblaže rečeno
iznenađeni što se niko od nadležnih gradskih vlasti i
lokalne samouprave nije javno oglasio, a od Policijske
uprave Sombor zahteva se da se otkriju inspiratori
i počionici ovog neprijateljskog akta. Poslednji izliv
netrpeljivosti prema somborskim Jevrejima zbio se pre
tri godine kada su na nekoliko lokacija u gradu ispisani
uvredljivi antisemitski grafiti. Posle ovog vandalskog
A. Sekelj
čina postavljen je video nadzor. Poslednja vest
Novi napad
na Jevrejsku
opštinu
Sombor
U nedelju 30. januara, samo
tri dana nakon obeležavanja
Međunarodnog dana sećanja
na žrtve Holokausta, između
21.30 i 22.00 časa osvanuo je novi
grafit na zgradi Jevrejske opštine
Sombor: “Six million more” i na
kolima parkiranim ispred zgrade:
“Death to Zog” sa prekriženom
Davidovom zvezdom.
7
8
februar 2011.
Sveštenici u vojsci
Vlada Srbije pripremila je nedavno Nacrt
Uredbe o vršenju verske službe u Vojsci Srbije. Kada ona bude doneta, a to bi moglo biti
već u februaru, uniformu Vojske Srbije poneće
i sveštenici.
Vojni sveštenici biće raspoređeni na formacijska
mesta u Generalštabu Vojske Srbije, komandama operativnog nivoa, komandama brigada i bataljona, Vojnoj
akademiji i vojnozdravstvenim ustanovama. Od broja
pripadnika Vojske Srbije određene veroispovesti zavisiće
i broj vojnih sveštenika.
Ukoliko ima od 100 do 500 vernika određene crkve ili
verske zajednice, u redovima vojske biće jedan sveštenik,
za 500 do 1.000 pripadnika vojske dva sveštenika. Njihov
broj povećavaće se za jedan na svakih sledećih 1.000 pripadnika. Vojni sveštenik nosi uniformu Vojske Srbije, kao
svaki oficir VS, ali i odeću za bogosluženje saglasno propisima njegove crkve, odnosno verske zajednice. Tako će
pravoslavni sveštenik na pločici koja označava pripadnost
vojnim snagama imati i krst sa trolistom na svakom kraku,
katolički ravan krst, protestantski krst koji izlazi iz ruže,
vojni rabin imaće Davidovu zvezdu, a vojni imam polumesec.
Uredbom je predviđena primena načela pozitivne diskriminacije kada broj pripadnika Vojske Srbije, vernika
određene tradicionalne crkve, odnosno verske zajednice
padne ispod navedenih brojki.
Jevrejski
Pregled
Odgovor na
„Pomozite“
U januarskom broju Jevrejskog pregleda objavljen
je tekst pod naslovom „Pomozite“, u kojem se rodbina
djevojčice Helene Rot obraća svima koji nešto znaju o
njoj, nadajući se da je, možda, preživela Holokaust, i
mole ih da o tome obaveste kancelariju SJOS, odnosno
Miroslava Grinvalda, tel: 26 21 837. Rođaci misle da
bi im od pomoći bila i informacija o Hugu Levingeru
iz Beograda, koji je 1940. stanovao u Dakanskoj ulici
23. Djevojčica je na fotografiji, načinjenoj 1941. u
Beogradu, u šetnji sa ženom, za koju znaju samo to da
se zoveTeri.
Podstankuta time istraživala sam u bazi podataka o žrtvama Holokausta, u
Matičnim knjigama rođenih,
venčanih, umrlih i rastavljenih, u Spisku Jevreja koji
su, prema naredbi vojnog
zapovednika u Srbiji od 30.
maja 1941. podneli opštini
grada Beograda prijave o
imovini, u Popisu poreskih
obveznika iz 1940. i u građi
o logoru Samište - i došla do
sledećih podataka:
Tereza – Teri Levinger
stradala je u logoru na
Sajmištu, a njen suprug
Hugo u Topovskim šupama.
Ne zna se je li Helen, sa
Terezom, odvedena na Sajmište. Tereza i Hugo su 1940.
godine stanovali u Dečanskoj, a ne Dakanskoj br. 23,
a, prilikom prijavljivanja imovine, naveli su adresu
Nedeljka Čabrinovića 14.
Helen Rot niko nije prijavio kao žrtvu, možda zato
jer nije bilo podataka o njoj: nije rođena u Beogradu,
roditelji su joj, kao izbeglice iz Evrope, stradali u
Kladovo-transportu i najverovatnije su, u nekom trenutku, poverili kćerku Terezi.
Sestrić Huga Levingera poklonio je Muzeju 2000.
godine jedan originalni lutkarski tekst za decu autora
Tereze Levinger, sa uputstvima o načinu izvođenja,
napisan za pčelice iz Skautske organizacije. Predviđeno
je da deca prave lutkice i haljinice za njih i da glume.
Osim toga, trebali su da nauče kako da šiju lutke i njihovu odeću i prišivaju dugmad. Kao modistkinja, Tereza
je na najbolji način, kroz igru, htela naučiti decu onom
što najbolje zna.
Tekst je pisan olovkom, ima četrnaest stranica.
Sačuvala ga je sestra Huga Levingera, Lujza Pirnak, a
njen sin Franjo, koji ga je našao u zaostavštini svoje majke, u napomeni o poklonu, nije znao kako je tu dospeo.
Branka Džidić, arhivista JIM-a
www.savezscg.org
Jevrejski
Pregled
ŠEVAT / adar 5771.
Radionica
„Jevrejska umetnost
i tradicija”
Filozofski fakultet
Univerziteta u
Beogradu već četvrtu
akademsku godinu
zaredom organizuje
multidisciplinarnu
radionicu „Jevrejska
umetnost i tradicija“,
koja će se održati od 7.
do 11. februara 2011.
godine. Inicijativa
potekla sa Odeljenja
za istoriju umetnosti
predstavlja jedinstven
projekat koji okuplja
stručnjake za pitanja
umetnosti, tradicije
i kulturne istorije
Jevreja iz zemlje i inostranstva, ustanovivši
na taj način regionalni
centar za izučavanje
jevrejskih studija.
Jedinstven program
kurseva obuhvata predavanja iz domena istorije, religije, vizuelne
kulture, arhitekture,
arheologije, pisanih
tekstova i književnosti,
te folklorne tradicije Jevreja, kako na Balkanu i Centralnoj Evropi, tako i
šire. Pored predavača sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu
i stručnjaka za pitanja umetnosti i tradicije Jevreja iz Srbije, kurseve će
držati i vodeći svetski stručnjaci za pitanja umetnosti i tradicije Jevreja,
među kojima su prof. dr Rudolf Klajn (Univerzitet Sv. Stefana, Budimpešta,
Mađarska), prof. dr Eliezer Papo (Univerzitet Ben Gurion del Negev, Izrael)
i drugi.
Radionica je pre svega namenjena studentima humanističkih nauka,
teologije, filologije, studentima umetničkih univerziteta i fakulteta, kustosima, konzervatorima, zaposlenim u muzejima, galerijama i kulturnim
centrima, kao i svima onima koji žele da nauče više o tradiciji, umetnosti i
kulturi Jevreja.
Predavanja se održavaju na srpskom jeziku. Program ovogodišnje radionice sadrži detaljne informacije o kursevima i predavačima. Prijava se
vrši putem elektronskih formulara najkasnije do 25. januara 2011. godine
uz napomenu da je neophodno platiti kotizaciju za učešće na radionici.
Po završetku radionice i ispitu u formi pisanog rada, studenti dobijaju
odgovarajući sertifikat Filozofskog fakulteta u Beogradu. Broj polaznika je
ograničen.
Radionica se organizuje u saradnji sa Savezom jevrejskih opština Srbije,
Jevrejskom opštinom Zemun i Jevrejskim istorijskim muzejem u Beogradu.
Sve informacije možete dobiti preko elektronske adrese:
[email protected]
9
Jevrejska opština
Beograd
Obaveštenje
“Hevra
kadiše”
članovima zajednice
u zemlji i
inostranstvu
Na predlog Komisije „Hevra
Kadiša“, Veće Jevrejske opštine
Beograd na sednici održanoj 29.
decembra 2010. donelo je odluku o
povećanju takse za sahranu i godišnje
takse za grobno mesto na Jevrejskom
groblju:
l taksa za sahranu članova zajednice
70 evra, protivvrednost u dinarima
l taksa za sahranu nečlanova zajednice 140 evra, protivvrednost u
dinarima
l godišnja taksa za grobno mesto
1.200 dinara
Molimo članove zajednice koji nisu
izmirili svoju obavezu godišnje takse
za grobno mesto za 2010. godinu,
da to učine i uplate taksu za 2011.
godinu.
Uplata se može doznačiti na
ž.r. JO Beograd br. 205-49527-14
(Komercijalna banka Beograd) ili na
blagajni JO Beograd.
Godišnja taksa za grobno mesto
i vaši prilozi su jedini prihodi za
održavanje groblja, obnovu alata i
jednim delom za angažovanje čuvara
na groblju.
Nažalost, od jevrejskih organizacija u svetu JO Beograd nema
obezbeđena finansijska sredstva za
održavanje groblja. Zbog toga apelujemo na sve članove Opštine da daju
doprinos i pomognu da groblje bude
uredno i čisto.
Hvala na razumevanju.
Komisija Hevra Kadiša
Miroslav Grinvald, predsednik
februar 2011.
10
Jevrejski
Pregled
Osnova usmerenja
Reč-dve sa Goranom Levijem
Zbog krize sve skučeniji prostor za delovanje, ali rešenja ipak ima. Nije sve u tome da se jedino
valorizuje vlastiti doprinos, treba sagledati i to da i drugi mnogo pružaju
Piše: Vlada Todorović
Neposredno pre kraja prošle godine za predsednika
JO Novi Sad izabran je Goran Levi čiji je motiv za kandidaturu, kako je naveo, bio vezanost za jevrejstvo, dok
je po izboru objasnio da nov angažman smatra časnom
obavezom prema svom poreklu. Sem ovog u Opštini,
Levi je inženjer rudarsko-geološkog usmerenja, poliglot
i zaposlen je u firmi sa sedištem u rumunskoj prestonici.
Privatno – snalazi se u ulogama supruga, oca, deke...
Povod razgovoru, dakako je nov izazov koji se nalazi
pred čovekom iz čijeg se svakog pokreta može jasno uočiti
pred kakvom osobom se nalazite. Što bi se reklo, slow motion - šta je to? Takvom, užurbanom verovatno da nisu
dovoljna samo 24 sata u danu. Koji čas više sigurno bi mu
dobrodošao, pogotovo sada, pošto se Levi nesumnjivo nalazi pred ogromnim izazovom, bez obzira što ne pripada
onima u čiju bi se energiju moglo posumnjati. Pred Levijem
su dve vrste tereta i baš se čini zgodnim da se upravo od
njih započne razgovor.
Od Ane Frenkel pa u prošlost ili drugačije, kroz
svoju istoriju u potpunosti je novosadska jevrejska
opština redovno imala vrlo sposobne predsednike i, uz sve ostalo, zamašan je izazov biti njihov naslednik. To je prvi teret, a drugi je da se
na mnogo tog naviklo, a vreme je velike krize i
na gotovo svakoj adresi je čest odgovor da se,
nažalost, nema.
- Tačno, po oba osnova. Došao sam na mesto
na kojem su radili sjajni ljudi, o čemu najrečitije
može da posvedoči to da sam se susreo sa vrlo
solidnom organizacijom opštine. I što se
finansija tiče, mora se biti zadovo-
Došao sam na mesto
na kojem su pre mene
radili sjajni ljudi,
o čemu najrečitije
može da posvedoči
to da sam se
susreo sa vrlo
solidnom
organizacijom
opštine
www.savezscg.org
ljan. Saldo je u plusu, u najkraćem. Prethodnici su mi,
znači, ostavili osnov s kog se možemo lakše nositi s okolnostima u kojima se čitav svet zatekao, s lošim vremenima.
Na koju god stranu da se okreneš - kriza. Ipak, ponavljam,
temelj imamo i još možemo da izađemo u susret onima
kojima je potrebna pomoć, mada se mora priznati da je
prostor za delovanje sve skučeniji. Bilo bi užasno da smo u
tome onemogućeni, pošto je takvih ljudi sve više.
l Tema je delikatna, ali možemo li makar malo konkretnije da je sagledamo?
