Недељне новине Крагујевачке у
сарадњи са Издавачким кућама
Вулкан издаваштво и Лагуна
награђују
2 Х2
КЊИГЕ НА
ПОКЛОН
стр. 21.
ISSN 1821-1550
Година V, Број 200
Излазе четвртком
ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА
ЈОШ У СТАЊУ УНУТРАШЊЕГ
ПРЕВИРАЊА
Цена 70 дин.
www.kragujevacke.rs
21. март 2013. године
БРАКОВИ – РАЗВОДИ - РАЂАЊА
Породица спала на трочлану
Куда воде
Ђиласови резови
страна 4.
ОДСУСТВОВАЊЕ С ПОСЛА ЗБОГ
ЗДРАВСТВЕНИХ РАЗЛОГА
Пад стандарда креше
боловања
страна 8.
Глума је
ексклузивно
занимање
страна 18.
ФОТО: АРВИН
ГЛУМИЦА ЈАСМИНА
ДИМИТРИЈЕВИЋ
2 КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 21. март 2013.
www.kragujevacke.rs
Отварање
ДРУГА СТРАНА
Garancije
Пише Драган Рајичић
Karikatura: Goran Milenkovi}
АНКЕТА КОГА БИСТЕ ПРЕДЛОЖИЛИ ЗА ЂУРЂЕВДАНСКУ
НАГРАДУ ГРАДА КРАГУЈЕВЦА?
M. Igwatovi}
Zvonko
Nikoli},
penzioner:
- Nezaposlene
Kragujev~ane koji
pre`ivqavaju na
kaldrmi i veruju
da nema
partokratije.
Miroqub
Pavlovi},
in`ewer:
- Novinarku
Katarinu
Mirovi} za sve
{to je uradila u
[umadiji i oko
we.
Zoran Biorac,
taksista:
- Te{ko je
izabrati, ali
Radovan [arenac
i dve da dobije
nije mnogo.
@ivorad
Milovanovi},
pru`ni radnik:
- Navija~e
Radni~kog {to
trpe ovakav
fudbal.
Tomislav
Tanaskovi},
poqoprivrednik:
- [umadijskog
seqaka, jer trpi
sve.
Borica Jovi~i},
penzioner:
- Po meni, to je
li~nost koja je
dovela „Fijat” u
Kragujevac.
Petar
Stefanovi},
profesor:
- Radomira
Tomi}a za brend
harmonike
Muzi~ke {kole.
Sne`ana
]orovi},
hemijski
tehni~ar:
- Ne mogu da
odvojim Borisa
od To~ka, dakle
grupu „Smak”.
Qiqana
Milo{evi},
profesor srpskog
jezika:
- Borisa
Aran|elovi}a i
grupu „Smak”.
Ne znam da li je `eqa i aktuelnih politi~ara na vlasti da
izgrade dr`avu u kojoj }e, kad je sasvim udese, biti pomalo
dosadno `iveti, ali ako jeste vreme im opasno curi, a na tom
planu nisu jo{ ni{ta uradili. Od dosade nema jo{ ni{ta, ali
zato nam dani obiluju uzbu|ewima koja nisu zdrava za na{e
mentalno zdravqe, a bogami ni za na{e xepove. Cene polako ali
sigurno idu uvis, inteligentna toplana, na primer, ve} iska
novo poskupqewe od dvadesetak posto kako bi dobila desetak
iako je u novembru jedno oho-ho poskupqewe ve} stavila u xep, a
na malom po~eku za isto to su struja, voda itd.
Nadle`ni organi su se, dodu{e, setili da gra|anstvo pomognu
otpisom kamata za pojedine dugove, ali meni se sve ~ini da
bismo ostali u problemu i ako nam se otpi{u dugovi u celosti
jer je na{e pitawe svih pitawa, pored Kosova normalno, {ta
}emo, bre, danas za ru~ak! U tom smislu ja bih predlo`io da nam
dr`ava uz totalni otpis svih dugova iz nekih svojih, mo`e i
tajnih fondova, ne}emo oko toga praviti pitawe, tutne bar po
deset evra da imamo kod sebe dok se sna|emo, tj. dok nas ona ne
uposli i tako stavi na noge. Zauzvrat, za jedan takav gest dobre
voqe mi bismo odgovorili na isti na~in tako {to bismo
ministru finansija, g. Dinki}u, zaboravili na onih hiqadu
evra, za koliko nas je zajebo dok je sedeo u prethodnoj vladi sa
kojom ina~e nije imao ni{ta. Znam da bi ovaj moj predlog mogao
da na{u elektroprivredu dokusuri, ali {ta pa ima veze. Kao da
}e nam ona pomo}i da iza|emo iz ovog na{eg mraka u koji smo
zapali poodavno, bez da nam je u me|uvremenu svanulo.
[to se, pak, ti~e na{eg mentalnog zdravqa, i tu, moj je slu~aj
barem takav, trpimo ozbiqne {tete zbog uzbu|ewa kojima nas,
pre svih, preobra|eni Sveti Toma i Sveti Ivica svakodnevno
izla`u. Wegovo Preobra}enstvo ( izviwavam se ako ovo nisam
dobro slo`io) Sveti Toma, na primer, kad ode negde u svet,
onomad be{e u Belorusiji, obavezno poziva tamo{we
privrednike i biznismene da ula`u u Srbiju i obavezno naglasi
da im je garancija za ta ulagawa wegova re~! Ne bih da pokvarim
takve poslove, ali po{to znam da se ova novina ne ~ita nigde van
na{eg atara, re}i }u ono {to mi je na du{i: Crni Tomo,
Preobra}eni i Sveti, zar ne imade ni{ta opipqivije da im
podmetne{ kao garanciju od te re~i! Dobro, mo`da ona danas i
vredi ne{to, ali to }emo znati tek kad prohuji jo{ koji mesec i
godina. Ali mene brine {to za garanciju re~ zala`e ypravo on,
koji se poodricao svega {to je na javnoj sceni radio od svog
pojavqivawa na woj pa do onomad. Sve te wegove re~i na koje je
potro{io pola svog `ivota danas ne vrede ni pi{qivog boba jer
ih je on sam pogazio sa obe noge kojima danas ovoliko `uri u
Evropu. Ako tu wegovu tu`nu istoriju nisu provalili oni od
kojih danas tra`i pomo} i nudi pomenutu „garanciju”, bi}e
posla. U suprotnom, slutim da su potencijalni partneri dok im
je on na astal bacao svoju re~, u sebi mrmqali: „Ma, idi, begaj!”
Nije umiruju}a za mentalno zdravqe nacije ni, nekome mo`e
biti i komi~na, diskrepanca u pogledu toka pregovora za
re{ewe kosovskog problema koji predstavqaju javnosti. [ta su
stvarno dogovorili sa Ketrin E{ton koja ih je malo provodala
ispod svoje sukwe znaju verovatno samo oni, ali onaj ko slu{a
prvo Svetog Tomu pa potom Svetog Ivicu, taj o tome tek nema
pojma. Cela pri~a se, ina~e, odvija „tamo daleko” od na{ih
o~iju, a na {ta }e stvar iza}i zna}e se uskoro. Za sada je, dakle,
vidqivo samo to da se od nas ne{to krije.
www.kragujevacke.rs
Четвртак, 21. март 2013.
У жижи
КРАГУЈЕВАЧКЕ
3
KAKO ]E SE PRIMEWIVATI NOVI ZAKON O KATASTARSKOJ LEGALIZACIJI
Mnogo buke, malo promena
Zakonom se omogu}uje
samo upis prava
vlasni{tva, ali ne i
prava legalizacija za
koju i daqe treba
obezbediti gra|evinsku
dozvolu. Vlasnici ovako
upisanih objekata ne}e
mo}i da ih prodaju dok
lokalnim upravama ne
plate naknadu za ure|ewe zemqi{ta. I ovakva
pravila va`e za ku}e do
300 kvadata, vikendice
do 200, poslovni prostor
do 100 i gara`e do 30
kvadratnih metara
Пише Милош Пантић
ugo najavqivani novi
zakon koji je trebalo
da ubrza legalizaciju
bespravno izgra|enih
objekata, a koji je u
javnosti dobio ime
Zakon o katastarskoj
legalizaciji, usvojen je 15. februara u republi~koj Skup{tini, uz odluku da na snagu stupi odmah, a ne
osam dana po objavqivawu. Ne vidi
se {ta je razlog ovolikoj `urbi, jer
gra|ani koji imaju objekte izgra|ene bez gra|evinske dozvole, podignute do 11. septembra 2009. godine,
a do sada nisu podneli zahtev za legalizaciju, imaju rok od godinu dana da ga podnesu.
Puno ime novog propisa je Zakon
o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgra|enim
bez gra|evinske dozvole. Kao {to mu
i samo ime govori, ovde se radi o
pravu upisa svojine u katastru, ali
ne i o pravoj legalizaciji koja podrazumeva naknadno izdavawe gra|evinske dozvole. Oni koji budu hteli da pribave i ovu dozvolu mo}i }e
takav zahtev da podnesu nadle`nim
op{tinskim organima, kao {to je
bilo i po do sada va`e}em zakonu,
a rok za to se tako|e produ`ava na
jo{ godinu dana.
Д
”
Sa{a Paunovi}: Novi
zakon o katastarskoj legalizaciji nije re{io ni jedno
bitno pitawe, ali je dobro {to
su izmewena neka lo{a re{ewa
koja su bila {tetna. Pokaza}e se
da mnoga bitna pitawa koja su ostala nere{ena moraju da se urede izmenama va`e}eg Zakona
o izgradwi
”
U gradski Sekretarijat za urbanizam do sada je stiglo
10.664 zahteva za legalizaciju po starom zakonu, kao i 14.
963 zahteva po zakonu koji je stupio na snagu 11. septembra 2009.
godine, {to je ukupno ne{to preko 25.000 zahteva. Do sada je re{ena tek jedna petina ovih predmeta
Prema izjavi ministra Velimira Ili}a, usvajawe ovog zakona omogu}i}e da pravo svojine u katastru
upi{u vlasnici oko 1,3 miliona objekata u Srbiji, koliko se pretpostavqa da ih ima izgra|enih bez dozvole. Upis vlasni{tva zna~ajan je,
po Ili}u, zbog toga {to }e im dati
pravnu sigurnost u eventualnom
prometu tih objekata ili kod obezbe|ivawa hipoteke zbog uzimawa
kredita.
Uslovqena prodaja
Me|utim, ve} u prvim danima va`ewa novog zakona neke od ovih ocena dovedene su u pitawe. Naime,
i po wegovim odredbama vlasnici
objekata koji budu upisali vlasni{tvo u katastru ne}e mo}i, ukoliko prodaju takve objekte, da overe kupoprodajni ugovor u sudu ukoliko ne
dostave potvrdu da su lokalnoj samoupravi uplatili naknadu za ure|ewe zemqi{ta.To bi prakti~no
zna~ilo da pored „katastarske legalizacije” moraju da obave i onu
pravu legalizaciju, jer se naknada
za ure|ewe tra`ila po do sada va`e}em zakonu, kako bi se izdala gra|evinska dozvola.
Uvo|ewem ovog uslova i u novi zakon prakti~no je prihva}en zahtev
koji je tokom javne rasprave tra`ila Stalna konferencija gradova i
op{tina Srbije (SKGO). Legalizacijom bespravnih objekata bez pla}awa naknade op{tinama za ure|ewe zemqi{ta lokalne uprave bi ostale bez zna~ajnog izvora prihoda
za izgradwu komunalne infrastrukture, {to bi ih dovelo u veoma te{ku poziciju, glasio je argument SKGO.
Sa{a Paunovi}, predsednik ove
konferencije i predsednik op{tine Para}in, ka`e da je dobro
{to je ovaj uslov ostao i {to gradovi i op{tine nisu li{eni velikih prihoda na koje ra~unaju. Po
wegovom mi{qewu, vrlo je va`no
{to je novi zakon usvojio jo{ jedno re{ewe koje prvobitno nije
bilo predvi|eno. Ono se sastoji u
tome da se dobija pravo upisa svojine u zemqi{nim kwigama nad nekretninom, ali ne i pravo upisa
vlasni{tva nad zemqi{tem, ukoliko je objekat podignut na zemqi ~iji je vlasnik dr`ava, op{tina ili tre}e lice.
Po novom zakonu, vlasnik takvog
objekta ima rok od dve godine da sa
vlasnikom zemqi{ta re{i pitawe
svojine, a ako ne do|e do dogovora da
nakon tog roka vlasniku isplati lokaciju po tr`i{noj ceni. U me|uvremenu treba o svom tro{ku da
formira parcelu koja je potrebna
za izgra|eni objekat, a obezbedi}e
mu se slu`benost prilaza objektu.
Po mi{qewu Sa{e Paunovi}a, va`no je {to je uvedena ova izmena, jer
je prvo bilo predvi|eno da vlasnik
objekta mo`e da upi{e i pravo
vlasni{tva na zemqi, {to bi nelegalnim graditeqima donelo dodatnu korist.
Ograni~ena povr{ina
Na zahtev SPS-a pri usvajawu novog zakona ograni~ene su povr{ine
objekata koje se po novom zakonu mogu upisati u katastru. Tako ovo pravo va`i za vlasnike ku}a do 300 kvadrata, stanova u stambeno poslovnm
zgradama i vikendica do 200 kvadrata, poslovnog prostora i zanatskih
radwi do 100 kvadrata i gara`a do
30 kvadrata.
Po re~ima Bojane Divac, na~elnice u Sekretarijatu za urbanizam
u gradskoj upravi Kragujevca, iz ovih uslova se jasno vidi da mogu}nostima upisa vlasni{tva koje daje novi zakon nisu obuhva}eni vlasnici velikih industrijskih i poslovnih objekata, niti stambenih
zgrada, koje su izgra|ene bez dozvole i oni }e postupak legalizacije
morati da sprovode po prethodnom zakonu.
Ono {to je ovaj Sekretarijat duOno {to nije konkretno navede`an po novom zakonu jeste da u rono u novom zakonu, a to je cena upiku od 90 dana dostavi Slu`bi za kasa vlasni{tva u katastru, u pojeditastar nepokretnosti u Kragujevcu
nim medijima je protuma~eno da }e
one zahteve za legalizaciju koji su
upis biti besplatan, odnosno da }e
do sada podneti, a nisu jo{ re{eni,
gra|ane ko{tati samo pribavqawe
kako bi se tamo obavio upis vlasnigeodetskog snimka parcele, ukoli{tva. To zna~i da oni koji su ve}
ko ga nemaju, a to otprilike ko{ta
podneli ovakve zahteve Sekretarioko 100 evra.
jatu ne}e morati da podnose nove.
Kako sada stvari stoje, ostaje
- Nedoumica koja se javqa je vezapitawe {ta }e nelegalni vlasnici
na za one vlasnike nelegalnih objedobiti pravom upisa nekretnine u
kata koji jo{ nisu podneli zahteve
katastru, ako takav objekat ne mogu
za legalizaciju. Oni imaju rok od goda prodaju bez dodatnog izmirewa
dinu dana da ih
naknade za urepodnesu, ali u
|ewe zemqi{ta.
novom zakonu ne
Tako|e, za sada
pi{e kome, da li
je neizvesno i da
se kre ta ri ja tu,
li }e samo sa uili katastru. Vepisom vlasnirujem da }e ove
{tva mo}i ovatehni~ke dilekve objekte da
me biti uskoro
stave kod banaka
re{ene. Tako|e,
pod hipoteku ako
u zakonu ne pi{e
ho}e da u zmu
i koliko }e ukredit. Prema
pis vlasni{tva
izjavama predda ko{ta, ka`e
stavnika nekih
Bojana Divac.
banaka pre meU gradski Sesec dana u Prikretarijat za urvrednoj komori
Bojana Divac: Nedou- Beograda, oni
banizam do sada
je stiglo 10.664
mica koja se javqa je ve- ne}e prihvatazahteva za legati hipoteke nad
lizaciju po sta- zana za one vlasnike nelegalnih ovakvim nekretrom zakonu, kao
ninama i tra`ii 14. 963 zahteva objekata koji jo{ nisu podneli }e i daqe dokupo zakonu koji je zahteve za legalizaciju. Oni i- mentaciju koja
stupio na snagu
va`i za izdava11. septembra maju rok od godinu dana da ih we gra|evinske
2009. godine, podnesu, ali u novom zakonu ne i upotrebne do{to je ukupno
zvole. Izjava
ne{to preko pi{e kome, da li sekretarijatu, pred stav ni ka
25.000 zahteva.
Vlade bila je taDo sada je re{e- ili katastru. Tako|e, u zakonu ne da da }e oni pona tek jedna pe- pi{e i koliko }e upis vlasni- sti}i naknadni
tina ovih preddogovor sa banmeta. Na~elni- {tva da ko{ta
kama, pa ostaje
ca Divac objeda se i to vidi.
{wava da su glavni razlog nere{e- Novi zakon o katastarskoj legani imovinski odnosi oko parcela
lizaciji nije re{io ni jedno bitna kojima su objekti izgra|eni, odno pitawe, ali je dobro {to su iznosno problemi koji se javqaju kod
mewena neka lo{a re{ewa koja su
prenosa vlasni{tva zemqi{ta, jer
bila {tetna. Pokaza}e se da mnoga
u velikom broju slu~lajeva nisu
bitna pitawa koja su ostala nere{ezavr{ene ostavinske rasprave. Druna moraju da se urede izmenama vagi razlog je, kako ka`e, lewost gra`e}eg Zakona o izgradwi, smatra
|ana, a kod jednog dela wih nedoSa{a Paunovi}, predsednik Stalstatak para da plate naknade za urene konferencije gradova i op{ti|ewe zemqi{ta i takse.
na.
”
НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ „КРАГУЈЕВАЧКЕ” ► Оснивач и издавач „Јавност” д.о.о., Крагујевац, Бранка Радичевића 9 ► Директор Анкица Весић ► Главни и одговорни уредник Мирослав Јовановић ► Редакција Милош Пантић (заменик гл. уредника), Маргита Цветковић, Слободан Цупарић, Гордана Божић, Милутин Ђевић, Елизабета Јовановић, Александар Јокићевић, Зоран Мишић, Марија Обреновић, Вук Павловић (уредник спорта, [email protected]), Милош Игњатовић (фоторепортер) ► Графичка редакција Иван Танић, Александар Димитријевић, Драган Минаковић ► Сарадници Милутин Марковић, Горан
Миленковић, Драган Рајичић, Јаворка Станојевић, Никола Стефановић, Мирослав Чер, Милорад Јевтовић ► Маркетинг Зоран Костић, Јелена Станковић, Миливоје Јевтић ([email protected]) ► Секретар редакције Дивна Драгутиновић ► Рачуноводство Душанка Танић ► Телефони 333-111, 333-116 и 337-326 ► Штампа „ГРАФОСТИЛ” Крагујевац ► e-mail: [email protected]
4 КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 21. март 2013.
www.kragujevacke.rs
Политика
[email protected] JAVNOG MWEWA: ZA KOGA BI KRAGUJEV^ANI DANAS GLASALI
Napredwaci uznapredovali, Zajedno jo{
U odnosu na majske izbore pro{le godine
Srpska napredna stranka sada bi na lokalnim
izborima u Kragujevcu dobila skoro pet posto
vi{e glasova, ali su i „Zajedno za [umadiju”
i G17 popravili rejting za dva procenta
Став грађана – када би
избори били сада
33%
сигурно би изашли
на изборе
48%
19%
не знају да ли би
изашли на изборе
сигурно не би
изашли на изборе
Da su u Kragujevcu
odr`ani lokalni
iz bo ri po ~et kom
marta ove godine, u
strukturi gradske
vlasti ni{ta bitno
ne bi bilo promeweno, sve bi bilo
skoro isto kao posle pro {lo go di {wih majskih izbo ra. „Za jed no za
[umadiju” i G17,
koje ~ine Ujediwene regione Srbije,
opet bi pojedina~no imali najbrojni ju od bor ni~ ku
grupu u Skup{tini grada, wihovi
koalicioni partneri zadr`ali
bi dosada{we kvote, a demokrate i
napredwaci ostali bi u koaliciji, naravno pod pretpostavkom da
se ne prave novi i druga~iji politi~ki savezi.
Do takvih rezultata do{la je i
ni{ka marketin{ka organizacija
„Lubris ekstra”, koja je za potrebe
dnevnog lista „Danas” nedavno
sprovela anketu u ova dva grada.
Kragujev~ani su odgovarali na pitawe – ako bi danas bili odr`ani
izbori u gradu, kome biste dali
svoj glas? Ispitano je 1.060 gra|ana, od kojih bi 48 odsto sigurno iza{li na izbore, 19 posto sigurno
ne bi, dok 33 procenta nije `ele-
lo da odgovori na pitawe ili ne
zna za koga bi glasalo.
Od onih koji bi danas glasali
39,23 odsto dali bi glas listi
„Zajedno za [umadiju - G17 (Ujediweni regioni Srbije), koji su
pro{le godine na izborima dobili 37,28 posto glasova. Dakle, napredovali bi za nepuna dva procenta.
Druga po snazi u gradskom parlamentu opet bi bila Srpska napredna stranka, sada sa 23,04 posto glasova, dok je u maju 2012. godine imala 18,13 procenata, {to
zna~i da bi sada bila ja~a za skoro pet posto.
Koalicija socijalista, PUPS-a
i Jedinstvene Srbije sada bi dobila 12,88 posto, pro{le godine osvojila je 12,68 procenata, {to
zna~i da joj je neznatno poraslo poverewe kod gra|ana.
Najnovije testirawe javnog mwewa ka`e da Demokratska stranka i
daqe „pada”, za proteklih deset meseci za 1,4 procenta, jer je na
prethodnim izborima u Kragujevcu dobila 9,99, dok bi sada osvojila 8,59 posto glasova.
Pro{le godine cenzus su pre{li i „Preokret” (LDP – SPO) sa
5,59 posto glasova i Demokratska
stranka Srbije koja je dobila 5,28
procenata. „Preokret” bi sada imao 5,79, a DSS 5,12 posto.
DEMOKRATSKA STRANKA I DAQE U STAWU UNUTRA[WIH PREVIRAWA
Kuda vode \ilasovi rezovi
Suvi{e su brzopleti oni koji smatraju da }e
DS da ode ispod cenzusa, ali i suvi{e optimisti~ni oni koji veruju da }e ova stranka s
novim rukovodstvom preko no}i ste}i ve}u
snagu od one koju je imala. DS }e ostati jedna od
uticajnih stanaka u zavisnosti od toga kako }e
re{iti te{ke unutra{we turbulencije usred
kojih se na{la, tvrdi dr Neven Cveti}anin
Пише Слободан Цупарић
ako je stawe me|u demokratama sve vi{e turbulentno, stranka nije
na vlasti, rejting joj
pada i redovi se osipaju, novi lider Dragan \ilas ne uzbu|uje
se zbog toga, ve} u jednom intervjuu minulih dana tvrdi da nije
zabrinut zbog toga {to su DS napustili neki odbori i ~lanovi i
da mu je drago {to on i Du{an Petrovi} nisu vi{e u istoj stranci.
S druge strane, po sistemu „utuk
na utuk”, pomenuti Petrovi}, ina~e doskora visoki funkcioner DS, uzvra}a opaskom da ova
stranka treba da promeni predsednika ukoliko ne `eli da uskoro nestane iz politi~kog `ivota
Srbije.
U takvoj situaciji predsednik
Politi~kog saveta i jedan od osniva~a DS Dragoqub Mi}unovi}, na
posledwoj sednici Predsedni{tva ove stranke, `estoko se posva|ao sa Draganom \ilasom i prema pisawu pojedinih tabloida u`asno iznervirao i viknuo na \ilasa: „Tebe kao da je neko poslao da
nam uni{ti{ stranku!”. Mi}unovi}eva qutwa prema \ilasu poti~e od ~iwenice da je wegovim dolaskom na ~elo DS stranka po~ela
jo{ vi{e da se uru{ava.
И
Da li je to posledica autokratskog vo|ewa partije i niza autogolova koje je lider demokrata uspeo da postigne u kratkom periodu?
- Taj sukob je o~ekivan s obzirom
na ~iwenicu da je Mi}unovi} bio
rezervisan prema tome i da \ilas
do|e na ~elo stranke – jer nije verovao da on mo`e na pravi na~in da
je vodi, ka`e za „Kragujeva~ke” Borivoje Radi}, predsednik ovda{weg
Foruma za regionalizam. – I nije
Mi}unovi} bio usamqen u tome, po{to su mnogi u stranci i van we
smatrali da \ilas nije politi~ar
tog formata da mo`e da vodi tako
veliku stranku. Na kraju krajeva, bili su u pravu. \ilas nije ~ovek politike, ve} je vi{e onaj koji se izdaje kao dobar menaxer. Da nema
mnogo politi~kog sluha vidi se i po
tome {to je otvorio nekoliko frontova i po~eo da izbacuje ugledne qude iz stranke, da nezgrapno ra{~i{}ava wene redove.
Mirko ^ikiriz, predsednik Okru`nog odbora SPO u Kragujevcu,
ka`e da ga je dosta „starih demokrata” pitalo da li se \ilas dogovorio sa Vu~i}em da razbije DS zarad nekih budu}ih odnosa na relaciji SNS – DS.
- Zaista malo ko mo`e da razume {ta je politika DS. Jednog dana je `estok protivnik Vlade, drugi dan kao da podr`ava u nekim
HO]E LI DRAGAN \ILAS USPRAVITI ILI JO[ VI[E URU[ITI STRANKU
segmentima weno delovawe, tre}eg
poziva na jedinstvo unutar DS, a
~etvrtog dana iskqu~uje najuticajnije ~lanove i osniva~e stranke... Otuda mislim da je \ilas uspeo ne{to {to nije uspeo niko na
politi~koj sceni Srbije – da za
kratak period zabije stranci mnogo autogolova.
„Quqa” li se stari „lisac”
Dr Neven Cveti}anin iz beogradskog Instituta dru{tvenih
nauka „spu{ta loptu” kad se govori o ovoj temi tvrdwom da je sve
ovo {to se de{ava unutar DS tipi~no za stranku koja silazi sa
vlasti – ne samo kod nas, nego
svuda u Evropi. Demokrate ulaze u
period nestabilnosti, previrawa i definisawa nove politike i
novih qudi. Otuda ne treba da se
~udimo i koristimo suvi{e jake
re~i i kvalifikacije u smislu da
je neko autoritaran i destruktivan, jer trenutno, apostrofira
Cveti}anin, ne vidimo dobro situaciju, koja se mo`e sagledati
tek u narednom periodu.
Mada je Dragoqub Mi}unovi}
nedavno demantovao spekulacije o
tome da namerava da oformi sopstvenu stranku, on to, kako ka`e,
ne}e u~initi jer je ve} u godinama i malo je kasno za takav poduhvat. S druge strane, tu su i procene da \ilas ne mo`e starog lava da
iskqu~i po{to bi tada stranka ostala bez ijednog autoriteta. Treba li, ipak, o~ekivati i takav potez vo|e kojeg „bije glas” da ne raspravqa beskona~no o problemima,
nego ih re{ava?
- Da li je sad Dragan \ilas
spreman da ide toliko daleko i da
iz stranke iskqu~i Dragoquba Mi}unovi}a, te{ko je re}i, u nedoumici je Borivoje Radi}. – Novi lider DS je nepredvidiv i plahovit
~ovek, a potezi koje je vukao u posledwe vreme i koji su se mogli naslutiti govore o tome da u svakom
trenutku, maltene, mo`e sva{ta uraditi – pa ~ak i iskqu~iti Mi}unovi}a. Ali, mislim da bi to bilo kobno za wega.
I Mirko ^ikiriz ne veruje da
}e se \ilas odlu~iti na takav po-
tez da iskqu~i Mi}unovi}a iz
stranke. Ne}e to, veli, u~initi prvenstveno zbog toga {to se od Mi}unovi}a ne ose}a ugro`enim za
svoju poziciju u DS. Da je stawe
druga~ije, sugurno se ne bi kolebao.
- Indikativno je ne{to {to se
nedavno desilo na besedama posve}enim Zoranu \in|i}u, ka`e
^ikiriz. – Kada je u salu Centra
„Sava” u{ao novi lider demokrata Dragan \ilas, to je propra}eno mlakim aplauzom, dok je
pojava Borisa Tadi}a obele`ena
pravim ovacijama. Mislim da je
to jasan pokazateq raspolo`ewa
u DS i priznawa da su se poprili~no zaleteli izborom Dragana
\ilasa.
Neven Cveti}anin potencira
da ni Demokratskoj stranci, ni Srbiji, ni bilo kojoj drugoj partiji
nisu potrebni stari, ve} mladi lavovi, da svakoj stranci boqi rezultat mogu doneti nepotro{eni qudi – te u tom smislu ima razumevawa za neke poteze Dragana \ilasa, koji jednostavno poku{ava da
sastavi tim novih qudi, {to ne mora da garantuje rezultat, ali je to
negde nu`no u~initi.
- Generalno i globalno govore}i, mo`emo kazati da neka politi~ka lica, koja su na ovda{woj
sceni bezmalo dvadeset godina, a
me|u koja ubrajam i predsednika
Politi~kog saveta DS Dragoquba
Mi}unovi}a, nesumwivo sa velikim respektom – treba da se penzioni{u i oslobode prostor novim
qudima, eksplicitan je Neven
Cveti}anin. ^iwenica je da smo inertno dru{tvo koje ne voli promene, da smo zajednica kojoj su dra`i stari nego mladi lavovi, pa ne
znam {ta }e prevladati.
Nije tajna da je Mi}unovi} glasao protiv iskqu~ewa Du{ana Petrovi}a iz stranke i da se ne sla`e s revan{isti~kom politikom
www.kragujevacke.rs
Актуелно
Четвртак, 21. март 2013.
КРАГУЈЕВАЧКЕ
5
KADROVAWE U „ELEKTRO[UMADIJI” I PD „CENTAR”
{ nedosti`na
Gradski odbor SNS-a
u EPS-u
Uvek su stranke kadrovisale i postavqale nam direktore, ali su to ipak
bili elektroin`eweri iz „ku}e”, qudi iz struke. Nedavno je Srpska
napredna stranka dala novog direktora „Elektro{umadije”, diplomiranog
ma{inskog in`ewera, a na ~elo PD „Centar”, na mesta direktora i
savetnika dolazak najavquju diplomirani ekonomisti bez radnog iskustva,
funkcioneri iz te stranke Sawa Tucakovi} i Goran Kova~evi},
upozorava prvi ~ovek sindikata „Centra” Branko Gojkovi}
Разговарао Александар Јокићевић
РАСПОРЕД ГЛАСОВА САДА И НА ИЗБОРИМА ПРОШЛЕ ГОДИНЕ
Od ostalih politi~kih aktera
potreban procenat glasova za ulazak u gradsku Skup{tinu ne bi osvojili Pokret „Dveri” (3,90), kao
ni Srpska radikalna stranka, koja bi sada dobila samo 1,45 posto
glasa~kog poverewa.
Rezultati ovog istra`ivawa,
dakle, govore da je od maja pro{le
godine do sada najve}i porast politi~kog rejtinga u Kragujevcu imala Srpska napredna stranka
(oko pet posto), pa zatim „Zajedno”
i G17 (dva procenta), takvim izbornim rezultatima ne bi do{lo
do prekomponovawa vlasti u gradu.
Agencija „Lubris ekstra” nije izvodila ra~un kako bi se procenti
Dragana \ilasa. Posledica takvog
liderovog partijskog „garda” je
strana~ka iscepkanost na frakcije, prepolovqen rejting i nespremnost \ilasa da sagleda svoje propuste. Koliko su u pravu oni koji
tvrde da novi lider DS zaslu`uje
kritiku zbog lo{ih poteza u vo|ewu partije ili, druga~ije re~eno,
da li je uspe{an politi~ar onaj
koji u Skup{tini kontroli{e svega 10 od ukupno 45 poslanika?
- Stari iskusni „lisac” Mi}unovi} nije bio protiv iskqu~ewa
Du{ana Petrovi}a zato {to ga
simpati{e, nego {to zna da je on
u posledwe tri-~etiri godine bio
vrlo va`an ~inilac u DS, maltene wen drugi ~ovek, koji se starao
o svim odborima ove stranke {irom Srbije, tvrdi Borivoje Radi}. - I samim tim, kad se on iskqu~i, logi~no je o~ekivati da
}e povu}i veliki broj qudi, da }e
stranka po~eti da se osipa. \ilas
nije vodio ra~una o tome, kao {to
to ~esto nije ~inio i sa nekim drugim stvarima.
I Mirko ^ikiriz smatra da je ovaj Mi}unovi}ev potez logi~an
jer je on iskusan politi~ar sa velikim demokratskim kapacitetom. Ako neko zaslu`uje pohvalu
zbog lo{ih rezultata u vo|ewu
partije, zbog toga {to kontroli{e
10 od 45 poslanika i {to je za nekoliko meseci prepolovqen rejting DS – onda tu, veli ^ikiriz,
mesta pohvalama nema.
- Vreme }e pokazati koliko je
neko uspe{an, ka`e Neven Cveti}anin. – Te{ko je suditi o jednom
timu u momentu kad se on sastavqa.
To je sli~no kao u fudbalu. Zna~i,
tek kada trener selektuje ekipu,
mo`emo re}i da li }e ona osvojiti {ampionat, gde }e biti na tabeli... ^iwenica je da je politi~ki
stil Dragana \ilasa ne{to ~vr{}i nego {to navikli mi u Srbiji. Kad je re~ o tome koliko ko kontroli{e poslanike, te stvari su
vrlo fluidne i variraju zavisno
od odnosa snaga. Naprosto, imate
jedan broj poslanika koji }e se uvek prikloniti onom ja~em.
„Varnice” oko Kovina
Sukobi unutar DS sada se pojavquju i tamo gde nisu o~ekivani.
dobijenih glasova, kada bi izbori
sada bili organizovani, odrazili
na broj odborni~kih mandata u
Skup{tini grada, ali procena je
da bi napredwaci imali tri-~etiri odbornika vi{e, „Zajedno” i G17
dva, dok bi Demokratska stranka i
Demokratska stranka Srbije svoje
kvote umawili za jedan ili dva
mandata.
Kako sada u kragujeva~koj Skup{tini „Zajedno” i G17 imaju 37 odbornika, a SNS sa svojim koalicionim partnerima 18 (mada je u
me|uvremenu wih dvoje istupilo
iz ove odborni~ke grupe), raspored
snaga tek bi se minimalno izmenio.
Potpredsednik DS Bojan Pajti} i
funkcioneri iz Vojvodine nedavno su se sukobili s \ilasom zbog
naziva strana~ke liste na lokalnim izborima u Kovinu jer je lider DS insistirao da lista po~iwe wegovim imenom. Demokrate iz
pokrajine smatrale su da ta lista
treba da po~iwe Pajti}evim imenom, po{to je \ilas tamo mawe popularan. Nije li i ovaj „detaq” indikativan?
- Sve {to se de{ava u unutarstrana~kim borbama saznajemo iz
medija, pa ostaje pitawe koliko su
neke pri~e uop{te autenti~ne i
proverqive, skepti~an je Neven
Cveti}anin. – ^iwenica je, me|utim, da DS ima svoje jako vojvo|ansko krilo koje je dovoqno mo}no da
vodi, u neku ruku, svoju autonomnu
politiku. ^ini se da u ovom momentu imamo ravnote`u snaga izme|u \ilasa i Pajti}a, po{to su
obojica dovoqno iskusni da bi
sada krenuli u neku vrstu rata – jedan protiv drugog. Pogotovu kada
moraju od stranke da spasu ono {to
se spasti mo`e. Mislim da su suvi{e brzopleti oni koji smatraju
da }e DS da ode ispod cenzusa, ali
i suvi{e optimisti~ni oni koji
veruju da }e DS s novim rukovodstvom, preko no}i, ste}i ve}u snagu od one koju je imala. Odgovor je,
zapravo, negde na sredini: DS }e ostati jedna od uticajnih stranaka
u zavisnosti od toga kako }e re{iti te{ke unutra{we turbulencije usred kojih se na{la.
Mirko ^ikiriz apostrofira
da Demokratska stranka ima najboqi rejting u Vojvodini, gde je
wena personifikacija upravo Bojan Pajti}, a ovaj „slu~aj” oko Kovina samo pokazuje jo{ jednu vrstu
\ilasove naspretnosti u procenama. Sve to {to radi wemu }e se,
upozorava ^ikiriz, obiti o glavu.
- Dragan \ilas treba da zahvali
Pajti}u, pre svega, i qudima iz Vojvodine {to je danas na ~elu Demokratske stranke, a primer Kovina
na oko je samo „sitnica” koja mo`e izazvati Pajti}evo podozrewe
u daqoj saradwi sa \ilasom, {to,
tako|e, mo`e nagovestiti i neki
novi raskol u ovoj najve}oj opozicionoj stranci, upozorava Borivoje Radi}.
indikalna organizacija Privrednog dru{tva
„Centar” Elektroprivrede Srbije, sa sedi{tem u Kragujevcu, nedavno je odr`ala sastanak iza zatvorenih vrata
i uputila pisma direktoru i predsedniku Upravnog odbora „Elektroprivrede Srbije”, nadle`nom ministarstvu i Vladi Srbije. Mnogo
toga {kripi ve} mesecima u „Elektro{umadiji” i PD „Centar”. Tu`be
gra|ana, sporovi, istrage, prinudna
iskqu~ewa, ogromna dugovawa, smene rukovodilaca slu`bi.
Nedavno je, me|utim, usledila i
smena „krupnijih” kadrova. Prvi
~ovek „Elektro{umadije” postao je
Neboj{a Obradovi}, a malo pre toga {ef Poslovnice u Kni}u Rajica
Milosavqevi}. Gradom kru`i pri~a o postavqewu novih qudi na mesta direktora i savetnika u PD
„Centar”, gde svoj dolazak najavquju Sawa Tucakovi} i Goran Kova~evi}, funkcioneri Gradskog odbora
SNS-a.
Nezvani~no se mo`e ~uti da je upravo kadrovawe SNS-a izazvalo
reakciju sindikata. Predsednik
sindikata PD „Centar” Branko Gojkovi}, uz opasku da sadr`aj pisma
koje je upu}eno na brojne adrese nadle`nih za poslovawe „EPS”-a jo{
uvek ne mo`e predo~iti javnosti, odgovara:
- Na{a prva reakcija bila je sredinom januara, u trenutku kada je dolazak diplomiranog ma{inskog in`ewera Neboj{e Obradovi}a na mesto direktora „Elektro{umadije”
jo{ bio u najavi. Jedino smo znali
da radi u „^isto}i”. Reagovali smo
i zato {to je {ef Poslovnice u Kni}u postao ma{inski in`ewer Rajica Milosavqevi}. Da bi Milosavqevi} mogao da bude postavqen bila je neophodna izmena sistematizacije radnih mesta. A, ta sistematizacija je za nas u „EPS”-u kao Ustav,
ne{to {to je uvek moralo da se po{tuje. Za izmenu sistematizacije potrebno je da se Beogradu uputi zahtev, da Direkcija za qudske resurse
„EPS”-a to razmotri, neophodne su
mi{qewa, saglasnosti... Ovog puta
napravqen je presedan, jer je u toku
jednog dana, od ujutru do kraja rada,
stigao odgovor. Umesto dotada{weg
uslova za {efa poslovnice da je in`ewer sedmog stepena, navedeno je da
{ef mo`e biti in`ewer {estog
stepena – ma{inske struke. Upravo
prema stru~noj spremi koju ima
Milosavqevi}. Tada je Upravnom
odboru „EPS”-a upu}en i zahtev da
razre{i direktora „Elektro{umadije” Ivana Radovi}a.
С
Kada ka`ete in`ewer sedmog stepena, mislite na elektroin`ewera. Dakle, presedan je i diplomirani ma{inski in`ewer na
mestu direktora „Elektro{umadije”?
- Da. Nikada do sada nismo imali direktora „sa strane”. Uvek su
stranke kadrovisale, uvek su to bili strana~ki qudi, ali, ipak, elektroin`eweri iz ku}e, distribucije, „EPS”- a, re~ju, iz struke. I ranije je bilo sli~nih poku{aja. Mi, kao
sindikat, imamo istorijat uspe{nih suprostavqawa. Poku{avali su
da nam nametnu kadrovska re{ewa.
Demohri{}anska stranka je 2000. godine htela da nametne svog ~oveka sa
strane, Demokratska stranka Srbije 2004. godine diplomiranog ma{inskog in`ewera, ali tada smo bez
problema mogli da doka`emo da
Statut preduze}a to ne predvi|a. Kasnije, tokom 2008. godine i dve godine kasnije, konkurenti su bili elektroin`eweri, kolege iz distribucije. Direktor je mogao biti elektroin`ewer, diplomirani pravnik
ili ekonomista. No, u me|uvremenu
su stranke tih razli~itih demokratskih opcija promenile Statut.
Tako su trasirale put SNS-u.
Da li je sindikat razgovarao sa
novim rukovodiocima?
- Kolega iz sindikata „Elektro{umadije” Mile Jovanovi} je imao
kontakte, i Neboj{a Obradovi} je zauzeo korektan stav. Rajica Milosavqevi} je u Poslovnici Kni} za
kratko vreme ostavio dobar utisak
kod zaposlenih. Poslovnica ima
mnogo problema, jer u prethodnom
periodu nije joj posve}ivano dovoqno pa`we. Ima mawak radnika, a
novi {ef je pokazao da ima organizacionih sposobnosti. Prepoznali
smo i dobronamernost. Zarad korektnosti odlu~ili smo da pre nego {to nadle`nima uputimo pisma
sa principijelnim stavom sindikata, pismo iste sadr`ine predamo
i Milosavqevi}u. U razgovoru sa
wim ukazali smo na ono {to je za nas
najbitnije. Na{i qudi rade pod naponom, u ote`avaju}im uslovima, ukazali smo mu pre svega na za{titu
na radu, na to stavqamo akcenat.
