ISSN 1821-1062
jevrejski
Godina XX
l
Broj 5
l
Beograd
l maj 2011. l nisan/ijar 5771.
Zakon o
restituciji nije
neustavan
USTAVNI
SUD
PRESUDIO:
strana 3
Prvi
Pesah u
Crnoj Gori
strana 19
OSVRT:
str 18
KEPIRO KONAČNO
PRED LICEM PRAVDE:
str 14
Vreme
radi za
monstruma
OMLADINA:
Susret
„starih
Jasenovac 2011. prijatelja“
str 16
2
maj 2011.
Jevrejski
Pregled
LICA I DOGAĐAJI
Košmari rata
i košmari današnjice
Banalizovanje Holokausta, nedovoljno sećanje na
žrtve i pokušaji da se neki drugi zločini poistovete sa
njim motivi su zbog kojih ovaj problem i danas pokreće
rasprave. U organizaciji Diplomatskog foruma, nevladine organizacije studenata Fakulteta političkih nauka
u Beogradu sa studentima su, krajem marta, na tu
temu razgovarali predsednik Saveza jevrejskih opština
Aleksandar Nećak, rukovodilac centra za studije mira na
FPN-u prof. dr Radmila Nakarada, istoričarka umetnosti
Vesna Adić i Eva Čavčić, koja je tokom rata preživela
boravak u nekoliko zatvora i koncentracionom logoru
Bergen-Belzen.
„Antisemitizam je najdublji, najstrašniji i najduži oblik
mržnje koji čovečanstvo poznaje. Tokom Holokausta život
je izgubilo šest miliona Jevreja. Smatramo da je nevina
žrtva univerzalna žrtva i ovo nikad, nigde i nikome ne sme
da se ponovi“, isakao je Aleksandar Nećak.
Profesorka Radmila Nakarada objasnila je da mržnja
prema Jevrejima nije jedini razlog za Holokaust i
održavanje antisemitizma. „Iza Holokausta ne stoji samo
mržnja, već i ogromna ravnodušnost. Zapadne države su
za vreme rata bile neme, pravile su se kao da ne znaju šta
se dešava u Nemačkoj. One nisu bile spremne da prime
Jevreje, a to bi značajno smanjilo broj žrtava“ rekla je.
Govoreći o načinima za borbu protiv antisemitizma,
Vesna Adić je naglasila značaj edukacije. Istakla je neophodnost rada na organizovanju manifestacija kojima bi se
ostvarivao bliži kontakt između jevrejske zajednice i njenog
okruženja kako bi se izgubio strah od nepoznatog i podigao nivo obrazovanja o jevrejskom narodu. Ljudi ni 30-tih
www.savezscg.org
godina nisu bili svesni šta će se dogoditi. „Bilo je dovoljno
naznaka, ali svetska javnost nije bila dovoljno brza to da
shvati. I danas je tako. Antisemitski incidenti, publikacije se
previše tolerišu i ne postoji odgovarajuća reakcija javnosti. To treba sankcionisati“ istakla je Vesna Adić.
Aleksandar Nećak smatra da javnost u Srbiji nije dovoljno edukovana. Kaže da je za našu zemlju karakterističan
nemar prema žrtvama. „Judenlager Semlin na starom
Sajmištu u Beogradu, u kojem je poginulo 6800 žena i dece,
je jedini logor takve vrste koji nije obeležen” podsetio je on.
Eva Čavčić, preživela Holokaust, podelila je sa prisutnima svoja sećanja na rat. Ona je rođena u Somboru, gde su
Jevreji živeli normalno sve do nemačke okupacije 1944. godine. Tada su počela njihova hapšenja i transport u koncentracione logore. U tom trenutku bila je politički osuđenik
i nalazila se u zatvoru. To joj je pomoglo da izbegne
deportaciju u Aušvic, prilikom koje je ubijena njena porodica. Posle dve godine provedene u zatvoru, sa ostalim
osuđenicima premeštena je u logor Bergen-Belzen. Uslovi
za život su bili jako teški, nije bilo dovoljno hrane, mnogo
se radilo, a kazne su bile drastične. „Meni se desilo jednom
da posle 48 sati bez hrane nisam bila u stanju da gutam “,
kaže Eva. Ona ističe da na dan oslobođenja, iako su videli
vojna vozila maslinasto zelene boje, niko od zatvorenika
nije bio svestan da to više nisu bili Nemci. Tada su od engleskih vojnika saznali da su oslobođeni. „Mi smo se vrlo
brzo fizički oporavili, psihički donekle. Uključili smo se u
normalan život. Nastavili smo da se školujemo, da radimo
kako bismo preživeli. Međutim, ožiljak na našim dušama je
ostao otvoren.“
Jevrejski
3
Pregled
Zakon o restituciji nije neustavan
Ustavni sud je 20. aprila na 18. redovnoj sednici kojom je predsedavao
predsednik Suda dr Dragiša Slijepčević,
doneo odluku o neprihvatanju inicijativa
za pokretanje postupka za utvrđivanje
neustavnosti i nesaglasnosti sa
potvrđenim međunarodnim ugovorima
odredaba Zakona o vraćanju (restituciji)
imovine crkvama i verskim zajednicama. Sud inicijative nije prihvatio jer je
ocenio da je navedeni zakon zasnovan na
odredbama članova 3, 86, 97. tačka 7. i 17.
i člana 197. Ustava, da ne sadrži ni povredu načela pravne jednakosti i zabrane
diskriminacije iz člana 21. Ustava,
odnosno iz odredba člana 14. Evropske
konvencije za zaštitu ljudskih prava i
osnovnih sloboda i člana 1. protokola 12
uz Konvenciju.
Naime, Sud je ocenio da Ustav
dopušta mogućnost da se na društvenoj,
odnosno državnoj svojini nastaloj originernim načinom sticanja svojine – aktom
države, tj. zakonom, podzakonskim
aktom ili pojedinačnim aktom, može,
aktom države, u ovom slučaju zakonom,
promeniti oblik svojine, tj. da može biti
vraćena u privatnu svojinu, pod uslovima
koje propisuje zakon. Takođe, uređivanje
uslova, načina i postupka vraćanja imovine koja je na teritoriji Republike Srbije
oduzeta od crkava i verskih zajednica,
kao i od njihovih zadužbina i društava,
primenom propisa o agrarnoj reformi,
nacionalizaciji, sekvestraciji i drugih propisa koji su doneseni i primenjivani u periodu od 1945. godine, kao i svim drugim
aktima kojima je ta imovina oduzimana bez tržišne naknade, osporenim
Zakonom je izvršeno u okviru ustavnog
ovlašćenja prema kome Republika
Srbija uređuje i obezbeđuje svojinske i
obligacione odnose i zaštitu svih oblika
svojine. Zakonodavni organ je takođe bio
ovlašćen da, uređujući navedena pitanja,
uredi i ko su obveznici vraćanja nepokretnosti, odnosno isplate novčane naknade,
odnosno da su to, u konkretnom slučaju,
Republika Srbija, privredno društvo ili
drugo pravno lice koje je u momentu
stupanja na snagu ovog zakona vlasnik
oduzete imovine.
Ustavni sud je ocenio da se
donošenjem osporenog zakona otklanjaju pravne posledice ranije izvršenog
oduzimanja imovine crkvama i verskim
zajednicama bez ikakve, odnosno bez
pravične naknade njene vrednosti, a
činjenica da nije istovremeno donet i opšti
zakon o restituciji oduzete imovine u
odnosu na druga pravna i fizička lica, već
da će takav zakon biti donet naknadno,
ne čini sama po sebi osporeni zakon
suprotnim Ustavu. Takođe, Sud je konstatovao da se zakonodavac opredelio za
„kaskadnu denacionalizaciju“, odnosno
za postupnu denacionalizaciju po vrsti
imovine i po subjektima, sa krajnjim ciljem
sprovođenja opšte denacionalizacije kojom treba da se okonča vraćanje imovine
bivšim vlasnicima u Srbiji. Činjenica da
je zakonodavac prethodno, Zakonom o
prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine iz 2005. godine, propisao da će se
pravni osnov i prava u pogledu vraćanja
imovine ili obeštećenja ili obeštećenja po
osnovu oduzete imovine prijavljene po
odredbama tog zakona, kao i postupak po
zahtevu za ostvarivanje prava na povraćaj
oduzete imovine ili obeštećenje za tu imovinu, urediti posebnim zakonom, ukazuje
na opredeljenje države Srbije da imovina
bude vraćena svima.
Uključivanje crkava i verskih zajednica u krug restituenata kroz donošenje
posebnog zakona nije suprotno ni
načelima zabrane diskriminacije propisanim Evropskom konvencijom za zaštitu
ljudskih prava i osnovnih sloboda. Prema
praksi Evropskog suda za ljudska prava,
države u načelu uživaju široko polje slobodne procene u izboru mera i metoda
kojima nameravaju da postignu legitiman cilj, što je kod denacionalizacije u
Srbiji učinjeno uređivanjem te svojinske
promene kao složenog procesa kroz više
zakona koji su donošeni u dužem vremenskom periodu, počev još od 1991. godine
na osnovu Ustava iz 1990. godine.
Uskoro suđenje
Željku Mitroviću
Pravni zastupnici SJOS u parničnom postupku koji se
vodi protiv Željka Mitrovića, glavnog i odgovornog urednika TV „Pink“, a u vezi sa povredom zabrane govora mržnje,
obavestili su Savez da je ročište zakazano za 19. maj 2011. U
Višem sudu u Beogradu.
Kao što je poznato, Više javno tužilastvo pokrenulo je
pretkrivični postupak protiv pevača Maje Nikolić i Miloša
Bojanića zbog krivičnog dela Izazivanje nacionalne, rasne i
verske mržnje i netrpeljivosti, a i RRA je najavila kažnjavanje
medijske kuće Pink.
Jevrejski
maj 2011.
4
Izborna skupština
u JOB
Na osnovu člana 16. stav 2, Statauta
Jevrejske opštine Beograd, Veće Jevrejske
opštine Beograd je na svojoj sednici održanoj
14. aprila 2011. donelo odluku da zakaže
IZBORNU SKUPŠTINU
JEVREJSKE OPŠTINE BEOGRAD
za nedelju, 15. maja 2011. sa početkom u 11h
u svečanoj sali JOB, Kralja Petra 71.
Veće predlaže sledeći
DNEVNI RED
Izbor radnog predsedništva (3)
Izbor zapisničara, overivača zapisnika (2),
izborne komisije (3),
verifikacione komisije (3)
Glasanje traje do 17h.
Izbori za članove Veća
i Nadzornog odbora JOB.
Izveštaj o radu JOB- podnosi
predsednik JOB.
Izveštaj o radu NO JOB.
Usvajanje Godišnjeg računa za 2010.
Usvajanje Budžeta za 2011.
Razno
Rok za kandidovanje kandidata
za Veće i NO JOB je 8. maj 2011.
Uvid u materijal za Skupštinu može se
izvršiti u prostorijama JOB-a
od 9. maja 2011.
Pregled
Pred Pesah u Bizovačkim Toplicama
Kožemjakin pozvao
na Jahorinu
U hotelu Termia u
Bizovačkim Toplicama, u
besprekornoj organizaciji
Židovske općine Osijek, 9. i 10.
aprila održano je tradicionalno
druženje pred praznik Pesah.
Pored domaćina, nezaboravnom
druženju, koje će se sigurno
dugo pamptiti, u predivnom ambijentu, okupili su se predstavnici Židovskih općina Zagreba i
Splita, Sarajeva, Tuzle, Doboja,
Beograda, Novog Sada, Subotice,
Zrenjanina, Sombora i Pančeva.
U prepunom auditorijumu
Hotela “Termia” u Bizovačkim
Toplicama u ime domaćina
prisutne je pozdravio Damir
Lajoš, predsednik Židovske
općine Osijek, koji je istovremeno preneo i pozdrave Roberta
Đerasija, direktora Džointa.
Zatim im se lepim rečima obratio
Aleksandar Nećak, predsednik
SJOS, koji je izrazio neskriveno
zadovoljstvo što se ova prijatna
tradicija neguje. U ime Jevrejske
opštine Sarajeva pozdravnu reč
uputio je i Boris Kožemjakin,
predsednik, koji je istovremeno
iskoristio priliku da pozove goste
na druženje početkom novembra
na Jahorini.
U središtu pažnje prepunog
zdanja predivnog kompleksa
Hotela “Termia”, prema našoj
proceni okupilo se oko 500 pripadnika jevrejske zajednice iz
Hrvatske, Bosne i Hercegovine i
Srbije.Svi su jednodušni u oceni
da je kulturno-umetnički programu subotu uveče bio na vrhunskom nivou. Gromoglasnim
aplauzom pozdravljeno je prisustvo njegove Ekselencije,Yosija
Amranija, ambasadora Izreala u
Republici Hrvatskoj nakon čije
pozdravne reči je praznik pred
Pesah blagoslovio Lućiano Moše
Prelević, rabin Židovske općine
Zagreb.
Tekst i snimci:
Andrija Sekelj
Muzika piše sećanja
Pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, uz finansijsku podršku Fonda za otvoreno društvo, Ministarstva
za rad i socijalna pitanja, Ministarstva vera, Opštine Novi
Beograd i logističku podršku novobeogradske Kancelarije
za mlade, u četvrtak 21. aprila u prepunom amfiteatru
Tehničke škole na Novom Beogradu održan je veoma
uspešan javni čas „Da se nikad ne zaboravi, Holokaust, da
se nikad ne ponovi - muzika piše sećanja”. Srpsko - jevrejsko pevačko društvo muzikom je dočaralo vreme pre rata,
zatim stradanja i užase ratnog perioda, ali i nadu, optimizam posleratnog vremena. Bilo je to podsećanje na milione
www.savezscg.org
jevrejskih žrtava, kao i ogromnih romskih i srpskih žrtava.
