G o d i n a X I X ( LV ) z B r o j 4
PRAVOSU\E I
ANTISEMITIZAM:
z Beograd z April 2010.
z NISAN/IJAR 5770.
INTERVJU: DR MILAN KOLJANIN, ISTORI^AR
Igranka
bez
prestanka
strane 14-15
VR[AC:
Spoticanja
oko
spomenika
strane 2-4
Memorijalni centar
nam je neophodan
strane 6-8
ISTORIJA
INCIDENT NA
PREDSTAVLJANJU
KNJIGE JA[E
ALMULIJA:
I majku i oca - `rtvama
Ulice
beogradskih
Jevreja
strana 18
strana 10-11
2
Jevrejski
april 2010.
TEMA
PREGLED
SPOTICANJA
Povodom inicijative podunavskih Nemaca da u Vr{cu podignu spomen
obele`je nevinim `rtvama u javnosti je bilo mnogo reagovanja. Prenosimo
neka od njih, objavljena u dnevnom listu "Danas"
Dokle obmanjivanje?
Pre neki dan jedan poznanik mi re~e da
mu je stigla "Pozivnica na otkrivanje i
osve{tenje nema~ko-srpskog Spomen-krsta
nevinim `rtvama u Vr{cu (Werschetz) Banatu, 12. juna 2010. godine kod sto~nog
groblja ({interaja)".
Iz propratnog teksta uz pozivnicu
proizilazi da }e taj krst biti visok preko
~etiri metra. Pozivnica za juni dostavljena
ve} februara; poznata nema~ka pedantnost i
preciznost pokazala se i ovom prilikom
ta~nom, nema {ta. U propratnom tekstu
stoji da je trista godina `ivota u tom kraju,
nema~ki `ivalj u po~etku, prete`no,
"vinogradari i ratari" `iveo u miru sa svojim
susedima sve do 1944. godine.
Koga ho}e da obmanjuju, kome da
stvaraju la`ne iluzije o idili~nom `ivotu u
"miru i zajedni{tvu" nema~kog `ivlja s
ostalim stanovnicima tog kraja kada su
Jevreji Banata deportovani jo{ u leto 1941?
Ima bezbroj dokumenata i jo{ ponekog
`ivog koji pamte sasvim druga~iju sliku o
tom "miru i zajedni{tvu".
U Vr{cu `ivelo je brojno nema~ko
stanovni{tvo. Verovatno nije slu~ajnost da
se u tom gradu nalazila uo~i Aprilskog rata
{pijunska radio stanica nacista "Nora", da je
u Vr{cu formirana zloglasna SS "Princ
Eugen" divizija.
U staroj zgradi Univerziteta u Be~u
1987. (godinu dana pre ili godinu kasnije,
ne se}am se vi{e ta~no) otvorena je izlo`ba
o `ivotu Nemaca u Vr{cu, s mnogo
fotografija, dokumenata, arhivskog materijala (ni o jednom drugom mestu Banata u
Be~u nije otvorena neka izlo`ba). Izlo`ba je
obuhvatala period od naseljavanja Nemaca
u XVII veku sve do napu{tanja Banata u
jesen 1944. Nigde ni re~i o tome {ta se
de{avalo u poslednje ~etiri godine boravka,
osim jedne polure~enice, navodim po
se}anju "... a neprijatne poslove obavljali su
na{i mladi}i...". Nijedne re~i o tome kako
su tamo{nji Nemci, kao i svuda u Banatu,
doslovno od prvog dana ulaska nema~ke
vojske u Banat po~eli s poni`avanjem,
plja~kanjem, hap{enjem, zlostavljanjem,
mu~enjem Jevreja da bi se to zavr{ilo
interniranjem i deportovanjem svih Jevreja
Banata, pa i Vr{ca. Pro{le godine u Novom
Sadu otvorena je vrlo stru~no postavljena
izlo`ba o `ivotu Nemaca u Vojvodini, ali {ta
su uradili Nemci u Vr{cu kao i u celom
Banatu, nije bilo ni re~i.
U celoj biv{oj Jugoslaviji Nemci nisu
imali toliku vlast kao u Banatu. Bili su
"bog i batina", do te mere da su se ose}ali
ni~im ograni~eni, da su ve} za 1. maj, dve
nedelje (!) posle ulaska nema~ke vojske u
Banat, hteli Banat da odvoje od Srbije i
proglase neku svoju `upaniju koja }e biti
`i`a za okupljanje svih podunavskih
Nemaca posle pobedonosnog zavr{etka
rata, a u pobedu, naravno, nisu sumnjali. I
to, kada je ve} Hitler odlu~io (!) da Banat
stavi pod nema~ku vojnu upravu u
Beogradu i formalno, u granicama Srbije.
Iz Berlina poslat je telegram u kojem se
nare|uje da se takav postupak mora
zabraniti "makar i vojnom silom". Otkud
vo|stvu banatskih Nemaca da, menjaju
Hitlerovu odluku ?! To su mogli da urade
samo zaslepljeni neograni~enom vla{}u.
Sada navode da su `iveli u "miru i zajedni{tvu do 1944". A Jevreji, svi, ba{ svi, bez
izuzetka, deportovani su u Beograd ve}
sredinom avgusta 1941. i tamo ubijeni,
mu{karci ubrzo po dolasku u Beograd, a
`ene s decom do maja 1942. U Banatu
jedva da je bilo regularne nema~ke vojske,
sve zlo~ine uklju~iv{i deportaciju, sproveli
su banatski Nemci. Niko razuman ne mo`e
imati ni{ta protiv odavanja po{te nevinim
`rtvama, s bilo koje strane one bile. Nije
sporno da je i me|u nema~kim
stanovni{tvom posle oslobo|enja oslobo|enja za sve stanovni{tvo Banata
osim za nema~ko - bilo i nevinih nema~kih
`rtava, takvih bilo je i me|u drugim narodima. Svaka nevina `rtva je ve} jedna
previ{e, bilo ona nema~ka, jevrejska ili
bilo koja druga i nema razloga da im se ne
oda primerena po{ta. I Jevreji se klanjaju
pred nevinim nema~kim `rtvama.
Za{to podunavski Nemci, {to zna~i i
banatski, uporno obmanjuju narod?
Da ne misle mo`da da su Jevreje drugi
proganjali, da su drugi sproveli deportaciju jo{ leti 1941? Ako neko sumnja u to,
neka pogleda nema~ki dnevni list iz tih
dana koji je izlazio u to vreme u tada{njem
Petrovgradu. Kada }e se banatski Nemci
osmeliti da ka`u istinu o tome {ta su im
radili o~evi, a mo`da jo{ ima me|u `ivima
onih koji su sami u tome i u~estvovali ?
Kada }e u~initi neki gest, makar neki simboli~ni gest da se ogra|uju od onog {to su
u~inili jo{ 1941. godine?
Oplja~kano je dosta jevrejske imovine
da bi mogli, recimo, dati da se obnovi
Spomen-obele`je strati{ta na putu Pan~evo
- Jabuka. Uostalom, neka odaberu sami {ta
}e uraditi.
Kada }e pogledati istini u o~i? Da li
znaju da ni u jednom delu biv{e Jugoslavije
nije procentualno ubijeno vi{e Jevreja nego
Banatu? Pa i u Vr{cu.
Nema kolektivne krivice, nema ni za
banatske Nemce. Na`alost, bilo je malo,
zaista malo Nemaca u Banatu, ni Vr{ac nije
izuzetak u tome, koji su osu|ivali zlo~ine
protiv Jevreja. Jevreji, verujem, prihvati}e
~iste neokaljane ruke kada takvih bude. Od
holokausta pro{lo je blizu 70 godina, dokle
treba jo{ ~ekati?
Dr Teodor Kova~
@rtve,
Autor: Stefan Bart
Dr Teodor Kova~ iz Novog Sada je 1.
marta u Danasu objavio tekst pod
naslovom Dokle obmanjivanje? Jedna
pozivnica kao povod za podse}anje na
sudbinu banatskih Jevreja, ali uop{te nije
spomenuo kojim povodom je pozivnica
poslata.
Ukratko. Jedan pijani ruski major u
Vr{cu, 1944. godine je hteo da siluje
mladu Nemicu. Njen brat joj je prisko~io
u pomo}. Ubio je majora i zakopao ga u
dvori{tu. U znak odmazde Rusi su izveli
na
ulicu
sve
stanovnike
ulice
(Drajlaufergasse), njih 130, postavili
mitraljez nasred ulice i pobili ih - `ene,
decu, starce, bebe... Potom su le{eve na
{pediterima i kolima odvukli na lokaciju
[interaj.
Podunavske [vabe iz Vr{ca i ugledni
Srbi iz Vr{ca i van Vr{ca `ele da se ljudima zakopanim na [interaju podigne
spomen-obele`je. Lokalna vlast, inicijatori i finansijeri obele`ja dogovorili su se
da na tabli budu napisana i 23 imena od
Vermahta streljanih, navodno, srpskih
komunista. To treba da bude znak prijateljskog, uzajamnog obra|ivanja zajedni~ke istorije, bez resantimana. Tro{kove
za spomenik snose podunavske [vabe.
Iako je ideja za spomen-obele`je u
Jevrejski
PREGLED
3
NISAN/IJAR 5770.
Predratni Vr{ac
d`elati i spomenici
obliku krsta i table sa imenima streljanih
gra|ana stara ve} osam godina i u op{tini
se na projektu radi tri godine, jo{ uvek se
na|e poneki betonoglavac koji poku{ava
da spre~i realizaciju projekta. Nakon tri
godine je kona~no sklopljen ugovor, krst i
tabla su napravljeni, pozivnice razaslate i
sada se pojavilo pitanje: da nije mo`da
me|u streljanim Nemcima neki zlo~inac.
Ono {to se desilo sa Jevrejima je zlo~in
Vermahta i nema nikakvog opravdanja za
to. Sigurno su u~estvovali i neki
halapljivi, grabe`ljivi Folksdoj~eri, ljudi
kakvih ima svuda, koji su denuncirali
Jevreje iz li~ne koristi. Takvih ljudi je bilo
svuda, pa i u Banatu. Koliko je nama poznato na Sajmi{tu u Beogradu Folksdoj~eri
nisu u~estvovali pri groznom ubijanju
Jevreja, ali nije isklju~eno da je bilo
pomo}nika, {to je isto zlo~in.
Posle rata je streljano u Jugoslaviji
6.500 Nemaca bez suda ili sa prekim
sudom. Za mnoge se ne zna za{to su streljani. Da li je me|u njima bilo onih koji su
u~estvovali u ubijanju Jevreja ne znam.
Dr Kova~ pita za{to podunavske [vabe
ne di`u spomenik Jevrejima?
Odmah posle rata, kada su se Nemci
suo~ili
sa
zlo~inima
Hitlerove
Nema~ke, bili su kao ljudi pora`eni,
pogotovo zbog zlo~ina nad Jevrejima.
Odlu~ili su da u Akciji u znak kajanja
pomognu pre`ivelim Jevrejima ne samo
u Nema~koj ve} u jo{ jedanaest zemalja. Neguju Jevreje u stara~kim domovima, organizuju sastanke sa omladinom
iz raznih zemalja, vode brigu o mestima
gde su bili koncentracioni logori, groblja. Moja kom{inica je bila kao devojka i
sada kao penzionerka du`e u Izraelu i
radila je svaki put u stara~kim domovima sa Jevrejima koji su pre`iveli logore.
Sada je grupa nema~kih zanatlija
otputovala u Izrael da obnovi stara~ki
dom. Sve o svom tro{ku. Pre`iveli
Jevreji govore da nikada nisu ni pomislili da }e, nakon svega {to se njima
dogodilo, opet govoriti nema~ki.
Dignuta su spomen-obele`ja, koncentracioni logori su sa~uvani u obliku muzeja i to sve Akcija u znak kajanja
podr`ava. Broj `rtava je svuda upisan na
tablama. Kod nas u gradu Erlangenu,
pred ku}ama ranijih vlasnika Jevreja u
trotoar je ugra|en kamen spoticanja,
jedna plo~a od mesinga sa imenom vlasnika i obave{tenjem o njegovoj sudbini.
U Srbiji se na spomen-obele`ja ne sme
napisati broj nema~kih `rtava, a
dosada{nje spomenike su financirale
skoro isklju~ivo podunavske [vabe. U
Ba~kom Jarku su uni{tili nema~ko groblje
i masovne grobnice u kojima je zakopano
preko 6.000 nastradalih logora{a, `rtava
nasilja. Na nema~kom groblju izgra|ene
su ku}e, na masovnoj grobnici je deponija. Tu ve} {est godina pregovaramo o
spomen-obele`ju, bez uspeha.
Ja se pitam za{to jugoslovenska vlast
ili sada srpska vlast nije podigla spomenik
svojim gra|anima Jevrejima. Mislim da je
re{enje zagonetke u tome da bi se onda
morala obelodaniti i uloga poslu{nih
doma}ih vlastodr`aca, naklonjenih idejama fa{izma: Nedi}eve vlade i njene policije u Banatu. Kao {to je poznato, Nedi} i
Ljoti} su bili srpski fa{isti i veliki antisemiti. Vermaht nije ta~no znao ko je
poreklom Jevrejin i gde stanuje. Po `elji
Vermahta su Nedi}eva vlada i njena policija tragali za Jevrejima i pravili njihov
popis i ~ak ih hapsili i vodili na strati{te na
Sajmi{tu u Zemunu (izvor: Logor Banjica
- logora{i 1941-1944, knj. I i II, Istorijski
arhiv Beograd 2009, str. 707 i 830).
Time ne}u da oslobodim Vermaht
odgovornosti za zlo~ine po~injene nad
Jevrejima, nego ho}u da objasnim za{to je
broj nastradalih Jevreja bio tako velik. Od
Jevreja znamo da ni njima u Srbiji nije
vra}eno imanje oduzeto za vreme Drugog
svetskog rata i u periodu posle rata. U tom
pogledu su pro{li kao Nemci posle rata.
Autor je in`enjer elektrotehnike iz
Erlangena,
Nema~ka,
poreklom
podunavski [vaba
4
april 2010.
Jevrejski
PREGLED
SPOTICANJA OKO SPOMENIKA
POVODOM TEKSTA
"@RTVE, [email protected] I SPOMENICI"
STEFANA BARTA
Sve je to od lo{eg vina
Pro~itao sam pismo gospodina
Stefana Barta. Za neobave{tene vrlo
ve{to spakovana pri~a koja bi trebalo
da nam otvori o~i, da u nama
BETONOGLAVCIMA poku{a da na|e
trunku emocija, da nas posrami zbog
na{ih tvrdokornih stavova.
Gospodin Bart ne `eli da napi{e da
smo mi, dr profesor Teodor Kova~ u
svom ~lanku, a ja pre dve godine na
vr{a~koj TV, uvek govorili da }emo se
prvi pokloniti svakoj nevinoj `rtvi bez
obzira na to kojoj je naciji ili veri pripadala. Ja sam potpuno uveren da
nevine `rtve imaju imena i prezimena i
da ih se njihovi bli`nji, njihovi prijatelji i njihove kom{ije, "sa kojima su
`iveli i radili u miru i zajedni{tvu sve
do kraja 1944. godine", se}aju, ne
samo po imenima nego i po dobrim
delima. Pitanje je za{to ni posle gotovo 70 godina ne mo`emo da vidimo
imena i prezimena nevinih `rtava. A
upravo je samo to tra`eno od inicijatora podizanja spomenika.
Pravo je gospodina Barta da podi`e
spomenik nevinim `rtvama, ne svim
nego onim koje izabere. Njegovo je,
tako|e, pravo, meni je i to razumljivo,
da ne `eli da na istom mestu bude
spomenik svim nevinim `rtvama, jer bi
one jevrejske samo pokvarile utisak.
Mnogo je razloga koji opravdavaju
njegov takav stav. Mo`da bi neko
postavio pitanje ko je kriv za stradanje
Jevreja, mo`da bi neko upore|ivao
podatke, koliko je stradalo jevrejske
dece, koliko jevrejskih `ena, koliko
drugih, a to je neuporedivo. Gospodin
Stefan Bart je tehni~ki obrazovan i
morao bi da ume in`enjerski i logi~ki
da razmi{lja. Zato me ~udi da kao
argument isti~e da, koliko je njima
poznato, folksdoj~eri nisu u~estvovali
u groznom ubijanju Jevreja na
Sajmi{tu u Beogradu. On je verovatno
uveren da su Jevreji iz Vr{ca dobrovoljno i samoorganizovano do{li u
Beograd da bi tu bili zverski ubijeni, a
pre toga su svoju imovinu poklonili
dragim kom{ijama folksdoj~erima, sa
kojima su `iveli i radili u miru i zajedni{tvu, na ~uvanje. Ne, folksdoj~eri su
pedantno i efikasno otpremili Jevreje
Vr{ca u logore smrti. Za{to se
gospodin Stefan Bart ne zapita ko je
jo{ pre ulaska Vermahta u Vr{ac
obukao okupatorske uniforme, okitio
fijakere i upregao konje ~ila{e kako bi
sa odu{evljenjem krenuo u susret njegovim vojnicima. Gde ono be{e formirana Princ Eugen divizija? Koliko
vojnika broji jedna divizija? Ko su bili
pripadnici te divizije ~uvene po nezapam}enim zlo~inima. Mogu}e je da su
folksdoj~eri, nakon {to su obukli okupatorske uniforme i zavr{ili sa maltretiranjem, poni`avanjem, zlostavljanjem, plja~kanjem, zatvaranjem i deportovanjem Jevreja u logore smrti, nastavili da se bave vinogradarstvom i
ratarstvom i `iveli i radili u miru i
zajedni{tvu sa svima ostalima (mojih
sunarodnika vi{e nije bilo da tu idilu
remete) sve do kraja 1944. godine. A
onda su ih neki "komunisti" bez
su|enja nevine streljali, verovatno
samo zato {to su dozvolili da im vino
bude kiselo.
Za gospodina Stefana Barta kriv je
Vermaht, ali ne ba{ toliko koliko Nedi}
i Ljoti}. Po njemu, Vermaht, jadan,
nije znao ni ko je u Srbiji Jevrejin niti
koliko ih ima. Zaboravlja gospodin
Stefan Bart ko je i {ta je bio
Kulturbund. Zaboravlja i da je, bar
kada je re~ o Vr{cu, svako znao
svakog. Pa i folksdoj~eri su dobro
znali ko je u Vr{cu Jevrejin. Nagrnuli
su u ku}e svojih kom{ija Jevreja da
plja~kaju i za to im nisu bili potrebni
ni Nedi} ni Ljoti} da im daju instrukcije. Uzgred budi re~eno, u Vr{cu nisu
delovali ni Nedi} ni Ljoti}. Sva zlodela
su "morali" da urade oni folksdoj~eri
koji su obukli uniforme i mar{irali ulicama Vr{ca. Gospodin Stefan Bart
pedantno navodi da je u Jugoslaviji
posle rata streljano 6.500 Nemaca, bez
suda ili nakon su|enja pred prekim
sudom. Kada smo ve} kod brojanja,
gospodin Stefan Bart treba da zna da je
za vreme rata 68.000 Jevreja iz
Jugoslavije zverski ubijeno. Tu ne
ubrajam Jevreje iz podunavskih dr`ava
koji su se, be`e}i od svojih i nema~kih
kom{ija, zatekli u Jugoslaviji u
trenutku ulaska Vermahta i, tako|e,
bili pobijeni. Poznat je "Kladovski
transport" i streljanje u Zasavici. To
gospodin Stefan Bart sigurno dobro
zna, s obzirom na to da navodi podatke
iz Istorijskog arhiva u Beogradu.
