TISKOVINA
IMPRIMEE
Exp. Savez jevrejskih opština Srbije,
11000 Beograd, Kralja Petra 71a
POB 30
SRBIJA / SERBIA
B’nei B’rit loža Srbija
organizuje i poziva na predavanje
“Mesijanizam, Šabataj
Cevi i jevrejski misticizam”
Predavači: Filip David i Zoran Amar
Predavanje je zasnovano na literaturi Geršoma
Šolema i njegove tri knjige: „Osnovni tokovi jevrejskog
misticizma“, „Šabataj Cevi - mistični mesija“
i knjige „Mesijanska ideja u jevrejstvu“.
predavanje će se održati u utorak 28.12. 2010. godine
u Velikoj sali Jevrejske opštine Beograd, Ul. Kralja
Petra 71a, u 19. časova.
Izdavač: Savez jevrejskih opština Srbije, Kralja Petra 71-a, POB 30, tel: 011/26 24 359, 26 21 837; Fax: 011/26 26 674,
e-mail: [email protected]; Izlaženje Jevrejskog pregleda pomaže Ministarstvo vera Srbije; CIP – Katalogizacija u publikaciji;
Narodna biblioteka Srbije, Beograd; ISSN 1452-130X = Bilten – Savez jevrejskih opština Srbije; COBISS.SR-ID 81280012;
Glavni i odgovorni urednik: Stanimir Saša Ristić; Tehnički urednik: Dušan Oluić;
Svi potpisani članci odražavaju lično mišljenje autora, koje se ne podudara uvek sa mišljenjem redakcije.
Rukopisi za naredni broj se primaju do 20. u mesecu; Redakcija zadržava pravo da prilagodi priloge; Štampa: COLORGRAFX d.o.o. – Beograd
www.savezscg.org
ISSN 1821-1062
jevrejski
Godina XIX
l
Broj 12
l
Beograd
l decembar 2010. l KISLEV/TEVET 5771.
„PRAVEDNICI“ U TEL AVIVU
strane 2 -3
PODSEĆANJA:
Mahala
na Jaliji
strana 20
REAGOVANJE
Veče puno
emocija
REČ – DVE SA MIRKOM ADAMOM:
Jedinstvo jedini
jemac Jevrejima
Selidba
– da ili
ne?
strana 10
FOTO VEST
strana 11
DOGAĐAJI:
Komemoracija
u Jabuci
strana 27
Kamenovana kapela Jevrejskog groblja
2
decembar 2010.
Jevrejski
Pregled
U Tel Avivu predstavljena
Premijerna promocija u Izraelu, knjige „Pravednici među narodima – Srbija“,
održana je u Tel Avivu 28. oktobra 2010. godine. Promociju u sinagogi Bet
Daniel otvorio je Nenad Fogel koji je na početku naglasio: „Imam veliko zadovoljstvo što sam večeras ovde sa vama u društvu autora, tri Milana: Ristovića,
Koljanina i Fogela.
Zahvalio bih se pre svega predsedniku udruženja Jevreja iz bivše Jugoslavije
g. Ben Šaharu, na pozivu da gostujemo kod vas i posebno g. Josefu Žambokiju,
bez čije velikodušne donacije, ne bismo imali danas priliku da vam predstavimo
knjigu „Pravednici među narodima – Srbija” u izdanju Jevrejske opštine Zemun.“
Posebno se zahvalio Miriam Aviezer Štajner, saradniku na prikupljanju relevantnog materijala, koji su umnogome pomogli piscu, Milanu Fogelu, da svaka priča
bude zasnovana na činjenicama. Sa svoje strane, Milan Fogel se potrudio da svaki
detalj u priči ima logičan sled. Zahvaljujući činjenici da živi u Izraelu uspeo je da
dođe u kontakt sa brojnim preživelim Jevrejima, koji su se posle Drugog svetskog
rata uselili u Izrael. Deo njegovih priprema za pisanje priča bio je i studijski boravak u Beogradu, odnosno poseta arhivu Jevrejskog istorijskog muzeja. Kao rezultat
tih dvogodišnjih priprema svetlost dana ugledalo je preko 60 priča o pravednicima
iz Srbije. Pored pomenutih autora i urednika knjige, promociji su prisustvovale
prevodilac na engleski Olivera Polajnar i lektor Ida Dobrijević. Fotografije koje ilustruju ovaj tekst snimio je tehnički urednik knjige Jugoslav Rakita.
Pisac Milan Fogel je u uvodu naglasio da su većem značaju ove knjige dali nemerljiv doprinos istoričari Milan Ristović i Milan Koljanin. Takođe je napomenuo
da smatra da je ova knjiga važan doprinos borbi protiv antisemitizma, kako u
Srbiji tako i u celom svetu. Obraćajući se gostima, posebno je istakao da je lično
preživljavao svaku pojedinačnu sudbinu o kojoj je pisao jer je i sam dete spasenog
Jevrejina. Sve je to uticalo na njega pa je povremeno upadao u stvaralačku krizu ne
uspevajući da se dovoljno distancira. Na kraju je istakao da se nada da je uspeo da
prikaže značaj pravednika Srbije i njihove borbe za živote Jevreja, njima često nepoznatih ljudi.
- Nešto što zbilja osećam jeste zadovoljstvo što sam večeras ovde sa vama – rekao
je, ne krijući uzbuđenje, profesor Milan Ristović. -To je retko zadovoljstvo za nekoga ko je istoričar, kada u publici vidi ljude koji su deo one istorije kojom se bavi.
Po Ristoviću postoje dve istorije. Jedna, koja posmatra ljudske sudbine sa velike
visine sa koje se ne vide takozvani obični ljudi, oni koji su u stvari ta istorija. Druga
(istorija) je ona koja pokušava da se bavi upravo tim ljudima, u pokušaju da sazna
šta jeste suština ljudskih sudbina. Profesor Ristović je u nastavku govorio o uslowww.savezscg.org
Jevrejski
Pregled
KISLEV / TEVET 5771.
knjiga o srpskim Pravednicima
Veče puno emocija
vima koji su vladali tokom Drugog svetskog rata u Srbiji, podeljenoj na
pet okupacionih zona sa različitim oblicima vlasti. U uslovima u kojima
je svima koji su pomagali u spasavanju Jevreja pretila ista sudbina, sudbina žrtve, bilo je ljudi u Srbiji koji su otvarali vrata svojih kuća progonjenim ljudima. Centralna ideja, ljudskost, humanost, bila je najefikasnije
oružje koje je moglo potkopati jedan takav strašan sistem koji je vladao
tokom rata u Srbiji. Na kraju je još jednom istakao da se nada da će ova
knjiga biti neka vrsta spomenika, kako onima koji su pomagali ljudima
u nevolji, tako i onima koji su spasili svoje živote.
Dr Koljanin je na početku svog izlaganja istakao da je imao sam čast
da bude jedan od autora knjige. - Pre svega želim da naglasim ono što
je, uveren sam, njena osnovna poruka: i u najtežim okolnostima postoji mogućnost izbora između pomoći nekome ko se našao u smrtnoj
opasnosti i okretanja glave na drugu stranu. S obzirom na okolnost da
je spasavanje Jevreja u Drugom svetskom ratu nosilo ozbiljne rizike za
život ne samo onoga ko im daje sklonište, nego i članova njegove porodice, moguće je razumeti da nije svako bio u stanju da učini taj korak.
Međutim, oni koji su bili spremni da pruže pomoć progonjenima, time
su iskazivali istinsko herojstvo, ali herojstvo drugačije vrste od onog
koje se najčešće podrazumeva kada se razmišlja o ratnom vremenu.
U nastavku obraćanja gostima dr Koljanin je naglasio:
- Umesto anonimnih ljudskih masa, brojeva, velikih bitaka, slika
masovnih stradanja i uništenja, čitalac ove knjige pred sobom ima
čoveka, pojedinca sa svim njegovim strahovima, dilemama, slabostima,
ali i sa njegovom odlučnošću, željom da pomogne, da iskaže svoj protest protiv zla, protiv okupacije i svih onih koji je oličavaju.
Nastavljajući izlaganje, pojasnio je prisutnima da je njegov zadatak
bio da predstavi srpsku i jugoslovensku jevrejsku zajednicu tokom relativno dugog perioda koji je započeo Karađorđevim ustankom i vladavinom Miloša Obrenovića i završio se slomom jugoslovenske države u
agresiji osovinskih sila 1941. Na kraju je istakao značajnu ulogu Jevreja
u borbi za oslobođenje zemlje:
- Ipak, i pored svih stradanja, pripadnici jevrejske zajednice su
svojim velikim učešćem u antifašističkoj borbi nedvosmisleno pokazali
slobodarsko opredeljenje koje je dalo snažan pečat i njihovom jevrejskom identitetu – rekao je dr Koljanin.
Predsednik Jevrejske opštine Zemun Nenad Fogel je potom uručio
komplete izdanja o pravednicima iz Srbije gospođi Miriam Aviezer
Štajner, gospodinu Moše Ben Šaharu, predsedniku Udruženja Jevreja iz
bivše Jugoslavije, ing. Josefu Žambokiju i otpravniku poslova ambasade Srbije u Izraelu Milutinu Stanojeviću. Zahvaljujući se na poklonu
Stanojević je izrazio zahvalnost autorima i izdavaču za “ovo izuzetno
delo koje doprinosi ugledu zemlje i Srba i potvrđuje antifašističku borbu srpskog naroda.“ Posebno se zahvalio Jevrejskoj opštini Zemuna i
jevrejskoj zajednici Srbije, jer smatra da ovakve manifestacije doprinose
povezivanju, učvršćivanju spona i veza između dva naroda, značajno
doprinoseći daljem približavanju dve zemlje na svim poljima. Na kraju
je naglasio da ova knjiga ima širi moralni značaj, kako sa istorijskog
tako i sa aspekta pogleda u budućnost koja nas sve čeka.
Projekcijom dokumentarnog filma o pravednicima, snimljenog
po scenariju Nenada Fogela i Jugoslava Rakite, zaduženog još i za
montažu slike i zvuka, završena je prezentacija u Izraelu knjige o
pravednicima iz Srbije.
Tekst i fotografije preuzeti sa sajta Jevrejske opštine Zemun
3
decembar 2010.
4
Udžbenik o
Holokaustu
predstavljen
u JONS
Da li će konačno u srpskim školama deca početi da
uče o Holokaustu? Da to tako
bude doprineo je i udžbenik
„Holokaust i njegovo značenje“
autora Jizraela Gutmana i Haima
Šackera, koji je izašao u Izraelu,
a na srpski jezik su ga preveli
Ana Šomlo i Ela Krstić.
Predgovor za izdanje na srpskom jeziku napisao je rabin Isak
Asijel.
Knjiga je 22. novembra predstavljena u Jevrejskoj opštini
Novi Sad, a njeni promoteri su
bili dr Teodor Kovač i prof. Lea
Ljubibratić, članovi JONS koji su
preživeli Holokaust i bavili se u
velikoj meri ovom temom.
Ovo je univerzalna knjiga i
za učenike i za nastavnike. U
predgovoru je rečeno da treba
jedan čas godišnje posvetiti
Holokaustu u višim razredima
osnovne škole, u srednjoj školi, a
može i na fakultetu. U sadržaju su
izneti pregled događaja između
dva svetska rata koji su predhodili Holokaustu, savremeni
antisemitizam i nacistička politika
prema Jevrejima.
Promoteri su isticali da treba
govoriti i o doprinosu Jevreja civilizaciji. U udžbeniku ima pisama,
slika, opisa, a na nastavniku je da
proceni kojem uzrastu šta može
prikazati. Na kraju je naveden ozbiljan i dragocen spisak literature
na ovu temu.
Knjigu je izdao Zavod za izdavanje udžbenika.
Veče je vodila nova predsednica kulturne sekcije mr Gordana
Todorić.
Lj. Lepuša
www.savezscg.org
Jevrejski
Pregled
Đeneral
smenio maršala
Predsednik Saveza jevrejskih
opština Srbije, Aleksandar Nećak,
uputio je u ponedeljak pismo upravi nedavno otvorenog Muzeja narodnog pozorišta, zbog zapanjujuće
“greške” kojom je ulica Maršala
Birjuzova preimenovana u ulicu
Milana Nedića
Poštovani gospodine Đurović,
Veoma me je obradovala vest
o otvaranju Muzeja Narodnog
pozorišta, na čemu Vam iskreno
čestitam. Svaki događaj iz oblasti
kulture ispunjava nas radošću.
Takvih događaja, složićete se, nikada nije previše.
Nažalost, moja radost je trajala
kratko, sve dok nisam, prelistavajući
za tu priliku odštampan katalog,
naišao na 10. strani na sledeći
navod:
“... u nekadašnjoj Kosmajskoj
ulici broj 51 (do skoro Maršala
Birjuzova, odnosno današnjoj
Milana Nedića).”???
Sa nevericom sa taj deo teksta
pročitao nekoliko puta. Pitao sam
se kako je gospođa Zorica Janković,
došla do ovog podatka? Da li je koristila raspoložive, i svima dostupne
izvore ili se oslonila na neke druge
meni nepoznate podatke, da li je u
pitanju slučajan propust, neprofesionalizam, nemar, neobaveštenost,
ili nešto sasvim peto?
Proverio sam, resorna komisija
Skupštine grada nije nikada razmatrala mogućnost da ulica Kosmajska
ili Maršala Birjuzova promeni ime u
ulicu Milana Nedića.
Ne usuđujem se ni da pomislim da je ovde možda reč o nevešto
zakamufliranom plasiranju u javnost
ličnih stavova (rehabilitacija ratnih
zločinaca?), koji nemaju veze sa
ovom manifestacijom kulture i koji
Reljef na poklon
za posledicu mogu imati dezinformacije i uznemirvanje javnosti, da ne
govorim o otvaranju nikada potpuno
zaceljenih rana i vređanju dostojanstva i uspomene na nevine žrtve.
Za vreme vladavine Ministarskog
saveta na čijem čelu je bio Milan
Nedić, Jevrejska zajednica Srbije
izgubila je 84% svojih članova, koji
su opljačkani, ponižavani, maltretirani, zatvarani, bestijalno mučeni i
na kraju deportovani u logore smrti,
gde su zverski ubijeni. Milan Nedić,
kao i svi članovi Ministraskog saveta, je 1942. godine potpisao uredbu
kojom se opljačkana imovina Jevreja
Srbije proglašava imovinom srpskog
naroda.
Autorski rad gospođe Zorice
Janković, štampanje i distribucija
ovog kataloga, objavljivanje istog
teksta na vašem sajtu i u legendi
odgovarajućeg eksponata, duboko
vređa, uznemirava i zabrinjava
Savez jevrejskih opština Srbije.
Iako želim da verujem da je po
sredi slučajna greška, a ne smišljena
namera, ipak Vam moram skrenuti
pažnju na neverovatnu koincidenciju što je upravo ulica u kojoj se
nalazi naša Sinagoga, preimenovana
u ulicu Milana Nedića.
Molim Vas da upotrebite Vaš
autoritet kao i prava i obaveze
koje proističu iz Vaše funkcije i da
odmah povučete pomenuti katalog,
uklonite nedostojan tekst sa sajta
kao i legendu iz prve postavke.
Očekujem da me izvestite o preduzetim merama na čemu ću Vam
biti zahvalan.
U očekivanju Vašeg odgovora,
želim Vam svako dobro.
Srdačan pozdrav,
Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije,
Aleksandar Nećak
Jevrejska opština Zrenjanin zahvaljuje gospođi Vidi Greber i gospodinu
Donatu Greberu na poklonjenom prelepom keramičkom reljefu “Sinagoga u
Zrenjaninu”, radu Dušice Brguljan. Dar koji će krasiti prostorije JO Zrenjanin,
uručen je u znak sećanja i obeležavanja godišnjice smrti Aleksandra Grebera,
nekadašnjeg predsednika Jevrejske opštine Beograd, rođenog u Velikom
Bečkereku, kako se Zrenjanin nekada zvao.
Jevrejski
Pregled
KISLEV / TEVET 5771.
5
Razbijeni
prozori
kapele
U noći 30. novembra ili ranim
jutarnjim satima 1.
decembarskog dana
nepoznati počinilac
razbio je prozore
kapele na Jevrejskom
groblju u Beogradu.
Komadi asfalta
kojima su prozori
razbijeni doleteli su
sa ulične strane.
Slučaj je prijavljen
policiji koja je izvršila
uviđaj i uzela izjavu
od čuvara groblja
Branislava Kostića.
Dan
posvećen
judaizmu
Dana 7. novembra,
u beogradskoj sinagogi
Sukat šalom, u organizaciji
Jevrejske opštine Beograd,
održan je „Globalni
dan jevrejskog učenja“
(„Global day of Jewish
learning“)
U više od 30 zemalja
taj dan je bio posvećen
izučavanju judaizma, a na
taj datum je i čuveni rabin
Adin Štajnzalc dovršio
prevod i tumačenje celokupnog Vavilonskog
Talmuda, što pruža idealnu mogućnost za globalno
učenje.
Bila je to prilika da
stotinak zainteresovanih
sa našim rabinom Isakom
Asielom obradi 13 načela
judaizma. Govoreno je
o ideji Boga u judaizmu,
ulozi molitve i hrama,
Tori – pisanoj i usmenoj
tradiciji, proroštvu,
zapovestima, predmesijanskom i mesijanskom
vremenu i još nekim zanimljivim temama.
9. novembar u Zrenjaninu
U Zrenjaninu su Savez antifašista
Zrenjanina, Jevrejska opština Zrenjanin
i Skupština tog grada obeležili 9. novembar, Svetski dan borbe protiv fašizma i
antisemitizma. Na svečanom prijemu,
koji je upriličio predsednik Skupštine
grada Aleksandar Marton, istaknuto je da
je značaj obeležavanja ovakvih praznika
pre svega u afirmaciji vrednosti ideja
koje su odlika slobodarskog sveta i jedna
od najvažnijih tekovina antifašizma, ali
i u specifičnom vidu edukacije, posebno
mladih, jer to je osnov na kojem će se
ove ideje nastaviti. Ljiljana Popov, predsednica Jevrejske opštine Zrenjanin, naglasila je značaj saradnje koju Jevrejska
opština i Savez JOS imaju sa Savezom
antifašista i lokalnom samoupravom i
dodala da je možda najznačajnija poruka
u ovakvom zajedničkom nastupanju upravo isticanje ovih odličnih odnosa:
- Samo ovakve komšijske i prijateljske
veze, u kojima se međusobno uvažavamo
i štitimo, mogu da spreče ponavljanje
Kristalne noći, ili Kristalnih noći koje su se,
nažalost, i nakon one iz 1938. godine često
događale - rekla je.
