ISSN 1821-1062
JEVREJSKI
Godina XXI/XXII z
REGLED
Broj 8
z
Beograd
z
decembar 2012./januar 2013.
PAN^EVO:
z
KISLEV/ TEVET/[EVAT - 5773.
SARADNJA:
Nesvakida{nji
posetioci Sinagoge
Strana 6
Komemoracija
na Strati{tu
Strana 14
RAZMI[LJANJE:
MA\ARSKA:
Opet bi da
prebrojavaju Jevreje
Strana 15
Kako predavati mladima o Holokaustu
[ABA^KI
DOKUMENTARAC:
Strana 26
OMLADINA:
Spilbergovi
ma~vanski
"ro|aci"
Strana 33
Baruhovci ugostili
kolege iz Nema~ke
Me|uklupski susret u Sarajevu
Strane 2 i 35
ZANIMLJIVOSTI:
Andri}eve jevrejske teme
Strana 4
Strana 28
2
decembar 2012./januar 2013.
Jevrejski
Pregled
OMLADINA: ME\UKLUPSKI SUSRET
U SARAJEVU
Hrane bilo
i za du{u i za telo
Pi{e: Danijel Bogunovi}
d 12. do 14. oktobra u Sarajevu je odr`an exYu me|uklupski susret za omladinu na
kojem je bilo prisutno oko 50 omladinaca iz
Bosne i Hercegovine, Srbije i Makedonije.
U~esnici su bili sme{teni u motelu "Sokak",
koji se nalazi na 20 metara od Ba{~ari{ije.
Susret je odr`an kao plod izvanredne saradnje
Jevrejske omladine Sarajeva i Jevrejske omladine
Srbije. Organizacioni tim su ~inili: Vlado Andrle,
Lea Maestro, Vedran Vajnberger, svo troje iz
Bosne, i potpisnik ovog teksta.
U~esnici su na susret do{li organizovanim
prevozom, ta~nije sa osam automobila koje su
sami vozili. Zamisao je bila da se u Sarajevu
okupimo do po~etka [abata.
Susret je po~eo [abat slu`bom u sinagogi
Jevrejske op{tine Sarajevo, koju je vodio hazan
David. Dobar deo u~esnika ne pose}uje tako
redovno [abat slu`be u svojim gradovima, pa je
ovo bila {ansa da se upoznaju ne samo sa
slu`bom nego i sa obrednim obi~ajima sarajevskih Jevreja.
Nakon slu`be organizovana je [abat ve~era
koju je pripremila kuhinja Jevrejske op{tine
O
www.savezscg.org
Odziv je bio veliki,
a dru`enje - pa to se ve} zna
Sarajevo. Sem u~esnika me|uklubskog susreta na
ve~eru su bili pozvani i ~lanovi tinejd` kluba JOS.
Pre ve~ere usledio je Kidu{ i blagoslov za halu, a
zatim je krenula gozba uz veoma ukusnu hranu i
"Hafner" ko{er vino.
Veselje i dru`enje u zgradi op{tine je potrajalo i nakon ve~ere, sve do polaska u poznatu
Sarajevsku kafanu gde su se na{i omladinci uz
stare sefardske pesme "Kad ja po|oh na Bemba{u"
i "Adio Querida", kao i ostale starogradske pesme
dru`ili do kasno u no}.
Subota je po~ela sa ukusnim Sarajevskim pitama koje su poslu`ene u trpezariji op{tine.
To je bila uvertira i prikupljanje energije za
pe{a~ki obilazak po gradu. Vodi~ je bio Vladimir
Andrle, a tura je zapo~eta iz Op{tine uz reku
Miljacku, do mesta gde je Gavrilo Princip izvr{io
atentat na Franca Ferdinanda, da bi potom bila
nastavljena po Ba{~ar{iji i centru grada. Na
Nastavak na strani 35.
Jevrejski
Pregled
3
KISLEV/ TEVET/[EVAT - 5773.
LICA I DOGA\AJI
IZ AKTIVNOSTI PREDSEDNIKA
Skup u Briselu
Kristalne no}i na kojoj je uvodno izlaganje
dao ministar prosvete, profesor dr @arko
Obradovi}.
Odr`an je scensko muzi~ki program. Na
margini tog susreta obavljeni su razgovori sa
Ministarstvom prosvete. Ministru skrenuta
pa`nja na "Priru~nik o Holokaustu" u nadi
da }e ga Ministarstvo formalno podr`ati.
Tako|e je obavljen razgovor sa v.d.
upravnikom narodne biblioteke Srbije
Dejanom Risti}em u vezi sa podacima o sastavu fundusa Narodne biblioteke i interesu
ove institucije za vra}enim i jo{ nevra}enim
bibliotekama uzetim tokom Drugog svetskog
rata. Dogovoren je nastavak saradnje.
redsednik SJO Srbije, dr Ruben Fuks
prisustvovao je 6. novembra, u Briselu,
skupu na temu "Crisis management in
Jewish Communities". Skup je odr`an u
organizaciji Evropskog jevrejskog kongresa,
a povod je bio niz napada na institucije i
pojedince u proteklom periodu, sa posebnim
naglaskom na atentat u Tuluzu. Dan kasnije
dr Fuks je u~estvovao u radu godi{nje i
izborne Skup{tina EJC. Po zavr{enim izborima za predsednika EJC, ponovo je izabran je
Mo{e Kantor.
P
Podr{ka
izmenama Zakona
ovodom 9. novembra Dana borbe protiv
fa{izma i antisemitizma, predsednik je
pozvan na tribinu "Borba protiv fa{izma poricanje genocida i govor mr`nje - u
krivi~nom zakoniku", ~ija je osnovna tema
bila borba protiv fa{izma danas i inicijativa
za dopunu krivi~nog zakonika gde bi se,
pored prethodno taksativno navedenih sredstava komunikacije u kojima se mogu javiti
sankcionisane radnje, uveli i ra~unarski sistemi, odnosno elektronski mediji, kao i
pove}anje zapre}ene kazne. Obrazlo`enje za
ovu inicijativu je uskla|ivanje kaznene politike sa zakonima EU. Predsednik SJO Srbije,
P
kao u~esnik tribune, dao je podr{ku
tra`enim izmenama Zakona u svetlu eksplicitne zabrane poricanja Holokausta, {to je
tako|e na tragu intencijama EU.
Razgovori sa
ministrom
prosvete
ana 9. novembra predsednik se odazvao
pozivu na sve~anu Akademiju povodom
Dana borbe protiv fa{izma i antisemitizma -
D
Izjava za TV
Kopernikus
redsednik SJO Srbije dao je 11. novembra kra}u izjavu Televiziji Kopernikus, a
u vezi sa obele`avanjem Dana borbe protiv
fa{izma i antisemitizma u kojoj je pored
obja{njenja o formama antisemitizma dao
podr{ku inicijativi o izmeni Zakona i dodavanju elektronskih medija kao sredstva
{irenja antisemitske propaganda i potrebi da
se u Zakon uvede zabrana negiranja
Holokausta.
P
IZ AKTIVNOSTI RABINA
Homo religious pred izazovima
Rabin Isak Asiel je u ponedeljak 29. oktobra u~estvovao na tribini u okviru programa "Studije budu}nosti" Odeljenja za napredne dodiplomske studije Beogradske
otvorene {kole (BO[). Na tribini je u~estvovao i otac Vladimir Vuka{inovi}, a tema
je bila Homo religious pred izazovima savremenog dru{tva. Tribina je odr`ana u
prostorijama Beogradske otvorene {kole u Palati Beograd (Beogra|anka). Na njoj je
u~estvovalo 34 studenta sa kojima su otac Vuka{inovi} i rabin Asiel vodili plodnu
diskusiju.
Blagoslov u judaizmu
nedelju 18. novembra u Sali zgrade sinagoge
odr`ano je predavanje u sklopu Global day of
Jewish learning. U jevrejskim zajednicama u 50 zemalja
sveta na pet kontinenata taj dan je bio posve}en u~enju.
Za~etnik ideje je poznati rabin Adin [tajnzalc, koji je
napisao savremeni komentar na oba Talmuda. Ove
godine se u~ilo o konceptu blagoslova u judaizmu.
Predavanju koje je odr`ao rabin Isak Asiel prisustvovalo
je 60 ljudi.
U
Rabin i srednjo{kolci
sredu 14. novembra u~enici III i IV razreda VI
beogradske gimnazije su proveli dva ~asa u beogradskoj
sinagogi Sukat {alom. Rabin Isak Asiel im je odr`ao predavanje o osnovama judaizma i o istorijatu beogradskih Jevreja.
Predavanje je propra}eno mnogim pitanjima i diskusijom
naro~ito u vezi sa etikom i moralom u Jevreja. Sli~no je bilo i
u ponedeljak 19. novembra kada su Sinagogu posetili u~enici
I razreda XIII beogradske gimnazije.
U
4
decembar 2012./januar 2013.
Jevrejski
Pregled
MUZIKA
Prvi put zajedno
Pi{e: Adrian Kranj~evi}
elove~ernjim koncertima, odr`anim
26. oktobra u Sinagogi u Novom Sadu
i 27. oktobra u Velikoj sali Zadu`bine
Ilije M. Kolarca uspe{no je otpo~ela saradnja
reprezentativnog ansambla Jevrejske op{tine
Srpsko-jevrejskog peva~kog dru{tva hora
„Bra}a Baruh“ i Vokalnog ansambla
„Marienhain“ iz Fehte (Nema~ka). Ideju o
zajedni~kom nastupu i saradnji jevrejskog i
nema~kog ansambla dao je Gete institut, a
ostvarenje ove zamisli pomogli su: Jevrejska
C
Koncert Srpsko
-jevrejskog peva~kog
dru{tva hora „Bra}a
Baruh“ i Vokalnog
ansambla
„Marienhain“
iz Fehte (Nema~ka)
pru`io je publici
nesvakida{nji
ugo|aj
www.savezscg.org
op{tina Beograd, Jevrejska op{tina Novi Sad,
Savez jevrejskih op{tina Srbije, Gete institut,
Muzi~ka omladina Novog Sada, Fakultet
muzi~ke umetnosti u Beogradu, Srpsko
Narodno Pozori{te i Muzi~ka {kola „Isidor
Baji}“ iz Novog Sada. Nema~ki ansambl pod
upravom dirigenta Roberta Ajlersa izveo je u
prvom delu koncerta kratke horske komade
iz razli~itih epoha i stilova, od majstora renesansne polifonije Talisa i Palestrine, baroknih
komozitora Johana Sebastiana Baha i manje
poznatog Jozefa Rajnbergera do romanti~ara
Feliksa Mendelson-Bartoldija i Aleksandra
Cemlinskog, zavr{avaju}i program kompozicijama autora, savremenog, ali publici veoma
prijem~ivog izraza, Stefana Nilsona i Boba
^ilkota. Nema~ki me{oviti hor „Marienhain“
odlikuje veoma lepo uobli~en, neusiljen, sveden zvuk u nastupu ~itavog ansambla, dok se
u nastupima pojedinih grupa glasova ose}a
manji intenzitet izvo|a~kog naboja. Treba,
me|utim, pohvaliti njihovu posve}enost
kreiranju stilski odgovaraju}eg zvuka u odnosu na kompozicije koje izvode, za {ta je
velikim delom zadu`en i njihov umetni~ki
rukovodilac Ajlers.
Jevrejski
Pregled
5
KISLEV/ TEVET/[EVAT - 5773.
U drugom delu koncerta Srpsko-jevrejsko peva~ko
dru{tvo hor “Bra}a Baruh” se, uz u~e{}e Jevrejskog
kamernog orkestra, publici predstavio programom koji je
tematski usredsre|en na kompozicije nadahnute starozavetnim tekstovima Davidovih psalama, a otvoren je retko
izvo|enom kompozicijom “Laudate Jehovam” Georga
Filipa Telemana. Hor je u izvo|enju ovog dela prikazao
jedan stilski ujedna~en doziran zvuk, odli~no usagla{en sa
kamernim guda~kim orkestrom pod sigurnom i nadahnutom upravom dirigenta Stefana Zeki}a, koji zaslu`uje
velike pohvale za odabir veoma interesantnih, a kod nas
retko izvo|enih, gotovo zaboravljenih kompozicija.
Dobra akustika Kolar~evog zdanja omogu}ila je sopranu
Oliveri Ti~evi} da zablista u punom sjaju u drugom
lirskom stavu Telemanove kompozicije. Orkestar, i generalno ideju njegovog osniva~a Ladislava Mezeja da ga ~ine
talentovani jevrejski muzi~ari, ovom prilikom pozdravljam naro~ito zbog toga {to se u saradnji sa horom dobija
jedan mo}an vokalno-instrumentalni ansambl, koji }e na
jo{ uspe{niji i zapa`eniji na~in mo}i da predstavlja jevrejsku muziku, umetnost i kulturu u na{oj zemlji ali i u
inostranstvu .
Kao svojevrsni predah od vokalno-instrumentalnog
zvuka Hor je bez instrumentalne pratnje (a cappella)
izveo „Antifone“ Aleksandra Gre~aninova i veli~anstveni
„IV duhovni stih“ Marka Taj~evi}a, pokazuju}i afinitet
prema tradiciji izvo|enja pravoslavnih crkvenih kompozicija koje kvalitetom nadilaze bogoslu`benu praksu i
~ine deo reprezentativnog koncertnog repertoara.
Vrhunac ve~eri bila je kompozicija izvedena pred kraj
prvog dela programa, “^i~esterski psalmi” Leonarda
Bern{tajna, ameri~kog kompozitora jevrejskog porekla,
koji je ovo mo}no trostavno delo napisao koriste}i se
psalmima, nepresu{nim kompozitorskim poetskim
izvorom. Bern{tajn na fantasti~an na~in smenjuje
bo`anski sklad i dijaboli~ni haos, a upravo razliku izme|u
ova dva raspolo`enja Hor je uspeo na pravi na~in da
istakne odmerenim i fokusiranim dinami~kim nijansiranjem i preciznim ritmom. Orkestar je za ovo kompleksno
delo pro{iren dodavanjem limenih duva~kih instrumenata, kao i udaraljki koje je iskusno predvodio profesor
Sr|an Pala~kovi} sa Fakulteta muzi~ke umetnosti u
Beogradu. Na svojevrstan na~in, Bern{tajnovi Psalmi za
dirigente predstavljaju izazov jer je u svetu, a naro~ito u
nas, te{ko prona}i izvo|a~a koji mo`e da iznese atmosferu lirskog i eteri~nog II stava. Za ovu priliku, dirigent
Hora je odabrao mladog i talentovanog Uro{a Ka~arevi}a,
kontratenora prozra~ne i svetle boje glasa, koji je uz
nekolike intonativne te{ko}e otpevao ovu eteri~nu
zahtevnu deonicu. U punom sastavu, u kulminacionim
momentima kompozicije, Hor je zvu~ao uve`bano,
mo}no, ne prelaze}i svojom ja~inom granicu koja vodi u
neukus, isti~u}i Bern{tajnove jake akcente. Dok je publika
jo{ bila pod utiskom „bombasti~nog“ III stava
„^i~estera“, dirigent Zeki}, pozvao je goste iz Nema~ke
da se pridru`e „Baruhovcima“ i sa galerija Kolar~eve sale,
na op{te odu{evljenje publike, zajedno otpevaju Psalm
150 Luisa Levandovskog, ~ija je originalna deonica za
orgulje orkestrirana za manji simfonijski sastav dobila
potpuno novi vid zvu~nosti. Ovom idejom i koncertom
u~esnici su potvrdili Geteovu misao „Muzika po~inje
tamo gde jezik prestaje“.
(Autor je muzi~ki kriti~ar ~asopisa „Nova Misao“)
LICA I DOGA\AJI
BEOGRAD
Susret sa
Anom [omlo
lanovima jevrejske zajednice
u Beogradu gotovo da je u{lo
u naviku da, svake godine u
vreme Sajma knjiga i Oktobarskih
susreta pisaca, sretnu Anu [omlo.
Ova nekada veoma aktivna ~lanica
zajednice, posebno na polju kulturnih de{avanja, do{la je i ove
godine tako da je u galerijskom
prostoru JO Beograd, 30. oktobra,
odr`an razgovor o njenom
vi{edecenijskom radu i stvarala{tvu.
Mada je ve~e bilo hladno i vla`no,
okupio se ve}i broj zainteresovanih.
U stvari, to je bio vi{e susret sa
Anom, vi{e mogu}nost za {iroki i
otvoreni razgovor o brojnim detaljima zajedni~ke stvarnosti.
Ana je autor vi{e romana i pri~a,
sastavlja~ Srpsko-hebrejskog re~nika
i prevodilac brojnih dela izraelskih
pisaca na srpski jezik. Govorila je o
svom radu nekad i sad, o piscima i
knjigama, o `ivotu u Izraelu, o radnim planovima. Prisutni su tako
^
Obave{tenje
Z
prvu put ~uli da Ana priprema
knjigu koja }e sadr`avati pri~e i
svedo~enja Jevreja iz biv{e
zajedni~ke domovine o tome ~ime
su posebno doprineli opstanku i
razvoju dr`ave Izrael.
U kratkim crtama go{}a je govorila i o izraelskoj knji`evnosti,
posebno o piscima sa kojima je
sara|ivala pripremaju}i prevode njihovih dela za objavljivanje u nekim
od ovda{njih ~asopisa, o onima koje
je li~no upoznala i sa kojima danas
sara|uje i odr`ava veze, o radu u
~asopisu "Lamed" kojeg spremaju
ona i ~lanovi njene porodice i bliski
saradnici.
U drugom delu susreta, govoreno je o izraelskoj stvarnosti
danas, o prilago|avanju novouseljenika, o delovanju jo{ uvek postoje}eg Hitahduta za iseljenike iz biv{e
Jugoslavije.
Razgovor su vodila Davor Salom
i Aleksandar Gaon.
ainteresovani za knjigu Ace Singera "Se}anje na vreme kada
sam bio predsednik Saveza" mogu, bez naknade, preuzeti
primerke izdanja koji se nalaze u prostorijama JO Beograd.
6
Jevrejski
decembar 2012./januar 2013.
Pregled
LICA I DOGA\AJI
BEOGRAD
Po~ela rekonstrukcija
ograde
na groblju
osredstvom Mileta Pinkasa, njegove
suprugi Mie i sinova Danijela i Miguela,
Jevrejskoj op{tini Beograd stigla je iz
Njujorka donacija u visini od 5000 dolara,
koja }e, kako je Ve}e JOB-a jednoglasno
odobrilo, biti upotrebljena isklju~ivo za
rekonstrukciju ograde na Jevrejskom groblju.
Jevrejska op{tina i Komisija Hevra kadi{a
ve} godinama, sredstvima dobijanim od
~lanova zajednice, kako ovda{njih tako i onih
u inostranstvu, brine o odr`avaju Jevrejskog
groblja u Beogradu. To se posebno odnosi na
zama{nije radove poput odr`avanja brojnih
starih spomenika o kojima vi{e nema ko da
P
brine, spomenika `rtvama Holokausta, borcima palim za otad`binu u ratovima 19121918, `rtvama Kladovskog transporta, za koje
je gotovo nemogu}e obezbediti sredstva iz
bud`eta Op{tine.
U tom naporu veliku pomo} godinama je
pru`ala upravo porodica Pinkas, kojoj se i
ovog puta najsrda~nije zahvaljujemo.
Komisija "Hevra Kadi{a" JOB, Miroslav
Grinvald, predsednik
eogradska sinagoga Sukat {alom imala
je u ~etvrtak 29. novembra
nesvakida{nje goste. Pozivu predsednika Saveza jevrejskih op{tina Srbije dr Rubena
Fuksa da do|u na radnu ve~eru odazvali su se
visoki predstavnici Islamske zajednice Srbije
na ~elu sa srbijanskim muftijom Muhamedom
Jusufspahi}em. Susret, prvobitno zakazan za
19 ~asova, pa, zbog koncerta Beogradske filharmonije povodom islamske Nove godine,
pomeren dva sata ranije, muftija je duhovito
nazvao "radnom marendom". Marenda ili ne,
tek dru`enje je proteklo u vrlo vedroj atmosferi me|usobnog upoznavanja i prijatnih razgovora.
Na{e kom{ije iz Bajrakli d`amije pozdravili su rabin Isak Asiel i predsednik SJOS, obojica isti~u}i dobru dugogodi{nju saradnju
Jevrejske i Islamske zajednice i izraziv{i nadu
da }e ona potrajati. Tom mi{ljenju se
pridru`io i efendija Jusufspahi}, koji se zahvalio na gostoprimstvu obe}av{i da }e uzvratiti na isti na~in.
Ve~era u Sinagogi B
z Jevrejske op{tine Beograd obave{tavaju da je
ovogodi{nja sezona De~jeg kluba zapo~ela je
25. novembra ne{to kasnije nego {to je to do
sada bilo uobi~ajeno. Deca }e za svoje aktivnosti
imati nove prostorije, odvojene i prilago|ene svojim
potrebama i odli~no opremljene. Re~ je u stvari o
dva kluba, jednom za mali{ane od tri do sedam
godina i drugom za one izme|u osam i 13.
I
www.savezscg.org
Nova sezona, renoviran klub!
Jevrejski
Pregled
SUBOTICA
Zlo nas je porazilo
~itaonici suboti~ke gradske biblioteke, a u organizaciji tamo{nje
jevrejske op{tine, predstavljena je
knjiga novinara i publiciste Vladimira Todorovi}a, "Dilema Kepiro". Autor je prisustvovao su|enju poslednjem nacisti~kom ratnom zlo~incu ~ija se nedela odnose na na{
prostor, [andoru Kepiru. Kako je rekao, povod je na{ao u tom {to sud nije obratio dovoljnu pa`nju liku okrivljenog, kasnije oslobo|enog krivice za u~e{}e u takozvanoj
Novosadskoj raciji, 1942.
Kepiro, svojevremeno kapetan ma|arske fa{isti~ke `andarmerije, bio je u Novom
Sadu ne samo u tim januarskim danima
strave, ve} mo`da i u prole}e 1944. kada su
Jevreji bili deportovani u Au{vic. Njega je
prvobitno osudio na duge zatvorske kazne i
sud Miklo{a Hortija 1944. godine kao i sud
u vremenu komunizma, 1946. Prvi put je
dobio 10 godina robije, drugi put 14.
Predsednik Jevrejske op{tine Subotica
Tomislav Halbror ocenio je da je dobro {to
je ova knjiga napisana, jer je jevrejska zajednica izuzetno nezadovoljna osloba|aju}om
presudom. Halbror je istakao i to da vi{e od
pola veka Jevreji negoduju {to se nije mnogo govorilo o takozvanoj raciji, u kojoj je
stradalo vi{e od 3.000 Srba, Jevreja i Roma.
Advokat i biv{i potpredsednik
Skup{tine AP Vojvodine Branimir Mitrovi},
koji je tako|e prisustvovao procesu Kepiru,
smatra da je ~itavo su|enje bilo farsa. Po
U
7
KISLEV/ TEVET/[EVAT - 5773.
njemu, sud tom prilikom ~ak nije ni po{tovao formu. Jer, praksa je da sudija objavi
presudu i da je potom u kratkim crtama
obrazlo`i, a da se kasnije dostavi pismeni
otpravak presude, s njenim detaljnim obrazlo`enjem. U ovom procesu, me|utim, to
nije bio slu~aj i posle 15-20 minuta pauze
sudsko ve}e je donelo presudu napisanu na
preko 50 strana!
