G o d i n a X I X ( LV ) z B r o j 7 - 8 z B e o g r a d z j u l / a v g u s t 2 0 1 0 . z AV / E L U L 5 7 7 0 .
DAVID ALBAHARI:
BRA]A BARUH U KOLARCU:
Tako se to radi
strana 13
Istina je
uvek ja~a
od la`i
strana 19
AKTIVNOSTI JEVREJSKIH
OP[TINA SRBIJE
REDOVNA SKUP[TINA SJOS:
Vi{e
Zahvalnice u
muzike
pravim rukama nego para
strane 2 i 3
ZA NEVEROVATI
ME\UKLUPSKI SUSRET OMLADINACA:
Jevrejsko
groblje
u Novom
Sadu
azil
za pse
Recept za
lutalice najbolja se}anja
strana 10
strana 26
strane 4 - 7
TV SERIJA RTS
O ANTISEMITIZMU:
Za{to
sinagoge
~uva
policija?
strana 24
2
^ini ~ast Zahvalnici koliko i ona njemu – Andreja Preger
Jevrejski
jul/avgust 2010.
PREGLED
Predsednik predsedniku – Aca Singer i Aleksandar Ne}ak
Za priznanje nikad nije kasno - Aleksandar Mo{i}
Eta Najfeld neumorno doprinosi zajednici
Radmila Petrovi} prima
Zahvalnicu u ime nedavno preminule majke Luci Bebe Petrovi}
[ta me sna|e – Aleksandar Lebl sa Zahvalnicom
Jevrejski
3
AV/ELUL 5770.
PREGLED
[email protected] REDOVNA GODI[NJA SKUP[TINA SJOS
Zahvalnice
u pravim rukama
Dana 27. juna 2010. odr`ana je
Redovna godi{nja skup{tina Saveza
jevrejskih op{tina Srbije. Skup je
po~eo izborom Radnog predsedni{tva,
zapisni~ara i dva overa~a zapisnika, da
bi potom bila odata po{ta preminulim
~lanovima u vremenu izme|u dve
skup{tine.
Po{to su prisutni saslu{ali izve{taj
predsednika SJOS i usvojili ga, podeljene
su Zahvalnice po~asnim predsednicima
Saveza Davidu Albahariju i Aci Singeru i
po~asnim ~lanovima Izvr{nog odbora:
Andriji Pregeru, Aleksandru Leblu, Eti
Najfeld, Teodoru Kova~u, Aleksandru
Mo{i}u, Pavlu [osbergeru i posthumno
Bebi Luci Petrovi}.
Delegati su nakon toga usvojili
izve{taje o radu koje su podnele sve
jevrejske op{tine. Usvajanju je prethodila
kra}a rasprava tehni~ke prirode o tome da
li su sa pomenutim izve{tajima svi upoznati, pa se ~ak mogao ~uti predlog da se
oni na skup{tini pro~itaju, {to nije prihva}eno.
Naredne dve ta~ke dnevnog reda ticale
su se izve{taja o izvr{enju Bud`eta za
2009. i plana Bud`eta za 2010. godinu.
Oba izve{taja usvojena su posle vrlo
kratke rasprave.
Poslednja ta~ka dnevnog reda ticala se
osnava~kih prava nad „Magen Davidom“
i uno{enja u Statut SJOS funkcije generalnog sekretara SJOS. Savez je `eleo da
preuzme pomenuta osniva~ka prava, ali
se tome usprotivila JO Beograd, pa ideja
nije prihva}ena. [to se ti~e uno{enja u
Statut SJOS funkcije generalnog sekretara zaklju~eno je da se odredbe Statuta
ne pro{iruju i da pitanje zvanja generalnog sekretara i opisa njegovih radnih
obaveza i nadle`nosti treba re{avati u
okviru sistematizacije radnih mesta.
Rasprava delegata, moglo bi se re}i
vrlo `ustra, povela se oko tri pitanja koja
su izneta pod ta~kom razno: neu~estvovanja Jevrejskog istorijskog muzeja u
„No}i muzeja“, sa~injavanja spiskova
~lanova jevrejskih op{tina na osnovu njihove nacionalne pripadnosti i iseljenju
SJOS (Kancelarije, Biblioteke i JIM) iz
zgrade JO Beograd.
Neki delegati zamerili su to {to su u
nedavno odr`anoj akciji „No} muzeja“
vrata Jevrejskog istorijskog muzeja ostala zatvorena za posetioce, smatraju}i tu
Predsednik Saveza podnosi izve{taj Skup{tini
veoma pose}enu manifestaciju izuzetnom
prilikom da se srpsko jevrejstvo predstavi
na valjan na~in okru`enju. Direktorka
JIM i predsednik Saveza objasnili su da
su u „No}i muzeja“ mogli, po `elji organizatora, da u~estvuju samo oni muzeji
koji su, mimo uobi~ajene postavke, imali
posebne programe {to nije bio slu~aj sa
na{im. Tako|e, ne samo da SJOS, pa
samim tim i JIM, kao neprofitne organizacije, ne smeju da ostvaruju nikakav prihodu nego su iz ugovora koji se tom prilikom sklapa sa organizatorom „No}i
muzeja“ morale da budu izba~ene sve
odredbe koje bi na prihod samo i aludirale, a to organizator, tako|e, nije hteo da
prihvati te ugovor o u~e{}u JIM nije
mogao biti sklopljen.
[to se ti~e spiskova ~lanova jevrejskih
op{tina, odnosno ustanovljavanja broja
Jevreja u njima na osnovu odre|enih kriterijuma, kako bi se jednom kona~no i taj
podatak ozvani~io, moglo se ~uti da je
cela ta ideja otvaranje jedne vrste
Pandorine kutije. Tako|e, me|u starijim
~lanovima (i ne samo njima) postoji
izvestan, potpuno razumljiv, animozitet s
obzirom na vrlo lo{a iskustva sa takvim
spiskovima iz vremena nema~ke okupacije. Obja{njeno je da je dogovoreno da
niko ne}e biti izbrisan sa spiska ~lanstva
nego da }e samo }e biti nagla{eno da li je
Jevrejin po Halahi, nekom drugom
osnovu, ili nije uop{te Jevrejin te je ~lan
op{tine kao bra~ni drug, dete iz me{ovi-
tog braka i tako dalje. Dogovoreno je tada
i da spiskovi ne idu iz op{tina, da se u
njima ne}e navoditi li~na imena, brojevi
telefona, adrese i ostali li~ni podaci, jer je
`elja samo to da se ustanovi brojno stanje kako bismo jednom znali koliko nas
zaista ima. Neke op{tine su te spiskove
ve} sa~inile.
[to se ti~e seobe SJOS iz zgrade JO
Beograd, argumenti koji su u raspravi
potegnuti i{li su od onih suvih i nemilosrdnih ekonomskih do emocionalnih. JO
Beograd smatra da kirija koju joj SJOS
pla}a treba da bude obra~unata u evrima
jer je dinarski izra`ena, s obzirom na
nestabilnost nacionalne valute, iz meseca
u mesec realno sve manja. Zastupnici
emocionalne, ali zbog toga ne manje
~vrste i valjane, argumentacije smatraju
da se ne mo`e sve meriti novcem i vide tu
`elju JO Beograd kao naru{avanje jedne
vi{edecenijske tradicije zarad nekoliko
evra. Nevolja je, me|utim, u tome {to je
za rad i aktivnosti svake jevrejske
op{tine, pa samim tim i beogradske,
novac neophodan. Ostaje da se vidi ho}e
li tr`i{ni zakoni pobediti u utakmici sa
tradicijom ili }e ona na}i snage da se prilagodi novom vremenu.
Savim slaba{no, na marginama skupa,
mogla se ~uti i tre}a verzija po kojoj ovaj
problem, koliko god principijelno postavljen nije takav nego da je tu re~ o
odre|enim animozitetima. Ali to je ve} za
neku drugu pri~u.
4
Jevrejski
jul/avgust 2010.
PREGLED
SKUP[TINA SJOS – IZVE[TAJI OP[TINA
Muzike je bilo vi{e
U toku pripreme redovne godi{nje
skup{tine Saveza jevrejskih op{tina
Srbije, njegovi osniva~i – jevrejske
op{tine - dostavili su, kako tradicija
nala`e, izve{taje o svom radu u 2009.
godini u koje smo, ljubazno{}u
Kancelarije SJOS, imali uvid. Generalni
zaklju~ak koji bi se i{~itavanjem tih
izve{taja na prvi pogled mogao izvesti
glasio bi: „Koliko para – toliko muzike“.
Me|utim, kada se pomno prou~e ~ini se
da je muzike ipak bilo vi{e. Izgleda da su
ljubav prema zajednici i polet koji
pro`ima njene ~lanove nadja~ali
PAN^EVO
hroni~ni nedostatak finansijskih sredstava. Jasno je da nismo u mogu}nosti
da u celosti prenesemo dopise koje su
op{tine dostavile, ali verujemo da }e
ovaj sa`et pregled njihovih aktivnosti
biti dobra ilustracija da „ne pri~amo
napamet“ kada iznosimo ovu tvrdnju.
Pan~eva, uklanjanje fa{isti~kih i antisemitskih grafita po gradu,
sa gradona~elnicom, nevladinim organizacijama, Savezom
boraca Pan~eva i gra|anima Pan~eva…
Socijala:
Socijalna komisija redovno je obilazila stare i bolesne
~lanove me|u kojima i ~lanicu iz Omoljice kojoj je gorela ku}a,
radi uvida u stanje i tra`enja hitne socijalne pomo}i.
Izlo`be,
komemoracije NOVI SAD
i - brisanje
U se i u
grafita
svoje kljuse
Da je Izve{taj isto {to i raport dokaz je dopis JO Pan~evo.
Bez mnogo naracije, kratko, po vojni~ki izvestili su Skup{tinu
SJOS o svom radu.
Redovne aktivnosti:
Sastanci ponedeljkom na kojima su re{avana razna pitanja
(finansije, socijala, odnosi sa ostalim JO i nejevrejskim
okru`enjem, upravom grada i mestima u Ju`nom Banatu…)
Kultura:
[ahovski turnir u Subotici, Izlo`ba “Jevreji Pan~eva” u
Istorijskom arhivu u Pan~evu, Lag BaOmer u Pan~evu, sastanak
@enskih sekcija u Ni{u, “Korak napred” u Zrenjaninu,
“Makabijada” u Zrenjaninu, Evropski dan jevrejske kulture u
Pan~evu, Dani jevrejske kulture u Kikindi, izlo`ba i tribina
“Praznici i obi~aji kod Jevreja” u Istorijskom arhivu u Beloj
Crkvi, Hanuka u Subotici, De~ja Hanuka u Pan~evu,
Obele`avanje 135 godina rada @enskog jevrejskog dru{tva u
Beogradu, Hanuka u Pan~evu, izlo`ba “Poznati knji`evnici
jevrejskog porekla” u Gradskoj biblioteci u Pan~evu…
Se}anja i komemoracije:
Jom ha{oa na Strati{tu u Jabuci, Komemoracije u \akovu,
Subotici, Zrenjaninu… Obilazak Jevrejskog groblja u Beloj
Crkvi, polaganje venca na spomen-obele`ju ?Svilara? u
Pan~evu povodom 27. januara, Me|unarodnog dana Holokausta
i tribina na temu Holokausta u jevrejskoj op{tini Pan~evo…
Teku}i projekti:
Ugasle op{tine Ju`nog Banata, Memorijal, aplikacija
Tacheles fondaciji za vi{e projekata iz oblasti culture, aplikacija Pokrajinskom sekretarijatu za propise, upravu i nacionalne
manjine za investiciona ulaganja…
Ostale aktivnosti:
Sastanci sa gradona~elnicom i predsednikom Skup{tine
Pan~eva u vezi ostataka sinagoge, re{avanja pitanja prostorija za
rad JO Pan~evo, dobijanja bud`etskih sredstava i ra{~i{}avanja
groblja, prijem u Gradskoj skup{tini povodom proslave Dana
“Najbitnije aktivnosti u protekloj godini su fokusirane na
problematiku restitucije jevrejske imovine i rada na Jevrejskom
groblju” ka`u, izme|u ostalog, Novosa|ani. “Na Jevrejskom
groblju smo uspeli da zavr{imo izgradnju ograde, elektrifikaciju kao i saniranje oba pristupa na groblje. Ve} dve godine
poku{avamo da finalizujemo sa Pokrajinskim vlastima projekat
u vezi izgradnje Arhivsko-dokumentacionog centra, jednog
Holokaust muzeja, na groblju. Imamo ~vrsta obe}anja da }e po
IZVE[TAJ KOORDINACIONOG
ODBORA @ENSKIH SEKCIJA
SAVEZA JEVREJSKIH OP[TINA
SRBIJE (APRIL 2009 – JUN 2010)
Jubilej je bio
najzna~ajniji
Go{}e iz `enskih sekcija jevrejskih
op{tina Srbije: Novog Sada,
Subotice, Zrenjanina, Ni{a,
Pan~eva, Zemuna, ali i iz Skoplja,
Sarajeva, Mostara, Zagreba, Osijeka
Jevrejski
PREGLED
5
AV/ELUL 5770.
SKUP[TINA SJOS – IZVE[TAJI OP[TINA
na{em ve} zavr{enom projektu tokom ove godine to biti
u~injeno”.
A onda sledi nabrajanje u kojem se mo`e pro~itati da je
svakog ponedeljka bilo raznih predavanja iz oblasti kulture u
organizaciji naizmeni~no @enske i Kulturne sekcije, da su organizovani proslava Evropskog dana jevrejske kulture, humanitarni koncert za Gerontolo{ki dom u Futogu, aktivnosti De~je
sekcije, kursevi obuke za rad na kompjuteru i te~ajevi hebrejskog i jo{ nekih stranih jezika za omladince. Biblioteka JO NS
sredila je obimni fond knjiga s tim {to je vi{ak donirala, Art klub
je izdao kalendar i organizovao slikarske aktivnosti... U
izve{taju nisu propu{teni Humanitarna kuhinja i ve} ~uveni
[olet… Dobar deo navedenog rezultat je entuzijazma i
nesebi~nosti ~lanstva, jer para – nema. Bilo bi ih, ali:
“Mnogobrojni kontakti sa gradskim i pokrajinskim vlastima,
a zarad restitucije oduzete imovine, gotovo su svakodnevni, ali,
na`alost, vrlo sporo napredujemo…” Prema tome – u se i u
svoje kljuse, pa dokle kljuse izdr`i.
KIKINDA
BEOGRAD
[ta nam
fali {to
smo mali
Ko{nica
Po svojim fizi~kim odlikama, tvrde in`enjeri aeronautike,
bumbar ne mo`e da leti. Sre}om njega o tome nisu obavestili.
Sli~no je i sa Jevrejskom op{tinom Kikinda koja je ~ak i za na{e
prilike – maju{na. Ali veli~ina jevrejske op{tine ne meri se brojem ~lanova. “U Gradskom muzeju” pi{u Kikin|ani u svom
izve{taju “otvorena je izlo`ba ‘Jevreji Kikinde i okoline’”
Izlo`ba je bila izuzetno dobro pose}ena i pravi kulturni doga|aj.
Za tu priliku snimljen je i film “Kikindski Jevreji – ju~e, danas,
sutra” koji je prikazan i na lokalnoj televiziji. Kao i sve ostale
Na prethodnoj godi{njoj skup{tini
SJOS u ime Koordinacionog odbora
`enskih sekcija predsednica dr Vera
Luki} je podnela izve{taj o radu do
aprila 2009.
O svojim stalnim zna~ajnim
aktivnostima `enske sekcije Jevrejskih
op{tina podnose izve{taje u okviru
svojih op{tina (organizacija tradicionalnih sastanaka po op{tinama sa
gostima iz cele zemlje i biv.
Jugoslavije, proslava praznika,
~ajanke, socijalne aktivnosti, kulturno
umetni~ki i obrazovni programi, saradnja sa omladinom i briga o deci).
Najzna~ajnija zajedni~ka akcija u
organizaciji KO `enske sekcije
Jevrejske op{tine Beograd u prethodnom periodu je obele`avanje Jubileja
135. godi{njice od osnivanja
Jevrejskih `enskih dru{tava u
Beogradu koja je odr`ana od 12. do
14. decembra 2009. Pored na{ih ~lani-
op{tine i Kikin|ani su dostojno obele`ili Evropski dan Jevrejske
kulture dosetiv{i se da ga, u saradnji sa lokalnom samoupravom
integri{u u program tradicionalnih Dana ludaje. Ako ne mogu
ba{ sve da proslave i obele`e sami, prakti~ni Kikin|ani
pridru`i}e se onima koji mogu. Dobra volja je tu, a za autobuske
karte se uvek na|e, pa su tako ~lanovi ove op{tine bili u gostima JO Subotice, Zrenjanina, Zemuna, u~estvovali na Limud
ke{etu, raznim komemoracijama, Porodi~nom seminaru u
Kladovu, Makabijadi, a dvoje dece poslali u letnji kamp u
Sarva{u. Iako ni sami nemaju dovoljno, Jevreji Kikinde mislili
su i na druge. Deo humanitarne pomo}i koju su dobili ustupili
su lokalnom sportskom klubu, Dru{tvu za negovanje muzike
“Gusle” i Dobrovoljnom vatrogasnom dru{tvu. A {to se nekih
me|u tim “drugima” ti~e samo su u izve{taju konstatovali:
“Saradnja sa lokalnom samoupravom, zbog politi~kih previranja, nije ostvarena onako kako smo o~ekivali i `eleli”. Ipak, to
ih ne}e pokolebati: “Jedan od zadataka predvi|enih za 2010.
godinu je rekonstrukcija spomenika na Jevrejskom groblju, za
{ta su sredstva obezbe|ena iz sopstvenih izvora i iz pokrajinskog fonda”.
Pi{i tako da re~ima u re~enici bude tesno, a mislima {iroko –
glasi jedno je od zaboravljenih novinarskih pravila kojeg se,
izgleda, pridr`avao predsednik JO Beograd Jovan Elazar. Iako
po brojnosti ~lanova najve}a, JO Beograd dostavila je sa`et, ali
vrlo efektan, izve{taj o radu u 2009. godini. Re~i ~vrsto
“u{rafljene”, suva faktografija, ali oni koji znaju da ~itaju prepozna}e o kakvoj je ko{nici re~.