O istorijskim činjenicama, uz akcenat na dešavanjima u
Beogradu, nešto više rekao je Dr. Milan Koljanin (Institut
za savremenu istoriju), dok je bolnom, istinitom pričom
o stradanju svoje majke, Aleksandar Mošić, čovek koji je
preživeo Holokaust, izazvao tajac učenika. Profesor Žarko
Korać osvrnuo se na štetnost predrasuda i stereotipa, te
divnim rečima pozvao učenike na toleranciju, razumevanje
i jednakost. U publici su pored profesora, direktora škole i
preko dve stotine učenika bili i režiser Goran Paskaljević,
kompozitor Zoran Semjanović i Nenad Fogel, predsednik
JO Zemun. Hor je premda u manjem broju, kako je direktor gospodin Vuković (nekad i sam horski pevač) rekao,
iznenadio svojim dobrim zvukom „Kao da ih je četrdeset“!
Radionica/javni čas je bila najavljena u medijima ( TVB
92, Blic, Press, 24 sata, Novosti) , a TV Studio B te večeri
u Dnevniku je dao iscrpan prikaz dešavanja u Tehničkoj
školi.
- Ovo je bila tek treća radionica, nastavljamo dalje – rekla je tim povodom Marlena Vajnberger-Pavlović, predsednica Srpsko – jevrejskog pevačkog društva.
Jevrejski
Pregled
Bezbednost na
Balkanu
U skladu sa praksom u
Ministarstvu odbrane i u Vojnoj
akademiji da najviši državni rukovodioci, predstavnici institucija
visokog obrazovanja, predstavnici
diplomatskog i vojno-diplomatskog
kora akreditovani u Republici Srbiji
i predstavnici verskih zajednica
drže predavanja nastavnicima i kadetima Vojne akademije, načelnik
VA brigadni general dr Mladen
Vuruna pozvao je rabina Isaka
Asiela da održi predavanje na temu
Bezbednost na Balkanu – doprinos
verskih zajednica. Predavanje je
održano 28. aprila slušaocima poslediplomskog Komandno-štabnog
i Generalštabnog usavršavanja
Škole nacionalne odbrane na Vojnoj
akademiji. Među slušaocima bilo je
visokih oficira ne samo iz vojske RS
nego i iz BiH, Turske i Austrije.
5
Sećanje za budućnost
Mladi LDP Novi Beograd, u saradnji sa Komesarijatom za ljudska prava
LDP, pokreću akciju, pod nazivom:
„Sećanje za budućnost“. Tokom akcije
Mladi LDP Novi Beograd, pokrenuće
niz inicijativa za sprečavanje zaborava
na žrtve Holokausta.
Ciljevi akcije jesu:
- edukacija, kako mladih, tako i starijih
sugrađana;
- sećanje na žrtve Holokausta iz logora
“Staro Sajmište”;
- odavanje počasti Hildi Dajč, koja
je svojim radom i zalaganjem nastojala da poboljša život ljudi u logoru u
kojem je izgubila život. Cilj je da njena
požrtvovanost i ime ostanu u sećanju
kao primer ljudskosti i borbe za jednakost;
Ovim putem, takođe, Mladi
LDP Novi Beograd, žele da mlade u
Beogradu podsete da opština Novi
Beograd ima istoriju, koju bi svaki njen
stanovnik trebalo da zna.
Ispred zgrade gradske opštine Novi
Beograd, 13. aprila 2011. u 12h Mladi
LDP Novi Beograd informisali su ljude,
delili štampani materijal, o Hildi Dajč
i Starom Sajmištu, kako bi kasnije mogli da organizuju potisivanje peticije
za imenovanje trga (kružnog toka) na
Starom sajmištu po Hildi Dajč.
U punoj sali Gradske skupštine
Novi Beograd, od 11 do 12 časova
medijima su se obratili:
Komesar za ljudska prava Marko
Karadžić, Aleksandar Nećak, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije,
Mirjana Karanović, glumica i predstavnik Mladi LDP Novi Beograd.
Ministar kulture primio Nećaka i Fogela
Srpski ministar kulture Predrag Marković,
primio je, na njihov zahtev, predsednika
Saveza jevrejskih opština Srbije Aleksandra
Nećaka i predsednika Jevrejske opštine zemun Nenada Fogela. Na sastanku održanom
5. aprila u Ministarstvu kulture gosti su
ministra upoznali sa projektima vezanim
za izdavačku delatnost SJOS i JOZ, a od
njega mogli da čuju aktuelnosti vezane za
obeležavanje 70. godišnjice nacističkog napada na kraljevinu Jugoslaviju. Takođe, bilo je
reči i o sudbini Srpskog paviljona u Aušvicu.
Domaćin je pokazao veliko interesovanje za
knjigu „Pravednici među narodima – Srbija“
u izdanju JOZ, čiji mu je jedan primerak tom
prilikom uručen, iznenadivši se obimom
izdavačke delatnosti jevrejske zajednice u
Srbiji. Razgovarano je i o vraćanju vlasnicima
umetničke slike „Madona sa detetom“ koju
je svojevremeno kolekcionar Ante Topić
Mimara poklonio Narodnom muzeju u
Beogradu, a vlasništo je jedne jevrejske porodice. Ministar obećao da će pomoći da slika
bude vraćena, kao i da će se rado odazvati
svakom pozivu na saradnju sa Savezom jevrejskih opština Srbije.
6
maj 2011.
Jevrejski
Pregled
Skupština EJC u Budimpešti
Lideri jevrejskih zajednica evropskih
zemalja okupili su se na Redovnoj generalnoj skupštini u Budimpešti, Mađarska,
da zajednički razmotre izazove postavljene pred jevrejskim zajednicama u
Evropi i šire. Na zasedanju su pretresana
mnoga pitanja koja se dotiču evropskog
jevrejstva, poput antisemitizma, palestinsko – izraelskih odnosa, demografskih kretanja, moguće zabrane šehita
(ritualnog košer klanja u svrhu ishrane),
nuklearne pretnje Irana, ustanaka u
arapskim zemljama i njihovih mogućih
implikacija.
- Svedoci smo dramatičnih promena u
svetu u kojima preovlađuju nesigurnost i
nestabilnost – naglasio je dr Moše Kantor
(na slici) predsednik EJC. – Evropa mora
biti pripremljena za promene, ona se mora
vežbati toleranciji, ali i obezbediti sigurnost osnovnim ljudskim pravima kao što su
sloboda i život – dodao je on.
Takođe, na Skupštini je bilo reči i o
bliskoistočnim nevladinim organizacijama
i teškoćama u sprovođenju restitucije,
odnosno povratku oduzete jevrejske imovine, gde je posebno apostrofirana nedavno
doneta odluka Poljske vlade da suspenduje ovaj proces.
Povodom povremenog nepoštovanja
odredaba Statuta Evropskog jevrejskog
kongresa od strane velikih jevrejskih zajednica, poput britanske i nemačke, skrenuta im je pažnja da ih se ili pridržavaju ili
istupe iz te organizacije.
Na Generalnoj skupštini Evropskog jevrejskog kongresa, održanoj u Budimpešti,
3. aprila, 2011. godine, donete su sledeće
rezolucije:
Rezolucija 1:
Šehita u Holandiji
Izražena je zabrinutost zbog novog
zakona o šehita o kojem će ovih dana
raspravljati Holandski parlament. Zakon
ograničava praktikovanje jevrejskog metoda ritualnog klanja i shodno tome ga
zabranjuje.
Notirano je da nema naučnog dokaza
koji ukazuje da je jevrejski metod ritualnog
klanja manje human od ostalih metoda.
Notirano je da će po prvi put od emancipacije Jevreja u Holandiji, 1796. godine,
biti ukinuto upražnjavanje verskih sloboda, usvajanjem sramotnog diskriminatornog zakona sličnog onome koji je usvojila
nacistička Nemačka u aprilu 1933. godine.
Upućen je poziv holandskom premijeru Marku Rutu da uradi sve što je u
njegovoj moći da spreči usvajanje ovog
neprihvatljivog zakona.
Upućen je poziv Holandskom parlamentu da odbaci ovaj štetan zakon, po svemu u suprotnosti sa odredbama Evropske
Unije, kojima je dato izuzeće i pravo
www.savezscg.org
Jevrejima i muslimanima na obredno klanje životinja bez prethodnog omamljivanja.
kon bi trebalo da bude zasnovan na već
postojećem francuskom zakonu iz 1977.
godine.
Rezolucija 2:
Rezolucija 4:
Nevladine organizacije Restitucija
Izraženo je žaljenje zbog nedavne
na Bliskom istoku
odluke Poljske da ne sprovede restituciju
Zatražena je istraga u vezi sa finansiranjem nevladinih organizacija na Bliskom
istoku da bi se osiguralo da se sredstva EU
koriste u skladu sa standardima EU, a ne
za širenje nasilja i mržnje u regionu.
Izražena je oštra osuda i zaprepašćenje
zbog nedostatka osude sa najvišeg nivoa,
od strane visokih zvaničnika EU, kao i
zbog izostanka medijskog interesovanja i
omalovažavanja varvarskog zločina koji su
počinili palestinski teroristi, hladnokrvno
ubivši petočlanu izraelsku porodicu u kojoj je bilo dvoje male dece i beba.
Rezolucija 3:
Porast antisemitizma
Izražena je oštra osuda zbog stalnog
porasta antisemitizma i pozvane su 42
zemlje članice da se suprotstave kampanji
BDS (bojkot, prodaja, sankcije) koja se vodi
protiv Izraela.
Izražena je zabrinutost zbog
populističkih i ekstremističkih pokreta u
Evropi koji koriste ekonomsku, finansijsku
i socijalnu krizu da bi podstakli klimu
odbojnosti i podozrenja prema religijskim
manjinama.
Upućen je poziv liderima 27 zemalja
članica Evropske unije, predsedniku
Evropskog parlamenta i predsedniku
Evropskog saveta da osnaže postojeće zakone kako bi zaustavili ovu zabrinjavajuću
pojavu.
Upućen je poziv vladama zemalja
EU i Komisiji EU da usvoji zakon koji će
zabranjivati diskriminaciju putem bojkota
bilo koje demokratske zemlje. Ovaj za-
i usvoji odgovarajući zakon o povraćaju
imovine.
Skrenuta je pažnja na član 9 Evropske
konvencije o ljudskim pravima kojim je
zagarantovano pravo na privatnu svojinu.
Upućen je poziv evropskim zemljama
koje još nisu ispunile svoja obećanja i
obaveze u vezi sa povraćajem imovine
oduzete od strane nacista i komunista,
da odmah počnu da ispunjavaju svoje
obaveze.
Rezolucija 5:
Unutrašnja pitanja
Notirano je da je Evropski jevrejski
kongres, demokratski izabran predstavnik
evropskog jevrejstva, podružnica i član
Svetskog jevrejskog kongresa.
Naglašeno je da je jedno od najfundamentalnijih pravila Svetskog jevrejskog
kongresa da svaka od njegovih podružnica
mora delovati na svojoj teritoriji i ne sme
se mešati u delovanja zajednica u drugim
regionima.
Pozvan je predsednik Svetskog jevrejskog kongresa i njegovi vodeći organi
da ovo pravilo primenjuju u najstrožem
mogućem smislu i da obezbede jedinstvo
organizacije.
Predloženo je da zajednice članice
koje pripadaju drugom kontinentalnom
ogranku imaju status posmatrača unutar
Evropskog jevrejskog kongresa.
Redovnoj godišnjoj skupštini EJC
u Budimpešti je prisustvovao i na njoj
aktivno učestvovao predsednik SJOS
Aleksandar Nećak. Jevrejski
7
Pregled
Nek se javi ko zna
Pouzdano znam da su moji deda
i baba po ocu Petar Oluovski i baba
Ana (Jakobec) Oluovski imali jevrejsko
poreklo, ali ne posedujem nikakva dokumenta koja bi to mogla da dokažu.
Živeli su pre Drugog svetskog rata
u Hrvatskoj u župi Sv. Ivan Zabno
u blizini Križevaca. Bili su prijatelji
sa jevrejskim porodicama Moster,
Rehnitzer i Lederer iz Hrvatske.
Biću veoma zahvalan, ako mi neko
ko zna ili ima bilo kakvu informaciju
o njima istu prosledi na tel. +972 3
9505447 ili na adresu: Josip Oluovski,
Wolson-3/9, Rison Lecion - Izrael. Pomen u Donjoj Gradini
Ispravka
Nije ruski
nego srpski
U prošlom broju “informisali” smo
vas da je u Ruskom Krsturu, kako je
Savez jevrejskih opština Srbije obavestio Milan Savić, koordinator za romska
pitanja SO Novi Kneževac, pronađeno
15 grobova Jevreja koji su nekada tamo
živeli. Vest smo preneli do utančina verno,
ali sa materijalnom “greščicom” koja se
u brzini potkrala. Grobovi su pronađeni
ne u Ruskom nego u Srpskom Krsturu.
Nadamo se da ćete uvažiti naše izvinjenje.
U nedelju 1. maja održan je pomen jasenovačkim žrtvama u Donjoj
Gradini. Jevrejski molitveni obred i kratku besedu održao je rabin Isak
Asiel. Pomenu su prisustvovali najviši predstavnici vlade Republike
Srpske, predsednik Milorad Dodik, predsednica Narodne skupštine
Republike Srbije Slavica Đukić-Dejanović, kao i gosti iz Izraela na čelu
sa zamenikom ministra spoljnih poslova Izraela Danom Ajalonom i ambasadorom Davidom Koenom. Molitvu za postradale jasenovačke žrtve
vodio je Njegovo preosveštenstvo vladika banjalučki Jefrem uz sasluženje
sveštenika, a pomen za postradale Rome, kao i kratku besedu održao je
Dragoljub Acković, član Svetskog parlamenta Roma.