Autor je, opet, naveo da se ni na{a javnost nije ponela kako se to o~ekuje od nekog ko se ose}a uvre|enim, odmah po{to je
izre~ena presuda.
- Bio je ponedeljak kad je presuda izre~ena, a u Beogradu i u Novom Sadu smo se
oglasili {est dana kasnije! Tako je ispalo veliko ni{ta. Ispalo je to da nam je i krivo i da
nam nije. Ni s vrha dr`ave se nije bolje reagovalo. O ponedeljku se oglasio u ~etvrtak!
Isto je ispalo da nam je nekako bilo krivo. U
Beogradu i u Novom Sadu bilo manje sveta
nego {to se smatra da je bilo ubijenih 1942!
Od na{ih demonstracija se nijedan od Kepirovih oslobodilaca nije ni {trecnuo! Fa{istu
je posle jo{ i smrt nagradila. Posle nekih
mesec dana je sklopila mozaik na kojem ne
pi{e da je Kepiro bio zlikovac. Kako je
davno rekao engleski politi~ar Edmond
Burki, zlu treba samo toliko da normalni
ljudi ne u~ine ni{ta. Smatramo li se normalnim, a zakleli bismo se da smo takvi, za{to
smo ~ekali {est dana? Jesmo li normalni ako
se nismo usprotivili zlu?
KIKINDA
Odr`ana izborna
skup{tina
JO Kikinda je 28. oktobra 2012. odr`ana
redovna godi{nja i, istovremeno, izborna
skup{tina. Shodno Pravilniku o radu Op{tine,
izabrano je radno predsedni{tvo i zapisni~ar.
Predsednik JO Kikinda je podneo izve{taje
o radu Op{tine i Izvr{nog odbora, a predsednik
Nadzornog odbora je podneo izve{taj o radu tog
tela. Na skup{tini je izmenjen Pravilnik o radu
JOK u delu koji govori o du`ini mandata
predsednika i organa upravljanja, a u cilju
uskla|ivanja Pravilnika JOK sa Pravilnicima
drugih jevrejskih op{tina.
Od ukupno 35 ~lanova JOK sa pravom glasa,
skup{tini se odazvalo 27 ~lanova.
Za predsednika JO Kikinda je izabran Stojan
Kne`evi}. Tako|e, izabrani su i organi upravljanja u JOK.
Novoizabrani predsednik se zahvalio prisutnim ~lanovima na ukazanom poverenju i pozvao
ih na ve}u anga`ovanost, pogotovo pripadnike
mla|e generacije.
J. Grbi}
U
Izvinjenje
a nedavno zavr{enom seminaru u Strugi,
Makedonija, odr`ano je predavanje "Jevrejska groblja u Srbiji". Tom prilikom je Brane
Popovi}, svojevremeni predsednik JO Beograd,
govore}i o rekonstrukciji spomenika stradalim
Jevrejima u Holokaustu, koji se nalazi na jevrejskom groblju u Kikindi, kao i ~i{}enju groblja,
zasluge za to, pomalo rutinski, pripisao jednom
dare`ljivom donatoru poznatom ve} godinama
po spremnosti da svojim prilozima Jevrejskoj
zajednici Srbije prisko~i u pomo}. Na to je pismom upu}enim "Jevrejskom pregledu" reagovao
predsednik JO Kikinda Stojan Kne`evi} tra`e}i
da se ova gre{ka ispravi i ~lanstvo obavesti da su
sredstva za pomenute radove obezbe|ena delom
iz sopstvenih izvora JO Kikinda, a delom iz
bud`eta Autonomne Pokrajine Vojvodine.
- Pomenuti donator je na{ prijatelj koga
veoma cenimo i po{tujemo, a posebno njegovu
volju da, nakon obavljenog procesa restitucije,
ku}a u Kikindi koja je nekada pripadala njegovoj
porodici pripadne JO Kikinda - podsetio je
Kne`evi}, obja{njavaju}i da su za pomenuti projekat sredstva ipak do{la iz drugih izvora.
- Predsednik Jevrejske op{tine Kikinda je u
pravu, ja to jesam rekao misle}i da je tako zaista
bilo. Nisam hteo ni na koji na~in da omalova`im
napore Kikin|ana i iskreno se zbog svoje izjave
izvinjavam - rekao je Popovi} za na{ list kada smo
ga zamolili da prokomentari{e nezadovoljstvo njegovim izlaganjem predsednika JO Kikinda.
N
8
Jevrejski
decembar 2012./januar 2013.
LICA I DOGA\AJI
KIKINDA
Pregled
ula ove godine, 25 prosvetnih radnika iz Srbije
i Republike Srpske je boravilo u Izraelu, u
Me|unarodnoj {koli za prou~avanje
Holokausta. Na osnovu materijala nastalog tom
prilikom, Centar za stru~no usavr{avanje iz
Kikinde je u Narodnom muzeju tog grada
pripremio i organizovao foto izlo`bu "Jad va{em Jerusalim", sa `eljom da gra|anima Kikinde predstavi deo utiska iz ovog izraelskog memorijalnog
centra Holokausta.
Izlo`bu je otvorio ambasador Izraela Josef
Levi. Njegova ekselencija je prisutne podsetio na
pogrom koji je jevrejski narod uop{te, a i u
tada{njoj Jugoslaviji, pretrpeo u Drugom svetskom ratu.
- ^ove~anstvo ne sme zaboraviti {est miliona
`rtava stradalih u periodu od 1933. do 1945.
godine. Se}anje na holokaust slu`i i kao opomena
da se tako ne{to nikada vi{e ne ponovi - rekao je
Levi.
Otvaranju izlo`be su prisustvovali ~elnici
kikindske lokalne samouprave, predstavnici
Centra za stru~no usavr{avanje, ~lanovi Jevrejske
op{tine Kikinda, predstavnici medija i gra|anstvo.
U kra}em razgovoru sa predsednikom JO
Kikinda Stojanom Kne`evi}em, ambasador Levi je
pokazao interesovanje za aktivnosti Op{tine i
obe}ao da }e je ponovo posetiti kada se za to
uka`e prilika.
Izlo`ba traje od 11. do 22. oktobra.
J. Grbi}
Izraelski ambasador J
otvorio foto izlo`bu
NOVI SAD
Jevreji Novom Sadu
"Novi Sad, pogled na jevrejsku kulturnu ba{tinu"
naslov je publikacije koja je 21. novembra 2012.
predstavljena u Informativnom centru Turisti~ke
organizacije grada. Nastala je vo|ena idejom da se
Novosa|ani, posetioci, kao i turisti upoznaju sa kulturnim nasle|em Jevreja koje je dalo pe~at ovom
gradu. Iz ove publikacije, koja slobodno mo`e
poneti i naziv turisti~kog vodi~a, saznajemo ko je
bio projektant, vlasnik, odnosno koja je bila prvobitna namena odre|ene zgrade koja svedo~i o doprinosu Jevreja ovom gradu. Urbanu celinu oboga}uju
gra|evine podignute po~etkom pro{log veka u koje
spada i Sinagoga, kao i ~itav kompleks sagra|en oko
nje prema projektu budimpe{tanskog arhitekte
Lipota Baumhorna, zatim, [tedionica; Menratova
palata; Dom za stare i siro~ad - sada zgrada
Televizije Vojvodine; Zdanje humanitarnog dru{tva
"Kora hleba i de~ije obdani{te" za koje se vezuje ime
bra~nog para Julija i Jelene Kon. U odeljku sa
zna~ajnim li~nostima, nalazimo kratke biografije
nekih znamenitih ~lanova zajednice, me|u kojima
su: Aleksandar Ti{ma, Judita [algo, Danilo Ki{,
Albert Ajn{tajn i Mileva Mari}, Jelena Kon, Paula
www.savezscg.org
[osberger, dr Stevan Goldman, Pavle Pap, Tomi
Lapid. Dat je pregled aktivnosti Op{tine danas, kao i
zna~ajnih manifestacija. Odmah na po~etku, posle
pozdravne re~i predsednika, Gorana Levija, ~itamo
osvrt na istoriju jevrejskog naroda na podru~ju
Vojvodine i Novog Sada.
U perspektivi, nakon ove prve etape uspe{ne
saradnje izme|u Jevrejske op{tine i Turisti~ke organizacije Novog Sada, planiramo da Sinagoga bude
otvorena za organizovane posete, kao i to da ovaj
mali, a vredan priru~nik prevedemo na strane jezike
kako bi bio pristupa~an posetiocima iz inostranstva.
Posebna vrednost publikacije je u tome {to su
autori priloga ~lanovi na{e Op{tine: diplomirani
turizmolozi Filip Petru{evski, Marko Fi{er, Bojan
Zatezalo, Jelena Gli{in; diplomirani arhitekta Jelena
^obanovi} i profesorka srpskog jezika i knji`evnosti
mr Gordana Todori}.
Za postavku izlo`be u centru grada sa nekoliko
prigodnih relikvija i uveli~anih fotografija uz propratna obja{njenja, zaslu`an je Igor Kronaveter.
Edita Jankov
J
evrejska op{tina Novi Sad
u saradnji sa Makabi savezom Srbije raspisuje kvalifikacioni {ahovski turnir za
odre|ivanje tri predstavnika
Jevrejskih op{tina Srbije na
predstoje}oj Makabijadi koja
}e se odr`ati u julu 2013.
godine u Izraelu. Takmi~enje
}e se odr`ati 22. i 23. decembra (subota i nedelja) 2012.
godine, u Sve~anoj sali
Jevrejske op{tine Novi Sad,
Jevrejska ulica 11. Otvaranje
turnira i odr`avanje prvog
kola obavi}e se u subotu 22.
decembra s po~etkom u 10
~asova.
Pravo u~e{~a imaju svi
~lanovi Jevrejskih op{tina na
teritoriji Srbije. Svoje ~lanstvo
u~esnici potvr|uju overenom
potvrdom mati~ne Jevrejske
op{tine. Trojica prvoplasiranih {ahista sti~u pravo predstavljanja Jevrejskih op{tina
Srbije na Makabijadi 2013. u
Izraelu. U slu~aju eventualnih
otkaza pomenutih {ahista nji-
Jevrejski
Pregled
9
KISLEV/ TEVET/[EVAT - 5773.
IZ JEVREJSKOG ISTORIJSKOG MUZEJA
Predstavljen Zbornik
istra`ivanja ratnih zlo~ina
bornika radova "Istra`ivanja i memorijalizacija genocida i ratnih
zlo~ina" Muzeja `rtava genocida iz Beograda, predstavljen je javnosti u
~etvrtak, 19. oktobra u prostorijama Ratnih vojnih invalida na Savskom
trgu 9 u Beogradu. Knjiga se sastoji iz tri celine. U prvom delu su
istra`ivanja genocida i ratnih zlo~ina, u drugom, njihova memorijalizacija, a
tre}i deo je posve}en Branislavu Bo`ovi}u, istori~aru, koji je zadu`io,
izme|u ostalih, i na{u zajednicu time {to je objavio dva izdanja knjige o
stradanju Jevreja u okupiranom Beogradu 1941 - 1944. Osim urednika
Jovana Mirkovi}a o Zborniku su govorili prof. dr Miodrag Ze~evi},
predsednik Dru{tva antifa{ista Srbije, Milinko ^eki}, predsednik Udru`enja
logora{a Srbije, prof. dr Predrag J. Markovi} te Aleksandra Fulgosi koja je
predstavila izvanredan elaborat Zavoda za za{titu spomenuka kulture grada
Beograda o mestima stradanja `rtava fa{isti~kog terora na podru~ju grada
Beograda. Elaborat je nastao 2008. kao rezultat istra`ivanja posle inicijative
Sekretarijata za kulturu grada Beograda da se Spomen - obele`je Topovske
{upe utvrdi za kulturno dobro. Iz tog prolaznog logora veliki broj talaca,
pripadnika jevrejske zajednice, odveden je na streljanje 1941. godine.
U funkciji prikazivanja rada na{e muzejsko-istorijske institucije, u
ovom zborniku radova objavljen je tekst arhivistkinje Branke D`idi} o nastajanju Jevrejskog istorijskog muzeja u Beogradu i o knjigama se}anja na
stradanje jugoslovenskih Jevreja u Holokaustu, koje je Muzej objavljivao u
periodu 2001 - 2009. pod naslovom "Mi smo pre`iveli". Sasvim mali broj
Z
~lanova zajednice, koja je prema podacima uo~i Drugog svetskog rata brojala 82 242 lica, pre`iveo je Holokaust - njih 18,24 posto ili 14 994 lica.
Desetogodi{nji rad Redakcije, koja je radila u okviru Jevrejskog istorijskog
muzeja, dao je ~itaocima 209 li~nih i autenti~nih pri~a o pre`ivaljavanju o
~emu su putem ovog zbornika obave{teni svi zainteresovani za svoje sunarodnike i na{u zajednicu. A zajednica je ostala nepopravljivo uni{tena i bez
ikakve realne mogu}nosti da se broj~ano obnovi.
kvalifikacije
za Makabijadu
u Izraelu 2013.
hovo mesto popunjavaju rezerve saglasno redosledu
kona~nog plasmana na kvalifikacionom turniru.
Turnir }e se igrati po FIDE
varijanti {vajcarskog sistema sa
sedam kola ukoliko se prijavi 20
ili manje u~esnika. U slu~aju da
turniru pristupi 21 ili vi{e igra~a
takmi~enje }e se igrati u osam
kola. Parovanje }e biti kompjutersko, a igra}e se sa elektroniskim ~asovnicima. Tempo igre
iznosi jedan sat po igra~u uz
bonifikaciju od tri sekunde po
svakom potezu za celu partiju.
Kona~an redosled {ahista
odre|uje broj osvojenih poena.
U slu~aju deobe mesta {ahista sa
istim brojem poena, redosled se
odre|uje po dodatnim kriterijumima kompjuterskog programa
Swiss Menager (buholc -1, ukupan buholc, itd).
U sali za igru zabranjeni su
pu{enje i upotreba mobilnog
telefona.
Sudija turnira bi}e nacionali
sudija FIDE majstor Krasoje
Notaro{, dok }e tro~lani
turnirski odbor biti izabran na
licu mesta.
Jevrejska op{tina Novi Sad
osim organizacije takmi~enja
obezbe|uje zajedni~ki ru~ak za
takmi~are u subotu izme|u drugog i tre}eg kola, kao i
osve`enje. Ukoliko neki od
takmi~ara `ele da preno}e u
Novom Sadu izme|u subote i
nedelje organizator mo`e
obezbediti sme{taj u preno}i{tu
po ceni od 10 evra po osobi.
Tro{ak sme{taja i putovanja
takmi~ari snose sami.
Prijave na turnir primaju se
do ~etvrtka 20. decembra 2012.
godine na telefone Jevrejske
op{tine Novi Sad: +381 21 6615
- 750, +381 21 423 - 882 ili na
mobilni telefon Ivana Ujhazija:
+381 69 1506 - 444.
RASPORED IGRE:
Subota 22. decembar: 1. kolo - od 10h do 12h, 2. kolo - od 12h do 14, 3. kolo - od 15 do 17, 4.
kolo - od 17 do 19;
Nedelja 23. decembar: 5. kolo - od 10h do 12h, 6. kolo - od 12h do 14h, 7. kolo - od 14h do 16
i eventualno 8. kolo - od 16 do 18;
10
decembar 2012./januar 2013.
Jevrejski
Pregled
KULTURA
PAN^EVA^KI BIJENALE
Pi{e: Barbara Pani}
an~eva~ki Bijenale umetnosti, u organizaciji Kulturnog centra grada, nastao je
daleke 1981. kao Pan~eva~ka izlo`ba jugoslovenske skulpture. Prvih godina postojanja,
shodno po~etnoj ideji, to je bila institucija specijalizovana za pra}enje aktuelnih ideja i dostignu}a u oblasti skulpture. Od 2002. postaje interdisciplinarna manifestacija koja se bavi savremenim
tokovima likovne umetnosti, teatra, filma i novih
medija. Tokom trideset godina postojanja na
Bijenalu su u~estvovali brojni priznati umetnici
doma}e i me|unarodne umetni~ke scene.
Ovogodi{nji 15. Bijenale, koji se sastojao iz
tri programska segmenta – filmskog, pozori{nog
i segmenta vizuelnih umetnosti, a pod nazivom
„DE/RE/KONSTRUKCIJA: PROSTOR, VREME, SE]ANJE”, sve~ano je otvoren 7. septembra. Za mesec dana trajanja jedne od najzna~ajnijih kulturnih manifestacija umetnosti u Srbiji,
zainteresovani su mogli kroz niz izlo`bi, diskusija, performansa, predavanja i multimedijalnih
doga|aja da vide i ~uju razli~ite ideje sagledavanja rekonstrukcije i dekonstrukcije dru{tvene
klime/atmosfere ex-jugoslovenskog dru{tva i
njihov proces preobra`avanja tokom poslednjih
decenija. Prof. dr Nikola [uica i fotograf Marija
]ali}, a uz podr{ku i pomo} Jevrejske op{tine
Pan~evo, u~estvovali su u prate}em programu
manifestacije.
U budu}em legatu Milorada Bate Mihajlovi}a tokom svih dana trajanja Bijenala prikazivan je rad prof. [uice pod nazivom “Izgubljena
igla – dokumentovana fantazija sa probadanjem”, nastao 2008. u saradnji sa Jevrejskim istorijskim muzejom u Beogradu. Izgubljena igla je
video tok fragmentarne monta`e usmerene na
obrise pro{losti iz vremena Holokausta. Kroz
brzo ponavljaju}e motive i jezivo prodornu muziku, u samo devet minuta, prikazan je gra|anski `ivot i nestajanje jedne beogradske a{kenaske porodice kao paradigma `ivljena i stradanja
gotove cele jevrejske zajednice.
„Izgubljena igla“ je video tok fragmentarne
monta`e i mogu}e je, kako je rekao profesor, da
priziva tezu Waltera Benjamina o Bilddenken
„misle}im slikama“.
- Radi se o ostacima kojima se pribli`avamo
istini o zbivanjima, a mogu}e i emocionalnom
usmerenju ka obrisima pro{losti, ili ~ak, materijalnom prtljagu nestalih ljudi i njihovih odnosa
iz vremena Holokausta - rekao je prof. [uica.
Autor je objasnio i da nekada{nji prizori
po~ivaju izmedju fotografije i zaborava, onakvi
kakvi su zaista i bili u „no}i i magli“ birokratsko
pedantnog ideolo{kog nasilja demonske prirode
nacionalsocijalizma i „kona~nog re{enja“.
- Lutanje kroz ru{evine, ostatke i zaborav
kao imaginarni muzej regije, grada {to je sa svojim nestalima i strati{tem kakvo je „Sajmi{te“ ili
Judenlager imao i Beograd, u dubinama zabora-
P
www.savezscg.org
probadanjem
Prof. dr Nikola [uica i fotograf Marija ]ali},
a uz podr{ku i pomo} Jevrejske op{tine Pan~evo,
u~estvovali su u prate}em programu manifestacije
va krije izvestan preobra`aj intimnosti, sli~an
uspomeni iz potisnute zone davne realnosti –
dodao je.
Profesor je publici skrenuo pa`nju na motive koji se ponavljaju, arhivske snimke Beograda iz Kraljevine Jugoslavije sa zgradama, skupovima, tramvajima, Sinagogom, pustim enterijerom, ali i na pogled o~iglednog a{kenaskog profila svetlih o~iju i povijenog nosa, odnosno na
`ensko lice iz svojih razli~itih doba pro{log veka.
U istom prostoru gde se prikazivao dokumentarni film, prof. [uica je 3. oktobra odr`ao
predavanje pod nazivom “Traumatski tragovi i
is~ezlo se}anje – vizuelni mediji u evokacijama
Holokausta”. Pred prepunom salom, kroz niz
primera vizuelnih umetnosti, prikazao je koliko
se ideolo{ka slika pam}enja promenjene Evrope
odredila u delima umetnika. Tako|e, naglasio je
da se de/re/konstrukcija prostora druge Jugoslavije, odnosno vreme i se}anje koje se odnosi na
period posle Drugog svetskog rata ne mo`e posmatrati ni razmatrati bez sagledavnja i de{avanja uo~i, i za vreme rata.
U drugom izlo`benom prostoru- Galeriji
Narodnog muzeja u Pan~evu, tako|e svih dana
trajanja Bijenala, Marija ]ali}, samostalni umetnik-fotograf, prikazala je foto poliptih “Miserere-Psalm 51”. Miserere - muzi~ka podloga komponovana za ovaj Psalm, nastala u 17. veku u
Italiji, i Davidova pokajni~ka molitva iskazana u
samom Psalmu, umetnici je poslu`ila kao inspiracija za evokaciju istorijskih zbivanja. Izlo`eni
fotografski triptih, kako je zabele`io jedan
likovni kriti~ar, "pru`a se u raznim pravcima
svojih tema: predmet, pejza` i portret. Celina i
do`ivljaj ambijenta orijenti{u se oko {irokougaonog snimka monumenalnih izgleda. U pitanju
je zale|eni Dunav nalik na kamenolom, ali i
drugi sastojci gde svetlost i tekstura dasaka i
natpisa teretnog vagona nema~kog rajha i za~udan izraz lica mu{kog portreta postaju aluzije
na nestaju}e pam}enje. Mogu}e je da se radi,
svakako, o svedo~enju nasilja i u`asa kao i u
op{toj ravnodu{nosti savremenih dru{tava
danas izgubljenom orijentiru prema prohujalom, a skorom vremenu."
Jevrejski
Pregled
11
KISLEV/ TEVET/[EVAT - 5773.
SAJAM KNJIGA
Hodaju}a judaika
Rabin Isak
Asiel:
„Neobi~no
i lepo iskustvo!“
Pi{e: Sofija @ivkovi}
na ovogodi{njem sajmu knjiga, na {tandu Incest
trauma centra, pojavila se @iva biblioteka, gde ste
mogli pozajmiti „knjigu“, imali pola sata za
„~itanje“ i posle je vra}ali na „policu“. Knjiga, ~itanje
i polica stavljeni su pod navodnike – jer su to `ive
knjige, dakle ljudi sa kojima razgovarate na odre|enu temu. Ima mno{tvo „knjiga“ u @ivoj biblioteci, a
neke od njih su homoseksualac, lezbejka, osobe sa
invaliditetom, osobe sa HIV-om, Hrvatica, Hrvat,
Musliman, Albanac, anarhista, feministkinja... Naizgled grupacije koje nemaju veze jedna s drugom, sem
po koli~ini predrasuda koje lebde iznad njih. Cilj ove
biblioteke je da ljudi vode dijalog, a ne da se povode
za predrasudama. Pre~esto se de{ava da neko ne poznaje nijednu osobu iz gore navedenih „kategorija“,
ali da strogo i o{tro sude o njima. Jednostavno, dijalog je neophodan i jedini na~in da se ne{to neposredno sazna, oseti i detabui{e. Moto @ive biblioteke je
„Ne sudi knjigu po koricama/Don’t judge the book
by its cover“ i to jeste jedna od su{tinski bitnih ideja
koje vode kosmopolitizmu, kao najzdravijem stavu
koji mo`emo zauzeti u odnosu na okolinu.
I beogradski rabin Isak Asiel pojavio se kao
jedna od mogu}ih opcija za ~itanje, za svakoga ko je
`eleo da sazna ne{to o Jevrejima i judaizmu.
- Zanimljivo je da su starosne grupe bile najvi{e
mla|e generacije – ka`e Asiel. - To je dobra vest, i
mo`e zna~iti da se predrasude polako gube. Mladi
svet je ono {to nas zanima, vrednosti koje oni nose i
prenose dalje, i svet koji }e oni preuzeti.