“…program zdravstvene za{tite za pre`ivele Holokaust
koristi 660 ~lanova, program ku}ne nege 24 ~lana, socijalnu
pomo} prima 12 porodica, jednokratnu pomo} od Klejmsa
dobilo 63, pomo} u vau~erima dobilo 29 porodica, nao~are
dobilo 43 ~lana, za praznike se dele poklon paketi u hrani
socijalno ugro`enima, pomo} iz programa "Ma|arski zlatni
voz" – 16 ~lanova, lekarsko savetovali{te radi dva puta
ca i gostiju iz Beograda, imale smo
go{}e iz `enskih sekcija jevrejskih
op{tina Srbije: Novog Sada, Subotice,
Zrenjanina, Ni{a, Pan~eva, Zemuna,
ali i iz Skoplja, Sarajeva, Mostara,
Zagreba, Osijeka. Prisutnih oko 150. U
programu 13. decembra su govorili
rabin Isak Asiel - “O na{im pramajkama“, Jelena Kalderon - ”Emancipacija
Jevrejki”, dr Vera Luki} - ”Jevrejska
`enska dru{tva u Srbiji od osnivanja
do danas”.
U kulturno umetni~kom i zabavnom
programu u~estvovali su: Ladislav
Mezei, Dejan ^avi}, Marija Salom,
Stefan Sabli}, Milena - Sara Miletin,
plesna grupa Nahar Hae{, Nikola
Sala}anin... Go{}e su imale priliku i da
prisustvuju paljenju sve}ica na velikoj
hanukiji i proslavi Hanuke u
Beogradu, a tako|e su bile i u organizovanoj poseti Jevrejskom istorijskom
muzeju.
Nov~ana sredstva obezbedili su
SJOS na osnovu projekta, Jevrejska
op{tina Beograd, posebno `enska sekcija Jevrejske op{tine Beograd, fondacija Sabitaj Buki Finci.
O proslavi jubileja objavljen je
detaljan izve{taj u „Jevrejskom pregledu“.
Na poziv predsednice Unije
`idovskih `ena Hrvatske Melite [vob,
dr Vera Luki} i Jasna ]iri} pridru`ile
su se skupu `ena Hrvatske u Opatiji
januara 2010.
Poku{a}emo da i dalje,u okviru
skomnih materijalnih mogu}nosti,
zajedni~ki radimo na ostvarenju na{ih
ciljeva, me|u koje svakako spada i
povezivanje sa Jevrejskim `enskim
dru{tvima u na{em okru`enju i u
instranstvu.
Predsednica koordinacionog
odbora @S SJOS dr Vera Luki},
23. Jun 2010.
6
jul/avgust 2010.
Jevrejski
PREGLED
SKUP[TINA SJOS – IZVE[TAJI OP[TINA
nedeljno i besplatne preglede obavljaju dr Rajner, kardiolog i
pulmolog i dr Caran, hirurg traumatolog, obavljaju se ku}ne
posete i svakodnevni kontakti sa ~lanstvom putem telefona...
U 2009. godini, bilo je poslu`eno i odneto ku}ama ukupno
10.715 obroka. U proseku, ove godine mese~no se priprema
preko 1.000 ru~kova. Usluge ko{er kuhinje koriste se i za
proslave praznika, posete delegacija i druge goste... Dnevni
centar i klub "Zlatno srce" okupljaju i imaju posebne programe za seniore JOB. Omladina u okviru Centra za omladinsku neformalnu edukaciju, u~estvuje u organizaciji svih manifestacija u JOB, ali organizuje i samostalno proslave svih
praznika za mla|u generaciju. Tako|e, organizuje rad de~ijih
i omladinskih klubova, dru`enja, Wintertime, Summertime i
seminare, Limmud, Gesher itd. Organizuju svakog 1. juna
proslavu Me|unarodnog dana deteta sa 200 – 300 dece iz cele
Srbije... Komisija Hevra kadi{a revnosno brine o Sefardskom
i A{kenaskom groblju. Prikupila je zna~ajne donacije i
priloge. Donatori su poklonili ma{inu za odr`avanje groblja...Plan je da se uredi A{kenasko groblje“.
Zatim se u izve{taju nabrajaju aktivnosti kao {to su radovi
brojnih sekcija, predavanja, promocije, obele`avanja praznika,
komemoracije, koncerti Hora „Bra}a Baruh“, predstave
pozori{ta, ~asovi hebrejskog, izleti...
ZEMUN
Know how
U izve{taju kom{ijske JO Zemun pi{e:
„Kapitalni projekat koji smo zapo~eli 2008. godine, pisanje knjige i snimanje dokumentarnog zapisa o Pravednicima iz
Srbije nastavljen je i tokom 2009. Novina je da smo osim
Rot{ild fondacije, Klejms konferencije i Holandskog fonda
dobili podr{ku i od Grada Beograda. Septembra smo zapo~eli
snimanje izjava Pravednika ili njihovih potomaka, kao i
Jevreja pre`ivelih zahvaljuju}i njihovim herojskim delima.
Tokom prikupljanja podataka i snimanja materijala za film
obi{li smo nekoliko mesta {irom Srbije. Pored Beograda bili
smo u Aleksandrovcu, Kru{evcu, Pali}u, Kanji`i,
Subotici…“
Kako Zemuncima uspeva da za aktivnosti poput navedene
dobiju podr{ku {ire dru{tvene zajednice i ~ija je to ume{nost
ostaje da odgonetamo, tek: „Na{ „prozor u svet“ (misli se na veb
sajt http://joz.rs) i pro{le godine je bio veoma pose}en. Posetioci
iz preko stotinu zemalja sveta ulaze na na{ sajt da bi se upoznali
sa aktivnostima o kojima govori i ovaj godi{nji izve{taj. Va`nost
ovakve prezentacije ve} {estu godinu za redom finansijski
podr`ava i Ministarstvo vera Republike Srbije“.
[ta su jo{ radili Zemunci:
„Svake godine organizujemo obele`avanje datuma koji nas
podse}aju na stradanje Jevreja u Drugom svetskom ratu...
Projekcijom filma ’’Vrela krv’’, Jevrejska op{tina Zemun je
obele`ila Jom ha{oa (21. april), dan se}anja na 6.000.000
Jevreja stradalih u Drugom svetskom ratu. U jubilarnoj 270.
godini od osnivanja Jevrejske op{tine Zemun okupili smo se 26.
jula na Jevrejskom groblju ispred spomenika `rtava Holokausta
da odamo po{tu stradalim ~lanovima na{e zajednice...“
Nabrajanjima, reklo bi se, kraja nema, ali za one koji bi
`eleli da se sa aktivnostima JO Zemun do u tan~ine upoznaju,
preporu~ujemo da poslu{aju njihovu sugestiju i posete
pomenuti veb sajt, zaista je informativan, a mi }emo jo{ samo
da citiramo iz njihovog izve{taja ne{to tako tipi~ano za sve
jevrejske op{tine i jevrejsku tradiciju: „Deo dobijene humanitarne po{iljke ustupili smo i Domu za mentalno zaostalu decu
u Srem~ici.“
NI[
Dobro se
dobrim
vra}a - valjda
Vrlo podroban izve{taj o svom radu u 2009. godini podnele
su Ni{lije. U obilju podataka bilo je te{ko izvu}i najzanimljivije. Mi smo se opredelili mahom za one delove izve{taja koji
govore o nesebi~nosti ove male i siroma{ne jevrejske zajednice
{to ni iz daleka ne obuhvata svu njenu aktivnost:
27. januar - Povodom Me|unarodnog dana Holokausta u
prostorijama JO Ni{, odr`ano je predavanje Jasne ]iri} na temu
„Stradanje Jevreja u logorima u Srbiji“. Tom prilikom pokazane
su i originalne sveske i zapisi ni{kih Jevreja iz logora na
Sajmi{tu i Topovskim {upama.
12. februara - ^lanovi JO Ni{, prisustvovali sve~anoj
komemoraciji u logoru na Crvenom krstu i polo`ili cve}e
povodom 67. godine od proboja logora{a. Kao odmazdu za
proboj logora{a, nema~ki fa{isti streljali su 1100 Jevreja me|u
kojima i sve ni{ke. Polo`en je venac JO Ni{, svim `rtvama
fa{izma.
23.april - ^lanice JO Ni{, prisustvovale su donatorskoj
zabavi u organizaciji Kola srpskih sestara, i tom prilikom dale
skroman prilog koji }e biti iskori{}en za opremu sobe za bebe u
Ni{kom porodili{tu.
27.maj - Posle priloga u vestima RTS-a o devoj~ici Jasmini
iz sela Klai} kod Lebana, ~lanovi Jevrejske op{tine Ni{ doneli
su odluku da ovoj bolesnoj devoj~ici, koju otac gra|evinskim
kolicima prevozi do puta, a zatim do bolnice, poklone invalidska kolica.
30.maj - U Gradskoj ku}i prezentovana je studija raseljenja
Roma sa teritorije jevrejskog groblja u Ni{u. Ni{ko jevrejsko
goblje je progla{eno kulturnim dobrom i grad Ni{ ima nameru da
ga za{titi, a Rome raseli sa ove teritorije koja je u vlasni{tvu JO.
10. jun - Prvi put posle II svetskog rata, ~ula se u Sinagogi u
Ni{u jevrejska duhovna muzika. Hor sastavljen od profesionalnih umetnica predvo|en dirigentkinjom [o{ Lagil, izazvao je
ovacije.
4. i 5. jul - JO posetila Jelena Erdeljan, profesor op{te istorije umetnosti Srednjeg veka na Filozofskom fakultetu u
Beogradu kao i prodekan za me|unarodnu saradnju pomenutog
fakulteta. Odr`ano joj je predavanje o Jevrejskom groblju,
posetili smo Sinagogu, a narednog dana i jevrejsko groblje u
Ni{u.
17. avgust - Uz pomo} Crvenog krsta Srbije iz Ni{a
dopremili smo i raspodelili u prostorijama JO humanitarnu
pomo} namenjenu ~lanovima Jevrejske op{tine. Deo humanitarne pomo}i poklonili smo Udru`enju samohranih majki iz
Ni{a.
28. oktobar - Komisija za promenu ulica SO Ni{, na osnovu
molbe Jevrejske op{tine, preimenovala je Ulicu Ru|era
Bo{kovi}a u Ulicu Davidovu. Davidova ulica je „srce“ nekada{nje Jevrejske mahale.
21. decembar - JO Ni{ poklonila Hitnoj pomo}i u Ni{u jedna
invalidska kolica za njihove potrebe. Invalidska kolica su
donacija WJR-a iz Londona”.
Jevrejski
PREGLED
AV/ELUL 5770.
7
SKUP[TINA SJOS – IZVE[TAJI OP[TINA
ZRENJANIN
Banatski
motivi
Jevrejska op{tina Zrenjanin poslala je Skup{tini, kako
ka`u u naslovu, “narativni” izve{taj o radu. S obzirom na to
da i JO Zrenjanin pripada tzv. malim jevrejskim op{tinama
razumljivo je da su posete bratskim JO povodom raznih
de{avanja (proslava, komemoracija i sl.) bile veoma ~este.
Naravno, aktivnost Zrenjaninaca se ne ogleda samo u tome.
Veliki napor ulo`ili su u re{avanje pitanja restitucije jevrejske imovine. Poja~ali su kontakte sa gradskim vlastima,
dru{tvenim pravobraniocem… “restitucija je zadadak koji se
kontinuirano obavlja tokom cele godine i u svim datim prilikama i momentima” ka`u u izve{taju. “Ambasador Izraela
Artur Kol bio je gost grada Zrenjanina. U okviru te radne
posete izrazio je `elju da sat vremena provede u Jevrejskoj
op{tini”. Tom prilikom okupilo se dvadesetak ~lanova i razgovaralo sa ambasadorom i gradona~elnikom Zrenjanina.
“To je bio i momenat kada smo dobili podr{ku za dalje i br`e
re{avanje predmeta iz Jevrejske ulice br.12, koji su u procesu za restituciju imovine”. ^itamo dalje izve{taj
Zrenjaninaca i nailazimo na jo{ jedan zanimljiv detalj: “Sem
ve} pomenute @enske sekcije u okviru koje je i kreativni
klub, rade sekcija za kulturu i sekcija za odr`avanje groblja,
koja ima dobru saradnju sa gradskim komunalnim
preduze}em. Socijalna komisija funkcioni{e po ustaljenom
planu bez obzira na uslove i materijalne mogu}nosti.Vodi se
briga o starijim ~lanovima, refundaciji lekova, nabavci ogreva, podeli vau~era i humanitarne pomo}i”. A kada smo ve}
kod pomo}i: “Primili smo u goste decu ometenu u razvoju i
podelili sa njima deo humanitarne pomo}i.Deca su provela
dva sata u dobrom raspolo`enju i poklonila Op{tini svoj rad,
sliku banatskih motiva od slame i `itarica”. Na kraju, sasvim
opravdano ponosni, Zrenjaninci podse}aju i na organizaciju
Makabijade koju godinama prire|uju na zadovoljstvo cele
jevrejske zajednice.
SUBOTICA
Nikad
sami na
praznik
„Aktivnosti su uglavnom vezane za kulturno-obrazovnu,
sportsku i versko-tradicionalnu delatnost“ ka`u Suboti~ani u
svom, po meri dobrog ukusa, sa`etom izve{taju.
„U okviru verske delatnosti i odr`avanja tradicije
Subotica nastavlja vrlo zna~ajnu delatnost na proslavi
[abata, uz prisustvo ~lanova i ~estih gostiju iz drugih JO i
drugih konfesija... Za vreme velikih praznika, prostorije
Jevrejske op{tine Subotica su ispunjene ~lanovima iz JO
Subotica, Sombor, Kikinda, Zrenjanin i Osijek, i povremeno
Hodmezeva{arhelj, Pan~evo i Zemun“. U okviru kulturnoobrazovne delatnosti Suboti~ani nagla{avaju one me|u njima
koje su po temi i brojnosti prisutnih bile posebno zapa`ene:
Okrugli sto“Jevrejski identitet“, Predstavljanje knjige Perecovih bajki, Evropski dan jevrejske kulture, koncert
Jevrejskog hora „Lira“ iz Zagreba, izlo`ba panoa o
suboti~kim Jevrejima I{tvana Ba{a pod nazivom „TradicijaMasoret“. Naravno, posebno je izdvojen Limud ke{et koji je,
uz prisustvo gostiju iz svih JO, Evrope i sveta, po drugi put
uzastopno odr`an u Subotici.
„U okviru kluba Jevrejske op{tine“ podse}aju „imali smo
kurs hebrejskog jezika, zatim Hedera, `enskih ve`bi, sekcije za
stoni tenis, pikado i {ah kao i Makabi kluba“. [ahovska sekcija
je organizovala Me|unarodni turnir jevrejskih op{tina.
„Tokom 2009. i 2010. g., nakon nemilih doga|aja na ru{enju
nadgrobnih spomenika, intenzivirali smo aktivnosti na obnovi,
prvo poru{enih i o{te}enih spomenika i zidane ograde oko
Jevrejskog groblja“.
Na kraju izve{taja Suboti~ani nagla{avaju vrlo uspe{nu
saradnju sa lokalnim samoupravama u Ba~koj Topoli, Senti,
Kanji`i i MZ Bajmok u vezi organizovanja komemoracija
povodom stradanja Jevreja u tim mestima.
SOMBOR
Krov
nad glavom
U toku 2009. godine Jevrejska op{tina Sombor, iako po
~lanstvu, verovatno, najmanja u Srbiji, (36 ~lanova) radila je u
skladu sa svojim mogu}nostima na o~uvanju Jevrejskog identiteta, tradicije i kulture na prostoru koji pokriva. Redovne sednice odr`avane su dvomese~no. Na sastancima su re{avana sva
pitanja vezana za rad zajednice, a zapisnici se arhiviraju.
Primarni zadatak u 2009. godini JO Sombor je bila zamena
krova na zgradi Jevrejske op{tine. Po{to to nisu mogli sami da
insfinansiraju morali su da uzmu kredit od D`ointa na pet godina. Do sada su otplatili jednu ratu
»Poslovi na polju restitucije su« pi{u Somborci »stali, jer i
posle godinu dana od podno{enja predmeta za povra}aj
Direkciji za restituciju nismo dobili nikakav odgovor«. I
odr`avanje jevrejskog groblja je krupan finansijski izdatak za
ovu malu JO: »Za odr`avanje Jevrejskog groblja, nismo mogli
izdvojiti sredstva kao ni prethodnih godina. Komunalno preduze}e “^isto}a”, vr{i redovno odr`avanje groblja, ali stanje
nije zadovoljavaju}e«.
Prvi put otkako se organizuje obele`avanje Evropskog dana
jevrejske kulture toj manifestaciji pridru`ili su se i Jevreji
Sombora prirediv{i izlo`bu fotografija u Gradskom Muzeju
koja je nai{la na veliki odziv posetilaca. Kao i sve ostale JO ni
somborska nije obolela od autizma, pa i te kako razume prilike
u okru`enju u kojem `ivi: »Humanitarnu pomo} u obu}i i ode}i
primili smo redovno. Pomo} je deljena u vi{e navrata, a jedan
deo prispele obu}e i ode}e poklonjen je humanitarnim organizacijama«.
[to se samog jevrejskog `ivota ti~e, Somborci se, koliko
im to uslovi dozvoljavaju, okupljaju za [abat i ostale
jevrejske praznike. Isti~u dobre odnose sa JO u Srbiji, a
posebno sa @idovskom op}inom Osijek u Hrvatskoj. I na
kraju posebno nagla{avaju »odli~nu saradnju« sa gradskim
vlastima izra`avaju}i nadu da }e ona takva ostati i u
budu}nosti.
8
jul/avgust 2010.
Jevrejski
PREGLED
DOGODILO SE...
JO BEOGRAD
Jevrejska kulturna ba{tina
„Jevrejski Dor}ol - istorija i arhitektonski razvoj“, „Sinagoge
u Beogradu - istorija i arhitektura“ i „Jevreji graditelji Beograda“
bili su tema vrlo efektnog ciklusa predavanja
Pi{e: Kristina Mah, arhitekta
U organizaciji Jevrejske op{tine Beograd, u maloj Sali,
odr`an je ciklus predavanja „Jevrejska kulturna ba{tina“
posve}en istoriji i kulturi Jevreja na prostoru Beograda posmatrano sa istorijskog i gra|evinsko-arhitektonskog aspekta. Predava~i su bili: mr Ivan R. Markovi}, dipl. istori~ar
umetnosti i arhitekta Kristina Mah. Ciklus je sadr`avao tri
predavanja: „Jevrejski Dor}ol - istorija i arhitektonski
razvoj“ (24. aprila), „Sinagoge u Beogradu - istorija i
arhitektura“ (27. maja) i „Jevreji graditelji Beograda“(24.