- Zašto da ne? Na primer, kod nas se deli šezdesetak
obroka svakodnevno, ne samo Jevrejima. Donacija za to
nam se, nažalost, ukida. Naravno, nije došlo u obzir da
se predamo i blizu smo toga da pronađemo novog donatora, tako da nam je plan da se do leta rad kuhinje obnovi.
Rešimo li to, traganje ćemo nastaviti i pokušati da nađemo
rešenje i za druga polja. Znam, siguran sam, negde ćemo
uspeti. Pred ogromnom smo obavezom, jer ljudi očekuju
da im se donese makar malo sigurnosti. I još nešto: nisu
u pitanju jedino oni skromnog finansijskog stanja, nego i
star svet. Potrebno je da ih neko obiđe, da ih snabdemo
neophodnim lekovima ili da im na neki drugi način
pomognemo da bi što manje osetili dah vremena
u kojem smo. Jesmo li u tome uspeli i ako smo
nešto postigli nije na nama da cenimo.
lA
što se predsednika tiče, možemo li konkretnije i tu?
- Da. Izneo sam kakvu sam situaciju zatekao. Pretpostavljam da je svaki od mojih prethodnika pokušao da učini više od onog na čiju
je funkciju stigao i zbog tog i ne krijemo ponos.
Iz svega ovog proističe i ono šta je meni da
činim, i to u svakom segmentu.
lP
osmatrajući vreme iz
ekonomskog ugla, neveselo je. Ali, nije mnogo
proteklo ni od doba kad je
bilo nevolja i druge vrste.
Nalazi li opština svoje
mesto i kada se radi o vidanju tih rana?
- Svakako, moj cilj je da
naša zajednica da što veći
doprinos. Na prostoru
smo na kom se, pre izvesnog vremena, iznova javilo nepoverenje
za kojim su ostale
nove nevolje.
Jevrejski
Pregled
ŠEVAT / adar 5771.
11
- veći stepen poverenja
l Smatrate li, kad se radi o toj temi, da se o njoj u dovoljnoj meri govori, da se tu u dovoljnoj meri deluje?
- Nikad nije dovoljno i uvek se može bolje. Daje se i u
tom pravcu, ali kad se radi o takvim stvarima, nikad nemojmo valorizovati jedino svoj doprinos, već sagledajmo i
to da i drugi mnogo pružaju. Ako svi... Uostalom, evo primera. JONS je jedan od glavnih inicijatora za obeležavanje
tragičnog događaja kakav je bila racija u Novom Sadu.
Grad je, međutim, preuzeo na sebe organizaciju i, ni to
se ne sme ispustiti, pružio ogromnu pomoć kada se radi
o komemoraciji. Idemo dalje. I Srpska pravoslavna crkva
je veoma mnogo učinila, s tim što se ne sme zaboraviti
da su tu i druge verske zajednice. Eto dokaza onog o
čemu govorim, o onom kad sam rekao - ako svi... Jedino
tako možemo uspeti. Januarske komemoracije, i one u
Novom Sadu i druge kojima prisustvujemo, dokaz su da
nam je svima stalo do tog da se zlo ne sme zaboraviti,
kako se tako nešto nikad ne bi ponovilo, ali i do tog da se
da oprost. Pogledajte i to kako se organizuju seminari o
Holokaustu. Šta mislite da li bi ih bilo, pogotovo u ovom
ambicioznom tempu, da nije zajedništva?
l Postoji li oko angažovanja generacijska podela, ona po
kojoj ti takozvani ozbiljni zadaci idu starijima?
- Ne, ni govora. U svemu što planiram očekujem mnogo od mlađih članova. Ne krijem uverenje da će i oni doprineti stvaranju još većeg stepena poverenja, kako među
svojim vršnjacima tako i u celosti. A kad se generacije koja
dolazi već dotakosmo, da kažem kako od nje očekujem i
angažovanje po pitanju omasovljenja organizacije.
lP
ristalica ste, znači, ulaganja kompletnog potencijala članstva, bez da se štede ovi ili oni, bez tog da se
mlađima povere “lake” teme, starijima one ozbiljne?
- Puno iziskuje sve što radimo i što želim još da se uradi. Tako je ma o čemu da govorimo, u koju god stranu da
zavirimo. Za svaku aktivnost valja okupiti puno ljudi, na
kojima je da ulože mnogo rada, uz koji ide isto toliko materijalnih sredstava, zatim vremena... To ne pripada samo
jednoj generaciji, kao što nije samo njeno ni zadovoljstvo
zbog nečeg do čega se došlo.
l Rođeni ste u Zagrebu, živeli neko vreme u Sarajevu, pa
onda bili Beograđanin. Dugo ste već Novosađanin i sigurno je da biste mogli da ocenite koliko je jednostavno
bilo živeti onda i sada.
- Otac je bio vojno lice i znate kako je bilo u njihovim i
životima njihovih porodica. Nešto što je išlo uz te pozive
bila je promena sredine. Tako glasi objašnjenje o tome da
me je baš posvud bilo, da sam, živeo u raznim sredinama.
Kada se, pak, radi o poređenju onog što je bilo tada i ovog
što je danas, verujem da moja ocena nikog neće iznenaditi. Mom životu, a i godinama čini mi se da pristaje da
budem, kako se to naziva, jugonostalgičar.
l Selidbe i godine. Nesumnjivo je, sve se to
mora uvažiti kao argument, ali dajte i
neku “opipljiviju” činjenicu po kojoj ste se
odredili.
- Danas mi nedostaje veći nivo otvorenosti. Zašto treba da razmišljamo gde bi trebalo
da ostavimo automobil ako odemo u posetu
prijatelju u Dubrovnik, ili čak ni kod koga ne
odemo nego se samo jednostavno zaputimo
na tu stranu, na letovanje. Zbog čega bi
trebalo da brinem hoće li tokom noći nečijem
umu zasmetati ta i ta registracija mog auta.
Atmosfera na skupu predsednika jevrejskih
opština bivše Jugoslavije na Bjelolasici odisala
je međusobnim uvažavanjem i poverenjem,
iskazivanjem želje za saradnjom, kao i za tim
da se na veći stepen dignu već dobri odnosi
Razume se, sve ovo što sam rekao važi i za nekog kog
more brige kada se zaputi na ovu stranu, kada spava
ovde kod nas. To mi fali, ta otvorenost i ne mogu da se ne
setim da je onda, u ono vreme, bilo drugačije. Bilo je ne
bezbrižnije nego bezbrižno
l Ponovo se vraćamo, zar ne, pitanju poverenja?
- Svakako, samo kad smo već kod toga, da kažem kako
me je nedavno izuzetno obradovala atmosfera na jednom
skupu na Bjelolasici. Tamo sam prisustvovao sastanku
predsednika jevrejskih opština u bivšoj Jugoslavijii bilo je
kao što je nekad bilo. Atmosfera je odisala međusobnim
uvažavanjem i poverenjem, iskazivanjem želje za saradnjom, kao i za tim da se na veći stepen dignu već dobri
odnosi.
l Za kraj je ostala tema uspostavljanja pojedinih veoma
čvrstih veza Novog Sada i Vojvodine sa Izraelom.
Čemu ih možemo pripisati? Možemo li uz njih staviti,
recimo, konstataciju da je određenu vrstu zamajca
predstavljalo to da su Novosađani, Mirko Stefanović
i Mile Isakov bili ambasadori u Izraelu, ili je opet u
svemu vreme učinilo svoje, a ispostavile se određene
podudarnosti, pa je sagledan interes...
- Hajde da tako kažemo da ima i jednog i drugog.
Svakako da je za predstavnicima naše zemlje u Izraelu
ostao trag, ali je istina i da vreme čini značajan faktor.
Upostavljeni su kontakti što se tiče poljoprivrede i, verujem, da će doneti korist na obe strane. Vojvodina je, kome
to nije poznato, na planu poljoprivrede mnogo postigla,
za rezultate se dobro zna i van naše zemlje i sigurno je
da predstavlja vrlo ozbiljan faktor napretka naše zemlje.
Međutim, treba znati i to da je Izrael veoma mnogo učinio
u istoj oblasti, da je došao do zapaženih uspeha. Dakle,
dve strane su pronašle zajedničku tačku i dogovorena je
saradnja radi koristi na oba kraja.
lN
ije tajna ni to da se u Novom Sadu planira podizanje
velikog izraelskog trgovačkog centra?
- I kada se o ovom molu radi, ponovo treba da
uzmemo u obzir postojanje faktora vremena, otvorenosti
i interesa dve zemlje. Možda bi, kad je interes već
pomenut, tu nečem mogla da se nada i naša opština.
Imamo mladih ljudi, fakultetski obrazovanih
i poznavalaca jezika, i naravno da smo zainteresovani da i naši članovi tu nađu zaposlenje.
Dosad, međutim, u ovom pravcu, interes druge
strane nije iskazan.
Mom životu,
a i godinama,
čini mi se,
pristaje
da budem,
kako se
to naziva,
jugonostalgičar
***
Goran Levi se zaustavio na ovoj konstataciji.
Nije joj pridodao ono što se čini mora podrazumevati kad je nov predsednik Novosadske
jevrejske opštine u pitanju. Među karakteristikama mu je i upornost. Prema tome, ni vrata
koja su sada zatvorena možda sutra neće biti.
12
februar 2011.
Jevrejski
Pregled
Zaključci 106. Sednice Izvršnog odbora
SJOS održane u beogradu 16. januara
Prilog Dnevni red 106. sednice IO
Osim predstavnika JO Prištine, sednici su prisustvovali svi članovi IO Saveza, predsednik Nadzornog odbora Saveza, koordinator za finansije Saveza i kao gost
direktor Jointa.
l Predsednik A. Nećak, na početku sednice pozdravio je
direktora Jointa, gospodina R. Đerasija
l Dnevni red 106. sednice IO Saveza usvojen je jednoglasno.
l Jednoglasno je usvojen Zapisnik 105. sednice IO
Saveza održane 7. novembra 2010.
l Izvršenje odluka sa 105. sednice IO:
Donet je zaključak:
a) JO Niš povlači svoju primedbu datu na 105. sednici
IO u vezi neevidentiranja prisustva predstavnika JO Niš
na sednicama
b) Drugih primedbi na izvršenje odluka sa 105. sednice
IO nije bilo.
l Odgovori R. Đjerasija u vezi zaključaka sa 105. sednice IO.
Zaključak:
1. Da se odluke sa sednice IO objavljuju u Jevrejskom
pregledu i na Sajtu Saveza JOS
2. Da se Savez zahvali donatoru Connection za stipendije koje je dao do 2011. g.
3. Da Ela Rojnik dostavi IO izveštaj o proteklom radu za
Connection, zaključno sa 2011. godinom.
4. Posle čitanje Deklaracije koju je pročitao R. Đerasi,
l A.Nećak predlaže:
Da R. Đerasi informiše IO u vezi nove Deklaracije koju
je na sednici prezentovao, da li je ona doneta pre ili
posle naše diskusije ili je to rezultat nekih naših razgovora na Bjelolasici, pre ili posle Bjelolasice, tj. da nam R.
Đerasi da objašnjenje kada i u kom smislu je doneta ta
Deklaracija.
Zaključak: Da će na prvoj narednoj sednici SJOS doneti
zaključak u vezi sa predloženom deklaracijom i o tome
obavestiti preko R. Đerasija JDC.
l Izvršenje budžeta u 2010.g.
Zaključak: jednoglasno je usvojeno izvršenje budžeta u
2010. godini
l U vezi kriterijuma za solidarnu raspodelu sredstava u
budžetu, usvojen je predlog podnosioca Saše Cvejina.
l U vezi dopisa Nadzornom odboru Saveza JOS, nije
donet zaključak IO pošto se članovi IO nisu uključili u
rešavanje nastalog problema.
www.savezscg.org
Informacije predsednika :
lP
odnet je zahtev za utvrđivanje ustavnosti Zakona o
crkvama i verskim zajednicama, koji reguliše i pitanje
restitucije komunalne imovine. Obaranje ovog zakona imalo bi ozbiljne reperkusije za našu zajednicu.