Interesovanje za rabina bilo je veliko. Po{to se
radi o prefinjenijoj publici, nije bilo pitanja poput
onih koje sre}emo na internet forumuma kao {to su
„Da li Jevreji prinose krvne `rtve?“, ili „Da li je
ta~no da se Jevreji ven~avaju izme|u bliskih srodnika?“ Pitanja koja su postavljali rabinu bila su
uglavnom o religiji, o ko{er ishrani, o jevrejskoj
I
zajednici u Srbiji i Beogradu, o istoriji Jevreja. Niko
se nije zanimao konkretno za gijur; svi „~itaoci“ bili
su tek radoznali po~etnici u poznavanju jevrejske
kulture, a pojavila se i devojka koja je `elela da
istra`i svoje poreklo, naslu}uju}i da ima neke jevrejske korene u Poljskoj.
Ono {to je pomalo ~udno jeste da se ove sjajne
ideje nije dosetio niko sem Incest trauma centra, organizacije sa nazivom koji izaziva neprijatne i mra~ne asocijacije. I ovo nije su|enje knjige po koricama,
ovo je istina – postoje re~i u mentalnom leksikonu
koje vuku za sobom, neminovno, asocijacije na ne{to
mu~no. Razgovor sa rabinom mogao je biti uprili~en
u bilo kojoj izdava~koj ku}i, po~ev od onih najve}ih
iz centralne hale, s obzirom na va`nost jevrejske kulture, ne samo za Jevreje same nego i za ~itavu
Evropu i svet. To je kultura koja, u najmanju ruku,
zavre|uje da bude tema nekog od idu}ih sajmova.
@ivu biblioteku su otvorile Antje Rothemund,
{efica misije Saveta Evrope u Beogradu, Nevena
Petru{i}, poverenica za za{titu ravnopravnosti,
Du{ica Popadi}, direktorka Incest trauma centra, a
kao tema idu}eg sajma odabrana je Poljska, {to }e i
te kako dati prostora da se opet spomenu Jevreji, ne
samo u kontekstu Holokausta nego i knji`evnosti.
- U dva dana, koliko je projekat trajao bilo je 616
reistrovanih ~italaca. Ja sam
u~estvovao samo prvog dana i od
trenutka kada je biblioteka bila
otvorena u sredu 24. oktobra od
11, pa sve do 17 ~asova na „polici“ sam bio samo tri do ~etiri
minuta izme|u ~itanja. Uzimali
su me na „~itanje“ po pola sata
svi uzrasti: srednjo{kolci, studenti,
srednja generacija i penzioneri.
Pitanja su se ticala judaizma,
istorije Jevreja, `ivota jevrejske
zajednice u Srbiji. Na {tandu je
bilo najvi{e srednjo{kolaca koji su
izgleda pokazali najvi{e spontanosti i slobode za ovaj nesvakida{nji projekat. Ovo je zaista
dobar na~in borbe protiv predrasuda. Bilo je onih koji su postavljali mnogo pitanja do onih koji
ba{ i nisu znali {ta konkretno da
pitaju, ali ja sam odgovarao,
pri~ao i uspostavljao kontakt sa
svojim „~itaocima“. Upoznao sam
mnogo ljudi, vreme je prosto proletelo, a mislio sam da }u imati
vremena da ~itam knjigu koju
sam poneo za svaki slu~aj. Ovo
mi je jedno neobi~no i lepo iskustvo.
12
Jevrejski
decembar 2012./januar 2013.
Pregled
KULTURA
Kristalno ve~e
Sve~anoj sali Jevrejske op{tine Beograd je 8.
novembra predstavljena je knjiga
Antisemitizam, najdu`a mr`nja, koju je objavio
Zavod za ud`benike. Promocija je odr`alna uo~i
datuma kada se obele`ava Kristalna no},
doga|aj koji se naziva praskozorjem
Holokausta, po~etkom koji je rezultirao u veliki
kraj i slobodno se mo`e re}i – u najve}i, a
najnemotivisaniji zlo~in koji istorija ~ove~anstva
pamti. Svakako da svaki zlo~in sam po sebi
negira opravdanje, ali Kristalna no}, i ~itav
fenomen Holokausta, je ne{to posebno; ako se
samo podsetimo romana San o ljubavi i smrti
Filipa Davida, shvati}emo da Holokaust poprima ne samo dru{tvene nego i filozofske i
metafizi~ke osobine.
Na promociji su govorili Filip David, dr
U
Slobodan G. Markovi} i Dragan Berkuljan iz
Zavoda za ud`benike, a dinamiku je davao rabin
Isak Asiel, u svojstvu moderatora.
Prisutnima je najpre prikazan pregled
Kristalne no}i u nekoliko minuta video snimka,
a zatim su u~esnici govorili, svako iz svog ugla,
o ovoj temi.
Dr Slobodan G. Markovi} je istori~arski
precizno dao podatke o zemljama koje su neutralne ili ne `ele da sara|uju u pronala`enju i
osu|ivanju biv{ih nacisti~kih vojnika, ili su pak
oslobodili neke pouzdane zlo~ince „zbog
nedostatka dokaza“ (npr. vinovnika Novosadske
racije), {to svakako zvu~i pora`avaju}e.
Pomenuli su i antisemitizam danas, koji se –
kao i svo zlo – bazira na neznanju, bahatosti i
neprosve}enosti ljudi (na to se posebno osvrnuo
Filip David, podsetiv{i pub liku na istorijske
anegdote o Jevrejima kao krivcima za sve: po~ev
od kuge – „jer su trovali bunare“, do ateizma,
komunizma i kapitalizma). Mo`da je najporaznije od svega, izrazio je iskreno `aljenje Filip
David, to {to je vrlo ugledni pravoslavni filozof i
teolog, Nikolaj Velimirovi}, koji je na putu da
bude kanonizovan u sveca, pisao o Jevrejima
kao o narodu ~iji je otac \avo, uprkos tome {to
se i sam na{ao u u`asima logora Dahau.
Velimirovi}eva dela izuzetno su ~itana i citirana
u svakodnevnom `ivotu i ima lepih misli, do
mere da stav o Jevrejima kao „narodu ~iji je
Mesija sam Satana“ – deluju neverovatno.
Da li }e sr~a posle Kristalne no}i ikada
zaista biti po~i{}ena?
S. @ivkovi}
OBAVE[TENJE
Saop{tenje
Ambasade Izraela
ovodom vojne akcije Izraela u Gazi
iz ambasade te zemlje u Beogradu
dobili smo saop{tenje za medije
koje vam, sa zaka{njenjem uslovljenim
ritmom izla`enja na{e novine, prenosimo. U me|uvremenu, sukobljene strane
su sklopile primirje za koje bismo voleli
da preraste u mir, ali istorija sukoba na
Bliskom istoku nas u~i da su takvi sporazumi krhki pa, na`alost, ovo
saop{tenje ne gubi na aktuelnosti.
P
Beograd
14. novembar 2012.
Najnovija izraelska vojna akcija je
definisanog karaktera i ima za cilj da elimini{e strate{ku pretnju kojoj je izlo`eno
oko milion gra|ana dr`ave Izrael. Samo
je od po~etka ove nedelje na ju`ni deo
Izraela lansirano gotovo 200 raketa iz
pravca pojasa Gaze.
Izrael ne `eli eskalaciju nasilja. Re~ je
o samoodbrani, jer Izrael ima du`nost da
{titi svoje gra|ane.
Izrael se dugo uzdr`avao, ali ne
mo`e da toleri{e neprestane teroristi~ke
napade na svoje civile. Nijedna zemlja na
svetu ne bi tolerisala takvu surovu realwww.savezscg.org
nost.
Teroristi~ka organizacija Hamas
kontroli{e pojas Gaze i stoga snosi
odgovornost za sve {to se de{ava na toj
teritoriji i za ono {to iz nje dolazi.
Izrael se 2005. godine potpuno
povukao iz Gaze koja je od tada postala
teroristi~ka baza u koju se, pod budnim
okom Hamasa, krijum~are velike
koli~ine oru`ja iz Irana, Libije i Sudana.
Hamas i druge teroristi~ke organizacije u Gazi se kriju u naseljenim mestima, dok u isto vreme ciljaju nedu`ne
gra|ane Izraela. Re~ je o dvostrukom
ratnom zlo~inu.
Izraelske odbrambene snage (IDF)
uvek ciljaju vojne mete i ne `ele da
povrede civilno stanovni{tvo.
^ak i tokom proteklih nedelja teroristi~kih napada iz Gaze, Izrael je granicu
prema Gazi dr`ao otvorenom ne `ele}i
da ometa isporuke namirnica i humanitarne pomo}i.
Me|unarodna zajednica treba da
reaguje i u~ini sve {to je u njenoj mo}i
kako bi teroristi~ki napadi iz pojasa Gaze
prestali.
Proverite da li ste
zakoniti naslednik
H
iljade Jevreja {irom Evrope, veruju}i u svoj san
o jevrejskoj dr`avi, investiralo je pre Drugog
svetskog rata u njeno osnivanje. Ovi ponosni ljudi
otvarali su bankovne ra~une, kupovali zalihe, deonice, nekretnine... Mnogi me|u njima tragi~no su
stradali od ruku nacista. Njihove investicije - nisu.
Oko 60 000 tih aktiva otkrila je HASHAVA (The
Holocaust Restitution Company of Israel). HSHAVA sada tra`i njihove zakonite naslednike. Da li ste
vi jedan od njih? Za manje od 30 sekundi mo`ete to
otkriti, ako posetite link: www.hashava.info
Za bli`e informacije mo`ete pozvati na 1-800475-1049 (poziv je besplatan) www.hashava.org.il
Jevrejski
Pregled
KISLEV/ TEVET/[EVAT - 5773.
LICA I DOGA\AJI
IZ SAVEZA
Va`na vest iz
Klems konferensa
u vezi sa novootvorenim
Hardship fondom
z Klems konferensa u Savez je stigla potvrda da podnosioci
zahteva mogu aplikacije ispuniti na starim formularima (za
podnosioce zahteva is biv{eg Sovjetskog Saveza va`e isklju~ivo
novi formulari). Podnosioci zahteva iz Srbije mogu preuzeti relevantne formulare sa website adrese:
I
http://www.claimscon.org/index.asp?url=hardship/eligibility
Formular se mora popuniti ili na engleskom ili na nema~kom
jeziku jer u Frankfurtu ne}e prevoditi nijedan popunjen na srpskom. Podnosilac zahteva mora prilo`iti fotokopije tra`enih
dokumenata i njihov prevod. Prevod ne mora biti overen kod
sudskog prevodioca ili notara. Prevod dokumenata mora biti
ta~an, jasan i ~itak (otkucan na ma{ini ili kompjuteru).
Claims Conference iz Tel-Aviva je poslao oko 200 originala
formulara koji }e sti}i u Savez, za one podnosioce zahteva koji ne
rukuju kompjuterima i formulare ne mogu preuzeti direktno sa
gornje adrese. Aplikacije se mogu popunjavati i na fotokopijama
formulara, nije obavezno na originalu.
Popunjene formulare zajedno sa svom potrebnom prate}om
dokumentacijom treba slati na adresu:
Claims Conference - Logistical Department
Hardship Fund - Former Yugoslavia
Gräfstraße 97
60487 Frankfurt am Main
GERMANY
Pravo na isplatu iz Hardship Fonda nemaju osobe koje primaju mesecno obe{te}enje iz CEEF-a.
Isplata ce biti jednokratna u iznosu od 2.556,00EUR.
Osoba koja dobije Hardship Fund mo`e se u budu}nosti
(ukoliko ima prava) odlu~iti da podnese zahtev i za CEEF.
Ukoliko joj zahtev bude odobren isplata }e po~eti tek onda kada
kvartalni iznosi koji mu sleduju iz CEEF Fonda pre|u svotu koju
je dobio iz Hardship fonda.
Osobe koje su svoje zahteve ve} podnele za CEEF, ali im oni
jo{ nisu odobreni i ~ekaju bilo odluku bilo reviziju odluke (nakon
smanjenja uslova za skrivanje sa 18 na 6 meseci), mogu tako|e da
podnesu zahtev za Hardship fond. U zavisnosti od toga koji fond
bude prvo odobren, primenjiva}e se isplata kako je napred navedeno. Ukoliko su dobile Hardship fond, pa im naknadno bude
odobren CEEF, isplata }e krenuti kad suma pre|e onu koju su
ve} dobili iz Hardship Fonda. Ukoliko prvo dobiju CEEF nece
imati pravo na isplatu iz Hardship Fonda..
Uslovi:
a) Lica koja su be`ala od nacisti~kog re`ima sa teritorija koju
su kasnije okupirali nacisti.
b) Lica koja su bila li{ena slobode (geto, logor, skrivanje, la`ni
identitet)
c) Lica ~ija je sloboda bila ograni~ena (radi se o specifi~nim
primerima i dozvolama za samo odre|ene destinacije ili za kretanje pod stra`om ili kontrolom, ili npr. status koji su izbeglice iz
Srbije imale kada su stigle u Split koji je bio pod italijanskom
okupacijom)
d) Lica ~ije je kretanje bilo ograni~eno, npr. policijski ~as,
prinudna, obavezna registracija sa ograni~enjima mesta
stanovanja, no{enje Davidove zvezde, itd.
e) Lica koja su za~eta u vreme kada je majka trpela gore navedene progone, a ro|ena su nekoliko meseci pred kraj rata (5
meseci) ili nakon rata, a najkasnije 40 nedelja posle oslobo|enja,
tj. najkasnije do jula 1945. godine
Obavezna dokumentacija
- Popunjen formular
- Rodni list
-Ven~ani list
-Druga dokumenta koja se odnose na promenu imena (ukoliko je takav slu~aj)
-Li~na karta ili paso{, i sadasnja stalna prijava boravka
- Kopije dokumentacije overava odgovorno lice Jevrejske
op{tine svojim potpisom i pe~atom op{tine
Ostala dokumentacija
Dodatna dokumentacija mo`e pomo}i u br`em procesuiranju
i re{avanju zahteva kao npr:
- dokaz o internaciji u getu ili radnom logoru, `ivot u skrivanju ili pod la`nim imenom, ili bilo koji drugi dokumenat koji
dokazuje stradanje tokom Drugog svetskog rata
- dokaz o emigraciji ili begu
- kopije rodnih listova va{e bra}e, sestara ili dece koja su
ro|ena neposredno pre ili tokom progona, ili neposredno nakon
oslobo|enja
- kopije diploma ili uverenja koje se odnose na period
neposredno pre po~etka progona ili neposredno nakon
oslobo|enja
- potvrde o mestu boravka neposredno pre po~etka progona
ili odmah nakon oslobo|enja
13
14
decembar 2012./januar 2013.
Jevrejski
Pregled
LICA I DOGA\AJI
Studiranje u Austriji
est koja }e, verujemo, privu}i pa`nju
mladih ~alanova Jevrejske zajednice Srbije stigla nam je iz glavnog grada Austrije. Tamo{nji Univerzitet Lauder biznis skul
(Lauder Business School) obratio se Savezu
jevrejskih op{tina Srbije sa molbom da se njegovom predstavniku omogu}i prezentacija ove
jevrejske visoko{kolske ustanove i mogu}nosti
koje ona nudi na{oj studentskoj omladini.
LBS trenutno poha|aju studenti Jevreji iz
vi{e od 30 zemalja. [kola pru`a mogu}nost sticanja osnovnih i master studija iz oblasti
poslovne administracije, priznatih u zemljama
Evropske Unije i Sjedinjenim Ameri~kim
Dr`avama. Osim toga, ona studentima nudi
vrlo atraktivne stipendije kojima se pokriva
deo {kolarine, zatim `ivot u kampu i ko{er
ishranu, kao i redovne vannastavne aktivnosti
u ve~ernjim satima i tokom vikenda. Sve to
LBS ~ini vrlo privla~nim za one koji bi voleli
da studiraju u jevrejskom okru`enju i steknu
visoko obrazovanje iz pomenute oblasti.
- Dobro je da na{i omladinci budu upoz-
V
PAN^EVO
nati sa mogu}nostima koje Lauder biznis skul
pru`a i da o njima razmisle, a svakako }emo,
ako se poka`e da ima zainteresovanih, pozitivno odgovoriti na molbu predstavnika ove
evrejska op{tina Pan~evo i Savez antifa{ista tog grada obele`ili su 9.
novembar, Svetski dan borbe protiv fa{izma i antisemitizma i se}anja
na Kristalnu no}, komemorativnim skupom na spomen-obele`ju
Strati{te kraj Pan~eva.
Na mestu stradanja vi{e od deset hiljada ljudi, uglavnom Srba, Jevreja
i Roma, prvi put ove godine sve{tenici Srpske pravoslavne crkve iz Jabuke
odr`ali su parastos, a rabin Isak Asiel izgovorio je kadi{ za nevine jevrejske `rtve.
David Montijas, predsednik JO Pan~evo, u svom govoru posebno se
obratio velikoj grupi prisutnih pan~eva~kih gimnazijalaca, navode}i
detalje iz dokumenta poru~nika Valterau kojem on izve{tava komandu
svoje divizije o streljanjima koje je izvr{io izme|u 27. i 30. oktobra 1941.
Tako|e je pro~itao delove zapisnika Anketne komisije u Pan~evu, koja je
radila u sastavu Komisije za utvr|ivanje ratnih zlo~ina okupatora i njihovih pomaga~a za Vojvodinu, o iskopavanjima vr{enim 1945. na putu
Pan~evo - Jabuka.
Na doga|aje koji su se de{avali u Nema~koj i Austriji u no}i 9.
novembra i slede}eg dana, 10. novembra 1938, u tzv. Kristalnoj no}i,
podsetila je potpredsednica JO Pan~evo Miroslava Kon-Pani}.
Potpredsednik Skup{tine grada, Tigran Ki{, izrazio je zadovoljstvo
{to na komemoraciji vidi i mlade ljude: "Moramo da se se}amo onoga {to
se na ovom mestu desilo, jer se samo tako mo`e spre~iti da se to ponovi"
rekao je. Tako|e je osudio skrnavljenje spomenika koje se desilo samo
nekoliko dana pre ovog zna~ajnog datuma koji treba, kako je rekao
predsednik Saveza antifa{ista Pan~eva da nas podseti "da je fa{izam prisutan i danas".
Vence su polo`ili: Grad Pan~evo, Savez antifa{ista Pan~eva, Mesna
zajednica Jabuka, Savez jevrejskih op{tina Srbije, Jevrejska op{tina
Zrenjanin, Jevrejska op{tina Ni{ i Jevrejska op{tina Pan~evo.
Istog dana u sali Skup{tine grada odr`ana je tribina na temu
Holokausta. Predstavljen je zbornik "Antifa{izam ju~e i danas". O knjizi i
istorijatu nacisti~kog pokreta govorili su Neboj{a Dragosavac, jedan od
autora, i mr Hajrudin Re|ovi}, pukovnik u penziji iz Pan~eva.
Miroslava Kon-Pani}
Komemoracija J
na spomen-obele`ju
Strati{te
www.savezscg.org
visoko{kolske ustanove iz Be~a da do|e i pru`i
na{m mladim ~lanovima podrobnije informacije o njoj - izjavio je tim povodom predsednik
SJOS dr Ruben Fuks.
Jevrejski
Pregled
15
KISLEV/ TEVET/[EVAT - 5773.
MA\ARSKE SLIKE I PRILIKE
Opet bi da prebrojavaju
Jevreje
Ulradesni~ar Marton \en|e{i najpre
rekao da valja prebrojati Jevreje na
visokim politi~kim pozicijama, da bi
to posle preformulisao, ali je malo
kog uverio da je bio pogre{no
interpretiran
ntisemitizam? Ni govora, sem ukoliko
iza svega ne stoji namera da se
odre|ene stvari zlonamerno interpretiraju. Jednostavno, radi se o druga~ijem vi|enju
stvari i to je sve.
Tek ne{to vi{e od godine je proteklo od
dana tokom kojih se u krugovima zvani~ne
Budimpe{te govorilo i ovako o antisemitskim
ispadima, a evo iznova nai{la opet potreba da
se ne{to tuma~i. Jer, Marton \en|e{i (Marton
Gyongyosi), ma|arski politi~ar
ultradesni~arske orijentacije je zatra`io sastavljanje spiska s imenima Jevreja u tamo{njoj
vlasti (?!).
- Vreme je da se proceni koliko poslanika i
~lanova vlade ima jevrejsko poreklo i da li oni
predstavljaju odre|eni rizik po nacionalnu
bezbednost Ma|arske - ~ulo se od \en|e{ija
tokom sednice parlamenta.
Ne{to kasnije je ovaj poslanik uputio kritike na ra~un oficijelne Budimpe{te zbog tog
{to nije bila na strani Palestinaca tokom
nedavnog sukoba u Gazi. Tom je, tako|e, pridodao ocenu da Izrael predstavlja pretnju po
mir u svetu.
Ve} sutradan nakon \ern|e{ijevog nastupa, iz parlamenta je u javnost oti{la informacija u kojoj se ka`e da ma|arska vlada najo{trije
osu|uje \en|e{ijev istup, kao i da preduzima
najstro`e mere protiv svih oblika ekstremizma,
rasizma i antisemitizma. Ovom je dodato i to
A
Molim da me stavite na listu Jobika, Jevrejin
sam: demonstracije u Budimpe{ti
da je izno{enje ovakih vi|enja kao {to je
\en|e{ijevo nespojivo s evropskim normama.
U sli~nom pravcu je i{la i naknadna intervencija ovog poslanika, prema kojoj nije bio dobro
shva}en:
- Mislio sam jedino na te koji imaju i
ma|arski i izraelski paso{, na one s dvojnim
dr`avljanstvom.
Ipak, temperatura se digla i u Budimpe{ti
su nakon \en|e{ijevog govora odr`ane
demonstracije, a i Centar “Simon Vizental” je
o{tro osudio njegovo izlaganje u parlamentu.
- Njegovo istupanje je podsetilo na
nacisti~ki re`im i stotine hiljada pobijenih
ma|arskih Jevreja - oglasio se Efraim Zurof, uz
jetku napomenu da "nedostatak jasnog pritiska
na \en|e{ija da podnese ostavku na mesto
poslanika ukazuje na {irenje antisemitizma u
Ma|arskoj".
\en|e{i je pokazao smelost da o ostavci
progovori na svom sajtu, ali su se prevarili svi
koji su se eventualno ponadali da bi mogao da
je podnese. To je odbio, s tim {to se, ipak,
udostojio da se izvini svojim jevrejskim
Jezivo
arton \en|e{i se "proslavio" po pitanju razmi{ljanja o
Jevrejima na vi{e na~ina, a jedno od najjezivijih
svakako je ono navodno sarkasti~no da ne mo`e da
pro|e ni jedno leto, a da Centar “Simon Vizental” ne
prona|e nekog od najtra`enijih ratnih zlo~inaca.
Podse}anja radi, u Operaciji "Poslednja {ansa" je, u
leto bio otkriven [andor Kepiro, u~esnik u Novosadskoj
raciji, a pro{log leta Laslo ^atari, kog okrivljuju da je
u~estvovao u deportaciji u Au{vic oko 15.700 Jevreja.
M
Ve} su mu dosadili sa tim
Holokaustom:
Marton \en|e{i
sugra|anima.