Juna)
Prvo predavanje bilo je posve}eno istoriji jevrejske zajednice
u Beogradu od doseljavanja i osnivanja ovda{njih jevrejskih
op{tina do danas. Kristina Mah je objasnila odnos jevrejske
zajednice sa drugim nacionalnim i verskim grupacijama u
Beogradu u razli~itim istorijskim periodima. Glavnu temu –
jevrejski Dor}ol – definisala je na urbanisti~kom planu, u kontekstu njegovog nastanka, rasta, razvoja i promena kroz istoriju,
a koje su imale bitne reperkusije na na~in `ivota jevrejske zajednica. Prikazani foto-materijal je oslikao izgled ulica, ku}a i ljudi
stare jevrejske mahale na Dor}olu. Uz to, po{to je ovo bilo
uvodno predavanje, Ivan R. Markovi} dao je i svojevrsni oma`
jevrejskoj kulturi i arhitekturi graditelja jevrejskog porekla
uop{te, najavljuju}i teme koje su detaljnije bile razra|ene u
narednim predavanjima.
Drugo predavanje bilo je posve}eno arhitektonskom programu koji, vi{e nego ijedan drugi, otelotvoruje su{tinu jevrejske
vere i kulture uop{te – sinagogama. Kristina Mah je najpre
objasnila su{tinu pojma sinagoge, njihov istorijski nastanak i
razvoj, sa obiljem ilustrativnih primera iz celog sveta koji su
oslikali svu raznovrsnost arhitektonskih formi ovog jedinstvenog arhitektonskog programa, kako u domenu funkcionalne
organizacije i slo`enosti enterijerskog ure|enja, tako i u re{enju
fasadnih ravni i primenjenog konstruktivnog sklopa i materijala.
Definisani su svi neophodni sastavni elementi prostorne artikulacije sinagoga. U nastavku su predava~i Kristina Mah i Ivan R.
Markovi} u dijalo{koj formi naizmeni~no izlagali materijal
vezan za beogradske sinagoge, osvr}u}i se na njihove tipolo{ke
i stilske pripadnosti i karakteristike, tako i na istorijske okolnosti koje su uticale na njihov nastanak, a na`alost veoma ~esto i na
uni{tavanje. Pomenute su i prikazane sve sinagoge starog jezgra
Beograda, Dor}ola i Zemuna, kako one postoje}e, tako i one
koje su tokom vremena promenile namenu ili bile poru{ene. U
zaklju~ku, Ivan R. Markovi} je ponovo proveo publiku kroz niz
primera sinagoga iz sveta, ~ine}i pritom nau~no veoma vredne
uporedne analize sa beogradskim sinagogama, a predavanje je
dodatno oboga}eno izlaganjem Kristine Mah o pseudo-
Ispravka
mavarskom stilu kao autenti~nom stilu gradnje sinagoga i ne
samo njih.
Poslednje predavanje je bilo posve}eno autorskoj arhitekturi
graditelja jevrejskog porekla na prostoru Beograda. Pomenuti
predava~i su publiku poveli u jednosatni virtuelni turisti~ki obilazak Beograda u proteklih 100 godina. Ona je mogla da stekne
jasan uvid u dinamiku graditeljskih aktivnosti u Beogradu
tokom proteklog veka, da nau~i pone{to o stilovima be~ke secesije, zrelog akademizma, eklekti~ke arhitekture istorijskih stilova, romantizma i ranog i zrelog modernizma, kao i savremene
arhitekture na po~etku tre}eg milenijuma. Usput su obja{njeni
bitni biografski podaci vezani za graditelje ovih zdanja.
Posebnu vrednost predavanju dale su interesantne opaske predava~a, uporedne analize arhitektonskog razvoja Beograda i velikih evropskih centara i naglasak koji je stavljen na sve bitne
novitete u arhitekturi koje su u Beograd doneli arhitekti jevrejskog porekla {kolovani na velikim obrazovnim institucijama u
inostranstvu.
Glavni ciljevi ciklusa „Jevrejska kulturna ba{tina“ su
podizanje op{teg nivoa kulturne svesti vezane za ovu temu, koja
je va`an sastavni deo zajedni~kog kulturnog nasle|a na{eg multietni~kog i multikulturnog Beograda i zalaganje za upoznavanje, izu~avanje i o~uvanje njegovog gra|evinskog fundusa iz kulturno-istorijskih, funkcionalnih, ambijentalnih, pa i ekonomskih
razloga. Mla|im generacijama smo du`ni da ostavimo Beograd
lep{i nego {to smo ga nasledili, te je va`no obrazovanjem se
izboriti da se {to pre napuste stranputice devedesetih, koje su
nas odvele u vode „turbo-arhitekture“ i „turbo-urbanizacije“ po
kojima smo poznati u razvijenom svetu.
U pro{lom broju objavili smo zahvalnost SJOS donatoru iz @eneve ([vajcarska)
Haimu Miletu Pinkasu na 1.000 evra koje je poslao. U tekstu smo taksativno naveli
kako }e ta suma, po `elji gospodina Pinkasa, biti raspore|ena. Me|utim propustili smo
da navedemo da je donacija poslata u znak se}anja na nedavno preminulu ro|aku na{eg
donatora Luci Bebu Petrovi}, pa to, uz izvinjenje, sada ~inimo.
Jevrejski
PREGLED
AV/ELUL 5770.
9
DOGODILO SE...
JO BEOGRAD: PREDAVANJE NOVINARA MIROSLAVA LAZANSKOG
Znalac
U pravo
vreme na
pravom
mestu –
Lazanski
(desno) sa
Avramom
Izraelom
Vrsni analiti~ar, diplomirani pravnik Miroslav Lazanski
imao je privilegiju da intervjui{e tri vrhovna komandanta
NATO, tri mar{ala Sovjetskog Saveza, vi{e od trideset ministara odbrane, boravio je u nekoliko dobro ~uvanih vojnih
baza SAD kao i na ameri~kom nosa~u aviona. Tokom
slu`enja kadrovskog roka u pe{adiji JNA odlikovan je
„medaljom za vojni~ke vrline“. Kao vojnopoliti~kog komentatora krase ga objektivnost, doslednost, privr`enost novinarskoj struci {to se ogleda i u njegovom odli~nom poznavanju vojnih doktrina, taktika i operativnosti gotovo svih
vrsta savremenih oru`anih sistema.
Velika sala - premala
Ni tropska vru}ina, u predve~erje 12. juna 2010. nije
spre~ila znati`eljnike da ispune Veliku salu Jevrejske op{tine
Beograd, tra`ila se i stolica vi{e. U goste je do{ao Miroslav
Lazanski vi{egodi{nji vojno-politi~ki komentator ,,Politike ",
autor brojnih tekstova sa rati{ta {irom sveta, izve{ta~ iz Bosne,
sa Kosova, sa boji{ta u Iraku, Avganistanu, Iranu, ~esto i sa
prostora Bliskog istoka.
U mno{tvu izve{taja, napisa i komentara sa i oko Bliskog istoka i ranijih sukoba jevrejske dr`ave i arapskih zemlja, a u
poslednje vreme i konfrontacije odbrambenih snaga Izraela sa
teroristi~kim organizacijama, na{ao je meru stalne objektivnosti i
doslednosti. Tokom pro{le godine boravio je u pojasu Gaze i u
jevrejskim naseljima koje raketira Hamas.
Povod za predavanje bio je sukob u Sredozemlju tokom
poku{aja ,,humanitarnog " konvoja upu}enog iz Turske da probije izraelsku pomorsku blokadu. Razgovor sa gostom na temu
"Situacija oko Izraela" vodio je doma}in ve~eri Avram Izrael.
Novinar je obrazlagao pravo dr`ave Izrael da {titi svoje
interese, blokadom i tako spre~i Hamas da nastavi, vojnom silom
prekinuto, sistemsko i nasumi~no raketiranje teritorije Izraela u
pograni~nom pojasu Gaze. Sa svog aspekta, komentarisao je
,,prekomernu " upotrebu sile koja se Izraelu ~esto spo~itava, ali je
govorio i o Hamasovoj zloupotrebi civila i praksi formiranja
,,`ivih {titova " .
U nastavku razgovora govoreno je o sve u~estalijim iranskim
pretnjama Izraelu i najave da bi se jedinice elitne garde
,,Pasdarana " mogle oku{ati u proboju pomorske blokade Gaze.
Stru~no, sistemati~no i sveobuhvatno, kako je to njemu svojstveno, isklju~io je tu mogu}nost, navode}i raspolo`ivost i
kapacitete iranske mornarice i udaljenost njihovih mati~nih baza
od pojasa Gaze. Govorio je i o ~estim unutra{njim previranjima u
ovoj zemlji, nedemokratskom re`imu. Podsetio je da Izrael i
Iran, u dugom periodu, nisu imali spornih ta~aka niti sukoba, te
da je sve po~elo ,,islamskom revolucijom". Bilo je re~i i o nukleranom programu Irana i mogu}nostima preventivnih vojnih akcija
za spre~avanje realizacije tog projekta, sankcijama OUN, stavovima i zaokretima turske politike. Analiti~ki je izneo i svoja saznanja o sistemima protivraketne odbrane Izraela, koji se sastoje
od ameri~kih baterija ,,patriot ", ali i, u Izraelu proizvedenih,
izuzetno sofisticiranih sistema za rano presretanje balisti~kih projektila, satelitskom nadzoru lansirnih postojenja itd.
U sali je bila ti{ina, slu{aoci su ,,gutali" gotovo svaku re~
koju je Lazanski izgovorio. Me|u prisutnima je bilo seniora, ponajvi{e srednje generacije, onih ~ija su deca i unuci u
Izraelu, ali i prijatelja na{e zajednice i gostiju iz JO Novi Sad.
Na postavljena pitanja vezana za njegove ranije tekstove, o
boravku u jednoj od elitnih jedinca vojske Izraela, tokom sukoba
u Libanu, govorio je o sna`nom duhu i moralu vojnika te jedinice.
Slu{alo se bez daha
Opisao je vojnike, mladi}e i devojke, koje je sretao u javnom
prevozu kako pod punom oru`anom spremom odlaze u svoje
jedinice. Razgovorom je bila obuhva}ena ocena i procena razloga
odr`avanja upravo zavr{ene masovne ve`be snaga civilne za{tite u
Izraelu.
Nisu izostale ni teme sa na{ih prostora . Sa pijetetom i zadovoljstvom , se}ao se pokojnog oca, oficira vojske Kraljevine
Jugoslavije, koji je bio zarobljen i sme{ten u logor sa vi{e stotina
aktivnih i rezervnih oficira Jevreja. Prijateljstvo sa Jevrejima se
u~vrstilo kada su se njihovi sapatnici, nejevreji, suprotstavili
naredbi da se Jevreji izdvoje iz logora i premeste u drugi, mimo
obi~aja, ratnog prava rata i @enevske konvenecije.
Konstatovao je da na ovogodi{njim komemoracijama u
Jasenovcu nisu bili prisutni predstavnici Jevrejske zajednice
Srbije, ali i da nisu bili ni pozvani. Upoznao nas je sa svojim
impresijama sa obilaska i kra}eg boravka u Jasenovcu. Nije mu se
svidelo to {to posetilac u Jasenovcu nema ose}aj da se nalazi u
logoru smrti, ose}aj koji se javlja i kad se „iz aviona vidi"
Treblinka ili neki drugi od logora smrti, koje je posetio. U
Jasenovcu je stradao i veliki broj njegovih ro|aka po maj~inoj
liniji.
Usledilo je mno{tvo pitanja, iscrpni odgovori, stru~na mi{ljenja, ocene, procene. Bilo je te ve~eri u Velikoj sali nepoznatih
mladi}a prepoznatljive ikonografije i njihovih provokativnih
pitanja, spominjanja Kosova, Ljoti}a... Iskusni novinar shvatio
je trenutno o ~emu se radi i pomalo uzavrelu atmosferu u sali
lako sti{ao. Dva sata, protekla kao tren oka, bila su nedovoljna da
gost odgovori na sva pitanja. Jevrejska op{tina Beograd iskazala je
Lazanskom zahvalnost daruju}i mu nekoliko knjiga sa jevrejskom
tematikom, a prisutni dugim gromoglasnim aplauzom.
Snimci: Jovan Rakovi}
10
jul/avgust 2010.
Jevrejski
PREGLED
DOGODILO SE...
JO NOVI SAD
Groblje azil za pse lutalice
Pi{e: dr Teodor Kova~
„Lisje“, javno komunalno preduze}e za groblja i sahranjivanje u Novom Sadu, posle dugog vremena, pro{le jeseni
izgradilo je, i to solidno, ogradu na jevrejskom groblju. ^ak
su posa|ene i sadnice prikladnog drve}a oko nje unutar
groblja.
Godinama je ograda bila ili uru{ena ili probijena, pa se kroz
nju ulazilo na groblje i prolazilo preko njega kao da je korzo.
Poseban problem pravili su psi lutalice. Pro{le godine {interi su
samo u jednom dolasku na groblje uo~ili 16 pasa lutalica
uspev{i da uhvate sedam. Osim toga, vlasnici ~etvorono`nih ljubimaca iz susednih ulica dolazili su na groblje sa svojim psima
da bi ih istr~ali.
Do kakvih apsurda je dovelo ovo stanje ilustruje doga|aj koji
se zbio na Me|unarodni dan Holokausta, 27. januara. Dok je pred
spomenikom `rtvama nacizma gradona~elnik Novog Sada dr`ao
govor jedan pas lutalica, nimalo impresioniran doga|ajem, vrzmao se oko njegovih nogu. Obzirni novinari i TV snimatelji to
nisu snimili niti bruku prikazali javnosti. Nezvani gost u{ao je na
groblje kroz kapiju koja nije imala ure|aj za samozatvaranje.
„Lisje“ je na molbu da obezbedi potrebnu napravu odgovorilo da
nema slu`bu koja bi to mogla da postavi, a u Jevrejskoj op{tini
re~eno je da bud`etom nisu predvi|ena sredstva za ovu svrhu.
Zbog toga je grupa ~lanova Op{tine prikupila novac, pa je, zahvaljuju}i u prvom redu porodici Jovanovi}, dipl.ing. arh. Ru`ici,
a u jo{ znatno ve}oj meri njenom suprugu i kolegi Miki
Miodragu, naprava obezbe|ena i montirana.
Na`alost, ulazak pasa na grobje ne mo`e se sasvim spre~iti
jer ima vlasnika koji i dalje dovode svoje pse ljubimce, pa ~ak
i donose hranu psima lutalicama. ^lanovi Jevrejske op{tine, a
posebno oni koji su obezbedili novac, iskreno se i ovim putem
zahvaljuju porodici Jovanovi}, pre svega Miki, na upornosti,
trudu i vremenu koje je utro{io da se ovaj problem re{i.
Ispravka
Kapela na novosadskom Jevrejskom groblju
U tekstu “Kad se ho}e…” objavljenom u pro{lom broju, umesto Dragan,
kako glasi ime ~lana Op{tinskog ve}a Be~eja gospodina Mesaro{a, oma{kom
je napisano Vladimir. Zbog, u brzini u~injene, pogre{ke izvinjavamo se
gospodinu Mesaro{u i ~itaocima nadaju}i se da }e nas razumeti.
JO ZRENJANIN
Korak napred
Za istim stolom ljudi koji pevaju razli~itu
muziku, koji govore razli~itim jezicima, sa
krsti}em na lan~i}u oko vrata, Davidovom
zvezdom na narukvici ili polumesecom u srcu
Pi{e: Silvija Nuhanovi}
Na inicijativu JO Zrenjanin koja je proistekla iz iskrene
`elje da u na{oj maloljudnoj, ali mnogonacionalnoj sredini
preovladaju dobronamernost i tolerancija, odr`an je jo{
jedan susret pod nazivom „Korak Napred“ - ~etvrti.
Osnovna ideja vodilja je okupiti se, dru`iti se, u`ivati u
razli~itosti no{nji, muzike, kulture, jezika, a opet imati na
umu da smo svi deca jednog jedinog Stvoritelja.
Dana 30. maja 2010. uprili~eno je dru`enje upravo sa ovim
ciljem na umu i u srcu. Na{a JO, tradicionalno dobar doma}in,
ugostila je predstavnike JO Kikinde, Subotice, Novog Sada i
Beograda. Prijateljsko }askanje nastavljeno je uz ru~ak i okrepljenje. Mali izlet do lova~kog dvorca „Ka{tel“ upotpunio je
popodne na{im gostima pokazuju}i njegov obnovljeni sjaj minulih vremena austrougarske aristokratije.
Prekrasna sala zrenjaninskog pozori{ta „To{a Jovanovi}“
~ekala je da primi izvo|a~e i publiku ~iji je cilj bio isti: pokazati dobru volju da se bude zajedno, da se smeje iskreno, da se divi
trenucima ~iste umetnosti koja ne pripada nijednoj naciji, nijednoj veroispovesti, nego ~oveku koji ima uho da ~uje i du{u da je
dodirne.
I tako bi. Ne`ni glas i ve{ti prsti}i devetogodi{njeg Davida
Prugini}a razgalili su srca. Pa`nju je zatim zaokupio Stefan
Sabli} koji sa svojim ansamblom „Shira U'Tfila“ izvodi sefardsku muziku Balkana, Mediterana i Bliskog Istoka.
Jevrejski
11
AV/ELUL 5770.
PREGLED
DOGODILO SE...
Nesvakida{nji praznik za sva ~ula je upotpunjen i predivnim
glasom Milene Sare Miletin i zvucima njene gitare.
Kao na ogrlici od }ilibara, slede}a svetla iskra blesnula je iz
finih mu{kih glasova Peva~kog dru{tva „Prepodobni Rafailo
Banatski“. Splet duhovne i svetovne muzike izveden je lako i
prefinjeno. Zatim `enska peva~ka grupa KUD-a „Petefi“ iz
Zrenjanina budi se}anja na detinjstvo kod bake gde se govorilo
ma|arskim jezikom i slu{ala setna pesma sa {irokih, travnatih
„Pusta“.
Ana Aleksi} [ajrer je uz odli~nu klavirsku pratnju Tine
Nikolovski, svoj sjajni, {kolovani glas predstavila sa nekoliko
poznatih arija. Da konac delo krasi, potvrdile su divne melodije
Novi grant
nema~ke
Vlade
otpevane slavujevim glasom koje su izveli u ~ast Alahu mladi}i
iz beogradskog KUD-a „Gajret“.
Dru`enje u klubu „Zeleno Zvono“ nastavilo se do pono}i.
Ba{ kako treba, ba{ kako prija. Sedeli su za stolom zajedno ljudi
koji pevaju razli~itu muziku, koji govore razli~itim jezicima,
tamnoputi, beli, sa krsti}em na lan~i}u oko vrata, Davidovom
zvezdom na narukvici ili polumesecom u srcu.
Korake i staze treba birati da u potrazi za samim sobom ne
zalutamo u mra~ne i nepoznate predele, te se izgubimo u
isku{enjima gube}i ljudsko obli~je i svaki ose}aj za tu|u patnju,
{to nam je pri~a o ljudskom rodu ve} pokazala. Ovako je
izgledao korak napred u na{im malim `ivotima.