Predstavnici Saveza antifašista
Gradskog odbora Zrenjanin D. Radaković
i Z. Slavić, podvukli su potrebu za
pojačanim prisustvom antifašističkih ideja,
tolerancije i saživota u javnosti i medijima
kako bi se neprestano isticale one vrednosti
do kojih nam je stalo.
Nakon svečanog prijema delegacija, u
kojoj su bili predstavnici Jevrejske opštine
Zrenjanin, Saveza antifašista i predstavnici lokalne vlasti, položila je venac na
Spomenik žrtvama fašističkog terora na
Bagljašu, gde se tokom Drugog svetskog
rata nalazilo stratište na kojem je pogubljen, kao prva žrtva fašističkog terora,
Viktor Elek, vlasnik šećerane, a potom i
mnogi rodoljubi. Danas je tamo i kosturnica poginulih pripadnika Crvene armije
koji su stradali u borbi protiv fašističkog
okupatora.
Važno je naglasiti i da je prvi čas u
Zrenjaninskoj gimnaziji bio posvećen
Vladimir Arsenić
sećanju na Kristalnu noć. Seminar o Holokaustu
U Svečanoj Sali Skupštine AP Vojvodine, 14. decembra, biće održan jednodnevni
seminar o Holokaustu. Kao prethodni, i ovaj skup, na kojem će predavači biti ugledni
eksperti iz pomenute oblasti, namenjen je prosvetnim radnicima.
Organizatori seminara su: Grad Novi Sad, Skupština AP Vojvodina, Centar „Simon
Vizental“ iz Jerusalima, JDC, Nezavisno udružrnje novinara Vojvodine, JO NS i dr
Ana Frenkel, Zavod za izdavanje udžbenika i NN privatna firma.
Jevrejski
decembar 2010.
6
Pregled
Održane regionalne konsultacije sa verskim zajednicama
Bez činjenica nema pomirenja
Bez utvrđivanja činjenica i prihvatanja istih u svim
narodima na području bivše Jugoslavije nema pomirenja,
poručili su predstavnici verskih zajednica i crkava na
regionalnim konsultacijama o Inicijativi za REKOM
održanim 4. novembra u Sarajevu. Više od 60 predstavnika verskih zajednica i crkava iz BiH i regije složili su se
da svaki narod treba da prihvati zločine koji su se činili
u njihovo ime kako bi razvili empatiju prema žrtvama na
svim stranama. Monsinjor Mato Zovkić, kazao je da svi
treba da budu solidarni prema žrtvama bez obzira iz kog
naroda dolaze.
- Za neke je ovdje bio rat za neke agresija. Pitanje je
hoćemo li ovdje imati uvijek tri ili jednu istinu. Pitanje je
ima li dobre volje i vremena u kojem bi obični ljudi htjeli
da povrate i steknu povjerenje između sebe. Žrtvama treba
vratiti dostojanstvo i činjenice o ratnim zločinima moraju
se utvrditi - kazao je Zovkić.
Sveštenik Mitropolije Dabrobosanske Boško Tošović,
kazao je da je suočavanje sa prošlošću preko potrebno jer
se ne može narod zvati zločinačkim.
- Narod ne smije snositi krivicu za zločine, koji jesu
počinjeni, nego pojedinci koje treba imenovati. Pojedinac
se mora suočiti sa prošlošću. S druge strane žrtve su često
iskorištavane. Ako se želi ozbiljno razgovarati o ovoj inicijativi onda cijeli proces treba gledati iz perspektive žrtve
- kazao je Tošović.
Sarajevski muftija Husein ef. Smajić, kazao je da
REKOM treba da bude internacionalan i da istraje u svom
radu.
- Ljudima treba reći istinu, treba činjenično zapisati
stvari i reći ljudima da imaju budućnost. Ja očekujem od
REKOM-a da objedini sve naše dobre ideje u jednu, da ujedini naša mišljenja.
Arhijerejski zamenik arhiepiskopa Makedonske pravoslavne crkve protojerej Dragi Kostadinovski, kazao je da se
Izvinjenje Koalicije za REKOM
“Koalicija za REKOM se izvinjava vladiki Mihajlu, mitropolitu Crnogorske pravoslavne crkve zbog neželjene situacije do koje je došlo 4. novembra
na regionalnim konsultacijama u Sarajevu za vjerske zajednice. U dobroj
volji da omogućimo svim predstavnicima vjerskih zajednica i crkvama
iz regiona da se očituju o Inicijativi za REKOM, previdjeli smo postojeće
stanje i odnose između crkava. Zahvaljujemo se gospodinu Mihajlu što je
uvažio našu molbu da odustane od učestvovanja na ovim konsultacijama
što je omogućilo održavanje skupa” kaže se u saopštenju.
Molekularna
gastronomija
www.savezscg.org
Crnogorska pravoslavna
crkva „nepoželjna“
Predstavnici nekoliko verskih zajednica i crkava nisu mogli da prihvate,
iz protokolarnih razloga, da na konsultacijama učestvuje Crnogorska
pravoslavna crkva (CPC). Zbog toga je vladika Mihajlo, mitropolit CPC-a,
zamoljen da odustane od učestvovanja što je on i učinio. Međutim, kazao je
da Mitropolija želi da bude uključena u proces osnivanja REKOM-a kako
bi doprinela vraćanju dostojanstva žrtvama. Inicijativu za REKOM vide
kao pokušaj relaksacije etničkih tenzija.
zločinci ne smeju prikrivati bez obzira u čijoj kući bili.
- Mržnja je negdje veća negdje manja. Crkve je ne mogu
u potpunosti spriječiti ali mogu da porade na tome da je
bude manje”, kazao je on.
Na skupu je učestvovao i predsednik Saveza jevrejskih
opština Srbije Aleksandar Nećak:
- Tri reči obeležavaju ovaj skup: istina, pravda i
pomirenje. Bez istine nema pravde, a bez istine i pravde
nema ni pomirenja. Ko sprečava da istina postane javna
da bude pristupačna svakom? Baš oni koji su nas u
sve ovo uvalili. Istina je preko potrebna jer se mlade (i
ne samo mlade) generacije moraju na njoj obrazovati i
vaspitavati. Mnogi mladi ljudi bi danas bili živi, ne bi
učestvovali u našim ratovima, da su znali istinu i da su
bili u tom smislu obrazovani i vaspitavani. Kada jedno
društvo ne obrazuje mlade generacije ono stvara prostor za netoleranciju, ksenofobiju, rasizam, antisemitizam. Ovi ratovi na našem (ne u nacionalnom nego u
duhovnom smislu) prostoru nisu bili verski, kako neki
žele da nam predstave. Ratovi su uvek otimanje vrednosti, duhovne, teritorijalne, materijalne, a s tim u vezi
i nametanje političke moći i neke „njihove“ istine. Da je
bilo sreće, da su ovakvi skupovi održavani pre ratnih
sukoba, verujem da bi dali pozitivne rezultate i da mi
danas ne bismo imali osećanje stida i sramote – istakao je
dodavši - Mi Jevreji smo se zavetovali da ćemo ućiniti sve
što je u našoj moći da se zločini poput Holokausta više
nikom nikad i nigde ne dogode. Kada se sećamo naših
žrtava mi se na isti način i uz dužno poštovanje sećamo
svih nevinih žrtava bez obzira na njihovu nacionalnu,
versku ili bilo koju drugu pripadnost i različitost ili njihovo političko opredeljenje.
Zato podržavam REKOM, njegove ciljeve i zadatke
kako se ratni zločini i kršenje ljudskih prava ne bi ponovo
dogodili. Nigde, nikada više, nikom!
U oktobru ove godine, u jednom
malom restoranu na Dorćolu, član naše
zajednice Venislav Džidić i njegov kolega
Danijel Pavleković, kuvar iz Zagreba, po
prvi put su u Beogradu kuvali jela koja
pripadaju molekularnoj gastronomiji.
Molekularna gastronomija (molekularna kuhinja ili molekularno kulinarstvo), u osnovi je plod posmatranja
biohemijskih i fizikalnih osobina namirnica radi pronalaženja idealnog načina
njihove obrade. Cilj je puno „pametniji“
obrok i veća količina uživanja, kako u
ukusu tako i u izgledu, obliku i teksturi
zalogaja. Do pojave molekularne gastronomije nije postojala formalna naučna
disciplina koja se isključivo bavila kuvarskim procesima u takozvanom svakodnevnom kuvanju u domaćinstvima i
restoranima.
Pre pet godina rabin Isak Asiel
omogućio je Džidiću doškolovanje u
košer kulinarskim veštinama u Beču,
odakle je doneo diplomu.
Jevrejski
Pregled
KISLEV / TEVET 5771.
REZULTATI 54.
NAGRADNOG KONKURSA
Žiri u sastavu: akademik Predrag Palavestra, prof. dr
Milan Ristović i književnik i prof. Filip David, konstatovao
je da je na 54. nagradni konkurs SJOS prispelo 34 rada iz svih
oblasti.
Žiri je jednoglasno odlučio da nagradi sledeće radove:
nagradu „Ženi Lebl“ - dobio je rad pod naslovom: „JEVREJI
U KRAGUJEVCU“, šifra: Trag u vremenu, autor: Staniša Brkić
(Batočina) i Milomir Minić (Kragujevac)
nagradu - dobio je rad pod naslovom: „PISMO IZ
ŠPANIJE“, šifra: Povratak, autor: Milijana Čavić-Albahari
Petrović (Malaga, Španija)
nagradu - dobio je rad pod naslovom: „DNEVNIK
POVLAČENJA 1915/1916 ČINOVNIKA MOŠE MEVORAHA“,
šifra Mance, autor Danilo Šarenac (Beograd)
Žiri je preporučio dva rada za arhivu Jevrejskog istorijskog
muzeja:
„FRAGMENTI O FIŠEROVIMA“, šifra: 3003946, autor:
Ratko Racković (Ruma)
„SVEDOČANSTVA IZ JEVREJSKE 16 – ONEG ŠABAT
I GEMILUT HASADIM“, šifra: Dorćol, autor Radivoje
Davidović (Beograd)
Holokaust
i njegovo
značenje
Povodom
obeležavanja Kristalne
noći, 9. novembra, kada
je 1938. godine započeo
masovni pogrom Jevreja,
u utorak, 9. novembra
2010. sa početkom 18.15
časova, u zgradi Jevrejske
opštine Kralja Petra 71a
održana je promocija
knjige „Holokaust i njegovo značenje“, autora
Jisraela Gutmana i Haima
Šackera.
Na predstavljanju
knjige govorili su: rabin
Isak Asiel, moderator
večeri, gosti iz Zavoda
za udžbenike Beograd
Miloljub Albijanić,
direktor, Slobodan G.
Marković, odgovorni urednik i Dragan Berkuljan,
urednik i istoričar Milan
Koljanin.
Promocija je održana u
maloj sali na II spratu.
Knjigu su sa hebrejskog prevele Ana Šomlo i
Ela Krstić.
7
Poskupljenje i
obrazloženje
Kako reče jedan uman čovek: „Koliko god
me razbesni poskupljenje toliko me nasmeje
obrazloženje“. Držeći se toga, evo i „Jevrejski
pregled“ je rešio da vas nasmeje.
Troškovi štampanja i slanja „Jevrejskog pregleda“ poprilično su povećani, pa smo prinuđeni
da vas, uz izvinjenje, zamolimo da, ukoliko želite
da vam novina i dalje stiže na adresu, od januara
2011. vaše godišnje priloge povećate na:
1 500 dinara za čitaoce u Srbiji
2 300 dinara za čitaoce u inostranstvu
3 000 dinara za one kojima „Pregled“ stiže avionom
Po cenu da vam smeh natera suze na oči,
moramo da vas podsetimo da smo se na ovaj
nepopoularan korak odlučili smrtno ozbiljni.
Visina godišnjih priloga za „Jevrejski pregled“ nije
se menjala poslednjih nekoliko godina, a troškovi
štampanja i slanja...
Redakcija
Šijaković primio Nećaka
U Palati Srbija, u sredu 10. novembra
2010. ministar vera u Vladi Republike
Srbije Bogoljub Šijaković, primio je
predsednika Saveza jevrejskih opština
Srbije Aleksandra Nećaka.
Pre početka razgovora, predsednik
Saveza JOS predao je ministru knjigu
„Pravednici među nacijama – Srbija“, na
srpskom i engleskom jeziku, u izdanju
JO Zemun. Šijaković je pokazao veliko
interesovanje za ovu knjigu izrazivši
čuđenje što od Ministarstva nije zatražena
finasijska podrška za tako važan i dobar
projekat.
Predsednik Saveza detaljno je upoznao ministra Bogoljuba Šijakovića sa
Statutom Saveza, organizacijom, strukturom i načinom odlučivanja u Savezu
jevrejskih opština Srbije.
Tom prilikom je istaknuto da predsednik Saveza predstavlja Savez u zemlji i
inostranstvu. Saglasno je zaključeno da je
u obostranom interesu očuvanje jedinstva
Saveza jevrejskih opština Srbije, koje je na
određen način bilo dovedeno u pitanje.
Ukazano je na štetnost dopisa
Ministarstvu vera, mimo i bez znanja
Saveza. Ovi dopisi su izazvali nedoumice,
nejasnoće i doveli su do nesporazuma,
koji su na ovom sastanku prevaziđeni
u potpunosti. Takođe je ukazano na
zabrinutost Ministarstva zbog neodgovornog ponašanja jedne jevrejske opštine
u vezi sa uplaćenim namenskim sred-
stvima Ministarstva vera. Ona nikada
nisu opravdana, niti su podneti narativni ili finansijski izveštaji o njihovom
trošenju. Ministarstvo vera će ubuduće
sredstva upućivati na račun Saveza
jevrejskih opština Srbije, koji će ih proslediti naznačenom korisniku, poštujući
u svemu zahteve Ministarstva. Na ovaj
način izbeći će se rušenje ugleda Jevrejske
zajednice Srbije i onemogućiti neodgovorno ponašanje pojedinaca i pojedinih
jevrejskih opština.
Ministarstvo vera će i ubuduće
podržavati i finansijski pomagati stalne
aktivnosti Saveza jevrejskih opština
Srbije. Ono će primati zahteve za finansiranje, delimično ili potpuno, novih
projekata isključivo preko Saveza JOS
i od njega tražiti narativni i finansijski
izveštaj o njihovoj realizaciji i utrošku tih
sredstava.
Detaljno su objašnjeni položaj, uloga
i polje rada rabina Saveza jevrejskih
opština Srbije. Na kraju neuobičajeno
dugog (nešto manje od dva časa)
razgovora, na obostrano zadovoljstvo
zaključeno je da će bliska saradnja, dobra
međusobna informisanost i uzajamno
poštovanje rezultirati zajedničkim uspehom. U tom cilju, dogovoreno je da
najmanje jednom godišnje bude održan
sastanak na kojem će biti sumirani rezultati iz proteklog perioda i predstavljeni
projekti za narednu godinu.
decembar 2010.
8
Srbija zahteva
izručenje naciste
Art forum u
Belorusiji
Ana Grbić i Nevena Knežević,
omladinke iz JO Kikinda,
učestvovale su kao predstavnice
Srbije na Međunarodnom Art
forumu “Jewish Shtetles Revival”
koji se održavao od 7. do 14. novembra u Belorusiji.
Forum se odvijao kroz svakodnevne aktivnosti u vidu
radionica, ekskurzija i druženja
sa predstavnicama drugih zemalja. Posebno je bilo zanimljivo
putovanje u Mir, turističko selo
sa građevinama starim i do sto
godina, kao i boravak u Vitebsku,
u kojem su obišle nekoliko spomenika posvećenih stradanju Jevreja
za vreme Drugog svetskog rata.
Učesnici foruma su imali priliku da
vide mnoge građevine koje su delo
jevrejskih arhitekata, galerije sa
radovima jevrejskih umetnika, kao
i kuću poznatog jevrejskog umetnika Marka Shagala.
Vratile su se sa ovog putovanja
prezadovoljne gostoprimstvom i
ljubaznošću domaćina, bogatije za
nova saznanja o istoriji i tradiciji
jevrejskog naroda, sa novim iskustvima i prijateljstvima.
Ana Grbić
JO Kikinda
www.savezscg.org
Jevrejski
Pregled
Srbija će uputiti zahtev SAD za
izručenje pripadnika SS i Gestapoa
Petera Egnera (88),
osumnjičenog za
ratne zločine nad
Srbima, Jevrejima
i Romima u
Beogradu za vreme
Drugog svetskog
rata.
- Ministarstvo
pravde Srbije preko
Ministarstva spoljnih poslova uputiće
zahtev američkoj strani za izručenje
Egnera - kaže izvor “Blica” sa čijeg
portala prenosimo ovu informaciju.
Državni sekretar Ministarstva
pravde Slobodan Homen izjavio
je nedavno da će Srbija zaključiti
sporazum sa SAD o međusobnoj ekstradiciji svojih državljana. Istražni
sudija Odeljenja za ratne zločine
Višeg suda u Beogradu doneo je 1.
aprila 2010. rešenje o određivanju
pritvora Egneru, a dan kasnije sud
je naredio raspisivanje Interpolove
poternice. Na zahtev Tužilaštva za
ratne zločine istraga protiv Egnera je
pokrenuta 26. septembra 2008. zbog
sumnje da je učestvovao u brojnim
egzekucijama ili u davanju naredbi za
njihovo izvršenje.
Američke federalne
vlasti pokrenule su
postupak za oduzimanje državljanstva
Egneru i u tom
zahtevu se navodi
da je njegova jedinica 1941. učestvovala
u ubijanju 11.164
čoveka, među kojima je bilo najviše
Jevreja, ali i Srba i
Roma. Egner, koji
je rođen u Crvenki u Vojvodini, posle
rata je pobegao u SAD i bio je ugostiteljski radnik u hotelu “Olimpik” u
Sijetlu, gde i danas živi.
U dokumentima kojima raspolažu
srpski istražni organi navodi se da
je Egner bio narednik u SS Waffenu
(naoružana jedinica SS) pri Gestapou
i da je bio pripadnik organizacije
“Todt” (Smrt). Od 28. aprila 1941.
bio je raspoređen u kancelariji komandanta nacističke tajne policije i u
nemačkim dokumentima se vodio kao
pripadnik “višeg policijskog rukovodstva SS”. Odlikovan je gvozdenim
krstom drugog reda, krstom časti sa
mačevima, kao i medaljom za ranjavanje 1943, a ukazom Adolfa Hitlera
dobio je nemačko državljanstvo.
EHRI - projekat istraživanja
Holokausta i očuvanja sećanja
Ove godine svet obeležava 65. godišnjicu oslobođenja nacističkog logora
smrti Aušvic – Birkenau, koji je postao simbol Holokausta i uništenja evropskog jevrejstva. Stav svetskih lidera, okupljenih na ceremoniji januara ove
godine u Poljskoj, bio je da buduće generacije moraju znati i prihvatiti evropsku tragediju Holokausta, koja je dovela do ubijanja šest miliona Jevreja,
pa u skladu sa tim treba nastaviti međunarodno istraživanje Holokausta i
njegov uticaj kao evropskog fenomena.
