TISKOVINA
IMPRIMEE
Exp. Savez jevrejskih opština Srbije,
11000 Beograd, Kralja Petra 71a
POB 30
SRBIJA / SERBIA
Micva
Nadamo se da ste, kako je planirano i dogovoreno, uz ovaj broj „Jevrejskog pregleda“
dobili na poklon Jevrejski kalendar za 5771.
Ideja da to tako bude potekla je od predsednika Jevrejske opštine Subotica Tomislava Halbrora. A da ona, poput mnogih dobrih i plemenitih ideja ne ostane samo „sanak pusti“,
Tomika je zalegao i finansijski. Jevrejski kalendar koji je pred vama štampan je i poslat
o njegovom trošku. Savez jevrejskih opština
Srbije mu se na tome najtoplije zahvaljuje.
Izdava~: Savez jevrejskih opština Srbije, Kralja Petra 71-a, POB 30, tel: 011/26 24 359, 26 21 837; Fax: 011/26 26 674,
e-mail: [email protected]; Izla`enje Jevrejskog pregleda poma`e Ministarstvo vera Srbije; CIP – Katalogizacija u publikaciji;
Narodna biblioteka Srbije, Beograd; ISSN 1452-130X = Bilten – Savez jevrejskih opština Srbije; COBISS.SR-ID 81280012;
Glavni i odgovorni urednik: Stanimir Saša Risti}; Tehni~ki urednik: Dušan Olui};
Svi potpisani ~lanci odra`avaju li~no mišljenje autora, koje se ne podudara uvek sa mišljenjem redakcije.
Rukopisi za naredni broj se primaju do 20. u mesecu; Redakcija zadr`ava pravo da prilagodi priloge; Štampa: SPRINT d.o.o. – Beograd
ISSN 1821-1062
jevrejski
Godina XIX (LV)
Broj 9
l
l
Beograd
l septembar 2010. l ELUL 5770 / TI[RI 5771
[ana tova 5771!
VREMEPLOV
Sa puta
po Italiji:
SUDBINE
strana 20
Vrtlar
\or|o
kod FinciKontinijevih
strana 14
Miljenica
svirepe Ko je bio
Fredi Altaras
plavu[e
strana 10
Zemun i Zrenjanin:
Se}anje na stradale
u Holokaustu
strana 2
KULTURA:
strana 13
„Baruhovci“
pobrali aplauze
2
septembar 2010.
Jevrejski
Pregled
Se]anje
na zemunske
Jevreje stradale
u Holokaustu
Pred tridesetak ~lanova jevrejske zajednice Srbije, koji su se u nedeljno jutro 25. jula 2010. na Jevrejskom groblju u Zemunu okupili
pored spomenika, odr`ana je komemoracija zemunskim Jevrejima `rtvama fa{izma. Na skupu, koji je otvorio predsednik Jevrejske op{tine
Zemun Nenad Fogel, pro~itana su imena zemunskih Jevreja stradalih u
Holokaustu i polo`eni venci. U ime Saveza jevrejskih op{tina Srbije cve}e
su polo`ili Aleksandar Ne}ak, predsednik i Danijela Danon, generalni
sekretar.
www.savezscg.org
Jevrejski
ELUL 5770 / TI[RI 5771
Pregled
3
104. sednica IO SJOS
Preseljenje
Saveza na
~ekanju
Dana 25. jula 2010. odr`ana je 104.
sednica Izvr{nog odbora Saveza jevrejskih op{tina.
Na dnevnom redu su bili: razmatranje
preseljenja SJOS u Ulicu kneginje Ljubice
br. 46 (biv{a Zmaj Jovina) i {tampanje
Jevrejskog kalendara za 5771. godinu.
Posle du`e diskusije o preseljenju SJOS
ponu|ena su dva zaklju~ka:
Prvi, koji je predlo`ila Radmila Petrovi},
bio je da se o tom predlogu vi{e ne raspravlja. Taj zaklju~ak nije usvojen.
Drugi, koji je predlo`io Fedor Fi{l, bio je
da JOB sa~ini predlog sa analizom i o tome
upozna IO Saveza. Savez }e na taj predloganalizu (cena,uslovi i rokovi) staviti svoje
predloge, vi|enja i tuma~enja i izneti ih na
sednici IO Saveza. Taj predlog je usvojen.
Nakon toga, a u okviru druge ta~ke
dnevnog reda, predsednik SJOS Aleksandar
Ne}ak upoznao je ~lanove IO sa situacijom
u vezi {tampanja Jevrejskog kalendara za
5771. i razgovorima koje je tim povodom
imao sa rabinom Isakom Asielom.
Diskutovalo se o tri predloga:
- Da se {tampanje Jevrejskog kalendara
poveri Ivici E{kenaziju koji je to i do sada
Odustalo
se i od
raspisivanja
tendera za
{tampanje
Jevrejskog
kalendara
za 5771.
~inio, kao i osobi koja je do sada za njega
radila elektronsku pripremu Kalendara
-Tomislav Halbror, predsednik Jevrejske
op{tina Subotica, obavestio je ~lanove IO da je
voljan da plati {tampanje Kalendara za 5771.
godinu, pod uslovom da se predsednik Saveza
obave`e da }e svaki ~lan zajednice dobiti besplatan primerak. Nenad Fogel, predsednik
Jevrejske op{tine Zemun, prihvatio je da besplatno uradi elektronsku pripremu Kalendara
na osnovu pripremljenog materijala koji }e
predati rabin Isak Asiel.
-Da na snazi ostane ranije odluka IO
da mora biti raspisan tender za {tampanje
Jevrejskog kalendara.
Glasalo se o poslednjem predlogu i doneta je odluka da ne mora biti raspisan tender
za {tampanje Jevrejskog kalendara.
Sednici su, osim pomenutih, prisustvovali ~lanovi IO: Ana Frenkel, Robert Sabado{,
Du{an Zveki}, Stojan Kne`evi}, David
Montijas, Jovan Elazar, Vladimir Arseni}
i Eta Najfeld (po~asna ~lanica). Njima su
se, kao gosti, pridru`ili ~lanovi Ve}a JOB,
Aleksandar Gaon, Vera Luki}, Branko
Brandajs i Danijel Bogunovi} i predstavnik
zaposlenih Miroslav Grinvald.
Izlo`ba JIM u Zrenjaninu
Na inicijativu Ljiljane Popov, predsednice Jevrejske op{tine
Zrenjanin, direktor Narodnog muzeja u tom gradu Bo`dar Vorgi}
uputio je poziv Jevrejskom istorijskom muzeju da gostuje sa
izlo`bom „Savez jevrejskih op{tina 1919 – 2009... Od Kraljevine
SHS do Republike Srbije“, autorke Vojislave Radovanovi}, upravnice JIM. Ova izlo`ba je prvi put bila postavljena u Centru
za kulturu op{tine Stari Grad januara – februara 2010. Sve~ano
otvaranje u Narodnom muzeju u Zrenjaninu bilo je 2. septembra
2010, a izlo`ba }e trajati dve sedmice. Osim {iroke prezentacije
jedne tematske celine koja obuhvata arhivske i savremene snimke iz zbirki na{eg Muzeja, ovaj kulturni doga|aj obele`io je i
Evropski dan jevrejske kulture u gradu na Begeju proslavljen 5.
septembra.
Sa otvaranja izlo`be januara ove godine u Beogradu
Subotica zove
na Hinenu
Dana 19. septembra 2010.
godine na Pali}u, u toku
tradicionalnih Berbanskih
dana, Jevrejska op{tina
Subotica priredi}e, tako|e
tradicionalni, godi{nji susret Hinenu, sa bogatim programom za sve u~esnike. Od
10 do 12 ~asova je predvi|en
obilazak
manifestacije
Berbanski dani. Od 12 do
15 ~asova predvi|en je program “Hinenu” na Letnjoj
pozornici na Pali}u:
- pozdravna beseda rabina
Isaka Asiela
- omladinski program
- klezmer koncert sastava
“Sabbathsong” iz Budimpe{te
Od 15 ~asova ru~ak u
restoranu “Mala Gostiona”
na Pali}u Izlo`beni deo
Berbanskih dana, Letnja pozornica i “Mala Gostiona” se
nalaze u neposrednoj blizini
{etali{nog dela obale jezera
Pali}.
Participacije za ru~ak
nema, a pi}e, sem mineralne
vode, svako pla}a za sebe.
septembar 2010.
4
VELIKI PRAZNICI
JAMIM NORAIM
– STRA[NI DANI
RO[ A[ANA 5771
SREDA,
8. SEPTEMBAR 2010.
18:40 VE^ERNJA [email protected] ZA
RO[ A[ANA I DAN
19:30 SEDER RO[ A[ANA –
VE^ERA
^ETVRTAK,
9. SEPTEMBAR 2010.
08:15 JUTARNJA [email protected] ZA
RO[ A[ANA I DAN
18:30 POPODNEVNA [email protected]
ZA RO[ A[ANA I DAN
19:00 VE^ERNJA [email protected] ZA
RO[ A[ANA II DAN
PETAK,
10. SEPTEMBAR 2010.
08:15 JUTARNJA [email protected] ZA
RO[ A[ANA II DAN
18:40 POPODNEVNA [email protected]
ZA RO[ A[ANA II DAN
19:00 KABALAT [ABAT
SUBOTA,
11. SEPTEMBAR 2010.
09:00 JUTARNJA [email protected]
(Obrok pred post, prijave kod
g-|e Vesne Kova~evi})
18:30 VE^ERNJA [email protected] ZA
JOM KIPUR
SUBOTA,
18. SEPTEMBAR 2010.
08:00 JUTARNJA MOLITVA
ZA JOM KIPUR
10:50 MAZKIR
11:20 MUSAF
16:30 MINHA
18:00 NEILA
19:00 VE^ERNJA MOLITVA
ZA KRAJ JOM KIPURA
19:28 AVDALA
SUKOT
SREDA,
22. SEPTEMBAR 2010.
18:00 EREV SUKOT
18:45 SUKA
^ETVRTAK,
23. SEPTEMBAR 2010.
08:40 JUTARNJA MOLITVA
10:30 SUKA
[EMINI ACERET
SREDA,
29. SEPTEMBAR 2010.
18:00 VE^ERNJA MOLITVA
JOM KIPUR
PETAK,
17. SEPTEMBAR 2010.
16:45 MINHA
17:15 SEUDA MAFSEKET
^ETVRTAK,
30. SEPTEMBAR 2010.
08:30 JUTARNJA MOLITVA
18:00 EREV SIMHAT TORA
Holokaust
i njegovo zna~enje
Sredinom jula beogradski Zavod za ud`benike objavio je knjigu „Holokaust i njegovo zna~enje” izraelskih istori~ara Jisraela
Gutmana i Haima [ackera u prevodu Ane [omlo i Ele Krsti} sa
hebrejskog jezika.
“Ve} du`e vreme ose}a se potreba za ud`benikom o Holokaustu,
koji bi bio namenjen osnovcima vi{ih razreda, kao i srednjo{kolcima.
Stoga je prirodan izbor bio da se sa hebrejskog jezika prevede
ud`benik „Holokaust i njegovo zna~enje”, koji su napisali Jisrael
Gutman i Haim [ecker. Njegova vrednost ogleda se u ~injenici da
on mo`e poslu`iti kao priru~nik i studentima, kao uostalom i svakome ko `eli da stekne osnovno znanje o ovoj temi. Budu}i da je
u na{em obrazovnom sistemu Holokaustu posve}en jedan ~as, ova
knjiga bi}e od velike koristi i profesorima…
Onima koji su zainteresovani da pro{ire svoje znanje o ovoj temi
na kraju knjige dodat je spisak izdanja na srpskom jeziku koja se
neposredno ili posredno bave Holokaustom i istorijom jevrejskog
naroda”, pi{e Isak Asiel u predgovoru knjige.
www.savezscg.org
Jevrejski
Pregled
Ne]ak razgovarao sa Pajti]em
Kako pre`iveti
do restitucije
Zbog polo`aja jevrejske zajednice u Srbiji, kao i odnosa
aktuelne vlasti prema njoj, predsednik Saveza jevrejskih
op{tina Srbije Aleksandar Ne}ak planirao je tri sastanka u
nizu od kojih je prvi bio 2. jula 2010. sa ministrom za ljudska
i manjinska prava Svetozarom ^ipli}em, a drugi, pet dana
kasnije, u Novom Sadu, sa predsednikom Pokrajinske vlade
Bojanom Pajti}em. Naglasak u razgovorima bio je stavljen na
ekonomski polo`aj u kojem se nalazi jevrejska zajednica i, u
tom sklopu, probleme restitucije, odnosno povra}aja jevrejske
imovine. Tako|e, Ne}ak je sagovornike upoznao sa aktuelnim
problemima i pojavama antisemitizma.
Razgovor kod predsednika Pokrajinske vlade trajao je vi{e
od dva ~asa, a prisustvovali su mu osim pomenute dvojice, zamenik predsednika SJOS Robert Sabado{, javni pravobranilac
Pokrajine, pokrajinski i gradski ministri obrazovanja i jo{ jedan
broj zvani~nika. Na sastanku su razmotrena pitanja vezana za
pomenute teme. Zaklju~eno je da se Jevrejskoj op{tini Novi Sad,
osim sredstava koja je do sada primala, obezbede i dodatna na
ime zakupa Pedago{ke {kole u Novom Sadu koja koristi zgradu
koja je pre rata bila u vlasni{tvu jevrejske op{tine. Ne{to je komplikovanija situacija kada je u pitanju Baletska {kola koja, tako|e,
koristi zgradu koja bi trebalo da bude vra}ena Jevrejskoj op{tini
Novi Sad. [to se ti~e Jevrejske op{tine Subotica, s obzirom na to
da je ceo postupak sproveden u dogovoru sa direktorom {kole i
predstavnicima Grada odobreno je da se Jevrejskoj op{tini ispla}uje nadoknada za zakup zgrade u kojoj je nekada bila jevrejska bolnica, a sada je srednja ekonomska {kola. Tako|e je dogovoreno da
se {to pre pripremi predugovor sa lokalnim samoupravama kako
bi Direkcija za povra}aj imovine donela zvani~no re{enje da se ti
objekti vra}aju Jevrejskoj op{tini Novi Sad i Subotica.
- Zamolio sam gospodina Pajti}a da se za ostale jevrejske
op{tine na teritoriji Vojvodine, a to su Sombor, Zrenjanin, Kikinda
i Pan~evo, donese odluka Pokrajinske vlade da gradona~elnicima
tih mesta uputi zahtev da sa mnom obave razgovor – ka`e predsednik SJOS. - Naglasio sam da }u na te razgovore i}i sa predsednicima Jevrejskih op{tina. @elja nam je da se za svaku od njih
osigura da, od prihoda za kori{}enje bar po jedne nekretnine koja
je nekada bila u njihovom vlasni{tvu, dobija sredstva koja }e joj
olak{ati da mo`e normalno da `ivi i obavlja svoje aktivnosti.
Ukoliko je to neizvodljivo, onda da se na|e modus kako da se iz
bud`eta lokalne samouprave izdvajaju sredstava za rad jevrejske
op{tine do kona~nog povra}aja jevrejske imovine. Taj zahtev je
obrazlo`en jo{ u vreme kada je premijer bio Vojislav Ko{tunica i
ponavljan je sve do ovog sastanka.
U razgovorima sa Pajti}em dotaknuta je i tema podizanja
spomen krsta u Vr{cu. Predsednik Pokrajinske vlade izrazio je
veliko interesovanje za taj problem sa kojim nije bio upoznat, pa
je dogovoreno da mu Ne}ak dostavi celokupan materijal o tome.
Tako|e, bilo je re~i i o odnosu Dr`ave prema jevrejskoj zajednici
u svetlu moralnih obaveza koje je Srbija prihvatila potpisuju}i
Terezinsku deklaraciju. Predsednik Pokrajinske vlade je rekao
da on, bez obzira na Deklaraciju, kao ~ovek ima moralnu obavezu da se jevrejskoj zajednici, koja je u`asno propatila u Drugom
svetskom ratu, omogu}i opstanak i iza|e u susret u svakom
pogledu. [to se ti~e nekih vrlo ~udnih postupaka kakav je pismo ministarke finansija Dijane Dragutinovi} upu}eno direktoru
Direkcije za restituciju, bio je vrlo iznena|en, pa }e mu i ono biti
dostavljeno.