Za \en|e{ija, jednog od lidera opozicione
partije Jobik, zna se da je zahvaljuju}i poslovima svog oca po ~itavom svetu, proveo deo detinjstva i rane mladosti u Egiptu, Iraku,
Avganistanu i Indiji. Diplomirao je ekonomiju
na Triniti koled`u u Dablinu, a, mada je
zaposlenje odmah na{ao u eminentnim firmama, 2006. godine je napustio te poslove i
posvetio se politici. Pri{ao je radikalnom
Jobiku, za koji se smatra da ne spada me|u
one na koje se s prekorom gleda u Fidesu premijera Viktora Orbana. Danas je Jobik tre}a
po snazi stranka u Ma|arskoj, a \en|e{i je u
krugu njenih najistaknutijih predstavnika, u
kojem je uspeo da se na|e za relativno kratko
vreme. Poznat je po tom da nikad nije krio
svoje stavove, s tim da je ovog februara veliku
pa`nju skrenuo onim {to je govorio u intervjuu londonskom "Jewish Chronicle".
- Imaju li Jevreji prava da govore o tom {ta
se dogodilo tokom II svetskog rata, kad Izrael
ima nacisti~ki sistem - upitao je tom prilikom.
Ni{ta manje nemira nije unelo ni njegovo
razmi{ljanje o tom da li treba da ose}a `aljenje
zbog onog {to se dogodilo pre sedam decenija.
Podse}anje na to da je bilo deportovano preko
400 hiljada ma|arskih Jevreja u Au{vic ga,
kako je objasnio, ~ini nervoznim:
- Na to mi ukazuju svakog sata. Pre|imo
ve} jednom preko tog, za boga milog.
Insistiranje na tom je ~isto preterivanje.
Poigravanje tim brojkama mrtvih Jevreja je
postao unosan posao, kao i zalaganja onih koji
su pre`iveli Holokaust i njihovih potomaka u
vezi sa povra}ajem imovine. Ta potraga za
novcem je igranje vatrom u Ma|arskoj.
16
Jevrejski
decembar 2012./januar 2013.
Pregled
IZ JEVREJSKOG ISTORIJSKOG MUZEJA
Tragom apela
Pi{e: Davor Salom
januarskom broju “Jevrejskog pregleda” iz 2011 godine objavljen je tekst
pod naslovom „Pomozite“ u kojem se
~itaoci pozivaju da pomognu porodici Rot iz
Izraela u traganju za sudbinom Helene Rot.
Uz tekst pisma prilo`ena je i fotografija Helen kako {eta Beogradom u pratnji nepoznate `ene. Pismo je upu}eno sa molbom da se
jave svi koji ne{to znaju o sudbini porodice
Rot, izbeglica iz Kladovskog transporta.
Ubrzo, zahvalju~i Branki D`idi}, arhiviskinji Jevrejskog istorijskog muzeja, sti`e
odgovor koji je Jevrejski pregled objavio u
februarskom broju. U arhivi JIM su prona|eni podaci i o `eni koja sa malom Helen
{eta Beogradom. Radi se o Terezi Teri Levinger, koja je stradala u logoru na Sajmistu, a
njen suprug Hugo ubijen u Topovskim {upama. Za sudbinu devoj~ice nema podataka.
Uz ove i prethodno prikupljene podatke
Rotovi saznanju da su mala Helena i njeni
roditelji, Aleksandar i Margarita Rot, poreklom iz Austrije krenuli 1939. godine na
izbegli~ki put brodom niz Dunav preko
Budimpe{te i Beograda ka Rumuniji do luke
Sulina na crnomorskoj obali odakle je trebalo
da se prebace u Palestinu .
Tragi~na sudbina 1200 izbeglica Kladovskog transporta je poznata. Dve stotine mladih iz Alijat Hanoar je uspelo da se spase i
stigne do Palestine. Ostale izbeglice, njih oko
hiljadu, stradale su u okupiranoj Srbiji. Mu{karci iz transporta streljani su zajedno sa Jevrejima [apca u Zasavici 12. i 13. oktobra
1941. @ene i deca transportavani su za
„Juden lager Semlin“ (logor Staro Sajmi{te).
Ubijeni su u mobilnoj gasnoj du{egupki i
pokopani u Jajincima u periodu 1941/42.
@elja da se {to vi{e sazna o tragediji bli`njih podstakla je porodicu Rot da krene u
dalja istra`ivanja. Uporedo sa komunikacijom sa predusretljivim stru~nim timom JIMa ,Rotovi istra`uju obimnu arhivu Jad
Va{ema. Nalaze fotografije, dokumenta,
stru~ne studije o Kladovskom transportu.
Uspostavljaju se kontakti i razmenjuju informacije sa porodicama pre`ivelih iz
Transporta.
Isak Rot, najstariji pre`iveli ~lan porodice
Rot, koji se sre}om uselio u Izrael 1938. godine, iako za{ao u devetu deceniju, `eli da,
obi|e Goltz, mesto ro|enja i da poseti mesta
koja su vezana za Kladovski transport .
U prole}e 2011. godine porodica Rot je
U
www.savezscg.org
Nakon poziva da se jave oni koji ne{to znaju o sudbini
Helene Rot, doga|aji su se nizali velikom brzinom
po~ela pripreme za posetu Austriji i Srbiji .
Put ka korenima (tiul {ore{im) je isplaniran i definisan do najsitnijeg detalja.Trasa
puta, sme{taj, ko{er ishrana, posete, susreti,
snimanje filma ...
U pripremama za put pomogli su i saveti
i prijateljska asistencija iz Srbije: Rabin Jo{ua
Kaminecki, Branka D`idi} , Maja Satler i
pisac ovog teksta.
Desetodnevna poseta obuhvatila je obilazak Beograda, Kladova, [apca i Zasavice.
Odmah po dolasku u Beograd porodica
Rot je posetila JIM i Savez. U visesatnom
razgovoru sa Brankom D`idi}, Vojislavom
Radovanovic, upravnicom Muzeja i Miroslavom Grinvaldom, sekretarom u SOS, razmenjeni su podaci i izra`ena je velika zahvalnost za pomo} dobijenu u prikupljanju dokumentacije. Dogovorena je i dalja saradnja.
Nakon toga krenulo se u dalji obilazak
Beograda .
Komemorativni i verski obredi odr`ani su
na jevrejskom groblju u Beogradu ispred
spomenika `rtvama Kladovskog transporta,
na Starom Sajmi{tu, u Jajincima. Tokom jed-
nodnevnog izleta i posete Kladovu Rotovi su
obi{li su spomenik na obali Dunava, posetili
deo starog grada gde su `ivele izbeglice 1940.
godine .U kladovskom brodogradili{tu ispred
broda “Car Nikola II”, koji odoleva sudbini
pro~itan je kadi{.
Tokom posete [apcu porodica Rot obilazi
jevrejsko groblje, mlin u kojem su bile sme{tene izbeglice iz Kladovskog transporta, sinagogu...
U selu Zasavici, nadomak Ma~vanske
Mitrovice, na mestu gde su streljani taoci iz
[apca odr`an je pomen za tragi~ne `rtve: Jevreje i Rome.
Tragaju}i za sudbinom Aleksandra Rota i
njegove porodice uspostavljaju kontakt sa
sestri}em Huga Levingera, koji sa porodicom
`ivi u ^a~ku. Jo{ jedan susret pun emocija .
U potrazi za porodi~nim korenima
Rotovi su u program uvrstili posetu Austriji.
Sem Isaka Rota, svi su po prvi put obi{li
Goltz i Be~. Isak Rot i njegovi najbli`i `iveli
su u gradi}u u srcu provincije Burgenland sve
do sredine 1938. Godine, kada su bili primorani da napuste svoj dom. Usledilo je bek-
Jevrejski
Pregled
KISLEV/ TEVET/[EVAT - 5773.
stvo u Palestinu. Aleksandar Rot je sa porodicom ostao u Be~u. Na`alost do`iveo tragi~nu
sudbinu u Kladovskom transportu.
Poseta Srbiji i Austriji na ~lanove porodice Rot ostavila je sna`an utisak. Nada da je
Helena pre`ivela se polako gasi, ali `elja da se
Kladovski transport ne zaboravi i trajno obele`i u Izraelu sve je ja~a .
Porodica Rot je svoje uspomene sa puta
po Srbiji i Austriji trajno zabele`ila kroz brojne fotografije i vi{esatni film koji je sniman
zahvaljuju}i Maji Slater. Po povratku sa puta
video zapis pokazuju rodbini, prijateljima,
poznanicima. Ra|a se ideja da se u Atlitu
(nadomak Haife), gde ve} postoji izlo`bena
postavka o ilegalnom useljavanju u Izrael,
postavi spomen izlo`ba u znak se}anja na
izbeglice iz nacisti~ke Evrope, koji nisu uspeli
da stignu do slobode u Palestinu. Preko tri
hiljade izbeglica je stradalo, a me|u njima hiljadu Jevreja iz Kladovskog trasporta.
Za ostvarenje ideje o spomen izlo`bi potrebni su uslovi i podr{ka institucija. Rotovi iz
Kfar Sabe i Ranane pokre}u inicijativu i
uspostavljaju kontakti sa brojnim pojedinci-
ma i institucijama u Izraelu me|u kojima su
Jad Va{em, Univerzitet u Haifi, Dr`avna
agencja za za{titu nasle|a u Izraelu i mediji.
Uporno{}u Rotovi uspostavljaju kontakt sa
generalnim sekretarom Vlade .
Dogovor da se s jeseni 2012. organizuje
komemorativni skup povodom 71 godi{njice
je kona~no postignut.
Kibuc Gan [muel kod Hedere izabran je
za mesto doga|anja ne slu~ajno. U njega se
1940. godine uselilo 15 omladinaca (Alijat
Hanoar) sa Kladovskog transporta. Deca pre`ivelih su i danas ~lanovi kibuca i sa velikim
poletom su se prihvatili da budu koorganizatori i doma~ini komemoracije .
Komemorativno ve}e odr`ano je 4. oktobra 2012. Na poziv organizatora do{lo je oko
1000 gostiju iz celog Izraela .
Okupile su se porodice i rodbina pre`ivelih i onih koji su stradali u Kladovskom
transportu. Pod sloganom: „Mapilim Kladovo –[abac mi vas se se}amo!“ program je
obuhvatio izlo`bu fotografija u~esnika
Kladovskog transporta kao i umetni~ka dela
~iji su autori Mirjana Lehner i Marko Dragi}
17
iz Beograda. U multimedijskom programu
prikazani i kazivani detalji sa pute{estvija
transporta od Be~a do Kladova i [apca. Tako|e, prikazani su dokumentarni materijali
iz Jad Va{ema, porodi~nih albuma kao i
delovi iz filma „ [aba~ki Jevreji”, autora
Stevana Marinkovi}a i @ivane Vojinovi} iz
[apca.
O zna~aju i potrebi o~uvanja se}anja na
tragi~nu odiseju Kladovo - [abac govorili su
rabin Jisrael Meir Lau, koji je istovremeno i
predsednik Jad Va{ema, generalni sekretar
vlade Cvi Hauzer, ambasador Austrije u
Izraelu, ambasador Srbije u Izraelu, direktor
dru{tva za o~uvanje israelske ba{tine i
spomenika i eminentni istra`iva~i
Holokausta. U muzi~kom delu programa
u~estvovao je kantor Be~ke sinagoge [muel
Barzilaj.
Skup u Gan [muelu je pro{ao veli~anstveno. Se}anje na Kladovo – [abac }e se sa~uvati.
Porodica Rot je uverena da }e se u Atlitu
postaviti izlo`beni paviljon posve}en Kladovskom transportu.
18
Jevrejski
decembar 2012./januar 2013.
Pregled
REAGOVANJE
Po obrascu „kepiro“
Da li se i u slu~aju
su|enja devedesetsedmogodi{njem
ma|arskom komandantu
geta u Ko{icama pri~a
razvla~i u i{~ekivanju da
priroda odradi svoje?
Pi{e: dr Teodor Kova~
„Samo“ pomagao da
se 15 700 ljudi po{alje u
Au{vic – Laslo ^atari
pro{lom broju „Jevrejskog pregleda“,
objavljen je ~lanak Vlade Todorovi}a o
Laslu ^atariju, ma|arskom `andarmerijskom oficiru, zlikovcu i ratnom zlo~incu, {to
me je podstaklo da napi{em ove redove.
Herbert Andorfer bio je komandant koncentracionog logora Staro sajmi{te, uz samo
u{}e Save u Dunav, tada, na teritoriji usta{ke
endehazije. Decembra 1941. U taj logor smrti
dovedene su, sa zanemarljivim izuzetkom, 67.000 Jevrejki i njihova maloletna deca uz 100200 jevrejskih mu{karaca potrebnih za radove u
logoru i drugim nema~kim institucijama.
U`asno zgurane tokom te zime, jedne od najhladnijih u pro{lom veku, promrznute, izgladnele, obolele, iscrpljene, umirale su u velikom
broju. Gotovo svakodnevno jedna kola iznosila
su umrle pro{log dana i no}i. Marta 1942.
Stigao je kamion za gu{enje gasom („du{egupka“) i do sredine maja te godine u njemu su
ugu{ene sve Jevrejke i njihova deca, pomenuti
mu{karci kao i osoblje jevrejske bolnice u
Beogradu. Kada je kamion pre{ao od logorske
kapije u Beograd, jedan od dvojice voza~a iza{ao
bi iz kamiona i povezao izduvnu cev motora
(„auspuh“) s hermeti~ki zatvorenim prostorom
kamiona i dok se kamion kretao ka Jajincima, u
tih dvadesetak minuta svi, njih 70-80, bilo je
ugu{eno i u Jajincima uba~eno u pripremljene
jame. Pre{av{i svojim kolima iza kamiona u
Beograd, Andorfer je onda po{ao svojim
putem. Uostalom, to su ve} dobro poznate
~injenice. Posle rata Andorfer se s paso{em na
ime Hans Majer ubrzo domogao Venecuele,
{ezdesetih godina vratio se u Evropu, otkriven
je i na su|enju u Dortmundu 1969. Osu|en je
na dve i po godine zatvora „zbog pomaganja u
izvr{avanju ratnih zlo~ina“ (jedan dan zatvora
za 6-7 ugu{enih (!), morbidna ra~unica ali
istinita).
Iako nisam pravnik znam da se u nekim
dr`avama sudi po analogiji: ako je neko u~inio
krivi~no delo zbog kojeg je pravosna`no
osu|en, onda se zbog analognog krivi~nog dela
krivcu izri~e analogna kazna. Tako je osu|en
U
www.savezscg.org
To {to su Hitler, Horti,
Nedi} i jo{ neki spasili
ponekog Jevrejina sigurno
ne umanjije zlo~ine koje
su po~inili
a stranicama poslednjih brojeva Jevrejskog pregleda vo|ena je `u~na polemika o tome u kojoj meri su Milan Nedi},
kvislin{ki predsednik srpske vlade u
okupiranoj Srbiji i njemu pot~injena
policija i `andarmerija, u~estvovali u
zlo~inima protiv Jevreja u Srbiji. Ako
on i njemu pot~injeni organi represije nisu u~estvovali u usmr}ivanju zato~enih u koncentracionom logoru
Staro sajmi{te, nije sporno da je upravo ta policija i `andarmerija, omogu}ila da se Jevrejke i njihova maloletna deca iz Beograda i Banata dovedu u taj koncentracioni logor. U
sprovo|enju usmr}ivanja gasom nisu
u~estvovali, uradila je to sama okupaciona vlast. Da li je time Nedi}eva i
njemu pot~injena policija i `andarmerija manje kriva nego oni koji su
te nesre}nice gu{ili gasom? Bez te policije i `andarmerije `ene bi znatno
sporije i te`e bile dovedene u taj logor. Pa i da nisu neposredni izvr{ioci
tog ratnog zlo~ina, pomogli su da se
on izvr{i.
Valter Mano{ek u svojoj knjizi o
Holokaustu u Srbiji objavio je izve{taj komanduju}eg generala nema~kih
jedinica upu}enih u zapadnu Srbiju
krajem leta i tokom jeseni 1941. da
ugu{e ustanak. U razgovoru s Nedi}em, pred sam po~etak te akcije, rekao mu je da }e tu akciju „pacifikacije“ sporovoditi bez milosti prema ustanicima i osumnji~enima da su
u~estvovali u ustanku. Nedi} mu je
rekao „neka samo nemilosrdno uni{ti
sve te buntovne elemente“. Ako je
rekao da se tako postupi prema svojim sunarodnicima, zar se moglo
o~ekivati da }e druga~ije postupiti
prema Jevrejima? Nedi}evi policajci i
`andari su Jevreje, koji su `iveli skriveni ili s la`nim dokumentima, kada
bi ih otkrili, predavali Gestapou i za
taj „uspeh“ dobijali nov~anu nagradu
koja, u to vremre, nije bila bezna~ajna.
Nedi} je spasio dvoje Jevreja,
Avrama Berahu i njegovu suprugu.
N
Izbegao pravdu –
[andor Kepiro
niz ratnih zlo~inaca u Nema~koj, pa i Andorfer.
Da li se i u Ma|arskoj sudi po tom, principu, ne
znam, ali ne bi trebalo da bude smetnja da se i u
toj zemlji on ima u vidu.
[andor Kepiro, ratni zlo~inac jer je u~estvovao u pogromu januara 1942, u Novom Sadu
(pogre{no nazvanim „Racija“, jer su u toj „raciji“, {to je policijski termin, ubijana i mala deca).
Na su|enju Kepiro je poricao svoje u~e{}e u
bilo kakvom ubijanju. Svojim pot~injenima dao
samo „nalog da se osumnji~eni odvedu na
odre|eno mesto, a {ta je dalje bilo s njima, ne
zna jer to nije spadalo u „nadle`nost“ koju je
imao. Su|enje je dugo trajalo i ubrzo posle izricanja osloba|aju}e presude, Kepiro je umro.
Imao je 94 godine i stoga njegova smrt nije bila
iznena|enje. Da je optu`en samo za pomaganje
u toj krvavoj drami, verovatno bi dobio malu
kaznu (jer nije ubijao nego „samo“ pomogao).
Sud nije na{ao da je kriv s obzirom na to da
prezentovane dokaze nije smatrao dovoljno verodostojnim. Kepiro nije poricao da je u~estvovao u odvo|enju civila i po malo pre spomenutoj analogiji, on je pru`ao „pomo} i u~estvovao“
u izvr{enju tog krvavog ~ina. Po analogiji, nije
bilo razloga da bude oslobo|en. Mogao je dobiti
bla`u kaznu nego onu koja sleduje direktnom
izvr{iocu zlo~ina. Na `albu drugostepenom sudu presuda bi, mo`da, bila preina~ena (priznao
je da su njemu pot~injeni samo izvr{avali njegova nare|enja kada su odvodili civile), ali bi,
ipak, bio osu|en, i ozna~en kao ratni zlo~inac.
^atarijeva situacija je identi~na. Verovatno
nema dokaza da je sam ubijao, ali kao komandant geta u Ko{icama, {to on ne osporava, sve
zato~enike, njih 15 700, poslao je u Au{vic.
Mo`da jo{ ima vremena da bude optu`en
„samo“ za pomo} u izvr{avanju krivi~nog dela
ratnih zlo~ina. To bi, mo`da, dovelo do izricanja
presude sa bla`om, ali ipak, kaznokm. ^atari
ima 97 godina i ne bi se smelo dozvoliti da
pro|e kao Kepiro.
Uostalom, ni Ajhman nije osu|en zbog
direktnog ubijanja nego zato {to je milione slao
u Au{vic.
Dr Teodor Kova~
Jevrejski
Pregled
19
KISLEV/ TEVET/[EVAT - 5773.
Spasao nekoliko
bogatih jevrejskih
porodica – admiral
Miklo{ Horti
Nemilosrdno uni{titi buntovne elemente –
|eneral Milan Nedi}
I on je spasao jednog Jevrejina – firer Adolf Hitler
^emu „rangiranje“
ratnih zlo~inaca?
Beraha je pre rata bio komandant
garnizona u Pan~evu. Bio je „klasi}" sa Milanom Nedi}em u Vojnoj
akademiji. Kada su po~eli sve gori
antijevrejski postupci u Beogradu
gde je `iveo, zamolio je Nedi}a da
izdejstvuje izuzimanje iz svih antijevrejskih mera za sebe i svoju `enu. Nedi} mu je to izdejstvovao i
on je sa `enom celu okupaciju proveo je u svom ~etvorosobnom stanu u centru Beograda, u Gospodar
Jevremovoj ulici. Do~ekav{i oslobo|enje, posle nekog vremena njih
dvoje su se iselili kod dece u Ju`nu
Ameriku.
Da li je zbog toga {to je spasio
dva jevrejska `ivota Nedi} manje
zlikovac, manje ratni zlo~inac?
K. Nojman u svojoj obimnoj
studiji s, kratkim, naslovom „Hitler“ (knjiga je objavljena i na srpskom) pi{e da je Hitler izdao nalog
Gestapou da lekaru koji je dugo
bri`no i savesno le~io njegovu
majku obezbedi brodsku kartu za
Ameriku i omogu}i da ponese sa
sobom sve {to `eli. Tako je postupljeno i taj lekar stigao je u
Ameriku. Da li je Hitler zbog toga
{to je spasio tog Jevrejina manji
zlikovac, manji ratni zlo~inac?
Horti, diktator Ma|arske, spasio je nekoliko bogatih jevrejskih
porodica s kojima je bio u prijateljskim odnosima, ali nije spre~io
da se ve}ina Jevreja iz Ma|arske
deportuje u logore smrti gde ih je
usmr}eno pola miliona. Ali i da
nije mogao sve njih spasti, mogao
je spasti veliki deo. Nije to u~inio.
Da li je zbog toga {to je spasio nekoliko jervrejskih porodica, manji
zlikovac, manji ratni zlo~inac ?
U Novom Sadu, izme|u dva
svetska rata, `iveo je jedan poznati
ma|arski trgovac, za koga se odmah po okupaciji saznalo da je bio
ma|arski obave{tajac u Jugoslaviji.
Kao takav, u novosadskoj ispostavi
ma|arske kontraobave{tajne slu`be
rame uz rame s tim obave{tajcima
hapsio je, isle|ivao, tukao i mu~io
uhap{ene pripadnike pokreta otpora. Pred Oslobo|enje jednoj susednoj jevrejskoj porodici (majci i
}erci, otac je umro pre rata, a sin je
bio jedan od prvih Jevreja u Ba~koj, u partizanskom odredu) ponudio je da ih smesti na bezbedno
mesto, a kad do|u „njihovi“, neka
one svedo~e da ih je on spasio.
Mati i }erka su pre`ivele rat, a tog
{pijuna koji se krio negde u Ma-
|arskoj otkrili su jugoslovenski istra`itelji, sproveli u Novi Sad. Na
su|enju je tra`io da te `ene svedo~e kako su spasene zahvaljuju}i
njemu. One su to na su|enju potvrdile. Zbog brojnih zlo~ina osu|en je na smrt i pogubljen. Da li je
time {to je spasio majku i }erku,
manji zlikovac, manji ratni
zlo~inac?
[andor Kepiro, jedan od onih
koji su izvr{ili januarski pokolj
1942. godine u Novm Sadu, kada
su tada{nje vlasti u gradu ubile na
stotine Jevreja, Srba, Roma i druge
nedu`ne mu{karce, `ene i decu,
(zloglasna „Racija“), isticao je na
su|enju u Budimpe{ti da je spasio
jednu srpsku, porodicu. Da li je
zbog toga {to je spasio jednu porodicu, manji zlikovac, manji
zlo~inac?
Primera poput ovih ima jo{.