Qude smo, tako|e, posavetovali da
novom {efu Poslovnice maksimalno iza|u u susret.
O~ito, dobronamernost je obostrana, ali to nije dovoqno. Sti~e se utisak da je sindikat zabrinut?
- Naravno. Po na{em mi{qewu
neshvatqivo je da qudi koji odlu~uju o imenovawima ne vide da je
ovde re~ o poslovima koji su specifi~ni, komplikovani, odgovorni i
opasni. Kada se te re~i izgovore,
trebalo bi da se upali crvena lampica. Druga~ije re~eno, svako bi
trebalo da razmi{qa - ako dolazim
na takvo mesto moram da budem
pripremqen. I, ako neko ve} dolazi sa strane, po prvi put ulazi u
„EPS”, ne bi trebalo da odmah preuzima rukovode}u funkciju. Bilo je
problema i u ranijem periodu sa
drugim strankama. Ne `elim sada
da ka`em sve je po~elo od SNS-a.
Jednostavno, odavno je razvijena
tolerancija na pojavu da stranka ubacuje svoje qude. Imenovani su i
ranije strana~ki qudi, ali iz struke, a na ni`im radnim mestima dobijali smo novozaposlene uglavnom
u administraciji. A, nedostaju nam
mladi elektri~ari. Sli~no se najavquje i sada, dolazak novozaposlenih strana~im kanalima, iako
prema pokazateqima imamo odre|eni vi{ak zaposlenih. Ali ovo
{to je ura|eno, i {to se, tako|e, najavquje i daqe, a to su promene kompletne rukovode}e strukture u distribuciji, ograncima, poslovnicama, dovodi nas u situaciju koju
niko nikada do sada nije napravio.
To je principijelno nepodno{qivo i nikada se nije de{avalo unutar sistema kakav je „EPS”.
”
Branko Gojkovi}: Neshvatqivo je da qudi
koji odlu~uju o imenovawima
ne vide da je ovde re~ o poslovima koji su specifi~ni, komplikovani, odgovorni i opasni.
I, ako neko ve} dolazi sa strane , po prvi put ulazi u „EPS”,
ne bi trebalo da odmah preuzima rukovode}u funkciju.
Kakva je situacija u drugim ograncima PD „Centar”, u Smederevu i Po`arevcu?
- Pritisak je ne{to mawi nego u
Kragujevcu. Verovatno SNS ima ne{to ve}i autoritet ovde u gradu, sigurno zbog veze sa predsednikom Tomislavom Nikoli}em. Ali, ima najava je da }e biti smewena direktorka ogranka u Po`arevcu, a na
weno mesto dolazi profesor iz Politehni~ke {kole. U najavi je i
smena direktora ogranka Smederevo. „Elektro{umadija” je, mora se
priznati, ogranak sa brojnim problemima. Me|utim, ogranak u Po`arevcu je me|u tri najuspe{na u Srbiji. Dakle, nije to presudno, model
je - skloniti sve.
Pri~a se o dolasku funkcionera
Gradskog odbora SNS-a Sawe Tucakovi} i Gorana Kova~evi}a na
rukovode}a mesta u PD „Centar”?
- Informaciju da }e direktorka
PD „Centar” biti Sawa Tucakovi},
a wen savetnik Goran Kova~evi} dobili smo i mi od samog Kova~evi}a.
Predstavnici sindikata su jo{ krajem januara odneli protestno pismo
u Gradski odbor SNS-a, i imali
smo {ta da ~ujemo. Dakle, ne odustaje se od namere da postavqaju
qude koji nisu iz struke, nemaju
iskustva, ne poznaju terminologiju,
specifi~ne probleme.
Prema tim najavama dobi}ete i
direktora i savetnika, „sa strane”?
- Da, nikada nismo istovremeno
dobili direktora i savetnika, naro~ito ne „sa strane”. To su diplomirani ekonomisti bez radnog iskustva, za koje jedino znamo da imaju
politi~ko iskustvo.
Sindikat ~eka odgovore. Koji su
naredni koraci?
- Sa~eka}emo odgovore.
6 КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 21. март 2013.
www.kragujevacke.rs
Привреда
DA LI ]E AUTOMOBILI IZ KRAGUJEVCA I]I
U RUSIJU BEZ CARINE
Vredi poku{ati
eograd namerava da se
obrati Rusiji sa molbom da uvrsti „Fijatova“ vozila u sporazum o
slobodnoj trgovini izme|u dve zemqe. To }e
omogu}iti da se ne pla}a carina od 30 odsto, pi{u ruski
mediji. Ministar finansija Srbije Mla|an Dinki}, koji je prvi iza{ao u javnost sa ovom idejom, nada se da bi fabrika u Kragujevcu,
ako Rusija odobri uvoz automobila iz Srbije bez carine, mogla na
rusko tr`i{te da izveze 80.000 vozila godi{we.
Ovakve optimisti~ke prognoze
proisti~u iz ~iwenice da je rusko
tr`i{te jedno od najve}ih u svetu
i jedno od rastu}ih. No, i pored toga premijer Ivica Da~i} ne deli
Dinki}ev optimizam. Prema wegovim re~ima, sa sada{wom cenom
od oko 15.000 evra i carinom od 25
odsto „fijat 500L“ bio bi skup za
rusko tr`i{te. Premijer smatra
da bi bez carine kragujeva~ka fa-
Б
ИЗВОЗ СРБИЈЕ
Automobili
zauzeli ~elnu
poziciju
Od ukupno 882,1 milion dolara,
kolika je bila vrednost januarskog izvoza iz Srbije, najve}e u~e{}e zauzimaju drumska vozila, na kojima smo zaradili 116,1
milion dolara, ~ime je kragujeva~ki „FAS” i zvani~no postao
najve}i izvoznik u zemqi, kao
{to je i najavqivano, pokazuju
podaci Republi~kog zavoda za
statistiku.
Zatim slede elektri~ne ma{ine i aparati sa vredno{}u od
67,3 miliona, obojeni metali
56,1 milion, razni proizvodi od
metala 38,8 miliona i proizvodi od kau~uka 37,3 miliona
dolara. Izvoz ovih pet odseka
~ini 35,8 odsto ukupnog izvoza.
brika u Rusiji mogla da proda izme|u 10.000 i 20.000 automobila
godi{we.
Premijer Da~i} i ministar
Dinki} najavili su da }e po~etkom
aprila putovati u Moskvu gde }e
razgovarati o bescarinskom izvozu automobila iz Srbije na rusko
tr`i{te. Ako bi bio odobren izvoz
automobila bez carine, prema najavama ministra Dinki}a, u Srbiju bi do{ao najmawe jo{ jedan
svetski proizvo|a~ automobila.
Ina~e, Sporazum izme|u Vlade
Savezne Republike Jugoslavije i
Vlade Ruske Federacije o slobodnoj trgovini potpisan je 28. avgusta 2000. godine. Skup{tina SRJ
ratifikovala je sporazum 10. maja 2001. godine, kada je i progla{en Zakon o potvr|ivawu Sporazuma o slobodnoj trgovini izme|u
SR Jugoslavije i Ruske federacije.
Iako vi{e od 90 odsto robe
proizvedene u Srbiji u Rusku federaciju mo`e da se izveze bez
carine, postoje i odre|ena ograni~ewa. Ovim aktom predvi|eno je da
se u Rusiju bez carine ne mogu izvoziti putni~ki automobili i
druga motorna vozila konstruisana prvenstveno za prevoz lica, ukqu~uju}i i karavane, kombije i
vozila za trke.
Mogu} izvoz delova
Da nije tog ograni~ewa automobili proizvedeni u Kragujevcu
mogli bi da zadovoqe uslov za bescarinski izvoz proizvoda, a to je
da je proizvod 51 odsto doma}eg porekla. Model „fijat 500L“ zadovoqava taj kriterijum, jer se u
wega ve} ugra|uje ~ak 67 odsto de-
Srbija bi, prema najavi ministra Mla|ana
Dinki}a, uskoro mogla da dobije dozvolu
za bescarinski izvoz automobila u Rusiju,
{to bi u na{u zemqu dovelo bar jo{ jednog
proizvo|a~a automobila. To }e, me|utim,
biti te{ko „izboksovati“, jer Rusija
do sada to nikome nije dozvolila
lova i pozicija proizvedenih u Srrusko tr`i{te, nego i za ugradwu
biji.
u automobole koji }e se u budu}noPremijer Ivica Da~i} priznao
sti proizvoditi. Ima indicija
je da }e ovo biti te{ko ostvarqida bi kooperantske fabrike na
vo, jer Rusija to nikome nije dozvomati~noj lokaciji u krugu „FAS”lila. On je rekao da }e Vlada Sra i u Gro{nici delovima mogle da
bije u~initi sve da pove}a izvoz
snabdevaju i „Fijatove“ fabrike u
„Fijatovih“ automobila. Boqi poPoqskoj, Turskoj i Italiji, jer }e
znavaoci ove problematike sla`u
jo{ u relativno du`em periodu bise sa premijerom da }e Rusi te{ko
ti jeftiniji od onih koji se proprihvatiti da uizvode u tim favoze automobile
brikama.
bez carine, jer
„Fijat 500“
`ele da za{tite
lo{e pro{ao
svo ju a u to mo bil sku in du Direktor prostriju. To }e bijekta „Izbor auti te{ko i zbog
tomobila“ Roman
namere „Fijata“
Guqajev smatra da
da u Rusiji, i to
je za „Fijat“ u Ruuskoro, izgradi
siji pre svega vasvo ju fa bri ku.
`no da uspostavi
Sporazum o izplasman i da orgradwi „Fijatoganizuje dilerve“ fa bri ke u
sku mre`u.
Rusiji ne tako
- Tek posle todavno potpisaga mo`e da se goli su ru ski
vori {ta treba
predsednik Vlada se radi da bi
dimir Putin i
se a u to mo bil
prvi ~ovek „Fijprodavao. [to se
ata“ Ser|o Mar- RADOMIR PETROVI];
ti ~e
mo de la
RUSIJA NIKADA NIJE UVOZILA
kione.
„500L“, automoUmesto auto- „ZASTAVINA” VOZILA
bil je zanimqiv,
mobila mogu}e
ali vozila takve
je u Rusiju bez carine iz Srbije izklase nisu previ{e popularna u
voziti rezervne delove i kompoRusiji. Ovde bi pre bio tra`en monente za prvu ugradwu u automodel „fijat linea“, rekao je Guqabile i to iz fabrika „Fijatovih“
jev.
dobavqa~a. Sporazumom o slobodI upravo je zbog tog uspostanoj trgovini predvi|eno je da devqawa dilerske mre`e i pozilovi za automobile u Rusiju mogu
cionirawa „Fijatovih“ automobez carine. To kooperantima kombila na ruskom tr`i{tu prvi
panije „Fijat automobili Srbija“
direktor kompanije „FAS“ \ovotvara mogu}nost za veliki izvoz
ani de Filipis iz Kragujevca
komponenti i delova ne samo na
prekomandovan u Rusku federa-
DINKI] I DA^I] U APRILU ]E POKU[ATI DA POSTIGNU DOGOVOR
ЈОШ ЈЕДАН ПРОИЗВОЂАЧ АУТОМОБИЛА
Folksvagen, Opel ili neko tre}i
Ministar finansija i privrede Mla|an Dinki} najavio je da bi u Srbiju mogao da do|e bar jo{ jedan proizvo|a~ automobila. Iako se ne zna
o kome je re~, zna se da je „Folksvagen“ u dva navrata pokazao `equ da do|e u Srbiju, prvi put krajem 80-ih godina, kad su Nemci zbog tada{wih
planova „Zastave“ sa „Fijatom“ oti{li u ~e{ku „[kodu“. „Folksvagen“
je dolazio i u prole}e 2008. godine, a kragujeva~ka gradska uprava tada
je odredila lokaciju od 150 hektara i sa~inila elaborat. Me|utim, od
toga ni{ta nije bilo.
Pitawe koje svakako mo`e da se postavi je i da li je nema~ki „Opel“
i daqe zainteresovan za dolazak u Srbiju. Ovaj automobilski gigant je,
podsetimo, pre nego {to su Republika Srbija i „Fijat“ potpisali Ugovor o zajedni~kom ulagawu i formirawu kompanije „Fijat automobili
Srbija“, potpisao ugovor o sklapawu medela „opel astra klasik dva“ u
kragujeva~koj Fabrici automobila. Na insistirawe „Fijata“ taj ugovor
nije za`iveo.
A, mo`da je u pitawu neki tre}i proizvo|a~ automobila koji nije iz
Evrope i ~ije se ime dr`i u tajnosti.
ciju. Ruski ekonomski analati~ar, dobar poznavalac kretawa u
automobilskoj industriji, Denis Orlov podse}a da se prethodnik modela „500L”, model „fijat
500” u Rusiji nije odoma}io. On
ka`e da je ovaj automobil relativno lo{e pro{ao najverovatnije zbog cene.
- To je bio privla~an automobil,
ali qudi nisu bili spremni da ulo`e toliko novca. Model „500L”
je prakti~niji, formata „nisan
note“. Ako bude ponu|ena dobra cena, organizovana pametna reklamna kampawa, {anse postoje. Mo`da
mo`e da se odigra i na tome da je
„500L” ve} u{ao u istoriju kao prvi model u koji je bio ugra|en automat za kafu kao dodatna oprema,
FIJAT 500 L” U RUSIJU SA, ILI BEZ CARINE
ДЕМАНТИ
Model 500L
namewen evropskom tr`i{tu
Nedavno su se u medijima pojavile neta~ne informacije i spekulacije, a ti~u se proizvodwe i izvoza automobila fijat 500XL, verzija modela 500L
sa sedam sedi{ta, koji je po navodima u medijima,
planiran za izvoz u Sjediwene Ameri~ke Dr`ave
u maju ove godine.
Koristimo ovu priliku da zvani~no demantujemo ove navode, uz obja{wewe da je verzija modela
500L sa sedam sedi{ta namewena iskqu~ivo evropskom tr`i{tu.
Sektor korporativnih komunikacija
Fijat automobili Srbija
smatra Orlov, dodaju}i da je rusko
tr`i{te vrlo internacionalizovano i da je naviklo na vozila koja su napravqena u fabrikama od
Kine do Meksika.
Izvozili delove, uvozili
automobile
Kragujeva~ka fabrika automobila, koja je radila u okviru „Zastave“, a preko we i kooperanti iz
skoro svih delova nekada{we Jugoslavije, tesno je sara|ivala sa
proizvo|a~ima iz Rusije i Poqske.
U okviru industrijske kooperacije „Zastavine“ fabrike „21. oktobar“ iz Kragujevca, „5. septembar“ iz Surdulice, „Utenzilija“ iz
Beograda, Fabrika akumulatora
„Trep~a“ i jo{ neke ruskom „Avtovazu“ iz Toqatija isporu~ivale su
hladwake, volane, delove od plastike, mikromotore za pokretawe
brisa~a, akumulatore.., dok je „Zastava“ za uzvrat dobijala gotove
„lade“, koje su iz Kragujevca i{le
u prodajnu mre`u.
Po istom principu poslovalo
se i sa poqskom fabrikom automobila iz koje su u „Zastavu“, odnosno Fabriku automobila stizali „polonezi“ i „126P“. Godi{wa razmena „Zastave“ sa ruskom
i poqskim partnerima dostizala
je ekvivalent od oko 30.000 automobila. Saradwa je bila veoma uspe{na i profitabilna za obe
strane. Ovaj poslovni aran`man
potrajao je do po~etka 90-ih godina.
Prema re~ima direktora „Zastava automobila“ Radomira Petrovi}a, ~elnici „Zastave“ i „Fabrike automobila” vi{e puta su
poku{avali da pored automobilskih delova i komponenti na rusko
tr`i{te izvezu gotove automobile.
- Ruski partneri su nam na na{e zahteve ~esto odgovarali da
}e razmisliti i da }emo krenuti
u izvoz automobila, ali se to nikada nije dogodilo. Iz medija sam
saznao za ideju da se od Rusa tra`i
da dozvoli izvoz automobili iz Srbije bez carine. Ako se to desi bi}e dobro, ali nism siguran da su
Rusi ne samo spremni, nego i voqni da nam to odobre. Iako smo mi
izvozili „jugo“ u Ameriku, rusko
tr`i{te nam je bilo nedostupno,
ka`e Petrovi}.
Milutin \EVI]
www.kragujevacke.rs
Привреда
Четвртак, 21. март 2013.
КРАГУЈЕВАЧКЕ
7
NOVI OBRA^UNI ZEMQI[NE RENTE ZA PRIVREDNIKE
RADNICI „AUTOSAOBRA]AJA“ SUMWAJU U
MALVERZACIJE DIREKTORA
Nekima }e se
zavrteti u glavi
Inspektori ponovo
~e{qaju kwige
KAKO ]E SE KOME „ZALOMITI”
o kraja ovog meseca
sva prav na li ca i
preduzetnici du`ni
su, kao i prethodnih
go di na, da pod ne su
po pu we ne po re ske
pri ja ve za ob ra ~un
naknade za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta. S obzirom da je po~etkom decembra pro{le godine
doneta nova odluka koja direktno
uti~e na uve}awe naknade za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta, a
shodno tome izmewene su i prijave i uvedene nove kategorije, iz
Poreskog odeqewa grada Kragujevca pozivaju privatnike ili agencije koje za wih obavqaju kwigovodstvene usluge da na vreme
preuzmu nove obrasce koji su ne{to komlikovaniji nego ranije i
zahtevaju vi{e vremena za popuwavawe.
Prema re~ima na~elnice Poreskog odeqewa Mirjane Jev|i} Stanar~i}, novina u odluci o naknadi za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta odnose se, izme|u ostalog,
i na uvo|ewe novih kategorija pri
Д
Iako je novom odlukom o naknadi za
gradsko gra|evinsko zemqi{te za privrednike
predvi|eno uve}awe do 30 odsto, ono ne}e
biti linerano, pa }e pojedini ra~uni
pretrpeti drasti~ne izmene
oporezivawu poslovno-stambenog
prostora.
- Pri me ra ra di, u ko li ko se
stambeni prostor istovremeno koristi u celosti i za obavqawe poslovne delatnosti, onda se prethodni iznos naknade, koji je va`io samo za stambeni prostor, uve}ava
pet puta. Ukoliko se delatnost obavqa samo u jednom delu stana koji
je fizi~ki izdvojen od prostora za
stanovawe, onda se za taj poslovni
deo pla}a naknada kao za svaki poslovni prostor. U slu~aju da se
stambeni prostor koristi iskqu~ivo kao poslovni, obra~unava se
naknada predvi|ena za poslovne
prostorije. Nova kategorija je, isto tako, i prazan poslovni prostor za koji se pla}a renta po ceni
УВЕЋАНИ НАМЕТ
Bez produ`etka roka za otpis kamata
Iz gradskog Poreskog odeqewa obave{tavaju gra|ane i preduzetnike da
ne}e biti produ`ewa roka koji se odnosi na otpis kamata i mirovawe
poreskog duga. Za prijavqivawe i uplate obaveza po ovoj odluci kao krajwi rok bio je predvi|en 31. januar, tako da oni koji su to u~inili u ovom periodu svrstani su u kategoriju obveznika koji mogu da ra~unaju na
otpis kamata, ukoliko budu ispo{tovali propisanu dinamiku pla}awa poreza.
- Rok za lokalne poreske prihode ne}e biti produ`en zbog toga {to
bi to zahtevalo novu zakonsku proceduru za koju ne nalazim da je svrsishodna, niti bi donela neke posebne ekonomske efekte. Republi~ka Vlada jeste donela zakqu~ak kojim produ`ava taj rok, ali ne za lokalne
poreze nego je to u~iweno zbog doprinosa za socijalno osigurawe, objasnila je na~elnica Poreskog odeqewa u Kragujevcu.
Ona je dodala da se grad Kragujevac opredelio da ne produ`ava rok,
jer se smatra da je bila dovoqno vremena i da je sprovedena velika medijska kampawa, tako da nema osnova da se ponovo prolazi kroz komplikovanu zakonsku proceduru.
stambenog prostora za gra|ane, uve}ana pet puta, obja{wava Mirjana Jev|i} Stanar~i}.
Prema najavama zvani~nika novom odlukom ova obaveza trebalo je
da uve}a iznose na ra~unima pravnih lica i privatnih preduzetnika za 20 do 30, ali po svemu sude}i, kao {to je {to je to bio slu~aj
i sa naknadom za doma}instva, pove}awe nije sprovedeno linerano.
Dok }e pojedini ra~uni zaista biti izmeweni za najavqeni procenat, za neke kategorije uve}awe }e
biti drasti~no ve}e, u zavisnosti
od novouvedenih kategorija, {to }e
naro~ito osetiti preduzetnici
koji se bave proizvodnim delatnostima. Primer koji ovo potvr|uje je, recimo, jedan obra~un naknade za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta za pravno lice koji je
pro{le godine iznosio 144 hiqade dinara na godi{wem nivou, a sada je po novom ra~unu ova obaveza
2,2 miliona dinara.
Ina~e, naknadu za kori{}ewe
gra|evinskog zemqi{ta pla}a 7.200
pravnih lica, a naplativost je gotovo stopostotna. Ovakva urednost
u pla}awu ne treba da ~udi, po{to
se u slu~aju zanemarivawa obaveze
primewuje mera opomene, a potom
i prinudna mera blokade ra~una,
koja se pokazala kao vrlo efikasna
u sistemu naplate poreza.
Predvi|eno je da od ovog naknade za kori{}ewe gra|evinskog
zemqi{ta u 2013. godini grad ubere 800 miliona dinara, {to je za 60
odsto vi{e nego prethodne godine
kada je ovaj prihod iznosio 500 miliona.
G. B.
PROLE]NA AKCIJA ZA KUPCE
Poklon u salonu Forma ideale
Velika prole}na poklon akcija
najpoznatijeg srpskog proizvo|a~a name{taja donosi veoma atraktivne sezonske poklone iz
dekorativne kolekcije „Konforma“ uz svaku kupovinu name{taja.
Svi kupci name{taja u salonu
„Forma ideale“, bez obzira na iznos kupovine, mogu izabrati po-
klon iz izlo`ene specijalne ponude „Konforme“. Keramika, ramovi za slike, tekstil, podne
prostirke i brojni drugi asortiman, na veoma atraktivan na~in osve`i}e i oplemeni}e enterijer doma ovog prole}a.
Velika poklon akcija u salonu
„Forma ideale“ u Kragujevcu traje do 4. aprila.
Na tapetu je poslovawe firme u posledwih deset
godina, a ispektori treba da ispitaju gde su
zavr{ile pare od prodaje gara`e, kako je poslovao
kamp u Buqaricama, gde su pare odnete u
Nema~ku za kupovinu autobusa...
Inspektori MUP-a za privredni tori „pro~e{qaju“ poslovawe firkriminal ponovo su u „Autosao- me u posledwih deset godina, a na
bra}aju“. U ovu firmu u kojoj su bi- tapetu }e se na}i i poslovawe
li ~esti „gosti“ do{li su posle po- kampa u Buqaricama, falsifisete rukovodstva Slobodnog sindi- kovawe odluke o prenosu kampa
kata „Autosaobra}aja“ kabinetu na Samostalni sindikat, tro{ewe
predsednika Srbije Tomislava Ni- novca od prodaje gara`e, a sindikoli}a. Sindikalci su Nikoli}e- kalci tra`e i odgovor na pitawe
vim saradnicima predali obimnu gde je zavr{io novac koji je no{en
dokumentacija sa podacima o sum- u Nema~ku za kupovinu autobusa.
wivim poslovima u toj firmi,
Prema re~ima Suzane Markovi}
koja je prosleni je dan pro b|ena direktoru
lem u fir mi,
policije Milosem socijalnog
radu Veqovi}u.
pro gra ma
za
Predsednica
radnike koji su
Slobodnog sinodlu~ili da uz
dikata u „AS“-u
otpremnine naSuzana Markopuste preduzevi} ka `e da
}e, jo{ nije re~la no vi o vog
{en. Od 480 zasin di ka ta ne
po sle nih 204
tvr de ni {ta,
radnika }e naali da na osnopustiti firmu.
vu do ku men ta Spisak sa geneci je ko ju su
ralijama prekopri ku pi li i
brojnih proslepredali nadle|en je Mi ni `nima mogu da
starstvu rada i
sumwaju da je u
socijalne poliposlovawu pretike koje do kraduze}a bilo ma- [email protected] SMO PROVERU
ja marta treba
hinacija i zlo- POSLOVAWA U POSLEDWIH
da isplati otupotreba.
premnine.
DESET GODINA:
- Policija je SUZANA MARKOVI]
- I daqe nam
i ra ni je konse duguje sedam
trolisala poslovawa na{eg pred- zarada iz prethodnih i ove godine,
uze}a i podnosila krivi~ne pri- a nedavno smo primili deo decemjave protiv rukovodilaca za koje se barske plate od nekih 10.000 dinasumwalo da su malverzacijama na- ra. Cena rada voza~a, konduktera i
nosili {tetu firmi i zaposle- svih ostalih radnika, koji nisu na
nima. Nijedan od tih slu~ajeva, me- rukovode}im mestima, ispod je re|utim, nije bio doveden do kraja jer publi~kog minimalca, a mogu}nost
su, kako smo ovih dana obave{teni pronala`ewa strate{kog partneu razgovorima sa nadle`nima, po- ra za preduze}e vi{e niko i ne policijske prijave zadr`avane u na- miwe, isti~e Suzana Markovi}.
dle`nim tu`ila{tvima. Sada smo
Slobodni sindikat je podneo
kona~no u vrhu dr`ave dobili obe- krivi~nu prijavu protiv Samo}awe da se ne}e dozvoliti da pre- stalnog sindikata „AS“-a zbog falduze}e propadne zbog privrednog sifikovawa odluke o prenosu vlakriminala, ka`e Suzana Markovi}. sni{tva kampa u Buqaricama ovoj
U Slobodnom sindikatu ove fir- sindikalnoj organizaciji.
me ka`u da su tra`ili da inspekM. \.
8 КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 21. март 2013.
www.kragujevacke.rs
Здравље
ODSUSTVOVAWE S POSLA ZBOG ZDRAVSTVENIH RAZLOGA
Pad standarda kre{e bolovawa
Pacijenti koji jedini u porodici zara|uju,
{koluju decu, imaju neku te{ku porodi~nu
situaciju, ili, {to je najstra{nije, ~ije
le~ewe mnogo ko{ta, ne `ele da otvaraju
bolovawa, ka`e doktorka Nata{a Nikoli}
ME\U PACIJENTIMA JE SVE MAWE
ONIH KOJI [email protected] [email protected] BOLOVAWA
Пише Јаворка Станојевић
slu~aju odsustva zbog le~ewa ne mogu ra~unati na zna~ajan deo zarade.
romene navika koje su
donela vremena obeleMawem odlasku na bolovawe ku`ena padom standarda i
movala su i nova pravila Repustrahom od gubitka pobli~kog fonda zdravstvenog osigusla donele su nov odnos
rawa, po kojima svaka dijagnoza noprema radu u kome ima
si odre|en broj dana za le~ewe. Posve mawe mesta za poslo{to ovi ar{ini primewuju samo u
vi~nu dovitqivost na{eg ~oveka
slu~aju bolovawa du`eg od 30 dana
koji zna da niko ne mo`e tako malo
izabrani lekari u ambulantama
da ga plati koliko on malo mo`e da
kra}a odsustva i daqe odre|uju na oradi. Za radno mesto, koje je postasnovu li~ne procene stawa svakog
lo retka privilegija, danas se `rpacijenta.
tvuje ~ak i zdravqe. Lekari, naime,
Prema re~ima doktorke Nikoli},
tvrde da na bolovawa, koja su u sre}uzroci kra}ih bolovawa su respina vremena slu`ila za produ`etak
ratorne infekcije karakteristi~godi{weg odmora, obavqawe poqone za zimske mesece, stoma~ni proprivrednih radova, ili jednostavblemi, lak{e povrede na radu i
no kao izgovor za len~arewe, danas
pogor{awe toka hroni~nih bolesti.
sve ~e{}e ne `ele da idu ni ozbiqOva lekarka ka`e da Dom zdravqa
no bolesni qudi.
nema pravila kojima se rukovodi
Na~elnica Slu`be op{te mediprilikom odre|ivawa du`ine bolocine Doma zdravqa Kragujevac Navawa, jer je organizam svakog pacita{a Nikoli} ka`e da, za razliku od
jenta razli~ito reaguje i na bolest
sre}nih vremena kada su u gradu rai na terapiju. Tako|e, obja{wava da
dile brojne velike firme, u kojima
Dom zdravqa ne kontroli{e da li
se bolovawe tra`ilo za svaku sitnilekari zloupotrebqavaju pravo da ocu, lekari sada imaju ozbiqan prodobre odsustvo sa posla po{to dosablem da pojedine pacijente ubede da
da{wa praksa nije pokazala da se bozbog bolesti moraju odsustvovati sa
lovawa otvaraju vi{e nego {to je neposla.
ophodno.
Prema re~ima ove lekarke sa do- Ima retkih slu~ajeva da ~ovek
godi{wim iskustvom, pored straha
do|e i zatra`i bolovawe, jer mora da
da bi odlazak na bore{i neki problem u
lovawe mogao da im
porodici. Po{to zdraugrozi radno mesto
vqe podrazumeva i soili te{ko ste~enu
cijalno blagostawe, ipoziciju u firmi,
mamo pravo da mu damo
`eqa da na posao odpet dana pla}enog odlaze bolesni kod vesustva da bi, recimo,
}ine je motivisana
odveo dete na kontrolu
materijalnom situu Beograd, negovao boacijom.
lesnog ~lana doma}in- Bez razlike da li
stva, ili re{io neku
rade u dr`avnim, ili
bitnu porodi~nu stvar.
privatnim firmama,
Ve}ina na{ih lekara u
pacijenti koji jedini
takvim slu~ajevima iu porodici zara|uju,
za|e u susret pacijentu
{koluju decu, imaju ^ESTO UBE\UJEMO
znaju}i da psihi~ka
neku te{ku porodi~- QUDE DA MORAJU NA
stawa izazvana lo{om
nu situaciju, ili, {to BOLOVAWE:
porodi~nim prilikaje najstra{nije, ~ije DR NATA[A NIKOLI]
ma mogu ozbiqno da nale~ewe puno ko{ta,
ru{e zdravqe, ka`e dr
Nata{a Nikoli}.
ne `ele da otvaraju bolovawe. Zato
Ova lekarka tako|e upozorava na
izbrani lekari ~esto moraju da uloalarmantan porast broja pacijena`e dosta truda ne bi li ih ubedili
ta koje u lekarske ordinacije dovoda }e ih, ukoliko se blagovremeno ne
de preoptere}enost i stresovi na
le~e, kada-tad, sti}i te`e poslediradnom mestu.
ce zbog koji }e morati mnogo du`e da
- Re~ je uglavnom o zaposlenima
odsustvuju sa radnog mesta, ka`e
u bankama i privatnim kompanidoktorka Nikoli}.
jama u kojima radno vreme traje i
Sve vi{e stresova na poslu
vi{e od 12 sati, gde se od zapoRazlog zbog koga qudi bolesni
slenog o~ekuje maksimalna efiodlaze na posao le`i u ~iwenici da
kasnost, gde se ne toleri{u gre{ke
se zaposlenom tokom bolovawa isi u kojima postoji stalna pretwa
pla}uje 65 procenata zarade. Treba,
otkazom. Rad u stalnom stresu dome|utim, znati da oni koji ga korivodi do brojnih zdravstvenih tegoste primaju znatno mawe, jer u tom
ba, pa nam ~e{}e dolaze mladi i
periodu ne dobijaju nadoknade za
qudi u punoj radnoj snazi sa visoprevoz, topli obrok, stimulacije. Ne
kom krvnim pritiskom, psihi~kim
treba zanemariti ni to da veliki
smetwama, a ima i te`ih slu~ajebroj zaposlenih kod privatnika
va. Najopasnije je {to ovi pacizvani~no prima minimalac, a ostajenti retko ne uzimaju bolovawe, itak dobija na ruke, {to zna~i da u
ako bi im predah dobrodo{ao, iz
П
ДИРЕКТОР КРАГУЈЕВАЦКЕ ФИЛИЈАЛЕ ПРЕДРАГ ПЕТКОВИЋ
Nadoknade ne kasne
Odgovaraju}i na sve ~e{}e `albe zaposlenih koji se nalaze na du`im
bolovawima da im primawa kasne i po nekoliko meseci, direktor kragujeva~ke Filijale RFZO-a Predrag Petakovi} ka`e da Fond isplate
vr{i bez dana zaka{wewa. Posledwa isplata bila je petog marta, {to
zna~i da je svim korisnicima ove nadoknade novac stigao na vreme. Izuzetak su zaposleni kod poslodavaca koji ne upla}uju doprinose. Drugi razlog ka{wewa mogao bi le`ati u neblagovremeno dostavqenoj i
nepotpunoj dokumentaciji, za {ta krivicu tako|e snosi poslodavac.
ЗДРАВСТВЕНЕ СТАТИСТИКЕ
Na du`im bolovawima naj~e{}e trudnice
Tokom 2011. godine lekari kragujeva~kog Doma zdravqa otvorili su 14.989 bolovawa, od kojih je 7.830 bilo
kra}e od 30 dana. Te godine zaposleni Kragujev~ani bolovali su ukupno 215.550 dana, odnosno 591 godinu. Pro{le godine zabele`en je pad ukupnog broja bolovawa, jer
ih je bilo 14.703, ali je broj odsustvovawa kra}ih od 30
dana od 7.816 bio pribli`an onome iz 2011. Gledano po
danima razlika je ne{to o~iglednija, jer su u 2012. Kragujev~ani na bolovawu proveli 211.054 dana, ili 578 godina. Ako se u obzir uzme da je pro{le godine u
Kragujevcu zvani~no bilo 40.053 zaposlena, izgleda da
su radno aktivni stanovnici prili~no zdravi, jer su u
poseku bolovali tek ne{to vi{e pet (5,27) dana.
Trend smawewa bolovawa primetan je i kod odsustvovawa sa posla du`ih od 30 dana. U periodu od 2008. do
2012. Godine, u kome je u Kragujevcu izgubqeno preko pet
i po hiqada radnih mesta, prema podacima RFZO- a, broj
ovih bolovawa je smawen za vi{e od petine. Brojke kojima raspola`e Filijala ka`u da je 2008. zabele`eno ne-
straha da }e im ugroziti karijeru,
obja{wava dr Nikoli}.
{to vi{e od 9.300, dok je 2012. zavr{ena sa sedam i po
hiqada izlazaka pred komisiju. Pozitivan odgovor tokom pro{le godine lekarska komisija dala je 4.865 puta
i time zaposlenim Kragujev~anima odobrila 77. 905 dana, odnosno 213 godina nedolaska na posao radi le~ewa,
{to je zdravstvenu kasu ko{talo 127,2 miliona dinara
Me|u korisnicima du`ih bolovawa izdvajaju se ~etiri kategorije bolesnika. Najbrojnije su trudnice, koje
su 35.916 dana bolovawa naplatile ne{to mawe od 59 miliona dinara, {to je skoro polovina sume koji je Filijala isplatila svim korisnicima ove nadoknade. Slede
oboleli od malignih tumora, kojima je za 8.676 dana van
radnog mesta pripalo malo vi{e od 14,6 miliona dinara. Zaposleni koji su se povredili na radu zbog 6.473 dana spre~enosti da odlaze na posao su dobili 10,5
miliona, dok je osobama sa du{evnim poreme}ajima, koje 5.594 dana nisu bile sposobne za rad, pripalo dato
8,76 miliona dinara.
te{kog rada. Ovo se naro~ito odnosi na omladinu zaposlenu u FAS-u,
jer zbog toga {to su u porodicama biFirma u problemima
li preza{ti}ivani, nisu naviknu– vi{e bolovawa
ti na napore i ne mogu da podnesu
deset sati rade}i. Dolaze sa razliI u kragujeva~koj Filijali fon~itim izgovorima. Poku{avaju da
da zdravstvenog osigurawa, ~ija ko„iskopaju” povrede stare nekoliko
misija odobrava odsustvovawa sa
godina, posle dva dana od zaposlewa
posla du`a od 30 dana, potvr|uju da
tra`e promenu radnog mesta. Ima i
se broj bolovawa smawuje. Predsednik prvostepene ko`albi na premor i
misije doktor Slavopsihi~ku iscrpqequb Guti} ovu ~iwenost, ali lekarska konicu prvenstveno
misija takve argupripisuje smawewu
mente niti mo`e, nibroja zaposlenih, ali
ti sme da uva`i, jer je
i poo{trenim prona{ rad podlo`an
pisima kojima su uvestrogoj unutra{woj
dena ograni~ewa dukontroli, obja{wava
`ine bolovawa, u zadr Guti}
visnosti od bolesti.
Kao posebno izraIako prime}uje da
`enu zloupotrebu, koju
sve mawi broj Kragusvrstava u kategoriju
jev~ana tra`i neodr`avnih problema,
pravdano produ`etak
na{ sagovornik isti~e
bolovawa, ovaj lekar MLADI QUDI ^ESTO
slu~ajeve fiktivnog
ka`e da poku{aja zlo- @ELE DA [email protected] OD
zapo{qavawa trudniupotreba jo{ uvek ima. TE[KOG POSLA:
ca. Re~ je o sve ~e{}oj
- ^im u nekoj fir- DR SLAVOQUB GUTI]
praksi da trudna `ene
mi po~nu problemi,
na|e poslodavca koji
raste broj zaposlenih koji tra`e du}e je navodno zaposliti na mesec da`e odsustvo. Najsve`iji primer je
na da bi po isteku tog roka stekla praslu~aj „Niskogradwe” ~iji radnici su,
vo na bolovawa o tro{ku Fonda.
kada se preduze}e na{lo u krizi,
- Niko ne ka`e da trudnice ne bi
masovno dolazili pred na{u komitrebalo da dobijaju 20 hiqada mese~siju. Iako uva`avamo ~iwenicu da mono, ali je pitawe {ta je sa drugim
gu}nost ostanka bez posla izaziva
trudnim `enama koje nisu uspele da
jak stres koji uti~e na pogor{awe
se sna|u. Zato mislim da bi bilo pozdravqa, ipak se moglo zakqu~iti da
{tenije da ova dr`ava odredi sumu
me|u wima ima dosta onih koji `ele
koju }e dati svim budu}im majkama,
da se sklone dok se situacija ne re{i.
ka`e ovaj lekar
Druga karakteristi~na pojava su
Uz opasku da se, od kada ne rade
mladi qudi koji `ele da pobegnu od
„Zastava” i druge velike fabrike,
izgubila praksa masovnog odlaska na
bolovawe u sezoni poqoprivrednih radova, na{ sagovornik ka`e da
bolovawa i daqe ~e{}e koriste
fizi~ki i radnici sa niskim primawima.
- Wima se isplati da odu na bolovawe, jer po zakonu ne mogu da prime mawe od zagarantovane zarade u
Republici. Ako se zna da je to ne{to
oko 21.000 dinara, mnogima je to vi{e od plate koju dobijaju kada rade.
Sa druge strane, imate qude koji dosta zara|uju i kojima odbitak od 35
procenata toliko otawi kovertu da
im bolovawe nikako ne odgovara.
Ova razlika se najboqe vidi na
primeru Klini~kog centra, u kome
lekari gotovo nikada ne koriste
du`a bolovawa.
I doktor Guti} prime}uje da te{ka materijalna situacija mnoge
bolesnike navodi da, uprkos potrebi da nastave le~ewe, tra`e da ih
po{aqu na posao. Me|u wima, ka`e,
ima ~ak i obolelih od karcinoma,
~ije porodice te{ko podnose umawewe prihoda.
Opravdana ili ne, bolovawa se
malo kome isplate. Praznoj zdravstvenoj kasi ovakva situacija ide u
prilog. Uvo|ewe maksimalnog roka
za le~ewe odre|enih bolesti dalo je
rezultate, ali lekari ukazuju na
potvr|enu praksu da je u mnogim slu~ajevima maksimalno odre|en rok za
bolovawe kra}i nego {to je pacijentu potrebno da obavi neophodnu
dijagnostiku. Zbog toga se, ka`u,
pribegava produ`etku bolovawa,
ali se doga|a i da bolesnik bez
kompletirane dijagnoze i neizle~en, bude vra}en na posao.
www.kragujevacke.rs
Друштво
Четвртак, 21. март 2013.
PODACI REPUBLI^KOG ZAVODA ZA STATISTIKU O PRIRODNOM PRIRA[TAJU,
ZAKQU^ENIM I RAZVEDENIM BRAKOVIMA
Sve mawe brakova i dece
Mladi sve kasnije
stupaju u bra~ne odnose, {to je rezultiralo
da prose~na porodica
sada broji samo tri
~lana. Broj zakqu~enih brakova je ~etiri
puta mawi nego osamdesetih godina, a sve
{umadijske op{tine
imaju negativan
prirodni prira{taj
ako zima ubrzano prolazi, izgleda da rode
ne pose}uju ~esto na{e
krajeve. Da Srbiji preti bela kuga odavno je
poznato, ali ni{ta konkretno nije preduzeto
na re{avawu ovog problema. Naprotiv, stawe se tokom godina pogor{avalo. Prema najnovijim podacima Republi~kog zavoda za statistiku, ~etvoro~lana porodica
koja je postojala deceniju ranije,
danas broji jednog ~lana mawe,
dok je svaka tre}a porodica bez potomstva. Stru~waci smatraju da je
jedan od uzroka ovoga sve kasnije
stupawe u bra~ne odnose, {to je postalo civilizacijski trend.