Tako je ove godine dvadeset institucija odlučilo da objedini podatke koji su
do sada bili dostupni istraživačima Holokausta, a rasuti su po Evropi i svetu.
Objedinjavanjem ključnih zbirki omogućio bi se istoriografski napredak i
pospešilo zajedničko istraživanje u ovoj važnoj oblasti evropske i svetske povesti. Taj projekat nazvan je EHRI (European Holocaust Research Infrastructure).
EHRI, finansijski potpomognut od EU, formalno je pokrenut uz prisustvo
visokih političkih zvaničnika i predstavnika važnih zajednica u Briselu, Belgija,
u utorak 16. novembra 2010.
Tom projektu pridružio se i Savez jevrejskih opština Srbije.
Jevrejski
Pregled
KISLEV / TEVET 5771.
9
JOB na
manifestaciji
povodom
proslave
Dana
tolerancije
Tradicionalni
humanitarni koncert
Sada već tradicionalni, humanitarni koncert Jevrejske opštine Novi
Sad i verskih zajednica održan je
25. novembra u punoj sinagogi.
Pored članova Jevrejske opštine
učestvovali su i sarađivali: Srpska
pravoslavna crkvena opština Novog
Sada, Eparhija Bačka, Rimokatolička
župna crkva „Ime Marijino“, Slovačka
evangelistička crkva, Hrišćanska reformatorska crkva. Ranijih godina
na koncertu su nastupali i pripadnici
Islamske zajednice u AP Vojvodini
koji su ove godine bili sprečeni da
učestvuju. Koordinator je bio Teodor
Popović, a celokupan prihod namenjen je forumu mladih sa invaliditetom.
Sve prisutne na početku pozdravio
je predsednik JONS Goran Levi.
Program je počeo sa izuzetnim gostom koncerta sopranistkinjom Senkom
Nedeljković, članicom opere SNP i
profesorkom pevanja.Usledio je program hrišćanske reformatorske crkve.
Prisutni su mogli čuti simpatičan duet
Alma Šolt - Teodora Drozdik-Popović,
a zatim recitacije učenika Gimnazije
Svetozar Marković, koji su govorili
stihove Kostolanjija, Adi Endrea i
Horacija.
Jevrejska opština Novi Sad predstavila se svojim izuzetno uvežbanim
folklornim ansamblom „Ma’ayan“ koji
je uneo živost i vesele tonove u ovaj ozbiljan program.
Slovačka evangelistička crkva predstavila se simpatičnim mladim horom
„Kapljice“ iz Gložana. Mladi su bili
i predstavnici Rimokatoličke župne
crkve „Ime Marijino“ čiji se hor i orkestar predstavio se sa tri numere.
Koncert je završila Srpska pravoslavna crkva sa crkvenim horom „Sveti
Jovan Krstitelj“ iz Bačke Palanke, koji je
prvi put učestvovao na ovoj manifestaciji.
Posle koncerta upriličen je prijem
u prostorijama Jevrejske opštine Novi
Sad.
Ljiljana Lepuša
U okviru niza manifestacija
održanih povodom proslave
dana tolerancije,16. novembra
u organizaciji Ministarstva
za ljudska i manjinska prava
i opštine Stari grad, organizovan je okrugli sto i performans Teatra “Mimart” i grupe
“Kal” u kulturnoj ustanovi
“Parobrod “ u Kapetan
Mišinoj, pod sloganom “Da li
smo...tolerantni “.
Posetioce performansa su
dočekali predstavnici manjinskih zajednica koji su priredili
multikulturalnu trpezu na kojoj
su se našla jela specifična za
svaku zajednicu ponaosob.
Na poziv člana veća Gradske
opštine Stari grad, Riste Raco,
učestvovala je i Jevrejska
opština Beograd.
Jevrejska opština Beograd
je u saradnji sa košer kuhinjom
pripremila bogatu i raznoliku trpezu koja je obuhvatila
karakteristična jela i poslastice
sefardske i aškenazke kuhinje.
Na trpezi su se našli šolet,
humus zatim, hala i košer
vino kao sastavni deo obreda
Šabatnje večere, roskitas – sefardska poslastica od oraha,
neizostavni falafel, latkes i
mnoga druga jela. Ovako
raznolika i bogata trpeza je
bila najposećenija, a, naravno,
usledile su i pohvale posetilaca.
Posebne pohvale smo dobili od
organizacionog odbora kao najbolji učesnici ove manifestacije.
decembar 2010.
10
Jevrejski
Pregled
Reagovanje
Selidba – da ili ne?
Na sednici Izvršnog odbora Saveza
jevrejskih opština Srbije 7. novembra
o. g., vodila se živa diskusija o predlogu (molbi, zahtevu) Jevrejske opštine
Beograd da se prostorije Saveza oslobode i Savez premesti u zgradu koja je
njegovo vlasništvo, u Ulici knjeginje
Ljubice. Posle duge diskusije, tačnije,
polemike, glasalo se za predlog da
u narednih šest meseci predstavnici
Saveza i JOB predlože Izvršnom odboru Saveza koje su prednosti i koji
su nedostaci tog premeštaja, koliko bi
to stajalo, koliko bi iznosili zanatski
radovi na uređenju zgrade u koju
bi se Savez uselio i koliko bi stajalo
dovođenje u red prostorija koje sad
Savez koristi. Ovaj predlog je usvojen
većinom od jednog glasa.
Savez se već decenijama nalazi u
zgradi u Ulici kralja Petra 71-a, kao što
se i JOB nalazi u njoj. Nije sporno da je
zgrada vlasništvo JOB, ali vlasništvo samo
po sebi nije razlog da se Savez, s adrese
koju koristi tolike godine, iseli. Uostalom,
ako su decenijama i Savez i JOB mogli da
funkcionišu, zbog čega je upravo sada
potrebno trošiti novac na ovu selidbu?
Svi znamo i osećamo u kakvoj ozbiljnoj
ekonomskoj situaciji živimo, kako se razbuktao antisemitizam pod etiketom anticionizma i antiizraelizma. U knjižarama
se prodaje stotinak različitih antisemitskih
Ako su decenijama i Savez
i JOB mogli da funkcionišu
u istoj zgradi, zbog čega je
upravo sada potrebno trošiti
novac na ovu selidbu?
Ako čeljad nisu besna...
– zgrada jevrejske opštine Beograd
knjiga bez obzira na to što su neke sudski
zabranjene. Nije ovo vreme za rešavanje
problema (ako je ovo problem), može se
to rešavati i u boljim budućim prilikama.
Predložio sam na sednici da i Savez i JOB
koriste i dalje prostorije koje sada koriste, a novac od zakupa u zgradi Saveza
dele Savez i JOB prema dogovoru koji
postignu. Ovaj predlog nije ni dat na glasanje jer je gore navedeni predlog bio već
usvojen.
Odluka je doneta i prema onoj antičkoj
„Dura lex, sed lex“ (Tvrd zakon, ali zakon)
što znači da ga treba provesti. Međutim,
odluka koju je IO Saveza doneo, IO može i
da izmeni.
Na kraju (ali ne na poslednjem mestu,
kako se to obično kaže) valja imati u vidu
da u neposrednoj blizini zgrade gde su
smešteni i Savez i JOB postoji pogodno
parkiralište za automobile, a toga nema u
okolini zgrade u ulici knjeginje Ljubice; taj
trivijalni razlog sigurno nije bitan, ali ga je
dobro imati u vidu.
Bilo bi dobro da se članstvo o ovom
pitanju oglasi putem pisama uredniku „Jevrejskog pregleda“ sa svojim
mišljenjem da se ne bi donosila odluka
koja tangira celokupno članstvo, a da
ga ne donose samo sedam članova u IO.
Uveren sam da bi ta mišljenja bila u ovom
časopisu i objavljena.
Dr Teodor Kovač, Novi Sad
Reagovanje
Apokaliptička žrtva “Slatkog Antisemite”
(Reakcija na napis “Antisemitizam i Srbi”)
Uprkos poveće dužine napisa “Antisemitizam i Srbi”, objavljenog u novembarskom broju Jevrejskog Pregleda (deo
prenet iz teksta autora Đorđa Lebovića), naslov me naveo da
prilog do kraja pročitam. Naterao me i da se nad njegovom
sadržinom ozbiljno zamislim, pa i zabrinem. Nesumnjivo
je da se autor veoma hrabro upustio u analizu pojava antisemitizma među Srbima, onih koji su živeli u nekadašnjoj
Jugoslaviji, a posebno onih koji su se našli u samostalnoj
državi Srbiji, nastaloj nakon raspada zajedničke države južnih
Slovena. Interesantno je i zapažanje autora o preovlađujućem
stavu u Srbiji devedesetih godina prošlog veka da postoji
“međunarodna (i jevrejska!) zavera” protiv Srba i njihove
države, kao i o “megalomanskom mitu o spasiteljskoj ulozi
srpskog naroda od čije sudbine zavisi budućnost naše planete”.
Dopuštajući da je ponegde i bilo takvih pojava i istupanja, ipak
smatram da je autor malo preterao u njihovom pripisivanju gotovo celoj naciji i državi Srbiji.
Poslednji deo ovog napisa deluje zaista zastrašujuće i
apokaliptički za Jevreje koji žive u Srbiji ili one van nje, koji su
na različite načine povezani s njima. Autor predviđa da će Jevreji
za tridesetak godina praktično nestati u Srbiji, a da će iza njih
www.savezscg.org
ostati samo uspomene (spomenici), njihova groblja, literatura i
možda još ponešto drugo za sećanje. Zaista se nadam da će se
u toj proceni prevariti i da će jevrejska zajednica nastaviti da
živi u Beogradu i u drugim mestima širom Srbije. Svakako, ne
treba očekivati povećanje njihovog broja, možda će se on tada
i prepoloviti zbog asimilacije ili iz drugih razloga, ali će i dalje
postojati. Drugo je pitanje (koje je i danas aktuelno) o sadržini
aktivnosti jevrejskih zajednica i njihovoj sposobnosti da održe na
okupu svoje članove, kao i njihov angažovan odnos (otpor) prema svakoj pojavi antisemitizma. Moguće je, mada nisam posebno
u to ubeđen, da je autor pod “nestankom” u stvari želeo da da
cionističku prognozu da će se Jevreji Srbije jednog dana svi iseliti
u Izrael, što bi predstavljalo neargumentovano preterivanje. Jer,
ovo poslednje bi došlo u obzir jedino u slučaju veoma ozbiljnih
masovnih antijevrejskih ispada u Srbiji, do čega, nadam se, neće
doći.
Avraham Atijas, Jerusalim
Poslednji deo ovog napisa deluje zaista
zastrašujuće i apokaliptički
za Jevreje koji žive u Srbiji
Jevrejski
Pregled
KISLEV / TEVET 5771.
11
Reč-dve sa Mirkom Adamom
Jedinstvo jedini
jemac Jevrejima
Smeta mi da razjedinjeni čekamo novo doba, skromnijih
međunarodnih fondova i povrata imovine, iz koje ćemo
isključivo moći da održavamo svoju aktivnost – kaže ovaj
Novosađanin, novajlija u IO SJOS
Piše: Vlada Todorović
- Čini mi se da nije u dobroj meri izvagano ono što je prvi i
najveći interes. Zajednički, razume se. Da su tu stavovi iskristalisani drugačije bi se govorilo, u to ne treba sumnjati. Biću sasvim
Ima li tog kome nije upravo njegov “slučaj” poseban, te
određen. Danas imamo Novi Sad sa svojim viđenjem problemada stoga neizostavno mora imati prednost nad ostalim? Kad
tike, Beograd sa nekim drugim gledanjem, Sombor sa trećim,
god je u pitanju važnost, moje je najbitnije. Hiljadu dokaza
Suboticu sa četvrtim... Pred nama, složismo se, crkavica, samo
tome imamo u prilog, a sigurno da ih sirotinjska vremena
ne i jedino ona, nego i to što bismo mogli nazvati izazovom nove
kakva živimo ne od juče proizvedu i u dvostruko većem
epohe. Moramo biti potpuno svesni da je za nama ostao socijalbroju. Argumentuje se temeljno, s koje god strane da dokazi
stignu, ali nov član Izvršnog odbora Saveza jevrejskih opština, izam, da smo prošli taj trnovit put od kapitalizma do kapitalizma i da sada živimo nešto drugo. Ne krijem, verujem u pozitiNovosađanin Mirko Adam kaže da se valja malo izmaći u
stranu od dnevnih tokova i što celovitije sagledati situaciju, pa van ishod opšteg kretanja, te nam se, između ostalog, očekivanja
odnose i na viši standard - objašnjava.
se tek onda odrediti.
Ali, pomen toga da s pravom očekujemo solidniji život kod
- Izlišno je govoriti o tome da uvažavam činjenicu kako posAdama ne povlači kao narednu konstataciju svetlu li barem
toji sijaset potreba i da je u igri tek crkavica. Samo u slučaju da
svetliju perspektivu jevrejske zajednice u Srbiji.
realno posmatramo stanje, jasno je da nikud nećemo stići bez
- Treba biti svestan da će istovremeno s rastom standarda
jedinstva. Budemo li isključivi, kao dosada, čemu i dalje težimo,
sve manji i manji biti fondovi međunarodne jevrejske zajednice,
nećemo daleko stići. Ponavljam, svestan sam da je svakom
što nas upućuje na to da bismo se morali pozabaviti na najoznjegova muka najveća, samo... Situacija je takva da smo lišeni
mogućnosti izbora. Pred nama su samo jedna vrata i mislimo li o biljniji način pitanjem restitucije. Kao što se zna, naša država nije
vratila konfiskovanu imovinu, s tim da sam uveren da će se taj
sutrašnjici, nema nam druge nego da budemo na istom zadatku.
list okrenuti, hteo to danas neko ili ne. Za pretpostaviti je da se
Taj njegov, u ovom slučaju slobodno interpretiran, stav
među gotovo 2 500 pitanja koja su nam pre neki dan iz Evrope
sa sastanka Izvršnog odbora Saveza nije prošao nezapaženo.
doneli, nalazi makar jedno koje se na tu oblast odnosi. E tu sada
Odjeknuo je ne samo kao neki drugačiji nego i kao određena
dolazimo na moj teren, na ono zbog čega sam se oglasio. Jesmo
vrsta glasa razuma, a kako objašnjava, teze svog zalaganja nije
li spremni za ovaj trenutak? Pogledajmo se iskreno. Beograd
pripremao kod kuće. Šta više, prvi put je prisustvovao sastanku
vidi sebe, Novi Sad sebe, Sombor... A poenta nije u tome što će
IO, na koji je pošao smatrajući da mu kao novajliji pre pripada
se, pre ili kasnije, stići iznova do svoje imovine, nego u činjenici
uloga pažljivog slušaoca. Ipak, što bi se reklo narodski, na sasda će isključivo od te imovine moći da živi jevrejska zajednica u
tanku je bio povučen za jezik:
Srbiji. Rekoh, priliv iz međunarodnih fondova će biti sve manji i
- Zasmetalo mi je to što sam video da zapinjemo, pošto posmanji, i ako nam je stalo da održimo određene svoje aktivnosti,
toji određen antagonizam. Između koga? Pa, da tako kažem,
s tim da sam siguran da nam je svima do tog stalo, onda je jasno
između Beogradske opštine i ostalog dela Saveza. Zarad lakše
da se moramo drugačije ponašati, biti zajedno.
priče, hajde da uzmemo da ne shvatam o čemu se tu u suštini
Jedinstvo, iznosi Adam ponovo pred sagovornika, jeste izlaz,
radi. Ili, ako se nekom više sviđa, razumem razlog sporenja. Šta
garancija sutrašnjice:
više, verujem da jako dobro razumem gde je zaplet. Ali, doz- Kaže se da nije loše učiti i od drugih, zar ne? Slažemo
volite mi da ne smatram važnim da tako nešto iznova otvaram.
li se s tim, pogledajmo kako su se, naprimer, ponele crkve.
Nemojte me ni pogrešno shvatiti. Ovde nije u pitanju ni to da iz
Pravoslavna, katolička, svejedno. Nije moguće da kod njih nije
obzira prema sebi i vlastitoj poziciji nešto treba prećutati. Ne, o
bilo parcijalnih interesa. Ipak, kada se
drugom se radi. Čemu stalno da potenciramo
postavilo pitanje povraćaja imovine, njiistu stvar? Zastupam drugačiji stav. Nema
hovo zajedništvo je bilo adut koji se našao
potrebe kopati još dublji jaz? Jednostavno
na stolu. Očito, nisu pogrešili. Uostalom,
Mirko Adam je, što se kaže, televizijski
treba ići na drugu stranu. Postoje viši ciljevi i
čovek. Zaposlen je u RT Vojvodine, a
pogledajmo ih.
njima valja težiti. Uvek se tog držim.
mesto mu je iza kamere. Fah mu je
Bude li među jevrejskim opštinama
Adam ne okleva da navede i šta podraprodukcija. Zvanično, rukovodilac je
drugačije, ovako kao danas... Naš sagovzumeva pod osnovnim ciljem, a umesto
Odelenja zajedničke proizvodnje u inforornik tu zastaje, a na tu opasku zbog čega
fraze o tome da bi tako eto bilo bolje sutra,
mativnom programu. Član je Jevrejske
to čini odbija širi komentar:
nudi neočekivanu konstataciju. Govori o
opštine Novi Sad kojoj, kako priznaje, ni
- Jedinstvo nam je jemac. Drugačije
jedinoj mogućoj sutrašnjici. Ne izabere li se
izbliza nije dao koliko njegov otac Tibor,
nećemo moći. Moram li do kraja biti ekszajedništvo, ističe, budućnost je nevesela do
nedavno preminuli novinar.
plicitan?
očaja.
Skica za portret
12
Izrael ovih dana
Bibi se troškari
Tek nekolicina luksuznih kola izlazi iz
fabrike opremljena blindiranom kabinom,
automatskim sistemom za gašenje vatre,
ili, što je još bolje, sistemom za zaštitu protiv granata, i gumama otpornim na metke.
“Audi” A8, nova službena kola premijera Benjamina Netanjahua, imaju to sve, i
još nešto: koštala su milion dolara.
Od dodatne opreme kola još imaju
veliki DVD ekran, frižider, kutiju u koju
se odlažu cigarete da bi duvan zadržao
vlažnost, i još poneku, luksuznu, doduše
nešto “svetovniju” pogodnost, krov za
zaštitu od sunca i kožom opremljenu
unutrašnjost vozila. Kola imaju 12 cilindara, mašinu od 450 konjskih snaga, motor od šest hiljada kubika, a teže gotovo tri
tone. To su za sada najjača kola u seriji A8
koja je Audi napravio.