Dana 24. juna. Savez su posetili direktor Klems konferensa ^arls Rouz i direktori
D`ointa Avi Fajfer i Robert \erasi. Tema razgovora koje su tom prilikom vodili sa predsednikom SJOS Aleksandrom Ne}akom i socijalnim timom Saveza bili su projekti koji se realiziju na nivou krovne organizacije jevrejske zajednice Srbije za koje sredstva obezbe|uje
Klems. Gostima su detaljno obja{njeni metodologija i na~ini rada Komisije za zdravstvenu
za{titu i ku}nu negu. Doma}ine je obradovala informacija da je odobren novi grant Nema~ke
vlade za program ku}ne nege za pre`ivele Holokausta za koji donatori imaju precizno definisane kriterijume i pravila kori{}enja.
JO SUBOTICA
Se}anje na
deportovane
Jevreje
Od pre 66 godina odvedenih, 4000 suboti~kih
Jevreja nije se vratilo iz logora smrti
Pi{e: Robert Kova~
Dana 16. juna u 10 ~asova, kod nekada{njeg geta, sada
Javno skladi{te u ulici Pavla Papa, Slavko Para}, predsednik Skup{tine grada Subotice, ^aba Sep{ei zamenik
predsednika Skup{tine grada i Slobodan ^amprag, kao i
delegcija Jevrejske op{tine Subotica, polo`ili su vence na
Spomenik stradalim Jevrejima. Re~i Kadi{a, molitve za
mrtve, izgovorio je Tomislav Halbror predsednik Jevrejske
op{tine Subotica. Komemoracija u dvori{tu Sinagoge po~ela
je u 11 sati.
U prvom delu se}anja na `rtve [oe, prigodnim umetni~kim
programom, nastupile su umetnice suboti~kog De~jeg pozori{ta
Gordana Vukov i Jelena Ra{kovi}. U nastavku na ma|arskom
jeziku ~lanovi grupe „Mécsvirág” iz Sente izveli su vrlo
sadr`ajan muzi~ko-literarni spomen program.
Komemorativnom skupu obratio se, u ima Subotice, predsednik Gradske skup{tine Slavko Para}.
Predsednik Saveza jevrejskih op{tina Srbije Aleksandar
Ne}ak, prvo je pozdravio prisutne, a potom posebno istakao
dna{nju nezavidnu situaciju jevrejske zajednice Srbije.
U ime Jevrejske op{tine Subotica besedio je Bo{ko Krsti},
knji`evnik. Evocirao je li~na poznanstva i spoznaju
neizmerljive praznine koja ostaje za nestalim ljudima. Kao
primer naveo je impozantnu Sinagogu koja je danas ogroman
hram du{a; du{a nestalih, ubijenih uni{tenih suboti~kih Jevreja,
`rtava vremena bez ljudskosti pre 66 godina.
Re~i molitve El mole rahamim izgovorio je Stevan Lanji, a
Kadi{ Tomislav Halbror.
Venci
Na komemorativnom skupu na spomenik deporovanim suboti~kim Jevrejima vence su polo`ili: generalni konzul
Republike Hrvatske u Subotici Ljerka Alajbeg, konzul
Generalnog konzulata Republike Ma|arske u Subotici Na| Veg
Marija, na~elnica Severnoba~kog okruga Er`ebet Ki{, Slavko
Para}, predsednik Skup{tine grada i ^aba [ep{ei, zamenik,
predsednik Ma|arskog nacionalnog saveta Laslo Jo`a, ~lan
Izvr{nog odbora Hrvatskog nacionalnog vije}a zadu`en za kulturu @eljko Pokledinac, Gradski odbor SUBNOR-a Subotica,
Komunisti Subotice i Centar „Tito“, Gradsko udru`enje penzionera Subotica, Savez jevrejskih op{tina Srbije, Jevrejska
op{tina Kikinda, Jevrejska op{tina Pan~evo, Jevrejska optina
Novi Sad i Jevrejska op{tina Subotica, kao i mnogi pojedinci.
Psalmi
Mnogo me ugnjeta{e u mladosti mojoj, –
Neka re~e Izrael! –
Mnogo me napado{e u mladosti mojoj,
ali me ne savlada{e!
Na le|ima mojim ora{e ora~i,
duge brazde povla~ili.
Ali Ve~ni, pravedni,
iskida{e u`e bezbo`nika.
Psalm 129:1-4.
Jame ispred mene iskopa{e oholi,
oni koji ne rade po Zakonu Tvome.
Psalm 119:85.
Usta bezbo`na i lukava
na mene se otvori{e.
La`ljivim mi jezikom govore,
re~ima me zlobnim opkoljuju,
bezrazlo`no me napadaju,
ali se ja samo molim.
Vra}aju mi zlo za dobro,
i mr`nju za ljubav moju.
Psalm 109:2-5
12
jul/avgust 2010.
Jevrejski
PREGLED
DRUGI PI[U - „POLITIKA“
Oronuli svedok
stvaranja i stradanja
O obnovi Starog
sajmi{ta i njegovom
pretvaranju u muzejskokulturni kompleks
govori se decenijama,
ali je sve ostajalo
na namerama i
lepim `eljama
Embrion Novog Beograda, Staro
sajmi{te, zaboravljen je. To je beogradska sramota pored koje svakog dana
pro|u desetine hiljada ljudi, a da nisu
svesni arhitektonsko-urbanisti~kog,
memorijalnog i kulturnog zna~aja
kompleksa na levoj obali Save – ovim
re~ima Miladin Luki}, arhitekta iz
Republi~kog zavoda za za{titu
spomenika kulture, opisuje vredan
lokalitet na samo deset minuta od
naju`eg centra prestonice.
O obnovi ovog prostora govori se
decenijama, ali se ni{ta ne preduzima da
se od zuba vremena, korova i nelegalno
izgra|enih objekata spase ono {to je ostalo
od
nekada{njeg
simbola
preduzetni{tva, u ~ijim halama su
odr`avani sajmovi, a koje su po~etkom
Drugog svetskog rata pretvorene u koncentracioni logor smrti.
Poslednjim poku{ajem da se skrene
pa`nja javnosti, manifestacijom „Dani
Starog sajmi{ta” 2006. godine, kada su
organizovane brojne izlo`be i tribine,
poslata je jasna poruka – da mu se vrati
prvobitni izgled, da postane muzejska
~etvrt i novi kulturni centar. Pokrenuta je
inicijativa i da se proglasi kulturnim
dobrom od izuzetnog zna~aja, ali ni to
nije urodilo plodom.
– Sve nadle`ne instance vlasti, kao i
zavodi za za{titu spomenika kulture,
deklarativno podr`avaju ure|ivanje
Starog sajmi{ta, ali se sve zavr{ava na
tap{anju po ramenu. Presudni korak bio
bi da projekat u|e u program finansiranja
grada i republike. Arhitekti smatraju da
treba da bude kulturno dobro od
izuzetnog zna~aja i da o njemu vode
ra~una i grad i republika – obja{njava
Luki}.
Prvi koraci ka tom cilju jesu re{avanje
imovinskih problema, raseljavanje porodica koje jo{ `ive u tro{nim objektima
Sajmi{ta, ru{enje svih divljih gra|evina
koje su u me|uvremenu nikle kao i revitalizacija
paviljona
o{te}enih
u
savezni~kom bombardovanju 1944.
godine.
Darko Tati}, ~lan Upravnog odbora
„Na{e Srbije”, udru`enja za za{titu graditeljske i prirodne ba{tine, godinama se
bori da problem Starog sajmi{ta po~ne da
se re{ava, ali, kako ka`e, vlasti su neme.
– Na tom prostoru nesmetano ni~u
no}ni klubovi, kafane, stovari{ta, divlja
naselja... uprkos ~injenici da nas to znamenito mesto obavezuje da ga uvrstimo u
najvi{i rang kulturnog nasle|a Srbije i
Beograda. Staro sajmi{te je du`e od {est
decenija nere{en ali ne i nere{iv urbanisti~ki problem – obja{njava Tati}.
O arhitektonsko-urbanisti~koj vrednosti kompleksa govori podatak da je njegovom izgradnjom 1937-1938. godine
zapo~eta urbanizacija leve obale Save.
Graditelji, op{tinske arhitekte Milivoje
Tri~kovi}, Rajko Tati} i \or|e Luki},
osmislili su ga kao monumentalnu i modernu celinu sa sredi{njim paviljonomkulom kao dominantnim motivom. Do
odr`avanja prvog beogradskog sajma
1937. izgra|eno je pet velikih
jugoslovenskih paviljona, paviljon
zadu`bine Nikole Spasi}a, i nacionalni
paviljoni
Italije,
^ehoslova~ke,
Rumunije, Ma|arske i holandske firme
„Filips”, u kome je 1938. godine prvi put
u Srbiji demonstrirano „~udo televizije”.
Osim sajmova, organizovane su i
izlo`be automobila, knjiga, telekomunikacija, koncerti, kongresi i sportske
aktivnosti. Neposredno posle okupacije,
pretvoreno je u koncentracioni logor u
kome je do 1944. godine stradalo na hiljade Srba, Jevreja i Roma. U
savezni~kom bombardovanju 1944. svi
objekti, osim centralne kule i
Spasi}evog paviljona, poru{eni su. Tek
pedesetih godina pro{log veka ovaj
prostor ponovo o`ivljava kada su ga
naselili slikari, nazvav{i Staro sajmi{te
srpskim Monmartrom, poput dela Pariza
poznatog po likovnim ateljeima. Za kulturno dobro progla{eno je 1987. godine,
a plan detaljne regulacije usvojen je
1992. Njime je obuhva}eno 20,5 hektara kompleksa Sajma i 1,4 hektara
vodene
povr{ine
uz
obalu.
Najmarkantniji prostor u priobalju od
5,5 hektara namenjen je memorijalnom
sadr`aju koji ~ine Savski trg, voda i
spomenik `rtvama genocida nad
Jevrejima. Planom je predvi|eno
vra}anje urbanisti~ke matrice kompleksu, obnova preostalih i izgradnja novih
paviljona na mestu sru{enih. Kompleks
bi trebalo da zadr`i i pro{iri kulturne i
umetni~ke sadr`aje.
– Staro sajmi{te jedan je od malobrojnih urbanisti~kih projekata koji su realizovani gotovo do kraja. Imamo podatke
na osnovu kojih mo`e da se obnovi.
Paviljoni mogu da dobiju druga~iju
namenu, jer je njihova unutra{njost
izuzetno pogodna za muzeje ili galerije.
Trebalo bi osmisliti i deo posve}en
se}anju na `rtve nacisti~kog logora. Za to
bi najpogodnija bila centralna kula –
poru~uje Luki}.
Daliborka Mu~ibabi}
Beogradska sramota
– Staro sajmi{te danas
Jevrejski
PREGLED
Sa Dinom Bencion,
prevodiocem njegovih
knjiga na hebrejski
AV/ELUL 5770.
13
RE^ – DVE SA DAVIDOM ALBAHARIJEM
Istina je uvek
ja~a od la`i
Istorijski gledano, odnosi Jevreja i Srba
imali su uspone i padove, a na{a zajednica
je uvek nastojala da ih {to potpunije,
preciznije i objektivnije prika`e
Pi{e: Irena Levi
Nedavni dolazak poznatog pisca Davida Albaharija u
Beograd bio je prilika da mu postavimo nekoliko pitanja
o inspiraciji za najnoviji roman i aktuelnim de{avanjima
u dru{tvu i jevrejskoj zajednici. On ve} godinama `ivi u
Kanadi, pa je sasvim mogu}e da ga je upravo `ivot na
„zapadu” nadahnuo za novi roman „]erka”, posebno za
tezu o ljudskoj samo`ivosti i samoljubivosti, za pri~u o
savremenom ~oveku „potpuno nezainteresovanom za zbivanja u svetu, za bilo koga drugog, za svetlost dana ili
mrak no}i, za stvarnu stvarnost”.
– U romanima i pri~ama koje pi{em prvenstveno me zanimaju postupci pojedinaca koji mogu da pripadaju bilo kom
mestu. U tim pri~ama oni ponekad `ive tamo gde i ja `ivim, ali
to je zapravo neva`no, jer njihov pravi svet je onaj koji je sazidan od re~i. Naravno, postoje izuzeci, poput Geca i
Majera, „junaka” mog istoimenog romana koji su
bili stvarne li~nosti i koje sam na neki na~in morao
prvo da izbri{em i pretvorim u likove od papira da
bih mogao da uobli~im pri~u koja je nestvarnija od
stvarnosti. Otu|enost ljudi je svugde ista, nije va`no
gde ~ovek `ivi.
z Da li je biti Jevrejin privilegija ili optere}enje?
– Taj izbor je ne{to {to svako mora da re{i za sebe, ali ni u
kom slu~aju nije ne{to {to je unapred dato. Nema privilegija
me|u ljudima, jer ako prihvatimo bilo kakvu privilegiju po
nacionalnoj liniji za jedan narod, onda moramo prihvatiti
mogu}nost postojanja drugih privilegija za druge narode (a
istorija je bezbroj puta pokazala da insistiranje na privilegijama nije dobar izbor). Ne verujem u takve podele, ve} sam
sklon pomisli da se ljudi dele po dobroti. Verujem da postoje
dobri ljudi i oni koji nisu dobri (me|u kojima postoje razne
kategorije „iskvarenosti”, od najmanje do najve}e mere
op~injenosti zlom), a i jedni i drugi postoje u svim narodima.
I me|u dobrima ima nekih razlika ali ne toliko kao me|u
onima koji su na drugoj strani. ^ovek je ili dobar ili nije, ne
postoje stepeni dobrote. Naravno, postoji jedna mala elita
me|u dobrima, a to su oni pravednici na kojima po~iva na{
svet.
Otu|enost
ljudi je
svugde ista,
nije va`no
gde ~ovek
`ivi
z Koliko su savremen na~in `ivljenja, ne tako
davne nevolje na ovim prostorima, a sada,
evo, i ekonomska kriza, ostavili trag na
Jevreje i njihove zajednice u biv{im jugoslovenskim
republikama? Da li je sve to uticalo i na njih da se
otu|e, da prevlada pesimizam, ili je, naprotiv, to izazvalo ve}e ose}anje zajedni{tva i potrebu za dru`enjem?
– Jevrejske zajednice, pogotovo one manje, gotovo
redovno ponavljaju obrasce po kojima se odvija stvarnost {ire
zajednice kojoj oni pripadaju. Ne verujem da su ~lanovi jevrejskih zajednica bili u ve}oj meri ugro`eni ekonomskim
neda}ama nego ~lanovi drugih zajednica. Sve {to se doga|a u
{iroj zajednici odra`ava se u jevrejskoj zajednici, nekada kao
imitacija, nekada kao pristanak na sli~nost, a nekada – retko
kada – kao protest protiv onoga {to se u {iroj sredini de{ava.
Drugim re~ima, ako va{e pitanje pokazuje da u na{oj zajednici ima pesimizma i otu|enosti, onda je sasvim sigurno da ta
ose}anja zauzimaju glavno mesto u `ivotu svih zajednica u
Srbiji.
Ne postoje stepeni dobrote. Naravno,
postoji jedna mala elita me|u
dobrima, a to su oni pravednici
na kojima po~iva na{ svet
z Kakva su Va{a o~ekivanja od ovogodi{njeg
„Bejahada” koji se odr`ava u avgustu u
Opatiji? Kako podsta}i interesovanje mladih
da u {to ve}em broju u~estvuju na ovom
skupu?
– Bejahad je tokom godina stvorio svoj profil
zbivanja koji dobro funkcioni{e i uspeva da
pomiri obrazovni i zabavni aspekt svog programa.
Taj profil, ako ne gre{im, savr{eno odgovara starijim u~esnicima, dok mladi u~esnici Bejahada jo{
uvek tragaju za svojim programskim profilom. Verujem da bi
mla|ima bile najzanimljivije tzv. radionice, odnosno, programi koji su istovremeno edukativni i pru`aju im mogu}nosti da
se oku{aju u odre|enim stvarala~kim ili drugim aktivnostima.
Mladi bi, zapravo, trebalo sami da ka`u {ta ih zanima i u kom
vidu, a organizatori Bejahada }e sigurno u~initi sve {to mogu
da takve programe realizuju.
z Da li mislite da se dovoljno govori o vezama Jevreja i
Srba, naro~ito o mnogim primerima tradicionalnog prijateljstva kao {to su, recimo, „Pravednici”?
– Koliko je meni poznato, na{a zajednica se uvek trudila
da objektivno prika`e svoj odnos sa srpskom zajednicom.
Istorijski gledano, taj odnos je imao svoje uspone i padove, a
na{a zajednica je uvek nastojala da ih {to potpunije i preciznije prika`e. Na`alost, ima onih kojima to smeta i koji bi
rado gurnuli razno sme}e pod tepih. U krajnjem ishodu,
me|utim, istina je uvek ja~a od la`i tako da su te ujdurme
potpuno nepotrebne. Drugim re~ima, naravno da treba vi{e
govoriti o primerima prijateljstva, s tim {to bih prednost dao
aktuelnim primerima. Istorijske primere nikako ne treba zaboraviti, ali dana{nji su va`ni kao podsticaj drugima, i to sa
obe strane, da nastave putem na kojem su ve} postignuti
dobri rezultati.
14
jul/avgust 2010.
Jevrejski
PREGLED
EVROPSKI DAN JEVREJSKE KULTURE
Umetnost i jevrejstvo
Evropski dan jevrejske kulture odr`ava se svake godine u
prvoj nedelji septembra. Ove godine taj dan pada u nedelju
5. septembra. Svake godine B’nei B’rit Evrope, koji je i osniva~ ove manifestacije, objavljuje temu kojom se tog dana sve
jevrejske zajednice {irom Evrope predstavljaju svom
okru`enju i pokazuju koliko je jevrejska tradicija i kultura
sveobuhvatni i sastavni deo Evropskog i svetskog kulturnog
nasle|a.
Tema ovogodi{njeg Evropskog dana jevrejske kulture su
”Umetnost i jevrejstvo”.
Kao i do sada, tako }e i ove godine B’nei B’rit lo`a Srbija
676 organizovati zavr{nu finalnu sve~anost za taj dan. To }e biti
koncert hora “Bra}a Baruh”, hora Jevrejske op{tine Beograd,
koji }e o zadatoj temi pri~ati kroz muziku jevrejskih umetnika
koji su je u Srbiji pisali ili ih je ista pratila i oslikavala njihovo
delo.
Koncert }e se odr`ati u velikoj sali Narodnog pozori{ta u
Beogradu u 20 ~asova. Ulaznice }e biti besplatne i mo}i }e da
se podignu (dve po osobi) po~ev od ponedeljka 30. avgusta
2010. na blagajni Bilet servisa svakog dana, sem nedelje, od 9
do 21h, na Trgu Republike prekoputa bioskopa Jadran u knji`ari
Beoizloga. U slu~aju da preostane jo{ karata na dan koncerta
iste }e se mo}i podi}i na blagajni Narodnog pozori{ta od 17h.
