Недељне новине Крагујевачке у
сарадњи са Издавачким кућама
Вулкан издаваштво и Лагуна
награђују
2x2
КЊИГА НА
ПОКЛОН
стр. 29.
ISSN 1821-1550
Година V, Број 239
Излазе четвртком
БОРБА ЗА ПРЕЖИВЉАВАЊЕ
www.kragujevacke.rs
ГОРАН ЖИВКОВИЋ
Гладним устима - 55 динара
дневно
Запослена Крагујевчанка,
самохрана мајка, примила је
последњу плату пре девет месеци.
Двоје деце и себе прехрањује
овако: Важно је да имам брашно
да умесим хлеб и да направим
пециво за доручак и вечеру.
Млеко деци купим једном
недељно, понекад добију и јогурт
STRANA
Цена 70 дин.
5
26. децембар 2013. године
ГОДИНА ОДБРАНЕ И СЛОБОДЕ
Полицајци ће
бити видљивији
Престоница и у одсудном
времену
Мислим да су грађани већ
две-три недеље могли да виде
појачано присуство припадника
полиције на улици,
а превентивним
радом спречићемо
нарушавање јавног реда
и извршења најтежих
кривичних дела
STRANA
6
Сем чињенице да се
стогодишњица почетка
Великог рата обележава у
читавој земљи, Европи и
свету, крагујевачки
историчари истичу
посебну улогу града као
ратне престонице у тим
историјским дешавањима
STRANA
12
ЛЕЛА ВУЈОШЕВИЋ:
МОЈЕ БОГАТАШИЦЕ
Две Вере, једна Гордана и...
У мом окружењу заиста
има много богаташа који
су током свог живота
стицали, инвестирали и
умножавали свој људски
капитал. Захваљујем
им се на животној
срећи и привилегији
што се дружим или саветујем са њима
STRANA
18
2 КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 22. децембар 2013.
www.kragujevacke.rs
Грађани
NOVO
GODI
[WA
A N K E T A
1. Ho}ete li 2013. upamtiti po ne~emu lepom ili
dobrom u li~nom i dru{tvenom `ivotu, ili
biste radije da je bacite na sme}e zaborava?
2. Radujete li se 2014. ili strepite da }e ona biti
te`a i gora od ove i nekoliko prethodnih?
Ivana Savi}
profesor
engleskog jezika:
1. Pamti}u je po
lepom, udala sam
se ove godine.
2. Uvek imam
velika o~ekivawa,
meni }e sigurno
biti boqa.
Jelena Radoji~i}
dipl. ma{inski
in`ewer:
1. Ho}u, po dragim
qudima i
prijateqima, bilo
mi je predivno sa
wima.
2. Radujem se, ali
finansijski }e
sigurno biti te`a.
Miroqub
Jablan~i}
kwi`ar:
1. Pamtim je po
politi~kim
izjavama i
neprimenom u
praksi.
2. Ra~unam da }e
biti boqa od
prethodne, a gora od naredne.
Marko Markovi}
student ekonomije:
1. Nemam ba{
ne{to naro~ito po
~emu }u da je
pamtim, osim {to
je to bila godina
rekonstrukcije
Vlade.
2. Svi najavquju da
}e biti boqe, o~ekujem, nadam se.
Aleksandar
Jovanovi}
konobar:
1. Po lo{em,
imao sam
neodlo`ne,
ne`eqene obaveze.
2. Nadam se da }e
biti dobra,
odlazim
na Kopaonik, radi}u...
Vawa \or|evi}
dipl. ekonomista:
1. Pamtim je samo
po tome {to, hvala
Bogu, nije ba{
bila negativna.
2. Uvek se radujem
novoj godini,
nisam izgubila tu
crtu detiwstva.
Nadam se, bi}e boqa.
Du{an \or|evi}
student istorije:
1. Li~no, pamti}u
je, nadam se, po
zavr{enom
fakultetu - za koji
dan.
2. Siguran sam da
}e biti gore, a
ina~e, ~emu da se
radujem, bi}u nezaposleni
istori~ar.
Ivan Grujin
dipl. ekonomista:
1. Naravno da
pamtim, meni je
li~ni i
dru{tveni `ivot
povezan, pre svega
po uspehu KK
„Radni~ki”,
ulazak u Evro kup
i „fajnal for” ABA lige.
2. Radujem se drugoj fazi
Evro kupa.
Ana
Milosavqevi}
opti~ar:
1. Svaki trenutak
mi je lep.
2. Uvek se
prilagodim
situaciji,
a o~ekujem
da }e 2014.
godina biti jo{ boqa.
Vuk Stani{i}
ekonomista u
turizmu:
1. Diplomirao
sam, to mi je
`ivotna
prekretnica,
putovao sam
dosta,
zadovoqan sam,
pamti}u je po tome.
2. Da, mo`e da bude samo boqa i
slede}a i svaka naredna.
Slavica
\or|evi}
dermatolog:
1. Bila je jedva
pre`ivqavaju}a.
2. S obzirom na
najave, bilo bi
najboqe kada bih
mogla da je
prespavam.
Radujem se jedino {to su moja deca
dobri studenti.
Ksenija
Be}arevi}
profesor
fizi~kog
vaspitawa:
1. Ne, ne svi|a mi
se, imam utisak da
su svi sakriveni u
nekom }o{ku, bez
posla, nade.
2. Mo`da zvu~im kao pesimista,
ali ne verujem da }e biti boqe.
Anketirao Aleksandar Joki}evi}
Milica Novi~i}
u~enica Prve
gimnazije:
1. Bila je dobra,
uspe{na, mislim
na sredwo{kolske
uspehe.
2. Radujem se,
slede}a godina mi
je jo{ va`nija,
zbog upisa fakulteta. Bi}e to ili
pravni ili politi~ke nauke,
me|unarodni odnosi.
Nikola
Jevremovi}
ekonomista:
1. Bila je
uobi~ajena, bez
velikih promena.
2. O~ekujem boqe,
mada strepim.
Nenad Popovi}
gra|evinski
tehni~ar:
1. Ni{ta
spektakularno,
ali pamti}u je.
2. Bi}e te`a i
gora, finansije,
finansije, sve je u
finansijama.
Dubravka Savi}
fizioterapeut:
1. Radije bih je
zaboravila, dva
puta sam ostala
bez posla, naravno,
istekli su
ugovori.
2. Radujem se Novoj
godini, iako }u
biti jo{ jedna u moru
nezaposlenih.
Dobrivoje
Zdravkovi}
armira~:
1. Po lo{em }u je
pamtiti, i li~no i
u dru{tvenom
`ivotu. Od juna
nam duguju novac,
radio sam na
izgradwi
Koridora 11, preko preduzima~a iz
Gorweg Milanovca.
2. Mislim da }e nam biti jo{
te`e, jer, izgleda da se svaki drugi
~ovek u Srbiji bavi prevarama.
Tijana Arsi}
ugostiteq:
1. Da, da, pamti}u
ovu godinu, radim,
radim, radim...
2. Nadam se
dobrom, mada ne
verujem da }e biti
boqa.
Milena
Kova~evi}
apsolvent Vi{e
turisti~ke:
1. Zadovoqna sam
godinom, ali
nemam po ~emu da
je pamtim. Mogu
li da iskoristim
priliku za
javni konkurs za mu`a?
2. Tvoje pitawe me je navelo na
razmi{qawe - naredne godine
pravim radikalni zaokret kako
bih imala po ~emu da je pamtim.
Milo{
Milivojevi}
fotoreporter:
1. Osta}e mi u
se}awu, izgubio
sam jedan od
poslova.
2. Ne verujem da
}e biti gora od
ove, gde }e{ gore!
Vuk Sari}
precizni
mehani~ar:
1. Po uspehu
Novaka \okovi}a,
jedino je to za
pam}ewe.
2. Bi}e boqe,
vaqda Srpska
napredna stranka
hapsi lopove i tajkune.
www.kragujevacke.rs
Ретроспектива
Четвртак, 26. децембар 2013.
КРАГУЈЕВАЧКЕ
3
PRIVREDA KRAGUJEVCA U 2013. GODINI
Fijat – svetla ta~ka u sivilu
Uspe{an izvoz „{umadijskog fi}e”, modela „500 L” na
svetsko tr`i{te, sa kojim kompanija „Fijat automobili Srbija” zauzima ubedqivo prvo mesto na listi izvoznika u zemqi, najve}i je, ali gotovo i jedini uspeh
kragujeva~ke privrede u ovoj godini. Osta}e upam}ena
i po najavi re{avawa sudbine preduze}a u restrukturirawu, ali i po~etku pregovora Fabrike kamiona „Zastava” sa kineskim partnerom
Pi{e Milo{ Panti}
Velike investicije
u Mlekari Megle
AUTOMOBILI IZ KRAGUJEVCA
PONOVO STIGLI U LUKU BALTIMOR
Lider izvoza
Za kompaniju „Fijat automobili
Srbija” iz Kragujevca godina na izmaku bila je veoma uspe{na, jer je u
prvih deset meseci, prema podacima Ministarstva finansija Srbije, izvezla model „500 L” na svetsko
tr`i{te u vrednosti od 1,28 milijardi evra. Time su ispuwena sva o~ekivawa koja je u italijansko-srpsku fabriku, ina~e najve}eg proizvo|a~a automobila u jugoisto~noj Evropi, polagala Vlada Srbije, najavquju}i da }e ona u ovoj godini
bitno uticati na pove}awe srpskog
izvoza.
„FAS” je na osnovu ovog izvoza zauzeo ubedqivu lidersku poziciju na
listi najve}ih srpskih izvoznika,
{to govori podatak da je „NIS”, na
drugom mestu, izvezao robe u vrednosti od 230 miliona evra, a slede
„Tigar gume” sa 203 miliona, „HIP
Petrohemija” sa 189 miliona i
„Hemofarm” sa 130 miliona evra.
Najvi{e zahvaquju}i „FAS”-u srp-
ski izvoz je u prvih deset meseci pove}an za 26,7 posto.
Vesti koje su tokom godine dolazile iz kragujeva~kog „FAS”-a govorile su da je ova fabrika na putu da ostvari svoje planove i opravda investiciju od 1,2 milijarde evra. Tako je 7. aprila krenuo
izvoz modela „500 L” za Veliku
Britaniju. Brod sa 3.000 automobila iz Kragujevca uplovio je 25.
maja u luku Baltimor, ~ime je otpo~eo izvoz i na ameri~ko tr`i{te ovog modela, i to pune 23 godine nakon {to je „jugo” iz kragujeva~ke fabrike prodavan na tr`i{tu SAD.
Kompanija „FAS” objavila je u aprilu da je zaposlila 600 novih radnika, ~ime je broj zaposlenih pove}an na 3.000, dok je u isto vreme kod
kooperanata posao na{lo 1.200 radnika. U ovom mesecu zbog pove}awa
obima posla fabrika je uvela i
tre}u smenu. Dobre vesti stigle su
i po~etkom jula, kada je u „FAS”-u
sve~ano promovisan i novi model automobila „500 L living”, produ`ena varijanta osnovnog modela sa
pet i sedam sedi{ta.
Direktor „FAS”-a Antonio ]ezare Ferara najavqivao je da je plan
da se ove godine proizvede od
110.000 do 150.000 automobila, zavisno od toga da li }e biti ugovoren
bescarinski izvoz za Rusiju. Na
kraju godine zna}e se u kojoj meri je
plan ostvaren, ali je izvesno da je
ovo uspe{na godina za „Fijat” u Srbiji. Pokazalo se, me|utim, da uspe{an rad „Fijata” nije dovoqan za osetniji oporavak privrede u Kragujevcu i da o~ekivawa kako }e ova fabrika re{iti sve probleme nisu realna, ve} da dolazak velike kompanije daje {ansu za privredni rast
kroz ukqu~ivawe ve}eg broja doma}ih dobavqa~a u proizvodwu automobila. Tu {ansu tek treba iskoristiti.
Biv{a Mlekara „Mladost”, koja sada nosi ime nema~ke kompanije „Megle”, u ~ijem je ve}inskom vlasni{tvu, objavila je po~etkom ove godine da je novi vlasnik za dve godine investirao u infrastrukturu i proizvodnu opremu 8,5 miliona evra. Ove godine u kragujeva~kom preduze}u izgra|en je novi magacin za sme{taj 1.200 paleta, nova trafostanica i parni kotao.
Od kada je poznata nema~ka kompanija postala vlasnik mlekare izbacila je na tr`i{te 42 nova proizvoda i zapo~ela izvoz u Crnu Goru
i BiH. Plan je da u ovoj godini preradi 45 miliona litara mleka, ~ime potvr|uje da se radi o jednoj od retkih uspe{nih privatizacija dru{tvenih firmi u Kragujevcu i [umadiji.
ÂÂÂ
Regionalni
centar
VIP mobajla
Najava kraja
restrukturirawa
Vlada Srbije po~etkom jula obelodanila je
nove mere za 179 dru{tvenih preduze}a u restrukturirawu, ~iji opstanak do nala`ewa novih
vlasnika i privatizacije godi{we ko{ta dr`avu 750 miliona evra. Za 66 preduze}a bilo je najavqeno da }e do kraja ove godine morati da bude objavqena licitacija za prodaju, a ako ne budu na{la novog vlasnika sledi im progla{ewe
ste~aja.
Iako zvani~an spisak nije objavqen, ve}ina
kragujeva~kih firmi u restrukturirawu bila je
vi|ena za svrstavawe na ovaj spisak za ubrzanu
privatizaciju. U ovu grupu spadaju „21. oktobar”,
„Autosaobra}aj”, „Energetika”, „Metal sistemi” i „Zastava bezbednost”, ali i preduze}a iz
Grupe „Zastava vozila”, ~ije su ~lanice Fabrika kamiona „Zastava”, „Zastava INPRO”, Hortikultura, „Zastava rezervni delovi”, „Specijalna vozila” Sombor i „Zastava – Medicina rada”,
u kojima je zaposleno preko 3.000 radnika. Tokom
letwih meseci, kao deo priprema za mere koje
slede obavqen je jo{ jedan krug socijalnog pro-
grama, pa je iz firmi Grupe „Zastava
vozila” kao tehnolo{ki vi{ak oti{lo oko 500 zaposlenih.
Sastanak ministra privrede Sa{e Radulovi}a i
predstavnika Sindi ka ta me ta la ca
Srbije u Beogradu,
5. decembra, doneo NA ^EKAWU I „21. OKTOBAR”
je promenu plana i
dao {ansu ovim preduze}ima da pre`ive Novu poveriocima pretvarawem potra`ivawa u kagodinu. Na optu`be sindikalaca da ministar pital dr`ave, a nakon toga poku{ati ulagawem
planira da ugasi ova preduze}a, Radulovi} je sa- iz dr`avnog fonda da obnove proizvodwu i da
op{tio novi plan, po kome }e te firme do kra- sama pla}aju svoje tro{kove sve dok ne budu prija januara naredne godine biti „stavqene na no- vatizovana. Da li }e novi rok za privatizacige”, a potom poku{ati da posluju tr`i{no i kre- ju biti polovina idu}e godine, kako je predvinuti u nala`ewe strate{kih partnera. Ova pre- |eno zakonom, ili }e se rok jo{ produ`avati,
duze}a bi}e oslobo|ena dugova prema dr`avnim ostaje da se vidi.
Direktor Kompanije „VIP
mobajl” Tanasis Kacirumpas
i gradona~elnik Kragujevca
Veroqub Stevanovi} otvorili
su 20. februara ove godine
Regionalni telekomunikacioni centar u Kragujevcu, ~etvrti u zemqi nakon Beograda,
Novog Sada i Ni{a. Zna~aj ovog centra je {to treba da obezbedi neprekidan pristup
svim uslugama, ukqu~uju}i i
slu~ajeve velikih kvarova i
druge nepredvi|ene okolnosti.
U novi objekat Centra u
Industrijskoj zoni „Servis
2” kod Ca ri ne, ve li ~i ne
1.500 kvadrata, ulo`eno je
3,2 miliona evra, a u wemu je
posao dobilo devet radnika.
НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ „КРАГУЈЕВАЧКЕ” ► Оснивач и издавач „Јавност” д.о.о., Крагујевац, Бранка Радичевића 9 ► Директор Анкица Весић ► Главни и одговорни уредник Мирослав Јовановић ► Редакција Милош Пантић (заменик гл. уредника), Слободан Цупарић, Гордана Божић, Елизабета Јовановић, Александар Јокићевић, Зоран Мишић, Марија Обреновић, Вук Павловић (уредник спорта, [email protected]), Милош Игњатовић (фоторепортер) ► Графичка редакција Иван Танић, Александар Димитријевић, Драган Минаковић ► Сарадници Милутин Марковић, Горан Миленковић, Драган Рајичић, Јаворка
Станојевић, Мирослав Чер, Милорад Јевтовић ► Маркетинг Зоран Костић, Јелена Станковић, Миливоје Јевтић ([email protected]) ► Секретар редакције Дивна Драгутиновић ► Рачуноводство
Душанка Танић ► Телефони 333-111, 333-116 и 337-326 ► Штампа „ГРАФОСТИЛ” Крагујевац ► e-mail: [email protected]
4
КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 26. децембар 2013.
Ретроспектива
Vu~i} pogurao „Autosaobra}aj”
FABRIKA KAMIONA
JO[ ^EKA KINEZE
Kinezi ho}e – ne}e u Kamione
Poseta predsednika Srbije Tomislava Nikoli}a Kini u prvoj
polovini septembra donela je u
Kragujevac vest koja je probudila
nadu u kona~no re{ewe sudbine
Fabrike kamiona „Zastava”. Objavqeno je da su tokom ove posete zapo~eti pregovori o saradwi izme|u velikog kineskog proizvo|a~a
lakih terenskih vozila „Huang
Hai” iz Dalajena i kragujeva~ke
Fabrike kamiona. Iako se ~inilo
da smo mi prona{li wih, zapravo
su Kinezi prona{li nas, jer su se
jo{ tri meseca ranije javili na oglas za pronala`ewe partnera koji je raspisala kragujeva~ka fabrika.
Pregovori su nastavqeni krajem
septembra, kada je direktor fabrike kamiona \or|e Nestorovi} sa saradnicima otputovao u kinesku
fabriku. On je po povratku bio zadovoqan razgovorima, saop{tiv{i
da je kineska strana jo{ detaqnije upoznata sa tehnolo{kim mogu}nostima na{e fabrike i da je zainteresovana da u Kragujevcu u prvoj
fazi montira jedan od svojih mod-
www.kragujevacke.rs
ela, midi bus pod imenom „rajtur”. Sa monta`om u kragujeva~koj
fabrici Kinezi su imali plan da
osvoje tr`i{te jugoisto~ne Evrope
i jednog dela Afrike, a ako prodaja dobro krene pre{lo bi se na pregovore o strate{kom partnerstvu,
odnosno upravqawu i vlasni{tvu
fabrike kamiona.
Nestorovi} je, me|utim, ohladio pregrejane nade da }e sa monta`om kineskih midi buseva krenuti brzo, ve} za nekoiko meseci,
najavquju}i da bi to najbr`e moglo
da se desi za godinu dana. Potom je
usledio neo~ekivani obrt, jer kineska delegacija nije do{la u Kragujevac na daqe pregovore u drugoj
polovini oktobra, kako je dogovoreno. Otkazivawe posete usledilo
je zbog najava novih mera za firme u restrukturirawu koje je najavio ministar privrede Sa{a Radulovi}, pa Kinezi navodno ~ekaju da
vide kako }e se one sprovesti. Ina~e, prema tvrdwi iz Fabrike kamiona, oni su i daqe zainteresovani za saradwu sa kragujeva~kom
fabrikom.
Posle 44 dana blokade
oporavak ovog preduze}a,
puta i pruge ka Kraqevu,
ali to ve} prelazi na teren
jedne od najdu`ih posledpoliti~kih i strana~kih
wih godina u Srbiji, radniodnosa.
ci „Autosaobra}aja” odbloPosle isplate dva minikirali su saobra}aj i uklomalca i potvrde da je odonili barikade kod stanice
bren socijalni program, od
Gro{nica. Ovo su uradili
zahteva radnika ostalo je
dan nakon {to im je Alekjo{ da se ispuni povezivasandar Vu~i} u Beogradu owe sta`a i slawe novog mebe}ao isplatu dva zaostala
naxmenta iz Beograda, pominimalca i isplatu so{to je ovo sada ve}inski drcijalnog programa za 288
`avna firma, koji bi napood 480 radnika. Vu~i} je
kon trebalo da odblokira i
re{avawe ve}eg dela zahteautobusku stanicu u Kraguva radnika obe}ao i krajem BLOKADA PUTA I PRUGE 44 DANA
jevcu. Obe}awe je i da }e se
oktobra, najaviv{i da }e od
do 15. februara videti da
1. decembra za wih do}i boqe vesti, ali oni nisu ve- li }e firma nastaviti da posluje kao dr`avna ili }e
rovali, pa su 44 dana mu~ili i sebe i gra|ane Kragu- na}i strate{kog partnera. Da bi po~ela da radi trejevca blokadom saobra}ajnica. Ostaje pitawe za{to ba obezbediti i autobuse, pa }e se videti da li Vu~i}
prvi potpredsednik nije malo po`urio sa merama za i to mo`e.
Novi rokovi za auto put i obilaznice
Kako se bli`io kraj ove godine
~ekalo se i da li }e putari uspeti
da ispo{tuju rok za zavr{etak izgradwe auto puta, kako smo ga dugo
nazivali, a u posledwe vreme put prvog reda Kragujevac - Bato~ina do ukqu~ewa na koridor 10. Kraj 2013.
godine bio je rok po potpisanom ugovoru imze|u Vlade Srbije i „Fijata” za zavr{etak svih radova i to
nakon {to je jednom ve} bio produ`avan za dve godine.
Po{to je do sada izgra|eno i pu{teno u saobra}aj 10 kilometara ovog puta kroz teritoriju Kragujevca
ostalo je da se uradi jo{ 15 kilometara kroz teritoriju op{tine
Bato~ina. Od toga na deonici od 10
kilometara radovi ve} dve godine
traju, a na posledwih pet kilometara jo{ nisu ni zapo~eli.
Od posete Igora Mirovi}a, ministra za lokalnu samoupravu, gradu Kragujevcu krajem novembra o~ekivalo se da opet produ`i rok za za-
PUT DO BATO^INE TEK ZA DVE GODINE
vr{etak izgradwe puta, ali novi
termin koji je on predvideo, polovina ili kraj 2015. godine, mnoge je
neprijatno iznenadio i pokazao da
}emo se jo{ na~ekati. Nije poznato
{ta su tim povodom rekli predstavnici „Fijata”.
Za obilaznicu oko Kragujevca,
drugu potpisanu ugovornu obavezu
Vlade prema „Fijatu”, ministar je
dao jo{ du`i rok, kraj 2017. godine,
i to pod uslovom da se gradi Severne, a ne sve do skoro najavqivana Ju`na obilaznica. Potrebne su dve go-
dine da se uradi dokumentacija za severnu trasu i jo{ dve godine da se
ona izgradi, jer je duga~ka 17 kilometara. Sada tri strane ukqu~ene u
ovaj projekat, a to su grad Kragujevac,
Vlada Srbije i „Fijat”, treba da se
dogovore da li se odustaje od Ju`ne
obilaznice i ide na Severnu, a glavnu re~ treba da ima Vlada. Ministar
je rekao da ovo pitawe treba da se
„prese~e” za mesec dana, a taj rok isti~e poslediwih dana ove godine. Da
li }e ovo ujedno biti i posledwe
produ`avawe svih rokova?
GRADSKE INVESTICIJE
Zamrznute do boqih vremena
Prema planu za ovu godinu iz gradskog
buxeta planirana je izgradwa sedam kapitalnih
i infrastrukturnih objekata, ali je od wih
zavr{en samo jedan. ^ast gradskog investirawa
spasila su dva objekta zdravstva, od kojih je
jedan pu{ten u rad, a drugi zapo~et
NEZAVR[ENO
Buxet grada Kragujevca za ovu
godinu predvideo je izdvajawe 465
miliona dinara za izgradwu kapitalnih i infrastrukturnih objekata, od kojih je izgra|en i pu{ten
u rad samo jedan, Upravni blok sa
prate}im sadr`ajima na Stadionu
„^ika Da~a”. Planirano je, ali
zbog ekonomske krize i smawenog
priliva u buxet, nije izgra|eno
preostalih {est objekata, a to su zavr{etak radova na Operativno tehni~kom centru „Vodovoda”, legat
Koke Jankovi}a, Ulica Internacionalnih brigada, Petrova~ka magistrala, Ulica Sloboda i kru`ni
tok na Petrova~koj magistrali.
Tokom godine gradska uprava
najavila je plan za rekonstrukci-
[email protected] SE GRADWA ULICE
INTERNACIONALNIH BRIGADA
ju starog bioskopa „Pionir”, koji
je trebalo da bude pretvoren u reprezetativnu koncertnu dvoranu ulagawem oko 60 miliona dinara,
ali i ti radovi zbog nedostatka
sredstava su odlo`eni.
U ovoj godini gradska vlast nije uspela da na|e strate{kog partnera za izgradwu podzemne gara`e
na lokaciji „Prodor”, za koju je ura|en projekat. Ipak, do{lo je do
pomaka, jer je Gradsko ve}e krajem
juna prihvatilo inicijativu Evropske banke za obnovu i razvoj
koja je pokazala spremnost da gradu da donaciju od 300.000 evra. Ta
sredstva upotrebila bi se da se na
me|unarodnom tenderu izabere
strani konsultant koji bi obavio
reviziju projektne
do ku men ta ci je i
studije opravdanosti. Posle usvajawa studije obaveza
grada je da raspi{e
me|unarodni javni poziv za izbor
investitora i izvo |a ~a ra do va.
Gradska uprava objavila je da se sa ovom donacijom zvani~no ulazi u realizaciju podzemne
gara`e na lokaciji „Prodor”.
ZAVR[ENO I GRADI SE
Ambulanta broj ~etiri
Ministarka zdravqa Slavica \uki} Dejanovi} i gradona~elnik
Kragujevca Veroqub Stevanovi} 8.
februara sve~ano su presekli vrpcu na novoj zgradi Ambulante broj
~etiri, u kojoj je sme{ten i [kol-
ski dispanzer. U zgradi povr{ine
1.200 kvadrata na ~etiri nivoa,
pacijenti sada dobijaju kvalitetniju zdravstvenu za{titu. U pet lekarskih ordinacija Zdravstvene
stanice broj ~etiri o 18.000 pacijenata brine 27 lekara i sestara, a rad je organizovan na
novi na~in, prilago|en standardima Evropske unije.
Centralni punkt [kolskog dispanzera, kome pripada oko 15.000 dece, sme{ten je na drugom spratu. Iz
gradskog buxeta za izgradwu
objekta izdvojeno je 104 miliona dinara, a sve to u situaciji kada za posledwih
20 godina u [umadiji u oblasti zdravstva ni{ta nije gra|eno.
Upravna zgrada i
svla~ionica na stadionu
Savremena Upravna zgrada sa svla~ionicom i prate}im sadr`ajima otvorna je tokom aprila na Stadionu „^ika Da~a”. Objekat koji ispuwava
stroge kriterijume UEFA i FIFA povr{ine je od 1.400 kvadrata i sadr`i svla~ionice za igra~e i sudije, prostor za antidoping kontrolu, omladinski pogon „Radni~kog” i pres centar. Izgradwa objekta po~ela je polovinom 2012. godine i u
wu je ulo`eno oko 100 miliona dinara, koje je obezbedio gradski buxet uz pomo} donatora. Namera grada je da se izgradwom ovakvog objekta u skladu sa visokim standardima stvore
uslovi za organizovawe me|unarodnih i evropskih
kup utakmica u Kragujevcu.
Izgradwa
Hitne pomo}i
Sve~ani po~etak gradwe nove
zgrade Hitne pomo}i obele`io je
kraj juna 2013. godine. Objekat povr{ine oko 2.000 kvadrata na lokaciji preko puta Pravnog fakulteta trebalo bi da bude zavr{en
u februaru 2014. godine, a radove
finansira grad Kragujevac iz buxeta, koji je obezbedio 170 miliona dinara za tu investiciju, kao
i plac od 65 ari. Izvo|a~ radova
je konzorcijum vara`dinske firme „Tehnobeton 2009.” i srpskog
„Deneza M in`eweringa”.
Kragujeva~ki zavod za hitnu medicinsku pomo} osnovan je kao slu`ba 1. aprila 1983. godine i ove godine obele`io je tri decenije rada
u te{kim uslovima. Do sada su prvo bili sme{teni u zgradi Ureda u
centru grada, a ve} dve decenije rade u zgradi Zavoda za stomatologiju. Zavod ima 160 zaposlenih, koji
rade u prostoru od 300 kvadrata sa
samo dve lekarske ordinacije.
www.kragujevacke.rs
Живот
Четвртак, 26. децембар 2013.
КРАГУЈЕВАЧКЕ
5
NEMA[TINA I BORBA ZA GOLO [email protected]
Po gladnim ustima – 55 dinara dnevno
Zaposlena Kragujev~anka, samohrana majka,
primila je posledwu platu pre devet meseci.
Dvoje dece i sebe prehrawuje ovako: „Va`no
je da imam bra{no da umesim hleb i da
napravim pecivo za doru~ak i ve~eru. Mleko
deci kupim jednom nedeqno, ponekad dobiju
i jogurt. Sramota me je da pri~am {ta ja jedem.
Uglavnom ono {to ostane iza wih, a kad ni
toga nema pravim se da nisam gladna.”
Пише Јаворка Станојевић
poludela. Re{ewe niti vidim, niti mu se nadam. Zvani~no sam jo{ zaposlena, pa nemam pravo ni na sonaliti~ari stawa u Srbicijalnu pomo}, ni na nadoknadu sa
ji, izmu~enoj neuspelim
biroa. Ni de~ji dodatak ne mogu da
reformskim eksperidobijem po{to mi je istekla li~na
mentima, tvrde da se ni
karta, a 3.000 dinara za va|ewe nojedan drugi proces u nave nemam. Ako me pitate ~emu se na{em dru{tvu ne odvija
dam re}i }u samo ~udu, pri~a ova matakvom brzinom kao projka koja jo{ nije uspela da prevazices osiroma{ewa obi~nih qudi.
|e bol i stid pred decom koja vi{e
Rezultat vidimo u ~iwenici da se
i ne tra`e da im bilo {ta kupi.
armija gladnih, koju niko zvani~no
Danijela ne mo`e da razmi{qa
ne broji, procewuje na vi{e od pokoliko je zdravo ono {to weni
la miliona. Uz stotine hiqada `iHRANA SA KAZANA SPAS ZA MNOGE
mali{ani jedu, niti kako }e ishrateqa koji se jedva prehrawuju matena testom, najjeftinijim salamamatika pokazuje da se vi{e od 10
dnevno se susre}e sa o~ajem i besUporedo sa tawom kri{kom u tama i vir{lama od pile}eg mopa,
procenata stanovni{tva svakopomo}no{}u `ivotnih gubitniwirima gra|ana Srbije se na{lo
koje su u Evropi zabrawene i u hradnevno nalazi na testu izdr`qivoka.
6,5 odsto mawe mesa, dok se potroni za ku}ne qubimce, uticati na
sti.
- Ne mo`ete da verujete koliko
{wa mleka smawila za 4,7 procewihov razvoj. U zemqi u kojoj zvaRe{avawe zadatka da sutra{wi
je beda pomerila granice stida, pa
nata. Oni u ~ijim `ivotima neizni~ne vladine institucije priznadan do~eka sa sigurnim obrokom za
~ak i moralne vrednosti. Qude, kovesno sutra predstavqa jedinu izju da 200.000 dece gladuje majka, kosebe i dvoje dece, od 11 i pet godiji su nekada pristojno `iveli,
vesnost prinu|eni su da se bore za
na, ve} godinu
ju statistika vivi{e nije sramota da preturaju po
veknu bajatog hleba, ili ju~era{wu
dana je svakodi kao deo broj|ubretu ispod tezgi u nadi da }e
kiflu. Ostaci koje su nekada seodnevica samoke od 46.201 zvana}i neku natrulu vo}ku, ili neski doma}ini kupovali za sviwe
hrane majka
ni~no zaposle{to od povr}a {to se mo`e iskodanas su dobrodo{la hrana veliDanijele M.,
nog radnika koristiti. Nije retkost da do|u i
kom broju gradskih stanovnika
formalno zaji, pre ma po tra`e da im dam glavicu luka,
spalih na prosja~ki {tap. Natpiposlene
u
sledwim podajednu {argarepu, par krompira, jer
si na izlozima pekarskih radwi
„Ni sko grad cima RSZ-a, ninemaju ni dinar u xepu. De{ava se
koje sve ~e{}e vi|amo kako nude
wi”. Po{to je
su primili plai da poku{aju da ukradu. Ne znam
bajatu robu upola cena na kilo, ili
jo{ u februate, ne misli da
da li su gladni, ili su prosto lona komad, sada se obra}aju onima
ru posledwi
li su joj deca popovi, ali se ~esto pravim da ne vikoji suvim hlebom poku{avaju da
put primila
jela ne{to zdradim da su strpali u kesu ne{to {to
utole glad.
platu za sepvo, nego jesu li
nisu platili, jer mi je neprijatPo{to su odavno prestali da mitembar i okostala praznog
no da ih jo{ vi{e poni`avam zbog
sle o tome {ta }e drugi re}i i potobar 2012.
stomaka.
jedne vo}ke, ka`e ~ovek koga je
misliti mu{terije, me|u kojima je
godine ova ~ePopara od
tranzicija od prodaje kwiga dovenajvi{e starih, ne kriju zadovoqtrdeset~etvobajatog hleba
la do pija~ne tezge kojom hrani sestvo kada im po|e za rukom da ugraro go di {wa Qudi koji se
be i porodicu.
be bajatu veknu, ili komad neprokiwa, sa diobra}aju dr`avU relanosti na koju smo svikli
datog peciva.
plomom vi{e
nim institucinije vest da je od po~etka krize
- Ni{ta ne smeta {to je hleb ju{kole, i wena
jama su tek deli}
2008. godine promet robe u trgovi~era{wi. Ja ga redovno kupujem.
deca mesecimozaika koji ~inama opao za tre}inu, ba{ kao ni poAko imamo ne{to uz wega jedemo, a
ma `ive od BAJAT HLEB SVE [email protected]
ni pola miliona
datak da `iteqi Srbije jedu duplo
ako nemam skuvam poparu za mene i
5.000 dinara
mawe mesa od stanovnike razvijenih
dedu. Kad se na|e za koje jaje ispadalimentacije. Sa 55 dinara po gladgladnih usta. Ve}i deo se vi{e ne
evropskih dr`ava. Ono {to bi monu odli~ne pr`enice, pa se ba{ ponim ustima Danijela nema mnogo iznada ni~ijoj pomo}i i pre`ivqava
ralo da zazvoni na uzbunu je infor~astimo. Ni pecivu ni{ta ne fali,
bora. Kada stigne novac kupi brahrane}i se posledwim ostacima
macija da je u 2012. godini za 2,4
ako je tvrdo uma~emo ga u ~aj ili
{no, {e}er, so i uqe. Komunalije ne
qudskog dostojanstva.
procenta pala potro{wa hleba - nemleko, ako ga imamo. Kupuju qudi i
pla}a, jer je opstanak porodice staProdavac na pija~noj tezgi, koga
mirnice po ~ijoj potro{wi smo,
za decu, pri~a starica koja od svoje
vila ispred zahteva dr`ave.