Me|utim, podaci pokazuju da i
onima koji su u braku ne cvetaju ru`e, jer je za posledwe dve godine u
Kragujevcu razvedeno 2.397 brakova. Ukoliko tome dodamo ~iwenicu da je pre trideset godina sklopqeno ~etiri puta vi{e brakova u
[umadijskom okrugu nego danas,
postavqa se pitawe da li je to dobar osnov za zasnivawe porodice?
И
ФОТО: АРВИН
Пише Виолета Глишић
ПРИРОДНИ ПРИРАШТАЈ У ОПШТИНАМА ШУМАДИЈЕ 2011. ГОДИНЕ
Pomereno odrastawe
socijalne inteligencije, ka`e LeSve du`e {kolovawe i potraga za
la Vujo{evi}.
odgovaraju}im poslom naterala je
Tako se granica kada mu{karci
mlade da bra~ni i porodi~ni `istupaju u brak tokom godina pomevot ostave za kasnije. I dok su osrala i sada iznosi trideset godiamdesetih najboqe godine za brak
na, dok wihove neveste sudbonosno
bile izme|u 20. i 24., danas
mnogi u tim godinama nisu
zavr{ili fakultete. Dru{tvo
ih jo{ smatra decom i oni se
tako pona{aju. Va`nije je gde
}e da izlaze, koja }e kola da voze ili garderobu da nose. Sociolog Lela Vujo{evi} obja{wava da su razni dru{tveni
faktori uticali na promenu
prirode detiwstva i wegovu du`inu.
- U Srbiji se sindrom produ`enog detiwstva prvenstveno
tuma~i ekonomskom krizom,
ali siroma{tvo je nekada bilo
glavni podsticaj da se deca
{to ranije osamostale od roditeqa. Pravi razlog je iskrivqeno shvatawe roditeqstva, pri
~emu roditeqi, prvenstveno
majke, „`ive za svoju decu“ i gotovo ~itav `ivot podre|uju
wima. Tako decu vezuju za sebe, NAJ^E[]E JE VI[E RAZLOGA
~ime spre~avaju wihovo sazre- ZA RAZVOD:
vawe, osamostaqivawe i razvoj GORDANA PETRONIJEVI]
БРОЈ ЗАКЉУЧЕНИХ И РАЗВЕДЕНИХ БРАКОВА У ШУМАДИЈИ
da u [umadiji izgovaraju sa 26,7
godina. Ovakvo pomereno odrastawe je uticalo i na `ene, koje se sve
~e{}e odlu~uju da prvo stvore karijeru, a da se potom ostvare u ulozi majke.
- Pomerawe starosne granice za
stupawe u brak i za ra|awe dece je
civilizacijski trend, a razlozi su
svuda isti. @enama vi{e nije prioritet udaja, ve} i profesionalna afirmacija, a i mu{karci i
`ene `ele da odgovorno stupe u
brak u kojem su u stawu da obezbede finansijske uslove za `ivot.
Tako|e, u modernom dru{tvu su, osim `ivota u bra~noj zajednici,
sve u~estalije druge `ivotne opcije koje ranije nisu bile dru{tveno prihvatqive, a to je vanbra~na
zajednica i samohrano roditeqstvo, obja{wava Vujo{evi}.
Ona dodaje da dru{tvo automatski svaquje krivicu na `ene, koje se
optu`uju za sebi~nost i dru{tvenu
neodgovornost, a {to kao posledica izaziva pad nataliteta i vitalnu ugro`enost nacije. Me|utim,
istra`ivawa govore da `ene koje
nisu zaposlene imaju mawe samopo{tovawe i ve}u stopu depresije od
onih koje jesu, kao i da su deca visokoobrazovanih i profesionalno realizovanih
majki dru{tveno uspe{nija u `ivotu.
Usled toga
prose~na starost majke
pri ro|ewu
deteta 2011. u
[umadiji iznosila je 28,5
godina, a najgore je u Kragujevcu, u kome
КРАГУЈЕВАЧКЕ
9
nansije su ~esto okida~ za neke
druge sukobe i probleme.
- Parovi se uglavnom na terapiju ne javqaju zbog jedne vrste problema, ve} su to vrlo slo`eni razlozi. Naj~e{}e je to na~in organizacije u svakodnevnom `ivotu vezan
za vo|ewe finansija, odnose sa
prijateqima, slobodno vreme, ali
i upotreba alkohola, nezaposlenost i neadekvatan odnos sa primarnim porodicama. Mladi bra~ni
parovi su prinu|eni da `ive u
pro{irenim porodicama, a to podrazumeva saradwu, dogovor, fleksibilnost, {to ponekad nije lako.
Vrlo je va`no da se naprave zdrave
i funkcionalne granice, jer nekada je mladima potrebna podr{ka,
nekada nije, a to roditeqi shvate na
potpuno pogre{an na~in. Tu su i razli~ite crte li~nosti i o~ekivawa
od braka, zato je va`no prihvatiti
razli~itosti partnera i videti da
li sa wima mo`e da se funkcioni{e, ocewuje Petronijevi}eva.
Ona smatra da je bitno kako se u
okviru porodice koristi slobodno vreme, koga je zbog brzog tempa
`ivota sve mawe. Izgubili su se
mnogi porodi~ni rituali, po~ev
od zajedni~kog ru~ka, koji je va`an
za bliskost i odrastawe dece. Ona
isti~e da je ponekad cela porodica kod ku}e, ali neko gleda televizuju, odmara, neko je u kuhiwi i
izostaje komunikacija.
Statistika pokazuje da je broj
razvedenih brakova konstantan u
posledwih deset godina i kre}e se
od 1.500 do 2.300 razvoda godi{we.
To i ne bi bilo stra{no da se broj
sklopqenih brakova nije tri puta
smawio. Mu{karci se naj~e{}e
razvode u 41., a `ene u 37. godini,
{to, ako uporedimo sa prose~nim
godinama kada stupaju u brak, pokazuje da bra~na zajednica kod
wih prose~no traje deset godina.
Kasno formirawe porodice dovodi do izumirawa nacije i nemogu}nosti ~ak i proste reprodukcije, da dece zamene roditeqe. U [umadiji se svake godine na osnovu
prirodnog prira{taja „izgubi”
1.405 osoba, a situacija je alarmantna u mawim op{tinama, Kni}u, Ra~i i Lapovu. U wima negativna stopa prirodnog prira{taja prelazi 14 promila, a u Lapovu na svaku ro|enu, umre tri osoba. Najboqa
situacija je u Kragujevcu, gde se na
1.000 stanovnika rodi 10,2, a umre
12,8 osoba, pa je prirodni prira{taj
prvo dete `ene ra|aju sa dvadeset devet godina (28,9). Sli~no je u Aran|elovcu (28,1) i Lapovu (28,0), dok
su majke za godinu dana
mla|e u Bato~ini (27,3), БРОЈ ЗАКЉУЧЕНИХ И РАЗВЕДЕНИХ
Ra~i (27,5) i Kni}u (27,0). БРАКОВА У КРАГУЈЕВЦУ
Granicu od 27 godina pri
ro|ewu prvog deteta nisu
pre{le jedino majke iz
Topole (26,9). Zanimqivo
je da su osamdesetih godina `ene ra|ale tre}e dete
u dvadeset osam godina, a
danas u tom periodu i ne
zapo~iwu misiju ra|awa.
One koje se sada odlu~e za
tako veliku porodicu, tre}e deta ra|aju tek u trideset prvoj godini.
Alarmantan broj
razvoda
Da li je za ovo kriva Број разведених бракова је од наведених склопљених
lo{a finansijska situacija, socijalna politika
dr`ave ili izbegavawe ПРОСЕЧНА СТАРОСТ МАЈКЕ ПРИ РАЂАЊУ
obaveza od strane mladih, tek ~iwenica je da je
1990. zakqu~eno ne{to
ma we od 36 hi qa da, a
2011. samo 9.396 brakova,
od kojih je svaki deveti
razveden. Tu treba imati
u vidu da su devedesete
bile ratne godine, vreme
velike ekonomske krize,
pa alibi mladih da im
dr`ava sada ne obezbe|uje uslove za stvarawe porodice padaju u vodu.
Gordana Petronijevi},
rukovodilac Savetovali{ta za brak i porodicu, obja{wau minusu 2,6 promila. U Aran|elovva da je problem finansija i zapocu, Bato~ini i Topoli on se kre}e
{qavawa stalno prisutan, ali da
od pet do osam promila, a zanini je je di ni raz log ne sklad nog
mqivo je da nije pozitivan ni u jedfunkcionisawa u bra~nim odnonoj op{tini [umadije. Zapravo, u
sima. Qudi ponekad i sa malo
~itavoj zemqi pozitivan prirodni
sredstava mogu da se dogovore i
prira{taj imaju samo Novi Sad, Tufunkcioni{u skladno, ali fitin, Novi Pazar i Sjenica.
10 КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 21. март 2013.
www.kragujevacke.rs
Образовање
OSNOVNE [KOLE U UPISNOJ KAMPAWI
Trka za svakog |aka prvaka
Ove godine u prvi razred krenu}e samo
1.697 kragujeva~kih sedmogodi{waka, pa su
direktori, u~iteqi i nastavnici krenuli u
pravu kampanju kako bi privukli neodlu~ne
roditeqe da svoje mali{ane upi{u ba{ u
njihovu {kolu. Roditeqi naj~e{}e biraju
najbli`u {kolu, a oni zaposleni – {kolu
koja ima dnevni boravak
Пише Марија Обреновић
im uz prigodan program da se upoznaju sa wihovim na~inom rada,
budu}im u~iteqima i svime {to nuia }e na jesen postade. Isto je, po drugi put ove godine,
ti |ak prvak. Za wene
u~inila i {kola „21. oktobar” proroditeqe nije bilo
{le subote. U {koli „Svetozar
dileme – svoju devojMarkovi}” jo{ su 1. marta pozvali
~icu upisa}e u Osroditeqe da predaju dokumenta za unovnu {kolu „Mirko
pis.
Jovanovi}”.
Ne zaostaju ni druge {kole. Ako
- U pitawu je {kola koja nam je naje suditi po iskustvima iz prethodjbli`a, ali priznajem da to ne bi
nih godina, ubrzo }e na lokalnim tepresudilo da kojim slu~ajem ne polevizijama po~eti da se „vrte” i restoji dnevni bravak. Po{to dete
klame za pojedine osnovne {kole.
nema ko da ~uva dok se ne vratimo sa
Ove godine mo`e se o~ekivati i da
posla, mora}emo da je upi{emo u cekampawa bude malo `e{}a po{to }e
lodnevni boravak, sre}na okolnost
se u prvi razred upisati ~etiri oje {to on od pre nekoliko godina podeqewa mawe nego lani. Pro{le gostoji i u {koli „Mirko Jovanvi}”.
dine, naime, {kolsko zvono prvi put
Da nije tako, opredelili bismo se za
je zazvonilo za 1.815 sedmogodineku drugu. Odluku je svakako u~vr{waka, dok }e ih ove
stila ~iwenica da
godine u klupama bije starija }erka zati tek 1.697 – najmavr{ila ovu {kolu
we u posledwih pet
i da su iskustva kodine iza}i }e nam tek 67 u~enika,
godina.
ja imamo iz vrea lani smo upisali 112 prvaka. IDa je odavno je pomena wenog {kosti broj o~ekujemo i ove godine. Nestala praksa da {kolovawa odli~na,
ke {kole koje se nalaze blizu nas ule na sve mogu}e naka`e mama Jelena.
pisivale su pro{le godine i mawe
~ine poku{avaju da
Poput Jelene
od 100. Dece, na `alost, ima mawe
animiraju roditeqe
razmi{qa ve}ina
nego nekada i {kole su prinu|ene da
budu}ih |aka, potvrroditeqa ~ija }e
idu u kampawu za upis, ali smatram
|uje i direktor Osdeca 1. septembra
da samo kvalitetnim radom zaista
novne {kole „Radoje
krenuti u prvi razmo`e da se izbori za ve}i broj u~eDomanovi}“ Milan
red. Iako je bezunika. Mislim da nam je najve}i
Vuka{inovi}. Naroslovna mogu}nost
plus {to su na{i |aci najboqi na
~ito je, po wegovom
izbora osnovne
zavr{nim ispitima iz srpskog jezimi{qewu, velika
{kole roditeqi- NAJBOQI \ACI NA ZAVRka i matematike i to ne samo u
[NIM
IS
PI
TI
MA:
konkurencija me|u
ma odavno data,
Kragujevcu, obja{wava Milan Vukacentralnim gradprilikom upisa MILAN VUKA[INOVI]
{inovi}.
skim {kolama.
kragujeva~ke mame
Wegov kolega Bojan Konatar nema
- Dani otvorenih vrata i radioi tate i daqe se naj~e{}e odlu~uju
problem ove vrste, ali je i Osnovnice za pred{kolce iz okolnih vrza onu u svom kom{iluku. Najbli`a
na {kola „Vuk Karadxi}” tako|e
ti}a kod nas postoje ve} nekoliko go{kola naj~e{}e je prvi izbor, mekrenula u kampawu za upis.
dina. To je na~in da se roditeqi i
|utim sve ve}i broj roditeqa i pre
- Bresnica je veliko naseqe u kodeca upoznaju sa {kolom, na~inom
nego {to deca krenu u pred{kolsko
me ima puno dece, pa nam broj u~erada, ali i da se mali{ani privikpo~iwe da se raspituje koja je {konika nije problem. Ipak, i mi za ronu na zgradu u kojoj }e provesti nala najboqa.
diteqe organizujemo dane otvorenih
Sa druge strane, ~iwenica je da iz
rednih osam godivrata kako bi dobili
godine u godinu dece ima sve mawe,
na. Program celodsve neophodne inforNAJBOQI
\ACI
NA
pa je mnoge obrazovne ustanove ponevne nastave omacije o {koli. Rani~eo da mu~i problem mawka |aka.
smi{qen je tako da ZAVR[NIM ISPITIMA
je su deca odavde ~eZbog toga su direktori, u~iteqi i
deca nemaju doma}e BOJAN KONATAR
{}e odlazila u gradnastavnici krenuli u pravu kampazadatke, ve} sve {to
ske {kole nego danas.
wu kako bi privukli neodlu~ne rotreba zavr{e u
Naj~e{}e je u pitawu
{koli, kabinetski
bio dnevni boravak,
diteqe da svoje mali{ane upi{u
sistem funkcioniali smo se pre tri
ba{ u wihovu {kolu.
{e u vi{im razregodine potrudili da
Dobar glas najbitniji
dima, a svakako i
ga i mi organizujeUpis u prvi razred generacije roodli~an uspeh namo. Od tada svake go|ene od marta 2007. do marta 2008.
{ih |aka na zavrdine upisujemo po pet
godine po~e}e zvani~no 1. aprila.
{nom ispitu doodeqewa prvog razreNezvani~no, trka za svakog |aka
prineo je da se poda. Zapravo, imali
krenula je odavno. Osnovna {kola
sledwih godina vibismo mogu}nost i za
„Radoje Domanovi}” po~etkom feb{e dece upiuje u
{esto, ali nam prosruara otvorila je svoja vrata za rona{u {kolu. Iz ostor ne dozvoqava. Omog razreda ove goditeqe budu}ih prvaka omogu}iv{i
vako, kod nas je kao ne-
M
SADA[WI PRVACI [KOLE
„VUK KARADXI]” ^EKAJU
SVOJE „NASLEDNIKE”
je naseqe najboqe povezano, pa tako
deca iz Novog Milanovca dolaze u
{kolu „Mirko Jovanovi}”, a mali{ani iz Malih P~elica u {kole
kada – u svakom razredu sedi po tri„Moma Stanojlovi}” i „Milutin i
desetak u~enika, dok je u ve}ini druDragiwa Todorovi}”. [kola „Jovan
gih {kola tek dvadesetak. Razlog zbog
Popovi}” tako|e je po~ela da upikoga se roditeqi lako odlu~uju da
suje ve}i broj |aka kada je organidecu upi{u u na{u {kolu svakako je
zovala celodnevni boravak za u~enii veliki broj vannastavnih aktivke.
nosti, ali i ~iwenica da {kola ima
Roditeqima najvi{e odgovara da
bazen, pa nastava fizi~kog obuhvadeca borave na nastavi u momentu
ta i ~asove plivawa, ka`e Konatar.
kada su oni na poslu, pa je tako {kola „Svetozar Markovi}” najvi{e
Blizina {kole i daqe
|aka upisivala u momentu kada je za
presudna
ni`e razrede bila predvi|ena meVeliki broj roditeqa i daqe se,
|usmena i mogu}nost celodnevne
nastave do ~etvrtog razreda,
ipak, odlu~uje za najbli`u {kolu.
Zbog toga obraobja{wava Sr|ana Svetozovne ustanove
zarevi}.
poput {kole
Ono {to bi prilikom
„Vuk Karadizbora {kole, kada je ve}
`i}”, „Mirko
ta mogu}nost data, trebaJo va no vi}”,
lo da bude presudno jeste
„Stanislav
kvalitet rada. Me|utim,
Srem~evi}” i
da do|u do saznawa o na~i„Dragi{a Minu rada u jednoj obrazovnoj
hajlovi}” i
ustanovi mame i tate mobez ikakve regu samo raspituju}i se kod
klame lako upoznanika i prijateqa.
pisuju preko
Podaci i procenama rada
stotinu |aka u
koje vr{e savetnici Minjednoj generaistarstva prosvete, na `aciji. Po re- NAJVE]I PROBLEM U PRI- lost, nisu javni. Zato se o
~ima Sr|ane GRADSKIM NASEQIMA:
radu u~iteqa i nastavniSvetozarevi}, SR\ANA SVETOZAREVI]
ka, at mos fe ri u sa moj
savetnice u
{koli, eventualnom pri[kolskoj upravi, najve}i problem
sustvu vr{wa~kog nasiqa, kvalisa upisom imaju {kole u prigradtetu pedago{kih slu`bi i sli~nim
skim naseqima.
vrlo bitnim stvarima mogu in- Najbli`a {kola svakako je prformisati samo posredno. Ipak,
vi izbor ve}ine roditeqa. Me|utim,
ne treba zaboraviti ni onu staru
opredequju se i po tome da li {koposlovicu da se dobar glas daleko
la ima celodnevni boravak, a pri~uje, a r|av jo{ daqe, tako da gde se
gradske {kole ga naj~e{}e nemaju. U
i kako radi, u principu, te{ko
tom slu~aju ceni se sa kojim {kolom
mo`e da ostane tajna.
PROMOCIJA HUMANIH VREDNOSTI
Nagrade za Kragujev~ane
Mali glumci, u~enici ~etvrtog razreda Osnovne {kole „Radoje Domanovi}”, sa nedavno odr`anih pozori{nih susreta u
Beogradu vratili su se sa dve nagrade.
Predstava „Vuk i tri praseta” nastala u okviru projekta Crvenog krsta „Promocija humanih vredosti”, pohvaqena je za kostim i muziku.
U pitawu je svremena adaptacija poznate bajke koju je uradio u~iteq Zoran Todorovi}, koji se ujedno pobrinuo za re`iju
„VUK I TRI PRASETA”
NA SCENI U BEOGRADU
ZAHVALNICA
KRAGUJEV^ANIMA
predstave. Pesmu „Heroj” komponovao je kragujeva~ki muzi~ar Bo`a
Fridman, dok je za kosti me bi la za du `e na
Branka Cerovina iz Kwa`evsko srpskog tetara.
Pozri{ni susreti predstavqali su krunu projekta „Promocija humanih vrednosti”, u kome je u~estvovalo 15 gradskih organizacija Crvenog krsta. Kroz glumu, pesmu i ples, mladi glumci Andra @ivaqevi}, Katarina Luki}, Nikola Grbi}, Katarina Petrovi}, Mateja Marinkovi}, Luka
Milivojevi} i Vojin Hristovski promovisali su jednakost, slobodu, toleranciju
i qubav. Volonteri Crvenog krsta i prosvetni radnici jo{ jednom su se potrudili da poka`u svu lepotu humanosti i plemenitosti, a u Sportskom centru „[umice”, gde je ova manifestacija i odr`ana, rodila su se i nova prijateqstva.
www.kragujevacke.rs
HUMANITARNA AKCIJA ZA LE^EWE
^ETRNAESTOGODI[WEG DE^AKA
Veqku su potrebni
novi bubrezi
Po{tovani prijateqi, poznanici i svi qudi dobre voqe,
Pre ta~no 14 godina rodio se moj sin Veqko Vuki}evi}.
Nakon ~etiri meseca saznajemo razlog wegovog slabog napredovawa u kila`i.
Dijagnoza je bila stra{no komplikovana i na latinskom, a
ja sam razumela samo re~i doktora, koji je rekao da je problem
U VEZI BUBREGA nepopravqiv, jer su oba o{te}ena kao posledica dvostruke anomalije mokra}nih kanala (obostrane stenoze i refluksi).
Prvo budete {okirani, a kada se malo presaberete, morate da posegnete za uxbenicima iz medicine i tako sam ja po~ela da crtam kanale i bubrege poku{avaju}i da shvatim {ta
se de{ava.
S obzirom da su prognoze bile lo{e, Veqko je operisan sa
pet meseci.
Otvorene su dve stome, {to zna~i da su mokra}ni kanali izvedeni na ko`u, pa je narednih 12 godina bio prinu|en da nosi pelene oko struka, iako ni jedna prognoza nije govorila u
prilog mogu}nosti da }e ti mali O[TE]ENI bubrezi izdr`ati toliko.
Do 2010. godine Veqko i nije znao da ima neki ve}i problem.
Omiqen u vrti}u i {koli, pun energije, zaqubqen u fudbal,
tenis, stoni tenis, plivawe, rowewe...iskusio je sve {to i deca bez zdravstvenog problema.
Godine 2010. Veqko je oti{ao na svoju drugu operaciju ponovnog stavqawa u funkciju mokra}ne be{ike i zatvarawe desne pijelostome, hvala Bogu, be{ika se povratila posle 11 godina „odmarawa”.
Rezultati su se pogor{avali, ali jo{ uvek je sve bilo mawe vi{e dobro, a onda se ispostavilo da je potrebna jo{ jedna intervencija i to se de{ava naredne 2011.godine.
Маркетинг
Четвртак, 21. март 2013.
КРАГУЈЕВАЧКЕ
11
Na osnovu Zakqu~ka br. 1. ST-36/2010 ( II. 34/2009 ) ste~ajnog sudije Privrednog suda u Kragujevcu od 31.03.2010
god., a u skladu sa ~lanovima 109., 110. i 111. Zakona o ste~ajnom postupku („Slu`beni glasnik RS” broj 84/2004) i
Nacionalnim standardom broj 5 o na~inu i postupku unov~ewa imovine ste~ajnog du`nika („Slu`beni glasnik RS“,
broj 43/2005) kao i Saglasnosti Odbora poverilaca od 22.02.2013. godine, ste~ajni upravnik ste~ajnog du`nika
„AGROSEME-PROMET“ DOO, u ste~aju iz Kragujevca
Ul.\.\akovi}a 53
OGLA[AVA
Prodaju imovine
neposrednom pogodbom uz prikupqawe pismenih ponuda
Procewena vrednost imovine nije minimalno prihvatqiva vrednost, niti je na drugi na~in obavezuju}a ili opredequju}a za ponu|a~a prilikom odre|ivawa visine ponude.
Pravo na u~e{}e u postupku prodaje imaju sva pravna i fizi~ka lica koja:
1. nakon dobijawa profakture, izvr{e uplatu radi otkupa prodajne dokumentacije u iznosu od 2.000,00 dinara. Profaktura se mo`e preuzeti na adresi ul. Kwegiwe Milice br.16/4, Jagodina, svakog radnog dana u periodu od 9 do 13
~asova, uz obaveznu najavu povereniku ste~ajnog upravnika. Rok za otkup prodajne dokumentacije je 03.04.2013.god.
2. uplate nov~ani iznos za u~e{}e u postupku prodaje na teku}i ra~un ste~ajnog du`nika br: 355-1136048-79 kod
„VOJVO\ANSKA BANKA“ AD, Filijala Jagodina, najkasnije do 03.04.2013. godine);
3. potpi{u izjavu o gubitku prava na povra}aj nov~anog iznosa za u~e{}e u postupku prodaje. Izjava ~ini sastavni
deo prodajne dokumentacije.
Imovina se kupuje u vi|enom stawu uz obavezu uklawawa objekata sa postoje}e lokacije, shodno Re{ewu gra|evinskog inspektora Gradske Uprave Kragujevac, br.III-11-356-2/13 od 11.01.2013. godine, koje Re{ewe je dato u prodajnoj dokumentaciji, i mo`e se razgledati nakon otkupa prodajne dokumentacije, svakim radnim danom od 09:00
do13:00 ~asova a najkasnije 7 dana pre zakazane prodaje (uz prethodnu najavu povereniku ste~ajnog upravnika).
Zatvorene ponude dostavqaju se na adresu: Poverenik ste~ajnog upravnika Mi}a Vra~evi}, ulica Kwegiwe
Milice br.16/4, Jagodina
Krajwi rok za dostavqawe ponuda je 10.04.2013. godine do 12:00 ~asova.
Veqko danas sa 14 godina ima samo 30 kilograma i 140 centimetara, {to odgovara visini de~aka od 9 do 10 godina. To je
posledica hroni~ne bubre`ne insuficijencije u kojoj je Veqko od ro|ewa.
Pro{le godine u maju rezultati su bili toliko lo{i, pa su
nas pripremali za dijalizu i transplantaciju bubrega.
Oti{li smo sa Veqkom u Kinu, gde smo ~uli za bolnicu u
kojoj vr{e transplantacije mati~nih }elija za bubre`ne bolesnike. U mejlovima su govorili da transplantacija ko{ta
25.000 dolara. Na licu mesta saznajemo da je re~ o duplo ve}oj sumi. Veqkov tata se zadu`io i platio taj ra~un od
50.000 dolara.
Tamo saznajemo za kliniku u Indiji - Medanta, gde su odli~ni lekari i hirurzi, te da te anomalije mokra}nih kanala mo`emo tamo da poku{amo da sredimo.
Ve} krajem jula 2012.godine Veqko leti za Wu Delhi i tamo
biva podvrgnut korektivnoj operaciji mokra}nih kanala, koja
je trajala sedam sati. Takore}i tri operacije u jednom dugom danu. Rezultati su se popravili, kreatinin je spao sa 500, na 370.
Opet smo kupili vreme.
I daqe smo ~ekali i nadali se rezultatima mati~nih }elija iz Kine, ali na `alost transplantacija mati~nih }elija u Kini nije urodila plodom.
Po~etkom februara, usled virusnih infekcija dolazi do
pogor{awa nivoa kreatinina, pa je Veqkova lekarka nakon sanirawa upale plu}a preporu~ila da se ipak kona~no pripremamo za transplantaciju. S tim u vezi uradili smo preliminarna ispitivawa i ja }u najverovatnije biti donator bubrega mom sinu, {to je sre}na okolnost u ovoj situaciji.
Na mestu smo za koje su nas pripremali od Veqkovog ro|ewa – o~ekuje se transplantacija.
Na `alost, sada je problem i finansijske prirode. Za dosada{we le~ewe u Kini i Indiji zadu`ili smo se blizu 70.000
dolara.
Zato nam je potrebna pomo} prijateqa i svih onih qudi koji znaju da je zdravqe deteta na listi prioriteta na visokom
prvom mestu svih prioriteta roditeqa.
Za transplantaciju bubrega u inostranstvu potrebno je obezbediti od 60 do 80.000 hiqada evra.
Mog Veqka volim, kao i }erku Maju, najvi{e na svetu i
verujem da }e na kraju sve biti dobro.
Unapred svima Veliko HVALA
Veqkova majka Nata{a Vuki}evi}
Banca Intesa ad Beograd
@iro ra~un br. 160-1-73
Broj dinarskog ra~una 51 102 00106332
U razmatrawe }e se uzeti samo ponude u pisanoj formi, dostavqene u zape~a}enim kovertama sa naznakom ''Ponuda'' na koverti, nazivom ste~ajnog du`nika i pozivom na imovinsku celinu na koju se ponuda odnosi, a koje
pristignu na nazna~enu adresu do nazna~enog vremena.
Zape~a}ena ponuda treba da sadr`i:
- prijavu za u~e{}e u neposrednoj pogodbi uz prikupqawe pismenih ponuda;
- potpisanu ponudu, uz navo|ewe jasno odre|enog iznosa za kupovinu predmeta prodaje;
- dokaz o uplati nov~anog iznosa;
- potpisanu izjavu o gubitku prava na povra}aj nov~anog iznosa;
- izvod iz registra privrednih subjekata i OP obrazac, ako se kao potencijalni kupac prijavquje pravno lice;
- ovla{}ewe za zastupawe, odnosno preduzimawe konkretnih radwi u postupku prodaje (za punomo}nike);
Ste~ajni upravnik ne}e razmatrati ponude koje ne sadr`e jasno odre|en iznos na koji ponuda glasi, ponude koje
se pozivaju na neku drugu ponudu, ponude date pod uslovom, ponude koje se pozivaju na uslove koji nisu predvi|eni
u prodajnoj dokumentaciji i oglasu, kao i ponude uz koje nije polo`en nov~ani iznos u predvi|enom roku.
Otvarawe ponuda odr`a}e se dana 10.04.2013. godine u 12:15 ~asova (15 minuta po isteku vremena za prikupqawe
ponuda) na adresi: poverenika ste~ajnog upravnika ul. Kwegiwe Milice br.16/4, Jagodina u prisustvu komisije za
otvarawe ponuda.
Pozivaju se ponu|a~i, kao i ~lanovi odbora poverilaca da prisustvuju otvarawu ponuda. Otvarawu ponuda pristupi}e
se i ako ~lanovi odbora poverilaca ili neko od ponu|a~a ne prisustvuje prodaji.
Ste~ajni upravnik sprovodi neposrednu pogodbu uz prikupqawe pisanih ponuda tako {to:
1. ~ita pravila u postupku neposredne pogodbe u skladu sa oglasom,
2. otvara dostavqene ponude,
3. rangira ponu|a~e prema visini dostavqenih ponuda,
4. odr`ava red na neposrednoj pogodbi uz javno prikupqawe ponuda,
5. progla{ava najboqeg ponu|a~a za kupca, ukoliko je najvi{a ponu|ena cena iznad 50% od procewene vrednosti predmeta prodaje,
6. dostavqa ponudu najboqeg ponu|a~a odboru poverilaca na izja{wewe, ukoliko je ista ni`a od 50% od procewene vrednosti predmeta prodaje,
7. potpisuje zapisnik.
Ste~ajni upravnik je du`an da prihvati najvi{u dostavqenu ponudu, ukoliko je ista iznad 50% od procewene vrednosti predmeta prodaje. Ako najvi{a dostavqena ponuda iznosi mawe od 50% od procewene vrednosti predmeta prodaje, ste~ajni upravnik je du`an da pre prihvatawa takve ponude dobije saglasnost odbora poverilaca.
Kupoprodajni ugovor se potpisuje u roku od 3 radna dana od dana prijema obave{tewa o prihvatawu ponude.
Progla{eni kupac je du`an da uplati preostali iznos kupoprodajne cene u roku od 8 dana od dana potpisivawa kupoprodajnog ugovora.
Ste~ajni upravnik }e vratiti nov~ani iznos svakom ponu|a~u ~ija ponuda ne bude prihva}ena, u roku od tri radna
dana od dana odr`avawa neposredne pogodbe. Ponu|a~ gubi pravo na povra}aj nov~anog iznosa ukoliko:
- ne podnese pismenu ponudu, ili ne podnese ispravnu ponudu;
- kao progla{eni kupac ne potpi{e kupoprodajni ugovor, ili
- bude progla{en za kupca, a ne uplati kupoprodajnu cenu u predvi|enom roku i na propisani na~in.
Poreze i tro{kove koji proizlaze iz zakqu~enog kupoprodajnog ugovora u celosti snosi kupac.
Vuki}evi} (Nata{a) Veqko
Gandijeva 75/20
11 070 Beograd - Novi Beograd
Ovla{}eno lice: Poverenik Mi}a Vra~evi}, kontakt telefon: 063/601-013.
12 КРАГУЈЕВАЧКЕ
www.kragujevacke.rs
Четвртак, 21. март 2013.
JEDNA OD DEPONIJA KOJA
^EKA RADNIKE „^ISTO]E”
MUKE ZBOG PLA]AWA RA^UNA U KLINI^KOM CENTRU
Blagajna zatvorena
u radno vreme
Pla}awe ra~una i podizawe avansa
u Klini~kom centru, zbog nepo{tovawa
radnog vremena blagajne, ~esto je nemogu}e,
pa su pacijenti prinu|eni da ponovo do|u
u bolnicu kako bi namirili ra~une
UKLAWAWE DIVQIH DEPONIJA
Ogroman tro{ak
zbog nemara
„Imamo spisak oko stotinu registrovanih
divqih deponija u prigradskim naseqima i
na seoskom podru~ju, ali problem je {to taj
spisak nikada nije kona~an. Mora da proradi
gra|anska svest i da se prijavquju nesavesni
sugra|ani”, ka`e direktor „^isto}e”
Dejan Raoni}
ponija. Ima ih oko stotinu u prigradskim naseqima i na seoskom podru~ju, ali problem je {to spisak
ao i prethodnih godina
nikada nije kona~an. Krenulo smo
sa prvim lepim danima
pre otprilike 15 dana od Bresnice
ekipe JKP „^isto}a”
preko Bukorovca. Planirana je Drakrenule su u akciju ukla~a, a radi}emo u vi{e pravca na
wawa divqih deponija, utrasama koje nisu toliko frekventglavnom sa prigradskog
ne, kao {to su stari put prema Japodru~ja, mada se za tek
godini, Be{waji, stari put za Beoukloweno smetli{te u nasequ Bregrad. ^i{}ewe jedne divqe deposnica, odakle je izvu~eno 40 kaminije mnogo ko{ta. Sam iznos zaviona otpada, mora priznati da je nesi od koli~ine otpada, ali uvek je
daleko od centra grada. Nadomak
tu najskupqe gorivo, anga`ovawe
grobqa u Bukorovcu uhvatili su se
mehanizacije i qudi. U svakom sluu ko{tac sa deponijom koja se pro~aju, jeftinije bi bilo da nas qudi
stirala na ~ak pola hektara. Gotovo
pozovu da re{imo wihov problem,
je uklowena, ve}inom uz pomo} mehanizacije, a zbog nejer verujte da deponiju
pristupa~nosti terena
na pola hektara nisu
i urvina deo }e morati
stvorili `iteqi Bukoda se o~isti ru~no.
rovca. Na primer, naiDirektor „^isto}e”
{li smo na trideset duDejan Raoni} ka`e da je
{eka, a to nisu bacili
re~ o velikim smetlime{tani. Uklawawe de{tima. Ove sedmice
ponije u Bukorovcu je
krenulo se prema Dra~i,
ko{talo oko 400.000 disve do Kutlova. ^isti se
nara, ka`e Raoni}.
sa obe strane puta, a upNedavno su imali
ravo u Dra~i registroslu~aj da je nadomak cenvana je, tako|e, ogromna „UKLAWAWE DEPOtra grada, na slobodnoj
divqa deponija koju }e NIJE U BUKOROVCU
povr{ini iznad „PlaKO[TALO 400.000
ukloniti ovih dana.
ze”, preko puta Sokola- Imamo spisak reg- DINARA”: DEJAN
ne u Staroj radni~koj
istrovanih divqih de- RAONI]
koloniji neko kamio-
K
nom izru~io ogromnu koli~inu {uta i zemqe.
- Prijavqeno je Komunalnoj policiji. Deponija je uo~ena ujutru, ali
uzalud, nisu mogli da prona|u prekr{ioca. Samo na{e anga`ovawe ko{talo je oko 40.000 dinara, a tog gra|anina ili vlasnika firme odlagawe {uta ko{talo bi hiqadu-dve
dinara. Drugim re~ima, gra|ani
pla}aju naknadno uklawawe, jer to
su buxetska sredstva, a sve zbog wihovih bahatih kom{ija. Neophodno
je da proradi gra|anska svest, da bez
zadr{ke prijave prekr{ioce, nagla{ava Raoni}.
Organizovano ulawawe divqih deponija „na snazi” je od 2011. godine,
a 2012. pristupilo se sistemskom re{ewu. Redovan odvoz sme}a je organizovan i na seoskom podru~ju i za
{est meseci pokrivena su sva sela, a
paralelno su uklawane i divqe deponije. Prema zvani~nom izve{taju tokom februara pro{le godine na prilazima gradu, sa sve ~etiri strane, ukloweno je 20 kubika sme}a, u martu
na jednom od pravaca, u [qivovcu 40
kubika, Rama}i 35 kubika, Ugqe{nici 20 kubika, na pravcu planirane Ju`ne i Severna obilaznice 30 kubika,
u @draqici kod grobqa 30 kubika, u
Stanovu 50 kubika.
Tokom aprila, gde opet zbirne koli~ine nisu za potcewivawe, „napadnuti” su Trmbas (40 kubika),
Bukorovac (25 kubika), Teferi~
(20 kubika), Opornica (15 kubika),
Jovanovac - put za Bozman (25 kubika), Dragobra}a (40 kubika), Sabanta (50 kubika), u maju iznova Stanovo (15 kubika), naseqe [umarice
(25 kubika), Divostin (20 kubika),
Lu`nice (15 kubika).
Jun je bio planiran za Golo~elo,
Dragobra}u i \uriselo, tako|e i za
Ko{utwa~ki vis sa ukupno uklowenih 120 kubika otpada, u julu su ~i{}ene Male p~elice, Rama}a, Dra~a, Mar{i}. Kod Kvanta{ke pijace,
„rezultat” je dupliran, a od avgusta
do novembra uglavnom je odvo`eno
oko stotinu kubika sme}a iz Vi{waka, Belo{evca, Stragara, Axinih livada, Botuwa, Desimirovca, Sabante, @draqice i Kori}ana.
A. J.
Kada su roditeqi ~etvorogodi{weg deteta, nakon zavr{enog le~ewa na De~ijem odeqewu Klini~kog centra u Kragujevcu, dobiv{i
ra~un oti{li na blagajnu da uplate sumu koja je navedena i povrate
prethodno upla}eni avans, ~ekalo
ih je neprijatno iznena|ewe. Iako su se pred {alterom na{li
petnaestak minuta pre 14 sati,
(radno vreme blagajne je od sedam
do 14), zatekli
su
zatvoren
{alter i zakqu- ZATVOREN
~ana vrata, a [ALTER I
portiri su ih u- ZAKQU^ANA
putili u kance- VRATA ^ESTO
lariju na kraju DO^EKUJU
hodnika.
PACIJENTE
Tu su platili
ra~un, ali su za
povra}aj novca
morali da do|u
ponovo narednog
dana, po{to se
upla}eni avansi ~uvaju iskqu~ivo u
kasi na blagajni. Naime,
majka koja je le`ala sa
bolesnim detetom u bolnici po upu}ivawu na
bolni~ko le~ewe morala
je da uplati unapred
2.500 dinara, a da po izlasku doplati razliku, ukoliko je boravila vi{e od pet dana (dan ko{ta 500
dinara), ili da joj se vrati vi{ak
ukoliko je boravak bio kra}i. Po{to je dete pu{teno iz bolnice posle ~etiri dana trebalo je da majci vrate 500 dinara, ali i da ona
plati jo{ neke ra~une. Tek narednog dana roditeqi su uspeli da zavr{e ovaj posao.
Samo nekoliko dana kasnije ova
`ena ponovo je bila prinu|ena da
do|e u bolnicu, ovom prilikom
zbog odre|ene intervencije na ginekolo{kom odeqewu. Opet je dobila ra~un i krenula prema blagajni da plati, ali su joj i ovog puta
rekli da pla}awe mora da obavi u
kancelariji na dnu hodnika, a ne
na blagajni.
Zbog ~ega tolike peripetije oko
pla}awa ra~una i podizawa avansa i da li je neophodno da pacijenti dva puta dolaze, bilo da su iz
Kragujevca ili nekog drugog grada,
kako bi namirili bolni~ke tro{kove? Na ovaj problem poku{ali
su da uka`u na{i sugra|ani Slavko Leki}, \or|e Ban, Ranko \or|evi}, Dragan Stamenkovi} i Rade
Krivoku}a, koji su dostavili pismo redakciji „Kragujeva~kih” novina, ukazuju}i na ~iwenicu da su
nekoliko puta dolazili u sedam sati ujutro na blagajnu, ali da do pola osam nikog nisu nalazili, kao i
da petnaestak minuta pre 14
sati, tako|e, nikoga
nije bilo,
iako je to
radno vreme kada bi
blagajna
trebalo da
je otvorena.
Mada su
se obra}ali kadrovskoj
slu`bi Klini~kog centra, kako
navode u pismu,
ovaj problem
nije re{en, pa
je to bio povod
da se javno obrate medijima. Oni
smatraju da se nepo{tovawem radnog vremena ne po{tuju ni pacijenti koji su prinu|eni da ovo trpe i da po dva ili tri puta dolaze
u bolnicu kako bi namirili ra~une.