Za premijerov vozni park naručena su
još dva takva automobila.
Netanjahuov sadašnji vozni park
između ostalog ima i blindiranu “tojotu
lend kruzer”, i “ševrolet suburban”.
Luđe od luđega
Izraelski šou “Ples sa zvezdama” ušao
je u petu sezonu, ove godine po prvi put
sa plesačima istog pola.
U šou učestvuje Gili Šem Tov, televizijska sportska voditeljka, u braku sa
ženom sa kojom ima sina. Ona će plesati u
paru sa profesionalnom plesačicom Dorit
Milman, koja nije ni znala da je njen plesni
partner – takođe žena sve dok Šem Tov
nije ušetala u studio da se sa njom upozna.
- S obzirom na to da delim život sa
ženom i da sa njom imam porodicu, za
mene je to najprirodnija stvar na svetu izjavila je tokom svog prvog intervjua na
televiziji.
“Ples sa zvezdama” zasnovana na
britanskom TV šou “Hajde samo da igramo”, prva od 35 verzija ovog programa
koji se prikazuje u zemljama širom sveta,
uvodi istopolne plesačke parove. I ko će
da vodi kad počne ples? Žene su izjavile
- malo jedna malo druga, nije problem da
se dogovore. U međuvremenu, televizijska
zvezda Pamela Anderson stigla je u Izrael
da bi u istom šou gostovala kao sudija.
Dvaput ista kombinacija
Za manje od mesec dana, prilikom
izvlačenja državne izraelske lutrije,
dva puta je izvučeno šest istih brojeva.
Jedino se sedmi broj razlikovao u prvom
i drugom izvlačenju. Verovatnoća da se
ovako nešto dogodi je 10.000 prema jedan.
Suma koju su dobili igrači je zaista bila
velika. Tri osobe su pogodile svih sedam
brojeva i svaki je dobio više od milion
dolara. U drugom izvlačenju šest dobitnih
brojeva pogodila su 95 igrača, pa je svaki
dobio od 1 116 do 1 831 dolara.
www.savezscg.org
Jevrejski
decembar 2010.
Pregled
Drugi pišu: “Dojče vele”
Lažne žrtve Holokausta
“kasirale” milone odštete
Američko državno tužilaštvo već podiglo optužnice
U SAD je otkrivena velika
prevara sa novcem iz Fonda za
obeštećenje žrtava nacizma. U
džepovima onih koji nisu bili žrtve
završilo je više od 30 milona evra.
Državno tužilaštvo sumnjiči 17
osoba za prevaru u koju su umešani
delatnici Klems konferensa (Jewish
Claim Conference).
Nacistički režim je odgovoran
za smrt oko šest miliona evropskih
Jevreja. Nevolja onih koji su preživeli
koncentracione logore i razna mučenja
je velika, zbog čega su mnogi od
Savezne Republike Nemačke nakon
rata dobili odštetu za pretrpljen bol i
progone. No, sad je izišlo na videlo da
su pojedinci iz te nevolje htjeli izvući
korist. Tako je u razdoblju od 16 godina više od 30 miliona evra, namijenjenih za plaćanje odštete ljudima koji
su pretrpeli bol, otišlo u ruke lopova,
a cela prevara se navodno odvijala
preko fondacije Klems konferens. Prevara je, piše “Njujork tajms”,
tekla po istoj šemi: preko američkih
novina na ruskom jeziku su vrbovani
iseljenici iz Rusije. Uz pomoć pojedinih saradnika Fondacije, podnosioci
zahteva za odštetu su falsifikovali biografije kako bi se mogli izjasniti kao
navodni prognanici i bivši stanovnici
jevrejskih geta. Mnogi od primalaca
odštete su, međutim, u stvarnosti
rođeni tek posle 1945. godine, što
znači da nisu mogli biti ni u getu, a ni
prognanici.
Takođe se navodi da su osobe koje
su na ovaj način dobile odštetu deo
toga novca prosledili poslenicima
Fondacije, koji su im pomogli u ovoj
prevari. Sumnja se pojavila proverom
zahteva, pri čemu je uočeno da postoji
nekoliko gotovo identičnih zahteva
podnesenih od strane različitih osoba.
Razmera ovoga skandala je iznenadila
čak i pravosudne organe.
“Ako je postojala neka organizacija, od koje se moglo očekivati
da je imuna na pohlepu i prevaru,
onda je to bila Fondacija Klems konferens, koja svaki dan pomaže na
hiljade žrtava”, rečeno je u američkom
državnom tužilaštvu. Ali i u samoj
Fondaciji su zgroženi. - Odvratno je
da neko krade, pogotovo kad je ova
stvar u pitanju. Nećemo tolerisati
nikakvu prevaru, svejedno o kojem
se iznosu radi. Saznali smo o čemu
se radi, dokumentovali smo to i javili
Federalnom istražnom birou. Pronaći
ćemo svaki lažni zahtjev – izjavio je
Gregori Šnajder (Gregory Schneider),
vicepredsednik Fondacije: Povodom zloupotrebe novca
iz Fonda za obeštećenje prinudnih
radnika iz vremena nacizma list
“Miteldojče cajtung” piše:
„Reč je o tridesetak miliona evra
koliko je pronevereno i za koliko su
oštećene žrtve. Svakako je nepregledna situacija u bivšem Sovjetskom
Savezu prevarantima olakšala posao.
Nemci bi trebalo da budu oprezni
kada je o osuđivanju jevrejskih organizacija reč. Međutim, odavno u
međunarodnim jevrejskim organizacijama ima kritika na račun „Klems
konferensa“ koji je bio zadužen za
isplatu obeštećenja“.
Istom temom bavi se i list
“Vestdojče algemajne cajtung”:
„Još je nemoguće sagledati
posledice pronevere miliona evra
obeštećenja žrtvama Holokausta.
Tačna suma biće utvrđena ma kako
bila visoka, ali su političke i moralne
posledice katastrofalne. „Džuiš klejm
konferens“ smatrana je za moralnu instituciju i zato joj je poverena raspodela obeštećenja žrtvama nacističkog
varvarstva. To je Fondaciji davalo i
pravo da vrši pritisak na nemačke
vlasti kada je bilo problema u vezi sa
obeštećenjem. Dovoljno je loše već to
što je proneveren novac koji je bio pod
njenom kontrolom. To što prevaranti
sede pod njenim krovom katastrofa
je za ugled Fondacije. Do sada je bilo
nezamislivo da nemačka vlada razmatra mogućnost tužbe protiv neke jevrejske organizacije. Oni koji nikada ništa
nisu naučili i osporavatelji Holokausta
ponovo govore o tome kako se
„Jevrejima ne može verovati“. Zato
je sada zadatak Fondacije i vlasti u
Berlinu da se bore protiv toga. Naime,
ono što se desilo u SAD jednostavno
je delo kriminalaca i ništa drugo. A
kriminalaca ima svuda u svetu, u svim
državama, narodima i religijama“,
zaključuje komentator ovog lista.
Jevrejski
KISLEV / TEVET 5771.
13
Drugi pišu: “Jutarnji list”, Hrvatska
Izrael ovih dana
Pregled
Džeparoš
opelješio lopova
Ante Topić Mimara
U Mimarinoj zbirci
i umjetnine koje su nacisti
ukrali Židovima?!
Tajanstveni Jugoslaven Akinsha tvrdi da se Mimara 1948.
predstavio kao predstavnik jugoslavenske komisije za povrat
umjetnina te odnio 166 predmeta
Piše: Patricija Kiš Konstantin Akinsha, zamjenik direktora američke Komisije za kulturu
Na upravo lansiranoj stranici
i umjetničku baštinu, sumirao je
http://www.errproject.org/jeudepvišegodišnja istraživanja o Mimari.
aume/ mogu se pronaći podaci o više
Piše kako je Mimara 1948. ušetao
od 20.000 djela slavnih umjetnika
u Središnji ured za pregled i procjenu
ukradenih židovskim obiteljima
umjetnina u Münchenu. “Većina
tijekom Drugog svjetskog rata saszahtjeva za povrat bila je pri kraju kada
tavljenoj prema otkrivenim dokumen- se pojavio Mimara tvrdeći da je predtima Alfreda Rosenberga, Hitlerova
stavnik jugoslavenske vlade za povrat
ideologa za pljačku umjetnina, i
umjetnina. Nakon nekoliko mjeseci
podacima iz njemačkih i američkih
vratio se s popisom od 166 predmeta
arhiva.
za koje je tvrdio kako su ih nacisti
Druga velika baza podataka na por- otuđili iz Jugoslavije. Do trenutka kad
talu www.lootedart.com ima širi popis su Amerikanci utvrdili kako su zahtjevi
umjetnina ukradenih od 1933 do 1945. krivotvoreni i da su mnoge od tih umkojima se ne može dokazati podrijetlo. jetnina trebale biti vraćene u Italiju,
Mnoge od njih nalaze se u vodećim Mimara je nestao s predmetima.
muzejima svijeta. U obje baze podaTek tada su ustanovili tko je bio
taka navedena su sporna djela koja
tajanstveni Jugoslaven: kolekcionar,
su bila u vlasništvu Ante Topića
prodavač umjetnina, slikar, restaurator,
Mimare, a neki od radova iz njegove
krivotvoritelj, kradljivac umjetnina i
zbirke, dokazano je, također su bili u
vjerojatno špijun...” piše Akinsha.
nacističkom depou Jeu de Paume, a
Otkriveno je kako se više od dvanrezervirao ih je Goering u Francuskoj.
aest predmeta koji su predani Mimari,
Riječ je o Pogledu na Tivoli Huberta
od kojih su neki uzeti od žrtava
Roberta i Portretu djevojčice Alberta
Holokausta, sada nalazi u muzejima u
Cyupa. U tekstu “Vrhunski prevarant”, Beogradu i Zagrebu, ali nisu izloženi.
Hitlerov ideolog Rosenberg
Na čelu Einsatzstab Reichsleiter Rosenberga, posebnih jedinica za pljačku umjetnina za Treći Reich, bio je
Alfred Rosenberg. Pažljivo je vodio sustavan popis umjetnina koje su otete židovskim obiteljima i dijeljene
među najviše pozicioniranim nacističkim dužnosnicima s Hitlerovim i Goeringovim pravom prednosti.
U arhiviranju je Rosenberg bio zapanjujuće precizan, zapisujući točan datum zapljene građe, dimenzije,
naziv , mjesto gdje je što oduzeto... Najveći dio djela skladišten je u depou Jeu de Paume u Francuskoj, u
kojemu su radnice marljivo i uredno slagale umjetnine po razdobljima, a radnici ih ukrcavali u kamione
noseći na leđima teške drvene sanduke sa po nekoliko slika u svakome.
Izraelska policija pomogla je svojim
belgijskim kolegama da razotkriju učesnike
međunarodne kriminalne organizacije koja
je učestvovala u krađi dijamanata vrednih
million dolara. Nekoliko dijamanata koje
je ukrao radnik u fabrici dijamanata u
Antverpenu, prodati su na crnom tržištu.
Ostale je od lopova ukrao niko drugi nego
jedan džeparoš koji je operisao u Parizu.
Nešto ranije ove godine, otkriveno je
da je jedna isporuka dijamanata koja je iz
Izraela poslata u Njujork deo ukradenih
antverpenskih dragulja. Na osnovu informacije iz SAD izraelska policija je uspela
da uđe u trag jednom članu grupe koji je
poslao dijamante u Njujork. U njegovoj kući
našli su nekoliko ukradenih dijamanta kao i
dokumentaciju o prodaji drugog ukradenog
nakita.
Marihuana na recept
Komitet Ministarstva zdravlja Izraela je
preporučio da medicinska marihuana bude
uvrštena u zdravstvenu korpu. Komitet je
naglasio da cena ovog preparata naglo raste,
a rašće još više ukoliko ne bude pod kontrolom tako što će biti uvrštena u pozitivnu
listu lekova.
To telo je, takođe, preporučilo da treba
proširiti listu doktora kojima je dozvoljeno
da prepisuju medicinsku marihuanu.
Očekuje se da će tokom 2010. godine biti
prepisano oko 5 000 recepata za marihuanu.
Ako bude prihvaćena preporuka Komiteta,
može se očekivati da će se broj pacijenata
koji koriste ovu supstancu povećati na
50000.
Nano mladoženja
Elad Dekel, dvadesetpetogodišnji student fizike na Institutu za tehnologiju u
Izraelu, ušao jer u Ginisovu knjigu rekorda
jer je svoju ponudu za brak zabeležio u
formi koja se smatra najmanjom na svetu.
On je zaprosio devojku u pisanoj formi tako
što je pitanje izabranici svoga srca ispisao
na poleđini sićušnog, zlatom presvučenog,
silikonskog čipa dimenzija 1 kvadratni centimetar. Čip je napravljen u Istraživačkom
centru za nanotehnologiju u Drezdenu,
gde je Dekel boravio u okviru programa
studentske razmene. Pitanje je bilo na
nemačkom i hebrejskom i uz njega je stajale i
slika njih dvoje.
Kada ga je njegova devojka Hen
Mendelovič posetila u Drezedenu, Dekel joj
je ponudio mikroskop da pod njim pročita
njegovu bračnu ponudu.
Odgovorila je: “Da!”
14
decembar 2010.
Jevrejski
Pregled
Iz Jevrejskog istorijskog muzeja
Da se zna
Iako se vesti o donacijama objavljuju na poslednjoj strani Jevrejskog
pregleda, smatramo da bi ovu trebalo
„pomaknuti“ malčice napred.
Tokom ovog leta, brojne grupne
i pojedinačne posete Jevrejskom
istorijskom muzeju rezultirale su,
uslovno rečeno, prilično velikim
donacijama kako u deviznom novcu,
tako i u dinarima. Posebno izdvajamo izuzetnu donaciju gospodina iz
Sjedinjenih amerčkih država čije nam
je ime poznato ali, za sada, nismo
dobili odobrenje da ga navedemo.
Pomenuti posetilac je priložio 2.000
evra za Muzej, i to 1.000 evra za razne
poslovne potrebe, a 1.000 za poznatu
ediciju koju izdaje Muzej „Mi smo
preživeli ...Jevreji o Holokaustu“.
Ostale donacije su anonimne i iznose:
26.000 din, 95 evra i 72 US dolara.
Imajući u vidu naše prilike, iskre-
no, ove donacije su nam donele veliku
radost iz dva razloga: izražavaju komplimente i naklonost našem Muzeju,
i konkretno pomažu u određenim
situacijama kao što je štampanje neke
manje publikacije, ili nabavka opreme.
Posetioci svoje novčane priloge najčešće spuštaju u drvenu
„škrinjicu“, koja i sama predstavlja
donaciju Muzeju, jer ju je specijalno
izradio, dizajnirao, oslikao i ukrasio
za nas naš nedavno preminuli prijatelj, umetnik ing. Tugomir Bruno
Brukner, (Z”L) Jevrejske opštine
Beograd. Nadamo se da će Brunova
„škrinjica“ i dalje privlačiti pažnju.
Vojislava Radovanović,
upravnica JIM-a
Romano kulturako kher
Trenutno najmlađi muzej u
Beogradu je Muzej romske kulture.
Osnovan je oktobra 2009. i ima mali,
ali sadržajan, prostor u Ruzveltovoj
ulici. Kao i naš, i ovaj Muzej predstavlja pravi unikat u Srbiji, pa se
Romi, kao i mi, ponose svojom muzejskom ustanovom.
Jedva da je prošlo godinu dana od
osnivanja Romskog muzeja, a već je
njegov direktor Dragoljub Acković priredio veoma dobru etnološku izložbu
„Materijalna kultura Roma“. Izložba
je postavljena u gornjem foajeu Ateljea
212 i, uz izvanredno organizovanu
svečanost, otvorena 17. novembra
2010. U prisustvu velikog broja zvanica
i novinara, Acković je ovaj
svečani skup posvetio celokupnom jednogodišnjem
radu „najmladjeg muzeja“ u Beogradu. Pošto
je izložba svečano i
formalno otvorena,
prisutnima su se prigodnim govorima
obratili predstavnici
Skupštine grada i
Ministarstva za kulturu Republike Srbije,
kao i značajni romski i srpski inetelektualci,
dok su se romski umetnici
obraćali čitajući poeziju, svirajući
gitare i pevajući one poznate romanse
kojima se „leti u nebo“.
U nastavku ovog srdačnog i
šarmantnog programa, direktor
muzeja je uručio određen broj posebno
www.savezscg.org
ukrašenih zahvalnica
pojedincima i ustanovama, za razne vidove
pomoći ili podrške,
pružene prilikom osnivanja Muzeja romske kulture. Jevrejski istorijski
muzej je takođe „prozvan“ i, uz lepe reči, njegovoj direktorki Vojislavi
Radovanović, uručena je zahvalnica, zatim ikona romske svetice
Bibije i gvozdeni simbol u obliku potkovice sa konjem Pegazom i ugraviranim nazivom – „Muzej romske kulture, Beograd“, na srpskom i romskom
jeziku. V. Radovanović
Jevrejski
Pregled
KISLEV / TEVET 5771.
15
Književne večeri sa DAVIDOM Albaharijem
Pisac na dlanu
NOVI SAD - Dva nova naslova
na zamašnom bibliografskom spisku
Davida Albaharija bila su povod za
književno veče 1. novembra u Jevrejskoj
opštini Novi Sad. Naš ugledni pisac predstavio je roman Ćerka i monografsko
izdanje Pamtivek, novinu u izdavačkoj
produkciji Stubova kulture.
Roman Ćerka, iako je ponegde u štampi
predstavljan kontroverznim napisima koji
akcenat stavljaju na Albaharijevo bavljenje
erotikom i pornografijom, zapravo
je, u najboljem smislu, albaharijevska knjiga. Pisac je u teksturu
romana Ćerka upisao sve one teme
kojima se bavi u svom književnom
radu: preokupiranost pričom i
pripovedanjem, smislom priče,
telom, strastima različitih vrsta,
stvarnošću i onim što je nadilazi.
Razgovor o knjizi (domaćica večeri
bila je Gordana Todorić) kretao se
od veoma ozbiljnih interpretativnih
problema osvetljenih sada već
pomalo prokazanom postmodernom estetikom do anegdotalnih
momenata iz piščevog života, što su posetioci u punoj sali JONS u više navrata propratili smehom.
I drugi naslov, jedan od hitova upravo
završenog Sajma knjiga, Pamtivek, vredan
je ozbiljne pažnje. Koncipiran kao stari
albumi, sadrži izbor fotografija i tekstova
iz piščevog života, privatnog i književnog.
Luksuzna starinska oprema daje ovoj
knjizi jednu notu nostalgije prema starim
dobrim vremenima kada smo se čitanju
posvećivali s posebnim osećanjem da
činimo nešto važno i dobro.