Mi smo se pridružili svim crkvama i verskim zajednicama u zaštiti naših interesa.
lS
avez je posetila Karol Belman Verner, visoki funkcioner Ministarstva inostranih poslova SAD, razgovarali smo o pitanjima restitucije, antisemitizma i
memorijalnog centra Staro sajmište.
lS
avez i državne institucije u Srbiji 18. januara posetio
je rabin Andrew Baker, direktor AJC za jevrejska pitanja izvan SAD. Razgovori sa vlastima su se vodili u
vezi restitucije, antisemitizma i memorijalnog centra
Staro sajmište.
lS
avez je primio dopis gospodina Herbeta Blocka o
prestanku radnog odnosa Eitana Horvata direktora
SELF-a. Ubuduće će SELF voditi H.Block.
lS
avez će uputiti pismo Eitanu Horvatu u kome će se
zahvaliti na dosadašnjoj saradnji.
l 1 9. januara u Art centru biće održana promocija
knjige Jevrejski istorijski muzej, autora Vojislave
Radovanović i prikazan film koji su snimili J. Raković,
Mento Mentović i Zoran Pantelić.
lA
. Nećak informisao je IO o ponovnom zahtevu
Podunavskih
lN
emaca da se podignu spomenici navodno nevinim
nemačkim žrtvama komunističkog terora i o eventualnom vraćanju jevrejske imovine Folksdojčerima.
Savez je ukazao vlastima na takvu moguću anomaliju.
l I O upoznat je i sa razmenom dopisa sa direktorom
Muzeja Narodnog pozorišta u vezi izdatog kataloga u
kojem je bez ikakvog osnova Ulica Maršala Birjuzova,
u kojoj se nalazi naša sinagoga, preimenovana u Ulicu
Milana Nedića.
lP
rihvaćen je projekat omladine za susret na Fruškoj
Gori za omladinu iz ex Jugoslavije, u organizaciji
Saveza i JDC
lP
rihvata se predlog Roberta Đerasija, da se Savez JOS
pismeno obrati JDC, u vezi finansijske pomoći i nastavka rada po pitanju restitucije.
lO
dbijen je predlog J. Elazara o zakazivanju redovne i
izborne Skupštine SJOS u martu.
lP
rihvaćeno je da se maces i maces brašno poruči od
dobavljača prema uslovima kao i 2010.god. Deo macesa obezbediće Joint za ugroženije članove zajednice.
Jevrejski
Pregled
ŠEVAT / adar 5771.
Dokumentarac i
publikacija o JIM-u
U prostorijama ART Centra, u sredu 19. januara,
održana je promocija dokumentarnog filma i monografske publikacije “Jevrejski istorijski muzej u Beogradu”.
Prisutne, gospodina Artura Kola, ambasadora Izraela,
rabina Isaka Asijela, članove Jevrejske zajednice, kolege
iz drugih kulturnih i naučnih institucija, kao i sve
zainteresovane za kulturno nasleđe Jevreja sa prostora
nekadašnje Jugoslavije, pozdravio je predsednik SJOS
Aleksandar Nećak. On je tom prilikom dao i prikaz
monografije “Jevrejski istorijski muzej u Beogradu” autorke Vojislave Radovanović, upravnice JIM-a, ističući
značaj i neophodnost ovakve publikacije, ne samo kao
vodiča kroz izložbenu postavku Muzeja nego i istorijata
sveukupne delatnosti rada te ustanove od osnivanja 1948.
godine.
U nastavku programa prikazan je film “Jevrejski istorijski muzej u Beogradu”, treće ostvarenje iz ciklusa “Jevreji
u Beogradu”, kreativnog tima JORAK. Ovaj mali tim, koji
čine članovi zajednice i prijatelji Muzeja - Menta Mentović,
Zoran Pantelić i Jovan Raković, bez finansijske podrške,
samo sa ogromnim entuzijazmom i radom, napravio je
odlično ostvarenje, o čemu svedoče pohvale upućene
Muzeju već sledećeg dana.
Jevrejski istorijski muzej osnovan je 1948. kao deo
Saveza jevrejskih opština Jugoslavije. Delovao je u
Zagrebu kao Muzejsko – istorijski odsek u okviru Pravnog
odeljenja odseka Saveza do 1952. godine kada su sva
13
sakupljena dokumenta preneta u Beograd. Maja 1960.
otvorena je prva izložbena postavka Muzeja Saveza jevrejskih opština Jugoslavije. Druga stalna izložbena postavka, u Muzeju novog naziva – Jevrejski istorijski muzej,
otvorena je 1969. Pored bogate muzejske zbirke koju čine
umetničko-likovna kolekcija, kolekcije judaike, arheološka
zbirka, Holokaust zbirka, kolekcija starih i retkih knjiga,
medalja, znački, plaketa i zastava, Muzej poseduje i bogatu
arhivsku građu koja se odnosi kako na predratni život i rad
Saveza i opština, tako i na period nakon Drugog svetskog
rata. Od 1971. godine do danas muzej je priredio veliki
broj izložbi, od kojih su neke - Vezene tkanine iz jevrejskih
zbirki u Jugoslaviji, Jevrejska štampa na tlu Jugoslavije do
1941, Logor na Rabu, Geca Kon – knjižar i izdavač, Jevreji
Dorćola – priča o komšijama kojih više nema, Životni
ciklus – običaji kod Jevreja, Kladovo – Transport, jedna
evropska priča, Dokumenta filatelističke judaike, Sefardski
slikari – Albert Alkalaj, Dida Demajo, Bora Baruh, Rajko
Levi, Savez jevrejskih opština 1919 – 2009... Od Kraljevine
SHS do Republike Srbije. U rad Muzeja uključena je i bogata
izdavačka delatnost. Objavljuju se naučne i stručne publikacije kao što je Zbornik Jevrejskog istorijskog muzeja,
izložbeni katalozi, edicija pod nazivom Mi smo preživeli
– Jevreji o Holokaustu. U periodu od 1989. do 1997. godine
Muzej je obavljao celokupan posao oko dodele Medalje
pravednika.
Piše: Barbara Panić, kustos Jevrejskog istorijskog muzeja
Promocija u Banja Luci
Knjiga “Jevreji i Srbi u Jasenvcu” autora Jaše Almulija bila je promovisana 23. decembra 2010. u Nacionalnoj i
univerzitetskoj biblioteci Republike Srpske u Banjaluci. Promociju su organizovali Ministarstvo prosvete i kulture
i nevladina organizacija Nefeš haja . Knjigu su predstavili publici dr Nikola Popović, član Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske i profesor Predrag Lazarević
Članovi naše zajednice koji žele da po povlašćenoj ceni (popust od 40 posto) kupe poslednju knjigu J. Almulija
“Stradanje i spasavanje srpskih Jevreja”, treba da se obrate Aronu Albahariju u Savezu na adresu Kralja Petra 71a, tel
2624 359, ili na e-mail: [email protected] Jevrejski
februar 2011.
14
Pregled
O udžbeniku „Holokaust i njegovo značenje“
I preopširno
i nedovoljno
Srpskim đacima prosvetne vlasti namenile su jedan
školski čas za upoznavanje sa Holokaustom
Ovaj udžbenik napisali su Jisrael
Gutman i Haim Šacker i prvi je
sa tom temom na srpskom jeziku.
Knjigu su uspešno prevele s hebrejskog originala Ana Šomlo i Ela
Krstić. Objavljen je prošle godine,
a izdavač je Zavod za udžbenike u
Beogradu. Prvenstveno je namenjen
učenicima starijih razreda osnovnih
škola i srednjoškolcima, pre svega
gimnazijalcima ali i studentima
fakulteta gde se izučavaju istorija i
društvene nauke.
Na promocijama ove knjige izrečene
su, s punim pravom, mnoge pohvalne
reči. Saglasan sam s tim, što ne znači
da novo izdanje ne bi moglo biti bolje
pripremljeno za učenike u Srbiji.
Pre svega treba navesti da je ova
knjiga, napisana na 282 strane, za
ovdašnje učenike preopširna (po preporuci prosvetnih vlasti predviđen
je jedan čas da se učenicima govori
o Holokaustu). Ona je odličan izvor
činjenica o Holokaustu i bilo bi veoma
dobro ako bi neko od istoričara, sam
ili s kolegama, koristeći je, suštinu o
Holokaustu napisao na 3-4 strane i to
dao učenicima kao štivo koje bi mogli
da savladaju i zapamte. Razume se,
ako bi se u školama formirale „radionice“ gde bi se ova tema razrađivala,
onda bi ova knjiga bila odličan tekst
za to. Knjiga je u originalu, očigledno,
namenjena učenicima u Izraelu i
jevrejskim školama u dijaspori gde se
o Holokaustu uči tokom cele školske
godine, ali u ovom obimu to je u Srbiji
pre svega „udžbenik“ za nastavnike.
Još jedno zapažanje. U Udžbeniku
je posvećeno sasvim malo mesta
žrtvama Holokausta u Srbiji. To se
može objasniti, ali se ne bi moglo
opravdati u udžbeniku namenjenom
korisnicima u Srbiji. U Jugoslaviji je
stradalo 60.000 Jervreja što je jedan
posto svih žrtava u toku nacističke
strahovlade. Šta je 60.000 prema 6
miliona ubijenih Jevreja... A u Srbiji
www.savezscg.org
je živelo pred rat, bez Bačke i Srema
oko 20.000 što je još manje od jedan
posto, ali taj mali procenat bio je deo
ovog društva, ovdašnjeg stanovništva,
bili su to naši roditelji, braća, sestre, naši rođaci, prijatelji s ostalim
stanovništvom. U Srbiji su stradali
svi Jevreji, celokupno jevrejsko
stanovništvo, spasli su se samo oni
malobrojni koji su uspeli da pobegnu
ili su se krili uz pomoć ljudi u Srbiji.
Haim Šacker, jedan od dvojice
autora Udžbenika, bio je gotovo
godinu i po izbeglica u Srbiji i spasio se, doslovno, u poslednji čas
pre početka Aprilskog rata. Bio bi
Šackerov svojevrsni „dug časti“ što
mu je boravak u Srbiji pomogao da
spase glavu, da za srpsko izdanje
napiše dva – tri pasusa tim pre što
je Holokaust u Srbiji bio specifičan:
Jevreji nisu deportovani u logore smrti, van Srbije, sem iz Bačke, Pirota
i još stotinak ili nešto više iz drugih
krajeva. „Konačno rešenje“ obavljeno
je ovde. Svi su streljani ili ugušeni
gasom ovde, u okolini Beograda i, u
daleko manjem broju, u okolini Niša.
Nacisti su Jevreje deportovali s grčkih
ostrva kroz pola Evrope do logora
smrti, u Poljskoj, čak su iz severne
Afrike uspeli da deportuju u te logore
preko stotinu Jevreja. Osim teritorije
bivšeg Sovjetskog Saveza, Srbija je
bila jedina gde je celokupno jevrejsko stanovništvo, sem pomenutih
izuzetaka, usmrćeno u zemlji gde su
živeli. Bila je jedna od prvih zemalja
„očišćena od Jevreja“, da ne spominjem Banat - pod formalnom upravom
okupatorskih snaga u Beogradu faktički, pod vlašću tamošnjih Nemaca
(Folksdojčera), nezavisniji nego, npr.
NDH, administrativno-politički entitet
koji je u Evropi prvi postao „očišćen
od Jevreja“. U istoriogrfiji se navodi
da je prva takva država bila Estonija.
Formalno je to je tačno jer Banat nije
imao status države, ali je faktički bio
nezavisniji od okupirane Estonije.
Zar sve to nije vredno da se u
ovom izdanju istakne?
Na kraju, još jedno zapažanje.
Dosta se često čuje mišljenje da su
Jevreji išli u smrt „kao ovce na klanje“.
Ne bi se moglo reći da je baš tako
Jevrejski
ŠEVAT / adar 5771.
Pregled
bilo. Nacisti su bili velemajstori u
obmanjivanju, falsifikovanju, laganju.
Trajalo je duže od godinu dana dok
se nije postepeno saznavalo šta znači
„Konačno rešenje“, šta je značilo
odvođenje „na rad“, „na Istok“. A
kada se saznalo, bilo je kasno. Jevreji
su već bili u getima, koncentracionim
logorima. Još ranije (treba se samo
setiti Konferencije u Evianu) nijedna država nije htela da ih primi,
na stranu što je Hitler još pre rata
odlučio da sve Jevreje uništi. Pa
ipak, i u tim uslovima, bez, takoreći,
ikakve pomoći okolnog stanovništva,
bez pomoći Saveznika, samo s nešto
revolvera što su dobili od poljskog
pokreta otpora, stajali su, u stvari,
goloruki, nasuprot svojim krvnicima
- jednoj od najmoćnih armija sveta.