Kragujeva~ki qubiteqi kwige znazbog toga {to sirotiwa uglavnom woi mu`evqeve penzije izdr`ava ne- Va`no je da imam bra{na da uju kao biv{eg radnika ugledne kwime puni stomak, na samom vrhu ezaposlenu }erku i unuku studentmesim hleb i da napravim pecivo za
`are koji je umeo da prepozna i prevropske liste.
kiwu.
doru~ak i ve~eru. Premija je ako se
poru~i dela vredna pa`we, svakona|e ne{to da se ume{a u testo. Obi~no u „Matijevi}u” za 220 dinara uzmem kilogram najjeftinije
НАРОДНА КУХИЊА
salame, pa je rendam na lepiwe,
ili pravim pice. Za ru~ak kupim
neko povr}e, naj~e{}e krompir ili
pasuq, jer do toga mo`e{ da skuva{
ru~ak bez mesa, po{to je ono za nas
Sve vi{e porodica kuca na vrata Gradske organizacije Crvenog krsta. Ovodavno postalo luksuz koji sebi ne
de, na kazanu narodne kuhiwe, jedan obrok dnevno dobija 600 najsiromamo`emo da priu{timo. Mleko deci
{nijih Kragujev~ana. Mesto u redu za tawir kuvanog jela i pola vekne hleba
kupim jednom nedeqno, ponekad dosawa bar jo{ 150 siromaha koji ispuwavaju uslove za ovaj vid pomo}i. [anbiju jogurt. Vo}e je retkost u na{oj
se da ga do~ekaju imaju jedino onda kada neko od korisnika ode iz grada,
ku}i, a na slatki{e i ne pomiili iz `ivota, jer para za pove}awe broja besplatnih obroka nema. Povla{qamo. Hranu kupujem samo za decu.
~ewe stranih donatora i prazna dr`avna blagajna u~inili su da ni CrveSramota me je i da pri~am {ta ja jeni krst vi{e ne mo`e da pomogne ve}ini nevoqnika koje su muka i glad
dem. Uglavnom ono {to ostane iza
naterali da mole za koru hleba.
wih, a kad ni toga nema pravim se da
Ono {to ovde uvek mogu da dobiju je voqa da ih ~uju, razumevawe i iskrenisam gladna.
no nastojawe da im se koliko toliko olak{a breme koje nose. Socijalna
Kada mi ponestane para tra`im
radnica Agata @ivojinovi} ka`e da svakodnevno slu{a potresne ispove200 dinara na zajam od prijateqa i
SLU[AM ISPOVESTI O^AJNIKA:
sti o~ajnika.
kom{iluka, jer vi{e ne mogu da vraAGATA @IVOJINOVI]
- Svaka pri~a i svaka sudbina su druga~ije, ali je svima zajedni~ko da su
tim. U radwi mi ne daju na recku, a
se sticajem `ivotnih okolnosti na{li u situaciji sa kojom ne mogu da se
i da daju ne bih smela da pazarim na
nose i iz koje ne mogu da iza|u. Naj~e{}e nam dolaze stari sa penzijama od recimo 8.000 dinara od kojih im, kada
po~ek po{to nemam odakle da izmiizmire da`bine i kupe lekove, za hranu ne ostane gotovo ni{ta. ^esto nam se obra}aju radnici koji su dobili otkarim dug. U `ivotu nisam pomislize u periodu od 2000. godine i koji su potro{ili otpremnine, a sada ih, zbog godina, ni jedan poslodavac ne `eli.
la da se mo`e spasti na ove grane. Do
U posledwe vreme se wihov broj znatno pove}ao, jer sve vi{e firmi otpu{ta vi{ak radne snage. Skoro nam se obrapre godinu dana nikada nisam pozatio jedan biv{i radnik „^isto}e” koji je ostao bez mogu}nosti da prehrani dvoje dece koju sam izdr`ava, jer ih majjmila novac, jer sam racionalno raska napustila. Me|u onima koji su egzistenciju doveli do ta~ke da ne mogu ra~unati na siguran obrok ima dosta
pore|ivala platu, a danas `ivot
nezaposlenih. Najte`e je kada u takvim porodicama ima dece. Nedavno mi je dolazio mlad ~ovek iz jednog prigradskog naseqa koji je troje male dece i nezaposlenu suprugu izdr`avao rade}i najte`e fizi~ke poslove. Desilo se da
planiram prema tome da li imam ose, dok je za nadnicu sekao drva u {umi, te{ko povredio. Po{to supruga ne mo`e da tra`i posao, jer on zbog povrebezbe|enu hranu za decu za dva dana
de ne da mo`e ~uva decu, na{li su se u situaciji da ni za dvoje beba blizanaca ne mogu da kupe plene i hranu, pri~a
unapred. Sna|em se za dva dana da
ova socijalna radnica.
bar jedan budem mirna, ina~e bih
A
Na ~ekawu 150 qudi
Glad koja je progutala obzire sre}emo i u mesarama u kojima sirotiwa pazari gole kosti i iznutrice
namewene psima i ma~kama. Prodavci u ovim radwama ka`u da je sve vi{e mu{terija koje kupuju iskqu~ivo sviwske papke, u{i i repove koji ko{taju stotinak dinara po kilogramu.
Gladno svako sedmo dete
Ni istek roka trajawa vi{e nije granica preko koje siroma{tvo
nije prekora~ilo. Dovitqivi trgovci po~eli su, po ni`oj ceni, da
nude robu izva|enu iz originalnog
pakovawa na kome je utisnut datum
bezbednog kori{}ewa, a ima slu~ajeva i da se proizvodi koji }e za
par dana postati neupotrebqiva
prodaju na sni`ewu. Bez obzira da
li bi mogla da im na{kodi ova roba brzo nalazi mu{terije spremne da rizikuju.
Onima kojima je lak{e da gladne qude gledaju kao brojke dobro }e
do}i podatak agencije GfK da 7,2
miliona stanovnika Srbije na
raspolagawu ima ukupno 22 milijarde evra, odnosno 3,032 evra po
stanovniku dnevno {to je, uprkos
brojnim poskupqewima i inflaciji, za 27 odsto mawe nego pre pet
godina kada smo u radwama dnevno
ostavqali 500 dinara.
Zakqu~ivawe uz pomo} cifara
i statisti~ke nauke otkriva dubinu ponora u koji tonemo, pokazuju}i da je 2008. godine, kada smo
hiqadarkom mogli da podmirimo
dvodnevne ra~une u trgovini, potro{a~ka korpa vredela 33.061
dinar, ili ne{to mawe od prose~ne zarade koja je iznosila 32.969
dinara, a da danas, kada tu istu hiqadarku raste`emo gotovo tri dana, korpa ko{ta 65.299 dinara, a
prose~na plata koju mnogi sawaju
iznosi 44.770 dinara.
Iako je dosta slikovita ova ra~unica obi~nom ~oveku ne zna~i
ni{ta. U zemqi u kojoj gotovo desetina stanovni{tva gladuje i u
kojoj sve vi{e zaposlenih ne uspeva da presko~i liniju siroma{tva, korpa u kojoj, uz delikatese
koje siromasi nikada ne vi|aju, poput majoneza, pavlake, ~okolade,
ima vi{e od 9 kilograma sve`eg
mesa, kilogram ~ajne kobasice,
16,5 litara mleka, 6,5 litara jogurta, 63 jaja, 1,1 kilogram morske
ribe… ve}ini predstavqa nedosti`an san.
Kada se podvu~e crta vrednost
sirotiwske korpe meri se koli~inom bilo ~ega {to se mo`e pojesti.
Ali, svaki deseti stanovnik Srbije wome ne uspeva da utoli glad.
Gladno ostaje svako sedmo dete,
jer roditeqi nisu mogli da kupe
ni veknu ju~era{weg hleba.
6 КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 26. децембар 2013.
www.kragujevacke.rs
Интервју
GORAN @IVKOVI], NA^ELNIK POLICIJSKE UPRAVE
Policajci }e biti vidqiviji
Prioritet je li~na i
imovinska bezbednost gra|ana, a briga
kako da uz nedovoqan
broj qudi ipak sprovodimo preventivnu
aktivnost na podru~ju grada onako kako
bi i trebalo i u punoj meri. Mislim da
su gra|ani ve} dvetri nedeqe mogli da
vide poja~ano prisustvo pripadnika policije na ulici, a
preventivnim radom
spre~i}emo naru{avawe javnog reda i
izvr{ewa najte`ih
krivi~nih dela, ka`e @ivkovi}
ije te{ko predstaviti
Gorana @ivkovi}a, novog na~elnika Policijske uprave, koji je
od 29. oktobra stupio
na ovu du`nost, nakon
odlaska Ivana \orovi}a sa te funkcije. U kratkim crtama, ve}ina onih koji ga poznaju
opisala bi ga kao skromnog, porodi~nog, mirnog ~oveka, koju ne voli da se eksponira u javnosti,
pravog profesionalca i korektnog
kolegu. Neki bi rekli i da odlu~uje i komandnu odgovornost preuzima tek po konsultaciji sa policijskim vrhom, a drugi da je oprezan u svemu i po{tuje hijerarhiju,
a kao diplomirani pravnik vodi
ra~una o svakom detaqu, svakoj re~i i postupku.
Re~ je o ~oveku koji je od svoje
devetnaeste godine u{ao u ovu slu`bu i korak po korak grabio do
„{erifske” zna~ke. Koliko mu je
bilo te{ko prevaliti toliki put
u mno{tvu ambicioznih kolega
koji su oduvek imali odli~nu zale|inu vladaju}ih partija, to on
najboqe zna. Ipak, na izmaku policijske karijere, jer broji 52 godine (a policajci imaju beneficirani radni sta`), nije se mnogo
dvoumio da sedne u na~elni~ku fotequ u mo`da najgorem mogu}em
trenutku, zbog ekonomske krize i
dr`avnih prilika, koje se direktno odra`avaju i na stawe bezbednosti.
Kako vam je na novom radnom
mestu?
- To do`ivqavam kao posebnu
~ast posle svih godina koje sam
proveo na raznim radnim mestima
u Policijskoj upravi u Kragujevcu.
Svestan sam odgovornosti, svestan
{ta me sve o~ekuje na izuzetnom
radnom mestu i radnom zadatku.
I do sada sam obavqao odgovorne poslove, bio sam na~elnik kriminalisti~ke policije, pomo}nik na~elnika onda{weg SUP-a, i
tada sam donosio vrlo bitne odluke i imao izuzetnu odgovornost. Ipak, za sve {to se desi u Upravi automatski je najodgovorniji na~elnik, koji mora da donese konkretnu odluku i stane iza we i u slu~aju razli~itih stavova i mi{qewa svojih saradnika.
Da li Vam je ostao isti saradni~ki tim ili ste ne{to promenili?
- Saradni~ki tim je ostao potpuno isti, ali dao sam predlog za izvesne izmene na nekim pozicijama.
Н
To su qudi koji }e
biti moji najbli`i
saradnici, posve}eni radu slu`be i koji su na ~astan na~in obavqali svoj posao, isto }e raditi
kao i do sada, neki }e
~ak biti i unapre|eni, tako da nema
razloga za brigu.
Zna li se ko }e biti va{a „desna ruka” i zamena u odsustvu?
- Na pi sao sam
predlog, re~ je o profesionalcu sa kojim
radim 20 godina, imam apsolutno poverewe u wega. O~ekujem da direktor policije podr`i taj predlog i ministar ga postavi na mesto zamenika.
Jeste li postavili neke prioritete i {ta Vam je
trenutno najslabija karika?
- Prioritet je li~na i imovinska bezbednost gra|ana, a briga
kako da uz nedovoqan broj qudi ipak sprovodimo preventivnu aktivnost na podru~ju grada onako kako bi i trebalo i u punoj meri. Mislim da su gra|ani ve} dve-tri nedeqe mogli da vide poja~ano prisustvo pripadnika policije na u-
”
Nekoliko doga|aja
koji su se desili u
posledwe vreme i u `i`i su
javnosti izazivaju zabrinutost gra|ana. To je prioritet
za re{avawe i daqi rad PU,
pa }emo, po zakonu, sprovodi ti re pre siv no-pre ven tivnu delatnost i bezbednosne akcije, bi}e ve}e prisustvo policije i saobra}ajaca u gradu
lici, a preventivnim radom spre~i}emo naru{avawe javnog reda i
mira i izvr{ewa najte`ih krivi~nih dela.
U kakvom ste stawu zatekli slu`bu?
- Korektna ocena bi bila da
sam je zatekao u dobrom stawu, ali
ima ne{to {to }u svakako promeniti u hodu. I ja sam bio deo ekipe koja je radila odre|enu vrstu
posla. Ne `elim da se osvr}em na
prethodna vremena. Svako je vodio
slu`bu na na~in kako je smatrao da
je najboqe, pa i Ivan \orovi}, koji je devet godina vodio PU u Kragujevcu. Ja, kao ~ovek koji sam tek
dva meseca na tom radnom mestu,
smatram da jo{ ni{ta li~no nisam
postigao da bih mogao sebe pore-
dim sa drugima, a nemam prava da
se vra}am u pro{lost i analiziram ne~iji rad. Nakon proteka
odre|enog vremena analizira}e
se i moj rad i ko je merodavan izjasni}e se o tome.
[ta mislite da je najve}i bezbednosni problem grada i gra|ana?
- Nekoliko doga|aja koji su se
desili u posledwe vreme i u `i`i
su javnosti izazivaju zabrinutost
gra|ana. To je prioritet za re{avawe i daqi rad PU i uklapa se u
onaj deo pri~e da }emo po zakonu
sprovoditi represivno-preventivnu delatnost i bezbedonosne
akcije, bi}e ve}e prisustvo policije i saobra}ajaca u gradu, kako bi
odvra}ali sve one koji imaju sklonosti da vr{e krivi~na dela i
prekr{aje.
Mislite li da su gra|ani zadovoqni radom policije?
- U ne kim seg men ti ma - da.
Vreme je te{ko, svakome je svoja muka najve}a, dosta ima kra|a,
imovinskih delikata gde qudima nismo uspeli da vratimo ukradene stvari, ali ovo je veliki grad i nije mogu}e da se u wemu ne de{avaju problemi, ali je
va`no da se sa wima {to uspe{nije nosimo.
^esta primedba je da se u ve~erwim i no}nim satima ne mogu
videti pozornici niti reonski
policajci?
- Intezivirali smo rad pozornika, ali je nemogu}e da se pozorni~ki reoni uspostave na podru~ju celog grada. Imali smo vi{e zahteva iz nekih mesnih zajednica da
se uspostave pozorni~ki reoni u
wihovim naseqima, ali s obzirom
na popuwenost slu`be i na trenutnu situaciju u kojoj se nalazi MUP
nismo u mogu}nosti da im iza|emo u susret i da broj pozorni~nih
mesta i tih reona pove}amo.
Posledwih nekoliko meseci imali smo u~estale obra~une ispred kafi}a i no}nih klubova,
mislite li da se radi o pojedina~nim slu~ajevima ili organizovanim grupama koje se
me|usobno razra~unavaju?
- Bilo je nekoliko slu~ajeva, svi
su rasvetqeni, podnete su i krivi~ne prijave protiv izvr{ilaca
tih krivi~nih dela koji su samostalno istupali. ^iwenica da se
neki qudi poznaju i deo su neke
grupe ili nekog dru{tva, ali ne
mo`e sa sigurno{}u da bude pouzdan znak da se radi o organizovanoj grupi, koja se udru`ila da vr{i krivi~na dela.
Mi ne be`imo od toga da se neki
qudi me|usobno poznaju, ali tek kada se rasvetli neko krivi~no delo
i dobije sudski epilog, kada se u
sudskom postupku vidi koji je bio
motiv za izvr{ewe tih krivi~nih
dela, onda se mo`e re}i da li su to
organizovane grupe i {ta je bio wihov ciq. Ne mo`emo sa sigurno{}u
da tvrdimo da u Kragujevcu postoje organizovane kriminalne grupe
koje su se udru`ile sa namerom da
vr{e krivi~na dela i sukobqavaju
oko ne~ega, jer nemamo takve dokaze. To bi zna~ilo da se radio organizovanom kriminalu, a u takvoj situaciji ne bi ni postupalo nadle`no tu`ila{tvo sa podru~ja Kragujevca nego bi se takvi predmeti
procesuirali pred Specijalnim
tu`ila{tvom. Ali, mo`e se re}i da
ima grupacija koje su se okupile
oko trgovine narkoticima, obezbe|ivawa lokala, ili ne~eg tre}eg,
ali ja sam vrlo oprezan u kvalifikaciji. Pri~am i kao diplomirani pravnik i kao policajac, ne
iskqu~ujem ikakvu mogu}nost, ali
za sada slu`ba ne mo`e da tvrdi,
niti je ona nadle`na da to proceni. Kada se kroz sudski proces do|e do motiva, onda }emo znati za{to se to radi, onda }emo i znati
ta~no {ta je u pitawu.
Kakav je Va{ i odnos policije
sa lokalnom samoupravom?
- Pretpostavqam da me to pitate zbog ranijeg perioda, ali {to se
mene ti~e i ekipe sa kojom }u raditi, sa na{e strane tu apsolutno
ne}e biti problema. Nas zakon obavezuje da sara|ujemo sa lokalnom
samoupravom i mi }emo to sigurno raditi. Mi smo policija koja je
zadu`ena za grad Kragujevac, a ne
za neki drugi, pa ne mo`emo da `ivimo i radimo bez lokalne samouprave i wihove pomo}i i podr-
”
Nas zakon obavezuje da sara|ujemo sa
lokalnom samoupravom i
mi }emo to sigurno raditi.
Mi smo policija koja je zadu`ena za grad Kragujevac, a
ne za neki drugi, pa ne mo`emo da `ivimo i radimo
bez lokalne samouprave i
wihove pomo}i i podr{ke.
O~ekujem punu saradwu u
narednom periodu
{ke. O~ekujem punu saradwu u narednom periodu. Formira}e se i
Savet za bezbednost, verovatno ve}
po~etkom slede}e godine.
Ipak, moram da ka`em da }e se
i daqe raditi sve akcije koje su
nam poverene, svako ko je u~inio
krivi~no delo ili prekr{aj bi}e
procesuiran i tu }e policija raditi bez ikakvih rezervi, bez obzira da li se radi o qudima iz
strukture vlasti, politi~kog `ivota ili nekih drugih. Sve saznawa koja budemo imali moraju se
sprovesti, jer u postupku rasvetqavawa krivi~nog dela ne u~estvuje
samo jedno lice, dosta lica u~estvuje u samom toku otkrivawa
krivi~nog dela, a tu je javni tu`ilac koji sada rukovodi predistra`nim postupkom. ^ak i kada bi
neko hteo ne{to da stavi „pod tepih” to bi bilo nemogu}e. Apsolutno }emo raditi po zakonu i pravilima slu`be.
Kakva je trenutna bezbednosna
situacija u gradu?
- Zadovoqavaju}a, aki bi bila
znatno boqa da nema sporadi~nih
slu~ajeva koji dobijaju na te`ini
time {to se koristi vatreno oru`je u centru grada. Poku{avamo na
sve na~ine da to spre~imo i predupredimo merama o kojima sam
govorio.
De li te li mi {qe we va {eg
predhodnika koji je tvrdio da
je Kra gu je vac naj be zbed ni ji
grad?
- Ivan \orovi} je imao mnogo
puta priliku da svoje stavove objasni i gra|anima i nadle`nim organima. Bilo bi nekorektno da ja
komentari{em neke stavove i ocene, pogotovo {to posledwih tri~etiri godine nisam bio direktno vezan za rad kriminalisti~ke
policije, pa nemam relevantne
podatke da tvrdim da li je tako ili
nije. Ocenu da li je grad bezbedan
i kakvo je stawe bezbednosti mogu
da daju samo ministar unutra{wih poslova i direktor policije.
Sti~e se utisak da ste se posle
postavqewa prili~no malo pojavqivali u javnosti. Ima li
razloga za to?
- Nema. Kada sam postavqen na
ovo radno mesto suo~io sam se sa
nekim problemima koji su tada bili prisutni, a mislim da nije
bilo primereno da tek {to sam postao na~elnik komentari{em ranije slu~ajeve i dajem izjave. Pro{le nedeqe odazvao sam se na sve
pozive medija i odgovorio na sva
wihova pitawa bez ikakve rezerve.
Ipak, moj generalni stav je da policajcima, a pre svega na~elniku,
ne prili~i da stalno budu u medijima, ali to ne zna~i da }e mediji ostati uskra}eni za informacije, a time i gra|ani.
Kako ste organizovali rad poli ci je u pra zni~ nim da ni ma?
- Po principu de`urstva, kao
svake godine. Reagova}e se u zavisnosti od slu~aja, a nadam se da ne}e biti te`ih ekscesa. Slu`ba je
postavqena tako da u roku 15 minuta, pored onih {to su de`urni,
mogu da se stave na raspolagawe
svi, po~ev{i od na~elnika pa do
posledweg policajca, tako da gra|ani mogu da budu spokojni.
Gde }ete Vi proslaviti Novu godinu?
- U krugu porodice, najverovatnije kod ku}e, uz posetu nekom od
prijateqa ili {etwe ulicama. I
bi}u sre}an da, osim novogodi{wih ~estitki, ne bude nekih drugih, neprijatnih telefonskih poziva.
Elizabeta JOVANOVI]
www.kragujevacke.rs
Честитке
Четвртак, 26. децембар 2013.
КРАГУЈЕВАЧКЕ
7
8
КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 26. децембар 2013.
www.kragujevacke.rs
Подсетник
USPE[NI 2013.
DRAGUTIN OSTOJI],
MATURANT PRVE
GIMNAZIJE
Ovo je bila
wihova
dobra godina
Izbor priredila
Marija Obrenovi}
Energija, rad, voqa, vera, samopouzdawe, hrabro suo~avawe
sa preprekama i problemima – to su karakteristike Kragujev~ana
o ~ijim pojedina~nim i kolektivnim uspesima smo i mi pisali u
godini koja isti~e. I wima je bila kriza, i oni su radili u
te{kim materijalnim uslovima, u sumornom okru`ewu, ali ih
to nije spre~ilo da poka`u svoje talente, usavr{e se, budu
me|u najboqima u svojim profesijama, takmi~e se i osvoje
priznawa za sebe, svoj kolektiv i grad.
Ovo je sa`eta retrospektiva wihovih dostignu}a,
a ~iwenica da je me|u wima najvi{e mladih daje nadu {ansi da budu}nost
i ne mora da bude siva, ako se svi bar malo na wih ugledamo
Vice{ampion
matematike
Maturant Prve kragujeva~ke gimnazije ovogodi{wi je vice{ampion na
Republi~koj smotri talenata iz matematike. Odli~no je pro{ao na testu na
kome se pojavilo oko stotinu takmi~ara iz ~itave Srbije, a `iri ni{ta mawe nije bio zadovoqan ni wegovim nau~nim radom iz geometrije.
^lan Regionalnog centra za talente, matemati~ar i informati~ar,
koji u svojoj „kolekciji” ima pregr{t nagrada i diploma od oktobra je
bruco{ na ovda{wem Prirodno-matemati~kom fakultetu.
JASMINA DIMITRIJEVI],
GLUMICA
Gluma je ekskluzivno
zanimawe
Iako jo{ uvek ~eka „pravu” ulogu u mati~noj ku}i, anga`ovana je na snimawima me|unarodne horor produkcije „[est dana mraka”.
U pitawu je horor triler, kanadsko-srpska koprodukcija, u kome igra dve uloge – ~ita~icu sudbine i majku glavne junakiwe.
Glumica Kwa`evsko srpskog teatra zablistala je ove godine na scenama „Madlenijanuma” i „Pozori{ta na Terazijama” u kultnim mjuziklima „Rebeka” i „Maratonci”.
MARKO BAKOVI],
MATURANT PRVE
GIMNAZIJE
LINGVISTI
PRVE
GIMNAZIJE
Olimpijska bronza
Najboqi
u
Srbiji
JELENA MILUTINOVI],
DIZAJNER
Talenat od
malih nogu
Na me|unardonom konkursu koji je raspisala kompanija „Cepter”
za dizajn posu|a, me|u vi{e od stotinu prispelih radova, mlada Kragujev~anka osvojila je tre}u nagradu.
Jelena je studentkiwa master
studija na Fakultetu primewenih
umetnosti u Beogradu. Idustrijski
dizajn, koji za wu predstavqa spoj
dve stvari koje najvi{e voli, matematike i kreacije, diplomirala je sa prose~nom ocenom 9,39.
Lin gvi sti~ ka
sekcija Prve kragujeva~ke gimnazije pobedila je
na republi~kom
takmi~ewu, ostaviv {i iza se be
~ak i Filolo{ku
gimnaziju iz Beograda. Profesori Mirjana Arnaut i Mario Badjuk dvadesetak u~enika i u~enica
{kole podsti~u
da se bave prou~avawem savremenog kwi`evnog i govornog jezika.
Wihovi radovi koji su se, izme|u ostalog, bavili grafitima, `argonom ili, recimo, imenima firmi, osvojili su simpatije `irija, koji su ~inili profesori Filolo{kog fakulteta
u Beogradu.
FILIP \URI], GLUMAC
Vera u
pozori{te
Tuma~e}i ulogu Kostje u ^ehovqevom „Galebu“ u novosadskom Srpskom narodnom pozori{tu, mladi Kragujev~anin zaslu`io je
presti`nu nagradu „Predrag Pe|a Tomanovi}”.
@iri je bio jednoglasan i nagrada koju ova
ku}a svake godine dodequje za najboqe odigranu ulogu pripala je nekada{wem ~lanu
Dramskog studija i Pozori{ne radionice
Doma omladine, diplomiranom studentu
EVGENIJA JEREMI],
STUDENTKIWA FILUM-A
Uspeh za
podstrek
Svojim melodramskim sopranom dvadesetdvogodi{wa studentkiwa Filolo{ko-umetni~kog fakulteta stekla
je slavu pobedom na 43. Me|u na rod nom
takmi~ewu
muzi~ke omladine. Iako je
wena ambicija
bi la tek da
u|e u finale,
bli sta la je
me|u 25 takmi~ara na Veli koj sce ni
be o grad skog
Narodnog pozori{ta arijama iz
„Boema” i „Fausta”.
Studentkiwa je druge godine solo pevawa, ~lanica operskog studija koji vodi primadona Radmila Bako~evi}.
Mladi Kragujev~anin sa Me|unarodne informati~ke olimpijade doneo
je bronzanu medaqu. Srpski takmi~ari ostvarili su
u Australiji, na
takmi~ewu na kome je u~estvovalo
300 |aka iz ~itavog sveta, najve}i
uspeh u posledwih deset godina. Zahvaquju}i, izme|u ostalih, i Marku na spisku najboqih u informatici, koji sadr`i 81 dr`avu, Srbija se na{la na 17. mestu.
Nekada{wi |ak specijalizovanog matemati~kog odeqewa je, pak, zahvaquju}i ovom
uspehu, dobio stipendiju za Ra~unarski fakultet u Beogradu.
Akademije umetnosti u Novom Sadu, koji u ovom gradu sada gradi gluma~ku karijeru.
NADA U[TEVI]
I ELENA \OR\EVI]
QUBICA VUJOVI], MATURANTKIWA
PRVE GIMNAZIJE
Otvorila vrata
Kembrixa
Na masteru iz fizike u Ruminiji, presti`noj smotri talentovanih |aka iz ~itavog sveta, ove godine po
prvi put se na{la i {esto~lana ekipa iz Srbije. Qubica Vujovi}, maturantkiwa Prve kragujeva~ke gimnazije, u grad na Lepenici donela je sa ovog takmi~ewa
bronzanu medaqu. Talentovana fizi~arka i matemati~arka primqena je ove godine i na Kembrix.
Na `alost, zbog nedostatka novca, umesto na Triniti kolexu, {kolovawe je nastavila na beogradskom
Elektrotehni~kom fakultetu.
Osvojile Tr{i}
Male maturantkiwe Osnovne {kole
„Svetozar Markovi}” zaslu`eno su podelile prvo mesto na republi~kom takmi~ewu iz srpskog jezika i jezi~ke
kulture. Do smotre koja se simboli~no
odr`ava u zavi~aju Vuka Karaxi} izuzetno je te{ko do}i, po{to se takmi~ewe sastoji iz nekoliko krugova u kojima u~estvuju na stotine najboqih |aka iz ~itave Srbije.
Znawe Nade i Elene je, po re~ima wihovog nastavnika Marka Gli{i}a, takvo
da u svakom momentu mogu da stanu za katedru i predaju sredwo{kolcima.
www.kragujevacke.rs
DANILO PETKOVI],
U^ENIK [KOLE
„DRAGI[A
MIHAJLOVI]”
[ampion
u poznavawu
saobra}aja
U~e nik {e stog raz re da O[
„Dragi{a Mihajlovi}“ najpre je
postao okru`ni, zatim dr`avni
prvak u poznavawu saobra}aja, a po-
Подсетник
Четвртак, 26. децембар 2013.
КРАГУЈЕВАЧКЕ
BOJANA MIKARI] I [email protected] NERI] IVANOVI],
PREDUZETNICE
Uspe{ne
`ene
Vlasnica {kole i
vrti}a „Vrabac” Bojana Mikari} i dama koja je osnovala „EMC
centar” Sne`ana Neri} Ivanovi}, na{le
su se u naju`em izboru
za presti`no priznawe koje ve} godinama najuspe{nijim preduzetnicama u Srbiji dodequje Udru`ewe poslovnih `ena – „Cvet uspeha za `enu zmaja”.
Dame koje su u posao krenule same, a samo nekoliko godina kasnije zapo{qavaju po pet radnika, ka`u da je i nominacija veliki uspeh, po{to se u konkurenciji nalaze vlasnice najuspe{nijih firmi iz ~itave zemqe.
\ACI O[ „SVETOZAR
MARKOVI]”
Najboqi blog
u Srbiji
tom se na{ao u „reprezentaciji”
koja je brojila ~etiri ~lana i
predstavqala Srbiju na evropskom takmi~ewu „[ta zna{ o saobra}aju”. Me|u ekipama iz 22 evropske dr`ave srpska je trijumfovala. Bili su najboqi u teorijskom delu, ali i u vo`wi bicikala.
Danilo je odli~an |ak, uspe{an je u tenisu, a pored klasi~ne,
poha|ao je do pro{le godine i osnovnu muzi~ku {kolu.
Milan Petrovi}, Du{an
Milovanovi}, Nemawa Nikoli}, Lazar Perovi} i Danilo Milo{evi}, uz pomo} svoje profesorke informatike
Marije Andonovi}, kreirali
su blog o bezbednosti na internetu koji je Udru`ewe profesora informatike proglasilo najboqim u Srbiji. Na
takmi~ewu je u~estvovalo {ezdesetak osnovnih i sredwih
{kola, odnosno oko 300 u~enika i 60 nastavnika.
Stru~ni `iri kreaciju kragujeva~kih |aka proglasilo boqom i od one koja je pobedila
u kategoriji sredwih {kola.
ANA PETROVI],
SLIKARKA
Velike male
stvari
Ne mo`emo ve~ito strancima
nuditi samo brkatog ~i~u u opancima sa {ajka~om, ka`e slikarka koja je ove godine dobila presti `no pri zna we „Tu ri sti~ ki
cvet” za kolekciju suvenira koji
na najboqi na~in prezentuju na{u
zemqu. Wene suvenire imali su
prilike da vide posetioci izlo`bi u Rimu i Pragu, ali i Kragujev~ani u ovda{wem Studentskom
kulturnom centru.
Dama koja je u mnogome zaslu`na za izgled Me}avnika, ove godine je upisala doktorat `ele}i
da u svojoj tezi na osnovu istorijskog, etnolo{kog i antropolo{kog istra`ivawa poka`e kako
nastaje suvenir.
NIKOLA ]IRKOVI], STUDENT
FIN-A
Ideja koju je
prepoznao svet
GORAN MILENKOVI],
KARIKATURISTA
Srebrni Pjer
sija kao zlatan
Karikaturista „Kragujeva~kih”
dobitnik je druge nagrade na presti`nom konkursu koji ~uva uspomenu na delo velikog Pjera Kri`ani}a. Nagra|ena karikatura bavi
se aktuelnim vukovarskim problemom, a Milenkovi} je, ~udnog li
slu~aja, ba{ posle prinudnog upu}ivawa u „osloba|awe” Vukovara
po~eo da se bavi satirom u likovnom izrazu.
Na Pjerovom konkursu i ranije
je ulazio u konkurenciju za nagrade, a nosilac je pregr{t priznawa
i diploma dobijenih mahom u inostranstvu.
Zaqubqenik u 3D modelirawe osmislio
je koncept novog ajfona koji je zadivio novinare internet magazina „Biznis insajder”, ali i portala {irom sveta. Student
proizvodnog in`ewerstva nije slu~ajno
„predvideo” kako }e izgledati novi model
kompanije „Epl”, po{to se pravqewem
kompjuterskih trodimenzionalnih projekcija zabavqao jo{ kao sredwo{kolac.
Wegovi radovi, remodelacije poznatih marki automobila, i ranije
su odu{evqavali strance, a tehnikom za koju u Srbiji jo{ uvek nema mnogo razumevawa namerava da se bavi i daqe.