Branko [nap, predsednik B’nei B’rit lo`e Srbija 676
SAVEZ JEVREJSKIH OP[TINA SRBIJE
RASPISUJE
54. NAGRADNI KONKURS
za radove sa jevrejskom tematikom
Iz oblasti:
1) [email protected] (roman, pripovetka, pesma, dramsko delo)
2) NAU^NI RAD
3) MEMOARI I HRONIKE
z U svakoj kategoriji dodeljuju se prva i druga nagrada. @iri mo`e odlu~iti da nagrede dodeli i
druga~ije.
z U obzir dolaze radovi pisani na srpskom jeziku (i srodnim jezicima), kucani ma{inom ili na
kompjuteru.
z Obim radova nije ograni~en. Radovi se dostavljaju u dva primerka, koji se ne vra}aju.
z Autori ne mogu konkurisati sa radovima koji su ve} objavljeni, u delovima ili celini ili koji su
ve} nagra|eni na nekom drugom konkursu.
z Konkurs je anoniman. Radovi se dostavljaju potpisani {ifrom. Razre{enje {ifre se prila`e
istovremeno u drugoj zatvorenoj koverti.
z Krajnji rok za podno{enje radova je 1. septembar 2010. godine.
z Rezultati konkursa bi}e objavljeni u listu „Politika“ krajem meseca novembra.
Radove slati na adresu: SAVEZ JEVREJSKIH OP[TINA SRBIJE
/ za Nagradni konkurs / Kralja Petra 71 a/ III 11000 BEOGRAD
Jevrejski
PREGLED
AV/ELUL 5770.
15
16
jul/avgust 2010.
Jevrejski
PREGLED
Jevrejski
PREGLED
AV/ELUL 5770.
17
18
jul/avgust 2010.
Jevrejski
PREGLED
Jevrejski
AV/ELUL 5770.
PREGLED
19
KONCERT HORA “BRA]A BARUH” U “KOLARCU”
Tako se to radi
U velikoj dvorani Kolar~eve zadu`bine odr`an je, 7. juna, koncert Hora “Bra}a Baruh” “Jerusalim od
zlata”. Ovaj muzi~ki doga|aj uprili~en je povodom 131 godine postojanja Srpsko-jevrejskog peva~kog
dru{tva ~iju tradiciju baruhovci ba{tine. Umesto prepri~avanja koncerta, {to je, kao i sa svim umetni~kim
ostvarenjima, uvek stvar li~nog do`ivljaja, li{enog objektivnosti, pa prema tome krajnje nezahvalan novinarski zadatak, opredelili smo se za to da ove stupce prepustimo ljudima od muzi~ke struke.
Branka Cveji}-Mezei, predsednica Hora:
“Kolarac”, mera
uspeha za sva vremena
I posle tolikih godina, jo{ se svi muzi~ki uspesi stvaraju u
velikoj dvorani Kolar~eve zadu`bine. Ona je uzbu|enje,
kreativnost i cilj, svih profesionalaca i amatera. “Kolarac” je
mesto novih ostvarenja gde se susre}u generacije starih i mladih,
iskustvo i stvarala~ki potencijal i gde se svi podse}amo starih
uspeha i radujemo novom pisanju istorije jednog muzi~kog
ansambla kao {to je to 7. juna bio Hor srpsko-jevrejskog
peva~kog dru{tva "Bra}a Baruh".
Ozbiljan i zahtevan celove~ernji program koji je Hor izveo
potvrdio je ispravnost jedinstvene umetni~ke orjentacije. Nju su
dosledno sprovodili svi rukovode}i organi ansambla, uz evidentnu podr{ku Jevrejske op{tine Beograd. Odmerenim i usagla{enim
delovanjem savladane su mnoge formalne i tehni~ke te~ko}e
kako bi se omogu}ilo dirigentu Stefanu Zeki}u da sa mnogobrojnim vokalnim i instrumentalnim solistima, vrlo uspe{no ostvari
zami{ljeni program i zajedno sa gostom dirigentom Giladom
Koenom odu{evi publiku prepunog "Kolarca".
Zadovoljna lica zvani~nika Zajednice, starih rukovodilaca i
~lanova hora, muzi~kih stru~njaka, ostalih zvanica i mnogobrojne
publike predstavljali su najve}u satisfakciju mladim umetnicima
i peva~ima koji su na visokom nivou obavili svoj umetni~ki
zadatak revnosno slede}i u kreaciji sigurnu ruku svog mladog,
talentovanog i veoma perspektivnog dirigenta.
Svaki uspeh donosi nove obaveze ali i stvara uslove za jos
ambicioznije programe, saradnju sa drugim ansamblima i zakazivanje atraktivnih gostovanja.
Hor srpsko-jevrejskog peva~kog drustva "Bra}a Baruh" opravdao je svoje zna~ajno mesto u kulturnoj ba{tini Jevrejske zajednice i u~vrstio nadu da }e se entuzijazmom mladih ljudi uz pozitivnu energiju i dobronamerne savete i pomo} starijih muzi~ara i
kulturnih radnika ova tradicija nastaviti i obnoviti u punom sjaju
zlatnih vremena.
Aleksandar S. Vuji}, kompozitor,
dirigent, redovni professor FMU Beograd:
Zahtevno, ozbiljno,
{armantno
Najstariji jevrejski hor na svetu koji sledi tradicije srpskojevrejskog peva~kog dru{tva sa sada{njim imenom Hor "Bra}a
Baruh" priredio je 7. juna u velikoj dvorani zadu`bine Ilije
Kolarca celove~ernji koncert . Kao i na prethodnim koncertima ,
sala je bila puna zainteresovane publike, a dirigovali su Stefan
Zeki} i Gilad Koen, New York, kao gost dirigent, pijanista kompozitor. Prvi deo, zahtevan i ozbiljan, bio je pod rukovodstvom
Stefana Zeki}a. Tu se Zeki} potvrdio kao ozbiljan, profesionalan
, muzikalan i dobro pripremljen dirigent, koji znala~ki vodi poveren mu ansambl. Bilo je interesantno porediti dva dirigenta,
jednog iz svetske metropole Njujorka i drugog iz Beograda. Dok
je Gilad Koen, New York dirigovao svoje kompozicije razli~itih
kvaliteta, opu{teno sa neobaveznim ameri~kim {armom, koji ne
isklju~uje sugestivno delovanje na peva~e i publiku, dotle se
20
jul/avgust 2010.
Jevrejski
PREGLED
PROGRAM:
Stefan Zeki} ovde pojavio kao ozbiljan, savesno
pripremljeni dirigent, zainteresovan da duboko
prodre u su{tinu svake kompozicije.
Adrian Kranj~evi}, muzicki
kriti~ar ~asopisa "Nova misao":
Kompleksan
program
U velikoj dvorani Narodnog univerziteta Ilije M.
Kolarca renomirani hor „Bra}a Baruh“ odr`ao je
po~etkom juna sve~ani celove~ernji koncert
povodom proslave 131 godine od osnivanja. Ovaj
ugledni ansambl ubraja se u jedne od najstarijih
amaterskih peva~kih dru{tava u Srbiji.
Osnovan je davne 1879. godine kao Srpskojevrejsko peva~ko dru{tvo sa ciljem da neguje,
izvodi i ~uva kulturno-umetni~ku ba{tinu i celokupnu tradiciju jevrejskog naroda koji `ivi na ovim
prostorima. Od godine osnivanja pa do dana{njih
dana, ovaj hor je odr`ao brojne koncerte i u~estvovao na mnogim takmi~enjima i festivalima kako u
biv{oj Jugoslaviji, tako i u inostranstvu. Iz koncerta u koncert ansambl se postepeno usavr{avao nastupaju}i sa najeminentnijim dirigentima i kompozitorima na{e zemlje kao i gostima iz inostranstva
stekav{i visok nivo umetni~ke interpretacije kao i
primerenu disciplinu u pogledu scenskog nastupa.
U duhu te tradicije, na ovogodi{njem koncertu Hor
je, uz u~e{}e mladih solista beogradske opere,
pripremio i izveo, pod upravom stalnog dirigenta
Stefana Zeki}a, kompleksan program koji se sastojao iz bloka duhovne i svetovne muzike.
U prvom delu programa Hor je izveo nekoliko
kompozicija duhovne muzike jevrejskih kompozitora Luisa Levandovskog, Rafaila Blama i
Solomona [ulcera, dok je drugi deo bio posve}en
izvo|enju tradicionalnih sefardskih pesama i savremenih aran`mana popularnih jevrejskih narodnih
melodija. Naro~ito se, po svojoj kompleksnosti i
tehni~kim izazovima, izdvaja monumentalno delo
„Chichester psalms“ Leonarda Bern{tajna,
ameri~kog kompozitora jevrejskog porekla, koje je
hor, u sastavu od oko osamdeset izvo|a~a, izveo sa
nivelisanim dinami~kim kontrastima, odli~nom
dikcijom i preciznim ritmom. U nedostatku
orkestra, hor je veoma posve}eno pratila Marija
Dru`ijani} na orguljama uz pregnantnu podr{ku
Marka Peri}a na perkusijama.
U drugom stavu ove Bern{tajnove kompozicije
beogradska publika imala je nesvakida{nju priliku
da ~uje fino intoniranu boju glasa Vojislava
Spasi}a, kontra-tenora iz Kragujevca. Ovom prilikom, u drugom delu koncerta, nastupio je i Gilad
Koen, izraelski kompozitor, dirigent i pijanista,
koga je Hor pozvao kako bi svojim pomalo ekscentri~nim ali veoma dobro osmi{ljenim nastupom
uveli~ao ovaj doga|aj. Zahvaljuju}i ovom gostovanju, sve~anost je u drugom delu, u kojem je Koen
dirigovao horom izvode}i popularne jevrejske
melodije u svojim veoma interesantnim aran`manima kao i sli~na dela kompozitora D`o{ue D`ejkobsona i Gila Aldema, dobila svojevrsni „drive“ i
promenu raspolo`enja, kako ansambla tako i publike. Hor je u drugom delu koncerta, premijerno
izveo i dve numere iz popularnog mjuzikla „Joseph
and his tehnicolor dreamcoat“ za{av{i time u ne{to
druk~ije intoniranu atmosferu koja se publici
veoma dopala, {to je potvr|eno gromoglasnim
aplauzom.
Zadovoljno koncertom, umetni~ko rukovodstvo
na ~elu sa predsednicom hora Brankom Cveji}Mezei, najavljuju niz koncerata u godini pred
nama, od kojih se izdvaja otvaranje Festivala
horske duhovne muzike na „Letnjoj duhovnoj
akademiji“ u manastiru Studenica i u~e{}e na
Internacionalnom horskom festivalu u Ni{u. Da
jevrejska muzi~ka tradicija i dalje `ivi, potvr|uje,
izme|u ostalog, i delovanje ovog istrajnog ansambla koji svojim zalaganjem i trudom uspeva da, u
vremenima u kojima se sve vi{e zaboravlja na tradiciju, sa~uva svoje korene i kulturno nasle|e.
Louis Lewandowski:
“Mah Tovu” (Molitva),
“Tov L’ odot” (Psalm
86), “Enosh” (Psalm
103), “Haleluja”
(Psalm 150)
Rafailo Blam: “Joshev
B’seter” (Psalm 91)
Solomon Sulzer: „Zum
Geburtsfeste” (Psalm
111)
Leonard Bernstein:
“Chichester psalms”
Meir Finkelstein: “L’
Dor Va Dor”
arr. Gilad Cohen:
“Avinu Malkeinu”,
“Mizmor layla”
arr. Gil Aldema: “Eli,
Eli”, “Jerushalaim shel
zahav”
arr. Arie Levanon:
“Ose shalom”
arr. Yehezkel Braun:
“Durme, Durme”,
“Shibolet basade”
arr. Kamenko Beri}:
“Adio querida”, “En la
mar”
Mjuzikl “Joseph and
his technicolor dreamcoat”: “Close every
door”, “Song of the
King”
arr. Joshua Jacobson:
“Ocho kandelikas”,
“Rad halaila”, “Zemer
lach”, “Maym, Maym”
MUZI^ARI:
Milica Milanovi}, harfa,
Marija Dru`ijani},
orgulje, Ana Pejovi},
klavir, Tijana Jovev,
flauta, Nikola \urica,
klarinet, Milenko
Vorkapi}, kontrabas,
Marko Peri}, perkusije,
Aleksa Lon~ar, asistent
dirigenta
PEVA^I:
Jana Jovanovi}, sopran,
Iva Profaca, mecosopran, Vojislav Spasi},
tenor, Vanja Biser~i},
tenor, Vuk Zeki}, baritone, Ivan Zeki},
glumac
Stefan Zeki}, dirigent
GOST
KONCERTA:
Gilad Cohen, New
York, dirigent, pijanista,
kompozitor
Jevrejski
21
AV/ELUL 5770.
PREGLED
BISERI TRADICIJE
Krug oko kolevke
Post mladenaca
na dan ven~anja
Ven~anje predstavlja „nov po~etak“ za
mlado`enju i mladu, pa je u jevrejskoj je tradiciji da se u ovu novu `ivotnu etapu u|e sa postom i molitvama za opro{taj od pro{lih grehova, {to mnogo nalikuje pona{anju za Jom
kipur. Poreklo ovog obi~aja nalazimo u
Jerusalimskom Talmudu u kojem je izlo`eno
mi{ljenje da gresi kralja, princa ili mlado`enje
bivaju opro{teni na dan kada zapo~inju svoj
novi `ivot.
Dok u nekim zajednicama poste i mlada i
mlado`enja, u drugim se od hrane i pi}a
uzdr`ava samo mlado`enja. Neki Jevreji veruju da kada se od mlado`enje ne bi zahtevalo da
posti on bi mogao da se pridru`i prijateljima u
proslavi pre ven~anja i da se napije {to bi ga
onesposobilo da obavi sve pravne formalnosti
koje su uklju~ene u ceremoniju ven~anja.
Po{to se smatra malo verovatnim da }e se
nevestine prijateljice napiti, ili da }e navesti
mladu da se napije, od nje se ne zahteva da
posti.
Ako se ceremonija ven~anja obavlja no}u,
post se prekida kada se pojavi prva zvezda. Ne
posti se na Ro{ hode{, Purim, Hanuku i na jo{
nekoliko drugih, manjih praznika.
Za{to se prsten stavlja
na ka`iprst mladine
desne ruke?
Ka`iprst desne ruke koji se koristi za
pokazivanje smatra se najva`nijim prstom.
Prsten se stavlja na ovaj prst da bi svedoci na
ven~anju vrlo jasno mogli da vide kako
mlado`enja stavlja prsten na mladin prst.
Nakon obreda ven~anja prsten se preme{ta na
domali prst leve ruke (jer po tradicionalnom,
drevnom verovanju jedna vena ide direktno od
tog prsta do srca).
Poreklo obi~aja stavljana prstena na mladin
ka`iprst pripisuje se rabinu Mo{eu Mincu, koji
je `iveo u Nema~koj u 15. veku.
O`alo{}eni i susedi
Stara jevrejska tradicija nala`e da prvi
obrok nakon sprovoda o`alo{}enima spremaju
kom{ije. Rabini talmudskog perioda korili su
neosetljive susede kad ne bi pripremili obrok
za o`alo{}enog pokazuju}i time nedostatak
brige za onoga koji je obuzet dubokom
`alo{}u. Va`nost ovog obroka postaje
o~igledna ve} iz samog imena koje mu
je nadenuto: Seudat havraa, „obrok
sau~e{}a“, ili „obrok ozdravljenja“.
„Obrok
ozdravljenja“
sastoji se obi~no od zemi~ki,
bagela i tvrdo kuvanih jaja.
Pripremljena hrana treba
simboli~no da predstavi
ve~ni
`ivot.
Okrugle
zemi~ke, okrugli bejgli i jaja
su simbol cikli~nog, ve~nog i neprekidnog
`ivota.
Drugo obja{njenje zbog ~ega se okrugla
hrana, a naro~ito jaja slu`e tokom „obroka
ozdravljenja“ je da ona nema „usta“, tj.
nikakvih
otvora.
Oni
predstavljaju
o`alo{}enog, koji je jo{ u {oku i nema re~i koje
bi uputio bilo kome.
Ro{ ha{ana
– dan ili dva?
Iako Biblija (III Knjiga Mojsijeva, 23:24)
govori o Ro{ ha{ana kao o prazniku koji se
slavi prvi dan meseca Ti{rija, ortodoksni i
konzervativni Jevreji svuda na svetu
(uklju~uju}i i Izrael), ovaj praznik slave dva
dana, a mnoge reformne sinagoge samo jedan
dan.
Promena od jednodnevnog u dvodnevni
praznik dogodila se kada je postalo o~igledno
da se ne mo`e ta~no utvrditi ta~an sat kada se
u mesecu Ti{ri pojavljuje mlad mesec. Ako je
nebo bilo prekriveno oblacima onda nije bilo
onih koji su mogli posvedo~iti o pojavi mladog
meseca. Iz tog razloga, da bi bili sigurni da }e
Ro{ ha{ana pasti u ta~an dan, praznik je za
Jevreje Palestine i sve ostale Jevreje u svetu
produ`en sa jednodnevnog u dvodnevni. Time
je eliminisana mogu}nost gre{ke. (Jom Kipur
se uvek obele`avao jedan dan jer bi bilo
stra{no o~ekivati od ljudi da se dr`e tako strogog posta ~itava dva dana).
Reformni Jevreji smatraju da danas vi{e
nema sumnji u sigurnost kalendara, pa su
obnovili biblijsku praksu jednodnevne
proslave Ro{ ha{ana.
Za{to prvi dan
Ro{ ha{ana nikada
ne pada u sredu,
petak ili nedelju?
Kada je Hilel II, 359. god.n.e. izdao kalendar on je bio tako organizovan da praznici ne
remete ~uvanje [abata i da [abat ne remeti
~uvanje praznika.
Ako bi Ro{ ha{ana (1. Ti{ri) padala u sredu,
onda bi Jom kipur (10. Ti{ri) pao u petak. U
tom slu~aju Jevreji bi bili onemogu}eni da se
pripreme za [abat.
Ako bi Ro{ ha{ana pala u petak, Jom Kipur
bi pao u nedelju, {to opet ne bi ostavilo
dovoljno vremena Jevrejima da ~uvaju [abat i
pripreme se za Jom kipur koji bi po~eo odmah
nakon [abata.
Ro{ ha{ana, tako|e, nikada ne mo`e da
padne u nedelju jer bi to zna~ilo da }e Ho{ana
raba (poslednji dan Sukota koji uvek pada 21.