Obratili smo se poslovodstvu
Klini~kog centra pitawem da li
su upoznati sa ovim problemom.
Prema re~ima Vesne Nikoli},
rukovodioca ekonomsko finansijske slu`be i pomo}nice direktora za finansijska pitawa Klini~kog centra Kragujevac, poslovodstvo je upoznato sa ve}inom
problema u ovoj ustanovi, zbog kojih su ve} planirane organizacione promene koje }e u narednom periodu pove}ati efikasnost rada i
skratiti vreme koje pacijent treba da provede u obavqawu administrativnih poslova, u koje spada i pla}awe zdravstvenih usluga.
G. [email protected]]
ПИСМО
Hajde da se
suo~imo - javno
(„Promet pada, zakup raste”
, „Kragujeva~ke” broj 199)
Povodom izjava direktora JKP „Gradske tr`nice”
Slobodana Kruni}a u tekstu „Promet pada, zakup raste”, pre svega kada je re~ o navodnoj rezervaciji tezgi „[arene pijace” za 2010. godinu, primorani smo
da reagujemo. I daqe tvrdimo da direktor Kruni}
ne govori istinu.
Gospodine Kruni}u, radi se o pozajmici, svaki
zakupac je uplatio po 18.000 dinara, u tri jednake
rate. Na ulaznim vratima „[arene pijace” bio je
istaknut ugovor na kome je jasno pisalo - pozajmica, u dnu je stajao Va{ potpis. Naravno, i na uplatnicama.
Ovo ka`emo iz razloga jer se danas krijete iza biv{e Unije pija~nih prodavaca, odgovarate kako je re~
„pozajmica”, u stvari, maslo udru`ewa. Da li je tako?
Novac je upla}en na ra~un JKP „Gradske tr`nice”, a ne na ra~un biv{eg predsednika Unije Milana Milosavqevi}a.
Tako|e, po{to ste neobave{teni o tome {ta nam
je obe}ao gradona~elnik Veroqub Stevanovi} 2008.
godine, pitajte ga, on }e vam to najboqe re}i.
[to se ti~e na{e legitimnosti, odnosno potpisa na{ih kolega kojima su nas ovlastili da ih zastupamo, a koje Vi osporavate, tvrde}i da su to potpisi za sni`ewe cene zakupa tezge na 9.000 dinara, poru~ujemo Vam - dobro pogledajte. Dobili ste
dva spiska sa potpisima, prili~no se razlikuju, redosled potpisa nije isti, a osim toga „ovla{}ewe”
ima 30 potpisa vi{e.
Pozivate se na saradwu sa nedavno osnovanim Udru`ewem „[umadija”. Oni rade za Vas i za „Gradske tr`nice”, a ne za nas, u interesu zakupaca, {to
bi trebalo da bude svrha udru`ewa pija~nih prodavaca. Upravo iz tog razloga ne prihvatamo odluku, ta~nije saglasnost „[umadije” za novu cenu zakupa od 12.660 dinara.
I daqe }emo se boriti da se trenutna cena zakupa od 12.000 dinara snizi na 9.000 dinara mese~no. To je jedini na~in da opstanemo.
Ukoliko Vam na{i argumenti i daqe nisu dovoqni, spremni smo da sa Vama i gradona~elnikom
Stevanovi}em gostujemo u nekoj od emisija gradske
televizije. Hajde da se suo~imo - javno.
Predstavnici zakupaca „[arene pijace”
Sawa Vukadinovi}
Vera Popovi}
Svetlana Pavlovi}
Suzana Milovanovi}
Milan Stjepanovi
Prona{ao
nov~anik, ali
odbio nagradu
Tog jutra `urio sam da suprugu odvezem kod lekara, kako bismo zatim produ`ili u Zemun, da
provedemo nekoliko dana sa unucima. Po{to
sam u rukama dr`ao kese pune poklona i vo}a,
nov~anik u kome je bilo oko 18.000 dinara, nekoliko kreditnih kartica i li~na karta, spustio sam na krov, kako bih otkqu~ao vrata automobila. Kese sam stavio u automobil, supruga je stigla i krenuli smo. Me|utim, na nov~anik sam zaboravio i ostao je na krovu.
Kada smo iza{li na seoski put Opornica –
Kragujevac, nov~anik je sleteo sa krova. Ubrzo zatim nai{ao je Qubodrag Mili} i na mestu gde se sakupqa mleko ugledao nekoliko nov~anica od 1.000 dinara rasutih oko klupe. Pokupio ih je, a nedaleko je prona{ao i nov~anik
sa dokumentima. Po fotografiji u li~noj
karti nije me prepoznao, jer tek dve godine `ivim u Opornici, ve} je nov~anik, novac i sve
{to je prona{ao odneo u SUP u Ulici Svetozara Markovi}a i predao de`urnom policajcu.
O tome je napravqen i slu`beni zapisnik.
Po{to su mi kom{ije javile da su dokumenta na|ena, oti{ao sam do Qubodragove ku}e da se zahvalim i nagradim ga. On u tom momentu nije bio kod ku}e, a majka je odbila nagradu, objasniv{i da je wegova du`nost bila da
stvari vrati vlasniku i da je tako vaspitan. Ipak sam ponovo poku{ao, rekav{i da putujem
u Zemun i da }u po povratku u ponedeqak svratiti da mu se li~no zahvalim i nagradim ga. Na
to je ona odgovorila da sam dobrodo{ao da svratim, ali da Qubodrag nagradu sigurno ne}e
primiti.
Je di no {to sam mo gao jo{ da ka `em je:
„Blago vama kada imate tako lepo vaspitanog
sina”. Novac mi u tom momentu nije predstavqao toliki problem, koliko muka oko ogla{avawa, va|ewa novih li~nih dokumenata i kreditnih kartica. Zato i `elim ovim putem da
se zahvalim Qubodragu. Da je u pitawu dobar i
moralan momak nije samo moje mi{qewe, ve}
i kom{ija iz Opornice. Malo ko bi u istoj situaciji ovako postupio.
Miodrag VESOVI]
Opornica
www.kragujevacke.rs
Хроника
Четвртак, 21. март 2013.
КРАГУЈЕВАЧКЕ
13
OBRT U ISTRAZI POVODOM POGIBIJE TROJE MLADIH KRAGUJEV^ANA U NOVOGODI[WOJ NO]I 2011.
Da li je vozio pre`iveli Davor
Vi{estruka DNK analiza dovela je do obrta u
istrazi o udesu iz 2011. u kome je stradalo
troje mladih Kragujev~ana. U pritvoru je posle
dve i po godine jedan od pre`ivelih mladi}a
Davor Den~i}, koji je najverovatnije tada bio za
volanom, iako nije imao polo`en voza~ki ispit,
a u momentu udesa bio je vidno alkoholisan
roteklo je ravno 26 meseci od tragi~ne saobra}ajne nesre}e koja se dogodila 1. januara 2011.
godine, sat vremena po
pono}i, u ^a~ku, kada su
stradali Maja Markovi}
(22) i Nemawa Antonijevi} (21) iz
Kragujevca i Ivan Jani}ijevi} (24)
iz sela Nadrqe kod Rekovca, a da se
jo{ ne zna ta~an uzrok zbog ~ega je
troje mladih qudi oti{lo direktno
u smrt, kao ni to ko je tada bio za upravqa~em. Istra`ni sudija ~a~anskog Vi{eg suda Bojan Pe{i} tek sada je odredio pritvor do mesec dana
jednom od dvojice pre`ivelih mladi}a - Davoru Den~i}u (23) iz Kragujevca, za koga se pretpostavqa da je
bio voza~ te kobne no}i. Razlog tolikom odugovla~ewu je {to su tek sada
pristigli izve{taji sa vi{e instituta gde su ra|ene unakrsne DNK analize i koje ukazuju da je, po svemu sude}i, Den~i} upravqao vozilom u
trenutku nezgode, {to nam je potvrdio istra`ni sudija Pe{i}.
Den~i} se sada tereti za te{ko delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja, po{to se pretpostavqa da je
ba{ on upravqao „reno kliom” koji
je u novogodi{woj no}i sleteo u Zapadnu Moravu kod mesta Parmenac,
nedaleko od ^a~ka, kada su se utopili Jani}ijevi}, vlasnik „reno klia”,
Antonijevi} i Markovi}eva. Usled
brze vo`we, klizavog kolovoza i gotovo nikakvog voza~kog iskustva sleteli su s puta, udarili u bankinu, auto je preleteo u livadu i udario u obli`we drvo pored obale reke, a zatim se prevrnuo na krov i upao u nabujalu Moravu, na tom mestu duboku
{est metara, {to je imalo za posledicu da troje mladih qudi ostane zarobqeno u slupanom automobilu na
dnu re~nog korita. Uspeli su da se
spasu sada osumwi~eni Davor Den~i}
i Marko Maksi} (23) iz Kragujevca,
koji se na sudu pojavquje u ulozi
svedoka.
П
Vi{e DNK analiza
- Pristigli su nalazi ve{taka i
izve{taji vi{estukih analiza DNK
profila poginulih, pre`ivelih i
tragova sa povr{ine automobila iz
pet eminentnih institucija i na osnovu toga se zakqu~uje da postoje osnovi sumwe da je Davor Den~i} vozio auto te no}i, mada on to ne priznaje. Od samog po~etka wegova odbra-
na je bila da se ni~ega ne se}a, pa ni
toga ko je vozio, ka`e sudija Pe{i},
dodaju}i da je fakti~ki tek sada po~ela istraga prema Davoru Den~i}u,
kome je odredio pritvor. Ka`e da on
nije ni imao voza~ku dozvolu, odnosno polo`en voza~ki ispit.
Po sudijinim re~ima, i drugi
mladi}, Marko Maksi}, koji je pre`iveo nezgodu tako|e je ostao pri
tvrdwi da se ni~ega ne se}a, jer je navodno spavao u trenutku nezgode.
Sudija Bojan Pe{i} ka`e da ne mo`e iznositi vi{e detaqa od ovoga
{to je izjavio za „Kragujeva~ke” novine, jer je predmet jo{ u fazi istrage i tek predstoji kqu~no saobra}ajno ve{ta~ewe koje }e dati brojne
odgovore, poput nepoznatog uzroka ove
saobra}ajne nezgode.
Nezvani~no saznajemo da su tokom dosada{we istrage obojica pre`ivelih momaka tvrdili da je „reno
kliom” upravqo jedan od nastradlih
momaka. Ipak, prva analiza krvi koju je radila saobra}ajna policija
kod Den~i}a je pokazala da je imao
1,09 promila alkohola u krvi i da,
ukoliko je upravqao automobilom,
nije bio u prilici da na vreme zaustavi vozilo, koje je najpre zaka~ilo
bankinu, udarilo u drvo, pa zavr{io
u reci. Tada su glavom platili Jani}ijevi}, Antonijevi} i Markovi}eva, suvoza~ Maksi} zadobio je lake telesne povrede, ba{ kao i Den~i}, jer
su oni nekako uspeli da se iskobeqaju dok je auto tonuo. Ronioci su najpre izvukli telo Maje Markovi}, a
sutradan, desetak metara nizvodno od
mesta gde se „reno” prevrnuo, prona|ena su tela druge dvojice mladi}a.
Saznali smo od sudije Pe{i}a i to
da je kod pre`ivelih prona|en i pi{toq, me|utim on ka`e da nema saznawa da kasnije smene u ~a~anskom
MUP-u imaju bilo veze sa ovim slu~ajem, u {ta sumwa porodica nastradalog mladi}a Ivana Jani}ijevi}a, koja tvrdi da je neposredno po
smeni na~elnika saobra}ajne policije do{lo do obrta u istrazi. Na tako ne{to mu niko nije ukazao, pa ni
Jani}ijevi}evi roditeqi, i ne veruje da se radi o opstukcijama, nego da
je re~ o kompleksnim analizama vi{e instituta, koje su potrajale, pa se
zbog toga i istraga odu`ila.
Ivanov otac Milan Jani}ijevi},
sa kojim smo ovih dana razgovarali,
sumwa da je odmah po udesu bilo opstrukcija od strane jednog saobra}aj-
MAJINI RODITEQI SA SLIKOM POKOJNE ]ERKE NAKON TRAGEDIJE
MESTO NESRE]E,
DRVO U KOJE SU PRVO
UDARILI I SLUPANI
AUTOMOBIL
nog policajca, ina~e Davorovog ujaka iz familije, rodom iz Gledi}a, koji dodu{e nije u grupi smewenih policajaca, ali veruje da je imao uticaja da istragu odu`i i zametne.
- Davorova majka je iz Gledi}a, a taj
saobra}ajni policajac, ne znam mu
ime, je wen blizak ro|ak. Mislim da
su preko wega „peglali” slu~aj i dokazivali da nije vozio Davor. Mi smo
od Vi{eg suda iz ^a~ka saznali da je
stigao nalaz Biolo{kog fakulteta i
da je navodno DNK-a analiza pokazala da je vozio Davor, pa }u dobiti poziv za sud po~etkom maja, ka`e Milan
Jani}ijevi}, koji je od samog po~etka sumwao da je vozio neko od poginulih.
On ka`e i da je „reno klio” wegovog sina, iako se nalazio sve vreme na
slu`benom platou policije u ogra|enom `icom i ~uvanom prostoru, dodatno izlupan, iako se tu ne odvija
nikakav saobra}aj.
- Prilikom udesa bila
su raz lu pa na sa mo dva
bo~na stakla, a potom je ostalo ~itavo samo zadwe
vetrobransko staklo. Vidqive su razlike i u limariji od momenta kada je
ra|ena foto dokumentacija do danas. Izgleda kao
da je neko namerno uzeo
~eki} i dodatno izlupao
kola. Ko je to dozvolio i
kako je to bilo mogu}e nije mi jasno. Nisu mi dali da podignem sinovqev
auto dok se ne zavr{i proces, a dozvolili su nekome pristup da ga demolira, qutito ka`e otac Milan Jani}ijevi}.
Pitao je i de`urnog
policajca koji obezbe|uje
taj plac za obja{wewe kako je to bilo mogu}e, ali
nije dobio odgovor, iako
su kola dodatno polupana,
mada tom placu nemaju
vim sinom. Za sinovqevu smrt, ina~e,
saznao je iz jutarwih vesti, a ne od policije. Oni su tek uve~e do{li da saop{te da mu je stradao sin. Ni sau~e{}e im niko nije izjavio od Den~i}eve i Maksi}eve porodice.
Da je mogu} druga~iji rasplet ove
nesre}e naslu}ivalo se jo{ od momenta kada se saznalo za nezgodu, jer je bilo mnogo nerazja{wenih detaqa i opre~nih pri~a, poput one i da je Maja vozila, {to apsolutno nije odgovaralo istini jer je weno telo bilo zarobqeno na zadwem sedi{tu automobila, gde je smrt i zadesila. Porodica stradale Maje Markovi} i weni
drugovi ukazivali su da je vozio Davor,
de~ko sa kojim se Maja zabavqala.
Znali su da nema polo`en voza~ki ispit, te da su neplanirano i vrlo kasno
pristup druga lica, {to ga je navelo
krenuli put Zlatibora. Oko pono}i tek
na sumwu da tu nisu ~ista posla, ba{
su bili u Mr~ajevcima.
kao i na~in na koji se wegov sin za- Marko je posle dva dana od nezgoputio put Zlatibora u novogodi{woj
de priznao mom bratu da je Davor vono}i.
zio auto. Morao je da ka`e jer ga je
grizla savest zbog ostalih nastradaIvan prinu|en na put
lih, izjavio je jedan od prisutnih
drugova posle povratka s Majinog gro- Ja pretpostavqam i da su mog siba.
na kidnapovali, jer je imao povredu
Majina sestra Sne`ana tada je rena ~elu, najverovatnije od udarca, mokla da su saznali da su vozili prebr`da ~ak i pi{toqem u glavu. S Damizo, pili uz put alkorom i Maksi}em se
holna pi}a, pucali
nikada nije dru`io
iz pi{toqa kroz
i mislim da se nisu
prozor u saobra}ajne
~ak ni poznavali.
znake, zbog ~ega su i
Ni je pla ni rao da
poku{ali da uteknu
ide na Zlatibor, nipoliciji, koja je reti to pomiwao kod
gistrovala automoku}e. Trebalo je da
bil koji je ludovao
se na|e s jednom depo putu ka Ov~ar Bavojkom, koja se takowi, te da su pi{toq
|e zove Maja, ali koi municija kasnije
ju otac nije hteo da
prona|eni kod wih.
pusti u grad. Ona je
Zato {to im je polimom zetu od }erke
cija bila za petama
sestra od tetke i nibio je razlog brze vo{ta nije imala sa
`we po klizavom pumo jim si nom. Tek
tu. Tako su objasnili
kada je rekao da je
i brzi dolazak pokupio kola i plalicije na lice mestio 5.000 evra, po~e- NEMAWA ANTONIJEVI],
ta. Nije bilo, tvrla je da ga stalno JEDAN OD TROJE
dila ja Majina fazivka telefonom i NASTRADALIH
milija, ni tragova
{aqe mu poruke da
ko~ewa, jer su zaka~ili bankinu, prese vide.Mislim da su ga namamili
leteli 15 metara i udarili u drvo, pa
preko we. Ivanu su na silu uzeli kose prevrnuli na krov i upali u reku.
la i ugurali ga unutra. Krv mu je teIna~e, kad su polazili iz Kragukla pre nego {to su udarili u drvo i
jevca, kamera na porodi~noj ku}i
to mi je bilo sumwivo. Doktor iz ^a~Antonijevi}a zabele`ila je da je Daka koji je radio odbukciju kazao je da
vor sedeo na mestu voza~a, a wegova
je smrt nastupila utopqewem u Modevojka Maja pored wega. Usput su naravi, a povodom povrede na ~elu kovodno mewali mesta, jo{ se ne zna kaju je moj sin imao nije se izjasnio,
da i gde.
pri~a Milan.
Majini bliski ro|aci odmah po
Napomiwe jo{ da je taj pi{toq i
saznawu za udes do{li su na lice meprona|en kod pre`ivelih momaka i da
sta i sve snimili. Na{li su samo jedmu je u sudu to potvr|eno, ali mu ninu Majinu ~izmu i fla{u od litra
ko u sudu nije rekao da je pucano uz put
viwaka, {to je ukazivalo da se pilo
iz pi{toqa, nego da je to saznao od neza vreme vo`we.
kog iz familije druge dece koja su te
Elizabeta JOVANOVI]
no}i oti{la u smrt zajedno sa wego-
14 КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 21. март 2013.
KREATIVNI NASTAVNICI SRPSKOG
Mala matura
kao de~ja igra
Vesna Dimitrijevi}, Sawa @ivkovi} i Nikola
Nenkovi}, nastavnici u Osnovnoj {koli
„Vuk Karaxi}”, potrudili su se da gradivo
„obrade” i zadatke koje je predvidelo Ministarstvo prosvete prezentuju na zanimqiviji na~in.
Tako je nastao interaktivni disk za pripremu
zavr{nog ispita iz srpskog jezika i kwi`evnosti
www.kragujevacke.rs
Поводи
REKONSTRUKCIJA STAROG „PIONIRA”
Koncertna dvorana
umesto bioskopa
Grad }e ulo`iti oko
50 miliona dinara u
rekonstrukciju
najakusti~nije
dvorane u Kragujevcu –
sale nekada{weg bioskopa „Pionir”, koja
je od 2000. godine izgubila svoju namenu
zbog dotrajalosti, ali
i nere{enih
imovinskih odnosa
grada i Republike
SALA JE GODINAMA
ZATVORENA I RUINIRANA
vi su izgledi da }e grad
na Lepenici narednih
meseci po prvi put dobiti koncertnu dvoranu,
po{to je grad re{io da
odre{i kesu i u tu svrhu ve} opredelio oko
50 miliona dinara. Re~ je o neprofitabilnom projektu koji je namewen za ustanovu kulture, {to zna~i
da ne podrazumeva partnerstvo, nego }e grad sam finansirati radove.
Ta sredstva su, ina~e, u{la u buxetski plan za ovu godinu.
Radovi na rekonstrukciji
bioskopa „Pionir“, prema najavi
gradskih otaca, trebalo bi da otpo~nu u junu, a da se zavr{e do po~etka
novembra.
- Mislim da su se stekli uslovi
da se u ovoj godini uradi jedan kapitalni objekat iz oblasti kulture
i smatramo da je nekada{wi bioskop „Pionir” upravo taj veliki kapitalni projekat. Namera je da se
ova sala pretvori u koncertnu dvoranu, da ta dvorana bude dodeqena na
kori{}ewe Kulturnom centru, ~iji je grad osniva~, izjavio je Neboj{a Vasiqevi}, ~lan Gradskog ve}a
za investicije na konferenciji za
novinare uprili~enoj u utorak u
memqivoj, prokisloj bioskopskoj
sali „Pionira”.
Gradona~elnik Veroqub Stevanovi} nadovezao se re~ima da su se
tek sada stekli uslovi da to urade,
jer su im ranije prepreka bili imovinski odnosi, koja su sada razre{eni, te }e u ovoj godini dvorana
svakako biti zavr{ena. Ova sala
trenutno broji 648 mesta. Me|utim,
kada se renovirawe bude okon~alo
ne}e imati vi{e od 420 mesta. U korak s novim standardima planiran
je amfiteatar, gazi{ta od metar i
Pripreme radova bi trebalo da otpo~nu u junu, jer se
radi o specifi~nom izvo|ewu, ali se smatra da bi do
kraja oktobra ili po~etka
novembra sve trebalo da
bude gotovo i uprili~eno
jedno veliko otvarawe.
- Mislimo da Kragujevcu
apsolutno nedostaje koncertna dvorana i da s wenim postojawem potvr|uje
pri~u jednog urbanog evropskog grada. Grad je opet u jednom poslu koji u Srbiji
nije ra|en 30 godina. Ova hala potvr|uje ~iwenicu da smo mi tri-~etiri godine fakti~ki polagali
prava na ovu dvoranu kao grad, posle nekada{weg dru{tvenog preduze}a „[umadija film” i ovo samo
potvr|uje jednu imovinsku pri~u.
Ako pri~amo o bioskopima, u ovoj
sali nije bilo projekcija10-15 godina, rekao je Vasiqevi}.
Na novinarsko pitawe ima li
grad para za ovu investiciju, koja i
nije tako mala u vreme recesije, Neboj{a Vasiqevi} je odgovorio da samo zna da }e ovo biti zavr{eno do
kraja godine i da ne}e biti kao sa
dvoranom i bioskopskom salom
„[umadija”.
- Mi svaki projekat preispitujemo i ono {to je od muzi~ke javnosti Kragujevca progla{eno kao projekat broj jedan jeste „Pionir”. Dakle, i u vremenima kada je recesija i kada nemate para spisak `eqa
je mnogo ve}i, ali, jednostavno,
prevagnula je pri~a da treba uraditi koncertnu dvoranu u naju`em
centru zato {to za wu ima potrebe,
obja{wava ~lan Gradskog ve}a za investicije.
Elizabeta JOVANOVI]
С
SAWA @IVKOVI], NIKOLA NENKOVI] I VESNA DIMITRIJEVI]
Male maturante od polagawa zavr{nog ispita deli jo{ svega nekoliko meseci. Ministarstvo prosvete je jo{ u januaru publikovalo zbirke zadataka iz srpskog jezika i matematike. Pitawe je, me|utim, koliko je |aka bacilo pogled na testove, a kamoli uzelo da
prove`ba neki od stotine zadataka koje ih u zbirkama ~ekaju. Znaju}i to, Vesna Dimitrijevi}, Sawa @ivkovi} i Nikola Nenkovi},
nastavnici u Osnovnoj {koli „Vuk Karaxi}”, potrudili su se da
gradivo iz svog predmeta „obrade” i zadatke koje je predvidelo Ministarstvo prosvete prezentuju na zanimqiviji na~in i tako je nastao interaktivni disk za pripremu zavr{nog ispita iz srpskog
jezika i kwi`evnosti „Nau~i lak{e za maturu”.
Zadaci koji su u okviru zbirke podeqeni na osnovni, sredwi i
napredni nivo na isti na~in su dati i na samom disku. Svako pitawe sadr`i i odgovor, ali umesto da do re{ewa |ak do|e listawem, rade}i na ra~unaru to posti`e jednim klikom.
- Grupisani su i po oblastima, pa |ak mo`e da bira ho}e li najpre savladavati ve{tinu ~itawa i razumevawa pro~itanog, ili pisano izra`avawe, gramatiku, leksiku, narodni kwi`evni jezik ili
kwi`evnost. Ono ~ega u samom testu nema, a disk sadr`i, jeste kompletan tabelarni prikaz svih kwi`evnih dela koja se
u~e tokom osnovnog {kolovawa. Tu je i sa`etak gramati~kih pravila koji tokom re{avawa testova mo`e da slu`i kao podsetnik, obja{wava Vesna Dimitrijevi}, jedna od autorki ovog interaktivnog diska za u~ewe.
Na disku se nalaze i kviz testovi za proveru znawa, koji su
tako|e korisni za temeqno utvr|ivawe gradiva, po{to je
pred ovom generacijaom malih maturanata malo te`i zadatak u odnosu na prethodne.
Naime, oni }e na zavr{nom
ispitu, po re~ima na{ih sagvornika, imati tek ~etvrtinu
takozvanih „poznatih zadataka”,
dok }e preostala pitawa biti tek
sli~na onima iz zbirke. Zahvaquju}i ovakvom sistemu u~ewe odgovor
napamet vi{e ne}e mo}i da pro|e, ve}
}e na testu vredeti samo znawe.
- Na{e iskustvo govori da deca najlak{e i najbr`e u~e kada im gradivo prezentujete na druga~iji na~in, a pogotovo kada se to ~ini kroz igru. Ra~unar im naj~e{}e za igru i slu`i, i na neki na~in napravili smo disk koji predstavqa korisnu
zabavu. Ina~e, na~in u~ewa koji smo osmislili ve} je proveren u
praksi. Disk smo, naime, osmislili i uradili jo{ pre dve godine kako bi svojim u~enicima u {to ve}oj meri olak{ali pripremawe zavr{nog ispita i to se pokazalo kao pun pogodak, ka`e Nikola Nenkovi}.
Povratna informacija koju su od svojih |aka dobili, da rade}i testove na ra~unaru lak{e u~e, motivisala je troje nastavnika da i ostalim maturantima to omogu}e. Elektronska verzija testova je pre nekoliko meseci ugledala svetlo dana u izdawu ku}e
„Prim” iz Gorweg Milanovca. Recenzenti su mr Radojko Damjanovi} i Aleksandra \oki}.
- Interesovawe nas je prili~no iznenadilo. Naime, o~ekivali
smo da elektronska verzija testova zainteresuje u~enike koji se pripremaju za zavr{ni ispit. Me|utim, kupuju je i mla|i |aci. Wima je, ka`u, posebno korisno to {to sadr`i kratak pregled kwi`evnih dela i sa`etu gramatiku, pa disk koriste kao pomo} prilikom u~ewa, pri~a Sawa @ivkovi}.
Delo kragujeva~kih nastavnika ve} je stiglo i u druge gradove {irom Srbije, a kako i ne bi kada su se kvalitetom svog rada ve} pro~uli. Wihovi radovi nalaze se u bazi znawa Kreativna {kola, a lani su od Izdava~ke ku}e „Klio” dobili nagradu za najkreativniji ~as srpskog jezika.
M. OBRENOVI]
NEBOJ[A VASIQEVI] I
VEROQUB STEVANOVI]
NAJAVQUJU REKONSTRUKCIJU
25 santimetara, dodatno pro{irewe bine za potrebe simfonijskog
orkestra od 80 ~lanova. Sala }e biti namewena iskqu~ivo za koncertne aktivnosti, s tim {to je mogu}e odr`avawe i mawih pozori{nih predstava koje ne iziskuju
veliku scenografiju. Po{to se za
potrebe koncertne dvorane najve}i
deo bine radi u drvetu, {to se dosta
razlikuje od bine za pozori{nu
predstavu, ne treba o~ekivati izvo|ewe ve}ih pozori{nih komada.
- Va`no je re}i da }e biti rekonstruisan hol i sama dvorana, a obezbe|eno je dodatno iz Ulice Lole Ribara nekih 200 kvadrata koji pripadaju gradu i imaju izlaz na samu binu. Tu }e biti odre|en deo za garderobe i za administraciju. Dakle, sve
ono {to je neophodno da dvorana
normalno funcioni{e.U ovom trenutku se radi projekat akustike kako bi se zadr`ala postoje}a u ovoj
dvorani. Namera nije da u arhitektonskom smislu dobije nekakav savremeni oblik, nego pre svega da se
vrati stari sjaj uz kori{}ewe savremenih materijala, koji se dosta razliku od onih iz 1965. kada je gra|ena, obja{wava Vasiqevi}.
Redakciji lista „Kragujeva~ke”
Sre}an vam dvestoti broj
VETAR OBORIO STABLO U NU[I]EVOJ
Stradalo vozilo
Jak vetar, koji je proteklih dana duvao u Kragujevcu, u utorak je
i{~upao i oborio stablo breze visoko dvadesetak metara u Nu{i}evoj ulici. Drvo je palo na jedan automobil parkiran ispred zgrade i o{tetilo ga, dok je drugo vozilo samo "o~e{alo".
Materijalna {teta je o~igledna ali, na svu sre}u, niko nije povre|en.
M. J.
Po{tovani,
upu}ujemo Vam iskrene ~estitke za
upornost da nas 200 puta informi{ete o doga|ajima i li~nostima u na{em gradu, ali i {ire. Za pohvalu je
i va{a snaga, da i pored mnogobrojnih
te{ko}a koje su se povremeno ispre~avale na va{em putu, beskompromisno borite za ostvarewe va{e novinarske vizije u ovim te{kim vremenima punim raznoraznih izazova. Bili ste i ostali profesionalci onda kada mnogima to nije uspelo. Kada im je
ponestalo vere u sebe i kada nisu shvatili da mediji imaju veoma va`nu ulogu u razvoju svakog istinitog demokratskog dru{tva.
@elimo da i ubudu}e pored novinskih ~lanaka pi{ete i istoriju na{eg
grada i vremena u kome `ivimo. Zbog
gra|ana Kragujevca i [umadije, a posebno zbog mladih, kojima nismo podarili ni sada{wost ni budu}nost kakvu
zaslu`uju.
Petar Stefanovi}, profesor
Centar za mlade “[KOLA MIRA”
www.kragujevacke.rs
Четвртак, 21. март 2013.
Sugra|ani
КРАГУЈЕВАЧКЕ
15
UNIKATNI PREDMETI VESNE GAJOVI]
Zaqubqena u prirodu
VESNA GAJOVI]
U SVOJOJ KU]I
[tandovi na kojima je Vesna izlagala uvek su plenili
orginalno{}u, a izlo`beni prostor koji sama kreira pravi je
praznik za o~i. Pre osam godina dobila je veliko priznawe
za {tand na Sajmu unikata u Beogradu, a pro{le godine nagradu za
najboqi suvenir u Topoli
ostoje neka mesta na
kojima postajete potpuno sigurni da za
brige ima vremena i
gde oni koji do|u osete
potrebu da se ponovo
vrate. Takvo mesto je
dvori{te koje okru`uje porodi~nu ku}u Vesne Gajovi} i koje
~oveka izbaci iz sada{weg u neko
drugo vreme i prostor, vrati vas
precima i prirodi i probudi divqewe prema jednostavnosti negda{weg na~ina `ivota. U tom
okru`ewu odmaraju se o~i i du{a.
U Vesninom dvori{tu ~ovek ne
zna gde pre da pogleda. Ograda i
kapija od brezinog drveta, ku}ica
za ptice od pru}a, korpe od kore i
{umskih lijana, kerami~ke posude i ukrasi, raznobojni kamen~i}i razli~itih oblika, zatim
kameni pod u ku}i, sto~i} od orahovine i bagremovih `ila, slike
sa plodovima iz prirode, lampe sa
aba`urom od palmine kore, drveni
ramovi za ogledala i police samo
su neki od predmeta ove darovite
[umadinke koja je svoj dom oplemenila svojim rukotvorinama.
Mnogi Kragujev~ani, ali i oni
koji `ive u drugim gradovima, pa
i van granica Srbije, poseduju
neki od predmeta iz Vesnine radionice doma}e radinosti, u kojoj
ona vredno radi ve} vi{e od dve
decenije. Zapravo, ona i nema
klasi~nu radionicu, ve} je jedan
deo u svom dvori{tu i ku}i
pretvorila u radni prostor i tu
zajedno sa suprugom Radi{om, koji
joj je desna ruka, stvara i `ivi
umetnost.
П
DEO NEDAVNO OTVORENE RADWE
Nasledila talenat
Vesna je ro|ena u Topoli, ali je
sudbina dovela u veliki grad
po~etkom osamdesetih godina. Oduvek je volela da prepravi neku
odba~enu ili zaboravqenu stvar iz
ku}e, da je sa~uva od zaborava i
ponovo o`ivi. Jo{ kao devoj~ica
posmatrala je pradedu koji je
ve{to umeo da plete velike batare
od pru}a i divila se slikama svoga strica i ikonama koje je
izra|ivao wegov sin. Weni prvi
poku{aji bili su skromni, ali je
qubav prema svemu {to je
nakloweno prirodi i {to je do{lo
iz prirode, bila veliki motiv da
se potpuno posveti kreativnom
radu i pravqewu raznih predmeta.
Ukrasne korpe od pru}a ili
sirovih `ila u kombinaciji sa
aran`manima od prirodnog ili
suvog cve}a i vo}a iz Vesnine radionice osvojile su mnoge wene
prijateqice. Po wihovim `eqama
pravila je i ukrasne ulo{ke za saksije, razne police, ali kada je
po~ela da pravi lampe od palmine
kore i drveta svi koji su tada
imali prilike da ih vide bili su
zadivqeni.
Po dolasku u Kragujevac prvo je
svoj porodi~ni dom ukrasila predmetima koje je sama osmislila i
napravila, a onda su kom{ije i
prijateqi po~eli pone{to da
naru~uju da im uradi. Qubav prema izradi unikatnih predmeta
postala je i posao, pa je krenula da
ih izla`e na raznim sajmovima. Na
jednom takvom u Novom Sadu otmena gospo|a iz Beograda zamolila
je Vesnu da joj napuni radwu svojim
ukrasima. Za tu priliku morala je
da napravi, izme|u ostalog, i
avion od grawa i bicikl u prirod-
{to joj se u~ini da bi moglo da dobije neki novi oblik. Ne koristi
ni{ta od ve{ta~kih boja ili lakova, ve} samo sredstvo za osnovnu
za{titu drveta. Godinama je, ka`e,
ispitivala kvalitet materijala sa
kojima radi i sada mo`e da garantuje da se napravqeni predmeti godinama ne}e mewati, a wihovo
odr`avawe je vrlo jednostavno.
Osim {to ih skupqa u prirodi
i sama u svojoj ba{ti proizvodi
biqke koje joj kasnije slu`e za
pravqewe ukrasnih aran`mana.
Kod svojih roditeqa u Topoli u
ba{ti seje lan, ukrasne tikvice,
{u}urak, a mnogo neobi~nih se-
{ta }e da ispadne od nekog komada drveta, grane ili kore. A sve
{to napravi vrlo kratko se
zadr`ava u wenoj radionici. Najvi{e vremena joj treba da pripremi materijal, ali otkako je wen
mu` ostao bez posla poma`e joj u
tome, mada i sam ima smisla za
pravqewe predmeta od drveta.
Na pitawe kako odre|uje koliko }e naplatiti svoje proizvode
Vesna ka`e da uop{te ne razmi{qa o materijalnoj strani, jer
smatra da je nagra|ena onoliko koliko vrede weni radovi. Cene su
vi{e nego pristojne i ona smatra
da wene rukotvorine mo`e svako da
RUKOTVORINE OD PRIRODNIH MATERIJALA
noj veli~ini, tako|e od grawa,
koji se danas nalazi u jednoj antikvarnici u Beogradu. Wene umetnine poseduju i mnoge privatne galerije, naro~ito u Italiji.
[tandovi na kojima je Vesna
izlagala uvek su plenili svojom
orginalno{}u, a izlo`beni prostor koji uvek sama osmi{qava
pravi je praznik za o~i. Pre osam
godina dobila je veliko priznawe
za {tand na Sajmu unikata u
Beogradu, gde je, osim doma}ih,
u~estvovalo i dvadesetak inostranih izlaga~a. ^lanovi `irija
su tada rekli da su svi bili
odli~ni, ali da su presudili „jednostavnost i prirodnost spojene u
jedinstvenu celinu”.
Ni{ta mawe zna~ajna nije ni
pro{logodi{wa nagrada sa Oplena~ke berbe u Topoli za suvenir
godine, prozor napravqen od
sirovih `ila, a nagra|eni eksponat kupio je ambasador Kipra.
Weni lusteri i lampe krase mnoge
etno restorane i porodi~ne ku}e
u Beogradu, Novom Sadu, Smederevu, a najmawe ih ima u Kragujevcu.
Nedavno je jedan gospodin iz [vajcarske video wenu lampu u nekom
restoranu i sada `eli da sve wene
proizvode plasira na {vajcarsko
tr`i{te.
Posve}ena poslu
Sve {to je do sada napravila
iskqu~ivo je od materijala koje
pronalazi u prirodi.
- Veliki sam zaqubqenik u
prirodu i u woj je sva moja inspiracija. Uvek dobijem neku ideju kada prona|em suvi komad drve-
ta nepravilnog oblika. [ta vi{e,
trudim se da ga o`ivim, ka`e
na{a sagovornica.
Odakle god da se vra}a uvek napuni svoj auto pru}em, grawem,
barskim biqkama, korom drve}a,
kanapima, kamen~i}ima i svime
mena nabavila je po raznim sajmovima gde je izlagala. Deo
prate}eg materijala poput
palmine kore, rafije i kanapa od
kokosa nabavqa iz Holandije.
Dok radi potpuno je posve}ena
poslu i nikada ne zna unapred
VESNINO DVORI[TE BUDI SE]AWE NA PRO[LA VREMENA
priu{ti, a ne samo oni sa dubokim
xepom.
Tako, na primer, ukrasni buketi
mogu se kupiti za 250 dinara, ikebane za 500, police i ogledala za
900, stone lampe po ceni od dve i
po do 10 hiqada dinara.
- Svi ka`u da su cene pristojne,
a ja se trudim da ih prilagodim
standardu obi~nih qudi. Istina je
da mnogo radim, disciplinovana
sam i dok ne{to ne zavr{im i ne
uradim kako sam zamislila, ne
odustajem. Svesna sam da neki
predmeti mnogo vi{e vrede, ali
tako je kako je. Sve ovo radim sa velikom qubavqu i u`ivam u tome,
priznaje Vesna.
Rezultati nisu izostali. Sada
vi{e ne mo`e da stigne da napravi
sve {to joj tra`e, pa joj u pomo}
priska~u }erka Dubravka i sin
Lazar. Posle svega, na nagovor
prijateqice Ane re{ila je da
otvori radwu doma}e radinosti u
Ulici Zorana \in|i}a, kod {kole
„Svetozar Markovi}” i ispuni je
svojim rukotvorinama. Ne `eli
mnogo da je reklamira jer tvrdi da
je najboqa usmena reklama, kada
~ovek iza|e zadovoqan i ispuwen
onim {to je video i kupio. Vesna
je sigurna da }e se takvi opet
vratiti, ali i povesti jo{ nekoga
sa sobom.
Na kraju, priznala je da ima
jo{ jednu `equ i nada se da }e je
ostvariti, a to je da nabavi razboj
i po~ne da tka, {to je,ina~e, nekada radila na bakinom razboju.
Ka`e da mnogo voli tkane materijale i sigurna je da }e priu{titi
sebi ovo zadovoqstvo.
Gordana [email protected]]
16 КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 21. март 2013.
www.kragujevacke.rs
Сећања
STOGODI[WICA OD POGIBIJE PILOTA MIHAILA PETROVI]A
Nezaboravqena prva `rtva na{eg
i svetskog vazduhoplovstva
Udru`ewe penzionisanih vojnih leta~a i
padobranaca oble`ilo je ju~e stogodi{wicu
pogibije pilota – narednika Mihaila Petrovi}a,
prve zvani~ne `rtve srpskog, ali i svetskog
ratnog vazduhoplovstva, koji je tragi~no
stradao u Prvom balkanskom ratu prilikom
opsade Skadra. Pri~a o pioniru na{e avijacije,
ro|enom u obli`woj Vlak~i, wegovom {kolovawu
i ratnim zadacima ujedno je i pri~a o
samim po~ecima na{eg ratnog vazduhoplovstva
Пише Зоран Мишић
|awe tada opsednutog Skadra u
Prvom balkanskom ratu i tako postao prva zvani~na ratna `rtva taa ra zli ku od mno gih
da{we srpske, ali i svetske vojne
drugih `rtava i heroja
avijacije.
brojnih ratova vo|enih
Po podacima priqe`nog hronina ovim prostorima,
~ara istorije ovda{weg vazduhopilot Mihailo Petroplovstva Veqka Lekovi}a, pilot
vi} nije zaboravqen. Unarednik Mihailo Petrovi} (vidru`ewe penzionisadi antrfile) bio je ~lan prve
nih vojnih leta~a i padobranaca
klase srpskih vojnih pilota {ko(vidi antrfile) obele`ilo je julovanih u Francuskoj. Od wih {e~e, u sredu, 20. marta, stogodistorice, po Lekovi}evim podaci{wicu wegove pogibije na ratma, ~ak dvojica su bili Kragujevnom zadatku u okolini Skadra.