Najpoznatiji je ustanak u Varšavskom
getu. Kada je bilo očigledno da su nacisti odlučili da unište ceo geto, trista
„naoružanih“ boraca blizu tri sedmice
davalo je otpor. Komandant ustanika
Mordehaj Anilevič, 23 godine (gotovo
nepomenut u ovoj knjizi) svestan da
će svi izginuti, rekao je „Ovaj ustanak
je najbezizglediniji u istoriji!“ Spasilo
se dvadesetak boraca geta. Mlade
osobe sklone su da se identifikuju
s herojima. Zar Anilevič i njegovi i
saborci nisu heroji? Zar njegove reči
ne podsećaju na Hajduk Veljkovu:
„Glavu dajem, Krajinu ne dajem!“
Čvrsto verujem da bi većim ukazivanjem na ta herojstva, a bilo ih je
bezbroj, spominjem samo ustanak
u logoru smrti Sobibor, nedaleko
od Lublina gde se trista logoraša diglo protiv SS-stražara, pobilo ih 11,
probilo se van logora i stotinak ih se
spaslo. Zar ti ustanci ne bi doprineli
opovrgavanju fame da su Jevreji išli
u smrt „kao ovce na klanje“? Ovo bi
pisci udžbenika o Holokaustu trebalo
da imaju u vidu.
Na kraju, još da dodam da se knjiga završava spiskom literature koja
se preporučuje za bolje upoznavanje
ove teme. Njemu bi se mogle dodati
i „Crna knjiga“ („Zločini fašističkih
okupatora i njihovih pomagača
protiv Jevreja u Jugoslaviji“), izdanje Saveza jevrejskih opština
FNR Jugoslavije 1952, kao i knjiga
dr Jaše Romana „Jevreji Jugoslavije
1941-1945, žrtve genocida i učesnici
Narodnooslobodilačkog rata“, Savez
jevrejskih opština Jugoslavije 1980.
Anonimni sastavljači ovog spiska
(prevodioci?) zaslužuju priznanje što
su iz velikog broja publikacija izabrali
reprezentativna dela.
Dr Teodor Kovač,
Novi Sad
15
KOMŠIJSKE PRIČE:
MARGELOV INSTITUT,
ZAGREB
Priopćenje
Predsjedniku Republike Hrvatske
Predsjednici Vlade Republike Hrvatske
Ministru pravosuđa Republike Hrvatske
Glavnom državnom odvjetniku Republike Hrvatske
Predsjedniku Sabora Republike Hrvatske
Centru Simon Wiesenthal
Poštovani naslove,
Obraćam Vam se povodom
Međunarodnog sjećanja na žrtve
Holokausta 27. siječnja 2011. godine,
kao osoba koja je razotkrila svijetu ime
i zločinačko djelo šefa ustaške policije
Milivoja Ašnera (1913), osobe koja je u
smrt poslala na stotine civila Požeške
kotline i grada Požege temeljem rasnog
zločinačkog zakonodavstva kvislinške
Nezavisne Države Hrvatske kroz period 1941 – 42. godine.
Od 2004. godine do danas predstavljam posljednji glas svih žrtava
Milivoja Ašnera, znanih i neznanih, a
u cilju pravnog procesuiranja osobe
koja se trenutno nalazi pod zaštitom
austrijskih vlasti i koja nikada – otkad
postoji Interpolova tjeralica i zahtjev
Republike Hrvatske za njegovim
izručenjem Županijskom sudu u
Požegi – nije bila ni dana u pritvoru
(niti u Hrvatskoj, niti u Austriji), a od
Žrtve šefa ustaške policije nisu imale
bijega iz Hrvatske već sedmu godinu
sreće da dočekaju njegovu starost –
nesmetano prebiva u Klagenfurtu.
Milivoje Ašner
Premda su austrijska židovska
zajednica i Centar Simon Wiesenthal uložili znatne napore da se toga ratnog
zločinca kazni, uz opasku da istoga potražuje i Republika Srbija, ističemo i
naglašavamo kako su zadnji koraci protiv ovog izvršitelja genocida i Holokausta
provedeni upravo u vrijeme mandata predsjednika Vlade Republike Hrvatske
dr. Ive Sanadera. No da apsurd bude veći, bivši hrvatski premijer Ivo Sanader
jest u pritvoru u Austriji, dok Ašner uživa sva građanska prava i slobode, iako
je izgubio austrijsko državljanstvo. Ne želim ulaziti u komentiranje procesa koji
se vodi protiv bivšeg hrvatskog premijera, ali želim istaknuti da ogromna volja
i angažman hrvatskih vlasti uz potporu medija koji se ulaže prema Austriji za
progon Ive Sanadera, nikada, ponavljam nikada u toj mjeri nije uložen za pravni
progon ustaškog ratnog zločinca Milivoja Ašnera.
Tražimo stoga, u ime svih žrtava Milivoja Ašnera, na Međunarodni dan
sjećanja na Holokaust, da državne institucije napokon počnu raditi svoj posao,
bez obzira što ratni zločin ne zastarijeva, jer vremena je vrlo malo, pa će prije
Ašneru “presuditi” biloška dob, nego svi sudovi ovoga svijeta. Ovo je tužna, ali
istinita poruka da se za izvršitelje Holokausta više ne traži kazna, pa se samim
time Holokaust negira i zaboravlja. Hrvatska ima šansu pokazati svijetu i sebi,
ne samo deklarativno, već i stvarno, da može i želi ustrajavanjem na izručenju
Ašnera poručiti svima da se zločin Holokausta nikada neće ponoviti, ali niti
zaboraviti - nikada više.
Zagreb, 26. siječnja 2011.
Direktor, Alen Budaj
februar 2011.
16
Jevrejski
Pregled
Ugašen dvomesečnik „Nekad i sad“
Besparica je
presudila
Početkom prošle, 2010. godine, objavljen je
prvi broj dvomesečnika „Nekad i sad“, s geslom,
svojevrsnim podnaslovom - Književnost, umetnost –
život. Urednik je Ivan Ninić, dugogodišnji novinar, a
članovi Redakcije su Ana Šomlo, poznata književnica,
urednikova supruga i njihova ćerka Ela Krstić.
Štampan je u Izraelu, na jezicima naroda nekadašnje
Jugoslavije, osim na slovenačkom i makedonskom, na
32 strane formata A-4, s malo fotografija, verovatno da
bi ostalo više mesta za tekst. Namenjen je čitaocima u
Izraelu, ali i drugima bilo gde da su našli svoj domicil.
Zapravo svim Jevrejima (mada ne samo njima) koji su
svoju osnovnu pismenost stekli na jezicima navedenih
naroda, na kojima su sticali svoje obrazovanje, kulturu.
„Nekad i sad“, s Bejahadom, bio je, u neku ruku, jedina emocionalna, prijateljska spona koja je povezivala
Jevreje s jugoslovenskog prostora.
U svom poslednjem, šestom, novembarsko-decembarskom broju, u uvodnoj kolumni stoji da se ovaj list
gasi s tim brojem. Šteta. Obaveštenje je delovalo kao veliko neočekivno iznenađenje. Kao razlog navodi se nedostatak novca. A godišnja pretplata iznosila je 40 evra,
uključujući i poštanske troškove. Koliko znam, bar u
Srbiji, srećom, nema mnogo porodica koje ne bi mogle
odvojiti nepuna tri i po evra mesečno za pretplatu.
Zaista šteta.
Objavljivao je štiva, intervjue, više ili manje renomiranih autora kao što su David Albahari, Albert
Moravija, Filip David, Ana Šomlo, Tatjana Cvejin
i mnoga druga. Sad više nećemo moći da čitamo
ni tužno-smešne priče Josefa Lapida (nekadašnjeg
Novosađanina Tomija Lampela), izraelskog novinara,
političara, ministra, preminulog na funkciji predsednika centra Jad Vašema. Njegove dnevničke zapise,
pod nazivom „Sećanja posle moje smrti“ njegov sin
Jair pripremio je za štampu i knjiga je objavljena pod
malopre navedenim naslovom; nije prevedena na srpski
jezik, objavljene odlomke prevela je s hebrejskog Ana
Šomlo. U časopisu su preštampani i članci iz raznih
dnevnih i periodičnih novina, dati su prikazi o prezentacijama knjiga, pozorišnih predstava, muzičkih koncerata, slikarskih izložbi itd. Za mnoge od njih ne bismo
ni znali da o njima nismo pročitali u ovom glasilu. Ni
„Život“, kako stoji u podnaslovu, nije bio uskraćen, ali
se o politici malo pisalo, vesti su bile kratke, informativne iz raznih sfera interesovanja, od nauke do zabave.
Bilo bi još toga da se navede.
Mitovi ostaju mitovi. Možda će jednom biti izuzetka
pa će ptica feniks da vaskrsne i donese ponovo „Nekad
i sad“.
Šteta što je prestao da se štampa. Nije stigao da
zasija punim sjajem što bi se sigurno dogodilo da ga besparica nije ugasila.
Dr Teodor Kovač
www.savezscg.org
Sara Martin
nađena u Skoplju
U glavnom gradu Makedonije, pre izvesnog
vremena pronađena šesnaesta slika Leona
Koena „Sara Martin I“ 1892-94, ulje na
platnu 123 X 93 cm, nesignirana
U dosadašnjim istraživanjima u oblasti istorije umetnosti objavljeno je da je sačuvano samo 15 dela čuvenog
beogradskog slikara Leona Koena. Najveći broj njegovih
radova (45 slika) nalazio se do 6. aprila 1941. u zgradi
Jevrejskog doma u Beogradu. Dolaskom okupatorskih
vlasti njima se gubi svaki trag. Posle završetka Drugog
svetskog rata pronađeno je 15 slika koje se danas čuvaju
u nekoliko ustanova kulture: Narodni muzej u Beogradu
(Portret Atanasija Todorovića, Skica za otmicu, Haronova
barka, Adam i Eva u Raju, Skica za Raj, Jesen, Josifov san,
Večiti Juda, Amor universalis, Skica za Simfoniju proleća)
Jevrejskom istorijskom muzeju (Autoportret, Proleće, Večiti
Juda, Pogrom) i Narodnom muzeju u Smederevskoj Palanci
(Proleće). U Skoplju je pre izvesnog vremena pronađena
šesnaesta slika Leona Koena „Sara Martin I“ 1892-94, ulje
na platnu 123 X 93 cm, nesignirana. Ljubaznošću kustosa
savetnika Nacionalne galerije Makedonije Mirjane Taleske
dobili smo fotografiju slike Leona Koena koju ekskluzivno
objavljujemo.
R. Davidović
Jevrejski
ŠEVAT / adar 5771.
Pregled
17
“Dobričin prsten” Seki Sablić
U pravo vreme
Ovogodišnja dobitnica glumačke nagrade “Dobričin prsten”
za životno delo Jelisaveta - Seka Sablić izjavila je Tanjugu da
nije očekivala to veliko priznanje koje dodeljuje Udruženje
dramskih umetnika Srbije, ali da je ono došlo u pravo vreme.
“Nisam čekala nagradu i zato mislim da je primam mirno i da
je primam na vreme, na nekoj granici svojih godina kada mogu
da je primim srećna i sa punom svešću o tome”, rekla je Sablićeva.
Srećna sam zato što sam još u poslu, zato što se radujem svojim
ulogama koje igram i koje ću igrati, o kojima upravo pregovaram.
Mislim da imam još uvek i veliku šansu da i pred sobom i pred
drugima opravdam to zaista veliko, veliko glumačko priznanje”,
istakla je popularna glumica.
Deo nagrade je i objavljivanje monografije o laureatu. Uz napomenu da je od one vrste glumaca koji ne sakupljaju nikakvu
dokumentaciju i da su to nekada uredno radili teatri kao matične
kuće, Sablićeva je podsetila da je o njoj svojevremeno objavljena
jedna mala monografija kada je dobila nagradu “Ljubinka Bobić”.
“Tu ima divnih tekstova, mislim da će dobro poslužiti, ali ipak
će biti dosta posla. Nema tu baš nekih štabova ljudi koji će za tebe
to da urade”, dodala je Sablićeva.
Na pitanje gde posle višedecenijske karijere nalazi energiju,
odgovorila je - “u životu, kako je to rekao Branko Pleša”.
“Uvek zahvalim sebi i Bogu što sam u snazi i što postoji ta
energija u meni, što se i ljutim i radujem, što volim svoj poziv, što
se mnogo, mnogo radujem svom poslu”, naglasila je Sablićeva,
dodajući da je svesna da će je i to jednog dana napustiti.
„Nisam ja ništa posebno, prosto sam jedna tipska glumica
koja se toliko godina bavi poslom sa velikom ljubavlju i, hajde
da kažem tu relativnu reč, uspehom. Ostavlja te strast za ovim
i onim, za putovanjima i ljubavnicima, to je prirodno, to je biologija, ali mislim da je strast za glumu ona koja te poslednja
ostavlja. Zahvalna sam životu što sam u toj i takvoj priči”, istakla
je Sablićeva.