Ti{rija), pasti u subotu {to nikako nije
po`eljno.
U talmudsko vreme Ho{ana raba se smatrala praznikom koji veoma nalikuje Jom kipuru. Ovim danom se zavr{avao duga~ak
prazni~ni period koji je po~injao sa Ro{
ha{ana, pa se Ho{ana raba smatrala poslednjom prilikom za preokretanje nepovoljne
nebeske odluke koja se tokom velikih praznika
donosila za svakog pojedinca. Kada bi Ho{ana
raba pala na [abat ona bi remetila ceremoniju
udaranja snopom ho{anot (`alosna vrba),
tokom slu`be u sinagogi, {to je rad koji je
zabranjen na [abat. Udaranje snopom ho{anot
trebalo je da simbolizuje samobi~evanje u
znak kajanja i `aljenja zbog po~injenih grehova.
Bdenje pored bebe
u kolevci no}
pred obrezivanje
U mnogim evropskim jevrejskim zajednicama vladao je obi~aj da se no} pred obrezivanje mu{kog deteta bdi pored njegovog
kreveta. Bdenje se zvalo Wachnacht, {to je
nema~ka re~ koja zna~i „no} bdenja“.
\aci bi bili pozvani da okru`e kolevku
i recituju molitvu [ema zajedno sa
starijima koji su potom provodili no}
u u~enju. Formiranje za{titnog kruga
oko kolevke je kabalisti~kog porekla,
i, kao {to va`i i za mnoge druge jevrejske obi~aje, izvorna svrha ovog obi~aja
je bila da se odbiju zli duhovi.
Priredila: Danijela Danon
22
Jevrejski
jul/avgust 2010.
PREGLED
KNJIGE: BRAJAN MARK RIG
„HITLEROVI JEVREJSKI VOJNICI”
I toga je,
na`alost,
bilo
Neispri~ana pri~a o nacisti~kim rasnim zakonima, “polu” i “frtalj”
Jevrejima koji su slu`ili u nema~koj vojsci
Na svom smrtonosnom putu ka “rasnoj
~istoti” vo|a Tre}eg rajha Adolf Hitler susretao se sa neo~ekivanim i neobi~nim odstupanjima od svoje “rasne politike” {to je bila
nu`na posledica njegovih bezumnih gledi{ta
i nekonzistentne politike u vezi sa jevrejskim identitetom. Hitler je brzo uvideo da
}e, nakon vekovnog asimilovanja Jevreja u
nema~ko dru{tvo i sklapanja me{ovitih
brakova, njihovo odvajanje od ostalog
nema~kog stanovni{tva i}i mnogo te`e nego
{to je pretpostavljao. Gnusan proces jevrejske eliminacije iz nema~kog dru{tva nigde
nije
pokazao
toliko
konfuzije
i
protivre~nosti kao u nema~koj vojsci.
Nasuprot uvre`enim shvatanjima, autor
knjige otkriva da su nacisti, odmah nakon
usvajanja rasnih zakona 1930. godine, klasifikovali iznena|uju}e veliki broj nema~kih
vojnika kao Jevreje ili polujevreje (mi{linge).
Stvaran broj je bio mnogo ve}i nego {to se
predpostavljalo, klasifikovano je oko 150.000
ljudi, uklju~uju}i odlikovane veterane, oficire
vrlo visokog ranga, ~ak i admirale i generale.
Brajan Mark Rig po prvi put u potpunosti
dokumentuje da veliki broj ovih ljudi nisu sebe
~ak ni smatrali Jevrejima. Prigrlili su vojsku
kao na~in `ivota i kao odane patriote `udeli su
da slu`e probu|enu nema~ku naciju. Njih je
zauzvrat prigrlio Vermaht koji sve do Hitlera
nije poklanjao mnogo pa`nje njihovoj “rasi” i
poreklu, ali je dolaskom Hitlera na vlast bio
Volonter
u izraelskoj vojsci
Brajan Mark Rig je diplomirao
1996. godine na Univerzitetu u Jelu.
Magistrirao je i doktorirao na
Kembrid`u. Trenutno radi kao profesor
istorije na Ameri~kom vojnom univerzitetu. Slu`io je kao volonter u
izraelskoj vojsci i kao oficir u mornarici SAD. Na hiljade stranica dokumenata i usmenih svedo~enja snimanih na
video trakama, koje je autor prikupio
kupila je Nacionalna vojna arhiva
nema~ke. Kolekcija Brajana Marka
Riga sme{tena je u BundesarchivMilitärarchiv u Frajburgu, Nema~ka.
Knjiga “Hitlerovi jevrejski vojnici”
objavljena je 2002. godine u izdanju
Modern War Studies, ima 528 strana,
95 fotografija. Autor je dobitnik
Kolbijeve nagrade 2003. godine.
njegovi roditelji, supruge i ro|aci sa~uvali od
zatvora ili ne~eg mnogo goreg. Mnoge naloge
za “izuze}e” potpisao je li~no Hitler. Ali kako
se rat otegao, nacisti~ka politika je, ne
uva`avaju}i ~ak ni o~igledne, rastu}e potrebe
Vermahta za vojnicima, polako izbijala adute
vojnoj logici, i zatvaraju}i do tada postoje}e
rupe u zakonu, u~inila da je ovim vojnicima
postalo prakti~no nemogu}e da izbegnu sudbinu miliona drugih `rtava Tre}eg rajha.
Zasnovana na vrlo {irokom i temeljnom
istra`ivanju arhivskih i sekundarnih izvora,
kao i opse`nim intervjuima sa vi{e od 400
mi{linga i njihovih ro|aka, Rigova studija je iz
jednog sasvim drugog ugla ukazala na
ekstremnu, pogre{nu, ne~asnu, izopa~enu i
tragi~nu bit Hitlerove vladavine.
prisiljen da se dublje pozabavi tim pitanjem.
Me|utim, proces ispitivanja, klasifikovanja
i eliminacije je bio veoma ote`an nedoslednom
primenom nacisti~kog zakona. Pravljeni su
brojni izuzeci da bi se, na primer, vojniku
dozvolilo da zadr`i ~in koji je imao, da bi se
"Polujevrejin"
pukovnik Valter H.
Holender, odlikovan sa
Ritterkreuz, Nema~kim
zlatnim krstom, i
Hitlerovim
Deutschblütigkeitserklä
rung. (Vojna odlikovanja:
Ritterkreuz, Nema~ki
zlatni krst, EKI, EKII,
i Zna~kom za borbu
prsa u prsa)
"Polujevrejin"
general
Johanes
Cukertort
odlikovan
Hitlerovim
Deutschblütigk
eitserklärung
Ovu fotografiju
“polujevrejina”,
Vernera Goldberga
koji je bio plav i
plavook iskoristile
su nacisti~ke
propagandne novine
za svoju naslovnu
stranu sa
natpisom”Idealan
nema~ki vojnik”
Jevrejski
PREGLED
23
AV/ELUL 5770.
"Polujevrejin" i
feldmar{al Erhard
Milh (levo) sa
generalom
Volframom von
Rihthofenom.
Hitler je Milha
proglasio
arijevcem.
Odlikovan je
Vite{kim krstom
za izvr{avanje
du`nosti tokom
kampanje
u Norve{koj,
1940. godine
VESTI IZ SVETA
Iranci ignorisali
Buhenvald
Susret sa Hitlerom,
1937 godine:
General Gothard
Hajnrici, o`enjen
“polujevrejkom”
Rekli su o knjizi i autoru
“Autor, podstaknut ose}anjem li~ne misije, u svojim istra`ivanjima je obuhvatio
mnogo raznovrsnih izvora podataka, preko obavljenih intervjua, pomnog ispitivanja podataka iz li~nih dosijea, ~ak i prou~avanja banalnih dokumenata koje istori~ari
u svojim istra`ivanjima ne konsultuju. Time je otvorio do sada neistra`eno i donekle zbunjuju}e poglavlje istorije Holokausta. Opseg i stepen njegovih nalaza iznenadio je i nau~nike koji se bave Holokaustom.
(“Njujork tajms”)
- Otkri}e da su neki Nemci jevrejske krvi, iako upoznati sa tim kakav je bio i {ta
je predstavljao nacisti~ki re`im, slu`ili Hitlera kao jednoobrazni deo njegove vojne
sile, predstavljao je dubok {ok. Ovo otkri}e iznena|uje i profesionalne istori~are
koji prou~avaju period Nacizma
(D`on Kegan, autor knjiga “Lice Bitke” i “Drugi svetski rat”)
- Iznena|uju}a i sasvim neo~ekivana Rigova studija ubedljivo pokazuje nivo fleksibilnosti nema~ke politike prema mi{linzima, stepen i obim Hitlerovog uklju~ivanja
u ovo pitanje, i, najva`nije, da nisu svi koji su slu`ili u nema~koj vojsci bili antisemitski orijentisani, premda je njihovo slu`enje potpomagalo proces ubijanja
(Majkl Berenbaum, autor knjiga “Svet mora da zna” i “Istorija Holokausta”)
- Duboko me je dojmilo Rigovo sveobuhvatno poznavanje ove teme i zaklju~ci
koje je izveo iz svog istra`ivanja. ^vrsto verujem da }e njegovo temeljno
prou~avanje na temu kako su tretirani nema~ki vojnici jevrejskog porekla u
Vermahtu dovesti do novih uvida u nema~ku vojnu istoriju od 30-ih godina 20. veka
pa nadalje."
(Helmut [mit, biv{i kancelar Nema~ke)
- Zna~ajno nau~no delo koje otkriva ~udne obrte i preokrete nacisti~ke rasne politike prema ljudima u Vermahtu koji su imali delom jevrejsko poreklo i naj~e{}e
nosili najvi{e ~inove u vojsci. Rig je obelodanio li~ne pri~e i privatne arhive za koje
doslovce niko nije znao da postoje. Njegova knjiga predstavlja}e va`an doprinos
istoriji Nema~ke”
(D`onatan Stajnberg sa Univerziteta u Pensilvaniji, autor knjiga Sve ili
ni{ta, i Sile osovine i Holokaust 1941-1943)
"Polujevrejin"
komandant
Pol A{er, prvi
oficir admiral
Lutjena na
bojnom brodu
Bizmark. A{er
je odlikovan
Hitlerovim
Deutschblütigk
eitserklärung.
(Vojna
odlikovanja:
EKI, EKII,
i Krst drugog
reda za ratnu
slu`bu)
"^etvrtJevrejin"
admiral
Bernhard
Rog nosi
Ritterkreuz;
odlikovan je
Hitelrovim
Deutschblütigk
eitserklärung.
(Vojna
odlikovanja:
Hrastov list za
Vite{ki krst,
samurajski
ma~ od
japanskog
cara, EKI,
and EKII.)
NEMA^KA - Iranska delegacija iz
[iraza, grada pobratima sa Vajmarom,
uznemirila je svoje doma}ine u
Nema~koj kada je odbila da poseti
Buhenvald. Ovaj koncentracioni logor u
kojem su nacisti ubili na desetine hiljada politi~kih zatvorenika i pripadnika
nacionalnih manjina nalazi se blizu
grada Vajmara. Gradona~elnik Vajmara,
Stefan Volf osudio je odluku gostiju iz
Irana rekav{i kako mu je neshvatljivo da
prijatelji grada Vajmara svesno ignori{u
patnju koju su prouzrokovali nacisti~ki
logori smrti. Lokalne novine su izvestile
da je gradsko ve}e odbilo da se sastane
sa delegacijom iz Irana zbog otkazane
posete Buhenvaldu.
Berlin je regularno protestovao protiv iranskog predsednika Mahmuda
Ahmadined`ada zbog njegovog negiranja Holokausta i pozivanja da se
dr`ava Izrael izbri{e sa karte sveta.
Negiranje nacisti~kog genocida predstavlja krivi~ni prekr{aj u Nema~koj.
Demonstracija
Palestinaca u Bejrutu
LIBAN - Nekoliko hiljada palestinskih i libanskih civilnih aktivista okupilo se nedavno u centru Bejruta, zahtevaju}i vi{e prava za Palestince. U Libanu
`ivi oko 425.000 hiljada Palestinaca u
bednim, prljavim i prenaseljenim
izbegli~kim kampovima.Na desetine
autobusa prevozilo je demonstrante koji
su dolazili iz izbegli~kih kampova {irom
zemlje, od Tira, grada na jugu Libana,
pa sve do Tripolija na severu.
- Kao Palestinci u Libanu, mi
nemamo nikakva prava. Samo `elimo da
`ivimo dostojanstveno”, rekla je Imtital
Abu Samra, dvadesetdevetogodi{nja
Palestinka koja `ivi u izbegli~kom
kampu Bedavi u severnom Libanu.
Agencija UN, koja brine o palestinskim izbeglicama u Libanu, ima registrovanih oko 425.000 Palestinaca.
Ve}ina `ivi u 12 izbegli~kih kampova
{irom zemlje u uslovima koje su UN
opisale kao u`asne.
Zahtev da Palestinci dobiju ve}a prava
izazvao je zabrinutost i strah libanskih
politi~ara koji se pla{e da bi ve}a prava
ubrzala njihovu “naturalizaciju”, {to bi
moglo poremetiti ionako vrlo delikatnu
demografsku ravnote`u u Libanu, jer su
ve}ina Palestinaca sunitski muslimani.
- Liban je isuvi{e dugo marginalizovao palestinske izbeglice. Libanski parlament treba da iskoristi ovu priliku i
okrene novu stranicu kojom }e okon~ati
njihovu diskriminaciju - rekao je Nadim
Huri, direktor Hjuman Rajts Vo~a u
Bejrutu.
24
jul/avgust 2010.
TV SERIJA RTS O
ANTISEMITIZMU
Za{to
sinagoge
~uva
policija?
Redakcija za nauku i obrazovanje
Kulturno
obrazovnog
programa
Televizije Beograd priprema seriju
emisija o antisemitizmu u Srbiji i na
prostorima biv{e Jugoslavije. Do sada
su za potrebe serije snimljeni intervjui
sa brojnim ~lanovima jevrejske zajednice Srbije i okru`enja.
- Na{, da tako ka`em, op{ti cilj je da
gledaocima pru`imo {to vi{e saznanja o
fenomenu antisemitizma u svetu, njegovoj istoriji, sada{njem trenutku i perspektivama – ka`e urednik serija Nenad
Milo{evi}. – Antisemitizam je u porastu u
Srbiji, ali pouzdanog odgovora zbog ~ega
je tako – nema. Da li su ga izazvali ratovi
u okru`enju? Uticaji koji dolazi izvan
granica, svetske promene, zao{travanje
izraelsko-arapskog sukoba? Pauperizacija masa u tranzicionim zemljama?
Zaista je te{ko odgovoriti na to pitanje,
ali jedno je sigurno: nisu uvek policajci u
Srbiji stajali na kapijama sinagoga ili
jevrejskih centara ili op{tina.
Kao poseban cilj TV serije o antisemitizmu Milo{evi} pominje {irenje
demokratske kulture i duha tolerancije u
multikulturnom
dru{tvu
i
me|u
gra|anima Srbije i razgradnja predrasuda
i stereotipa: „teorija zavere“, „mi i
Evropa“, „na{a posebnost“ itd.
- Li~no me je oduvek fascinirao taj
monstruozni zlo~in koji se dogodio
tokom Drugog svetskog rata i uprkos
mnogim obja{njenjima koje sam sa
razli~itih strana ~uo ostao mi je nejasan.
Kako su autori serije ulazili u problematiku antisemitizma tako je i snimljeni materijal po~eo da se gomila.
Primera radi, samo intervjua snimljeno je
preko 50 sati. To sada stvara problem
kako seriju prirediti. Prvobitno je bilo
zami{ljeno da serija bude emitovana u
devet nastavaka od po 45 minuta koji bi
bili prikazivani jednom mese~no, jer se
mogu uraditi tako da svaki od njih bude
pri~a za sebe.
- Trebalo je da serija ide u okviru
Obrazovnog programa, ali tra`i}u da mi,
zbog va`nosti teme, daju ve~ernji termin
zbog ve}e gledanosti... vide}emo {ta }e
biti – ka`e Milo{evi} dodaju}i da bi voleo
da seriju vidi {to vi{e ljudi u nadi da }e
mu po}i za rukom da ih pokrene na
razmi{ljanje, ne samo o Jevrejima nego i
o sebi.
Jevrejski
PREGLED
REAGOVANJA
Spoticanja, ali
tranzicijske E
Za po~injeni zlo~in ne postoji kolektivna
krivica, ali postoji kolektivna sramota
U broju ~etiri „Jevrejskog pregleda“ (april 2010.) ~itamo na str. 2/3
uredni~ki sjajno kontrapostirane tekstove dr Teodora Kova~a i Stefana
Barta, in`enjera iz Erlangena, poreklom podunavskog [vabe. Obe strane
iznose svoje argumente, {to je danas
vrlo moderno, jer u 21. veku izgleda
kao da niko nije potpuno u pravu, ili
su svi pomalo u pravu, gotovo da se ne
zna ko je po~inio zlo~in, a `rtve su
bile: pomalo svi…
Ali u masovnom klanju toga nema
niti je bilo, jer jedna strana kolje, a
drugu kolju, tre}i – uglavnom malobrojni – stoje po strani i gledaju, ali
svakako navijaju za jednu od strana.
Zato, da bi se stvari ipak razjasnile,
prila`em ovoj polemici jo{ dva primera,
koji }e pomo}i u zaklju~ivanju. I ne o
tome ko je bio manje, a ko vi{e prav ili
kriv pre 70 godina, nije ovo o pro{losti
(pa ona je, ipak, svima odve} poznata,
zar ne?!), nego o sada{njosti. A
sada{njost je most za budu}nost – kakav
bude most, takva }e nam biti i
budu}nost, zajedni~ka. Ali prije svega,
da budem jasna: niko nije odgovoran za
~ine svojih predaka, svojih o~eva. Ne
postoji kolektivna krivnja, ali stvarno
postoji kolektivna sramota, a mnogi bi
imali ~ega da se srame. Stid je neugodan
ose}aj, poku{avamo ga izbe}i, iako je
on put u katarzu, a tek nakon nje
mo`emo dalje bez mr`nje. Umesto toga
stalno i sve ~e{}e se suo~avamo sa
situacijama „stvaranja iluzije“ - kako je
sjajno napisao Dr Kova~ - o druk~ijoj
istorijskoj stvarnosti od one koja se
stvarno desila. ^esto se ta iluzija gradi
na delimi~noj istini, a upori{te je u
nekim doga|ajima koji nisu odredili
istorijske tokove – tako sve to izgleda
uverljivije.