- O~ekujem da }u vrlo skoro biti primljen i kod predsednika Republike Srbije Borisa Tadi}a i da }e na tom sastanku biti
zaokru`ene pomenute teme – izrazio je nadu Aleksandar Ne}ak.
Jevrejski
ELUL 5770 / TI[RI 5771
Pregled
5
Komemoracija u Zrenjaninu
Begejom venci plove
Pi{e: Silvija Nuhanovi}
Istorija nas opominje da stravi~ni
doga|aji nisu samo deo na{ih no}nih
ko{mara, nego i tu`na i tragi~na istina koja se dogodila na sramotu celog
ljudskog roda.
Dana 18. avgusta 1941. banatski
Jevreji su prisilno prikupljeni i {lepovima niz reku odvedeni u logore smrti. Jevrejska op{tina Zrenjanin je istog
tog 18. avgusta 2010. organizovala
Komemoraciju povodom 69. godi{njice
deportacije. U 18 ~asova, sa Pe{a~kog
mosta, ba~eni su venci u reku Begej.
Uz prisustvo zamenika ambasadora
Izraela Ejala Naora, prvog ~oveka grada
Zrenjanina dr Milete Mihajlova, pred-
Ispravka
Betsi Lali} iz ^ikaga
je dala prilog od 100 USD
beogradskoj sinagogi „Sukat
{alom“ o ~emu smo vas iz-
sednika gradske skup{tine Aleksandra
Martona, potpredsednika SJOS Roberta
Sabado{a, delegata iz jevrejskih op{tina
Subotice, Novog Sada, Pan~eva i
Beograda, po~ela je ceremonija se}anja.
Posebnu pa`nju i po{tovanje izazivali
su pre`iveli Holokaust, koji su smogli snage da prizovu iz se}anja i verno
prepri~aju ove stravi~ne doga|aje.
Hor „Ha{ira“ iz Novog Sada ostavio
je muzi~ki pe~at izvode}i tri molitve.
Dramski umetnik Miljan Vukovi},
odabranim stihovima i prozom upotpunio je ovaj trenutak zaustavljenog
vremena.
Po zavr{etku Komemoracije, gosti
su pozvani da prisustvuju otvaranju izlo`be fotografija „Se}aju}i se
vestili. Me|utim, tom prilikom propustili smo da navedemo da je prilog dat u znak
se}anja na pokojnog Marka
Anafa. Zahvaljuju}i njenoj
donaciji, tri prozora, koja su
pro{losti, oblikujemo budu}nost“ u organizaciji Kulturnog centra Zrenjanina.
Uz mnogo ljubavi i pravog poznavanja
ove tematike, autori izlo`be, profesori
istorije Senka Jankov, Sa{a Radu{evi}
i Predrag Pavlov, polaznici kursa o
Holokaustu pri Muzeju Jad Va{em iz
Jerusalima, potvrdili su po ko zna koji
put da dobra fotografija govori vi{e od
hiljadu re~i.
Prijem za zvanice uprili~en je u
prostoru Pivnice, gde je prire|eno i prigodno osve`enje.
Komemoraciju
povodom
69.
godi{njice Deportacije banatskih Jevreja
podr`ali su Grad Zrenjanin i Pokrajinski
sekretarijat za propise, upravu i nacionalne zajednice Vlade AP Vojvodine.
ve} vi{e od 10 godina bila zatvorena, sada ponovo mogu
da se otvore. Betsi Lali},
dugogodi{njem prijatelju na{e
zajednice, i ovom prilikom se
zahvaljujemo na prilogu.
Foto: D`in Hilari
Zavr{eni radovi na A{kenaskom groblju
Posle vi{e od 30 godina gotovo potpune zapu{tenosti, A{kenasko groblje u
Beogradu do~ekalo je bolje dane. Korov je
o~i{}en, staze ure|ene…
- Radovi preduzeti za ure|enje groblja
ko{tali su 333 375 dinara i nikada ne bi bili
izvedeni da nismo imali podr{ku ~lanova
zajednice koji su prilozima i donacijama
za Hevra kadi{u - Jevrejsko groblje gotovo u potpunosti finansirali ovu akciju isti~e predsednik Komisije Hevra kadi{a
Miroslav Grinvald, dodaju}i da }e Hevra
kadi{a, kao i do sada brinuti o odr`avanju
oba groblja, ali da }e u tome biti uspe{na
samo uz pomo} i priloge ~lanova op{tine i
Groblje nekad i sad
prijatelja.
Grinvald poziva zainteresovane da
do|u u nedelju 3. oktobra, u 11 ~asova na
Sefardsko i A{kenasko groblje, uvere se
u kvalitet izvedenih radova i sa pijetetom
sete svojih najmilijih koju su tu sahranjeni.
Fotografije A{kenaskog groblja pre
i posle ure|enja mogu se videti na sajtu
JOB. Oni koji nemaju mogu}nost da vide
sajt JOB mogu dobiti CD sa slikama kod
M. Grinvalda.
O odr`avanju oba groblja i ubudu}e }e
brinuti Hevra kadi{a, ali }e ona to mo}i
samo uz pomo} i priloge ~lanova Op{tine.
septembar 2010.
6
Jevrejski
Pregled
Priop}enje za javnost
Margelovog instituta
Izvinjenja
Prema dojavi uznemirenih
gra|ana Margelov institut iz
Zagreba o{tro reagira i zgra`a
se nad objavljenom fotografijom
na Facebook profilu autora izvjesnog hrvatskog gra|anina pod
nadimkom Grof Ivan Bücky.
Prema fotografskom materijalu,
zlo~in {irenja rasne mr`nje po~injen
je u no}nim satima nepoznatog dana
ispred sjedi{ta vjerske ustanove @
idovske op}ine Osijek, gdje se vlasnik profila fotografirao s jo{ jednom
`enskom osobom u stavu mirno s
visoko uzdignutom pesnicom na
fa{isti~ko-usta{ki pozdrav uz fotoportret Adolfa Hitlera kojim je
prekrio lice nepoznate `enske osobe.
Tom fotografijom {to se ra~unalnim
putem distribuira preko Facebook
stranice, vrije|aju se i uznemiravaju
hrvatski gra|ani, dok se pripadnici
`idovske nacionalne manjine rasno
omalova`avaju, {to predstavlja te`i
prekr{aj rasne i druge diskriminacije iz Kaznenog zakona. Da je
po~initelj imao jasnu namjeru izazivanja rasne diskriminacije dokazuje i njegovo svjesno omalova`avanje
gra|ana `idovske nacionalne manjine, te
poricanje zlo~ina Holokausta (genocida)
i zlo~ina protiv ~ovje~nosti po~injenog
nad pripadnicima `idovskog naroda u
Hrvatskoj u periodu Drugog svjetskog
rata. Podno iste fotografije autor je kod
jednog korisnika Facebooka 14. kolovoza 2010. ostavio rasisti~ki komentar.
Citiramo: „moj dida je bio Usta{a, moj
dida je klao `idovsku djecu u \akovu i
bacao ih sa drugoga kata u zapre`na kola
i vozio na |ubrivo, i ti }e{ mog dida na-
zivati zlo~incom sme}e jedno, i ti }
e{ govoriti da on nije u pravu {to je
to radio i {to je mene u~io da su @idovi karcinom ~ovje~anstva? Tko
je izazvao sve gospodarske krize,
lokalne i svjetske ratove, gladi i
siroma{tvo? Tko je odgovoran za
ru{enje socijalizma i za pretvorbu
i privatizaciju, za plja~ke? Tko
potpla}uje korumpirane politi~are
i tko u svojim rukama dr`i strane
banke i naftne konzorcije? 99% tih
ljudi su `idovskog podrijekla! Tko
na koncu u Palestini vr{i nevi|eno
etni~ko ~i{}enje i otima~inu zemlje,
tko napada humanitarne konvoje,
tko falscifira doga|aje u WW2 i
gradi mit na tzv. holokaustu????“
Podsje}amo da je uo~i
Holokausta grad Osijek brojao
oko 3.000 @idova, da je u logoru Auschwitz stradalo njih oko
2.000, a da je velika gornjogradska sinagoga oplja~kana i zapaljena
1941. godine upravo na Hitlerov
ro|endan. @idovska op}ina Osijek
danas ima samo 150 ~lanova. S
obzirom na traumati~no iskustvo
`idovske zajednice u doba Holokausta
tra`imo da Dr`avno odvjetni{tvo i
MUP Republike Hrvatske hitno reagira
u skladu sa zakonima i po~initelje privede pravdi.
Alen Budaj, direktor v.r.
Izvinjenje predsednika Ne}aka
Po{tovani gospodine Lebl,
Iskreno se izvinjavam porodici Lebl {to je oma{kom,
u raspisu za slanje radova na 54. nagradni konkurs Saveza
jevrejskih op{tina Srbije, naveden dosada kori{}en
naziv konkursa, a ne novi koji glasi Konkurs @eni Lebl.
Izra`avam duboko `aljenje, spreman sam da snosim
posledice i prihvatam deo krivice {to je do ovog propusta do{lo.
@elim da Vas uverim da je izostavljanje ta~nog naziva konkursa neopravdan, ali nenameran propust. Ne
mogu da prihvatim da je postojala bilo kakva namera
niti da se taj propust uklapa u kako vi ka`ete “sramnu
kampanju”. To jednostavno nije ta~no po{tovani gospodine Lebl.
Samo istine radi podse}am Vas da sam ja predlo`io
www.savezscg.org
Izvr{nom odboru da nagradni konkurs Saveza jevrejskih
op{tina Srbije nosi ime @eni Lebl, kao i da sam posle
glasanja izrazio `aljenje {to moj predlog nije jednoglasno usvojen. To govori o mojim iskrenim, dobrim namerama.
Na prvoj slede}oj sednici, Izvr{ni odbor Saveza
razmotri}e sve zahteve iznete u Va{em pismu od 15.
jula 2010. godine i verujem da }e sve biti objavljeno
u prvom slede}em broju Jevrejskog pregleda, za to }u
se zalagati, a odluku donosi Izvr{ni odbor. Iskreno se
izvinjavam porodici Lebl {to je oma{kom, u raspisu za
slanje radova na 54. nagradni konkurs Saveza jevrejskih
op{tina Srbije, naveden dosada kori{}en naziv konkursa,
a ne novi koji glasi Konkurs @eni Lebl.
S po{tovanjem ,
Aleksandar Ne}ak, predsednik SJOS
Jevrejski
ELUL 5770 / TI[RI 5771
Pregled
7
ZANIMLJIVOSTI
Nezgodan polo`aj Izraela
Sje}ate li se Erica Hoffera?
On je bio mornar koji je postao filozof.
Pisao je ~lanke za novine i knjige. Eric
Hoffer je bio ameri~ki dru{tveni filozof
i ne`idov. Ro|en je 1902, a umro 1983.
Tijekom `ivota je napisao devet knjiga i dobio je “Prijedsedni~ku medalju
slobode”. Njegova prva knjiga ,”Pravi
vjernik” objavljena je 1951. godine i
smatra se literarnim klasikom.
Donosimo jednu od njegovih kolumni
iz 1968. godine. Mo`ete li vjerovati.
[email protected] su neobi~an narod: Ono {to je
drugim narodima dopu{teno, @idovima je
zabranjeno.
Drugi narodi protjeruju tisu}e
~ak i miljune ljudi i nitko ni ne
spominje problem izbeglica. Rusija
je to u~inila jednako kao i Poljska
i ^ehoslova~ka. Turska je izbacila miljun Grka, a Al`ir miljun
Francuza. Indonezija je protjerala
Bog zna koliko Kineza. Ali u slu~aju
Izraela Arapi su postali vje~ni izbeglice. Svi insistiraju da Izrael
mora da primi svakoga od njih natrag. Arnold Toynbee ovo raseljavanje Arapa naziva zlo~inom ve}
im od onoga koje su po~inili nacisti.
Kada su drugu narodi pobjednici na
bojnom polju, oni su ti koji diktiraju
uvjete mira. Ali kada pobjedi Izrael,
onda Izrael mora moliti za mir.
Svi od @idova o~ekuju da budu
jedini pravi kr{}ani na ovom svijetu. Drugi narodi nakon do`ivljenog
poraza pre`ivljavaju i oporave se,
ali ako Izrael bude pora`en, bit }e
uni{ten. Da je pro{log lipnja 1967.
Izvinjenje urednika
i administracije
Urednik “Jevrejskog pregleda” i administracija SJOS
izvinjavaju se Aleksandru
Leblu i porodici Lebl {to {to
je u pro{lom broju ove novine
prilikom objavljivanja teksta
54. nagradnog konkursa za radove sa jevrejskom tematikom
ispu{teno da se isti nazove imenom [email protected] Lebl“. Re~ je o nenamernoj gre{ci, u~injenoj po
inerciji, za koju }e, verujemo,
pomenuti i ~itaoci „Pregleda“
imati razumevanja.
Sa{a Risti}, glavni i
odgovorni urednik
Ovaj “bajat” novinski
~lanak, iza{ao pre 42
godine u “Los an|eles
tajmsu” iz pera Erika
Hofera, objavljujemo po
savetu na{eg ~itaoca i
povremenog saradnika
Juskija Baruhovi}a, jer,
kako on ka`e, nije izgubio
ni{ta na aktuelnosti
Krivi i kada se brane – protesti protiv jedne
od izraelskih vojnih intervencija
Naser pobijedio, izbrisao bi Izrael s karte
svijeta i nitko ne bi prstom maknuo da
spasi @idove.
Odanost niti jedne vlade, uklju~uju}i
i na{u (misli se na SAD) @idovima ne
vrijedi ni papira na kojem je zapisana.
Cijeli svijet je zgro`en kada ljudi umiru
u Vijetnamu ili kada su dvojica crnaca
smaknuta u Rodeziji. Ali kada je Hitler
ubijao @idove nitko se nije bunio.
[ve|ani, koji su sa SAD-om spremni
prekinuti diplomatske odnose zbog onoga {to ~inimo u Vijetnamu (pp. Hoffer
je dr`avljanin SAD) nisu ni glas pustili
kada je Hitler ubijao @idove. U to su vrijeme Hitleru slali najbolju `eljeznu
ruda~u i le`ajeve te servisirali vlakove koji su njegove trupe prevozili
u Norve{ku.
@idovi su sami na svijetu. Ako
Izrael pre`ivi, to }e biti samo zahvaljujucu `idovskim naporima i
`idovskim sredstvima. Ali u ovom
trenutku Izrael je na{ jedini pouzdan
i beskompromisni saveznik. Vi{e
se mo`emo osloniti na Izrael nego
{to se Izrael mo`e osloniti na nas.
I mo`emo samo zamisliti {to bi se
dogodilo pro{log ljeta 1967. da su
Arapi i njihovi ruski saveznici pobijedili u ratu. Tek tada shva}amo koliko je klju~an opstanak Izraela za
Ameriku i za Zapad op}enito.
Imam predosje}aj kojega se ne
mogu rijesiti: kako ide Izraelu, tako
}e i}i i nama. Nestane li Izrael, sve }
e nas sti}i Holokaust”.
Preuzeto iz “Ruah hada{a”,
Zagreb, priredila Dubravka Ple{e
Porodica Lebl prihvatila izvinjenje
Po{tovani gospodine Ne}ak,
Po{to smo od Vas 27. 07. 2010. primili pismeno izvinjenje sa tvrdnjom da
je izostavljanje ta~nog naziva konkursa
u poslednjem broju „Jevrejskog pregleda“ nenameran propust i po{to smo ranije primili usmeno izvinjenje od ostalih
uklju~enih u pripremu i objavljivane tog
konkursa, tako|e uz obrazlo`enje da je
propust bio slu~ajan, odlu~ili smo da izvinjenje prihvatimo, uz molbu da se pomenuto
obja{njenje i obrazlo`enje objavi u slede}em broju „Jevrejskog pregleda“.