„Rangiranje“ zlo~inaca stvar je
suda, a istorija }e dati svoj sud o
njima. Ono podse}a na licitiranje s
brojem `rtava, posebno onih koji
su nevino stradali u logorima.
Dobar primer za ovo je izno{enje
podataka o `rtvama Jasenova~kog
koncentracionog logora. Dr`avna
komisija za utvr|ivaje ratmih zlo-
~ina, kratko vreme posle rata objavila je podatak da je u tom logoru usmr}eno 6-700.000 nevinih
lica svih uzrasta, mu{karaca i `ena,
Srba, Jevreja, Roma, a i onih Hrvata koji su, po verovanju usta{kog
re`ima, bili neprijatelji. Ivo Gold{tajn, poznati profesor istorije
Sveu~ili{ta u Zagrebu, smatra da ih
je usmr}eno 100.000, a Franjo
Tu|man tvrdi da ih nije bilo vi{e
od 30-40.000. Zar ovo licitiranje s
brojem `rtava usmr}enih u tom
stravi~nom logoru, nije skrvnavljenje uspomene na ljude ubijene
samo zato {to nisu bili po volji
usta{ke vlasti? Pa i da je Tu|manova ra~unica istinita, zar nije dovoljna da svi koji su bili ume{ani u ta,
do tada kod nas ne~uvena, zlo~instva, budu progla{eni za zlikovce? Da li bi usta{e, da su ubile
samo jednu jedinu nevinu osobu,
bile manje zlikovci, manji ratni
zlo~inci? Jedna jedina `rtva ve} je
jedna previ{e.
Umesto „rangiranja“ zlo~ina i
zlo~inaca, na{a je moralna obaveza
da ne zaboravimo njihove nevine
`rtve. To treba da bude obaveza i
budu}ih generacija, a „rangiranjem“ neka se bave sudovi i istorija.
20
Jevrejski
decembar 2012./januar 2013.
Pregled
ESEJ - ABRAHAM JEHO[UA:
(Posve}eno mom u~itelju, Cvi Javecu, koji me je nau~io kako da kora~am stazama istorije)
Ve~ita mr`nja
Odsustvo antisemitizma,
a jo{ vi{e prisustvo tzv.
filosemitizma, deluje
sumnjivo i neprirodno u
o~ima mnogih Jevreja
a li mr`nja prema Jevrejima poti~e iz
jednog izvora? Da li iko sme da postavi
ovakvo pitanje - o fenomenu koji je od
kraja 19. veka poznat pod imenom antisemitizam, a koji se odr`ao toliko dugo u razli~itim
oblicima i sa razli~itim obja{njenjima? To je
mr`nja koja datira jo{ iz anti~kog doba, a
odr`ala se na svetu koji se konstantno menja;
mr`nja i neprijaznost prema Jevrejima utkana
je u raznolike kulture i narode sa razli~itim
veroispovestima, ~ak i one ~esto me|usobno
suprostavljene. To je mr`nja koja opstaje ne
samo u totalitarnim i sekularnim re`imima,
ve} i u liberalno demokratskim. Svakako, hiljadama godina Jevreji su i sami bili izlo`eni
promenama, usvajaju}i nov izgled, raskidaju}i
veze sa starim i, sociolo{ki govore}i, menjali su
svoja zanimanja, prebivali{ta, na~in `ivota i
svoj polo`aj u dru{tvu u kom su `iveli, bilo da
li su bili religiozni, sekularisti, nacionalisti,
asimilovani, izolovani, ili su `iveli u zajednici.
D
Seneka i Vagner
O autoru
braham B Jeho{ua (1936, Jerusalim),
jedan je od najuglednijih izraelskih
pisaca. Zavr{io je knji`evnost u Jerusalimu
i bio redovni profesor na univerzitetu u
Haifi. Jeho{ua je sefardskog porekla, poti~e
iz porodice koja je ve} pet generacija u
Jerusalimu.
Ovaj esej poznat je po tome {to je izazvao brojne polemike, zbog svoje otvorene
kontroverznosti. Jeho{ua je surovo direktan, a to se o~ituje i u njegovoj kritici
jevrejskih zajednica van Izraela, za koje
ka`e: „Jevreji u dijaspori, to je igranje
judaizmom“.
Pored eseja, pi{e prozu i drame, a
nagra|en je, izme|u ostalog, Izraelskom
nagradom za knji`evnost. Njegov roman
„Five seasons“ progla{en je za jednu od
deset najboljih knjiga od osnivanja Izraela.
A
www.savezscg.org
Postoji li nit koja spaja rimskog filozofa iz
prvog veka, Seneku (koji je Jevreje nazivao
„zlo~ina~kim plemenom“) i istori~ara
Kornelija Tacita (koji je Jevreje nazivao
„izopa~enicima), sa nema~kim kompozitorom
Vagnerom i francuskim piscem Selinom, koji
su `iveli vekovima posle gore pomenutih
Rimljana, a ipak bili zagri`eni mr`njom prema
Jevrejima - uprkos tome {to su bili me|u
sobom razli~iti po kulturi, etni~kom poreklu i
socijalnom statusu i uprkos tome {to su Jevreji
koje su oni znali bili sasvim druga~iji od onih
iz rimskog doba?
Ja prihvatam, uz du`no po{tovanje,
intelektualnu skepsu ozbiljnih istori~ara i onih
koji su odbacivali bilo kakav poku{aj da
razotkriju „jedinstven razlog“ ove mr`nje koja
traje vekovima. Zaista, upravo oni koji ispituju
slo`enosti svakog istorijskog razdoblja, nijanse
razli~itih jevrejskih i nejevrejskih dru{tava u
odre|enom razdoblju, koji izu~avaju antisemitske izvore u srednjovekovnom
hri{}anstvu ili savremenom islamu, koji
prodiru duboko u nema~ki identitet koji je
mogao da stvori Nacizam, upravo oni –
mo`da opravdano- odbacuju mogu}nost da
~itav antisemitski fenomen poti~e iz jednog
izvora. Nau~ni oprez ogra|uje ih od generalizacija koje obuhvata toliko dug period, jer bi
to postalo vi{e mitolo{ki koncept nego istorijsko istra`ivanje.
Ve~ita mr`nja
Istina je da, sada i tada, istori~ari
dopu{taju sebi pre{iroke istoriozofi~ne
poglede na ovo pitanje, naj~e{}e u stilu „Ve~ita
mr`nja prema ve~itom narodu“ (kako je
Nahum Sokolov nazvao svoju knjigu, objavljenu 1882. godine); ali ~ak i ovako op{irna sinteza ostaje vi{e opisna nego analiti~ka. Zato je
prirodno da ljudi poput mene, koji nisu
istori~ari i samim tim ne ose}aju nau~nu presiju da svoje istra`ivanje smeste u odre|eni
vremenski okvir, zapale iskru u nadi da }e neki
istori~ar to rasplamsati u pravu vatru. Ako
smo ponosni na jevrejski istorijski kontinuitet
koji traje hiljadama godina i vidimo dana{njeg
Jevrejina povezanog svojim identitetom sa
Jevrejinom od pre stotinu, mo`da i hiljadu
godina pre, nije nerazumna `elja da otkrijemo
da li antisemitizam, koji Jevreje prati
neprekidno, ima neku stabilnu strukturu.
Svakako, ~ak i kada bi se takva struktura
utvrdila, to ne bi poni{tilo ili marginalizovalo
istorijsku analizu i obja{njenja vezana za
su{tinu i karakter antisemitizma gde kod i u
koje god vreme se on doga|ao.
U `elji da defini{em i razumem strukturu
te mr`nje prema Jevrejima poznatu kao antisemitizam, ja zapravo prihvatam tradicionalno
Jevrejsko poimanje koje intuitivno prihvata
premisu da tu zaista postoji jedan, ve~iti, ~vrst
koren, koji je pritom neobja{njiv. Re~i R.
[imon bar Johaia „Halaha smatra da Isav mrzi
Jakova“ uzete su kao sveobuhvatna narodna
mudrost koja se odnosi i na mr`nju nejevreja
prema Jevrejima i da je ta mr`nja fenomen
nepodlo`an promeni. (U originalu stoji: R.
Shimon bar Yochai’s resolute words “The
halacha holds that Esau hates Jacob” have been
accepted as comprehensive folk wisdom that
regards gentile hatred of Jews as an immutable
phenomenon.)
Ne treba zaboraviti: Isav je bio Jakovljev
biolo{ki blizanac! R.[imonovo kazivanje,
dakle, upu}uje na postojanje prave, izuzetno
primordijalne mr`nje, koja je nezavisna od
bilo kakvog socio-religijskog konteksta. ^ak i
u paragrafima koje Jevreji ~itaju prve no}i
Pesaha – „U svakoj generaciji oni stoje spremni da nas istrebe“ (obratite pa`nju na upotrebu
sada{njeg vremena), to je bazi~ni dokaz da se
antisemitzam, koji aktivno nastoji na istrebi
jevrejski narod, prenosi iz generacije u generaciju, pod najrazli~itijim okolnostima i na
najrazli~itijim mestima. Nastavak paragrafa
Jevrejski
Pregled
21
KISLEV/ TEVET/[EVAT - 5773.
Poku{aj odre|ivanja glavnog razloga antisemitizma
Mr`nja prema
Jevrejima -nit koja
spaja rimskog
filozofa iz prvog
veka, Seneku (koji je
Jevreje nazivao
„zlo~ina~kim
plemenom“) sa
nema~kim
kompozitorom
Vagnerom
glasi: „A Najsvetiji, blagosloven bio, nas
spasava iz njihovih ruku“, ali to govori da }e
to spasenje biti samo delimi~no i efemerno.
Spasenje, dakle, ne mo`e biti kona~no, ve} ih
Bog mora spasavati iznova i iznova. Drugim
re~ima, ~ak ni za apsolutnog vernika, Bo`ja
mo} ne mo`e uni{titi mr`nju prema
Jevrejima, ve} ih samo mo`e spasiti delimi~no
i privremeno.
U traganju za su{tinom antisemitizma, ja
imam bazi~no jevrejski do`ivljaj da, iako je to
neobja{njivo, ovaj antisemitski koren rasejan
na sve strane, neprekidno pokre}e ljude nezavisno od njihovog religijskog, nacionalnog,
socijalnog ili ekonomskog konteksta, i u bilo
kom vremenskom razdoblju.
Fatalisti~ki, ovakav do`ivljaj antisemitizma tako|e implicira da antisemitizam ne
mo`e biti uni{ten. On }e postojati zauvek. Na
poseban i tragi~an na~in, antisemitizam je
postao vrlo va`na komponenta u kristalizovanju jevrejskog identiteta, do mere da
odsustvo antisemitizma - a jo{ vi{e prisustvo
tzv. filosemitizma - deluje sumnjivo i
neprirodno u o~ima mnogih Jevreja. Obi~an
Jevrejin ponekad do`ivljava antisemitizam
kao uobi~ajni element normalnog poretka
sveta.
Bez `aljenja
i hvalisanja
„Nauka, koja je izbacila la` o ~istoj duhovnosti, bila je tako|e
sposobna da ponovo pogodi me|usobni uticaj izme|u tela i du{e
jednog naroda, i nau~i}e nas da vidimo sa nepristrastnom
trezveno{}u stra{an problem odnosa izme|u naroda Izraela i
drugih naroda na svetu, bez `aljenja i bez hvalisanja.“
(Ger{om [olem, Misli o mudrosti Izraela)
Sigmund Frojd
Deluje da nijedan narod nije toliko zainteresovan da defini{e i iskristali{e svoj identitet kao Jevreji. Dovoljno je samo videti zapise sa mnogobrojnih konferencija {irom
sveta koje su implicitno ili eksplicitno posve}ene jevrejskom identitetu. [ta je to Jevrejin? Ko je Jevrejin? U kojoj meri je jedan
Izraelac Jevrejin? Da ne pominjemo pitanja
vezana za sekularnog Jevrejina, humanisti~kog Jevrejina, asimilovanog Jevrejina, i bezbroj varijacija na ovu temu, opisanih i
istra`enih u hiljadama knjiga i eseja. Ima
ne{to apsurdno u tom starom narodu, {to i
dalje, i posle oko tri hiljade godina, odzvanja
sna`no i opsedaju}e, neumorno vapi za obja{njenjem, definisanjem, verzijama samog sebe,
toliko da je definicija Jevreja (u izraelskom
dr`avnom Zakonu o povratku) menjana nekoliko puta za vrlo kratko vreme.
Ovde imamo dva neobi~na i zapanjuju}a
odlomka koja je napisao Sigmund Frojd, prvi je
uzet iz pisma koje je uputio Vanesa B’nai Brit
organizaciji, a drugi odlomak navodimo iz njegovog predgovora hebrejskom izdanju knjige
„Totem i tabu“. U prvom odlomku je pisao:
„Ono {to mene vezuje za jevrejstvo (sram
me je i da priznam) nije ni vera ni nacionalni
ponos... ali hrpa drugih stvari koje su ostale
vukle su me ka jevrejstvu i Jevrejima, neodoljivo, neke mra~ne emotivne sile neizrecive
obi~nim re~ima, uz to i jasna svest o unutarnjem identitetu, o bezbednoj privatnosti unutar
zajedni~ke mentalne konstrukcije.“ U svom
predgovoru za hebrejsko izdanje „Totema i
tabua on dodaje: „Nijednom ~itaocu ne}e biti
lako da se stavi u emocionalni polo`aj autora
ove knjige, koji ne poznaje jezik svetih spisa,
koji je potpuno otu|en od religije svojih praotaca – kao i od svake druge religije – i koji ne
mo`e podeliti nacionalne ideale, ali koji nikada
nije odbacio svoj narod... Kada bi tog autora
neko pitao: ’Po{to si odbacio sve uobi~ajene
odlike svojih zemljaka, {ta ti je ostalo {to te ~ini
Jevrejinom?’ on bi odgovorio: ’Mnogo toga i
verovatno su{tina’ Autor ne mo`e re~ima
objasniti {ta ta su{tina zapravo zna~i, ali jednog
dana }e, nema sumnje, to nauka razjasniti.“
Ovo je mo`da bio jedini put, tvrdi psiholog Cvi Giora, da je Frojd tra`io pomo} od
drugih da bi razumeo sebe. A ti drugi bili su
sami fascinirani i dotaknuti fenomenom
jevrejskog identiteta i njegovog nad`ivljavanja. Istori~ar Jakob Talmon o~ito u naletu emocije pi{e:
Mr`nja za sva
vremena:
Jakob i Esav
22
decembar 2012./januar 2013.
ESEJ - ABRAHAM JEHO[UA
„Suo~eni smo sa velikom pote{ko}om, koju Doktor
Vajsman naziva jevrejska ’avetinja’. Ta re~ je preslaba
da ih ozna~i, oni poseduju svo blago na zemlji, ali,
ipak, kada upotrebite svaki atom snage da ih obuhvatite nekom definicijom oni nestanu kao privi|enje.
Nemogu}e je na}i bilo {ta opipljivo i izmerljivo u
jevrejstvu Jevreja; ipak, ta bolna, razdiru}a samosvest
dolazi kao naslaga izme|u njih i sveta... Ali te stvari su
previ{e suptilne za istori~arske tehnike i previ{e je sirova metoda kvanitativno meriti koliki je udeo Jevreja u
trgovini i drugim poslovima, ili davati podatke o tome
koliko pose}uju sinagoge i daju doprinos humanitarnim dru{tvima.“
Za razliku od Talmona, Frojd nije bio spreman da
odustane i ostavi problem u magli misterije i enigme.
Kao ube|eni racionalista, Frojd veruje da }e nauka
razbistriti tu „jevrejsku su{tinu“, uprkos tome {to on
sam to nije mogao da u~ini.
Poku{aj da razumno do`ivimo strukturu antisemitizam pomo}i }e nam da shvatimo enigmu jevrejskog
identiteta. Nije ~udno {to mnogi jevrejski istori~ari
svoja istra`ivanja usmeravaju prema analima o jevrejskom narodu, osvetljuju}i fenomen antisemitizma
kroz razli~ite istorijske periode, kao na primer Krsta{ki
ratovi, progon iz [panije i, svakako, Holokaust, i ono
{to je prethodilo tome. Ovo podse}a na vezu izme|u
studiranja bolesti i studiranja anatomije i mehanizma
ljudskog tela, ili na poku{aj da se struktura li~nosti
Nikad se nije
odrekao svog
jevrejstva:
Sigmund Frojd
shvati preko poznavanja mentalnih bolesti. Uostalom,
da ljudi nisu imali iskustva sa opasnim bolestima, neke
tajne biolo{kog mehanizma ljudskog tela nikada se ne
bi otkrile. To, tako|e, mo`e biti primenjeno na egzistencijalna i mentalna pitanja koja podsti~u ljude da
istra`uju kako radi ljudski um i du{a na idividualnom i
kolektivnom nivou. Tako|e, izu~avati kugu antisemitizma mo`e poslu`iti kao klju~ za izu~avanje i
razumevanje jevrejskog identiteta.
Po{ast koju je doneo antisemitizam toliko je pogubna i surova, a nesre}e ostaju kao ozbiljno o{te}enje
budu}nosti, da stoga mi moramo po svaku cenu iza}i
iz romanti~ne uljuljkanosti zaludnih }askanja o misteriji i enigmi jevrejskog ideniteta. Moramo prona}i
nau~ne metode koje bi razjasnile njegovu prirodu i koje bi sve to, kako je rekao Jakob Talomon, de{ifrovale.
Zapanjuju}e je da je {ifra za ne{to {to naizgled
deluje neodgonetno ponekad mnogo dostupnija nego
{to smo mi mislili, ili {to su nas drugi uputili. Mogu}e
je da je ba{ taj strah od o~iglednih zaklju~aka stvorio
~udnu averziju koja vodi do neslaganja i odbijanja.
Prevela i priredila: Sofija @ivkovi}
www.savezscg.org
Jevrejski
Pregled
DRUGI PI[U: Blic
ve nedelje je u 94. godini preminuo Vilhelm Brase,
fotograf koji je u Au{vicu po
nalogu nacista snimio izme|u 40.000
i 50.000 fotografija nesre}nika
osu|enih na smrt, a ~iji su sa~uvani
negativi pomogli da odgovorni za ova
zlodela budu osu|eni.
Kao sin Nemca i Poljakinje, Brase
je pre rata `iveo u mestu Katovice i
radio je kao profesionalni fotograf u
salonu svoje tetke. Uvek je imao dobro oko za snimanje portreta i umeo je
da navede svoje modele da se opuste.
Rat je, me|utim, prekinuo ovaj
lagodni `ivot. Kada su okupirali Poljsku, nacisti su od
njega tra`ili da se izjasni kao
Nemac i zakune na vernost
Tre}em rajhu, ali on je odbio jer se,
zahvaljuju}i maj~inom vaspitanju,
ose}ao Poljakom.
Po{to je situacija postala opasna,
odlu~io je da pobegne u Ma|arsku, ali
je uhva}en na granici. Ponovo su ga
uveravali da }e mu sve biti opro{teno
ako se izjasni kao Nemac i pristane da
stupi u nema~ku vojsku, ali ponovo je
odbio. Slede}a stanica bio je novoot-
O
voreni logor smrti, Au{vic - Birkenau.
Kada su ga pozvali pred zloglasnog komandanta Hesea, tada 22-godi{nji Brase je pomislio da mu je do{ao kraj. U pitanju je, me|utim, bila
svojevrsna “audicija” za fotografa, a
me|u petoricom kandidata izabran je
upravo on, jer se dobro pokazao i jer
je govorio nema~ki. Rajh je bio opsednut birokratskim bele`enjem svih
pojedinosti svojih zlo~ina, u {ta se
uklapao i “Erkenungsdinst”, slu`ba za
fotografsku identifikaciju.
Mada su za njega samog uslovi
postali znatno bolji - spavao je u
toplom i dobijao dovoljno
da jede - Brase je tvrdio da
je iskustvo snimanja prepla{enih ljudi koje je nekoliko sati kasnije ~ekala smrt bilo u`asno. Ispred njegovog objektiva pro{le
su i `rtve sadisti~kih eksperimenata
dr Jozefa Mengelea koji je cenio njegovo fotografsko ume}e.
Jednom prilikom je, recimo, od
njega tra`io da fotografi{e ~oveka s
veoma lepom, umetni~ki ura|enom
tetova`om, koja je prikazivala Adama
i Evu. Ne{to kasnije, ~oveka je video
Prepla{ena devoj~ica iz Au{vica, jedno od hiljada lica koja su Brasea nakon
rata proganjala kad god bi poku{ao da se vrati fotografskom zanatu
Jevrejski
Pregled
23
KISLEV/ TEVET/[EVAT - 5773.
Brase je uspeo da na tlu logora zakopa hiljade
negativa snimljenih fotografija koji su kasnije
prona|eni i iskori{}eni kako bi nacisti~ki
zlo~inci bili osu|eni
Vilhelm Brase je po nalogu nacista snimio izme|i 40.000 i 50.000
fotografija nesre}nih ljudi osu|enih na smrt
Ispovest fotografa
koji je po nalogu
nacista slikao u Au{vicu
ubijenog i odranog, dok je ko`a sa tetova`om
pripremana da bude u{tavljena i uramljena za
zloglasnog doktora.
U saradnji sa jo{ jednim zatvorenikom,
Brase je uspeo da na tlu logora zakopa hiljade
negativa snimljenih fotografija koji su kasnije
prona|eni i iskori{}eni kako bi nacisti~ki
zlo~inci bili osu|eni.
Brase je nakon rata poku{ao da se vrati
fotografskom zanatu, ali nije mogao.
- Kada sam ponovo po~eo da fotogrfi{em,
video sam mrtve. Snimao sam, na primer,
portret neke mlade devojke, a iza nje bih
video njih kako stoje, kao duhovi, i kako zure
Rajh je bio opsednut birokratskim bele`enjem svih pojedinosti
svojih zlo~ina - Neke od fotografija koje je snimio Brase
u mene ogromnim, u`asnutim o~ima ispri~ao je Brase.
Zbog toga se okrenuo crevarskom zanatu,
od koga je skromno `iveo, dok su njegove
fotografije ostale kao zastra{uju}e svedo~anstvo jednog neljudskog vremena.
D. Milojkovi}, oktobar 2012.
24
decembar 2012./januar 2013.
Jevrejski
Pregled
DRUGI PI[U: TV Pan~evo
Sudbina pan~eva~ke
akon tri decenije nastojanja da se nekada{nja pan~eva~ka sinagoga vrati Jevrejskoj op{tini Pan~evo, ovoga leta stvorena je
mogu}nost da do toga i do|e. Naime, odbornici pan~eva~ke
Skup{tine u avgustu su usvojili zahtev Jevrejske op{tine Pan~evo da plac
i objekat na mestu nekada{nje sinagoge u Ulici Svetislava Kasapinovi}a
br. 30 budu vra}eni Jevrejskoj zajednici. Sada se ~eka odgovor sada{njeg
vlasnika, Republi~ke direkcije za imovinu, koja }e doneti kona~nu
odluku. Predsednik Jevrejske op{tine Pan~evo David Montijas ve} nekoliko puta poku{ao je da kontaktira Republi~ku direkciju za imovinu.
Kona~no, dobio je jednu od na~elnica.
- Razgovarao sam sa na~elnicom, po{to je slu`benica zadu`ena za
na{ predmet na bolovanju. Predmet je primljen 20. avgusta ove godine i
nije jo{ uvek obra|en. Dobili smo informaciju da }e da nam jave kada
bude obra|en, ka`e Montijas.