Šosbergeru nagrada “Dr Šandor Šajber”
Nagrada Mađarske
vlade „Dr Šandor Šajber“,
koja se dodeljuje za
dostignuća na području
judaistike, obrazovanja i
tolerancije, predata je 3.
marta u Budimpešti Pavlu
Šosbergeru u svečanoj sali Saveza jevrejskih opština
Mađarske.
Jednoglasnom odlukom Kuratorijuma,
publicista i istoričar
Šosberger, dugogodišnji
Podaci o
pljački
jevrejske
imovine
uskoro
dostupni
Kako saznajemo iz Klems konferensa, ova
organizacija će učiniti dostupnim javnosti
ogroman broj informacija koje su sadržane
u nacističkim beleškama i zapisnicima,
uključujući i same zapisnike. U najvažnijim
zapisnicima nalaze se informacije koje se tiču
ne samo umetnina, nego i biblioteka, arhiva
i religijskih objekata oduzetih iz okupiranih
zemalja Zapadne i Istočne Evrope i bivšeg
član Izvršnog odbora Saveza i
nekadašnji predsednik Jevrejske
opštine u Novom Sadu bio je
jedan od trojice laureata.
Dr Šandor Šajber (19131985) je bio profesor i rektor Rabinskog seminara u
Budimpešti, reorganizator jevrejske nastave i svetski poznati
naučnik – judaista.
Svečanosti su prisustvovali i
predstavnici štampe i televizije
iz Mađarske, kao i Novosadske
televizije.
Sovjetskog saveza (zemalja koje su bile izvan
nemačkog rajha).
Odluka je doneta imajući na umu pre
svega kulturnu imovinu koja je oduzeta od
jevrejskih zajednica i Jevreja pojedinaca,
ali se među ovim informacijama mogu
naći i informacije o ogromnom pljačkanju
sovjetskih palata i muzeja, zapisnici o masonima itd.
maj 2011.
8
Jevrejski
Pregled
Spor oko Nedića
Promašena krtika
Asistent
u zlodelu
– Milan Nedić
Suprotno Fogelovoj uvredljivoj tvrdnji, ja sam u knjizi jasno izneo ocenu da je uloga
Nedićevog režima u zločinima nad Jevrejima bila prljava i zla
Piše: Jaša Almuli
Milan Fogel („Reagovanja“,
Pregled br. 3, mart 2011.) nije u stanju
da pažljivo pročita tekst koji pretenduje da kritikuje, a kamoli da ga
shvati.
On navodi da sam u knjizi
„Stradanje i spasavanje srpskih
Jevreja“ u odeljku o Nediću napisao
da je on sarađivao sa Nemcima „da
bi sprečio nemačke odmazde i dolazak komunista na vlast“, a da nisam
napisao da ni u jednoj od tih namera
nije uspeo. Da je moj tekst pažljivije
čitao, Fogel bi primetio da sam na kraju te rečenice napisao „...ali nemački
poraz doneo je i poraz njegove strane
u građanskom ratu.“
Fogel takođe kaže da sam u knjizi
naveo da je dr Branka Prpa, direktorka Istorijskog arhiva Beograda,
kritikovala to što je Nedićeva fotografija bila postavljena u zgradi
Vlade Srbije kao jednog od bivših
predsednika Srpske vlade, a da nisam
našao za shodno da, takođe, citiram
reči dr Prpe da Nedić nije bio srpska
majka nego ubica. Da je Fogel pažljivo
www.savezscg.org
pročitao ono što želi da kritikuje,
primetio bi da sam na strani 346 u
fusnoti 28 naveo Prpine reči „Nedić
nije srpska majka, on je ubica.“
Suprotno Fogelovoj uvredljivoj
tvrdnji da ja „igram na žici“ i da
izbegavam da otvoreno kažem svoj
stav o delovanju Nedića, ja sam u
knjizi jasno izneo ocenu da je „uloga
Nedićevog režima u zločinima nad
Jevrejima bila prljava i zla, ali
pomoćna“. Za ocenu da su Nemci
imali glavnu, a Nedićev režim
pomoćnu ulogu ima bezbroj dokaza u
dokumentima i istorijskim delima.
Nemačka okupaciona uprava u
Srbiji je odlučila da se Jevreji muškarci
streljaju kao srpski taoci, ona ih je zatvorila u logor Topovske šupe, streljanje je vršila nemačka vojska. Ista
uprava je odlučila da jevrejske žene
i decu zatvori u logor na Sajmištu. Iz
Berlina je poslat kamion dušegupka u
kojem su ih podavili SS podoficiri. U
Banjičkom logoru postojalo je odelenje
ze Jevreje kojim su upravljali Nemici
čiji su vojnici ubili 382 jevrejskih
zatočenika.
Dokumentovano je da su odluka
o istrebljenju srpskih Jevreja i njeno
izvršenje bili isključivo delo Nemaca.
Nedićeva kvislinška uprava sprovodila je opšte antijevrejske mere koje
su donosili Nemci. Njeni žandari su
raznosili pozive jevrejskim ženama da
se 8. i 12. decembra 1941. jave za odlazak na Sajmište. Policajci toga režima
su za nemačke novčane nagrade
lovili skrivene Jevreje i predavali ih
Nemcima.
Zbog takvih istorijskih činjenica
Savez jevrejsjkih opština Jugoslavije u
svome glavnom istorijskom delu pripisao je Nedićevom režimu kao zlodelo
samo to što su negovi agenti tragali
za nekoliko stotina Jevreja koji su se
krili po Srbiji. („Zločini okupatora i
njegovih saradnika protiv Jevreja u
Jugoslaviji“, Beograd, 1952. str.42) .
U prilog konstatacije da je
Nedićeva uloga u pogledu Jevreja
bila prljava i zla, ali pomoćna, ja
sam u svojoj knjizi citirao, takođe,
pisanje austrijskog istoričara Valtera
Manošeka, izraelskog istoričara
Menahema Šelaha, pokojnog profesora Andreja Gamsa i jednu značajnu
izjavu bivšeg predsednika Saveza
Jevrejski
9
Pregled
jevrejskih opština Jugoslavije,
književnika Davida Albaharija.
Fogelova
disonantnost
Milan Fogel je imao priliku
da sve to pročita, ali je ignorisao. On insinuira prilično teško
saučesništvo Nedićevog režima
u uništenju srpskih Jevreja.
Na jednom mestu on
izjednačava krivicu Nemaca i
Nedićevog režima kada kaže da
za pomoćnu ulogu “sledi ništa
manja kazna nego za one koji su
direktno ubijali”. Čak insinuira
da je Nedićev aparat kriv za smrtne kazne jer kaže da taj režim
“nije tražio sudsku presudu, dovoljno je bilo da je neko Jevrejin
(ili Rom, ili da se borio protiv
okupatora) i bez suđenja je bio
osuđen na smrt”.
Nedićev režim nije bio
nadležan za smrtne kazne
nad Jevrejima. „Odlučivanje
o životu i o smrti uhapšenih
i interniranih Jevreja i sam čin
njihove fizičke likvidacije bili su
rezervisani isključivo za okupatosku
policiju i vojsku“ – ustanovio je
istoričar Branislav Božović na osnovu istraživanja arhive nemačke
tajne policije Gestapo. To je objavio
u svome delu „Stradanje Jevreja u
okupiranom Beogradu 1941-1944“
koje se sastoji od tri dela koja su
nagrađena na javnim konkursima
Saveza jeverejskih opšrtina Jugoslavije
2001, 2002. i 2003. godine. U svome
istraživanju uloge domaće policije ,
Božović je zaključio: „Kvislinške vlasti
su učestovale u primeni uobičajenih
pomoćnih represivnih mera protiv
Jevreja, preduzetih na rasnoj osnovi“.
Te pomoćne represivne mere su navedene na strani 348 moje knjige.
Božović, takođe, zaključuje: „Posle
početnih mera obespravljenja , nastalo
je fizičko uništavanje Jevreja, u kome
domaće vlasti nisu učestvovale“.
Ne znam zašto Fogel smatra da
pravo lice Nedića otkriva navođenjem
jednog neidentifikovanog dokumenta
za koji kaže da pripada Nedićevoj vladi i da potiče iz 1942. godine. U njemu
po Fogelu, stoji: „Zahvaljujući okupatoru, oslobodili smo se Jevreja...“ Ove
reči koje sam Fogel citira potvrđuju da
su Nemci očistili Srbiju od Jevreja.
O četnicima
Pišući o četnicima, ja sam odstupio
od dotadašnjeg stava u istorijskim
delima naše zajednice koja su četnike
prikazivala samo kao ubice Jevreja.
Tokom intervjuisanja preko 100 naših
Jevreja koji su preživeli Holokaust,
naišao sam na priličan broj slučajeva
kada su četnici spasavali naše ljude, i
uočio sam u kojim su situacijama oni
ubijali Jevreje. Ovo poslednje su činili
kada su ih nalazili u redovima svojih
partizanskih protivnika, zatim radi
pljačke u individualnim slučajevima
i zbog razularenog i nasilničkog
držanja pojedinih grupa četnika, čiji
pokret nije bio homogen niti je imao
dovoljno sposobno i čvrsto političko
vođstvo.
Fogel, međutim, izržava sumnju
u značaj i opseg četničkog spasavanja
Jevreja. On postavlja pitanje: „...o
zaštiti kojih Јеvreja je reč?“ - dodajući:
„U to vreme neznatan broj Jevreja je
još bio u životu.“
Da je poslu kojeg se latio pristupio
konstruktivno, Fogel ne bi ignorisao
Proizvoljnosti
da sam naveo imena tri Jevrejina,
stručnjaka, koji su 1941. služili u
štabu D. Mihailovića na Ravnoj
gori i da ih je bilo oko desetak
prema pisanju Dražinog saradnika
Laze Kostića; da sam, takođe, naveo da je apotekar David Beraha iz
varošice Rudnik bio četnički vojni
lekar i da su mu četnici sačuvali
celu porodicu; nadalje, da su
Malvina Humski u Stepojevcu i
Aleksandar Ajzinberg u Homolju
uživali četničku zaštitu i da je
blizu deset vojvođanskih Jevreja,
koji su pobegli sa prisilnog rada u
Borskom rudniku, našlo utočište
kod četnika. Ovome sada dodajem
da mi je pukovnik Milan Koen u
intervjuu kazao da su njegove dve
sestre 1941. godine uživale zaštitu
četničkog vojvode Gordića u okolini Trstenika i da je njegovom
bratu od strica sa ženom i detetom
jedan četnički vojvoda u okolini
Niša pomogao da dođu do Italijana
na Kosovu.
Fogel čini veliku političku
grešku kada omalovažava značaj
raspisa D. Mihailovića od 5. aprila
1944. kojim zabranjuje antisemitizam među četnicima. Fogel tu
zabranu svodi na oportunizam
D. Mihailovića koji je uočio da se
Crvena armija približava okupiranoj Srbiji. Da li je Draža bio protiv
antisemitizma tek tada, a ne barem
od 1941. kada su lekar, načelnik
veza i kuvar u njegovom štabu bili
Jevreji?! U Srbiji ima ljudi koji su i
danas privrženi Mihailoviću te je u
našem interesu da se njegov raspis
protiv antisemitizma ističe, a ne
da se nipodaštava kako Fogel čini.
Njegov stav šteti odbrani naše zajednice od antisemitizma.
Napominjem da sam iznoseći
po prvi put pozitivne elemente u
stavu četnika prema Jevrejima bez
okolišanja prikazao njihovo dvojno
držanje prema Nemcima sa kojima su
taktički sarađivali protiv partizana.
Milan Fogel je u svome natpisu potpuno ignorisao to što je svaljivanje
podjednake krivice na Nemce i Nedića za ubistvo srpskih Jevreja poteklo od
Tuđmanove ratne propagande protiv Srbije. To nalaže preostalim srpskim
Jevrejima maksimalnu objektivnost jer su važni svedoci. Te objektivnosti
kod Fogela nema. Pošto nije bio u stanju da dokaže da je šef kvislinške vlade
doneo odluku o zatiranju srpskih Jevreja niti da su njegovi organi stvarali
logore za njih i u njima ubijali, što je sve bilo delo nemačkih okupatora, Fogel
pušta na volju svojoj mašti pa piše da se Nedić prihvatio položaja predsednika vlade „možda da bi u delo sproveo nacističku ideologiju „čiste rase“. Tako
se ne može pisati o ozbiljnoj temi. Ima i drugih proizvoljnosti u Fogelovom
tekstu. On ničim nije dokazao da nije tačna moja ocena da je Nedićeva uloga
u pogledu Jevreja bila prljava i zla, ali pomoćna.
Jevrejski
maj 2011.
10
Pregled
REAGOVANJE
Izveštaj predsednika
nije usvojen
Iako ga niko nije argumentovano osporio, izveštaj je odbačen
Piše: Aleksandar Nećak
Ovo nije moj odgovor na urednikov tekst jer se ja uglavnom
sa tim tekstom slažem. Ja jedino
ne mislim, kao što urednik misli,
da nekome nešto nije bilo jasno.
Naprotiv, svima je sve bilo savršeno
jasno i ja želim da ukažem baš na
te stavove koji jasno oslikavaju ovu
Skupštinu (ali ne samo nju) i koje
niko ne bi želeo da vidi objavljene
u javnosti. A zašto?