~ani, odnosno [umadinci, ro|ePilot narednik Mihailo Petroni u neposrednoj okolini grada,
vi}, jedan iz generacije prvih
narednik Mihailo Petrovi} koji
srpskih pilota, hrabro je pao izje ro|en u Vlak~i i ro|eni Stravr{avaju}i svoje nare|ewe – izvigarac Miodrag Tomi},
kasnije najodlikovaniji srpski vojni pilot. Pedantnom istra`iva~u i istoriografu Lekovi}u nije promakao ni podatak da
su i prva trojica srpskih avio mehani~ara
tako|e bila iz na{eg
grada i okoline: Nikola Kalanovi}, brat od
strica proslavqenog
predsednika op{tine
kragujeva~ke Vojislava
Kalanovi}a, Aleksije
Nikoli} i Milisav
Jefti}, ro|en u selu
Cikote kod Rekovca.
Eto, toliko su Kragujevac i [umadija u
svemu prvi, pa i pioniri, avijatici dali u
osnivawu ratnog vazduhoplovstva. Na `alost,
i prva `rtva vojne avijacije bio je ba{ na{
zemqak, nezaboravqeni Mi o drag Pe tro vi}.
I sto ri ~ar rat nog
KAO ARTIQERIJSKI NAREDNIK – MIHAILO
PETROVI] NA KOWU
vazduhoplovstva Boris
З
PILOT – NAREDNIK MIHAILO PETROVI] PORED SVOG AVIONA
Cigli} u svojoj kwizi „Krila Srbije – vazduhoplovna komanda i avijatika srpske vojske od 1912. do
1920.” detaqno je opisao vojno i avijati~arsko {kolovawe Mihaila
Petrovi}a i wegovih „klasi}a” u
Francuskoj.
„Usmerenost srpskog vazduhoplovstva ka Francuskoj mo`da se
najboqe mo`e sagledati kroz prizmu pilotske obuke. Ako se u Vazduhoplovnoj komandi i Srpskoj avijatici i moglo nai}i na ne{to
materijala koji nije bio francuskog porekla, do kraja Velikog rata ni jedan pilot srpske vojske (ne
ra~unaju}i nekolicinu stranih
pla}enika) nije zavr{io obuku u
{koli koja nije bila francuska. U
periodu od 1912. do 1918. godine u
pilotske {kole u Francuskoj upu}ena su 62 srpska oficira i podoficira u ~etiri klase. Me|u
wima 52 je uspe{no zavr{ilo obuku i steklo brevete Francuskog aero-kluba, petorica su morala da
pro|u kroz dodatno {kolovawe u
pozadini Solunskog fronta, a pe-
БИОГРАФИЈА ПИЛОТА МИХАИЛА ПЕТРОВИЋА
Mihailo Petrovi}, izvr{avaju}i istovremeno prvi
ratni zadatak u istoriji na{eg vazduhoplovstva.
Petrovi} nije zaboravqen u svom rodnom kraju. Od
2004. godine ~lanovi Zavi~ajnog udru`ewa „Mihailo
Pilot – narednik Mihailo Petrovi} ro|en je juna 1884. Petrovi}” iz Vlak~e svakoga juna na dan wegovog ro|engodine u selu Vlak~a kod Stragara u [umadiji. Po za- dana pola`u vence i odr`avaju prigodna i tematska suvr{etku osnovne {kole na selu, kao odli~an u~enik pri- sretawa o liku i delu besmrtnog pilota Petrovi}a kod
mqen je za pitomca Vojno-zanatlijske {kole u Kragu- wegove rodne ku}e. Udru`ewe „Mihailo Petrovi}” iz
Vlak~e pokrenuto je na inicijajevcu. Posle petogodi{weg uspetivu profesora Aleksandra Jova{nog {kolovawa, upu}en je dve go- HRONI^AR SRPSKE AVIJACIJE
dine na usavr{avawe u Rusiju. U VEQKO LEKOVI] ISPRED RODNE KU]E novi}a i Dragoquba [vabi}a, a
veliku i nesebi~nu pomo} priliveoma jakoj konkurenciji Miha- MIHAILA PETROVI]A U VLAK^I
kom prikupqawa istorijske gra|e
ilo Petrovi} izabran je i upu}en
o `ivotu i delu wihovog slavnog
na izu~avawe pilota`e u Francuzemqaka pru`io im je vazduhosku. U pilotskoj {koli „Farman”
plovni pukovnik u penziji mr
proveo je na obuci od aprila
Zlatomir Gruji}, koji je ispred U1912. godine do kraja iste, kada se
dru`ewe penzionisanih vojnih
sa grupom pilota morao vratiti
leta~a i padobranaca i organiu domovinu.
zator komemorativnog skupa povoU to vreme vodio se Balkanski
dom stogodi{wice Petrovi}eve
rat. Ve} januara 1913. godine vapogibije.
zduhoplovni narednik Mihailo
^lanovi udr`ewa „Mihailo
Petrovi} u~estvovao je u formiPetrovi}”, po re~ima Veqka Lerawu Aeroplanske eskadre u Nikovi}a, sve~ano }e naredne godi{u, a 19. februara bio je upu}en
ne obele`iti u Vlak~i, kod wegosa aeroplanskim odeqewem u pove rodne ku}e, i 130 godina od romo} Crnogorcima kod Skadra.
|ewa prvog poginulog srpskog piPrvi let sa leteli{ta Barbalu{i
lota.
kod Skadra, izvr{io je narednik
Ivr{io prvi ratni zadatak
iz vazduha
torica su otpala”, zapisao je Cigli} u svom delu.
tampu. [kolovawe je po~elo 21.
maja 1912. godine stoji me|u podacima koje je Cigli} prikupio i objavio.
U wegovoj kwizi prvi put objavqeno je i pismo koje je pitomac
pilotske {kole u Francuskoj Mihailo poslao svom bratu @ivanu
Petrovi}u, tako|e oficiru srpske
kraqevske vojske. Pismo je napisano 22. maja 1912. godine u francuskom gradu Etampu:
„Dragi moj brate, evo me u Etampu, 60 kilometara udaqenom od Pariza, gde je na{a {kola. U Etamp
smo do{li danas, javili se u {kolu, i zamisli: odmah smo leteli sa
ovim avijati~arem na slici (in-
Petrovi} najsposobniji i
najtalentovaniji
Po wegovim saznawima Srbija je
prvog {kolovanog pilota trebala
da dobije jo{ 1911. godine, kada je
planirano da me|u pitomcima koji }e se {kolovati u inostranstvu
jedan zavr{i pilota`u. Na konkursu raspisanom 19. maja te godine za
to mesto izabran je pe{adijski poru~nik \or|e Blagojevi}. Me|utim, Blagojevi} nikada nije stigao
do pilotske {kole, a kao jedan od
razloga za to navodi se da ministarstvo vojno nije `elelo da plati za wegovo osigurawe za slu~aj nesre}e.
Februara 1912. ministarstvo vojno raspisalo je konkurs za
{kolovawe prve grupe pilota u francuskim privatnim {kola ma. Iz me |u 171
kandidata izabrani
su in`iwerijski poru~nik Jovan Jugovi}
(stupio na mesto pe{adijskog poru~nika
Danilovi}a koji je
odustao), pe{adijski
poru~nik Milo{ Ili}, artiqerijski poru~ nik
@i vo jin
Stankovi}, artiqerijski narednik Mihailo Petrovi}, arti qe rij ski pod na rednik Vojislav Novi~i} i pe{adijski
pod na red nik Mi o drag Tomi}. Za obuku
svakog pitomca srpska vlada morala je da
plati 27.000 francuskih franaka i da
po lo `i jo{ 20.000
kao depozit za eventualnu {tetu u procesu obuke. Jugovi}, Petrovi} i Novi~i} upu}eni su u {kolu
Morisa Farmana, a
I li}, Stan ko vi} i
Tomi} u {kolu Luja
Blerioa. Obe {kole
nalazile su se u E- MAPA LETA IZNAD SKADRA PILOTA PETROVI]A
www.kragujevacke.rs
struk tor
[arl
A mans
–
prim.B.C.). Kako je veli~anstveno
leteti ose}a samo onaj koji se obretne na visini na 100-200 metara iznad varo{i. Leteo sam oko 20
minuta, ali divno. Izgleda da je
biplan dovoqno siguran. Boga ti,
ovde je letewe igra~ka. Po deset aeroplana lete kao ptice na visini do 1000 metara. Ja sam se ose}ao
vrlo dobro. Za danas ovoliko. Qubi te Mi{a”, zavr{io je svoje pismo bratu narednik Mihailo Petrovi}
Po Cigli}u, kao najtalentovaniji polaznik ubrzo se izdvojio upravo Petrovi}, koji je prvi izvr{io samostalni let 10. juna i prvi polo`io pilotski ispit pred
komisijom 23. jula, za {ta mu je 2.
avgusta 1912. Francuski aero-klub
dodelio brevet (leta~ku dozvolu)
broj 979. Do kraja septembra su i
ostali kandidati zavr{ili osnovnu obuku i stekli brevete.
Izdvajawe na{eg zemqaka Petrovi}a kao najtalentovanijeg leta~a u klasi jo{ je ve}i uspeh ako
se sagledaju podaci objavqeni u
Cigli}evoj kwizi, a koji, mawe
slavno, glase ovako: „Ostalo je zabele`eno da su srpski avijati~ari u Avijati~arskoj {koli Farman
na~inili {tetu od 13.000 franaka, a u {koli Blerio ~ak 255.000”,
pedantno i objektivno navodi Cigli}.
Iako je bilo planirano da nakon
toga pro|u {kolu vi{e pilota`e,
izbijawe Prvog balkanskog rata i
naredba da se vrate u domovinu
spre~ila je da do toga do|e.
Pogibija prilikom opsade
Skadra
Morali su odmah da se jave u svoju novoformiranu jedinicu i da
uzlete na borbene i osmatra~koizvi|a~ke polo`aje. Sve relevantne ~iwenice o ovim prvim letovima, kao i samoj pogibiji narednika Mihaila Petrovi}a sakupio je i objavio Boris Cigli} u
kwizi „Krila Srbije” u poglavqu
„Opsada Skadra”.
Po zakqu~ewu primirja sa Otomanskom imperijom 3. decembra
Сећања
luku Sveti Jovan Medovski, gde je
prispeo 12. marta. Prilikom iskrcavawa pripadnika Primorskog kora iznenada se pojavila
turska krstarica „Hamidija” i zasula luku i brodove sna`nom vatrom od koje su dva broda potopqena i poginulo preko 150 srpskih vojnika. U ovom napadu 12
pripadnika odreda je lak{e povre|eno dok su napu{tali brod, dok je
u nastaloj pometwi Pirs poku{ao da o{teti jedini „Blerio HI2” pre nego {to je pobegao austrougarskim brodom.
Ovaj odred raspolagao je slede}im letelicama: sa po jednim
„Farmanom HF.20”, „Bleriom HI2”, „Deperdisenom Tip T” i „Duksbiplanom”. Za leteli{te je izabrana poqana pored sela Barbalu{i, na pola puta izme|u Svetog
Jovana Medovskog i Skadra. Dana
17. marta izvr{eno je nekoliko
kratkih, probnih letova, a dva dana kasnije major Mileti} je obavestio komandu kora da je sve
spremno za izvr{ewe ratnih zadataka. Ujutro 20. marta poru~nik Jugovi} na „HF.20” i poru~nik Stankovi} sa poru~nikom Ili}em kao
izvi|a~em na „Bleriou HI-2” napravili su kra}e probne letove tokom kojih su nai{li na sna`nu
turbulenciju na visini iznad 800
metara.
Uprkos tome, narednik Mihailo Petrovi} je insistirao da poleti u borbeno izvi|awe, sa ~im
se kona~no saglasio i major Mileti}. Nakon dvadesetominutnog
leta, tokom kojeg je nadleteo isturene neprijateqske polo`aje sa
kojih je na wega otvarana vatra,
Petro vi} se vra tio nad a e ro drom, ugasio motor i u spirali
po~eo da se spu{ta.
Iako su, po pri~i na{eg sagovornika Lekovi}a, postojale dve
verzije Petovi}eve pogibije, po
prvoj nije bio vezan i ispao je iz
aviona sa visine od 900 metara
({to je po Lekovi}u gotovo nemogu}e), po drugoj je do`iveo infarkt prilikom sletawa i od te`ine tela popustili su sigurnosni avijati~arski kai{evi – jed-
RAZGLEDNICA SA LIKOM PILOTA PETROVI]A
1912. otpo~eli su mirovni pregovori, ali su sve strane nastavile
pripreme za predstoje}e sukobe.
Primirje je prekinuto krajem januara, a 7. februara crnogorske
snage obnovile su napad na Skadar,
uprkos pretwama velikih sila koje su odlu~ile da Skadar u|e u sastav novoosnovane Albanije.
Na molbu kraqa Nikole Prvog
Petrovi}a, srpska vlada je uputila ka Skadru kombinovanu jedinicu, nazvanu Primorski kor, kojom je zapovedao |eneral Petar
Bojovi}. U wegov sastav je u{ao i
Primorski aeroplanski odred, osnovan 20. februara pod komandom
majora Mileti}a, a po nare|ewu
Vrhovne komande. Me|u 33 pripadnika odreda koji su 4. marta po{li
iz Toponice za Solun od srpskih
pilota nedostajao je samo Novi~i}
koji je ostao u Ni{u da se stara o
preostalom avijati~arskom materijalu: tu je bilo i {est stranacapla}enika: piloti Godefroj i
Kir{tajn i mehani~ari Kornije,
Poqak ^aslav V`esinski i Amerikanac Pirs, zabele`io je Cigli}.
Odred je iz Soluna gr~kim brodom „Marika” preba~en u albansku
no je sigurno, telo narednika Mihaila Petrovi}a ispalo je iz aeroplana pre nego {to je on dotakao
u zemqu.
Bio mrtav ve} u vazduhu
U svojoj kwizi Cigli} objavquje pisani izve{taj sa lica mesta
Petrovi}evog kolege sa klase za
vreme {kolovawa u Francuskoj,
poru~nika Milo{a Ili}a, koji je
bio neposredni svedok wegove pogibije:
„Vreme je bilo lepo. S mora je
duvao topao vetar, dok se na planinama Albanije i oko aerodroma
beleo sneg. Hladan vazduh sa planina i onaj s mora me{ali su se na
visini od preko 800 metara, koliko su stvarno bili visoki planinski lanci kojima je bio okru`en aerodrom kod sela Barbalu{i.
... Nad aerodromom, u~iniv nekoliko krugova ba{ u momentu kada je do{ao u predo~enu mu opasnu
zonu i kada su svi gledaoci uprli
poglede u wega, onako kako je sedeo
nevezan (Petrovi} je bio vezan –
prim.B.C.) napred na aparatu „Anri Farman”, nagnut u kosom polo`aju, dobio je {ok (udar) vetra od-
Четвртак, 21. март 2013.
КРАГУЈЕВАЧКЕ
17
POLAZNICI I NASTAVNICI AVIJATI^ARSKE [KOLE U FARMANU U ETAMPU KRAJEM MAJA 1912. GODINE.
DRUGI S DESNA STOJI MIAHAILO PETROVI]
PRED PRVI LET SRPSKIH PILOTA U SKOPQU U DECEMBRU 1912. GODINE. PETROVI] JE
^ETVRTI S LEVA
ozdo i momentalno, sa visine od
1.200 metara (ve}ina relevantnih izvora govori o visini od
oko 900 metara – prim.B.C.), ispao
iz aparata, na op{te zaprepa{}ewe gledalaca.
U po~etku je padao zgr~en, onako kako je sedeo u aparatu, zatim se
videlo kako se opru`a i radi rukama u vazduhu kao da `eli da se za
ne{to uhvati, a potom je dobio tako brzo horizontalno okretawe da
vi{e ni wegov pad nije bio vertikalan, ve} je, izgledalo je, padao
vi{e u vidu luka.
Zvuk od udara pri padu na zemqu
bio je stra{an, a jezoviti prizor
neopisan. Pao je nedaleko od aerodroma na pesak kod rukavca Driwa~e (Drima – prim.B.C.) i na mestu ostao mrtav.
Drugovi i gledaoci stigli su do
wega posle jednog minuta. Lekari
su, za utehu avijati~arima, konstatovali da je umro jo{ u vazduhu. Aparat, ~im je pilot ispao, u po~etku se quqao kao list hartije, potom
se prevrnuo i polako pao na zemqu,
nedaleko od svog pilota. ^udnova-
to je da na aparatu nije bilo nikakvog kvara. Skazaqka na satu, koji
mu je bio na ruci i prestao da radi, pokazivala je 10 ~asova i 35
minuta, to je ~as kada je pala prva
`rtva na{e vojne avijatike”, zapisao je u svojim se}awima poru~nik
Milo{ Ili}.
I ostali svedoci ovog tragi~nog
~ina navodili su kasnije u svojim
izjavama da je Petrovi}ev avion
„Anri Farman HF.20” na visini
od oko 900 metara iznenada uleteo
u sna`nu turbulenciju koja ga je istumbala i tako sna`no protresla
da se, pod teretom za to doba veoma korpulentnog pilota, odvalio
vijak kojim su spojeni postoqe
(na koje je montirano sedi{te) i
remen.
Sahrawivan ~ak tri puta
Prva `rtva srpske avijacije
pilot-narednik Mihailo Petrovi} sahrawen je istog dana u porti razru{ene katoli~ke crkve u
Barbalu{iju. Tu se, ipak, nije zavr{ila wegova posthumna vojni~ka odiseja, jer su wegovi posmrtni
ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 100 ГОДИНА ПРВЕ ВАЗДУХОПЛОВНЕ ЖРТВЕ
Komemoracija i
izlo`ba u Domu
vazduhoplovstva
Udru`ewe penzionisanih vojnih
leta~a i padobranaca obele`ilo
je u sredu stogodi{wicu pogibije prvog srpskog pilota i prve `rtve srpskog vazduhoplovstva – narednika Mihaila Petrovi}a. ^lanovi udru`ewa i po{tovaci dela
poginulog pilota organizovali
su komemoraciju na Novom grobqu
kraj ve~ne ku}e Mihaila Petrovi}a, na kojoj su polo`eni venci
i intonirana himna i odr`ane
prigodne besede ~lanova ovog udru`ewa kao i Zavi~ajnog udru`e- SPOMENIK PILOTU NA
wa „Mihailo Petrovi}” iz Vlak- BEOGRADSKOM NOVOM GROBQU
~e koje ~uva uspomenu na ovog heroja u wegovom zavi~aju. Pro~itana je i pesma „Krila” Jovana Du~i}a.
Potom je u Domu vazduhoplovstva u Zemunu u Galeriji „Ikar” otvorena izlo`ba pod nazivom „Se}awe na vazduhoplovne `rtve” sa prigodnim
kulturno umetni~kim programom.
ostaci eshumirani i sahrawivani
vi{e puta. Aprila slede}e godine
ekshumiran je i uz najvi{e vojne
po~asti, u prisustvu celog crnogorskog dr`avnog vrha i vi{e hiqada gra|ana, sahrawen na Cetiwu,
da bi kona~no 1931. godine, nakon
dugogodi{weg zalagawa porodice
i najvi{e brata @ivana, kome je i
pisao pisma iz Francuske, bio
prene{en u Beograd i sahrawen na
Novom grobqu.
Po Cigli}evim istorijskim izvorima, Petrovi}eva pogibija sna`no je potresla sve pripadnike
wegovog avijati~arskog odreda. Ipak, letewe je nastavqeno 22. marta kada je @ivojin Stankovi} izvr{io jedan kra}i probni let.
Stankovi} je i slede}eg dana bio
u vazduhu i to dva puta, sa na{im
Miodragom Tomi}em kao izvi|a~em, a 24. marta Godefroj je izvr{io ~etiri probna leta na „Deperdisenu”. Stankovi} i Godefroj izvr{ili su 26. marta po jedan, a
slede}eg dana po tri kratka leta,
ali usled sna`nih vazdu{nih strujawa nikako nisu uspevali da nadlete Skadar.
Kona~no, u jutro 29. marta, poru~nik Stankovi} kao pilot i narednik Tomi} iz Stragara kao izvi|a~ uzleteli su na „Bleriou” i
izvr{ili prvi uspe{an ratni zadatak Vazduhoplovne komande, osmatraju}i turske polo`aje u Skadru pre nego {to su se vratili u
Barbalu{i.
Komandir odreda major Kosta
Mileti} napisao je u svom izve{taju komandi da je „po doznawu od
zarobqenika, jednog turskog narednika, let aeroplana proizveo je
u Skadru ogromnu paniku, a naro~ito kod prostog sveta.”
Prva `rtva srpske i svetske vojne avijacije, pilot – narednik
Mihailo Petrovi} svojim herojskim ~inom doprineo je ovom velikom ratnom uspehu, zbog ~ega i
danas (vidi antrfile) wegov lik
i delo u zavi~aju kao i strukovnom
udru`ewu nisu zaboravqeni, a stogodi{wica pogibije sve~ano i dostojanstveno obele`ena, kao {to i
dolikuje pioniru na{e avijacije.
18 КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 21. март 2013.
www.kragujevacke.rs
Сусрети
JASMINA DIMITRIJEVI] – NA[A GLUMICA U STRANIM KOPRODUKCIJAMA I PRESTONI^KIM MJUZIKLIMA
Gluma je ekskluzivno zanimawe
Woj se ipak posre}ilo, tako da je
na audiciji u kojoj je u~estvovalo
vi{e od 250 qudi izabrana za mjuzikl „Maratonci”, koji je na Terazijama re`irao Kokan Mladenovi} i u kojem tuma~i ulogu specijalno pisanu za ovaj projekat – Pekareve udovice.
Dok jo{ ~eka „pravu” ulogu u mati~noj ku}i u
Kragujevcu, anga`ovana je na snimawima me|unarodne horor koprodukcije „[est dana mraka” i u
kultnim mjuziklima na beogradskim scenama,
poput „Rebeke” i „Maratonaca”. Do ovih uloga
do{la je putem audicija koje su pravi na~in „da se
stane na crtu” sa slavnijim i poznatijim beogradskim kolegama i poka`e koliko vredi{ i {ta zna{
kragujeva~ki Kwa`evskosrpski teatar (tada jo{
„Joakim Vuji}”) do{la je
pre 15 godina. Ovda{wa
publika trenutno je mo`e
videti u predstavama „Titanik” i „Seobe” kao i u
de~ijoj „Gusari”. I dok, kako tvrdi,
u svojoj mati~noj ku}i jo{ uvek ~eka „pravu” rolu, glumica Jasmina
Dimitrijevi} ~esto je anga`ovana
u filmskim (doma}im i stranim)
projektima i mjuziklima, `anru koji joj o~igledno le`i, a koji se igraju na prestoni~kim scenama, poput
kultnih „Rebeke” i „Maratonaca”.
I ranije smo pisali o wenim ulogama u filmskim hitovima kao
{to su „^arlston za Ogwenku” i
„Turneja”, a u me|uvremenu wena
filmografija oboga}ena je i ulogom, i to dvostrukom, u kanadskosrpskoj koprodukciji „[est dana
mraka”.
- Re~ je o horor-trileru koji je
jo{ u fazi postprodukcije. Producent filma je
У
SA SNIMAWA FILMA
mitrijevi}, kojoj snimawe na engleskom nije te{ko palo jer je pored
glume diplomirala i engleski jezik.
Sem glumaca razli~itih nacionalnosti, rad na ovom filmu bio joj
je izuzetno zanimqiv jer su sva
snimawa (ime filma jasno govori)
obavqana iskqu~ivo no}u na lokacijama u Beo~inu i kod Novog Sada,
a svi akteri filma nose maske kao
{to i dolikuje ovom `anru.
Engleskim protiv velike
konkurencije
U filmu „[est dana mraka” na{a glumica Jasmina Dimitrijevi} tuma~i ~ak dve uloge: ~ita~icu
sudbine i Olgu, majku jedne od glavnih junakiwa.
- U pitawu je psiho horor-triler
~iju je radwu te{ko prepri~ati
jer se do samog kraja ne zna da li je
ono {to se de{ava realnost ili ma{ta glavne junakiwe. Jedna stara ciganska kletva ba~ena jo{ za vreme
Drugog svetskog rata susti-
”
„[EST DANA MRAKA
~ovek na{eg porekla koji
`ivi u Kanadi Danijel D. Vuji}, jedan od potomaka i verovatno danas
najbli`i `ivi ro|ak na{eg proslavqenog Joakima. Gluma~ka ekipa u
filmu je internacionalna i u wemu igraju
Rus Oleg Vidov, koji `ivi u Los
An|elesu (a igrao je jo{ u na{oj
„Neretvi”), Lana Mej, Uzbekistanka koja godinama `ivi i radi u Kaliforniji, Lorena Rinkorn iz Venecuele, Britanac Piter [efi,
Belgijanka [enon [inejd Ro{e i
doma}e glumice Ana Maqevi}, Svetlana Petkovi}, ka`e Jasmina Di-
SA MILICOM GUTOVI] U DUODRAMI
„RU^NI RAD”
Mjuzikli proslavqaju
pozori{te
- Nove uloge qudi iz tri ekipe
\enkine, Bilijeve i Topalovi}a
daju ovom mra~nom mjuziklu holivudsku crtu, ka`e Jasmina.
Ina~e, i u mati~noj ku}i igrala
je u kabareu „Suparnica” ovda{we
„[elter scene” sa kolegom Sa{om
Pilipovi}em.
- Izvodili smo delove poznatih
mjuzikala kao {to su „Kabare” ili
„^ikago”, obrade xez standarda...
@ao mi je {to to nije potrajalo jer
je zaista mogao da se oseti dah Brodveja u Kragujevcu, tvrdi Jasmina
Dimitrijevi}, po ~ijem mi{qewu
ba{ mjuzikli sa gluma~kim, igra~kim, horskim i orkestarskim izvo|a~ima na najlep{i i najrasko{niji na~in proslavqaju pozori{te.
Iako je pre toga sara|ivala u
predstavi „Titanik” sa rediteqem
Neboj{om Bradi}em, i za ulogu u
„Rebeki” prijavila se na audiciju,
koja je bila rigorozna jer su kastinge, sem samog rediteqa Bradi}a, or-
ГЛУМИЦА ЈАСМИНА ДИМИТРИЈЕВИЋ
Ina~e, preko audicija (na koje se
obavezno javqa ako odgovaraju wenim
godinama i umetni~kom senzibilitetu) do{la je i do drugih uloga u
sada ve} kultnim mjuziklima poput
„Titanika” i „Maratonaca” koji se igraju na beogradskim scenama u „Madlenijanumu” i „Terazijama”.
- Audicije su najboqi na~in da
„stane{ na crtu” sa slavnijim i
[email protected] poznatih matimati~ara”,
gde je tuma~ila ulogu Katarine, velike `ivotne qubavi Vilijama Hamiltona.
Ipak, do posla se danas sve te`e
dolazi.
- Privatne akademije napravile
su hiperprodukciju glumaca. Sa
jedne strane, one su omogu}ile da
KCIJI
ROR-TRILER KOPRODU
NADSKO-SRPSKOJ HO
„KRVAVA XESI” U KA
`e u sada{wosti protagoniste ovog uzbudqivog i
neizvesnog do samog kraja filma,
obja{wava na{a sagovornica.
Do uloge Jasmina Dimitrijevi}
je do{la na audiciji koja je obavqena u beogradskom hotelu „Moskva”, a na kojoj je u~estvovalo oko 400
kandidata.
- Lepo je kada ~itava ekipa projekta prepozna tvoj rad kao dobar i
kvalitetan i kada ti tokom snimawa prilaze i ~estitaju rediteq,
kamermani i kolege koje su mnogo
iznad tebe u „filmskoj hijararhiji” i ka`u da se nadaju da }e te ponovo raditi, iskrena je ona.
poznatijim
kolegama iz Beograda i zaista, na
licu mesta, poka`e{ {ta zna{ i koliko vredi{. U~estvovawe na audcijama, a i wih ima raznih – poneke su samo formalne, nikada nije
izgubqeno vreme, jer je to {ansa da
te zapaze i same kolege i kasnije,
ako svi radimo „vuku}i” jedni druge, preporu~e za neke budu}e projekte, tvrdi Jasmina Dimitrijevi}.
Ba{ na takvu jednu preporuku ovda{weg kolege Bratislava Slavkovi}a Ke{e na{a sagovornica je dobila i „malu, slatku, upe~atqivu” epizodu u serijalu „Moj ro|ak sa sela”, a u produkciji RTS-a igrala je
i u igrano-dokumentarnoj seriji
NA SCENI KRAGUJEVA^KOG TEATRA U KABAREU „SUPARNICA”
mnogi mladi qudi upi{u ono {to
vole i da se za to i{koluju. Nekada
to nije bilo mogu}e, jer je gluma ekskluzivno zanimawe. Sa druge strane, dr`ava nije regulisala broj
tih akademija, tako da u posledwih
15 godina imamo pet-{est puta
mawu zemqu i samim tim i tr`i{te i isto toliko puta vi{e glumaca. Oko javnosti nije dovoqno strogo prema kvalitetu u kulturi. Tu su
i ratne godine, koje smo svi pro{li, a koje su stvorile zbog „pink”
kulture nakaradne kriterijume.
Zavladala je negativna selekcija i
princip „kako se ko sna|e”, a ne}e
se uvek najboqe sna}i oni koji su
najumetni~kije nastrojeni. Za ono
za {ta ranije jedan ozbiqan glumac ne bi
bio zainteresovan, reklame ili epizodne uloge koje bi vi{e pristajale po~etnicima u
ovom poslu, danas se qudi bukvalno otimaju i
svi rade sve. ^ovek koji
sebi nije stvorio ime u
boqim i sre}nijim vremenima, sve te`e dolazi do poslova. Velika je
borba, a posledwa stavka u woj je umetni~ki
kvalitet, izri~ita je
na{a sagovornica, po
kojoj nema vi{e glumaca ~iji je `ivotni stav
utemeqen u wihovoj umetnosti, poput Meril
Strip ili pokojne Qiqane Krsti}.
BEKA”
GAMA U MJUZIKLU „RE
NA SCENI SA KOLE
ganizovali i slavni kompozitor
Silvester Levaj, kao i dirigent i umetni~ka direktorka „Madlenijanuma”. U „Rebeki”, koju je proslavio
istoimeni Hi~kov film, Jasmina
Dimitrijevi} igra ulogu gospo|e
Raterford, glavne kuvarice u zamku Menderlej i alternacija je Nata{i Markovi} za ulogu gospo|e
Van Hoper.
Tako|e u Beogradu, na sceni Ustanove kulture Palilule (sada teatar
komedije koji su pokrenuli glumci
Marko @ivi} i Dragan Jovanovi},
a nekada scene Narodnog univerziteta „Bra}a Stamenkovi}”), igra u
predstavi „Dvije” poznate hrvatske
spisateqice Tene [tivi~i}.
- U pitawu je rimejk diplomske
predstave moje koleginice Ane Todorovi} Dijalo, koji je re`irao Dimitri Udovi~ki, student slavnog
Andreja Kon~alovskog. To je komedija sa elementima drame koja govri
o uzbudqivom qubavnom trouglu
koji sa~iwavaju mu`, `ena i najboqa prijateqica wihove }erke, poja{wava na{a sagovornica, pred kojom je jo{ jedan projekat u Paliluli o kojem ne `eli unapred da govori.
Naravno, i daqe `eqno ~eka i neku „pravu, veliku, rasko{nu” rolu na
svojoj mati~noj sceni, ne skrivaju}i da joj je favorit Blan{ iz „Tramvaja zvani `eqa”, ali, kao i do sada, ne bira i igra i igra}e sve ono
{to joj se dodeli kao umetni~ki i
gluma~ki zadatak, svesna da je najstariji srpski teatar ozbiqan pozori{ni brend.
Zoran MI[I]
www.kragujevacke.rs
Четвртак, 21. март 2013.
Kultura
КРАГУЈЕВАЧКЕ
19
УКРАТКО
PRVI RO\ENDAN „SINEPLEKSA”
Klavirski
duet
Preko 200 filmskih naslova
U ~etvrtak, 21. marta u
Sve~anoj sali Prve kragujeva~ke gimnazije,u okviru Koncertne sezone koju organizuje
Muzi~ki centar iz Kragujevca,
odr`a}e se koncert klavirskog
dua „Floreus” koji ~ine pijanistkiwe Sawa Lukovac i Andrea Der uz perkusioniste. Na
programu }e se na}i dela Rahmawinova, Ravela i Bern{tajna.
U duetu, Sawa Lukovac i Andrea Der, deluju ve} nekoliko
godina. Nakon zavr{enih
specijalisti~kih studija na
Katedri za kamernu muziku
Fakulteta muzi~ke umetnosti
u Beogradu, upisuju doktorske
studije u klasi docenta Dejana Suboti}a. Kao klavirski
duo, poha|ale su majstorske
kurseve na kojima su ostvarile
saradwu sa eminentnim klavirskim pedagozima me|u kojima su Arbo Valdma, Rita
Kinka, Jurij Kot, Lidija Bizjak.
Duo „Floreus” u~estvovao je
na brojnim muzi~kim manifestacijama, ali i ostvario
niz uspe{nih celove~erwih
koncerata {irom zemqe. Na
repertoaru ovog dua nalazi se
zna~ajan broj dela, od klasike
do savremene muzike.
Koncert po~iwe u 20 ~asova,
a ulaz je besplatan.
Promocija
kwige
U galeriji Narodne biblioteke, u utorak, 26. marta, od
19 ~asova bi}e predstavqena
kwiga Marka Matovi}a „Putevi sedog de~aka”.
[iroj umetni~koj javnosti
prevashodno poznat kao kompozitor filmske i pozori{ne
muzike ( predstava Teatra
„Romeo i Julija”, P.V. Polica),
Marko Matovi} (1997) svojom
prvom kwigom pesama „Putevi
sedog de~aka” obznawuje novo
lice svoje vi{estruke nadarenosti.
O kwizi }e, pored autora,
govoriti i kwi`evnik Zoran
Petrovi} i urednik Nenad Kebara, a scenski prikaz izve{}e
glumci Nikola Milojevi} i
\or|e \okovi}.
Svi na pod
u Areni
Nakon dva nova izdata singla
i spota, za pesme „Do kraja sveta” i „Put”, grupa „Svi na pod”
najavi}e novi album koncertom
u „Areni”, u Tr`nom centru
„Plaza”.
Pa`wu naj{ire javnosti
privukli su kao prvoplasirani
bend na „Jelen top 10” listi sa
pesmama „Bugi vugi” i „Bez
plana”, a ujedno su i doma}i
bend sa najvi{e nedeqa provedenih na ovoj listi. Punokrvni
svira~ki bend sastavqen od
{est potvr|enih muzi~ara na
sceni predvodi peva~ica Bojana Vunturi{evi}, koju prate
bubwar Goran Milo{evi}, basista Ivan Mihajlovi} i gitarista Ivan Mirkovi}. Prepoznativi zvuk saksofona i
flaute donosi Xamal Al
Kisvani, dok Petar Rudi}, osniva~ i producent benda,
u`ivo nastupa iza svoje studijske opreme.
Ulaznice, za ovaj beogradski
bend, po ceni od 350 dinara,
mogu se ih kupiti u „Art
kafeu” SKC-a i „Areni”.
Prvu godina rada
ovog bioskopa
obele`ile su brojne
premijere, tematska
de{avawa, poput
„Porodi~nih
vikenda”, „No}i
straha”, „Kids
festa”. Od otvarawa,
kragujeva~ki
„Sinepleks”
posetilo je vi{e od
180 hiqada qudi
re ta~no godinu dana
kompanija „Sinepleks” sve~eno je otvorila prvi kragujeva~ki digitalizovani
multipleks bioskop
sa {est sala i ukupno
1.150 mesta. A prvu godina rada
ovog bioskopa obele`ile su brojne premijere, tematska de{avawa, poput „Porodi~nih vikenda”, „No}i straha”, „Kids festa”, ali i ovda{wih manifestacija, poput KRAF-a. Od otvarawa, kragujeva~ki „Sinepleks”
posetilo je vi{e od 180 hiqada
qudi. Pored „real d” sistema za
3D projekcije, novina koju je ovaj
bioskop doneo su direktni prenosi iz najpoznatijih svetskih
pozori{ta: Metropoliten opere,
Boq{oj teatra i Holandskog plesnog teatra. I u narednoj godini,
bioskop planira da unese jo{
vi{e {arolikih aktivnosti.
- Uveren sam da mo`emo biti
ponosni na ono {to je ura|eno za
prethodnih godinu dana. Iskreno,
bili bismo zadovoqniji da je broj
gledalca prema{io 200 hiqada,
ali zadovoqni smo dosada{wom
posetom. U proseku svaki Kragujev~anin bar jednom je posetio
bioskop, po~iwe pri~u Du{an
Jevremovi}, PR „Sinepleksa”.
U prvoj godini ovda{wa publika mogla je da pogleda i preko
200 razli~itih filmskih naslova i devet premijera sa
filmsmkim ekipama.
Ve} od prvog dana krenuo je
program „Porodi~nog film kluba”
koji svim mali{anima i onim
malo starijim do 14 godina
omogu}ava kartu za bilo koji film
П
„СИНЕПЛЕКС” ПОКЛАЊА
Tri puta po dve
Za ovu zabavnu animiranu
pri~u o pe}inskim qudima
„Sinepleks” i „Kragujeva~ke”
nagra|uju troje najbr`ih ~italaca sa po dve karte, koje mogu
iskoristiti ovog vikenda. Sve
{to je potrebno je da u ~etvrtak, u 11 ~asova pozovete 333
111 i budete najbr`i. Karte se
mogu podi}i na blagajnama
„Sinepleksa”, u Tr`nom centru „Plaza”.
U PROSEKU SVAKI
KRAGUJEV^ANIN BAR
JEDNOM JE POSETIO
BIOSKOP
po povla{}enoj ceni, kao i besplatno pakovawe kokica.
- Naj~e{}i posetioci bioskopa
su upravo klinci do 14 godina, a
potom slede mladi do 24 godine.
Na{a istra`ivawa su pokazala
da deca do 14 godina ~ine ~ak 40
odsto ovda{we publike, mladi oko
30 i svi ostali 30 odsto. Zato i ne
~udi podatak da je u prvoj godini
„Sinepleksa” najglednaniji film
„Ledeno doba 4”, koji se nalazi na
bioskopskom repertoaru ve} osam
meseci i uvek ima preko stotinu
gledalaca u sali, ka`e Jevremovi}.
Ina~e, ovaj film je do sada
pogledalo preko 16 hiqada Kragujev~ana. Na listi najgledanijih
DU[AN
JEVREMOVI]
filmova su i ostvarewa „Hobit:
neo~ekivano putovawe”, „[e{ir
profesora Koste Vuji}a”, „Gnev Ti-
НОВИ БЛОКБАСТЕР
SCENA IZ
FILMA
Bajka o Xeku i ~arobnom pasuqu
Najnoviji film Brajana Singera, „Xek ubica divova 3D” prvi je na
„Boksofis” listi, sa ukupnom zaradom od preko 42 miliona dolara,
ostvarenom u bioskopima {irom sveta, a Kragujev~ani }e film mo}i
da pogledaju od 21. marta.
Ova avantura ura|ena u 3D tehnologiji najnovija je adaptacija svima poznate bajke o Xeku i ~arobnom pasuqu. Rediteq je na potpuno
nov i druga~iji na~in ispri~ao pri~u o drevnom ratu koji je po~eo
kada je mladi farmer nesvesno otvorio vrata na{eg sveta zastra{uju}oj rasi divova.
Slobodni na Zemqi prvi put posle mnogo vekova, divovi nastoje da povrate zemqu koju su nekada izgubili, teraju}i mladi}a, Xeka,
u borbu svog `ivota kako bi ih zaustavio. Bore}i se za kraqevstvo,
wen narod i qubav hrabre princeze, on dolazi licem u lice sa
nezaustavqivim ratnicima, za koje je mislio da postoje samo u legendama i dobija {ansu da i sam postane legenda.
Glavne uloge tuma~e Nikolas Holt, Huan MekGregor, Stenli Tu~i
i Ijan Mek{ejn.
НАЈГЛЕДАНИЈЕ У МАРТУ
Kruds 3D
Nova avantura iz poznate radionice „Drimvrksa”, saga o
porodici pe}inskih qudi
„Kruds 3D“, jedan je od najgledanijih filmova u protekloj nedeqi u kragujeva~kom
bioskopu.
To je pri~a sme{tena u
fiktivnu preistorijsku eru i
prati neobi~nu porodicu koja
`ivi u pe}ini. Wihov `ivot
je spokojan do trenutka kada
kontinenti po~nu da se
pomeraju, a wihov svet da se
mewa na naj~udnije na~ine.
Zbog toga porodica Kruds
mora da krene na uzbudqivo,
ali i zastra{uju}e putovawe.
tana”, novi nastavak Bonda „Skajfol”, „Pijev `ivot”, „Titanik”,
„Uspon Mra~nog viteza”. Od
doma}ih filmova dobru gledanost
su imali i filmovi „Ustani~ka
ulica”, „Smrt ~oveka na Balkanu”
i „Falsifikator”, koji se jo{
uvek prikazuje.
Zanimqivo je i da Kragujev~ani
najvi{e interesuju animirani
filmovi, gotova sva 3D ostvarewa,
ali i horori.