Me|utim, ostajemo pri zahtevu porodice Lebl o poni{tenju odluke Izvr{nog
odbora Saveza jevrejskih op{tina Srbije o
nazivanju konkursa imenom @eni Lebl.
Razlog {to smo od po~etka bili protiv
toga bio je izbegavanje mogu}nosti da
bilo kada u budu}nosti neko dovede u
pitanje opravdanost te odluke. Na `alost,
upravo ono {to smo hteli izbe}i zapo~elo
je prakti~no odmah, {to nas je u~vrstilo u
uverenju da smo bili u pravu.
Ponavljamo predlog da se jedna od nagrada na konkursu nazove imenom @eni
Lebl i da porodica Lebl tu nagradu finansira. Nadamo se da }e Izvr{ni odbor SJOS
prihvatiti taj predlog.
S po{tovanjem,
Porodica Lebl
U Beogradu, 28. 07. 2010.
Jevrejski
septembar 2010.
8
Pregled
Novi megaprojekt Branka Lustiga
“Oluja” ide u Hol
Drugi pišu: „Globus”
Pi{e: Jelena Jindra
Nakon “Globusove” inicijative za snimanje prvog filma o Oluji, koja je izazvala silno zanimanje javnosti, poznati
producent Branko Lustig iznosi svoj prijedlog kako da se o trijumfalnoj vojnoj
operaciji Domovinskog rata snimi holivudski spektakl
Pro{lotjedni Globusov natje~aj za
prvi hrvatski igrani film o Oluji na koji se
odazvalo ~etrnaestero filmskih redatelja
razigrao je producentsku ma{tu Branka
Lustiga.
Na na{e pitanje koji bi od ponu|enih
prijedloga za scenarij na temu te velike
hrvatske vojne pobjede u Domovinskom
ratu on producirao, Lustig je, naime, rezolutno odgovorio: “Ni jedan!”
Dodu{e, odmah je priznao da je u svojoj producentskoj karijeri, ~iji su vrhunci ipak dva Oscara za najbolje filmove
“Schindlerova lista” i “Gladijator”,
imao “peh” da nikad nije imao priliku
raditi jeftin film. A hrvatski redatelji
svih generacija, navikli upravo na takve
opskurne uvijete, ma{tu ionako najvi{e
koriste u prilago|avanju svojih scenarija, pa tako i ovih o Oluji za Globus,
skromnim mogu}nostima hrvatske kinematografije.
Branko Lustig, koji je radio u
Hollywoodu, smatra, me|utim, da
hrvatski igrani film o Oluji bezuvjetno
mora biti ratni spektakl, epopeja kojom
}e se Hrvatska predstaviti svijetu, pogotovo filmskoj publici navikloj na ni{ta
manje od hollywoodskih produkcija, a
ne samo na{im kinogledateljima. Prema
tome, podrazumijeva se, ka`e Lustig,
da igrani film o Oluji koji bi financirala
hrvatska dr`ava, danas ne smije ko{tati
manje od 150 milijuna dolara!
“Ne mo`e se {tedjeti na hrvatskoj
povijesti!”, dodaje. A mi }emo pak nastaviti barem podatkom da je dr`ava cjelokupni bu`et za hrvatski dugometra`ni
igrani film, i to osam naslova, ove godine svela na 5,5 milijuna dolara.
“Mo`e se o Oluji napraviti mali, intiman art-film koji se doga|a u jednoj
sobi… no} je, ~uje se grmljavina topova
u pozadini, u prozorima se vidi odbljesak zapaljenih ku}a ili topovskih granata... Sve se to mo`e. Ali to nije to! Da
bismo mi prikazali cijeli taj doga|aj u
www.savezscg.org
Oduvani sa vekovnih ognji{ta - srpske izbeglice
svoj njegovoj veli~ini i va`nosti, moramo napraviti veliki film”, racionalno }
e Lustig s obzirom da on smatra da film
o Oluji mora biti iskaznica Republike
Hrvatske u svijetu koji jo{ i danas ne razumije tko je u Domovinskom ratu bio
na strani sila Dobra, a tko na onoj sila
Zla.
Pet desetlje}a odmaka. Povezuju}i
svoju producentsku ma{tu s golemim
iskustvom, Branko Lustig ima i plan
u kojem bi smjeru trebalo po~eti
razmi{ljati o Oluji na filmu. Taj plan
dijelom ostavlja i budu}im generacijama jer, ka`e, za takvu produkciju
treba pri~ekati jo{ nekoliko desetlje}a.
Kao prvo, neka pro|e barem 50 godina
od tog povijesnog doga|aja, a i neka
Ma{ta ~ini sva{ta – Branko Lustig
se dr`ava financijski stabilizira. U tom
procijepu izme|u ma{te i zbilje, Branko
Lustig nam je iznio svoj akcijski plan za
ratni spektakl “Oluja”.
“Po~eo bih tako {to bih oti{ao ravno
do Rohatinskog i tra`io klju~ od dr`avnog
trezora! Film o Oluji se ne smije ni
smi{ljati bez puno novca. Sljede}e bi
trebalo na dobrovoljnoj bazi anga`irati
dragovoljce Domovinskog rata jer se
samo uz njihovu pomo} mo`e napraviti
takav film. Kad su se snimali filmovi
‘Bitka na Neretvi’, ‘Sutjeska’ i ‘Kozara’
nije se pitalo za cijenu, pa se ni ne zna
koliko su ko{tali. Kod Mostara je postojao jedan vojni magazin iz kojeg smo
mi za te filmove uzimali njema~ke topove, tenkove, sve naoru`anje, a u tvornicama municije u Kranju i Kragujevcu su
nam besplatno izra|ivali na tone la`ne
municije. Danas je to nemogu}e, na{a
vojska i nema svoje trofejne muzeje, pa
bi trebalo oti}i u Rusiju i odande dovu}i
naoru`anje koje je u ratu uglavnom koristila srpska strana. To je golem posao!
Postoji, dodu{e, mogu}nost da radimo s vizualnim efektima, pa kompjuterski multipliciramo i tenkove i ljudstvo.
Kad smo snimali ‘Gladijatora’, mi smo
imali samo jedan bataljun Rimljana, a svi
ostali su bili kompjuterski napravljeni.
Tako je ra|eno i u ‘Troji’ i u ‘Aleksandru
Velikom’. A sve su to ratni filmovi koji
se od na{eg rata i na{e Oluje razlikuju
samo u vrsti oru`ja i u godini zbivanja”,
isti~e Lustig. “Zatim bismo morali, ako
snimamo film koji se doga|a u Kninu,
negdje sagraditi taj Knin kakav je bio
uo~i Oluje, pa i okolna sela. Ne mo`emo
za potrebe filma spaljivati pravi Knin, a
ako bismo koristili samo vizualne efekte,
osjetilo bi se da to nije stvarno. Ima jedan sjajni beogradski filmski scenograf
Miljen Kreka Kljakovi} koji je radio
Kusturi~in ‘Underground’ i ‘Arizona
Dream’, te ‘Delicatessen’ Jean Pierre
Jeuneta. Nedavno je u Luksemburgu za
jedan film sagradio Veneciju, i to tako
vjerno da ni stru~njaci nisu vjerovali da
film nije sniman u Veneciji. Njega bih
anga`irao da u okolici Zagreba, mo`da
najbolje oko Pionirskog grada, sagradi Knin. To je ogroman posao i same
pripreme za snimanjefilma o Oluji trajale bi barem dvije godine”, izla`e nam
svoj filmski plan Lustig pod egidom
Jevrejski
Pregled
ELUL 5770 / TI[RI 5771
A njega bi
savr{eno
odigrao
Goran
Vi{nji}
olivud
“ma{tanje je dopu{teno”!
Klju~nim za film o Oluji na ~emu bi
se, smatra Branko Lustig, ve} sada moglo po~eti raditi je filmski scenarij. To je
jedina autorska stavka koju bi on, ka`e
nam, povjerio iskusnim ameri~kim scenaristima. Prvo ime koje spominje je ono
Johna Logana, pedesetogodi{njaka koji
je napisao scenarije za “Zvjezdane staze:
Nemesis”, “Gladijatora”, “Posljednjeg
samuraja”, “Avijati~ara”.
“Scenaristu bi trebalo dati sve na{e
snimljene dokumentarne materijale,
a kad bih ja producirao film o Oluji,
svakako bih iskoristio snimke iz arhiva
Hrvatske televizije jer zauvijek pamtim neke kadrove, kao onaj u kojemu je
kamera odletjela i pala kad je snimatelj
pogo|en, a nastavila je snimati. To su
mo}ne scene!
U scenariju bi se trebalo i}i i na pojedince jer gledatelju mora srce zadrhtati
nad jednim junakom.
Najva`nije je da mi taj film radimo za
svijet, a ne za sebe, i da mi moramo svijetu kroz film objasniti {to se tu doga|alo
i kakvo je bilo stanje na terenu u vrijeme
kad je na{ glavni sto`er donio odluku da
se krene u vojnu akciju Oluja. Mi moramo
pokazati svijetu koja je ta SAO Krajina i
kakvi su ti ljudi koji su imali srca granatirati dje~je bolnice, moramo gledateljima
objasniti kako je do{lo do takve mr`nje
i do toga rata. Zato ja mislim da bi najbolje bilo napraviti televizijsku seriju o
Oluji jer u njoj bismo imali vremena sve
ispri~ati”, ka`e Lustig kojem su, naravno,
reference tv-serije “Vjetrovi rata” i “Rat
i sje}anja” o Drugom svjetskom ratu na
kojima je i sam radio.
Kada bi se skupio na hrpu novac od
svih tv-sapunica koje su se u posljednjih
9
desetak godina zaredale na na{im televizijama, ve} bi bilo novca za tv-seriju o
Oluji, dodaje Lustig.
Kao jedinog hrvatskog redatelja koji
ima osje}aj za golemo i iskustvo rada na
takvim temama izdvaja Veljka Bulaji}a.
Ali dok bi i re`iju filma, kao i scenarij,
mo`da i prepustio popularnim hollywoodskim rutinerima, gluma~ku podjelu
radio bi isklju~ivo u Zagrebu i Beogradu.
“Zaista mislim da u Hrvatskoj, ako ni{ta
drugo potrebno za film nemamo vrhunsko, imamo glumaca! Brad Pitt mi sigurno ne bi igrao u ‘Oluji’. Ivo Gregurevi}
bi danas bio genijalan kao predsjednik
Tu|man, a Goran Vi{nji} savr{en general
Gotovina. Vi{nji} je pravi herojski tip i
jo{ mi je i danas `ao {to je studio inzistirao da Orlando Bloom glumi glavnu
ulogu u ’Kraljevstvu nebeskom’ jer je
Vi{nji} bio na audiciji najbolji, upravo
fenomenalan.
U svakom slu~aju, beogradske
glumce koji su tako|er izvrsni anga`irao
bih da mi igraju srpsku stranu. A Rade
[erbed`ija obavezno bi imao ulogu u
mojoj Oluji… ako bi htio igrati.
Primjerice, mogla bi se napraviti jedna pri~a o glumcu koji je morao napustiti
zemlju i on bi igrao samog sebe. Ali, dok
nema scenarija, nema ni smisla raditi
gluma~ku podjelu. Mo`da politi~ke vo|e
uop}e nisu potrebne, mo`da ne}e biti
scena u glavnom sto`eru. U filmu o Oluji
bitno je prikazati borce, ljude kojima se
moglo ne{to dogoditi na terenu. General
Gotovina nije tijekom te operacije bio
u `ivotnoj opasnosti, a branitelji jesu.
Mnogi su i poginuli. Mi moramo prikazati u filmu da se cijeli hrvatski narod digao
protiv srpske okupacije i na{i branitelji,
obi~ni ljudi, moraju imati va`an segment
u scenariju filma. Ali, s obzirom na to da
jo{ ne znamo {to }e biti s Gotovinom, i
da nije pro{lo dovoljno vremena od Oluje
da bi se s punim po{tovanjem prema `rtvama do~arala ta hrvatska ratna pobjeda,
treba pri~ekati jo{ nekoliko godina. A
tada vi{e ne}e biti ni mene ni Bulaji}a”,
smije se Lustig.
No, neke smjernice za filmski spektakl na temu Oluje nastavlja iznositi.
Primjerice, Lustig smatra da, bude li se
i{lo na scenarij u kojemu }e bitni likovi biti Gotovina ili Tu|man ili Marti}
ili [u{ak, onda treba pokazati i njihovu
pro{lost.
“Strancima njihova imena ni{ta ne
predstavljaju. Oni moraju u filmu vidjeti Gotovinu dok se jo{ bori u Legiji
stranaca, Marti}a dok je bio milicioner,
[u{ka u Kanadi u pizzeriji. Oni nisu
strancima poznati likovi koje mo`emo
staviti u sredi{te pri~e. Zato mislim da bi,
zapravo, bilo bolje za film {to manje ih
prikazivati.
A kad ve} ma{tamo, ma{tajmo do
kraja.
Kad bi hrvatska dr`ava financirala izradu scenarija kojim bi bila zadovoljna,
a koji bi bio toliko dobar da se svidi ~elnicima Paramounta, Foxa ili Universala,
onda bismo ga mogli i njima prodati,
pa neka ti studiji produciraju na{ film o
Oluji.” Branko Lustig, kroz smijeh, na
kraju, s malom dozom ironije, komentira kako je premijerka Kosor pametno
u~inila {to je na sve~anoj obljetnici Oluje
pro{log tjedna obznanila da }e hrvatska
Vlada dati 2,5 milijuna kuna za spomenik Oluji u Kninu.
“Mislim da je to jako pametno jer je
mnogo jeftinije nego da se napravi filmski spomenik Oluji!”
10
septembar 2010.
Jevrejski
Pregled
VREMEPLOV: Fredi Altaras u “Rodinom pozori[tu”
Beograd ga je obo`
I svaki put kad bi se pojavio, Pu{a bi po`njeo aplauz na kome bi mu i
veliki glumci mogli da pozavide – pisala je „Politika“
Pozori{ni `ivot Beograda u godinama pred Drugi svetski rat
obogatilo je osnivanje Povla{}enog
pozori{ta za decu i omladinu “Roda”.
Inicijativu za stvaranje teatra kakvo
je bilo „Roda“, u kojem likove dece
igraju deca, dok su uloge odraslih
tuma~ili profesionalni glumci, dao je
~uveni pisac i komediograf Branislav
Nu{i}. Zahvaljuju}i nesebi~nom
zalaganju Gite Predi}-Nu{i} i Sofije
Vukadinovi}, koje su bile upravnice
pozori{ta i reditelji, kao i stalnim
saradnicima, Milivoju Predi}u, publicisti i dramskom piscu, @ivojinu
Vukadinovi}u, piscu, prevodiocu,
novinaru i jedno vreme uredniku lista “Politika”, Sta{i Belo`anskom, scenografu i slikaru, Danici @ivanovi},
koreografu i Ani Dorjan, muzi~kom
saradniku, mali “rodinci” su u toku
~etiri pozori{ne sezone odigrali preko
stotinu predstava.
Prva predstava, zakazana za 19. januar 1938. godine odlo`ena je zbog smrti
Branislava Nu{i}a. Ali ve} 23. januara
deca su se u Kolar~evom narodnom univerzitetu premijerno predstavila publici bogatim i raznovrsnim programom.
Uvodna ta~ka je bila “Pu{in dolazak na
svet”. Na svetla pozornice prvi je iza{ao
de~ak u sokolskoj uniformi kome je bila
dodeljena uloga konferansijea Pu{e.
Tog trenutka otpo~ela je glumacka
karijera dvanaestogodi{njeg Avrama
Fredija Altarasa. U nastavaku programa
sledila je izmi{ljena basna “Lekcija u
{umi”, potom ilustrovane pesme ^ika
Jove Zmaja, ~e{ke narodne igre, “Tri
praseta” Volta Diznija. Posebno vesela i zanimljiva bila je ta~ka “Rodina
po{ta” u kojoj su mali po{tari delili
poklone vr{njacima i pozivali na narednu predstavu stihovima: “Pozori{te
Rodino {alje svoje po{tare da na kraju predstave svu publiku pozdrave i
ujedno da pozovu na predstavu na{u
novu! Jer ba{ niko nije slep, vidi da je
program lep!” Nakon kra}e pauze program je nastavljen pri~om “Ve{tica”, pa
opet Zmajevom, kobajagi istorijskom
dramom, “Nesre}na Kafina”, dok je na
Naslovna strana programa prve predstave
samom kraju izvedena opereta “Miki
i Mini me|u igra~kama”. Kako pi{e
u programu, igra~ke su bile iz radnje
Isaka A. Nisima, koja se nalazila u Ulici
Kneginje Ljubice 18.