Kada sam se kandidovao za
funkciju predsednika Saveza jevrejskih opština predložio sam program
za naredni mandat u kojem je uvodni
pasus glasio:
„U narednom mandatu moji napori
i aktivnosti ce biti usmerene u tri osnovna, paralelna pravca.
Sve aktivnosti u sva tri pravca
vode istom cilju. A cilj je homogena,
dobro organizovana, efikasna i finansijski stabilna Jevrejska zajednica
Srbije. Kada se ostvare ovi ciljevi,
Jevrejska zajednica Srbije će biti ugledna, prosperitetna, respektabilna zajednica sa statusom regionalnog lidera.“
Taj moj program je usvojen na
Skupštini SJOS 2007. godine i tako je
postao program Saveza.
Po njemu sam radio i o tome podneo izveštaj.
Poznato je da o istom skupu,
događaju, pojavi pa i predmetu,
razni, a pogotovo različiti, ljudi imaju
različita mišljenja, pa samim tim i
različite zaključke. To je razumljivo
i prihvatljivo jer različiti ljudi isti
događaj posmatraju iz raznih uglova, ravni i perspektiva, u skladu sa
svojim osobinama, sposobnostima
i mogućnostima. Ono što jedino ne
može biti različito jesu činjenice, da
se skup ili događaj zbio u određeno
vreme, na određenom mestu, da su u
njemu, aktivno ili pasivno, učestvovali
www.savezscg.org
određeni ljudi, itd.
Nesporno je da je Skupština Saveza
jevrejskih opština Srbije održana.
Nesporno je da se razgovaralo i o
temama o kojima se među Jevrejima,
na taj način, ne razgovara više hiljada
godina.
Takođe, nesporno je da su delegati
na Skupštini neosporavanjem ili nesuprotstavljanjem iznetom prećutno
prihvatili određene stavove.
Kada bih ja te stavove objavio
u „Jevrejskom pregledu“ bio bih
optužen da iznosim prljav veš i to baš
od onih koji su veš uprljali. Međutim,
da li stav Skupštine može da bude
prljav veš? Mislim da ne može.
Tokom rasprave, dok se ne dođe do
zajedničkog stava, moguće je čuti i reči
koje nisu za javnost, ali kada se stav
Skupštine donese on nikako ne može
biti prljav veš.
A ako, ipak, jeste, onda to treba
da nas zabrine, pogotovo ako ga takvim smatra i sagledava onaj koji ga
je zauzeo, jer stav Skupštine mora
biti rezultanta znanja, promišljanja i
odnosa delegata i prema zajednici i
jevrejstvu.
Ja, naravno, neću iznositi u javnost
te stavove koji bi sigurno naudili, pre
svega, našoj zajednici.
Ja, takođe, neću, ni u javnosti niti
u zajednici, govoriti o delegatima koji
su, posle Skupštine, želeli, smatrali za
potrebno ili iz bilo kojih drugih razloga probali, da razgovaraju sa mnom o
njihovim stavovima na Skupštini.
Još želim da istaknem, da na
Skupštini, a ni posle nje, niko nije
argumentovano pobio ili osporio ni
jednu konstataciju, pa čak ni jednu
reč napisanu u mom Izveštaju
za Skupštinu Saveza jevrejskih
opština Srbije 2011. godine. Iz
toga se može izvesti samo jedan
zaključak: oni koji su svojevremeno
usvojili program SJOS sada se sa
njim ne slažu.
Ta činjenica ne menja ništa na
stvari, ali je iznosim, onako, makar
istine radi.
Jevrejski
11
Pregled
kultura
Riznica nostalgičnih sećanja
U Kulturnom centru Beograda predstavljena knjiga „Od
Daviča do Čelebonovića“
U Galeriji „Artget“ Kulturnog centra Beograda 7. aprila
nije bilo mesta za sve koji su došli na predstavljanje knjige „Od
Daviča do Čelebonovića - ulice beogradskih Jevreja“ novinara i
publiciste Radivoja Davidovića, a u izdanju „Čigoja štampe“ 2010.
Uz prigodnu muziku sa CD-a Drite Tutunović „Otkuda ti oči“
(“Donde tiyenes ojos”) i slajd projekciju ilustracija iz monografije
posetioci su polako ulazili u salu. Mnogi od njih, kojima to
nije pošlo za rukom, bili su prinuđeni da predstavljanje knjige
osluškuju iz hola.
Veče je otvorio književnik Filip David naglasivši svoje zadovoljstvo time što je rukopis, nagrađen na konkursu Saveza jevrejskih opština Srbije za 2009. godinu doživeo da se pojavi u vidu
knjige. Govoreći o značaju ove zanimljive monografije, podsetio
je:
- Ova knjiga ujedno pokazuje koliki je doprinos Jevreja kulturnom, ekonomskom i političkom životu Beograda: od Hajima
Daviča rodonačelnika moderne srpske pripovetke, Oskara Daviča
pesnika najlepših pesama u Srbiji, Stanislava Vinavera prevodioca
i književnika, Danila Kiša, koji kao i za života i danas uživa veliki ugled, Gece Kona utemeljivača modernog izdavaštva u nas,
izuzetnog pozorišnog reditelja i psihijatra dr Huga Klajna, slikara
poznatih u evropskim okvirima Alekse i Marka Čelebonovića,
Bore Baruha i Leona Koena, glumice izrazitog dara Rahele Ferari,
Elija Fincija koji je imao veliki uticaj na pozorišni život, literaturu i
izdavaštvo kao urednik.
Filip David se još i zapitao da li su znamenja po značajnim
ličnostima u gradu stavljena na prava mesta u odnosu na značaj
koji im pripada u srpskoj kulturi pa je konstatovao sledeće: Ulica
Moše Pijade nalazi se u Ralji, Leona Koena u selu Rakovica,
Stanislava Vinavera u Resniku, dr Huga Klajna na Bežanijskoj
kosi, Rahele Ferari u Padinskoj Skeli, Alekse Čelebonovića u
Mladenovcu, Oskara Daviča u Zemunu, Hajima Daviča na
Karaburmi, Gece Kona u Malom Mokrom Lugu. Naveo je da bi i
Ulica Danila Kiša na Vračaru mogla biti primer za Ginisa jer ima
samo jednu zgradu i jedan kućni broj (!).
Istoričar prof. dr Milan Ristović zašao je u suštinu postojanja
jevrejske zajednice na ovim prostorima navodeći njen doprinos u
srpskoj kulturi. Knjigu je nazvao itinererom kroz Beograd.
Izdavač Žarko Čigoja naveo je da bi se ovaj istraživački
rad mogao nazvati „Od Ženi Lebl do Radivoja Davidovića“
podsetivši da je „Čigoja štampa“ objavila nekoliko istraživačkih
knjiga o jevrejskoj zajednici predloživši da se po Ženi Lebl nazove
jedna ulica u Beogradu.
Ovo promotivno veče dobilo je posebno na dinamici i interesovanju prisutnih zahvaljujući Dobrili Sinđelić-Ibrajter,
stručnoj saradnici književno-tribinskog programa u Kulturnom
centru Beograda, koja je veoma detaljno i argumentovano vodila
program rekavši da je knjiga Radivoja Davidovića „Od Daviča
do Čelebonovica - ulice beogradskih Jevreja“ prava riznica podataka o znamenitim ličnostima u kojoj se pored bibliografije nalaze podaci o svim izložbama, režiranim komadima, pozorišnim
ulogama, značajnijim prevodima, i popis svih poznatih radova
ličnosti iz knjige.
Autor knjige Radivoje Davidović naglasio je da se ove godine
navršava sto godina od rođenja tri ličnosti iz knjige: Bore Baruha,
Elija Fincija i Rahele Ferari i zahvalio svima koji su učestvovali u
stvaranju knjige kao i jevrejskoj zajednici na finansijskoj pomoći.
Veče je završeno razmenom utisaka o knjizi prisutnih uz čašu
šampanjca. Snimci: Roman Đurić
Iz aktivnosti Hora
“Braća Baruh”
Susreti…
Povodom obeležavanja slave Cveti
gradske opštine Stari Grad, sredinom
aprila organizovana je, sada već tradicionalna, manifestacija „Jevremova
– ulica susreta“, na kojoj su, u duhu
građanske sredine, Beograđani
spokojno i ponosno prošetali ulicom
koja se nalazi u jednom od najstarijih
delova grada. Ideja ove manifestacije
je da sugrađani izgrađuju i neguju
dobre međuljudske komšijske odnose
i da se kroz niz kulturno-umetničkih
manifestacija bolje upoznaju i dobro
zabave.
Srpsko-jevrejsko pevačko društvo hor
„Braća Baruh“ je i ove godine učestvovalo
sa, kako to i dolikuje nazivu društva,
„šarenim“ repertoarom srpskih i jevrejskih
kompozitora: „Hava nagila“, „Eli, Eli“,
„Ani v’ ata“, „Šiši Admat Hašaron“, „Oj
Srbijo“, „II Rukovet“ i druge. Nastupu
Hora su, između ostalih, pristvovali i
predsednica gradske opštine Stari Grad
Mirjana Božidarević, predsednik Jevrejske
opštine Beograd dr Jovan Elazar i mnogi
drugi. S obzirom na to da su „Baruhovci“
dva puta navedeni u programu manifestacije – kao Srpsko-jevrejsko pevačko
društvo i kao hor „Braća Baruh“, potrudili
su se da ne ostave sugrađane u uverenju
da postoje dva hora pod tim imenom, te
su, nakon otpevanog prvog dela programa, drugi deo otpevali na drugom mestu,
jednom od reprezentativnijih delova Ulice
Bio je to samo jedan u nizu
manjih nastupa ansambla koji
je poslužio i kao deo priprema
za takmičenje u okviru
festivala horske duhovne
muzike u Poljskoj
susreta.
Ovo je bio samo jedan u nizu manjih nastupa ovog ansambla i u sklopu je
dela priprema za takmičenje u okviru
festivala horske duhovne muzike u
Poljskoj, koji se već 30. put održava pod
patronatom Predsedništva i Ministarstva
kulture Poljske, a pod umetničkim rukovodstvom Kžištofa Pendereckog, jednog
od najznačajnijih kompozitora čuvene
„Poljske škole“.
Na kraju, da podsetimo: Hor će 29.
maja u 20 časova održati veliki godišnji
koncert u Velikoj sali Zadužbine Ilije M.
Kolarca što će biti divna prilika da ih
ponovo čujemo.
Jovana Stojanović
12
maj 2011.
Jevrejski
Pregled
Čestitke za Pesah
Koordinacija
Nacionalnih
saveta Republike
Srbije
Želimo Vam da ovaj veliki praznik
izbavljenja od patnji osnaži nadu
spasenja i veru u slobodu i pravdu
kao najveća bogatstva pojedinca i zajednice, te da ga provedete u miru i
radosti.
Nacionalni saveti: Albanaca,
Aškalija, Bošnjaka, Bugara, Bunjavaca,
Čeha, Egipćana, Grka, Hrvata,
Madjara, Roma, Rusina, Slovaka,
Slovenaca, Ukrajinaca i nacionalni
savet Vlaha.
Nacionalni savet Roma
Nacionalni Savet Roma svojim
iskrenim prijateljima čestita praznik
Pasha.Najiskrenije želimo da
praznične dane provedete u miru,
u krugu svojih porodica,prijatelja i
komšija.
Predsednik Nacionalnog Saveta
Roma
prof.Vitomir Mihajlović
Beogradska
nadbiskupija
Gospodin Isak Asiel, rabin
Vrlo poštovani gospodine,
Radostan sam da Vam mogu prenijeti srdačne čestitke našega gospodina
nadbiskupa metropolite beogradskog
mons. Stanislava Hočevara, prigodom slavlja Pesaha, koji ovih dana, sa
svim članovima Vaše jevrejske zajednice proslavljate. Preuzv. gospodin
Nadbiskup, u ime cijele Beogradske
nadbiskupije, veseli se posebno ove
godine da, u isto vrijeme, i Vi i mi, tj.
cijelo kršćanstvo Istoka i Zapada u svijetu zajednički, u radosti, slavi svoje
najveće blagdane.
Ovo nam je svima prigoda de,
u ovimmdanima slavlja svi, na svoj
način, ujedinimo molitve za dobro i
duhovni prosperitet naših zajednica,
ali i za cijelu društvenu zajednicu kojoj pripadamo i koja je potrebna Božje
pomoći i svjetla.
Neka Vam dobri Bog, po radostima
i molitvama ovih dana udjeli svako
www.savezscg.org
Povodom Pesaha pripadnicima Jevrejske zejednice, predsedniku Saveza jevrejskih
opština Srbije i rabinu Isaku Asielu stigle su čestitke brojnih zvaničnika i običnih
građana prijatelja Jevreja Srbije. Svima se od srca zahvaljujemo!
dobro: kako Vama tako i svima koji su
povjereni Vašem duhovnom vodstvu!
Koristim ovu priliku te Vam i ja od
srca čestitam Pesah.
S izrazima poštovanja!
o. Leopold M. Rochmes, generalni
vikar
LDP
Postovani,
U ime Liberalno demokratske
partije, članova i u svoje licno ime
želim vam srecan praznik u želji da ga
provedete u miru i blagostanju.
Srdačan pozdrav,
Marko Karadžić
Ministarstvo vera i
dijaspore
Poštovani gospodine Nećak,
Vama i svim pripadnicima jevrejske zajednice u Srbiji najsrdačnije
čestitam Pesah.
Sloboda, pravda i dostojanstvo
su večni ideali na koje ukazuje sveti
praznik Pesah. Pružaju nam poruku
da je tolerantno društvo izričita vrednost koju treba da negujemo.