Postoje i dobro sa~uvane, veoma pouzdane nema~ke arhive iz kojih bi
gospodin Stefan Bart mogao da sazna
istinu o ulozi folksdoj~era. Mogao bi
da sazna koliko ih je osu|eno zbog ratnih zlo~ina po~injenih na na{im prostorima. Mnogo je 66 godina, ali nije
dovoljno da bi nama mogli da serviraju tu`ne pri~e iz III rajha. Jo{ manje
mo`e da nam se pripisuje da mi
BETONOGLAVCI spre~avamo realizaciju ugovora koji je sklopljen sa
lokalnom samoupravom. Takav ugovor ne postoji, bar prema re~ima
predsednika Skup{tine Vr{ac gospodina Stevice Nazar~i}a, pa je pitanje {ta
je uop{te ostalo kao istina od cele
"tu`ne" pri~e gospodina Stefana Barta.
Izgleda ni{ta.
Gospodin Stefan Bart ka`e da su se
odmah posle rata Nemci suo~ili sa
zlo~inima Hitlerove Nema~ke? Nemci
su se posle rata suo~ili, ne sa
zlo~inima, nego sa odgovorno{}u {to
su dopustili da u njihovo ime budu
po~injeni, a sa zlo~inima su se
suo~avali tokom rata.
Kajanje Nemaca je svakako visoko
civilizacijski ~in. Ono {to je posleratna
Nema~ka uradila na polju obrazovanja, kada je o Holokaustu re~,
uvo|enjem i primenom zakona koji
negiranje Holokausta kao i antisemitske aktivnosti kvalifikuju kao
krivi~na dela, jeste za svaku pohvalu i
divljenje. I mi Jevreji u Srbiji ne
propu{tamo priliku da istaknemo
zna~aj takvog nema~kog pristupa
istoriji. I ne samo posle rata, nego i
dok je on buktao, bilo je ~asnih i ~estitih Nemaca koji nisu mogli i nisu hteli
da se identifikuju sa nacistima.
Poznato je da su i mnogi od njih bili
`rtve nacizma. Ne radi se, dakle, ovde
o Nemcima i niko nema ni{ta protiv da
se podigne spomenik nevinim
nema~kim `rtvama, kojih je, siguran
sam, bilo. Ali ba{ zato, zbog tih
nevinih `rtava, a i zbog nas ostalih, na
njemu treba da stoje ispisana njihova
imena. To one svakako zaslu`uju, a
dizanje spomenika nevinim `rtvama
~ija se imena ne znaju - samo je podmetanje kukavi~ijeg jajeta.
Aleksandar Ne}ak
Jevrejski
5
NISAN/IJAR 5770.
PREGLED
REAGOVANJE
Nije istina da
sam }utao
Ne mogu da ka`em da A. Lebl la`e,
jer ne}u da se spu{tam na njegov nivo
Pi{e: Nenad Fogel
Zvu~i neverovatno da neko ko debelo
gazi devetu deceniju `ivota - A. Lebl nije u stanju da razlikuje {ta je inicijativa,
a {ta je predlog za preimenovanje
Nagradnog konkursa Saveza. Za takve
postoji samo jedan lek. Uputiti ih na
Vujakliju. Uz osnovno obja{njenje
porekla re~i gde se ka`e da je re~ latinskog porekla i da zna~i PO^ETAK, daje
se jo{ niz drugih zna~enja, kao {to su:
zapo~eti, pokrenuti, dati, davati inicijativu za ne{to…
Pita se Aleksandar Lebl u svom
"revolverskom" tekstu: Za{to je Fogel
}utao? Ta tvrdnja nije istinita. Nekoliko
dana pre odr`avanja sramne sednice
obavestio sam predsednika Saveza, kao
predlaga~a, o tome {ta pi{e, u dva izvora,
o nazivu Konkursa. Ne mogu da ka`em
da A. Lebl la`e da je to uradio Radni
odbor, jer ne}u da se spu{tam na njegov
nivo. Predsednik Saveza je zato i tra`io
od zaposlenih iz Muzeja da prona|u
odluku po kojoj je Konkurs dobio ime po
dr Albertu Vajsu. Nisu je na{li. Mogu
samo da izrazim `aljenje {to je ova
uva`ena institucija samu sebe dovela u
situaciju da je proglase la`ovom. Ista ona
koje je izdala pomenutu Spomenicu, a
sve u korist tvrdnje A. Lebla da nije do{lo
do preimenovanja Konkursa. [ta tu nije
jasno A. Leblu? Poziva se na izjavu Luci
Petrovi} objavljenu u Spomenici 1969.
godine. Izme|u ostalog, taj citat sam ja
pro~itao na sramnoj sednici koja }e biti
vi{e upam}ena po odricanju od dr Alberta
Vajsa nego po imenovanju konkursa po
njegovoj (Leblovoj) sestri. Kako i sam A.
Lebl ka`e, postoji tonski zapis. Da je tada
ustao i zatra`io odlaganje zbog sumnji da
ve} postoji ime Nagradnog konkursa niko
se tome ne bi protivio. No, obraz deblji
od |ona, sada progovara post festum citiraju}i iste navode koje sam ja predo~io
Izvr{nom odboru. Posle svega, moj navod
da je sve to ura|eno na inicijativu
Aleksandra Lebla, on dovodi u sumnju.
Ako nije inicijativa to {to se A. Lebl
mesec dana pre odr`avanja sednice obratio predsedniku Saveza A. Ne}aku sa
"idejom da se jedna od nagrada nazove po
njegovoj pokojnoj sestri", uz uslov da se
ta nagrada finansira od strane porodice,
onda ja stvarno ne znam {ta je inicijativa.
Uzgred da napomenem, nagrade i dalje
finansira Savez.
Moram da se osvrnem i na tvrdnju A.
Lebla da ga ja mrzim zbog njegovog
nazivanja rekonstrukcije ku}e koja je u
vlasni{tvu Jevrejske op{tine Zemun
"nepo{tenim i nemoralnim". Svaki
komentar je izli{an kada se zna da sam od
svoje op{tine 2006. godine dobio "Megilu
zahvalnosti", izme|u ostalog i za taj moj
velikodu{ni postupak. Svako ko je zainteresovan mo`e da to pro~ita na sajtu
http://joz.rs u rubrici "Podr`ite nas"
podrubrika "Megile".
Na kraju teksta A. Lebl bi voleo da se
pojavi "negde sitnim slovima ispravka,
demanti ili ~ak izvinjenje" zbog navodne
la`i o preimenovanju Nagradnog konkursa
Saveza. Za to postoji samo jedna stara izreka: "Ne lip{i magar~e do zelene trave"!
Komemoracija u Skoplju
Povodom 67. godine od crnog 11. marta 1943., kada je u
logor smrti Treblinka deportovano 7.200 makedonskih Jevreja,
u Skoplju je boravila delegacija Saveza jevrejskih op{tina
Srbije koju su ~inili predsednik Aleksandar Ne}ak i poslovni
sekretar Miroslav Grinvald. Sa njima je bila i predstavnica JO
Beograd Silvana Delovska-Mitrev.
Gosti iz Beograda prisustvovali su komemoraciji i polo`ili
cve}e na spomenik deportovanim Jevrejima.
Program komemoracije, koja je trajala dva dana, obuhvatio
je, izme|u ostalog, posetu jevrejskim grobljima, prijeme kod
gradona~elnika Skoplja i Bitolja, posetu spomeniku Ester
Ovadija Mari kao i de~jem vrti}u u Bitolju koji nosi ime ove
Jevrejke.
Istorijat
konkursa
Konkurs je ustanovljen 1954.
godine na incijativu predsednika
tada{njeg Saveza jevrejskih
op{tina Jugoslavije, dr Alberta
Vajsa, a prve nagrade su dodeljene 1955. godine. Nije raspisan
samo dva puta, 1992. i 1994.
godine, u vreme gra|anskog rata
na prostoru biv{e Jugoslavije.
Konkurs se odnosi na radove sa
jevrejskom tematikom iz oblasti
nauke, istorije, knji`evnosti,
umetnosti, memoarske gra|e i
Holokausta. Samo prve godine
bio je raspisan i za likovnu umetnost i muziku. Konkurs za radove
sa jeverejskom tematikom, vremenom je postao tradicionalna
kulturna manifestacija s ugledom
i van jevrejske javnosti, a na
njemu u~estvuju kako Jevreji,
tako i autori nejevreji. Do danas,
na njemu je u~estvovalo vi{e
stotina autora sa preko 1.500
radova, a me|u nagra|enima su i
autori iz Australije, Austrije,
Bosne i Hercegovine, Hrvatske,
Izraela, Kanade, SAD i Velike
Britanije.
Na konkursu su
u~estvovali i bili nagra|ivani i
autori koji su kasnije postali afirmisani pisci ili nau~ni radnici,
kao {to su; Danilo Ki{, David
Albahari, Filip David, Gordana
Kui}, Zvonimir Palanski, Ljubica
Arsi}, Vojislav Maksimovi},
Krinka
Vidakovi}
(kasnije
ambasador Srbije i Crne Gore u
Izraelu), Hans Bramer, Dragoljub
^oli}, Miroslava Despot, Zora
Dirnbah, Dimitrije Ma{anovi},
Avram
Pinto,
Vidosava
Nedoma~ki,
Ljubivoje
R{umovi}, Laslo Sekelj i drugi.
Dobitnik najve}eg broja nagrada do sada je @eni Lebl, autorka
26 nagra|enih radova posve}enih
izu~avanju istorije Jevreja Srbije,
ali i {ire.
6
april 2010.
Jevrejski
PREGLED
INTERVJU: DR MILAN KOLJANIN, ISTORI^AR
Memorijalni centar
Pitanja Holokausta, genocida, poznavanja onoga {to se doga|alo u
Drugom svetskom ratu, morala bi mnogo vi{e da budu prisutna u
javnosti i u na{em obrazovnom sistemu
Pi{e: Sa{a Risti}
Istori~ar Milan Koljanin dobar je poznavalac prilika u jevrejskoj zajednici Srbije.
Gotovo da nema zna~ajnijeg okupljanja srpskih Jevreja, naj~e{}e povodom obele`avanja tragi~nih doga|aja kojima na{a istorija
obiluje, a da tu ne bude i on, bilo kao prijatelj ili predava~. Kao mladi} `eleo je da
studira ekonomiju. Nisu ga primili pa se
upisao na agroekonomiju i tamo dao neke
ispite da bi ubrzo shvatio da to nije ono {to
`eli. Da bi dao sebi predah i na miru
porazmislio {ta mu valja ~initi sa `ivotom
prijavio se na odslu`enje vojnog roka. Poslat
je na Dojran, nekad{nju jugoslovenskogr~ku granicu. Tamo je, uz pomo} desetara,
produhovljenog ~oveka {irokih shvatanja,
do`iveo prosvetljenje zaklju~iv{i da je poziv
istori~ara ono {to bi mu najvi{e odgovaralo.
"Ne, ne, desetar mi je bio sav po pe-esu,
prili~no sku~enih pogleda na `ivot!" ka`e
smeju}i se ovoj na{oj opaski.
Istoriju je upisao na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1977. godine. "Izgubio
sam mnogo vremena, ali - bo`e moj, trebalo je da intelektualno sazrim". Diplomirao
je 1982. godine. Neko vreme radio je po
osnovnim {kolama kao zamena kolegama
sve dok se 1984. godine nije ukazalo slobodno mesto na Institutu za savremenu
istoriju u Beogradu. Tamo smo vodili ovaj
razgovor.
z Istorija je {irok teren, koja je va{a
specijalnost?
- Institut za savremenu istoriju bavi se
periodom od 1918. godine, od stvaranja
Jugoslavije. To je veliko podru~je u okviru
kojeg postoji podela na periode kojima se
moje kolege i ja bavimo. Ja sam se specijalizovao za logor na Beogradskom
sajmi{tu {to je bila tema i mog magistarskog rada.
z Va{a `elja ili vam se, {to ka`u, zalomilo?
- Moglo bi se re}i - sticaj okolnosti, ali
u okviru mog op{teg interesovanja za
istoriju II svetskog rata. U svakoj republici
tada{nje Jugoslavije postojala je redakcija
koja se bavila sli~nim istra`ivanjima na
svojoj teritoriji. U okviru tog projekta
definisan je niz tema koje je trebalo obraditi. U dogovoru sa Katedrom za istoriju
Jugoslavije, koju je vodio profesor Branko
Petranovi}, dogovorena je ova koja je bila
i tema mog magistarskog rada: "Nema~ki
logor na Beogradskom sajmi{tu od 1941.
do 1944. godine, prilog delovanju Novog
poretka u Srbiji".
z Istra`ivali ste polo`aj Jevreja. Kakve
ste predstave o njima imali pre toga?
- Bave}i se svojom temom bio sam
upu}en na to da se upoznam sa jevrejskom
zajednicom i sa njenim mestom u dru{tvenom okru`enju, dakle Srbiji i Jugoslaviji.
Bavio sam se periodom koji je ozna~io kraj
te zajednice, odnosno uni{tenje njenog
najve}eg dela. U{ao sam u to - naglava~ke.
Kasnije je to postao predmet mog interesovanja, pa }u svakako objaviti i rad pod
naslovom "Holokaust u Srbiji". Srbija,
podeljena na nekoliko okupacionih zona sa
nekoliko okupacionih politika omogu}ava
izu~avanje fenomena Holokausta na malom
prostoru. Bilo mi je potpuno jasno jo{ dok
sam prou~avao logor na Sajmi{tu da se
mora istra`iti raniji period da bi se to
sagledalo. Tako mi se nametnila tema koja
je kasnije definisana i kao moj doktorat:
"Jevreji i antisemitizam u Kraljevini
Jugoslaviji 1918 - 1941 godine. Ali, ni taj
period nije mogao da se posmatra izolovano, pa sam morao da krenem od prvih
tragova dolaska Jevreja na ove prostore.
Nagla{avam da je naslov knjige dvoslo`an:
Jevreji i antisemitizam! Ja sam, dakle, imao
nameru da prika`em `ivot jevrejske zajednice u svim njegovim manifestacijama,
unutra{nji `ivot, polo`aj u okru`enju i da
pratim pojavu antisemitizma, ne~eg {to je
obele`ilo istoriju tridesetih godina pro{log
veka i ono {to je bilo u ideolo{koj osnovi
onoga {to }e se kasnije sa Jevrejima
dogoditi. Ideolo{ka osnova Holokausta se,
svakako, zasniva na antisemitizmu.
z Koga biste ozna~ili kao tada njegove
glavne nosioce?
- Tu treba imati u vidu da je 1918.
godine jugoslovenska dr`ava stvorena od
Kraljevine Srbije i krajeva koji su pripadali
Austrougarskoj u kojoj je antisemitizam
bio veoma jak, pre svega u Budimpe{ti i
Be~u, gradu u kojem je Adolf Hitler shvatio kolika je snaga tog fenomena za
politi~ko mobilisanje i manipulisanje
masama.
z Kako razumeti `ilavost antisemitizma?
- Mora se krenuti od definicije tog
La`ni argumenti
- Zanimljivo je da je u Nema~koj, u
kojoj je antisemitizam bio veoma jak,
napravljena anketa koja je pokazala da su
se Jevreji, srazmerno svom broju, vi{e
odazivali pozivu u vojsku nego Nemci i
da je me|u poginulim nema~kim vojnicima procentualno bilo vi{e Jevreja nego
nejevreja. To je pokazalo da su potpuno
la`ni argumenti antisemita o izdajni~kom
i podriva~kom radu Jevreja, kao i
Hitlerova tvrdnja da je Nema~ka izgubila u Prvom svetskom ratu jer su joj
Jevreji zabili no` u le|a.
pojma. Postoje razne nejasno}e. Prihvatio
sam najra{ireniju, po mom sudu najjasniju,
koja pravi o{tru razliku izme|u tradicionalnog i modernog antisemitizma.
Tradicionalni se vezuje za hri{}anske predrasude o Jevrejima, po~ev od deicida iz
kojeg su se izvodile razne druge. Moderni,
antisemitizam je u osnovi rasisti~ki. On
ka`e da su Jevreji dru{tveno zlo samim
svojim biolo{kim bi}em, dakle genetski,
predodre|eni da ~ine zla bez obzira na to
da li su, recimo, komunisti ili kapitalisti. Za
tradicionaliste Jevrejin koji se pokrsti mo`e
da bude dru{tveno prihva}en. Modernom
antisemitizmu to je bez zna~aja zato {to je
Jevrejin biolo{ki predodre|en da bude
dru{tveno zlo. U osnovi je teorija bazirana
na "u~enju" rasnih teoreti~ara od Artura
Gobinoa do Hjustona Stjuarta ^embrlena.
z Ima li u ozbiljnoj nauci bilo kakvih
saznanja koja bi rasistima dala za
pravo kada govore o nejednakosti
rasa?
- Ne, potpuno su nenau~na, ali imaju
veliku politi~ku upotrebljivost. Rasisti~ki
antisemitizam se pokazao kao jako pogodan za manipulaciju masama. On
obja{njava da Jevreji stoje i iza radni~kog
pokreta, socijalisti~kih i komunisti~kih
snaga koje razaraju dru{tvo, kao i da su
svemo}ni kapitalisti koji upravljaju}i
finansijskim institucijama razaraju tkivo
dr`ave i dru{tva. Krajnji cilj i jednih i
drugih, iako rade sa suprotnih strana, jeste
stvaranje svetske vladavine Jevreja. To je
ono {to je, uostalom, u "Protokolima sionskih mudraca".
z Pomenuste Be~ i Budimpe{tu kao austrougarske centre u kojima je antisemitizam bio duboko ukorenjen. [ta
je sa delovima Kraljevine SHS koji
nisu bili pod tom monarhijom?
- Razlika postoji, ali to, naravno, ne
zna~i da su krajevi Jugoslavije koji su pripadali Kraljevini Srbiji bili, da tako ka`em,
operisani od antisemitizma. Me|utim, tu je
postojala jedna specifi~nost. Srbija i srpski
narod borili su se za svoje oslobo|enje i
ujedinjenje. Jevreji su od 1878. godine
postali ravnopravni gra|ani Srbije i
u~estvovali u svim ratovima koje je ona
vodila, kao i u naporima za stvaranje
srpske dr`ave i ujedinjenje njenih delova.
To i ostalo dovodilo je do njihove sve ve}e
integracije u dru{tvo.
z I tako su vremenom postali Srbi
Mojsijeve vere?