MIRJANA RADENKOVI],
„SRPSKA KRUNA”
Dobro se
dobrim vra}a
Bogat `ivot i jo{ bogatija dela sa`eta
su u `eni koja predstavqa du{u Kulturno-istorijskog centra „Srpska kruna”, ovogodi{woj dobitnici „Poveqe za dobra
dela”. Dama, na kojoj se jo{ uvek prime}uje da je davnih {ezdestih bila manekenka
i misica, priznawe koje svake godine dodequje Udru`ewe gra|ana „Sunce” dobila
je za dugogodi{we anga`ovawe na unapre|ewu solidarnosti, humanosti i razumevawa me|u qudima.
Humanitarnim radom bavi se aktivno
ve} dve decenije, ali su zahvaqu}i woj neke manifestacije, poput „Izlo`be uskr{wih jaja, hlebova i ikona”, postale tradicionalne.
OBAVE[TEWE
Obave{tavamo na{e ~itaoce i komintente da 2. januara 2014. godine
novine ne}e izlaziti, a slede}i
broj, zbog Bo`i}nih praznika, pojavi}e se na kioscima u petak, 10.
januara 2014. godine.
Oglase i ~ituqe za broj od 10. januara prima}e se od 26. do 31. decembra 2013. godine i 6. i 8 januara 2014. godine.
9
10
КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 26. децембар 2013.
www.kragujevacke.rs
Политика
PARTIJSKI @IVOT
Kakve pozicije u gradu – takv
Lokalna vlast u
Kragujevcu ima svoju
posebnost u tome {to su
tri najja~e partije
u zemqi - ovde opozicija.
To su od izbora 2012.
godine Srpska napredna
i Demokratska stranka,
a nedavno im se
„pridru`ila” i
Socijalisti~ka
partija, izlaskom
iz vladaju}e koalicije.
Uprkos nagove{tajima da
bi gradska vlast mogla da
bude prekomponovana, to se
nije dogodilo, jer je
koalicija URS - Zajedno za
[umadiju, DSS, SPO, LDP
ostala jedinstvena, s tim
{to su im se pridru`ili
PUPS i Jedinstvena
Srbija, po{to su se
„razdru`ili” sa
socijalistima.
Tako je zavr{ena
ova godina,
a {ta }e biti 2014.?
Napomena: Sve partije kojima
su „Kragujeva~ke” prosledile
pitawa dostavile su odgovore
do zakqu~ewa ovog broja,
osim Srpske napredne stranke
ocewujete
1 Kako
ukupno stawe u
1
gradu, sa stanovi{ta
funkcionisawa
osnovnih funkcija,
stvarawa razvojnih
pretpostavki i
politi~kih odnosa u
2013. godini?
Da li grad
Kragujevac, ~ija
lokalna samouprava u
politi~kom smislu nije
„upodobqena” sa
republi~kom, zbog toga
trpi {tetu ili je na neki
na~in „ka`wena” zato
{to na dr`avnom nivou
nastupa kao opoziciona?
O~ekujete li, ili i
pri`eqkujete, da
2014. godine budu
raspisani i lokalni
izbori, a ako wih ne
bude, kakve su {anse
da takozvanim
„prekomponovawem”
do|e do promene vlasti
u Kragujevcu?
12
13
2013
2014
Sa{a Mileni}
Jedinstvena Srbija
Kancelarija Zajedno za [umadiju - URS
Gradski odbor Kragujevac
Kragujevac je, ne formalno ve} su{tinski, ove godine ponovo postao
glavni grad Srbije. U 2013. godini
Kragujevac se pred ukupnom doma}om javno{}u, u trenucima wenog najdubqeg politi~kog kolebawa i pasivnog povla~ewa
u konformizam i tajnoviti muk, overio
kao svetionik slobode - neosvojivi grad
i kula motriqa sa koje se jasnije i daqe
sagledava budu}nost nego li sa ma koje
druge kote u Srbiji. Istovremeno, investicioni i privredni uspesi grada u godinama za nama dali su u 2013.
godini internacionalni rezultat. Nacionalni rast izvoza i BDP-a ~ita se, jezikom me|unarodnog monitoringa, samo jednom re~i - Kragujevac. ^ak se i u izve{tajima relevantnih svetskih institucija rezultati Kragujevca pomiwu kao znaci po~etka kraja krize u jugoisto~noj Evropi.
Grad za sada funkcioni{e zadovoqavaju}e, u skladu sa svojim potencijalima i materijalnim resursima. Ovde mislimo na sve funkcije u gradu, od politi~kih do komunalnih. Ako uzmemo u obzir projekciju buxeta za 2014.
godinu koju smo usvojili, stvaraju se sve
pretpostavke da uz dobre qudske resurse
koje grad poseduje Kragujevac nastavi da
se razvija u svim segmentima.
Kada govorimo o politi~kim odnosima
u 2013. godini na lokalu, mo`emo da zakqu~imo da oni pre svega oslikavaju voqu gra|ana. To {to je iz koalicije iza{ao SPS, stvar je politi~kog
trenutka, Jedinstvena Srbija smatra da je to bilo wihovo pravo, po{tuje
wihovu odluku kao partnera na republi~kom nivou, ali je po nama lokal
ipak specifi~an, I nadamo se da }e i oni po{tovati na{e odluke.
1
U Srbiji su sve lokalne samouprave „ka`wene“ i zajedno sa gra|anima trpe teret nesposobnosti i birokratizma centralne vlasti
u Beogradu. Mawi je problem {to dodatni pritisak trpe nosioci
du`nosti i javnih funkcija u kragujeva~koj samoupravi, jer to se gra|ana ne doti~e neposredno. To {to nas inspekcioni{u, ka`wavaju, stigmatizuju, a neke ~ak i hapse, bez ikakvih tu`bi, to je danak dahijama, pa
~ak i svojevrsna za{tita gra|ana Kragujevca i ispuwewe na{e du`nosti prema wima.
Me|utim, mnogo je ve}i problem {to se centralne vlasti bez stru~nih znawa i privrednih odgovora, ~im zapadnu u {kripac, odmah odlu~uju da sav teret krize prevale na gra|ane, wihove porodi~ne i lokalne buxete. Gra|ani to ne}e mo}i dugo da trpe, a kada budu re{ili da pru`e politi~ki otpor, prvi saveznici }e im biti wihove lokalne samouprave. Naravno, tog va`nog partnera ima}e, na`alost, samo oni gra|ani Srbije ~ije samouprave nisu u{trojene iz Beograda, odnosno, kako vi ka`ete, „upodobqene“, a zapravo, uga{ene i pretvorene u dr`avne organe i produ`enu ruku Vlade.
2
Slovo A u azbuci demokratije glasi: vlast se osvaja i gubi na slobodnim izborima. Ako Srbija danas svoje politi~ko mi{qewe pi{e nekim drugim pismom, a ne demokratskim, onda nije jasno za{to se ograni~avati samo na taj eufemizam „prekomponovawe“. Za{to
ne atentatima, masovnim hap{ewima, deportovawima i drugim poznatim nedemokratskim metodama smene vlasti? Izme|u otvorenog terora i prikrivenih ucena izabranih odbornika nema principijelne politi~ke razlike. Ina~e, izbori su jedini demokratski metod politi~ke promene vlasti i wima se u na{oj partiji uvek radujemo. Od vlasti koja bez zazora govori o „upodobqavawu“ i „prekomponovawu“ samouprava dovoqno }e biti i ako izbore raspi{e bar onda kad im do|e vreme i pod uslovima propisanim zakonom.
3
Petar Nevojdi}
Demokratska stranka Srbije
Uprkos mnogih problema, Kragujevac, bez ikakve sumwe, i daqe predwa~i u odnosu na ve}inu lokalnih
samouprava u Srbiji, iako ni on nije imun na op{tu situaciju u kojoj se kao dr`ava i dru{tvo nalazimo. [to se ti~e
razvojnih pretpostavki, one }e svakako i
u 2014. biti odraz politi~kih odnosa koji se u ovom ~asu, verujem, mogu opisati
kao – ra{~i{}eni.
1
Pri~a o tzv. “upodobqenosti” jeste pojam koji, generalno govore}i, podrazumeva izvesnu vulgarnost u metodama i la`qivost u argumentima. Kqu~no, premda retorsko pitawe glasi: ~emu slu`i to
upodobqavawe osim prostirawu mo}i centralne vlasti? Iako sam poku{aj upodobqavawa nije nelegitiman, on je, bez ikakve sumwe, korak
nazad na putu ka decentralizaciji vlasti i su{tinski je antidemokratski. Da je druga~ije, ne bismo ni govorili o mogu}nosti trpqewa
{tete ili ka`wavawa lokalne samouprave koja, kako ka`ete, nastupa kao
“opoziciona”. Samo, i u tom pojmu “opoziciona” postoji u ovom ~asu ne{to krajwe problemati~no. Kako vlast, svejedno na kom je nivou, mo`e
da bude opoziciona? I prema kome opoziciona?
DSS uporno, ve} godinama, ponavqa da moramo kona~no da jasno defini{emo gde prestaje partija, a po~iwe dr`ava. Kad to ka`em mislim
na ~iwenicu da u jednoj demokratskoj dr`avi ne mo`e da postoji opoziciona lokalna samouprava. Ako bismo druga~ije posmatrali stvari,
onda bismo mogli da ka`emo da je sada{wa republi~ka vlada opoziciona u odnosu prema lokalnoj upravi u Kragujevcu, tj. u odnosu na ve}insku voqu Kragujev~ana. To je, razume se, besmislica, ali do te mere zastupqena u javnom govoru da ima malo onih koji je ne izri~u.
2
Sudar i razven~avawe sto`ernih stranaka sada{we vlade na sve
izvesnijim vanrednim parlamentarnim izborima sigurno }e uticati i na politi~ke okolnosti u Kragujevcu. Na pitawe da li to
mo`da mo`e dovesti i do prekomponovawa lokalne vlasti, niko ozbiqan ne mo`e dati pouzdan odgovor, a bojim se da to gra|ane sve mawe i
interesuje. [to se lokalnih izbora ti~e, DSS ih ne o~ekuje pre 2016.
godine. U svakom slu~aju, kad god budu bili raspisani, daqu socijalnu
i ekonomsku degradaciju gra|ana, za koju je direktno odgovorna jedna
dotrajala vlada, ne mogu da zaustave lokalni, ve} samo vanredni parlamentarni izbori. U suprotnom, u 2014. ne bi trebalo iskqu~iti ni
najgori mogu}i scenario koji podrazumeva izlivawe politike iz institucija i izlazak gra|ana na ulice.
3
1
U svakom gradu radi boqeg funkcionisawa lokalne samouprave najboqe je kada su sve politi~ke strukture jedinstvene i zajedno nastupaju. Odli~an primer za to je grad Jagodina. Stav Jedinstvene Srbije je da grad ipak nije ka`ewen ni u kom smislu, kao {to to pretpostavqamo, nije ni jedan grad u Srbiji ~ija lokalna vlast ne preslikava republi~ku. Isti~emo da svi oni koji uporno pri~aju o upodobqavawu vlasti lokala republi~koj negiraju sam osnov parlamentarizma. Kako svaka
lokalna samouprava ima svoje specifi~nosti, ako bismo govorili o upodobqavawu, onda ne bi ni bilo potrebe za lokalnim izborima.
2
Gledi{te Jedinstvene Srbije je da u 2014. godini imamo va`nija
posla od izbora - otvarawe novih radnih mesta, stvarawe boqih uslova da grad postane atraktivniji za strane investicije. Kada je
re~ o eventualnom prekomponovawu smatramo da se utakmica ipak igra do kraja i da je ne bi trebalo prekidati na poluvremenu.
3
Ratko Toma{evi}
Partija udru`enih penzionera Srbije
Za gra|ane je najva`nije dobro funkcionisawe komunalnih i javnih
preduze}a, jer wihov rada daje osnovni ton gradske sre|enosti i gra|anske sigurnosti. Svi direktori i radnici tih
preduze}a izuzetno se trude da kvalitetno ispune svoje obaveze prema gra|anima.
Oni su i najlak{e smewivi kadrovi, jer
su pod stalnom kontrolom gra|ana, medija, Gradskog ve}a i Skup{tine. Za {to uspe{niji razvoj grada treba doma}im i
stranim investitorima ponuditi povoqne uslove – dobru lokaciju sa
sre|enom infrastrukturom i br`e dobijawe neophodnih dozvola. Prezentaciju povoqnih uslova ponuditi i u Srbiji, i na Balkanu, i Evropi, preko raznih institucija i projekata.
1
Sasvim je jasno i lako prepoznatqivo da boqe prolaze one op{tine i gradovi gde je vlast ista kao republi~ka. To se javno nigde ne ka`e, ali se na razne na~ine o~igledno manifestuje. Jednostavno, svaka republi~ka vlast do sada pronalazila je na~ine da pomogne ili usmeri ve}a sredstva onim op{tinama i gradovima gde su na vlasti wihovi politi~ki kadrovi i na taj na~in populari{u svoju vlast. Bilo bi dobro kada bi se moglo zakonski onemogu}iti takvo pona{awe republi~ke vlasti,
jer bi bilo nelogi~no da republi~ka vlast bude preslikana i na lokalnom nivou. Onda lokalne izbore ne bi ni trebalo odr`avati.
2
Mada je zakon predvideo da se izbori odr`avaju svake ~etvrte godine, opozicija ve} od prvog dana posle izbora zagovara raspisivawe novih izbora, nalaze}i razloge {to nisu dobili poverewe gra|ana, izmi{qaju}i slabosti partija koje su do{le na vlast, tvrde}i da bi oni boqe obavqali vlast za dobrobit gra|ana. Ako takvu te`wu opozicije prihvati i deo medija, onda se sve vreme narod zamajava potrebom za raspisivawem novih izbora, {to samo {teti normalnom
radu opozicije.
Da bi se ispunile te`we opozicije trebalo bi promeniti zakon i izbore odr`avati svake druge ili svake godine proveravati voqu gra|ana, {to je i finansijski, politi~ki i pravno nelogi~no. Treba voditi ra~una, a to lekcije iz bli`e i daqe politi~ke istorije potvr|uju,
da je popularnost partije ili partijskih lidera vrlo osetqiva i promenqiva kategorija, podlo`na brzim i sporim hemijskim procesima,
pa treba proceniti da li su potrebni prevremeni izbori. Mislim da
rekonstruisanoj Vladi treba jo{ vremena da ministri u svojim resorima postignu opipqive rezultate sa kojima se mo`e iza}i na izbore.
Ne treba se zanositi da je pitawe Kosova i pregovora sa evropskom zajednicom preovla|uju}e za opredeqewe gra|ana na izborima. Glavno pitawe je ekonomsko stawe, preko koga se prelama nezaposlenost, korupcija, penzijski sistem, socijalna davawa ... Re{ewe je u otvarawu novih
fabrika, rudnika, izgradwi hidro i termo centrala, boqem kori{}ewu {umskog bogatstva i poboq{awu stawa u poqoprivredi.
Ne mo`e se govoriti o uspe{nosti ako imamo toliko nezaposlenih,
siroma{nih i gra|ana koji se hrane u javnim kuhiwama. Li~no mislim
da vlast u Kragujevcu dr`i pokret za [umadiju sa svim koalicionim
partnerima, da imaju politi~kog, radnog i stru~nog iskustva da rade za
interese gra|ana. Demokratsko pravo opozicije je da se bori za promenu vlasti, ali bi bilo dobro da to ~ini na demokratski na~in, bez manifestacije sile i vlasti – ve{ta~kim prekomponovawem. Smatramo
da nije vreme ni za republi~ke ni za lokalne prevremene izbore, za koje su potrebna znatna finansijska sredstva koja bi se mogla upotrebiti na boqi na~in.
3
www.kragujevacke.rs
Четвртак, 26. децембар 2013.
Политика
КРАГУЈЕВАЧКЕ
11
Liberalno
demokratska partija
vi i stavovi
Milan Uro{evi}
Srpski pokret obnove
Sigurno je da postoje odre|ene pote{ko}e, s obzirom na celokupnu ekonomsku situaciju u zemqi, ali Kragujevac uspeva da i pored brojnih
problema odr`i ranije pokrenuti ekonomski razvoj.
Situacija bi definitivno bila zna~ajno boqa da su
odnosi me|u politi~kim ~iniocima grada druga~iji, tu pre svega mislim na predstavnike partija koje su u vlasti na republi~kom nivou, a opozicija na
lokalu. Oni bi zarad gra|ana, bez obzira na to {to u
gradskom parlamentu predstavqaju opoziciju, trebalo da budu partner gradskoj vlasti u ostvarivawu interesa grada.
1
Zavisi iz kog ugla gledate. Stranke koje su na
republi~kom nivou u opoziciji uvek }e odre|ene probleme pripisati tome. Potrebno je da
se u budu}em periodu svi pona{amo odgovornije
prema gra|anima koji su nas birali i da ne dozvolimo da nas strana~ka sujeta spre~i da pomognemo
gradu, bez obzira na to da li smo opozicija ili
2
vlast. Neprihvatqivo je opoziciono politi~ko delovawe po
principu opstrukcije kvalitetnih predloga i re{ewa sa ciqem nano{ewa {tete
po li ti~ kom protiv niku, jer su `rtve takvog delovawa gra|ani
Kragujevca.
Ne vidim mogu}nost da do|e do raspisivawa vanrednih lokalnih izbora, a {to se „prekomponovawa” ti~e mislim da nije realno. Sada{wa
vladaju}a ve}ina broji 52 odbornika i oni su svojim
delovawem ve} pokazali {ta misle o tome. Mogu}e je
da se broj odbornika koji podr`avaju sada{wu vlast dodatno uve}a.
3
Zoran Proki}
[to se ti~e Gradskog odbora SPS-a Kragujevac, ocena je da je ekonomsko stawe u gradu veoma te{ko, uostalom kao i u celoj dr`avi.
Gradske vlasti moraju u~initi dodatni napor u re{avawu socijalnih problema najsiroma{nijih
gra|ana i privla~ewa novih investicija koje su osnov za otvarawe novih radnih mesta.
[to se ti~e politi~kih odnosa u 2013. godini,
mislim da su oni u granicama korektnosti izme|u svih politi~kih stranaka u Kragujevcu, bez obzira ko je na vlasti, a ko u opoziciji. Tako|e, zbog
odre|enih nesporazuma sa URS-om, pre svega izjava predsednika URS-a prema premijeru i predsedniku Socijalisti~ke Partije Srbije, socijalisti
Kragujevca su napustili vlast i sada se nalazi u opoziciji.
Na{e mi{qewe je da grad Kragujevac ne trpi nikakvu {tetu od Vlade, a dokaz za to su i
sredstva koja godinama dolaze u Kragujevac od
dr`ave, {to ne zna~i da gradska vlast ne bi boqe
funkcionisala, pre svega, u interesu gra|ana, da
se u vlasti nalaze stranke koje ~ine vlast i u Republici, jer bi svakako komunikacija izme|u gra-
2
Osnovne funkcije grada Kragujevca o~uvane su uprkos veoma te{koj i kriznoj godini. „Vodovod”, „^isto}a” i
druga javna preduze}a obavqaju svoje osnovne funkcije, ali je ~iwenica da se komunalni sektor nalazi u ozbiqnoj krizi.
Liberalno demokratska partija u Kragujevcu zala`e se za sistemsko re{avawe problema, pre svega vi{kova zaposlenih, nagomilanih kredita i neefikasnosti preduze}a. Politi~ki odnosi dosta
su dinami~ni, mada je to ocena za ukupnu politi~ku scenu u Srbiji.
1
Odnosi na relaciji centralna vlast – lokalna samouprava nisu
mewani u minulih godinu i po dana. Dr`avno ure|ewe u Srbiji je
ovakvo godinama. Da bi se danas neko `alio na odnos centralnih
vlasti, morao bi prethodno da prizna da su raniji uspesi rezultat dobrih odnosa sa republi~kom Vladom. Mi u LDP smatramo da je neophodno da se lokalna vlast prilagodi svakoj situaciji i da adekvatan odgovor u interesu grada, a ne da se `ali na trenutne politi~ke odnose,
kao da je to vremenska nepogoda na koju niko nema uticaj.
2
Zna se procedura kako se dolazi do lokalnih izbora. Wih ne o~ekujemo, a ube|eni smo da ni gra|ani ne vide potrebu za lokalnim
izborima. LDP je uvek spremna da proveri svoj rad na izborima,
ali nama su neophodni, pre svega, republi~ki izbori, kako bismo dobili efikasniju Vladu u reformskim poslovima koji nam slede. Termin prekomponovawa nije termin kojim mi baratamo. LDP samo poznaje gradsku upravu sposobnu da re{ava probleme ili ne.
3
Demokratska stranka
Socijalisti~ka partija Srbije
1
Gradski odbor Kragujevac
Gradski odbor Kragujevac
da i Republike bila
mnogo boqa i to bi
se sigurno osetilo
na standardu i kvalitetu `ivota gra|ana Kragujevca.
Kao {to je zadatak svake opozicione
stranke, tako i Socijalisti~ka partija Srbije u Kragujevcu o~ekuje da do|e do promene vlasti, bilo putem izbora ili prekonponovawem.
U demokratiji va`i pravilo da legitimnost ima
ona grupacija koja ima 44 odbornika i time vr{i
vlast. Ukoliko se oko odre|ene platforme o razvoju grada Kragujevca postigne dogovor i neke druge
grupacije druga~ije od ove koja je sada na vlasti,
smatra}e se to legitimnim, a pre svega korist bi
imali gra|ani Kragujevca.
3
O~igledno nefunkcionisawe lokalne samouprave ni u jednoj oblasti dru{tvenog `ivota, koje se odra`ava na neracionalno raspolagawe raspolo`ivim resursima, neodgovorno planirawe i realizacija buxeta, proizvelo
je jednu gotovo dramati~nu situaciju u gradu, u kojoj se od politi~kih ~inilaca o~ekuje brzo i racionalno re{avawe nagomilanih problema.
1
Katastrofalno funkcionisawe lokalne samouprave rezultat je neodgovornog odnosa prema poverenim poslovima, uporno promovisawe politike koja relativizuje odgovornost za sistemsko planirawe i raspolagawe sredstvima i resursima kojima grad raspola`e.
Pona{awe lokalne vlasti prema republi~koj, dosada{we iskustvo nam
potvr|uje da je to promenqiva kategorija lokalnih mo}nika i nikako
se ne mo`e videti kao konzistentan opozicioni politi~ki stav.
2
Pitawe eventualnog prekomponovawa vlasti ili izbora na lokalu je legitimno politi~ko pitawe s obzirom na veoma te{ko stawe u kome se grad nalazi. Zbog problema u kojima se nalaze kragujeva~ka preduze}a, pa i sama lokalna samouprava, realno je o~ekivati
da se u skorije vreme formira vlast koja }e se na odgovorniji na~in odnositi prema poverenim poslovima i obavezama.
3
12
КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 26. децембар 2013.
www.kragujevacke.rs
Годишњице
2014. - GODINA ODBRANE I SLOBODE U KRAGUJEVCU
Prestonica, po drugi put, u o
Odlukom lokalne samouprave 2014. godina
bi}e posve}ena „odbrani i slobodi u
Kragujevcu”. Sem ~iwenice da se stogodi{wica po~etka Velikog rata obele`ava u
~itavoj zemqi, Evropi i svetu, kragujeva~ki
istori~ari isti~u posebnu ulogu grada kao
ratne prestonice u tim istorijskim
de{avawima, dok gradska vlast - „ne be`i”
ni od nekih dnevnopoliti~kijih konotacija
Пише Зоран Мишић
e} ne ko li ko go di na
grad Kragujevac svakoj
kalendarskoj godini daje odre|eni karakter i
posve}uje je nekom jubileju. Ova za nama bila je
godina Dimitrija Davidovi}a i modernog srpskog novinarstva, a prethodne su bile posve}ene Ustavu, Teatru, modernizaciji, industrijalizaciji. Nedavno je lokalna vlast na svom
skup{tinskom zasedawu 2014. proglasila „godinom odbrane i slobode”. Za razliku od prethodnih godi{wica koje su bile ba{ vezane
za grad Kragujevac, godina koja
sledi, kao i samo weno „brendirawe”, ima mnogo {iri i kompleksniji zna~aj. Po nekim mi{qewima i - nejasniji.
O motivima lokalne samouprave da ba{ tako nazove i koncipira ovaj jubilej Sa{a Mileni},
predsednik Skup{tine grada, koji je sa skup{tinske govornice i
proglasio ovaj jubilej, ka`e:
- Kada je doneta odluka da se
2014. proglasi „godinom odbrane
i slobode u Kragujevcu”, naravno da
su prvorazredni motivi bili oni
koji se ti~u stogodi{wice po~etka Velikog rata, kada je Srbija dala nemerqiv doprinos odbrani
ne samo nacionalnih slobodarskih vrednosti nego i savezni~kih,
evropskih i vrednosti savremene
civilizacije. Ono {to, me|utim,
posebno motivi{e Kragujevac da
prepozna zna~aj sopstvenog urbanog
identiteta u obele`avawu ovog jubileja jeste uloga Kragujevca i
[umadije u tim velikim danima
odbrane Srbije i stvarawa Jugoslavije. Ta uloga je u na{oj kulturi mo`da najpregnantnije izra`ena centralnim gradskim spomenikom – spomenikom „Pobedioci”
ili, kako mi danas ka`emo, „Pa-
В
SPOMENIK KRAQU UJEDINITEQU
KRAQU ALEKSANDRU U KRAGUJEVCU
lim [umadincima”, rad Antuna
Augustin~i}a, jednog od najzna~ajnijih „me{trovi}evaca” u na{oj kulturi. On je potpuno neskriveno, kao i na drugim meridijanima, u drugim kulturama, u Srbiji u Kragujevcu stavio reprezentativnu likovnu umetnost u funkciju preno{ewa uzvi{enih ideolo{kih poruka, ka`e Mileni}.
Zna~aj sopstvenog urbanog
moderniteta
Po Mileni}evom tuma~ewu, ali
brojnih i zna~ajnih istori~ara umetnosti poput profesora Borozana sa beogradskog Filozofskog
fakulteta, ta uzvi{ena poruka
sastoji se u tome {to se nad skulpturama vojnika izra`enih slobodarsko-pobedila~kih namera, u~esnika u Prvom i Drugom srpskom
ustanku, balkanskim i Prvom svetskom ratu, izvija deset metara visoki obelisk na kojem je centralna figura i poruka spomen-obele`ja Vila [umadijska. Ona nad
kostima palih [umadinaca slavodobitni~ki u nebo di`e obnovqenu krunu Nemawi}a. Zbog toga i nije slu~ajno da je vojnik iz Velikog
rata i slavni kragujeva~ki profesor Miloje Pavlovi} bio predsednik komisije koja je odabrala idejno re{ewe i kasnije nadgledala
podizawe ovog spomenika.
- Nije slu~ajno da je spomenik
otkrio li~no wegovo veli~anstvo
kraq ujediniteq Aleksandar Kara|or|evi}, jer zapravo kompletnu
jugoslovensku ideologiju monarhije taj spomenik „saop{tava” porukom da su [umadija i [umadinci ne samo temeq moderne srpske dr`avotvornosti, ve} i moderne Jugoslavije i na{eg moderniteta uop{te. Zbog te svesti o nacionalnom, civilizacijskom i emancipacijskom zna~aju [umadije u istorijskim vremenima
Kragujevac kao i tolike druge „a-
AUGUSTIN^I]EV SPOMENIK „POBEDIOCI” ILI NARODSKI
„PALIM [UMADINCIMA” PRE DRUGOG SVETSKOG RATA
PALI [UMADINCI U VELIKOM
RATU - TEMEQ MODERNE SRPSKE
[email protected], MODERNE
JUGOSLAVIJE I NA[EG
MODERNITETA UOP[TE
drese” u Evropi ima posebnu obavezu da obele`ava se}awe na Veliki rat, smatra Mileni}, za koga je
najvidqiviji rezultat te odbrane
slobode stvarawe Jugoslavije, koja nastaje iz podviga Velikog rata.
- Mi danas nemamo jasan stav prema Jugoslaviji i wenom nasle|u. Po
tom pitawu kre}emo se u
dijametralno suprotnim
vrednostima, od uverewa
da je to za „povesnicu i
prvaricu” do uverewa da
je to za „mutnu Maricu”.
Verovatno da je neko preciznije odvagavawe neophodno, naro~ito ako imamo na pameti da su svi
slovenski narodi ovog
prostora svoju punu politi~ku emancipaciju do`iveli tek u Jugoslaviji.
Za{to bi se Srbi stideli
{to su tu katedru ju`noslovenske politi~ke emancipacije dr`ali, postavqa pitawe i istovremeno odgovara Mileni}.
Po drugi put –
sredi{te dr`ave
SPOMENIK PALIMA U RATU OD 1914 –
1918. GODINE U [UMARICAMA
Za istori~ara i muzejskog savetnika Miroslava Banovi}a iz kragujeva~kog Narodnog muzeja
Prvi svetski rat se, kao
{to je op{te poznato, ne
obele`ava se samo u Srbiji, ve} u ~itavom svetu.
- Srbija nije samo u~esnica ovog rata ve} je
bila na strani onih dr`ava koje su pobedile u
wemu. Rezultati Prvog
svetskog rata za Srbiju
su ogromni: ona je potvrdila svoju dr`avnost i pro{irila se,
Srbiji pristupa Vojvodina, Bosna, Crna Gora
(koja se li{ava svoje
vladarske dinastije Petro vi }a), Hr vat ska...
Sve svojom voqom. Normalno je da se ta stogodi{wica obele`ava na
dr`avnom nivou, ali je
taj period interesantan
i za sam Kragujevac. U
sastavu srpskih jedinica borila se [umadijska divizija, koja je
okupqala borce iz Kragujevca, Ra~e, Lapova,
Bato~ine, ali i iz {ireg regiona, Kraqeva,
^a~ka, Kru{evca... Weni borci dali su veliki doprinos
u ratnim operacijama na Ceru,
Kolubari, prilikom proboja Solunskog fronta... U sastavu [umadijske divizije borio se i 11. Puk,
takozvani „Gvozdeni”, koji je bio elitna jedinica ove divizije, nagla{ava Banovi}. Po wemu su sama okupacija grada, qudstvo stradalo
tokom ovog rata daje na{em gradu
specifi~nu te`inu u ovim istorijskim de{avawima i pravo Kragujevcu da se ravnopravno ukqu~i
u obele`avawe ovog velikog jubileja.
I wegova koleginica iz Muzeja
Bojana Topalovi}, istori~arka i
vi{i kustos, ima svoje vi|ewe i
motive za obele`avawe ove godi-
{wice i progla{ewe „godine odbrane i slobode u Kragujevcu”. Iako je Kragujevac kao nekada{wa
prestonica srpske dr`ave i centar
skup{tinskih zasedawa tokom 19.
veka izgubio svoj pre|a{wi zna~aj,
1914. godine po drugi put u svojoj
istoriji postaje sredi{te dr`ave.
- U wemu se nalazila Vrhovna
komanda, regent Aleksandar Kara|or|evi} i na~elnik General{taba vojvoda Radomir Putnik.
Kao sedi{te vojne industrije Kragujevac ve} po~etkom decembra
1915. godine postaje jedan od razloga sukoba izme|u saveznika (Nema~ka, Bugarska i Austro-Ugarska) zbog problema koji su nastali
oko eksploatacije fabrike oru`ja. Austrijanci su 1915. godine
gotovo uni{tili Vojnotehni~ki
zavod, sa ciqem da uni{te simboli~ni centar vojne mo}i srpske
dr`ave. Posle ulaska Rumunije u
rat, u okolini Kragujevca dolazi
do prvog suo~avawa pokreta otpora sa okupatorom u Srbiji. Bombardovawe Kragujevca, okupacija
1915 - 1918. godine, epidemija pegavog tifusa, strane lekarske misije, pobuna slova~kih vojnika sve je to moralo da ostavi posledice na grad, da izmeni i da posebnu
dimenziju Prvog svetskog rata u
Kragujevcu, smatra Bojana Topalovi}. Ka`e da je istovremeno rat
bio i `ivot u pozadini, pod tu|om
okupacijom, bolesti i bolnice
(rad Prve rezervne vojne bolnice
i Bolnice {kotskih `ena), rastavqene porodice, odsustvo mu{karaca...
Koncipirano slobodarstvo
u kontekstu
I Predrag Ili} i Bori{a Radovanovi}, istori~ari iz Istorij-
ARTIQERIJSKI OFICIRI SRPSKE VOJSKE NA [email protected]
KOD KRAGUJEVCA 1914/1915. GODINE
www.kragujevacke.rs
Годишњице
dsudnom vremenu
skog arhiva [umadije u KragujevWegov kolega iz Arhiva Bori{a
donose najva`nije istorijske, vocu, pre svega isti~u zna~aj grada
Radovanovi} isti~e ogroman istojne i politi~ke odluke. Grad u kokao ratne prestonice u Prvom
rijski zna~aj Gavrila Principa,
jem su sme{teni svi bitni ~inisvetskom ratu.
ne samo u srpskoj, ve} u istoriji
oci tih de{avawa: kraq, regent,
- Ako ve} govorimo o jubilejima
svih jugoslovenskih naroda, ~iji su
Vlada, Vrhovna komanda, Putnik i
u 2014. godini, Kragujevac ih ima
svi nacionalni prvaci ujediweni
Mi{i}..., podse}a on.
dva i to veoma zna~ajna. Prvi je u
ba{ oko te ideje stali na put veNa pitawe da li su datumi i juop{tem kontekstu po~etka Prvog
kovnog germanskog sna „Drang nah
bileji iz Velikog i Prvog svetskog
svetskog rata, {to je zaista velika
Osten” ili „Prodora na Istok”.
rata bili do sada skrajnuti u nai istorijska godi{wica i u svetu i
Radovanovi} tako|e isti~e i zna{oj oficijelnoj istoriji i „drkod nas. Zna~aj Kragujevca je u tome
~aj Kragujevca u tim istorijskim
`avnim obele`avawima”, ve}ina
{to je on bio ratna prestonica i u
doga|awima.
na{ih sagovornika se sla`e da su
wemu su vi{e od godinu dana bora- Kragujevac je u tom kontekstu
ta vremena „davno iza nas”.
vili i kraq i komanda sa Radomibio centar odakle se, posle BeoPo Miroslavu Banovi}u prorom Putnikom na ~elu i svim ostagrada, u novoj ratnoj prestonici
{la su vremena kada se nisu smelim vojskovo|ama.