Poštovani gospodine Nećak,
Budite uvereni da srpski narod s
najplemenitijim osećanjem prijateljst-
va brine da jevrejska zajednica u Srbiji
nesputano neguje svoj identitet i kulturu.
S poštovanjem,
Mr. Srđan Srećković, ministar
Aleksandar Vučić,
Zamenik predsednika
SNS
Glavnom rabinu jevrejske zajednice u Srbiji, gospodinu Isaku Asielu
Poštovani,
Vama i svim građanima Srbije
jevrejske nacionalnosti, kao i Jevrejima
u celom svetu želimo srećnu i blagoslovenu Pashu, u nadi da će svuda
u svetu zavladati mir, kao i da će oni
koji pate i oni koji su sužnji naći slobodu i izbavljenje, što ovaj praznik
odvajkada simboliše.
Rijaset Islamske
zajednice Srbije
Gospodin Isak Asiel, rabin jevrejske zajednice Srbije
Dragi prijatelju,
Povodom velikog praznika Pesaha,
od srca upućujem čestitke Tebi, Tvojoj
porodici i vernicima Jevrejske zajednice Srbije.
Neka nas uzvišeni Bog naš,
Jevrejski
13
Stvoritelj učini uvek slobodnim, a
našu zemlju blagoslovljenom svim
ljudima.
Želeći Ti još jednom svako dobro,
srdačno Te pozdravljam!
S osobitim poštovanjem,
Muftija mr. Muhamed ef.
Jusufspahić
Narodna skupština
republike Srbije
Poštovani gospodine Asiel,
U ime poslanika Narodne
skupštine i u svoje ime, vama i svim
građanima Srbije koji slave veliki
jevrejski praznik Pesah, upućujem
iskrene čestitke i želim da praznik
provedete u dobrom zdravlju i
porodičnom zajedništvu.
Versko nasleđe uči nas da gradimo ambijent u kome se uvažava vera
i ljudsko biće, čuvajući i negujući
bogatstvo različitosti otvorenog uma
i srca.
Srdačno,
Prof. dr Slavica Đukić-Dejanović,
predsednik
Patrijarh srpski Irinej
Preuzvišeni gospodine rabine,
Sa blagodarnošću potvrđujem
prijem Vašeg pisma u čijem prilogu
ste nam poslali maces, tradicionalni
beskvasni pashalni hleb.
Istovremeno Vam zahvaljujemo
na čestitkama i lepim željama koje
ste nam uputili povodom vaskršnjih
praznika.
Uzvraćajući i Vama najbolje želje
za svako istinsko dobro od Boga,
čestitamo Vama lično, kao i svim
vernicima jevrejske zajednice u Srbiji
Pashu i molimo Vas da primite izraze
našeg osobitog poštovanja.
NJ. K. V.
Prestolonaslednik
Aleksandar II
Poštovani gospodine Asiel,
Predstavlja mi veliko zadovoljstvo
da uputim Vama i svim pripadnicima
Jevrejske zajednice u Srbiji srdačne
čestitke povodom Pesaha, velikog
praznika koji Jevreji širom sveta proslavljaju u znak sećanja na spasenje iz
egipatskog ropstva.
Neka ovaj praznik proleća – koji
slavi slobodu, obnavljanje i mir za
sve – Vas i Vašu porodicu blagoslovi
sa dobrim zdravljem, obiljem sreće,
slogom i mirom!
REAGOVANJA
Pregled
“Lice Holokausta“
i Drugi zakon
termodinamike
Uspostava reda troši rad i energiju, nered nastaje besplatno
Piše: Aleksandar Mošić
Kao pripadnik proređene generacije iz 1919. godine i posredna
žrtva Holokausta, nije mi bilo
moguće da previdim izuzetno dobar i zanimljiv prilog Boška Jakšića
u “Politici” od 10. aprila 2011. na
6. stranici, pod naslovom “Lice
Holokausta”. Posebnu pažnju mi je
privukao poslednji, četvrti stubac
Jakšićevog priloga sa citatom razgovora između anonimnog, dobronamernog Amerikanca i poznatog
francuskog filozofa Žana Pola
Sartra. Na ovom mestu napisa nedostaje spominjanje malo poznatog,
ali utemeljenog Drugog zakona
fizike, odnosno tačnije termodinamike, o spontanosti nereda u prirodi
i njegovim posledicama u ljudskom
društvu. Dok je Prvi zakon prirode
u fizici prihvaćen između tri osnovna, kao Zakon o neuništivosti
energije i materije, i poznat svakom
srednješkolcu, spomenuti Drugi
zakon, podjednako sveobuhvatan,
ispušta se iz opšteg obrazovanja
zbog njegovih složenih posledica.
Na ovom mestu takođe treba da se
uoči postojanje znaka jednakosti
između nereda i zla.
Za uspostavu reda u prirodi i
životu mora da se utroši energija
ili rad. Za nastajanje nereda ne
mora ništa da se utroši. On nastaje
besplatno, bez utroška energije ili
rada.
Ako bi upravljači ljudskih
društava – i mnogo šire – žive
prirode, ovakva delovanja Prvog i
Drugog zakona podjednako dobro
razumeli i po njima se upravljali u
svojim postupcima, ratovi kao najgore zlo bi nestali.
Našem dobronamernom, anonimnom Sartrovom američkom sagovorniku sa kraja Jakšićevog teksta,
nažalost nije bilo jasno koji bi preduslov bio neophodan za nestanak
ratova na planeti Zemlji. Trebalo
bi naime da se u većim mnogoljudnim zemljama i naseobinama
stvori kritična masa obrazovanih
i ubeđenih stanovnika, sa dobrim
razumevanjem posledica besplatnog
stvaranja nereda i oružanih sukoba
u ovom okviru. Tada bi nestali i ratovi, i holokausti, i genocidi, pa čak
i lokalni kriminal, a životi našeg potomstva bili bi neprikosnoveni.
Snovi ove vrste su slobodni i besplatni!
Sartr i Amerikanac
Antisemitizam ponovo hvata korene po svetu. Ovde volimo da kažemo
da su Srbi tokom rata štitili Jevreje. Jesu, mada ne volimo da čujemo da militantni klerofašisti i ekstremni nacionaldesničari šire antisemitizam. Ispisuju
mračne poruke s kojih curi cijanid B.
Kada se Drugi svetski rat približavao kraju, Žan Pol Sartr je prepričao
susret sa Amerikancem koji je verovao da rat „zauvek može da nestane“
pod uslovom da su međunarodni odnosi „u rukama pažljivo balansiranih i
razumnih ljudi“.
Sartr je, verovatno vrteći glavom dok je ovaj razgovor stavljao na papir,
zaključio rečima: „Ja verujem u postojanje zla, a on ne“.
Šta onda ostaje? Da optužite Satanu svog vremena ili društvene okolnosti?
Razmišljam tim povodom koliko je narodima, bilo da su bili žrtve ili su
njihovi pripadnici počinili zločine, važno podsećanje na prošlost.
Iz teksta novinara Boška Jakšića “Lice Holokausta”, objavljenog 10.
Aprila 2011. u “Politici” povodom 50 godina od suđenja Adolfu Ajhmanu
Jevrejski
maj 2011.
14
Pregled
Kepiro, konačno, pred licem pravde
Vreme radi
za monstruma
Generalštab Trećeg rajha
je poništio sudsku odluku i
revnosnom Kepiru je vraćen
čin kapetana
Piše: Vlada Todorović
Nekadašnjem kapetanu fašističke
žandarmerije, pravniku po struci, a
penzioneru već decenijama Šandoru
Kepiru, biće, valjda, 5. maja u
Budimpešti suđeno po treći put.
Kažemo „valjda“ jer on danas starac
čiji će se advokati iz sve snage potruditi da tim „argumentom“ obesmisle
suđenje tražeći da do njega ni ne
dođe. Uostalom, to će se znati i
pre nego što ovaj broj „Pregleda“
stigne do čitalaca jer u trci sa svetskim agencijama naš mesečnik nema
šanse. Ipak, to neće smetati da
čitaoca podsetimo da su druga dva
procesa protiv Kepira vođena zbog
višestrukih ubistava. Mađarsko
tužilaštvo podiglo je u februaru
optužnicu, ovog puta, zbog ratnih
zločina koje je počino u Srbiji tokom
Drugog svetskog rata. Pojedinačno
posmatrano, odgovaraće najpre za
to što je patrola kojom je komandovao tokom Novosadske racije
lišila života četvoro nedužnih civila.
Zatim, njegova patrola je u nepoznatom pravcu deportovala grupu od 30
Novosađana, koji su kasnije pobijeni,
a na teret mu se stavlja i odgovornost za ubistva dva brata, uhvaćena
u bekstvu tih stravičnih januarskih
dana.
Izricanje presude
budimpeštanskom monstrumu trebalo
bi očekivati 19. maja, posle čega je za
očekivati da bi sad po prvi put trebalo
da robija. Jer, kada je 1944. kažnjen
desetogodišnjim zatvorom zbog
“sramoćenja žandarmerije” učešćem
u operaciji koju mu nadređeni nisu
odobrili, na ruku mu je išao splet okolnosti. Hortimikloševski režim je pao
www.savezscg.org
i samim tim i presuda. Generalštab
Trećeg rajha je poništio sudsku odluku i revnosnom Kepiru je vraćen
čin kapetana. Narodni sud mu je
1946. godine zakazao suđenje zbog
ratnih zločina, ali je Kepiro tokom
procesa već uživao u statusu izbeglice
u Austriji. Sakrio se negde kraj Linca,
gde je vrebao prliku da pobegne dalje,
da se od pravde sačuva negde u Južnoj
Americi.
Fatalne greške
Zlikovac se 1948. skrasio u
Argentini, samo mu se u novoj domovini 1996. potkrala prva fatalna
greška. U mađarskoj ambasadi dobio je obaveštenje da mu niko neće
praviti komplikacije ukoliko se bude
vratio u Mađarsku. Bivšeg tekstilca,
koji očito nije zaboravio ono što je u
Novom Sadu učinio, a ni ono što je
učio tokom studija, ka pravdi je usmerilo tek jedno “ne, neće biti problema”.
Tako se iste godine ponovo
obreo u Budimpešti, u kojoj je najpre živeo povučeno - u prvo vreme,
istini za ljubav. Susedi i iz ostalih
kuća i oni iz njegove zgrade - o
užasa, tačno preko puta sinagoge -
simpatičnog povratnika u otadžbini
izabrali su za organizatora povremenih kvartovskih sedeljki. Što
je vreme više proticalo, Kepiro se
osećao sve slobodnijim i činilo mu
se da nije bilo razloga da iznova
ne stupi u vezu sa svojim ratnim
drugom, Škotlanđaninom Stivenom
Brendonom. Preciznije, od 1945. taj
njegov vršnjak je bio Brendon, dok
je za Kepiroa i one koji su ga dugo
znali bio Ištvan Bujdošo, kako mu
se i obraćao u čestim telefonskim
razgovorima.
Narednu fatalnu grešku bivši
policajac je napravio procenjujući
Stivena-Ištvana.
Nije bio kakav mu se činio, već se
ispostavilo da je čovek dugog jezika,
neretko hvalisav u pričama o svojim
podvizima tokom žandarmske ratne
prošlosti. Pričao ih je posvud, pa i
pred neznancem koji je smatrao da
bi Efraim Zurof, direktor Centra
„Simon Vizental“ iz Jerusalima i
poznati lovac na naciste, možda
mogao biti zainteresovan za takvog
čoveka. Obavestio ga je, a potom je
skovan plan, pa se neki od škotskih
novinara zaputio 2005. do Bujdošoa,
navodno za to da bi pisao o životu
Mađara u tuđini.
Jevrejski
15
Pregled
Ironija
Kepiro je prošle godine Zurofa
tužio u Mađarskoj za klevetu. Tužba
je odbačena pošto se Kepiro u decembru nije pojavio pred sudom.
- Vezan sam za krevet i ne mogu
da napustim stan. Nevin sam i treba
da budem oslobođen. Ništa nemam
- izjavio je devedesetsedmogodišnji
Šandor Kepiro. Poglavlje pravde
Kako u ovakvim prilikama ide,
sledilo je pitanje po pitanje, pa među
njima i ono o tom ko bi to mogao biti s
njima na fotografiji iz vojničkih dana...
- Ovaj? E to vam je moj dobar prijatelj, penzioner u Budimpešti. Često
se čujemo, a pre dve godine me je i
posetio. Bio je nekad žandarmerijski
kapetan, jednako kao i ja, samo je
imao viši rang. Ime mu je...
Tako je Šandoru Kepirou
zapečaćena sudbina, s tim što je zbog
njegovih poodmaklih godina i počela
trka s vremenom. Putujući po svetu,
Zurof je počeo da okuplja ekipu i
mnogi su se u njoj našli, od nekadašnje
predsednice Novosadske jevrejske
opštine dr Ane Frenkel, preko najviših
zvaničnika naše države i SPC, do
muzejskih delatnika i političara u
Mađarskoj. Prikupljeni su dokumenti
iz brojnih arhiva, razgovaralo se sa
svedocima zverstava, pregledano je na
stotine fotografija... Istraga je vođena
sve do kasne jeseni 2010. godine, a
ovog februara je prekinuto ćutanje
mađarskog pravosuđa. Novo poglavlje se otvorilo saopštenjem o tome da
je podignuta optužnica, dok je nešto
kasnije rečeno da će proces protiv
Šandora Kepiroa otpočeti prvog majskog četvrtka, dok bi presuda mogla
biti izrečena posle dve sedmice.