- Da, ali to nije samo srpska
specifi~nost. U~estvuju}i i u stvaranju
drugih nacionalnih dr`ava Jevreji su se
vezivali za njihove nacionalizme. Tako su
oni u Nema~koj bili velike nema~ke patriote, u Ma|arskoj ma|arske... To je bilo i
Jevrejski
PREGLED
7
NISAN/IJAR 5770.
nam je neophodan
tragi~no, jer su, ratuju}i za svoje dr`ave,
~esto ratovali jedni protiv drugih. [to se
Kraljevine SHS ti~e, antisemitizam je bio
ja~i na teritoriji Hrvatske. Tu moram, pre
svega, da uka`em na ulogu Rimokatoli~ke
crkve u kojoj postoji veoma jaka antisemitska tradicija, pogotovo od kraja 19. veka
od vremena stvaranja takozvanog socijalnog
katolicizma.
Prva
izdanja
"Protokola sionskih mudraca" su se pojavila sredinom dvadesetih godina u jednom
franjeva~kom listu u Makarskoj. Taj zloglasni antisemitski pamflet, nastao u ruskoj
carskoj policiji, osna`ivao je argumente da
Jevreji stoje iza komunista i bolj{evi~ke
revolucije. Poznato je da je bolj{evi~ka
partija imala ambicije da pokrene svetsku
revoluciju.
z Stoji i to da je me|u bolj{evicima i u
svetskom radni~kom pokretu zaista je
bio veliki broj Jevreja.
- Da, ali oni tu nisu istupali kao Jevreji
nego potpuno anacionalno, kao ljudi koji
pripadaju svetskoj revoluciji. Oni se jesu u
ve}em procentu pridru`ili socijalisti~kom,
odnosno komunisti~kom pokretu, ali zbog
svog nepovoljnog dru{tvenog polo`aja u
carskoj Rusiji.
z Antisemitizam u Kraljevini
Jugoslaviji?
- Hitler je, kao politi~ka ~injenica, imao
zna~ajno mesto u politi~koj konstelaciji
Evrope. Toj ~injenici su se prilago|avale i
vlasti u Jugoslaviji. Dvadesetih godina
manifestacije antisemitizma bile su u njoj
sporadi~ne. Bilo je antisemitskih tekstova
u nekoliko listova u Srbiji, u Hrvatskoj
mo`da ne{to vi{e, ali ni{ta drasti~no.
Me|utim, tridesete su period velikih promena u Evropi. Manifestacije antisemitizma
postaju ja~e. Godine 1934. u Srbiji se prvi
Srbija, podeljena na
nekoliko okupacionih
zona sa nekoliko okupacionih politika,
omogu}ava izu~avanje
fenomena Holokausta
na malom prostoru
put objavljuju "Protokoli sionskih mudraca". Nacisti~ka antisemitska propaganda
ja~a preko Folksdoj~era kojih je u
Kraljevni Jugoslaviji bilo oko 500.000,
najve}im delom u Banatu, zatim delimi~no
u Ba~koj, isto~noj Slavoniji, Sloveniji i u
manjem broju u severnoj Bosni.
Jugoslovenske vlasti su nastojale da to dr`e
pod kontrolom, pa antisemitske manifestacije nisu bile toliko jake. To je bilo
vreme vlade Milana Stojadinovi}a i politi~ke preorjentacije prema fa{isti~kim silama Nema~koj i Italiji. Ni{ta neobi~no kad
se zna da su i zapadne dr`ave imale modus
vivendi sa Hitlerom. Popu{tanje antisemitskoj propagandi bio je znak upu}en
Nema~koj, koja je o~ekivala antisemitske
mere od zemalja, koje su joj se pribli`avale
politi~ki i ekonomski i one su ih uvodile.
Jugoslavija se krajem tridesetih i po~etkom
~etrdesetih na{la izolovana, okru`ena
takvim zemljama. Jugoslovenska vlada je,
5. oktobra 1940. godine, donela dve uredbe
kojima je Jevrejima ograni~eno poslovanje, odnosno promet hranom na veliko i
upisivanje na fakultete i u srednje {kole.
z Potpisao ih je Dragi{a Cvetkovi}?
- On i njegov potpredsednik Vlatko
Ma~ek, a cela Vlada je stala iza toga.
Najvi{e uticaja na njihovo dono{enje imao
je Anton Koro{ec, katoli~ki sve{tenik, okoreli antisemita i nema~ki eksponent, {to se,
naravno, znalo u vladi. To, naravno,
Nemce nije zadovoljilo, ali je zato kompromitovalo tu vladu u o~ima demokratskog
sveta.
z Kada, da tako ka`emo, zvani~no
po~inje Holokaust?
- Uporedo sa uni{tavanjem Sovjetskog
Saveza i napredovanjem Nema~ke donose
se nare|enja za masovno i potpuno
uni{tenje
Jevreja
na
okupiranim
podru~jima Sovjetskog Saveza i svih
drugih okupiranih zemalja. Posle toga, do
kraja 1941. i prvih meseci 1942. godine u
funkciju su stavljeni i logori uni{tenja na
teritoriji Poljske. Tada po~inje u punoj meri
ostvarenje takozvanog kona~nog re{enja
jevrejskog pitanja. Oni, dakle, ratuju protiv
bolj{evi~kog Sovjetskog Saveza kojim
upravlja takozvani Svetski Jevrejin koji
istovremeno stoji i iza Velike Britanije sa
kojom, tako|e, Nema~ka ratuje. Sve to
kada se prevede na razumljiv jezik zna~i
masovno uni{tavanje Jevreja gde god se
zateknu.
z Hitler je uo~io koliko je antisemitizam
zgodan za politi~ko manipulisanje
masama. Da li je on samo hladnokrvni
i bezobzirni politi~ki kalkulant ili je i u
njemu samom istinski postojala mr`nja
prema Jevrejima?
- To je stara pri~a o ulozi li~nosti u
istoriji. Holokaust i Hitler su neodvojivi.
@ive}i u Be~u video je snagu politi~kog
antisemitizma, ali on je ujedno i bio deo
njegovog intelektualnog habitusa. Politi~ka
upotreba antisemitizma i njegova manijakalna opsednutost Jevrejima su se, ~ini
mi se, me|usobno pothranjivale.
z Postoje razna tuma~enja o ~uvenoj
poruci:" Serbien ist Judenfrei". Ko je
njen autor?
- Te re~i su u naslovu jedne knjige...
1993. godine jedan istori~ar Valter
Mano{ek objavio je zna~ajnu knjigu tog
naslova, a u podnaslovu stoji "Nema~ka
okupaciona politika i istrebljenje Jevreja u
Srbiji 1941-1942 godine", to je njegova
doktorska teza, objavljena 1993. godine u
Minhenu. Kod nas je prevod te knjige
objavljen 2007. Citat da je Srbija
"Judenfrei", o~i{}ena od Jevreja, je iz
izve{taja Haralda Tunera, {efa nema~kog
Upravnog {taba u Srbiji, upu}enog
Aleksandru Leru, nema~kom komandantu
Jugoistoka. Dakle, citat iz interne prepiske
nema~kih visokih funkcionera u Srbiji.
Nema~ki predstavnici su se tada na okupiranim zemljama prosto takmi~ili ko }e {to
pre da ubije {to vi{e Jevreja, pa je Tuner
smatrao da bi bilo zgodno da se pohvali.
Uzgred, to niije bilo ta~no jer su ve} u januaru - februaru 1942. godine u Estoniji bili
ubijeni svi Jevreji. U samoj Srbiji Banat je
bio prva teritorija "o~i{}ena" od Jevreja, jer
su u avgustu i septembru 1941. svi Jevreji iz
8
april 2010.
Jevrejski
PREGLED
INTERVJU: DR MILAN KOLJANIN, ISTORI^AR
Banata, gde su prakti~no svu vlast imali
folksdoj~eri, bili deportovani u Beograd.
Mu{karci u Topovske {upe, a `ene i deca
raspore|eni po jevrejskim ku}ama i
porodicama. Mu{karci su ve} u septembru i
oktobru zajedno sa beogradskim Jevrejima
bili ubijeni u masovnim streljanjima.
z Kakva je bila uloga folksdoj~era u tom
sramnom "~i{}enju" od Jevreja?
- Oni su ve} uo~i rata bili odli~no organizovani. Postojao je Kulturbund (Kulturni
savez) - polumilitarizovana organizacija
koja je imala vojne, odnosno paravojne,
jedinice Doj~e man{aft (nema~ko ljudstvo,
mom~ad). Njihov centar je bio u
Zrenjaninu, tada{njem Petrovgradu ili
Velikom Be~kereku.
z Kraljevina Jugoslavija je to tolerisala?
- Sve to je bilo ilegalno, nisu se javno
ispoljavali, ali sa dolaskom nema~kih trupa
me|u Folksdoj~erima je nastupilo odu{evljenje i odmah su se uklju~ili postaju}i deo
okupacione vlasti. Tako je vlast u Banatu
dr`ala ba{ sama nema~ka nacionalna grupa.
Imali su odre{ene ruke i davali inicijativu za
mere protiv Jevreja. Naravno, znali su
odli~no koje su njihove kom{ije Jevreji i za
bagatelu su pokupovali svu od Jevreja
oduzetu imovinu. Sve je to imalo pseudo
pravnu formu, jer su ugovori o kupoprodaji
bili zaklju~ivani izme|u kupaca, naj~e{}e
nekog Folksdoj~era (bilo je i Srba, onih
bliskih vlasti) i okupatora. Nemci su, kao
okupatori, smatrali da jevrejska imovina pripada njima - kraj pri~e. Jevrejima je bilo
zabranjeno raspolaganje imovinom. Njihovi
bankovni ra~uni su blokirani, pokretna
imovina je velikim delom oplja~kana ve} u
prvim danima, a ono {to je preostalo kao
nekretnina bilo je otu|eno od njih.
Internirani su u logore, a kao prodavci njihove imovine pojavljuju se Nemci, nema~ki
opunomo}enik
za
privredu
Franc
Nojhauzen, odnosno njegov ured.
Folksdoj~eri su kupovali za bagatelu znaju}i
odli~no {ta rade. Ispod te pravne forme stajala je kao su{tina - ordinarna plja~ka.
z Legalizovana!
- Oni su smatrali da je ta imovina njihova. Tek po{to je najve}i deo rasprodat, ono
{to je preostalo od jevrejske imovine dali
su Srpskoj vladi. Avgusta, 1942. Nedi}eva
vlada je donela uredbu po kojoj ono {to je
preostalo od jevrejske imovine, nakon
"kupovine" , ostaje Srbiji. Nemci su formalno kao ustupak to dali Srbiji uz uslov
da joj plati ogromnu sumu od 300 miliona
dinara kao obe{te}enja za {tetu koju je
Nema~ka pretrpela tokom aprilskog rata.
Dakle, jo{ jedan vid legalne plja~ke. Time
je u stvari ba~ena ljaga na Srbiju, titulara
preostale jevrejske imovine koja je dalje
prodavana preko Hipotekarne banke.
z Da li bi insistiranje Jevreja na restituciji moglo da bude osnov za {irenje
antisemitizma?
- Znate, sve na neki na~in mo`e da se
iskoristi. Ja to shvatam samo kao deo
jednog procesa koji je neminovan i u
kojem Jevreji naravno imaju svoje mesto,
ali tu je u pitanju ceo jedan dru{tveni sloj,
ne samo krupni kapitalisti i vlasnici nego
ljudi razli~itog imovnog stanja ~ija je
imovina nacionalizovana i oduzeta na
razne na~ine i koja podle`e restituciji. Ta
~injenica isto mo`e da se zloupotrebi.
Publicistika sa margina
- Meni je `ao {to moram da ka`em,
ali je ~injenica da su od devedesetih
manifestacije antisemitizma o~igledne
i sve u~estalije. Mogu se pratiti preko
raznih izdanja, preko publicistike,
pre{tampavanja zloglasnih "Protokola", ali ne samo njih. Sve to je ne{to
{to postoji na rubovima javnosti, ali
time nije manje opasno. Takva izdava~ka delatnost je za osudu i zakonski
progon. Ona podle`e krivi~nom zakonodavstvu jer je eklatantan primer {irenja verske i nacionalne mr`nje.
Pitanja Holokausta, genocida, poznavanja
onoga {to se doga|alo u Drugom svetskom
ratu, morala bi mnogo vi{e da budu prisutna u javnosti i u na{em obrazovnom sistemu. O svemu tome, na`alost, prose~ni ljudi
i |aci vrlo malo znaju. Moram da naglasim
urgentnu potrebu stvaranja Memorijalnog
centra o ~emu se stalno govori, a nikako da
krene sa mrtve ta~ke. Jad Va{em, kao jedna
va`na institucija i gospodin Artur Kol,
ambasador Izraela su nam ponudili pomo}
oko ure|enja tog spomen memorijalnog
centra. Sad to sve zavisi od na{e strane i
zahteva jedno veliko anga`ovanje i grada i
republike.
z Za sada je samo iskazana dobra
volja?Je li doneta neka zvani~na odluka?
- Postoji samo odluka na nivou grada da
je Staro sajmi{te spomeni~ko podru~je, da
je predvi|eno da to bude neki memorijalni
centar i koliko sam shvatio da tu ne sme
ni{ta da se gradi. Ali vreme ~ini svoje i
objekti koji su od njega ostali propadaju,
uru{avaju se, kula samo {to se nije sru{ila.
Drugi preostali objekti se nenamenski
koriste, jedan je pretvoren u neku turisti~ku
agenciju, u nekom je bila kafana ili tako
ne{to, potpuno nedoli~no za jedan takav
spomeni~ki prostor. To je ~injeni~no stanje.
Ja sad ovo govorim pomalo i kao ~lan
Udru`enja "Memorijal sajmi{te". Na ~elu
tog udru`enja je gospodin Aleksandar
Mo{i}, ja sam njegov zamenik. Ima nas
nekoliko i poku{avamo da uti~emo na
ljude koji odlu~uju. Oni koji `ive na prostoru koji je slu`io kao logor i mesto smrti
treba da se rasele i da `ive na
odgovaraju}im mestima. Razgovarao sam
sa njima, znaju da je `iveti tu potpuno
nedostojno. U budu}em memorijalnom
centru bi mogla da se obavlja stalna
edukacija, da to bude deo {kolskog programa, mesto za skupove, gde bi bila biblioteka, dokumentacioni centar, stalna izlo`ba...
neki Jad Va{em u malom.
z Da li je bilo antisemitizma i kako se on
ispoljavao u vreme Titove Jugoslavije?
- Odnosi jevrejske zajednice i
jugoslovenske dr`ave su sve vreme izme|u
dva rata bili korektni. Kraljevina
Jugoslavija je smatrana jednom od zemalja
u kojima Jevreji imaju veoma povoljan
polo`aj. On je bio regulisan zakonom, a
Jugoslavija je pomagala jevrejsku zajednicu ~ak, procentualno, ne{to vi{e nego
ostale verske zajednice. U Palestini, odnosno Jerusalimu je bio na{ generalni konzul.
Odnosi izme|u budu}eg Izraela i
Kraljevine Jugoslavije su ve} tada
uspostavljeni. Znate za [umu kralja Petra,
pa zatim [umu kralja Aleksandra, koje su
podignute u Palestini. Ti bliski odnosi nastavljeni su i posle Drugog svetskog rata.
Jugoslavija je bila tranzitna zemlja preko
koje su pre`iveli Holokaust odlazili u
Palestinu i to mimo volje Britanije koja je
upravljala teritorijom Palestine. I{li smo,
kako se ka`e, uz nos Britancima. Preko nas
su i{le i isporuke oru`ja Jevrejima u
Palestini, kori{}enog u borbi za samostalnost. Kona~no, Jugoslavija je bila jedna od
prvih zemalja koje su priznale Izrael i ti
dobri odnosi su nastavljeni i kasnije
pedesetih godina. Prelomnu ta~ku mo`emo
da na|emo 1967. godine, kada je bio rat i
kada su prekinuti odnosi sa Izraelom i kada
se Jugoslavija priklonila isto~nom lageru u
tom segmentu politike, solidari{u}i se sa
Sovjetskim Savezom i njegovim satelitima.
O tome je objavljen odli~an ~lanak
Aleksandra Lebla u ~asopisu "Tokovi
istorije". To je vreme kada se uspostavljaju
bliski odnosi izme|u Jugoslavije i arapskih
zemalja {to je imalo uticaj na politiku
Jugoslavije i zao{travanje sa Izraelom, kao
i na retoriku koja je tada mogla da se vidi u
na{oj {tampi, pa u izvesnom smislu i u publicistici. Mogli bismo to mo`da pre nazvati
anticionizmom, protivljenjem izraelskoj
politici i solidarisanjem sa Palestincima koji
su ovde bili persona grata. Postoji istorija
svega toga koja jo{ nije napisana i to sve
treba arhivski istra`iti, ali u svakom slu~aju
to je period zahla|enja u odnosima izme|u
ove dve zemlje i prekida odnosa. Onda
dolazi raspad Jugoslavije, ja bih ga pre nazvao razbijanjem, i stvaranje novih postjugoslovenskih dr`ava koje sad samostalno
uspostavljaju odnose sa Izraelom. Koliko ja
mogu da procenim, odnosi Srbije i Izraela
idu uzlaznom linijom.
Jevrejski
PREGLED
9
NISAN/IJAR 5770.
VESTI IZ IZRAELA
Kneset odobrio
civilna ven~anja
IZRAEL - Izraelski parlament je
usvojio zakon koji po prvi put dozvoljava
verski neopredeljenim Izraelcima da
sklapaju civilne brakove. Religiozne partije su bojkotovale glasanje u Knesetu.
Novi zakon dozvoljava verski neopredeljenim Izraelcima da se civilno registruju kod posebnog mati~ara, ~ija }e
funkcija tek biti ustanovljena. Procenjuje
se da postoji 10 posto parova koji `ele
civilno ven~anje. Prema dosada{njem
zakonu priznavani su samo civilni
brakovi koji su sklapani u inostranstvu,
{to je veliki broj Izraelaca primoravalo da
sklapaju brakove van Izraela.
Nekoliko ~lanova Kneseta je smatralo
da ovaj zakon nije sveobuhvatan i odlagali su glasanje gotovo tri ~asa. Protivnici
ovog zakona su izrazili brigu da }e on
uve}ati mo} Glavnog rabinata Izraela jer
}e mu dati pravo da odmerava da li izraelski gra|anin, registrovan kao neko "bez
verskog opredeljenja" u stvari jeste ili
nije "nereligiozan". Kriti~ari ka`u da
zakon dozvoljava gra|anima bez verskog
opredeljenja da se ven~avaju samo sa
onim gra|anima koji su tako|e bez verskog opredeljenja, ~ime je u su{tini obuhva}en vrlo mali postotak Izraelaca.
Premda je vlada jo{ pro{le godine
postigla dogovor o ovom zakonu,
ortodoksna [as partija, koja je u vladaju}oj koaliciji, u poslednjom trenutku
uskratila mu je podr{ku. Sefardski glavni
rabin [lomo Amar je izjavio da sve dok
se ne postigne dogovor o kontroverznom
zakonu o konverziji, [as ne}e podr`ati ni
ovaj zakon.
Ven~anja u Izraelu se obavljaju pod
nadzorom verske zajednice kojoj budu}i
bra~ni par pripada. Zakon o ven~anjima
zasnovan je na sistemu koji je prvi put
primenjen u vreme otomanskog carstva.
On se nije menjao tokom britanskog mandata i ostao je na snazi u dr`avi Izrael.
Jevrejska ven~anja potpadaju pod jurisdikciju Glavnog rabinata Izraela, dok su
ven~anja izme|u hri{}ana, muslimana i
druza pod nadle`no{}u njihovih verskih
autoriteta.