Druga go di {wi ca
koja tako|e „pada”
2014. je 70 godina od
osobo|ewa Kragujevaca u Drugom svetskom ratu, 21. oktobra 1944. godine, dakle osobo|ewe od
fa{izma. I ba{ tako konci pi ra no
„slobodarstvo u kontekstu” daje za pravo
lokalnoj samoupravi da na ovaj na~in
osmisli, obele`i i
brendira te doga|aje i ja to u potpunosti podr`avam, ka`e Predrag Ili},
dodaju}i da je ustanova na ~ijem je ~elu za narednu godinu ve} osmislila
dve izlo`be, prvu
posve}enu Kragujevcu kao ratnoj prestonici i drugu o- PRONELI SLAVU [UMADIJE PRVI VOJNI AVION OBOREN
slobo|ewu od fa{i- ZASTAVNIK 11. PE[ADIJSKOG PUKA
U ISTORIJI RATOVAWA NA
zma.
„KARA\OR\E” SA ZAMENICIMA
METINOM BRDU
Четвртак, 26. децембар 2013.
КРАГУЈЕВАЧКЕ
13
li pomiwati ustanci, balkanski
je da se osloba|a tog pritiska,
i Prvi svetski rat i da „promeka`e Radovanovi}.
na” koje su nastale posledwih
A za one koji su „nawu{ili” da
godina i decenija to vi{e nije tau „godini odbrane i slobode” u
bu tema.
Kragujevcu ima i ne~ega drugog i
- Naredna godina „poklopila” se
malo dnevnopoliti~kijeg od samog
sa ~iwenicom da je to godi{wica
ispravqawa „skrajnutih” datuma
po~etka Velikog rata, ali ne mo`enekada{we crvene istoriografimo zbog toga da imamo razli~ite
je, Sa{a Mileni}, ima direktnipristupe istorijskim doga|awima,
ji i iskreniji odgovor:
napomiwe on sa „strane” nauke.
- Mi u lokalnoj samoupravi ne
I za Predraga Ili}a ovi datuskrivamo da je jednu veliku, davno
mi i doga|aji bili su skraj nu ti.
- Ako pogledate nekada{we uxbenike istorije,
Prvi svetski rat
obra|ivao se sa
dve-tri op {te
lekcije. Balkanski ratovi bili
su marginovalizovani jo{ vi{e,
a wihov zna~aj je
ogroman za srpski narod i sve ostale narode na
Bal ka nu. Dru gi DOKTORKA ELIZABETA ROS PREMINULA I
svetski rat, ra- SAHRAWENA U KRAGUJEVCU
|en je detaqno i
to do sitnica. S obzirom na prosavladanu poruku patetike potrebmene u dru{tvu, danas nije tako –
no oboga}ivati novim idejama i samnogo je boqe nego {to je bilo, kaznawima i pro{irivawem saznaj`e Ili}.
nog horizonta. Zbog toga uop{te ne
Sa wim se sla`e i Bori{a Radobe`imo od konotacija koje su neki
vanovi}.
ve} primetili da u ideji „godine
- U vreme „prave” i „tvrde” koodbrane i slobode” imamo i dnevmunisti~ke i socijalisti~ke vlano-politi~ki kontekst u Kragujevsti nije ni postojala istoriogracu. Da, imamo i time smo ponosni,
fija u pravom smislu re~i, ve} sajer smo i svojim dana{wim pomo kruta marksisti~ka misao, koslovima Kragujev~ana i daqe u
ja je „gurala” prou~avawe iskqu~ivrednosnim koordinatama dr`avovo onih segmenata koji se ti~u
tvornog, modernog delovawa [umradni~kog i komunisti~kog poadije. Ali, naro~ito }e biti va`no
kreta. Skrajnuti su bili svi poako uzmogne snage ~itava Srbija, pa
kreti i doga|awa u gra|anskom
i sam Kragujevac, da temu Velikog
dru{tvu. Pa i u okviru Drugog
rata sagleda izvan nekada{we mosvetskog rata „rasvetqavani” su sanarhisti~ke propagande i izvan
mo oni „delovi” vezani za komudana{we nacionalne patetike.
niste kao avangradu radni~ke klaBilo kako bilo, pred nama je „gose. Na{a istoriografija tek podina odbrane i slobode”, pa ko se
~etkom ovog milenujuma po~ela
koliko odbrani i oslobodi.
14
КРАГУЈЕВАЧКЕ
S V A K O
Четвртак, 26. децембар 2013.
I M A
www.kragujevacke.rs
Гледишта
P R A V O
N A
S L O B O D U
I Z R A @ A V A W A
Konvencija o gra|anskim pravima i slobodama - ~lan 10
PRVI RAPORT ^OBANINA, ZASAD SAMO VIRTUELNOG
Moje crne ovce preko no}i su osedele
iskazao kad se ono istr~ao pred bira~ku kutiju. Nije va`no {ta je tada
on zaokru`io na glasa~kom listi}u,
va`no je ono {to mu danas pi{e na
~elu, a to Prvi Potpredsednik sa svojim pratiocima zna ne samo fenomenalno da ~ita, nego i da prepakuje u
nove koalicije.
Ako u tom procesu novoprekomponovawa izborne voqe ne{to i omanu
ili lo{e istrguju, siroti narod }e,
naravno, imati u doglednoj budu}nosti priliku da ih na nekim novim izborima za to kazni. Ka`em siroti narod jer su svi oni koje je on u protekle dve decenije ka`wavao na izborima u kona~nom ishodu pro{li bar deset puta boqe od wega.
Пише Драган РАЈИЧИЋ
AJPRE da razjasnimo: tru}awe
koje sledi nije nikakav moj poku{aj da se vratim na ono kolumnisti~ko poqe koje sam pre ~etiri meseca napustio u ovim novinama
jer se na moja ve} pogrbqena ple}a ukrcalo previ{e umora i od pisawa,
a bogami i od drugih neda}a. Vitezovi}evu tezu da ko jednom po~ne da pi{e vi{e ne mo`e{ da mu zapu{i{ usta, potpuno sam spreman da oborim
li~nim primerom, tako {to }u, nakon
ovog dana{weg izuzetka, nastaviti
jo{ odlu~nije da }utim i sve dok me
pamet bude slu`ila gleda}u da je
vi{e ne koristim u nazna~ene svrhe.
Pomenuta i malo parafrazirana Vitezovi}eva teza - jednom satiri~ar, uvek satiri~ar - u mom kona~nom slu~aju mogla bi da glasi: jednom satiri~ar - drugi put ~obanin! I to samouk!
Dakle, drugo ne{to nateralo me je
da se danas oglasim u ovom prazni~nom broju. Sve se odigralo za par minuta kada me je, glavni urednik pozvao
telefonom i kada je, uz pomo} ponude koja se ne odbija, uspeo da me prekanta da sednem za kompjuter koji umalo nije dobio strujni udar kada je
video da mu ponovo prilazim. Mi{
je ~ak nekoliko puta poku{ao da mi
pobegne iz ruke, ali kada je ~uo o kakvoj ponudi je re~, shvatio je da mu nema spasa, te je prihvatio saradwu u
nadi da ne}u izlupetati vi{e od
tri hiqade karaktera. Zeznuo se troduplo jer je smeo s uma da sam ~etiri meseca ipak po{teno o}utao.
Da, sad mi vaqa objasniti jo{ i tu
„ponudu koja se ne odbija”, pa da pre|em na stvar. - Vaqao bi nam neki tvoj
tekst - veli mi glavni urednik u slu{alicu - po mogu}stvu da bude duhovit, ali, da zna{, para nema! Umesto
toga ima{ apsolutnu slobodu da pi{e{ o ~emu ho}e{ i kako `eli{!
I tako, po obi~aju, „stari lisac”
kupi me za {aku slobode na koju sam
uvek padao. [aka dolara ili dinara
zasigurno mu ne bi pro{la, sve i da
je ima, ali kad mi neko na tawiru servira slobodu kojoj se ne vide granice, e to je ve} za mene ponuda koja se
ne odbija!
Mada, u ovaj moj stav mogao bi upasti na{ sjajni satiri~ar Rastko Zaki} svojom zanimqivom opservacijom: „Danas mo`e{ re}i sve. Ali kome?” Da se nisam upravo istrtqao
svojom slobodoqubivo{}u, na Zaki}evu upitanost mogao bih se nadovezati sopstvenom: - A i ~emu?
Pa, bra}o i sesetre, neograni~enu
slobodu kojom sam se opet zaimao, ja
sam odlu~io da potro{im tako {to }u
sada da vam ne{to ispri~am o crkvi
Svetoga Tome Prevrnutoga, o Da~i}evom ateizmu, o novoprekomponovanoj
izbornoj voqi naroda, o ministru
NN i o mojim crnim ovcama koje su
osedele preko no}i.
N
A krenem od pomenute crkve,
Bo`e mi oprosti. Svako bira po
kom dobru }e biti upam}en.
Sveti Toma Prvopreokrenuti, ina~e
predsednik na{, odlu~io je da ga budu}a pokoqewa ne zaborave po crkvi
koju upravo podi`e takore}i u ro|enoj baj~etinskoj avliji. Narod }e ga,
dakle, pamtiti i po tome, ali eto i
D
DLAZE]U godinu obele`io je i
na{ uva`eni ministar NN.
To je onaj {to radi na {tetu na{e zemqe ~im makne iz we, ali niko
ne zna wegovo pravo ime i prezime.
Sem koleginice mu Zorane Mihajlovi} koja ga je li~no uhvatila na delu,
onda moglo da nam napravi velike ali otkako se ujela za jezik ne mo`e
probleme u saobra}aju u smislu da ime da mu prevali preko istog. Miqudi po~nu da kasne na posao i sa po- sterija ko je taj ni{tak dobija neslusla jer }e on izme|u dve liturgije u- }ene razmere jer NN ministar ne}e
vek imati prednost prolaza. Ute{no sam da se prepozna.
I Ateista i Drugopreokrenuti
je, me|utim, to {to }e, ako sve bude i{lo po planu i ove vlade, mnogima u- ~ine, razume se, nadqudske napore
skoro od poslodavaca biti uru~ene da ovu misteriju razre{e, ali, avaj,
radne kwi`ice za poneti na biro, ta- jedino {to su do sada otkrili je da
ko da sve mo`da ipak protekne i bez je NN lice neko ko svakog dana sedi
u wihovom zajedni~kom kabinetu.
ve}ih gu`vi. Amin!
Mo`da ba{ i izme|u wih dvojice. Da
RUGA tema - bezbo`nik Da~i}, je prehrabra Zorana umesto jezika
premijer na{. On se, dodu{e, povredila ne{to drugo, ni po jada,
sam izja{wava kao ateista, ali ali ovako }e tajna koju nam je pre uja sam iskoristio
griza nagovestila,
slobodu koja mi je dasve su prilike, poSve
{to
da
nas
nas data da ga prekrtrajati bar do novih
stim tako kako sam ga
izbora.
Aleksandar
prekrstio. Ko je praJa, ipak, sa ovog
Dru
go
pre
o
kre
nu
ti
tio wegov te`ak razmesta apelujem na
vojni politi~ki put
NN ministra da nam
sa svojim
od Slobe do Voje, od
svima ulep{a dan
na
pred
nim
sna
ga
ma
Voje do Borisa, od
tako {to }e nam i zaBorisa do Tome, od prepakuje po pitawu rad svog dobra sam
Tome do sutra mo`e
sve priznati. Jer ako
vlasti, bilo u
biti ^ede, zna o ~emu
ga Prvi Potpredsedpri~am. Jedini ko
nik provali uz poBeogradu, Novom
jo{ mo`e da veruje u
mo} svojih prijateSa
du
ili
Kra
gu
jev
cu,
ono {to on govori jeqa iz ameri~ke poste on sam, ali kako
licije, wegov daqi
ima se smatrati
ni on nije nimalo
napredak u slu`bi
no
vom
iz
bor
nom
naivan, u tome mo`e
bi}e znatno usporen,
da izdr`i samo do
voqom i to ja~om i ali }e se zato rejpodne. Za posle podting Drugopreobrlep{om i od one
ne uvek ima drugu
nutog, u tome je pomepri~u.
nuta lepota, vinuti
koju je sam narod
Evo ba{ onomad
u nebesa. Sli~no mu
is
ka
zao
nam se poverio da mu
se desilo samo kad je
je Mi{a Banana bio
sa Bezbo`nikom uku}ni prijateq, samo {to je morao da zeo Dinki}a u vladu i kada ga je posprca celu ovu godinu e da bi se to- tom iz we isterao.
ga prisetio. Koliko je od one droge
TIGOH na kraju i do mojih ovakoja je onomad spaqena pro{lo kroz
ca sa kojima se izvanredno razMi{ine ruke ja ne znam, ali da sam
umem. Za sada se wihovim uzgobio na mestu wegovog ku}nog prijateqa, a na{eg premijera i ministra po- jem bavim samo virtuelno, ali pitalicije koji je prisustvovao tom ~inu, we je dana kada }u po~eti da ~obanuja bih se zbog te bruke, sve i da mi je jem i u stvarnosti.
Elem, stado koje sam zapatio u
jedina, bacio u onu termoelektraninu furunu. Na{em milom Ivici, svojoj glavi ima pet-{est crnih ovBogu hvala, tako ne{to nije palo na ~ica i jednog ovna iste boje. No, kad
pamet jer on je, kako ve} spomenuh u sam jutros otvorio obor umalo me nipalijativnoj verziji - te`ak ateista! je strefio {log. Moje, ina~e sasvim
Novoprekomponovana izborna vo- obi~ne crne ovce, preko no}i su oseqa tako|e je ne{to {to je obele`ilo dele i vuna im je sad potpuno bela.
i ovu godinu. Prvi Potpredsednik A- Shvatio sam da im je to od stresa jer
leksandar Drugopreokrenuti wu je sam sve ovo {to upravo ~itate ju~e pr~ak uzdigao na pijedestal revoluci- vo ispri~ao wima. Jedino je ovan oonarene novine u demokratskoj prak- stao crn, tj. nepromewen, ali to je vesi. Poenta je u ovome: izborna voqa rovatno zato {to on nije obi~an ovan,
naroda koju on iska`e na izborima nego je ovnina i po. [teta je samo {to
potom mora da se stalno servisira i nema pravo glasa jer mi ne{to govoprepravqa sve dok on ne zaboravi {ta ri da je iz mog neposrednog okru`eje zapravo hteo. Sve {to danas Drugo- wa samo on ve} spreman za nove izbopreokrenuti sa svojim naprednim re!
Sre}na Nova!
snagama prepakuje po pitawu vlasti
bilo u Beogradu, Novom Sadu ili
(Autor je satiri~ar koji je
Kragujevcu, na primer, ima se smatraletos bacio pero i tako napustio
ti novom izbornom voqom i to ja~om
najpoganiji deo ovog sveta)
i lep{om i od one koju je sam narod
O
Eto Tomi
Prvopreokrenutom
duhovnog uto~i{ta u
kome }e se moliti
za spokoj du{e
onog Tome
Nepreosve}enog
koga je preko jedne
no}i sam `ivog
sahranio i to
bez popa i bez
opela
wemu duhovnog uto~i{ta u kome }e se
moliti za spokoj du{e onog Tome Nepreosve}enog koga je preko jedne no}i sam `ivog sahranio i to bez popa i bez opela.
O da kle na {em do brotvor nom
predseniku pare i za ovu bogomoqu
nije tema ovog osvrta. Onaj ko je
sposoban da pod stare dane upi{e
jedan fakultet, a da u akademsku elitu u|e sa diplomom drugog, na koji je, dodu{e, poneki put i svra}ao,
zna, ja u to ne sumwam, i kako se
prave pare. Ko je, uostalom, umeo
da na berzi trguje boqe patriotizmom od wega? Mo`da Prvi Potpredsednik, Aleksandar Drugopreokrenuti, ali on je tada jo{ bio
mlad, pa mo`da, uistinu, i nije
znao {ta radi. Uglavnom, na krilima tog patriotizma na{ Toma je
sleteo u jednu grandioznu prestoni~ku stan~ugu, dok su najverniji
sledbenici wegovih tada{wih vizija pali ne{to ni`e - par metara
ispod zemqe.
Nije pitawe ni za{to Sveti Toma
umesto crkve ne podi`e neku ambulantu ili, makar, narodnu kuhiwu koja bi u arhitektonskom smislu bila
svakako najprimerenija rezultatima
politike onih koji danas brinu o nama. Jasno je kao dan da bi i to bilo samo gubqewe vremena jer je `ivot u Srbiji postao toliko {tetan po zdravqe,
da su ve}e {anse ministra Ba~evi}a
da prokopa kanal do Egejskog mora nego na{e da `ivi stignemo do slede}eg prvog u mesecu, a sa svim izmirenim ra~unima za poreze i da`bine.
Mene oko doti~ne crkve samo ovo
`uqa: {ta ako Preobrnuti dobije
hroni~nu `equ da se zarad spasa
svoje du{e moli za opro{taj svih grehova? Na primer, ni sam verovatno ne
mo`e da se seti kad se posledwi put
interesovao za zdravqe svog nekada{weg duhovnog oca i brata vojvode
[e{eqa. Ako ga to spopadne, a gde
}e{ lep{eg mesta za ispovest i pokajawe no u ro|enoj avliji, eto nama
wega svakog dana u Baj~etini. To bi
D
S
www.kragujevacke.rs
Гледишта
Четвртак, 26. децембар 2013.
КРАГУЈЕВАЧКЕ
15
VO\A ILI INSTITUCIJE
Wegova je posledwa i neprikosnovena
Sa novom vla{}u dobili smo i novog
lidera Aleksandra Vu~i}a, pa su sada i
gra|ani i Vo|a u zabludi da jedan ~ovek
mo`e zameniti sve institucije
Пише Бора РАДИЋ
RO[LO je skoro godinu i po
dana od formirawa ove Vlade,
pa se ve} mogu analizirati
weni u~inci i dometi. Verovatno
najslikovitiji utisak o tome kako se
danas Srbijom vlada dala je pre ne{to vi{e od mesec dana jedna anonimna Kru{evqanka. Naime, u tom
gradu odre|enog dana, prema utvr|enom rasporedu, ministarka energetike Zorana Mihailovi} primala je
gra|ane Kru{evca, koji su joj iznosili primedbe u vezi rada elektrodistribucije i probleme koje imaju sa obra~unima za struju. Novinari su sve to pratili, pa i pitali gra|ane koji su izlazili sa prijema kod
ministarke da li su uspeli da re{e
probleme koje imaju. Pomenuta gospo|a na pitawe novinara kako o~ekuje da joj ministarka mo`e pomo}i
oko problema koje ima u vezi ra~una za struju, doslovce re~e: „Pa,
vaqda }e da prenese Vu~i}u!”
Tako, dakle, gra|ani do`ivqavaju sada{wu vlast i razumeju na~in na
koji ona re{ava probleme. A kako i
ne bi kad se i u vrhu dr`ave nijedna zna~ajnija stvar ne mo`e obaviti bez aminovawa prvog potpredsednika ({ta bi tek bilo da je prvi
predsednik!). Da li je re~ o „Zvezdi”,
aflatoksinu, postavqawu direktora
policije, {efa BIE, rekonstrukciji Vlade, FAP-u, izborima……uvek se
~eka na wegovu re~, koja je posledwa
i neprikosnovena. Nije to zakqu~ila samo pronicqiva Kru{evqanka,
ve} i dobar deo gra|ana Srbije. Prvo su to shvatili, naravno, oni u vrhu vlasti, bez obzira da li su visoki funkcioneri, ministri, potpredsednici ili predsednici... Zna-
P
ju ~ija je posledwa i to bez pogovora po{tuju.
Nesumwivo je da smo sa novom vla{}u dobili i novog lidera, koji, to
je ve} o~igledno, prerasta u pravog
vo|u. Ali pogledajmo {ta nam je nova vlast jo{ donela. Sigurno se svi
jo{ uvek se}amo zaglu{uju}ih povika iz izborne kampawe: zaustavi}emo pqa~kawe Srbije, iskoreniti
kriminal i korupciju, ukinuti partijsku dr`avu, pokrenuti privredu,
otvoriti nova radna mesta, zaposliti qude! [ta smo od toga dobili?
Partijsku dr`avu u kojoj i daqe
vlada korupcija, sa umrtvqenom
privredom, uve}anim dugovima, pove}anom nezaposleno{}u i neizgra|enim institucijama.
Malo je tu mesta za pohvale, toliko malo da se kao uspeh nove vlasti
mo`e ozna~iti samo re{avawe kosovskog pitawa. Iako su mnogi ve} od
prvog dana uspostavqawa nove vlade
tvrdili da }e ona biti mnogo kooperativnija u vezi Kosova, malo ko je
verovao da }e se u tome oti}i ovako
daleko. Ali to je svakako dobro, jer
Srbija kona~no mora voditi realnu
politiku kada je Kosovo u pitawu i
zatvoriti pitawe koje joj je dugo
kao kamen o vratu. Zbog odlagawa re{avawa tog problema trpeli su svi
gra|ani Srbije, a zemqa sputavana na
putu ka evropskim integracijama,
bez kojih o~igledno ne mo`e ra~unati na ozbiqniji razvoj. U tome ova
Vlada bele`i nesumwiv uspeh koji
joj se ne mo`e osporiti.
VA Vlada sigurno }e biti upam}ena i po ne~emu {to do
sada nijedna pre we nije tako
uspe{no realizovala. To je famozno
upodobqavawe ili prekomponovawe
lokalne vlasti. I ranije je bilo
sli~nih stvari, ali je to bilo retko i ako se sprovodilo sprovo|eno je
sa vi{e stila i obzira. Ova Vlada je
ve} od prvih dana posle formirawa
krenula u ru{ewe lokalnih, u nekim
sredinama tek uspostavqenih, vlasti
i wihovo upodobqavawe sa vla{}u u
vrhu drzave. Nema se pritom obzira
ni prema specifi~nostima lokalnih sredina, ne vodi se ra~una ni o
politi~kim ni ekonomskim kriza-
O
Da li je re~ o
Zvezdi,
aflatoksinu,
postavqawu
direktora policije,
FAP-u,
rekonstrukciji
Vlade, izborima...
uvek se ~eka wegova
re~ koja se prima
bez pogovora
ma koje se time mogu izazvati, a
najmawe obzira ima se prema voqi
gra|ana koji su svojim glasom opredelili ko }e u wihovim mestima vr{iti vlast. I sada, posle ne{to vi{e od godinu dana, gotovo da nema
zna~ajnijeg grada u Srbiji gde takva
operacija nije obavqena. Negde je to
i{lo lak{e, negde te`e, uz velika
natezawa i pritiske sa vrha.
Kona~no, ovih dana na red za upodobqavawe dolazi i Kragujevac. Dodu{e, ni u prethodnom periodu nije se u vezi s tim dangubilo. I ovde
je vlast podrivana ve} vi{e meseci,
ali nekako iz potaje, ispod `ita, narodski re~eno.. A pre mesec dana
krenulo se u otvoren napad. Princip
je isti ili sli~an kao i u svim dosada{wim slu~ajevima. Prvo se prestrojavaju socijalisti, napu{taju
vladaju}u koaliciju i stvaraju napredwacima prostor za juri{.
Na wihovu `alost, u Kragujevcu im
to nije dovoqno, pa i pored svesrdne
podr{ke ovda{wih demokrata moraju pribaviti jo{ nekog partnera. Za
sada im to ne polazi za rukom, pa Kragujevac i daqe ostaje jedino zna~ajnije mesto u Srbiji koje se odupire politi~kom nasiqu koje je na delu. Kako }e ubudu}e biti ostaje da se vidi.
Jedno je sigurno, kona~ni obra~un
u Kragujevcu tek predstoji. Jer, s jed-
ne strane, Baj~etina je blizu Kragujevca, a na putu od Beograda do Baj~etine ugodnije je pro}i kroz upodobqeni Kragujevac. S druge strane,
stranka Zajedno, koja ~ini okosnicu
vlasti u Kragujevcu, ne zna~i samo
strana~ko, pa ni samo politi~ko odre|ewe, ono je mnogo vi{e od toga.
Zajedno se u Kragujevcu neguje jo{ od
ranih devedesetih godina pro{log
veka. Nastala je i opstala i u doba
naj`e{}e autoritarne vladavine
Slobodana Milo{evi}a, pa svi koji poku{avaju da silom promene
vlast u Kragujevcu moraju to imati
u vidu..
Sve u svemu, u Srbiji se i daqe lo{e `ivi. Velika ve}ina gra|ana jedva sastavqa kraj s krajem. Dr`ava
nam je i daqe neure|ena, a umesto jakih institucija, bez kojih nema prave dr`ave, dobili smo jakog Vo|u koji poku{ava da ih zameni. Izgleda da
su i gra|ani i Vo|a u zabludi da jedan ~ovek mo`e zameniti sve institucije. Ta zabluda mo`e nas sve zajedno skupo ko{tati, jer onde gde nema izgra|enih institucija caruju vo|e, a tamo gde su institucije razvijene, prostora za vo|e nema.
(Autor je predsednik nevladine
organizacije „Forum za
regionalizam”)
16
КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 26. децембар 2013.
Гледишта
DVADESET PRVI VEK
Ne mo`emo,
bre, vi{e da ~ekamo
Пише Јован ГЛИГОРИЈЕВИЋ
ture u svim porama `ivota, zapo~eo
je krajem 20. veka o{trom raspravom
izme|u matemati~ara i ostatka ~ove~anstva na temu da li 21. vek zapo~iwe 1. januara 2000. godine, ili istog datuma 2001. godine. Argumenti su bili razni: te ne postoji nulta godina, te celovitost i nepovredivost dekadnog sistema, te Pitagora i pitagorejci...
Uprkos nesumwivoj logici matemati~ara i wihovih pristalica,
ve}i deo planete odgovorio je qudski i jednostavno: Ne mo`emo, bre,
vi{e da ~ekamo! Ko da ~eka jo{ 365
dana, jedva smo i ovoliko do~ekali!
Od kad smo se rodili samo slu{amo
o progresu 21. veka. Ima da po~ne kad
mi ka`emo i kad je nama milo! Dosta nam je, bre, ovog krvavog i sirotiwskog 20. veka. ‘O}emo da ga se otka~imo jednom za uvek. Ne}emo vi{e da se mrznemo i duvamo u pi{taqke. Da gledamo kako nam sisate pevaqke brane mostove od me|unarodne avijacije. Ne}emo vi{e da nas
bije milicija i drhtimo od nove ludosti Slobe Slobode. Ima da bude
progres i demokratija, odma’, sad za
Novu godinu, a vama i va{oj matematici svaka ~ast!
JEDNU stvar danas sam sasvim
siguran. Svi mi koji danas u ovom gradu odbrojavamo posledwe dane decembra 2013. ro|eni smo,
najranije, u pro{lom veku. Nema
vi{e ono, godina ro|ewa: hiqaduosamstodevedesetineka. Jok! To ili je
u uxbenicima ili na grobqu. Ima nas
ne{to malo ro|enih posle 2000.
ali oni su jo{ u osnovnoj {koli. O
wima na kraju ove pri~e. Na dnevnom
redu je dakle, generacija ro|enih u
pro{lom veku, generacija onih koji
ovaj svet, ovu dr`avu i u woj ovu ~ar{iju vode napred. Gde je to napred,
pi{e u sredini pri~e.
Ja bih da se zadr`im na jednom deTAKO je 21. vek u na{e `ivotaqu. Generacije ro|ene u 20. veku
te u{ao 1. januara 2000. u numa{tale su da do~ekaju naredni, 21.
la-nula sati. Krajem godine
Na tu temu, tokom pro{log veka,
razvio se ~itav jedan pokret, skoro sru{ili smo Slobu i izglasali depa nauka – futuristika. Imala je u- mokratiju. Novu 2001. do~ekali smo
ticaj i na umetnost, filozofiju i o- ba{ kako treba. I mi novi, demokrastale delatnosti slobodnog mi{qe- tizovani i spremniji od ostatka
wa. Slikari su slikali slike, pisci sveta da se suo~imo sa velikom kalendarskom promepisali romane, crnom. Sad su ve} i oni
ta~i crtali stripoRed je, majka mu
profani matemative, a nau~nici vr{ili prora~une o
stara, da se i u ovoj ~ari priznavali da
je zapo~eo novi vek,
tome kako }e `ivot
zemqi rodi neka
ali na wih vi{e niu 21. veku biti, uko nije obra}ao pastvari, jedna prava
pamet koja ne}e
`wu. Bili smo zauzeu`ivancija. Te ne}e
~ekati novi vek da
ti pre~im poslom.
biti ratova, te ne}e
Gledawem u nebo i
biti te{kog fizi~joj bude boqe
~ekawem da odozgo
kog rada – radi}e
ne{to padne u na{a
ro boti, za vla da }e
blagostawe, ve{ }e se prostirati izgladnela usta.
Bilo je i pametnijih koji su, tek
sam na konopac, a Mi~urin }e da kalemi `ito na pirevinu (sic! Ovo po- zakora~iv{i u 21., po~eli da obezbe|uju nasledstvo dalekim potomcisledwe je iz jedne druge pri~e).
Re~ju, 21. vek je postao ne{to zbog ma ~ak u 22. veku. Nismo mogli da ih
~ega smo po~eli da se pravimo va- primetimo jer su na{i pogledi bi`ni. Na primer, kada smo posledwih li upereni na gore, a wihovo poqe
godina pro{log veka hteli da istak- delovawa je bilo ispod horizonta.
nemo ne{to kao skroz negativno, Vi{e niko nije pomi{qao na demonrekli bismo: Pa, zar to i tako na stracije, pi{taqke, lupawe u lonce
i mitinge.
pragu 21. veka!
Vuk Dra{kovi} se u}utao, Vesna
Ulazak u novi vek progresa, ve~nog
mira i {iroko rasprostrawene kul- Pe{i} otputovala u Ju`nu Ameriku
U
www.kragujevacke.rs
Bilo je i
pametnijih koji su,
tek zakora~iv{i
u 21, po~eli da
obezbe|uju
nasledstvo dalekim
potomcima u
22. veku. Nismo
mogli da ih
primetimo jer su
na{i pogledi bili
upereni na gore, a
wihovo poqe
delovawa bilo je
ispod horizonta.
Vi{e niko nije
pomi{qao na
pi{taqke i
lupawe u {erpe
I
KARIKATURA ALEKSANDRA
BLATNIKA OVOGODI[WEG
POBEDNIKA „PJERA”
da obnovi staru qubav iz mla|ih dana i da bude ambasadorka, a Zoran
\in|i} nam se obra}ao preko televizije i upozoravao da sutra{wicu
tek treba da zaradimo. Uzalud! Mislim, uzalud nam se obra}ao, jer
mi smo sve vi{e voleli Ko{tunicu,
koji je vreme brojao od 1389. pa unazad.
Onda su jednog dana upucali Zorana. U velikom bolu i tuzi nismo znali da smo umesto wega sada dobili jedinstvenu mantru kojom }emo se vaditi pred samima sobom za sve neda}e i u`ase koji su nas nespremne
spremno ~ekali. Nismo, onako obamrli od bola, imali pojma da }emo
od sad pa za uvek, za sve nepla}ene
ra~une, minuse u bankama, rate za
kredite u {vajcarcima, Kosovo, inflaciju, propast privrede i vanprivrede i sve ostale lopovluke, mo}i
da se vadimo jednom sasvim obi~nom,
gotovo svakodnevnom re~enicom: Eh,
da je \in|i} `iv...
Prva decenija 21. veka skoro je iscurela, a oni za koje smo mislili da
su ostali zauvek zaboravqeni u pro{lom veku, ponovo su se vratili na
~elo nas, svi kompletno. Oni, nekad
na{i, do~ekali su ih sa sestrinskim
zagrqajem, poqupcima i deklaracijama. Svako sa svojim bolom. [to se
bolova ti~e, brzo smo ukapirali da
wih ba{ zabole. Mislim za na{e
gledawe u nebo, pravac u 21. vek.
Ve} smo lepo rasitnili i drugu
deceniju novog veka, a ove nekad na{e oni nekad wihovi i{utirali su
iz vlasti i napravili koaliciju sa
nekad davno wihovima. Sada od jednog puta kojim smo i{li na zapad u
Evropu, kre}emo se dvema stazama, na
zapad u Evropu i istovremeno na istok u Rusiju.
‘De su, bre, sad oni vajni profesori matematike s po~etka ove pri~e.
Pa, ako su onako zdu{no sejali znawe iz numeri~kih sistema, vaqda
znaju ne{to malo i geometrije. Ako
se jedna ta~ka kre}e ~as na zapad, ~as
na istok, golim okom se vidi da stoji u mestu. A da ne pomiwem onu drugu osu, sever-jug, tj. gore-dole. To ni
nauka ne mo`e da izmeri. Samo na{a du{a zna, a jo{ vi{e znaju penzioneri.
LI, kao i uvek, postoji u ovoj
ze mqi va |e vi na. I sto ri ja,
brale moj, i to ne tako daleka,
nego takore}i od onomad. Znam da
ste zaboravili. I ja sam zaboravio,
pa sam pre nedavno, kad sam ~uo da
poskupquje struja, kao bez du{e potr~ao na Google. Kad ono tamo stoje
i ~ekaju, jo{ iz pro{log veka. Pa,
bra}o i sestre, dame i gospo|e, jel
ste zaboravili na krizne recepte iz
devedesetih. Onda kad u samouslugama ni~eg nije bilo, osim fla{a
kisele vode. Zaboravili ste na slasne torte bez jaja, putera, oraha i ~okolade? Jel’ ste zaboravili na kilo majoneza od jednog jajeta? U teglu
sipa{ jedno jaje i dopuni{ uqem.
Onda muti{ dok ti o~i ne ispadnu.
Na kraju malo posoli{, mo`e i
kap-dve limuna, ako se na|e, a senf
da i ne pomiwem. Ima da se nau`ivate i s leba i na leba, i jo{ da se
se}ate kako ste pre dva’es’ godina
bili mladi i lepi i kao bez du{e
~ekali Novi vek. A ako vam ba{ bude te{ko na du{i razgalite se i ute{ite mi{qu na ono {to ne}emo
nikako do~ekati. Zamislite samo
koliko }e se zaglibiti oni koji budu ~ekali i do~ekali 22. vek. Kako
li }e tek oni da nadrqaju, kad smo
mi pro{li ovako?