Po{to su ~ekali tri decenije da se pri~a o povratku sinagoge pokrene,
onda verovatno ne bi trebalo da bude te{ko jo{ malo ~ekanja,
dok se slu`benica ne vrati sa bolovanja. Pri~a o pan~eva~koj sinagogi pomalo li~i na sudbinu Jevreja. Sagra|ena na mestu
manje sinagoge, nastale jo{ u 19. veku. Sinagoga, po kojoj je
Pan~evo nadaleko bilo poznato, sagra|ena je u periodu izme|u
1907- 1909, ali je na upotrebu data 1910. godine. Sa po~etkom
Drugog svetskog rata, a u skladu sa progonom Jevreja, Nemci preuzimaju ovaj verski objekat. Po zavr{etku rata, dr`ava vra}a sinagogu
Jevrejskoj verskoj zajednici, koja je bila veoma mala i u nemogu}nosti
da njom gazduje.
-Sinagoga je data, dozvoljena je prodaja, na zahtev Saveza jevrejskih
op{tina tada{nje Jugoslavije. Jevreji koji su se vratili ili su bili ovde u
Pan~evu, nisu mogli da izdr`avaju sinagogu jer su imali i druge prob-
N
leme u vezi sa sme{tajem i pomaganjem preostalim Jevrejima da odu u
Palestinu, sada{nji Izrael. Dobijena je dozvola za prodaju sinagoge i ona
je prodata 1955. godine, ka`e Miroslava Kon-Pani}, potpredsednica
Jevrejske op{tine Pan~evo.
Novi vlasnici postaju bra}a Mihajlo Oravec i Borislav Stojkov,
pan~eva~ki frizeri, koji ru{e sinagogu i na njenom mestu podi`u stambene objekte. Od starog, velelepnog zdanja ostaje samo objekat koji i
sada postoji u Ulici dr Svetislava Kasapinovi}a. U leto 1957. godine tu se
useljavaju dve sestre - Margita Paji} i Jolanda Hofman, koje tu `ive na
osnovu stanarskog prava. Nakon njihove smrti, zgrada biva 1986.
godine uknji`ena kao dru{tvena svojina kojom raspola`e Op{tina
Pan~evo.
U me|uvremenu, menjali su se stanari ove ku}e. U jednom
trenutku je i Udru`enje “[alom tora”, ~ija tabla jo{ uvek stoji na ku}i,
radilo u tom objektu. U aprilu 2007. godine buknuo je po`ar, u trenutku
kada su u ku}i bili tada{nji stanari, jedna romska porodica.
Tavanica, visoka nekoliko metara, potpuno je izgorela, a
devoj~ice koje su bile u ku}i, u poslednjem trenutku su se
spasile. Od tada, ku}a nije u funkciji i postepeno, ali sigurno
propada. Stanari okolnih ku}a tako|e su tim po`arom bili
ugro`eni.
-Nas bi obradovalo da ova ku}a dobije doma}ina, da se objekat
uredi, da tu nema zmija, da ne dolaze kojekakve porodice, da nema
narkomana koji se ina~e skupljaju. Za nas je to re{enje, ka`e kom{ija
Mi}a Marino.
Tek kada Republi~ka direkcija za imovinu pregleda predmet i
donese pozitivnu odluku, u Jevrejskoj op{tini Pan~evo mo}i }e da
povuku konkretne poteze.
Skrovi{te
svetih knjiga
ostojanstvena ti{ina zaklopi}e se svuda
oko posetioca ~im se zatvori te{ka
kapija koja razdvaja groblje od bu~ne
beogradske Ruzveltove ulice. Taj sve~ani muk
ni po ~emu ne razdvaja jevrejsko od drugih
groblja. Ali to ve} ~ini veliki spomenik pred
kojim stra`are dva kamena
lava i dvoglavi orao koji se
ugnezdio na stubu sa uklesanim krstom sa ~etiri ocila i
Davidovom zvezdom. Na samom je ulazu u
sefardsko groblje i posve}en je Jevrejima
stradalim u Prvom svetskom ratu. Iako u dnu
aleje sa ulaza vidljiv je i monumentalni
spomenik `rtvama holokausta (Na{ najstariji
D
www.savezscg.org
dnevnik Holokaust pi{e sa po~etnim malim
slovom - p. u.), delo arhitekte Bogdana
Bogdanovi}a. Me|u herojima i `rtvama,
ve~nim po~ivali{tima obi~nih i neobi~nih
ljudi, smestilo se jedno za koje je neupu}enom
posetiocu natpisom na nadgrobnom
spomeniku odmah stavljeno do
znanja da nije re~ o obi~nom
grobu, ve} skrovi{tu. To je
geniza na kojoj je umesto slike
pokojnika isklesan razmotani svitak Tore, a
spomenik ukra{en knjigama sve razja{njava
svojim epitafom: „Skrovi{te starih, neupotrebljivih svetih knjiga i utvari koje su ukopane
po propisima jevrejskog zakona 1894. godine”.
Jevrejski
Pregled
25
KISLEV/ TEVET/[EVAT - 5773.
sinagoge
U aprilu 2007. godine buknuo je po`ar, tavanica, visoka nekoliko
metara, potpuno je izgorela. Od tada ku}a nije u funkciji i postepeno,
ali sigurno propada
-Mi tada mo`emo da po~nemo sa prikupljanjem sredstava za
izgradnju novog verskog objekta. U planu je da ovaj verski objekat ima
namenu sinagoge, da ima mikve - obredno kupatilo, a koristi}e ujedno
za kulturni rad Jevrejske op{tine. Jevrejska op{tina je, pre svega, verska
organizacija. Mi, ako nemamo sinagogu, prakti~no i ne postojimo.
Sinagoga je osnov na{ega rada - ka`e Montijas.
Za sada Jevrejska op{tina Pan~evo deluje u iznajmljenom prostoru u
Geniza na hebrejskom zna~i „pohranjeno” i
odnosi se na prostoriju u sinagogi u kojoj se
odla`u svete knjige kao {to su Tora, molitvenici i druge knjige i predmeti koji vi{e nisu za
upotrebu, a sadr`e Bo`je ime, obja{njava nam
propise jevrejskog zakona pomenute na nadgrobnom spomeniku glavni rabin Jevrejske
zajednice Srbije, Isak Asiel.
– Takve knjige i predmete je zabranjeno
baciti u sme}e, zato {to je Jevrejima u Tori
zapove|eno ne samo da po{tuju Boga, nego i
mesta i predmete koji su sa njim povezani, kao
{to je re~eno: „Po{tujte svetinju Moju, Ja sam
Gospod“. Tako|e je zabranjeno uni{titi papir,
knjigu ili predmet koji sadr`e deset Bo`jih
imena. Zabranjeno je uni{titi ili oskrnaviti
svetu knjigu bilo da je napisana na hebrejskom
ili na nekom drugom jeziku. Treba pa`ljivo
rukovati sa pohabanim ili pocepanim knjigama, pa ~ak i sa otkinutim i iscepanim listovima
svetih knjiga – ka`e Asijel.
Sve {to se skupi u sinagogama, posle nekog
vremena odnosi se na jevrejsko groblje i tu
sahranjuje, pa se genizom zovu i takva grobna
mesta.
– U nekim mestima, na primer, to je bilo
svakih sedam godina. Toru koja se vi{e ne
mo`e koristiti treba smestiti u vodootporan
Ulici Petra Drap{ina 8a. Za oko 250 ~lanova ove verske zajednice u
Pan~evu tu se obavljaju razne aktivnosti – od kulturnih do aktivnosti
vezanih za socijalnu pomo}. Izgradnjom nove sinagoge, sa prate}im
objektima, Jevreji u Pan~evu dobili bi mesto, ne samo za verske obrede,
ve} za celokupne aktivnosti. Ali, prema re~ima Davida Montijasa, ~ak i
kada dobiju re{enje da im se nekada{nja sinagoga vra}a, prote}i }e jo{
vremena, dok se prikupi novac za zidanje nove.
Toru, molitvenike i druge
knjige i predmete koji vi{e
nisu za upotrebu, a sadr`e
Bo`je ime, zabranjeno je
baciti u sme}e, ve} se oni
pohranjuju u genizu
spremnik i sahraniti. Pokrov Tore i sve ostale
predmete koji su kori{}eni uz nju, tako|e treba
sahraniti po isteku njihove upotrebe. Nema
posebnog obreda koji prati ~in sahranjivanja
svetih knjiga i predmeta – isti~e rabin Isak
Asijel.
Gotovo slu~ajno jedna geniza otkrivena je i
2006. godine u Ni{u. Spomenik poti~e iz 1920.
godine, a prona{li su ga tridesetak mladih
Jevreja iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine koji su u~estvovali u projektu ure|enja
i pretvaranja u memorijalni kompleks ni{kog
Jevrejskog groblja. Znalo se, svakako da ona
postoji, jer je 1939. godine ni{ki rabin Avram
Daniti pisao da su ni{ki Jevreji bili veoma
revnosni u pohranjivanju podataka, bele`nica i
knjiga, pa nije ostao nijedan va`an podatak za
Jevrejsku zajednicu u Ni{u, sem nekih
bele`nica iz prvih dana ove op{tine.
– Iako je Jevrejima zapove|eno da po{tuju
svete predmete, treba imati na umu da se
predmeti uva`avaju ne zbog njih samih, nego
je Bog taj koji ih ~ini svetim, u skladu sa navedenim stihom: Bog je taj koji tra`i po{tovanje
– ka`e rabin.
Vi{e od 280.000 jevrejskih rukopisa i fragmenata iz perioda izme|u devetog i devetnaestog veka otkriveno je 1864. godine u jednoj sinagogi u starom Kairu. Ta kairska geniza
danas je najpoznatija od svih „skrovi{ta knjiga”, a dokumenti prona|eni u njoj rasvetlili su
mnoge stvari koje se ti~u verske, dru{tvene i
ekonomske istorije Jevreja.
– Solomon [ehter je 1890. godine ubedio
vo|e kairske zajednice da se rukopisi prenesu
u univerzitetske biblioteke u Kembrid` i
Jevrejski teolo{ki seminar u Njujorku, tako da
su i danas dostupni. Pre nekoliko godina u
Njujorku sam imao priliku da u rukama dr`im
pergament koji je napisao najve}i kodifikator
jevrejskog prava i filozof rabi Mo{e ben
Majmon, poznat kao Majmonid, koji je `iveo u
dvanaestom veku u Fostatu, dana{nji Kairo.
To je bio pergament iz Kairske genize – ka`e
rabin Isak Asijel.
Jelena ^alija, objavljeno:
19. novembra 2012.
26
decembar 2012./januar 2013.
Jevrejski
Pregled
RAZMI[LJANJE
Kako predavati u~enicima o Holokaustu?
Mladi nisu
nezainteresovani
Pi{e: dr Teodor Kova~
jedinjene nacije novembra 2007.
donele su Konvenciju kojom se 27.
januar progla{ava za Dan
Holokausta.Taj datum je odabran zbog toga
{to je tog dana 1945. Crvena Armija oslobodila Au{vic, taj najve}i logor smrti u II svetskom ratu. Tom Konvencijom, koju je prihvatila i Srbija, nala`e se potpisnicima da se 27.
januara u~enicima srednjih {kola na prvom
{kolskom ~asu govori o Holokaustu. Naravno,
tom ~asu mogu prisustvovati i u~enici starijih
razreda osnovne {kole ili se za njih o
Holokaustu odr`ati posebni ~as. S obzirom na
to {to taj Dan mo`e pasti i u subotu ili
nedelju, kada nema nastave, a u Srbiji se
proslavlja Dan Svetog Save, toleri{e se njegovo obele`avanje dva tri dana ranije ili kasnije.
Pozivan sam u {kole, osnovne i srednje,
da u~enicima govorim o Holokaustu.
Pre`iveo sam Holokaust tako da mogu govoriti kao autenti~ni svedok o tome {ta se
de{avalo u tom paklu na zemlji.
S obzirom na svoje sasvim skromno
iskustvo u takvim kontaktima s u~enicima,
ovde mogu da navedem samo neka zapa`anja
o tome kako bi im trebalo govoriti o ovoj
temi.
Imaju}i u vidu da se u toku jednog {kolskog ~asa za, 45 minuta koliko je predvi|eno
za taj razgovor, ne mo`e se mnogo toga
bitnog re}i, veoma je korisno da pre njegovog odr`avanja, na dva ili tri {kolska ~asa nastavnici istorije ili knji`evnosti upoznaju
u~enike o osnovnim ~injenicama i pojmovima
o Holokaustu. Kao primer, u jednoj osnovnoj
{koli profesorka knji`evnosti „obradila“ je s
u~enicima „Dnevnik Ane Frank“ i koriste}i
tu knjigu dosta toga rekla o Holokaustu.
Profesori istorije kad govore o II svetskom
ratu treba da govore, koliko im vreme dozvoljava, o pseudonau~noj teoriji rasizma, o „arijevskom pravu da nema~ki narod gospodari“,
o polo`aju Slavena, time i Srba, o antisemitizmu, o broju i procentu jevrejskih `rtava u
Srbiji i Banatu itd.
Predava~ treba da bude obave{ten {ta je
u~enicima predavano da to ne ponavlja, kako
bi mu ostalo vi{e vremena da govori o
U
www.savezscg.org
Govore}i o Holokaustu ni u jednom razredu nisam
zapazio da su u~enici nemirni, da se vrpolje na svojim
sedi{tima i da ih ta tema ne zanima
u`asima Holokausta, bez suvi{nih re~i.
Prilikom kori{}enja odgovaraju}e literature, a nje ima ve} dosta i na srpskom (na
primer, „Priru~nik za u~enje o Holokaustu“,
izdat 2012), posvetiti osobitu pa`nju da se {to
jasnije govori i to jezikom koji u~enici
razumeju. ^ini mi se da je o tome kratko,
jasno, najbolje, na srpskom, knjiga Miklo{a
Njislija „Bio sam Mengeleov asistent“.
Predava~ treba da upozna u~enike o
tome da uni{tenje Jevreja („Kona~no re{enje“)
nije po~elo s gasnim komorama i krematorijumima, kako se obi~no misli. Dve godine po
izbijanju rata ubijeno je iz vatrenog oru`ja,
na primer, na teritoriji Poljske i okupiranih
delova Sovjetskog Saveza oko dva miliona
Jevreja; samo kraj Kijeva krajem septembra
1941. za dva i po dana ubijeno je vatrenim
oru`jem 32.000 jevrejskih `ena, staraca i dece,
mu{karaca mla|ih i srednjih godina nije bilo
me|u njima jer su bili u sovjetskoj armiji.
Tako su ubijeni i jevrejski mu{karci Srbije i
Banata, {to valja posebno ista}i. Uostalom,
tako su ubijani i u drugim krajevima okupirane Evrope.
Predava~ treba da iznosi samo tipi~ne detalje kao {to je na~in boravka u internaciji, uslovi pod kojim su deportovani, o selekciji po
prispe}u u logor, o sudbini onih koji su, privremeno, ostavljeni u `ivotu, kada su, umesto
svoje ode}e u kojoj su dovedeni, presvu~eni u
tanke prugaste „pi`ame“ u kojoj su bili i leti i
zimi, o gladovanju, o iscrpljenosti, neispavanosti, o u`asu tokom svakodnevnih prebrojavanja na „zbori{tu“ (Appelplatz-u) i
drugim u`asnim zbivanjima.
U~enici bi me na kraju izlaganja obi~no
pitali kako sam pre`iveo i imam li `rtve u svojoj porodici.
Treba jasno ista}i da je jo{ pre deportacije
i ubijanja uvek bilo i bez plja~ke, da su ta dva
postupka, dve pojave me|u sobom povezane
kao sijamski blizanci, da je osim nacisti~ke
okupatorske vlasti, plja~kalo i lokalno
stanovni{tvo, pogotovo u krajevima gde je
bila brojna nema~ka nacionalna manjina.
Treba tako|e, ista}i, i to posebno, da
nema zlo~ina~kih naroda, ima samo u ve}em
ili manjem broju zlo~inaca u nekom narodu u
odre|enom periodu. Nikada ne suditi o dru-
Jevrejski
Pregled
27
KISLEV/ TEVET/[EVAT - 5773.
PISMA ^ITALACA
gom jer je druga~iji po nacionalnosti, jeziku,
veri, obi~ajima, odevanju, nego suditi samo
po tome kakav je neko kao ~ovek. Treba
voleti svoj narod, ali ne mrzeti drugi. U
jerusalimskom Jad va{emu uklesana su u
mermerne plo~e hiljade imena „Pravednika
me|u narodima“, onih koji su spasavali Jevreje rizikuju}i svoj `ivot i `ivot svoje porodice. Ima ih iz mnogih naroda Evrope, pa i
iz nema~kog.
Uveren sam na osnovu svog, ma koliko
skromnog iskustva, da nije ta~no mi{ljenje o
nezainteresovanosti mladih za ~injenice o
Holokaustu. Ni u jednom razredu nisam
zapazio da su u~enici nemirni, da se vrpolje
na svojim sedi{tima. Sve vreme bila je potpuna ti{ina, pa i tamo gde je u slu{aonici
bilo prisutno preko stotinu u~enika. Treba
samo na}i kako da im se istina saop{ti na
na~in razumljiv za njihov uzrast.
U nekim {kolama u okviru tzv. van
{kolskih aktivnosti, nameravaju da organizuju „radionicu“ gde bi se razgovaralo o
Holokaustu, a nekoliko prisutnih u~enika
odmah je reklo da }e u~estvovati u toj aktivmosti.
Korisno bi bilo u okviru takve „radionice“ pripremititi izlo`bu fotografija o Holokaustu.
Dan Holokausta treba obele`avati ne samo zbog toga {to je to moralna obaveza
prema nevino stradalim Jevrejima, stradalim
samo zbog toga {to su Jevreji, nego i kao
upozorenje da se ne dozvoli povampirenje
antisemitizma kakav postoji u mnogim,
zemljama, pa i kod nas. Antisemitizam sada
se ~esto etiketira kao anticionizam, antiizraelizam; jerusalimski (glavni?) muftija nedavno (ove, 2012. godine !) pozvao je pripadnike islama da ubijaju Jevreje (Jevreje,
ne samo Izraelce !) gde god mogu i kad god
stignu jer dok ima Jevreja dotle ne}e vaskrsnuti pravoverni muslimani.
^uo sam da je iz Srbije poslednjih godina prisustvovalo seminarima o Holokaustu
u Jad va{emu {esdesetak profesora, prete`no, istorije. Bilo bi dobro ako bi Savez putem nadle`nih prosvetnih institucija pozvao
u~esnike tih seminara da se uklju~e u obele`avanje Dana Holokausta onoliko koliko
mogu i znaju.
Neka ovi redovi budu podstrek za one
koji imaju iskustva s ovakvim izlaganjima u
{kolama, da iznesu svoje utiske, zapa`anja i
predloge. Verujem da bi JP ustupio prostor
za njihove utiske.
Predava~ bi trebalo da preda spisak
beletristi~ke literature nastavnicima
knji`evnosti. Taj spisak sam podelio svim
tim nastavnicima gde sam predavao na Dan
Holokausta.
Nikad se ne sme zaboraviti stara izreka
– zaboravi{ li, ponovi}e ti se.
Na{a groblja
reme leti br`e ili sporije, ali `ivotni
ciklusi se ponavljaju pa je tako i sa
Jevrejskim grobljima, stvaraju se, sele,
unu{tavaju, pa opet ni~u.
Obradovala me je inicijativa Udru`enja
gra|ana „E~ka 1439” za ure|enje groblja, kao
i podr{ka Fe|e Fi{la i Jevrejske op{tine
Zrenjanin toj njihovoj akciji. Mesto E~ka je
pratilo dugu i burnu istoruju Be~kereka i
podru~ja na kome se smenjivala vlast
Austrijska, Ma|arska, Turska i dr.
Selo Be~kerek spominje se u XIV veku,
kao varo{ 1422, a kasnije i kao grad-tvr|ava,
da bi 1718. godine postao Be~kere~ki Distrikt.
On je obuhvatao i slede}a naselja: E~ka,
Aradac, Elemir, I|o{, Ara~, Tebej i Be~ej.
Odlukom Marije Terezije Be~kerek postaje `upanijsko mesto u kojem je preovladavao
Nema~ki `ivalj. Po popisu iz 1850. godine
Be~kere~ka `upanija je imala 6769 stanovnika, me|u njima i 434 Jevreja, ali oni su mogli
da `ive na obodu grada. Na drugom popisu
od 604 Jevreja, ro|enih na toj teritoriji je 428,
dok su se njuh 76 doselili (a{kenaski Jevreji) i
bili prihva}eni od strane grofa Feliksa
Harnonkura, koji im je dao zemlju u zakup.
V
Zadovoljan njihovim radom i moralom,
odobrava da se nekoliko njihove dece {koluje
za `itarske trgovce, me|u njima je bio i
Donald Greber, ro|en 1892. i nestao u
Holokaustu 1941. otac Aleksandra i Alise
Greber.
Preseljavanjem u Be~kerek preme{tali su i
svoje pretke na novu lokaciju na kraju grada,
ulaz u Petrovgrad iz pravca Beograda.
Godine 1985. zapo~elo je preseljenje
Jevrejskog groblja pored Jevangelisti~kog
groblja u Zrenjaninu, gde se i danas nalazi. U
seobi najvi{e su o{te}eni spomenici iz E~ke,
jer su bili od tro{nijeg kamena, a istovar
spomenika se obavljao kipovanjem iz
kamiona. Spomenici starosedela~kih porodica, za razliku od E~anskih izra|eni su od
[vedskog mermera.
Izvori podataka: 1.Monografija
‚‚Zrenjanin‚‚ izdanje 1966 ( citati se nalaze na
str.28-98)
2. Dokumentacija o preseljenju groblja u
Zrenjaninu 1985-1987 se ~uva u Jevrejskom
muzeju u Beogradu i album fotografija-poklon muzeju A.Grebera.
Vida Greber
IN MEMORIAM
Olga Adam (1925-2012)
Novom Sadu je 17. Oktobra, u 88. godini, umrla glumica Olga Adam ro|. Ungar.
Olga je svet ugledala 25. maja 1925. u Banatskom Aran|elovu. Godine 1949.
Zavr{ula je Dr`avnu pozori{nu {kolu u Novom Sadu, koju je vodio proslavljeni reditelj
Jurij Ljvovi~ Rakitin. Bila je aktivna u novosadskom pozori{nom `ivotu od 1951. godine
do penzionisanja 1984.
Po~ela je gluma~ku karijeru u Srpskom narodnom pozori{tu gde je igrala od 1951.
do 1954. godine u komadima koje su re`irali tada eminentni jugoslovenski reditelji
Jovan Konjovi}, Jurij Ljvovi~ Rakitin, Borivoje Hanauska i Jovan Putnik. Igrala je,
izme|u ostalih, i u kultnoj predstavi SNP-a "Dom Bernarde Albe" Federika Garsije
Lorke u re`iji Jovana Putnika. Bila je glumica u novosadskom "Lutkarskom pozori{tu"
(sezona 1954-1955) i, do penzionisanja, u ma|arskoj drami Radio Novog Sada.
Redovno je u~estvovala i u snimanjima "Vesele ve~eri", tako|e, na ma|arskom jeziku.
Tokom duge i uspe{ne karijere nastupala je i u Novosadskom pozori{tu (Újvidéki
Szinház).Olga Adam je bila i prva spikerka Radio Novog Sada i osta}e upam}ena po
tome {to se prva oglasila na njegovim talasima 29. novembra 1949, kada se u etru ~ulo:
"Ovde Radio Novi Sad, na talasnoj du`ini 212,4 metra".