Narednog dana, 24. januara, u listu
“Politika” objavljen je ~lanak povodom
Fredi i Milivoj Predi}
Terasa Kolar~evog
narodnog univerziteta,
novembar 1940
premijere sa vi{e nego odli~nim kritikama, gde se, izme|u ostalog, ka`e: “Kroz
od{krinutu zavesu prvo se pojavio ogroman kljun jedne rode iz koga je, na veliko iznena|enje i radost de~iju, ispao
jedan mali sportista u fudbalskom dresu
s fudbalom u rukama ... I svaki put kad
bi se pojavio, Pu{a bi po`njeo aplauz
na kome bi mu i veliki glumci mogli da
pozavide”.
Fredijev talenat, zapa`en na samom
po~etku, bio je ulaznica za dobijanje
novih uloga. Nakon uloge konferansijea
zablistao je u komediji “Car ]ira”. Se}
aju}i se izvo|enja ovog komada, Zora
Vukadinovi}, tako|e ~lanica pozori{ne
trupe, u knjizi “Rodino pozori{te”
zabele`ila je: “U`ivala sam u probama,
ve`bala balet. Ipak, moram priznati
da sam u pozori{tu bila mnogo bolji
gledalac nego izvo|a~... Igrala sam,
obi~no, “narod” ili sam pevala u horu.
Tetka Gita, meka srca kao prema svakom detetu, sa`alila se na mene i nagovorila svoju koleginicu, a moju majku
(Sofiju Vukadinovi} prim. aut.) da mi
poveri ulogu Prvog pa`a u Caru ]iri.
Na probama je sve bilo dosta dobro, a
na predstavi – katastrofa! Da bi se razumelo za{to je do toga do{lo, treba re}
i da je naslovnu ulogu u tom komadu
igrao izvanredno talentovan de~ak
Jevrejski
Pregled
o`avao
Fredi Altaras. Bio je ro|eni komi~ar i
izazivao je gromoglasan smeh publike,
a ja sam se, na u`as tetka Gite koja je
posmatrala scenu iza kulisa, pridru`ila
u smehu gledaocima. Slu{aju}i i gledaju}i Fredija, prosto sam se previjala od
smeha nasred bine ...”
Na plakatu 14. predstave, odr`ane
aprila 1938. u Narodnom pozori{tu, pi{e
da je repriziran adaptirani komad Eriha
Kestnera “Emil i detektivi”, a glavnog
junaka Emila No`i}a, gimnazistu iz
Ni{a, igrao je Avram Altaras.
Iako povla{}eno, {to je zna~ilo da
je bilo izuzeto od pla}anja obaveznih
taksi, pozori{te nije bilo u mogu}nosti
da obezbedi sopstveni prostor. Zbog
toga su probe uglavnom odr`avane
u Umetni~kom paviljonu “Cvijeta
Zuzori}”, dok su za predstave iznajmljivane dvorane poput Kolar~evog narodnog univerziteta, Narodnog pozori{ta
na Vra~aru (sada Jugoslovensko dramsko pozori{te) i Narodnog pozori{ta. I
pored te{ko}a, pre svega finansijskih,
o ozbiljnosti i visokoj profesionalnosti
pozori{ta ne govori samo broj odigranih
predstava (prva sezona je zavr{ena u
aprilu 1938. sa odigranih 17 predstava),
nego i repertoar koji se uvek sastojao iz
vi{e ta~aka.
Nakon letnjeg odmora deca se od
jeseni ponovo okupljaju u pozori{tu.
Na repertoaru su i neke nove predstave.
U drugoj sezoni mali Fredi je dobio
ulogu Duleta u komediji “Rista sportista”. Autorka komada, koji se sastojao
od pet slika upotpunjenih pevanjem i
baletom, bila je Ljubinka Bobi}, prvakinja beogradskog Narodnog pozori{ta
i ~uvena @ivka iz Nu{i}eve komedije “Gospo|a ministarka”. Do`ivljaji
beogradskih de~aka koji u trci za fudbalskom loptom zapadaju u neprilike toliko
su postali poznati da su na{li svoje mesto
~ak i u sportskoj rubrici lista “Politika”,
a u “Politikinom zabavniku”, u obliku
stripa, izlazili su sve do po~etka Drugog
svetskog rata. Pozori{te je sa ovom komedijom gostovalo i u Skopskom narodnom pozori{tu.
Iste sezone veliku popularnost stekla je i predstava “La`ni carevi}”. U
adaptiranoj bajci Vilhelma Haufa, koja
ELUL 5770 / TI[RI 5771
11
Fredi
kao Omar
opisuje sudbinu malog kroja~a koji na
prevaru `eli da postane sultanov sin,
Fredi je tuma~io lik Omara. Na dan premijere ove predstave razbolela se glavna glumica, devoj~ica Milica Mar{i}
anin. Odlomak teksta iz ~asopisa “Sad
i nekad” najbolje ilustruje potpuno poverenje u veliki gluma~ki talenat Fredija,
jer je upravo on dobio zadatak da o
ovome pred predstavu obavesti publiku:
.... Odjednom na scenu dotr~i zaduvan jedan simpati~an debeljko. Obra}
a se jo{ u gornjem kaputu gospodinu
Mimi Predi}u:
-
[ta je ~ika Mima? Za{to ste me
zvali?
-
A, zdravo Fredi, ~uj! Brzo!
Milica ima vatru i le`i u krevetu pa ne
mo`e da do|e. Eto, brzo nau~i ovo napamet da to objavi{ publici.
-
- Ho}u, smesta.
Uzeo je iz Predi}eve ruke program
na pole|ini kojega je bio napisan tekst
te objave, i izgubio se me|u kulisama.
Odista nije pro{lo ni pet minuta, a
12
septembar 2010.
Jevrejski
Pregled
VREMEPLOV: Fredi Altaras u “Rodinom pozori[tu”
mali Fredi Altaras, konferansije ovog
pozori{ta, dolazi pred nas i zaista – te~e
kao voda.
-
Dakle, po~injemo, komanduje
gospodin Mima. Ajde ti, Fredi, pred zavesu i objavi tu tu`nu vest.
Mali Fredika je bez ikakve treme
iza{ao pred zavesu i posle burnog
aplauza, bez ijedne gre{ke izvr{io svoj
zadatak...
Aktivnosti pozori{ta postaju sve
brojnije. Marta 1939. na Kolarcu je
po~ela da radi “Rodina radio stanica”.
Ve} narednog meseca pozori{te gostuje u Pan~evu. Povod je bilo osnivanje
Rodinog pozori{ta u ovom gradu pod
nazivom “De~ija radost”. Ni humanitarni rad nije izostao. Organizovane su
priredbe u de~ijim bolnicama kako bi
se olak{ao boravak malim pacijentima i
pomoglo u njihovom {to br`em ozdravljenju.
Tre}a sezona pozori{ta po~ela je
1. oktobra 1939., ponovo sa nekoliko
premijera. Kao i prethodne godine u
predstavama vrlo ~esto u~estvuje go{}
a iz Zagreba, mala balerina Henica
Rozenrauh. Gotovo stalna praksa postaje i adaptacija stranih pozori{nih komada. List “Politika” redovno prati rad
“Rodinog pozori{ta” i objavljuje da }
e u novembru prvi put biti izveden komad “Kineska lutka”, koji je Lajonel
Darti napisao za [irli Templ. Glavna
uloga pripala je Renati Ulmanski.
Tako|e, pi{e da je pred samu predstavu
stalni konferansije Pu{a imao ozbiljnu
du`nost da govori o Kini i da tuma~i
slike iz savremene Kine koje su bile
prikazivane na filmskom platnu.
Iste godine odr`ana je premijera
i ~uvene de~ije pri~e “Pepeljuga”. @
ivojin Vukadinovi}, stalni saradnik
pozori{ta, preradio je komad napraviv{i
zanimljivu komediju u stihovima.
Fredi je tuma~io lik Tala, dvorske budale, koji se sveti Pepeljuginoj ma}
ehi i sestrama za sva zla koja su joj
u~inile. @. Vukadinovi} poznat je i kao
urednik de~ije biblioteke “Zlatna knjiga”. Ova antologijska edicija de~ije,
doma}e i strane knji`evnosti, od 1931.
godine {tampana je u {tampariji Gece
Kona, dok je karikaturista Vladimir @
edrinski knjige ukrasio brojnim ilustracijama. Svih dvadeset knjiga, koliko ih je izdato, ~uva se u Narodnoj
biblioteci Srbije.
Ne slute}i da }e ~etvrta biti i poslednja sezona Rodinog pozori{ta, deca
se, nakon nekoliko odigranih pred-
Fredi kao Puša
23. januar 1938.
stava u okviru Letnje pozornice na
Kalemegdanu, vra}aju dvoranama i
novim ulogama. Premijerno je izveden
komad “Smej se, Mikado”. U bajci sa
puno muzike i baleta Fredi je bio mandarin Vi - Pang.
Stota, komemorativna predstava, izvedena je 19. januara 1941. Povodom
trogodi{njice smrti Branislava Nu{i}a
premijerno je prikazan komad “Hajduci”.
Uloga @ike Dronje, de~aka iz Nu{i}eve
dru`ine iz detinjstva, koji je “bio sav
nekako rasklimatan i sve je na njemu
visilo”, igrao je Fredi. Od{tampana je
i bro{ura gde je na nekoliko strana dat
kratak istorijat “Rodinog pozori{ta”
od samog osnivanja. U odeljku Spisak
~lanova Rodinog pozori{ta koji su pro{li
kroz ovo pozori{te ranijih sezona nalazi
se ime Rebeke Altaras, Fredijeve sestre.
O njenom u~e{}u u pozori{tu nije ni{ta
sa~uvano.
Nekoliko meseci pred rat “Radio
Beograd” je svakog ~etvrtka u emisiji
“De~iji glas” , u programu u`ivo, emitovao predstave pozori{ta. Ubrzo se
prekidaju sve aktivnosti. Hitler izdaje
direktivu da se napadne Jugoslavija.
Bombardovanjem Beograda 6. aprila
1941. zemlja se na{la u ratu. U okupiranom gradu deca su se sastala samo
jo{ dva puta. Poslednja predstava,
“Pepeljuga”, odigrana je 5. oktobra iste
godine.
U se}anju Zore Vukadinovi} stoji: “
...ali Fredi Altaras nije ni u ovoj predstavi igrao Tala, dvorsku budalu. Sigurno
su ga Gita Predi} i Sofija Vukadinovi}
sklonile sa scene da ne bi de~aka, koji je
bio Jevrejin, doveli u opasnost. Njegovu
rolu izveo je, kao i u prethodnoj predstavi, Jova Bogdanovi}, ali, iako je on
bio izvrstan u mnogim ulogama, u ovoj
nije mogao da dostigne Fredija, ljubimca mnogih malih i velikih posetilaca
Rodinog pozori{ta”.
A evo {ta u se}anjima o poslednjoj predstavi ka`e Jovan Bogdanovi}:
“Se}am se, ali sa tugom, poslednje dve
predstave Rodinog pozori{ta, odr`ane
za vreme okupacije. Date su u Kolarcu
po~etkom jeseni 1941. Igrala se
Pepeljuga u kojoj sam do tada uvek imao
ulogu Dobo{ara. (Uzgred re~eno, za tu
rolu sam bio pohvaljen u “Politici”.)
Me|utim u ovim predstavama dobio
sam ulogu Tala, dvorske budale. Ovu
ulogu je ina~e igrao moj dobri drug
Fredi Altaras, koji je kao Tale uvek
izazivao buru smeha i bu~no odobravanje u gledali{tu. Fredi je bio jedan od
najpopularnijih Rodinih glumaca, ali je
na ovim predstavama iza scene gledao
kako se uzaludno trudim da ga, kao
Tale, dostignem. Njemu su tetka Sojka i
tetka Gita objasnile da je za njega bolje
da se privremeno skloni sa scene. Niko
od nas nije ni posmislio da }e Nemci
pogubiti na{eg dragog Fredija, njegovu
porodicu i mnoge pripadnike njegovog
jevrejskog kao i na{eg zajedni~kog srpskog naroda.”
Da je ovaj de~ak zaista bio izvrstan
glumac koji je blistao i u mnogim
drugim predstavma kao {to su opereta “Nosonja”, komad u ~etiri ~ina
“Migula}” ili u sceni po pesmi ^ika
Jove Zmaja “Nevin greh”, govori i deo
teksta novinarke “Novog sveta”, Julije
Lazarevi} objavljen novembra 1940.
U ~lanku stoji :”Za sobom Pu{a ima
oko osamdeset predstava. Sada mu je
~etrnaest godina i odli~an je u~enik...
Sasvim se sna{ao u pozori{noj atmosferi. On ima ve} pozori{nu rutinu i
svoj gluma~ki stav. Njegova, donekle
debelju{kasta pojava odli~no odgovara
ulogama koje igra”.
Avram Fredi Altaras poslednju predstavu posmatrao je iza kulisa. Verovao
je kao i svi njegovi drugovi da }e se
uskoro vratiti na scenu. Nade se nisu
ostvarile.
Uslovi za dalji rad pozori{ta bili su
da se u program unesu propagandne
pesme i tekstovi koji bi veli~ali Nedi}
evu Srbiju. Nakon ovakvog zahteva,
odlukom Gite Predi}–Nu{i} i Sofije
Vukadinovi},
“Rodino
pozori{te”
prestaje da radi.
Jevrejski
ELUL 5770 / TI[RI 5771
Pregled
13
KULTURA: IZ AKTIVNOSTI HORA BRA]A BARUH
„Baruhovci“ pobrali aplauze
XXIII internacionalne horske sve~anosti u Ni{u, 2010
Pripremila: Jelena Dimi}
I ove godine, Hor „Bra}a Baruh“ se
vratio u Beograd sa osvojenom nagradom na XXIII internacionalnim horskim
sve~anostima u Ni{u i posebnim priznanjem za negovanje srpsko-jevrejske horske
Stru~ni `iri
Stru~ni `iri 23. Internacionalnih
horskih sve~anosti, koje su se ove
godine odr`avale od 7. do 11. jula
na Ni{koj tvr|avi, bio je u sastavu:
V. Mihael [ek, predsednik AGEC-a,
(Belgija); Kurt Bikembergs, dirigent
(Nema~ka); Fim~o Muratovski,
dirigent
(Makedonija);
Nikos
Eftimijadis,
dirigent
(Gr~ka);
Darinka Mati} Marovi}, dirigent
(Srbija).
tradicije.
I pored ogromne konkurencije (preko 20
izvrsnih evropskih horova) ~lanovi Srpskojevrejskog peva~kog dru{tva su pridobili
simpatije `irija i pubilke, a aplauzi i ovacije
su odzvanjali Ni{kom tvr|avom 9. jula nakon ‘’Baruhovog’’ nastupa.
Me|u brojnim anasamblima koji
su u~estvovali na festivalu, bili su i horovi AKUD Ivo Lola Ribar i Belkanato
iz Beograda, hor Amaranth iz Belgije,
Akademski hor dr`avnog Univerziteta
Lomonosov iz Moskve, Madrigalski hor
Fakulteta muzi~ke umetnosti iz Beograda,
Me{oviti hor Vocalis iz Slovenije, zatim horovi iz Gr~ke, Bugarske, Ukrajne, Republike
Srpske...
Odmeravanje snaga sa ovakvim horskim anasamblima nije predstavljao nimalo
lak zadatak za dirigenta Stefana Zeki}a i
~lanove hora koji su jo{ jednom dokazali da
nimalo ne zaostaju za ansamblima svetskog
glasa.