A kad boqe razmislim, mo`da i
ne}e. Pa red je, majka mu stara, da se
i u ovoj zemqi rodi neka pamet koja ne}e ~ekati novi vek da joj bude boqe. Verujem da su neki od wih ve} me|u nama, a neki }e sigurno do}i me|u nas tokom slede}e godine. Zato na
kraju ka`em: Dobrodo{li na ovaj
svet! Nije on ni tako lo{ kao {to sada izgleda. Vi }ete ga svakako u~initi boqim nego {to smo to mi uradili. Dobrodo{la nova pameti, ro|ena u 21. veku, a mamama i tatama, dekama i bakama, i naro~ito tetkama
(one su zadu`ene da razmaze decu),
sre}na Nova godina!
A
(Autor je publicista i
rediteq koji je nedavno u
pozori{tu stekao penziju)
IZ ROMANA PRVENCA „U
Ostaje d
Пише Никола Стефановић
Postoje pojmovi kojima su u staroj Gr~koj opisivana „lo{a stawa“, kao antipodi dobrih oblika
vladavine. Naj~e{}e kori{}eni u
moderno doba jesu „oligarhija“ i vekovima kasnije ro|eni „plutokratija“ i „kleptokratija“. Ipak,
jedan pojam, iako je bilo logi~no, anti~ki Grci nikada zvani~no nisu upotrebili niti zapisali. Mo`da
iz straha ili neverice da jedno
tako izopa~eno dru{tvo uop{te
mo`e postojati, ostao je hipoteti~ko, irealno stawe, koje postoji
samo kao misao. I kada je prvi put
zapisan, u prvoj polovini 19. veka,
prihva}en je i do dana dana{weg
tretiran - kao sarkazam. Kakistokratija – vladavina najgorih.
Zemqom u kojoj je uspostavqena vladaju qudi duha rastere}enog svake vrline, bez ikakvih znawa i ve{tina,
bezvredni i nesposobni, ali patolo{ki gladni i `edni mo}i, vlasti,
privilegija, pri ~emu je, po pravilu, krajwi ciq eksploatacije tih
„darova“ najprizemniji mogu}i –
li~no boga}ewe.
U takvom sistemu, najkvalitetniji qudi, najtalentovaniji, jednom
re~ju najboqi, skrajnuti su, poni`eni, ismejani i primorani na dobrovoqno ili prisilno progonstvo iz zemqe. U takvom dru{tvu nema napretka ni na jednom poqu. Ono je osu|eno na trajnu i op{tu degradaciju koja rezultira jedinim, prirodnim ishodom – smr}u. Nestankom sa
lica planete.
U takvoj sada{wici i jo{ sumornijoj budu}nosti, koja nam je sa opstankom takvog sistema, ovaplo}enog u Srbiji u posledwih ~etvrt veka, izvesna, te{ko je ikome po`eleti sre}u u narednoj godini. Neka deo
romana „U zemqi ze~eva“ koji o tome
govori, ukoliko vredi slepima pokazivati i gluvima kazivati, bude
prete}a poruka, onima koji odbacuju i onima koji su odba~eni, kuda }e
nas, sve zajedno, taj sistem na koncu odvesti
LI^NO ISKUSTVO ZA NA
Kako ni
Пише Братислав УРАКОВИЋ
VEK sam smatrao da je film
„Smrt gospodina Golu`e“ jedno
od najboqih dela jugoslovenske
kinematografije. Besprekorna re`ija @ivka Nikoli}a po romanu Branimira [}epanovi}a i sjajnog Qubi{e Samarxi}a u glavnoj ulozi ostali
su mi u se}awu u mojim studentskim
danima. Da ne zaboravim, i prelepa
U
www.kragujevacke.rs
Четвртак, 26. децембар 2013.
Гледишта
ZEMQI ZE^EVA“
da u korovu plivamo
da }e, eto, izmisliti ne{to, pustiti
tra~ i natovariti ti na vrat da si pedofil, peder, da si ukrao toliko i toliko, iako nisi, a raja }e da guta i veruje, jer nepismeni idioti vi{e veruju aberu nego da im pod nos poturi{
papir sa sve pe~atom i potpisima stotinak `iranata. Pusti papir, ni{ta im ne zna~i po{to i ne razumeju {ta pi{e na wemu, ali zato kad se
ne{to prenosi s kolena na koleno i
dokolenice, e to vole u maj~inu, padaju u trans zbog „gluvih telefona”. A
kako i da veruju papiru, kad ne znaju
ko ga je napravio? Otkud mogu znati
da dokument nije natrukovao onaj
na{ prijateq? U najbla`em slu~aju,
ako ipak ne mogu da ti doakaju i naude, onda }e ti se prikop~ati kao grebatori i probati da te {to vi{e izmuzu.
spio je ostatak iz ~a{e i obliznu suve usne. 000000000000
– Onda neki takve sorte zauzmu
pozicije i naravno da niko kvalitetniji vi{e ne mo`e ni da priviri.
Ostaju tu gde su godinama, decenijama.
Kad napokon crknu goveda, na wihova
mesta dolaze wihova deca. Obi~no jednako debilna, ali od{kolovana, od pokradenih para, po ekskluzivnim svetskim fakultetima, pa prodavana
slepcima za najve}e planetarne
stru~wake. Svaku opasnost zatiru u za~etku, ume}u klipove i ko~awke, sapli}u i ve~ito vladaju. Ako ~ak i do|u neki mladi qudi sa strane, ako se
nekom ludom sre}om zateknu u tom
sekta{kom okru`ewu, mogu napredovati samo ako se povinuju na~elima
tih starih lopu`a i prevaranata.
I tako unedogled, nemilice se
stvaraju iskvarene i korumpirane
generacije koje ~ak ne}e ni{ta mo}i
da promene jer }e smatrati da je tako odvajkada bilo i tako mora da ostane, te da svakoj promeni i novini
moraju i oni mukotrpno da se prilago|avaju. A uvek je bilo da je lak{e i}i
niz vodu. I {ta su takvi stvorili, moj
Crni? Gledaj {ta su napravili. Nigde na svetu nema zemqe u kojoj oni koji najmawe rade imaju najvi{e plate
i obrnuto, da oni koji najvi{e rade imaju najmawe plate. Ovo je zemqa
dembelija u kojoj malo wih sadi i obra|uje, ali se mnogo {teto~ina preko no}i nakoti da zasad o~as posla obrste. Zemqa u kojoj komunisti slave
slavu, vernici nikada nisu kro~ili
u crkvu, a oni koji propovedaju o
skromnosti voze paprene limuzine i
`ive u palatama.
Tragikomi~na dolina u kojoj malo
qudi ~ita i u~i, ali zato svi sve znaju. Ovo je, najzad, zemqa u kojoj su deca prebrzo ostarila, a stariji naprasno podetiwili. Ne znam ko je, kad, kako i za{to to u~inio i dao slobodu budalama, a sa slobodom i zemqu da je vode, ali da su budale potisnule sve {to
vaqa, to je bar jasno, kao {to je jasno
i da je taj proces nepovratan. Jer da
bi se sve unormalilo treba ponovo bu-
I
ta ako iznad mene nema grane? 0000000000000000000
Crni ga pogleda pokazuju}i
da ne razume pitawe.
– [ta ako su mi je drugi posekli?
Na primer, upravo oni koji su se izvukli iz tog blata, da bi me spre~ili da se spasem? Nisi razmi{qao o
tome da ti oni koji su se i{~upali ne
daju da se izvu~e{ i sve one koji su ispod wih spre~avaju da isplivaju na
povr{inu? Jedini izlaz za tebe i mene bio bi da budemo prvi koji su se izvukli. Me|utim, da te citiram, mi
smo upali do grla, a ve} si rekao da
su se oni koji su upali u to blato do
~lanaka, odavno izvukli. Takvi sad
stoje nada mnom i nad tobom, gledaju}i nas kako tonemo, kako se borimo
za vazduh, kobeqamo, seku na{e zdrave grane, sa zluradim osmehom na
licu. Niko nam ne}e pru`iti ruku i
ti to zna{. Mo`da nisam previ{e pametan, ali mi je jedno jasno, ova zemqa
je na izdisaju i nije ni{ta vi{e do le{ine nad kojom se crvi jate u `eqi da
oglo|u wene kosti. Weni zdravi organi davno su transplantirani, ostala je samo trule`. Jedno veliko ni{ta! Zna{ li gde su one seqan~ice iz
na{eg odeqewa i, uop{te, svi oni koji su vredeli iz na{e {kole, ne ra~unaju}i tebe? – Aleksandar ga udari po
ramenu i protrese, kao da `eli da ga
probudi iz sna.
– Sve koje su mogle, udale su se za
gastarbajtere, a ostali su pobegli odavde za poslom, daleko, {to daqe.
Presa|eni su u neka druga tela, tela
kojima su potrebni, preba~eni na
vreme da i wih crvi ne bi na~eli. Po-
[
gledaj me, Crni! U nekom normalnom
`ivotu i na nekom normalnom mestu,
bio bih mo`da svetski prvak u boksu,
a {ta sam? Probisvet, bitanga koja bije matorce. Pa onda, pogledaj sebe. Umesto da si deo intelektualne elite
koja predvodi ovu raspalu dr`avu, ti
juri{ te narkomane sa mnom, preti{
im, pqa~ka{, kako ti ka`e{. I to }e{
raditi uvek, ne zato {to to `eli{, niti zato {to sam te ja uvukao u to, daleko od toga...ve} zato jer ti ni{ta
drugo nije dozvoqeno. Na ovom tlu najboqi ne uspevaju, ovo je dr`ava prose~nih, dr`ava „zlatne sredine”. Zemqa u kojoj je dostignuta savr{enost
besmisla. I tako }e ostati jo{ dugo,
verovatno zauvek, jer... narod je takav.
Zaglupqen i zatucan, nesposoban da
samostalno razmi{qa, podlo`an manipulaciji, pa se povodi za nekim oprobanim niskim gadostima. Ako si
mlad, re}i }e ti da jo{ pi{a{ u ga}e i ni{ta ne zna{, ako si stariji, re}i }e ti da te je pregazilo vreme i da
si izlapeo; ako si u ne~emu uspe{an,
onda sigurno ima{ nekoga iza sebe
ili si ukrao po~etni kapital, a mo`da si samo poltron bez ki~me koji
je rad da zaviri u sva~iju guzicu.
Ako si neuspe{an, onda }e te sa`aqevati i la`no voleti, a u stvari }e
biti zadovoqni u sebi jer ne vole da
iko koga poznaju uspe. Najve}a sre}a
za wih je da su svi gubitnici kao {to
su i oni, i ne dao ti bog da imalo proviri{ iznad wihovih glava, skrati}e te za wu, na onu du`inu kakva po
wima treba da bude.
Ako si sposoban i ako ne mogu nikakvu mrqu u tvom `ivotu da na|u, on-
Ako si mlad,
re}i }e ti da jo{
pi{a{ u ga}e,
ako si stariji – da
te je pregazilo
vreme i da si
izlapeo, ako si
uspe{an, onda
sigurno ima{
nekoga iza sebe
ili si ukrao
po~etni kapital.
A mo`da si samo
poltron bez ki~me
koji je rad
da zaviri u
sva~iju guzicu
AUK
sam postao direktor
Savina Ger{ak kao prvi put na filmu, kako se tada najavqivalo. Olako
izgovorene re~i te{ke odluke i masa
koja tu odluku nosi i gura do kraja radi svog zadovoqewa je fenomen koji je
zalutalog Golu`u u kasabi na kraju dovelo i do samog mosta sa koga je morao
da sko~i. Jer je masa i situacija to zahtevala.
Kakva `ivotna ironija zna da bude,
nikad se ne zna {ta mo`e da te zadesi, pa eto i moja kandidatura za direktora javnog preduze}a ovog dugog toplog leta odigravala se pred o~ima
javnosti i uz u~e{}e mase koja je me
gurala - kao na filmu. Ali dokle je
mogla, do politike. Na moju sre}u i
nesre}u, te{ko je prosuditi, u zavisnosti iz kog ugla se posmatra: materijalnog, duhovnog, ostvarenog, do`ivqenog.
U svima nama iskonsko proradi kad
tad da `elite da pomognete svima, zajednici i dru{tvu i po`elite da se
Doveli su me do
mosta, kao Golu`u,
ali me nisu gurnuli
i ja sad treba da im
budem zahvalan
bavite javnim poslom. Ostaviti trag
{ire je posebna privilegija i ~ini
nas dru{tvenim bi}em. Verovatno,
povode}i se tim, pristao sam da konkuri{em na konkursu, mada sa ve} poznatim ishodom, u ~iji rezultat se nikad nije ni posumwalo.
Ali, pozitivna mi{qewa prijateqa, podr{ka ogromnog broja gra|ana
na ulici, u kafani, na netu, skoro svuda, {ire srpske javnosti, sportista i
sportskih radnika, pa na kraju ~ak i
same porodice, polako je mewalo tokom kandidature moj stav. Bio sam uvereniji, {to se videlo po sve boqim
medijskim nastupima na svim velikim televizijama. Primaju}i „telegrame podr{ke“ sa drugih kontinenata posle Dnevnika u 19.30 na RTS1,
moja avantura sa kandidaturom dotakla je ta~ku kada vi{e nije bilo povratka. Vi{e ni{ta nije bilo do mene. [ta god da je masa ( politi~ka,
stru~na ) re{ila, ja sam morao da pri-
hvatim. Moja re~ vi{e nikad ne bi
vredela da sam odustao, {to sam mogao u svakom trenutku.
Za mesec i po dana nu{i}evskog
`ivota, jer kao JEDINI kandidat
svi su poverovali da }u i biti izabran, sagledao sam mnogo toga: mi{qewe zaposlenih radnika i upoznao
tajne sistematizacije radnih mesta,
~uo mi{qewa svih aktera o razvoju
sporta u Kragujevcu, ukapirao kako }e
se odvijati privatizacija stadiona,
hipodroma i drugih objekata izgra|enih samodoprinosima i porezima, ko
zaliva travu, a ko kupi premije u sportu, ko me od prijateqa podr`ava, a ko
ne. Do tada nisam ni znao koliko ima
nezaposlenih koji su u meni videli
potencijalno re{ewe svoje egzistencije, nadaju}u se u moju preduzetni~ku preduzimqivost.
IVEO sam u k’o u transu, sklawaju}i se od javnosti da slu~ajno ne sru{im mit, a istovremeno u~e}i sedam zakona da se ne
obrukam pred komisijom, {to bi krajwe {kodilo mom ugledu. [to bi rekla moja deca, da sam dobar {treber,
pa jedan ispit mawe vi{e nije za mene ni{ta. Da, u normalnoj situaciji, ali ne u zanosu i pod pa`wom jav-
@
КРАГУЈЕВАЧКЕ
17
dale staviti pod kqu~, a to treba da uradi i budalama objasni pametan ~ovek. A kad je pametan ~ovek i{ta mogao objasniti budali?
Nasmejao se glasno, lupiv{i {akom o sto.
– Eto, tvoja pri~a me je podsetila
na ne{to {to sam spoznao nedavno,
~itaju}i, dakle, zahvaquju}i tebi,
pa ako `eli{ da pri~amo tvojim jezikom, da ti uzvratim – on zapara ka`iprstom kroz vazduh.
ad ve} pomiwe{ drve}e i grane,
postoji jedna biqka vrlo sli~na onima o kojima ti pri~am. Ta
biqka, neka vrsta puzavice, lijane, raste u xunglama, vaqda tamo negde po Amazonu. Taj odvratni korov napreduje tako {to se uspiwe uz najvi{a drve}a, ali, ah, treba da vidi{ to drve}e. Predivno je! Guste je i {iroke
kro{we, kroz koju ~ak ni zraci sunca ne mogu da se probiju. Svojom visinom ta se stabla izdi`u ponosito nad
{umom.
E, vidi{, ova puzavica bira ba{ te
primerke, najlep{e, najboqe, najkvalitetnije iz svoje vrste koji su se
drznuli da dodirnu nebo. Velikom brzinom lijane rastu i razvijaju se, istovremeno se umno`avaju}i i obavijaju}i stablo sa svih strana u svoj
smrtonosni stisak. Mislio bi ~ovek
da ga ubija snagom tog zagrqaja, me|utim, nije tako. Obmotava se i pripija uz wega, `ive}i od wegovih sokova,
wegove krvi, poput pijavice, poput
pantqi~are, kao svaki parazit, si{u}i wegovu sr` do tenutka kada drvo
postane prazna qu{tura, mra~na {upqina zdravog omota~a, tako da posmatra~ sa strane pomisli da je sve u
redu, da je to drvo zaista najlep{i
predstavnik svih svojih sunarodnika
u xungli i ne sawaju}i da gleda u obi~nu mumiju, balsamovan le{.
@eli{ li jo{ primera? Imam ih
koliko `eli{. Ho}e{ li da ti pri~am o {arenim, treptavim leptirima koji umiru za jedan dan i crnim buba{vabama i odvratnim pacovima
koji sve pre`ive? Nema pravde na ovom svetu, a naro~ito je nema ovde.
Mislio sam da si to davno shvatio,
ali ponovi}u: ovo je zemqa u kojoj korov proizvodi korov i samo ako si korov, pre`ive}e{... iako taj korov ne
vidi svoju tu`nu, prokletu sudbinu.
Ra{}e i razvija}e se do momenta kada }e samo on ostati i onda }e, usled
nedostatka svog tog visokog drve}a koje je sistematski uni{tavao i on umreti. Ali wega to ne poga|a, jer korov
`ivi samo za danas. Briga ga je {ta }e
sutra biti, niti ima mozga da toliko
gleda unapred. A nama? Nama ostaje da
u korovu plivamo. Po mogu}stvu neprimetno. I da se ogrebemo za koji
tra~ak svetlosti pre nego {to i nas
proguta.
(Autor je politikolog – novinar,
sada na „privremenom radu“ u
javnom sektoru, i pisac nedavno promovisanog romana)
K
nosti i, {to je va`nije, vlasti. Posle
~udno po{tenog testa i simpati~ne
razmene znawa sa brkatim i ostalim
kandidatima o zakonima, operi, [anti}u, Puliceru i pravima direktora,
osetio sam ~istinu i olak{awe, jer
sam time ispunio o~ekivawa onog dela mase koja me podr`ava, ali i vodi
na most, da uz pesmu sko~im.
Mawinski ali vladaju}i deo MASE
doneo je svoju politi~ku odluku, {to je
i bilo logi~no. Oni su re{ili da me
ostave da se bavim ~istom strukom, da
imam ve}u platu i da mirnije `ivim
posve}en ciqevima svojim i svoje porodice. Doveli su me do mosta, kao Golu`u, ali me nisu gurnuli i ja sad treba da im budem zahvalan. Racionalno
ta~no, ali jedan je `ivot i nisu ispo{tovali ve}inu koja ja bila uz mene, pa
se ba{ i nisam tako mirno pomirio sa
tim, jer ja vi{e nisam bio sam, iza mene je bilo mno{tvo gra|ana, znanih i
neznanih junaka, mnogo lajkova.
[ta re}i na kraju, da li da se }eramo jo{ ili obuzdati svoje ambicije i
posvetiti se li~nom umesto {irem,
dru{tvenom. Jedno je sigurno, bi}u
mnogo oprezniji kada donosim odluke koje bi mogle da promene `ivot.
(Autor je urednik sajta
„Tekla reka)
18
КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 26. децембар 2013.
www.kragujevacke.rs
Гледишта
BOGATA[ICE SA KAPITALOM „JEDNOSTAVNOG @IVOTA“
Dve Vere, jedna Gordana i...
U mom okru`ewu zaista ima mnogo bogata{a koji su tokom svog
`ivota sticali, investirali i umno`avali svoj qudski – emotivni,
socijalni, kreativni – kapital. Zahvaqujem im se na `ivotnoj
sre}i i privilegiji {to se dru`im ili savetujem sa wima
Пише: Лела Вујошевић
itawe pre`ivqavawa u Srbiji je ve} godinama tema nad temama, koja zaokupqa najve}i
broj nas „obi~nih qudi“ koji iz svake politi~ke i ekonomske reforme
izlazimo kao sve ve}i gubitnici.
Zato bilo koja tema naspram ove li~i na nepotrebno tru}awe, na cinizam ili luksuz. Bez obzira na to, ne}u kukumav~iti nad na{im materijalnim siroma{tvom, nad objektivnom nemogu}no{}u da zadovoqimo ni
svakodnevne `ivotne potrebe, a kamoli nad neizvesnom budu}no{}u koja
zasigurno o~ekuje nas u Srbiji, ali od
we, bogme, strahuju i u bogatom zapadnom svetu.
Koliko je svetska ekonomska kriza uzela maha simboli~no govori i
strah od „smaka sveta“ koji je zahvatio na{u planetu. U martu ove godine sa svih strana prognozirali su
nam „nestanak“, koji je nagove{ten na
osnovu drevnog kalendara Maja. Po{to smo taj „smak“ eskivirali, naredni se najavquje ve} za 2014. godinu. Ovakve prognoze kriju u sebi zakqu~ak
da je na{a civilizacija ozbiqno uzdrmana ne samo ekonomskom krizom,
ve} i krizom vrednosnog sistema koja je povezana sa egzistencijalnom
krizom.
Kao odgovor na to u zemqama zapadne Evrope pojavio se novi dru{tveni pokret koji dovodi u pitawe dosada{we razumevawe kvaliteta `ivota
i `ivotnih prioriteta. Taj pokret za-
P
Filozofija pokreta
jednostavnog `ivota
zasniva se na
obrtawu `ivotnih
prioriteta i umesto
da se sve u `ivotu
podredi zgrtawu
novca, sre}u i
smisao egzistencije
tra`e u potvr|enim
qudskim
vrednostima koje
i ~ine esenciju
qudske vrste
govara ideju „jednostavnog `ivota“
(simple living) i zasniva se na odbacivawu novca, odnosno konzumerizma
kao stila i na~ina `ivota.
Filozofija pokreta „jednostavnog `ivota“ zasniva se na obrtawu
`ivotnih prioriteta i umesto da se
sve u `ivotu podredi zgrtawu novca,
`ivotnu sre}u i smisao egzistencije tra`e upravo u potvr|enim qudskim vrednostima koje i ~ine esenciju qudske vrste. Pobornici ovog
pokreta iniciraju stvarawe alternativnih lokalnih moneta koje podsti~u altruizam, kreativnost, filantropiju, solidarnost i sve one vrednosti
koje se na svoj na~in odupiru konzulmerizmu.
Ovaj pokret se u Velikoj Britaniji {iri ka institucijama i politi~-
kim strankama i povezan je sa „zelenim `ivotom“, sa ekolo{kim idejama i vegetarijanskom ishranom, potrebom da se `ivi van velikih sistema – da se proizvodi sopstvena hrana i sli~no.
Potro{a~ka kultura i utilitarni,
cini~ni materijalisti~ki vrednosni sistem ne samo da nije u vezi sa
pove}awem kvaliteta `ivota, ve} je
~esto u suprotnosti sa wim. Nezaja`qiva strast ka materijalnom bogatstvu i gramzivost obi~no su povezani sa pove}awem stresa, egoizmom,
kompeticijom, neodgovorno{}u prema drugima i sa nedostatkom vremena. Tako je, po pravilu, materijalno
bogatstvo recipro~no siroma{tvu
vremenom, kao i sre}om koje proizilazi iz tro{ewa tog vremena sa
dragim qudima.
Umesto da s pozicije te `ivotne
filozofije sa`aqevamo „sirote bogata{e“, hajde da se usredsredimo na
one qude koji su tokom svog `ivota
sticali, investirali i umno`avali
svoj qudski (emotivni, socijalni,
kreativni...) kapital. U mom okru`ewu zaista ima mnogo takvih bogata{a,
kad boqe razmislim, ja se jedino sa
takvima i dru`im. Ovo je prilika da
se tim svojim dragim „bogata{ima“,
kako onima koje pomiwem, tako i
mnogima koje ovom prilikom moram
da izostavim, zahvalim na `ivotnoj
sre}i i privilegiji {to se dru`im
ili sara|ujem sa wima.
a prvom mestu po obiqu vrlina i qudskog kapitala koje poseduje ve} dugo godina je Vera
Markovi}, biv{a radnica TP „Srbija“, koja je dele}i sudbinu mnogih svojih kolega, ostala bez posla, ali je do-
N
~ekala penziju. Ona je samohrana
majka i prvo weno bogatstvo je wen
sin Milo{, besprekorno vaspitan u
duhu morala i po{tewa, koji je uz to
i uspe{an student Ekonomskog fakulteta. Ne znam da li se na tom fakultetu u~i pojam „emocionalnog menaxmenta“, ali bi u tom slu~aju Vera
Markovi} mogla da bude vrstan predava~.
Pored ~i{}ewa i odr`avawa tu|ih doma}instava (Vera ih {aqivo
naziva „koncertima“ ili „koncertnim turnejama“), ona ogromnu koli~inu vlastitih resursa (energije,
vremena i sposobnosti) ula`e u davawu podr{ke, saveta i prakti~ne pomo}i svojim mnogoborjnim prijateqima. Jedino kada sam s wom, ja mogu da se uverim kolika je snaga u zdravorazumskom znawu i mi{qewu, onom
unutra{wem kapitalu koji samo mudri qudi poseduju i spontano i postepeno ga grade na osnovu `ivotnog iskustva.
Weno seosko poreklo, na koje je posebno ponosna, ulilo joj je dragocenu visprenost, po{tewe i ose}aj za
meru, `ivotne ve{tine i stavove koji se u na{im uslovima ubrzano gube
kao rudimentarni ili suvi{ni. A
wihovim propadawem, propadamo i
mi sami: otprirodwavamo se (denaturalizujemo) i udaqavamo od svoje
prave su{tine.
Po koli~ini emotivnog kapitala
Vera Ne{i}, radnica na telefonskoj
centrali u Rektoratu Univerziteta u
Kragujevcu, stvarno je neprikosnovena. Iako se smatra da su agresivnost,
neosetqivost, prevrtqivost i sra~unatost dobitna kombinacija za uspeh u `ivotu, Vera Ne{i} se pona{a upravo - suprotno. Tiha je, diskretna, ne`na, suptilna i ~ak preterano obazriva u opho|ewu s qudima,
bez razlike ko su i odakle su. Svesna
je da se takva vrsta (emotivnog) investirawa ne ceni, niti uzvra}a, pa ipak se nesebi~no posve}uje drugima,
u`ivaju}i u kratkim trenucima kada im ulep{a dan.
Na sre}u, davno je Vera ustanovila da ima `ivih bi}a u koje vredi investirati. To su `ivotiwe, naro~ito one nezbrinute. ^ini mi se da poznaje svaku kucu lutalicu koju sretne na putu od stana do Rektorata i, ako
nema pri ruci neki zalogaj za wih, barem im uputi dodir ili ne`nu re~.
Qubav prema `ivotiwama kojom Ve-
U SLAVU I ^AST MAWINE KOJA OPSTAJE
Duga i vesela sahrana Gutenberga
Пише Мирко ДЕМИЋ
Hej, Srbi, gde su vam deca?
Eno ih buqe u ekran.
Deca ro|ena bez {anse
Da jednog dana prona|u svoj put.
Goblini, „Pe~ewa i rakije“
i{ta ja ne znam. 0000000000000
Ali, znam neke koji sve znaju i
u sve se razumeju. A u kwige i
sve u vezi sa kwigama – naro~ito! Toliko da od wihovog silnog znawa i anga`mana kwige nao~igled i{~ezavaju iz na{ih `ivota.
ZNAM vlade, ministre i ministarstva, znam pla}ene braniteqe
kwige koji svojim ~iwewem i ne~iwewem rade na wenom uni`avawu i i{~ezavawu.
ZNAM ponekog zakonodavca, pogotovo znam zakone koji destimuli{u sve
one koji bi ulagali u kulturu, naro~ito one zakone koji papreno oporezuju
donacije u kulturu.
N
ZNAM politi~are koji se vatreno
zala`u za modernizaciju dru{tva, a
kad tu istu modernizaciju treba sprovesti u ustanovama kulture – onda se
pozivaju na dosege zapadne civilizacije u pogledu wihovog samofinansirawa, kao i poslovi~ni nedostatak
novca.
ZNAM politi~are kojima su kulturne ustanove, pa otuda i biblioteke, puki potro{a~i. Sa wima se sre}u iskqu~ivo pod rashodovnom stavkom buxeta.
ZNAM i one koji ne znaju da pi{u
kwige, ali nas uporno, sa skribomanskim zanosom, ube|uju da to znaju
i umeju.
ZNAM i one koji, ne bez zanosa,
pi{u i, uz to, tvrde kako to ~ine iskqu~ivo za svoju du{u i na radost
svoje familije – na stranu {to sve
oko sebe svakodnevno/svakono}no
gwave svojom ambicioznom neambiciozno{}u.
ZNAM naoko ozbiqne pisce koji se
pozivaju na broj prodatih primeraka
svojih kwiga i na osnovu toga sude o
wihovim umetni~kim dosezima, ali
znam i one kojih nije briga za svoje ~itaoce, jer pi{u za izabrane i „daleka
neka pokoqewa“.
ZNAM pisce koji veruju da `ivot
sam pi{e romane i pri~e, a da ih oni,
tobo`e, samo „stavqaju na papir“. Otuda je isti taj „`ivot“ iskqu~ivi
krivac ukoliko je „stavqawe na papir“
neinventivno i nedarovito, {to su
svom snagom udarili u zid ravnodu{nosti.
ZNAM pisce koji, pre nego {to krenu u avanturu pisawa, pogledaju na kalendar kako bi videli ne pada li skoro godi{wica kakvog istorijskog doga|aja, odnosno nacionalne tragedije; usput, kraji~kom oka zirnu ko sve
sedi u `irijima za dodelu presti`nih
nagrada. Ukoliko su u mogu}nosti,
po`eqno je da iste te ~lanove `irija pozivaju na saradwu, {tampaju im
pesme ili pri~e, kritike ili eseje,
pozivaju ih u goste ili ih strastveno
hvale i lajkuju.
ZNAM izdava~e koji `ive na grba~i svojih pisaca, kao i one koji se bave piraterijom, koji krivotvore katalogizaciju i tira`e, koji uzimaju novac – da nikad ne od{tampaju preuzeti rukopis.
ZNAM silesiju „umetnika“ koji za
la`ne recenzije stri`u sujetne i slavoqubive ov~ice, vr{e}i svojevrsnu
inicijaciju prilikom privo|ewa u okriqe kwi`evni~kog stada.
ZNAM trgovce koji uspe{nije prodaju kwige {to ih mawe ~itaju i mrze. Pogotovo znam trgovce kwigama koji se la`no predstavqaju da su izdava~i. [tavi{e, znam sajmove na kojima
se legije trgovaca prikazuju kao izdava~i, svi odreda {tampaju}i i prodaju}i Pelagi}ev „Narodni u~iteq”,
Vujaklijin re~nik ili ]orovi}evu
„Istoriju Srba”.
ZNAM kwi`are koji su toliko apati~ni da potencijalnog kupca radije
sla`u kako nemaju tra`eni naslov nego da u~ine napor i pro{e}u se izme|u rafova.
ZNAM biblioteke ~ija je godi{wa
nabavka kwiga ravna – nuli! Znam i
one biblioteke koje ne primaju kwi`evne ~asopise, sa obrazlo`ewem da
ih niko ne ~ita, kao i da za wih nemaju sme{tajnog prostora.
ZNAM i {kolske biblioteke u
kojima godinama nije zanovqena ni
jedna jedina kwiga. Otuda, znam i
{kole kojima je sve pre~e od {kolske
biblioteke.
ZNAM bibliotekare koji ne qube
kwigu, te za prido{log ~lana biblioteke imaju uvek spremqen izgovor: –
Kwiga je na ~itawu!
ZNAM i ~lanove biblioteka kojima je te{ko da pla}aju mizernu godi{wu ~lanarinu, te se {vercuju sa
besplatnim ~lanskim karatama svojih
ostarelih roditeqa.
ZNAM kwige koje decenijama stoje
po policama biblioteka a da im kwi`ni blokovi jo{ nisu razrezani, dakle ni pro~itani, ali ih bibliotekari tvrdoglavo smatraju raritetnim.
ZNAM po nekog u~iteqa i profesora koji svoju upu}enost u savremenu
kwi`evnost pokrivaju informacijama iz „li~ne biblioteke“. Oni, dabome, nisu ~lanovi biblioteka (a i ne
pose}uju kwi`evne ve~eri) – jer sve
{to im treba nau~ili su na fakultetima.
ZNAM vatrene zagovornike elektronskih kwiga na u{trb ovih {tampanih – a jednako ne ~itaju ni jedne ni
druge.
ZNAM novine koji su iz svoje ure|iva~ke koncepcije izbacile rubri-
www.kragujevacke.rs
ra isijava je toliko iskrena i sna`na
da se {iri, poput koncentri~nih
krugova, u wenom radnom i `ivotnom
okru`ewu.
Nave{}u i osobu ~ije bogatstvo le`i u ispuwenosti svojom profesijom.
To je Gordana Vu~kovi}, bibliotekarka iz Zavi~ajnog odeqewa Narodne biblioteke „Vuk Karaxi}“ u Kragujevcu. Wena profesionalna predusretqivost i posve}enost oboga}ivawu
Zavi~ajnog fonda i sveop{teg interesa na poqu kulture u prvi mah kod
qudi izaziva nevericu i zbuwenost.
Sa ~u|ewem se pitamo kako je mogu}e da neko dugi niz godina ula`e nesmaweno veliku koli~inu energije i
entuzijazma u svoj posao, a da pritom
to nije instrumentalizovano ili recipro~no materijalnoj dobiti.
Gordana Vu~kovi} se, jednostavno,
identifikuje sa svojim poslom i
zato ona slu`i kao metafora i obja{wewe za{to imenica „zanimawe“
poti~e od re~i – zanimqivo. Kada bi
qudi koji poseduju toliki stepen
profesionalne i dru{tvene odgovornosti do{li u priliku da se bave {irim javnim interesom, onda bi i
politi~ka odgovornost dobila svoj
smisao i potvrdu.
remda ove moje „bogata{ice“
poti~u iz razli~itih socijalnih miqea, za sve tri je karakteristi~no veliko unutra{we
bogatstvo li~nosti: raznovrsna interesovawa, intuitivnost i razlo`nost, ali i duhovitost koja proizilazi upravo iz wihove `ivotne jednostavnosti. Tako|e, one nikada ne
razmi{qaju u okviru svojih uskih, sebi~nih individualnih, porodi~nih,
nacionalnih iteresa, ve} da su usmerene na planetu, univerzum, prirodu...