Evropski
parlament zatra`io
oslobo|enje [alita
IZRAEL - Evropski parlament je
zatra`io
trenutno
osloba|anje
zarobljenog izraelskog vojnika Gilada
[alita. Ova rezolucija je usvojena
ve}inom glasova.
Prema "Haarecu", ~lanovi parlamenta
potpisali su pismo u kojem zahtevaju da
[alit bude pu{ten i ujedno izra`avaju
protest protiv Hamasove vlade u Gazi. U
pismu se, tako|e, tra`i od Izraela
"pu{tanje palestinskih zatvorenika", kao i
"ukidanje ograni~enja na porodi~ne
posete zatvorenicima i pru`anje garancija
da su zatvorski uslovi u skladu sa
@enevskom i drugim me|unarodnim konvencijama."
[alita, koji ima dvojno francusko
izraelsko dr`avljanstvo zarobio je Hamas
u junu, 2006. godine. Pretpostavka je da
ga dr`e u Gazi.
[ta je babi milo...
Vojnici pred sudom
IZRAEL - Tu`ila{tvo Izraelskih
odbrambenih snaga podnelo je u ~etvrtak
tu`bu u kojoj se navodi da su dva izraelska vojnika upotrebila devetogodi{njeg
palestinskog de~aka kao `ivi {tit, teraju}i
ga da otvori torbe za koje se smatralo da
sadr`e eksploziv. To je druga tu`ba podneta protiv izraelskih vojnika za akcije
tokom operacije u Gazi pro{le zime.
Vojnicima }e biti su|eno na vojnom sudu
i ukoliko se doka`e prekora~enje
ovla{}enja mogu dobiti maksimalnu
kaznu od godinu dana zatvora.
Britanija proterala
izraelskog diplomatu
IZRAEL - ^lanovi jevrejske ultranacionalisti~ke grupe tra`ili su od izraelskog foto modela Bar Refaeli da se ne
uda za nejevrejina, ameri~kog glumca
Leonarda di Kaprija.
"Tvoja baba i prababa nisu ni sanjale
da }e jednog dana njihov potomak odvojiti budu}e ~lanove va{e porodice od svog
naroda", napisao je Baruh Marzel u ime
Lehava organizacije.
"Asimilacija je uvek bila neprijatelj
jevrejskog naroda", rekao je Marzel
dodaju}i: "Prizovi se pameti, pogledaj
unapred i unazad, a nemoj gledati samo
sada{nji trenutak. Nemoj se udati za
Leonarda di Kaprija i na{koditi budu}im
generacijama."
Reakcija je usledila nakon {to je Di
Kaprio u intervjuu koji je dao nagovestio
da razmi{lja o `enidbi i osnivanju
porodice. Refaeli je nedavno, nakon {to je
upitana za prsten koji nosi, negirala glasine da je verena za glumca.
Refaeli je ro|ena 1985. godine u Hod
a [aronu u Izraelu, u jevrejskoj porodici.
Godine 2007. izazvala je rasprave kada se
pro~ulo da se, da bi izbegla slu`enje
vojske u Izraelu, udala za porodi~nog prijatelja i ubrzo posle toga razvela.
Prema "D`ui{ kronikl" Baruh Marzel
ima policijski dosije zbog nasilja, napada
na Palestince, jednog izraelskog policajca
i novinara Urija Avnerija. On je proglasio
i "sveti rat" protiv homoseksualaca u
Izraelu.
IZRAEL - VELIKA BRITANIJA Britanska vlada je, kako javlja JTA, proterala neimenovanog izraelskog diplomatu nakon {to je istraga utvrdila da je
Mosad ili neka druga {pijunska agencija
falsifikovao britanske paso{e koje su
ubice komandanta Hamasa Mahmuda al
Mabhuha upotrebile u Dubajiu, o ~emu
smo pisali u pro{lom broju.
U izjavi za Donji dom parlamenta,
ministar spoljnih poslova David Miliband
je rekao da ima "jake razloge da veruje"
da je Izrael odgovoran za zloupotrebu
paso{a i dodao da se takav postupak "ne
mo`e tolerisati" jer predstavlja ozbiljno
ignorisanje suvereniteta Velike Britanije.
"^injenica da je ovo uradila zemlja koja
je prijatelj, samo dodaje so na ranu!" On
je zatra`io da Izrael pru`i garancije da
nikada vi{e ne}e uvla~iti Britance u takve
operacije, rekav{i da su 12 britanskih
gra|ana ~iji su paso{i falsifikovani "apsolutno nevine `rtve."
Kancelarija Ministarstva spoljnih poslova izdala je upozorenje na veb sajtu da
Britanci koji putuju u Izrael ne predaju
paso{e tre}im licima, uklju~uju}i i izraelske
slu`benike, osim ukoliko je to apsolutno
neophodno, jer "ukoliko putna isprava nije
pod va{im nadzorom postoji mogu}nost da
podaci budu zloupotrebljeni".
Proterivanje stranog diplomate smatra
se najozbiljnijom diplomatskom sankcijom koja se preduzima protiv druge zemlje. Izraelski i britanski mediji su izvestili
da je proterani diplomata bio vi{i
slu`benik Mosada. Ministar spoljnih
poslova Izraela Avigdor Liberman izjavio
je da je "vrlo razo~aran" ovim postupkom
ali da izraelska vlada ne}e uzvratiti istom
merom nego }e ubrzo na upra`njeno
mesto postaviti novu osobu. Za ubistvo
Mahmuda al Mabhuha okrivljen je Izrael
koji nije hteo da komentari{e ovaj doga|aj.
Kako navodi policija u Dubaiju, osumnji~eni su iskoristili identitet 12 britanskih
gra|ana, kao i la`ne australijske, francuske, nema~ke i irske paso{e. Interpol je
obavio poternice za hap{enje 27
osumnji~enih koje tra`i policija Dubajia.
Mnogi la`ni paso{i nosili su imena
Izraelaca koji imaju dvojno dr`avljanstvo,
a postali su `rtve ove kra|e identiteta.
10
april 2010.
Jevrejski
PREGLED
ULICE BEOGRADSKIH JEVREJA
Od Davi~a do ^elebonovi}a
Odlomak iz nagra|enog istoimenog
rukopisa Radivoja Davidovi}a
na 53. konkursu Saveza jevrejskih
op{tina Srbije
Prvi zvani~ni nazivi beogradskih ulica
(sokaka) poti~u iz 19. veka. U to vreme
sokaci su bili bez imena, ku}e bez brojeva
i bilo je te{ko prona}i lica kojima su
upu}ena pisma, slu`bena akta, presude,
re{enja, uverenja i sli~no. Da bi re{ila ovaj
veliki problem Uprava varo{i Beograda
uputila je 15. marta 1847. godine predlog
"Pope~iteljstvu vnutrenih dela" da se sve
ku}e numeri{u, izvr{i podela varo{i na
kvartove i imenuje tridesetak sokaka u`eg
gradskog jezgra ("Varo{ u {ancu") i to
"po~ev od Varo{-kapije prema ku}i popa
Vui}a a izvan {anca - po~ev od Stambol
kapije i dalje". U dopisu su naveli predlog
za nazive budu}ih sokaka. Predlog je
Pope~iteljstvo
dostavilo
"Komisiji
urednog postrojenija varo{i Beograda"
koja je dala mi{ljenje da se Varo{ u [ancu
i izvan njega podeli u {est kvartova:
Mitropolijski,
Zere~ki,
Savamalski,
Terazijski, Palilulski i Vra~arski. Komisija
je sugerisala da se "glavnim sokacima
naimenovanija opredele i na }o{kovima
napi{u" i sa~inila spisak imena nekih sokaka, a Pope~iteljstvo je u celini ustupilo
predlog Komisije uz tri napomene: da se
kvartovi obele`e rednim brojevima, da
prva ku}na numera po~ne od Kne`evog
dvora i da se Kara|or|eva ulica u
prilo`enom spisku "naimenovanija sokaka" nazove Ulica Vojvodina. Akt je potpisao i odobrio pope~itelj vnutrenih dela
Ilija M.Gara{anin.
Prvih trideset sokaka dobilo je slede}e
nazive: Bit-pazar, Varo{-kapijska, Vidinkapijska,
Vojvodina,
Policijska,
Ruzmarinova, Sava-kapijska, Saka~esmenska, Glavna ~ar{ija, Gradska,
Dositejeva, Zere~ka ~ar{ija, Jalija,
Jelenska,
Kalimejdanska,
Kriva,
Kujund`ijska,
Munzulanska,
Mitropolijska, Sarafova, Staro-{kolska
(1), Staro-{kolska (2), Stambol-kapijska,
Sudejska, Tesna, Trojna, Ciganska, ^ukur~esmenska, [arene meane i [kolska. Bilo
je to, kako je zabele`eno u analima
Gradske varo{i, 19.
februara 1848.
godine. Me|utim, dugo godina posle
prvih zvani~nih naziva ulica stanovni{tvo
je i dalje nazivalo sokake po crkvama,
d`amijama, ~esmama, ku}ama poznatih
ljudi i sli~no.
Sedamnaest godina kasnije (1864) po
nalogu "Njegove svetlosti premilostivog
knjaza Mihaila" prvi put su data imena ulicama u celoj varo{i (173 ulice). Uprava
Varo{i Beograda imenovala je Komisiju za
nazive ulica u kojoj su bili: Atanasije
Nikoli},
predsednik,
nacionalni
prosvetitelj, knji`evnik i jedan od osniva~a Dru{tva srpske slovesnosti, Vladimir
Nikoli}, kapetan-a|utant na~elnika [taba
staja}e vojske, jedan in`enjer Ministarstva
gra|evine i jedan slu`benik op{tine.
Odlaskom Turaka iz Beograda 1867.
godine, omogu}ena je urbanizacija. Te
godine, Emilijan Joksimovi} izradio je
predlog urbanisti~kog plana Beograda,
pod nazivom, "Obja{njenje predloga za
regulaciju onog dela varo{i {to le`i u
{ancu" s planom grada, preko kojeg su
ucrtane nove ulice. Na osnovu ovog pred-
Beogradske ulice
nazvane po Jevrejima
HAJIMA DAVI^A
- od Bore Vukmirovi}a 5 do
Podrugovi}eve, prethodni naziv:
Bankova~ka (1930 - 1940) od 1940,
Karaburma, Palilula.
BRA]E BARUH - od Cara Du{ana do
Dunavske, raniji nazivi: Davidova (1872
- 1896) Princa Evgenija (1896 - 1946)
od 1946. Dor}ol, Stari grad .
BRA]E AMAR - Cvetkova pijaca,
Pa{ina ~esma. Raniji nazivi: Novotrnska
(1930 - 1943) Milorada Seljan~ice (1943
- 1946) od 1940. do 1943. i od 1946.
Zvezdara.
OLGE ALKALAJ - od Teodosijeve,
izme|u Ulice Mili}a Raki}a i Ustani~ke.
Od 1970. Vo`dovac.
[email protected] ALBAHARI - Od 1972. Zemun
polje , Zemun.
MO[E PIJADE - naselje Meljak (od
1977) op{tina Barajevo; naselje
Brestovik, Grocka, Kalu|erica
Zaklopa~a, Um~ari, Vr~in op{tina
Grocka; naselje Rudovci op{tina
Lazarevac; Slanci (od 1968) op{tina
Palilula; Ralja op{tina Sopot.
LEONA KOENA - raniji naziv IV
Nova. Od 1984. Rakovica selo,
Vo`dovac .
STANISLAVA VINAVERA - prethodni
naziv XXI Nova. Od 1986. Resnik,
Rakovica.
MARKA ^ELEBONOVI]A - od
1990. Novi Beograd.
DR HUGA KLAJNA - raniji naziv
Sur~inski put (1965 - 1990) od 1990.
Novi Beograd.
DANILA KI[A - od Ulice Vojislava
Ili}a broj 14, do Metohijske, od 1991.
Vra~ar.
RABINA ALKALAJA - raniji nazivi:
Judengasse (1816 - 1897) Primorska
(1897 - 1992) od 1992. Zemun
ELIJA FINCIJA - Kamendin-Nova 3,
od 2004. Zemun.
OSKARA DAVI^A - raniji naziv: Ulica
Altina 19, od 2004. Zemun.
GECE KONA - biv{a Zlatiborska 1, od
2004. Mali Mokri Lug, Zvezdara.
RAHELE FERARI - biv{a Nova 12,
od 2007, Padinska Skela, Palilula.
ALEKSE ^ELEBONOVI]A - raniji
naziv Nova 158, od 2008. Mladenovac.
loga izvr{ena je prva urbanisti~ka izgradnja Dunavske padine s pravim ulicama: od
Ulice kneza Mihaila do Ulice cara Du{ana
(dana{nje stanje).
Dvadeset ~etiri godine posle prvog
naimenovanja ulica 1872. godine,
Beograd je bio toliko izgra|en da se javila
potreba za imenima novih ulica.Te godine
je oko 150 ulica dobilo nazive. Na
sa~uvanom planu Beograda ucrtane su,
izme|u ostalih i ove ulice: Avramova (vi{e
ne postoji) Davidova (danas Bra}e Baruh)
Jevrejska (isti naziv) Gornja Jovanova
(Gospodar
Jovanova)
Dvorska
(Dragoslava
Jovanovi}a)
Dunavska
(Dubrova~ka) Zlatnog An|ela (Marka
Leka) Makedonska (Skenderbegova)
No}ajska (Zmaja od No}aja), Savamalska
(Gavrila
Principa)
Carigradska
(Kolar~eva) Cigljarska (Takovska) [kolska (Majora Ili}a) i druge. Do dana{njeg
dana samo su 34 ulice sa ovog spiska
zadr`ale svoje nazive.
Razvojem Beograda i promenom vlasti
do{lo je i do novog preimenovanja ulica.
Ve} 1895. godine mnoge ulice su dobile
nove nazive. Me|u novoformiranim ulicama bile su Mojsijeva i Izrailjeva (obe na
Dor}olu). Beograd je prema va`e}em
popisu imao 213 ulica u {est kvartova:
Varo{ki, Dunavski (Dor}olski) Palilulski,
Terazijski, Vra~arski i Savski (ranije
Savamalski).
Velike izmene naziva ulica vr{ene su i
u kasnijim periodima (1906, 1908, 1909).
Najve}a je izvr{ena 1930. godine.
Okupatorske vlasti za vreme Drugog
svetskog rata u Beogradu promenile su
nazive mnogih ulica. Tom prilikom,
promenjeni su jevrejski nazivi ulica:
Jevrejska
(Dor}olska)
Avramova
(Senjanina Tadije) Mojsijeva (Dobrice
Milutinovi}a) Izrailjeva (Mike Alasa) i
Bra}e Amar (Milorada Seljan~ice).
Izuzetak je bila Ulica Hajima Davi~a.
Zemun se kao posebna varo{ nezavisno
razvijao. Od 1897. do 1961. godine imao
je ~etiri kvarta: Donji grad, Francestal,
Gornja varo{ (Josipovo) i Bare. Prve
zvani~ne nazive ulica sa brojevima ku}a,
dobio je 1816. godine (46 ulica i tri trga).
U vreme austrougarske vladavine nazivi
su bili na nema~kom jeziku. U arhivskim
dokumentima zemunskog Magistrata s
kraja 18. veka, izme|u ostalih, pominju se
i ove ulice: Jevrejska (danas Rabina
Alkalaja) Zelenog drveta (Dubrova~ka)
Pivarska (ne postoji vi{e) Dvanaest
Apostola
(
Gunduli}eva)
Visoka,
Moravska i druge. Imena ovih ulica
zadr`ala su se, uglavnom, do pred kraj 19.
veka uz samo nekoliko izmena.
Po zavr{etku Prvog svetskog
rata, Zemun je u{ao u sastav novoformirane Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca,
a zatim Kraljevine Jugoslavije. Ova krupna promena, u politi~koj istoriji grada
odrazila se i na imena njegovih ulica. Do
masovnog preimenovanja ulica do{lo je
1934. i 1940. godine. U periodu izme|u
dva svetska rata novoformiranim ulicama
Jevrejski
PREGLED
NISAN/IJAR 5770.
11
Luka Mladenovi}
- Jevrejska ulica
na Dor}olu
su davana imena istaknutih li~nosti iz
lokalne, nacionalne i svetske istorije i
nazivi po geografskim pojmovima. Aprila
1941. godine, Zemun su okupirali Nemci,
a krajem iste godine grad je u{ao u sastav
Nezavisne Dr`ave Hrvatske.
Nova vlast je 1942. godine
promenila nazive vi{e od stotinu ulica, pre
svega, one koji su se odnosili na srpsku
istoriju, kulturu, dinastije i kraljeve, daju}i
im nova imena iz hrvatske istorije i kulture
i imena nacisti~kih vo|a. Ovi nazivi
odr`ali su se do oktobra 1944. godine kada
su
Zemun
zauzele
jedinice
Narodnooslobodila~ke vojske i Crvene
armije.
Zemun je 22. oktobra 1945.
godine ponovo pripojen Beogradu kao
njegov 17. kvart. Nova vlast je ukinula
ubrzo kvartove koji su pretvoreni u
op{tine sa imenima i granicama. Ve} 27.
marta
1947. godine doneta je odluka o
promeni i davanju novih naziva ulicama i
trgovima u Zemunu. Najve}i broj naziva
odnosio
se
na
li~nosti
iz
Narodnooslobodila~ke borbe. Kriterijume
davanja imena ulica strogo je kontrolisala
nova komunisti~ka vlast. Posle Rezolucije
Informbiroa (1948) dotada{nja ruska
imena u nazivu zemunskih ulica su
preimenovana (juna 1951. godine).
Do nove promene naziva ulica u
Beogradu do{lo je 1965. godine kada su
mnogim ulicama vra}eni stari nazivi, {to
se ponavlja 1997. godine i po~etkom 21.
veka.
U delu Beograda nazvanom Dor}ol,
gde se nalazila ~uvena Jevrejska mala, u
18. veku postojao je Jevrejski sokak.
Prilikom prvog naimenovanja (1848)
dobio je novi naziv Jalijska ulica, a od
1865. godine naziva se Jevrejska koja je
ujedno najpoznatija ulica nazvana po kraju
u kojem su najvi{e `iveli beogradski
Jevreji. Najstariji podatak o ovoj ulici
poti~e sa Italijanskog plana Beograda iz
1695. godine na kojem je ucrtana s
pravcem kakav ima i danas. Na kasnijim
planovima, kao na Mateus Zojterovom iz
1735. godine, ucrtana su dva dvori{ta i
dvori{te turskih i nema~kih Jevreja. Na
prvom Bru{ovom planu s kraja 18. veka,
obele`ena je kao Judengasse. U vreme
postojanja Jevrejske mahale bila je glavna
arterija jevrejskog `ivlja. U toku svojeg
postojanja (od 1865) Jevrejska ulica menjala je samo jednom naziv (1943) kada je
nazvana Dor}olska, pripadala je III kvartu
i imala je 40 brojeva ku}a, da bi joj 1954.
vra}en naziv. Spada u grupu malobrojnih
najstarijih beogradskih ulica koje su
zadr`ale prvobitni pravac. U Zemunu je,
tako|e,
postojala
Jevrejska
ulica
(Judengasse). Prostirala se od Ora~ke do
Ulice dr Milo{a Radoj~i}a (pre 1816 1897) kada je promenjena u Primorsku, a
od 1992. godine naziva se Rabina
Alkalaja.