Odmah nakon gromoglasnih pozdrava i
izlazska hora sa scene, usledio je i prvi poziv
za saradnju i razmenu horova sa dirigentom
Akademskog hora univerziteta Lomonosov
iz Moskve, M. Askerovim, {to je sa zadovoljstvom prihva}eno.
Posebna pohvala od strane ~lanova
`irija odnosila se na izbor programa Hora
„Bra}a Baruh“, a dirigent je dobio odli~ne
kritike i ostvario dobre profesionalne kontakte na seminarima profesora Mihaela
[ekea (Belgija), Urbana van A{a (Belgija)
i Mihaela Bluma (Nema~ka) na kojima je
diskutovano o muzici renesanse, flamanskoj
{koli i muzici nema~kog romantizma.
Zeki} na Radio
Beogradu
Dirigent Stefan Zeki} gostovao
je nedavno u pono}noj emisiji Prvog
programa Radio Beograda, gde je u
dvo~asovnom razgovoru izneo retrospektivu horskog uspeha u proteklom periodu, uz emitovanje snimaka
sa koncerata, nastupa, festivala, kao i
nedavno odr`anog odli~nog koncerta
„Bra}e Baruh“ na Kolarcu.
Studenica – Letnja
duhovna akademija
^ast da ove godine otvori Letnju duhovnu akademiju Muzi~ke omladine u
Manastiru Studenica (19 – 27 jul) - ~uveni seminar pravoslavne duhovne muzike - pripala je Horu „Bra}a Baruh“. Jo{ jednim izvrsnim koncertom u nizu,
Hor je odu{evio publiku, a snagu dobrih kritika koje su Baruhovci tom prilikom
pobrali od muzi~kih stru~njaka posebno je uve}alo to {to Hor ne insistira na
izgradnji specifi~nog tona kakav je u ovoj muzici potreban. Akademik Dimitrije
Stefanovi}, muzikolozi dr Sne`ana Nikolajevi} i Tatjana Popovi}, dirigenti Igor
Matjuhov (Belorusija), profesor na katedri za horsko dirigovanje Muzi~kog
fakulteta na Ruskom dr`avnom pedago{kom univerzitetu u Sankt Peterburgu
i Vlada Mili}, kao i mnogi prisutni nisu propustili da dirigentu Stefanu Zeki}u
istaknu toplinu horske boje, ~istotu intonacije, dinami~ku nijansiranost i ubedljivost u interpretiranju, nimalo lake, pravilno stilski uobli~ene, pravoslavne horske
muzike.
14
VESTI iz sveta
Jevrejski
septembar 2010.
Pregled
Sa puta po Italiji
Vrtlar \or|o kod
Samo je jedan takav, Bolonjez, Napolitanac
i Rimljanin, a znamenit kao Ferarac
Hitler imao i
jevrejske korene
VELIKA BRITANIJA - Nedavno
obavljeni testovi DNK pokazali su da je
Adolf Hitler imao jevrejske i afri~ke korene,
pi{e londonski “Telegraf”, a prenosi “Blic”.
Testovi DNK, sprovedeni na osnovu
uzoraka pljuva~ke jo{ `ivih ro|aka zloglasnog nacisti~kog vo|e, pokazali su biolo{ke
veze sa “ni`im rasama” koje je on svim silama poku{ao da uni{ti tokom Holokausta.
Dvojica Belgijanaca, novinar @an-Pol
Milders i istori~ar Mark Vermeren, uspeli su
po~etkom godine da u|u u trag Hitlerovim
ro|acima i da ~ak u jednom austrijskom selu
prona|u njegovog brata od strica. Istra`iva~i
navode da je hromozom Haplogrupa E1b1b1
izdvojen u uzorcima pljuva~ke redak u zapadnoj Evropi, ali zato veoma rasprostranjen me|u Berberima, pripadnicima etni~ke
grupe koja `ivi u Maroku, Al`iru i Tunisu
kao i me|u sefardskim i a{kenazi Jevrejima.
- Iz ovog se mo`e izvu}i zaklju~ak da
je Hitler bio u srodstvu sa narodima koje je
najvi{e prezirao - kazao je Milders u izjavi
za belgijski ~asopis “Knack”.
Ovo nije prvi put da istori~ari iznose
pretpostavku da je Hitler bio jevrejskog
porekla.
Za njegovog oca, Aloiza, sumnja se da
je bio vanbra~no dete austrijske slu`avke i
19-godi{njeg Jevrejina.
Bojkot izraelskih
proizvoda
VELIKA BRITANIJA – Tridesetak
prodavnica u muslimanskim zajednicama u Glazgovu odbijaju da skladi{te
izraelske proizvode. [kotska novina
“Herald Skotland” izvestila je da vlasnici radnji, muslimani i Azijati, postavljaju table na kojima pi{e “Ovde se ne
prodaju izraelski proizvodi”. Kampanju
koja se fokusirala na izraelske proizvode, posebno na datule, predvodi
[kotska palestinska kampanja solidarnosti i prijatelja Al Akse iz Glazgova.
Pristalice kampanje dele letke vlasnicima radnji na kojima pi{e da }e one
radnje koje nastavljaju da prodaju izraelsku robu biti “imenovane i osramo}
ene”.
www.savezscg.org
Pi{e: Vlada Todorovi}
Govori se da se sve varo{i najbolje
upoznaju sa dva mesta, s pijace i groblja.
Neka bude tako i u Ferari. Elem, mirno
pro|imo kraj svih njenih palata, trgova,
spomenika, muzeja, galerija, radnji i
svega ostalog, onako kao da nam Bog ne
dade dar da divotu zapazimo. Idemo s
povodom, te presko~imo i pijacu. Za redove koji slede ni ona nije va`na.
I u ovoj ku}i, k’o u svakoj, stanari
razni. Jevrejska je, a svi na{i. Pa kako
na groblju druga~ije da bude? Tu i
stari i, na`alost, mladi, bogati i oni kao
crkveni mi{evi, i oni do ju~e k’o dren
zdravi i dugo bole{ljivi, pu{a~i i oni {to
su ih se grozili, ljubitelji pi}a i zakleti
antialkoholi~ari,
vredni,
lenji... ^itamo redom, Rehl,
Karpaneti, Koen, Finci i
Borgi, Sangvineti, Umano,
Basani... „^ek’-~ek’, stani
malo! Basani?“ doma}inima }emo. „Da, da!“ ka`u,
taj Basani, taj \or|o koji
je svetu darivao fantaziju,
a ipak mogu}u pri~u o vrtu
Finci-Kontinijevih,
onu
{to ju je Vitorio de Sika
preto~io u niz slika i 1971.
italijanskom filmu doneo
jo{ jednog „Oskara“. [ta
drugo kad je Basani na poseban na~in
ispripovedao ~udesno-potresnu storiju
o izolovanom vrtu u Ferari u vremenu
uo~i rata, u kojem se okupljala grupica
devojaka i mladi}a iz bogatih jevrejskih porodica, a kojima je zakon o rasi
branio posetu ma kom mestu dru{tvenog
`ivota. ^inilo im se da im ogroman vrt,
skriven iza bedema, nudi neku za{titu
pred surovom realnosti fa{ista. U svom
uto~i{tu su poku{ali da zaustave vreme,
`ive}i uz tenis, {etnje, izlete, razgovore
o knji`evnosti i politici, ljubavi... Kraj,
kako se zavr{ava roman, film, pita neko.
Kakav je kraj mogao biti? Za Jevreje i za
onolike druge nije bilo hepienda u godinama naci-idiota.
Sre}nog zavr{etka nije
bilo s jo{ jedne, gotovo
benigne strane u odnosu
na prvu. Basani je tvrdio
da su De Sika i ostali
anga`ovani na pretakanju ovog remek dela uzeli
sebi previ{e slobode u
tuma~enju stranica tog
romana-bestselera, prodatog u vi{e od sto hiljada primeraka za svega
pet meseci i prevedenog na preko sto jezika.
Stoga se pisac povukao,
skrasio u nekoj vrsti
Jevrejski
Pregled
ELUL 5770 / TI[RI 5771
Finci-Kontinijevih
\or|o Basani
Basani je tvrdio da su De Sika i ostali
anga`ovani na pretakanju ovog remek dela
uzeli sebi previ{e slobode u tuma~enju
stranica tog romana-bestselera
svog vrta, daleko od oskarovaca, a i
filmu je dodato da je “ra|en na osnovu
slobodne interpretacije dela...”.
Iako je jedan od naj~uvenijih `itelja
ovog prelepog grada i najzaslu`nijih za
njegov pomak u sam vrh interesovanja
miliona i miliona turista {to obilaze Italiju,
\or|o Basani nije bio samo Ferarac.
Potomak ovda{njeg rabina ro|en je u
Bolonji, pa je `iveo u Firenci, Napulju i
Rimu. Nekad darovit pijanist, ali u ~ijem
je fokusu prevladala knji`evnost, u svojoj bezmerno voljenoj Ferari proveo je
godine mladosti. Pritisnut antisemitskim
zakonom, neposredno po sticanju univerzitetske diplome je i radio kao u~itelj
u {koli usred Via Vinjataljati, sredi{tu
jevrejskog geta u Ferari. Pamti se da je
tada i objavio svoju prvu knjigu, “Citta di
pianura”, s tim da je i onda ostao s druge
strane zida. Pisao ju je pod pseudonimom \akomo Marki. Za{to? Jevrejima
nije bilo dopu{teno... Je li ga tada bilo
u politici? Dakako, ali po{to Jevrejima...
Ilegalac je dopao zatvora u maju 1943.
s tim da se koji mesec kasnije crni niz
kona~no prekinuo. Pu{ten je dan po svrgavanju s vlasti Benita Musolinija.
Mahom Rimljanin je bio do po~etka
ovog milenijuma. I Ferarac, dakako: u
nju je je svra}ao s vremena na vreme,
kao da je na taj na~in poru~ivao da nije
ni~iji sem tamo{nji.
Za sobom je ostavio nekoliko zbirki
pesama i pri~a, i od romana “Il Giardino
dei Finci-Contini”, kao jo{ tri koji se
tako|e odnose na `ivot jevrejske zajednice u Italiji pod fa{istima, “Dietro
La Porta”, “L’Airone” i “L’odore del
fieno”. Upam}en je i kao urednik koji
se osmelio da objavi vi{e puta kod
drugih izdava~a odbijan roman \uzepe
Tomasija di Lampeduze, “Il Gattopardo”
(“Gepard”). O “Il Giardino dei FinciContini” se dodaje da taj roman nije
ustalasao samo svet umetnosti. Mudrost
vrtlara \or|a je Feraru pretvorila u ozbiljnu turisti~ku destinaciju.
Moglo bi se re}i da od aprila 2000. i
to ~ini deo njegovog testamenta.
A {ta je Ferara u~inila Basaniju zauzvrat? U relacijama o kakvoj se ovde
kazuje, ~ini se to izli{nim pitanjem.
Gde u ljubavima ima prostora za ma
kakvu pomisao o revan{u? Ipak, Ferarci
su pre{li preko toga. Imenom svog
naj~uvenijeg vrtlara nazvali su ogroman
park koji opasuje njihov grad.
15
VESTI iz sveta
Su{a preti
IZRAEL - Poslednjih pet godina
najdu`i su i najsu{niji period u Izraelu
od 1920. godine, pi{e “D`eruzalem
interne{enal”. Prema izve{tajima prof.
Elija Fiermana, dotok sve`e vode opao
je, za 25 posto. Sa 1300 miliona kubnih
metara, koliko je iznosio u pro{lom veku,
opao je na dana{njih milijardu kubika.
Jasno, Izrael ne sedi skr{tenih ruku.
Intenzivirao je preradu otpadnih voda
i danas se reciklira 50 posto otpadnih
voda koje se koriste u poljoprivredi. To
je najve}i procenat upotrebe reciklirane
vode u svetu. Sledeca mera je izgradnja
postrojenja za desalinizaciju morske vode.
Do 2013. godine treba da se zavr{i i pusti
u rad novo postrojenje za desalinizaciju
koje }e isporu~ivai 600 miliona kubnih
metara sve`e vode godi{nje. To je vi{e
od polovine slatke vode koja je danas na
raspolaganju. Primenjena je jo{ jedna, ne
tako popularna, mera koja, me|utim, daje
dobre rezutate. Pove}ana je cena vode {to
je njenu potro{nju u gradskim sredinama
umanjilo za 15 procenata.
Ismevanje
Holokausta
IRAN - Iran je pokrenuo internetstranicu s karikaturama o Holokaustu
koja ima za cilj da omalova`i istorijske
dimenzije masovnog ubistva Jevreja
tokom Drugog svjetskog rata, javlja
novinska agencija Fars. Internet stranicu
holocartoons.com finansira nevladina
kulturna fondacija i uglavnom je zasnovana na stripu o Holokaustu objavljenom 2008. godine koji sadr`i satiri~ne
karikature i tekstove kojima se `eli osporiti Holokaust i prebaciti Izraelcima
da tu temu zloupotrebljavaju. U vesti
se navodi da ova internet-stranica,
koja se otvara s temom Pink Panther
Henryja Mancinija, `eli da poka`e da je
“ubistvo {est miliona Jevreja u Drugom
svjetskom ratu poznato kao Holokaust
~ista la`”.
“Ovaj veb sajt je posve}en svima koji
su ubijeni pod izgovorom Holokausta”,
pi{e Fars, misle}i na Palestince koji su,
sude}i po iranskom tuma~enju, ubijani pod izgovorom Holokausta. Od
Islamske revolucije 1979. godine, Iran
nije priznao Izrael kao suverenu dr`avu
i ~ak se suzdr`ava od kori{}enja imena
Izrael, pominju}i umjesto toga jevrejsku dr`avu kao “cionisti~ki re`im”.
Napetosti su dostigle vrhunac 2005. kada
je predsjednik Mahmud Ahmadined`ad
zapo~eo svoje antiizraelske tirade, nazivaju}i Holokaust “bajkom”.
16
VESTI iz sveta
Jevrejski
septembar 2010.
Pregled
JUDAIZAM: O pokajanju
Nema onog k
Stvoriv{i ~oveka kao bi}e sklono grehu Bog
mu je s druge strane podario slobodu izbora
i slobodnu volju, pa je stoga neizbe`no da
~ovek sagre{i
Cenzurisan
Holokaust
SAD – Izraelski re`iser Jael Hersonski
borio se dugo i `estoko da bi snimio dokumentarac o Var{avskom getu pod naslovom “Nedovr{eni film”, ali nije uspeo
da “pobedi” holivudski odbor za rangiranje filmova. Mou{n pik~er asocijacija
Amerike potvrdila je prethodnu odluku
da se ovaj film ozna~i oznakom “R” zbog
“uznemiravaju}ih scena svireposti i u`asa
Holokausta, uklju~uju}i i golotinju”, koja
se odnosi na mladu devojku koju nacisti
primoravaju da u|e u ritualno kupatilo.
Oznaka “R” koja zabranjuje svima ispod 17 godina da pogledaju film ukoliko
se ne nalaze u pratnji roditelja ili staratelja,
ne}e spre~iti komercijalno prikazivanje filma u pozori{tima, koje je zakazano za kraj
avgusta. Me|utim, na razo~arenje ekipe
koja je pravila film i onih koji su podr`ali
njegovo snimanje, ova oznaka }e spre~iti
da film bude prikazan u srednjim {kolama
i kori{}en kao obrazovno sredstvo.
- U svetu gde su mladi ljudi bombardovani besmislenom zabavom, nesretna je
okolnost to {to }e im jedan film sa istorijskim i obrazovnim vrednostima biti
uskra}en zbog organizacije ~iji cilj treba
da bude da im pomogne - rekao je Adam
Jauh, koji se nalazi na ~elu filmskih distributera Osciloskop Laboratorija.
- Shvatam da je ovo mu~an film za gledanje, ali bih `eleo da sam kao tinejd`er
imao priliku da pogledam ovakav film.
Mislim da bi profesorima u srednjim {kolama trebalo dati mogu}nost da sami odlu~e
ho}e li ga prikazati u svojim u~ionicama
– izjavio je Jael Hersonski.