Wihova sre}a i bogatstvo, jednostavno, proizilaze iz wihove velikodu{nosti – u ime qubavi, solidarnosti,
po{tewa, smisla egzistencije.
Spisak mojih „bogata{a“ ima jednu ozbiqnu manu – nije rodno politi~ki korektan, odnosno u wemu nema mu{karaca. To je zato {to mu{karci dominiraju me|u onim „obi~nim bogata{ima“, a sa mojim
„bogata{icama“ ne bi se mewali ni
za `ivu glavu. Sigurna sam da se ni
moje „bogata{ice“ ne bi mewale sa
wima.
P
(Autor je sociolog iz Kragujevca)
ku za kulturu. Ukoliko ih imaju, u wima su kwige i kwi`evnost ponajmawe
zastupqeni.
ZNAM i novine koji sebe smatraju
ozbiqnim glasilom, iako svojim ~itaocima poklawaju tre{-naslove.
ZNAM novinare koji za bibliotekare imaju uvek isto pitawe: Koji se
naslovi najvi{e tra`e u biblioteci?
ZNAM i one novinare koji jednaku
pa`wu i minuta`u posve}uju i preispoqnim skribomanima i ozbiqnim
piscima, dodatno uve}avaju}i nesnala`ewe potencijalnog ~itaoca/gledaoca.
ZNAM novinare koji se izdaju za
pisce – i jo{ se hvale kako je prodaja wihovih kwigolikih predmeta proporcionalna wihovom pojavqivawu u
medijima.
ZNAM top-liste najprodavanijih
naslova kwiga u kojima ve~no obitavaju naslovi upravo onih koji te iste
top-liste sastavqaju i ogla{avaju.
ZNAM i one koji sve znaju, poput
mene, a zapravo ne znaju ni{ta – jer se,
i posle svega, jo{ uvek nadaju ne~em
boqem i lep{em, ne prestaju}i da se
~ude, uprkos sve u~estalijem pomawkawu ~uda i ~udesnog u na{im `ivotima.
Ali, znam i fanatike me|u piscima, urednicima, izdava~ima, me|u
kwi`arima i bibliotekarima, me|u novinama i novinarima, me|u tuma~ima kwi`evnosti i ~itaocima
bez kojih i ovo {to pi{em ne bi imalo smisla, bez kojih ne bi bilo
svrhe ni `iveti ni umirati. Upravo su oni krivci odlagawu ove
Gutenbergove sahrane koja traje poodavno i, hvala bogu, nikako se ne okon~ava. U wihovu slavu i ~ast napisana je i ova bele{ka.
(Autor je kwi`evnik i direktor
Narodne biblioteke
„Vuk Karaxi}”)
Гледишта
Четвртак, 26. децембар 2013.
HRONIKA JEDNE NEDEQE
Da imate vi{e
posla nego vremena
Poruku iz naslova smislio je Du{ko
Radovi}, ona bi mogla da bude i
novogodi{wa, mada je svevremenska.
Nevoqa je, me|utim, {to to uspeva
malom broju qudi – i onda kada se
elemini{u sve dangube
Пише: Маргита Цветковић
ada sam pravila intervjue sa
poznatim kwi`evnicima, a nedavno preminuli Mirko Kova~ mi je me|u najdra`im, skoro svi
su tra`ili da im po{aqem pitawa kako bi odgovorili – pismeno. Razumela sam ih jer pretpostavqam da je mnogim qudima, a pogotovo piscima,
lak{e, a ~ini se i sigurnije, da to {to
`ele da ka`u, saop{te ili poru~e, prvo „stave na papir“. Tako, ujedno, olak{avaju i redakciji po{to ne moraju
da tra`e autorizaciju. Uostalom, retki su pisci koji su istovremeno i dobri oratori.
Kako i sama pripadam onima kojima je pisawe lak{i na~in izra`avawa, ovaj uvod mi je, zapravo, izgovor za
sopstveno, usputno, zapisivawe svega i sva~ega. U stvari, ne znam da li
je to dnevno zapisivawe zamena za vo|ewe dnevnika, koje me nikada nije dugo „dr`alo“, ili nostalgija za aktivnim novinarstvom, ali sam sigurna da
je daleko od „znakova pored puta“.
Kada mi je urednik ponudio da napi{em tekst za novogodi{wi broj
„Kragujeva~kih“, pomislila sam da bi
opisivawe jednog dana, recimo „moje“nedeqe, 15. decembra, moglo to biti.
K
930 Bila
sam u jutarwoj kupovini,
~ak sam i danas, ponovo, i{la na
pijacu iako sam ju~e kao sve kupila,
po{to mi deca dolaze na ru~ak. Radujem se povratku unuka sa Kopaonika, gde je bio sa mamom, i jedva ~ekam
da ga vidim.
Iako je do Nove godine ostalo tek
petnaestak dana, u gradu se jo{ uvek
ne ose}a prazni~na atmosfera. Uobi~ajenu nedeqnu ti{inu i zimsko sivilo gradskih ulica, koje samo {to
nisu „progovorile“ novogodi{wim
`agorom, smewuje sasvim druga~ija
slika na pijaci i po prodavnicama.
Sveti Nikola samo {to nije, pa po`uruje doma}ine da iskoriste trgova~ke popuste za vikend i nabave neophodne |akonije za slavu. Vidim da
ima i onih koji tek(?) danas kupuju
ribu, koja se ponosno {epuri u prepunim, i preskupim, kolicima supermarketa. U ~etvrtak, bi}u me|u onima koji ~ine polovinu Srbije koja se gosti na slavi.
19
na jeziku govorila o predsedniku,
premijeru i drugim va`nim zvani~nicima Hrvatske i pojedinim odlukama wihove Vlade. Ne mogu da zamislim da se na na{em „javnom servisu“ pojavi li~nost, iz bilo koje oblasti `ivota, i skoro ~itav sat govori,
uglavnom kriti~ki, o Vu~i}u, Nikoli}u, Da~i}u... Dodu{e, ne mogu to da
vidim ni na drugim TV stanicama,
ali mogu vrlo ~esto da gledam ili ~itam intervjue sa Vedranom u na{im,
srpskim, medijima.
Vole je kolege, jer ~esto dolazi u
Srbiju, naj~e{}e zbog promocija svojih kwiga. Iznenadila sam se kada je,
posledwi put kada je bila u Novom
Sadu, plakala na kwi`evnoj ve~eri.
Nisam o~ekivala da ta `ena ledenog
izraza lica, koja vazda govori istim tonom bez bilo kakvih grimasa
ili gestova, javno zapla~e. Javno
prizna svojim ~itaocima da je dirnuta kako je qudi u Srbiji do`ivaqavaju, koliko je po{tuju i cene, za razliku, recimo, od wene rodne Rijeke,
gde se jo{ uvek nije predstavila kao
kwi`evnica.
1715Dok se opu{tam uz muziku Bili
Holidej, zovem telefonom decu
u Beogradu i razgovaram sa unukom,
koja se zove Iskra i ima ~etiri i po
godine:
-Vratio se \ole sa Kopaonika!
Meni sutra dolazi Deda Mraz u vrti}, a posle }u da imam maskenbal!
-I, naravno, opet }e{ da bude{
princeza!
-Pa, da, plavokosa! Mama mi je rekla da }e{ ti da mi kupi{ haqinu.
- Mo`e li plava?
- Nee! Samo roze i nijedna druga!
- Va`i, kupila sam ti i divnu ogrlicu, bi}e{ najlep{a princeza.
- Ko me to pozdravqa? Cole? Daj mu
slu{alicu. Alo, Cole? Cole? [ta radi ^vrga? Pozdravqa vas moja Lepa.
- Mijau, mijau...
2030 O~ekivana pobeda napredwaka
@elim da vam deca
budu boqa od vas,
da se vi{e vi
hvalite wima
nego oni vama
Do pre neku deceniju, verujem, bili su retki (bar) gimnazijalci koji
se nisu smejali Dr`i}evom Pometu
dok su ~itali (uprkos te{ko}ama da
se razume svaka italijan{tina starog dubrova~kog jezika), ili oni koji su imali sre}u da gledaju, „Dunda
Maroja“. Da ne pri~am o sjajnim pismenim ili maturskim radovima o
Glembajevima ili [imi}evom stihu „^ovje~e, pazi da ne ide{ malen
ispod zvijezda“.
Stvarno mi je te{ko da zamislim u
kakvom duhovnom siroma{tvu `ive
tinejxeri koji ne ~itaju Ivu Andri}a, Me{u Selimovi}a, Crwanskog,
Nu{i}a, Krle`u, Desanku, Du~i}a...
Mo`da vi{e vole savremenike, poput
Arsenijevi}a, Dubravke Ugre{i}, Ante Tomi}a ili Vedrane Rudan?
1500 Stvarno sam bila iznena|ena
1145Prelistavam
dnevnu {tampu,
bez koje, ina~e, ne mogu da zamislim dan, a najpre ~itam rubrike iz
kulture i, naravno, politike. Pa`wu
mi privla~i istra`ivawe „Ve~erweg
lista“ i „Blica“ o tome koliko u~enici iz Srbije i Hrvatske (ne)poznaju pisce susednih zemaqa. Nisam
iznena|ena time {to na{i sredwo{kolci, nasumi~no izabrani po odre|enim {kolama, ne znaju ko je Ivana Brli} Ma`urani}, Marko Maruli} ili [i{ko Men~eti}, ali
sam beskrajno tu`na {to ti mladi
qudi ne umeju da u`ivaju u poeziji
Cesari}a, [imi}a ili jednog takvog
boema kao {to je bio Tin Ujevi}, romanima Ranka Marinkovi}a, Vladana Desnice, Krle`inim dramama...
Pojedina dela ovih autora, recimo,
„Ruke“, „Kiklop“ ili „Proqe}a Ivana Galeba“, imala su veliki uticaj na
mnoge generacije, i puno mla|e od
moje, a za poneke su to bili i kultni romani.
КРАГУЈЕВАЧКЕ
Nemojte uzimati
mnogo vi{e nego
{to dajete.
Mislite malo na
one kojima }e
morati da uzmu
ono {to vama
budu dali
kada sam videla da je ba{ Vedrana Rudan gost kod Aleksandra
Stankovi}a, u wegovoj emisiji „Nedeqom u dva“, koju gledam na HRT-u
kad god me privu~e autorov sagovornik. Cenim Stankovi}a kao sjajnog novinara koji sa puno mere, hrabrosti i strpqivosti bira goste,
aktuelne u tom trenutku, i razgovara
sa wima, na neverovatno kulturan na~in, i o najneprijatnijim temama.
Vedrana Rudan, i sama novinarka
(i kwi`evnica), pripada onoj vrsti
sagovornika koji umeju da budu ba{
„nezgodni“. Volim ovu `enu, izme|u
ostalog, ba{ zbog te wene osobine, koja bez ustezawa i femkawa govori (i
pi{e), onako kako ih li~no vidi i
do`ivqava, o najva`nijim dru{tvenim, politi~kim ili kulturnim temema u Hrvatskoj. Pogotovo je cenim
{to pi{e, a potom sve to i potvr|uje u intervjuima svojim kolegama
po raznim medijima, o takozvanim
tabu temama, o onome {to svi pri~aju, ali tajno.
I ove nedeqe Vedrana nije izneverila svoje ~itateqe, jer je bez dlake
na Vo`dovcu, u Oxacima i Kostolcu i jo{ o~ekivaniji slab plasman demokrata u beogradskoj op{tini, u kojoj, istina, nisu ni do sada imali vlast. Ta sve ve}a popularnost
Vu~i}eve stranke i wega kao lidera,
u sve te`im ekonomskim okolnostim i me|u sve siroma{nijim gra|anima, ve} je vi|ena devedesetih godina pro{log veka. Sa Milo{evi}em
i socijalistima i, naravno, radikalima.
Nikako ne mogu da zaboravim to
iskustvo i da se oslobodim straha koji imam, uprkos spoznaji veka i godina u kojima sada `ivimo. I uprkos
promenama na koje se svi pozivaju.
2345 @elim vam dobru no} uz stihove mudrog Du{ka Radovi}a:
@elim vam da vas ne boli ono {to
vas je bolelo
A da vas voli ono {to vas nije
volelo.
@elim da vam deca budu boqa od vas,
da se vi{e vi hvalite wima nego
oni vama.
@elim da vas dobro slu`e noge,
da na wima
Provedete ve}i deo nove godine,
da imate vi{e posla nego vremena.
@elimo vam da budete potrebniji
drugima
nego oni vama.
Da `elite i mo`ete vi{e nego
{to vam treba,
a da sve {to vam pretekne
podelite sa onima koji ne mogu
kao vi.
Nemojte uzimati mnogo vi{e nego
{to dajete.
Mislite malo na one kojima }e
morati da uzmu
ono {to vama budu dali.
@elimo vam da dobijete stan ako ga
nemate
ili da umete da se radujete ako ga
ve} imate.
Da vam ono {to imate ne bude mawe
od onoga {to nemate.
@elimo, na kraju, da ova godina
ima vi{e sre}e sa vama nego
prethodna.
(Autor je novinarka koja je ceo
radni vek provela u „Svetlosti“,
„Nezavisnoj Svetlosti“ i
„Kragujeva~kim“, od pre dve godine
je penzionerka)
20
КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 26. децембар 2013.
www.kragujevacke.rs
Гледишта
GODINA ORKA
Obuci se toplo i – be`i
Prigodne spise sa~uvao bih za slavqa i sahrane, u Srbiji se
krajem 2013. nema ~emu radovati, dok nekima pokop do|e kao
olak{awe. Dok `ivimo postapokalipti~ne scene u profesiji,
najboqi savet koji bi na pragu sredove~nosti mogao dati
mla|ima je, „obuci se toplo i be`i“
Пише: Борис ЈОВАНОВИЋ
ovinari uvek ja{u na kraju kolone. Neki bi polaskali sebi
da ~uvaju le|a i odstupnicu,
nije to, o nebitnosti je re~. Iza gospodara kaskaju pretorijanci, qubavnice, svirci i pevaqke, kuvari,
dvorske lude…
Negde na kraju te tu`no-{arene
kolone su oni {to bi ih neko nazvao
pamfletistima, dobo{arima, piskaralima, kako ve}.
U Srbiji, u ovom veku, kao nikada
pre, novinari su ~uvari tajne, lovci na mrvice, skupqa~i milosti. Tu
nemojte imati iluzija, vi koje roditeqi nisu propisno izudarali, kada ste u onim ogavnim pismenim zadacima na temu „[ta `elim da budem“, do{li na ideju da u budu}nosti
sla`ete slova u neki smisao.
Ako mazohizam preovladava u va{em karakteru, budite sigurni, izabrali ste dobro. U suprotnom, uzmi
kaput, brzo pomeraj noge i nemoj se
okretati, to je savet vredan milion
dolara.
N
^ove~ija ribica
Ima ona scena iz „Gospodara prstenova“ kada Gotmog, narednik mra~ne vojske iz Minas Morgula, na ru{evinama Ozgilijata ka`e: „Pro{lo
je vreme Qudi, dolazi doba Orka“.
Mi to `ivimo, ve} godinama.
Pristojni qudi u Srbiji na izdisaju 2013. ne bi trebalo da se opredequju u ratovima Sauronovih i Sarumanovih Orka, svaki ishod za na{u
rasu bi}e fatalan.
Kako smo do{li dovde?
Odgovor potra`ite u hronologiji zabluda, koje bi neko iskreniji od
mene nazvao glupo{}u. Po|ite od podani~kog mentaliteta kombinovanog
za {i}arxijskim interesom. Kada na
sve to dodate dr`avu, nastalu na teoriji da je svaka polomqena koska
podanika pre~ica ka osvajawu nove
teritorije za grabe`, bi}e jasnija
sopstvena imiticija `ivota.
To {to nekako pre`ivqavamo nije, kako bi vas neki uveravali, dovitqivost (arhai~na srpska re~ za
prevaru), ve} sadizam gospodara.
Vremenom su se i oni dosetili da }e
zlatna ribica zavr{iti plutaju}i
na le|ima, ako joj sa vremena na vreme ne dobaci{ pokoju mrvicu. Nema,
kao {to vidite, nikakve tajne formule, samo iskustvo debelih i bahatih.
Dobro, gde su tu novinari, pitate
se?
Negde izme|u la`i da re~i mewaju svet i poku{aja da dr`i{ glavu iznad vode. Pametniji su pobegli u ono
{to se visokoparno zove PR, u stvari je {minkawe prokletstva zvanog
„nedostatak talenta“.
Drugi kaleme neke re~enice {to
ne prizivaju nevoqe, poruke tre}ih nema ko da slu{a. Malo mi je nedostajalo onomad da presudim sebi
smehom kada je jedna eks ministarka izjavila kako polovina Srba govori engleski jezik. Zemqa u kojoj je
funkcionalno nepismenih dobrano
Mi smo doveli medije do ta~ke gde
nema kamena na kamenu, savr{ena
projekcija fikcije iz prethodnih redova. Lutate od ta~ke do ta~ke, tra`e}i, ne oazu, tako ne{to ne postoji, ve}
mrvice normalnosti. Samo vas to
tera da nastavite i narednog jutra. Ne
bih to nazvao nadom, broj ponavqawa
lo{ih stvari u toj profesiji ukinuo
je pravo na logi~ko poimawe boqih
vremena. Neka bude poku{aj tumarawa po tunelu, uz pretpostavku da }ete imati ludu sre}u da izbegnete
svetlo {to vam juri u susret.
Obespravqeni, poni`eni, nekada
svedeni na meru talenta, problem,
ali i deo re{ewa, danas su srpski novinari vi{e nego ikada pre svojevrsni apatridi svoje profesije. Neki
zgro`eni od same pomisli na one {to
}e ~itati, drugi, pretenciozniji,
skribomanijom zasipaju siroto dru{tvo, tre}i su jednostavno lewog duha.
Svi zajedno su nesre}ni, samo u ovoj profesiji nema {minke i crvenog nosa kojim }e tu`ni klovn sakriti du{u. Ovde nastupate goli, kao pevaqka na magistrali, misao na papiru vas odaje. Jo{ je gore ako ste dvosmisleni, svaka bitanga }e izabrati
ono zna~ewe koje mu pribavqa opravdawe da vam nanese bol.
Kost u grlu
Predlog mladima:
Razmislite, Bog
vam je podario
samo jedno srce,
nemojte sebi
dozvoqavati da
upoznajete
koronarnu jedinicu
van vremena
predvi|enog za
bolni~ke posete
Danas su gospodari
oglasnog prostora
urednici novina,
wihove {ake u
rukavicama su
prefiwene, om~e
od najfinijih
materijala
iznad 70 posto ve}inski je fluentna u univerzalnom jeziku planete.
Bi}e da ga je u~ila iz [ekspira.
Neko }e se ve} setiti da izdajemo
novine na engleskom.
Bez ironije, ma {ta napisali,
ako nema „cice dana“, niko ne}e
pro~itati. A i da ho}e, to je samo pogonsko gorivo za mr`wu.
Glupom je lako, sve {to ne razume
je signal za otpor, komanda za napad.
]irilica boqe izra`ava psovku,
kapuqa~a na glavi odaje mentalnu
r|u. Kada je re~ okida~, onaj koji ih
izgovara je meta, tim pre {to kod ve}ine primalaca ne postoji ure|aj za
dekodirawe. Sve o ~emu treba promisliti za wih je uvreda.
Tako, prijateqi, stoje stvari u novinarstvu, ~itaj {tampi. Oprostite
mi, pisawe je novinarstvo, elektronski mediji su bi~ za masu, gubili{te ili slavoluk, kako za koga, da
ne ulazim u detaqe.
Upravo zbog toga, na ulazu u svaki
otisnuti papir, Kerberi su posebno
budni. Na netu }ete nai}i na podatak da tra`ena stranica ne postoji,
ima tehni~ku gre{ku, uklowena je
kao gumicom. Televizije su sebe ubedile da je monta`a vrlina, odnosno
umetnost, jedino {tampu u teoriji
nije lako kontrolisati. Ne mo`ete
paliti kioske sa novinama, mada neka iskustva iz Vajmarske republike
dvadesetih pro{log veka teraju
srpske fa{iste da poluciraju…
Sredstva pritiska su evoluirala,
umesto {ibice i benzina koristi se
egzistencija, ko }e da pali papir na
vru}inu. Danas su gospodari oglasnog
prostora urednici novina, wihove
{ake u rukavicama su prefiwene,
om~e od najfinijih materijala. Uspe{ne od neuspe{nih vi{e ne razdvaja vi{i ~in istine u odnosu na ideolo{ka trabuwawa, vojskom uniformisanih novinara komanduje
strah za egzistenciju.
To je ono {to bi polupismeni
licemeri, uglavqeni u ona silna
cenzorska udru`ewa i organizacije,
nezavisne od mozga i dostojanstva,
nazivaju „tr`i{tem“. Pijacom za
druge, na kojoj }e ovi nakupci ubirati profit, dok ih pomeraju kao pajace u lutkarskom pozori{tu.
[ta nam je ~initi, novinari i oni
koji to nameravate da postanete?
Ko mo`e, vozovi i daqe idu, karta
je strpqewe i spremnost da se odrekne{ dostojanstva, ovoga puta u plemenite svrhe.
Kako to?
Jednostavno, taj ponos {to uni{taU moje vreme kursevi su se poha|ali uve~e, kad zavr{i fabri~ka va dobro odelo kao onaj cvet {to
smena, pa sawiv iska{ diplomu ko- vam prika~e u svatovima, trebalo bi
ja }e te odvesti na neko boqe pla}e- da usmerimo na decu, oni {to su se
no mesto i pribaviti ti malo odmo- mladi o`enili, i na decu svoje dece.
ra za umornu ki~mu. Posle se iz ve- Na{e je pro{lo, u~inili smo sve da
~erwih {kola stizalo u medije, za- wihovo ne do|e.
[ta vam predla`em?
tim su stigle kursaxije, pa laici u
Mladima da razmisle, Bog vam je
kockastim ko{uqama kojima iz xepa viri partijska kwi`ica, pa aka- podario samo jedno srce, nemojte sedemci {to ra~unaju u ratama umesto bi dozvoqavati da upoznajete koronarnu jedinicu van vremena predviispita.
|enog za bolni~ke posete.
Disawe na {krge
Ne{to starijima da odustanu dok
je vreme, lepota re~i mo`da }e spaNa kraju smo svi zajedno stigli u siti svet, Srbiju ne}e, mi nismo na
doba vladavine Orka, samo na{ Tol- toj mapi, bili smo na onom par~etu
kin se nije zavr{io pobedom na po- globusa {to se odlomilo, tu zjapi crqima Pelenora. Ovna rupa.
de trilogije pi{u
Ne sugeri{em vam
Bez
i
ro
ni
je,
ma
{ta
neki malo mawe urda promenite posao,
napisali, ako nema nego pristup, vazda je
bani likovi, da ne
vre|am srpskog sebavqewe temama iz
cice dana, to niko
qaka. Uz sve zakrpe,
hortikulture bilo
ne}e pro~itati.
guw ima i pravo da
boqe za zdravqe nego
prezire sve {to se
petqawe sa nekim ko
A
i
da
ho
}e,
to
je
sakrivaju pod wegoima o{tre zube. Otsamo pogonsko
vu {ajka~u.
kri}u vam tajnu, neki
Ako bih ske ni su moji wannabe progo
ri
vo
za
mr
`wu
rao stawe u medijifesori od toga ba{
ma, hajde da se vrapristojno `iveli.
tim kwi`evnosti, ona je osnova
Ovima {to su krenuli putem bez
(nemojte da vas la`u, dobro pisawe povratka, hajde da budemo u fazonu
je dete dobrog ~itawa).
Froda Baginsa, taj prsten {to nosiKormak Makarti (za qubiteqe te oko vrata, osim {to vas ~ini nefilma, tip po ~ijoj je kwizi sniman vidqivim u o~ima ve}ine qudi, ne„Nema zemqe za starce“) ima sjajnu }e proma}i onima koji se stvarno pikwigu, zove se „Put“. Radi se o posta- taju. Pre~esto novinari pomisle da
pokalipsi, pri~i o ocu i sinu koji su ravni onima u vrhu stola, zagrizu
putuju planetom razorenom neimeno- zalogaj sa trpeze koji stane u grlu, ume
vanom katastrofom. Retki su pre`i- i da udavi. Poruka je da ne budete aveli, pri~a prati borbu za svaki lavi, qudi nisu kamile, ne mogu u senovi dan.
bi da nose zalihe.
Svedeno na Srbqe i wihovu medijMogao sam, znam, da vam napi{em
sku scenu, to je to. Dakle, disawe na ne{to vedrije, niste imali sre}e.
{krge, borba za dah, neizvesnost ko- Meni Nova godina nije praznik, paja ~ini da otupite. Nije ovo pesizi- ganski je obi~aj nove po~etke vezivamam, nemojte me pogre{no shvatiti, ti za datume. Bilo da vam ih name}e
odsustvo bola mo`e da bude apatija kalendar ili qudi.
ili saveznik u borbi. Postoje i oni
I {ta da vam po`elim, po{to,
koji izaberu ovo drugo, kao otac i sin koliko ~ujem, imate i neki datum.
iz kwige. Zanimqivo da imaju samo
Utvrdite se dobro, iskopajte rovodva metka u pi{toqu, sin bi trebalo ve, opsada Orka tek po~iwe. Ne zaboda sa~uva posledwi, kako ne bi pao u ravite da `ivite u wihovom vremeruke kanibalima. Ra~unam da je kod nu.
novinara to re~, posledwi metak na(Autor je novinar i publicista
mewen sebi.
iz Kragujevca)
www.kragujevacke.rs
Четвртак, 26. децембар 2013.
Гледишта
ETNO-MUZIKA U O^UVAWU NACIONALNOG IDENTITETA
Mora da se mewa,
ali ne sme da nestane
Пише: Ања ЛАЗАРЕВИЋ
OJAM nacionalnog i kulturalnog identiteta i problem
wegovog o~uvawa javqa se kao
odgovor na sve ve}u ugro`enost malih
naroda pod pritiskom globalizacije. Neodvojivost narodnog nasle|a
od dru{tvenog, politi~kog i kulturnog razvoja jedne zemqe dovelo je
pitawe za{tite kulturne ba{tine u
istu ravan sa, na primer, pitawem
za{tite qudskih prava. Tako UNESKO
narodno stvarala{tvo, kao nematerijalno kulturno nasle|e, defini{e
kao `ivu kulturnu ba{tinu. Tradicionalna muzika (kao i epske pesme)
preno{ena je s generacije na generaciju, stalno obnavqana u dru{tvenim
zajednicama i grupama - kao reakcija na okolinu, kao interakcija s prirodom i istorijskim uslovima postojawa, kao ne{to {to izaziva ose}aj identiteta i kontinuiteta.
Narodno stvarala{tvo kao „narodno“ odre|uje wegova neetabliranost i namera funkcionisawa po osnovi razli~itoj od autorske umetnosti. Dakle, narodna, odnosno etno-muzika, u sebi nosi svima razumqiv glas
naroda, bezimenog pojedinca sa univerzalnim tugama i radostima, kako
bi Jung rekao, na{e kolektivno nesvesno, te je zato svima nama i bliska.
Jedan od razloga za razmatrawe
odnosa muzike i nacionalnog identiteta, osim velike krize svih sistema vrednosti u kojoj je na{e dru{tvo,
jesu i u~estale polemike i pozivi odre|enih intelektualaca, ali i samih
muzi~ara, da se stane u odbranu etnozvuka, i uspostavi brana od hibridnih vrsta muzike nastalih u Srbiji
posledwih dvadesetak godina. Od
mnogih uglednih etnomuzikologa,
muzikologa, muzi~ara preporu~eno je
da muziku treba vratiti na „prvobitno stawe”. Ali {ta je prvobitno stawe i da li je uop{te mogu}e muziku
vratiti korenima? Jo{ jedno pitawe
koje se name}e jeste: da li je to pravi na~in za o~uvawe i muzike i identiteta? Jer, muzika je kao i razvoj
~ove~anstva, proces neprestanog razvoja i mimezisa koji uvek zadr`i bar
neku od karakteristika ranije epohe.
U ra{~lawivawu me|uodnosa etnomuzika – nacionalni identitet moramo se vratiti u pro{lost kako
bismo razumeli ovo {to nam se danas
de{ava. Srbi imaju takvu istoriju da
vekovima muzika poprima uticaje
drugih naroda.
P
D DOLASKA Slovena na ove
prostore, preko srpske sredwevekovne dr`ave, do dolaska Turaka, postoje brojni zapisi o lepoti
melodija sa prostora Balkana. Ipak, ~ini se, o starini melodija, razumqivo {kakqivom pitawu na koje
etnomuzikolozi nerado daju eksplicitne odgovore, vi{e govore obredi
~iji su sastavni deo pesme bile, no
pesme same.
Od sredine 15. veka, kada posledwe teritorije srpskih despotovina
potpadaju pod tursku vlast, nastaje i
potpuno odumirawe kulturnog `ivota, samim tim donekle i narodne umetnosti. Kako dolazi do masovnih
seoba Srba, sa wima se seli i svetovna, odnosno narodna umetnost.
U 16. veku, za vreme mo`da najte`eg
ropstva, i odr`avawe tradicional-
O
ANSAMBL „SMIQE” IZ KRAGUJEVCA NEGUJE PRAVU SRPSKU IZVORNU MUZIKU
Od proklamovanog
povratka
tradiciji ratnih
devedesetih
jedino je
o`ivqeno pevawe
uz gusle, ali
kao najstra{niji
primer
zloupotrebe
narodnog muzi~kog
stvarala{tva
- radi podsticawa
ogoqenog
nacionalizma
ne umetnosti postalo je krajwe problemati~no i opasno, a weni jedini
~uvari bili su seqaci. Folklorna umetnost najizra`enija ja bila u epskoj poeziji, koja opeva sjajnu
pro{lost naroda i wegovih junaka,
ali i u pojedinim formama muzike
i plesa. Muzika i ples bili su velika razonoda u ~asovima predaha i odmora, ali i ohrabrewe u tim mu~nim
vremenima.
Posle vi{evekovne turske dominacije, prvi znaci bu|ewa i narodne i
gra|anske muzi~ke kulture javqaju se
u Srbiji i u Vojvodini u 18. veku. Sa
nastankom mladog gra|anskog
dru{tva, koje je tek po~elo da izrasta iz patrijarhalne dru{tvene
strukture, u svim sferama `ivota, pa
i u muzici, nastao je o{tar kontrast
u odnosu na umetnost koja je gajena u
narodu. Ipak, ovaj period karakteri{e procvat na poqu muzike. Umetni~ka muzika Srbije je bila u za~etku, a etno-muzika je do`ivela neku vrstu renesanse. Najizrazitiji primer toga bila je ~uvena „Slepa~ka akademija“ u Irigu u kojoj se praktikovalo epsko pevawe uz gusle.
A kako je 19. vek, odnosno romatnizam, postojao istovremeno i bez zaka{wewa i u srpskoj muzici kao i u
ostatku Evrope, srpski muzi~ki romantizam bio je zainteresovan, pre
svega, za folklornu muziku. Od Kornelija Stankovi}a, preko Davorina
Jenka, Josifa Marinkovi}a do Stevana Mokrawca i Petra Kowovi}a,
svi su se bavili radom na sakupqawu
i zapisivawu narodnih melodija. Sa
jedne strane, Vuk Karaxi} je zainteresovao Evropu za srpsku narodnu poeziju, a sa druge, Mokrawac je to u~inio sa muzikom.
Iako danas svi znaju za Stevana
Stojanovi}a Mokrawca i wegove Rukoveti, zasnovane na narodnim pesmama svih krajeva Srbije i okolnih
zemaqa u kojima Srbi `ive, malo
wih je upoznato sa ~iwenicom da je
ovaj kompozitor bio i na{ prvi melograf. Kompozitori {kolovani u
Evropi na tradicijama sredwoevropskog dursko-molskog sistema,
vra}ali su se u zemqu sa misijom da
srpsku muziku predstave i pribli`e
Evropi, a da istovremeno afirmi{u autenti~ne srpske vrednosti.
Najjednostavniji i naj~e{}i vid akulturacije koja je vr{ena izme|u
sredwoevropske muzi~ke misli i
srpskog folklora je takozvano harmonizovawe narodne pesme. Na taj
na~in, narodna muzika promovisana je i u samoj Srbiji - ove pesme bi-
le su uobi~ajen repertoar zabava u
gradskim salonima.
Jedan od rezultata ove akulturacije krajem 19. i po~etkom 20. veka upravo je muzika koju mnogi danas zagovaraju kao autenti~no srpsku, to jest etno-muziku. Tada je u za~etku bila i novokomponovana narodna muzika (kojom danas gre{kom nazivaju turbofolk, a re~ je o muzici komponovanoj
u narodnom duhu) takozvani „konceptualiziran“ model folklora, koji nastaje u dru{tvenom i kulturnom kontekstu razli~itom od onoga u kome je
nastao pretpostavqeni model folklora. Ide se, dakle, na kori{}ewe
elemenata etno muzike, formi, simbola… Ipak, ta stilizovana narodna
muzika u odnosu na izvornu ima
slo`enije melodije, muzika i re~i
mogu biti plod autorstva i ovu muziku karakteri{e ~e{}a upotreba instrumenata, kao {to su violina ili
harmonika, koji se u originalnom
kontekstu nisu koristili.
AJ uticaj prime}uje se i kroz
~itav 20. vek. U takozvanim „narodnim orkestrima“ (Radio Beograda na primer) zurle su jo{ pre
Drugog svetskog rata bile zamewene
T
КРАГУЈЕВАЧКЕ
21
klarinetom, {to je ~ist primer neautenti~nosti. Noviji, veoma o~iti
primeri kada politika uti~e na nacionalnu obojenost muzike, predstavqaju periodi nakon Drugog svetskog rata, odnosno vladavine Josipa
Broza Tita i devedesetih godina. Titov koncept SFRJ kao „Zapada na Istoku”, bio bi dobar sa stanovi{ta poboq{awa `ivota gra|ana, da se u
tom procesu nisu izgubile mnoge osobenosti folklora naroda koji su u
toj zemqi `iveli. Bilo je po`eqno
biti Jugosloven, a ne Srbin, Makedonac, Slovenac... Upravo u tom periodu formiran je i danas standardni
repertoar kafanskih, odnosno „narodnih” pesama.