Igrom slučaja, ovo suđenje će
se poklopiti s početkom još jednog
postupka, vođenog u istoj sferi, a pre
pola veka. Adolf Ajhman, koordinator u planu istrebljenja miliona bio
je u Jerusalimu izveden pred sudije,
Moše Landaua, Benjamina Halevija i
Jicaka Raveha. Da je kojim slučajem
poznavao Kepiroa, glavni egzekutor u nacističkoj Nemačkoj, a po
zvaničnoj funkciji vođa Organizacije
za proterivanje Jevreja, oberučke bi ga
primio u svoje zločinačko udruženje.
Hortijev kapetan bio je i egzekutor i
onaj koji proteruje. Svega dve godine
posle racije je isti grad iznova zavio
u crninu, komandujući deportacijom
Jevreja u Aušvic.
Nije - jeste
- Nije mi jasno šta mi pripisuju.
Pa svojevremeno sam bio samo
policajac - branio se tokom proteklih nekoliko godina taj danas
devedesetsedmogodišnji starac.
Jasno, čim je toliki vek u pitanju
ljudskost nalaže blagost. Može li
biti izuzetaka? U ovom slučaju - da,
svakako! Između ostalog i zbog
mirnog monstrumovog sna svih ovih
decenija. Pokajanje, šta je to? Novinar
Oliver Harvi piše, na primer, da je
Kepiro u jednom pismu svom prijatelju Bujdošou u Škotsku naveo:
“Preživeli smo, ostajući ono što smo
bili... nikad ne zaboravljajući naše domovine i žandarmeriju”. Žrtve, krv,
suze, urlici, veruje on, nešto su drugo
U ambasadi je dobio obaveštenje da mu niko neće praviti
komplikacije ukoliko se vrati u Mađarsku
od domovine i žandarmerije, oni su za
zaborav. Treba imati laku noć, treba
što duže ostati na ovom svetu, zar ne?
Ta Bujdošou napisana rečenica
poništava svaku pomisao na to da
bi se moglo raditi o zabuni? Ipak,
zadržimo se na čas uz Kepirovo odbijanje svake pomisli o tome da je kriv.
Ako nije, šta mislite da li bi
ga onda Pokrajinska komisija za
utvrđivanje zločina okupatora i njegovih pomagača još 1947. godine navela kao komandanta “istražne patrole
za sprovođenje racije”, u prostoru od
Ulice Cara Dušana duž Futoške i do
Trga oslobođenja? Zar bi bilo moguće
da Aleksandar Veljić u svojoj knjizi
“Istina o Novosadskoj raciji” kobno
pogreši i istakne da je “Kepiro... u
raciji uzeo aktivnog učešća”, pa da
navede da su u tom gradskom potezu
izvršena 82 ubistva? Smatra li neko
da bi u slučaju njegove nevinosti bilo
logike kada kaže kako je uoči krvavih
januarskih dana 1942. od svojih
nadređenih tražio pismeno naređenje?
Zbog čega mu je bilo potrebno ako je
bio samo nedužni policajac? Čini li
se mogućim da bi takvom, običnom
žandarmu Treći rajh vratio kapetanski
čin, uz oproštaj kazne izrečene 1944?
Za beznačajnima se ni u humanim
društvima ne osvrću. Zamislimo se i
nad tim zašto je taj navodno bezlični
fašista pobegao iz Mađarske. Ko bi to
nekakvom nevažnom oficiru izašao
u susret i omogućio mu beg čak do
Argentine, kako to da ni njegovog
imena nema u evidenciji imigranata u
ovu zemlju...
Ma koliko i sebe i druge uveravao
u to da nije bio bitan i bez obzira na
svoj čvrst san, Šandor Kepiro se, ipak,
nalazio na drugoj, potpuno suprotnoj
strani, na istaknutom mestu među onima koji su okrvavili ruke. Aktivnom
učesniku najvećeg masovnog ubistva
koje su izvršile mađarske snage tokom
II svetskog rata to će možda postati
jasno kad se u budmpeštanskoj sudnici bude čula reč onih kojima san na
oči nije dolazio od januara 1942.
maj 2011.
16
Jevrejski
Pregled
OMLADINA
Mladima govorili ministar spoljnih
poslova Vuk Jeremić i ambasador
Izraela Artur Kol
Piše: Danijel Bogunović
Studentski seminar pod nazivom
„Susret starih prijatelja“, izazvao je
odličan odziv među omladincima iz
zemalja bivše Jugoslavije. Broj po
večerima je varirao od 60 do 80 ljudi
na seminaru. Učesnici su bili od 18
do 35 godina iz Beograda, Novog
Sada, Pančeva, Zrenjanina, Subotice,
Zagreba, Splita, Sarajeva, Tuzle,
Doboja i Ljubljane. Takođe, bilo je
prisutno i nekoliko Izraelaca koji
žive i rade u Srbiji.
Koncepcija seminara bila je
zamišljena kao kombinacija vrlo
atraktivnih predavanja sa poznatim predavačima sa predavanjima
i radionicama koje su držali sami
učesnici. Dakle to je bila mešavina
edukativnih i zabavnih aktivnosti, a
sve sa krajnjim ciljem da se omladinci
bivše Jugoslavije što snažnije povežu,
kao i da se osmisle ideje za naredne
aktivnosti.
Skup je počeo u četvrtak uveče
uvodnom rečju glavnog organizatora
i prikazivanjem mini filma sa prethodnog ex-yu studentskog seminara
na Jahorini.
Usledilo je predavanje dana koje
je održao ambasador Izreala u Srbiji
Artur Kol. Usmereno na izvore jevrejskog identita, kulturu, religiju i zakone
u Izraelu pobudilo je živu polemiku
među prisutnima. U raspravu su se
www.savezscg.org
Susret “starih”
uljučili i prisutni Izraelci što je razmenu
mišljenja među učesnicima učinilo vrlo
zanimljivom. Na kraju predavanja ambasador Kol je strpljivo odgovarao na
pitanja učesnika seminara.
U večernjim satima nastupio je
novosadski bend „Pop shot“, posebno
angažovan za ovu priliku, koji je izazvao oduševljenje.
Petak je počeo „Medijskim manipulacijama“ o kojima je govorio
Martin Levi. U isto vreme u ponudi
je bila Art radionica Mine Gusman.
Potom su se mladi mogli opredeliti za
predavanje Viktora Nojmana na temu
„Jevreji sportisti“ ili da čuju šta ima
da im o „Tematskim muzejima Tel
Aviva“ kaže Mark Fišer. Nakon toga
zainteresovani su mogli da čuju „B’nai
B’rith – Misija i izazovi u XXI veku“
predavača Davora Saloma.
Posle ručka bilo je na redu predavanje Nine Novkov na temu
“Genetske bolesti kod Jevreja”, a oni
koje to nije zanimalo mogli su da
učestvuju u aerobiku u bazenu.
Vrhunac tog dana bila je poseta
ministra inostranih poslova Vuka
Jeremića i njegovo predavanje. No,
pre nego što je ono počelo, predsednik Jevrejske omladine Srbije Danijel
Bogunović je upoznao ministra sa
Jevrejski
17
Pregled
prijatelja na Fruškoj gori
aktivnostima koje jevrejska omladina
organizuje i planira.
Jeremićevo predavanje o
međunarodnoj politici naše zemlje i
odnosima Srbije sa Izraelom prisutni
su odslušali vrlo pažljivo, zahvalni
za ogromnu privilegiju da im o tome
govori jedan od najvažnijih političkih
zvaničnika. Ministar, sa kojim je na
Frušku goru došao i Mirko Stefanović,
državni sekretar u Ministarstvu inostranih poslova i bivši ambasador Srbije
u Izraelu, izneo je svoje stanovište
o odnosima sa Izraelom na najpozitivniji način, posebno se osvrnuvši na
važnost postojanja jevrejske zajednice
na ovim prostorima.
Nakon predavanja gosti su ostali
na Šabat večeri, gde su bili u prilici da
se upoznaju sa osnovnim običajima
Šabata.
Na kraju posete Ministar se zahvalio na pozivu i napomenuo da mu je
bilo vrlo prijatno što je imao priliku da
se upozna i druži sa jevrejskom omladinom.
Veliku zahvalnost za to što je
Ministar inostranih poslova Srbije
uspeo da u zgusnutom programu
svojih aktivnosti izdvoji vreme i dođe
na Frušku goru mladi duguju članici
JONS Jovani Mutibarić.
Subota je počela kratkim izveštajem
Aleksandra Belovskog sa seminara iz
Praga na temu “Najnoviji trendovi u
borbi protiv antisemitizma”. Onima
koje to nije zanimalo, kao alternativa
bio je aerobik u fitnes sali.
Nakon toga Simonida Vučenov
je govorila o Jevrejima, poznatim
ekonomistima XIX, XX i XXI veka”.
Potom je usledio izbor od dva predavanja: „Medijska slika regiona“ i
„Ekologija“.
Popodne je bilo rezervisano za
organizovani izlet svih učesnika u
Sremske Karlovce, istorijiski veoma
značajan gradić i da nešto čuju o njegovom razvoju. Turistički vodič po
gradu bio je Marko Fišer.
Po povratku u hotel usledila je
žurka sa starim ex-yu hitovima, muzikom najprimerenijom susretu omladinaca bivše Jugoslavije. Ujedno to je
bila prilika za oproštaj učesnika među
kojima je uspostavljen neraskidivi
most prijateljstva za koji verujemo
da će u narednom periodu doneti
još mnogo dešavanja od dobrobiti za
jevrejsku zajednicu na ovim prostorima.
Jedna od ideja koja je potekla sa
ovog događaja je da naredni ex-yu
studentski seminar bude organizovan u Republici Srpskoj, tj. u Doboju.
Proizišlo je i mnogo drugih ideja koje
bi mogle još više da aktiviraju omladince.
Jevrejski
maj 2011.
18
Jasenovac
2011. i
nepotpisano
pismo
Osvrt
Piše: Aleksandar Nećak
Ove godine, posle višegodišnje
pauze, opet smo dobili uredan poziv
da kao Savez jevrejskih opština
Srbije učestvujemo u komemoraciji jasenovačkim žrtvama 17 aprila 2011.godine. A ni ove godine,
istim povodom, nismo dobili poziv
iz Republike Srpske? Otišli smo u
Jasenovac.
Saslušali smo govore najviših
zvaničnika vlasti Republike Hrvatske.
Čuli smo i, na ovom mestu, potpuno
nekompatibilne osvrte na Vukovar i
Srebrenicu. Ali sa zadovoljstvom smo
slušali i govor predsednika Republike
Hrvatske gospodina Ive Josipovića,
čoveka mira, saradnje i stvaranja uslova za civilizacijski suživot u regionu.
Čoveka misli i duha.
Položili smo venac ispod kamenog
cveta, snažnog spomenika koji je uradio profesor arh. Bogdan Bogdanović,
koji direktno nije spomenut i ako
se govorilo o spomeniku. Posle
završenog oficijelnog dela komemoracije posetili smo Muzej. O aktuelnoj
postavci smo više puta govorili i pisali, pa nema potrebe to ponavljati.
Imali smo prilike upoznati se i
nakratko razgovarati sa predsednikom Republike Hrvatske Ivom
Josipovićem, potpredsednikom Vlade
Republike Hvatske Slobodanom
Uzelcem, sa predsednikom SNV
(Srpsko narodno vjeće) Miloradom
Pupovcem i dr.
Razgovarali smo i sa našim
dragim prijateljima predsednikom
Koordinacije židovskih općina
Hrvatske, Ognjenom Krausom i
www.savezscg.org
Pregled
sa, nama uvek dragom, Sanjom
Tabaković, koja nam je kao i uvek
pružila srdačno i prijateljsko
gostoprimstvo.
Anonimnost je
česta pojava?
Po povratku u Beograd sačekala
me je razglednica sa slikom Spomen
područja Jasenovac. Razglednica je
nepotpisana, sa srpskom poštanskom
markom i poslata je iz Beograda, žig
pošte 11200. Razglednica je naslovljena na moje ime i funkciju koju
obavljam. A sadržaj, i pored najbolje
volje, ne može se povezati sa Savezom
jevrejskih opština Srbije, niti sa bilo
kojim članom naše zajednice, pa čak ni
sa bilo kojim Jevrejinom iz Srbije ili ex
Jugoslavije.
„Zagonetnu ličnost“ – autor me
je dramatično upozorio da je ugledni
dramaturg, ugledno ime u javnosti
kulture i društvenog života ugostio
francuskog filozofa Bernara Anri
Levija (ovo Levija je boldovano), ranijeg levičara, a potom desničara da
bi nas zajedno, kako kaže „Zagonetna
ličnost“, dekontaminirali. Spominje
„Zagonetna ličnost“ i Crnu Goru i
Crnogorski narod, naravno sve boldovanim slovima, kulturu ponašanja
itd. „Zagonetna ličnost“ koja se
poziva na kulturu ponašanja smatra
da je slanje anonimnih razglednica
značajan doprinos kulturi ponašanja.
Svako ima pravo na svoj stav i svako
ima pravo da svoj stav iznese i da ga
brani ukoliko je to potrebno i ako to
želi. Znači stav nije sporan. Pitanje je
zašto je trebalo ovoliko vremena da
se stav iznese? Zašto je potrebno stav
iznositi anonimno? Zašto razglednica
nije upućena Bernaru Anri Leviju?
Zašto razglednica nije upućena
dramaturgu čije su ime i adresa
poznati anonimnom pošiljaocu ?
Zašto „Zagonetna ličnost“ smatra
da je Savez jevrejskih opština Srbije
turistička agencija koja nekome treba
da organizuje putovanje u Crnu
Goru?
Odgovor na sva ova pitanja je
samo jedan, a to je Antisemitizam.