- Svaki put kad smo organizovali „No} straha” dve sale su bile
dupke pune, ka`e na{ sagovornik
i dodaje da su istra`ivawa pokazala da je ovda{wa publika zainteresovana za nezavisnu filmsku
scenu, ali da ipak, takvi filmovi nisu imali pro|u.
- Na`alost sli~na situacija je
i sa operom, tako da smo za ovu sezonu prekinuli prenose, {to ne
zna~i da se ve} od slede}e sezone
oni ne}e nastaviti. Tako|e, mogu
da najavim da }e biti ve}a ponuda
nefilmskih sadr`aja, naro~ito
koncerata, a posetioce o~ekuju i
velika iznena|ewa, ka`e Jevremovi}.
Izme|u ostalog, najavio je i
nove blokbastere, pa se tako, ve}
sada zna da }e Kragujev~ani tokom
ove godine biti u prilici da
pogledaju i „Park iz doba Jure
3D”, „^uvari tajnog kraqevstva”,
„Supermen – ~ovek od ~elika”,
„[trumpfovi 2”, kao i premijeru drugog dela „Montevidea”.
Miroslav ^ER
УСКОРО - „ДОМАЋИН”
Nova ekranizacija Stefani Mejer
Nakon {to je osvojila svet sagom „Sumrak”, koja je potukla rekorde gledanosti, dolazi nam nova uzbudqiva
ekranizacija romana Stefani Mejer.
Ovde se ponovno radi o nau~no-fantasti~noj pri~i koja je ujedno i vrlo romanti~na, pod nazivom „Doma}in”.
Film nas uvodi u neobi~an svet u
budu}nosti, u kome sudbina celog
~ove~anstva visi o niti, a qubavni se
trougao stvara izme|u samo dva tela.
Zemqu je pokorila vrsta parazitskih
bi}a, zvanih „du{e”, koja zauzimaju
umove svojih qudskih nositeqa, pritom
zadr`avaju}i wihova tela. Ve}ina NAU^NO-FANTASTI^NA
~ove~anstva poklekla je pred wima, a
PRI^A „DOMA]IN”
glavni lik Melani jedna je od posledwih
divqih qudi, koje nastawuje vanzemaqka Vanderer (Vanda). Ali, Vanda te{ko vlada mislima mlade Melani koja odbija da preda vlast
nad svojim umom.
Glavnu junakiwu Melani Struder igra sjajna mlada glumica
Saoirs Ronan („Divne kosti”, „Iskupqewe”). Osim we, u filmu
igraju Dajan Kruger, Xejk Abel, Vilijam Hart, Francis Fi{er,
Maks Ajrons.
Film }e se na}i na redovnom repertoaru do kraja marta.
20 КРАГУЈЕВАЧКЕ
www.kragujevacke.rs
Четвртак, 21. март 2013.
Kultura
PRVA PREMIJERA NA SCENI „303”
Surova pri~a o braku
„KOVA^I” U SKC-U
Hit
komedija
Predstava „Kova~i”, po tekstu
Milo{a Nikoli}a, bi}e izvedena,
u ~etvrtak, od 20 ~asova, na Velikoj
sceni SKC-a.
U predstavi igraju Branko Vidakovi}, Milenko Pavlov, Zorica
Mirkovi} i Dragan Nikoli}. Komad je re`irao Stefan Sabli},
dramaturg je Zoran Rai~evi},
scenograf Dejan Panteli}, a kostimograf Katarina Gr~i}.
Re~ je o komi~nom retrospektivnom rasplitawu „qubavnog
trougla” ~iji je uzro~nik (Drugi
svetski) rat.
Komad govori o Srbinu, kova~u,
koji dolazi u bavarsku kova~nicu,
u kojoj je radio dok je bio u logoru
za vreme Drugog svetskog rata, da
vidi da nije slu~ajno sin bavarskog
kova~a mo`da wegov sin. I tako
po~iwe komedija u kojoj se ispostavqa da je sin Nemca kova~a,
koji je bio na frontu u Rusiji Srbin, da je sin Srbina kova~a,
koji je bio u logoru u Nema~koj Rus, a da je sin Rusa kova~a, koji je
osloba|ao selo Srbina kova~a Nemac...
„Kova~i” su drama kultivisanog
izraza, puna nezlobive ironije
koja katkad prelazi u sarkazam,
drama koja govori o jednom krvavom problemu sme{tenom u,
~ini se, ve~itom algoritmu istorijske zbiqe ovog tla, iz perspektive pomalo rezigniranog mudraca.
Komedija „Kova~i” imala je
praizvedbu u Srpskom narodnom
pozori{tu u Novom Sadu pre 20 godina. Premijerno je izvedena 2003.
u Pan~evu, u koprodukciji tamo{weg Centra za kulturu i Narodnog pozori{ta, a krajem te iste
godine i u Narodnom pozori{tu u
Beogradu.
„Kova~i” su ve} deset godina na
repertoaru Narodnog pozori{ta u
Beogradu i do`iveli su vi{e od
150 izvo|ewa. Ova drama je prevo|ena i igrana u Slova~koj, Ukrajini, Ma|arskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Gr~koj i Kanadi.
U komadu Milo{a
Radovi}a „^orba od
kanarinca”, igraju
Darija Ne{i} i Milo{
Milovanovi}, koji
potpisuje re`iju. To je
priru~nik za one koji
razmi{qaju o ulasku u
brak, i ogledalo onih
koji su ve} u wemu
Nakon vi{e od ~etiri godine
postojawa, na ve~erwoj sceni „303”
Pozori{ta za decu odigra}e se
prva premijera u produkciji ove
ku}e. Re~ je o komadu Milo{a
Radovi}a „^orba od kanarinca”, a
igraju Darija Ne{i} i Milo{
Milovanovi}, koji potpisuje
re`iju.
„^orba od kanarinca” je ne`na,
komi~na, ali i surova pri~a o
braku, priru~nik za one koji razmi{qaju o ulasku u brak, i ogledalo onih koji su ve} u wemu.
Univerzitetski profesor, Mihailo Medovi} u sredwim godinama odlu~uje se na ulazak u brak
sa Jelenom, svojom par godina
mla|om verenicom. Hvata ga
pani~an strah od promena koje }e
uslediti stupawem u brak, pa zajedno re{avaju da brak isprobaju u
posledwih pet minuta koji su im
preostali do potpisivawa bra~nog
ugovora. U ovih pet minuta prolaze
kroz sve faze bra~nog `ivota, od
prve bra~ne no}i, preko razvoda do
ponovnog susreta.
- @eleli smo da radimo tekst
koji se bavi ozbiqnim problemima, a koji je istovremeno „pitak”.
Tako da je jednostavno izbor pao na
ovaj Radovi}ev tekst. Dopadiqiv je,
ali i „prst u oko”, obja{wava
Milo{ Milovanovi}.
Prema wegovim re~ima, osnovna ideja predstave su qubavni
problemi, a tokom rada na predstavi otkrivali su nove ideje.
Izme|u ostalog, `eleli su da pri-
Ina~e, dizajn zvuka za ovaj komad
uradio je Vuk Spasi}, a likovni
asistent je Natalija Radisavqevi}.
Do sada su se na sceni „303”
igrale uglavnom monodrame, duodrame i kamerne predstave
beogradskih pozori{ta i trupa.
Iako su mladi glumci Pozori{ta
za decu `eleli i ranije da urade
NOVA POSTAVKA U
„MOSTOVIMA BALKANA”
Voda kao
inspiracija
„^ORBA OD KANARINCA” JE [email protected], KOMI^NA, ALI I SUROVA PRI^A O
BRAKU
ka`u qude koji se bore za svoje
partnere, koji su spremni na kompromis i one druge, „kukavice”,
koje be`e od svakog problema.
- Imam utisak da nikad lak{e i
lep{e nisam radila na nekoj predstavi. Od samog po~etka smo imali
veliku `equ da prenesemo sve
emocije publici i uverena sam da
}e sve ono {to mi igramo osetiti
i publika, ka`e Darija Ne{i}.
celove~erwu predstavu, kako samo
ka`u, do sada se nisu stvorili
svi uslovi. Ipak, nadaju se da je
ovo samo prvi korak, ka stalnom
repertoaru ove scene sa ovda{wim
glumcima.
Premijera komada „^orba od
kanarinca” je u subotu, 23. marta,
od 20 ~asova, a prva repriza u
petak, 29. marta.
M. ^ER
SALON NA TURNEJI
Postavka u Wu Hejvenu
U galeriji „Gejtvej”, Komjuniti
kolexa u ameri~kom gradu Wu
Hejvenu, otvorena je izlo`ba najboqih radova Me|unarodnog salona antiratne karikature u
Kragujevcu, iz 2011. godine. Na otvarawu izlo`be govorili su ambasador Srbije pri Ujediwenim
nacijama Fedor Star~evi} i
predsednik Me|unarodne asocijacije gradova vesnika mira Alfred Marder.
Ovom postavkom nastavqa se
afirmacija jednog od najpoznatijih salona karikature. Da podse-
timo, pro{le godine je ova
postavka obi{la i Wujork, odnosno zgradu Ujediwenih nacija, gde je
izazvala veliku pa`wu diplomata.
Da podsetimo, me|unarodni
`iri 2011. godine, dodelio je prvu
nagradu, u konkurenciji 400
karikature 186 autora iz 46 zemaqa koje su pristigle na konkurs
Salona antiratne karikature,
na{em poznatom karikaturisti
Aleksandru Vlahovi}u. Zlatna i
srebrna plaketa pripale su
karikaturistima, tako|e iz Srbije, To{i Borkovi}u i Savi
Babi}u, a bronzana Luku De{emakeru iz Belgije.
Salon je osnovan 1981. godine na
inicijativu kragujeva~kih karikaturista i novinara: Aleksandra
Dimitrijevi}a, Zorana Gli{ovi}a
i Miodraga Stojilovi}a. Odr`ava
se bijenalno, tematskog karaktera,
a pravo u~e{}a imaju svi karikaturisti i likovni stvaraoci iz
celog sveta.
Izlo`ba Me|unarodnog salona
antiratne karikature u Wu
Hejvenu }e biti otvorena u naredne
dve nedeqe.
„VULKAN IZDAVA[TVO” NAGRA\UJE
„LAGUNA” NAGRA\UJE
Sve ispo~etka
@eqa za
mo}i
Dva najbr`a ~itaoca „Kragujeva~kih” bi}e i ovog petka u
prilici da svojoj biblioteci dodaju zanimqiv naslov
„Vulkan izdava{tva”. Potrebno je da u petak, 22. marta, pozovete 034 333 111, posle 10 ~asova i dobi}ete kwigu „Zbogom nije kraj”, autorke Aleksandre Poter. Dobitnici }e svoje kwige mo}i da preuzmu u kwi`ari „Vulkan” u Roda centru.
Zar svaka devojka ne `eli isto nakon groznog raskida: da
wen biv{i de~ko zauvek ostane sam, da se odseli na neko
daleko, pusto ostrvo ili jo{ boqe, da ga pre svega nikada
nije ni srela!
Ali {ta ako se neka od ovih `eqa ostvari? Seb je slomio
srce Tesi kada je raskinuo sa wom, a ona jednostavno ne mo`e
da prestane da krivi sebe zbog toga. Kada bi bar mogla da ispravi sve ono zbog ~ega se kaje,
ali ne mo`e. Gotovo je, mora da ga zaboravi. Pijana i potresena, u novogodi{woj no}i, Tes
je po`elela da ga nikada nije ni srela. Kada se probudila i otkrila da joj se san ostvario,
shvatila je da ima priliku da popravi stvari, da krene iz po~etka. I da ovoga puta sve uradi kako treba.
Aleksandra Poter je britanska autorka romanti~nih komedija. Do sada je objavila devet kwiga, a ve}ina je prevedena i u Srbiji. Pre pet godina osvojila je presti`nu nagradu
„Xejn Ostin” za novelu „Moj gospodin savr{eni”, koja je tako|e objavqena u izdawu „Vulkan
izdava{tva”.
Ina~e, slavu je stekla, pored rodne Engleske i u Americi, a popularna je u Poqskoj, Bugraskoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Makedoniji i Srbiji.
Dva ~itaoca „Kragujeva~kih”, dobi}e kwigu
„Atlas oblaka”, a potrebno je da u petak, 22.
marta, pozovete 333 111, posle 11 ~asova
ujutru. Dobitnici }e svoje kwige mo}i da
preuzmu u kwi`ari „Delfi” u pe{a~koj zoni.
Re~ je o romanu koji blistavo o`ivqava tektonske pokrete na mestu dodira Istoka i Zapada. Dramati~ano, zabavano, dirqivo, mudro,
inspirativano i nezaboravno
iskustvo.
Pri~a nas vodi do mesta
nimalo nalik nekom drugom:
malenog, ve{ta~kog ostrva u
zalivu Nagasakija, koje je
~itavih dvesta godina jedina
kapija izme|u Japana i Zapada. Tu, na samom izmaku 18.
veka, mladi holandski pisar
sti`e s namerom da stekne veliko bogatstvo. Umesto toga,
izgubi}e srce.
U galeriji „Mostovi Balkana”, u
petka, 22. marta, u 19 ~asova, bi}e
otvorena izlo`ba „Vodo_staj”,
mlade umetnice Maje Jockov. Ovo
je likovna izlo`ba, koja standardnim likovnim medijima
razvija motiv i temu, ali i ekolo{ku svest.
U atmosferi katastrofi~nog
vremena u kom `ivimo, i koje je
optere}eno temom velike ekonomske krize, poga|aju nas i elementarne nepogode: zemqotresi,
poplave, klizi{ta, cunamiji,
me}ave i su{e, postali su uvertira velikih promena.
„Vodostaj” je multimedijalna
postavka, ~iji je osnovni motiv
voda.
- Motiv koji se razvija u varirawu nivoa vode, koji raste i opada. Na skali merewa nivoa vode
prati se rastu}a tendencija koja
registruje ta~ku izlivawa vode iz
re~nog korita, kada se progla{ava
stawe poplave. Poplava kao elementarna nepogoda, ima svoje cikluse kada voda nadolazi i ~iji vodeni talas nosi sve pred sobom i
ciklus povla~ewa, koji je stra{niji mo`da od prvog i utemeqen
je u estetskoj kategoriji ru`nog,
ka`e u katalogu izlo`be autorka
Maja Jockov.
Ro|ena je1971. godine u Novom
Sadu, a osnovne studije zavr{ila je
na Akademiji umetnosti u Novom
Sadu, smer grafike, u klasi prof.
Milana Stanojeva.
Magistarske studije na smeru
grafike zavr{ila je u klasi prof.
Zorana Todovi}a.
Do sada je samostalno izlagala
deset puta, u Novom Sadu, Beogradu,
Podgorici, Berlinu. Izlagala je
na preko 80 kolektivnih izlo`bi
u zemqi i inostranstvu: Nema~koj,
Poqskoj, Bugarskoj, Holandiji,
Indiji.
Pisac Dejvid Mi~el pove-{}e nas ulicama Dexime, me|u trgovce, uhode, tuma~e,
sluge i konkubine na mestu pro`imawa dve
kulture. Kroz tu pri~u o po{tewu i pokvarenosti, o strasti i mo}i, neprekidno
provejava tema vlasti – vlasti nad bogatstvima i vlasti na du{ama, i na kraju o
vlasti nad smr}u.
[est pri~a koje klize jedna u drugu vode}i
nas iz dalekih Ju`nih mora devetnaestog veka
kroz vreme sve do apokalipti~ne budu}nosti; likovi koji poput atleti~ara u trci
{tafete predaju jedan drugom palicu. U romanu zapawuju}e ma{tovitosti i {irine,
pisac bri{e granice jezika, `anra i vremena,
pru`aju}i o~aravaju}u meditaciju o ~ovekovoj opasnoj
voqi za mo} i onome do ~ega bi
nas ona mogla dovesti. Ovo su
sna`na, potresna razmi{qawa
o qudskoj prirodi, o mo}i i ugwetavawu, kolonijalizmu i
potro{a~kom dru{tvu. Kritika je, roman „Atlas oblaka”, ocenila kao ~udesno ve{t
i celovit, a ujedno krajwe
uzbudqiv roman, verovatno
Mi~elovo najboqe delo.
www.kragujevacke.rs
Четвртак, 21. март 2013.
КРАГУЈЕВАЧКЕ
Kultura
21
DANI ITALIJANSKE KULTURE
APLAUZI ZA KRAGUJEVA^KI HOR
Koncerti, predavawa
i filmovi
„LICEUM” U TURSKOJ
Ovacije za Kragujev~ane
Iako ove godine
festival u Ankari
nije bio takmi~arskog
karaktera, po
reakcijama
i kritikama „Liceum”
je bio najboqi hor
na wemu. Posebno
zanimqivo je da su
mnogi posetioci u
svojim komentarima
istakli da su
Kragujev~ani bili
najboqi i u izvo|ewu
obavezne turske
kompozicije
Gradski kamerni hor „Liceum”,
kao ansambl Muzi~kog centra iz
Kragujevca, sa dirigentom Milojem Nikoli}em, u~estvovao je na
Petom me|unarodnom horskom
festivalu „Dr Muzafer Arkan” u
Ankari. Filharmonijsko dru{tvo
iz Ankare obnovilo je ovaj festival posle osmogodi{we pauze, do
koje je do{lo posle smrti osniva~a
Festivala, Dr Muzafera Arkana,
jednog od najpoznatijih turskih
kompozitora i dirigenata (u~enika, izme|u ostalog, i Karla Orfa).
Od ove godine horski festival u
Ankari nosi ime svog osniva~a i
jednim delom je bio posve}en wegovom stvarala{tvu, pa su svi
horovi imali obavezu da izvedu i
jednu wegovu horsku kompoziciju.
Na festivalu je u~estvovalo sedam
horova - po jedan iz Srbije,
Bugarske i sa Kipra i ~etiri turska hora.
Kragujeva~ki hor slobodni deo
svog repertoara sastavio je od
kompozicija srpskih autora, Stevana Stojanovi}a Mokrawca
(„Kozar” i „Mekam” – ova druga je
retko izvo|ena obrada jedne ina~e
poznate turske narodne pesme),
Minte Aleksina~kog („Bajalice”,
u scenskoj prezentaciji, ~iji je autor kragujeva~ka dramska umetnica Sawa Todorovi}), Rajka Maksimovi}a (Koral i dvostruka fuga
„Tvoje je slovo” iz „Testamenta
vladike crnogorskog Petra II
Petrovi}a Wego{a”) i Milorada
Kuzmanovi}a („Ni{ka bawa”).
Autenti~na garderoba sa~iwena
od delova srpske narodne no{we
doprinela je ukupnom umetni~kom
dojmu, nastup „Liceuma” bio je
vrlo uspe{an, {to je i mnogobrojna publika u najzna~ajnijoj koncertnoj dvorani glavnog grada
Turske potvrdila ustajawem,
vi{eminutnim ovacijama, povicima „bravo” i zvi`ducima
odu{evqewa posle svake kompozicije, kao i ~estitkama i pohvalama posle koncerta u nebrojenim li~nim kontaktima dirigenta i ~lanova hora sa ~lanovima
i dirigentima drugih horovau~esnika, muzi~kim stru~wacima iz „Balkanskog horskog foruma”
i prisutnim qubiteqima muzike.
Iako ove godine festival u
Ankari nije bio takmi~arskog
karaktera, po navedenim reakcijama „Liceum” je bio najboqi hor
na wemu. Posebno zanimqivo je da
su mnogi posetioci u svojim komentarima istakli da su Kragujev~ani bili najboqi i u izvo|ewu
obavezne turske kompozicije
(obrade jedne turske foklorne
igre).
U okviru ovogodi{weg horskog
festivala u Ankari odr`an je, u
organizaciji „Balkanskog horskog
foruma” (koji je bio i po~asni
pokroviteq Festivala) i masterklas poznatog bugarskog dirigenta,
akademika Emila Janeva, i dirigentkiwe i univerzitetske profesorke iz Sofije, Venecije Karamanove, posve}en istoriji, teoriji i praksi horskog peva{tva i
dirigovawa.
Filolo{ko umetni~ki fakultet
Univerziteta u Kragujevcu i Italijanski Institut za kulturu, od
18.marta do 19.aprila, organizuju
manifestaciju „Dani italijanske
kulture u Kragujevcu”, sa ciqem da
prezentuju veoma iscrpnu i modernu kulturu Italije. Na programu
ove manifestacije bi}e mnogo koncerata, predavawa na temu kwi`evne i umetni~ke ba{tine Italije i projekcije arheolo{kih filmova, a programi }e se odr`avati
na nekoliko lokacija: u Sve~anoj
sali Prve kragujeva~ke gimanzije,
u Drugoj gimnaziji i Art galeriji
i „Kutiji {ibica” SKC-a.
Manifestaciju je zvani~no otvorila direktorka Italijanskog instituta prof.dr Sira Miori, a potom je usledio koncert klasi~nog
gitariste i istori~ara italijanske
gitare \akomo Parimbeli. Sutradan, Parimbeli je, u sali Druge
gimnazije, odr`ao koncertno predavawe na temu „Italijanska gitara
po~etkom dvadesetog veka”.
Izme|u ostalog, u okviru ove
manifestacije Kragujev~ani }e
mo}i da pogledaju projekciju arhreolo{kog filma „Bo`i}ne jasle sa
planine Monte Rei”, 25.marta, u 18
~asova, u „Kutiji {ibica” SKC-a,
a zatim i film „Leontini - Se}awa
na zaboravqeni grad”.
Filmski program }e se nastaviti 1. aprila, od 18 ~asova, na
programu je film „Isposnica sveta Febronija, Mesta, kult, se}awa”,
a potom 12.aprila, film „Neas”.
U Art kafe galeriji SKC-a, u
petak (22.marta), u 18 ~asova, studentkiwe odseka za filologiju
FILUM-a priredi}e prezentaciju na temu „Velikani italijanske
kwi`evnosti sredweg veka i humanizma: Dante, Petrarka, Boka~o”.
Potom }e u sali Druge gimnazije, u
19
~asova,
mr
Kristina
Parezanovi} sa Odseka za muzi~ku
umetnost FILUM-a, odr`ati predavawe „Pedago{ki metod Marije
Montesori i aspekti wegove
primene u Srbiji”.
Milica Milenkovi}, iz Centra za razvoj karijere i savetovawe studenata Univerzizeta, u sredu, 27.marta, u 16.30 ~asova, u sali
Druge
gimnazije,
odr`a}e
prezentaciju „Zemqa u fokusu –
Italija”. A nakon toga, usledi}e
predavawe Mileve Filipovi} o
italijanskoj muzi~koj literaturi.
U ~etvrtak, 28.marta, u „Artkafe galeriji” SKC-a, o poseti
najpoznatijim kulturnim spomenicama u Italiji govori}e Jovana
Ili} i Jelena Jeremi}, studentkiwe Odseka za filologiju
FILUM-a.
ДАНТЕ, ПЕТРАРКА, БОКАЧО
Velikani italijanske kwi`evnosti
U Art kafe galeriji SKC-a, u petak, u 18 ~asova, Prof. Anete Anti},
Tamare Repanovi} i Tamare Stanisavqevi} sa odseka za filologiju FILUM-a priredi}e prezentaciju na temu „Velikani italijanske
kwi`evnosti sredweg veka i humanizma: Dante, Petrarka, Boka~o”.
„Bo`anstvena komedija”, remek delo Dantea Aligijerija smatra se
najva`nijim kwi`evnim svedo~anstvom sredwovekovne kulture kao
i jednim od najve}ih dela sveukupne kwi`evnosti. Va`nost ovog dela
za italijanski kulturu nije samo zbog wene umetni~ke vrednosti, nego
i zato {to Dante takozvanom „vulgarnom jeziku” daje status kwi`evnog
jezika koji je do tada imao samo latinski. Komedija predstavqa i
vrhunac sredwovekovne kulture u svim wenim aspektima, od religije
do filozofije, od istorije do kwi`evnosti.
Bi}e ra~i i o „Kanconijeri” Fran~eska Petrarke i „Dekameronu”
\ovanija Boka~a, koji su na~inili prevrat u poeziji i prozi ne samo
u Italiji nego i u ostalom delu Evrope, zahvaquju}i kojima je Italija postala kulturni centar za obrazovane qude Evrope.
[email protected] KARIKATURA U [email protected] KRAGUJEV^ANA
NOVE KWIGE
Mi}a Miloradovi} i prijateqi
Kad mali divovi
rastu
Poznati kragujeva~ki karikaturista Mileta Mi}a Miloradovi}, do{ao je na, na ovim prostorima, nesvakida{wu ideju za svoju novu izlo`bu koja }e biti otvorena u ~etvrtak, 28.
marta u Udru`ewu Kragujev~ana u Beogradu.
U pitawu su originalni radovi (preko 300) koje je Miloradovi} godinama sakupqao
dru`e}i se sa svetskim karikaturistima.
- Kada sam 1999. godine putovao u ^e{ku na smotru
karikaturista na kojoj sam bio nagra|en rumunski
kolega Florijan Doru Krihnala iz Galate zatra`io
mi je jedan moj originalan rad. Poklonio sam mu
crte` i nisam o tome vi{e razmi{qao, sve dok posle
nekoliko godina nisam dobio pismo-pozivnicu od
gradona~elnika Galate da kao po~asni gost, ~ija je
karikatura izlo`ena prisustvujem izlo`bi „Kirhana
i prijateqi” koja je pretvorena u stalnu postavku u
tom gradu, ka`e Miloradovi}.
Od tada je i on re{io da sakupqa originale ({to
je danas, u doba printova, veoma raritetno) i rezultat wegovog kolekcionarskog nadahnu}a je i ova
izlo`ba na kojoj su izlo`eni radovi takvih stvaralaca poput: Du{ana Petri~i}a, To{e Borkovi}a,
Ranka Guzine, Qubomira Milojevi}a, Jugoslava Vlahovi}a, Predraga Koreksi}a... Poseban izlo`beni
blok karikatura sa~iwavaju portreti samog Miloradovi}a koje su crtali kako svetski poznati karikaturisti tako i wegovi u~enici koji su poha|ali {kolu
karikature koju je on godinama dr`ao u Kragujevcu i
Beogradu.
Sem srpskih karikatursita na izlo`bi }e biti
izlo`eni i radovi umetnika iz Hrvatske, Rumunije, Bosne i Hercegovine, Rusije, [vajcarske, Ukrajine, Egipta, Irana, Crne Gore, Belgije, Argentine, Francuske, Poqske, Makedonije, Kube, Nema~ke, Slova~ke, ^e{ke, Kanade, Italije, Turske i Bugarske.
Miloradovi} je u svome, prepoznatqivom, duhovitom stilu osmislio i pozivnicu sa
izlo`bu sa sve pesmom Brane Petrovi}a „Zapis o crta~u”, a posle Beograda izlo`ba „Mi}a
Miloradovi} i prijateqi” bi}e izlagana i u Bawa Luci, Kraqevu i Kru{evcu.
Z. M.
Najnovija kwiga profesorke kwi`evnosti i filosofije, eseisti~arke i leksi~arke sa brojnim objavqenim
filolo{kom raspravama, onomasti~arke („Cvetnik
`enskih imena”, 1998), ali i anga`ovane dru{tvene radnice, predsednice „Kola srpskih sestara” – Qubice
@iki} (1949), „Pri~e od kojih se raste“, upravo je potvrda svestranosti wenih kwi`evnih i `ivotnih interesovawa. Ovako prezentovan debi u oblasti
kwi`evnosti za decu i mlade donosi osve`ewe „po
meri deteta” i svakako je iskorak u ovoj sferi u kragujeva~kom kwi`evnom miqeu.
Ova nevelika zbirka od {est kratkih pri~a namewena je najmla|em ~itala~kom uzrastu. Odlikuje se jednostavnim fraznim tokom koji posredno i postepeno
sti`e do domena bajkovitog i za~udnog, ne ispu{taju}i ni za tren, po tradicionalisti~kim
obrascima, toplu ruku qubavi, ne`nosti i dobrote. Ali, ba{tine}i drevnu bajkovitost,
oniri~no, arhai~no i arhetipsko, autorka, paralelno ili u drugom (post)toku, su~eqava
tako preuzet duhovni konglomerat sa stvarnostnim, realnim i savremenim, ~ak i nau~notehnolo{kim novumom. Takvim pripoveda~kim postupkom granice izme|u svakodnevice
i ~udesnog se bri{u, a ~in pri~awa postaje magija jedinstvene misaone i simboli~ke celine: nadahnutog, zanimqivog i pou~nog, kako to prime}uje recezent Milutin \uri~kovi}.
Posledwih desetak godina kratka pri~a kao forma i kao sadr`aj (idejno-tematski) trpi
radikalne promene, {to se svakako odrazilo i na kratke prozne forme namewene deci i
mladima. Presudni uticaj i uslovqewa virtuelnih komunikacija (pripovedawa) i naglo
skra}ivawe du`ine pri~e/iskaza, osiroma{ili su narativnost, bajkovito su orogobatili
i posirovili magi~nost su{tastvanosti pri~awa. Zato mi simplifikovano i prostodu{no
pripovedawe Qubice @iki} izgleda blagotvorno i na najpitomiji mogu}i na~in tuma~i
i pomiruje suprotnosti sveta u kome smo prinu|eni na odrastawe. Bajkovito, iz mojih perspektiva, to je jedino {to dr`i ovda{wi svet.
Izgled kwige, ilustracije Ranke Mirkovi}, {tampa i oprema, svakako zaslu`uju najvi{u
ocenu. Jedino je mo`da {teta {to broj pri~a nije ve}i, na primer, na ra~un luksuznosti.
R. [ARENAC
22 КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 21. март 2013.
www.kragujevacke.rs
Фељтон
^ESI U KRAGUJEVCU I [UMADIJI IZME\U DVA SVETSKA RATA (2)
Porodice Fiala i Formanek
Od ko`arske radionice u Kragujevcu porodica
Fiala napravila je fabriku kojom se za~ela
ko`arska industrija u Srbiji, dok su
Formanekovi do{li po pozivu
Vojnotehni~kog zavoda, kome su
bili potrebni stru~waci, i ovde
postali ugledni i ceweni
gra|ani Srbije
Пише: Ненад Карамијалковић,
етнолог и антрополог
a nastanak i razvoj ko`arske industrije u Srbiji na modernim osnova ma naj ve }u zaslu gu
ima Fridrih Fiala, koji je 1877. godine napustio ~e{ku domovinu i
sa porodicom se zauvek preselio
u Srbiju. Porodica Fiala je za svoje prvo odredi{te izabrala selo
Blaznava na reci Jasenici. Na izbor ovog malog mesta za nastawivawe i podizawe ko`arske radionice uticalo je Fialino prijateqstvo sa Svetozarem Blaznavcem, koji je ranije u Fialinoj fabrici u Taboru (Bohemija) izu~io
ko`arski zanat. Uz to, stara porodica Blaznavac imala je vodenicu
na Jasenici koja je mogla da se koristi za podizawe objekta za preradu ko`e.
Ipak, rad ko`arske radionice
u Blaznavi nije bio duga veka. Do{lo je do nesuglasica me|u ortacima ve} 1879. godine, pa je porodica Fiala prodala imawe i pre{la u Kragujevac. Posle prestanka rada ko`arske radionice u Jagodini, Fiala je otkupio sav wen
alat, ~ime je imao osnovu za podizawe novog industrijskog objekta u
Kragujevcu.
З
primila sve osobenosti industrijskog objekta. U~e{}e na me|unarodnim izlo`bama (dva puta u Parizu – 1889.
i 1900. godine, zatim u Londonu
1907. i Torinu 1911. godine), kao
i u zemqi (u Vrawu 1892. i Po`arevcu 1895.), na kojima je firma
dobijala brojna vredna priznawa
za kvalitet izlo`enih proizvoda,
ukazuje da je fabrika ko`e Fridriha Fiale u Kragujevcu dostigla
zavidan nivo konkurentnosti, ne
samo u nacionalnim okvirima,
ve} i u evropskim i internacionalnim razmerama.
Nakon smrti Fridriha Fiale
(1895), fabriku su nastavili da
vode dvojica sinova, bra}a Fridrih i Vaclav (Venceslav) Fiala.
U znak pijeteta prema ocu i osniva~u firme, preduze}u su dali
naziv „Fridrih Fiala”. Razarawe
gra|evinskih objekata fabrike,
kvarewe ma{ina i postrojewa i odno{ewe alata bili su posledice
Prvog svetskog rata. Po oslobo|ewu trebalo je mnogo odricawa i novih investicionih ulagawa da se
dostigne predratni nivo i osigura perspektiva daqeg razvoja ovog
industrijskog preduze}a.
Fiale su ipak bili na visini
zadatka. Uprkos te{ko}ama koje
su pratile ukupan industrijski
razvoj Kraqevine Jugoslavije, kao
i velikoj svetskoj ekonomskoj krizi (1929-1933), fabrika ko`e porodice Fiala postigla je zna~ajne
rezultate, posebno zbog {irewa doma}eg tr`i{ta, pro{irewa gra|evinskih objekata i lokala (ukupno
ih je bilo 14), podizawa nivoa
kapaciteta (godi{wa proizvodwa
od 50 vagona sirove ko`e, tj. 25.000
komada, sa 40 zaposlenih radnika
Zapo~eo Fridrih,
nastavili sinovi
Fiala je najpre 1880. godine
kupio ove}i plac na periferiji
Kragujevca, na desnoj obali Su{i~kog potoka, gde je podigao radionicu, a uz wu i ku}u za stanovawe
svoje brojne porodice. Na toj lokaciji Fialino preduze}e }e ostati
sve do 1906. godine, kada }e se iz
dotada{we Jugovi}eve
preseliti u Natali- FORMANEKOVI U [ETWI KRAGUJEVCOM
jinu ulicu, nadomak 1938. GODINE
`elezni~ke stanice,
na desnoj obali Lepenice. Ko`arska radionica Fridriha Fiale
u Kragujevcu u po~etku
je zadr`ala sve odlike
manufakturne, ali je
instalirawem parne
ma{ine od {est kowskih snaga za preradu
ko `e i na bav kom
{palt ma{ine, buradi
za br zo {ta vqe we i
drugog materijala, po-
FABRIKA [email protected] FRIDRIHA
FIALE U KRAGUJEVCU
UNUTRA[WOST FABRIKE [email protected]
u fabrici 1925. godine), pro{irewa asortimana (proizvodwa ko`ne galanterije u boji) i usmeravawa razvojnih programa prema
potrebama Vojno-tehni~kog zavoda,
koji je bio glavni korisnik firminih proizvoda (izme|u 50 i 75
posto ukupnog u~e{}a).
Nije bez zna~aja ni ~iwenica da
je preduze}e osnovano pre Prvog
svetskog rata, ~ime je izbeglo sudbinu mnogih propalih preduze}a
tokom ekonomske krize, osnovanih
izme|u dva svetska rata, ulagawem mahom stranog kapitala.
Fabrika je 3. januara 1929. godine protokolisana kao industrijsko
preduze}e kod kragujeva~kog
Prvostepenog suda, sada pod
nazivom „Fabrika ko`e Vladimira Fiale i brata”, {to
zna~i da je u me|uvremenu
Fridrih Fiala mla|i (umro
1937) prepustio vo|ewe preduze}a sinovima Vladimiru i
Jovanu. Nije poznato {ta se
desilo sa Fridrihovim mla|im bratom Venceslavom, koji je bio suvlasnik firme. Kasnije se u dokumentaciji mo`e na}i samo ime Vladimira
Fiale, {to zna~i da se Jovan
u jednom trenutku povukao iz
upravqawa fabrikom. Pored
PROFESOR BOGOSAV
(BO[KO) FORMANEK KAO
OFICIR KRAQEVINE
JUGOSLAVIJE
PORODICA FORMANEK U KRAGUJEVCU 1950. GODINE – DRAGANA,
LEPOSAVA, ZORAN, BOGOSAV I QIQANA
va (1896), Bo`enu (1897,
umrla po ro|ewu) i Mariju Anu (1905). Borivoj
umire u Kragujevcu 1911.
godine. Wegov sin Johan
(Jovan) Formanek, student Tehni~kog fakulteta u Beogradu, gine u
Prvom svetskom ratu u
srpskoj vojsci. Tabla koja se nalazi na ulasku u
Beogradski univerzitet
(Kapetan Mi{ino zdawe), na kojoj su upisana
imena studenata stradalih za domovinu u ratovima 1912-1919. godine,
ima i wegovo ime.
Jovanov brat, tek zavr{eni diplomac U~iteqske {kole u Kragujevcu,
Bogosav (Bo{ko) Formanek, po okupaciji Kragujevca 1915. godine kao
^eh biva prisilno regrutovan od strane austro-ugarske vojske. Kako bi spasio majku i sestru, u mra~nom spletu
doga|aja postaje deo vojske koja mu je ubila brata, prinu|en da se bori
protiv zemqaka sa kojima je odrastao. Prilikom gowewa srpske vojske prema jugu, igrom
slu~aja, wegova jedinica
biva zarobqena. Bo{ko
progovara srpski i tako
VLADIMIR FIALA,
se na trenutak spasava
VLASNIK FABRIKE
streqawa. Tokom [email protected] IZME\U DVA
SVETSKA RATA
tivawa koje je usledilo,
u blizini se na{ao podpomenute firme, u Kragujevcu je
oficir @ivota Brankovi} iz Draizme|u dva svetska rata radila i
~e kod Kragujevca, koji prepoznafabrike ko`e „Mihailo Savi} i
je Bogosava, nakon ~ega biva oslosin”.
bo|en.
Vladimir Fiala `enio se dva
Bo{ko sa srpskom vojskom preputa, najpre ^ehiwom Anom (ro|elazi Albaniju, ratuje na Solunna 1874. u ^aslavu u Bohemiji, uskom frontu i u~estvuje u oslomrla 19. marta 1933. prilikom
ba|awu zemqe. Izme|u dva svetska
stoma~ne operacije u Beogradu), a
rata radi prvo kao suplent, a onpotom Srpkiwom Milkom Tomovi}
da i profesor u Kragujeva~koj
(ro|ena 1906). Wegova sestra Fagimnaziji. Predavao je fiziku,
nika udala se u Beogradu 28. marhemiju i matematiku, a jedno vreta 1920. godine (nepoznato ime
me (1930-33) bio je i sekretar
mu`a). Podatak o bra~nom statusu
{kole. Cewen kao izuzetan pedawihovog brata Jovana Fiale nismo
gog i profesor, Bo{ka Formaneuspeli da prona|emo.
ka su voleli i |aci, po{to je, iNakon Drugog svetskog rata, reako strog, bio pravi~an i „lak na
{ewem Sreskog narodnog odbora u
oceni”. Bio je i aktivan ~lan
Kragujevcu od 23. februara 1946.
Sokolskog dru{tva.
godine, industrijski objekti poroNi strahote Drugog svetskog
dice Fiala postaju dru{tvena svorata nisu mimoi{le profesora
jina, odnosno postaju deo novoFormaneka. Tokom aprilskog raformirane Fabrike ko`e „Partita 1941. godine biva zarobqen
zan”, ~ime je prekinuto vlasnikao rezervni oficir Jugoslo{tvo porodice Fiala nad prvom
venske kraqevske vojske i interfabrikom ko`e u [umadiji i Srniran u logor za ratne zarobqenibiji, dugo 66 godina.
ke Osnabrik u Nema~koj. Ipak, uNije poznato koliko dece su ispeva da pre`ivi i ovaj rat, pa se
mali Vladimir, Jovan i Fanika, oposle oslobo|ewa vra}a u Kragusim da jedan potomak porodice
jevac 1945. godine, gde nastavqa
Fiala danas `ivi u Zagrebu. Fanida predaje fiziku u Gimnaziji, u
ka je umrla u Kragujevcu 1986. gokojoj je obavqao i du`nost zamedine, a sahrawena je sa devoja~kim
nika direktora do odlaska u penprezimenom. Ona je posledwi staziju 1951. godine. Umro je u Kranovnik [umadije koji je nosio
gujevcu 1957. godine. Bio je o`enekada ~uveno prezime jedne od nawen Leposavom Andrejevi}, koja
jbogatijih i najuglednijih kraguje tako|e u Gimnaziji predavala
jev~kih porodica – Fiala.
hemiju, a dugo je bila i sekretar
{kole.
Srpski vojnici i
Prilikom ven~awa Bogosav meprofesori Formanek
wa veru, prelaze}i iz katoli~ke u
pravoslavnu, a kasnije je i svu deKrajem 19. veka Vojno-tehni~ki
cu krstio kao pravoslavce. Izjazavod u Kragujevcu nabavio je novu
{wavao se kao Srbin, a u tom duhu
ma{inu za izradu ~aura, za koju je
je vaspitavao i decu. Bogosav i
bio potreban stru~wak koji bi obLeposava su imali ~etvoro dece i
u~io radnike za rad na woj. Stru~sva su ro|ena u Kragujevcu: Milo{
wak je prona|en u ^ehu Borivoju
(1922), Qi qa na (1928), Zo ran
Formaneku. On dolazi u Kragujevac
(1930) i Dragana (1933). Leposava
kao ma{inista (ma{inski in`eje umrla 1953. godine u Kragujevwer) oko 1890. godine, sa ugovorom
cu, gde je i sahrawena pored supruna odre|eno vreme, ali mu se u
ga na Varo{kom grobqu. Od ~etvoKragujevcu veoma svidelo, narod ga
ro dece Bogosava i Leposave, danas
je brzo prihvatio „kao svog”, tako da
jedino Aleksandra u Beogradu (}erodlu~uje da ostane du`e. U me|uvreka Zorana Formaneka) nosi poromenu se upoznaje sa ^ehiwom Teredi~no prezime Formanek, kome je
zom Mar{alek (najverovatnije rododala i mu`evqevo Stanoj~i}.
|aka kragujeva~ke porodice Mar{aUz wu, ovo prezime nosi i wena malek), sa kojom se ubrzo i `eni.
jka Qiqana Formanek.