U
28
decembar 2012./januar 2013.
Jevrejski
Pregled
ZANIMLJIVOSTI
Andri}eve
jevrejske teme
„Za vi{e od ~etiri veka oni
su ~uvali i pazili taj svoj
divni materinskoma}ehinski jezik“
ka`e nobelovac
Pi{e Sofija @ivkovi}
ako poznata knjiga Jevrejski pisci u srpskoj
knji`evnosti Predraga Palavestre nije obuhvatila i Andri}evo stvarala{tvo, sam autor u
predgovoru ka`e da je Andri} „pisao o
Jevrejima i jevrejskim temama vi{e i bolje nego
ve}ina jevrejskih propoveda~a u srpskoj
knji`evnosti“. Andri} je izrekao neke istine i
o{trim okom istori~ara primetio mnoge detalje,
nepristrasno i bez li~ne vezanosti za jevrejski
svet.
„Bife Titanik“, pri~a u kojoj je najpotresniji
lice-u-lice susret usta{kog vojnika (pritom, sjajan opis usta{kog profila uop{te – mladi} iz
sociokulturno inferiorne porodice koji preko
no}i obla~i uniformu, ~ime u svojim o~ima
dobija na zna~aju i vrednosti) i Sefarda koji dr`i
skromni bife „Titanik“. Njihov dijalog je
bespredmetan jer je usta{ki vojnik do{ao da mu
uzme novac (ponesen mitom o Jevrejima kao
bogata{ima i kradljivcima) koji Jevrejin zapravo
nema, {to rezultira, svakako, njegovim ubistvom. Usta{ki vojnik je
su{tinski do{ao da izvr{i zlo~in, a ne da uzme novac i pusti nedu`nog
~oveka na slobodu. U tome je psiholo{ka mo} ove pri~e; Andri} ve{to
prikazuje umobolno stanje ubice koji, iako zvani~no dolazi samo zbog
novca, ipak ubija Jevrejina, bez nekog jasnog motiva. „Bife Titanik“ je
pri~a po kojoj je Emir Kusturica uradio svoj prvi film, a u
kragujeva~kom pozori{tu igrala se i predstava sa tim nazivom (koja
predstavlja me{avinu motiva iz Andri}eve proze), ali ta pri~a bi trebalo
da bude lektira ne samo o antisemitizmu nego o psihologiji zlo~initelja.
Najbolji deo koji pokazuje taj psiholo{ki trenutak je onaj kada ka`e:
„Sutra{njim danom ho}e Jevrejin da ga zavara, a on ose}a da sutra ne
postoji za njega, da je vezan za ovu no} i za ovog Jevrejina, i da ovde i
sada treba da se poka`e ko je i {ta je Stjepan Kovi}. I pitanju je vi{e,
mnogo vi{e nego novac i nakit“.
I
Oskar Davi~o
www.savezscg.org
Predrag Palavestra
U pri~i „Deca“, koja je deo {kolske lektire za osnovnu {kolu, ni malo
nije re~ o bezazlenoj igri, kako bi naslov asocirao. To je pri~a o deci, iz
koje implicitno govore njihovi roditelji i dru{tvena svest, de{ava se u
Sarajevu, na praznik Pasha, kada se hri{}anska deca dogovaraju da
fizi~ki napadnu jevrejsku. U paleti likova, ipak, nalazimo de~aka koji je
bio van grupe, jer je u trenutku kada je trebalo da povredi jevrejskog
de~aka zastao, sa`aliv{i se na „citat o o~ima“.
„Sa Jevrejskog groblja u Sarajevu“, esej u kojem je sagledao esenciju
jevrejskog bi}a, rekav{i da Jevreji nemaju maternji nego ma}ehinski
jezik („Za vi{e od ~etiri veka oni su ~uvali i pazili taj svoj divni materinsko-ma}ehinski jezik“).
Od odlomaka iz romana izdvajaju se oni iz „Na Drini }uprija“ (o
Lotiki ili rabinu Davidu Leviju) i „Travni~ke hronike“ (o porodici
Atijas).
Palavestra ka`e da kriterijum po kome je odre|ivao da li je neko
’jevrejski pisac’ nije usmeren na poreklo, a ni na tematiku. Zato je i
Oskar Davi~o tu, iako je – kako sam Palavestra ka`e – izbegavao jevrejske teme. Ipak, Davi~ova knjiga „Gospodar zaborava“ dobro oslikava
dor}olske Sefarde, kao i pri~e „Sa Jalije“. Andri} se, me|utim, zaista ne
uklapa u profil i~ijeg pisca. Njegova distanca odr`ava ga podalje od bilo
kakve klasifikacije, posebno podalje od onih ispolitizovanih u poslednje
vreme: ’bosanski pisac’ jer mahom pi{e o Bosni, ’hrvatski pisac’ jer je
bio katolik punog imena Antun Ivan, ’srpski pisac’ jer se potpisivao
}irilicom, itd. Njegova pripoveda~ka pronicljivost prodrirala je do sr`i
svake teme kojom se bavio, svakog etnosa i prostora, i jednako je
shvatao i Jevreje i Muslimane i Austrijance i Turke, i Portugal i Sarajevo
i primorje, i nemire 40-odgodi{nje `ene i mu{karca koji, u psihoti~kom
stanju, veruje da je sultan.
Jevrejski
Pregled
29
KISLEV/ TEVET/[EVAT - 5773.
MI[EL KASTILJO: „Re~nik zaljubljenika u [paniju“
Tajna Seder ve~era u vreme inkvizicije
Najpre „sumnju nije
izazivalo to da li se
neko krstio ve} da li je
to u~inio iskreno“,
a kasnije „sa re~ju
converso sumnja
prerasta u prezir“
U zemlji krvi i vatre
Pi{e: Sofija @ivkovi}
o{ jedna od onih knjiga. Knjiga koju
nipo{to ne bismo smeli da prepustimo
samo knji`evnoj istoriji, i ostavimo je po
strani. Re~nik zaljubljenika u [paniju, ~iji je
autor Mi{el del Kastiljo, iza{ao je ove
godine u Slu`benom glasniku. Ovo je vrlo
koncentrisana leksikon-pri~a o [paniji,
kontroverznoj katoli~koj zemlji, mo`da
jedinoj pravoj imperijalnoj sili – uz
Britaniju. Autor kroz pitku leksikon-pri~u,
na preko 250 strana, iznosi mno{tvo
podataka o raznim kulturnim pojmovima i,
kako se o~ekuje, neizostavno spominje
Jevreje, ve} u prvoj odrednici re~nika. On
ka`e, govore}i o nasilnom pokatoli~avanju:
„Oni su poznavali tajnu [panije, suvi{e
katoli~ke da bi bila odista hri{}anska“.
Zbog toga su ih, veli autor, inkvizitori („ti
policajci du{e“) i proganjali. Postoji i
re~enica gde ka`e da ste u [paniji ili katolik
ili ste ni{ta, i to je ~ak zapis iz mnogo
mla|eg doba nego {to je 15. vek, kada se
veliki progon dogodio.
[to se jevrejskog pomena ti~e, nezaobilazne su odrednice Katoli~ki kraljevi,
marani, Servantes, Toledo, Avila, Auto de
fe. Govore}i o katoli~kom kraljevskom
paru, Fernandu i Isabel, pominje se ~injenica da je jedan Jevrejin prakti~no finansirao
pohod na Ameriku, kao i da je na dvoru
bilo mnogo uglednih Jevreja. No, to nije
pomoglo da se progon ’odlo`i’. Zanimljivi
su delovi o auto de fe, o propovedima, ide-
J
jno srodnim inkviziciji, gde pi{e o izvrgavanju ruglu jeretika, odnosno, Jevreja.
„Svuda u Toledu zapa`aju se tragovi tog
dvostrukog, jevrejskog i muslimanskog,
prisustva“, zapisuje o Toledu, dodaju}i da
je to grad koji ima dve najlep{e sinagoge u
~itavoj [paniji,i da „natpisi hebrejskim
slovima du` zidova govore o ponosu {panskih Jevreja“. Ipak je najzanimljiviji deo o
maranima; pokatoli~enim Jevrejima i njihovom podvojenom, grozni~avom `ivljenju. Najpre „sumnju nije izazivalo to da li se
Mi{el del Kastiljo
neko krstio ve} da li je to u~inio iskreno“, a
kasnije „sa re~ju converso sumnja prerasta
u prezir“. Tu pi{e i da su ~itave porodice
istrebljivane samo zato {to su praktikovale
judaizam tajno, u naju`em porodi~nom
krugu. ^itaju}i knjigu Jermijahua Jovela,
moglo se dosta saznati o maranizmu, o
metodama kako su inkvizitorski agenti
doznavali o nepo{tovanju katoli~anstva;
pominju se agenti koji bi prijavljivali da se
dimnjak ne dimi u nekom domu jer slave
[abat, da ta i ta osoba odbija da jede svinjetinu, i sl. Sve u svemu, traumati~an istorijski ambijent, koji je ostavio mnogo dublje
psiholo{ke posledice nego {to je to promena vere. Od autora Re~nika ~itamo i da je
sveta Tereza iz Avile, katolkinja, bila
maranka, sumnjiva u po~etku jer joj je
predak bio stolar u sinagogi. Ono {to je
posebno prijem~ivo je to {to i za Servantesa
postoji mi{ljenje da je bio poreklom maran,
a netrpeljivost prema inkviziciji, pa i
hri{}anstvu, izrazio je kroz junaka San~a
Pansu, koji ka`e da je „van svake sumnje
poreklom novohri{}anin po{to ne zna ni da
~ita ni da pi{e jer je kultura po definiciji
sumnjiva inkvizitorima“.
Lorkina „zemlja krvi i vatre“, [panija, i
danas je obele`ena jevrejskim prisustvom i
postojanjem, na jedinstven na~in, a ova
knjiga je samo jo{ jedna u nizu potvrda.
Jednostavno, ne mo`e se napisati nijedna
ve}a knjiga o [paniji, a da se Jevreji
zaobi|u.
30
decembar 2012./januar 2013.
Jevrejski
Pregled
DA SE MALO OSVRNEMO
Pi{e: Aleksandar Lebl
Ki{ u Izraelu
nedeljnom dodatku „Politike“ Kultura, umetnost, nauka 10.
novembra na prvoj i drugoj strani objavljeni su izvodi iz dnevnika reditelja Aleksandra Mandi}a pisanog za vreme njegovog boravka
po~etkom marta 1989. godine u Izraelu sa Danilom Ki{om (kome je to
bila druga poseta toj zemlji) i ekipom koja je snimala seriju „Goli
`ivot“. Ki{, iako ve} bolestan (umre}e sedam meseci kasnije), obilazio
je razna mesta i razgovarao s mnogim ljudima. Mandi}u je iznosio
svoje, ~esto veoma kriti~ke utiske, recimo o kibucima, ali i pozitivna
mi{ljenja o nekim izraelskim dostignu}ima; Mandi} jo{ ka`e kako je
Ki{ mrzeo televiziju.
Ki{ je za „Goli `ivot“ razgovarao s golooto~ankama Evom Pani} i
@eni Lebl (Mandi} ih nekavaljerski naziva „`ivahnim bakicama“,
mada je @eni tada imala nekoliko meseci manje od 62 godine, a Eva
nekoliko godina vi{e), {to je razumljivo s obzirom na svrhu dolaska u
Izrael. Uz tekst su objavljene dve fotografije sa snimanja, posebno
svake od njih sa Ki{om.
Pod 9. martom Mandi} je zabele`io: „Snimamo na pla`i (u Tel
Avivu – A. L.) sa @eni. Gledam da paralelno sa na{om pri~om snimim
i ne{to o Ki{u. Smrt koja lebdi oko svakog `ivog kod Ki{a je jo{
vidljivija. To goni moj refleks dokumentarni da snimim i bezna~ajne
stvari, posle postaju va`ne. Ki{ se stra{no opire jo{ od priprema. Stalno
~uje pasje lajanje u Beogradu koje ga ogovara: Jevrejin oti{ao u Izrael u
svoju otad`binu da se slika, misli to }e mu doneti Nobela. Ne da mi da
U
snimam, ne}e ni{ta da ponovi za kameru. I osnovno vo|enje razgovora svodi na samo obavezno. Ali taj razgovor pred kamerom, to je Ki{;
taj interes za detalj i ~injenicu.“
Verovatno u Jerusalimu, po svojoj `elji, Ki{ je s „kipa“ (kapicom)
na glavi o~itao kadi{ (molitvu za mrtve) svom ocu. O tome je sa~uvana
samo jedna fotografija, dok je snimljena kaseta izgubljena.
Konverzija
zraz iz naslova se ovih dana vi|a i ~uje u glasilima. Ne zna~i ono {to bi
neki pomislili: prelaz iz jedne u drugu veru ve} prelaz iz jednog oblika
svojine u drugi, konkretno iz nekad dru{tvene, a sada dr`avne u privatnu
svojinu, odnosno restituciju prvobitnim vlasnicima nekad davno nacionalizovane imovine. Podsetimo da je nekoliko godina posle zavr{etka II svetskog
rata u tada{njoj Jugoslaviji donet zakon po kojem se, takore}i jednim potezom pera, gra|evinsko zemlji{te u gradovim i zgrade sa vi{e stanova
nacionalizuju. U zemlji{nim knjigama je na osnovu toga za svaku parcelu
odn. zgradu odmah upisano da su nacionalizovani, {to nije bio neki naro~ito
velik posao za one koji su vodili te knjige.
Kada je odlu~eno da se ta zemlji{ta i zgrade vrate vlasnicima u jednom
od predloga zakona o tome (pripremao ga je ministar dr Milan Parivodi})
sasvim je logi~no bilo predvi|eno da }e se te unete bele{ke jednostavno
brisati. Me|utim, predlog nije pro{ao. U usvojenim zakonskim tekstovima
predvi|ena je duga i komplikovana procedura dokazivanja vlasni{tva nad
stotinama hiljada parcela po gradovima, neizgra|enih ili sa zgradama na
njima. Bio je to ogroman posao, koji bi se ko zna kada zavr{io da nije obustavljen. Podneta dokumenta o vlasni{tvu vra}ena su, mnogima koji su na
osnovu poziva podneli zahteve, s tim da to ponovo u~ine kad budu doneti
jo{ noviji propisi, a to su ovi sada{nji. Tada je uveden termin konverzija. Uz
pla}anje ne male takse i mno{tvo papira mo`e se podneti zahtev da se to
dr`avno zemlj{te pretvori u privatno i vrati onome ko doka`e da je nekada
bilo ili naknadno postalo njegovo. Po{to je, da ponovim, re~ o stotinma hiljada predmeta, bi}e tu obezbe|enog posla za mnogo godina i mnogo
zaposlenih. Naravno, ako se neko ne prizove pameti i donese logi~ne odluke.
A stari vlasnici, njihova deca, unuci i praunuci neka se naoru`aju strpljenjem. Mo`da }e neko dobiti nazad svoju imovinu, ili bar njen deo.
Novo
rukovodstvo
Bet Israela
I
www.savezscg.org
Zagrebu je 18. novembra odr`ana godi{nja izborna
skup{tina @idovske vjerske zajednice Bet Israel u
Hrvatskoj, na kojoj je izabrano novo rukovodstvo.
Predsednik je dr Vladimir [alamun, u svim jevrejskim
zajednicama iz eks-Jugoslavije poznat kao direktor
Bejahada, a za potpredsednike su izabrani @arko Blau i
Ante Jeri~evi}. Dotada{nji predsednik, istori~ar dr Ivo
Gold{tajn, odlazi za hrvatskog ambasadora u Francuskoj.
@idovska zajednica Bet Israel nastala je pre vi{e godina kao posledica sukoba u rukovodstvu zajednice u
Hrvatskoj. Nepomirljivi stavovi i nepromi{ljeni javni
istupi i zvani~ni postupci koji su {tetili ugledu cele zajednice, polarizovali su i ~lanstvo, pa je deo rukovodstva i
deo ~lanstva ustanovio Koordinaciji `idovskih op}ina u
Hrvatskoj paralelnu organizaciju - @idovsku vjersku
zajednicu "Bet Israel".
Mi, prijatelji iz Srbije, kao i ostali Jevreji biv{e
Jugoslavije sa `aljenjem gledamo na nepomirljivi rascep i
me|usobnu intoleranciju prijatelja u Hrvatskoj.
"Hine ma tov uma najim, {evet ahim gam jahad..."
U
Jevrejski
Pregled
SE]ANJE: Julija Kraus
Priru~nik
o Holokaustu
mao sam uvid u nedavno
objavljeni „Priru~nik za u~enje
o Holokaustu“, izdanje Platoneuma iz Novog Sada i Saveza jevrejskih op{tina Srbije, sadr`inski
dobru, lepo opremljenu i od{tampanu, ~ak luksuznu knjigu na 228
strana. Lista autora, recenzenata i
drugih u~esnika u pripremi ove
knjige je impozantna i `ao mi je
{to njihova imena ne mogu
nabrojati.
Nisam stru~an, naravno, da
mogu govoriti o tome koliko ona
sadr`inski i metodolo{ki odgovara onome i onima ~emu je i
kojima je namenjena. Odmah
valja re}i da to nije u~enje i nisu,
kako bi se sudilo po naslovu,
u~enici ve} nastavnici koji bi
u~enike trebalo da upoznaju s
Holokaustom (pa bi ta~nije bilo
re}i Priru~nik za podu~avanje ili
za nastavu o Holokaustu). Za tu
svrhu je „Priru~nik“ vi{e nego
bogat izvor da svaki nastavnik
mo`e odabrati ono {to smatra da
bi najbolje odgovaralo uzrastu
njegovih |aka (ja na `alost ne
znam koji je to uzrast, koliko je
~asova posve}eno temi Holokausta itd., ali knjiga sadr`i dovoljno i
to veoma kvalitetnih materijala
da se, uz dovoljan fond ~asova, uz
nju mo`e uspe{no raditi sa svim
razredima osnovnih i srednjih
{kola, a mogla bi biti od koristi i
za druge svrhe).
Ipak mi se postavljaju i neka
pitanja. Izgleda da se u knjizi
polazi od pretpostavke da je nastavnik veoma {iroko obrazovan,
{to nije uvek sigurno.
Zato mislim da
neke ~esto
kori{}ene re~i mo`da treba objasniti u
knjizi i tokom predavanja, na primer
masoni, es-es,
eugenika. Mo`da ~ak
ne bi bilo zgoreg
kratko objasniti ko
su Jevreji i dota}i se
njihove istorije. Za
I
31
KISLEV/ TEVET/[EVAT - 5773.
samu re~ Holokaust na nekoliko
mesta daju se dva razli~ita
zna~enja, od kojih je jedno, na
str.75, pogre{no i nema re~i o
jevrejskim `rtvama: Re~ „Holokaust“ (bolje „holokaust“) je
gr~kog porekla i zna~i „`rtva
vatre“ (bolje „`rtva paljenica“ ili
„potpuno spaljivanje“). Pod ovim
pojmom podrazumeva se i sistematski progon i genocid nad razli~itim etni~kim, verskim i politi~kim grupama tokom Drugog
svetskog rata (Holokaust) od
strane nacisti~ke Nema~ke i njenih saradnika. Ta~no zna~enje
dato je na str.11 i jo{ nekim stranama.
Informacije o logoru na Starom sajmi{tu (str.182) delom nisu
ta~ne. Njegovo zvani~no ime bilo
je Judenlager Semlin (Jevrejski
logor Zemun). Nije otvoren oktobra ve} po~etkom decembra 1941.
godine. Ka`e se da je za vreme
okupacije u njemu umrlo ili streljano u Jajincima blizu 32.000 Srba
i 8.000 Jevreja. Svi Jevreji iz logora (u velikoj ve}ini `ene i deca),
verovatno ne{to manje od 8.000,
pogu{eni su gasom u kamionu u
vo`nji od logora do Jajinaca.
Pominje se odluka Saveta Evrope iz 2002. o progla{enju 27.
januara za Dan se}anja na `rtve
Holokausta, ali ne i va`nija odluka Generalne skup{timne UN iz
2005. godine da se 27. januar, dan
oslobo|enja Au{vica-Birkenaua,
proglasi za Me|unarodni dan se}anja na Holokaust (International Holocaust Remembrance
Day), uz obavezu svih
~lanica Ujedinjenih
nacija da razvijaju
edukativne programe
kako bi se spre~ili
budu}i genocidi.
Bez obzira na
ova zapa`anja, knjigu
o kojoj je re~ treba
pozdraviti; trebalo bi
je propagirati i koristiti i van nastave u
{kolama.
(1901-1975)
Uporna,
strpljiva, skromna
Kada god je trebalo brinuti
o nekom tu je bila Juli{ka
Pi{e: Rea @ivkovi}
Sabirnom logoru \akovo pisao je knjigu Zoran Vasiljevic (1988) i
pomenuo je u jednoj recenici znacaj i ulogu “lete}e brigade” kao i
ime Julije Kraus, devojke, koja je bila aktivna u akcijama mladih ~lanica
Osje~ke jevrejske opstine. Vlado Salcberger je u se}anjima za ediciju “Mi
smo preziveli” (tom I), govore}i o svom u~e{}u u “lete}oj brigadi”, naveo
imena u~esnika i usput pomenuo ime Julije Kraus. U svojim se}anjima na
rat, u istoj ediciji i u istom tomu i ja sam pomenula Juliju Kraus.
Zna se da iz logora \akovo nema svedoka. Postoji lepo ure|eno i
sa~uvano groblje. Zna se, tako|e, da je logora{ica bilo mnogo, da su uslovi bili izuzetno te{ki i mu~ni i da su usta{e ~inile surova zlodela.
Me|utim, prvih nekoliko meseci od dolaska `ena, dece i starih iz Sarajeva i drugih gradova, `ivot je bio relativno podno{ljiv upravo zahvaljuju}i izuzetnom zalaganju i nesebi~nim naporima malog broja mladih ljudi
iz Osijeka, koji su se manje-vi{e spontano organizovali da na brzinu na|u
mesto za sme{taj zato~enica, pripreme stari i oronuli paromlin u \akovu
za dolazak prvog transporta. Svoju grupu su prozvali ”lete}a brigada”. Sa~ekali su furgone pune bespomo}nih, bolesnih, polupokretnih starica, `ena
i dece, odveli ili odneli u paromlin. Nekoliko meseci su brinuli o sme{taju,
hrani, higijeni, lekovima i le~enju, borili se protiv nastale epidemije pegavog tifusa, ne strahuju}i od toga da i sami postanu `rtve bolesti.
Se}am se dolaska u paromlin. Nije bilo le`ajeva. Le`ali smo na patosu
na slami. Se}am se, tako|e, hladnog decembarskog jutra kada su grupu od
nas tridesetak mali{ana okupili u dvori{tu da bi nas odveli u Osijek. Organizator odlaska prve grupe bila je Julija Kraus. Kako logor nije bio u
nadle`nosti usta{ke vlasti nego Uprave @idovske bogo{tovne op}ine u Osijeku, bilo je mogu}e izvesti nekoliko grupa dece. Kao {to se mo`e zamisliti, ova akcija nije bila ni malo laka i jednostavna. Trebalo je na}i sme{taj
za decu u jevrejskim porodicama. Nije bilo lako na}i porodice jer su ve}
neke bile li{ene stambenog prostora i ponekad osnovnih sredstava za `ivot. S druge strane, trebalo je ubediti majke da pristanu na rastanak od
dece. Ovo je ~esto bilo veoma bolno, a ponekad i nemogu}e. Julija je
uporno i strpljivo ube|ivala majke da puste decu, a osjije~ke porodice da
prihvate jedno ili dvoje i da sa njima podele ono sto imaju i, naravno,
svoju sudbinu. Vodila je jedno po jedno dete i dalje se brinula i proveravala svako od njih.