Svi koji su na kraju književne večeri
čekali da im David Albahari potpiše
knjigu, a red je bio poprilično dugačak,
potvrda su da nam je jedan izuzetan pisac
učinio čast i podelio s nama nešto od onoga što nalazimo među koricama njegovih
knjiga.
Gordana Todorić
BEOGRAD - U prepunoj sali na
drugom spratu zgrade Jevrejske opštine
Beograd u četvrtak 25. novembra, održano
je književno veče sa našim eminentnim piscem i prevodiocem Davidom
Albaharijem. Veče je bilo izuzetno
posećeno pa se tražila stolica više.
Domaćin večeri bila je dr Slobodanka
Peković, naučni savetnik u Zavodu za
književnost i umetnost. Odgovarajući na
brojna zanimljiva pitanja Albahari je na
vrlo duhovit način pričao o svom životu
i radu, kako o samim počecima, tako i o
dešavanjima u nekoliko poslednjih godina. Imalo smo tako priliku da od pisca
čujemo i o njegovim prvim koracima u
prozi i poeziji još u školskim
danima kada je prvi put za svoj
rad, priču o Bambiju, dobno nagradu, knjigu sa posvetom Mire
Alečković. Kako pisac duhovito
objašnjava, bila je to utešna nagrda za sve nenagrađene radove.
Jedno od pitanja gostu bilo je
i kako se oseća kao srpsko - jevrejski pisac koji živi u Kanadi i kako
se bori sa nostalgijom. David je
odgovorio da nostalgiju obilazi u
širokom krugu, ne sluša stari rok
sa prostora bivše Jugoslavije nego
se okreće novim muzičkim trendovima, što ga, uz druženje sa mladima,
podmlađuje i dodaje da je dete rokenrola
kao i da obožava rege muziku.
Druženje sa poznatim piscem mnogi
su iskoristili da od njega zatraže da im se
potpiše na knjige.
Sa Davidom Albaharijem smo se rastali
u nadi da ćemo uskoro imati priliku za
ponovni susret i druženje.
Ivona Beker
Seminar u Trondhajmu
Naša logorska prošlost u Norveškoj
Između 6. i 10. septembra, u dane i veče Roš hašane, u
Memorijalnom centru logora Falstad, održana je međunarodna
konferencijanar - seminar “Umetnost i bolno nasleđe” na kojem
je izlaganje imao i Nikola Šuica sa Fakulteta likovnih umetnosti
iz Beograda.
Logor Falstad, kraj Trondhajma, Norveška, prerastao je u
upečatljiv istraživački centar za pitanja zatočeništva i stradanja.
U zgradi i terenima radnog logora, kao i obližnjih stratišta, bilo
je ishodište zatočenika iz slovenskih zemalja, među kojima i onih
iz Kraljevine Jugoslavije, pretežno Banata. Upoznavanje strane
javnosti, istraživača kulturne istorije i politike, istoričara, umetnika i akademske javnosti iz Norveške, Švedske, Poljske, Velike
Britanije, i SAD uključilo je i naše istorijsko pamćenje, kao i procese memorijalizacije u različitim razdobljima i segmentima hronika i svedočenja logoraša, predstavljenih i očuvanih u izuzetno
pročišćenoj i refleksivnoj muzejskoj postavci. Gostovanje se ticalo
i izuzetnog doprinosa postdiplomca Fakulteta likovnih umetnosti
iz Beograda Darka Stojkova, čiji je video film “Drugo putovanje”
bio predstavljen u muzejskom prostoru, te je, uz još jedan video
film autorke iz Poljske o logorašicama, predstavio evokativnu
vezu umetnika s istorijskim nasleđem zatvorenika deportovanih
iz Srbije u logor Falstad tokom II sv. rata.
Predavanje s projekcijama “Generisati sećanje – spomenici
memorije južnoslovenskih regija, predstavljanje, nevidljivost
i zaborav” uključilo je pregled naše memorijalne umetnosti
evokacije stradanja u Drugom svetskom ratu predstavljen putem
stratišta i umetničke izrade Spomen parka Šumice u Kragujevcu,
beogradskih lokacija Starog sajmišta, Jajinaca i Topovskih šupa,
ali i Jasenovca, tako da su pravci osnovne teze izlaganja i očuvanja
uspomena na žrtve određeni i ranijim primerima umetničke
obrade M. Živanovića, O. Jevrić, N. Glida, B. Bogdanovića i
drugih.
Ističem da bi profesionalni kontakt s Džemsom I. Jangom,
sa Univerziteta Masačusets u Amherstu, danas središnjim
istraživačem memorijskog nasledja u svetu (od predsedavajućeg
za spomenike Holokausta u Berlinu do Svetskog trgovinskog
centra) i veza s domaćim nastojanjima memorijalizacije Starog
Sajmišta za 2011. bio od mnogostrukog značaja za naše buduće
inicijative.
Sufinansiranje ovog studijskog boravka ne bi bilo ostvarivo
bez pomoći Ministarstva kulture Republike Srbije.
N. Šuica
KNJIGE
16
decembar 2010.
Jevrejski
Pregled
Stiv Sem Sandberg:
“Ubogi u Lođu”
Sandbergova knjiga je rekordno, za samo
nekoliko meseci, postala najprodavaniji novi
roman u Švedskoj u poslednjih trideset godina
Piše: Nikola Šuica
“Predajte mi vašu decu!” bio je vapaj što i sada izbija iz najpoznatijeg javnog govora koji je 4. septembra 1942, na glavnom
trgu geta u Lođu održao predsedavajući Judenrata (Jevrejskog
veća) Mordekai Haim Rumkovski. Ova rečenica odredila je sudbinu velikog broja dece kao i starih i onemoćalih - obavljene su
deportacije iz prenaseljenih ulica ka svirepom pogubljenju u
obližnji logor Helmno.
Podaci o ličnosti Mordekaja Haima Rumkovskog odaju
nerazjašnjenu debatu i zaplete oko jedne od najčudnijih biografija
Jevreja u istoriji Holokausta. Zahvaljujući očuvanim govorima, odredbama i dokumentima, pojava Rumkovskog, uz nekolicinu karaktera
geta u Lođu, prožima dokumentarno zasnovanu romanesknu studiju
o nemilostivim ratnim godinama u poljskom gradu i sudbini ratom,
progonima i uništenjem zatečenih oko 233 000 Jevreja. Fabrički pogoni tekstila, kože i mehanike tog, drugog po veličini, poljskog grada,
postali su kroz robovski rad zatočenika dokaz čudne organizacije i
indirektnih protivrečnosti njihovog “predsedavajućeg”. Zahvaljujući
dokumentima “Hronike geta”, sačuvanim na preko tri hiljade stranica,
ali i svojevrsnim izvorima mnogih foto arhiva, takva slikovita istorijska pozornica smrti i propadanja, ali i načina opstanka i životnih
slučajnosti postaje izazovna povest. Razbuđivanje funkcionisanja
genocidne mašinerije i administracije nacističke ideologije, ali i istoriografije Jevrejskih zajednica i njihovog uništenja u Poljskoj izmedju
1939. i 1945, izazov su koji godinama kao da stiče sve više opravdanja,
ali i medijski izraza. Slikovitom obradom podataka na kraju svoje
obimne knjige uvedenog registra imena, istaknuti švedski pisac srednje generacije Stiv Sem - Sandberg obavio je zapanjujuće rasvetljavanje
duha vremena nastalo višegodišnjim arhivskim istraživanjem. Knjiga
Izložba u Boru
je 2009. godine dobila nagradu “Avgust” za najbolji roman u Švedskoj,
a premijera izdanja na srpskom jeziku naglašena je i autorovim
kratkim gostovanjem na Beogradskom sajmu knjiga krajem oktobra
2010. Kroz svoj, u getu podrugljiv, nadimak Kralj Haim, Rumkovski
je zaista stekao neuporedivu moć vlastite uprave u ograničenim i sabijenim uslovima života geta u Lođu. Pod okriljem nacističke uprave
odgovarao je jedino glavnokomandujućem oficiru Vermahta Hansu
Bibovu, te je u vlastitoj autokratiji, na komandni način upravljao
svojom Jevrejskom policijom unutar geta, kao i emisijama novca i
poštanskih marki. U ime opstanka zajednice pravilnikom je uveden
iscrpljujući dvanaestočasovni radni dan u radionicama za tekstil, kožu,
sitnu mehaniku i električne aparate za vojne potrebe. Kao takav, ugovor o opstanku, Rumkovski je preneo zloglasnu logorsku zapovest
: “Rad oslobađa” u svoju zapovednu i iskupljujuće nemilosrdnu
činjenicu izraženu sa: “Radiš – preživiš”. U hronikama se administrativna činjenica uprave Vermahta za geto u Lođu, ali ne i Himlerovih
SS trupa, pokazuje kao središnja činjenica usporenog i nešto dužeg
opstanka Jevrejskog porobljenog stanovništva. Premda se iz geta u
Lođu ili Lipmanštatu, takav višegodišnji iscrpljujući rad, glad i bolest,
pokazuju samo kao predvorje deportacije, po današnjim statistikama
sačuvalo se, pretpostavlja se, oko 10 000 preživelih i raseljenih, sa svega 800 Jevreja skrivanih oko geta koji su sačekali sovjetske trupe 1945.
Kroz minucioznu rekonstrukciju epizoda i okolnosti iz običnog
života, pisac je istražujući ljudska dela i nedela osvetlio period
od nekoliko godina u getu ne samo kao civilizacijsku tragediju i
središte negativnog procesa modernizacije i kolektivnog ideološkog
slepila 20. veka nego i kao egzistencijalni opit o ekstremnim okolnostima. Ključni pojmovi deonica knjige imali bi nanizana određenja:
etičko raskršće, preispitivanje pripadnosti, robovski rad i razorno
nasilje tokom širenja “Konačnog rešenja”. Lođ je, pokazalo se, iz
koristi radne snage i bio poslednji geto koji je likvidiran u rano leto
1944, pa je i vrhovni “predsedavajući” Haim Rumkovski sa svojom
Upravom nestao u Aušvicu. Postoji u intertekstualnim deonicama
romana zbir autentičnih javnih proglasa, lokalnih novina i dokumenata, ali i psihološki dosluh sa stepenom neizrecivog, u patnji,
nadanjima i pukotinama čežnje za slobodom. Po opisima akcija i
kretnji stanovnika geta, po ulicama, dvorištima, zbijenim stanovanjima, među zgradama i narodnim kuhinjama, precizno su prenesena
ponašanja i vizure nestalih i sudbinski pogođenih savremenika.
Dinamika života i proizvodnog rada tog bizarnog i tragičnog
vojvodstva pod predsedavajućim Judenrata, u knjizi je data kao
refleksivna putanja poslednjih trzaja nestajuće Srednje Evrope, u
grcajućem zapletu verskih običaja i propisa u jidiš izrekama, i poljskim i nemačkim govornim fragmentima i napisima.
Sandbergova knjiga je rekordno, za samo nekoliko meseci postala najprodavaniji novi roman u Švedskoj u poslednjih trideset godina. Autorska prava prodata su za petnaest jezika, pa je i prevod za
beogradskog izdavača ‘Čarobnu knjigu’ (www.carobnaknjiga.com)
prestigao i anglomeričko tržište, budući da se izdanja na engleskom
jeziku u Velikoj Britaniji i SAD očekuju u leto 2011. Pažnja koja će
navedenu temu i autorski postupak otvoriti za dalje polje tumačenja
i doživljavanja.
(prev. sa švedskog Danijela Babić i Dorijan Hajdu)
izdavač: Čarobna knjiga, Beograd 2010.
U Muzeju u Boru, 15. septembra otvorena je izložba posvećena velikom jevrejskom pesniku Paulu Celanu, koju je tog dana posetio i ambasador Izraela Artur Kol. Posetioci su mogli
da pogledaju preko 50 radova 45 umetnika iz 12 zemalja. Izložba je već obišla muzeje u Nišu,
Knjaževcu i Negotinu. Na redu je Ćuprija.
www.savezscg.org
Jevrejski
Pregled
KISLEV / TEVET 5771.
17
NEKAD BILO
Život u
dubrovačkom getu
Predavanje Dubrovčanke Vesne Miović sa nedavno
održanog Limud kešeta na Bjelolasici
Sklop dubrovačkog geta sastojao se od četiri do 18 kuća i od
uličice površine pedesetak četvornih metara. I u vrijeme kad je
obuhvaćao 18 kuća, bio je premalen, pa su Židovi uobičajeno
živjeli i izvan njega, ali uvijek u njegovoj blizini. Naravno, jer
geto je bio središte njihovog društvenog i duhovnog života.
Židovskom zajednicom upravljali su gastaldi i deputati,
postojalo je više bratovština koje su namirivale novac za razne
potrebe. Hevra Kadisha brinula je za umiruće i za njihov pokop.
Hevra di Ozer Dalim brinula je za siromašne. Jeshiva Shalom i
Talmud Tora osiguravale su novac za nižu i višu vjersku školu.
Zajednica je vodila zapisnike o svemu što se događalo, od sukoba
među članovima, upisivanja rođenih, vjenčanih i umrlih, do odluka koje su uobličavale svakodnevni društveni i vjerski život
u getu. Često bi nešto od navedenoga dali prevesti na talijanski
jezik i registrirati u kancelariji Dubrovačke Republike. Također,
iako su imali tijelo zaduženo za rješavanje sukoba, Židovi su se
vrlo često obraćali i dubrovačkom sudu. Zahvaljujući svemu
tome, u Državnom arhivu u Dubrovniku danas se krije obilje podataka o svim vidovima života dubrovačkih Židova.
Arhivski spisi pokazuju da je geto, između ostaloga, bio i
svojevrsni pogon za proizvodnju košer mesa i vina. Naime, tamo
je početkom 18. stoljeća rastao trs vinove loze koji je posadio i
uzgajao Rafael Coen. Trs se penjao uz kuću, Coen je brao grožđe
s prozora i sam pravio vino. Prema nedavno utvrđenim procjenama stručnjaka, loza koja je uspijevala u takvim uvjetima morala je
biti dubrovačka malvasija, iz koje je nastajalo nakvalitetnije i najskuplje bijelo vino Dubrovačke Republike. Židovi su ga redovito
pili, čak i onda kad nije potjecalo s trsja u getu. O tome jasno
govori kratka priča zapisana na blagdan dubrovačkog zaštitnika
sv. Vlaha, 3. veljače 1709. Dubrovački plemići slavili su blagdan u
Kneževom dvoru, a te godine slavljeničko raspoloženje htjeli su
podijeliti sa svojim sugrađanima u getu. Knez osobno poslao im
je deset boca skupocjene malvasije na dar.
U potkrovlju - kokošinjac
Zbilja dirljivo, ali nije uvijek bilo tako. Odnos dubrovačke
vlade prema Židovima stalno se mijenjao, od vrlo dobrog prema
vrlo lošem, i obrnuto. Štoviše, mijenjao se naglo i nenadano.
Eto, naprimjer, 1786. godine šuškalo se da su čak tri kršćanske
sluškinje ostale trudne dok su služile u židovskim kućama. Vlasti
su reagirale i Židovima dale na znanje da kršćanku smiju zaposliti
samo uz posebnu dozvolu dubrovačke države. Samuel Luzzena
je tu odredbu prekršio i smjesta se našao u zatvoru. Međutim,
oslobođen je čim je zamolio da ga puste jer bi htio u krugu svoje
obitelji proslaviti Pesah.
Krajnje pojednostavljeno rečeno, odnos dubrovačkih vlasti
prema Židovima može se mjeriti jačinom utjecaja Crkve. Vlasti
Crkvi nisu dopuštale da se miješa u politiku. Ali, morale su balansirati jer im je naklonost Crkve i Papinske države trebala. Što
im je više trebala, to je njihov odnos prema Židovima bio lošiji. I
obrnuto.
Vratimo se u Žudiosku ulicu. Znamo li da su građani
Ulaz u dubrovačku
sinagogu danas
Dubrovnika uobičajeno uzgajali vinovu lozu, trs Rafaela Coena
sigurno nije bilo jedini koji je razbijao jednolično kameno sivilo
geta. Uz to, na svim prozorima židovskih kuća šarenilo se cvijeće
u zemljanim posudama. Katkad bi u koji prozor u getu doletio
kamen, osveta ljutitog sugrađanina. Cvijeće bi se rasulo. Posude
bi tresnule na ulicu. Osvetničko kamenje katkad je letjelo i u
obrnutom smjeru, iz geta, na glavnu gradsku ulicu Placu, to jest
Stradun. Povremeno bi u geto prodro dim i oštri smrad topljenog
metala iz susjedne Kovačke ulice. Svako malo, na ulicu bi s
nekog prozora pljusnula prljava voda, katkad i smeće. Dolje na
ulici, žene su u kotlovima na otvorenoj vatri iskuhavale odjeću i
plahte. U blizini, šoheti su obavljali obredno klanje peradi i manjih životinja, recimo kozlića. (Dubrovački Židovi gojili su perad
u kokošinjcima koje su držali u potkrovljima svojih kuća. Manje
životinje su dovodili iz državne klaonice. U samoj državnoj klaonici klali su veće životinje.)
Neki stanovnici geta su se bunili želeći više čistoće a manje
pogibelji. Recimo, 1737. godine Bonajuto Sarug tužio je kovača
Ivana Brzicu jer od dima iz njegove radionice nije mogao disati
18
u vlastitom stanu. Kovač je odvratio da su vatra i dim sastavni
dio njegovog posla. Tužba je odbačena. Godine 1773. Samuel
Ambonetti optužio je Judu Valenzina da baca prljavu vodu kroz
prozor. Valenzin je hladnokrvno odvratio: “Istina je da ja bacam
samo vodu kroz prozor, kako čine svi u getu. Ali, sam Ambonetti
kroz prozor baca i vodu i otpatke, koje vjetar uvijek nanese
na moj prozor, pa ga moram prati svaki dan...” Godine 1710.
Emanuel Coen se žalio da mu šohet Izak Pappo pod prozorom
kolje perad. Itd, itd.
Ali, i drugi dubrovački mesari klali su životinju po gradskim
ulicama iako je to bilo zabranjeno. I drugi stanovnici Dubrovnika
bacali su prljavu vodu kroz prozor iako je i to bilo zabranjeno.
Gradski život bio je naprosto takav i bilo ga je teško promijeniti.
Svađa nije nedostajalo
Ulica dubrovačkog geta bila je kao Stradun u malom. Na njoj
su se ljudi susretali i u svađi, i u miru. Sjeli bi u kut, igrali karte ili
kockali. Jedni su pušili nargilu, bili odjeveni na turski način i imali turban na na glavi. Drugi su nosili perike i šešire, bili odjeveni
zapadnjački i pušili lulu. Dolazili su iz raznih krajeva, navikli na
različite stvari, različite običaje.