Borivoj i Tereza su dobili ~eNastavi}e se
tvoro dece: Johana (1893), Bogosa-
www.kragujevacke.rs
Stani~ni bife
a, to se najpre oseti, kao nemu{ta najava. Ono {to }e se neizostavno dogoditi usledi potom kao posledica dovr{enog procesa, neprepoznatog na vreme. Imao
sam devet godina. Vratio sam se iz {kole. Na
~asu matematike desna ruka se malo zatresla,
kao da me je drmnula slaba struja. Pre}utao
sam u~iteqici da mi rukom prolaze trnci,
oti{ao sam ku}i }utke, ru~ao mrqavo, tek da
zabedim i da se mati Natalija ne naquti (jer
je uvek quta kad ne ru~am), ~itavog poslepodneva presedeo za radnim stolom i predremuckao na le`aju u svojoj sobi, a onda, uve~e, poku{ao da uradim doma}i zadatak iz srpskog. Mati Natalija je u{la u moju sobu, unev{i dva par~eta hleba namazanog pa{tetom, i
primetila da olovku ne dr`im pravilno. Da
mi se prsti tresu. Onda mi je rekla, sine podigni ruku i dohvati prstima nos. I ja sam,
umesto nos, pipnuo oko.
D
Prvi put sam te no}i zano}io u bolnici.
Kad ka`em prvi put, mislim, svestan da no}im u bolnici. U bolnici sam proveo prva
tri meseca `ivota, ali to sam tek kasnije saznao. Pregledao me najboqi neurolog u gradu. I odmah otkrio tumor na mozgu.
Devet meseci sam ostao u bolnici. Dok nisu izvadili tumor.
Bilo je to u mojoj devetoj godini. Pre ta~no osam.
Pre pet godina moj drugar Milo{ je izgubio jedan na jedan na ko{arka{kom igrali{tu. Tada je poha|ao sedmi, a ja {esti razred. Klipeta, krakat i nekontrolisan. Ponekad kupi dvolitarsku koka-kolu i deli
svaki gutqaj s nama, a ponekad najboqeg druga istu`aka razrednoj. Ne ume da podnese poraz, uvek mu je kriv neko drugi. Sa~ekao je
da sednemo na klupu u parki}u (sedeli bismo uvek na naslonu, kao ptice na grani) i
dok smo pijuckali fantu ~avrqao sa mnom
kao da je zaboravio na sportski poraz.
Ali, kad smo odlazili iz parki}a, pri{ao
mi je bli`e, kao da bi mi, da mo`e, postao
senka i rekao: Natalija nije tvoja majka. Svi
u ulici znamo da si done{en iz bolnice. Svi
to znaju.
Ja sam }utao, jer sam shvatao da je kivan
i da sada ne bi trebalo da se tu~em s wim.
Igrice
a na woj ne nalazim nikakve krivice. Ko
`eli - neka baci kamen. Sad je prilika.
Nije haker, ali se lo`i na te{ke igrice.
Jurke, motorima. Lupa debelim prstima
po tastaturi, povremeno |ipa sa poluraspadnute bolni~ke stolice, kao da motore na
ekranu odista vozi.
- U radno vreme - pecka ga kolega.
- Ne seri, Zoks. Ja sam terenac - veli on.
- Zavr{io sam svoj posao, doterao pacijenta, uneo nosila, napravio zapisnik. A {ta
}u da radim u naredna dva sata dr`avu ne zanima. Ono za {ta me poslala ovamo, obavqeno je.
Zoks sedne pored wega, da pripale.
- Amin, [iki - veli, sla`u}i se sa koleginim pogledom na svet.
I vadi ~uturicu.
- Da se prekrstimo.
[iki posko~i, ripne na klupici, migne
okom: ~ini mu se, presti}i }e ga u trci motora. Ekran miruje, slike na wemu se smewuju. Motori, kao slepe `ivotiwe, najahuju jedan preko drugog, a onda se skr{e i slupaju, o~as, na krivini. Posle saobra}ajke,
dolaze kola hitne pomo}i, iz wih izlaze dva
bolni~ara da pokupe postradale motocikliste i pe{ake. Ta slika [ikija razne`i,
kao da govori o wemu samome i wegovom poslu u ambulanti.
- Da, ali...
- Nema ali. Natera te muka.
J
Рукописи
Uostalom, on se istog trenutka odvojio od mene, kao da je odgurnut, i sunuo u poluslepo
soka~e. Za trenutak sam zastao, kao da se dvoumim da li da krenem za wim, a onda nastavio daqe, prema zgradi koju sam zvao ku}om.
Slede}ih godinu dana sam se izokola
raspitivao. Natalija, `ena koju sam zvao majkom je, u stvari, nerotkiwa. Le~ila se deset godina po bawama. Tri puta je i{la na
operaciju. Kad je rekla mu`u, ~oveku koga
sam zvao ocem, da }e se razvesti od wega ako
ne usvoje dete, on je, posle dugogodi{weg
ne}kawa, pristao. Svi to u zgradi znaju, rekao mi je tada Milo{. Svi.
Osim mene, naravno. Kad sam poslagao
kockice, nisam pravio pitawe. Pitawe je
pravila mati Natalija (ne shvatam kako je
saznala da sve znam, ja se nisam pred wom ofirao; kasnije mi je rekla da je osetila moje poznawe, po mom pogledu; da, to se najpre
oseti). Rekla je, sine, ako ho}e{ da upozna{
biolo{ku majku, treba to da mi ka`e{. Ona
ne zna gde si ti, ali ja znam gde je ona. Samo ka`i i hvatamo prvi autobus za Palanku. Rekao sam da me ta konobarica iz Palanke zanima koliko crno ispod
nokta. Ne, nisam tako rekao, rekao sam da ne `elim da je upoznam
i da je moja prava i jedina majka
- mati Natalija, koja me o~uvala.
Nisam siguran da sam to iskreno
mislio, ali tako sam rekao.
Tada mi je mati Natalija ispri~ala celu pri~u. Da je moja
majka bila konobarica u stani~nom bifeu. Da je tamo upoznala
podosta r|avih qudi, takvi qudi
zalaze na takva mesta. Da je ostala u drugom stawu kao devojka, da
je do sedmog meseca utezala trbuh
prega~om i kaji{ima, a kad se vi{e nije dao sakriti, da je sebe ubola otrovnom iwekcijom u stomak kako bi pobacila, ali da
nije uspela, tako da sam se ja, ipak, mimo wene voqe, rodio kao
presmak~e od kile i po. Poro|aj
je bio tajan, wen otac nikada nije saznao da ima unu~e. Da li me
je volela ili nije, ne zna se, ali
je jedno sigurno: nije smela, a verovatno ni htela da me prihvati
i odgaja, jer bi je cela Palanka
prezrela i wenom porodicom ispirala usta. To se nije smelo
desiti. I nije se desilo. Nije pukla bruka po Palanci, a to joj je
jedino bilo i va`no.
Mati Natalija je potom za}utala, pa rekla da ne treba da se ~udim - da su to mnoge devojke radile, rade i dan-danas, do|u na studije u Kragujevac, zatrudne i ne
smeju da se vrate ku}i s detetom,
- Nemoj, majko! Nemoj me, maj~ice!
- Ne zna ono da govori. Ni za muku, ni za
smrt. Samo je prestalo da di{e.
- Bogami, nisam siguran. Neki mantija{i tvrde da i fetus ose}a. Da ne{to, kako
bih rekao, zna.
- Pa, ako je ne{to znalo, ili osetilo, osetilo je maj~inu ruku oko vrata. Barem ga
nije zadavio niko stran.
[iki se nervira. Brani ono {to se te{ko
brani. On to kao da naro~ito voli. Sad - brani ~edomorku.
- Svi su seqaci gledali te wene muke, }utali i sladili se. A neko od wih je, ne boj
se, i otac! Sad, kad su wu uhapsili, zabio se
u neku zemunicu i taji kao decembarska muva. I pametno: on je svoje obavio.
- A ona...
- Ona ti je kao voda, kao vatra. Priroda.
Priroda tra`i svoje. A treba hraniti gladna usta. Kako?
- To ni `ivotiwe ne rade.
- Rade, kad nema hrane...
[iki je opet izgubio igricu. Lupio je po
tastaturi kao da je ona kriva. I onda se okrete Zoksu, koji se instinktivno odma~e.
Kad je qut, [iki je opasan.
- Kod nas su bebama vadili sr` iz ki~mene mo`dine, zna{ li za onu medicinsku sestru? Ponekad navrati ovamo, jo{ je `iva, sad
je u penziji. Donese, {atro, kola~e i pi}e.
Fina jedna bakica... A tad je trebalo da podmlade druga predsednika, bebe su ostajale nepokretne, skvr~ene kao perece, a ona je bila
mlad partijski kadar: zbog te rabote postala je {efica na odeqewu. Ovde su, kod nas, be-
Четвртак, 21. март 2013.
КРАГУЈЕВАЧКЕ
23
nego ovde pobacuju, ili ostavqaju novoro|en~ad Centru za socijalni rad. Potom mi je dugo pri~ala o pojedinim slu~ajevima - ~ega se
sve naslu{ala, Ispri~ala je sme{nu pri~u
o tome kako je neka na{a goroganka dr`ala
slu{kiwu Crnogorku. Kad je ova ostala u drugom stawu, postrojila je svog sina i mu`a i
rekla: Ho}u da znam koji je od vas dvojice otac? Slu{kiwu su u potaji porodili, dete dali na usvojewe, onda su je udali za vodoinstalatera i preselili se u Beograd - tako da
su svi bili sre}ni, osim bep~eta koje, uostalom, ne zna {ta su sre}a i nesre}a.
I onda je mati Natalija uzdahnula: Znam
ja, rekla je, da nije sre}a saznati ko si i {ta
si, ali neki od nas su, ipak, saznav{i ko su
i {ta su, ~itavog `ivota tragali za sre}om,
a moja sre}a, sinko, to si ti. Za tebe ja `ivim.
Onda je do{ao s posla ~ovek koga sam zvao tatom, Milivoje; kad je ~uo da sve znam, hteo je
da ode kod Milo{evih roditeqa, da se s wima razra~una, ~ak je razjareno nazuo cipele
i besno dohvatio kvaku na ulaznim vratima,
a potom se nemo}no skqokao na parket i uhvatio se za glavu, pa smo svo troje neko vreme plakali, grlili se i qubili.
Neko bi rekao - dvadeset godina, to je cifra. I jeste. Pogotovo ako ostaje{ na tom jednom jedinom mestu. I reklo bi se da se ni{ta va`no za tih godina nije desilo. Zaposlila se cura, sazrela, udala se, oformila
porodicu, a sad je vreme i da joj daju nagradu za dvadeset godina vernosti firmi. Za tih
dvadeset godina nanosila se pi}a, i}a, poslu`ivawa, bestidnih razgovora, usputnih
pipkawa, izbacivawa pijanica i slu`ewa
finih gostiju. Uvek u potkra}enoj sukwi - to
svi gosti vole, sa jakim onim fudbalerskim
nogama, pro{irenim venama ispod kolena
i izra`enim kukovima koji moraju da se wi{u - kao i poslu`avnik, kao i grudi sa otvorenim dekolteom. Posle dvadeset godina ona
ima svoje stalne poznanike i goste i vi{e
je ne diraju ni mladi}i, ni stariji. Kao da
je od we tra`iti qubav postalo greh. Ona je
svoje odslu`ila, a to {to je zgodna ide u rok
slu`be.
Ko zna o ~emu ona sada razmi{qa? Da li
mo`e da oseti prisustvo nekoga ko bi mogao da je potra`i? Ima dvoje dece u braku
sa autolimarom, koji je ne prebija ~esto,
samo kad je mamuran, a po{to je ~ovek radin i po{ten, to se da trpeti.
Sa wom je toliko dugo u poslu jedino koleginica Dara. Ona se,
mo`da, ponekad ugrize za jezik, kad bi je zapitala da li se
zanima za sudbinu svog deteta,
jer Dara, naravno, zna ~itavu istoriju, ali je to nikada ne}e
pitati, ~ak ni u vreme najve}ih
omraza, kakve ponekad prate
qude koji dugo godina rade zajedno. Za{to da je pita, kad sve
dobro zna. Obe su bile mlade,
obe su volele ~vrst mu{ki zagrqaj, obe su bile bez para i obe
su znale da spoje korisno i lepo - da se povremeno, uz ovaj ili
onaj izgovor, podaju za novac.
Jedna je zatrudnela, druga nije,
to je sve. Kasnije je sve do{lo na
svoje mesto, nai{li su fini
qu di, sprem ni da ne pi ta ju
mnogo, ili da poveruju u onu
staru `ensku ludoriju po kojoj
su, pre najnovijeg de~ka, seks
probale samo jedanput, pa i to
na silu.
I niko ne prime}uje mladi}a
od sedamnaest godina koji, povremeno, potkraj leta, stigne autobusom na palana~ku stanicu,
pro{eta pored stani~nog bifea, pogleda s vrata da li je sve
po starom i da li je personal isti, zatim poru~i kafu, a pola
sata kasnije vra}a se natrag, prvim autobusom, za Kragujevac.
To se ne vidi, to se ne ~uje, mo`e samo da se oseti.
be prodavali bogatim kupcima. Ka`u mladim
roditeqima da je dete mrtvo, le{i} nikad i
ne vide. Mo`da si i u pravu: to `ivotiwe ne
rade. To radimo samo mi, qudi.
- Nisam mislio da te qutim, [iki.
Ali [iki kao da ga nije slu{ao.
- Ja sam poznavao `enu iz Stanara u ~ijem
su klozetu pored ku}e, kad su iz Vodovoda do{li da ga isprazne, na{li sedam de~ijih kostura. Sedam! Imala je ve} dece, nije joj vi{e trebalo, a stomak se svake godine napumpa... Stare smo mi kurve, mnogo ve}e od te sulude majke. Ra|aj i ra|aj, to ti je politika
- a ko }e novoro|en~ad i ~ime da hrani, to
politiku ne zanima... Zna{ li ~emu cela ta
kampawa o ra|awu: potrebni su novi robovi. Ali, ne treba ni sa robqem preterivati. Vi{ak ubijamo. Sistematski.
Opet |ipi. Pa sedne. Nije jasno za{to uop{te igra, kad stalno gubi.
- [ta da se radi? - re~e Zoks, mada ga to
pitawe uop{te nije zanimalo. Sad se kajao
{to se uop{te upustio u pri~u o ~edomorki.
- Otkud znam. Nisam ja vlast, nisam ja socijalni radnik. Trebalo bi, vaqda, sve ovo
priznati, pa krenuti - u znoj, suze i krv - ali
sopstvene, a ne tu|e. Ne, svi su oni postali
vanzemaqci: nabili sebi po sto hiqadarki
svakog meseca u xep, vi{e i ne hodaju zemqom, lebde na sedmom nebu. A ja i ti ovde
seremo kre~ i pi{amo krv za dvajes’ ’iqadarki. Va`no da su onu koko{ku, kako se ono
zva{e, zadu`enu za sirotiwu, prometnuli.
Jedva ~ekam kad }e da zine za govornicom.
[ta god da zausti, ~u}e{ krik: "Mama!
Mama! Nemoj me, mama! Nemoj me u zemqu,
mama!"
- Ne zna ono da govori - re~e Zoks.
U vazduhu se oseti vow plesni.
- Ki{a }e.
- Neka ki{e.
Su{a je. Najgora, julska.
- Barem vi{e nismo "dol gladi", kako su
pisali novinari.
- Ti u to veruje{? Pa svake nedeqe {trajkuje neko, ostao bez hleba. Blokiraju puteve, primaju infuzije, gladuju}i po firmama...
- Da, ali toliko se izgradilo. Zgrade...
- ^udna mi ~uda. Da{ vlasnicima ku}a
prostraniji stan od postoje}eg, recimo pola sprata, a ostale spratove rasproda{. To
bi i moja baba znala, samo bez ugra|ivawa.
- Pa onda trgovinski centri...
- Na periferiji, strani. A u samom centru - nijedan na{. Gde se dedo{e? Nije li samo izvr{ena fantomska zamena? Na rabo{,
sa sve fabrikama. Mi smo u ro|enoj zemqi
volovska radna snaga, a pare teku stranci.
Razume{, profit ne ostaje u zemqi. Rasprodato. Pa to su mogli i svi na{i preci, da
rasprodaju imawa i da sve ode, i da svi odemo, u pizdu materinu.
- [ta je, onda, sve ovo, po tebi?
- Igrica s lokalnom bandom. Se}a{ se one,
Gvozdin~eve, sa periferije Dobo{a, {to je napla}ivala ulaz u grad? Sad je u centru.
- Mama, mama! – kriknu Zoks, izdevaju}i
se. - Nemoj me, mama! Nemoj me u zemqu, mamice!
- Vidi{, progovorilo je - re~e [iki.
24 КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 21. март 2013.
САТИРА
Dovoqno dugo
Papir? Jeste prakti~an i jeftin,
po wemu se lako pi{e, ali suvi{e
brzo propada. Na diskete i kompaktne diskove staje dosta podataka, ali fajlovi mogu biti
zara`eni virusom, a i oni, verovatno, ne mogu da traju vekovima. Zato }emo u granitne stene urezati svoja predizborna obe}awa. Da
nas podse}aju, sve dok ih ne ispunimo.
\or|e OTA[EVI]
Promenio je pet stranaka.
On je politi~ar sa najboqom
cirkulacijom.
Sa obrazom od |ona lak{e se
kora~a kroz `ivot.
Ako ne verujete svojim o~ima,
proverite o~no dno!
Kakav nam je dr`avni temeq,
takvi su nam i krovni zakoni!
Kada smo pre{li sa re~i na
dela, odmah se videlo da nam
re~i mnogo vi{e le`e.
Ko ne dr`i do porodi~nog
stabla, su{i mu se loza.
Nema vi{e dece revolucije.
Sada su to odrasle bitange.
Osvedo~eno zakeralo: ~im sam
do{ao na svet, odmah sam video
da to nije to!
Od filmova koji su nam pukli
mo`e se napraviti nova
kinoteka.
Svaka vlast je od boga. Samo je
na{a od samovoqe koalicionih
partnera.
Put koji smo izabrali ne vodi
nikuda, ali je zato avantura
neopisiva.
Kad mi napravimo posao
stole}a, trpimo narednih
hiqadu godina!
Ko na vreme pojede ono {to se
ne jede, lak{e se prilago|ava
ukusima!
Napravio sam civilizacijski
iskorak. Majmuna sam oslovio
sa Vi!
Ne qubim bli`weg svog. Ja
sam ~ovek partije.
Srbija je nastavni
centar za umetnost
pre`ivqavawa.
Digla bi se kuka i motika, ali
nema kvorum!
Matematika nije bauk.
Postizborna pogotovu.
Stekao sam `ivotnu zrelost.
]utim boqe nego ikad.
Peti oktobar traje, a srpskom
prole}u ni traga!
]orave kutije zamenili su
glasa~i slepi kod o~iju.
Kakav paradoks:
Na dr`avnom grbu orao, na
politi~koju sceni kusi
petli}i!
Ivko MIHAJLOVI]
(Iz nove kwige „Ples kusih
petli}a”)
Горан Миленковић
www.kragujevacke.rs
Разонода
Svadba
Mlado`ewa narod
Pozajmio frak,
Da bi s vla{}u svojom
Stupio u brak.
Galilejski narod celi
Prepusti se svetom ~inu,
Da devici izabranoj
Zlatom ukrasi haqinu.
Kosovo je
medicinski
dualitet.
Istovremeno je
i srce i rak
rana Srbije!
Devica je sva sre}na
Na ven~awu blistala,
I na prvu prequbu
Oblaporno pristala.
Radmilo MI]KOVI]
Ivko MIHAJLOVI]
Karikatura:
Goran MILENKOVI]
Kada je {e{ir pobedio {ajka~u,
srpstvo je ispalo iz mode!
Ivko MIHAJLOVI]
МИ, МЕГАЛОМАНИ
Odmah smo
krenuli na ni{ta. I
kao gubitnici smo
megalomani!
Mi smo vode}i
faktor na Balkanu. U
Srbiji nam lo{ije
ide!
U pregovorima
smo uradili sve kako
vaqa. A trebalo
je da radimo u na{u
korist!
Kukuruz je stigao
iz Amerike. Na wemu
se kle~i
iz po{tovawa!
Pesma nas je
odr`ala. I danas je
to ona ista
tu`balica za
opstanak!
Dr`ava se nalazi
u ekspanziji
blagostawa, a
gra|ani }e morati
na to da se naviknu!
Uro{ PAPE[
[trajk gla|u je
kod nas zabava
miliona.
Imam pravo na dodatak za odvojen
`ivot. On je van
Srbije.
Da smo znali
kuda nas vode
ne bismo ih pustali
ispred nas.
Rade \ERGOVI]
Kad god nam
uvale vru}
krompir, mi
o~ekujemo pire.
Dok ne legne
plata, u porodici
niko ne spava.
Slobodan SIMI]
ПРЕФЕРАНС
Савезна лига
Раднички је у недељу 17-03-2013 гостовао у Смедереву. У тромечу је победила екипа из Вршца, друга је
била екипа из Крагујевца са врло малим заостатком,
док је домаћин освојио сам 6,5 бода.
Резултати градске лиге
ОДВАЛЕ
www.kragujevacke.rs
Разонода
Четвртак, 21. март 2013.
MILAN BEKO, biznismen:
- Izaberite me za premijera - prihvati}u.
Ali ne}e vam se to
dopasti, odmah da vam
ka`em. Srbiji su potrebni ~vrst lider i
ideologija, lider mora
da bude uspe{an, a ne
popularan.
KRISTINA BEKVALAC, stilistkiwa:
- Uvek mi je bilo va`nije da se
~uje za ono {to napravim nego za
mene samu. Ba{ zbog toga nisam
`elela da koristim to {to je moja
sestra jedna od najve}ih pop zvezda u zemqi.
NEDA UKRADEN, peva~ica, posle „zimskog” odmora u Dubaiu:
- U ovo vreme klima je izuzetno prijatna, pa sam ~ak uspela i da se okupam.
25
BRANKO RADUN, politi~ki
analiti~ar:
- Kad se `ena dovede u parlament, to se komentari{e kao da je
do{la preko ro|a~ke veze ili
kreveta, ali i takve se mogu pokazati kao sposobnije od mu{karaca.
ACA LUKAS,
peva~:
- Ima li boqeg
posla nego da
otpevate dva sata
uve~e i da vam je
posle ceo dan
slobodan, a da
ste pritom dobro
pla}eni? Nema!
Zato, nemojte da
vas moje kolege
la`u kako
nemaju vremena
za spavawe i
odmor.
JORGOVANKA TABAKOVI], guverner Narodne banke Srbije:
- Do sada vo|ene politike u kqu~nim oblastima su trajno pora`ene. To su bile samo
cipele za lepo vreme,
koje sada moramo promeniti - jer pada ki{a.
КРАГУЈЕВАЧКЕ
SEKA ALEKSI], peva~ica:
- Moje obline zapravo me ~ine
seksipilnom i to nikada ne}u
mewati. Imam sre}u da mi je struk
uvek tanak, ~ak i sa nekoliko kilograma vi{e.
ALEKSANDAR
KARA\OR\EVI]
prestolonaslednik:
- Svaka srpska
vlada treba da zna
da uvek na mene
mo`e da ra~una.
ЗУМ
RADOSLAV PAVLOVI], savetnik predsednika
Tomislava Nikoli}a:
- Ni{ je najve}i rimski grad posle Rima.
Милош Игњатовић
Neka gazda
spremi
topku para
[ta
~ovek
napravi od
pivskih
fla{a
Dobro je
dok jo{ mo`e
da se smesti
u rukavicu
Da li se ovo zove horizontalna signalizacija
Stiglo je prole}e, mogu malo da se otkrijem
26 КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 21. март 2013.
www.kragujevacke.rs
Читуље
Posledwi pozdrav svom voqenom bratu i
ujaku
SE]AWE
Dejan Uro{evi}
^ekali smo te sa snovima na dlanu, sve se prekinulo u jednom danu. Sad nas je troje koji te sa suzom u oku sawaju i vole.
Tvoji: Sandra sa Savom
i Dorotejom
Svetolik Nikoli}
25.3.2012 – 25.3.2013.
U subotu, 23. marta 2013. godine, u 12
sati, na Varo{kom grobqu, odr`a}emo
godi{wi pomen, polo`iti cve}e i zapaliti sve}e.
Sa tugom i qubavqu
porodica Nikoli}
U subotu, 23. marta 2013. godine, u 12,30 sati, na
Varo{kom grobqu, dava}emo polugodi{wi pomen,
na{em dragom
Miloradu
Sredojevi}u
Zauvek }e ostati u na{im srcima.
Sestra Adamka
sa porodicom
SE]AWE
dr Dejanu Uro{evi}u
Pozivamo ro|ake, prijateqe i kolege da prisustvuju ovom tu`nom pomenu.
Wegovi najmiliji
Posledwi pozdrav dragoj sestri
Bataveqi} Tomislav
24.3.2000 – 24.3.2013.
Se}awe na Tebe traja}e ve~no.
Bol i tuga se mere prazninom, koja je ostala Tvojim odlaskom.
Veroqub R. Spasi}
2.6.1952 – 22.3.1998.
Mili moj sine, pro|e punih petnaest godina tuge i bola, o~i pune suza. Sine, majka samo jednu `equ ima, da {to pre
do|em kod tebe.
Tvoji: majka Nada, supruga Lepa,
sinovi Strahiwa i Mihailo i brat
Slobodan sa porodicom
Ve~no o`alo{}eni: supruga Rajna,
sin Dragan, unuka Branka, unuk Milutin
i ostala mnogobrojna rodbina
Jelki Peceq
Tvoja dobrota i plemenitost `ive}e ve~no u
na{im srcima.
Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.
Dana 6. marta 2013. godine preminula je
Tvoje sestre: Rada, Mira, Slavica, Beba
i Qiqa sa porodicama
Posledwi pozdrav
Radojku Obrenovi}u
Bio je zahtevan prema sebi, odgovoran prema
drugima.
Po~ivaj u miru.
Sin Milivoje i unuka Tijana
sa porodicom
Veroslava
Vera Proti}
Mnogo nam nedostaje tvoja qubav.
]erka Nina sa porodicom
www.kragujevacke.rs
Mali oglasi
Читуље
12. marta 2013. godine, preminula je na{a
draga
Четвртак, 21. март 2013.
КРАГУЈЕВАЧКЕ
27
IN MEMORIAM
MATEMATIKA, mehanika, fizika – svi uzrasti.
^asovi u toku {kolske godine i pripremna nastava za
upis u Matemati~ku gimnaziju(SM) i polagawe male mature. Studenti (mart, april).
Prijemni (vi{e i visoke
{kole, fakulteti i vojna
akademija – posebni program).Velika matura. Takmi~ewa. Telefon: 034 360
202, 063 77 11 002, Arsi}.
Qubinka Mijatovi}
1943 – 2013.
Vreme nikada ne}e izbrisati se}awe na
tebe, osta}e{ zauvek u na{im mislima i
srcima.
Sahrana je obavqena 14. marta 2013. godine
na grobqu u Malim P~elicama.
O`alo{}eni: sin Sa{a, }erka Sne`ana
sa porodicom
[email protected] SE]AWE
Radoje
Milanovi}
Rade
1965 – 2007 – 2013.
Jedini i nepre`aqeni sine, {est godina pro|e a bol i tuga ve~no ostaju. Mili
sine, gde god da po|em ti si ispred mene. Nosim te u srcu i du{i kao kada
si bio mali. Na tvoj grob umesto torte ja ti nosim cve}e, maj~ine suze za tobom nikada prestati ne}e. Neka te u ti{ini ve~nog mira ~uva moja velika
qubav.
Sine, mnogo mi nedostaje{.
Neute{na majka @ivka
prof. dr Milan
]irovi} ]ira
21.3.2010 – 21.3.2013.
Tri godine su pro{le od kada smo posledwi put bili na okupu, ali nijedan
dan ne prolazi bez pomisli na tebe. Te{ko nam je i to se}awe nas ne napu{ta.
Nedostaje nam tvoje prisustvo, re~itost, nevi|ena energija, tvoj zagrqaj...
Ponosni smo {to neponovqiv suprug i tata `ivi u nama i kroz nas. I ti bi
bio ponosan na nas...
Zauvek tvoji:
Cica, Ivanka i Ivan
Mitar Aleksi}
ODLAZAK VELIKOG, TIHOG ^OVEKA
Oti{ao je Mitar Aleksi}, veliki i tihi ~ovek, iznenada i
brzo, ostavqaju}i veliku prazninu i bol u grudima svima porodici i nama, wegovim prijateqima, koji smo imali tu
~ast i privilegiju da zajedno delimo i lepe i te{ke trenutke
`ivota i rada na zajedni~kom poslu.
Te{ko je opisati i nedostaju re~i, kojima bi jednostavno
predstavili ovog ~oveka, koji je ostavio neizbrisave tragove
svog pregala~kog, ozbiqnog i temeqnog in`ewerskog rada u
svim preduze}ima, ustanovama, organizacijama u kojima je
radio, nesebi~no daju}i celoga sebe .
Mo`da treba jednostavno re}i, iza Mitra su ostajala wegova
dela.
Iz wegove pri~e znamo, da je kao odli~an |ak upisao studije
elektrotehnike u Sarajevu, koje je zavr{io sa najboqim ocenama. Umesto Sarajeva, izabrao je za `ivot [umadiju i Kragujevac u kome je zapo~eo svoju plodnu in`ewersku karijeru u
preduze}u „Romanija“, koje je wegovom zaslugom postalo jedno
od najboqih monterskih preduze}a u biv{oj Jugoslaviji.
Ve~iti znalac i profesionalac, svoj pe~at uspe{nog rada ostavio je i drugim preduze}ima u kojima je radio – Zastava –
in`ewering i Beogradelektro.
I onda, Mitar dolazi u Elektro{umadiju. Te davne 1993.godine imali smo ~ast da upoznamo jednog od najve}ih in`ewera,
koji je ikada hodao ovim prostorima. Nastavqa svoj rad,
upu{taju}i se u najve}e projekte, kao lider, zavr{avaju}i ih
uspe{no i sa svom ozbiqno{}u, koja je bila wemu svojstvena.
Ne}emo spomiwati male, ve} krupne projekte koji su ostali i
nose wegov pe~at. Bio je jedan od najzaslu`nijih za formirawe
Privrednog dru{tva “Centar” sa sedi{tem u Kragujevcu. Wegova zasluga je i izrada tehni~ke baze podataka, uvo|ewe sistema kvaliteta, uvo|ewe EDISA, revizija i izrada mnogih
Studija iz oblasti razvoja, Metodologije prikqu~ewa, Metodologija naplate... Oprosti nam, prijatequ {to smo sigurno ispustili nebrojana tehni~ka re{ewa, dokumentaciju, pisma,
ugovore i diskusije, koje su dale pe~at i ostavile neizbrisive
tragove u Elektro{umadiji i Elektroprivredi Srbije.
Znamo da te ni{ta iz oblasti i domena in`ewerskog rada
nije moglo poraziti, jer si sa duhom mladi}a i perfekcioniste probleme re{avao.
Verujemo da te je jedino mogao poraziti problem ne~ove{tva,
la`i, zlobe. Mrak iz koga su izronili oni koji su se na{li na
putu sa tobom, ~ovekom istine i svetlosti, je bio suvi{e
otrovan za tvoje poimawe ~oveka i odnosa me|u qudima.
Verujemo da si i takvim nequdima oprostio, jer }e takvima
suditi neki drugi sud.
Tvoje delo i lik }e ve~no `iveti, tvoj duh }e nadahwivati
mnoge mlade in`ewere i nara{taje koji budu dolazili iza nas.
Oti{ao je veliki, tihi ~ovek - Mitar Aleksi}, otac porodice, veliki stvaralac.
Po~ivaj u miru, dragi prijatequ i oprosti za sve neizre~eno.
Prijateqi iz
“Elektro{umadije”
28 КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 21. март 2013.
Енигматика
www.kragujevacke.rs
www.kragujevacke.rs
Маркетинг
REPUBLIKA SRBIJA
GRAD KRAGUJEVAC
Gradska uprava
za poslove lokalne samouprave
i op{te uprave
OBAVE[TEWE
O POSTUPKU ODLU^IVAWA O POTREBI
PROCENE UTICAJA ZATE^ENOG STAWA
NA @IVOTNU SREDINU
Gradska uprava za poslove lokalne samouprave i op{te uprave, obave{tava javnost da je na zahtev nosioca projekta
„Centar za recikla`u” d.o.o. Beograd, Profitni centar
Kragujevac - Reomat, sproveden postupak odlu~ivawa o
potrebi izrade studije o proceni uticaja zate~enog stawa
na `ivotnu sredinu Projekta – postrojewe za skladi{tewe
i tretman neopasnog otpada realizovanog na kat. parc. br.
7405/25 i 7405/37 KO Kragujevac 1, kao i 1/6 KO i 1/7 KO
Kragujevac 2 (Biv{i kompleks "Zastava", ulica
[afarikova), na teritoriji grada Kragujevca.
U sprovedenom postupku doneto je Re{ewe da za predmetni objekat nije potrebna izrada studije o proceni
uticaja zate~enog stawa na `ivotnu sredinu, budu}i da
se za projekat, primenom odgovaraju}ih mera za{tite
koje su utvr|ene navedenim re{ewem, odnosno uslova
koje su utvrdili drugi ovla{}eni organi i organizacije,
ne o~ekuju zna~ajni negativni uticaji na ~inioce `ivotne sredine u toku kori{}ewa projekta.
Doneto re{ewe zasniva se na analizi zahteva nosioca
projekta i podataka o lokaciji, karakteristikama i
mogu}im uticajima projekta na `ivotnu sredinu, pri
~emu su uzeti u obzir propisani kriterijumi za projekte
navedene u Listi II Uredbe o utvr|ivawu Liste projekata
za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za
koje se mo`e zahtevati procena uticaja na `ivotnu sredinu („Slu`beni glasnik RS“, broj 114/08).
Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izjaviti
`albu na doneto re{ewe u roku od 15 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se izjavquje Ministarstvu energetike, razvoja i za{tite `ivotne
sredine, a podnosi se preko prvostepenog organa.
Obave{tewe se objavquje na osnovu ~l. 10. stav 7. i ~l. 29.
Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu («Slu`beni
glasnik Republike Srbije», br.135/04, 36/2009)
Четвртак, 21. март 2013.
КРАГУЈЕВАЧКЕ
29
REPUBLIKA SRBIJA
GRAD KRAGUJEVAC
Gradska uprava
za poslove lokalne samouprave
i op{te uprave
OBAVE[TEWE
O POSTUPKU ODLU^IVAWA O POTREBI
PROCENE UTICAJA ZATE^ENOG STAWA
NA @IVOTNU SREDINU
Gradska uprava za poslove lokalne samouprave i op{te
uprave, Sekretarijat za gra|evinarstvo, urbanizam i
za{titu `ivotne sredine, Slu`ba za za{titu `ivotne sredine obave{tava javnost da je na zahtev nosioca projekta „Vip Mobile” d.o.o., sproveden postupak odlu~ivawa
o potrebi izrade studije o proceni uticaja zate~enog stawa
na `ivotnu sredinu Projekta – radio-bazne stanice
"KG3008 02KG Kragujevac Erdoglija 2" realizovanog na
kat. parc. br. 4252 KO Kragujevac 3 – naseqe Centar 6, u
ulici Kneza Milo{a 31, na teritoriji grada Kragujevca.
U sprovedenom postupku doneto je Re{ewe da za predmetni
objekat nije potrebna izrada studije o proceni uticaja zate~enog stawa na `ivotnu sredinu, budu}i da se za projekat, primenom odgovaraju}ih mera za{tite koje su
utvr|ene navedenim re{ewem, odnosno uslova koje su
utvrdili drugi ovla{}eni organi i organizacije, ne
o~ekuju zna~ajni negativni uticaji na ~inioce `ivotne
sredine u toku kori{}ewa projekta.
Doneto re{ewe zasniva se na analizi zahteva nosioca projekta i podataka o lokaciji, karakteristikama i mogu}im
uticajima projekta na `ivotnu sredinu, pri ~emu su uzeti
u obzir propisani kriterijumi za projekte navedene u
Listi II Uredbe o utvr|ivawu Liste projekata za koje je
obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se mo`e
zahtevati procena uticaja na `ivotnu sredinu („Slu`beni
glasnik RS“, broj 114/08).
Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izjaviti `albu na doneto re{ewe u roku od 15 dana od dana
objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se izjavquje Ministarstvu energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine,
a podnosi se preko prvostepenog organa.
Obave{tewe se objavquje na osnovu ~l. 10. stav 7. i ~l. 29.
Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu («Slu`beni
glasnik Republike Srbije», br.135/04, 36/2009)
30 КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 21. март 2013.
PRVA LIGA - @
Sme~ 5
superliga{
JO[ jednu „duplu“ radnu nedequ imale su odbojka{ice Sme~a 5,
u kojoj su ostvarile dve pobede i
tako nadmo}no zavr{ile planirani posao. Naime, najpre su u sredu u Lazarevcu unapred odigrale
me~ 21. kola Prve lige Srbije i
savladale istoimenu ekipu sa 3:1,
po setovima 22:25, 25:10, 25:18,
25:17, a zatim su u subotu bile boqe od Obili}a u Beogradu 31:29,
25:22, 25:21. Tako je klub Dejana
Br|evi}a uspeo da izbori plasman u Super ligu, bez obzira na
rezultate ostalih konkurenata.
Uspe{an je bio i Radni~ki u
derbiju kola, prakti~no majstorici za superliga{ki bara`. Pobedom u „Stanislavu“ nad Crnokosom iz Kosjeri}a bez izgubqenog seta, 25:17, 25:13, 25:16, zadr`ao je drugo mesto na tabeli. Jedini konkurent, lokalni rival
Kraguj, vratio se pobedonosno sa
gostovawa Futogu. Rezultat je bio
3:1 za tre}eplasirane Kragujev~anke, a omer po setovima glasio
je 25:17, 21:25, 25:21, 26:24.
U 20. kolu narednog vikenda
Radni~ki ide na noge Takovu u
Gorwi Milanovac, Kraguj do~ekuje Lazarevac, dok je lider svoj me~
sa Futogom odigrao ranije. M. M.
www.kragujevacke.rs
СПОРТ
ZNA SE RIVAL U
POLUFINALU
ODBOJKA
MLADI RADNIK - RADNI^KI KREDI BANKA 0:3
Prega`en Po`arevac
[email protected] - Hala: SC „Po`arevac“. Gledalaca:
300. Sudije: Balanxi} (Beograd), Popovi} (Sremski Karlovci). Rezultat po setovima: 22:25, 20:25, 21:25.
MLADI RADNIK: Stojsavqevi} 3, Mun}an 1, [qivan~anin, Pe{ut 11, Buli} 1, Br~i} 8, Jevti} 5, Pekovi} (libero), Petrovi} 4, N. Matija{evi} 7, M.
Matija{evi} 2.
RADNI^KI KREDI BANKA: ]irovi}, N. Stevanovi} 12, Jovanovi} 3, Radovi} 17, Perovi} 6, Vulovi}, R.
Stevanovi} 4, Ili}, Ivovi}, ^edi}, Blagojevi} 8, Panteli} (libero).
KAKO se kraj {ampionata bli`i kraju, kragujeva~ki „bankari“ igraju sve boqe. Iako ponovo bez prvog korektora ^edi}a i wegove akvizicije Ivovi}a,
ekipa Dejana Mati}a je odigrala odli~nu utakmicu
i zavr{ila ~etvrtfinalni posao u plej ofu u dva duela. To je, osim samog prolaza u nastavak takmi~ewa,
bio i glavni ciq po`areva~kog gostovawa.
Mladi radnik je poklekao ne{to te`e nego u Kra-
MLA\E KATEGORIJE
Kadeti bez finala
DRUGO mesto na polufinalnom
turniru za Prvenstvo Srbije, odr-
gujevcu, ali i u ovom me~u vidqiva je bila razlika u
klasi kod suprotstavqenih rivala. Doma}in je, kao
uostalom tokom ~itave sezone, igrao na mahove, bez
mogu}nosti da ujedna~i formu tokom celog me~a. S
druge strane, ~ini se da je hrabar potez Dejana Mati}a da poverewe umesto Milanu Ili}u i u ovoj utakmici poveri Igoru Jovanovi}u, dalo rezultat.
Mladi tehni~ar je ve} pet sezona u prvom timu i red
je bio da mu se uka`e {ansa, a on je iskoristio na
najboqi na~in.
Radni~ki je igrao sigurno, precizno, Nemawa Radovi} je na mestu korektora sasvim dobar, ~ak i ne{to vi{e od toga, dok je prijem uglavnom bio korektan. Po`arevqani su u prvom i tre}em setu uspevali da priprete kod rezultata 21:20 za pobednika, ali nisu imali snage da idu do kraja.
Plasmanom u ~etiri najboqe ekipe ~ini se da je
ostvaren ciq za ovu sezonu. Ipak, kvalitet ekipe daje Kragujev~anima za pravo da se ozbiqno i sa pravom nadaju finalu.
M. M.
`anom protekle sedmice u Vaqevu, zauzela je kadetska ekipa Radni~kog Kredi banke, ali nije
uspela da se plasira u zavr{nicu.