Odbor za `albe MPAA glasao je 12:3
da se zadr`i oznaka “R”, uprkos usrdnih
molbi Hersonskog i pisma Hane Avricki
koja je pre`ivela Var{avski geto.
Dodatni argument da je film Stivena
Spilberga iz 1998. godine, “Poslednji
dani”, koji pokazuje masovna pogubljenja
i prekomernu golotinju, dobio oznaku PG13, nisu izmenila odluku odbora.
www.savezscg.org
Postoje mnogi ljudi koji smatraju da mogu `iveti prema sopstvenim standardima moralnosti.
Oni poku{avaju da `ive u skladu sa
svojim odre|enjima dobra i zla, ne
tra`e}i pri tom pribe`i{te u Bo`ijem
otkrovenju. Na taj na~in kora~aju
onom istom slepom ulicom kojom su
prolazile brojne generacije filozofa.
Nakon 2 500 godina istra`ivanja,
filozofija je kona~no do{la do
zaklju~ka da ne postoje objektivni
standardi dobra i zla ukoliko ih nije
obelodanio neki vi{i autoritet.
Vrlo je verovatno da }e se osobe
koje poku{avaju da `ive po sopstvenim
moralnim standardima suo~iti sa jo{
jednim ozbiljnim problemom. Sve je u
najboljem redu dok one ostvaruju uspeh u svojim nastojanjima. Me|utim,
postoje trenuci u `ivotu kad pojedinac
ne uspeva da odgovori sopstvenim
moralnim o~ekivanjima, trenuci u
kojima je prinu|en da ih korenito izneveri. U tim okolnostima ostaje bez
pribe`i{ta usled nedostatka autoriteta
koji bi mu mogao oprostiti i osloboditi
ga ose}anja krivice. To je jedan od razloga zbog kojeg, ni~im ubla`eno ose}
anje krivice, tako sna`no obele`ava
~oveka modernog doba.
S druge strane, judaizam priznaje
Boga kao vrhovni moralni autoritet.
Dobro i zlo su definisani onako kako
nam je to Bog objavio. Stoga Bog ima
mo} da oprosti greh i iskoreni svako
zlo koje bi osoba mogla po~initi. Isti
autoritet koji objavljuje da je ne{to
zlo i gre{no mo`e pru`iti opro{taj –
“glas koji obavezuje je ujedno i glas
koji osloba|a”. Ako je greh duhovna
bolest, onda je pokajanje od Boga dati
lek kojim se ta bolest mo`e izle~iti.
Bog se nije zaustavio na tome da neke
stvari proglasi ne~istima, on nam je istovremeno otkrio i sredstva za njihovo
pro~i{}enje.
Stoga je jedno od temeljnih u~enja
judaizma to da se osobi koja se pokaje opra{taju gresi. Zato Tora ka`e:
“Ako se obrati{ Gospodu Bogu svom
i poslu{a{ Njegov glas” (Ponovljeni
zakon, 30:2-3). Vrata pokajanja su otvorena svakom ljudskom bi}u, bilo da
je ono Jevrejin ili nejevrejin.
Pokajanje je delotvorno za svaki
greh bez obzira na njegovu te`inu, pa
zato na{i mudraci u~e: “Ni{ta ne mo`e
stajati ispred pokajanja.” Pokajanje
poma`e bez obzira na to koliko puta je
ponovljen isti prestup. Ono je podjednako delotvorno u odnosu na celokupan na~in `ivota, kao i u odnosu na
pojedina~an greh. ^ak i osobi koja je
ceo `ivot provela u grehu, negiraju}i
i hule}i Boga, gresi, ipak, mogu biti
opro{teni. Bog je stoga rekao svom
proroku: “I zlikovac ne}e propasti s
bezakonja svog u dan kad se od njega
odvrati” (Ezekijel, 33:12).
Da bismo mogli razumeti zbog
~ega je pokajanje tako mo}no moramo
prihvatiti ~injenicu da je Bog stvorio
vaseljenu radi toga da bi ~ove~anstvu
podario krajnje dobro. Zlo i greh postoje jedino zato da bi ~ovek mogao
ispoljiti svoju slobodnu volju i stoga
nisu deo Bo`je svrhe, niti poseduju
stalnost. Stoga se stvari koje oduzimaju od ~ovekovog krajnjeg dobra
mogu iskoreniti. Bog je mo`da dozvolio postojanje zla, ali i tada samo kao
mrlju na celokupnoj teksturi stvaranja
koju pokajanje mo`e trenutno izbrisati. Na{i mudraci nas stoga u~e da je
pokajanje bilo deo izvornog Bo`jeg
plana stvaranja.
Stvoriv{i ~oveka kao bi}e sklono
grehu Bog mu je s druge strane podario slobodu izbora i slobodnu volju, pa
je stoga neizbe`no da ~ovek sagre{i.
Zato je zapisano: “Nema ~oveka koji
ne gre{i” (I Knjiga o kraljevima, 8:46).
Kada ne bi postojao na~in da se greh
izbri{e ljudska krivica bi se nagomilala do te mere da bi ~ovek, ophrvan
du{evnom patnjom, jaukao kao Kain:
“Greh je moj suvi{e te`ak da bih ga
mogao podneti” (Postanje, 4:13). Zato
je Bog ljudima podario pokajanje kao
Jevrejski
Pregled
ELUL 5770 / TI[RI 5771
koji ne gre{i
17
VESTI iz sveta
“Novi” poljski
Jevreji u
poseti Izraelu
IZRAEL - Grupa od 22 mlada Poljaka,
koji su nedavno otkrili da imaju jevrejske
korene, posetila je Izrael. Oni su tamo
stigli 15. avgusta, na tronedeljni edukativni seminar u Jerusalimu koji vodi [avej
Izrael, neprofitna organizacija koja radi
sa “izgubljenim” jevrejskim zajednicama
{irom sveta.
Ve}ina u~esnika su odgojeni kao katolici i imaju oko 20 godina. Oni dolaze
iz razli~itih gradova u Poljskoj. Grupa }e
u~iti hebrejski i prou~avati jevrejsku kulturu i religiju, kao i istoriju Izraela.
Prema [avej Izrael danas u Poljskoj
ima oko 4 000 registrovanih Jevreja, ali
mnogi ili kriju svoj identitet ili su nesvesni
da imaju jevrejsko poreklo.
Umro planer
masakra u
Minhenu
sredstvo za iskorenjivanje njihovih
grehova.
Po{to je pokajanje u celini deo
Bo`jeg plana, vrata pokajanja su uvek
otvorena. ^ak i onda kad nemilosrdna
pravda te`i da pred licem gre{nika
zape~ati kapije pokajanja, Bog je i tada
spreman da ga prihvati. Me|utim, kao
{to ne~ista osoba mora potra`iti vodu
koja }e je o~istiti, tako onaj ko `eli da
se pokaje mora napraviti prvi korak u
potrazi za Bogom. Na{i mudraci nas
u~e: “Kad neko do|e da se o~isti, tad
mu (Bog) poma`e.”
^esto se pitamo kako pokajanje
mo`e pomo}i s obzirom na to da ono
ne mo`e otkloniti {tetu koju je naneo
greh. Ako osoba ubije ili uni{ti `ivot
druge osobe, kako pokajanje mo`e
poni{titi u~injeno nedelo? Odgovor
le`i u ~injenici da krivica koja je nu`na
posledica svakog greha, u velikoj meri
zavisi od pobuda i uslova pod kojima
je greh po~injen. Tako se na primer
ubistvo u samoodbrani, ili u odbrani
tu|eg `ivota, ne smatra grehom ~ak i
ako je pri tom stradalo jedno ljudsko
bi}e. U nekim slu~ajevima, sam motiv mo`e neutralisati postupak koji bi
u drugim okolnostima bio progla{en
gre{nim, ili ga ~ak preobraziti u dobro
delo. Prema tome, kod ~oveka koji se
pokajao, delo je ostalo nepromenjeno,
ali je pokajanje povratno izmenilo izvornu pobudu koja je nagnala ~oveka
da po~ini greh. Premda pokajanje ne
mo`e poni{titi samo nedelo, ono mo`e
povratnim dejstvom izmeniti po~etnu
nameru i tako ispraviti duhovnu {tetu
koju je greh prouzrokovao. Me|utim,
po{to zemaljski sudovi sude jedino na
osnovu dela, pokajanje ne mo`e uticati na odlaganje ili poni{tavanje zemaljske sudske kazne.
Pokajanje se u najsavr{enijem
smislu te re~i sastoji od ~etiri elementa: promena na~ina `ivota, iskreno
`aljenje, ispovest Bogu, re{enost da se
greh ne ponovi.
Sedam nivoa pokajanja: 1. Ako
se ~ovek pokaje odmah nakon {to je
po~inio greh. Takvo pokajanje je najdelotvornije. 2. Onda kad se prestupnik nalazi u istim okolnostima pod
kojima je sagre{io, a ne sagre{i. 3. U
mladosti, iako su se promenile okolnosti pod kojima je po~injen greh. 4.
Iz straha od stradanja. 5. Zbog stradanja kojima je izlo`en gre{nik. 6. U starosti. 7. Neposredno pred smrt.
Iz knjige Arije Kaplan Priru~nik
jevrejske misli II, prevela
s engleskog Danijela Danon
JORDAN – Amin al Hindi, planer napada na izraelski olimpijski tim u Minhenu
izvedenog 1972. godine, i jedan od
osniva~a Palestinske bezbednosne slu`be,
umro je u sedamdesetoj godini, u bolnici u
Amanu, od raka jetre i pankreasa.
Jedanaest izraelskih sportista je kidnapovano i ubijeno tokom minhenskih
olimpijskih igara, a sa njima je u pu{karanju
stradalo i pet Palestinaca i jedan nema~ki
policajac. Al Hindi je bio na ~elu Palestinske
obave{tajne slu`be i blizak saradnik palestinskog predsednika Jasera Arafata. Tokom
sedamdesetih godina slu`io je i kao vi{i
bezbednosni zvani~nik u Fatahu. Podr`ao
je mirovni proces sa Izraelom i sporazum
u Oslu nakon uspostavljanja palestinske
uprave devedesetih godina pro{log veka.
Al-Hindi }e biti sahranjen u svom rodnom
mestu u pojasu Gaze. Glavni arhitekta masakra, Muhamed Daud Odeh, poznat kao
Abu Daud umro je pro{log meseca u 73.
godini.
18
VESTI iz sveta
Levi rasizam
NEMA^KA – Jevrejski ~elnici su izjavili da jedan nema~ki zvani~nik u svojoj
novoj knjizi koja opisuje stra{nu budu}ost
Nema~ke, izgleda, odobrava nacisti~ku
rasnu ideologiju.
Tilo Saracin, ~lan odobora Nema~ke
centralne banke od maja 2009. i biv{i ministar finansija za Berlin u knjizi “Nema~ka
poni{tava sebe”, pi{e da su muslimani
krivi za pojednostavljivanje nema~ke kulture. Jevreji i
ostali poseduju
superiorne gene,
sugerisao je u
svojoj
knjizi,
koja uskoro treba da se pojavi u
knji`arama.
Prema
Stefanu
Krameru, sekretaru Centralnog
saveta Jevreja
Nema~ke,
Saracinova rasna
ideologija stavlja ga u krilo
krajnje ekstremne
desnice.
Kramer je nedavno izjavio za
“Handelsblat onlajn” da bi Saracin, koji
je ~lan levog centra Socijal demokratske
partije, trebalo da razmisli da se pridru`i
Neonacisti~koj demokratskoj partiji.
- Time bi u najmanju ruku “linije fronta” postale mnogo o~iglednije - rekao je
Kramer i to bi olak{alo socijaldemokratama da ne moraju oni da ga izbacuju iz
partije.
U knjizi “Nema~ka poni{tava sebe”,
Saracin pi{e:
“Ne `elim da zemlja mojih unuka i
praunuka bude prete`no muslimanska, da
se u velikim delovima zemlje govori turski
i arapski, da `ene pokrivaju glave i da se
dnevni ritam `ivota odre|uje prema pozivu mujezina.”
U intervjuu pre izlaska knjige Saracin
je rekao da svi Jevreji dele “posebne
gene”, kao Baski i ostali narodi. Njegov
intervju izazvao je o{tre kritike nema~kih
politi~kih lidera. Saracinovi komentari
su i ranije izazivali pometnju. Pro{log
oktobra izjavio je da Turci i Arapi preuzimaju Nema~ku zbog visokog nataliteta
i da bi bio sre}niji da se radi o “Isto~no
evropskim Jevrejima, koji se, tako|e, brzo
razmno`avaju, ali je njihov IQ 15 procenata vi{i od IQ nema~kog naroda.” Kasnije
se izvinio za ove primedbe.
U to vreme Nacionalna Demokratska
Partija pohvalila je Saracina {to “udara ekser pravo u glavu”, kada govori o trenutnom stanju u Nema~koj, ali su neki ~elnici
me|u socijal- demokratama predlo`ili da
ga treba isterati iz partije.
www.savezscg.org
Jevrejski
septembar 2010.
Pregled
JUDAIZAM I DEMOKRATIJA
Totalitarizam
jednak
idolopoklonstvu
Biblija je puna citata u kojima se zahteva
po{tovanje prava svih ljudi
Idealan oblik vladavine predo~en
u biblijskim izvorima je teokratija.
Kada je Mojsije prihvatio savet svog
svekra Jitroa da izabere prvake iz
svog naroda i postavi ih kao sudije
(Izlazak, 18), morao je prvo da tra`i
Bo`iju saglasnost i tek tada ih je imenovao. Mojsijevi naslednici, Jo{ua i
posle njega Sudije, predvode jevrejski
narod na sli~an na~in kao i Mojsije;
u njima boravi “Bo`iji duh” koji ih
inspiri{e da preuzmu na sebe odgovornu ulogu vo|a jevrejskog naroda.
U vreme [aula i Davida, teokratiju
kao oblik vladavine zamenjuje monarhija, premda u biblijskim izvorima
postoji izvesna dvosmislenost kad se
govori o ovom obliku vladavine. Nije izvesno da li monarhija predstavlja ispunjenje Bo`anske naredbe ili ona naprosto
predstavlja ustupak narodu koji je tra`io
da ima kralja “kao {to ga imaju i drugi
narodi”.
U Ponovljenom zakonu (17:14-20),
nalazi se poglavlje koga Rabi Juda (II
vek), tuma~i na na~in koji ne nailazi
na op{te slaganje. Po Rabi Judi, imenovanje i postavljanje kralja predstavlja
religioznu du`nost jevrejskog naroda.
Ovakvo tuma~enje po Rabi Judi bez
sumnje proizilazi iz re~enice koja ka`e
da kralj mora dobro da prou~i zakone
da “se ne bi podiglo srce njegovo iznad
bra}e njegove”. Kralj i njegovi podanici
su dakle bra}a.
S druge strane, u I knjizi Samuela
(poglavlje 8), Samuel govori narodu da
je Bog nezadovoljan njihovom `eljom
da imaju kralja, jer taj postupak posredno govori o njihovoj nameri da odbace
Bo`iju “kontrolu i upravu” nad njima.
Ovaj deo (stihovi 13-18), sadr`i `estoku
optu`bu protiv monarhije. Prorok Samuel
navodi sve negativne aspekte kraljeve
vladavine i njegovih autokratskih mo}i,
upozoravaju}i jevrejski narod na ono {to
mo`e da ga sna|e u budu}nosti.
“Uzima}e k}eri va{e da mu spravljaju mirisne masti i da mu budu kuvarice i hlebarnice. I njive va{e i vinograde
va{e i maslinike va{e najbolje uzima}e… Uzima}e desetinu od useva va{ih
i od vinograda va{ih… I sluge va{e i
slu{kinje i mladi}e va{e najlep{e uzima}e… Stada }e va{a desetkovati i vi }ete
mu biti robovi… Pa }ete onda vikati radi
cara svoga kojega izabraste sebi; ali vas
Gospod ne}e onda usli{iti.“
Zanimljivi su komentari Isaka
Abravanela (1437-1508) koji se odnose
na ovo biblijsko poglavlje. Republika
je po`eljniji oblik ure|enja od monarhije, ka`e on, s obzirom na to da je u
republi~kom dr`avnom ure|enju vlast
podeljena, pa se zloupotrebe mogu ispraviti, a kada se sva vlast nalazi u rukama jednog ~oveka, onda govorimo o
diktaturi. Izabrani narodni predstavnici
s vremena na vreme moraju polagati
ra~una narodu, dok je kralj odgovoran jedino sebi. One zemlje, nastavlja Abravanel, gde se sva administracija
nalazi u rukama kralja, pune su korupcije. Mudro se, me|utim, upravlja onim
zemljama, u kojima se administracija
nalazi u rukama privremenih vladalaca. Abravanel daje primer Venecije i
Firence, njegovog vremena. Postoje neke
monarhije, ka`e Abravanel, gde je vlast
kralja ograni~ena, pa je tamo {teta koju
oni mogu da proizvedu mnogo manja.