Gledišta šoheta kako pravilno provesti obred klanja jako su se
razlikovala. Bezbroj puta se ponovila scena poput ove iz 1575. godine: šohet Solomon stajao je na ulici u getu i spremao se zaklati
pile. Prišao mu je Graciadio i rekao: “Solomone, pile moraš držati
ovako!” Solomon je skočio, istukao Graciadia šakama, zatim ga
zgrabio za glavu i njome udario o zid.
Kako se pravilno kolje životinja? Kako se pravilno moli? Tko
ima pravo pjevati psalme? Smije li domar sinagoge terorizirati
Židove tako što je zaključao palmine listove u jednu sobu i čeka
sam početak Sukota da ih podijeli? Već zbog toga, dubrovački
Židovi su se strahovito svađali. Žestoko su se svađali i obiteljski
klanovi i poslovni partneri. Ali, najveći problemi nicali su u sinagogi.
Sinagoga je bila vrlo malena, mjesta za sjedanje, pogotovo
onih boljih, nije bilo dovoljno. Ispočetka su mjesta za sjedanje bila
nasljedna, tako da su se na njima desetljećima izmjenjivali članovi
iste obitelji. Međutim, rastom Židovske zajednice ovaj sustav se
raspao. Nastao je kaos. Židovi nisu uspijevali sami riješiti problem pa su se obratili dubrovačkim vlastima. Ali, ni od toga nije
bilo koristi. Reda i mira u Zajednici nije bilo sve do 1795. godine.
Otprilike u to vrijeme, prostor sinagoge je proširen na stan u
susjednoj kući. Sinagoga je postala dvostruko veća nego što je bila
prije. Broj svađa i tučnjava odtad je znatno opao.
A do tada, Židovi su skoro svakodnevno dolazili u Knežev
dvor na sud i tražili pravdu. Bezbroj je sudskih zapisa u kojima
se žale jedni na druge, sucima pokazuju modrice, ogrebotine,
napola iščupanu kosu i brade, spominju pljuske, udarce šakama i
nogama, psovanje i vrijeđanje: “jarče”, “pseto”, “smrdiš kao pas”,
“pjanduro”, “rđa ti obraz ubila”, “sad ću ti srce iščupati”, “majci
bi ti bolje bilo da je umjesto tebe ludu kćer rodila”.
Bilo je vrlo duhovitih rješenja kako srediti neprijatelja. Na
primjer, jednog ranog jutra 1788. na sud je došao David Pardo.
Koljena su mu klecala dok je podnosio tužbu protiv rođaka koji
su ga nasmrt preplašili: “Noćas, u mrklom mraku, odjednom sam
čuo sablasne odjeke koraka i zveket lanaca. Skoro sam umro od
užasa”.
Tužitelj se često obraćao sudu navodeći osobu čiju blizinu, ni
riječi, više nije mogao podnijeti. Zatim bi dotrčala i dotična osoba,
s istim zahtjevom. Suci bi u takvim slučajevima poslali vojnika
da i jednoj i drugoj zaraćenoj strani pročita uobičajenu presudu:
“Na zahtjev Gabra Valenzina, upozoren je Izak Campos da se ni
iz kojeg razloga ne smije upletati u spomenutog Gabra i njegove
sinove, niti u ikoga od njegovih rođaka. Isto tako, na zahtjev
Izaka Camposa, upozoren je Gabro da se ne smije upletati u Izaka
ni u dobru, ni u zlu, ni djelima, ni riječima, ni osobno, ni preko
posrednika, ni pod kojim izgovorom, pod prijetnjom kazne od
dva mjeseca zatvora za svaki put.”
Teško je zamisliti kako su obitelji Campos i Valenzin, kao
i mnoge druge, uspijevale na ovakav način funkcionirati u
www.savezscg.org
Jevrejski
decembar 2010.
Pregled
NEKAD BILO
Život u
dubrovačkom getu
Predavanje Dubrovčanke Vesne Miović sa nedavno
održanog Limud kešeta na Bjelolasici
sićušnom getu. No, vrlo je važno istaknuti da svađe među
dubrovačkim Židovima u pravilu nisu trajale dugo. Oni su žustro
trčali na sud, ali su se isto tako žustro i brzo mirili i povlačili
tužbe.
Bundžija i ljubavnik
Hajo Tolentino
Sve u svemu, mir Židovske zajednice znatno je više remetilo
skandalozno ponašanje pojedinaca. Jedan od takvih bio je Hajo
Tolentino, majstor za izradu nakita od koralja. Hajo je bio oženjen,
izgleda da nije imao djece, živio je u stanu izvan geta a trgovina
mu je bila na Stradunu.
Mora biti da je Hajo pravio veliki nered u getu, jer mu je
rabin 1735. godine zabranio ulazak u sve službene prostorije
Židovske zajednice. Nedugo potom, dubrovačke vlasti su ga
dvaput optužile za ljubovanje s mladim kršćankama. Naime, ako
usporedimo Dubrovnik s drugim kršćanskim zemljama, može
se reći da su Dubrovčani zaista bili tolerantniji prema nekatolicima. Ali, kad god bi domaća žena stupila u intimne odnose
sa Židovom ili islamskim vjernikom, od tolerancije nije ostajalo
ni traga. Čak ni dubrovačke prostitutke nisu smjele s njima imati
posla.
Što se tiče Haja, on je dobro prošao jer mu ni u jednom
slučaju nisu uspjeli dokazati krivnju. Ali, sklonost prema
zabranjenim intimnim odnosima s mladim kršćankama nije
bila jedini Hajov problem. Stalno se tukao i svađao, jednom s
Rafaelom Constantinijem, drugi put s braćom Izakom i Samuelom
Ambonetti, pa s braćom Solomonom i Abramom Luzzena, pa s
Antunom Kazilarom, Bertom Celeffom, Danijelom Valenzinom.
Izgleda da je prevršio mjeru kad se posvađao s kovačem Ivanom
Murgom. Sud je presudio vrlo strogo: “21. travnja 1745. godine,
gospoda suci su donijeli odluku da Hajo sin Anđela s obitelji, u
roku od šest dana mora iseliti iz kuće iznad Prijekoga i preseliti
se u geto. Uvečer iz geta ne smije izlaziti pod bilo kojim izgovorom. Također, neka se spomenuti Hajo ne usudi ni po noći ni po
danu ići u kršćanske kuće, osim u kuće građana i plemića. Kazna
za kršenje ove odredbe je udarac bičem i desetogodišnji izgon s
područja Dubrovačke Republike.”
To što je Hajo smio posjećivati samo građane i plemiće, pokazuje da je najviše bio sumljiv kad je obilazio sluškinje u njihovim
stanovima. Inače, u Dubrovniku 18. stoljeća nije bilo odredbi da
Židovi moraju živjeti u getu. U cijelom 18. stoljeću Hajo je bio jedini koji se tamo morao preseliti.
U getu ga sigurno nisu toplo dočekali. Možda je baš zbog
toga nakon nekog vremena otišao. I, nastavio je sa skandalima.
Godine 1764. suci su opet morali reagirati: “Hajo sin Anđelov
mora u roku od 30 dana iseliti iz kuće ispod Prijekoga u ulici
Petilovrijenci. Mora se preseliti u geto i više nikad ne smije živjeti
izvan njega.”
U geto su često svraćali kršćani. Jako su ih privlačile tamošnje
kazališne predstave, glazbene priredbe i plesovi. Koncem 18.
stoljeća, i građani i plemići naprosto su hrlili u geto, što se
dubrovačkim vlastima baš i nije sviđalo. Oglasile su se 1793.
Prvo su Židovima službeno dopustile da te godine organiziraju
kazališnu predstavu. Zatim su pristup zabranile svim kršćanima,
izuzimajući glazbenike i poslužitelje kavom, odnosno vlasnike kavana i konobare kako bismo to danas rekli. Kazna za prekršitelje
bila je mjesec dana zatvora.
Ali, ni ovakve kazne, ni kršćanski blagdani nisu mogli
spriječiti kršćane da uživaju u getu. Na to ukazuje znatno blaža
Jevrejski
Pregled
KISLEV / TEVET 5771.
Žudioska ulica u
Dubrovniku
državna odredba iz 1800: “ako je vrijeme Korizme, kršćani ne
smiju ići plesati u geto.”
Kršćanski gosti dolazili su i na obrede u sinagogu, no na to
ukazuje samo jedan podatak. Godine 1681. Napolitanac Gaetano
Larussa opisivao je kako je bio u dubrovačkoj sinagogi na proslavi jednog blagdana, kojemu nije naveo naziv. Međutim, jedan dubrovački Židov kazao je da je riječ o blagdanu zvanom
Mihojlice (!). Sudeći po datumu, trebala bi biti riječ o posljednjem
danu Sukota ili blagdanu Simhat Tora.
Tijekom 250 godina, a posebno u 16. stoljeću, dubrovačka
država i dubrovački geto služili su kao utočište pokrštenim
Židovima, takozvanim conversosima iz Italije. Ti conversosi,
pokršteni u tragičnim okolnostima, stalno su bili na oku inkvizitorima. Metode kontrole bile su neobično temeljite. Recimo, pazilo
se kome od petka navečer do subote navečer ne izlazi dim iz dimnjaka. U Dubrovačkoj Republici nije bilo tako. Conversosi koji su
dolazili u Dubrovnik mogli su odahnuti. Opasnost od inkvizicije
više im nije prijetila. U Dubrovniku su se otvoreno vraćali judaizmu. Naravno, Papinska država je oštro reagirala i poimenično
navodila osobe koje Dubrovčani moraju istjerati iz svoje države.
Dubrovčani se, međutim, nisu dali. Znamo za nekoliko osoba koje
su štitili, ali treba dodati da su one dubrovačkoj državi donosile
korist. Na primjer, Dubrovčani nisu dali Abrahama. On je bio
izvanredan liječnik. Nisu dali ni Leona Mazaoda, koji se prije
dolaska u Dubrovnik zvao Pietro de Silva. On je imao vrlo jake
političke veze u Istanbulu i bio je spreman staviti ih dubrovačkoj
državi na raspolaganje.
S druge strane, u 16. stoljeću, nekoliko je dubrovačkih Židova
prihvatilo katoličku vjeru. Razlozi nisu poznati, osim u jednom
slučaju, posljedici mučnog događaja koji se zbio u neposrednoj
blizini dubrovačkog geta.
Izak i Lucija – zabranjena ljubav
Osamdesetih godina 16. stoljeća u Dubrovniku su živjeli
Abram i njegov sin Izak iz vrlo poznate obitelji Abravanel, koja je
1583. godine napustila Ferraru zbog progona tamošnjih Židova.
Jednom, dok je šetao Stradunom, mladom Izaku za oko je
zapela Lucija Vickova. Buknula je obostrana ljubav. Sastajali su
se u Lucijinom stanu i u Izakovom magazinu, to jest skladištu
19
trgovačke robe u kući odmah ispred geta. Ljubili su se strasno.
Jedno drugome nisu mogli odoljeti iako je opasnost bila golema.
U malom gradu kao što je Dubrovnik, ništa se nije dalo skriti. Bilo
je samo pitanje vremena kada će netko otrčati na sud, zatražiti da
ostane anoniman i zatim ispričati sve što je vidio. Baš to dogodilo
se 18. rujna 1585. godine. Netko je prijavio da su se Lucija i Izak
sastali u njegovom magazinu ispred geta. Suci su odmah poslali
trojicu vojnika. Pretražili su cijeli magazin, ali Luciju nisu našli.
Bili su na odlasku kad je jednome od njih pao pogled na neki
sanduk kraj kojeg se ukipio Izakov otac Abram, i možda bi se sve
završilo dobro da je šutao. Ali nije, nego je rekao: “Ma, nema ništa
unutra.” Naravno, vojnici su se smjesta vratili, otvorili sanduk i u
njemu ugledali Luciju. Izvukli su je i odveli u tamnicu.
Nekoliko dana poslije dovedena je pred suce, koji su je pitali:
-“Znaš li zašto si u zatvoru?”
-“Zato što su me našli u magazinu Židova Izaka” - odgovorila je.
-“Jesi li i prije imala što činiti s rečenim Izakom?”
-“Imala sam što s njim činiti, i to više puta, jer mi je obećavao
da će se pokrstiti. Prečasni biskup govorio mi je da ga ne smijem
primati u kuću. Ali, ja nisam poslušala. S Izakom sam se zadnji
put sastala u njegovom magazinu. Tu su me našli vojnici i odveli
u tamnicu.”
Lucija je osuđena na desetogodišnji izgon iz Republike, koju
mora napustiti u roku od osam dana. Vrati li se prije isteka kazne,
završit će na stupu srama, bit će žigosana, i iznova prognana na
deset godina.
Što se tiče Izaka, on se stvarno dao pokrstiti nakon što je
Lucija završila u tamnici. Nadao se da će tako spasiti i nju i sebe.
Ali, dubrovački suci nisu imali mrvice milosti. Bivšeg Židova
Izaka Abravanela osudili su na petnaestogodišnji izgon iz
Republike. Vrati li se prije isteka kazne, provest će šest mjeseci
okovanih nogu u jednoj od najgorih tamnica. Potom će iznova biti
prognan na 15 godina, u koje se neće uračunati tih šest mjeseci
provedenih u tamnici.
Međutim, tada su se oglasili takozvani Čuvari pravde,
dubrovački plemići, pravnici, zaduženi za kontrolu svih težih
sudskih presuda. Zaključili su da presuda protiv Izaka i Lucije
nije zakonita, to jest da je prestroga. Vlada je prihvatila njihovu
odluku. To znači da je morala biti donesena nova, blaža presuda,
koja nam nije poznata.
U svakom slučaju, Izak se u arhivskim spisima pojavio godinu
i pol kasnije, i to pod imenom Stjepan Abravanel sin Abrama.
Treba reći da su Dubrovčani vrlo rijetko vrijeđali Židove
po vjerskoj osnovi. Ali, omiljena meta bili su im Židovi koji
su se pokrstili u Dubrovniku, praktično pred njihovim očima.
Vrijeđanje pokrštenih trajalo je neko vrijeme odmah nakon
pokrštenja, sve dok pažnju svjetine ne bi zaokupilo nešto drugo.
Tako je i Stjepan Abravanel prvih godina trpio bolne uvrede:
“židovski jarče i psu”, “idi, vjeruj u goveđu glavu kao što si prije
vjerovao.”
Vremenom je Stjepanovo prezime Abravanel palo u zaborav. Svi su ga znali kao Stjepana Abramovog. Lucija je nestala
iz njegovog života. Oženio je Katarinu i s njom imao troje djece,
Danijela starijeg, Danijela mlađeg i kćer Mariju. Često je bio u
društvu dubrovačkih Židova. Na sudu je više puta svjedočio
o sukobima među Židovima i znao bi reći: “Dok sam šetao
Stradunom, pogled mi je odletio prema getu, pa sam to i to čuo,
to i to vidio.” Očito, život u getu silno mu je nedostajao, ali tamo
više nije pripadao.
Stjepan Abramov umro je 1614. godine. Nažalost, nije bilo
moguće utvrditi koje su prezime nosila njegova djeca i da li njegovi potomci možda i dan danas žive u Dubrovniku.
Eto, po svemu sudeći dubrovački geto živio je punim životom sa
svim njegovim pozitivnim i negativnim karakteristikama. U mnogo
čemu je funkcionirao kao državica sa svojim društvenim i duhovnim
životom, sa svojom vladom, sudom, prehrambenom proizvodnjom,
moglo bi se reći mini-ministarstvima. Isto tako u mnogočemu, geto je
bio gradska četvrt, sastavni dio Dubrovnika, a Židovi su bili sastavni
dio dubrovačkog tkiva. U tome je postojala granica, odnosno razina
na kojoj su razdvajani od kršćana. Čini se da je jedino intimni odnos
Židova s kršćankom i kršćanina sa Židovkom čvrsto stajao na toj
razini, koju bismo mogli nazvati i točkom, na kojoj je na drastičan
način prestajala tolerancija Dubrovčana.
decembar 2010.
20
Jevrejski
Pregled
Podsećanja
Mahala na Jaliji
Piše: Radivoje Davidović
Pre pada Beograda pod tursku vladavinu 1521. godine, došlo je do progona Jevreja iz Španije, Portugalije
i Mađarske. U Beogradu su se nastanili još četrdesetih
godina 16. veka na delu Dorćola poznatom pod imenom
Jalija. Jalija se prostirala od Malog Kalemegdana do Stare
električne centrale i dunavske obale. Ovaj kraj je nazvan
„Jevrejska mahala“ (mala).
Prvi pisani tragovi o Jevrejima u Beogradu datiraju iz 1560.
godine u zapisima rabina i turskom popisu stanovništva. Na
osnovu zapisa „Put od Budima do Beograda ili opis palanke
između Budima i Beograda i okoline“ austrijskog putopisca
barona Hajnriha Otendorfa iz 1663. godine Jevreji su živeli
u dunavskom kraju u velikoj dvospratnoj kući na sprat. Ova
kuća vidi se na Zojterovom planu Beograda iz 1735. godine i
označena je kao Dvorište turskih Jevreja dok je na istom planu
nacrtana još jedna manja zgrada iznad današnje Ulice cara
Dušana i obeležena je kao Dvorište nemačkih Jevreja.
U Mahali su živeli Sefardi koji su bili najbrojniji i govorili
su španskim jezikom (ladino). Svojim dolaskom doneli su
običaje prožete mavarskom i španskom kulturom. Bavili su se
raznim zanatima. Bili su tu: ajori (preprodavci) đumrukdžije
(carinski posrednici) samsari (kožari) telali (starinari)
burekdžije koji su prodavali sefardske specijalitete burikitas
(vrsta pite) burmuels (kolači od maca) ćaldikus, frižaldas
(vrsta bureka) kizadas, roskitas, (vrsta kolača) kasnije alasi,
drvari, krojači, lekari, trgovci i drugi. Roba se prodavala ispred radnji, mušterije su se dozivale na sav glas, vukle za rukav i nisu se puštale dok nešto ne kupe. Čuli su se najrazličitiji
jezici – srpski, turski, cincarski, jevrejsko – španski i videla
različita nošnja.
U ovom kraju ulice (sokaci) su bile uske, krivudave,
noću osvetljene fenjerima. Danju im je život davalo mnoštvo
trgovaca ispred dućana naročito nedeljom. Posebno je bilo
živo subotom ili u vreme jevrejskog praznika Purim kada su
se priređivali vašari. Jevreji su tada išli u šarenim odelima,
maskirani, a u goste su im dolazili Beograđani iz ostalih delova grada. Trpeze su bile postavljane celog dana i gostilo se
raznim đakonijama i slatkišima nazvanim juzlime i tišpišti. U
zapisima tadašnjih putopisaca ovo je bio najveseliji kraj. U jalijskim kafanama veselje je bilo naročito veliko posle bogatog
ribarskog ulova.