Dakle, period pedesetih, {ezdesetih i sedamdesetih godina obilovao
je pesmama komponovanim koliko-toliko u duhu naroda sa ovih prostora,
ali i prepevima ruskih i ma|arskih
romansi i ciganskih pesama.
Ratnih devedesetih, kada se narodi „brane na svim frontovima“, pa i
o~uvawem nacionalne kulture, pod
la`nim okriqem narodne muzike
nastaje fenomen zvani folk, odnosno
turbo-folk. Izvorna narodna pesma
ili svirka na karakteristi~nim
srpskim instrumentima (frula, dvojnice, gajde) i pevana na veoma osoben
na~in u tom periodu retko se mogla
~uti ~ak i na dr`avnoj RTV. Od proklamovanog povratka tradiciji jedino je o`ivqeno pevawe uz gusle, koje
se bavilo opevawem srpskih pobeda
i stradawa u teku}im ratovima. Dogodilo nam se upravo ne{to sasvim
suprotno od svega proklamovanog –
potpuni kolaps sistema vrednosti, pa
u na{oj skorijoj istoriji imamo
mo`da najstra{niji primer zloupotrebe narodnog muzi~kog stvarala{tva u kontekstu ja~awa nacionalnog identiteta.
ANAS izvo|ewe izvorne muzike ima pre svega simboli~ki, emotivni i ideolo{ki zna~aj.
Savremena op{ta tendencija je da se
i od stru~waka i od izvo|a~a insistira na „vra}awu korenima”. U skladu
sa tim u Srbiji je, kao i {irom sveta, uspostavqen jedan novi „trend”, a
to je takozvana „muzika sveta” (world
music).
Ipak, nije u pitawu samo trend.
Muzika sveta se izu~ava u akademskim
krugovima, ima svoje festivale,
stru~ne ~asopise, a ciq je da narodi
razmewuju kulturne posebnosti. Sve
je vi{e profesionalaca koji se opredequju za put „muzike sveta”, a to je
vra}awe korenima – na novi na~in,
razumqiv savremenom ~oveku.
Iz tog razloga ulo`en je i napor da
se identiteti opi{u na novi na~in
– kao proces umesto stawa, kao tok umesto fiksiranog svojstva, kao neprestano „postajawe” umesto „postojawa”.
Muzika je uvek bila i jeste va`na kulturna i sociolo{ka sfera u kojoj se
identiteti afirmi{u, problematizuju, razgra|uju i rekonstrui{u.
Su{tinski se trenutno i istra`ivawa i izvo|ewa etno-muzike svode na `equ za funkcionalnim o`ivqavawem narodne kulture. Izvo|a~i,
na primer, sebe smatraju
predstavnicima tog „starog“ sveta pretpostavqenih
vrednosti, a primaoci (gledaoci i slu{aoci) su u stawu da o`ive te vrednosti na
ideolo{kom nivou. Ostvarivawe folklorne komunikacije kroz etno-muziku
jeste poku{aj da se osna`i
ne{to {to je neotu|iv deo
nacionalnog identiteta. Za
sada mo`emo i moramo samo da verujemo u napore onih koji ovu muziku ~uvaju
od zaborava na raznim nivoima – bilo da se radi o
nau~nim etnomu zikolo{kim skupovima, ili etnoodseku sredwe muzi~ke {kole Mokrawac u Beogradu,
ili pak o vokalno-instrumentalnim ansamblima koji etno-muziku odr`avaju
`ivom u praksi.
(Autorka je
diplomirani muzikolog
i doktorant na
Fakultetu muzi~ke
umetnosti u Beogradu)
D
22
КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 26. децембар 2013.
Млади
Gradsko ve}e, na osnovu ~lana 2. stav 1. ta~ka
33,~lana 34. Odluke o Gradskom ve}u (,,Sl. list
grada Kragujevca’’ br. 7/12 i 42/12),~lana 6. stav
2. Odluke o nov~anoj nagradi ,,Akademik
Dragoslav Srejovi}” („Sl.list grada Kragujevca” br. 42/12) i Odluke Gradskog ve}a br.67182 /13-V od 20 . decembra 2013.godine,
raspisuje
KO NK UR S
Za nov~anu nagradu „Akademik
Dragoslav Srejovi}” najuspe{nijim
u~enicima i studentima
sa teritorije grada Kragujevca
za {kolsku 2013/2014. godinu
Pravo u~e{}a na konkursu imaju redovni u~enici sredwih {kola
(osim u~enika prvog razreda), studenti akademskih studija (osim
studenata prve godine) i doktorskih akademskih studija koji imaju prebivali{te na teritoriji grada Kragujevca najmawe tri godine
, imaju kontinuitet u toku {kolovawa i ispuwavaju slede}e uslove:
- da u~enici sredwih {kola imaju prose~nu ocenu 5,00 i da
su tokom prethodne {kolske godine bili nosioci prve,
druge ili tre}e nagrade na me|unarodnom ili republi~kom
(dr`avnom) takmi~ewu iz nastavnih predmeta i disciplina
koje propisuje nadle`no Ministarstvo Republike Srbije;
- da studenti akademskih studija (~ije se obrazovawe finansira iz buxeta), koji su upisali studijski program u trajawu od najmawe deset semestara/ 300 ESPB, imaju uspeh sa
najni`om prose~nom ocenom 9,50 tokom svih godina studija, uz uslov davawa godine za godinu, nemaju prenete
ESPB/ispite iz prethodne godine i nisu u radnom odnosu (
studenti diplomskih akademskih studija –master);
- da studenti doktorskih akademskih studija koji nisu u radnom odnosu, imaju uspeh sa najni`om prose~nom ocenom 9,50
tokom prethodnih studija (osnovnih,master i doktorskih), uz
uslov davawa godine za godinu.
Izuzetno, pravo na nov~anu nagradu mogu ostvariti studenti za ostvarene nau~ne rezultate iz oblasti arheologije.
Uz prijavu u~esnici konkursa dostavqaju:
- u~enici: uverewe o redovnom {kolovawu, uverewe o prose~noj
oceni u prethodnim {kolskim godinama i dokaz o osvojenim nagradama na takmi~ewima, uverewe o prebivali{tu na
teritoriji grada Kragujevca najmawe 3 godine (uverewe
MUPa);
- studenti akademskih studija: fotokopiju diplome sredwe
{kole, uverewe da su studenti akademskih studija (~ije se
obrazovawe finansira iz buxeta), uverewe o ostvarenoj
prose~noj oceni tokom svih godina studija i da nema prenetih
ESPB/ispita iz prethodne godine, uverewe o prebivali{tu
na teritoriji grada Kragujevca najmawe 3 godine (uverewe
MUPa) i uverewe da nisu u radnom odnosu, (studenti master
studija);
- studenti doktorskih akademskih studija: fotokopiju
diplome sredwe {kole, uverewe o prose~noj oceni tokom
prethodnih studija (osnovnih,master i doktorskih); uverewe
da nisu u radnom odnosu i uverewe o prebivali{tu na teritoriji grada Kragujevca najmawe 3 godine
(uverewe
MUPa).
Napomena: studenti master i doktorskih akademskih studija
nezaposlenost dokazuju uverewem da se nalaze na evidenciji nezaposlenih lica Nacionalne slu`be za zapo{qavawe,a ukoliko
nisu na evidenciji dostavqaju potvrdu o prijavi osigurawa Republi~kog fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe.
Rok za prijavqivawe na konkurs je 21 dan od dana objavqivawa
(26.12.2013.god.). Prijave sa potrebnom dokumentacijom dostaviti po{tom ili neposredno (kancelarija br. 3), na adresu: Gradska
uprava za poslove lokalne samouprave i op{te uprave, Sekretarijat za obrazovawe,kulturu i informisawe, Branka Radi~evi}a br.
9, Kragujevac.
Kontakt telefon za sve informacije: 356-393.
www.kragujevacke.rs
„OTVORENA VRATA” PRVE KRAGUJEVA^KE GIMNAZIJE
^ista petica za krea
U saradwi sa
„Sop~etom” i \a~kim
parlamentom u~enici
i profesori
otkrili osnovcima
zanimqivosti kulture
i nauke i pokazali
da |aci ove {kole
nisu samo talentovani
matemati~ari,
fizi~ari i
informati~ari,
ve} mladi qudi
koji uspe{no pevaju,
osnivaju bendove,
glume, govore
strane jezike
RADIONICA ZA LATINSKI I ITALIJANSKI JEZIK – UPOZNAVAWE
SA „DOKTORSKIM TERMINIMA”
sawe iz prirodnih nauka”, ve} da na{i |aci znaju i te kako da zabavno
i kvalitetno provode svoje slobodno vreme bave}i se na kreativan na~in kulturom i umetno{}u, ka`e
Ana Markovi}.
A kako to prirodwaci „mogu druga~ije” demonstrirali su u~enici osmog razreda SM odeqewa Prve gimnazije i wihove kolege od prve do ~etvrte godine. Za ne{to vi{e od dva
sata budu}i gimnazijalci mogli su
da se ukqu~e u rad interaktivnih radionica za latinski i italijanski
jezik, zami{qenih kao odlazak u
se na wih ugledali) na kojem je izvedeno versko pomirewe po delu „Gorski vjenac”, sa „advokatima” i zastupa prirodwaci mogu to
nicima obe strane. Lepo, zanimqii te kako druga~ije povo, korisno, politi~ki korektno...
kazala je tradicioPomirewe je obavqeno. Tako|e, ~lanalna akcija Prve
novi lingvisti~ke sekcije uradili
gimnazije „Otvorena
su poreklo imena svih sada{wih uvrata” koja je ove godi~enika Gimnazije, tako da je svako ko
ne druga~ije zamije do{ao u {kolu pro{le subote
{qena i izvedena pro{le subote. U
mogao da se detaqno informi{e o
okviru manifestacije koja se ove gokorenima vlastitog imena.
dine odvijala pod sloganom „Daj
Najmla|i u~esnici smotre, |aci
mi pet” preko stotinu u~enika svih
osmog razreda SM odeqewa, izveli su
kragujeva~kih gradskih i prigradpredstavu na engleskom jeziku „Inskih osnovnih {kola imalo
xoj in ingli{” („U`ivajte u
je priliku da poseti na{u naengleskom”), a iz oblasti
jstariju obrazovnu ustanovu i
muzi~ke umetnosti prikaupozna se sa zanimqivim nazan je razvoj muzike od iz~inom rada i predavawima,
vornog narodnog melosa do
koja je i danas razlikuju od odana{weg „bit boksa”. Radistalih {kola.
onica istorije izvedena je
- Ciq manifestacije je
u Spomen u~ionici i bila
promocija {kole radi upisa
je posve}ena wenom nasu~enika u sedmi i osmi raztanku i va`nosti 21. oktored specijalizovanih matemabra za ovu {kolu, dok su koti~kih odeqewa, kao i svih olege iz geografije posetinih koji su zainteresovani da
ocima akcije „Daj mi pet”
budu u~enici na{e {kole.
organizovali takmi~ewe
Akcija „Otvorena vrata” je
iz ponavawa zanimqive gePUNA SALA BUDU]IH U^ENIKA PRVE GIMNAZIJE
tradicionalna, ali se ove goografije.
dine razlikovala po tome {to
Psihologija
nije imala takmi~arski prifascinirala
stup i {to akcenat nije bio na
osnovce
predmetima prirodnih nauka,
ka`e profesorka fizike Ana
Po mi{qewu organizaMarkovi}, jedna od organizatora, posetiocima „Otvotora smotre i ~lan tima za
renih vrata” posebno je
promociju {kole.
bila zanimqiva radioniSem profesora iz ovog tica iz psihologije jer se u
ma u organizaciji „Daj mi
dosada{wem {kolovawu
pet” u~estvovali su i ~lanovi
nisu susretali sa ovom naU~eni~ke organizacije „Sopukom. Za wihov uzrast pri~e” i \a~kog parlamenta.
lago|ena tema o iluzijama
Akcenat je bio da se gimnai halucinacijama fascizijalci svojim mla|im, budunirala je u~esnike mani}im kolegama predstave i u
festacije.
druga~ijem svetlu, ne samo
- U {koli smo izuzetno
kao nagra|ivani takmi~ari SM ODEQEWE OSMOG RAZREDA IZVELO PREDSTAVU
zadovoqni kako je protekla
iz oblasti matematike, fizi- NA ENGLESKOM
ovogodi{wa akcija, zakquke, informatike, ve} kao
~uje Ana Markovi}, dodasvestrano talentovani mladi qudi
lekarsku ordinaciju u kojoj su se poju}i da su u skladu sa sloganom akkoji su ukqu~eni u sve sfere `ivolaznici u ulozi pacijenata upoznacije „Daj mi pet” na kraju svi u~eta, bave}i se glumom, pevawem, stravali sa zdravstvenom terminologisnici, uz okrepquju}i ~aj, imali i
nim jezicima, lingvistikom, osnijom na latinskom. Bila je uprilizavr{nu evaluaciju u kojoj je trebavawem bendova...
~ena i radionica na francuskom,
lo da napi{u pet razloga zbog kojih
Mogu prirodwaci to druga~ije
ali i materwem jeziku, gde je lingvibi se ba{ opredelili da budu u~esti~ka sekcija odr`ala ugledni ~as
nici Prve gimnazije.
- Bila nam je `eqa da na{i budu(po preporuci nadle`nog MiniDa je akcija u potpunosti uspela
}i u~enici vide da dolazak u Prvu
starstva koristi se ovaj izraz da bi
gimnaziju ne zna~i puko „{treberisvedo~e i ma{toviti, duhoviti od-
Д
MUZI^KA KULTURA - OD IZVORNE MUZIKE DO „BIT BOKSA”
www.kragujevacke.rs
Млади
SVETISLAV ]E
NA TAKMI^EWU
U^ESTVOVATI I
SLEDE]E GODINE
tivnost
NAJMLA\I U^ESNIK INFORMATI^KE
BALKANIJADE
Mlad, a zna {ta ho}e
INTERAKTIVNA RADIONICA
ZANIMQIVE GEOGRAFIJE
govori, ne samo oni klasi~ni,
„{treberski”, od „Kupili ste me za
~itav `ivot” i „Profesori su zanimqivi predava~i” do onih koji
smatraju da su „Stepenice u {koli
dovoqno {iroke, pa nema gurawa” i
onih koji „po{teno priznaju” da
„ba{ blizu stanuju”.
Oni na koje je poseban utisak ostavila duga i bogata istorija i
tradicija ove {kole sa posebnim
a nedavno odr`anoj juniorskoj Balkanijadi
iz informatike u Bugarskoj, u gradu [umanovo, najmla|i u~esnik
bio je Svetislav Gaji},
u~enik prve godine Prve kragujeva~ke gimnazije. Da bi
bio ~lan srpske reprezentacije on
je morao da, pored mnogo rada,
pro|e i mnogo „prepreka“.
- Prvo sam morao da budem najboqi na op{tinskom, a zatim na
republi~kom takmi~ewu. Tu se odre|uje najboqih ~etvoro, koji sa~iwavaju reprezentaciju Srbije, a ja
sam na takmi~ewu bio tre}i. Danas
je u informatici velika konkurencija, pa je, pored velikog li~-
Н
SRPSKA REPREZENTACIJA
NA JUNIORSKOJ BALKANIJADI
U BUGARSKOJ
Четвртак, 26. децембар 2013.
nog truda, potrebna i podr{ka
predmetnog profesora i, naravno,
roditeqa. Ja sam, na sre}u, sve to
imao, a naro~ito je za moje znawe
zaslu`an vrhunski profesor informatike Zoran Vasiqevi}, koga
svi zovemo Guki, sa ponosom pri~a Svetislav.
Sem Svetislava, u ekipi Srbije bili su mentorka, profesorka
Jelena Haxipuri} sa beogradskog
PMF-a, jedan Ni{lija, koji je osvojio zlatnu medaqu i dva u~enika iz Beograda, koji su se okitili
bronzom. Svetislav nije osvojio
medaqu, ali je zato kao najmla|i u~esnik stekao pravo da na ovom
takmi~ewu u~estvuje i slede}e godine. Uveren je da }e tada biti
znatno boqe, jer }e se takmi~iti sa
svojom generacijom i ima}e dovoqno vremena za pripremu, a ne kao
sada tek sedam dana.
Kao srpski reprezentativac imao je priliku da nekoliko dana provede u predstav ni {tvu kom pa ni je
„Majkrsoft“ u Beogradu
i to smatra velikom nagradom. Odu{evqen je uslovima u kojima rade zaposleni i sada mu je jo{
ve}a `eqa da i on jednog
dana radi u sli~noj kompaniji.
Nadareni de~ak ka`e
da, pored toga {to ima
sve petice i mnogo u~i,
ima vremena da se bavi i
van {kol skim ak tiv no stima i da se dru`i. Misli da svake dete to mo`e
samo ako `eli.
M. JEVTOVI]
КРАГУЈЕВАЧКЕ
23
„UNIKATNA
^AROLIJA“
U KRAGUJEVCU
Radost
za decu
Kompanija UNIQA osigurawe
je, u okviru pete po redu UNIQAtne ~arolije, uru~ila donaciju Prihvatili{tu za decu i
mlade u Kragujevcu. Izdvajawem
100.000 dinara UNIQA je omogu}ila nabavku neophodne ode}e i obu}e za decu, ali i kupovinu nedostaju}ih aparata i
materijala za lak{i i kvalitetniji svakodnevni rad ustanove koja je dom najugro`enije
kategorije dece, kako bi im
boravak u ovoj ustanovi bio
{to bezbri`niji.
Projekat „Unikatna ~arolija“ pokrenut je 2009. godine sa
ciqem da poma`e decu koja su
korisnici ustanova za socijalnu za{titu, odnosno decu
bez roditeqskog starawa, `rtve
porodi~nog nasiqa, zanemarivawa i trgovine qudima. Deci koja su u sistemu socijalne
za{tite potrebna je posebna pa-
MLADI KO[ARKA[I NA FESTIVALU KO[ARKE U SLOVENIJI
Lepo se dru`ili, ali i - pobe|ivali
PROFESORKE ANA MARKOVI]
I SUZANA ARNAUT IZ TIMA
ZA PROMOCIJU [KOLE
pijetetom gledali su portrete wenih
nekada{wih u~enika, kasnije slavnih li~nosti na{e istorije, a mnogi osnovnci po zavr{etku akcije podrobno su se raspitivali „{ta ta~no treba da pola`u” kako bi ve} kao
sedmaci postali gimnazijalci.
[to se dosada{weg na~ina organizovawa „Otvorenih vrata” ti~e - popularnog izvo|ewa nau~nih
eksperimenata, ni sada nisu zaboravqeni. Bi}e izvo|eni tokom
Festivala nauke koju u Prvoj gimnaziji najavquju tokom februara.
Zoran Mi{i}
Pod vo|stvom trenera Nenada Nikoli}a [oneta, ekipa Ko{arka{kog kluba „Radni~ki” iz Kragujevca, de~aci ro|eni 2001. godine
i mla|i, u~estvovali su od 8. do 12.
decembra na Festivalu ko{arke u
Novoj Gorici, u Sloveniji, gde se
okupilo 120 ekipa iz svih evropskih dr`ava sa oko dve hiqade
sportista. To su bili 17. po redu
„Soln~ekovi dani” - „Dani sunca”,
u znak se}awa na de~aka - ko{arka{a iz Nove Gorice koji je preminuo 1996. godine. Ekipe su bile podeqene u 30 grupa, u svakoj po ~etiri.
Ekipa KK „Radni~kog” pobedila je „Cedevitu” iz Zagreba, „Bosnu” iz Sarajeva, „Jadran” iz Herceg Novog, a izgubila od „Heliosa” iz Qubqane. Ukupnog pobednika nije bilo. Zato su svi u~esnici dobili medaqe. Va`no je da
su se na{a deca dru`ila sa decom
iz drugih evropskih zemaqa, {to
je i osnovni ciq ove sportske
smotre.
Mladi ko{arka{i su, pored Nove Gorice, Ajdov{~ine, Vipave (gde
su bili sme{teni), pobedili Maribor, Qubqanu i Udine u Italiji.
Sve ovo stavilo je lep utisak na
mlade sportiste i wihovog trenera
i treba da bude podstrek i drugoj deci da se bave sportom - kao zdravim
na~inom `ivqewa.
NA SLICI: SAVA, VEQKO, [VR]A I SRCE (STOJE), DARE, DA^A, BEBAN,
DULE I SRBA (^U^E), SA TRENERIMA BANETOM I [ONETOM
`wa tokom praznika, kada je najva`nije da sva deca do`ive i
osete radost darivawa i zimskih ~arolija.
- UNIQA ima dugu tradiciju dru{tveno odgovornog poslovawa i posebno nam je drago
{to smo i ove godine u mogu}nosti da mali{anima barem
malo ulep{amo ovaj deo godine i donesemo im prazni~ni
duh, veseqe i radost. Na{e malo za wih je mnogo, a osmesi i
odu{evqewe na wihovim licima dovoqno govore o tome koliko im zna~i ovaj vid dru`ewa,
ali i pa`wa i briga, rekla je
Sowa Mari}, direktor marketinga UNIQA osigurawa.
@aklina Ili}, rukovodilac
Prihvatili{ta za decu i mlade u Kragujevcu, zahvalila se na
ovoj zna~ajnoj donaciji:
- Prolaze}i kroz te{ke periode, kako ~itavo dru{tvo
tako i na{a Ustanova, koja pru`a za{titu najosetqivijma me|u nama, deci, osvr}emo se na
lepe trenutke, praznike i sve~anosti kada sve te{ko}e na
trenutak zaboravimo. Na sre}u,
postoje divni i humani koji nas
se sete i ulep{aju svakodnevnicu, kako bi se i najugro`eniji bar na kratko osetili bezbri`no. Hvala puno UNIQA osigurawu koje je mislilo na
nas, rekla je @aklina Ili}.
UNIQAtna ~arolija poseti}e, pored Kragujevca, i Ni{,
Novi Sad, Vr{ac, Pan~evo i
Beograd, gde }e UNIQA Deda
Mraz obradovati decu paketi}ima u kojima su slatki darovi, bojice, igra~ke, nova ode}a
i obu}a, ali i nove posteqine,
pe{kiri i razni aparati, koji nedostaju obradovati mali{ane iz ustanova za socijalnu
za{titu dece.
UNIQAtna ~arolija nastaje
kad se od srca i prima i daje!
24
КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 26. децембар 2013.
PROMO
POVOQNE CENE STANOVA I LOKALA U
KRAGUJEVA^KOM NASEQU SMOLVIL
Prilika koju
treba iskoristiti
Za dvosobne stanove treba izdvojiti od 833 evra
po kvadratu, dok su lokali u ponudi ve}
od 667 evra po kvadratu
Uz svaki stan u nasequ „Smolvil“ obezbe|eno je gratis gara`no
mesto, dok je za kupce lokala obezbe|eno parking mesto gratis.
- Iako smo svesni stawa na tr`i{tu nekretnina, ne prestajemo
da koncipiramo nove ponude kako bismo omogu}ili gra|anima da
na {to jednostavniji i jevtiniji na~in do|u do sopstvenog stana.
„Nelt“ je poznata i sna`na kompanija koja garantuje sigurnost svim
potencijalnim kupcima u „Smolvilu“. Stanovi su odmah useqivi,
ukwi`eni su, a kvalitet gradwe je na mnogo vi{em nivou od konkurencije, ka`e Marko Milankovi}, PR investitora, kompanije
„Nelt“.
On dodaje da ovaj stambeno-poslovni kompleks svojom infrastrukturom, sjajnim polo`ajem pored tr`nog centra „Plaza“ i uslu`nim delatnostima u okviru i pored samog kompleksa, stanarima pru`a nove mogu}nosti, udobnost, jednostavnost i lako}u `ivqewa kakvu imaju najmoderniji stambeni kompleksi u svetu.
- Lepo je kada imate stan pored takvog centra kao {to je kragujeva~ka Plaza. Na{i stanari u blizini ve} imaju neophodne prodajne i uslu`ne objekte, a sve ve}i broj vlasnika stanova u Smolvilu stimuli{e i druge preduzetnike da pokrenu posao u takvom
okru`ewu i budu {to bli`e svojim potro{a~ima. Ono {to svi `ele je komfor, prakti~nost, efikasnost i sigurnost. „Smolvil“ im
nudi sve to - nagla{ava Milankovi}.
Kragujevac ponovo postaje jedan od glavnih privrednih centara Srbije, o ~emu svedo~i ~iwenica da tre}ina srpskog izvoza u
2013. godini dolazi iz ovog grada. Grad se razvija, puno je novih
investicija, qudi iz raznih zemaqa, ~ime dobija kosmopolitsku
notu.
- Kako raste i razvija se, grad mora da zadovoqi aktuelne potrebe gra|ana u smislu infrastrukture, ali i da razmi{qa unapred
i ima adekvantu urbanisti~ku viziju. U slu~aju Kragujevca, vizija grada je dobila na kvalitetu i upotpuwena je naseqem „Smolvil“,
zakqu~uje Milankovi}.
Vi{e informacija o aktuelnoj ponudi u nasequ „Smolvil“ mo`ete dobiti na 034/ 635-2641 ili na sajtu www.smallville.rs
www.kragujevacke.rs
Град
ODOBREN SOCIJALNI PROGRAM ZA „AUTOSAOBRA]AJ”
Sad ~ekaju direktore
i pri`eqkuju Britance
lada Srbije napokon je,
pro{log petka, odobrila socijalni program
za radnike „Autosaobra}aja”. Za odlazak iz
firme uz otpremnine
prethodno se izjasnilo
288 od ukupno 481 radnika. Bile su
im ponu|ene ~etiri opcije, a najvi{e wih se opredelilo za 300 evra
po godini sta`a.
Iznosi koji bi trebalo uskoro da
legnu na teku}e ra~une radnika
razlikuju se zavisno od opcije, ali
poznata je ukupna cifra koju dr`ava treba da izdvoji za zbriwavawe
vi{ka zaoposlenih, a to je ne{to viAUTOBUSI „AS”-A PARKIRANI NA
{e od 185 miliona dinara. Jedino
BLOKIRANOJ STANICI
ostaje dilema kada }e pare biti upla}ene. Pribli`ili su se praznici, na pragu smo Nove godine.
Iako im je nakon isplate dve zaostale
Radnicima „AS”-a koji su 44 daplate odobren i socijalni program,
na blokirali magistralni put i
prugu Kragujevac - Kraqeradnici i daqe dr`e u blokadi
vo, zahtevaju}i isplatu
autobusku stanicu. Pri~a se
zaostalih zarada, re{ai da bi novi strate{ki partner
vawe statusa preduze}a i
vi{ka zaposlenih, korak
mogla da im bude velika firma
po korak ispuwavaju se za„Ariva” iz Britanije
htevi. Saobra}ajnice su
odblokirane nakon {to
su im po~etkom meseca
na Autobuskoj
ban vozni park od najmawe 40 autoispla}ene dve od devet zastanici. Znamo
busa, kako bi preduze}e po~elo da
ostalih plata, ta~nije
da je za gra|ane
prihoduje, obja{wava Markovi}.
dve minimalne zarade u
veliki problem
Prema wenim re~ima, ostavqen
iznosu od 40.480 dinara POTREBAN NAM JE
{to je zatvorena,
je rok do 15.februara da dr`ava kao
po zaposlenom,.
ali sa druge strave}inski vlasnik odlu~i {ta daqe
VOZNI PARK OD 40
Me|utim, zaposleni i AUTOBUSA:
ne, verujte, ovako
sa „Autosaobra}ajem”, odnosno, hodaqe dr`e u blokadi au- SUZANA MARKOVI]
je po{tenije. Svi
}e li prona}i strate{kog partnetobuske stanice u Kragukoji putuju znaju
ra. Prema pisawu dnevnog lista
jevcu, Topoli, Bato~ini i Lapovu, a
da ne odr`avamo polaske, pa i ne ra„Danas” , iako novo rukovodstvo
razlog je {to uprkos obe}awima na~unaju na „Autosaobra}aj” - snalajo{ nije imenovano, u Ministarstvu
dle`nih u Vladi Srbije, jo{ uvek
ze se. Bilo je nepo{teno da navodprivrede traju pregovori sa kompanije stigao novi menaxment firme.
no radimo, gra|ani nas o~ekuju, a
nijom „Ariva”. Re~ je o britanskoj
Predsednica Samostalnog sindimi, ne svojom krivicom, ne mo`ekompaniji koja je izme|u ostalog
taka „AS”-a Suzana Markovi} podmo da iza|emo na liniju. Ili nemapreuzela i francusku „Veoliu”
se}a da bi prema onome {to je premo vozila ili goriva.
(poznata po privatizaciji „Litasa”
cizirano na pregovorima u BeograDogovor je da novo rukovodstvo
iz Po`arevca), te se tvrdi da „Aridu, novo rukovodstvo trebalo da okoje sti`e iz Beograda otvori Auva” postaje najve}i prevoznik u
tvori kapije autobuskih stanica.
tobusku stanicu. Trebalo je da do|u
sredwoj i isto~noj Evropi. U planu
[trajka~i, i kada bi hteli, ne moi preuzmu preduze}e sredinom meim je {irewe na tr`i{te Slovegu druga~ije, nemaju vozni park, ne
seca, ali jo{ nisu do{li i ne znanije, Hrvatske, Srbije. Imaju li u
mogu da rade, ka`e ona, nagla{avamo u ~emu je ta~no problem. ObaveSlobodnom sindikatu saznawa o
ju}i da su ispo{tovali sve zahteve
{teni smo da bi grad trebalo da dotome?
iz kabineta prvog potpresednika
stavi jo{ ne{to od dokumentacije
- ^uli smo za pregovore, raspiVlade Aleksandra Vu~i}a.
koja se odnosi na akcije koje su netali smo se i ta~no je da se razgo- Odblokirali smo saobra}ajnidavno poklonili dr`avi, pa pretvara se sa „Arivom”, ali to je jedice i otkqu~ali Upravnu zgradu prepostavqamo da je u pitawu odlagana informacija koja nam je bila doduze}a, omogu}ili smo rad, po{tuwe zbog verifikacije vlasni{tva.
stupna, zakqu~uje Suzana Markovi}.
jemo uvedenu radnu obavezu sede}i
^iwenica je i da nam je preko potreA. JOKI]EVI]
B
ПОЛИЦИЈА
La`nim
pi{toqem
opqa~kao
radnicu kazina
Zameniku Osnovnog javnog tu`ioca priveden je I. S. (25) iz
Po`arevca, zbog postojawa osnova sumwe da je po~inio razbojni{tvo.
Postoje osnovi sumwe da je on,
21. decembra ove godine, u popodnevnim satima, u{ao u kazino „Aktual Game” u Kragujevcu i od radnice zatra`io da mu ukqu~i aparat za
rulet, {to je ona i u~inila. Kada
se uverio da u kazinu nema nikoga,
izvadio je repliku pi{toqa i uperio prema radnici narediv{i joj
da mu preda pazar. Dala mu je
20.000 dinara, ali je istovremeno
poku{ala da ga spre~i da napusti
lokal. Napada~ joj je zbog toga zadao vi{e udaraca po glavi i telu
koje su okvalifikovane kao lake
telesne povrede.
Policija je iste ve~eri identifikovala i uhapsila doti~nog.
Kod wega je prona|en sav oduzet novac, kao i plasti~ni pi{toq kojim
je pretio radnici.
Rawen ispred no}nog kluba Geto
^etrdeset~etvorogodi{wi Kragujev~anin S. N. rawen je 20. decembra izjutra oko pola pet iz vatrenog oru`ja u Ulici Aleksandra Prvog Kara|or|evi}a, ispred no}nog kluba „Geto”. U wega je ispalila hitac za sada nepoznata osoba, nanev{i mu pri tom prostrelnu ranu u predelu desne strane grudnog ko{a. On je nakon ukazane
lekarske pomo}i zbrinut u Klini~kom centru, gde je konstatovano da je zadobio lake telesne povrede. S obzirom da ga je metak samo okrznuo, jo{ istog dana pu{ten je na ku}no le~ewe.
Policija intenzivno radi na otkrivawu po~inioca i, prema nezvani~nim informacijama, ne radi se o obra~unu grupa, nego individualnom sukobu, najverovatnije oko parkirawa. Metak je ispaqen prilikom otimawa oko pi{toqa.
Iz vojnog
magacina
izneli bombe
N. M. (18) i M. S. (35) iz Kragujevca privedeni su 20. decembra
zameniku Vi{eg javnog tu`ioca
pod sumwom da su odgovorni za
te{ku kra|u i nakon salu{awa odre|en im je pritvor do mesec dana.
Sve ukazuje na ~iwenicu da su wih
dvojica, u dru{tvu sa jo{ dve osobe za kojima policija intezivno
traga, jo{ krajem septembra ove godine, obili magacin Vojske u Divostinu, iz kojeg su odneli 54 ru~ne bombe i oko 700 metaka razli~itog kalibra.
Pored ovog, policija je rasvetlila jo{ 11 krivi~nih dela, u kojima
su oni, iz obli`wih ku}a i stanova, izneli ve}u koli~inu tehni~kih
ure|aja, zlatnog nakita i oru`ja u
legalnom posedu vlasnika.
Policiji je po{lo za rukom da
prona|e deo oduzetih bombi i municije iz magacina u Divostinu,
kao i sve oduzete predmete i oru`je iz obli`wih ku}a i stanova, koje nisu stigli da otu|e. Kako nezvani~no saznajemo, vojne vlasti
nisu znale da im je provaqen magacin, iako je od tada pro{lo dosta
vremena, sve dok ih o tome nije obavestila policija. Ona ima jo{
jedan vrlo ozbiqan zadatak da u|e
u trag i ostatku ukradenog naoru`awa.
www.kragujevacke.rs
Сусрети
Четвртак, 26. децембар 2013.