Antisemitizam je najdugotrajnija i
najdublja mržnja koju je čovečanstvo
ikada osetilo.
Antisemita zna da nije u pravu i zato
je najčešće anoniman.
Bez obzira na aktere, mesto
događanja, motive i poruke, antisemita će svoj neosnovani gnev uvek
iskaliti na Jevrejina. Antisemita se boji
da se upozna sa istorijom religija, sa
razvojem civilizacija, sa dostignućima
slobodne misli i duha.
„Zagonetna ličnost“ je imala priliku
da svoj stav iznese i ospori poglede
Bernara Anri Levija posle njegovog
intrevjua datog listu Vreme kada je
kazao:
“Nisam imao tremu, niti sam bio
uplašen. Želeo sam da vidim kako će
se razgovor razvijati. Moja dužnost
je bila da se suočim s publikom, da
odgovorim na njihova pitanja i na njihovu ljutnju. Drago mi je da sam bio
tu. Bio je to trenutak istine”
Ja ne delim stavove filozofa Levija,
ali ukoliko bih želeo da ih kritikujem
ja bih se obratio njemu i - potpisao bih
se.
Jevrejski
19
Pregled
Prvi Pesah u Crnoj Gori
Piše: Đina Lazar
Ove godine, u Hotelu Rivijera
u Njivicama, kod Herceg-Novog,
prvu put je obeležen “Leil seder” u
Crnoj Gori. Do toga je došlo na inicijativu Habad iz Soluna. Kontakt je
uspostavio rabin Joel Kaplan, koji
se obratio počasnom konzulu Crne
Gore u Izraelu Nimrodu Rinotu, koji
je zamolio moju pomoć, pošto zna da
boravim u Herceg Novom.
Počela sam da proveravam podatke o Jevrejima u CG i stupila u vezu sa
njima. Ujedno sam se obratila direktoru hotela Francu Salev-Hakohenu,
koj je sa zadovoljstvom prihvatio da
Dragi naši,
dođite i budite dio naše velike ljetne
obitelji,s novim programima na starom
mjestu.
Vidimo se u Pirovcu!
bude domaćin te večere.
Ljudi sa kojima sam stvorila
vezu su bili vrlo iznenadjeni i vrlo
uzbuđeni i vrlo rado su prihvatili
poziv. Nažalost nekolicina njih nije
mogla da dođe zbog problema sa prevozom odnosno povratkom kućama u
kasne sate.
U grupi Habada su bila četiri
mlada rabina, koji su došli nakon 16
sati vožnje od Soluna. U hotelu su
obavili košerizaciju kuhinje, a nakon
toga su usledile pripreme. Šef hotelske kuhinje je, sa svojim timom,
pripremao večeru po mojim savetima,
a ja sam pripremila supu sa maces
knedlama.
1. smjena (7-12 god):
24.6.-4.7.
2. smjena (13-17 god):
7.—17.7.
3. smjena (18 +):
19.—29.7.
Molimo sve zainteresirane da
se jave u svoje Općine ili
u Židovsku općinu Zagreb.
++ 385-1-4922692
[email protected]
Bio je postavljen vrlo lep velik
sto, svečano okićen, a direktor hotela
se pobrinuo da hrana bude na nivou
događaja i prema standardima hotela.
Seder je vođen na engleskom
jeziku, sa mojim prevodom i
objašnjenjima na srpskom tako da su
svi mogli da prate i razumeju. Uz
nas su bili i nekoliko članova uprave
hotela i prijatelja iz Herceg Novog
koji su izrazili želju da prisustvuju
svečanosti.
Govoreno je o tradiciji i običajima
za Pesah, uz sve simbole praznika, a i
zapevalo se, da bi na kraju muškarci
zaigrali tradicionalne plesove.
Cijena 220 Eura*
* U dogovoru sa JOINT-om cijena
će biti korigirana
prema potrebama pojedinih Općina
i / ili djece.
Ljubazno Vas molimo da upite
vezane uz subvencije uputite u
JOINT direktno.
U cijenu su uključeni boravak u
odmarališ tu, boraviš ne takse i
osiguranje (ne uključuje zdravstveno
osiguranje).
20
www.savezscg.org
maj 2011.
Jevrejski
Pregled
Jevrejski
21
Pregled
DObrovoljni prilozi
porodiČne vestiLIČNE VESTI
BEOGRAD
Za socijalnu delatnost
12 000 din. – N.N.
8 000 din. – Paja Ciner u znak sećanja na oca Maksa
Cinera, majku Irmu, rođ. Sigeti i baku Bertu Sigeti
50 evra – Marina Tokin, u znak sećanja na roditelje Elzu i
Kornela Korovica
50 evra – Regina Halpern, u znak sećanja na majku Elu i
brata Isaka Pereru
50 evra – Brankica Kosorić, povodom devet godina od
smrti majke Ane Dragić Altarac
3 000 din. – Ćerke Simha i Maja sa porodicama u znak
sećanja na voljene roditelje Ljiljanu i Isu Levija
1 000 din. – Gordana i Silvija, povodom osme godišnjice
smrti supruga i oca Marija Atijasa
1 000 din – Rašela Knežević
1 000 din. – Estera Bajer
Hevra kadiša – jevrejsko groblje
12 000 din. – N.N.
100 evra - Spomenka i Darko Mamula u znak sećanja na
majku dr Jeti Švarc Mamula
100 evra - Radmila Petrović, povodom godinu dana od
gubitka majke Luci Bebe Petrović
100 evra - Dolores Moreno, povodom 12. godišnjice smrti
majke Sonje Baruh
100 evra - Marina Tokin Mihailović i Jovanka Tokin (za
Aškenasko groblje)
50 evra - Dafna Halpern, u sećanje na baku Elu Perera
50 evra - Regina Halpern, u sećanje na majku Elu i brata
Isaka Pereru
50 evra – Brankica Kosorić, u znak sećanja na plemenite
prijatelje Simhu Kabiljo, Avrama Altaraca i Tildu
Musafiju iz Tel Aviva
5 000 din. – Maja i Božidar Levi
3 000 din. – u sećanje na voljene roditelje Ljiljanu i Isu
Levi – kćerke Simha i Maja sa porodicama
3 000 din. – Vesna Najfeld, u znak sećanja na tatu dr
Alfreda Najfelda
3 000 din. – Radojka Atijas, u znak sećanja na supruga
Avrama Atijasa
3 000 din. – porodice Judite Jovanović i Jelene
Blumenberg, u znak sećanja na roditelje Evu i Zoltana
Biro i baku Aranku Rozenfeld
1 000 din – Rašela Knežević
Za Sinagogu
12 000 din. – N.N.
2 000 din. – Bukica Romano sa porodicom iz Višegrada u
Republici Srpskoj
SJOS
Za Sinagogu
100 evra – Radmila Petrović, povodom godinu dana od
gubitka majke Luci Bebe Petrović
Za Muzej
100 evra - Radmila Petrović, povodom godinu dana od
gubitka majke Luci Bebe Petrović
50 evra – Regina Halpern, u sećanje na majku Elu i brata
Isaka Pereru
Za „Mi smo preživeli“
200 evra – za prevod četvrtog toma, Radmila Petrović,
povodom godinu dana od gubitka majke Luci Bebe
Petrović
Za “Jevrejski pregled”
100 Evra - Mirjam Flajšman, Pariz, Francuska, u sećanje
na majku Elu Almuli-Flajšman, tetku Seku Almuli-Korać,
sestru Vesnu Korać
100 USD - Julije Kemenji, Frankfurt, Nemačka
Ana Čaligalović, kći Erne i Zorana
Čaligalovića i Vladan Mitić, venčali su se u
Nišu 24. aprila 2011.
JO NOVI SAD
Za socijalnu delatnost
12 000 din. - Cunika i Neša Đorđević sa decom Banetom
i Lelom, u znak sećanja na roditelje Vladu i Elzu Opačić
rođ. Gutman i baku Mariju Gutman
1.000 dinara - Elza Farkaš sa porodicom, u sećanje na
svoju porodicu koja je nestala u Aušvicu
JO ZEMUN
Za rad Opštine
2 000 din. - David Montiljo, Izrael
UMRLI
BEOGRAD
Albert Albahari, rođen 1923. godine, preminuo 27. marta 2011.
Sahranjen na Jevrejskom groblju u Beogradu
Vlasta Stanić, rođen 1924. godine, preminula 25. marta 2011. Urna
postavljena u porodičnu grobnicu na Jevrejskom groblju u Beogradu
Serafima Urošević, rođena 1928. godine, preminula 1. aprila 2011.
Sahranjena na Jevrejskom groblju u Beogradu
Nina Eskenazi, rođena 1938. godine, preminula 19. aprila 2011.
Sahranjena na Jevrejskom groblju u Beogradu 21. aprila
22
maj 2011.
Jevrejski
Pregled
Da li ste ovo znali?
Konvertiti San Nikandra
Dvojica dečaka iz San
Nikandra za vreme
boravka u Izraelu
Kada na dan Roš Ašana zvukovi ovnujskog roga pozovu pobožne Jevreje na molitve tokom Deset dana pokore
i pokajanja, malo čije će zvučati tako strasno i usrdno
kao one koje izgovara 80 bivših katolika, stanovnika San
Nikandra iz Italije.
Konverzija San Nikandra počela je pre 20 godina sa
tamnookim Donatom Manduciom. Pogođen šrapnelom
u Prvom svetskom ratu koji ga je učinio privremenim invalidom, Donato je četiri godine ležao na slamarici u sobi
u potkrovlju. U početku je gorko plakao što više ne može
da bude deo svakodnevice njegovog rodnog San Nikandra
Garganika (oko 20 000 stanovnika). Ali postepeno su zvukovi pesmi koje su pevale žene noseći vodu u bakarnim
sudovima na glavama, povici goniča magaraca, udarci
čekića iz obućarskih radnjica (Donato je takođe bio obućar),
izgubile svoju privlačnost. Više ih nije čuo, bio je previše
zauzet čitanjem Biblije.
Pored zvukova koje više nije čuo, Donato je svoje uši
zatvorio i za crkvena zvona katoličke crkve. Proučavanje
Biblije nagnalo ga je da počne da postavlja pitanja o doktrini rimokatoličke crkve.
Na dan kada je Manducio konačno mogao da ustane iz
kreveta, jedan protestantski propovednik obraćao se skupu
na trgu San Nikandra. U trenutku kada je propovednik
napao dogme katoličke crkve, Donato je iznenada podigao jedan od dva štapa na koji se oslanjao i uzviknuo: “Za
mene si rasturio katoličku crkvu. Ja više nisam katolik.”
Ali Manducio nije prigrlio protestantizam. “Mesija će
doći da obnovi ovaj svet” rekao je propovednik. “Ljudsko
razumevanje Hrista objaviće novo doba.” Da li je stvarno
tako, razmišljao je Donato, da li je sa Hristovim dolaskom
ovom svetu stiglo i novo doba? Da li je bilo više ljubavi i
razumevanja? Manje pohlepe, materijalizma, sticanja? Hrist
ne može biti Mesija, govorio je Donato sebi. Mesija je ideal
koji još nije dostignut.
Donato je odlučio da postane Jevrejin.
“Šalom!” Kada je glavni rabin Rima primio prvo pismo
Manducija u kojem je molio da ga prime u jevrejsku zajednicu, pomislio je da je po sredi šala. (Glavni rabin Rima
1941-1945 bio je Rabin Israele Zoli, koji je 1945. godine
šokirao i Manducija i svetsko jevrejstvo priključivši se
rimokatoličkoj crkvi). Nekoliko Manducijevih pisama ostalo je bez odgovora. A onda je glavni rabin počeo da obraća
malo više pažnje na pisma koja su stizala. Sva pisma koja
su bez izuzetka nosila datume prema jevrejskom kalenwww.savezscg.org
Jevreji San
Nikandra
daru, u zaglavlju počinjala sa tradicionalnim rečima “voljena braćo” i završavala se sa “šalom”, ispisanim pravilnim
hebrejskim pismom, govorila su o tome kako Manducio
prevodi svoje sugrađane na jevrejsku veru. Prvo njih nekoliko, a potom čitave porodice, ukupno njih 80 koje su mu se
pridružile u ispovedanju jevrejske vere.
Rabin je oklevao da ovu neobičnu grupu primi u zajednicu pre nego što sazna nešto više o njima. Dugi niz godina
konvertiti iz San Nikandra ostali su u kategoriji tzv.“polu
Jevreja”. Nisu imali svoju sinagogu ali su se sastajali, kao
što to čine i danas u Manducijevoj kući.
Upornost i posvećenost konvertita nagrađena je 1943.
godine kada su gradić oslobodile jedinice Osme armije
iz Palestine. “Manducijanci” su ih dočekali sa divljim entuzijazmom. Manducio je napisao u pismu: “Savezničke
trupe su stigle u San Nikandro…Kada smo videli da su na
vozilima hebrejski znaci rekli smo sebi: ovi ljudi su Jevreji.
Podigli smo zastavu sa istim znacima pred vratima moje
kuće. Jedan kamion se zaustavio ispred mojih vrata, a za
njim i ceo konvoj. Ušli su u kuću pozdravljajući sa ‘šalom’”.
Jevreji San Nikandra ne mogu da dočekaju da odu u
Palestinu. Prilično izolovani osećaju da im preti izumiranje.
Nekoliko poslednjih godina nije bilo konverzija, a Donato
Manducio je danas ostareo sedi čovek. Sklapanje brakova
predstavlja gotovo nepremostivu prepreku, pa su prošle
godine starine napisale pismo predsedniku organizacije
jevrejskih izbeglica: ”Nazaro di Salva, mladić, rođen 1925,
želi da se oženi, ali u našoj zajednici nema mladih žena.