Kragujeva~ki de~aci savladali su
suboti~ki Spartak i doma}i VA
014 maksimalnim rezultatom, ali
BADMINTON
RUKOMET
Dobri, uprkos sne`noj oluji
BADMINTONA[I Ravensa KG ostvarili su solidan uspeh na Internacionalnom juniorskom turniru za igra~e do 19 godina, odr`anom od 14. do 17.
marta odr`an u ma|arskom Pe~uju. U konkurenciji
takmi~ara iz 12 zemaqa, Filip Stojiqkovi} je u dublu sa Slovakom Bohumil Ka{elaom bio nadomak
bronzanog odli~ja, ali su u ~etvrtfinalu od wih
bili boqi hrvatski takmi~ari.
- I pored neverovatnih vremenskih okolnosti
pri putu na ovaj turnir, na{a ekspedicija je bezKRAGUJEV^ANI U REPREZENTACIJI
bedno stigla u Pe~uj i zadovoqni smo nastupom na{ih predstavnika. Takmi~arski je moglo i boqe,
ali imaju}i u vidu okolnosti prilikom dolaska i veoma jaku konkurenciju, moramo biti zadovoqni i
ceniti jo{ jedno dragoceno internacionalno iskustvo - rekao nam je trener Andreja Todorovi}.
Pored Filipa, na ovom turniru u~estvovali su jo{ Jovan Babaji} i Sofija Milo{evi}.
S. M. S.
PKB - RADNI^KI 29:32
Krenulo nam
PADINSKA SKELA - Dvorana: SC Padinska Skela. Gledalaca: 400. Sudije: Stojkovi} (Ni{), Nikoli} (Leskovac). Sedmerci: PKB 5/5, Radni~ki 2/1. Iskqu~ewa: PKB 6, Radni~ki 8 minuta.
PKB: Radosavqevi} 2, Vukovi} 2, Z. Milojevi}, Ogwanovi} 1, B. Todorovi} 7, Z. Ostoji}, Qubenovi}, Boji~i} 2, Simi}, D. Todorovi} 6, M. Milojevi}, Ili}, Mati~i} 2, Popovi}, L. ostoji}, ^upi} 7.
RADNI^KI: \uki}, Pralica 5, Fili} 3, Leki}, Stevanovi}, Mo{i},
Petrovi}, Ramovi}, Simi}, Milo{evi}, Nikoli} 10, Tomi} 6, Gemaqevi}, Bosi} 6, Raji~evi}5.
NIJE ih htelo mesecima, a onda su u svega nekoliko dana rukometa{i Radni~kog postigli dve prvenstvene pobede. Druga, {to je jo{ zna~ajnije, stigla je sa gostovawa, ekipi PKB-a (32:29).
Po~etak, ipak, nije nagove{tavao takav rasplet. Krenuli su doSUPER LIGA (M)
ma}i silovito i poveli sa 5:2. Me19. KOLO: PKB - Radni~ki 29:32, Cr|utim, posle toga zavladali su Krvena zvezda - Vojvodina 20:26, Vrbas Partizan 27:36, Rudar - Zaje~ar 29:27,
agujev~ani parketom. Ne samo da su
Metaloplastika - Crvenka 40:27, Jugoubrzo izjedna~ili, ve} su pomenuvi} - Kolubara 31:28, Napredak - @elezni~ar 29:30.
tu razliku preveli na svoju stranu.
Do odmora je rezultat sveden na
Partizan
19 17 2 0 584:46636
Vojvodina
19 17 0 2 531:44734
16:14 za “crvene”.
Vrbas
19 12 1 6 501:50125
Jedini preostali srpski predRudar
19 9 1 9 500:49519
Metaloplas. 19 9 0 10 478:46418
stavnik u Evropi nije popu{tao ni
Jugovi}
19 7 3 9 504:50917
u nastavku. Predvo|eni izvanredKolubara
19 8 1 10 541:55117
nim pivotom Zoranom Nikoli}em,
Napredak
19 8 1 10 493:50717
Zaje~ar
19 8 0 11 540:54216
dopustili su doma}inu jedino da u
Radni~ki
19 8 0 11 490:51316
jednom trenutku smawi na 19:22.
PKB
19 5 4 10 519:52714
Sve ostalo vi|eno pripalo je RadC. zvezda (-8) 19 9 1 9 492:49911
@elezni~. (-2) 19 5 0 14 498:560 8
ni~kom.
Crvenka
19 3 2 14 476:566 8
Prilika da se ve`e i tre}a po20. KOLO: Radni~ki - Jugovi}, Parbeda, nije zanemariva. Gost na{em
tizan - Napredak, @elezni~ar - PKB,
timu u narednom kolu bi}e solidKolubara - Metaloplastika, Crvenka Rudar, Zaje~ar - Crvena zvezda, Vojvodini, ali ne i nepobedivi Jugovi} iz
na - Vrbas.
Ka}a.
V. U. K.
su izgubili od pobednika turnira, ekipe Obrenovca sa 3:2.
Paralelno su odr`ana i polufinala za kadetkiwe, u kojima
Kragujevac nije imao predstavnika.
M. M.
REPREZENTACIJA IDE
A pozivi sti`u
SEM seniorske, u okviru EHF
nedeqe pripreme }e imati i mla|e reprezentativne selekcije.
Tako }e se juniorke Srbije sastati sa odgovaraju}om selekcijom
Hrvatske. Selektor Zoran Valdevit pozvao je u srpsku selekciju i
tri ~lanice Radni~kog - golmana
Tijanu ]osi}, krilo Sawu Radosavqevi} i pivota Zoranu Mili}.
I kadetska reprezentacija odradila je mini pripreme, i u naredna tri dana igra kvalifikacije za Evropsko prvenstvo u Poqskoj. Dakle, u Vrwa~koj Bawi }e
se, od 22. do 24. marta, u duelima
sa Francuskom, Belorusijom i
Finskom, odlu~iti ko ide evro
{ampionat, a jedan od na{ih aduta bi}e i golman “crvenih” An|ela Filipovi}.
I NIKOLI]
Me|’ orlovima
NASTAVAK kvalifikacija za
Evro prvenstvo, primorao je stru~ni {tab seniorske reprezentacije Srbije da odr`i trena`ni
centar na wemu je predvi|eno da
se na|u najperspektivniji igra~i
doma}eg {ampionata.
Tako je, u 19 pozvanih, uvr{ten
i mladi pivot Radni~kog, Zoran
Nikoli}, biv{i juniorski reprezentavica Srbije.
V. U. K.
(@) RADNI^KI
- KWAZ MILO[
33:33 (13:20)
Neka se
pripremi
Partizan
NEO^EKIVANI ishod ~etvrtfinalnog duela \erdapa i Partizana, „crno-beli“ su dobili seriju sa 2:1, doneo je iznena|uju}eg
rivala Radni~kom Kredi banci.
Tako }e prvi polufinalni par
odigrati ova dva kluba, ovoga puta u tri dobijena me~a.
Kako su Beogra|ani preuzeli
poziciju drugoplasiranih Kladov~ana, tako }e imati prednost
eventualne majstorice. Prva dva
susreta igraju se u „[umicama“,
tre}i i mogu}i ~etvrti u „Jezeru“, a majstorica u Beogradu. Termini Odbojka{kog saveza su 21,
25, 28, 31. mart i 3. april, ali iskustvo govori da su zbog TV prenosa i dogovora klubova mogu}a
minimalna otstupawa. Drugi polufinalni par ~ine Crvena zvezda i Vojvodina.
M. M.
SUPER LIGA (@)
17. KOLO: Radni~ki (K) - Kwaz Milo{ 33:33, Jagodina - Radni~ki
(S) 32:24, Maks sport - Milenijum 21:21,
Zaje~ar - @elezni~ar 39:18, Naisa Radni~ki (B) 43:29. Crvena zvezda je bila
slobodna.
Zaje~ar
15 14 1 0 514:33529
Jagodina
16 14 1 1 461:36929
Radni~ki (K) 16 8 5 3 438:42321
Milenijum
15 9 2 4 381:37820
Maks sport
15 6 3 6 360:36415
Crvena zvezda 15 6 1 8 424:42513
Naisa
15 6 0 9 427:43312
@elezni~ar 15 6 0 9 342:39412
Kwaz Milo{ 16 4 1 11 449:492 9
Radni~ki (S) 16 4 1 11 413:471 9
Radni~ki (B) 16 0 1 15 446:571 1
18. KOLO: Radni~ki (S) - Radni~ki (K),
Kwaz Milo{ - Zaje~ar, @elezni~ar - Maks
sport, Milenijum - Naisa, Radni~ki (B) Crvena zvezda. Slobodna je Jagodina.
Prvi kiks
KRAGUJEVAC - Hala: „Jezero“.
Gledalaca: 100. Sudije: Trifkovi}
i Milosavqevi} (Be{ka). Sedmerci: Radni~ki 6/6, Kwaz Milo{
2/2. Iskqu~ewa: Radni~ki 4, Kwaz
Milo{ 12 minuta.
RADNI^KI: ]osi}, Jovanovi},
Tani} 2, Stepanovi} 10, Radosavqevi} 3, ^airovi}, Kne`evi}, Mili} 2, Koperec 4, To{ovi}, Bala} 2,
Kuki}-Radoji~i} 10, Filipovi},
Kuharovi}, Obu}ina, Stoiqkovi}.
KWAZ MILO[: Ugr~i}, M. Tomi} 8, Kilibarda, Stanojlovi},
Deni}, Stefanovi}, Rabata 5, Rankovi} 9, K. Tomi} 5, Pavlovi} 2,
Oqa~a, Mrqe{, Vasi} 4, Tomkovi}.
REKLO bi se da su po prvi put u
ovom prvenstvu rukometa{ice
Radni~kog podbacile. Navika da
redom pobe|uju svoje liga{ke rivale, stavila ih je u ulogu apsolutnog favorita u susretu sa aran|elova~kim Kwaz Milo{em,
{to se na terenu nije pokazalo
ispravnim. Go{}e su pru`ile odli~nu partiju, Kragujev~anke, ~ini se, retko slabu, pa je na kraju
duel okon~an egal skorom - 33:33.
I to, na sre}u doma}ih.
Naime, ve}im delom susreta Aran|elova~nke su imale prednost
i bile boqi takmac na terenu. Posebno se to odnosi na prvih 30
minuta, kada su “crvene” bile neprepoznatqive. Minus od sedam
golova (13:20), po~ele su da nadokna|uju tek u nastavku. Pre svega agresivnom odbranom, ali i
lucidnijim napadima, na minut
pre kraja doma}e su stigle do izjedna~ewa. Potom se ukazala prilika za pobedu, ali posledwih 30
sekundi nije iskori{}eno za potpuni preokret.
Opet su u na{em timu predwa~ile bekovi Katarina Stepano-
vi} i Jasmina Kuki}-Radoji~i},
strelci po 10 pogodaka, ali to ovoga puta nije bilo dovoqno za
ceo plen.
Sada ide dvonedeqna prvenstvena pauza zbog akcija reprezentacije, a potom gostovawe u obli`wem Svilajncu.
V. U. K.
KUP SRBIJE
Sa In|ijom za
polufinale
@REB je odlu~io da }e se za
prolazak u polufinale Kupa Srbije, rukometa{ice Radni~kog boriti sa @elezni~arem iz In|ije.
Termini odigravawa duela za
sada nisu precizirani, ali se zna
da ostale parove ~ine: Naisa - Jagodina, BMS Milenijum - Zaje~ar
i Crvena zvezda - Maks sport.
V. U. K.
GOSTUJE
REPREZENTACIJA
Makedonke na
Srpkiwe
U NEDOSTATKU superliga{kih, qubiteqi rukometa u Kragujevcu ima}e priliku da vide duele `enskih reprezentacija Srbije i Makedonije. Na{a selekcija, u okviru EHF nedeqe, ovde ima
mini pripreme, u sklopu kojih }e
odigrati i dva kontrolna susreta
sa makedonskim izabranim timom u hali “Jezero”.
Prvi je na programu danas, od
18 sati, a drugi u subotu, u 14 ~asova, i wega }e prenositi RTS.
V. U. K.
www.kragujevacke.rs
Четвртак, 21. март 2013.
СПОРТ
STREQA[TVO
FUDBAL
BESPLATNO DO KRAJA
SEZONE
Milutin
odbranio
titulu
RADNI^KI 1923 - HAJDUK 3:2
Xabaka na ^ika
Da~u
SKIJAWE
Solidno
u Hrvatskoj
SEZONA zimskih sportova
polako se bli`i kraju. Trka
je sve mawe, a najboqa Srpkiwa, Nevena Igwatovi}, protekle sedmice oprobala se u
FIS trkama na zagreba~kom
Sqemenu.
Vo`ena su dva slaloma, a
na{a reprezentativka u oba
je obezbedila plasman u prvih deset. Najpre je bila osma, vrednost pozicije 29,79
poena, a zatim deveta, ali sa
slabijim koeficijentom, 39,
10.
M. M.
KUGLAWE
Pak promet za
kom{ije
POSLE jednonedeqne pauze nastavqaju se prvenstvena
nadmetawa u Prvoj ligi Srbije, grupa Centar.
Kugla{i Vodovoda }e u okviru 16. kola ugostiti Bakar iz Bora, dok je Pak promet
doma}in kraqeva~kom Ibru.
Radi se o trenutno drugoplasiranoj ekipi i velikom konkurentu “vodovodxija”, pa bi
eventualnim trijumfom Pak
promet umnogome doprineo
boqem plasmanu “kom{ija”.
Me~evi su na programu u
subotu, u kuglani Druge kragujeva~ke gimnazije.
S. M. S.
Pogleda i nas…
KRAGUJEVAC - Stadion: „^ika Da~a“. Gledalaca: 2.000. Sudija: Ninoslav Spasi} (Surdulica). Strelci: Crnoglavac (autogol) u 23, Beqi} u
29. i Fejsa u 90. minutu za Radni~ki, a Veselinovi} u 24. i To{i} u 63.
minutu za Hajduk. @uti kartoni: Beqi}, Pavlovi} (Radni~ki 1923), Vukovi} (Hajduk).
RADNI^KI 1923: ^an~arevi}, Pavlovi}, Fejsa, Tintor, Rosi}, I. Petrovi} (od 80. Kova~evi}), Svoji} (od 67. Spalevi}), Beqi}, Mari}, Milo{kovi}, Milovanovi}.
HAJDUK: Bra}, Cvetkovi}, Crnoglavac (od 46. To{i}), Vukovi}, M. Veselinovi}, ]ulum, Obrovac (od 70. Jevtovi}), Sekuli}, Ki{ (od 82. Milutinovi}), L. Veselinovi}, Rusmir.
VALA, bilo je i
vreme. Deca koja su se
rodila na dan posledwe pobede fudbalera
Radni~kog, uveliko se
spremaju za tr~karawe u dubku. Naime, gotovo pet meseci pro{lo je do osvajawa nova tri boda “crvenih”, a to se desilo u
nedeqnom trijumfu
nad kulskim Hajdukom
- 3:2. Jeste vi{e sre}an nego zaslu`en,
ali ako ima pravde, a
izgleda da je ima, red
je da se i mi ponekad
poradujemo.
RADUJMO SE...
Tu priliku doneo
nam je Fejsa, ina~e
dugogodi{wi igra~
ra i iz drugog udarca poravnava
superliga{a iz Kule, pogotkom u
skor, {to u 29. minutu anulira
dalekom 94. minutu, kada je u svom
Beqi}, odli~nim driblingom i
stilu, onako bekovski, poku{ava{utem sa ivice {esnaesterca.
ju}i da centrira iz velike daqiDrugih prilika u prvih 45. minune, nenamerno lobovao iznena|eta nije bilo.
nog i za takav rasplet lo{e postaDa im se nimalo ne dopada da
vqenog golmana gostiju.
izgube, gosti su pokazali pritiA vi|eni fudbal, u su{tini,
skom u nastavku susreta, ~emu je
bio je siroma{an, i pored pet podosta kumovala i pasivna igra
stignutih golova. U prvom polu“crvenih”. Prvo su Rusmir i
vremenu najuzbudqiviji detaqi
Cvetkovi} dobrim udarcima proodigrali su se u svega {est minusto najavili “doga|aj”, a ne{to
ta. I to ovim redom. Radni~ki je
kasnije, nakon centar{uta, rezerpoveo u 23. minutu, kada je opet
vista Hajduka To{i} iz neposredsre}ni Fejsa izveo centar{ut, tane blizine nanovo uvodi rezultat
ko da se lopta odbila od {topera
u egal.
Kuqana i zavr{ila u wihovoj mrObele`je ovog duela bio je i nee`i. Ali, samo minut kasnije Venadani povratak ”otpisanog” Darselinovi} koristi gre{ku Tintoka Spalevi}a na teren u dresu
Radni~kog, koji je postigao dogoSPALEVI] SE
vor sa klubom i ponovo se broji u
PREDOMISLIO
redovima “crvenih”. Wegov ulazak u 66. minutu, bez obzira na
trenutni skor i mogu}nost da svojim u~inkom {ta popravi, nikako
se nije dopao doma}im navija~ima. Izvi`dali su, pa i izvre|ali
TRIDEdoju~era{weg kapitena.
SET[ESTOI, kada se o~ekivalo da KraguGO DI [WI
jev~ani zaigraju na “sve ili nicen tar for
{ta”, umalo da gosti do|u do
Ra d n i ~ k o g
potpunog preokreta. Sre}om, po1923, Darko
sle poku{aja Jevtovi}a, lopta se
Spalevi},
od Tintora odbija u korner. Zakoji je kolitim, u fini{u, slede dve priliko do ju~e
ke na{ih igra~a. Prvo je Beqi}
bio u sporu sa klubom i ~ekao na
oboren za mogu}i penal, al’ je sukona~nu odluku Arbitra`ne kodija to ignorisao, da bi onda Tinmisije o raskidu ugovora, uz uzjator glavom pogodio stativu. I da
vu da }e, u slu~aju da ga ne dobije,
ne be{e sre}nog Fejse...
„oka~iti kopa~ke o klin“, ponovo
Nesre}a u pobedni~koj sre}i
je u timu “crvenih”.
Radni~kog jeste da se nije mrdnuo
Nenadano pomirewe, koliko
za pretposledwe pozicije, jer su
god radovalo rukovodstvo kluba,
i konkurenti iz doweg dela tabesude}i po wihovim izjavama, nile mahom zable`ili trijumfe. Umalo se nije dopalo navija~ima
teha je da, makar, jo{ vi{e ne
Radni~kog, koji su na takav epilog
zaostajemo.
V. U. K.
reagovali pogrdnim dobacivawima i zvi`ducima prilikom wegovog “debija” na utakmici sa kulsNA ^ELU OMLADINSKE
kim Hajdukom.
V. U. K.
Opet mu drag
crveni dres
31
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
^ETVRTAK
RUKOMET (@): Srbija
- Makedonija, hala „Jezero“
(18.00)
S OBZIROM da klubu gori pod
nogama, odnosno da je opstanak u
eliti pod velikim znakom pitawa, Upravni odbor Fudbalskog kluba 1923 doneo je odluku da tokom
cele prole}ne sezone ulaz na utakmice “crvenih” na „^ika Da~i“ bude besplatan.
Kako rukovodstvo ocewuje, podr{ka navija~a u ostvarewu ovog
ciqa mo`e da bude presudna, ali
ova odluka ipak ne}e va`iti za
susrete sa Partizanom i Vojvodinom.
V. U. K.
SUBOTA
Foto: fkradnicki.com
KRAGUJEV A ^ K I
strelac Milutin Stefanovi} zauzeo je prvo
mesto na prvenstvu Srbije u ga|awu vazdu{nom pu{kom, koje je
pro{le nedeqe odr`ano u SmedeMILUTIN SVE
revu. Time
U CENTAR
je, ujedno,
odbranio
titulu, s obzirom da je i pro{le godine
bio najboqi.
Stefanovi} je doprineo i
ekipnoj pobedi svog tima „^ika Mate“, u kome su jo{
bili Stevan Pletikosi}, osvoja~ {este pozicije i Milo{ Ivanovi}, koji je zabele`io isti plasman, ali u juniorskoj konkurenciji.
U konkurenciji dama, najboqi rezultat imala je Jovana Mir~eski, osma u konkurenciji juniorki. U ekipnom
nadmetawu Kragujev~anke su
se plasirale na ~etvrto mesto, a tim su ~inile jo{ Nevena Armu{ i Jelena @ivadinovi}.
S. M. S.
КРАГУЈЕВАЧКЕ
KUGLAWE: Vodovod - Bakar
(Bor), kuglana Druge gimnazije
(11.00)
Pak promet - Ibar
(Kraqevo), kuglana Druge
gimnazije (14.00)
RUKOMET (@): Srbija
- Makedonija, hala „Jezero“
(14.00)
ODBOJKA (@): Kraguj
- Lazarevac, sala O[
„Stanislav Srem~evi}“
(19.00)
KO[ARKA: Radni~ki
- Crvena zvezda (Beograd),
hala „Jezero“ (20.00)
[email protected] LIGE
Sneg zaledio buba
maru
DVONEDEQNA PAUZA
Pa pravac
na Marakanu
ZBOG obaveza reprezentacije,
ta~nije kvalifikacionog susreta
sa “vatrenima” u Zagrebu, naredno
superliga{ko kolo igra se tek za
dve nedeqe.
To, po nas, mo`e da bude i dobro, jer ima vremena da nam se povre|eni igra~i oporave, a i napravi prava taktika za tada{we gostovawe Crvenoj zvezdi. Ni Beogra|anima ba{ ne cvetaju ru`e,
smenili su trenera Aleksandra
Jankovi}a posle poraza u Ni{u,
ne igraju nikakav fudbal, dodu{e
ni mi, {to je prilika da se mo`da
ne{to u}ari na Marakani.
V. U. K.
SUPER LIGA SRBIJE
19. KOLO: Radni~ki 1923 - Hajduk
3:2, Novi Pazar - Smederevo 2:1, Javor BSK 1:2, Partizan - OFK Beograd 2:0,
Radni~ki (N) - Crvena zvezda 2:1. Utakmice Rad - Spartak, Sloboda - Jagodina i
Vojvodina - Dowi Srem su odlo`ene.
Partizan
19 16 1 2 54:12 49
Crvena zvezda 19 12 2 5 38:26 38
Vojvodina
18 9 8 1 20:12 35
Jagodina
18 10 2 6 20:15 32
Rad
18 7 7 4 21:14 28
Sloboda
18 7 7 4 22:22 28
Javor
19 8 3 8 29:19 27
Spartak
18 6 6 6 25:21 24
Radni~ki (N) 19 6 6 7 18:28 24
OFK Beograd 19 6 4 9 20:24 22
Novi Pazar 19 5 7 7 20:24 22
Hajduk
19 5 4 10 22:24 19
BSK
19 5 3 11 19:43 18
Dowi Srem
18 4 5 9 13:22 17
Radni~ki 1923 19 3 7 9 16:27 16
Smederevo
19 1 6 12 9:33 9
20. KOLO (30. marta): Crvena zvezda
- Radni~ki 1923, Hajduk - Partizan,
OFK Beograd - Sloboda, Jagodina - Vojvodina, Dowi Srem - Javor, BSK - Rad,
Spartak - Novi Pazar, Smederevo - Radni~ki (N).
[KOLE
Sava Paunovi}
JEDNA od posledwih odluka Upravnog odbora Fudbalskog kluba Radni~ki 1923 odnosila se na promenu rukovodioca omladinske {kole.
Tako je, na mesto dosada{weg direktora mla|ih selekcija Milana Samarxi}a, imenovan Sava Paunovi}.
Paunovi} je, svakako, legendarni fudbaler “crvenih”, ~ija se niska
najve}ih igra~kih uspeha poklapa sa zlatnim godinama kragujeva~kog
superliga{a. Tako|e, ni trenersko iskustvo mu nije strano, jer je do
sada vi{e puta vodio prvi tim Radni~kog ili radio u omladinskoj
{koli.
V. U. K.
„BELI“ vikend u Srbiji naterao je ~elnike Fudbalskih saveza
regiona Zapadne Srbije i grada
Kragujevca da odlo`e utakmice
16. kola u takmi~ewima pod svojom nadle`no{}u.
Tako }e klubovi, ~lanovi Srpske lige „Zapad“ i Zone „Morava“
ovo kolo odigrati u sredu, 20. marta, dok }e kragujeva~ki prvo i
drugoliga{i svoj „zaostatak“ odraditi sedam dana kasnije. Utakmice 17. kola u sve ~etiri lige
odigra}e se u predvi|enom terminu, 23. i 24. ovog meseca.
Srpska liga „Zapad“, 17. kolo:
Pobeda Belo{evac - Bane (nedeqa,
14.30), Sloboda (^) - @elezni~ar,
Radni~ki (Kl) - Seqak (M), Rudar
- Ma~va, Polet (Q) - Partizan
(BB), Vuji} - Mladi radnik, [umadija (A) - Sloga (P), Jasenica
1911 - Kru{ik.
Utakmice 16. kola odigrane su
ju~e.
Zona „Morava“, 17. kolo: Kara|or|e - Slavija, Vodoja`a - Orlovac, Prijevor - Sloboda (G), Omladinac (Z) - [umadija 1903 (nedeqa, 14.30), Tutin - Takovo, Trep~a - Polet (T), Metalac - Mokra
Gora, Jo{anica - Omladinac (NS)
Utakmice 16. kola odigrane su
ju~e.
Prva gradska liga, 17. kolo: Erdoglija 1931 - Su{ica, Partizan
(C) - Seqak (MP) (subota 15.00),
Kori}ani - [umadinac, Kolonija - Sloga (D), [umadija (^) - Vinogradi DB, Jadran - Arsenal,
Budu}nost - Mar{i}, ]ava - Jedinstvo (nedeqa, 15.00).
16. kolo, (sreda, 15.00): [umadinac - Jedinstvo, Mar{i} - ]ava, Arsenal - Budu}nost, Seqak
(MP) - Jadran, Vinogradi DB - Partizan (C), Sloga (D) - [umadija
(^), Su{ica - Kolonija, Kori}ani - Erdoglija 1931.
Druga gradska liga, 17. kolo
(nedeqa, 15.00): Mladost Teferi~
- Bagremar, 21. oktobar - Kutlovo,
[umaeice 2008 - Srbija, Ko{utwak - Azbest, Hajduk - Seqak (C),
Kremenac - Dobra~a, Sloga (L) Mladost, Botuwe - Borac.
16. kolo, (sreda, 15.00): Bagremar - Borac, Mladost - Botuwe,
Dobra~a - Sloga (L), Seqak (C) Kremenac, Azbest - Hajduk, Srbija
- Ko{utwak, Kutlovo - [umarice
2008, Mladost Teferi~ - 21. oktobar.
M. M.
32 КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 21. март 2013.
www.kragujevacke.rs
СПОРТ
KO[ARKA
SPLIT - RADNI^KI 63:81
Foto: kkradnicki.rs
Zdravo, Evropo
SPLIT - Hala: SC „Gripe“. Gledalaca: 1.000. Sudije: Javor i Petek (Slovenija), Majki} (BiH). Rezultat po ~etvrtinama: 22:18, 8:24, 13:22, 20:17.
SPLIT: Suboti}, Reinholt 2, Kati} 9, Kraqevi} 6, Markulin 6, Dijan,
Sobin 8, Mimica 13, Marineli, Sir{~evi} 3, Vuku{i} 16, Bender.
RADNI^KI: Miqenovi} 2, Sinovec
2, ]apin, Jovi}, Markovi} 8, Emening
10, Bir~evi} 14, Borisov 11, Dimi} 1,
Mijatovi} 9, Vajt 22, Vizer 2.
ABA LIGA
25. KOLO: Split - Radni~ki 63:81,
Solnok - Zadar 90:79, MZT Skopqe - Partizan 66:64, Igokea - Krka 84:75, Cedevita - Cibona 92:78, Olimpija - [iroki
82:85, Crvena zvezda - Budu}nost 79:63.
Igokea
25 19 6 1926:1779 44
Crvena zvezda 25 18 7 2022:1809 43
Radni~ki
25 16 9 2022:1903 41
Budu}nost
25 15 10 1785:1699 40
Partizan
25 15 10 1822:1763 40
Cedevita
25 14 11 1858:1832 39
Olimpija
25 13 12 1909:1897 38
MZT Skopqe 25 13 12 1853:1863 38
Cibona
25 9 16 1935:1944 34
[iroki
25 9 16 1865:1919 34
Krka
25 9 16 1711:1826 34
Solnok
25 9 16 1809:2002 34
Zadar
25 8 17 1843:1954 33
Split
25 8 17 1740:1910 33
26. (posledwe) KOLO: Radni~ki - Crvena zvezda, Zadar - Split, Budu}nost Olimpija, [iroki - Cedevita, Cibona Igokea, Krka - MZT Skopqe, Partizan Solnok.
“CRVENI” NIKAD
BOQI
EKIPA ZA ISTORIJU
PET dana provedenih na moru,
posle poraza od Zadra u utakmici
24. kola, o~igledno je prijalo ko{arka{ima Radni~kog. Da li su
morski vazduh ili stalni sastanci u pripremi odlu~uju}e utakmice imali uticaja na promenu
pristupu igre, mawe je va`no. Bitno je da je kragujeva~ki klub, kolo pre kraja liga{kog dela, obezbedio zacrtani ciq - takmi~ewe
u Evropi.
U susret se u{lo sa velikom
brigom zbog izostanka prve violine Aleksandra ]apina, ali i
Bojana Krstovi}a, usled povrede
palca, odnosno ramena. U tom svetlu je me~ i po~eo. Trebalo je dosta vremena da Miqenovi} i Markovi} razigraju svoje strelce,
gotovo 14 minuta, a tada je sve
krenulo prema `eqama igra~a i
klupe. Najpre je zaustavqen splitski {ut spoqa, proma{ili su
tri trojke, zatim napravili tri
gre{ke u napadu, dok su jedan za
drugim svi Kragujev~ani prisutni na terenu izme|u 15. i 25. minuta ubacivali loptu u ko{ i time koristili svoje {anse. Tako se
stiglo do 20 poena razlike i sigurne pobede. Do kraja je sve teklo
po planu, Nikoli} je u igru uveo
igra~e koji ne nose najve}e breme
na svojim ple}ima, pa je razlika
sa najve}ih 28 spala na 18 poena
za kraj.
Ponovo je timska igra bila osnov pobede, ali ne mo`e se prenebregnuti sjajna rola Stefana
Bir~evi}a. Odigrao je svih 40
minuta, postigao 14 poena uz {ut
4-4 za dva i 2-3 za tri poena, imao
devet skokova, jednu asistenciju i
tri ukradene lopte, za indeks 23.
Svoj ko{geterski zadatak dobro je
obavio Vajt, dok je Nenad Miqenovi}, iako statistika ne govori
tako, ponovo iskoristio ukazanu
{ansu na najboqi na~in. Sve boqi je i tandem centara Mijatovi}-Emening, koji su, naravno uz
pomo} saigra~a, dobro ogradili
reket, te je skor u skokovima bio
32-20 za gostuju}i tim.
- ^itave sezone potenciram, a
to se i ovoga puta potvrdilo, nije
bitno kakav je rival, ve} kako }emo mi da odigramo. Pribojavao
sam se pristupa toplo-hladno kao
{to je bilo u Zadru, najgore ove
sezone, ali igra~i su se trgli, poga|ali otvorene {uteve, ve}ina je
igrala sa punom snagom i koncentracijom. Slomili smo ih, dakle,
najpre {utem, ali i skokom.
Uradili smo ono {to smo hteli, klub iz sezone u sezonu raste
i napreduje. Sada je red da se oprobamo u Evropi. Uz to, svaku {ansu za fajnal for iskoristi}emo
{to je mogu}e boqe. Kalkulacije
me ne interesuju, ho}u da u subotu
sa~uvamo nepobedivost u „Jezeru“,
koja traje od oktobra - rekao je posle utakmice Miroslav Nikoli}.
Utakmica posledweg kola, i
prilika za revan{ Zvezdi za poraz u Kupu, igra se u subotu od 20
sati.
M. M.
FINALE ABA LIGE
U Lakta{ima
POSLE puno prepucavawa sa Beogradom i Lakta{ima, izvesno interesovawe za organizaciju zavr{nice ovogodi{we Jadranske lige pokazali su i Kragujevac, Ni{ i Skopqe, doneto je, tako bar u bordu ABA
ka`u, kona~no re{ewe.
Najboqa ~etvorka }e se za titulu {ampiona i drugi direktan plasman u Evro ligu boriti u gradi}u u Republici Srpskoj. Veoma ozbiqan
kandidat bio je Beograd, ali, zbog skora{wih ispada „grobara“ i „delija“ u Kragujevcu, prona|eno je unekoliko bezbednije re{ewe. Podsetimo, finalni turnir igra se od 25. do 27. aprila.
M. M.
VATERPOLO
Uz Evropu
i fajnal-for
POBEDA u Splitu, ali i porazi
Partizana i Budu}nosti u pretposledwem kolu, doneli su Radni~kom u~e{}e u plej-ofu, te mogu}nost da se eventualnom pobedom
na turniru na|u u Evro ligi.
Pored kragujeva~kog kluba, na
finalu u Lakta{ima bi}e sigurno Igokea i Crvena zvezda, dok je
~etvrti u~esnik jo{ uvek nepoznat. U opticaju su Partizan i Budu}nost, a od ishoda utakmica posledweg kola zavisi wihova sudbina. Ukoliko Partizan pobedi
Solnok u Ma|arskoj, on je siguran
u~esnik, dok u slu~aju poraza, ali
i pobede Budu}nosti na doma}em
terenu u susretu sa Olimpijom,
Podgori~ani idu daqe. Postoji
mogu}nost da obe ekipe izgube svoje me~eve, a Cedevita se pobedom
u [irokom bodovno izjedna~i sa
wima. Tada bi se stvorio krug ove
tri ekipe, u kome je Partizan najboqi u me|usobnim duelima.
Druga pri~a su parovi polufinala. Igokea je sigurno prva i ~eka ~etvrtoplasiranu ekipu, dok
Zvezda sa obezbe|ene druge pozicije ide na tre}eplasiranog. Radni~ki je sigurno tre}i ukoliko
pobedi Crvenu zvezdu u subotu u
Jezeru, ali i ako izgubi, a Budu}nost bude u~esnik zavr{nice. U
slu~aju poraza od „crveno-belih“,
uz uslov da Partizan obezbedi plasman, onda }e kragujeva~ki klub
biti ~etvrtoplasirani.
M. M.
“CRVENI” VERUJU U TRIJUMF
Troje na
finalu dr`ave
PRVI krug kvalifikacija
za seniorsko Prvenstvo dr`ave u katama i borbama Karate
federacije Srbije, odr`an je
pro{le subote u Kragujevcu.
Kao po obi~aju, kragujeva~ki
Karate klub Junior imao je
presti`ne rezultate, domogav{i se ~ak tri medaqe.
U konkurenciji 90 takmi~ara iz 25 klubova, do srebrnih odli~ja stigle su devojke,
Qubica Zeki} i Jelena Simi}, dok je wihov kolega Sla|an [qani}, nastupiv{i tako|e u borbama, bio tre}eplasirani.
Svo troje ujedno je obezbedilo nastup na finalu dr`avnog prvenstva, a prizna- we
Qubici Zeki} stiglo je i od
selektora, koji joj je uputio
poziv da bude ~lan nacionalne selekcije na me|unarodnom turniru u Bugarskoj. Na`alost, Zeki}eva je zbog {kolskih obaveza bila spre~ena
da putuje sa najboqima.
V. U. K.
PLIVAWE
Lazaru srebro i
bronza
NA Zimskom prvenstvu Srbije za
kadete, omladince i apsolutnu konkurenciju, pliLAZAR
vanom za viSVE BOQI
kend u Zrewaninu, kadet
Radni~kog Lazar Kari} domogao se srebrne medaqe na
100 metara me{ovito i bronzane u trci 200 metara me{ovito.
Wegove klupske koleginice nisu imale toliko sre}e.
Za malo je bez odli~ja ostala
Sara Markovi}, koja je osvojila ~etvrto mesto na 50 metara le|no i peto na 100
slobodnim stilom, dok je pionirka Ksenija Jovanovi},
nastupaju}i u apsolutnoj konkurenciji, zauzela sedmo
mesto na 100 metara delfin
i osmo na 50 metara istim
stilom.
V. U. K.
AMERI^KI FUDBAL
BAWICA - RADNI^KI 4:12
Start
iz Ma|arske
Tek zagrevawe
BEOGRAD - Bazen: “Bawica”. Gledalaca: 200. Sudije: Virijevi} (Zrewanin), Rakovi} (Beograd). Igra~ vi{e: Bawica 7(1), Radni~ki 11(5). Dva igra~a vi{e: Bawica 1(0), Radni~ki 1(1). Peterci: Bawica 2/2, Radni~ki
2/2. Rezultat po ~etvrtinama: 0:5, 1:3, 2:3, 1:1.
BAWICA: Risti~evi}, Mitrovi}, Jankovi}, Repanovi}, Radulovi}, Ili}, Vu~i}evi},
PRVA “A” LIGA
Andrejevi}, Gogov 4, ]ori}, Manojlovi}, Jak16. KOLO: Bawica - Radni~ki 4:12,
{i}, Radoji~i}.
@AK - Partizan 5:13, Vojvodina - Beograd 16:4, Crvena zvezda - Dunav 16:1.
RADNI^KI: Radi}, Buri} 2, Popovi} 1,
Singidunum je bio slobodan.
Markovi}, Gak 1, Ba{i} 3, ^upi} 1, Zlokovi},
Radni~ki
14 13 0 1 258:68 39
F. Filipovi} 2, Udovi~i} 1, \. Filipovi} 1,
Crvena zvezda 14 13 0 1 174:73 39
Lazi}.
Partizan
14 11 0 3 175:70 33
KARATE
EVROPA KUP
Dvome~ za trofej
JU^E je u Italiji igran prvi duel finala Kupa Evrope Florencije i Radni~kog. Pred put u Firencu odr`ana je konfeVojvodina
14 8 0 6 146:11224
rencija za medije u prostorijama Vaterpolo saveza Srbije, gde
Bawica
15 7 1 7 116:13122
su kapiten “crvenih” Vawa Udovi~i}, te levoruki as Filip FiPRED dva veoma va`na duela, ju~era{wem
@AK
14 5 1 8 115:16116
lipovi} i pomo}ni trener Dejan Jovovi} prihvatili ulogu faDunav
14 3 0 11 070:163 9
sa Florencijom u finalu Evropa kupa i tri
Singidunum 14 2 0 12 80:181 6
vorita u ovom dvome~u, ali i prisutnima stavili do znawa da
dana kasnijem derbiju prole}a protiv CrBeograd
15 1 0 14 66:239 3
}e odluka o osvaja~u pehara ipak biti doneta u Kragujevcu.
vene zvezde, vaterpolisti Radni~kog rutin17. KOLO: Radni~ki - Crvena zvezda,
- Meni li~no, velika je ~ast da igram finale Kupa Evrope.
ski su odradili liga{ko gostovawe na BaPartizan - Vojvodina, Beograd - Singidunum, Dunav - @AK. Slobodna je BawiOvo je va`na prilika za ekipu da osvoji trofej i li~na satiswici. Na tamo{wem bazenu ubedqivo je saca.
fakcija, jer nikada nisam osvajao naslov prvaka u ovom takmivladan istoimeni rival sa 12:4.
~ewu. Na nama je velika odgovornost, jer smo favoriti, i to
Jedini iz doma}ih redova koji je uspeo
stvara pritisak, ali sam istovremeno veoma zadovoqan {to jedostojno da se suprotstavi “crvenima”, bio je bronzani reprezentativac Srbije sa Svetskog prvenstva u Australiji, Dra{ko Gogov, strelac dan tim van Beograda ima priliku da se bori za evropski trofej.
U Firencu idemo na pobedu, jer nam je to ciq od starta takmi~ewa.
sva ~etiri pogotka za svoj tim. Me|utim, to nije previ{e pomoglo ekipi Bawice. Kragujeva~ka “sila” ve} u prvoj ~etvrtini demonstrirala je Ipak, kako god da se zavr{i prva utakmica, odluka o pobedniku bi}e doneta na na{em bazenu u Kragujevcu i zato mislim da }e Kragujev~ani isvoju snagu, pa je ostatak duela protekao u opu{tenom nadigravawu.
mati prilike da se raduju - kazao je tim povodom Udovi~i}.
A u subotu nam dolazi Zvezda! Zar treba vi{e re}i?
V. U. K.
V. U. K.
OVU takmi~arsku godinu
Divqi Veprovi po~e}e u inostranstvu. Naime, raspored je
„namestio“ da prvi me~ bude
odigran u Centralno-evropskoj ligi, sa Vukovima u Budimpe{ti.
Kragujeva~ki sastav }e se,
posle godinu dana izostanka
sa me|unarodne scene, ponovo oprobati u tim vodama.
Takmi~ewe je veoma jako, a
pored rivala iz Ma|arske, tu
su jo{ beogradski Vukovi,
Patrioti iz Zagreba i najboqi iz pro{le godine, qubqanski Srebrni Sokolovi.
Ekspedicija put Budimpe{te kre}e u petak ujutru, a
me~ je na programu u subotu,
od 15 sati. Zdravstveni bilten je dobar, pa se Veprovi
nadaju dobroj predstavi. Podsetimo, kragujeva~ki klub
bio je pobednik ovog takmi~ewa 2006. godine.
M. M.
Download

Породица спала на трочлану