Najbolje je u svakom slu~aju kada kralja
uop{te nema.
Nakon razaranja Drugog Hrama
rukovo|enje palestinskom zajednicom
preneto je na Patrijarhe. U Vavilonu,
drugom velikom centru jevrejskog
^ak i kada bi se
“glas sa Neba“
priklonio mi{ljenju
manjine on bi se odbacio kao
neprihvatljiv
(Bava Mecia, 59b)
Jevrejski
Pregled
`ivota, Jevreji su imali kraljeve, tzv.
Egzilarhe, ~iju su vladavinu odobravali
Persijski carevi.
U kasnijem periodu, premda je
demokratski princip u jevrejskim zajednicama teorijski funkcionisao (obrazovanje je bilo otvoreno i dostupno
svim narodnim slojevima, najve}i
u~enjaci toga vremena bili su prete`no
iz siroma{nijih slojeva naroda), ipak su
u praksi naj~e{}e imu}ni Jevreji bili prvaci zajednica. Salo Baron (Salo Baron,
“The Jewish Community“, Vol. 1, str.
27-27, Philadelphia, 1945) pi{e:
„Bilo je mnogo govora o ’demokratskim’ oblicima vladavine kod jevrejskih
zajednica u pro{losti. ^ak i letimi~an
pogled na istoriju jevrejskih zajednica
mo`e ubediti posmatra~a bez predrasuda da pojam ’demokratski’, u smislu
u kojem se koristio da opi{e na~in funkcionisanja drevnih jevrejskih zajednica,
ima sasvim razli~ito zna~enje od onog
koje se koristi u politi~kim sistemima
danas. ^injenica je da je gro svetskog
jevrejstva, posle drugog pada Jerusalima,
nekoliko vekova bilo pod kontrolom
Palestinskih patrijarha.“
Istovremeno su onaj deo Jevreja koji
je `iveo pod persijskom vla{}u sve do
po~etka drugog milenijuma nove ere,
kontrolisali vavilonski egzilarsi.
Nakon represije patrijarha, Jevreji su
`iveli pod egzilarsima. O~igledno je da
su i patrijarsi i egzilarsi imali u rukama
sva sredstva koja obele`avaju naslednu
monarhiju. Premda su povlastice i preimu}stva jevrejskih ~elnika, za razliku od orijentalnih suverena, ipak bile
ograni~ene zbog velikog uticaja koji su
u~enjaci i neki pojedinci imali na sudove
tzv. {adlanim, jedva da se moglo govoriti
o demokratskoj upravi u bilo koje doba u
toku trajanja ove duge epohe.
U srednjovekovnoj kao i u prvim
danima savremene Evrope, prevla|uju}u ulogu u administraciji, vo|stvu i
dono{enju odluka u okviru jedne zajednice, imale su imu}ne porodice.
Zahvaljuju}i svom bogatstvu one su
mogle ~esto da usmeravaju na~in rada i
odlu~ivanja u tim zajednicama ~ak i kada
se to direktno sukobljavalo sa `eljama
ve}ine. U pionirskim danima savremene
Holandije, Nema~ke i Poljske, lagano i
sigurno u~vr{}ivanje oligarhije u jevrejskim zajednicama prakti~no je eliminisalo sve oblike demokratije, koja se u
formalnom obliku jo{ jedino zadr`ala u
statutima zajednica.
Dok u talmudskoj literaturi postoje
brojni osvrti na lokalne oblike vlasti –
oporezivanje, policijsku vlast, kontrolu
trgovine i tome sli~no – nema pravila o
tome kako se birao gradski savet i upravnik grada, kao {to ne postoje nikakva
pisana svedo~anstva o na~inu biranja
gradske uprave.
U oblasti {kolstva, me|utim, primenjivao se jasan demokratski princip. Ne
samo da su se slu~ajevi koji su dospeli na
sud re{avali ve}inskim glasanjem sudija,
nego se i u raspravama u~enih koje su
ELUL 5770 / TI[RI 5771
“Pa }ete onda vikati
radi cara svoga
kojega izabraste sebi;
ali vas Gospod ne}e
onda usli{iti.“
vo|ene na sudu prihvatalo mi{ljenje ve}ine. ^ak i kada bi se “glas sa Neba“ priklonio mi{ljenju manjine on bi se odbacio
kao neprihvatljiv (Bava Mecia, 59b).
Rabi Meir je na primer posedovao
tako brilijantan um da njegove kolege
nisu bile u mogu}nosti da shvate pravo
zna~enje onoga {to je izlagao, i upravo
iz tog razloga, prihvatano je ne njegovo
nego gledi{te njegovih kolega. (Eruvin,
13b).
Kada se radilo o re{avanju pitanja od
velikog zna~aja za zajednicu, na primer,
{ta je primarnije u~enje ili ~injenje, stvar
bi bila stavljena na glasanje i u obzir se
uzimalo mi{ljenje ve}ine (Kidu{in, 40b).
U na{em svetu gde su alternative
demokratskom obliku vladavine bilo
diktatorski re`im bilo totalitarna dr`ava,
demokratija jeste najpo`eljniji oblik
dr`avnog ure|enja. To nije zbog toga {to
ve}ina uvek ima pravo, ili bar tako izgleda, nego zato {to se ljudima mora dati
sloboda da sami sobom upravljaju. Kada
postoji sukob mi{ljenja prihvata se odluka ve}ine zbog toga {to se treba prikloniti onome {to ve}ina smatra najboljim
re{enjem za sebe. [tavi{e, u jednoj dobro
ure|enoj demokratskoj zemlji ~uvaju se
i prava manjina. Kao {to je D`on Stjuart
Mil rekao: “Ako celo ~ove~anstvo osim
jednog ~oveka ima isto mi{ljenje, i
samo taj ~ovek zauzima suprotan stav,
~ove~anstvo ne}e biti ni{ta vi{e u pravu
ako u}utka tog jednoga, kao {to ni on,
kada bi imao dovoljno mo}i, ne bi imao
pravo da u}utka celo ~ove~anstvo.“
Postoje va`ni principi Jevrejstva koji
mogu opstati i o~uvati se samo u tako
organizovanom dru{tvu: prava svih
pojedinaca stvorenih po Bo`ijem liku,
sloboda izbora koja svakom omogu}ava
da izabere svoj na~in `ivota, bo`anska
zapovest o ljubavi ~oveka prema svom
bli`njem, jednakost gra|ana pred zakonom. Biblija je puna citata u kojima
se zahteva po{tovanje prava svih ljudi:
“Jedan zakon i jedno pravilo va`i}e kako
za tebe tako i za stranca koji `ivi pored
tebe“ (Brojevi, 15,16). Totalitarni sistemi gde dr`ava prakti~no postaje predmet
obo`avanja, predstavljaju moderan oblik
idolopoklonstva protiv kojeg su se u talmudsko vreme borili jevrejski proroci.
Nije prema tome ni malo iznena|uju}e da
je dr`ava Izrael koju su osnovali Jevreji,
u svim svojim vidovima demokratska
dr`ava.
Literatura:
“What does Judaism say about..?“ by
Louis Jacobs, Keter Publishing
House, Jerusalem LTD. 1988
Prevela i priredila Danijela Danon
19
VESTI iz sveta
[alitov 24.
ro|endan
IZRAEL – Na hiljade demonstranata
obele`ilo je peti ro|endan u zarobljeni{tvu
otetog izraelskog vojnika Gilada [alita,
izve{tava JTA.
Tokom protesta u Jerusalimu, koji
je odr`an preko puta ulice u kojoj se nalazi rezidencija premijera, protestanti su
obele`ili 24. ro|endan Gilada [alita.
Giladova majka, Aviva [alit, obratila
se okupljenima i svom sinu:
- Gilade, voljeni sine, danas je tvoj
ro|endan - rekla je. - Opet ti nisam kupila
poklon, niti umesila tortu, niti }e{ duvati
sve}ice. Nedostaje{ mi svakog dana, sve
vi{e i vi{e. Po`ele}u `elju u tvoje ime da
tvoja sve}a ne bude uga{ena, da ostane{
zdrav du{om i telom. Izvini {to te jo{ nismo oslobodili.
Aviva je pozvala `enu premijera
Netanjahua, Saru Netanjahu da se javno
obrati u ime njenog sina kao {to je nedavno
javno govorila na temu mogu}e deportacije dece stranih radnika.
Kancelarija premijera je obavestila da
}e premijer Benjamin Netanjahu po povratku sa mirovnih razgovora u Va{ingtonu
pozvati porodicu [alit na sastanak.
[alit je otet juna 2006. godine i nalazi
se u zato~eni{tvu Hamasa, u Gazi.
Aviva [alit je pozvala `ene zakonodavaca i vladinih ministara da se pridru`e
protestu, ali odziva nije bilo.
Tri Jevrejina iz
Persije ubijena u
Los An|elesu
SAD – Tri ~lana Iranske jevrejske zajednice ubijeni su iz pi{tolja u Zapadnom
Holivudu. Piroz Musazadeh, 27, njegov brat
[ahariar Musazadeh, 38, i Bernard Khalili,
27, ubijeni su u no}i 25. avgusta u bratovljevom stanu. Prema “Los An|eles tajmsu”,
policija veruje da su bili odre|eni za odstrel
iako nije bilo znakova nasilnog ulaska u stan.
- Na{a zajednica je {okirana ubistvom
trojice ~lanova Iranske jevrejske zajednice
- izjavila je za “Beverli Hils kurir” Poja
Dajanim, predsednik Iranskog jevrejskog
komiteta za odnose sa javno{}u
Trojica ubijenih uselili su se u SAD
jo{ kao deca. Nisu bili imu}ni i nisu imali
kriminalnu pro{lost.
septembar 2010.
20
Jevrejski
Pregled
SUDBINE
Miljenica svirepe
O `enskom logoru u Au{vicu, naro~ito posle deportacije Jevreja iz
Ma|arske 1944. godine, mnogo se zna, ali ova pri~a nije mogla da
bude ispri~ana pre nego {to njeni akteri si|u sa `ivotne scene
Pi{e: Pavle [osberger
U Au{vic su deportirci stizali teretnim vozovima, u „G“ vagonima po 80
osoba u vagonu. Vozovi su stizali na
tzv. „Judenrampu“ gde su ih istovarivali, odvajali mrtve i selektovali `ive!
Glavni selektor je bio dr Jozef Mengele.
Sa njim je bilo jo{ selektora, vi{e `ena
nadzornica koje su imale razne ~inove:
aufzerin (Aufseherin – nadzornica),
raportfirerin (Raportführerin), pa ~ak
i SS oberaufzerin (Oberaufseherin)
(Mandelka).
Ovde bih `eleo da se posebno osvrnem na prelepu, ali najsvirepiju, po
svemu najgoru, mo`e se re}i zlotvora
– Irmu Greze (Irma, Ida, Ilse Grese).
Ro|ena je 7. oktobra 1923. u Vrehenu
(Wrechen) kod Pasevalka (Pasewalk).
www.savezscg.org
U SS je stupila sa samo 19 godina i
slu`ila je u Ravensbriku (Ravensbrück),
Bergen-Belzenu (Bergen-Belsen) i
Au{vicu. Imala je razne ~inove dok nije
Su|enje
do{la septembra 1943. godine u Au{vic.
Raspore|ena je u SS podoficire i sa
pro{irenim ovla{}enjima slu`ila je kao
inspektor Vafen (Waffen) SS-a.
Deo transkripta svedo~enja Irme Greze o odabiru zatvorenika za gasne komore. Irmu Greze ispituje advokat odbrane major Kranfild (strana 249 transkripta).
Kranfild: Odakle je dolazila naredba za ono {to smo nazvali “izborna parada”?
Greze: Naredba je dolazila telefonom od Rapport Führerin ili od
Oberaufseherin Dre{el.
Kranfild: Kada bi naredba stigla da li vam je obja{njavano koja je svrha
“parade”?
Greze: Ne.
Kranfild: [ta je trebalo da rade zatvorenici kada se oglasi pi{taljka?
Greze: Da se postroje u redove od po pet zatvorenika, a moja du`nost je bila da
se pobrinem da oni to u~ine.Onda bi do{ao doktor Mengele i vr{io odabir. Po{to sam
bila odgovorna za logor moja du`nost je bila da znam koliko ljudi odlazi. Trebalo je
da ih prebrojim i da broj zabele`im u svoju knjigu. Nakon izbora zatvorenika oni su
slati u logor “B”, a Dre{el bi me pozvala i obavestila da su odvedeni u drugi logor
u Nema~koj da rade ili na specijalni tretman, {to sam smatrala da je drugi naziv za
gasne komore. Onda bih u svoju knjigu bele`ila toliko i toliko zatvorenika za transport u Nema~ku ili toliko i toliko za S.B. (Sonder Behandlung – poseban tretman).
Celom logoru je bilo poznato da S.B. zna~i gasne komore.
Kranfild: Da li vam je iko od va{ih nadle`nih rekao bilo {ta o gasnim komorama?
Greze: Ne, o tome su mi govorili zatvorenici.
Kranfild: Optu`eni ste da ste na tim “paradama” vi birali zatvorenike i slali
ih u gasne komore. Da li ste to radili?
Greze: Ne.
Kranfild: Zar nije bilo sasvim o~igledno da se zatvorenici odabiraju za
gasne komore kada su samo Jevreji morali da prisustvuju tim “paradama”?
Greze: Ja sam bila nadle`na za Jevreje u logoru “C”.
Kranfild: To zna~i da su oni svi morali da prisustvuju “paradama” za gasne
komore, zar ne?
Greze: Da.
Kranfild: Po{to su vam rekli da ~ekate doktore vi ste morali savr{eno znati
~emu “parade” slu`e?
Greze: Ne.
Kranfild: Kada su ljudi postrojavani naj~e{}e su bili goli i tom prilikom su
pregledani kao {to se pregleda stoka da bi se ustanovilo da li su podobni za rad
ili za smrt, zar ne?
Greze: Ne kao stoka.
Kranfild: Vi ste tu odr`avali red, zar ne, i ako bi neka od Jevrejki pobegla
vra}ali ste je nazad i prebijali?
Greze: Da.
Jevrejski
Pregled
ELUL 5770 / TI[RI 5771
21
plavu{e
Plavi an|eo Au{vica
“An|eo” je drama koja je zasnovana na su|enju i pogubljenju
nacisti~kog ratnog zlo~inca Irme Greze. Irmu Greze, koja je sa 16
godina postala ~uvar u koncentracionim logorima Au{vic i Bergen
Belzen, osudili su Englezi zbog zlo~ina protiv ~ove~nosti i pogubili
je kada je imala 21 godinu. Me|unarodna {tampa je ovu upadljivo
lepu `enu nazvala “Plavi an|eo Au{vica”.
U drami je Irmin tu`ilac podlegao njenom fatalnom {armu.
Zajedno sa publikom on upada u ko{mar u kojem se to~ak sudbine
okre}e tako da on od tu`ioca postaje optu`eni. U njegovom ko{maru
se pojavljuje i Olga Len|el, pre`ivela Au{vica, koja tu`ioca u~i
lekciji o dostojanstvu i pre`ivljavanju.