Odluku o nagradi doneo je žiri čiji je predsednik bio Vojislav
Brajović. Naknadno će biti objavljen datum svečanog uručenja
zlatne kopije prstena Dobrice Milutinovića, barda srpskog
glumišta iz prošlog veka.
Seka Sablić sa
priznanjem
“Dobričin prsten”
(foto Z. Anastasijević,
„Politika“)
Čestitka
Postovana Seko,
U ime Saveza jevrejskih opstina Srbije, jevrejske zajednice Srbije i u svoje ime, čestitam Vam na prestižnoj
nagradi koju ste dobili.Radujemo se zajedno sa Vama
zbog ovog značajnog priznanja.
Aleksandar Necak
Predsednik Saveza jevrejskih opstina Srbije
Iz aktivnosti “Braće Baruh”
Vernoj publici koncert na dar
Uoči nove 2011. godine, hor
“Braća Baruh” je još jednom
upriličio koncert u Svečanoj sali
Jevrejske opštine Beograd, na
opšte zadovoljstvo verne publike,
članova Jevrejske opštine i njenih
prijatelja. Mogle su se čuti popularne operske numere poput nezaobilaznog “Hora Jevreja” iz opere
“Nabuko” Đuzepea Verdija, arija
“Dalile” iz opere “Samson i Dalila”
Kamij Sen-Sansa, kao i odlomci
iz mjuzikla “Džozef end hiz tehnikolor drimkout” (Joseph and his
technicolor dreamcoat” engleskog
kompozitora Endrjua Lojd Vebera.
Premijerno su izvedene obrade za
hor pesama “Juče” (“Yesterday”)
Pola Makartnija, “Memory” Vebera
i obrada popularne izraelske melodije “Ani v’ ata” koja se zbog svoje
jednostavnosti, melodike, ali i
prijemčivosti u celini, posebno dopala publici, koja je, nakon prvog
bias, tražila da je čuje još jednom.
Predanim izvođenjem, solisti Iva
Profaca (meco-sopran), Sanja Kosanić
(sopran), Tijana Dmitrović (flauta),
Ljubica Okilj (klavir), Vuk Zekić (bas),
Vanja Biserčić (tenor) i Ivan Zekić
(glumac) doprineli su ovom svečanom
događaju, a na opšte zadovoljstvo
Hora i publike, učestvovao je i
dugogodišnji član Hora, perkusionista
Aleksandar Radulović.
Zajedno sa upravom Hora, maestro
Stefan Zekić je još jednom pokazao da
se originalnim pristupom programskoj koncepciji može “razbiti” kliše
prigodnih novogodišnjih pesama koje
već polako, sa svakim ponavljanjem,
bez obzira na svoju zvučnu lepotu,
dobijaju monotoni prizvuk i stvaraju
déjà-vu utisak.
J. Stojanović
18
februar 2011.
Jevrejski
Pregled
Priznanje Marku Dragiću
Član Jevrejske opštine Beograd
Marko Dragić, zvanično je 14. januara primljen u članstvo Udruženja
likovnih umetnika Srbije, prestižnu
instituciju nastalu još davne 1919,
čiji je prvi predsednik i jedan od
osnivača bio slikar Uroš Predić.
Talentom i predanim radom Marko
je to zaslužio.
Rođen u Beogradu 1975. godine,
Dragić je još u osnovnoj školi počeo
da se bavi kompjuterskom grafikom i
fotografijom. Devedesetih, ratnih, godina prošlog veka, sa velikom grupom
jevrejskih omladinaca otišao je u Izrael
gde je završio srednju školu. Izraelski
pustinjski predeo snažno je delovao na
njega. Okom kamere zabeležio je surovost, ali i lepotu prirode Svete zemlje,
stvarajući ciklus fotografija koji je kasnije bio inspiracija za izložbu “Drvo
i cvetanje”. Po povratku u Beograd
nastavio je da se bavi istraživanjima
na polju vizuelnih komunikacija i interaktivnih multimedijalnih informacionih sistema.
Učestvovao je na brojnim samostalnim i kolektivnim izložbama
- Evropski dan jevrejske kulture
(2003), Esperansa (2004), No Name
2 - festival grafičkih komunikacija u
Čačku (2005), Osmi međunarodni bijenale umetnosti minijature u Gornjem
Milanovcu (2005), Šesti bijenale
likovnih i primenjenih umetnosti u
Smederevu (2008), Prolećna izložba
udruženja Široka staza Narodnog univerziteta Braća Stamenković (2009),
Beogradska Mini Art Scena (2009).
Na Desetom međunarodnom
bijenalu umetnosti minijature u
Mladenovcu 2010. osvojio je prvu nagradu za grafiku sa radom Momenat
pre praska.
Od izložbi svakako treba
spomenuti one koje su poslužile kao
ilustracija za jevrejski kalendar za
5767 (2006/7) i 5768 (2007/8). To su
Sinagoga kao umetničko nasleđe i
Sarajevska Hagada kao inpiracija.
Uspešnost prve izložbe potvrđuje i
prikaz dat u časopisu Likovni život
perom Aleksandara Jovanovića Birilja,
istoričara umetnosti i slikara, gde
se između ostalog kaže: “U slikama
Atribut Tore i Keter Tora najsuptilnije
su iskolažirani simboli jevrejskog
naroda pretvoreni u likovnu igru, koji
mogu da budu samo likovni doživljaji,
ili pak ako neko želi da ih isčitava ima
dovoljno značenja za to.”
Takođe je dizajnirao jevrejski
kalendar u koji su uvršćeni radovi
sa izložbe Čipke moje tektka Erne
Mirjane Lehner–Dragić, za koju je umetnica 2002. dobila godišnju nagradu
ULUPUDS-a.
Polje umetničkog interesovanja se
ne završava samo na vizuelnim umetnostima. Marko Dragić se dugi niz
godina bavi i jevrejskom duhovnom
muzikom, a kao prateći vokal grupe
Shira u’tfila snimio je nekoliko CD-a
i gostovao na koncertima u zemlji i
inostranstvu.
Pred mladim umetnikom je
budućnost u kojoj će, sasvim sigurno,
imati još mnogo toga da pokaže.
B. Panić
www.savezscg.org
Jevrejski
ŠEVAT / adar 5771.
FILM
Pregled
Suđenje Bogu
19
Priča je zasnovana na događaju iz jedne logoraške barake u
Aušvicu u kojoj je vođena rasprava o tome da li je Svevišnji
kriv za ljudsku patnju
Piše: Jelena Kalderon
Dok su u nedostatku jevrejske
škole naša deca na Tu-bišvat bila
zasuta pričama o svetom Jovanu,
a na Međunarodni dan sećanja
na Holokaust o Svetom Savi, taj
prostor ispunila je kablovska TV.
Na Međunarodni dan sećanja na
Holokaust, „Nešanal džiografik“
(National Geographic), premijerno
je emitovao film ‘’Suđenje Bogu’’,
nastao u produkciji BBC-ja, 2008. godine. Nevezano za stepen tolerancije
prema Jevrejima, koji nije posebno
visok, naročito na britanskim univerzitetima, Britancima, ipak, nije strano
da u projektu koji za ciljnu grupu
ima najšire slojeve stanovništva,
postavljaju ozbiljna i teška moralna
pitanja.
Film je zasnovan na priči iz Drugog
svetskog rata o grupi zatočenika
Aušvica, koji, čekajući smrt, drže
suđenje Bogu. Nju čine Jevreji raznih
fela, advokati, lopovi, bogati, siromašni,
vernici i sekularni. Na suđenju se
raspravlja pitanje: kako je svemogući
i pravedni Bog mogao da dozvoli
Holokaust? Iako je ono fokusirano na
mogući raskid Saveza Boga sa Izraelom,
religija, ipak, nije jedina tema kojom se
film bavi. Naprotiv, on zadire duboko
i u pitanja morala i humanosti. Bez
obzira na to što je Aušvic scena na koju
je postavljena ova mračna drama, to nije
samo film o ratu i Holokaustu. To je
film koji preispituje same osnove vere i
humanosti, pri čemu vas snažna gluma
uvlači i zadržava vam misli i srce u
priči.
Priča se bavi istraživanjem ideja
porodice, kulture i časti. Jedan od
najboljih primera u filmu jeste odnos
između vrlo religioznog oca i sina u
koga je otac jako razočaran. Njihove
živote i životne poglede deli provalija,
ali su oni, ipak, zajedno u najstrašnijim
danima. Kako suđenje odmiče, pred
nama se odvija dramatičan odnos koji
kulminira u konačnom prevazilaženju
razdora, prkoseći teškim životnim
trenucima. Film pokazuje i primere
ispoljavanja antisemitizma među
logorašima, zbog njihovog različitog
etničkog porekla. Na dubljem nivou
ovaj sukob govori o odnosu ideja dobrog i lošeg, slobodne volje i prinude,
humanosti i prirode, što sve zajedno
podstiče gledaoca na razmišljanje i
preispitivanje, tj. na aktivno učešće u
sopstvenom životu i životu bližnjih,
što i jeste jedna od potki u bogatom
tkanju judaizma, iz kojeg se izrodila i
hrišćanska civilizacija.
Ovaj film postavlja teška pitanja, ali
ne nameće konačne odgovore u čemu
se ogleda njegov kvalitet. Za razliku
od većine medija koji se u svetu i Srbiji
uopšte ne bave moralnim dilemama,
iz onoga što svakodnevno gledamo
i čitamo sledi da ih ni nemaju, i koji
samo prodaju svoje ili tuđe stavove
i izbore, autori ovog filma svojom
nepristrasnošću postižu izazovnost i
inovativnost. Podstiču i vernika i nevernika na preispitivanje sopstvenih stavova. Umetnost u najboljem izdanju.
Kako vreme merimo sa dva
paralelna kalendara, napominjemo
da je Međunarodni dan sećanja na
žrtve Holokausta bio u nedelji u
kojoj se čitala Parašat Jitro, a sam
film se emitovao uoči čitanja Parašat
Mišpatim. Dakle, “Suđenje Bogu” se
pred našim očima odvijalo između
dve Zavetne priče. Prve, u kojoj je Bog
dao Zapovesti, tj. moralni kod Izraelu
i civilizaciji koja je iz njega proizašla,
i druge, u kojoj je dao Zakone koje
je Moše postavio Izraelu da bi mu
omogućio da uredi svoje društvo.
Za razliku od većine koja je nesvesna ove slučajnosti, za Jevreje je ona
dodatni zadatak za razmišljanje. Naša
generacija, suočena sa opstankom
u galutu, ovo filmsko podsećanje
na suđenje Bogu trebalo bi da iskoristi da preispita svoj odnos prema
Zapovestima, zakonima i načinima
na koje će ih preneti svom potomstvu.
Ako ovaj izazov ne shvatimo ozbiljno,
gledaćemo svoju decu kako nestaju sa
jevrejskog horizonta.
20
februar 2011.
Jevrejski
Pregled
Međuklupski susret jevrejske omladine Srbije
Pančevci
odlični
domaćini
Piše: Danijel Bogunović
U novembru prošle godine u Jevrejskoj opštini
Pančevo održan je međuklupski susret Jevrejske omladine Srbije. Bio je to prvi događaj ovakvog tipa koji se
organizuje u Pančevu i uspeo je da privuče 35 omladinaca
iz raznih JO Srbije.
Cilj međuklupskih susreta bio je da omladinci manjih
opština učestvuju u organizaciji ovakvih susreta, da se na
neki način aktiviraju i bar na to jedno veče okupe u svojim
opštinama. Ovi susreti se takođe koriste za održavanje
veza i prijateljstva među omladincima raznih gradova.
Druženje ovog tipa pruža mogućnost za razmenu ideja o
organizaciji novih događaja i aktivnosti koje svrstavaju
Jevrejsku omladinu Srbije među najaktivnije u Balkanskom
regionu. Susret je počeo u Subotu okupljanjem u prostorijama
JO Pančevo, uz mali koktel dobrodošlice i susret drugara
koji se dugo nisu videli. Usledile su prezentacija istorije
Jevreja u Pančevu i tamošnje jevrejske opštine, kako bi gosti iz drugih opština saznali nešto više o svom domaćinu.
Prezentaciju je pripremila i predstavila Lidija Blagojević
član Jevrejske omladine Pančevo.
Obaveštenje
Putovanje u Obećanu zemlju
Cenjeni omladinci,
Jedna vrlo lepa vest. Ove godine
omladina Ex-Jugoslavije dobila je
mogućnost da formira i u Izrael
pošalje još jednu grupu, ali ovoga puta
u letnjem periodu.
Grupa će biti sastavljena samo od omladinaca iz Ex-Jugoslavije. Imaćemo
oko 30 mesta.