Rade}i ve} dve decenije moj svakodnevni posao u knji`nici @idovske op}ine
Zagreb, sre}em mnoge i razne
slu~ajeve, pa sam do sada mogla stvoriti
i neku omanju ali vrlo karakteristi~nu
bazu podataka o {irokoj pojavi
„izmotancije“ kada je u pitanju se}anje
na `rtve i ~uvanje uspomena. ^ak meritorno tvrdim da se u mnogim sredinama,
prije svega tranzicijske Evrope, u
poslednje vreme sti~e politi~ki i drugi
profit od deportacija i istrebljenja
Jevreja u Holokaustu. Istorija se na tim
mestima ne samo doteruje, ona se mestimice bri{e i preska~e, a mestimice se
nagla{avaju ~injenice koje su ili istorijski manje va`ne ili su ~ak bile posledica
zlo~ina~kog delovanja upravo predaka
onih koji danas, kao kolektiv i kao
pojedinci, profitiraju od toga. Neki od
tih pojedinaca koji to ~ine su svojevrsni
sramotni „dvorski“ Jevreji (u na{im krajevima i „dvorski Srbi“), jer to
pokreta~ima projekata daje duboku, premda la`nu, legalnost.
Dakle, evo samo dva novija primera,
jedan iz Litve i jedan iz Hrvatske.
Koliko mi je poznato upravo traje u
[ta su mladi nau~ili o Jasenovcu
Jevrejski
PREGLED
VESTI IZ SVETA
{irom
vrope
Be~u putuju}a izlo`ba kojom Republika
Litva {irom Evrope predstavlja sinagoge
u Holokaustu uni{tene litvanske jevrejske zajednice (koja je bila tako brojna i
toliko zna~ajna da je u jevrejskom svetu
bila poznata kao „severni Jerusalim“).
Sjajno, re}i }ete. I bilo bi, kada se u tekstu izlo`be - koji nagla{ava „dobra stara
vremena“ u kojima je uop{te bilo
mogu}e da jedna jevrejska zajednica
toliko poraste - ne bi izri~ito prikrivao
(kao da nije ni postojalo) zlo~in
uni{tenja te zajednice, koji su u tako
velikom postotku po~inili sami
doma}ini da Nemci nisu ni{ta drugo
morali nego samo da nadziru. U tekstu
se ka`e samo da je zajednica u Drugom
svetskom ratu „zbrisana“ (ne ka`e se ko
ju je „zbrisao„ - ne spominju se
Litvanci, pa ~ak ni Nemci, zbrisani su
samo „onako“…). I zatim, novi patriotizam jo{ i profitira na zlo~inu nad jevrejskom zajednicom: izlo`ba isti~e da su
„Sovjeti“ bili tako zli da nisu dopu{tali
obnovu tih sinagoga, pa dobri doma}ini
„o svom tro{ku“ - kako bi rekao na{
in`enjer iz Erlangena - sada Evropom
{ire reklamu o svojoj dobroti i plemenitosti i o tome kako ~uvaju sinagoge (bez
Jevreja – odli~na kombinacija). Drugi
primer je iz Hrvatske i nije nepoznat
~itateljima „Jevrejskog pregleda“ i srpskim Jevrejima, kao ni Jevrejima biv{e
Jugoslavije (a potrudila sam se da se to
sazna u jevrejskim i nejevrejskim krugovima i mnogo {ire). U Jasenovcu su
zlo~in po~inile usta{e, rasni zakoni
prema kojima su u Jasenovac i u druge
logore usta{e deportirali Jevreje, da bi ih
zatim ubijali na mnogo na~ina, doneseni
su u hrvatskom parlamentu. Odve} poznato. Ali ne}e biti poznato mladima,
koji u jasenova~kom muzeju, dr`avnoj
instituciji otvorenoj 2006. godine u~e o
pro{losti svoje zemlje. Jer uloga usta{a
se prikriva do granice da im se iskazuje
po{tovanje, a zlo~in etni~kog ~i{}enja se
potpuno utapa u nekom mra~nom
oblaku koji se, eto, u lo{im vremenima
bio nadvio nad sve podjednako i bez
reda. Nikakvi apeli da se stanje izmeni
ne poma`u. Bilo bi tu jo{, koga interesuje vi{e, molim da mi pi{e.
Ne, ne mislim da se narodi na ~ijem
25
AV/ELUL 5770.
U Krakovu
priznanja nejevrejima
Rame uz rame sa Hitlerom - uloga usta{a se
prikriva do granice da im se iskazuje po{tovanje
podru~ju i ~esto uz ~iju suradnju je
po~injen Holokaust moraju doveka posipati pepelom izvinjavaju}i se. Ali moraju upoznati iskren ose}aj `aljenja, prije
nego krenemo dalje. A to uklju~uje i da –
kada se pi{e o tim danima – neizbe`no
primeti{ da je uz porodi~nu „idilu“ trajao
i Holokaust, pred samim tvojim vratima.
Toga ~esto jo{ nema, pa ni – protivno
op{tem mi{ljenju – ni kod Nemaca, a
nekmoli kod malih evropskih tranzicijskih naroda. Prema dva simptoma
mo`ete odmah dijagnosticirati da neko
„stvara iluziju“, la`nu istorijsku sliku: iz
„polure~enica“ odnosno pre{u}ivanja
krupnih ~injenica, i iz izostanka empatije za „zbrisane“ Jevreje. Onaj koji gradi
iluziju, uvek }e vam ne{to objasniti o
(~esto stvarno) nevinim `rtvama o kojima govori, ali ne}e pokazati `aljenje za
`rtve Holokausta, koji se – me|utim naj~e{}e doga|ao pred samim vratima
njegovog
idili~nog
detinjskog
porodi~nog doma. Ukaza}e vam na zle
Sovjete (litvanska dr`avna izlo`ba),
zatim - neistinito - na Vermaht kao
jedinog po~initelja i na zle Ruse (oboje
g. Bart), koji su ~esto stvarno bili takvi,
ali bez njih bi verovatno Nemci
(Vermaht i ostali) zajedno sa svojim
suradnicima iz mnogih danas tranzicijskih zemalja, Jevreje u Holokaustu
uspeli „zbrisati“ do kraja. I ovako smo
ostatak ostatka.
Autor: Julija Ko{,
bibliotekarka iz Zagreba,
poreklom bosanska Jevrejka,
koja je mogla biti ro|ena jer
su joj u Holokaustu ubili
sve osim majke i oca
POLJSKA – Tokom godi{njeg festivala jevrejske kulture u Krakovu, odato
je priznanje Poljacima - nejevrejima
zbog za{tite i o~uvanja jevrejske kulturne ba{tine u Poljskoj.
Od kada je pre 13 godina ustanovljeno, ovo priznanje je dobilo vi{e od
160 Poljaka.
Festival jevrejske kulture koji se
odr`ava u julu svake druge godine obuhvata koncerte, izlo`be, predavanja,
radionice i grupna putovanja. Osnovala
su ga 1988. godine dva Poljaka - nejevrejina s ciljem da o~uvaju se}anje na jevrejsku kulturu koja je uni{tena u Poljskoj
tokom Holokausta, ali i da poka`u da
Jevreji i jevrejska kultura i dalje `ive u
celom svetu. Zahvaljuju}i ovom festivalu
jevrejski kvart u Krakovu postao je poznata turisti~ka destinacija.
Baljezganje
pijanog komi~ara
AUSTRALIJA - Dejvid Fejn,
novozelandski komi~ar, izvinio se zbog
toga {to je prilikom nastupa u Oklendu,
juna ove godine, pravio antisemitske
{ale. Dejvid je upitao publiku:
“Da li biste ispekli osobu bolesnu od
side? Bi, zato {to su oni potro{ni, ba{
kao i Jevreji. Znate, Hitler je bio u
pravu.”
- Zaista mi je veoma `ao zbog uvreda
koje sam izgovorio. To su bile glupe re~i
glupog ~oveka rekao je izvinjavaju}i se
Fejn australijskim “Vestima 3” dodaju}i
da je bio pijan. - Nisam imao kontrolu
nad sobom u trenutku kada sam to
rekao. Kad razmislim za{to sam to
rekao pretpostavljam da sam mislio na
ono {to mi u krugovima komi~ara zovemo “neprijatnim (uvredljivim) humorom” kao ne~emu {to se suprotstavlja
svemu {to je ozbiljno.
Stefan
Gudman
predsednik
Jevrejskog saveta Novog Zelanda osudio je ovu izjavu kao “vrlo antisemitsku” ali je dodao kako ne veruje da je
Fejn antisemita.
26
jul/avgust 2010.
VESTI IZ SVETA
Preminula
Daniele di Kastro
ITALIJA - Ugledna istori~arka
Daniele di Kastro, direktorka jevrejskog
muzeja u Rimu, nedavno je preminula.
Ro|ena u ve~nom gradu 1958. godine,
Dikastro je sredinom 2000. godine,
obnovila muzej Jevrejske zajednice
Rima i pretvorila ga u vode}u kulturnu
instituciju grada.
Sau~e{}e povodom njene smrti
uputili su politi~ki ~elnici i ugledni kulturni radnici grada Rima.
- Bila je osoba velike duhovne
dobrote, duboko ukorenjena u jevrejsku
kulturu i sposobna da vodi autenti~an i
otvoren dijalog sa celim gradom - rekao
je gradona~elnik Rima, \ani Alemano.
Jevrejski
PREGLED
ME\UKLUPSKI SUSRET OMLADINACA U NOVOM SADU
Recept za
najbolja se}anja
Fe{ta za
nezaborav –
omladinci
Glavni rabin Holandije
pozvao na edukaciju
o Holokaustu
HOLANDIJA - Glavni rabin
Holandije, Benjamin Jakobs, prokomentarisao je nameru holandske policije da se bori protiv antisemitizma tako
{to }e u jevrejsku sredinu ubaciti
preru{ene agente rekav{i da }e to biti
jalov posao ukoliko ne bude propra}en
boljim obrazovanjem holandske javnosti o Holokaustu.
- Glavni problem sa antisemitizmom je nedostatak obrazovanja.
Danas ima mnogo {kola koje jednostavno preska~u lekcije o Drugom svetskom ratu i Holokaustu zato {to mnogi
profesori i direktori strahuju od negativnih reakcija u~enika koji su poreklom muslimani - rekao je Benjamin
Jakobs. - Me|utim, najlak{e je okriviti
muslimansku zajednicu, ali ja sam
li~no do`iveo da mladi Holan|ani koji
nisu muslimani vi~u na mene dok prolazim ulicom – dodao je on.
Omladinska sekcija novosadske
Jevrejske op{tine organizovala je u
prostorijama JONS-a u subotu 19.
juna, uz svesrdnu pomo} predsednika
Omladine JOB-a Danijela Bogunovi}a
i ostalih omladinaca iz Beograda, mini
me|uklupski susret koji }e svi u~esnici
pamtiti po odli~nom muzi~kom nastupu i zanimljivom predavanju, ali i po
raznovrsnim i prijatnim koktelima i
dru`enju koje je usledilo posle formalnog dela okupljanja.
Iako je samo sat pre po~etka programa
pravi jesenji pljusak prekrio grad, omladinci nisu zakazali, nego su uprkos ru`nom
vremenu sjajno raspolo`eni stigli na
dru`enje. Kao i uvek, pohvale se moraju
poslati na ra~un Beogra|ana koji broj~ano
uvek predstavljaju sjajnu bazu za ovakve
skupove. Ukupno je bilo oko 50 ljudi.
Pre predavanja prvog sekretara
Ambasade Izraela u Beogradu Jaira
Fromera, u`ivalo se u najpoznatijim
izraelskim pesmama muzi~ke grupe
darovitih omladinaca iz glavnog grada \ur|e Makrevski, Pauline Man~i}, Ma{e
Babi} i Slobodana Kona.
Potom se moglo ~uti vi|enje Jaira
Fromera o odnosima Izraela sa susedima
i svetom, s posebnim osvrtom na incident
na turskim brodovima koji su poku{ali da
probiju pomorsku blokadu. Dragog gosta
nisu pokolebala ni pitanja koja su bila
naizgled jednostavna po svom karakteru,
jer su, ipak, zahtevala odgovore koji
predstavljaju sr` savremenih relacija
Izraela sa ostatkom sveta.
Iz ugla aktuelnog Svetskog prvenstva
u fudbalu, sigurno bi se moglo re}i da
svaki doga|aj ima dva poluvremena. Ali,
dru`enje ne bi bilo pravo da mladi nisu
bili spremni i za tre}e poluvreme obojeno
raznobojnim i egzoti~nim, ali pre svega
ukusnim koktelima za koje zasluge nosi
Dejan \eri}. Kako je vreme odmicalo u
klubu se broj omladinaca uve}avao, a
me|u prisutnima se moglo se ~uti da je
ve}ina prijavljenja za letnje seminare.
Dok jedni ve} pakuju kofere, izgleda da,
ipak, ima i onih koji su neodlu~ni.
Vremena je sve manje, ali mesta jo{ ima
pa nije kasno da se zainteresovani
priklju~e!
Sitni, mladala~ki sati, do~ekani su na
iznena|uju}e dobroj svirci u popularnoj
novosadskoj Ulici Laze Tele~kog u klubu
«2 an|ela» i nema sumnje da su oni koji
nisu do{li, pokolebani bilo kojim razlogom, propustili ve~e za pam}enje .
Pozitivni utisci o ovom susretu rezultat
su odli~ne saradnje beogradske i
novosadske omladine u organizaciji i
koordinaciji sa jedne i podr{ke svih
u~esnika sa druge strane. Nema razloga
da dobri odnosi stagniraju, tako da }e
omladinci Srbije u budu}nosti osmisliti
jo{ ovakvih i sli~nih okupljanja.
Do slede}eg susreta pozdravlja vas
grupa autora ovog izve{taja: Simonida
Vu~enov, Boris Ta{evski i Igor Ujhazi.
Jevrejski
PREGLED
AV/ELUL 5770.
27
ME\UNARODNI DAN DETETA
Ko se boji
ki{e jo{!
Pi{e: Mina Pa{ajli}
Pre pet godina omladina Jevrejske op{tine Beograd do{la
je na ideju da obele`i Me|unarodni dan deteta. Tim
povodom organizovana je manifestacija „Deca Deci“, koja
se tradicionalno, ve} pet godina, odr`ava prvog dana juna.
Cilj manifestacije je promovisanje multietni~kog dru{tva,
pomaganje deci sa posebnim potrebama, otvaranje
Jevrejske zajednice ka spoljnom svetu i stvaranje dobrih
odnosa, kao i borba protiv anitsemitizma. @elja je, tako|e,
da se razvije tolerancija me|u nacionalnim manjinama u
Srbiji, da se one upoznaju i sara|uju kroz kulturne sadr`aje
sa posebnim akcentom na decu.
De{avanje po tradiciji po~inje u prepodnevnim
~asovima u dvori{tu sinagoge, odakle deca kre}u
u razgledanje grada, a zatim se nastavlja na
Trgu Republike. Na`alost, ove godine
vreme nije poslu`ilo. Ki{a je padala ceo
dan, tako da je centar zbivanja bila
zgrada sinagoge.
Svi u~esnici prvo su obi{li sinagogu uz kratko obja{njenje i pri~u o
njoj. Nakon obilaska deca podeljena u
grupe prikazala su u sali ko{er restorana {ta su pripremila za
manifestaciju. Sve prisutne pozdravio je predsednik Jevrejske
op{tine Beograd Jovan Elazar, a zatim i predsednica op{tine
Stari Grad Mirjana Bo`idarevi}.
U~esnici su do{li iz raznih krajeva Srbije. Iz Subotice gost je
bio Ma|arski kulturni centar „Nepkor“, iz [ida KUD „Jednota“
i KUD „\ura Ki{“, iz Obrenovca Udru`enje roma rumunskog
porekla „14. oktobar“, iz Novog Pazara O.[. „Stefan Nemanja“
i Folklorni ansambl „Sand`ak“, iz Zrenjanina De~iji hor vrti}a
„Vila“ i „Crvenkapa“, kao i ~lan Jevrejske op{tine Zrenjanin
David Prugini}, iz Beograda omladinci Jevrejske op{tine
Beograd Iva Rajevi} i Nikola Veli~kovi}.
U popodnevnom programu deca su mogla da se dru`e
sa maskotama iz „Kra{a“ ili da se oprobaju u
pravljenju raznih oblika od papira na
origami radionici. A onda je usledilo
iznena|enje – ma|ioni~ari. Njihovi
trikovi izazvali su odu{evljenje.
Na kraju, kao i svake godine,
svako dete dobilo je poklon, kao
zahvalnicu {to je bilo deo proslave
Me|unarodnog dana deteta.
28
Jevrejski
jul/avgust 2010.
VESTI IZ SVETA
Protest zbog odlaganja
smrtne kazne
JEMEN – Jevreji Jemena zahtevaju
prestanak
odlaganja
pogubljenja
Jemenca koji je optu`en na smrt zato {to
je ubio Jevrejina.
Oko 20 Jemenaca je nedavno
protestovalo ispred ministarstva pravde
u glavnom gradu Sani.
Apelacioni sud je juna 2009. godine
osudio tridesetdevetogodi{njeg Abdela
Aziza Jahia al Abdija na smrt streljanjem, zbog ubistva Ma{e Jai{a Naharija u
decembru 2008. godine, kada je `rtvi
rekao da jemenski Jevreji treba da budu
ubijeni ili da konvertiraju. Presudu jo{
mora da potvrdi Vrhovni sud Jemena.
U Jemenu je ostalo jo{ oko 400
Jevreja. Naharijeva deca su se nakon
o~evog ubistva preselila u Izrael.
Njegovi roditelji, `ena, bra}a i sestre i
dalje `ive u Jemenu.
Negiranja globalnog
zagrevanje je kao
negiranje Holokausta
VELIKA BRITANIJA - Izra`avanje
neverice u vezi globalnog zagrevanja
nalikuje negiranju Holokausta, izjavio
je peva~ Pol Makartni britanskim novinama “San”.
- Na`alost, potrebne su katastrofe
kao {to je ova da bi se ljudima ne{to
pokazalo…neki ljudi naprosto ne veruju
u klimatsko zagrevanje, isto kao {to ima
onih koji ne veruju da se Holokaust
dogodio. ^injenice, me|utim pokazuju
da se ne{to de{ava i mi moramo biti
svesni toga ako `elimo da na{a deca
naslede pristojan svet, a ne no}nu moru
od planete Zemlje – rekao je, osvr}u}i
se na prolivanje nafte u Meksi~kom
zalivu biv{i ~lan “Bitlsa”.
PREGLED
JEVREJI DANAS
Knedle iste supe razli~ite
Antisemitima smo svi isti, ali svetsko jevrejstvo je
riznica etni~kih posebnosti
Priredila: Jelena Kalderon
Uobi~ajenu predstavu o Jevrejima
~ini slika porodice za stolom kako jede
supu sa maca knedlama za Pesah,
mu{karci sa crnim {e{irima, bubes i
zejdis (bake i deke) koji govore jidi{. U
stvarnosti, me|utim, ovaj opis odgovara samo preovla|uju}oj jevrejskoj
etni~koj grupi u Evropi i Americi,
A{kenazima.