U periodu od 1848. do 2009. godine,
mnoge ulice u Beogradu dobijale su
nazive po znamenitim Jevrejima koji su
ostavili velikog traga u istoriji,
knji`evnosti, umetnosti i drugim oblastima. Neke od tih ulica vi{e ne postoje kao
{to su:
Avramova (1872 - 1943, Dor}olski
kvart - III, Jevrejska mala). Pru`ala se od
Solunske ulice do dana{nje Ulice Mike
Alasa, izme|u Jevrejske i Bra}e Baruh.
Prethodni nazivi su bili: Kod nove
Sinagoge (1872). Od 1943. godine ulica
Senjanina Tadije. Ulica vi{e ne postoji
(preparcelisana).
Davidova (1872 - 1896, Dor}olski
kvart, Jevrejska mala) paralelna sa
Jevrejskom i Cara Uro{a. Od Ulice cara
Du{ana do Dunavske. Slede}i naziv Princa
Evgenija (1896 - 1946). Sada{nji naziv
Ulica Bra}e Baruh.
Mojsijeva (1896 - 1943, Dor}olski
kvart - III, Jevrejska mala), prostirala se
izme|u dana{njih ulica Solunske i Cara
Du{ana, paralelna sa Jevrejskom i
Tadeu{a Ko{}u{ka. Danas se pru`a u
skra}enoj du`ini od Ulice Visokog
Stevana do Solunske. Prethodni naziv Kod
stare Sinagoge Bet Israel (Zatvorena ulica
1872 - 1896). Dana{nji naziv od 1943.
godine, Ulica Dobrice Milutinovi}a.
Izrailjeva (1896 - 1943, Dor}olski
kvart - III, Jevrejska mala), nalazila se
izme|u ulica Tadeu{a Ko{}u{ka i
Jevrejske, a pru`ala se od Solunske do
Ulice Mike Alasa. Prethodni naziv je bio
Kru{edolska (1872 - 1896). Poslednji
naziv Ulica Mike Alasa (1943 - 1963).
Ulica vi{e ne postoji (preparcelisana).
Pavla Papa (1946 - 2004, Stari grad),
prostirala se od Ulice \or|a Jovanovi}a
do Ulice \ure \akovi}a (danas
Venizelosova ). Od 2004. godine Ulica
Jelisavete Na~i}.
Mo{e Pijade 1 (1949 - 1953, Stari
grad) pru`ala se od Trga Nikole Pa{i}a do
Hilandarske.
Prethodni
nazivi:
Vlajkovi}eva (1896 - 1949) Mladenova
(1872 - 1896). Od 1953. godine
Vlajkovi}eva ulica.
Mo{e Pijade 2 (1957 - 1997, Stari
grad) postojala je od Makedonske do Trga
Nikole Pa{i}a. Prethodni nazivi: De~anska
(1953 - 1957) Kardeljeva (1949 - 1953)
De~anska (1896 - 1949) Dva jablana
(1872 - 1896). Od 1997. godine De~anska
ulica.
Mo{e Pijade 3 (pre 1989. @eleznik^ukarica), Pru`ala se od Avalske ulice do
Ulice Lole Ribara. Sada{nji naziv Ulica
Radnih akcija.
Mo{e Pijade 4 (do 2008. Mladenovac).
Sada{nji naziv Ulica Ljube Davidovi}a.
Mo{e Pijade 5 (do 2003. Lazarevac).
Danas Ulica dr Sime Rovinskog.
Naftali
Demajo
(do
2008.
Mladenovac). Sada{nji naziv Ulica Cige
Milenkovi}a.
U periodu od 2004. do 2008. godine,
nazivi mnogih ulica u Beogradu ponovo
su promenjeni. U ovom periodu, Beograd
je dobio jo{ pet ulica nazvanih po znamenitim Jevrejima: Alekse ^elebonovi}a,
Rahele Ferari, Oskara Davi~a, Gece Kona
i Elija Fincija.
12
Jevrejski
april 2010.
PREGLED
BISERI TRADICIJE
U znak Zaveta
Za{to se obrezuje mu{ko dete osmog dana po ro|enju, za{to se cepa ode}a
pred pogreb, za{to u molitveniku nema Deset zapovesti...
Obrezivanje
Obrezivanje, osnovni jevrejski zakon
propisan u Bibliji, nala`e da svaki mu{ki
potomak Jevrejke bude obrezan osmog
dana po ro|enju.
Re~ za obrezivanje na hebrejskom je
"brit", {to zna~i "zavet". To se odnosi na
zavet koji je Bog dao Avramu (I Knjiga
Mojsijeva, 17:2), u kojem je obe}ao da }e
blagosloviti Avrama i umno`iti ga ukoliko mu Avram bude lojalan ("Hodaj
ispred Mene i budi ~istog srca"). Zavet je
sklopljen i zape~a}en aktom obrezivanja
koji se na hebrejskom jo{ zove "ot brit" tj.
"znak Zaveta". Prva Knjiga Mojsijeva
(17:11) bele`i sklapanje zaveta slede}im
re~ima: "I bi}ete obrezani i to }e biti znak
Zaveta izme|u Mene i vas". Ovaj odeljak
se zavr{ava re~ima. "A neobrezano
mu{ko...da se istrebi iz naroda svoga, jer
je prekr{io moju zapovest".
Cepanje ode}e
pre pogreba
Obi~aj cepanja (na hebrejskom keria)
odevnog predmeta o`alo{}enog, je biblijskog porekla. Kada je Jakov video
Josifovo odelo umrljano krvlju, njegovi
sinovi su mu saop{tili da su ga rastrgle
divlje zveri. ^uv{i to Jakov je pocepao
svoju ode}u.
Biblija, tako|e, opisuje kako je David
pocepao svoju odee}u kada je ~uo za smrt
kralja Saula. U "Knjizi o Jovu", Jov cepa
svoj ogrta~ kada po~inje da oplakuje smrt
svoje dece.
Kada neki od roditelja umre, sin ili
}erka cepaju levu stranu na ode}i (keria)
jer je bli`a srcu, jer se smatra da su
roditelji najbli`i srcu deteta. U slu~aju
smrti sina, }erke, brata, sestre ili
supru`nika, keria se obavlja na desnoj
strani ode}e. Strogi propisi zahtevaju da
se cepanje ode}e za roditelje uradi rukama. Keria obavlja rabin, ali ako je
o`alo{}eni `enskog pola, u ortodoksnim
krugovima se smatra neprikladnim da
mu{krac dira tu|u `enu, pa u tom slu~aju
jedna od prisutnih `ena mo`e obaviti
keria.
Za{to se ven~anja retko
obavljaju izme|u Ro{
Ha{ana i Jom Kipura?
Iako nema eksplicitne zabrane
ven~avanja u danima izme|u Ro{ ha{ana
i Jom kipura, tradicionalno se u to vreme
parovi ne ven~avaju. Desetodnevni peri-
"Obrezujte se i to neka bude znak Saveza izme|u Mene i vas"
od izme|u ova dva velika jevrejska
praznika je vreme ozbiljnog samoposmatranja. Jevreji veruju da duh veselja i
zabave, koji se naj~e{}e ispoljava tokom
svadbene proslave, nije primeren ovom
donekle mra~nom i te{kom periodu jevrejskog kalendara kojeg obele`ava duboko
samoispitivanje.
Mezuza i selidba
Ako Jevrejin proda ili iznajmi ku}u
drugom Jevrejinu ne sme skinuti mezuze
sa dovrataka, da novi vlasnik, koji mo`da
ne mo`e dovoljno brzo da ih sebi obezbedi, ne bi `iveo u ku}i u kojoj nema
mezuza na dovratcima. Ako Jevrejin
proda svoju ku}u nejevrejinu on treba da
poskida sve mezuze, da ne bi bile oskrnavljene iz bilo kog razloga koji mo`e
biti i posledica neznanja. Me|utim, ako
ima opravdanog razloga da misli da }e
novi vlasnik biti povre|en takvim
gestom, mezuze ne treba dirati.
Za{to nema Deset
zapovesti u molitveniku?
U vreme Drugog hrama, nakon
prino{enja jutarnje `rtve, sve{tenici su se
kretali prema prostoriji Hrama koja se
zvala Dvorana isklesanih kamenova. Tamo
su u~estvovali u molitvi u kojoj je, izme|u
ostalog, izgovarano Deset zapovesti.
Kada su te molitve iz perioda Drugog
Jevrejski
PREGLED
Hrama uvr{}ene u sinagogalnu slu`bu
(koja je zamenila Hram kao centralnu
instituciju jevrejskog `ivota), izostavljeno je recitovanje Deset zapovesti, jer
su neke sekte, naro~ito Samari}ani,
preuveli~avale njihovu va`nost i tvrdile
da su samo one date Mojsiju na gori
Sinaj, ali ostatak Tore nije. Da se ovom
verovanju ne bi dao legitimitet, u talmudska vremena (Berahot 12a), Deset
zapovesti je izostavljeno iz molitvenika,
premda su, uprkos ovoj zabrani neke
zajednice nastavile da ih izgovaraju.
13
NISAN/IJAR 5770.
PRAZNICI, OBI^AJI, MOLITVE
Paljenje sve}a na [abat
U rana talmudska vremena sve}e su
paljene svake no}i u svakoj ku}i iz prakti~nih razloga, da bi se osvetlila.
Obitavali{te se naj~e{}e sastojalo od dve
sobe i obi~no bi se jedna sve}a, po
potrebi, preme{tala iz sobe u sobu, kako
bi je osvetlila.
Me|utim, petkom uve~e paljene su
dve sve}e, po jedna za svaku sobu, zato
{to je na [abat bilo zabranjeno no{enje
(pomeranje) upaljene sve}e.
Do VIII veka nije izgovaran
blagoslov nad upaljenom sve}om.
Me|utim, nakon tog perioda, da bi se
suprotstavili obi~ajima karai}anske
jevrejske zajednice koja je zabranjivala
kori{}enje svakog svetla na [abat, rabini su uveli obavezu paljenja sve}a i
izgovaranje blagoslova.
Paljenje dve sve}e na [abat oslanja
se na dva va`na stiha u Bibliji:
"Se}a}e{ se dana odmora ([abata)" (II
Knjiga Mojsijeva, 20:8) i "Dr`a}e{
dan odmora ([abat)" (V Knjiga
Mojsijeva, 5:12).
Tokom vekova izrodili su se razni
obi~aji koji se razlikuju od zajednice do
zajednice, od porodice do porodice.
Neki ljudi pale sedam sve}a ili
sedmokraki sve}njak koji odgovara
sedam dana u nedelji ili sedmokrakoj
menori koja je bila centralni predmet
jerusalimskog Hrama. U nekim ku}ama
`ena }e upaliti sve}u za svakog ~lana
porodice, uklju~uju}i i unuke. U
Talmudu ([abat 23b) se pohvalno govori o ovom obi~aju i stoji:
"Umno`avanje sve}a (svetla) je
blagoslov [abata."
Primarna, ali ne i isklju~iva, obaveza
paljenja sve}a za [abat, pripada `enama.
Tradicionalno obja{njenje nalazi se u
Talmudu ([abat 31b), u komentaru
Ra{ija koji ka`e da po{to je `ena bila
razlog pada ~ovekovog (Eva nije
odolela isku{enju Zmije), uzrokuju}i
time da svetlo sveta bude pomra~eno,
`enina obaveza je da upali sve}e i tako
vrati svetlo svetu. Ali ako iz nekog
razloga `ena ne mo`e da upali sve}e za
[abat, ta obaveza prelazi na mu{krca.
@ene koje `ive same imaju, tako|e,
obavezu da pale sve}e na [abat.
Priredila: Danijela Danon
Prino{enje pashalne `rtve u Jerusalimskom hramu
Pesah {eni ili
Pesah katan
Pi{e: Ana Rolinger
Obi~aj poti~e iz perioda Jerusalimskog
hrama. Pesah {eni je pru`ao priliku svima
koji nisu mogli da prinesu pashalnu `rtvu
u odgovaraju}e vreme, bilo zbog ritualne
ne~istote ili udaljenosti od Jerusalima, da
to u~ine 14. dana meseca ijara.
Pesah {eni se pominje u Tori (Brojevi,
9:1-14).
Mojsije je objavio da pashalnu `rtvu
(Korban Pesah ili pashalno jagnje) mogu
jesti samo oni koji su ritualno ~isti. Ljudi
su do{li kod Mojsija `ale}i se da oni koji
do|u u kontakt sa mrtvacem i tako
postanu ritualno ne~isti ne}e biti u
mogu}nosti da ispune micvu za Pesah.
Mojsije se savetovao sa Bogom koji je
objavio da svako ko nije mogao da prinese pashalno jagnje 14. nisana, treba to
da u~ini 14. ijara, dakle ceo mesec kasnije, i tek tada mo`e jesti pashalno jagnje
zajedno sa macesom i gorkim travama.
Pesah {eni nas podse}a i podu~ava da
uvek postoji i druga prilika i mogu}nost
za duhovni promene i napredak.
Danas Pesah {eni ima status malog
praznika (do te mere "malog"da mnogi
Jevreji nisu sa njim ni upoznati) i on se u
svojoj osnovi obele`ava jo{ samo u
ortodoksnom i tradicionalno konzervativnom judaizmu. Slavi se jedan dan i rad
je dozvoljen. Obi~aj je, ali ne i propis, da
se te no}i pojede samo jedan komad
maca.
Dok je nisan mesec otkrovenja u
kojem se Bog objavio u svoj svojoj
veli~ini i oslobodio Jevreje iz ropstva, ijar
je mesec pojedina~nog nastojanja za
duhovnim uzdizanjem.
Sefirat haomer
Brojanje Omera (ili Sefirat Ha'omer)
predstavlja verbalno brojanje svakog od
49 dana izme|u jevrejskih praznika
Pesaha i [avuota. Ova micva je izvedena
iz zapovesti Tore koja nala`e brojanje 49
dana po~ev od dana kada se je~am od
jednog omera (biblijska mera) prinosio
kao `rtva u Jerusalimskom hramu, pa sve
do dan pre nego {to se u njemu prinosila
p{eni~na `rtva.
Zapovest o brojanju Omera data je u
III Knizi Mojsijevoj,(23:15-16):
"Od prvoga dana po suboti, od dana
kada prinesete snop za `rtvu obrtanu,
broji}ete
sedam
punih
nedelja.
Nabroji}ete peseset dana do prvoga dana
po sedmoj nedelji i tad }ete prinositi nov
prinos Gospodu. "
Brojanje Omera po~inje drugog dana
Pesaha (16. nisana), i zavr{ava se dan pre
praznika [avuot, koji pada na pedeseti
dan od po~etka brojanja.
Ideja brojanja svakog pojedina~nog
dana simbolizuje duhovnu pripremu za
trenutak kada je Tora predata Mojsiju
po~etkom meseca sivana, otprilike u isto
vreme kada pada praznik [avuot.
Jevrejski narod je izbavljen iz Egipta na
Pesah da bi primio Toru na planini Sinaj,
a taj doga|aj slavimo na praznik [avuot.
Stoga brojanje Omera pokazuje u kojoj
meri Jevrejin `udi da prihvati Toru kao
neodvojivi deo svog `ivota. Brojanje
Omera je Majmonides (Rambam)
slikovito uporedio sa ~ovekom koji
i{~ekuje najmilijeg prijatelja. U i{~ekivanju najdra`eg prijatelja ~ovek broji ne
samo sedmice nego i dane i sate, sve do
trenutka kada se prijatelj pojavi.
14
april 2010.
Jevrejski
PREGLED
PRAVOSU\E I ANTISEMITIZAM
Igranka bez prestanka
Kada se kona~no re{i da pokrene postupak protiv raspirivanja
rasne, verske i nacionalne netrpeljivosti tu`ilac mora "me~ku da rodi"
da bi to delo dokazao
Pi{e: Sa{a Risti}
Pred okru`nim sudom u Beogradu
odr`an je javni pretres povodom
objavljivanja knjige "Tajanstveni svet
masona". Javni tu`ilac, ta~nije njegov
zamenik, tra`io je da se ona zabrani jer
je antisemitska i sadr`i neistine koje bi
mogle uznemiriti javnost. Odbrana je
bila na stanovi{tu da je du`nost izdava~a bila da "upozna {iroku javnost o
masoneriji, kao opasnoj i dru{tveno
negativnoj pojavi". Da skratimo pri~u,
tvrdnje iznete u knjizi "Tajanstveni svet
masona" potkrepljene su "Protokolima
sionskih mudraca" za koju je sud utvrdio da se radi o propagandisti~kom
antisemitskom falsifikatu objavljenom
u Moskvi, verovatno 1901. godine, koji
je slu`io kao "dokaz" razornog delovanja Jevereja. Na sudu je ustanovljeno
da se u predmetnoj knjizi "Protokoli"
ne tretiraju kao falsifikat, ve} se u
komentaru s tim u vezi, pored ostalog
napominje: "Mnogi }e do dana{njeg
dana dokazivati falsifikat "Protokola",
ali }e ih cionizam demantovati".
Sagledav{i argumente obe strane, sud
je presudio po Zakonu o javnom
informisanju kojim se zabranjuje rasturanje {tampane stvari putem kojih se
iznose neistine kojima bi se mogla
uznemiriti javnost i po Zakonu o
spre~avanju zloupotrebe slobode
{tampe i drugih vidova informisanja.
Epilog: Zabranjuje se rasturanje knjige
"Tajanstveni svet masona" zbog neistina kojima bi se mogla uznemiriti
javnost, a "svi primerci navedene
knjige - ODUZIMAJU SE.
Doga|aj koji smo prepri~ali zbio se
pre ne{to vi{e od 25 godina, 5. jula
1984., a pomenuto sudsko re{enje ~uva
se u Jevrejskom istorijskom muzeju.
Za onda{nji sud sve je bilo kristalno
jasno, a pohlepnost izdava~a, zaodenuta u pla{t slobode {tampe i govora providna. Od podno{enja tu`be do presude trebalo je ne{to manje od dva
meseca. Prosto, tada se znalo da su
"Protokoli sionskih mudraca" falsifikat. Ali to su bila druga vremena. Da
li smo sada pametniji, da li "Protokoli"
vi{e nisu falsifikat, da li imamo nova
"saznanja"
o
po
~ove~anstvo
"razornom" delovanju Jevreja, pa se
zbog toga takvi slu~ajevi pred sudovi-
ma vunovla~are i po dve decenije?
Primera radi, proces protiv autora knjiige "Biblija - jevrejsko ogledalo", penzionisanog
klini~kog
psihologa
Ratibora \ur|evi}a, po~eo je 1991.
godine. Kada je procenjeno da on nije
sposoban da prisustvuje raspravi u
sudnici, nalo`eno je neuropsihijatrijsko ve{ta~enje koje traje ve} pet godina. U me|uvremenu, naravno, ovaj
plodni stvaralac ne miruje. Mo`e mu
se.