Putovanje će biti najverovatnije u Julu
2011. god. Tačan datum će biti naknadno utvrđen.
Uslovi za putovanje su i dalje isti.
Za ovaj program mogu da se prijave
sledeće osobe:
1. Da su starosti od 18 do 26 godina;
2. Imaju Jevrejsko poreklo, koje mogu
da dokažu;
www.savezscg.org
3. Nikada nisu putovale u Izrael preko
nekog organizovanog programa.
Ukoliko bude bilo više prijavljenih
nego što imamo mesta, u tom slučaju
prilikom izbora kandidata vrlo važan
faktor će biti angažovanost i aktivnost
u svojoj Jevrejskoj zajednici.
Celokupan boravak od 12 dana u
Izraelu, intenzivan obilazak cele zemlje, ishrana, kao i svi troškovi putovanja do Izraela su pokriveni od strane
organizatora “Jewish agency”. Znači,
ceo put i obilazak je besplatan.
Ovo je prvi put posle dužeg vremena
da će jedna naša grupa imati priliku
da u letnjem periodu obilazi Izrael.
Samim tim obilazak će biti više usmeren ka priobalju Izraela i biće više
prostora za kupanje na plažama koje
spadaju u najlepše na svetu.
Pozivam sve omladince iz naše zajednice da iskoriste svoje pravo koje im
se pruža samo jednom do navršene 26
godine. Posebno bi hteo da ohrabrim
omladince iz manjih Jevrejskih opština
da uzmu učešće u ovom vrlo atraktivnom putovanju. Prijavljivanje na mail
[email protected] Pošaljite ime i
prezime, godište, broj mobilnog i iz koje
ste Jevrejske opštine, tj u kojem gradu
trenutno živite.
Prijavljivanje počinje od 25. januara, a
oko 5. marta počinje formiranje grupe.
Ukoliko ima dodatnih pitanja, možete
ih postaviti na gore navedeni mail.
Danijel Bogunović, predsednik
Jevrejske omladine Srbije i koordinator za putovanje u Izrael
Jevrejski
Pregled
ŠEVAT / adar 5771.
21
Studentski seminar
na Jugoslovenski način
“Susret
starih
prijatelja”
Posle prezentacije usledilo ukusno posluženje. Fino pecivo, salate
i posebno pripremljen pasulj po receptu Dragana Singera uz punu
podršku ženske sekcije JOP-a.
Zabava i druženje u Opštini su potrajali do 23 časa, a nakon toga
vesela ekipa se uz noćnu vožnju brodićem po Tamišu prebacila u
romatičnu kafanicu “Šajka”.
Za omladince koji nisu iz Pančeva bilo je obezbeđeno noćenje u hotelu
“Konoba”, što im je pružilo mogućnost da i u nedelju preko dana, po
lepom vremenu krenu u obilazak Pančeva.
Ovaj međuklupski susret je ispunio svoj cilj da okupi celu omladinu Pančeva i da je aktivira. Veći deo pančevačkih omladinaca je
učestvovao u organizovanju susreta, među njima se posebno istakao
predsednik Jevrejske omladine Pančevo Stefan Bugarin. Poneki od
pančevačkih omladinaca vrlo brzo će učestvovati u organizaciji većih
događaja koje Jevrejska omladina Srbije planira.
Ostaje još da se pomene da se Jevrejska opština Pančevo pokazala
kao izvanredan domaćin izlazeći svim mladalačkim zahtevima u susret.
za omladince
Jevrejska omladina Srbije, u saradnji sa omladincima iz drugih republika bivše Jugoslavije, organizuje
studentski seminar za sve omladince
starosti od 18 do 35 godina koji će se
održati od 24. do 27. marta 2011. u hotelu Norcev na Fruškoj gori.
U okviru seminara biće brojne radionice, predavanja, obeležavanje Šabata,
kao i druge zanimljive aktivnosti, a
neće, obećavaju organizatori, izostati
ni lud noćni program.
Studentski seminar je rezultat izvanredne saradnje i razmene ideja
među omladincima bivše Jugoslavije.
Odvija se pod pokroviteljstvom Saveza
jevrejskih opština Srbije i JDC-a, a
očekuje se da će na njemu učestvovati
oko 80 omladinaca iz Srbije, Bosne i
Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i
Slovenije.
Participacija po učesniku je 35 evra, a
u nju su uključeni: smeštaj i boravak
u hotelu sa 3+ zvezdice na bazi punog
pansiona (doručak, ručak, večera),
prevoz do hotela i povratak, celokupni
program tokom seminara i, na kraju,
izlet u Sremske Karlovce.
Zainteresovani treba da navedu ime,
prezime i kojoj jevrejskoj opštini pripadaju i da te podatke pošalju na email adresu [email protected]
na kojoj mogu dobiti i podrobnije informacije o seminaru.
Prijavljivanje traje do 10. marta.
D. Bogunović
Jevrejski
februar 2011.
22
Pregled
SEĆANJA: JEDNO LOGOROVANJE PRE 70 GODINA
Rat porušio gnezdo
Jevrejski omladinci Novog Sada pripremali su se za život u komuni ne sluteći šta ih čeka
Piše: dr Teodor Kovač
Hašomer Hacair (Mladi stražar)
bio je Pokret omladine na krajnjem
levom krilu cionističkih pokreta.
Cilj mu je bio da vaspita omladinu
u kolektivističkom duhu, za život u
komuni posle odlaska u, tadašnju,
mandatarnu Palestinu na izgradnju
kibuca gde nema privatne imovine.
Pokret je postojao u mnogim zemljama, u Jugoslaviji od tridesetih
godina prošlog veka. S obzirom na
to da je u središtu pažnje bila grupa,
osnivan je tamo gde je bilo „kritične
mase“, veći broj jevrejske omladine, u većim gradovima, u Srbiji
u Beogradu, Novom Sadu, Nišu.
Članovi su bili mladi između 11 i
19 godina, svrstani u grupe (kvuce)
prema uzrastu. Grupa je obuhvatala desetak članova, odvojeno za
devojčice i omladinke i odvojeno za
dečake i omladince. Svaka je imala
predvodnika, starijeg 2-3 godine. U
Jugoslaviji pripadnici Pokreta bili
su pretežno srednjoškolci. Život
grupa odvijao se u „gnezdu“ (kenu)
od ranih popodnevnih sati do kasno
uveče, za najmlađe, naravno, znatno
ranije. U „gnezdu“ svako je imao
www.savezscg.org
jevrejsko ime i, uopšte, korišćene su
kad god se moglo hebrejske reči. Tu
se pevalo, igralo, sviralo i održavani
su „razgovori“ (sihot), u stvari, predavanja iz najrazličitijih oblasti, od
istorije Jevreja do razvoja cionizma,
od osnovnih pojmova o društvu,
psihologiji, književnosti, pretežno
jevrejske, i sl. Naravno, onoliko koliko su o tome znali predvodnici.
Juna 1940, rukovodstvo Pokreta u
N. Sadu rešilo je da mladi između 12 i
15 godina odu 10 dana na logorovanje
tokom leta. Predložili su, naređenja
u Pokretu nije bilo, da ga nas troje
njihovih predvodnika organizujemo.
Bili smo to Jita (Mira) Švarc, umrla od
bolesti koju je dobila u Aušvicu nekoliko meseci po oslobođenju, Jehošua
(Robi) Vajnman, živi već blizu 50
godina u Beču, sada dugo i teško
bolestan i ja. Imao sam tada 17, a njih
dvoje 18 godina.
Prvo smo se dogovorili gde da se
logoruje. U obzir je došla je samo pitoma Fruška Gora, nju smo dobro poznavali, sa čestih izleta. Odlučili smo se
za Vrdnik. Znali smo jednu livadu, s
ravnom površinom, zgodnu za fudbal
i druge igre, oko koje su bili vinogradi
i voćnjaci, drveće, a samo jednim
delom bila je otvorena prema putu
za selo. Uz livadu bio je kaptirani izvor, mesto je bilo na svega petnaestak
minuta hoda do sela u kojem je bio je
veliki bazen za kupanje. Postojale su
i zdravstvena služba, pošta, telefon,
pekara i pijaca i, što nam je bilo važno,
voz je tada saobraćao do Vrdnika.
Tada smo podelili obaveze: Jita će se
brinuti oko ekonomata, za kuhinju,
a i za devojčice i omladinke, Jehošua
za „unutrašnju organizaciju“, zabavu i sport, a meni je pripao posao
„spoljnog momka“. U tom svojstvu
otišao sam u Vrdnik, prvo u Opštinu,
malo su se nećkali ali su se na kraju
saglasili, čak su nam livadu ustupili
besplatno, rekli su i da im se možemo
obratiti za pomoć ako nam zatreba.
Potom sam otišao u Žandarmerijsku
stanicu, gledali su me sumnjičavo, ali
su posle razgovora rekli da će nam
pomoći ukoliko bude potrebno, u
zdravstvenoj službi rekli su da su oni
za to i ovde da pomognu kad god
im se i obratimo, a s pekarom sam se
dogovorio da nam redovno isporučuje
hleb po povoljnijj ceni. I na bazenu su
obećali povoljnu cenu za ulaznice.
Prikazali smo rukovodstvu šta smo
uradili i kako zamišljamo boravak
na logorovanju, a onda smo objavili
i našim grupama šta smo naumili.
Bili su oduševljeni, deset dana bez
„tutorstva“ roditelja, sami s nama na
logorovanju. Onda smo obišli roditelje
i zatražili njihovu saglasnost. Neki su
kategorički odbili, neki su se dvoumili,
a bilo je i onih koji su odmah pristali.
Sakupilo se dvadesetak mladih, dva
ili tri omladinca više nego omladinki.
Tada smo fiksirali dan odlaska. Pre
toga smo spakovali šatore, a gde smo
nabavili pribor za kuvanje, potrebne
daske i kolčeve za ležajeve, ne znam
više. Roditelji su platili koliko smo
rekli da treba. Bila je to mala svota,
pa su mnogi dali više nego što smo
izračunali da će nam trebati.
Krenuli smo sredinom avgusta.
Svi su imali rezervni veš, kostim ili
gaćice za kupanje i (i što je bilo osobito važno!) fudbalsku i jednu manju
loptu za hazenu (igru pomalo sličnu
rukometu). Pošli smo jutarnjim vo-
Jevrejski
Pregled
zom, do uveče preneli stvari sa stanice
do „naše“ livade, postavili šatore,
namestili kolčeve, postavili na njih
daske i slamu i prekrili ih čaršavima,
iskopali dve latrine i ogradili ih nekim
platnom i već smo isti dan večerali
kuvanu hranu.
Još smo ranije sačinili plan svakodnevnih aktivnosti. Centralni događaj
dana bila je logorska vatra kad se
smrači, gasila se oko pola jedanaest,
zbog toga je ustajanje bilo posle sedam,
zatim umivanje, spremanje svog šatora,
ženskog, muškog i trećeg u kojem su
bili kuhinja i ekonomat. Posle doručka,
išlo se na „posao“: dvoje, troje po hleb,
ako je trebalo i na pijacu, a neki u šumu
po suve grane za logorsku vatru. Ne
mogu da se setim čime se kuvalo, da li
isto sa suvim granjem ili na neki drugi
način, kao ni kako smo se i gde umivali,
verovatno ne u hladnoj izvorskoj vodi.
Odakle voda za kuvanje i piće - i to
sam zaboravio. Dvojica su određeni za
noćno dežurstvo jer nije bilo zgodno
da noću šatori budu bez nadzora i to
dežuranje su obavljali samo dečaci, S
Jehošuom spavali smo na ulazu u šator
da budemo „pri ruci“ ako zatreba (samo
su nas jednom budili, toga se sećam, a i
to bez potrebe („u strahu su velike oči“).
Po povratku s „posla“ na red
su došla predavanja („razgovori“).
Verovatno sam govorio, tu materiju
znao sam dosta dobro za moje godine, o istoriji jevrejskog naroda, o
ŠEVAT / adar 5771.
cionizmu, o nastanku i radu našeg
Pokreta, o jevrejsko-arapskim sukobima, o odnosu s mandatarnom
vlašću, o ratu koji je već bio zahvatio
pola Evrope, o nacifašizmu, a slične
su teme bile i na predavnjima Jite
i Jehošue. Posle, do ručka, na redu
bio je fudbal, hazena ili druge igre s
loptom, a onda ručak pa na bazen,
do pred večeru, a posle pripreme za
logorsku vatru. Tu je uvek bilo veselo. Pevalo se, igrala hora... Jehošua
je imao veliku harmoniku, dobro je i
dugo svirao, puno se pričalo, šalilo,
ukratko, veselilo se.