Irma Greze bila je najozlogla{eniji nacisti~ki zlo~inac me|u
`enama. U jesen 1943. godine, napredovala je do pozicije starije SS nadzornice i bila je nadle`na za oko 30 000 `ena , ve}inom
poljskih i ma|arskih Jevrejki. To je bila druga po visini pozicija koju
je mogao dosti}i `enski kadar u koncentracionim logorima. Nakon
zavr{etka rata pre`iveli su pru`ili opse`ne podatke o ubistvima, torturama, okrutnostima i seksualnim ekscesima koje je sprovodila Irma
Greze tokom svog boravka u Au{vicu i Bergen Belzenu. Obi~no je
nosila te{ke ~izme, bi~ i pi{tolj. Koristila je i fizi~ke i psihi~ke metode mu~enja zatvorenika logora i u`ivala je da hladnokrvno ubija.
Nemilosrdno je bi~evala `ene bi~em upletenim u pletenicu, neke
sve do njihove smrti. Zatvorenice su plavooku plavu{u zvale “Lepa
zver”, a sama Greze je bila opsednuta idejom da nakon rata postane
filmska zvezda. Pratila ju je reputacija nimfomanke, koja je u logoru podjednako seksualno zloupotrebljava mu{karce i `ene i koja je
imala mnogo ljubavnika me|u nema~kim oficirima uklju~uju}i i logorskog lekara Jozefa Mengelea i komandanta kampa Jozefa Kramera.
Na toj du`nosti su do izra`aja u
punom smislu do{li njen sadizam, seksualne devijacije, nemilosrdne tu~e i
bi~evanje logora{ica. ^esto su se te seanse zavr{avale ubijanjem pi{toljem!!!
Te njene brutalne osobine izdvajale
su je od ostalih 150 ~uvara u `enskom
logoru.
Bez obzira na to da li je i{la pe{ke ili
na biciklu, sa svojim vu~jakom Borisom,
bi~em ili {tapom ulivala je strah i zebnju. A zvali su je „Plavi an|eo“! Retko
je stupala u direktan razgovor sa oko 30
hiljada logora{ica, Jevrejki. Jednoj od
logora{ica, dr Olgi Len|el (Lengyel),
koja je bila ginekolog, poverila se da
posle rata `eli da bude glumica!!!
Spomenuo bih, posebno, jednu
logora{icu, Novosa|anku. Zvala se Lili
Pili{er, udata Pauntz i bila izuzetno
lepa `ena koja je u Au{vic stigla maja
1944. godine, sa mu`em Miroslavom
(1904) i sinom Borisom (1931). Kao i
sve ostale, na Judenrampi, selekcijom
dr Mengelea i Greze odvojena je od
mu`a i sina. Njena lepota je u~inila da
je zloglasna Greze odmah odvoji od os-
Strah i trepet
Au{vica
– Irma Greze
talih logora{ica. Mnogi detalji se, naravno, nisu saznali, ali je ~injenica da je
Lili dobila odmah zasebnu sobu u baraci, mnogo privilegija, a kasnije i, tada
izuzetno, zvanje za Jevrejke – lagerelteste. Sve to je do tada bilo nepojmljivo
u Au{vicu.
Greze je bila ~est gost kod Lilike,
svoga psa vu~jaka je nazvala imenom
Lilikinog sina Borisa. Mnoge pri~e su
se pri~ale i tamo u logoru, a i posle
rata. Lili je bila u lezbijskom odnosu sa
Greze. Na kraju, Lilika je pre`ivela rat.
Sina i mu`a su joj likvidirali u gasnoj
komori. Vratila se u Novi Sad, udala
za predratnog vazduhoplovnog oficira,
Radeta i preselila u Beograd. Radila je
u organizaciji CARE. Kasnije je kupila ku}u u Portoro`u gde se preselila i
`ivela do smrti.
Greze je zarobljena aprila 1945. od
Britanske vojske i optu`ena za ubistvo, torture, seksualne ekscese koje
je upra`njavala u Au{vicu i Bergen
Belzenu od marta 1943. do januara 1945. Osu|ena je u Belzenskom
su|enju, posle 53 dana su|enja, 17. septembra 1945. godine na smrt. Branilac
joj je bio major I. Kranfild. U ~etvrtak,
13. decembra 1945. obesio ju je britanski izvr{itelj osuda Albert Pierre-Point u
zatvoru Hamein, kao prvu od osu|enih
u prisustvu pukovskog narednika-vodnika O’Neila. Prilikom odvo|enja na
ve{anje stalno je ponavljala: „Schnell,
schnell!“ (brzo, brzo!).
Lilika Paunz do kraja `ivota, nije
verovala da joj je sin Boris ubijen.
22
Jevrejski
septembar 2010.
Pregled
DObrovoljni prilozi
porodi^ne vestiLI^NE VESTI
BEOGRAD
Nataša i Jovan Verber dobili su 14. juna 2010. sina Luku. Mazal
tov!
Debora i Nikola Radić dobili su 28. juna 2010. sina, a bake
Delisija Kuzmanović-Albahari i Gordana Radić, unuka
Daniela. Mazal tov!
Jelena Jovanović i Feđa Nikolić dobili su 16. jula 2010. ćerku, a
Judita Jovanović, rođena Biro, unuku Hanu. Mazal tov!
Za “Jevrejski pregled”
50 USD – Gavrilo Gabi Deleon, sa porodicom, Australija, u znak sećanja
na brata Elija Deleona i njegovu suprugu Martu
50 USD - Regina Halpern, Kanada, u znak sećanje na nikad prežaljene
majku Elu i brata Isaka
2 500 din. – Ana i Teodor Kovač iz Novog Sada, povodom jesenjih
praznika
Za Socijalnu delatnost
Za kulturnu delatnost
2 000 din. – kćerke Borka i Slobodanka Boba, u sećanje na roditelje Leu i
Ervina Salcbergera
Za prevod knjige “Mi smo pre`iveli”
200 USD - Branka Milošević iz Bostona, SAD, u sećanje na Luci Bebu
Petrović
200 USD - Branka Bogdanov i David Mladinov iz Bostona, SAD, u
sećanje na Luci Bebu Petrović
NOVI SAD
Za Socijalni fond JONS
10.000 din. - u znak ljubavi i sećanja na baku Mariju Gutman i roditelje
Elzu i Vladu Opačića, daju Cunika, suprug Neša i deca Lelilca i Bane
Đordjević
1 000 din. – Durđica Mojzes, rođ. Tipold i Lidija Tipold-Sel, povodom
godišnjice smrti majke i bake Jelene Ilonke Mojzes i desetogodišnjice smrti
supruga i oca Zoltana Tipolda
Za rad JONS
4.000 din. - Elvira Fišl
30 000 din. – David Zaharija sa porodicom, u znak sećanja na sestru Silviju
Zahariju
100 USD - Gavrilo Gabi Deleon, sa porodicom, Australija, u znak sećanja
na brata Elija Deleona i njegovu suprugu Martu
1 000 din. – Estera Bajer
Jevrejska opstina Novi Sad se zahvaljuje g. Igoru Kronaveteru,
koji je preuzeo na sebe veliki posao izrade sajta JONS-a. Adresa
sajta je www.jons.rs
Za Muzej
Mina Momčilović, ćerka Vere i Predraga Momčilovića i
unuka Mile i Bruna Hofmana, diplomirala je 3. jula 2010. na
osnovnim studijama Akademije umetnosti u Novom Sadu,
instrument harfa.
2 500 din. – Ana i Teodor Kovač, za sećanje na svoje najbliže kojih više
nema
Hevra kadiša – Jevrejsko groblje
10 000 din. – Natalija Danon, u znak sećanja na supruga pok. Mišu Danona
dipl. ing, njegovu sestru Floru Eskenazi i sestričine Blanku Perić i Mirjanu
Todorović rođ. Eskenazi.
100 USD - Irena i Daniel Verber u spomen na Eugena Verbera, Blanku
Danon-Nuić i Ivicu Nuića
100 USD – Regina Halpern, u sećanje na nikad prežaljene, majku Elu i
brata Isaka
50 evra – Slavica Fišer, povodom godišnjice smrti supruga Bernata Fišera
5 000 din – Rahela Perišić
2 000 din. – Moric D. Montiljo iz Naharije, Izrael, umesto cveća na
grobove rav Cadika Danona, rav Josifa Levija, Isaka Poljokana, mr ph.
Samuela Gaona, dr Isaka Albaharija, Joesefa Izraela, Benciona Pinta i
Rafaila Blama, a u znak sećanja na višegodišnji aktivan rad u verskoj
delatnosti.
2 000 din. – Moric D. Montiljo iz Naharije, Izrael, umesto cveća na
grobove Jakova Čelebije, Mime Atijasa, Avrama Baruha, Josipa Pesaha,
Josipa Erliha, Alberta Montilja, a u znak sećanja na zajedničko druženje
1 000 din. – N. N.
Za De~ji klub
2 000 din. – Debora Radić-Kuzmanović
UMRLI
BEOGRAD
Ilija Perišić, rođ. 1926. godine, preminuo 6. jula 2010, sahranjen 8. jula
2010. na Jevrejskom groblju u Beogradu
Ljubinka Belić–Gagić, rođ. 1927. godine, preminula 23. jula 2010.
kremirana 29. jula 2010. na Novom groblju u Beogradu
Lea Sorger, rođ.1923. godine, preminula 24. jula 2010. sahranjena 27. jula
2010. na Jevrejskom groblju u Beogradu
ZEMUN:
Kira Brandajz, preminula 16. avgusta 2010. u 88. godini
NOVI SAD:
Svetlana Gusman preminula u 50. godini
Tibor Adam peminuo u 87. godini
TEL AVIV
Ora Dobrovensky, rođ. Gaon u 74. godini
Kursevi stranih jezika
Kli{e na poklon
Obave{tavamo da }e JO Beograd organizovati, pored kurseva
hebrejskog, i kurseve {panskog jezika, svih nivoa. Zainteresovani se mogu prijaviti pozivom na telefonski broj kancelarije
JOB : 2624-289. Po~etkom oktobra }e se odrzati pripremni
sastanak kada }e se saznati vi{e detalja.
Za izradu jevrejskog kalendara za 5771. godinu Ivica Eskenazi je poklonio veoma vredan kli{e za {tampanje zlatotiska
na koricama kalendara.
www.savezscg.org
Savez jevrejskih op{tina Srbije mu se na tome zahvaljuje.
Jevrejski
ELUL 5770 / TI[RI 5771
Pregled
Izraelski fudbaleri u
Novom Sadu
23
Jedna nacija
– dva tima
Tako daleko,
a kao kod
svoje ku}e
Gosti su bili zbunjeni navija~ima
sa izraelskim zastavama koji
su proslavljali njihove i golove
srpske reprezentacije
Za vreme Svetskog univerzitetskog
prvenstva u malom fudbalu (futsal) u
Novom Sadu, od 23. do 31. avgusta, uvek
aktivni omladinci dru`ili su se sa reprezentacijom Izraela koja je pobrala sve simpatije predstavljanjem Ereca na terenu i
pona{anjem van njega. Da svakom prija
gostoprimstvo u vidu primerene pa`nje,
pogotovo na takmi~enju koje se odr`ava
podalje od matice, pokazali su dragi gosti
koji su na kraju i priznali da su prijatno
iznena|eni odli~nim do~ekom i kvalitetnim
vremenom provedenim sa podmlatkom
Jevrejske zajednice u Novom Sadu.
Podr{ka koju je kombinovani A tim Izraela
dobio u me~u grupne faze takmi~enja sa
Srbijom za njih je bila iznena|uju}a! Ne samo
da su se gosti zapitali ko su misteriozni navija~i
sa izraelskim zastavama, nego je uveliko i
doma}a publika u potpuno ispunjenoj Maloj
sali Spensa ostala zbunjena simpati~nom i
naspram njihove brojnosti hrabrom glasu novosadskih omladinskih aktivista. Ta ~injenica
je pogotovo bila uo~ljiva u trenucima kada su
mladi Jevreji proslavljali pogotke i srpske i izraelske ekipe.
Zanimljiv obilazak grada i mesta od zna~aja
za Jevreje u Novom Sadu za igra~e Izraela priredio je sve`e diplomirani turizmolog Marko
Fi{er uz obja{njenja na hebrejskom jeziku,
dok su se oni, u svom opu{tenom, krajnje izraelskom i fudbalskom, maniru osvrtali za novosadskim lepoticama.
Nakon {etnje gradom mladi gosti su u
krajnje le`ernom, ali i pravom timskom, izdanju, predvo|eni temperamentim trenerom,
velikom zaslugom Jelene Gli{in, istr~ali na
fudbalski megdan i timu sastavljenom od
momaka iz Omladinske sekcije JONS-a. Ako
se tome doda ~injenica da su narednog dana
Izraelci igrali i ~etvrtfinale Mundialita sa
Brazilcima, onda krajnji rezultat od dva gola
razlike u korist gostiju predstavlja sjajan rezultat za pora`enu stranu. Ipak, mora se priznati
da je bilo za~u|enih lica u trenutku kada su
naspram sebe na terenu videli reprezentaciju
za koju su prethodno ve~e navijali, ali i `elje za
dokazivanjem sa profesionalnim fudbalerima.
Kao i uvek, dru`enja i zvani~ne i nezvani~ne
hvale sa jedne i druge strane nije bilo dosta, ali
iskreno priznanje vo|e delegacije i selektora
da su prijatno iznena|eni predano{}u mladih
jevrejskih aktivista da njihov boravak u najve}
em gradu Vojvodine protekne besprekorno,
re~i su koje gode u{ima jevrejske omladine u
Novom Sadu.
Omladinska radna grupa JONS
Ko[arka[ice reprezentacije Izraela u Rumi
Venac na mestu nekada{nje sinagoge
Ruma, njeni sportski radnici i `itelji
imali su veliko i retko zadovoljstvo da
budu doma}ini ko{arka{icama reprezentacije Srbije i njenim rivalkama u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2011.
godine. U gostima su im bile ko{arka{ice
Rumunije, Letonije i Izraela.
@enska ko{arka{ka reprezentacija
Izraela, sportski izuzetno jaka, do~ekana je
sa posebnim pijetetom jer se u Rumi neguju se}anja na Jevreje, nekada{nje `itelje
tog grada. Pre drugog svetskog rata bilo
ih je u Rumi oko 270. Ostavili su dubok
trag u njenom privrednom, kulturnom i
celokupnom dru{tvenom `ivotu. Brojni su
spomenici koji o tome govore. A danas?
Danas u Rumi Jevreja vi{e nema. Ostao je
samo jedan, dole potpisani - polujevrejin.
Rukovodstvo grada i mnogobrojni
gra|ani sa velikim pijetetom se}aju se
svojih jevrejskih sugra|ana, ali i svih
ostalih Rumljana stradalih u suludom
nacisti~kom teroru. Svake godine na dan
oslobo|enja Rume od nacisti~kog terora
27. oktobra 1944. pola`u vence na spomen
obele`ja na gradskom groblju i na mestu
gde je nekad bila sinagoga, koju su nacisti
sru{ili 1942. godine da bi na tom prostoru
izgradili logor za sve rodoljube, koji su tu
dovo|eni, a zatim internirani u zloglasne
nacisti~ke logore smrti {irom Evrope
(Jasenovac, Au{vic, Dahau, Mathauzen...)
Go{}ama iz Izraela prire|en je srda~an
do~ek. Predstavnici reprezentacije su
polo`ili venac na spomen obele`je postavljeno na mestu nakada{nje sinagoge.
Zatim su go{}e u holu kulturnog centra
posetili izlo`bu “Ruma magistrat” na kojoj
je prikazan razvoj i `ivot Rume od 1749.
godine, kada je dobila status trgovi{ta (grada), do dana{njih dana, sa posebnim osvrtom na `ivot lokalnih Jevreja. Izlo`bu je
priredio rumski hroni~ar Bo`idar Paukovi}
uz pomo} Antuna Unterbergera.
U znak se}anja na ovo divno dru`enje
Paukovi} je go{}ama podario razglednice
Rume i CD sa snimcima izlo`be. Tova
Hofman, menad`erka izraelske ko{arka{ke
reprezentacije, uru~ila autoru izlo`be drvenu kasetu ukra{enu bronzanim bareljefom,
a dolepotpisanom dres ko{arka{ke reprezentacije Izraela.
Antun Unterberger
Download

Jevrejski pregled br. 9 / septembar 2010