- Pre dve decenije bilo je jasno da su
"Protokoli sionskih mudraca" antisemitski falsifikat i da ste, kad ih
objavite, po~inili krivi~no delo - ka`e
advokat Neboj{a Samard`i}, koji ima
to "zadovoljstvo" da pred sudom zastupa jevrejsku zajednicu u postupcima
protiv vinovnika antisemitskih ispada.
- Tu tada uop{te nije bilo nikakvog
spora. Danas bismo mogli da podnesemo mese~no pet krivi~nih prijava.
^emu kad ni jedan jedini predmet, evo
sad je 2010., nije priveden kraju? - pita
ne skrivaju}i frustriranost.
Antisemitizam pod "udarom" pravosu|a
- Slu~aj protiv Ratibora \ur|evi}a i drugih. \ur|evi}, penzionisani klini~ki psiholog, autor je knjige "Biblija - jevrejsko ogledalo", kao i brojnih tekstova antisemitske sadr`ine. Proces je po~eo 1991. godine. Kada je procenjeno da nije
sposoban da prisustvuje raspravi u sudnici nalo`eno je neuropsihijatrijsko
ve{ta~enje. Ono do danas nije dato. \ur|evi} i dalje pi{e na iste teme, a njegova dela
su dostupna ~itaocima.
z Protiv istog autora, vezano za knjigu "Protokoli sionskih mudraca" i @arka
Gavrilovi}a koji je autor uvoda pomenute knjige, pokrenut je sudski postupak
2002. godine. Zbog ve} pomenutog nedostatka neuropsihijatrijske ekspertize on
je prekinut.
z I 2005. godine protiv Ratibora \ur|evi}a pokrenut je postupak zbog pisanja
uvodnika za knjigu "O jevrejskom ritualnom ubistvu" i su|enje je prekinuto opet
iz ve} pomenutog razloga.
z Dana 19. novembra 2008. pokrenut je sudski postupak protiv Dejana Lu~i}a autora knjiga "Kraljevstvo Hazara - nevidljiva imperija koja vlada svetom" i
"Kraljevstvo Hazara - teorija zavere nije fikcija, njeno ime je interes".
z Sudski postupak protiv Dragana Filipovi}a, autora knjige "Anatomija
globalisti~kog smrada", pokrenut je 22. maja 2009. Su|enje je prekinuto jer policija ne mo`e da na|e prebivali{te optu`enog, ba{ kao ni adresu Dejana Lu~i}a.
z Sudski postupak protiv novinara Aleksandra Pali}a, autora teksta "Kada se oslobodi Hazara, Srbija }e procvetati" po~eo je 11. decembra 2008.
z Postupak protiv prof. \or|a Kati}a zbog pisanja uvodnika za "Protokole sionskih
mudraca" sa podnaslovom "Tajni plan judeo-masona da zavladaju svetom", kao i
izdava~ke ku}e "Centar", po~eo je 2001. godine da bi bio obustavljen odlukom suda
2003.
z Sudski postupak protiv Milana Arnauta, direktora izdava~ke ku}e "Altera" i
Marinka Arsi}a Ivkova, izdava~a knjige "Za{to }e propasti Amerika - tajna svetska
vlada" otpo~eo je 2001. godine da bi bio suspendovan sudskom odlukom 2003.
Jevrejski
PREGLED
NISAN/IJAR 5770.
15
Nedavno se u {tampi
pojavila jo{ jedna
antisemitska knjiga.
Re~ je o delu "Mit o
holokaustu",
{vajcarskog autora
Jirgena Grafa, u toj
zemlji osu|enog na 15
meseci zatvora zbog
negiranja Holokausta
Kada to ka`e, advokat Samad`i}
misli da se ni jedan jedini put nije
dogodilo da tu`eni bude progla{en
krivim, uprkos jasnim dokazima krivice. Istini za volju, su|enje jeste u dvatri slu~aja privedeno kraju, ali tako {to
je postupak obustavljen, a prijave
odba~ene.
Koji su ralozi sudske sporosti? Po
Samard`i}u postoje tri:
Jedan je {to sudovi uop{te nisu
shvatali opasnost i zna~aj objavljivanja
antisemitskih knjiga. Drugi razlog je
{to je, verovatno sa stanovi{ta
tu`ila{tva, bilo zna~ajnijih i prioritetnijih predmeta, a tre}i je taj da u porastu
nacionalizma i svega ostalog i jedan
deo tu`ilaca verovatno deli ube|enja
koja se iznose u ovim knjigama.
Nedavno se u {tampi pojavila jo{
jedna antisemitska knjiga. Re~ je o
delu "Mit o holokaustu", {vajcarskog
autora Jirgena Grafa, u toj zemlji
osu|enog na 15 meseci zatvora zbog
negiranja Holokausta. Kaznu je izbegao pobegav{i u Belorusiju. Tim
povodom Savez jevrejskih op{tina
oglasio se Javnim saop{tenjem u
kojem, po ko zna koji put, tra`i od
nadle`nih dr`avnih i pravosudnih
organa da se zabrani objavljivanje i
distribucija antisemitskih knjiga. A
koliko je sporost sudova ne samo kontraproduktivna nego, narodski re~eno,
ide na nerve govori i detalj Saop{tenja
u kojem se ka`e i da Savez, po{to
organi tu`ila{tva i sudovi ne reaguju
na zahteve jevrejske zajednice da se
rasturanju antisemitskih publikacija
stane na put, "razmatra mogu}nost
javnog protesta ispred Ministarstva
pravde". Srbiji samo jo{ ta parada
nedostaje da kompletira mra~ni
stereotip o sebi i to mi Jevreji, njeni
lojalni gra|ani, dobro znamo, ali dozlogrdilo!
Ne prizivamo pro{la vremena,
daleko bilo, ali za razliku od sudova iz
vremena jednopartijskog jednoumlja,
kada je svima sve bilo jasno, danas,
izgleda, nikom ni{ta nije jasno i niko
ni{ta ne `eli da vidi taman da mu oko
istera. Tu`ilac i kada se re{i da pokrene
Negiranje
Holokausta mora da
bude krivi~no delo advokat Neboj{a
Samard`i}
jalov postupak protiv raspiriva~a rasne,
verske i nacionalne netrpeljivosti mora
"me~ku da rodi" da bi to delo dokazao.
- Ja ~ak ovde imam jednu odluku jo{
iz 2002. godine - ka`e na{ sagovornik
preturaju}i po fasciklama. - Nju je
doneo Okru`ni sud u Beogradu sa obrazlo`enjem da je, da bi postojalo
krivi~no delo izazivanja rasne verske i
nacionalne mr`nje, razdora ili netrpeljivosti, potrebno da lice s umi{ljajem svoju delatnost usmeri na izazivanje odnosno stvaranje do tada nepostoje}e mr`nje. Ja ovo druga~ije ne mogu
da protuma~im nego da je sud smatrao
da je odre|en nivo postoje}e mr`nje
prema Jevrejima dru{tveno prihvatljiv,
pa, ako se ona zna~ajno ne pove}a, ne
postoji krivi~no delo izazivanja rasne,
verske i nacionalne mr`nje - veli
~ude}i se.
Drugim re~ima, neko treba da vas
opau~i metalnom {tanglom po glavi i to
proprati re~ima: "Znam te Jevrejine
dok si Hazar bio!" da bi za sud to bio
jasan dokaz da je knjiga "Kraljevstvo
Hazara - nevidljiva imperija koja vlada
svetom" Dejana Lu~i}a, izazvala rasnu,
versku i nacionalnu mr`nju do tada
"nepostoje}u".
Ova
sada{nja,
Zabranjuje se
rasturanje knjige
"Tajanstveni svet
masona" zbog
neistina kojima bi se
mogla uznemiriti
javnost, a "svi primerci
navedene knjige ODUZIMAJU SE
postoje}a, ne smeta - sudu, naravno.
Autor knjige bi bio priveden pred lice
pravde - ~im policija dozna njegovu
adresu. U Lu~i}evom slu~aju, pokazalo
se, to mo`e da potraje godinama. Do
tada, knjizi ni{ta ne fali, a vi i dalje
mo`ete na miru da vladate svetom,
nevidljivo, razume se i da vas uop{te ne
uzbu|uje to {to vas je pomenuti autor
brilijantno razotkrio. [to se pravosu|a
ti~e, doti~ni mo`e samo da vam pljune
pod prozor!
U mnogim zemljama postoje zakoni
po kojima je negiranje Holokausta
krivi~no delo. Nedavno je i predsednik
Ma|arske Laslo [oljom potpisao zakon
kojim je i u pravosu|u na{eg severnog
suseda to postalo ka`njivo sa tri godine
zatvora. Sa `eljom da tako bude i kod
nas, SJOS je nekoliko puta slao dopise
raznim ministrima pravde. Postoji,
tako|e i preporuka EU da negiranje
Holokausta bude krivi~no delo. Kakva
je {ansa da tako ne{to u|e i u na{
zakonik?
- Mislim da se ovde sudaramo sa
neposrednom pro{lo{}u ove zemlje i
bojazni da sutra ne bude i negiranje
ne~eg drugog krivi~no delo, na primer,
zlo~ina u Srebrenici, pa se onda to
izbegava. Takav zakon bi tu`ila{tvima
mnogo olak{ao posao. Prosto, zna se
{ta mo`e da bude predmet nau~ne
rasprave. Me|utim, ako neko iza|e i
ka`e da gasne komore nisu postojale, e
to je ve} krivi~no delo i time je pri~a
zavr{ena - nedvosmislen je na{ sagovornik.
Ovu pri~u mo`emo zavr{iti re~ima
{panske novinarke Pilar Rahola:
"Borba protiv antisemitizma nije
obaveza Jevreja nego nejevreja!" Ali,
[panija je daleko, a Bog visoko...
16
april 2010.
Jevrejski
PREGLED
VESTI SA WWW.SAVEZSCG.ORG
Za ~itaoce "Jevrejskog pregleda" koji nisu u mogu}nosti
da pose}uju veb sajt Saveza jevrejskih op{tina Srbije donosimo
izbor vesti i informacije koje su tamo postavljene
Mit o Holokaustu strogo nau~na mr`nja
Od nedavno se u na{oj zemlji mo`e na}i knjiga "Mit o
holokaustu", autora Jirgena Grafa, poznatog {vajcarskog negatora Holokausta. Re~ je o namernom {irenju mr`nje pomo}u
manipulacija istorijskim istinama. Publikovanje ove knjige
demonstracija je zloupotrebe slobode govora u Srbiji od strane
izdava~a sakrivenog iza potpisa "Autorsko izdanje". Za `aljenje je da je i takva knjiga katalogizovana u Narodnoj biblioteci
Srbije. Knjiga je prevedena sa ruskog jezika i izdata je u tira`u
od 500 primeraka. U odeljku Re~ izdava~a, izme|u ostalog stoji
Ima li tome kraja?
Povodom
objavljivanja
knjige
Jirgena Grafa "Mit o Holokaustu",
Savez jevrejskih op{tina Srbije uputio
je pisma Borisu Tadi}u, predsedniku
Republike
Srbije,
Slobodanu
Radovanovi}u, vd republi~kog javnog
tu`ioca, Mirku Stefanovi}u, drzavnom
sekretaru u Ministarstvu inostranih
poslova i Svetozaru ^iplicu, Ministru
za ljudska i manjinska prava. Tekst
pisma ujedno je i javno saop{tenje
Saveza upu}eno novinskim agencijama: Tanjug, Beta i Fonet.
Odgovor
Povodom obra}anja Saveza jevrejskih op{tina Srbije predsedniku
Republike Srbije Borisu Tadi}u u vezi
{tampanja knjige "Mit o holokaustu",
autora Jirgena Grafa, predsednik SJOS
primio je poziv iz Kabineta predsednika
Republike u kojem mu je saop{teno da
gospodin Boris Tadi} osu|uje svaki antisemitizam i da }e u granicama svojih
ovla{}enja podr`ati zahtev Saveza jevrejskih op{tina Srbije.
Evropsko jevrejstvo
2050. godine
Na oksfordskom univerzitetu, u organizaciji JDC-a, od 5. do 7. marta odr`an je
seminar "Scenariji budu}nosti" (Future
Scenarios). Grupi od desetak u~esnika,
~lanova jevrejskih zajednica Norve{ke,
[vedske, Litvanije, Ma|arske, Portugala,
Slova~ke,
Francuske,
Ju`noafri~ke
Republike i Srbije predavala je grupa oksfordskih profesora. Predava~i su poku{ali
i da autor, {vajcarski nau~nik Jirgen Graf, "na strogo nau~noj
osnovi raskrinkava istorijske mitove koje su stvorile svetske
zakulisne sile radi opravdanja svojih pretenzija na svetsku vladavinu i pretvaranja ljudi u zavrtnje novog svetskog poretka".
Va`no je napomenuti da su "strogo nau~no osnovana" knjiga i autor
zabranjeni u mnogim zemljama uklju~uju}i i [vajcarsku. Godine
1998. tamo{nji sud je Jirgena Grafa i njegovog izdava~a Gerharda
Foerstera osudio zbog negiranja Holokausta. Pisac je dobio 15 meseci
zatvora, ali je uspeo da pobegne iz zemlje i izbegne kaznu.
da predvide globalna svetska kretanja u
{irokom spektru, da projektuju sliku sveta
do 2050. godine kao i da sagledaju
budu}nost evropskog jevrejstva u tim
okvirima.
Na poziv JDC-a, seminaru su prisustvovali Aleksandar Ne}ak, predsednik SJOS i
Robert Sabado{, zamenik.
Savin i [uica
predlo`eni u Nacionalni
savet za kulturu
Savez jevrejskih op{tina Srbije
predlo`io je Ministarstvu kulture
pozori{nog reditelja Egona Savina i profesora na Akademiji likovnih umetnosti dr
Nikolu [uicu za ~lanove Nacionalnog
saveta za kulturu. Nacionalni savet za kulturu je stru~no-savetodavno telo obrazovano sa ciljem stalne stru~ne podr{ke u
o~uvanju i {irenju kulture. Njegovi ~lanovi
biraju se iz redova uglednih i afirmisanih
umetnika i stru~njaka u kulturi na period
od pet godina, a na predlog nacionalnih
saveta nacionalnih manjina.
AKTIVNOSTI
SOCIJALNE
[email protected] U 2009.
Za 2009. godinu od strane Klems konferensa su odobreni fondovi:
-SO30 -8559, SOIRG1- 9456, SPINT7978 i SW10.
Sredstva navedenih fondova, namenjena potrebama ~lanova zajednice koji su
pre`iveli Holokaust, kori{}ena su namenski u okviru projekta zdravstvene za{tite i
ku}ne nege .
Projekat zdravstvene za{tite obuhvata
refundacije dela tro{kova za: zdravstvene
usluge, nabavku lekova i ku}nu negu.
U toku 2009. godine refundacijom
tro{kova
za
medicinske
usluge
obuhva}eno je 186 ~lanova na{e zajednice.
Za sredstva iz dela projekta koji se
odnosi na refundiranje tro{kova za
nabavku lekova bilo je 165 korisnika.
Sredstva iz fondova SOIRG1 i SPINT
su prema projektu iskori{}ena za pru`anje
pomo}i u okviru ku}ne nege. Ukupan broj
~lanova zajednice koji su dobili ovu vrstu
pomo}i je 47.
Iz SOIRG-a su refundirani i tro{kovi za
kupljene pelene za 29 osoba.
Sredstva iz SW fonda su planirana i
utro{ena za pomo} osobama sa niskim primanjima (za nabavku manjih ku}nih
aparata, pla}anje ogreva, lekova i sl.) Iz
ovog granta je 79 ~lanova zajednice dobilo pomo}, od toga {estoro za lekove, a 73
za sitne popravke, nabavku ku}nih aparata, pla}anje ra~una za grejanje i sl.
Sredstva SJOS i WJR
U okviru socijalne delatnosti Saveza je,
tako|e i pru`anje pomo}i ~lanovima
zajednice koji nisu "`rtve Holokausta" i
sastoji se u dodeli:
z redovne mese~ne socijalne pomo}i - 22
osobe
z jednokratne nov~ane pomo}i - 14 osoba
z pomo} za novoro|enu decu - 13 dece
z refundacija tro{kova za lekove - 12
osoba
z refundacija tro{kova za le~enje - 5
osoba
U toku 2009. godine dodeljena je i
pomo} u vidu vau~era za hranu i to
273 vau~era za 125 porodica
Jevrejski
PREGLED
AKTIVNOSTI
SOCIJALNE
[email protected] U 2010.
Klems konferens odobrio je i ove
godine sredstva za ~lanove zajednice
pre`ivele Holokaust iz fondova:
SO 31, SOIRG 2, SW 11, ALDA 2
Sredinom februara odobren je i grant
ALDA 3
Kao i prethodnih godina, sredstva se
koriste
za
realizaciju
projekta
zdravstvene za{tite i ku}ne nege kao i za
hitne intervencije (popravke ku}nih
aparata, nabavku ogreva, zimske garderobe i sl.) Njihovi korisnici su isklju~ivo
~lanovi zajednice koji su pre`iveli
Holokaust, tj. ro|eni do 15.maja 1945.
godine. U toku prva dva meseca 2010.
godine Komisija za realizaciju projekta
zdravstvene za{tite i ku}ne nege je
redovno zasedala i odobrila pristigle
zahteve na{ih ~lanova koji su pre`iveli
Holokaust.
Na prvom zasedanju Komisije 19. januara 2010. utvr|eni su pravilnik i cenovnik refundiranja tro{kova za pla}ene
medicinske usluge, kupljene lekove i
pelene kao i visina osnovica za ku}nu
negu za A i B grupu korisnika. Tom prilikom odobreno je 49 zahteva za refundaciju.
Na drugom zasedanju 2. februara
2010. odobreno je 37, a na tre}em, 14
dana kasnije - jo{ 39 zahteva.
Po~etkom 2010. godine, WJR i
JOINTodobrili su sredstva za pomo}
najugro`enijim ~lanovima zajednice .
Ova pomo} se realizuje u vidu vau~era za
hranu. Za prvu podelu, u martu, odobreno
je ukupno 280 vau~era. I ove godine je
Rochlin fondacija obezbedila pomo} za
decu do 18 godina iz porodica sa najni`im
prihodima. Za njih je Socijalna komisija
odobrila ukupno 67 vau~era. Porodi~ni
vau~eri i vau~eri za decu bi}e upla}eni
kompanijama sa kojima op{tine imaju
ugovore 10. marta 2010.
Rochlin fondacija
Rochlin fondacija je obezbedila sredstva za vau~ere za decu iz najugro`enijih
porodica u zajednici, njih 43. Njima je
dato 69 vau~era.
Ma|arski zlatni voz
i za 2010. godinu
Iz kancelarije SJOS obave{teni smo da
su i za ovu godinu odobrena sredstva iz
programa "Ma|arski zlatni voz". Re~ je o
od{teti `rtvama ma|arskih nacisti~kih
progona, ro|enim pre 8. maja 1945.
godine, koje su u periodu 1939-1945
`ivele u okviru ma|arskih granica iz
1944. godine.
NISAN/IJAR 5770.
17
Povodom Pesaha stigle su nam ~estitke
patrijarha srpskog i ministra vera
Potpisan
Memorandum
o saradnji
sa jevrejskom
zajednicom
Makedonije
Savez jevrejskih op{tina Srbije posetili su u sredu 24. marta 2010. Ljiljana
Mizrahi, predsednica Fonda Holokausta Republike Makedonije i prof. dr Pande
Lazarevski, predstavnik vlade te zemlje u Upravnom odboru Fonda.