Jevreji su se okupljali oko svojih opština, a one su bile
obično oko sinagoga. Rabini su bili istovremeno i učitelji. U
Beogradu su ih nazivali hahami i sva jevrejska deca morala
su da idu u školu. Na osnovu istorijskih izvora beogradska
Jevrejska zajednica je najviši kulturni procvat doživela tokom
17. veka kada je u Beogradu postojala ješiva.
Posle dolaska Austrijanaca (1718) doseljava se i veći broj
Jevreja. Pored Sefardske opštine koju su činili turski Jevreji
osnovali su i aškenasku i podigli sinagogu i školu. U periodu
austrijske vladavine jevrejska zajednica se proširila i iznad
današnje Ulice cara Dušana.
Osim stambenih zgrada, u Jevrejskoj četvrti su postojale
i sinagoge. Najpoznatija je bila Stara sinagoga (El kal vježo) u
Mojsijevoj ulici. Nalazila se između današnjih ulica Tadeuša
www.savezscg.org
Košćuška, Visokog Stevana, Jevrejske i Solunske ulice. Ulaz
je bio iz Jevrejske ulice. Više puta je stradala u ratovima ali
je obnavljana. Do Drugog svetskog rata bila je bogomolja.
Srušena je 1952. godine, a na njenom mestu danas se nalazi
manje sportsko igralište.
Stvaranjem nezavisne Srbije, posle srpskih ustanaka,
otvoreno je novo poglavlje u istoriji beogradskih Jevreja.
Početkom 19. veka, za vreme vladavine kneza Miloša, jav-
Nadežda Petrović:
„Jevrejska mahala“
Jevrejski
Pregled
KISLEV / TEVET 5771.
ljaju se prvi znaci aktivnijeg i slobodnijeg života Jevreja u
Beogradu i Srbiji i stepen njihovih prava i njihov položaj
zavisili su od promena vlasti u srpskoj državi. Tek posle
Berlinskog kongresa 1878. godine data su Jevrejima Ustavom
sva prava koja su imali i srpski građani.
Jevreji Beograda su se i odelom razlikovali od svojih
sugrađana ali s težnjom da se u pogledu nošnje približe
svojoj sredini. Kao i trgovci Grci i Cincari nosili su anterije i
dokolene čakšire zvane potur s pojasom. Na glavi su imali
turske fesove ili male kapice često obavijene plavim muselimom. Žene su imale razne nošnje, suknje, košulje, tunike na
jermenski način, a imućne su bile pokrivene nakitima. Kose
kod devojaka razlikovale su se od kose udatih, koje su bile
svedene u pletenice, punđe, kao što je to bilo i kod Turkinja.
Kod muškaraca kosa je puštana pored ušiju, a brada im je
uvek davala legitimaciju o pripadnosti. Dok su Evropljani i
Srbi nosili cipele, čizme i papuče crne boje, Jevreji su izabrali
ljubičastu (za imućnije) i plavu boju za ljude iz narodnih slojeva. Turski Mojsijevci su imali posebne predrasude, u čemu su
se takođe razlikovali od svoje sabraće. Lastavice su bile kod
njih na visokoj ceni, jer je postojalo predanje da su one nosile
vodu u kljunu da se gasi požar prilikom rušenja jerusalimskog hrama; one su pocrnile od gara tom prilikom i trajno su
zadržale crnu boju. U periodu turske vladavine Jevreji nisu
smeli nositi odelo zelene ili crvene boje ni belu nego žutu
čalmu.
Za vreme vladavine kneza Miloša u Beogradu je 1855.
godine izvršen popis stanovništva. Strukturu jevrejskog življa
u tom trenutku su činili: amali (nosači) bakali, čauši (služitelji
sinagoga i groblja) grošićari (sitničari) jorgandžije, kafedžije,
kalfe (pomoćnici) kazasi (obućari) kožari, madraceri, mesari,
opančari, piljari, samsari, sarafi (menjači novca), simidžije
(pekari) sluge, tenećerdžije (limari) terzije (krojači) trgovci,
šerpendžije, šnajderi, učitelji i lica bez zanimanja.
Godine 1862. Sefardska opština podigla je svoju školsku
zgradu mildar, u Solunskoj ulici, u kojoj su se nalazile
kancelarije opštine, rabinata, biblioteka i prostorija za sastanke. U istoj ulici u broju 11 bio je amam (mikve).
Osamdesetih godina devetnaestog veka podignuta
je Nova sinagoga (El kal nuveo). Prilaz do nje vodio je iz
Solunske ulice kroz sokak praoca Jakova (Jakovljeva) do
današnje Ulice Mike Alasa, a nalazila se između Jevrejske i
Ulice braće Baruh (nekadašnja Avramova ulica). Posetioci
Nove sinagoge bili su siromašni članovi zajednice, a službu su
vršili rabini David Demajo i Avram Alkalaj (Nova sinagoga
porušena je za vreme Prvog svetskog rata).
Posle odlaska Turaka iz Beograda, krajem devetnaestog
veka (1878) imućniji dorćolski Jevreji podižu kuće u gornjem
delu Dorćola (Zerek) na Savamali i Tašmajdanu. U Jaliji ostaju
skromnije porodice i sitni trgovci. Ova pojava nazvana je „los
de arriba“ (los de ariva – oni iz gornjeg kraja) dok su Sefardi
koji su ostali verni Jaliji bili „los de abajo“ (los de abašu – oni
iz donjeg dela).
Prema opisu M. J. Petrovića „kuće su u tom kraju bile
proste, niske, ćeramidama pokrivene. Završni redovi
ćeramida rukom se hvataju i popravlja se ono što vetar ošteti.
Bolje kuće su zidom ograđene. Zid od kamena, oblepljen je
blatom od žute zemlje pomešan sa slamom. To spolja vremenom otpadne i iz mesta gde se kamenovi sastavljaju vire
čuperci slame. Kapije drvene sa mandalama. Na mnogima
poveća gvozdena alka. Nešto slično zvekirima. Pred kapijom poveći kamen. Tu se sedi. Ulaz u avliju otkriva stazu sa
retkim oštrim kamenjem po njoj. Ono tobože predstavljaju
kaldrmu. Desno i levo cveće, cveće…Sve od ulice, pa do ulaza
u kuću. Manir toga vremena to je nalagao i smatralo se, baš to
za lepo i gospodstveno…“
21
Sa starog Dorćola
Za vreme zimskih praznika često su priređivana posela.
Igralo se i veselilo uz španske romanse pevane uz talambase
i daire zvane pandero. Zimi je bio najveseliji praznik Purim.
Na prvi pucanj prangije okupljala su se deca i gledala scene
maskiranih igrača. Omiljena je bila vrsta pantomime o lepoj
kraljici Esteri, njenom ujaku Mordehaju i persijskom kralju
Ahašverošu (Kserksu) koji se zaljubio u Esteru iz Jerusalima i
učinio je persijskom kraljicom koja je spasla svoj narod.
Sliku romantičnog života jevrejske porodice na Jaliji
dao je Hajim S. Davičo prvi prevodilac sa španskog jezika, diplomata, književnik i pozorišni kritičar. Ovaj deo
Beograda opisao je kao kraj u kojem ima mirisnih bašti
punih cveća ispred kojih sede starije sefartkinje i pevaju
romanse. Mlade devojke slušale su ih sa setom jer se većina
mladalačkih ljubavi završavala tragično. Patrijarhalni
život, stroga pravila i dužnosti u okviru porodice bili su
neprikosnoveni. O suboti, najznačajnijem danu u sedmici,
Hajim S. Davičo piše: „To je ne samo dan odmora nego i
dan u koji se u duši Jevreja spušta duh ljubavi, duh verskog misticizma, neki plemićki ponos njihove plemenitosti
i veroispovedne povesti.“
Početkom 20. veka Jevreji Beograda izgradili su novu sinagogu Bet Jizrael (Dom Izraela) u Ulici cara Uroša. Otvorena je
8. septembra 1908. godine, a razorena prilikom šestoaprilskog
bombardovanja Beograda 1941. godine i zapaljena pri
povlačenju Nemaca. Na njenom mestu danas se nalazi
Galerija fresaka. Izgradnja ove sinagoge predstavljala je simbol asimilacije Jevreja sa ostalim stanovništvom i napuštanja
Jalije kao isključive jevrejske četvrti. U Beogradu su u to
vreme živela 4192 stanovnika Mojsijeve veroispovesti.
Vremenom, Beogradski Jevreji su sve više napuštali patrijarhalni način života. Mada su trgovina i zanatstvo i dalje bili
najviše zastupljeni oni se usavršavaju i u drugim oblastima.
Jevrejska omladina je odlazila na dalje školovanje i tako se
povećava broj Jevreja lekara, advokata, inženjera, arhitekata,
profesora.
Za vreme Prvog svetskog rata, 1915. godine, na Jaliji su
se vodile krvave borbe. Jevrejska mahala bila je potpuno
razrušena. Posle završetka rata na mestu starih udžerica
podignute su nove kuće čiji stanari većinom nisu bili Jevreji.
Mahala je naglo izgubila karakter jevrejskog kvarta. Iščezao
je i sefardski jezik ladino. Njime su se služili samo u retkim
porodicama gde su se sačuvale poslovice, španske jevrejske
pesme i romanse.
decembar 2010.
22
Jevrejski
Pregled
Holokaust
se piše
velikim H
Veliku raspravu o tome
da li reč Holokaust
treba pisati malim slovom
baš kao što pišemo
genocid, razrešio je naš
poznati lingvista
Ivan Klajn
Biseri tradicije
Uzdisanje u tišini
Zašto se get seče
nakon što je napisan
U nekim jevrejskim zajednicama
i danas je na snazi običaj sečenja geta
(dokumenat o razvodu) makazama ili
nožem nakon što je napisan. Ovaj običaj
potiče iz doba vladavine rimskog cara
Hadrijana (117-138. godine n.e.) nad
Palestinom. U njegovo vreme jevrejskoj
zajednici uskraćena je sva zakonodavna
vlast. Međutim, jevrejski sudovi su
nastavili tajno da rade. Kada bi get bio
izdat, dokument je sečen da bi Jevreji,
ukoliko rimske vlasti pronađu get, mogli negirati da je taj dokumenat izdao
jevrejski sud i da on ima zakonsku
važnost. Žena koja je primila isečen get
odnela bi ga u sud koji bi na osnovu tog
dokumenta verifikovao razvod.
Kako sa ožalošćenim
Sasvim je jasno da se oni koji
oplakuju nečiju smrt ne nalaze u
uobičajenom stanju svesti. Naša tradicija ne odobrava nonšalantan i neusiljen
www.savezscg.org
odnos prema onima koji oplakuju svoje
mrtve i smatra ga u najmanju ruku nepristojnim i uvredjivim ponašanjem.
Biblija navodi da je Bog rekao
Ezekielu: “Uzdišem u tišini“. Rabini citiraju ovu rečenicu kako bi njom potkrepili
stav da u jevrejskoj tradiciji, prilikom
posete ožalošćenima, treba izbegavati
zaludne razgovore. U ovo spada i izgovaranje uobičajenih pozdrava, kao npr.
„Zdravo“, „Dobro jutro“, ili „Kako si?“.
Samo prisustvo posetioca u kući
ožalošćenog važnije je od izgovorenih
reči. Opisujući Jova, koga Biblija uzima
za paradigmu osobe koja je u žalosti, biblijski stihovi opisuju kako su ga posetila
njegova tri prijatelja koja su sedela sa
njim sedam dana, a da pri tome ni jedan
nije izustio reč. Talmud dodaje: “Najveću
nagradu dobijaju oni koji znaju kako da
budu nemi u kući žalosti.“
To svakako ne znači da posetilac
treba da ćuti sve vreme u društvu
ožalošćenog. On treba bude pripremljen da odgovori na pitanje ukoliko
mu bude postavljeno, ali ne i da sam
započne razgovor.
Koristiti ili
izbegavati želatin?
Želatin, krtu supstancu bez mirisa i
ukusa, koja se dobija kuvanjem kostiju,
papaka i životinjskih tkiva, pojedini
autoriteti smatraju supstancom koja
nije košer, jer najčešće vodi poreklo
od životinja koje nisu košer. Drugi,
međutim, smatraju da je ova supstanca
košer, zato što pretpostavljaju da je
priroda te supstance, tokom obrade do
te mere promenjena, da su njeni originalni sastojci u potpunosti neutralisani,
tako da želatin više ne potpada pod
kategoriju prehrambenog proizvoda.
Košer i nekošer vino
Talmud nalaže da je vino, čija se
upotreba dovodi u vezu sa idolatrijom
i idolatrijskim bogosluženjem, (jajin
neseh), apsolutno zabranjeno za Jevreje.
Kasnije je ova zabrana proširena na
sva vina koja su dodirnuli nejevreji.
Jevrejski
Pregled
KISLEV / TEVET 5771.
23
Pisma čitalaca
Zašto je Šosberger ćutao?
Osećam potrebu da se javim povodom članka u
„Jevrejskom pregledu“ u vezi Lilike Paunc („Miljenica
svirepe plavuše“) . Ćerka sam Jelen (Švarc) Dr Josipa,
čiji su roditelji bili Filip Švarc i Ilona (Jelena) Švarc,
rođena Pilišer 1882. godine u Bačkom Gradištu.
Švarcovi su živeli u Senti, imali četiri sina i jednu
ćerku. Samo su moj otac i njegova dva brata preživeli
logore.
Moja tetka Lili Beleslijin, rođena Pilišer (ima nas petoro
živih kojima je ona tetka) je nakon rata živela u Beogradu,
ulica Moše Pijade br. 5. Bila sam tamo sa roditeljima i sestrom u poseti, ali kao veoma mala se ne sećam mnogih
detalja. Znam da je imala sina koji je nestao u ratu. Sa
tečom Miletom nije imala dece. Kasnije su se preselili u
Portorož, ulica Sončna pot. Moj otac je imao stalan kontakt
sa njom, sve do svoje smrti 1980. godine, posle čega sa
njom nismo imali kontakta. Na žalost, u porodici se veoma
malo pričalo o tragedijama tokom rata, valjda u želji da se
to lakše preboli. Time sam ostala uskraćena za saznanja o
članovima porodice i njihovim sudbinama više od onoga
“nestao (nestala) u logoru”.
Ortodoksni Jevreji i danas, ni pod kojim
okolnostima, neće koristiti vina koja
proizvode nejevreji, dok će ih ostali
Jevreji koristiti ukoliko ih prethodno
prokuvaju. To je zbog toga što je u paganskim bogosluženjima bilo zabranjeno koristiti vina koja su prethodno
prokuvana. Iz tog razloga neki Jevreji
smatraju da prokuvana vina mogu koristiti jer polaze od pretpostavke da se u
tom slučaju, nikako ne mogu dovesti u
vezu sa paganskim ritualima.
Otkud maskenbal
na Purim?
U jevrejskoj tradiciji maskenbal i
prerušavanje je uvek bilo zabranjeno
jer je često podrazumevalo da muškarci
i žene međusobno razmenjuju odevne
predmete. Ova zabrana je zasnovana
na biblijskim zakonima „Niti će se
čovek oblačiti u ženske hajine“ (V
Knjiga Mojsijeva, 22:5). Međutim, pošto
Objaviti ono “priča se svašta, ali nije istina” dolikuje
(možda) nekoj “žutoj štampi”, a nikako „Jevrejskom pregledu“, a kao “dokaz” navesti da je bila “lagereldeste” i da
je bila “lepa žena”. I to čekati da osoba umre ...
Čak i da je tačno ono što g-din. Šozberger tvrdi u svom
članku, znajući da takav odnos prati osuda ljudi, zašto je
ćutao toliko godina? Možda je trebalo da to kaže (napiše)
ranije ako je siguran u svoje navode ili, još bolje, da i dalje
ćuti.
Kao rođaka Lili Beleslijin ne osećam se povređeno zbog
objavljenog članka, čak i da je istina! Ljudi su u tom zlu
preživljavali ili nisu. I nisu imali mnogo izbora.
Pronašla sam jednu uramljenu fotografiju Lili Pilišer,
snimljenu 1936. godine u Novom Sadu. Malo stvari moga
oca je “preživelo” rat, ali je nekim čudom, ova fotografija
sačuvana. Bila je zaista lepa žena i takve je se i sećam.
Ne želim da se upuštam u polemiku o detaljima iz
članka. Istinu sigurno da ne znam, i čini mi se da bi bilo
preoštrih komentara na račun autora članka ako bi se polemika nastavila.
Agneza Kaluđerski, Novi Sad
je Purim do te mere radostan i velik
praznik, rabini su dozvolili neispunjavanje ove biblijske zapovesti.
Pred kraj 15. veka, pod uticajem
karnevala u Rimu, Jevreji Italije su bili
prvi koji su uveli maskenbal prilikom
proslave Purima, a odatle se ovaj običaj
proširio na mnoge jevrejske zajednice. Danas je maskenbal važan deo
Adlojada purimskog karnevala koji
se svake godine održava u Tel Avivu.
Izraz adlojada potiče od hebrejske reči
“ad-de-lo-jada” (dok se više ne zna).
Prema rabinima učesnici proslave
treba da slave Purim sve dok više
ne mogu da naprave razliku između
dobrog Mordehaja i zlog Hamana (tj.
između rečenica “Neka je blagosloven
Mordehaj” i “Neka je proklet Haman”).
Jerusalim večna
prestonica Izraela
Jevrejska istorija i tradicija vezane
su za Jerusalim više nego za bilo koje
drugo mesto na kugli zemaljskoj. Od
1000. godine p.n.e., kada je David osvojio grad i preuzeo ga od Jevuzita
(od kojih danas nije ostalo ni traga),
proglasivši ga svojom prestonicom,
Jerusalim je postao posvećeno mesto za
Jevreje. (Jevuziti su bili kanansko pleme
koje je naseljavalo i izgradilo Jerusalim
pre nego što ga je osvojio kralj David).
Kada je Solomon u Jerusalimu izgradio
Prvi hram, Jerusalim je postao sveti
grad koji su Jevreji često nazivali „večni
grad“. Jevreji su živeli u Jerusalimu i
molili se za njegovu dobrobit 1.000 godina pre nego što su se hrišćani pojavili
na licu zemlje, i 1600 godine pre nastanka islama.
Šajgec i šiksa?