Nijednom nije bilo kiše, niti smo
morali tražiti bilo čiju pomoć, nije bilo
nikakvih bolesti, povreda. Niko nas
nije posetio iako su neki roditelji rekli
da će doći da nas vide. Ponekad su
seljaci, kada su prolazili pored nas,
pitali ko smo i šta tu radimo, jednom
nas je posetila patrola žandarmerije,
taman smo počeli s ručkom, ponudili
smo ih, ali samo su okusili šta jedemo
i otišli. Nismo čuli nijednu ružnu reč
meštana ili prolaznika.
Nije bilo nikakvih, ni verbalnih
sukoba u našoj sredini niti svađa.
Stvoreni su neki parovi, što u tom
dobu zaista nije retkost, neki su se
održali i kasnije, neki nisu.
Kada je došlo vreme odlaska,
spakovali smo stvari, zatrpali latrine,
koliko smo mogli ostavili smo mesto
gde smo logorovali kako smo ga za-
23
tekli.
Rastali smo se na stanici u N. Sadu,
preplanuli, istovremeno i veseli i tužni
zbog rastanka. Podneli smo izveštaj
našem rukovodstvu, obračunali se s
blagajnikom i predali mu novac koji
nam je preostao, vratili sve ponete
stvari. Niko nam nije stavio zamerke.
Narednih dana otišao sam u Vrdnik
da se zahvalim Opštini na besplatno
ustupljenoj livadi i dogovorili se da
ćemo, doći i naredne godine, ne sluteći
šta nas je čekalo. Zahvalio sam se i
žandarmerijskoj stanici na ponuđenoj
zaštiti, pekaru i upravi bazena.
A onda, jedva nešto više od pola
godine, rat je stigao. Pokret je razbijen,
prostorije su oduzete, neke porodice
proterane u Hrvatsku ili u centralnu
Srbiju, neke se preselile u Peštu ili
u druga mesta. Onda je došao jezivi
januarski pokolj 1942. godine kada
je okupator ubio preko 800 Jevreja u
gradu i bacio ih pod dunavski led.
Neke su ubili na ulici pred kućom
gde su stanovali. Većinu mlađih i
sredovečnih muškaraca odveli na prinudni rad, mnogi od njih se nikada
nisu vratili. Onda je došla deportacija
u Aušvic i druge logore smrti.
Od učesnika logorovanja danas su,
koliko znam, u životu samo Jehošua
i Benjamin, koga pod tim imenom
niko nije znao. Bio je za sve nas samo
Campi (Bruno) Hofman i nas dvojica
smo danas jedini još u N. Sadu.
Jevrejski
24
Pregled
REAGOVANJE
Ne protiv tradicije
Ako se arhitekturi priznaje da je
spoj tehnike i umetnosti, dostojanstvo
naše kuće ima da se čuva zajedno
i jednovremeno sa tradicijom
Piše: Aleksandar Mošić
Moj uvaženi prijatelj iz Novog Sada dr Teodor Kovač,
sastavio je dopis pod naslovom „Selidba - da ili ne?“ i
poslao ga “Jevrejskom pregledu” za decembarski broj.
Negativna ocena namere da se Savez jevrejskih opština
preseli u svoju zgradu u Ulici Kneginje Ljubice jeste srž
sadržaja dopisa dr Kvača.
Lošu ocenu nameri za selidbu Saveza ne treba pripisati samo većini članova Izvršnog odbora koji su glasali
za nju. Malo šire posmatranje ovog slučaja otkriva nemilo
stanje duhova u Beogradu. Beograd nema razumevanja za
čuvanje istorijske i kulturne tradicije.
Beograd je dvadeset i nešto vekova star evropski grad.
Jedan je od tri jedino označenih na političkoj zemljopisnoj
karti Evrope iz VIII veka sa dvora Ferdinanda I, rođenog
brata Karla Velikog Habzburga. Karta je izuzetno zanimljiva. Označeni su još samo Pariz i Carigrad, odnosno
Konstantinopolis. Geodetski prikaz je pomeren za 90 stepeni u smeru kazaljke na satu da bi se istaklo poštovanje
vladaru, a bez obzira na docniju normu da se sever crta
uvek uz gornji rub, a zapad uz levi rub lista hartije. Jasno je
da Beograd ima dovoljno starosti, istorije i tradicije da ova
treća osobina ne treba da se zanemari.
Odsustvo tradicije je hronična bolest koje se ogleda u
lakoći kojom se menjaju nazivi ulica i trgova u Beogradu.
U Evropi ima dosta velikih gradova mlađih od Beograda u
kojima promene naziva ulica i trgova ne smeju da se vrše,
da se ne bi izazvali haos i nerazumni troškovi.
Zanemarivanje tradicije – što se na žalost ovde sasvim jasno vidi – ogleda se u sedmogodišnjem mrtvilu
Narodnog muzeja i šestdecenijskoj zapuštenosti Starog sajma, kao i u drugim žalosnim pojavama.
Ova lakomost se očigledno bez mnogo razmišljanja
iz velike aglomeracije preliva u mala susedstva sa svim
mogućim pošastima za nekretnine i socijalne potrese.
Na broju 71 u Ulici Kralja Petra, nekadašnjoj
Dubrovačkoj, nalazi se najlepša zgrada u njoj, sa fasadom u
mavarskom stilu. Ona je sedište Jevrejske opštine od 1930.
godine, Saveza jevrejskih opština od 1945, Jevrejskog istorijskog muzeja nešto malo docnije. Nekada je u prizemlju
postojala i Jevrejska čitaonica sa bogatom bibiliotekom.
Između Prvog i Drugog svetskog rata ova čitaonica je čak
imala i ulogu narodnog univerziteta za celi veliki Dorćol
sa Jalijom i Zerekom. Pošto je Dobrovoljno vatrogasno
društvo ove prostorije oslobodilo umesto obnove Jevrejske
čitaonice sa bogatom tradicijom i njenom obrazovnom ulogom, ove prostorije će zauzeti neka anonimna agencija.
Gledajući zgradu, utisak je jasan: ona odražava dostojanstvo jevrejskih ustanova čije je sedište. Ako se arhitekturi
priznaje da je spoj tehnike i umetnosti, dostojanstvo naše
www.savezscg.org
kuće ima da se čuva zajedno i jednovremeno sa tradicijom.
Pisac ovih redova nije dovoljno zainteresovan za vrednost tradicije u negovanju kulture jedne etničke skupine,
čak i čitavog naroda, a da zaboravi finansijske probleme u
osnivanju i delovanju kulturnih ustanova, kao i u negovanju kulturnih i naučnih tradicija.
Društveno razaranje desetkovanjem jevrejskog demografskog tela u Beogradu i Srbiji u okviru Holokausta
između 1941. i 1945. godine pogubno je izazvalo finansijsku nemoć Opštine i Saveza. Ovo stanje upućuje na
traženja novih puteva za preživljavanje. Međutim oni
se moraju tražiti mimo uništavanja društvene i kulturne
tradicije.
Devetnaesti i rani dvadeseti vek u Beogradu dali su
dobre učitelje: zadužbinarstvo je ostavilo dovoljno lepih
i korisnih zadužbina kakve bi mogle da budu putokaz za
rešavanje spomenutih problema.
Jevrejski
Pregled
IN MEMORIAM
Zdenko Dizdar
(1911 – 2010)
Rođen 29. novembra 1911.
u Zadru, odakle porodica pred
Italijanskom okupacijom prelazi u
Dubrovnik, a kasnije u Beograd.
Diplomirao 1934. na
Tehnološkom odseku Tehničkog
fakulteta Beogradskog Univerziteta.
Pre Drugog svetskog rata radio
je kao asistent na Univerzitetu.
Posle oslobođenja na raznim
rukovodećim položajima u NR
Srbiji: pomoćnik ministra industrije,
upravnik Instituta za industrijska
istraživanja, direktor Direkcije
za hemijsku industriju kao i u
Saveznim organima kao načelnik
Savezne planske komisije.
Godine 1949. oženio se Reom
Gordanom Ašerović (1914-2005).
Dve godine kasnije prelazi u
Institut za nuklearne nauke u Vinči,
gde je 25 godina radio na raznim
naučnim, stručnim i organizacionim problemima, prešavši put
od asistenta do naučnog savetnika.
Godinu 1955. je proveo na specijalizaciji u Norveškoj gde je radio na
hemiji plutonijuma.
Zdenko Dizdar je doktorirao
1970. godine na Tehnološkometalurškom fakultetu u Beogradu.
Na položaju direktora Instituta IBK
Vinča bio je do 1976. godine kada je
otišao u penziju.
Objavio je veliki broj stručnih
i naučnih radova iz oblasti radiohemije i fizičke hemije, ko-autor
i recenzent je brojnih udžbenika
i priručnika iz ovih oblasti.
Istovremeno, radio je na popularizaciji nauke objavivši bezbroj
članaka u enciklopedijama, stručnopopularnim časopisima i dnevnoj
štampi, a 1991. godine je objavio
knjigu “Nobelove nagrade za nauku - lice i naličje”.
Pored niza nagrada i priznanja
za svoj rad 1961. godine je odlikovan “Ordenom rada sa crvenom zastavom”, a 1965. godine i
“Ordenom Republike sa srebrnim
vencem” za dugogodišnji rad na
području nauke, kulture i prosvete.
Društveno je svestrano
angažovan, posebno u Organizaciji
inženjera i tehničara i u Srpskom
hemijskom društvu. Proglašen je
počasnim članom tih organizacija.
Od 1994. godine živeo je u
Izraelu.
Za sobom je ostavio sina Dejana
i unuke Renena, Liora, Šai i Kleo.
ŠEVAT / adar 5771.
VESTI
25
ZANIMLJIVOSTI
Asimilacija
ITALIJA - Na nedavno održanoj
Konferenciji rabina u Milanu, koju je organizovao Rabinski Centar Evrope (krovna
organizacija evropskih rabina posvećena
uvažavanju verskih i duhovnih potreba jevrejskih zajednica Evrope) između ostalog razgovaralo se o načinima da se ublaže posledice
asimilacije među Jevrejima u Italiji.
Rabini iz Milana Rima Torina i
Đenove saopštili su svom kolegi Jeremiji
Koenu, čelniku Saveta evropskih Rabina i
predsedavajućem francuskog rabinskog suda,
da asimilacija u Italiji zahteva “masovne aktivnosti i obrazovne projekte kako bi se ojačao
jevrejski identitet.”
Rabbi Arije Goldberg, potpredsednik
RCE, obećao je da će pomoći italijanskim rabinima jednim praktičnim i delotvornim programom, kako bi se izborili sa asimilacijom.
Rabini su takođe razmatrali pitanje konverzija koje se obavljaju u Italiji, i diskutovali
o potrebi da se pojasne motivi onih koji žele
da konvertiraju. U obraćanju na konferenciji
Rabi Avram Jozef, sin glavnog rabina Izraela
Ovadije Jozefa i glavni rabin grada Holona,
zamolio je italijanske rabine da “budu stroži u
procesu konverzije”.
Plemeniti ser
Nikolas
ČEŠKA - U Pragu je izvedena premijera
dokumentarne drame na osnovu istinite priče
Nikolasa Vintona, Britanca koji je spasao 669
dece, većinom jevrejskog porekla, iz okupirane Slovačke.
Ser Nikolas koji danas ima 101 godinu,
došao je u Prag da prisustvuje prmijeri i sretne se sa onima čije je živote nekada spasio.
Priča o njegovom izvanrednom poduhvatu postala je poznata javnosti tek kasnih 80
godina prošlog veka. Punih 50 godina nikome
nije pričao o transportima koje je organizivao,
a koji su kretali iz Praga, preko teritorije
nacističke Nemačke, do Londona.
Ser Nikolas se uključio u operaciju
spašavana 1938. godine, nakon što su Nacisti
okupirali Sudetsku oblast.
Nakon posete izbegličkim logorima koji
su se nalazili izvan Praga, odlučio je da pomogne deci da dobiju britanske propusnice,
na isti način kao što su deca iz drugih zemalja
bila spašvana u tzv. “kinder transportima”.
Piscu uskraćeno
priznanje zbog
antisemitske
prošlosti
FRANCUSKA – Na godišnjoj ceremoniji
posvećenoj sećanju na znamenite istorijske
ličnosti Francuske, izostavljen je, zbog svoje
antisemitske prošlosti, francuski pisac i lekar
Luj Ferdinand Selin.