Cilj dolaska gostiju bio je da sa SJOS potpi{u Memorandum o saradnji.
- Fond Holokausta Jevreja Makedonije osnovan je 2002. godine i u njega je u{la
imovina postradalih Jevreja koja je ostala bez pravnog naslednika. Republika
Makedonija je pokazala veliko srce i razumevanje pobrinuv{i se da sva ta imovina
u|e u Fond - ka`e Mizrahi, nagla{avaju}i da potpisivanje Memoranduma do`ivljava i kao posebnu ~ast. Ona je podsetila da je saradnja me|u jevrejskim zajednicama
sa prostora biv{e Jugoslavije i do sada bila `iva, a da je Memorandum samo vid
njene formalizacije.
Pomenuta ustanova gradi Memorijalni centar Jevreja Makedonije i radovi se
trenutno nalaze u zavr{noj fazi.
- Upravni odbor Fonda Holokausta radi na paritetnoj osnovi, sa po tri predstavnika Vlade i jevrejske zajednice - ka`e prof. dr Lazarevski. - Jevrejska zajednica u
Makedoniji, a verujem da je tako i u Srbiji, u`iva veliku podr{ku naroda. Mogu vam
re}i da svi na{i sugra|ani sa velikim i{~ekivanjem o~ekuju zavr{etak gradnje
Memorijalnog centra, jer znaju da je to istovremeno i svojevrsna poruka koju
Makedonija {alje svetu.
18
Jevrejski
april 2010.
PREGLED
NA PREDSTAVLJANJU KNIGE JA[E ALMULIJA "JEVREJI I SRBI U JASENOVCU"
I majku i oca - `rtvama
Specijalno za "Jevrejski pregled"
- Tomislav Ze~evi}, novinar
„Frankfurtskih vesti“
"Majku vam jevrejsku i srpsku,
dokle }ete da la`ete i trujete narod!"
bile su tiho izgovorene re~i ~oveka
du`e kose sa bradom. Zatim je ustao
{utnuo stolicu i sa devojkom koja ga je
pratila napustio skup. Skandal ve}ih
razmera spre~ili su profesori na ~elu sa
dekanom Pravnog fakulteta Mirkom
Vasiljevi}em koji su molbama zaustavili grupu revoltiranih mladi}a ~ija je
o~igledna namera bila da se domognu
"~upavca".
Ovaj uvredljiv ispad dogodio se u
uve~e 17. marta ove godine u prepunoj
sali beogradskog Pravnog fakulteta, a u
sred promocije knjige novinara i publiciste Ja{e Almulija "Jevreji i Srbi u
Jasenovcu".
Sve je po~elo sjajno, prepuna dvorana ve}inom mladih ljudi `eljnih istine
o najtragi~nijem segmentu srpske
istorije. "Skandal majstor" tako|e je
stigao na skup u pratnji mlade dame, a
seli su blizu stola medijatora. Pomno su
snimali i bele`ili re~i besednika. A kada
je po~eo da govori autor Almuli
pomenuti mladi} i devojka po~eli su
pokazivati nervozu. Njihovom strpljenju do{ao je kraj kada je Almuli ustvrdio
da "Jasenovac nije Hitlerova tvorevina
ve} originalno i najmra~nije delo
Hrvatske Nezavisne Dr`ave, da je
zlo~in u Jasenovcu zlo~ina~kiji od svih
drugih, a da su zlo~inci bili
najkrvolo~nija ljudska bi}a u istoriji
~ove~anstva". Tog trenutka neznani
gost je izazvao skandal i napustio salu,
a prisutni su informisani da je, navodno, re~ o dopisniku nekih hrvatskih
novina. Jedno je sigurno, bez obzira ko
je bio provokator, ostaje ~injenica da su
u sred Beograda deljeni {amari, ne
samo uglednom autoru knjige koji `ivi
u Londonu nego, svim Srbima i
Jevrejima, ali i drugima koji su skon~ali
kao `rtve logora Jasenovac.
Raspetljavanje i otkrivanje zlikovaca i
naredbodavaca je propra}eno medijskom
ti{inom. Kako re~e profesor dr Dejan
Bujukli}: "Na{im televizijama je pre~a
neka farma ili veliki brat, no na{a deca,
preklana i `iva bacana u u`arene pe}i".
Mo`da je provokator imao nameru da
spre~i i slanje peticije predsedniku Srbije
Borisu Tadi}u. Ali poslata je, a u njoj su
dominantna ~etiri zahteva.
Da se na Starom sajmi{tu osnuje
Muzej genocida, da se u nastavnim
planovima {kola ustanovi nastavna
jedinica, posve}ena genocidu nad
Srbima, Jevrejima i Romima, da se
Tito i Jasenovac
Ne samo Ja{a Almuli nego i drugi prisutni tra`ili su da dr`ava stane iza
istra`iva~kog tima koji bi razjasnio i dao odgovore na mnoga pitanja. Tako je dekan
Pravnog fakulteta profesor Mirko Vasiljevi} insistirao na razja{njenju dilema - za{to
Tito nikada nije hteo da poseti Jasenovac, za{to papa nije posetio Jasenovac, kako je
Dragani} preko Tita stigao u Hrvatsku, kao i upletenost britanskih obave{tajnih
slu`bi u prebacivanje Paveli}a iz Frankfurta u Vatikan, pa u Argentinu.
"Jasenovac
nije Hitlerova
nego usta{ka
tvorevina" ka`e
Ja{a Almuli
Bojkot promocije
Predlog Tadi}u
Promocija knjige Ja{e Almulija
"Jevreji i Srbi u Jasenovcu", kako je
re~eno, nemerljivog doprinosa savremenoj istoriji, protekla je, bar {to se
ti~e javnih medija u ti{ini. Bojkot?
Kako druga~ije objasniti ~injenicu da
osim novinara "Vesti" iz Frankfurta
nijedan drugi predstavnik novina, TV i
radio stanica nije prisustvovao ovom
skupu.
Na promociji knjige Ja{e Almulija
"Jevreji i Srbi u Jasenovcu" prisustvovala je i Smilja Ti{ma koja je 1941.
godina, kao devetogodi{nja devoj~ica,
bila uhap{ena sa celokupnom porodicom strpana u logor. Ona je predlo`ila
predsedniku Tadi}u da pokrene postupak vra}anja oplja~kanog srpskog
blaga koje se i danas nalazi u trezorima
Vatikana.
obavezno tokom {kolovanja bar jednom
organizuje poseta |aka Jasenovcu i
Donjoj Gradini. Da se pokrene postupak
obe{te}enja jasenova~kih `rtava. I na
kraju, da se 22. april, kada su zato~enici
Jasenovca 1945. godine, njih hiljadu,
juri{om poku{ali da se oslobode, proglasi Danom se}anja na `rtve genocida
nad Srbima, Jevrejima i Romima.
Pre`ivelo ih je samo 124.
Jevrejski
PREGLED
19
NISAN/IJAR 5770.
VESTI/ZANIMLJIVOSTI
Spomenik deci stradaloj
u Holokaustu
HRVATSKA - U Splitu je u
Osnovnoj {koli Poji{an, na Me|unarodni
dan se}anja na Holokaust, 27. januar
2010., otkriven spomenik koji podse}a
na 1.500.000 dece ubijene u tom pogromu. Spomenik je nastao kao rezultat
projekta i programa koji su sa grupom
dece VI, VII i VIII razreda vodile tri nastavnice ove {kole uz podr{ku direktora.
Kamen, dizajn, klesanje i stavljanje natpisa, transport i postavljanje spomenika
izveo je kamenoklesar Stipe Vrande~i}
iz Pu~i{}a na Bra~u, a u tome mu je
pomogla @idovska op}ina Split.
Antisemitizam u
norve{kim {kolama
NORVE[KA - U~enici jevrejskoj
porekla u Norve{koj izlo`eni su antisemitskom {ikaniranju, {to je neke
porodice primoralo da se presele.
Roditelji pozivaju da se ne{to preduzme
i ujedno optu`uju profesore i direktore
{kola da zatvaraju o~i pred onim {to se
de{ava.
"Ka`u da sve Jevreje treba ubiti, i
koriste nazive kao {to su 'jevrejska svinja', i 'je... Jevrejin'. To je otvoreno antisemitsko {ikaniranje koje eskalira u verbalnom i fizi~kom smislu", rekla je
jedna majka koja je `elela da ostane
anonimna. Dodala je da je njenog sina
nekoliko godina uznemiravao drug iz
razreda, musliman.
Otac drugog de~aka izjavio je da je
njegovog sina na putu od {kole do ku}e
zaustavila grupa starijih de~aka koji su
hteli da ga odvedu u {umu i tamo obese
zato {to je Jevrejin. De~ak je uspeo da se
oslobodi i pobegne, ali je jo{ pod
utiskom onoga {to mu se desilo. Njegov
otac je izjavio da je {ikaniranje koje ~ine
muslimanski de~aci postalo toliko
ozbiljno da su odlu~ili da se odsele.
^ini se da su u~itelji ravnodu{ni ili
nevoljni da bilo {ta urade po ovom pitanju.
"Ni u~itelje ni direktore se to uop{te
ne ti~e. Ka`u da s tim u vezi ne mogu
ni{ta i ne `ele da razgovaraju o ovom
problemu ba{ zato {to je to pitanje toliko
osetljivo", ka`e jedna anonimna majka.
Kada je rekla u~itelju da su njenom sinu
pretili smr}u, on je samo rekao: "Takve
stvari se de{avaju svima nama".
Kari Helen Partapuli, koja se nalazi
na ~elu Norve{kog centra za borbu protiv rasizma, navodi da je to op{ti problem.
- Na`alost, ~esto vidimo da se u
norve{kim {kolama rasizam i antisemitizam ne uzimaju ozbiljno. Pre }e okrenuti glavu kada se dogodi takav incident.
^ak se i iscrtane svastike na zidovima
ku}a ne uzimaju sa onom ozbiljno{}u sa
kojom bi trebalo - rekla je listu za
strance "Foriner", koji izlazi na
engleskom.
En Sender koja pripada jevrejskoj
zajednici u Oslu veruje da deo ovih
problema u {kolama nastaje zbog
nesuprotstavljanja mnogim predrasudama mladih muslimana.
- Bez `elje da obele`im neku posebnu
grupu, problem postoji - rekla je. Ona je
kontaktirala
Kristin
Halvorsen,
norve{ku ministarku za obrazovanje, da
bi sa njom razgovarala o antisemitizmu
u norve{kim {kolama.
Vilst [oaib Sultan, generalni sekretar
krovne organizacije za Islamsku versku
zajednicu u Norve{koj izjavio je da je
{okiran. "Treba prona}i na~in kako da se
uhvatimo u ko{tac sa tom mr`njom",
rekao je Forineru.
- Norve{ke vlasti moraju definisati
problem i odrediti u ~ijoj je on
nadle`nosti - rekla je ministarka obrazovanja i dodala da je antisemitizam u
norve{kim {kolama neprihvatljiv i da
nije bilo svesti o njegovom obimu sve
dok ova pri~a nije iza{la u javnost. Jasno je da se radi o veoma osetljivom
pitanju, koje kod nekih ljudi izaziva oklevanje i nevoljnost da se njime pozabave. U~itelji i direktori moraju da se
o{trije postave prema ovakvim pojavama. Mislim da ve}ina ljudi ne shvata
ozbiljnost posledica koje mogu proiza}i
iz svega ovog.
dokazi o ume{anosti zvani~nika
Nema~ke i Vatikana u pomaganju
Ajhmanovog bekstva i sakrivanja.
Odluku o tome da li }e biti poni{tena
odredba o tajnosti ove arhivske gra|e,
sastavljena od 4.500 stranica dokumenata o nacisti~kom zlo~incu, treba da
donese sud u Lajpcigu u procesu koji je
novinarka Gabrijele Veber pokrenula
protiv Nema~ke tajne slu`be (BND).
BND tvrdi da bi otvaranje dosijea
"odvratilo" tajne slu`be drugih zemalja
koje u budu}nosti ne bi vi{e htele da dele
informacije s njom ukoliko bi bile
razotkrivene, pi{e nema~ki list "[pigl".
Kriti~ari, pak, smatraju da je ovaj
razlog samo paravan kojim zvani~nici u
Berlinu i Vatikanu poku{avaju da
zata{kaju ~injenicu da je nema~ki biskup
Alois Hudal u Rimu uspostavio takozvane "pacovske kanale" kojima su
nacisti, uz paso{e koje im je izdavala
nema~ka vlada, be`ali iz Nema~ke i
Evrope.
Franc [tangl, komandant konc logora
Treblinka priznao je Gitu Sereniju (Gitta
Sereny), britanskom stru~njaku za
naciste, da mu je Hudal pomogao da
pobegne nakon nacisti~kog sloma 1945.
godine.
Veruje se da je Ajhman, koji je bio
glavni arhitekta Hitlerovog plana za
pogrom Jevreja u Evropi, tako|e, pobegao uz pomo} nema~kih vlasti. Uhva}en
je 1960. godine u Buenos Airesu i odveden u Izrael gde je osu|en na smrt i
obe{en.
Federalni administrativni sud u
Lajpcigu prou~ava dosije o njegovom
bekstvu iz Evrope i 15-godi{njem `ivotu
u Argentini kako bi odlu~io da li treba da
bude dostupan javnosti.
Heroji Holokausta
Ajhmanov dosije da
ostane zape~a}en
NEMA^KA - Nema~ka se, javlja
Tanjug, ovih dana na sudu bori da dosije
Adolfa Ajhmana, glavnog organizatora
masovnog istrebljenja Jevreja za vreme
Drugog svetskog rata, ostane i dalje
zape~a}en.
Dosije detaljno prati Ajhmanov `ivot
tokom godina koje je proveo u bekstvu
dok ga agenti izraelske tajne slu`be
Mosad nisu otkrili i uhapsili u Argentini.
Oni koji se nadaju da }e 50-godi{nji
pe~at poverljivosti biti skinut sa ovih
dokumenata veruju da se u njima kriju
VELIKA BRITANIJA - Premijer
Gordon Braun odlikovao je dvojicu
Britanca koji su spa{avali Jevreje od
nacista tokom Drugog svetskog rata,
medaljom "Heroji Holokausta". Dva
20
Jevrejski
april 2010.
PREGLED
VESTI/ZANIMLJIVOSTI
pre`ivela heroja, stogodi{nji ser Nikolas
Vinton (na slici), i devedesetjednogodi{nji Denis Avej, primili su medalje u
rezidenciji premijera dok }e jo{ 25
Britanaca ovo priznanje dobiti posthumno.
- Oni su istinski heroji i izvor
nacionalnog ponosa. U sred u`asnog zla,
spremno se suprotstavljaju}i predrasudama, mr`nji i netoleranciji, bili su svetionici nade. Odajemo im priznanje za
primer koji su pru`ili nama i generacijama koje dolaze - rekao je premijer.
Nikolas Vinton je 1939. godine organizovao spa{avanje 669 jevrejske dece,
prebacuju}i ih vozom iz okupiranog
Praga. Denis Avej je, iako sam ratni
zarobljenik, pomagao jednom jevrejskom logora{u u Au{vicu i ustupaju}i
mu svoju hranu, pomogao mu da pre`ivi.
Jevreji i Vatikan
ITALIJA - Dvodnevni sastanak u
Rimu Me|unarodnog jevrejskog komiteta za me|ureligijske konsultacije sa
vatikanskim zvani~nicima vo|en je na
veoma "delikatne teme", kao {to su
vatikanske arhive, borba protiv antisemitizma, posve}enost dijalogu u duhu
Drugog vatikanskog koncila. itd.
Centralna tema razgovora bila je uloga
pape Pia XII (na slici sa Adolfom
Hitlerom) tokom Drugog svetskog rata,
kao i namera Vatikana da ga proglasi za
sveca.
Papa Benedikt XVI je naljutio mnoge
Jevreje kada je u decembru dao zeleno
svetlo za po~etak procesa progla{enja
pape Pia XII za sveca. Kriti~ari ka`u da
je Pie zatvarao o~i pred jevrejskim
stradanjem u Holokaustu.
Mnogi u~enjaci su pozvali Vatikan da
pre nego {to krene u process beatifikacije pape Pia XII otvori svoje tajne arhive
i da razjasni njegovu ulogu u Drugom
svetskom ratu.
Delegaciju Me|unarodnog jevrejskog
komiteta je predvodio rabin Ri~ard
Marker, predsedavaju}i te organizacije,
a u njenom sastavu je bio i Maram [tern,
zamenik generalnog sekretara Svetskog
jevrejskog kongresa. Oni su se sreli sa
kardinalom Tarciziom Bertoneom,
dr`avnim sekretarom Vatikana i kardinalom @anom Luizom Tauranom,
predsednikom Papskog saveta za
me|ureligijski dijalog.
Nema~ka pove}ala
izdvajanja za Klems
NEMA^KA - Pre`ivelima Holokaust
Nema~ka }e gotovo dvostruko pove}ati
iznos sredstava namenjenih za ku}nu
zdravstvenu negu.
Godi{nji pregovori izme|u Klems
konferensa i nema~kog ministra za
finansije zaklju~eni su u prvoj polovini
marta izdavanjem saop{tenja da }e
umesto 40 miliona dolara u 2009. godini, Nema~ka u 2010. obezbediti 77 miliona dolara za ku}nu negu i socijalne
usluge.
Dogovor predstavlja "veliki korak
napred ka sagledavanju vitalnih socijalnih potreba najsiroma{nijih Jevreja,
`rtava Holokausta iz celog sveta",
izjavio je Stjuart Ajzen{tat, specijalni
pregovara~ Klems konferensa.
Prema Klems konferensu, Nema~ka
je sveukupno odobrila 125 miliona
dolara za programe koji poma`u stare
osobe pre`ivele Holokaust. Dodela sredstava sti`e ba{ u vreme kada im je to
najvi{e potrebno, jer je visina nov~anih
sredstava koje primaju iz drugih
obe{te}enja, u opadanju.
- Zadovoljni smo {to mo`emo
obezbediti
dodatne
usluge
najsiroma{nijim i onesposobljenim
`rtvama Holokausta {irom sveta izjavio je Greg [najder, izvr{ni potpredsednik Klems konferensa.
Intervju razgnevio
Jevreje Argentine
ARGENTINA - Intervju lokalnog
aktiviste sa biv{im iranskim diplomatom
optu`enim za planiranje napada na
Jevrejski centar u Buenos Airesu, uznemirio je jevrejsku zajednicu Argentine.
Mo{en Rabani, biv{i iranski kulturni ata{e u Buenos Ajresu, izjavio je
u radio intervjuu sa Luisom D' Elijom
da se ne}e pojaviti pred argentinskim
sudom povodom optu`bi da je 1994.
godine
planirao
bombardovanje
Jevrejskog centra, u kojem je ubijeno
85, a ranjeno na stotine osoba.
Predsednik Saveza jevrejske zajednice Argentine \ulermo Borger, izjavio
je za "Buenos Aires herald", da je
D'Elijeva poseta Teheranu i intervju sa
osumnji~enim za bombardovanje "neshvatljiva i uvredljiva provokacija".