Šajgec i njegov ženski ekvivalent
šiksa, su uvredljivi sinonimi za reč
„nejevrejin“. To su u stvari iskrivljeni
oblici hebrejskog korena reči šekec, koja
se u Bibliji pojavljuje četiri puta i odnosi
se na meso zabranjene životinje. Stoga
se sve što je zabranjeno ili rđavo po biblijskim propisima, počelo nazivati rečju
šekec. Pošto su venčanja sa nejevrejima
zabranjena, ova reč se počela primenjivati i na njih. Šekec, muški oblik se u
kolokvijalnom, svakodnevnom govornom jeziku izgovara kao šajgec, a šikca,
ženski oblik iste reči, u kolokvijalnom
jeziku se izgovara šiksa.
Priredila: Danijela Danon
VESTI
AUSTRIJA - List “Austrian times”
je objavio da su se šefovi tamošnje
nacionalne televizije, ORF našli pod
pritiskom javnosti zbog primitivne šale
izrečene u kasnom noćnom TV šou
Dirka Stermana i Kristofa Grizemana,
“Vilkomen Esterajh”. Istina, to što su
smatrali smešnim nije otišlo u većoj
meri izvan studija, pošto se šou snima
nekoliko dana pre emitovanja, tako
da je izbačen Stermanov komentar
navodne tužbe američkih advokata
protiv austrijske železnice, ÖBB da je
učestvovala u deportaciji Jevreja u logore.
- Sumnjam u to, dragi advokati. Da
su Jevreji transportovani ÖBB vozovima, ni do danas ne bi stigli u Aušvic.
Na njegovu budalaštinu gledaoci u
studiju reagovali su grohotom, na šta
je Sterman uzvratio novom bezumnom
opaskom kako tako nešto “nije problem
izvrgnuti ruglu”, ne precizirajući na
kog se njegova sumanutost odnosila
- na nesrećnike što su ka smrti putovali najpre u stočnim vagonima ili na
železnicu koja večito kasni.
Odmah pošto je saznao za incident,
vodeći čovek ORF-a Aleksandar Vrabec
je sa svojim timom odlučio da se iz
emisije izreže ta storija, a reagovao je
i Mihael Vimer, portparol ÖBB-a. Uz
napomenu da, koliko zna, nije istinita
tvrdnja da američki advokati spremaju
tužbu protiv ÖBB-a, navodeći i da su
ga Sternmanovi komentari ostavili bez
reči:
- Zdrav razum je uslov da se ovakve
šale ne zbijaju.
NEMAČKA – Poseta nemačkog
predsednika Kristiana Vulfa porodici
otetog vojnika Gilada Šalita, šalje važan
signal Međunarodnom crvenom krstu,
poručuju jevrejski aktivisti u Nemačkoj
– izveštava JTA.
Peter Didrih, koji se nalazi na čelu
nemačkog ogranka Međunarodnog
udruženja jevrejskih advokata i pravnika, rekao je da se nada da će Vulfova
poseta povećati pritisak za Giladovo
www.savezscg.org
Pregled
ZANIMLJIVOSTI
Austrijske
„šaljivdžije“
Vulf posetio
porodicu
Gilada Šalita
Jevrejski
decembar 2010.
24
VESTI
Bojkot Izraela
oslobođenje. Udruženje planira da
početkom decembra, ispred kancelarije
nemačkog Crvenog krsta, organizuje
miting na kojem će još jednom pozvati
na Šalitovo oslobođenje iz ropstva koje
traje od juna 2006.
Miting bi trebalo da obeleži 62.
godišnjicu donošenja Univerzalne
deklaracije o ljudskim pravima i deo
je međunarodne kampanje u koju
su uključena i udruženja advokata i
pravnika sa sedištem u Izraelu.
Šalitu nije dozvoljeno da prima
posete Crvenog krsta što predstavlja
kršenje međunarodno privaćenog
pravila o “poseti ratnim zarobljenicima
i civilnim internircima da bi se potvrdilo da se sa njima postupa u skladu
sa relevantnim međunarodnim standardima”.
Tokom sastanka sa porodicom, Vulf
je insistirao na poseti Crvenog krsta
vojniku i na njegovom oslobođenju.
Nemački predsednik se u Izraelu sastao
i sa izraelskim premijerom Benjaminom
Netanjahuom, predsednikom Šimonom
Peresom i ministrom spoljnih poslova
Avigdorom Libermanom.
Austrijski muzej
vraća opljačkane
umetnine
AUSTRIJA – Komisija austrijske
vlade predložila je da Leopold muzej u
Austriji vrati sedam slika koje su nacisti
oteli od vlasnika jevrejskog porekla.
Komisija, koju je osnovalo
Ministarstvo kulture Austrije, odredila
je da pet slika Egona Šilea i dve Antuna
Romaka treba vratiti naslednicima
bivših vlasnika.
Nažalost, ova odluka nije
obavezujuća.
Nešto ranije ove godine Muzej, koji
trenutno završava istraživanje o poreklu svoje celokupne kolekcije, platio je 19
miliona dolara da bi obeštetio naslednike vlasnika otetih umetnina.
NORVEŠKA – Oko 1000 norveških
prominentnih ličnosti iz oblasti umetnosti i kulture, potpisali su peticiju
pozivajući na kulturni i akademski
bojkot Izraela.
Kampanju predvodi Egil Drilo
Olsen, trener norveške fudbalske
reprezentacije. Olsen je izjavio za
“Aftenposten”, drugu najveću novinu
u Norveškoj, da će bojkot Izraela
“biti u skladu sa onim u šta veruje 90
posto svetske populacije. Na svetu
se ne može naći još mnogo onih koji
drugačije misle.”
Nemačka
odlikovala
Šarlotu Knobloh
NEMAČKA – Šarlota Knobloh, koja
uskoro odlazi sa funkcije predsednika
Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj,
primila je u novembru najveće
nemačko odlikovanje “Zasluga prvog
reda”.
Predsednik Kristian Vulf je
Knoblohovoj (78), uručio odlikovanje
u predsedničkoj palati, odajući joj
priznanje za njen rad na borbi protiv
antisemitizma i na pomirenju između
nemačkih Jevreja i nejevreja.
Odlikovanje je uručeno dan pre
zakazanih izbora za novog predsednika Centralnog saveta. Šarlota Knobloh
je bila na ovoj funkciji od smrti svog
prethodnika Pola Sigela, 2006. godine.
Prošlog februara Šarlota je izjavila da se
neće ponovo kandidovati.
Dugogodišnji bivši predsednik Jevrejskih zajednica Bavarske i
Minhena, Knoblohova je vrlo verovatno poslednji predsednik Saveta
koji je preživeo Holokaust. Nju je kao
dete, tokom Drugog svetskog rata,
krila nejevrejska porodica u Bavarskoj.
Jevrejski
KISLEV / TEVET 5771.
Pregled
VESTI
ZANIMLJIVOSTI
Njeni spasioci, pobožni katolici, odbili
su da prime zvanično priznanje za ovo
hrabro delo. Izjavili su da je za njih dovoljna nagrada to što su se njihova dva
sina živa vratila iz rata.
Dan kupovine
izraelskih
proizvoda
SAD - Proizraelske grupe zamolile
su svoje pristalice da 30. novembra
kupuju izraelsku robu, da bi se suprotstavili bojkotu kupovine izraelske robe
koji je proglašen na isti dan.
Kao odgovor na planirani bojkot
Rikija, radnje u Njujorku koja prodaje
Ahava kozmetiku, američko - izraelska trgovačka komora proglasile je 30.
novembar za dan kupovine izraelskih
produkata. Ove dve organizacije su
pokrenule kampanju kod članova sinagoga, jevrejskih škola, koledža, i zajednica, da u lokalnim radnjama traže
izraelsku robu, posebno onu koju su
pristalice bojkota stavile na svoj spisak.
Sabra humus
smeta
palestinskim
studentima
SAD – Univerzitet De Pol iz Čikaga
zatražio je od svog servisa koji pruža
prehrambene usluge da ponovo uvede
prodaju sabra humusa.
Prodaja sabra humusa bila je ukinuta krajem novembra, nakon zahteva
propalestinske studentske grupe,
iako njihov zahtev nije podnet regu-
larno, preko interne Poslovne komisije
Univerziteta.
Studentska grupa Pravda za
Palestinu, imala je primedbu na
činjenicu da je polovina sabra humusa
u vlasništvu Štraus grupe, koja javno
podržava Izraelske bezbednosne snage,
i šalje izraelskim vojnicima pakete sa
raznim potrepštinama, kao i sportsku
opremu.
Njihov zahtev doveo je do protesta jevrejskih studenata i rasprave
između Jevrejskog ujedinjenog fonda i
Jevrejskog saveza, sa čelnicima De Pol
univerziteta. Osnovna zamerka bila je
da nije primenjena uobičajena univerzitetska procedura za donošenje odluke
o zabrani.
Zahtev će biti prosleđen Komisiji
koja će ispitati primedbe i dati preporuku predsedniku univerziteta.
Zahtevi propalestinskih studenata
da se zabrani sabra humus, deo su generalnog bojkota i pokušaja da se uvedu
sankcije na izraelske proizvode.
Antisemitizam
u školama
VELIKA BRITANIJA – BBC je
izvestio da udžbenici koji se koriste
u čitavoj mreži islamskih škola u
Velikoj Britaniji, podupiru antisemitska
gledišta.
U udžbenicima piše da je Bog prokleo Jevreje “da liče na majmune i svinje”, i traži se od dece da navedu negativne osobine Jevreja. Nastavni plan
je pun homofobičnih gledišta, između
ostalog podučava decu gde treba
amputirati šake i stopala osobe koja
je, u skladu sa islamskim zakonom,
optužena za krađu,.
Izveštaj BBC-a emitovan je u
večernjim časovima u okviru programa
“Panorama”.
Udžbenici koji prate nastavni
plan Saudijske Arabije, koriste se u
više od 40 britansko-islamskih škola i
klubova koje pohađa oko 5000 učenika.
Ustanovljeno je da ove škole nadgleda
Kulturni biro ambasade Saudijske
Arabije u Londonu.
Saudijski zvaničnici, kako navodi
BBC, objasnili su da su delovi Kurana
“istrgnuti iz njihovog istorijskog konteksta”. Britanski zvaničnici su poručili
da u britanskim školama neće tolerisati
nikakvu nastavu koja propagira antisemitizam.
25
Izrael ovih dana
Poster upozorenja
Mleko ljudsko dobrote? Ovde ga nema.
Lažni posteri koji navode opasnosti konzumiranja mleka, a nose logo
Ministarstva zdravlja Izraela, zalepljeni
su u gradovima širom Izraela uključujući i
jedan koji se nalazio na ulazu dečjeg vrtića
u Tel Avivu.
Pored navođenja svih “opasnosti” po
zdravlje vezanih za konzumiranje mleka, na
posteru su se nlazile preporuke za zamenu
za mleko, celo zrno susama, thine, badema,
oraha, humusa, soje, brokolija i pasulja.
Ostaje misterija ko je zalepio postere, pa
je Ministarstvo zdravlja zamolilo policiju da
istraži ovaj slučaj.
Nagrada svešteniku
Izrael je nagradio svog tri milionito prvog turistu u 2010. godini, evangelističkog
sveštenika Homber Araujo Vladislava, koji
je predvodio 120 hodočasnika iz Brazila.
Njemu je priređena dobrodošlica po dolasku
na aerodrom Ben-Gurion, a dočekao ga je izraelski ministar za turizam Stas Miseznjikov.
Vladislav je dobio jedan besplatan put u
Izrael kad to u budućnosti bude poželeo.
Dolazak brazilskih turista u 2010. godini, povećan je za 82%.
U ovoj godini je premašen rekord
turističkih putovanja u Izrael. Prema
izveštaju Centralnog biroa za statistiku, oko
2,9 miliona turista je ušlo u Izrael između
januara i oktobra ove godine. Treće milioniti
turista stigao je takođe istog dana kad i
nagrađeni Homber Araujo Vladislav.
Žene koje su
izbegavale služenje
vojske uhvaćene uz
pomoć Fejsbuka
Izraelska vojska iskoristila je društvenu
internet mrežu Fejsbuk kao pomoć za
hvatanje 1.000 žena koje su lagale o svojoj
veri da bi izbegle služenje vojske, prenosi
Beta izjavu jednog neimenovanog vojnog
zvaničnika.
Služenje vojske u Izraelu je uglavnom
obavezno, ali Jevrejke koje se strogo
pridržavaju vere mogu da budu oslobođene
vojske.
Taj zvaničnik je naveo da je jedna žena,
koja je navela da je religiozna Jevrejka, postavila svoju fotografiju na Fejsbuk na kojoj
drži u rukama jelovnik jednog restorana koji
nije košer (hrana nije pripremljena u skladu
sa jevrejskim verskim zakonom).
Druga žena je ažužirala svoj profil na
Fejsbuku u vreme kada to nije dozvoljeno
- na Šabat, dan posvećen Bogu. Vojska je
saopštila da su sve otkrivene žene koje su
lažno tvrdile da su religiozne regrutovane
u vojsku.
Vojska je pre dve godine unajmila
istražitelje da joj pomognu da stane na put
onima koji žele da izvrdaju služenje vojnog
roka i iskoristila je Fejsbuk kako bi pribavila
dokaze o onim ženama koje su lagale kako
bi izbegle regrutaciju.
decembar 2010.
26
Jevrejski
Pregled
DObrovoljni prilozi
porodiČne vestiLIČNE VESTI
SJOS
Za rad omladine
100 USD – Dejan i Saša Jinker, povodom godišnjice
smrti oca Draga Jinkera
Za “Mi smo preživeli”
1.000 evra - NN, SAD
37.000 din. - više NN
10 evra - NN
Za Jevrejski istorijski muzej
NOVI SAD
Za Dečji klub
40 Evra - prof. dr Michael Hermon iz Beča, Austrija
Mirjana Kranjac, ćerka Vere (Šenk) i
Miljka Obradovića, mama Uroša Sikimića i
Filipa Kranjca, odbranila je 24. septembra 2010. godine
u Novom Sadu, na Fakultetu tehničkih nauka, doktorsku disertaciju na temu: “Modeli realizacije projekata
uz podršku fondova Evropske unije na području AP
Vojvodine” i time stekla titulu doktora tehničkih nauka.
1.000 evra - NN, SAD
127,5 evra - više NN
34.630 din. - više NN 92 USD - više NN
BEOGRAD
Za socijalnu delatnost SJOS
100 evra – porodica Konfino, povodom godišnjice smrti Ljijane i Nisima Konfina
Mina Jinker, ćerka Jasmine i Saše Jinkera i unuka
Verice i Draga Jinkera, diplomirala je 11. maja 2010.
ekonomiju na Univerzitetu Njujork (New York
University).
Dana 5. novembra, Ivana i Igor Mešulam dobili su
sina Anrija Mešulama, a Ana Mešulam unuka.
Za socijalnu delatnost
5 000 din. – porodica Beraha, u znak sećanja na
pokojne roditelje, majku Saru i oca Maira Berahu i braću
Mošea Moisa i Jakova Žakija Berahu
5 000 din. - Vladimir Najman sa porodicom, povodom
godišnjice smrti roditelja Margite i Mirka Najmana
4 000 din. – povodom godišnjice smrti Vukelić Jure
Jurice – porodica Vukelić
20 evra - povodom osam godina od smrti Bonke
Davičo – uvek će je voleti Lane i Dina sa porodicom
Za Hevra kadiša – jevrejsko groblje
6 000 din. – porodica Beraha, u znak sećanja na
pokojne roditelje, majku Saru i oca Maira Berahu i braću
Mošea Moisa i Jakova Žakija Berahu
20 evra - povodom osam godina od smrti Bonke
Davičo – uvek će je voleti Lane i Dina sa porodicom
www.savezscg.org
Mag. Tatjana Rajh, ćerka Marine i Vlade Rajha
i Robert Bruner dobili su 8. oktobra 2010. u Gracu,
Austrija, ćerku Marinu Lauru
Rašela i Nedeljko Jokanović dobili su 29. septembra
2010. sina, a Mihajlo i Zora Dajč unuka Elija.
Dana 9. septembra 2010. rođen je Uroš Đilas, brat
Mie i Ane, sin Dine i Srđana, unuk Ljubice i Rubena
Dajča
Za rad Opštine
10 000 din. – Vera Babić, povodom smrti supruga
Stevana Babića Lanjija
3 000 din. - Predrag Marković u ime “Stubova kulture”, izdavača knjiga Davida Albaharija
ZRENJANIN
Ivan Radin, sin Marije i Milivoja Radina, unuk
Klare i Lasla Cabafija, diplomirao je na Fakultetu za
sport i turizam u Novom Sadu sa ocenom 10. Čestitamo!
UMRLI
NOVI SAD
Stevan Lanji Babić, u 89. godini
Jevrejski
KISLEV / TEVET 5771.
Pregled
27
Komemoracija u Jabuci
Jevrejska opština Pančevo
i ove godine obeležila je 9.
novembar, Kristalnu noć i
Međunarodni dan borbe protiv
fašizma i antisemitizma. Tog
dana u opštinskim prostorijama,
uz podsećanje na pogrom Jevreja
koji se pod okriljem države
odigrao u Nemačkoj i Austriji
9. i 10. novembra 1938. godine,
prikazan je CD “Kladovo transport” i film Istorijskog arhiva
iz Bele Crkve pod naslovom
“Kadiš za Miru Epštajn”.
Dana 10. novembra održana
je komemoracija na stratištu na
putu Pančevo - Jabuka. Pročitani
su Kadiš za žrtve fašizma i Psalm
23, a zatim su vence na spomenik položili: Jevrejska opština
Pančevo, Savez jevrejskih opština
Srbije, grad Pančevo, Jevrejska
opština Zrenjanin i Jevrejska
opština Beograd. Posle obraćanja
predsednika i potpredsednice
JO Pančevo Davida Montijasa
i Miroslave Kon-Panić, direktor Istorijskog arhiva u Pančevu
Milan Jakšić govorio je o istorijskim okolnostima i podacima
vezanim za stradanje banatskih
Jevreja, a predsednik Skupštine
grada Tigran Kiš izneo je stav
gradske vlade o budućnosti ovog
spomen–obeležja. On je naglasio
da je neophodno dostojanstveno se ophoditi prema više od
10000 na tom mestu pogubljenih
nevinih žrtava, obećavši da će
Stratište iduće godine kada se
bude održavala komemoracija
poprimiti sasvim drugačiji izgled.
Komemoraciji su prisustvovali
članovi JO Pančevo, potpredsednik Saveza antifašista Srbije
Vitomir Sudarski, predstavnici
Narodnog muzeja Pančevo i
predstavnici nekih nevladinih
organizacija i političkih partija.
TV Pančevo, Radio Pančevo
i lokalni list „Pančevac“ pratili
su komemoraciju i dali opširne
priloge o samom događaju
i intervjue sa predsednikom
JO Pančevo, predsednikom
Skupštine grada i direktorom
Istorijskog arhiva .
Miroslava Kon-Panić
Download

Jevrejski pregled br. 12 decembar 2010