Zato se obraćamo vama, predsedniku siročića i izbeglica
da među njima nađete devojku koja bi bila voljna da se
uda za njega i dođe u San Nikandro. Ako mislite da je to
moguće…pišite…organizujte im sastanak da se upoznaju,
da ovaj mladi čovek ne bi uzeo ženu među drugim narodima… Ako ne želite da se pozabavite ovim pitanjem
naš mladi čovek odabraće ženu među nejevrejkama, čime
Večni, neka je blagosloven, neće biti zadovoljan. To neće
biti naša graška, jer mi ne poznajemo nijednu devojku,
jevrejsku izbeglicu.” Za ovaj komplikovan problem još
nije nađeno zadovoljavajuće rešenje, ali život Jevreja San
Nikandra nije bez utehe. Oni su pre godinu dana doživeli
svoj veliki dan kada su zvanično primljeni u Jevrejsku zajednicu. Manducio je Savezu jevrejskih zajednica u Rimu
napisao: “Okončali smo naš težak i naporan poduhvat i
obrezali smo se…nadamo se da ćete nas uskoro posetiti…
Tekst je objavljen u magayinbu „Time“ seprembra 1947.
Jevrejski
23
Pregled
Dobar izgovor
para vredi
IZRAEL – Predstavnik za štampu rok
zvezde Džastina Bibera objasnio je JTA da se
Biber tokom gostovanja u Izraelu nije sastao
sa decom iz izraelskog područja Sderot iz
logističkih, a ne političkih, razloga.
“Džastin se radovao mogućnosti da se
sastane sa decom sa podučja Sderota i južnog
Izraela, koje je pozvao da se pridruže njegovim
fanovima na koncertu u Tel Avivu. On uživa
u svom prvom dolasku u Izrael, bez obzira na
logističke poteškoće kojima je bio izložen.”
Pop zvezda se požalila na Tviteru da su ga
izraelski paparaci prisilili da ostane u svojoj
hotelskoj sobi.
“Želeo sam da obiđem ovu zemlju i sva
mesta o kojima sam sanjao…ali frustrirajuće
je…” Premijer Benjamin Netanjahu otkazao je
sastanak sa Biberom zakazan za dan uoči koncerta, nakon što je pevač odbio da se sretne sa
decom iz južnog dela Izraela u naseljima koja su
izložena raketnim napadima iz Gaze. Njih oko
700 dobilo je besplatno ulaznice za Biberov koncert i prevoz kao poklon Šusterman fondacije,
Morning star fondacije i ROI zajednice mladih
izraelskih pronalazača.
Hitlerov rođendan
proslavljen u
Mađarskoj i Litvaniji
MAĐARSKA/LITVANIJA - Desničarski
elementi iz Mađarske i Litvanije obeležili su
rođendan Adolfa Hitlera. Mađarske onlajn
vesti Jobika, stranke krajnje desnice, prikazale
su 20. aprila segmente posvećene Hitleru na
122. godišnjicu njegovog rođenja, javlja AFP. U
tridesetak sekundi hvaljen je Hitlerov doprinos
ekonomskom i moralnom razvitku Nemačke.
AFP takođe izveštava o prohitlerovskom
vandalizmu u Litvaniji kojom prilikom su se
zavijorile tri zastave sa kukastim krstovima
podignute na brdu u blizini centra litvanske
prestonice Vilnusa, što je propraćeno antisemitskim i pronacističkim sloganima ispisanim
u blizini sinagoge u Kaunasu. Izgrednici još
nisu uhvaćeni, a litvanski zvaničnici snažno su
osudili te incidente.
“Oni predstavljaju napad na litvansku
državu i građansko društvo, podstiču mržnju
prema Litvanskoj jevrejskoj zajednici i treba da
budu smatrani provokacijom protiv Litvanije”
rekao je ministar spoljnih poslova.
Antisemitsko navijanje
VELKA BRITANIJA - Britanska fudbalska
liga pokrenula je kampanju u kojoj zahteva od
navijača da prestanu da pevaju antisemitske
pesme. Timovi Premijer lige prikazali su film “Y
reč” (“The Y-word”) pre mečeva održanih 30.
aprila, javljaju izveštači, kao deo antirasističke
kampanje kojom žele da zaustave pomenuti
način navijanja na fudbalskim utakmicama. Y
u naslovu filma označava Yid što je žargonski
izraz za Jevrejin. Miljenici fudbalskih navijača
Frenk Lampard i Ledli King prikazani su u
jednominutnom filmu koji prikazuje arhivske
snimke navijača jednog kluba na železničkoj
stanici i na terasama kako pevaju antisemitske
i nacističke slogane kao što su: “Zig hajl! Hitler
će ih gušiti gasom ponovo…” Navijači Čelzija,
Arsenala i Vesthem junajteda označeni su kao
izvikivači najpogrdnijih antisemitskih uvreda.
Misterija porekla
libijskog lidera
LIBIJA - Mnogi Libijci smatraju da
Moamer Gadafi, dugogodišnji vladar Libije,
uopšte nije beduinskog nego jevrejskog, a
možda i hrišćanskog porekla.
O detinjstvu libijskog lidera se ne
zna mnogo. U većini biografija, koje su
uglavnom Evropljani pisali, stoji da su
Gadafijevi roditelji siromašni ovčari, pripadnici jednog beduinskog plemena koji su
živeli u pustinji u blizini grada Sirta.
Međutim, mnogi Libijci već godinama
veruju da on krije da je pripadnik jevrejskog
naroda.
U nedavnom izveštaju televizije “NBC”
iz Libije navedeno je da se čak svaki peti
pobunjenik bori protiv Gadafija jer smatra
da je on Jevrejin.
Od kako je Gadafi došao na vlast, počele
su da kruže priče o njegovom poreklu, pa
je, prema nekim tvrdnjama njegova majka
preuzela judaizam kao svoju veru, a prema
drugim, njegova baba je bila Jevrejka koja je
ostavila svog supruga zbog Arapina.
Mohamed Jusuf Magariaf, libijski disident i istoričar smatra istinitom tvrdnju da
su Gadafijevi roditelji bili italijanski vojnik
i Jevrejka. On kaže da su oni zbog sramote
predali dete jednom katoličkom kardinalu
koji ga je dao beduinskom čobaninu i njegovoj supruzi.
Magariaf, koji trenutno živi u SAD,
napisao je brojne knjige o Gadafiju, a zbog
suprotstavljanja režimu osuđen je na smrt.
On je rekao u jednom intervjuu za
“AOL” da je tokom istraživanja Gadafijevog
porekla saznao za pismo koje bi moglo da
potvrdi priču o Italijanu i Jevrejki.
“Godine 1972. Omar El-Meheši,
Gadafijev saradnik, dobio je pismo napisano na italijanskom od kardinala koji je
radio u Libiji kada je Gadafi rođen. To sam
saznao preko radija. Omar nije znao italijanski, pa je dao pismo Kalefi Almuntasiru,
šefu diplomatije da ga prevede. Sreo sam
se sa Almuntasirom i pitao ga za pismo.
Almuntasir mi je potvrdio da pismo postoji
i da ga je napisao kardinal da bi Gadafija
podsetio na njegovo jevrejsko i hrišćansko
poreklo”, ispričao je Magariaf.
Istoričar je rekao i da je čudno to što,
nakon Gadafijevog dolaska na vlast, niko iz
njegovog navodnog plemena nije rekao da je
njegov rođak.
“Plemenska tradicija je najvažnija u
Libiji, svi su poznati po svojim ujacima i
stričevima. U Gadafijevom slučaju niko
nikada nije pomenuo da je on iz njegovog
plemena. Gadafi nikada nije spominjao svoje
rođake, ujake i stričeve. Niko ne zna tačan
datum njegovog rođenja. Postoji previše
znakova pitanja u vezi sa tim”, izjavio je
Magariaf.
Neki od njih šište oponašajući zvuke puštanja
otrovnog gasa u gasnim komorama.
Profesorka deli lekcije
ITALIJA - Lideri jevrejske zajednice u Italiji
pozvali su ministra obrazovanja da preduzme
akciju protiv visokoškolske profesorke u Milanu
koja je optužena za negiranje Holokausta i antisemitizam. U izjavi predsednika Unije italijanskih jevrejskih opština Renca Gatenja i predsednika Milanske jevrejske opštine Roberta Jaraha
kaže se da je profesorka Barbara Albertoni (na
slici) “širila istorijske falsifikate i na internetu
vređajući uspomenu na milione nevinih žrtava
nacističkog varvarizma i divljaštva sa ciljem
raspirivanja rasističkih predrasuda i mržnje.”
Kontroverze oko Barbare Albertoni izbile su
nakon objavljenog članka u novinama “La republika” u kojem je opisana kao antisemita i negator Holokausta. “La republika” je ovu tvrdnju
zasnovala na osnovu njenog propalestinskog i
anarhističkog bloga na kojem se objavljuju “stalni napadi na Jevreje i Izrael”, crteži i karikature
izraelske zastave sa nacrtanom svastikom. U
članku je citirana njena izjava u kojoj Holokaust
naziva “temeljnim mitom cionizma”.
Albertoni je odbacila optužbe. Izjavila je da
su njene reči izvučene iz konteksta, ali i da iza
ovih napora stoji “cionistički lobi”, čija je namera da “uguši glasove onih koji misle drugačije,
a pre svega onih koji govore o palestinskom
pitanju.”
Nagrada Kirku Daglasu
SAD - Kirk Daglas (94) će primiti nagradu
“Sloboda izraza” na Festivalu jevrejskog filma
koji se održava na leto u San Francisku, javlja
JTA. Proslavljenom američkom glumcu nagrada će biti uručena 24. jula na 50. godišnjicu
premijere filma “Spartak” Isur Danielovič
(Issur Danielovitch), kako glasi Daglasovo ime i
prezime, insistirao je da pisanje scenarija za film
“Spartak” u režiji proslavljenog Stenlija Kjubrika,
bude povereno scenaristi Daltonu Trumbou
koji se nalazio na crnoj listi sastavljenoj u doba
Makartija. Tako je umnogome doprineo da se
stavi tačka na ozloglašenu holivudsku crnu listu,
jednu od poslednjih ostataka Makartijeve ere.
“Smatramo da je Kirk Daglas idealan
laureat za ovogodišnju nagradu i ne možemo
zamisliti koji bi film bolje osvetlio kontekst slobode izražavanja,” rekao je programski direktor
festival Džej Rozenblat koji je istu nagradu primio 2005. godine.
“Za publiku će biti veoma zanimljivo da
u okviru jevrejskog filmskog festivala pogleda
‘Spartaka’. Ovaj film govori o robovima koji
se oslobađaju od rimske tiranije. Ta priča
nailazi na poseban odjek kod Jevreja jer ima
puno sličnosti sa Pashalnom pričom i izbavljenjem Jevreja iz ropstva u Egiptu.” Daglas
se vratio Judaizmu nakon udesa koji je imao
sa helikopterom 1991. i moždanog udara koji
je preživeo 1996. godine. Sa 83 godine imao je
drugu bar micvu u Los Anđelesu.
TISKOVINA
IMPRIMEE
Exp. Savez jevrejskih opština Srbije,
11000 Beograd, Kralja Petra 71a
POB 30
SRBIJA / SERBIA
SAVEZ JEVREJSKIH OPŠTINA SRBIJE
RASPISUJE
55. NAGRADNI KONKURS
za radove sa jevrejskom tematikom
Iz oblasti:
1 KNJIŽEVNOST (roman, pripovetka, pesma, dramsko delo)
2 NAUČNI RAD
3 MEMOARI I HRONIKE
Žiri dodeljuje ukupno tri nagrade. Prva nagrada nosi ime „Ženi Lebl“.
Žiri može odlučiti da nagrade dodeli i drugačije.
U obzir dolaze radovi pisani na srpskom i srodnim jezicima, kucani mašinom ili na kompjuteru.
Obim radova nije ograničen. Radovi se dostavljaju u dva primerka, koji se ne vraćaju.
Autori ne mogu konkurisati sa radovima koji su već objavljeni, u delovima ili celini ili koji su već
nagrađeni na nekom drugom konkursu. Radovi se dostavljaju potpisani šifrom. Razrešenje šifre se prilaže
istovremeno u drugoj zatvorenoj koverti.
Krajnji rok za podnošenje radova je 1.septembar 2011. godine.
Rezultati konkursa biće objavljeni u listu „Politika“ krajem novembra iste godine.
Radove slati na adresu: SAVEZ JEVREJSKIH OPŠTINA SRBIJE
/ za Nagradni konkurs / Kralja Petra 71 a/ III / POB 30 / 11000 BEOGRAD
Izdavač: Savez jevrejskih opština Srbije, Kralja Petra 71-a, POB 30, tel: 011/26 24 359, 26 21 837; Fax: 011/26 26 674,
e-mail: [email protected]; Izlaženje Jevrejskog pregleda pomaže Ministarstvo vera Srbije; CIP – Katalogizacija u publikaciji;
Narodna biblioteka Srbije, Beograd; ISSN 1452-130X = Bilten – Savez jevrejskih opština Srbije; COBISS.SR-ID 81280012;
Glavni i odgovorni urednik: Stanimir Saša Ristić; Tehnički urednik: Dušan Oluić;
Svi potpisani članci odražavaju lično mišljenje autora, koje se ne podudara uvek sa mišljenjem redakcije.
Rukopisi za naredni broj se primaju do 20. u mesecu; Redakcija zadržava pravo da prilagodi priloge; Štampa: COLORGRAFX d.o.o. – Beograd
www.savezscg.org
Download

Zakon o restituciji nije neustavan