Rabani je insistirao da Iran nije imao
veze sa ovim napadom. On je jedan od
{estorice osumnji~enih za bomba{ki
napad, koji je, kako smatraju argentinski
tu`ioci, isplanirao Iran, a izveli teroristi
Hezbolaha.
Ministar spoljnih poslova Izraela
zatra`io je od predsednice Argentine
Kristine Fernandez da zaustavi D'Elijeve
proiranske aktivnosti.
Epilog kra|e
u Au{vicu
[VEDSKA - Sud u [vedskoj doneo
je presudu da Anders Hogstrom, biv{i
{vedski neonacista osu|en za organizaciju kra|e natpisa "Rad osloba|a" sa
kapije logora Au{vic, mo`e biti
isporu~en Poljskoj. Hogstrom je osumnji~en da je nalo`io petorici Poljaka da ga
ukradu. On im se predstavio kao zastupnik jednog britanskog naci simpatizera
koji je hteo da se domogne tog znaka.
Hogstrom mo`e ulo`iti `albu u roku od
tri sedmice. Ako bude odbijena bi}e
deportovan u Poljsku.
Kancelarija tu`ioca u Krakovu
saop{tila je da su trojica osumnji~enih
da su isekla i ukrala znak priznala krivicu. Njima preti zatvorska kazna u trajanju od tri godine.
Metalni znak duga~ak gotovo pet
metara, na kojem stoji "Rad osloba|a",
ukraden je 18. decembra pro{le godine i
ise~en na tri dela. Prona|en je posle 72
sata.
Eksperti rade na njegovoj restauraciji.
Nije sigurno da }e original biti vra}en na
staro mesto na kojem trenutno stoji
kopija stavljena odmah nakon {to se
dogodila kra|a.
U Au{vicu je ubijeno oko milion i sto
hiljada ljudi, od kojih oko milion Jevreja
Jevrejski
PREGLED
21
NISAN/IJAR 5770.
VESTI/ZANIMLJIVOSTI
Nova sinagoga u
Herfordu
NEMA^KA - Sedamdeset godina
nakon {to su nacisti spalili sinagogu u
nema~kom gradu Herfordu, vlasti tog
mesta posvetile su novu ku}u
bogoslu`enja.
Jevrejski lideri grada Hervorda i
Nema~ke zajedno sa ostalim sve{tenstvom sastali su se da posvete novu
zgradu koja }e slu`iti jevrejskoj
zajednici Herforda koja broji 106
~lanova, od kojih 90 posto ~ine imigranti iz Sovjetskog Saveza.
Nova sinagoga ko{ta preko dva
miliona evra. Tre}inu ove sume
obezbedila je nema~ka vlada.
Ruben Hajneman, ~lan zajednice,
rekao je da su njegov otac i ujaci ~esto
govorili o staroj sinagogi u Herfordu u
kojoj su imali svoje bar micve.
Decenijama nakon Drugog svetskog rata jevrejska zajednica Herforda
je koristila zgradu stare jevrejske {kole
i biv{i stan rabina za sinagogu. "Ali taj
prostor je postao premali, imao je samo
28 mesta", rekao je Hajneman, i dodao
da o~ekuje da }e nova zgrada privu}i u
zajednicu vi{e ~lanova iz {ireg
okru`enja. U poslednjih 15 godina
podignuto je deset novih sinagoga u
federalnoj jedinici Severna Vestfalija.
Ulaskom Jevreja iz biv{eg
Sovjetskog Saveza,1990. godine,
jevrejska populacija u Nema~koj se
u~etvorostru~ila.
Procenjuje se da danas u
Nema~koj `ivi 200.000 Jevreja, ali je
samo polovina povezana sa jevrejskim zajednicama. U zemlji postoje
82 aktivne jevrejske zajednice.
Ma|arska donela
Zakon o negiranju
Holokausta
MA\ARSKA - Predsednik Laslo
[oljom (na slici) potpisao je zakon
kojim je negiranje Holokausta postalo krivi~no delo u Ma|arskoj
ka`njivo zatvorom do tri godine.
To je Ma|arsku svrstalo u grupu onih
evropskih zemalja u kojima je negiranje
Holokausta ve} krivi~no delo.
Reforme koje su pro{log meseca
predlo`ili manjinski socijalisti odobrio
je ma|arski parlament. [oljom je u
pro{losti blokirao poku{aje da se donese
pomenuti zakon ~ime je izazvao revolt
ma|arske Jevrejske zajednice. Ovog
puta predsednik je izrazio neodobravanje sa trenutkom u kojem se uvode
reforme, po{to se poklapaju sa `estokom
politi~kom kampanjom koja prethodi
parlamentarnim izborima u aprilu.
O~ekuje se da }e vlada biti
pora`ena na ovim izborima, a vlast
preuzeti ultrakonzervativci koje predvodi populisti~ka Fide{ partija. Svi
poslanici Fide{ partije su se pro{log
meseca uzdr`ali od glasanja u
Parlamentu u vezi potpisivanja
zakona o negiranju Holokausta.
BEJAHAD 2010.
Dragi prijatelji,
Polako ali sigurno se pribli`ava i ljeto, a sa njim i
jedanaesti "Bejahad". Manifestacija }e se odr`ati od 24.do
31.avgusta u Opatiji.
Namjeravamo 17. 4. (subota) u 19.00 u prostorijama
Saveza u Beogradu i 18. 4. u 11.00 u prostorijama Jevrejske
opstine Novi Sad predstaviti program ovogodi{njeg
"Bejahada". Program je u potpunosti definisan. O detaljima
vrlo atraktivnog programa, cijenama i svemu {to vas interesira vrlo rado bismo sa vama porazgovarali. Predstaviti }emo
i osmominutni film sa "Bejahada 2009" kao i ~asopis
"Bejahad 2009".
Posebno }emo govoriti i o ovogodi{njem "Bejahadu
mladih" koji se odr`ava pod pokroviteljstvom JOINT-a i koji
}e okupiti 60 mladih u dobi od 24-40 godina.
Po vrlo povoljnim cijenama }e mo}i provesti sedam dana
u Opatiji (pun pansion) i u~estvovati u programu koji su
osmislili mladi regije!
Prezentacija i razgovor traju oko 45 minuta.
Radujemo se skorom susretu!
Vladimir [alamon
22
ISTORIJA
Jevrejski
april 2010.
PREGLED
@rtveni Jarac
Istorija Jevreja prepuna
je primera u kojima su
ispa{tali za grehe koje
nisu po~inili
Pi{e: Juski Baruhovi}
U Starom zavetu, Tre}a knjiga
Mojsijeva (16:21-22) pi{e: "I metnuv{i
Aron obje ruke svoje na glavu jarcu
`ivomu, neka ispovjedi nad njim sva bezakonja sinova Izrailjevih i sve prijestupe njihove u svijem grijesima njihovijem, i metnuv{i ih na glavu jarcu neka ga da ~ovjeku
spremnom da ga istjera u pustinju. I jarac }e
odnijeti na sebi sva bezakonja njihova u
pustinju; i pusti}e onoga jarca u pustinju".
Biblijska pri~a ni{ta ne govori da li se
jarac opirao da prihvati grehove i da li su
sinovi Izrailjevi razmislili o njima i
poku{ali da se izmene i poprave. Kako bilo
da bilo, izraz "`rtveni jarac" se ra{irio i
odoma}io u mnogim narodima, provukav{i
se kroz istoriju, te se i danas koristi za
onoga koji je ni kriv ni du`an progla{en
krivim. To je obi~no bivao neko ko je ne
mogav{i da se odbrani morao da ispa{ta za
ne{to {to su drugi u~inili. Istorija Jevreja
puna je primera u kojima su bili primorani
da budu `rtveni jarci. To ih prati od vremena kada su izgubili domovinu 132. godine,
do osnivanja moderne dr`ave Izrael 1948.
god.
Sredinom 14. veka Starim kontinentom
je harala "crna smrt", odnosno, kuga. Verski
fanatizovana i primitivna Evropa nije znala
kako da se odbrani, za {irenje zaraze okrivila je Jevreje. Razularene mase okrivile su
ih da truju bunare i {ire kugu! [irom Evrope
Jevreje su spaljivali na loma~ama. Bio je to
ujedno i dobar izgovor za plja~ku !
Po~etkom dvadesetog veka, 1904.
godine Carska Rusija, mo}na imperija,
izgubila je rat sa Japanom. Carsko
samodr`avlje moralo je da sa~uva obraz i za
poraz su okrivljeni Jevreji . Zapo~eli su
pogromi {irom Rusije i Ukrajine. Hiljade
Jevreja, `ena dece i staraca platilo je `ivotima poraz carske Rusije. I, kao uvek u
takvim prilikama, sa ubijanjem i{la je i
plja~ka jevrejske imovine.
Ne{to ranije, krajem 19. veka u civilizovanoj Francuskoj odigrala se poznata
Drajfusova afera. Uzdrmala je sve
dru{tvene slojeve. Za {pijuna`u i odavanje
vojnih tajni osu|en je oficir - Jevrejin,
Alfred Drajfus. Oduzet mu je ~in i ka`njen
je progonstvom u Francusku Gvajanu, a
njegovu domovinu je preplavio talas antisemitizma. Uskoro je prona|en pravi krivac. Propali ma|arski grof Esterhazi
odavao je vojne tajne za dobre pare - tada
smrtnom neprijatelju Francuske -
Nema~koj. Ali vojna vrhu{ka Francuske
nije mogla da dozvoli da prizna gresku.
Drajfus je i dalje bio u progonstvu. U njegovu odbranu ustao je poznati pisac i
pravnik Emil Zola. Posle nekoliko mu~nih
godina Drajfus je progla{en nevinim i
vra}en u Francusku. Kao kapetan francuske vojske borio se u Prvom svetskom
ratu.
Mo`emo se zapitati dali je u storiji o
"`rtvenom jarcu" bilo krivice i Jevreja.
Odgovor bi mo`da moga da bude potrvdan.
Krivica Jevreja je {to su hteli da zadr`e veru
otaca, Avrama, Isaka i Jakova. Mnogi na
tom te{kom putu nisu izdr`ali.
Ksenofobi~na Evropa nije trpela razli~tost.
Izazovi sredine bili su suvi{e jaki! Ve}ina se
na tom putu pretopila u okolne narode i
zauvek nestala. Manji deo je izdr`ao i
sa~uvao veru otaca.
Formiranjem dr`ave Izrael 1948. god.
izgledalo je da }e za Jevrejstvo zauvek
prestati uloga "`rtvenog jarca". Ali nije bilo
tako. Vekovne navike, stereotipi predrasude
i predstave o ve~itom "@idu lutalici" te{ko
je bilo izbrisati jednim potezom pera. Sada
je ulogu "`rtvenog jarca" trebalo da
preuzme Izrael. Ali jarac nije vi{e hteo da
preuzima grehove drugih. Odupro se i
pokazao rogove.
Dana 6. juna 1967. izbio je takozvani
[estodnevni rat. Naser je izgubio. Pokret
nesvrstanih je kao vinovnika rata ozna~io
Izrael. Nastala je medijska hajka nevi|enih
razmera .Orkestrirani napad svih sredstava
informisanja, a zemlje isto~nog bloka, osim
Rumunije, prekinule su diplomatske
odnose sa Izraelom. Prekinula je i
Jugoslavija iako nije bila njegova ~lanica.
U istoriji su dobro poznati Kineski zid,
Berlinski zid, zid na granici SAD i Meksika
i sada zid izmedju Izraela i Zapadne obale.
Zidovi su naj~e{}e imali odbrambenu
ulogu. Takva je i uloga zida podignutog
izme|u Izraela i Zapadne obale. Trebalo je
spre~iti infiltriranje terorista na teritoriju
Izraela. Ali taj argument svetskim
du{ebriznicima nije zna~io mnogo, pa su je
stavili pod dvostruku lupu i opet osudili
Izrael! Me|utim, cilj je postignut jer se
pokazalo da je podizanje zida znatno smanjilo upade terorista.
Jevrejski
PREGLED
23
NISAN/IJAR 5770.
DOBROVOLJNI PRILOZI
PORODI^NE VESTI
LI^NE VESTI
NI[
Za hram
1.800 din. - Branka i Anita Perinovi}, povodom mesec
dana od smrti majke i babe Piro{ke Peronovi}
1.000 din. - Estera Mr~arica
500 din. - porodica ^aligalovi}
500 din. - Lenka Strahinji}
400 din. - Ljiljana Milojkovi}
300 din. - Malkuna Gedalja
300 din. - Jevrejska op{tina Ni{
200 din. - Jasna i Emil ]iri}, se}anje na majku Julijanu
Hajon i tetku Matildu.
Za rad JO Ni{
2.000 din. - Bukica Romano, iz Vi{egrada, povodom 21.
godi{njice smrti supruga Avrama Romana Mami}a
500 din. - Estera Mr~arica
500 din. - Lenka Strahinji}
500 din. - porodica ^aligalovi}
400 din. - Ljiljana Milojkovi}
200 din. - Jasna i Emil ]iri}
200 din. - Branka Perinovi}
Za "Jevrejski pregled"
2.000 din. - Bukica Romano iz Vi{egrada, povodom 21.
godi{njice od smrti supruga Avrama Romana Mami}a
NOVI SAD
Dana 17. februara 2010. Sla|ana i Dejan Keli} dobili su
}erku, a Ildiko Keli} unuku Kristinu.
Mazal tov!
Za rad JO Novi Sad
ma u se}anje na voljene roditelje Ljiljanu i Isu Levija
1.000 din. - Agnesa Eremija, povodom godi{njice smrti
supruga Bo{ka
1.000 din. - povodom 10 godina od smrti majke Vide
A{erovi}-Mihailovi}, }erka Draga, sin Sveta, unuci i
praunuci.
Za Hevra kadi{a - jevrejsko groblje
100 evra - Neboj{a Spasi} iz Be~a (Austrija)
100 evra - Ranko Kadelburg iz Vinkovaca
50 evra - Olga Danon, povodom godi{njice smrti supruga
Cadika Brace Danona
50 evra- Jasna i Sara Levinger, u znak se}anja na oca i
supruga Mirka Imrea Levingera
4.000 din. - Rea, Marko i Bora @ivkovi}
3.000 din. - povodom 10 od smrti majke Vide A{erovi}Mihailovi}, }erka Draga, sin Sveta, unuci i praunuci
2.000 din. - Simha Bogdanovi} i Maja sa porodicama, u
se}anje na voljene roditelje Ljiljanu i Isu Levija
1.000 din. - Agnesa Eremija, povodom godi{njice smrti
supruga Bo{ka
Za hram
50 evra - Olga Danon, povodom godi{njice smrti supruga
Cadika Brace Danona
2.000 din. - povodom godisnjice smrti dragog prijatelja
Miroslava Ribnera, tuguju za njim Risto, Zora i Nenad Gavri}
1.000 din. - Agnesa Eremija, povodom godi{njice deportovanja 15 ~lanova porodice
Za kulturnu delatnost JOB
1.000 din. - Agnesa Eremija, povodom godi{njice smrti
supruga Bo{ka
Za "Jevrejski pregled"
2.000 din. - Elvira Fi{l
50 CND - Branka Kon iz Kanade sa porodicom, povodom
iznenadne smrti sestre Ru`ice Zoki}, ro|. Erlih
Za Socijalni fond
2.000 din. - Erna Ramadanski, povodom prve godine od
smrti supruga Dragog Ramadanskog
BEOGRAD
Za socijalnu delatnost
50 Evra - Jasna i Sara Levinger, u znak se}anja na oca i
supruga Mirka Imrea Levingera
4.000 din. - Rea, Marko i Bora @ivkovi}
20 evra - Gordana Atijas i }erka Silvija, povodom sedam
godina od smrti dragog supruga i oca
2.000 din. - Simha Bogdanovi} i sestra Maja sa porodica-
Za "Mi smo pre`iveli"
65 USD - Irena Danon iz Preskota (SAD)
1.000 din. - Agnesa Eremija, povodom godi{njice deportovanja 15 ~lanova porodice
UMRLI
BEOGRAD
Ljiljana To{i}, preminula 8. marta 2010. u 78. godini
Ana Alba, ro|. 1928., preminula 11. februara 2010.
Danica Kabiljo, ro|. 1927., preminula 28. februara 2010.
Ne zaboravite!!!
^ega nema u Jevrejskom pregledu ima na sajtu SJOS www.savezscg.org
TISKOVINA
IMPRIMEE
Exp. Savez jevrejskih op{tina Srbije,11000
Beograd, Kralja Petra 71a
POB 30
SRBIJA / SERBIA
ORGANIZACIJSKI ODBOR @IDOVSKE KULTURNE SCENE
"BEJAHAD 2010" RASPISUJE
„SIMHA KABILJO“
Natje~aj za kratku pri~u sa `idovskom/jevrejskom temom
Pri~e mogu biti napisane na jezicima biv{e Jugoslavije. Natje~aj je anoniman. U obzir dolaze pri~e koje nisu dosada objavljene.
Rad obilje`en {ifrom i pisan pisa}im strojem ili na drugom mediju (MS WORD format) treba poslati u dva primjerka s naznakom "Za nagradni natje~aj Bejahad 2010" i s naznakom {ifre.
Rje{enje {ifre - puno ime autora i adresa - treba prilo`iti u zasebnom, zatvorenom pismu.
Krajnji rok za slanje radova je 15.06.2010. Radovi se mogu slati na adresu:
BEJAHAD - @IDOVSKA KULTURNA SCENA
Trg Marka Maruli}a 18
10000 ZAGREB
sa naznakom za "Natje~aj Bejahad 2010"
Radove }e ocijeniti `iri i dodijeliti prvu, drugu i tre}u nagradu. Nagra|ene pri~e bit }e objavljene u knji`evnom prilogu Bejahad
2010.
Rezultati natje~aja bit }e objavljeni na www.bejahad.com, www.bet-israel.com, www.makabijada.com, te u ~asopisima SaLon,
Ruah Hada{a, Most, Bilten. Nagrade }e se dodijeliti na kulturnoj manifestaciji "Bejahad 2010" koja }e se odr`ati od 24.8. 31.8.2010. u hotelu "Adriatic" u Opatiji.
Radovi se ne vra}aju.
Izdava~: Savez jevrejskih op{tina Srbije, Kralja Petra 71-a, POB 30, tel: 011/26 24 359, 26 21 837; Fax: 011/26 26 674,
e-mail: [email protected]; Izla`enje Jevrejskog pregleda poma`e Ministarstvo vera Srbije; CIP - Katalogizacija u publikaciji;
Narodna biblioteka Srbije, Beograd; ISSN 1452-130X = Bilten - Savez jevrejskih op{tina Srbije; COBISS.SR-ID 81280012; Glavni i odgovorni
urednik: Stanimir Sa{a Risti}; Tehni~ki urednik: Du{an Olui}; Svi potpisani ~lanci odra`avaju li~no mi{ljenje autora, koje se ne podudara uvek sa
mi{ljenjem redakcije. Rukopisi za naredni broj se primaju do 20. u mesecu; Redakcija zadr`ava pravo da prilagodi priloge; [tampa: SPRINT d.o.o. - Beograd
Download

Jevrejski pregled br. 4 / april 2010