^injenica je da zajedni~ka istorija,
obredi, zakoni i moralne vrednosti ujedinjuju me|unarodnu jevrejsku zajednicu.
Istovremeno, raznorodni kulturni uticaji u
rasejanju ostavili su osobene pe~ate
lokalnim jevrejskim zajednicama, ~ine}i
ih me|usobno razli~itim. Danas se jevrejske etni~ke grupe mogu podeliti na
A{kenaze, Sefarde i Mizrahi ili orijentalne Jevreje.
Striktno govore}i, A{kenazi su Jevreji
iz Nema~ke, me|utim pojam se {ire
odnosi na Jevreje srednje i isto~ne
Evrope. Re~ je o onim na{im sunarodnicima koji su do{li u Evropu prate}i
trgova~ke puteve du` re~nih tokova u
osmom i devetom veku.
Najve}i deo A{kenaza preselio se u
Poljski komonvelt (dana{nja Poljska i
pribalti~ke zemlje), jer su njihovi vlastodr{ci rado do~ekivali Jevreje gledaju}i na
njih kao na ve{tu i obrazovanu radnu
snagu. Jevrejski `ivot se razvijao i na
severoistoku Evrope. Osnivanje je{iva u
Poljskoj, Rusiji i Litvaniji dovelo je do
uspona prou~avanja Talmuda i narastanja
hasidskog pokreta. U 18. veku, ra|anje
haskale (prosvetiteljskog pokreta me|u
Jevrejima) dovelo je do sekularizacije
jevrejskog `ivota, modernizacije institucija i stvaranja savremenih denominacija.
Iako su prvi Jevreji u Americi bili
Sefardi, danas su tamo najbrojniji
A{kenazi. S obzirom na to da su moderne
denominacije nastale u a{kenaskim
zajednicama Amerike, danas je ve}ina
obreda u tamo{njim sinagogama a{kenaska.
Istorijski dokumenti svedo~e o prisustvu brojne jevrejske populacije u
[paniji tokom prvih vekova nove ere.
Bez obzira na probleme sa kojima su
`iveli, jevrejski `ivot u [paniji je cvetao
do sedmog veka, ~ine}i, u istoriji poznato, ''Zlatno doba [panije''.
Tokom ovog perioda {panski Jevreji su
zauzeli visoke polo`aje u dr`avnom i
vojnom establi{mentu. Brojni Jevreji su
postali poznati pesnici, lekari, generali i
sl. Istovremeno, prou~avanje Talmuda i
Halahe dostiglo je najvi{i nivo.
Ladino je ujedinio Jevreje {irom
Iberijskog polostrva u svakodnevnom
`ivotu, obredima, i pesmama. Ovaj jezik,
koji je u osnovi imao hebrejski i srednjevekovni {panski, sa mnogo arapskih i
portugalskih re~i, imao je svoj kni`evni,
ali i kolokvijalni izraz koji je evoluirao
tokom nasaljavanja Sefarda u novim
zemljama.
Zlatno doba Sefarda zavr{ilo se konsolidacijom i ponovnim uspostavljanjem
hri{}anskog kraljevstva u [paniji i
Portugaliji. Godine 1492. kralj Ferdinand
i kraljica Izabela prognali su Jevreje iz
[panije, a ubrzo i iz Portugalije. Sefardi
su naselili Amsterdam, Severnu Afriku i
Bliski istok.
Neki su osnovali zajednice u Americi
ili su pre{li na hri{}anstvo, dok su u
tajnosti i dalje ispovedali svoju veru i
vodili jevrejski `ivot. Ovi Jevreji, na
{panskom su poznati kao “converses”, a
na hebrejskom “anusim”. U XXI veku,
jo{ ima ljudi u Evropi i Americi, koji
otkrivaju svoje jevrejske pretke.
Sefardi su svuda donosili svoje jedinstvene obi~aje, “minhagim”, jezik, umetnost i arhitekturu. Na sefardskim sinagogama uvek je bio primetan uticaj islama. On se ogledao u arhitekturi koja je
favorizovala geometriju, kaligrafiju i
Sefardska
sinagoga
u Pragu
Jevrejski
PREGLED
29
AV/ELUL 5770.
VESTI IZ SVETA
Izraelci napadnuti
u Berlinu
NEMA^KA - Portparol policije
Berlina saop{tio je “D`eruzalem postu” da
su dva Izraelca od 18 i 22 godine `estoko
napadnuta u disko klubu u Berlinu, zbog
svoje nacionalnosti. Ovo je nagnalo policiju da izda saop{tenje u kojem je napad
okarakterisan kao “antisemitski”. Prema
izve{taju policije za napad je odgovoran
Palestinac. On je upitao starijeg mladi}a
koje je nacionalnosti i napad je usledio
nakon {to je ~uo da je Izraelac.
Vizel radi na
osloba|anju tajkuna
Porodica ortodoksnih
Jevreja, A{kenaza
Mizrahi
Jevreji
cvetne dekorativne motive.
Do drugog svetskog rata, danas veoma
retko, pesme na ladinu predstavljale su
porodi~nu tradiciju za subotnjom trpezom. Ladino, na`alost, nestaje iz svakodnevne upotrebe.
Iako ih me{aju sa Sefardima, Mizrahi
imaju razli~ito nasle|e. Mizrahi Jevreji,
na hebrejskom orijentalni ili isto~ni,
imaju bliskoisto~no proeklo. Njihove
najstarije zajednice poti~u iz kasnog
anti~kog perioda. Najstarije i najve}e
Mizrahi zajednice poti~u iz Vavilona,
Persije i Jemena.
Danas, najev}i broj Mizrahi Jevreja
`ivi u Izraelu i SAD. Odr`avaju tesne
veze sa Jevrejima istog porekla, iako nisu
ujedinjeni istim jezikom. Nije ~ak neuobi~ajeno videti specifi~no persijske ili
buharske sinagoge u njihovim zajednicama.
Jedinstvena Mizrahi kultura postala je
deo izraelskog meinstrima poslednjih
decenija. Jemenska muzika osvojila je
pop scenu sa Ofrom Hazom, koja je kombinovala tradicionalne instrumente, ritam
i liriku, s modernim muzi~kim tendencijama. Jemenski majstori kova~i, prave
obredne predmete koje koriste svi Jevreji,
ali i ~aroban srebrni nakit, popularan i
izvan granica Izraela. Mizrahi restorani
su postali omiljena mesta susreta i
dru`enja u Izraelu.
Porodica sefardskih jevreja iz Soluna
dvadesetih godina pro{log veka
Bez obzira na ova kretanja, jevrejske
etni~ke barijere su i dalje jake. U Izraelu,
A{kenazi i dalje dominiraju na vode}im
polo`ajima u javnim institucijama.
Sefardi i Mizrahi su neproporcionalno
malo zastupljeni u vladi, iako danas ~ine
polovinu populacije.
Jevreji razli~itog porekla ~esto dele
svoje tradicije, tako da etiopski Jevreji
poha|aju hasidske je{ive, a Sefardi slu`e
maca knedle za Pesah. Brojne jevrejske
zajednice, kao i jevrejske porodice danas
su izme{ane i upra`njavaju obi~aje
razli~itog porekla. Ovo je karakteristi~no
za Jevreje u rasejanju, dok je u Izraelu
podela na etni~ke grupe i dalje zna~ajna,
pa danas postoje ogromne ekonomske
razlike me|u njima. Da bi se borile protiv
toga, izraelske politi~ke partije se ~esto
formiraju po etni~koj pripadnosti, [as
(sefardska), Agudat Izrael (a{kenaska) i
Atid ehad (etiopski Jevreji).
Jevreji danas na razli~ite na~ine ~uvaju
etni~ki identitet. Religiozni upra`njavaju
obrede svojih predaka i kod ku}e i u singogama. Drugi prou~avaju tradicionalni
jezik, jidi{, ladino ili farsi okupljaju}i se u
klubovima zasnovanim na njihovom
etni~kom nasle|u. U Severnoj Americi,
dodatne jevrejske {kole po~ele su da
uklju~uju jevrejsku etni~ku razli~itost u
svoje programe. Zapravo, ova razli~itost
postaje put koji trasira jevrejsku istoriju.
RUSIJA - Eli Vizel je pokrenuo globalnu kampanju za osloba|anje biv{eg
ruskog
naftnog
tajkuna
Mihaila
Kodorkovskog, kome se sudi zbog pronevere. Pred posetu ruskog predsednika
Dmitrija Medvedeva Americi, Vizel je
pozvao na ru~ak nekoliko desetina uglednih Amerikanaca da bi razgovarali o tome
kakav pritisak da izvr{e na ruske ~elnike
da bi oslobodili Kodorkovskog, koga
Vizel naziva politi~kim zatvorenikom.
- Svi mi verujemo da se radi o politi~kom slu~aju - rekao je nobelovac na
sastanku. - On nije zakonito osu|en.
Obama i Medvedev, navodno, nisu
razgovarali o slu~aju Kodorkovski
tokom njihovog susreta 24. juna.
Kodorkovski, biv{i direktor naftne
kompanije Jukos slu`i osmogodi{nju
zatvorsku kaznu zbog prevare i izbegavanja pla}anja poreza. Suo~en je sa jo{
22 godine zatvora zbog pronevere, ako
se doka`e da je od 15 milijardi dolara
profita koji je Jukos imao izme|u 1999.
i 2003. godine ukrao 9.6 milijardi
dolara, kao i 350 miliona tona nafte.
Elena Boner, istaknuta ruska
aktivistkinja za ljudska prava koja je
tako|e bila pozvana na sastanak ali nije
mogla da prisustvuje, objavila je
otvoreno pismo u~esnicima sastanka
rekav{i da je njihova inicijativa plemenita ali da ne treba da zaborave druge
politi~ke zatvorenike u Rusiji. Leonid
Nevzlin, biv{i partner Kodorkovskog,
koji je emigrirao u Izrael 2004. godine,
slo`io se sa Bonerovom, `enom preminulog disidenta i nobelovca Andreja
Saharova koja je izjavila da pa`nja u vezi
politi~kih zatvorenika u Rusiji ne treba da
bude usmerena samo na Kodorkovskog.
30
Jevrejski
jun 2010.
PREGLED
DOBROVOLJNI PRILOZI
PORODI^NE VESTI
LI^NE VESTI
NI[
Dipl. ecc. Zorica Adamovi}, k}i
Malkune i Zorana Adamovi}a iz
Ni{a, ven~ala se 8. maja 2010. u
Aleksandrovcu sa dipl. ecc. Mikicom
Marinkovi}em
BEOGRAD
Isidora Izrael, posle okon~anih
poslediplomskih studija sa
prose~nom ocenom 9,87 i objavljenih
{est stru~nih radova iz oblasti
ekonomije u doma}im i inostranim
stru~nim ~asopisima, odbranila je na
Ekonomskom fakultetu u Beogradu
magistarsku tezu: “Kreiranje
klastera malih i srednjih preduze}a u
funkciji razvoja privrede Srbije”
Za Jevrejsko groblje –
Hevra kadi{a
200 CHF- Hana i Diana Musafija, iz
Berna u [vajcarskoj, nekada `iteljke
Sarajeva, povodom 18 godina od smrti
supruga i oca prof. dr Binka Musafije
(ispravka iz pro{log broja)
50 evra – Irena Jelena Markovi}, u
pomen cimerkama iz Jevrejskog studentskog doma Beograd Rifki Gaon,
Juditi [algo i Simhi Kabiljo
50 evra - Ina i Mosko Katan i Nina
Eskenazi, u se}anje na mamu Ru`icu
Katan
2000 din. - Rukula Bencion, u znak
se}anja na Jakova Benciona
ZAHVALNOST
Hevra kadi{a zahvaljuje porodici M.
H. Pinkasa na prilogu od 400 evra za
odr`avanje Jevrejskog groblja u
Beogradu. Posebno `elimo da
naglasimo da je prilog dat povodom
gubitka Luci Bebe Petrovi} i se}anja
na nju.
Za Socijalnu slu`bu
200 USD – Tirca Ginzberg, }erka
Tamara i sin Igor, sa porodicama,
povodom 20 godina od smrti mu`a, oca
i dede, dr Ervina Ginzberga
100 evra - Dragan Krsti}, povodom
{estogodi{njice smrti Irene Krsti}
100 evra – Irena Jelena Markovi},
povodom druge godine od smrti voljenog supruga prim. dr Velimira
Markovi}a iz Br~kog
3000 din. - Lepa Andrejevi}
Za Fond za lekove
1.000 dinara – Estera Bajer
Za jevrejski
istorijski muzej
2.000 dinara - Lenka Bararon,
Sidnej (Australija), u znak se}anja na
Samuila Bararona preminulog u Izraelu
NOVI SAD
Za Socijalni fond
2.500 din. - @arko Polak
2.500 din. - prof. dr Zoran Kova~evi}
ZRENJANIN
Za „Korak napred”
10.000 din - N.N.davalac
Za Hor „Bra}a Baruh“ Za de~iji klub
150 evra – Irena Jelena Markovi},
povodom druge godine od smrti dragog
supruga prim. dr. Velimira Markovi}a iz
Br~kog
Za Hram
50 evra – Irena Jelena Markovi}, u
pomen roditeljima Aronu i Finki Altarac
iz Jajca
50 evra – Ina i Mosko Katan i Nina
Eskenazi, u se}anje na mamu Ru`icu
Katan
Za “Jevrejski pregled”
100 evra – Nikola Hamburg iz
Njujorka (SAD), u znak se}anja na
majku Gizelu Gros i sestru Margitu
Kereni stradale u Au{vic – Bergen
Belzenu
50 Evra - Jelena Markovi}, Br~ko,
Republika Srpska, BiH
30 USD - Josef Gotfrid, Vest Palm
Bi~, SAD
Za rad omladine
50 evra - Zlatko Finci sa porodicom,
Vankuver, Kanada, u znak se}anja na
pokojnu majku Olgu Ivezi}-Finci iz
Sarajeva
Ne zaboravite!!!
10 evra - Ivan Milovan~ev
1.000 din. - Borislav Nuhanovi}
Za rad op{tine
50 evra – dr med.Vladimir
Bikadorov, Berlin, Nema~ka
UMRLI
NI[
Prof. \or|e Bo{an, ro|en 1926.
godine u Senti, preminuo 28. maja
2010.
BEOGRAD
Dr Zoran Kalderon, ro|. 1973.
godine, preminuo 28. maja 2010.
Sahranjen na Be`anijskom groblju u
Beogradu
Ljiljana Amodaj Gen~i}, ro|.
1942. godine, preminula 30. maja 2010.
Sahranjena na Jevrejskom groblju u
Beogradu
Silvija Zaharija, ro|. 1936. godine,
preminula 19. juna 2010.
^ega nema u Jevrejskom pregledu ima na sajtu SJOS www.savezscg.org
Jevrejski
PREGLED
LAG BAOMER
AV/ELUL 5770.
31
Pomalo nostalgi~an izlet
U nedelju, 20. juna, sa malim zaka{njenjem,
proslavljen je praznik Lag Ba Omer na Adi
Ciganliji, koji se tradicionalno slavi u prirodi.
Iako ovoga puta omladina nije organizovala
proslavu, zbog toga {to je slavlje ve} bilo odr`ano
u okviru prorodi~nog seminara u Kladovu 30. aprila ove godine, u organizaciji omladinaca, rukovodstvo Jevrejske op{tine Beograd je veoma uspe{no
obavilo ovaj, ne tako jednostavan, zadatak.
Posebno su se u tome istakli Nela, Silvana, Lea, Eli
i Igor.
I pored lo{ih vremenskih prilika, u restoranu
BG-Ada okupilo se oko 150 ~lanova zajednice, ne
samo iz Beograda, nego i iz Subotice, Novog Sada,
Zrenjanina, Ni{a i Osijeka, i u najboljem
raspolo`enju, uz bogat program i poslu`enje,
proslavilo ovaj praznik.
Meni je bio raznovrstan: glavno poslu`enje je
pripremilo osoblje restorana, a na {vedskom stolu
~ekalo je iznena|enje za prazni~ki ru~ak: jagnje}a
~orba i pe~enje - kulinarska poslastica ve{tih
kuvara ko{er kuhinje.
Program je bio izuzetno lepo osmi{ljen i namenjen ne samo odraslima nego i najmla|ima, koji su
posebno u`ivali na ovom izletu.
Ma|ioni~ar Dejan Piksi je zaista odu{evio sve, a
posebno decu, svojim ma{tovitim trikovima.
Nikola Sala}anin je, zatim, prate}i se na gitari,
otpevao niz dobro poznatih Izraelskih i Sefadskih
pesama. Usledila je tombola uz zgoditke, a potom
je Brane Popovi} ispri~ao na neprevazi|eno
{armantni na~in nekoliko veoma duhovitih jevrejskih viceva i anegdota, {to je doprinelo jo{ boljem
raspolo`enju gostiju.
I jo{ da ka`emo da je na Lag baomeru bio prodajni bazar. Izlo`ene su rukotvorine gostiju iz JO
Zrenjanin, Regine Milanov kao i bra~nog para
Ivane i Dejana Josi}a, a iz JO Beograd, svoj nakit
je izlozila Sne`ana Gaon.
Sve u svemu, bio je to zabavan, nezaboravan i
pomalo nostalgi~an izlet uz ponovljene susrete
dragih prijatelja iz drugih op{tina.
Mirjam Salom
TISKOVINA
IMPRIMEE
Exp. Savez jevrejskih op{tina Srbije,11000
Beograd, Kralja Petra 71a
POB 30
SRBIJA / SERBIA
Izdava~: Savez jevrejskih op{tina Srbije, Kralja Petra 71-a, POB 30, tel: 011/26 24 359, 26 21 837; Fax: 011/26 26 674,
e-mail: [email protected]; Izla`enje Jevrejskog pregleda poma`e Ministarstvo vera Srbije; CIP - Katalogizacija u publikaciji;
Narodna biblioteka Srbije, Beograd; ISSN 1452-130X = Bilten - Savez jevrejskih op{tina Srbije; COBISS.SR-ID 81280012; Glavni i odgovorni
urednik: Stanimir Sa{a Risti}; Tehni~ki urednik: Du{an Olui}; Svi potpisani ~lanci odra`avaju li~no mi{ljenje autora, koje se ne podudara uvek sa
mi{ljenjem redakcije. Rukopisi za naredni broj se primaju do 20. u mesecu; Redakcija zadr`ava pravo da prilagodi priloge; [tampa: COLORGRAFX -Beograd
Download

Tako se to radi