Moja mama i Julija su se upoznale i sprijateljile pre rata na Trebevi}u.
Julija je dovela svoju k}erku Evu na oporavak. Kada je ugledala moju
mamu me|u zato~enicama, pretpostavljam da se posebno potrudila da i
njoj objasni {ta nameravaju sa decom. Verovatno joj je obe}ala da }e mene
smestiti u porodicu, gde }e mi biti dobro, gde }e se brinuti o meni.
Sticajem okolnosti ili igrom slu~aja i sre}om, Julijino obe}anje mojoj
mami se ispunilo. Sticaj okolnosti je i to da smo posle rata `iveli u istom
gradu i odr`ali kontakt. Eva i ja smo postale bliske i ona je imala va`nu
ulogu u mom `ivotu, bila mi je uzor, prijatelj i oslonac.
Juli{ka, kako su je svi zvali, bila je osoba koja se uvek na{la na mestu
gde je trebalo brinuti o drugom – bilo u svojoj porodici ili izvan nje.
Iz Osijeka je sa suprugom, dr Lavoslavom i dvema k}erkama Juditom i
Evom oti{la u Split gde se anga`ovala u domu za decu bez roditelja iz
Like. Radila je u de~ijoj koloniji.
Posle rata je u Beogradu radila do 1950. godine u Gradskom odboru
Crvenog Krsta i brinula o deci bez roditelja.
Bilo je mladih ljudi iz Osijeka, Vinkovaca i drugih gradova, koji su
nesebi~no pomagali ali, na`alost, mi danas o tome znamo veoma malo.
Eva i Judita sa porodicama `ive u Izraelu i ne znaju mnogo o tome
{ta su njihovi roditelji radili i koliko su ljudi zadu`ili. ^inili su mnogo, ali
nisu o tome pri~ali.
O
32
decembar 2012./januar 2013.
Jevrejski
Pregled
PRI^A
Poslednji let
eteli smo visoko iznad oblaka, onda smo se naglo obru{ili, njihova protivavionska arltilerija nas je ga|ala, stigli smo na
mesto koje nam je na kartama bilo ozna~eno, pritisnuo sam
dugme, bombe su izletele i pale ta~no na cilj, Robi, koji je bio
izvi|a~ i mitraljezac, ispalio je nekoliko rafala u neprijateljsku
kolonu vozila, onda sam naglo podigao avion na bezbednu visinu i
ponovo smo leteli iznad oblaka. Kada sam okrenuo avion u pravcu
na{e baze, primetio sam (ili je Robi primetio, ne se}am se ta~no ko
ih je prvi video) tri neprijateljska lovca sa desne strane. Naglo sam
promenio visinu i oni su nas, u prvom naletu, proma{ili. Robi je
po~eo da puca, pucali su i oni na nas, manevrisao sam da ih izbegnem, jednog je Robi pogodio, njihov pilot je isko~io i padobran mu
se otvorio, Robi je ve} pucao na drugi avion, i njega je pogodio,
videli smo kako se iz njegovog repa izvila tanka traka dima, jeste,
pogodili smo ga, sa tre}im smo se dugo preganjali, bio je ve{t,
mnogo smo pucali, ho}emo li imati dovoljno
municije, ho}emo li imati dovoljno goriva za
povratak, moramo i njega oboriti, najzad
smo mu za{li za rep, Robi je ispalio jedan
duga~ak rafal, bravo Robi, pogodio ga je,
eno i taj tip pada u plamenu i eksplodirao je
jo{ u vazduhu. Na{ avion je bio dosta
o{te}en, ali smo ipak nekako sleteli na pistu
u na{oj bazi.
Na`alost, to nam je bio poslednji let. [ta
se posle desilo, ispri~a}u vam, Robija vi{e
nema a ja sam pre`iveo…
Sa Robertom Fi{erom sam po~eo da se
dru`im jo{ u drugom razredu osnovne
{kole. Omanji rastom, prijatnog lica i
veoma pametnih o~iju, u~io je lako i, kao
sva ostala deca, rado se igrao. Brzo smo se
sprijateljili i bio mi je najbolji drug.
Stanovao je blizu mene, na prvom ili drugom spratu (te pojedinosti se vi{e ne
se}am) jedne lepe ku}e na uglu ulica Francuske i Du{anove.
Prozori njihovog stana gledali su na Du{anovu ulicu. Otac mu je
imao kartona`u i bio je, ~ini mi se, rabin. Robijeva sestra, vrlo lepa
i vesela devojka, upravo je zavr{ila srednju umetni~ku {kolu.
Se}am se: s ponosom su mi pokazivali knjigu “Poslednji
mohikanac” koju je ona ilustrovala.
Lice Robijeve majke izbledelo je iz mog se}anja.
Zajedno smo gledali jedan uzbudljiv ratni film, mislim da se
zvao “Poslednja zapovest”, u kome je Erol Flin igrao odva`nog
pilota, heroja koji je poginuo izvr{avaju}i svoj poslednji ratni
zadatak.
Na{i borbeni letovi bili su mnogo uzbudljiviji. Uvek smo leteli
zajedno i smenjivali se: jednom bi Robi pilotirao, a ja sam bio
mitraljezac, a drugi put bih ja pilotirao, a on je ga|ao neprijatelje
mitraljezom.
^esto je dolazio kod mene da se, posle ~asova u {koli, igramo.
Odlazio sam i ja kod njega, naj~e{}e petkom popodne. Radili smo
zajedno zadatke pa se posle igrali. Pred ve~e bi me njegovi
roditelji, znaju}i da nisam vaspitan u duhu strogih verskih
propisa, zamolili da upalim svetlo u dnevnoj sobi – i tako je ispalo
L
Pi{e:
Aleksandar Ajzinberg
da sam bio neka vrsta njihovog shabes goj-a (nejevrejin koji u
ku}ama religioznih Jevreja obavlja poslove koje oni, od petka uve~e
do subote uve~e, ne smeju da rade).
Vremenom su se na{e igre menjale: na po~etku su to bili
olovni vojnici, pa “^ove~e ne ljuti se” i domine, zatim {ah (Robi je,
za svoje godine bio odli~an {ahista), a kasnije, u vreme kada smo
bili u ~etvrtom razredu osnovne {kole, sede}i na podu izme|u
izvrnutih stolica zami{ljali smo da smo u ~amcu, da plovimo pritokom neke velike reke, da nas napadaju uro|enici, a mi spasavamo ~lanove neke ekspedicije koja se izgubila u d`ungli. Slede}e
godine, kada smo se ve} dovoljno izve{tili u penjanju na drvo, peli
smo se na tre{nju, onu veliku pred na{om ku}om na
Gunduli}evom Vencu, i tamo smo satima sedeli na jednoj udobnoj debeloj grani. Sedeli smo i zami{ljali da smo u avionu, da letimo, bombardujemo neprijateljske polo`aje i da obaramo njihove
avione.
Onda je do{la zima, ~ekali smo da do|e prole}e, da se vreme
prolep{a, da opet mo`emo na na{u tre{nju pa da letimo…
Stiglo je prole}e, i zbilo se bombardovanje – ali ovog puta ono
pravo, {estog aprila 1941. godine. Nemci su bombardovali
Beograd, okupirali su na{u zemlju i, uskoro zatim, objavili da }e za
svakog ubijenog nema~kog vojnika streljati sto Jevreja i Srba. Za
svaki slu~aj, unapred su odvodili Jevreje i dr`ali ih kao taoce na
Ta{majdanu, a onda su streljali, streljali su po sto Jevreja za svakog
njihovog vojnika.
Stari Fi{er, je, ubrzo po dolasku Nemaca, odveden. Robi je
tada, ~uo sam, bio veoma hrabar i uporan. Iako je bio policijski
~as on je te no}i tr~ao za kamionom u kojem su Nemci odvodili
Jevreje, tr~ao je za tim kamionom sve do Ta{majdana i tako saznao gde mu se otac nalazi.
Nekoliko nedelja kasnije, Nemci su opet do{li i Robi je sa
majkom i sestrom tako|e odveden i ubijen. I zato vi{e nije mogao
da leti samnom.
A imao je samo dvanaest godina…
Jevrejski
Pregled
33
KISLEV/ TEVET/[EVAT - 5773.
IZ JEVREJSKOG ISTORIJSKOG MUZEJA
rupa kreativnih i darovitih ljudi iz [apca
svojevremeno se upustila u veliki poduhvat: snimanje igrano – dokumentarnog
filma „[aba~ki Jevreji“. Rad na ovom veoma
slo`enom projektu trajao je intenzivno vi{e od
godinu dana, a rezultat je bio izvanredan.
Snimljen je film sa impresivnim brojem podataka sakupljenih iz svih mogu}ih raspolo`ivih
arhivskih i memorijalnih izvora. Kroz intervjue,
izjave, opise, snimke i igrane scene, film pokazuje istoriju {aba~kih Jevreja od 16. veka do 1992.
godine , kada se poslednja jevrejska porodica
iselila iz tog grada u Izrael.
Sve~anu premijernu projekciju igrano – dokumentarnog filma „[aba~ki Jevreji“ organizovao je Jevrejski istorijski muzej 17. oktobra u
Galeriji Jevrejske op{tine Beograd. Kako je Muzej uvek imao smisla za dobre stvari i dobre
ljude, tako je i ovog puta pokazao {ta zna~i i {ta
pru`a jedna dobra saradnja. Gosti iz [apca –
tvorci filma koji je pra}en bez daha sat i ~etrdeset minuta u dupke punoj sali, bili su odu{evjeni
prijemom organizatora i publike, dok su gledaoci ne {tede}i dlanove iskazali odu{evljenje i njima i filmom. Dolepotpisana upravnica Muzeja
predstavljala je filmske stvaraoce ponaosob: reditelja Stevana Marinkovi}a, scenaristkinju @ivanu Vojinovi}, Grujicu Samard`i}a, direktora
produkcije, Dejana Rafailovi}a, kamermana,
filmskog monta`era Jovana Pavlovi}a, Ivanu
Spremi}, koja se pobrinula za muziku i zvu~ne
efekte i Milo{a Simonovi}a, zaslu`nog za dizajn.
Svakog od njih publika je do~ekala toplim aplauzom, a jo{ ja~im je ispratila kratke govore koje
su odr`ali re`iser filma Stevan Marinkovi} i scenaristkinja @ivana Vojinovi}, oboje novinari po
profesiji. Burni aplauzi i pohvale kojim ih je
zasula publika bili su najve}a nagrada ovim
darovitim entuzijastima iz [apca.
Po`elev{i autorima da nas obraduju jo{
nekim ovakvim ostvarenjem, organizatori,
poslenici Jevrejskog istorijskog muzeja, izrazili
su nadu da }e film videti i mnogu gledaoci u
Srbiji i Izraelu, obe}av{i da }e poraditi na tome.
Vojislava Radovanovi}
G
Spilbergovi
ma~vanski
"ro|aci"
Gledaoci nisu {tedeli dlanove iskazuju}i
odu{evljenje filmom darovitih [ap~ana
34
Jevrejski
decembar 2012./januar 2013.
Pregled
DOBOROVOLJNI PRILOZI
PORODI^NE VESTI
LI^NE VESTI
SJOS
Za „Jevrejski pregled“
50 evra – Vera Stefanovi}, u se}anje na
majku Matildu Milu i oca Aleksandra
Dimitrijevi}a, sestru Nade`du Sekuloski,
tetku Tomislavu Ton~iku Radovi}, ujaka
Rafaela Ratka Altarasa, ujnu Klaru Holcer i
brata Mirka Altarasa
35 USD – Bjanka i Jozef Gotfrid iz
Floride, SAD
2000 din. – Vida Greber, umesto cve}a
na sahrani svog profesora Vladimira Luki}a i
u se}anje na njegovu suprugu Divnu, unuku
Roze Ben
Za socijalnu delatnost
Rafaela Ratka Altarasa, ujnu Klaru Holcer i
brata Mirka Altarasa
5000 din. –Vladimir Najman, povodom
godi{njice smrti oca Mirka Najmana.
3000 din. – Zorica Peri}, u se}anje na
teta Anicu Dra~e, ro|enu Romano.
3000 din. – Zorica Peri},u se}anju na
teta Anicu Montiljo, ro|enu Finci.
3000 din. – Vida , Donat i Ivan Greber ,
u znak se}anja na Aleksandra Grebera preminulog pre tri godine.
25 evra –Svetlana Davi~o. Dana 2.
decembra je 10 godina od smrti na{e Bonke
Davi~o, koje se s ljubavlju se}aju Lane i
Dina sa porodicom.
2000 din. – @arko Polak.
2000 din. – ReginaTajtacakovi}
Lazarevi}, u znak se}anja na dragog supruga
Iliju Lazarevi}a advokata i voljene roditelje
Samuila i Bojanu Lazarevi}
50 evra - Vera Ble~i}
Za prevod knjige „Mi smo
pre`iveli“
200 USD – dr Igor i Divna Franceti},
Zagreb, Hrvatska, u znak se}anja na dr Etu
Najfeld, mali prilog za veliko delo
Za delatnost SJOS
1000 evra – Jozef @amboki iz Natanije,
Izrael
Za Jevrejski istorijski muzej
30 000 din. – vi{e NN
BEOGRAD
Za Hevra kadi{a
– jevrejsko groblje
200 CHF – Hana i Diana Musafija,
povodom dvadesetogodi{njice smrti supruga
i oca prof. dr Benciona Binka Musafije
100 evra –Marjana Sibinovi} sa porodicom, povodom smrti supruga, oca,dede,
svekra i tasta Ljubinka Sibinovi}a.
50 evra – Vera Stefanovi}, u se}anje na
majku Matildu Milu i oca Aleksandra
Dimitrijevi}a, sestru Nade`du Sekuloski,
tetku Tomislavu Ton~iku Radovi}, ujaka
www.savezscg.org
log u Holokaustu i njegovih predaka ro|enih
u E~koj
NOVI SAD
Za Socijalni fond
10 000 din. – prim. dr Nedeljko
\or|evi} sa ~lanovima porodice Du{ankom,
Branislavom, Lelom Ristanovi}, Sa{om,
Ma{om i Hanom, za najugro`enije ~lanove
na{e zajednice, povodom Hanuke
^lan Jevrejske op{tine Novi Sad Filip
Petru{evski, diplomirao je na Prirodnomatemati~kom fakultetu Univerziteta u
Novom Sadu na Departmanu za
geografiju, turizam i hotelijerstvo,
stekav{i zvanje diplomirani menad`er u
hotelijerstvu
Za socijalnu delatnost
50 evra – Vera Stefanovi}, u znak zahvalnosti na pomo}i pru`enoj za operaciju
katarakte
3 000 din.- @arko Polak
25 evra – Svetlana Davi~o. Dana 2.
decembra je 10 godina od smrti na{e Bonke
Davi~o, koje se s ljubavlju se}aju Lane i Dina
sa porodicom.
Za rad Opštine
5000 din. - Vanja Gavrilovi}
Za Sinagogu
100 evra – @eljka i Milan Uglje{i}
50 evra – Marjana Sibinovi} sa porodicom, povodom smrti supruga,oca, dede,
svekra i tasta Ljubinka Sibinovi}a
50 evra - Vojka [atri}, u znak se}anja na
preminulog supruga Dimitrija Mitu [atri}a
1000 din. – Sonja i Dragana Uskokovi}
Za Hor „Bra}a Baruh“
2000 din. – Vida, Donat i Ivan Greber, u
znak se}anja na dragog supruga, oca i otate
Aleksandra Grebera.
ZRENJANIN
Za Jevrejsko groblje
3.000 din. – Vida Greber, u znak se}anja
na mu`a Aleksandra, svekra Donata, nesta-
UMRLI
BEOGRAD
Tamara [tajner-Popovi}, ro|.1948.
godine, preminula 4. oktobra 2012.
An|elija Danon, ro|. 1929. godine, preminula 28. oktobra 2012.
Angelina Preger, ro|. 1922. godine, preminula 5. novembra 2012.
Eva Kuki}, ro|.1929. godine, preminula
14. novembra 2012.
Ljubinko Sibinovi}, ro|. 1922. godine,
preminuo 18. novembra 2012.
Dimitrije Mita [atri}, ro|. 1947. godine,
preminuo 19. novembra 2012. Sahranjen na
Jevrejskom groblju u Beogradu.
Velinka Rafajlovi}, ro|. 1926. godine,
preminula 21. novembra 2012.
Natalija Jelisav~i}, ro|. 1950. godine,
preminula 22. novembra 2012.
ZEMUN
Branko Mijatovic, preminuo 31. oktobra 2012. u 64. god.
ZRENJANIN
Natalija Barbu, ro|. 4. jula 1926, preminula 12. oktobra 2012.
Jevrejski
Pregled
KISLEV/ TEVET/[EVAT - 5773.
OMLADINA: ME\UKLUPSKI SUSRET U SARAJEVU
Nastavak sa druge strane
svakom va`nom mestu u~esnici su bili u prilici
da saznaju sve {to ih zanima o Sarajevu i
doga|ajima vezanim za ovaj grad.
Iscrpljuju}a tura u~inila je da ru~ak u }evapd`inici bude vi{e nego dobrodo{ao. Nakon
obeda vreme je bilo vreme predvi|eno za odmor i - dodatni obilazak grada.
Predve~ernji program je po~eo obilaskom
sinagoge i kratkim predavanjem Igora Ko`emjakina o Jevrejima Sarajeva. U~esnici su mogli da
~uju interesantnu pri~u o naseljavanju Sefarda
na ove prostore, kao i zanimljivosti vezane za
funkcionisanje JOS. Tokom i nakon predavanja
Igor Ko`emjakin je pa`ljivo odgovarao na sva
pitanja u~esnika trude}i se da ih {to vi{e upozna
sa istorijom i obi~ajima Jevreja u Sarajevu.
Ubrzo po zavr{etku obilaska sinagoge, Poli
Zaharieva je odr`ala prezentaciju "JRegions
aktivnosti". Uz prezentaciju na projektoru
u~esnicima su predstavljene aktivnosti poput:
"Ge{er", "Vajt Ge{er", "Jeurosport",
"D`enerej{an nekst".
Dobar deo mladih u Sarajevu do sada nije
u~estvovao na seminarima koje organizuje
JRegions, pa je ovo bila sjajna prilika da se
upoznaju sa mogu}nostima koje JRegions organizuje, kao i na koji na~in bi mogli da se aktiviraju u njima. Tako|e su proistekle i neke
konkretne ideje o doga|ajima koji bi mogli vrlo
brzo da se zbiju, na primer, ponovna organizacija Jeurosporta u Sarva{u.
Za ve~eru na meniju je bio ro{tilj koji su
sami u~esnici pripremali u dvori{tu op{tine.
Podeljeni su zadaci: jedni su bili zadu`eni da
sklope ro{tilj, drugi za potpaljivanje i pe~enje, a
devojke za pripremu salate.
Ro{tilj je bio vrlo ukusan, a dru`enje i
veselje u op{tini je potrajalo do sitnih ve~ernjih
~asova.
Me|uklupski susret je imao za cilj da okupi
ex-Yu omladince u Sarajevu, da omogu}i
u~vr{}ivanje veza me|u njima, kao i ja~anje
ose}anja pripadnosti jevrejskoj zajednici.
Veliku podr{ku u organizaciji dali su omladinci iz Sarajeva, a upravo je njihovo aktiviranje
bio jedan od najva`nijih ciljeva ovog susreta.
Tako|e, veoma je va`no zapaziti i to da se
dobar deo na{e omladine zaposlio, te im je te{ko
da uzimaju slobodne dane. Upravo su me|uklupski susreti u Zagrebu i Sarajevu, koji su trajali od
petka do nedelje, imali veliki odziv upravo zato
{to za vikend u~esnici ne moraju da tra`e slobodne dane od svojih poslodavaca. Uvereni smo
da bi ovakav model trebalo da postane praksa.
I, na kraju, recimo jo{ i to da je pokrenuta
inicijativa da se slede}i ex-Yu me|uklupski susret odr`i u Osijeku.
35
TISKOVINA
IMPRIMEE
Exp. Savez jevrejskih op{tina Srbije,
11000 Beograd, Kralja Petra 71a
POB 30
SRBIJA/SERBIA
Rezultati 56. nagradnog konkursa SJOS
iri u sastavu: akademik Predrag Palavestra, prof. dr Milan Ristovi} i profesor i knji`evnik Filip David, po pregledu 32 prispela rada sa
jevrejskom tematikom (23 knji`evna, {est nau~nih i tri memoarska) doneo je odluku:
@
1. nagrada
2. nagradu
- [email protected] Lebl“, rad „AVRAMOVA DECA“, pod {ifrom Ben @an, autor: @ivana Vojinovi} iz [apca
3. nagradu
Ravnopravno dele dva rada
MAJER I BOROTA / Mit i stvarnost, pod {ifrom Sudbine, autor: Radivoje Davidovi} iz Beograda
„RAHELA“, pod {ifrom Ferari, autorka: Olivera Kolari} iz Beograda
Ravnopravno dele dva rada:
„OBRAZOVANJE I KULTURNI RAZVITAK JEVREJSKIH @ENA U SRBIJI OD DRUGE
POLOVINE XIX VEKA DO 1941.“, pod {ifrom Bgfem, autorka: Tamara Spasojevi}, iz Beograda
„TRADICIJA O^UVANJA I PRENO[ENJA USMENE KULTURNE BA[TINE SEFARDA U
BEOGRADU - SRBIJA“, pod {ifrom Tragovi u snegu, autor: Drita Tutunovi} iz Beograda
@iri je preporu~io da se za Jevrejski istorijski muzej otkupe:
„U FO^I NAROD JEVREJSKI“, pod {ifrom Kuside, autor: Popovi} Marko iz Budve, Crna Gora
„SUDBINA BEOGRADSKIH SINAGOGA“, pod {ifrom NDIZK, autori: Haris Daj~ i dr Nikola Samard`i} iz Beograda
Izdava~: Savez jevrejskih opština Srbije, Kralja Petra 71-a, POB 30, tel: 011/26 24 359, 26 21 837; Fax: 011/26 26 674, e-mail: [email protected];
Izla`enje Jevrejskog pregleda poma`u Ministarstvo vera Srbije i Ministarstvo kulture Srbije; CIP – Katalogizacija u publikaciji; Narodna biblioteka
Srbije, Beograd; ISSN 1452-130X = Bilten – Savez jevrejskih opština Srbije; COBISS.SR-ID 81280012;
Glavni i odgovorni urednik: Stanimir Saša Risti}; Tehni~ki urednik: Sne`ana Stefanovi};
Svi potpisani ~lanci odra`avaju li~no mišljenje autora, koje se ne podudara uvek sa mišljenjem redakcije.
Rukopisi za naredni broj se primaju do 20. u mesecu; Redakcija zadr`ava pravo da prilagodi priloge; Štampa: COLORGRAFX d.o.o. – Beograd
Izla`enje „Jevrejskog pregleda“ podr`ala je Fondacija za otvoreno dru{tvo, Beograd, Kneginje Ljubice 14.
www.savezscg.org
www.savezscg.org
Download

Komemoracija na Strati{tu Komemoracija na Strati{tu