Ceremonija sećanja održana je krajem januara, a ministar kulture Francuske Frederik
Miteran isključio je Selina sa liste “izuzetnih”,
i osudio one koji
su ga na tu listu
uopšte stavili.
Selinov
pripovedački
talenat i dalje
se priznaje u
Francuskoj, ali
njegova bliska
saradnja sa
nacističkom
Nemačkom
uključujući
otrovne pamflete
koje je pisao pre
i tokom rata,
nastavljaju da
podstiču rasprave.
Pre izvesnog vremena je Serž Klarsfeld,
čovek koji je preživeo Holokaust i tužilac
u procesima protiv nacističkih zločinaca,
zamolio francuskog predsednika Nikolasa
Sarkozija da ukloni Selinovo ime sa liste
onih kojima francuska nacija odaje počast.
Klarsfeld je javno osudio odluku da se ovom
književniku, na godišnjoj ceremoniji oda
priznanje uporedo sa pojedincima kao što
su Marija Kiri ili bivši predsednik Francuske
Žorž Pompidu. Miteran je krajem januara
izjavio da je ponovno čitanje jednog od
ozloglašenih antisemitskih Selinovih pamfleta
iz 1937. godine, “bilo dovoljno” da ga ubedi
da ga skloni sa liste.
Katarina Klement, pisac i filozof , član
komiteta koji je vršio odabir znamenitih
ličnosti, napustila je komitet u znak protesta.
Ova odluka je izazvala snažnu reakciju
onih koji se takođe protive Klarsfeldovoj
“cenzuri”.
- Nije normalno, čak je i skandalozno da
jedan lobi, ma koliko cenjen bio, preko ministra kulture diktira ponašanje čitave Francuske
države - izjavio je televizijski komentator i
pisac Erik Naulo tokom popularne televizijske
emisije na Drugom kanalu francuske televizije. Ovu izjavu je publika u studiju propratila
gromkim aplauzom.
- Godinama smo pravili razliku između
ljudi i njihovih umetničkih dela – dodao je
pisac Filip Beson, koji je gostovao u pomenutoj emisiji.
februar 2011.
26
Jevrejski
Pregled
DObrovoljni prilozi
porodiČne vesti
LIČNE VESTI
SOMBOR
U subotu, 22. januara venčali su se Beate Sekelj
(Székely Beáta) ćerka Andrije Sekelja i Klare Gajić i
Zoltan Kemiveš (Kőmüves Zoltán).
BEOGRAD
Za rad Socijalne službe
1 000 din. – Vida Janković
2 000 din. – Johana Borić
Za Omladinski klub
50 USD - Daniel Verber, u pomen na oca Eugena
Verbera i Irena Nuić-Verber, u pomen na majku Blanku
Danon-Nuić i oca Ivicu Nuića
Hevra kadiša – jevrejsko groblje
Za Muzej
101 USD - više NN
6.610 din.- više NN
50 USD - Branka Bogdanov i David-Duško Mladinov,
Boston, USA
2.000 din. - Boba i Borka, u znak sećanja na roditelje
Leu (rođenu Abinun) i Ervina Salcbergera
Za prevod knjige “Mi smo preživeli”
100 CND - Branka Kon sa familijom, Vinipeg,
Kanada, u spomen na oca, tasta i dedu Josipa Erliha
5.000 din.- više NN
50 USD - Branka Bogdanov i David-Duško Mladinov,
Boston, USA
50 CND - Branka Kon sa familijom, Vinipeg, Kanada,
u spomen na sestru Ružicu Zokić, rođenu Erlih
30 CND - Branka Kon sa familijom, Vinipeg, Kanada,
u spomen na Luci-Bebu Petrović
100 USD – Daniel Verber, u pomen na oca Eugena
Verbera i Irena Nuić-Verber, u pomen na majku Blanku
Danon-Nuić i oca Ivicu Nuića
5 000 din. – Stevan Koen
2 000 din. – Hari Štajner, u spomen na roditelje
1 000 din. – Vida Janković
Za socijalnu delatnost
Za mi smo preživeli
NOVI SAD
200 CND - Lea Srajer, Toronto - Kanada, za prevod
četvrte knjige na engleski
Roditelji Branka Kon (rođ. Erlih) i doc. dr Velimir
Kon, te sestra Debora, imaju posebno zadovoljstvo da
objave da je ćerka i sestra Lea, sa najvišom akademskom ocenom odbranila magistarsku tezu iz područja
francuske literature na Odeljenju za fracuski jezik i
kulturu na University of Manitoba,Winnipeg. Zbog visokog kvaliteta i obima istraživanja (francuski romantizam-realizam) univerzitetska komisija je predožila da
se teza proširi na doktorsku disertaciju.
SJOS
Za “Jevrejski pregled”
70 CND - Branka Kon sa familijom, Vinipeg, Kanada
3 000 din. – Natalija Danon
2.000 din. - Vladimir Lukić, u spomen na suprugu
Divnu Lukić
www.savezscg.org
50 CAD – Branka Kon, Vinipeg, Kanada, u spomen na
sestru Ružicu Zokić, rođ. Erlih
Dana 18. decembra 2010. u Novom Sadu rođena
je Asja Milinović, ćerka Tamare Petrović-Milinović i
Andreje Milinovića, unuka Lidije Petrović, praunuka
Eve i Nikole Timar
Za Omladinski klub
5.000 din. - dr Ranka i Bencion Musafija, u znak
sećanja na roditelje Floru Bukicu Atias-Salamon, Monika
Musafija i Mila i Cvetka Ninkov
Dana 23. januara dr Jakiru Kostadinoviću priznata
je titula doktora nauka od strane Ministarstva za obrazovanje Izraela. Na taj način dr Kostadinović postao
je prvi doktor nauka u Izraelu sa Fakulteta za poljoprivredu Univerziteta Novi Sad. Ista titula priznata mu
je i u Holandiji.
Jevrejski
ŠEVAT / adar 5771.
Pregled
VESTI
ZANIMLJIVOSTI
Horovic piše
roman o Šerloku
Holmsu
VELIKA BRITANIJA – Zadužbina Artura
Konana Dojla ovlastila je Antonija Horovica,
autora popularne serije o Aleksu Rajderu
tinejdžerskom špijunu, da napiše roman o
Šerloku Holmsu. Peti ikada napisani roman, čiji
je glavni junak Šerlok Holms, biće objavljen u
septembru, u Velikoj Britaniji. Dojl je, takođe,
napisao 56 kratkih priča o popularnom detektivu.
Horovic, poreklom Jevrejin, izjavio je za
Gardijan da je izabran da napiše “prvorazrednu
misteriju za modernu publiku, a da pri tome
ostane u potpunosti veran duhu originala”.
Horovic je rekao da se zaljubio u priče o
Šerloku Holmsu kada je imao 16 godina.
Bitlsi u sinagogi
SAD – Kada je košer slušati “Bitlse” na
Šabat?
Onda kada vaš hazan Kabalat šabat ili
službu petkom uveče prilagodi melodijama
Džona Lenona i Pola Makartnija.
Leni Solomon, osnivač muzičke grupe
“Šlok rok”, uveo je prošlog decembra “muziku
Liverpula” u ortodoksnu sinagogu u južnoj
Floridi.
- Nikada se nisam više ponosio nekim
svojim izvođenjem kao što sam se ponosio ovim
- rekao je Solomon, koji se jevrejskom muzikom
bavi više od 25 godina. - Stvorio sam nešto što
se može pevati u hramu. Ovo je prvi put da sam
uradio tako nešto i do kraja službe sam osetio
kako sav zračim.
Služba je predstavljala vrhunac
dugogodišnjeg Solomonovog projekta obrade
i pripreme za objavljivanje 21 pesme Bitlsa,
prilagođene različitim delovima službe i liturgije za Šabat.
Menš Ban Kimun
SAD – Generalni sekretar Ujedinjenih nacija
Ban Kimun, prisustvovao je službi u sinagogi
povodom sećanja na žrtve Holokausta. Služba
se odvijala 20. januara u Park ist sinagogi u
Njujorku, a Ban Kimun je tokom službe nosio
kipa.
- Mi nikada ne možemo tolerisati one koji
negiraju Holokaust -, rekao je generalni sekretar
UN i tom prilikom okarakterisao Holokaust kao
“najmračnije poglavlje u istoriji”.
Tokom službe rabin Artur Šnajer nazvao
je Ban Kimuna “menš” (na Jidišu dobra osoba,
koristi se da označi plemenitog, pravednog i
dostojanstvenog čoveka), i dodao da prvi čovek
UN veruje u “diplomatiju saosećanja, diplomatiju koja dolazi iz srca”.
Ceremoniji su prisustvovali i drugi najviši
zvaničnici Ujedinjenih nacija, uključujući i izraelskog ambasadora u UN.
Mornarička
blokada Gaze
bila legalna
IZRAEL - Izraelska komisija čiji je zadatak
bio da istraži incident koji se 31. maja, 2010. godine odigrao na brodu Mavi Marmara, objavila
je u svom izveštaju da mornarička blokada Gaze
ne predstavlja kršenje međunarodnih zakona.
Turkelova komisija čiji je zvanični naziv
Javna komisija za ispitivanje pomorskog incidenta od 31. maja, 2010. godine, je, takođe,
ustanovila da su na palubi broda Mavi Marmara
izraelski vojnici reagovali u samoodbrani što je
rezultiralo smrću devet turskih aktivista.
Izveštaj ima oko 300 strana i bavi se pomorskom blokadom Gaze, akcijama Izraelskih odbrambenih snaga u jačanju iste, kao i akcijama
aktivista u pokušaju da je probiju.
Komisiju su činila četiri člana iz Izraela, kao
i dva strana posmatrača: Lord David Trimbl iz
Irske, dobitnik Nobelove nagrade i general major Kanet Votkin iz Kanade.
27
VESTI
Tokom petnaestodnevnog postupka koji je
bio otvoren za javnost Komisija je saslušala 27
svedoka. Još 12 svedoka je svedočilo iza zatvorenih vrata.
U izveštaju je obelodanjeno da je izraelsko
primenjivanje pomorske i kopnene blokade kao
i obraćanje pažnje na humanitarne aspekte, u saglasnosti sa međunarodnim zakonom. Izveštaj
je međutim sugerisao da Izrael mora pronaći
način da sankcije usmeri isključivo prema
Hamasu, a da pri tom ne naudi civilima, kao i
da poboljša isporuku medicinske pomoći Gazi.
Izveštaj će biti predat grupi u Ujedinjenim
nacijama koja je zadužena da istraži incident od
31. maja. Turska je već podnela izveštaj u kojem
navodi da je Izrael u potpunosti odgovoran za
ovaj incident.
Umrla Sonja
Peres, žena
izraelskog
predsednika
IZRAEL - Sonja Peres, žena izraelskog predsednika Šimona Peresa umrla je u svom stanu u
Tel Avivu u 87. godini.
Sonja Peres je bila povučena osoba i retko
je viđana na političkim događajima kojima je
prisustvovao njen muž. Kada se Šimon Peres
2007. godine preselio u predsedničku rezidenciju, ona je izabrala da ostane u njihovoj
porodičnoj kući u Tel Avivu.
Sonja Peres je iz Poljske stigla u Obećanu
zemlju još 1927. godine, pre nego što je osnovana država Izrael. Imala je četiri godine kada
je njena porodica napustila Poljsku, a muža je
upoznala u omladinskom selu Ben Šemen.
Služila je kao medicinska sestra u britanskoj
vojsci blizu Kaira, a potom je kao vojni vozač
vozila po celoj Evropi.
Sonja i Šimon Peres su se venčali u maju
1945. godine, i bili su osnivači kibuca Alumot.
Imaju troje dece.
Hendikepirani
jevrejski
tinejdžeri posetili
Svetu zemlju
IZRAEL – Trinaest jevrejskih tinejdžera
posetilo je Izrael na prvom putovanju ove vrste
koje ta država organizuje za hendikepirane i
hronično bolesne tinejdžere.
Desetodnevni program pod nazivom “Želja
na zidu” sponzoriše međunarodna zdravstvena
organizacija za pružanje pomoći deci “HAJ
životni put”.
Mlade ljude, od kojih se njih jedanaestoro
nalazi u invalidskim kolicima, pratilo je kompletno medicinsko osoblje.
Kao i većina tinejdžerskih tura za Izrael,
put je uključio obilazak Masade na koju su se
tinejdžeri popeli žičarom, da bi potom, kao i
svi ostali turisti, nekoliko poslednjih koraka do
vrha prešli peške. U njihovom slučaju korišćena
su kolica na kojima su za tu priliku napravljene
potrebne prepravke.
Download

Jevrejski pregled br. 02 / februar 2011