КРАГУЈЕВАЧКЕ
25
U KUTKU ZA STARE SA RADOVANKOM ANDRI]
[ibale je nesre}e, ali duh ostao
Smatrala je da
intelektualci
treba da budu {iroko
obrazovani, a wena
interesovawa bila
su mnogo ve}a od
obi~nih predavawa u
{koli. U~ila je
svoje |ake lepim
stvarima, a kada je
napustila
Pri{tinu, ostavila
im je u amanet da
joj se ponekad jave
Пише Гордана Божић
a Radovankom Andri}
srela sam se u dvori{tu Crvenog krsta u Ulici Svetozara Markovi}a. Mada je to bio
na{ prvi susret, kome
je prethodio samo dogovor o vi|ewu, ~im sam je ugledala
znala sam da je to ona. Pri{la sam
joj i da bih bila sasvim sigurna
pitala: „Jeste li vi Radovanka”.
Odgovorila je potvrdno, a ja sam tada prepoznala wen zvonki glas koji sam nekoliko dana ranije ~ula
preko telefona.
Za ovo upoznavawe „kriva” je
na{a stara prijateqica iz Crvenog krsta Bojka ]irovi}, koja ume
da prepozna zanimqivu qudsku
pri~u, vrednu objavqivawa u novinama.
Od Pri{tine do Mar{i}a
Radovanka je jedna od onih koja
je, kako ka`e, prognana iz Pri{tine sa porodicom odmah posle bombardovawa 99. godine. Po wenom
na~inu opho|ewa, dr`awu, stilu
izra`avawa odmah se vidi da je veoma obrazovana i na~itana. Priznaje da je odrastala na selu, ali
me|u u~enim qudima i u `ivotu je
cenila samo prave vrednosti. Wen
deda po ocu Stojan Vasovi}, rodom
iz Graba kod ^a~ka, bio je pismen
~ovek i ba{ zbog te svoje u~enosti
preme{ten je po~etkom pro{log
veka na Kosovo, gde je radio kao delovo|a (~inovnik) u op{tini. Kasnije je preveo ~itavu porodicu, pa
se Radovankin otac Miodrag tamo
i o`enio bogatom Slovakiwom Tirindom, koja se udajom pokrstila
i dobila ime Zorka. Ona je izrodila Miodragu petoro dece, dva sina i tri k}eri, ali je umrla u 57oj godini.
Ovoj porodici sudbina je izgleda predodredila da se ne}e skrasiti na jednom mestu, a posleratni doga|aji su to i potvrdili. Na-
ime, posle rata 1944. bili su primorani da se opet presele u Srbiju, ali to je trajalo samo nekoliko
meseci. Novom uredbom iz onog
vremena porodica je morala da se
vrati na Kosovo, u Vragoliju, na
staro ogwi{te, gde je sve ve} bilo
poru{eno.
Samo ~etiri godine kasnije, u
novosagra|enoj ku}i, 1948, rodila
se Radovanka, najmla|a od sve dece. Kako ka`e, „omakla” se svojim
roditeqima u periodu obnove i izgradwe. Wena majka je tada imala
42 godine, pa su se pomalo i stideli {to su je tako kasno dobili. Radovanka je bila veselo dete, `ivela je u selu, u u~enoj porodici, u
kojoj su svi bili {kolovani. Podrazumevalo se da Radovanka, kao i
ostala deca, mora da zavr{i {kole, a wu je naro~ito interesovala
SA USPOMENAMA IZ PRO[LOSTI, U KUTKU ZA KVALITETNO STAREWE
kroz suze ova jaka i hrabra `ena. U
to vreme ostala je bez posla, jer su
Albanci zabranili deci da dolaze u {kolu, pa je posle 23 godine
rada u prosveti prihvatila prvi
ponu|eni posao u Fabrici amortizera. Radila je kao referent, nadaju}i se da }e kada se sve zavr{i
ponovo mo}i normalno da `ive.
Sudbina ih je, me|utim, odvela
drugim putem. Opet su morali da
pakuju kofere. Naterali su ih da
napuste stan, pa su posle dve-tri
no}i prespavane u kom{iluku pokupili stvari i do{li u Mar{i}, u nedovr{enu ku}u. Mislili
su da }e se, ipak, nekako vratiti u
Pri{tinu, pa nisu hteli odmah da
С
prodaju stan, ali su najzad morali
to da u~ine da bi pre`iveli u novoj sredini.
Kad `ivot o{ine
Dra{ko i Jelena tada su ve}
bili na studijama, ali su wihovo
fakulteti bili izme{teni u Vrawe i Blace i zbog toga su stalno putovali. Od skromne penzije wihovog oca te{ko se `ivelo. Iako je i
Radovanka dobijala ~etiri hiqade dinara nekakve nadokande, a
kasnije kada je penzionisana 12 i
po hiqada, jedva da su sastavqali
kraj s krajem. No, ni tada se nisu
predavali. Wen vedri duh i optimizam davali su joj snagu da se jo{
ve}om snagom bori sa `ivotnim
neda}ama.
- Sa mu`em sam svakodnevno pe{ice dolazila iz Mar{i}a u Kragujevac, jer nismo imali novca za autobus. Prepe{a~ili smo ~itavu
zemaqsku kuglu idu}i tako do grada. Bilo nam je potrebno da hodamo,
da se ispraznimo, da zaboravimo na
muku. Usput, pogledamo neki izlog
ili sretnemo nekoga, malo popri~amo i ve} se ose}amo druga~ije,
pri~a zami{qeno Radovanka. - Mi
smo kao porodica uvek bili optimisti, bez obzira na sve nevoqe. Uvek smo prilazili `ivotu sa neke
druge, razumne strane, nastavqa
daqe svoju `ivotnu pri~u.
Nevoqama ove porodice, me|utim, kao da nije bilo kraja. Ovde ih
je zadesila jo{ jedna velika porodi~na tragedija, od koje se nikada,
ka`e kroz suze, ne}e oporaviti. Samo nedequ dana posle sinovqeve   Â
ГОДИШЊИЦА МАТУРЕ ПРОСЛАВЉЕНА У КРАГУЈЕВЦУ
RADOVANKA SA SUPRUGOM I DECOM 1989.
U GRA^ANICI
muzika. Na`alost, nije imala instrument, pa nije mogla da se upi{e u muzi~ki {kolu, ali je zavr{ila Poqoprivrednu, a potom nastavila {kolovawe na Filozofski
fakultet u Pri{tini, na odseku za
srpski jezik i kwi`evnost. Po dobijawu diplome, zaposlila se u jednoj {koli u Obili}u, gde je albanskoj deci predavala srpski jezik.
U Pri{tini je i upoznala supruga Miodraga, ma{inskog in`ewera, sa kojim se ven~ala 1973. i
rodila dvoje dece – sina Dra{ka i
}erku Jelenu. Porodica je `ivela
u skromnom stanu na Sun~anom
bregu, kao i sve druge porodice.
Dru`ili su se sa prijateqima,
pose}ivali izlo`be, kwi`evne
ve~eri, koncerte, a kasnije su svoja interesovawa prenosili i na
svoju decu.
Radovanka je uvek bila puna duha, optimista, omiqena u dru{tvu. Umela je lepo da zapeva, da
bude vesela, da razveseli dru{tvo,
ali i da pa`qivo slu{a velikane
jugoslovenske opere i ~ita dela
svetske kwi`evnosti. Smatrala je
normalnim da intelektualci budu {iroko obrazovani, a wena interesovawa bila su mnogo ve}a od
obi~nih predavawa u {koli. U~ila je svoje |ake lepim stvarima, a
kada je odlazila ostavila im je u amanet da joj se ponekad jave. Rekla
im je da }e ih uvek prvo pitati koliko imaju dece, uz poruku da mora da ih bude najmawe troje.
- Ose}ali smo jo{ tada da se na
Kosovu ne{to sprema, pa smo 83.
po~eli da pravimo ku}u u Mar{i}u. Imali smo ro|ake u Bato~ini,
ali smo `eleli da budemo blizu
velikog grada, univerzitetskog
centra, da mo`emo i pe{ice da odemo u grad, prise}a se Radovanka.
U vreme bombardovawa `iveli
su u Pri{tini. Mnogo smo se namu~ili, bilo je stra{no, pri~a
Sastanak Kod krsta
Za ~etrdesetogodi{wicu mature Radovanka je svoje {kolske drugove
dovela u Kragujevac na proslavu. Prona{la je wih 12 po raznim gradovima, u Beogradu, Ni{u, Apatinu, Novom Sadu, i rekla im da je sastanak Kod krsta. Znala je da }e lako prona}i to mesto, jer u Kragujevcu se sve de{ava Kod
krsta i zaista - svi su
do{li. Oti{li su na
ru~ak u jedan restoran, obnovili se}awa i
stare uspomene, a za
rastanak Radovanka je
svakom poklonila po
kwigu. Ona, ina~e, najvi{e voli da poklawa
kwige i po{to nije imala vi{e novca, kupila je najjeftiniju
„Kwigu viceva”. Napisala im je i duhovitu
posvetu, primerenu naslovu, u kojoj stoji slede}e: „Sada kada smo
sve prebrinuli, ostalo
nam je samo da se smeDRUGOVE IZ GENERACIJE RADOVANKA
jemo. Ha, ha, ha”.
OKUPILA U KRAGUJEVCU
26 КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 26. децембар 2013.
www.kragujevacke.rs
Нова година
POTRO[A^KA GROZNICA
Za darove se ne `ali
OTAC I MAJKA SA BRA]OM I SESTROM PRE
RADOVANKINOG RO\EWA
   svadbe, umrla je snaja, koja je bila
pred poro|ajem, a ova nesre}a duboko im se urezala u du{u. Od tada Radovanka vi{e ne mo`e da zapeva kao ranije, a pomalo je i napustila voqa da se sa istim `arom
bori sa `ivotom. Pre ~etiri godine te{ko se razboleo i wen suprug
Miodrag i sada mu je neophodna
stalna nega i pa`wa.
Sve neda}e Radovanka je nosila
na svojim ple}ima, ali je posle
svega i sama postala svesna da vi{e ne mo`e da se bori kao nekada.
- Ma koliko delujem da sam jaka
i hrabra, treba mi oslonac, rame
za plakawe. Vaqda je to qudski.
Trebalo mi je da ne{to po~nem da
radim, da se dru`im, da potisnem
tugu i tada sam do{la u Crveni
krst.
Videla je da je organizovan kurs
tkawa, pa je re{ila da po~ne time
da se bavi. Bila je uvek ve{ta u
ru~nim radovima, a muka je naterala da sama po~ne i da {ije. Ali
nije joj se dalo da nau~i jo{ jednu
ve{tinu, po{to je kurs bio zavr{en. Ne `ele}i da izgube kontakt
sa wom, volonteri Crvenog krsta
Geni su to, ka`e ne skrivaju}i
ponos, pa deda mi je bio ~uveni
Stojan Vasovi}.
Najvi{e od svega voli da ~ita i
da kupuje kwige i najvi{e `ali
{to su joj u Pri{tini ostale kwige i fotografije iz porodi~nog albuma. Svojim unukama je na babine, umesto zlatnog nakita i krpica, poklonila po jedan komplet
kwiga, koji svake godine dopuwuje.
Nije zaboravila da i sebi pokloni jednu kwigu. Po{to zbog besparice nije mogla da priu{ti skupocenu literaturu, zadovoqavala se
i onim najjeftinijim. Sitnicama
je sebi ubla`avala tugu i ulep{avala `ivot. Samo jedan cvet bio je
dovoqan da joj ulep{a ~itav dan.
Kada je primila prvu penziju, oti{la je pravo u kwi`aru. O~ekivala je da }e, mo`da, dobiti neki
poklon kada je stiglo re{ewe o
penzionisawu, ali po{to se to
nije desilo, odlu~ila je da sama sebe ~asti. Kupila je antologiju koja je ko{tala hiqadu i po dinara,
{to je za wu bio veliki novac. „Ovu
kwigu kupih sebi od prve penzije,
za nauk propu{tenog u `ivotu, jer
Prose~an
Kragujev~anin }e biti
lake ruke, iako
zaradi onoliko koliko
}e Evropqani
potro{iti ovih dana
samo na kupovinu
poklona. Najvi{e }e
para oti}i na
najmla|e, ali }e i
svaki uku}anin dobiti
po koju sitnicu, ka`u
sugra|ani
mam malu penziju, ali kad
mi unuk, koji ima dve godine, ra{iri okice, preko
~itavog lica razvu~e osmeh
i ka`e „za mene”, kako da mu
ne kupim poklon. Tu je i starija unuka, koja ima osam godina, pa }erka, zet... Obradova}u svoje najmilije i ove godine nekom sitnicom.
Darivawe za Novu godinu je lep obi~aj u kome zaista u`ivam. Volim
da sama sve {to sam izabrala upakujem. Za unuka i unuku svake godine spremim i posebnu ceremoniju.
Do|em pred vrata pa ukqu~im lutku Deda Mraza, igra~ku na baterije koju sam sa~uvala jo{ od svoje }erke, pa spustim dva xa~eta napuwena
igra~kama i slatki{ima. Deca se uvek obraduju. Nekoliko hiqada dinara }e mi ove godine oti}i na poklone, ali ne `alim, ka`e sugra|anka Nena Ze~evi}.
И
КУТАК ЗА КВАЛИТЕТНИЈЕ СТАРЕЊЕ
Obele`ili godi{wicu postojawa
Kragujeva~ki penzioneri koji
`ele vi{e aktivnosti ve} godinu
dana okupqaju se svakog utorka u
Kutku za kvalitetnije starewe u
Crvenom krstu, koji je osnovan uz
podr{ku Ministarstva inostranih poslova Holandije preko NVO
„Janus”. Kutak je okupio preko 150
~lanova u raznim sekcijama, a
svakog utorka na sastanke dolazi
wih 60. Stariji sugra|ani ovde se
bave raznim klupskim aktivnostima, slikawem, pevawem, pisawem
poezije, ali i igraju {ah, pletu i zajedno slave ro|endane.
Pre desetak dana vi{e od stotinu ~lanova Kutka obele`ilo je
godi{wicu rada uz prisustvo brojnih gostiju koji podr`avaju ovakve aktivnosti starijih osoba.
stalno su je pozivali telefonom,
a kada je pro{le godine osnovan
Kutak za kvalitetnije sterewe odmah im se pridru`ila. Po~ela je
redovno da dolazi na sastanke, kako ka`e, i po vremenu i po nevremenu. Upoznala je neke nove qude,
a tema za razgovor je bilo bezbroj. Sve {to do`ivi u kutku Radovanka prenosi u svoj dom. Sve {to
se tu dogodi i sve razgovore sa novim prijateqima prepri~ava svom
suprugu i tako unese malo vedrine u svakodnevni `ivot.
On je uvek razumeo wenu potrebu da bude aktivna i nikada se nije tome protivio. Ranije su zajedno odlazili na kwi`evne ve~eri,
a kasnije je sa decom pose}ivala
pozori{ne predstave, i{la u bioskop i na koncerte. Uvek je ose}ala potrebu da se duhovno i kulturno oboga}uje i ta potreba ni u najve}im nevoqama nije jewavala.
ka`u da nikada nije kasno”, napisala je sama sebi posvetu na koricama kwige.
Mnogo joj je `ao {to nikome od
mladih qudi u svojoj okolini ne
mo`e da prenese svoja znawa i ve{tine. Ka`e da je ni{ta ne pitaju i da je to velika {teta. Nisu zainteresovani, a i kako bi kada gledaju samo turske serije i farme, a
nikada ne pro~itaju neku kwigu.
Vaspitavana da se bori kroz
`ivot, Radovanka i daqe nalazi
snage u sebi da ne posustane. Iako
je doterana, naizgled jaka kao stena, u wenim plavim o~ima je tuga.
Treba se uvek boriti, ali postoji
neka sila ja~a od ~oveka pred kojom je ponekad nemo}an, ne{to
{to vu~e unazad. Zato, kada se setim {ta sam sve pre`ivela, sve ~e{}e se pitam da li sam ja vi{e uop{te normalna, zavr{ava svoju
`ivotnu ispovest Radovanka.
NAJVI[E SE PRODAJU IGRA^KE,
A IZBOR JE ZAISTA VELIKI
Iako se na sve strane pri~a o
krizi, na sli~an na~in, ako je suditi po re~ima prodavaca u ovda{wim radwama, razmi{qa i ve}ina Kragujev~ana. Novogodi{wa groznica dosti}i }e, kao i svake godine, zenit 30. i 31. decembra, ali je
vi{e mu{terija bilo i ovih dana.
Najvi{e se tro{i na najmla|e, ali
se i za starije iz nov~anika bez `aqewa vadi po koja hiqadarka.
Trgovci zadovoqni
Evropqani }e, ka`e istra`ivawe agencije „Deloit”, na novogodi{we poklone ovih dana potro{iti
u proseku po 450 evra. Amerikanci
}e biti ne{to dare`qiviji po{to
}e, po nekim anketama, na darove za
svoje bli`we izdvojiti oko 800 dolara. O ovoj cifri ve}ina Kragujev~ana mo`e samo da sawa, ali }e,
s obzirom na prihode, i oni ovih dana biti znatno lak{e ruke.
Radnici poklon {opa „Mag” ne
`ale se na promet, ali najve}e pazare o~ekuju dan-dva uo~i najlu|e
no}i.
- Tokom decembra najvi{e se
prodaju kozmetika i farbe za kosu,
a nekoliko dana pred Novu godinu
kre}e kupovina poklona. Najvi{e
idu setovi, ~ija je cena od 520 do hiqadu dinara. U pitawu su upakova-
U „LAGUNI“ DOBRO IDU SVE „SITNICE“, NARO^ITO SA
NOVOGODI[WIM MOTIVIMA
ni kompleti koji se sastoje od dezodoransa i kupke ili dezodoransa i
toaletne vode, a postoje i mu{ke i
`enske verzije. Radi se o univerzalnom poklonu koji nije mnogo
skup, a deluje bogato, ka`e Slavica
Popovi} iz poklon {opa „Mag”.
Wena koleginica Zorica Pavlovi}, koja radi na odeqewu bi`uterije, dodaje da pred Novu godinu odli~nu zaradu donose i satovi.
- Mu{karci se retko odlu~uju da
`enama poklawaju nakit, iako se i
on uo~i proslave odli~no prodaje.
Me|utim, obi~no ga `ene biraju kao
poklon sebi samoj, jer one najboqe
znaju {ta im stoji i {ta `ele. Ove
godine najpopularniji su svetlucavi kompleti u boji zlata. Mladi}i i starija gospoda za svoje dame
najradije biraju satove, malo neutralnije, nepudaqivog klasi~nog
dizajna, ~ija se cena kre}e od 1.600
do 5.000 dinara, obja{wava na{a sagovornica.
Pored prodavaca nakita, satova,
parfema i kozmetike, ovih dana ruke zadovoqno trqaju i kwi`ari.
Kwiga je, ka`u prodavci u kragujeva~kim kwi`arama, postala i odli~an poklon za slavu, pa su u decembru, kada porodi~nih proslava ima
najvi{e, i wihovi pazari znatno ve}i.
- Ve} smo navikli da krajem decembra u kwi`ari bude ve}a gu`va.
Kao novogodi{wi poklon Kragujev~ani }e ove godine uglavnom dobijati neke od naslova sa liste od
deset najprodavanijih – „Spas” Isidore Bjelice, „Rukopis otkriven u
Akri” Paola Koeqa, kwige Dejana
Stojiqkovi}a, Haleda Hoseinija
ili Novaka \okovi}a. Kupuju se i
drugi naslovi, ali kwige sa liste
bestselera uvek budu najtra`enije.
I naslovi najmeweni najmla|ima
dobro idu.
Tradicionalno, u ovo vreme imamo akciju u kojoj je mogu}e tri naslova nabaviti po ceni od 499 dinara, pa se Kragujev~ani rado odlu~uju da izaberu kwige koje su na akciji i tako za ne mnogo novca nabave poklon za nekoliko osoba, pri~a
Kristina Kari}, kwi`ar u „Laguni”.
Ova kwi`ara, pored literature,
ima i takozvani „gift program”,
koji se ovih dana tako|e odli~no
prodaje. U pitawu su sitnice poput
ta{ni, nov~anika, ukori~enih bele`nica, {oqa, ~a{a.
- „Gift program” tako|e odli~no
ide. Prva isporuka {oqa sa novogodi{wim i sne`nim motivima,
par koji se prodaje po ceni od hiqadu dinara, ve} je rasprodata. Na poklone su Kragujev~ani uglavnom
spremni da kod nas potro{e oko hiqadu dinara, ali ima i onih koji se
odlu~uju na ve}e kupovine, ka`e
Kristina Kari}.
Najvi{e za najmla|e
Novogodi{wa sezona znatno ranije po~ela je u specijalizovanim
radwama koje su namewene najmla|ima. Igra~ke se biraju, ali i kupuju ve} po~etkom decembra. Istra`ivawa ka`u se u paketu koji deci
donosi Deda Mraz, odnosno tate i
mame, naj~e{}e nalaze edukativne
[email protected] DA DARUJE ZA NOVU
GODINU:
NENA ZE^EVI]
igra~ke, kwige i dru{tvene igre,
ali se uvek na|e i poneka „zezalica” koja se reklamira, slatki{i i
komad garderobe.
Solidan duks u ovda{wim radwama mo`e se pazariti i za 550 dinara, a koju stodinarku vi{e staje dowi deo trenerke.
Bake i deke naj~e{}e se odlu~uju da za poklon kupe komad garderobe, neku jeftinuju igra~ku i uz sve
to dodaju slatki{, dok od roditeqa
deca o~ekuju igra~ke, ka`u poklon
{opu „Mag”.
Da ovih dana prodavci igra~aka
ne uspevaju ni da zadovoqno protrqaju ruke potvr|uju nam prodava~ice zaposlene u „Trefolinu”. Naime, jo{ od 1. decembra imaju pune
ruke posla. U momentu kada je na{a
ekipa u{la u prodavnicu unutra je
bilo desetak mu{terija koje su strpqivo ~ekale da plate kupqenu robu. Sude}i po onome {to su pazarili, male Kragujev~anke }e ispod jelke ~ekati lutke i igra~ke - ku}ni aparati, a de~ake akcione figure i
kompleti kocki.
- Te{ko je re}i {ta se najboqe
prodaje. Mi u `argonu ka`emo da
Nova godina sve trpi, po{to nakon
Bo`i}a rafovi maltene ostanu opusto{eni. Ide i jeftina i skupa
roba. Mehani~ka kuca, koja nam je
stigla pre desetak dana, ko{ta
10.000 dinara. Mislili smo da se
ne}e prodavati, ali ve} posle dva
dana oti{le su dve. Najtra`enije su
igra~ke koje se reklamiraju, ali se
dobro prodaju i kocke, dru{tvene igre, jednostavno sve ide. Nije bitno kolika je cena. Roditeqi su za decu uvek voqni da daju i preko svojih mogu}nosti, a kamoli kada su u
pitawu novogodi{wi i bo`i}ni pokloni. Svako ko u|e u radwu na poklon potro{i najmawe hiqadu dinara, komentari{e Zorica Pavlovi}, zaposlena u „Trefolinu”.
Dare`qive prema najmla|ima
nisu samo mame i tate, ve} i pojedine dobrostoje}e firme. Kako saznajemo, neke }e za decu svojih radnika izdvojiti i po 5.000 dinara,
mada se kod ve}ine vrednost poklona kre}e od dve do tri hiqade.
Marija OBRENOVI]
www.kragujevacke.rs
Provod u
kragujeva~kim
restoranima ko{ta
od 2.500 do 5.500
dinara, u kafi}ima
je jeftinije ali je
i ponuda oskudnija
de }ete za Novu godinu, pitawe je koje se ovih dana naj~e{}e postavqa. Za one kojima
novac nije naro~iti problem, ali i one koji su radi da
i posledwu paru daju za dobar provod mogu}nosti su razli~ite. Kragujeva~ki kafi}i i restorani svojim ponudama oblepili su ~itav
grad ve} sredinom decembra. Cifra koju je potrebno „iske{irati”
za najlu|u no} razlikuje se u zavisnosti od menija, renomea kafane i zvu~nosti imena koje }e publiku zabavqati i kre}e se od 1.000
do 5.500 dinara.
Najvi{e }e morati da se isprse oni koji se odlu~e za neki od
hotela. Hotel „Kragujevac” ponudu je rasporedio na tri nivoa. U
nacionalnom restoranu u prizemqu do~ek uz sve~ani meni, otvoren {ank i muziku ansambla „Prva liga” ko{ta 4.800 dinara, a zabava u kongresnoj sali je jeftinija za 600 dinara. Na prvi pogled, najjeftinije }e pro}i oni
koji se odlu~e da najlu|u no}
provedu na posledwem spratu. Za
do~ek u restoranu „Panorama”
potrebno je u startu da izdvoje
3.900 dinara, ali }e morati da ponesu jo{ ke{a, po{to ova cena ne
obuhvata pi}e.
Cene u „Zelengori” i Hotelu
„[umarice” su ne{to ni`e, ali je
i za wih potreban ne{to dubqi
nov~anik. Najskupqe je u „Plavoj
sali”, gde }e goste zabavqati nekada{wa „kraqica splavova” Danijela Vrani}. Zadovoqstvo da ve~eraju i pijuckaju dok ih zabavqa ova
zvezda sve~ari mora}e da plate
Нова година
Четвртак, 26. децембар 2013.
КРАГУЈЕВАЧКЕ
27
KUDA ZA NOVU GODINU
Za sva~iji ukus i xep
Г
LEPA JE I NOVOGODI[WA
[ETWA
UKRA[ENIM GRADOM
U „[UMARICAMA“ JE UVEK
VESELO
4.300 dinara. One koji se iste ve~eri budu na{li u sali pored zabava }e ko{tati 3.800 dinara. Novogodi{wi meni i svirka „Bra}e
Radovanovi}” u Hotelu „Zelengora”
po osobi je 4.000 dinara.
U red ne{to jeftinijih ubrajaju se i ovda{we kafane i restorani „Palisad”, „Paligori}”, „Sokak” , „Braon skver”, „Fijaker” i
„Zlatnik”, gde do~ek ko{ta od
2.000 do 3.000 dinara, na „[uma-
DANIJELA VRANI], „KRAQICA
SPLAVOVA“ GOSTE ]E ZABAVQATI
U PLAVOJ SALI
dija sajmu” 3.300 dinara, a u „Starom gradu 35 evra. Najskupqe }e
pro}i oni koji se odlu~e za restoran „Va bene”. Ekskluzivni meni
i muzika na uvce izne}e 5.500 dinara.
I me|u restoranima ima onih
koji su se odlu~ili da ponude „jeftiniju” varijantu, pa se tako, na
primer, u „Tangu” do~ek posebno ne
napla}uje, ve} sve funkcioni{e
po sistemu: rezervacija unapred, a
{ta ko pojede i popije plati.
Kafi}i su, tako|e, pripremili
{aroliku ponudu, ako se pogledaju cenovnici. Najskupqa rezervacija stola je u „Barbarosa” kafeu,
4.000 dinara, ali ukqu~uje fla{u
pi}a kao {to su Johnnie Walker,
Smirnoff Vodka, Captain Morgan
Rum ili Zlatna Duwa, dok obi~na
ulaznica, koja obuhvata konzumaciju u istom lokalu, staje tek 500
dinara. „Nemam ve de” je pripremio identi~nu ponudu, ali za malo mawe pare – 3.900, odnosno 390
dinara. U „Blek bolu” su se dosetili pa VIP separe za pet osoba napla}uju 12.000 dinara.
Da se uz {evdski sto i otvoren
{ank mo`e provesti i za mawe para pokazao je klub „Teatro”, koji ovakav provod daje za svega 1.200 dinara. Isto to, samo 100 dinara skupqe, nudi i kafe „Drim”. Kafe
„Bard” gostima za 2.000 dinara
nudi otvoren {ank i di xeja, ali
ne i hranu.
Ve}ina kafi}a i klubova je ipak i{la na varijantu „pi}e i
muzika sa zvu~nika” i to napla}uju od 500 do 1.000 dinara, pri tom
ova cena ukqu~uje i jednu konzumaciju. Takav provod preporu~uju
„Akvarijum”, „Hambi”, „Kafe kafe”...
Sve u svemu, izbor je vi{e nego
{arolik, kako u pogledu menija tako i kada su u pitawu cene, pa ko
voli nek izvoli.
M. OBRENOVI]
28 КРАГУЈЕВАЧКЕ
www.kragujevacke.rs
Четвртак, 26. децембар 2013.
Kultura
PO ^EMU ]E SE PAMTITI 2013.
Nagrade, premijere, koncerti
Godinu koja isti~e obele`ili su brojni
festivali, zna~ajni koncerti, likovne
izlo`be, vredna kwi`evna dela, zna~ajna
dostignu}a i nagrade kolektiva i
pojedinaca. Kada nema para, i mali uspeh
postaje veliki.
Godina nije bila najboqa, ali su je svakako
neki doga|aji i pojedinci obele`ili.
Zato ih vaqa i pomenuti. U ono {to nije
vaqalo, ove godine, lako je uprti prstom - to
je svakakao Ministarstvo kulture, koje je
zamalo ugasilo ili uni{tilo pojedine
festivale, ~asopise, projekte
„SMAK” NA „ARSENALU”
Posle 16 godina u Kragujevcu
OTKAZAN FESTIVAL
HARMONIKE
Nema
para, nema
muzike
NENAD GLI[I], DOBITNIK
„\URINOG [E[IRA”
NENAD GLI[I],
DOBITNIK „\URINOG
[E[IRA”
Dva {e{ira
iz ~ista mira
Ako se ikada vrate, odlutali moreplovci tvrde isto {to i ve~ito setni svetioni~ari – deveti talas je
najve}i! Zato je i deveta kwiga
kragujeva~kog pesnika i prozaiste
Nenada Gli{i}a wegova najzna~ajnija kwiga. Za wu je i dobio ovogodi{wu, kako sam ka`e, atraktivnu
i neiskompromitovanu, nagradu
Fondacije „Solidarnost Srbije” i
Ku}e \ure Jak{i}a iz Beograda –
„\urin {e{ir”. Prilika je da
podsetimo da autor ima razloga za
dvostruko slavqe, jer se dodela
nagrade podudarila sa istekom dve
decenije od objavqivawa wegove
prve pesni~ke kwige „Domovino, ti
si kao ciroza jetre” (1992).
Za finansijsku podr{ku festivalu umetnika na harmonici, koji je
trebalo da obele`i jubilarnih 25
godina postojawa, ovoga puta nisu bili zainteresovani ni grad,
ni nadle`ni u Republici
U ovda {woj Muzi~ koj {koli
„Dr Miloje Milojevi}”, koja organizuje festival harmonike zajed no sa mu zi~ kim centrom „Ad
li bi tum”, ka `u da im ove go di ne na zah tev za finansijsku podr {ku toj muzi~ koj manifestaciji nikakav odgovor nije stigao
ni iz grad ske u pra ve, ni ti iz
Mi ni star stva kul tu re. Je di no
„re{ewe” bilo je da se festival
ot ka `e.
Festival umetnika na harmonici svake godine u Kragujevcu okupqao je sedmoricu najboqih
svetskih mladih harmoni{a. Ve}
dve decenije na ovu manifestaciju dolazili su laureati najve}ih svetskih takmi~ewa harmonike, a kragujeva~ka publika
bila je u prilici da vidi najboqe soliste sa takmi~ewa u Arasateu, Klingentalu, Kijevu, Moskvi, Kastelfidardu, kao i najboqe na Svetskom kupu i Svetskom trofeju.
Posle spektakularnog povratni~kog koncerta odr`anog u Kombank areni, krajem pro{le godine, le gen dar na gru pa
„Smak” svirala je i na
„Arsenal festu”. To je
bio prvi put, nakon {esnaest godina, da u originalnom sastavu nastupe
pred kragujeva~kom publi kom - po sled wi put
svirali su 1997. godine,
ispred kafea „Bahus”, na
DESETI FESTIVAL
KAMERNIH HOROVA
[est dana
pevawa
Koncertom Gradskog kamernog hora „Liceum”, pod nazivom „Qubavne pesme u srpskoj
horskoj muzici”, u holu Druge kragujeva~ke gimnazije, otvoren je jubilarni deseti
Me|unarodni festival kamernih horova. Uu~estvovali
su horovi iz Srbije, Ukrajine,
Rusije, Ma|arske, Bugarske,
Poqske.
Organizator ove jedinstvene muzi~ke manifestacije je
Muzi~ki centar pod pokroviteqstvom Skup{tine grada
Kragujevca. Jubilarni 10. Festival obele`iilo je {est
dana koncerata, horskih tribina, ateqea.
KONKURSI
MINISTARSTVA
KULTURE
Kragujevac
debelo
zakinut
ANSAMBL PREDSTAVE „LABUDOVO JEZERO”, NAJNAGRA\IVANIJA
KRAGUJEVA^KA PREDSTAVA U OVOJ GODINI
BROJNE NAGRADE ZA „LABUDOVO JEZERO”
Tri festivala, ~etiri gran prija
Nagrade, priznawa i pohvale i te kako su privukli publiku, pa je tako za godinu dana lutkarsku predstavu „Labudovo jezero” pogledalo vi{e
od pet hiqada mali{ana, ali i onih znatno starijih. Razlog je jednostavan – to je, gotovo je sigurno, trenutno najboqa lutkarska predstava u
regionu. Bio je veoma rizi~an poduhvat napraviti balet sa lutkama, ali
u ovda{wem Pozori{tu za decu, predvo|eni maestralnim bugarskim rediteqem Todorom Valovim - „kockali su se”, a rizik se isplatio.
Premijera ove predstave bila je krajem pro{le godine, a od tada do danas sa raznih festivala samo sti`u nagrade.
U 13 razli~itih oblasti Kragujev~anima je pro{lo tek 11 projekata. Ili u brojkama, od 176,7 miliona u centar [umadije stiglo je
tek ne{to vi{e od tri miliona dinara. Nevericu je izazvao podatak
da ~asopis „Koraci” Narodne biblioteke „Vuk Karaxi}” nije dobio
ni dinar, a da je za „Joakiminterfest” odobreno svega 200 hiqada
dinara.
Nakon {to su objavqeni rezultati konkursa Ministarstva kulture, Kragujev~ani su se ponovo uverili da se `ivot u Srbiji lako
povezuje sa brojnim narodnim mudrostima. Tako je i ovoga puta, dok
je ve}ina kulturnih poslenika o~ekivala da ih ogreje sunce, te neki dinar kapne i od strane Ministarstva, potvr|ena stara narodna:
otkud sam se nadao da me sunce ogreje, otuda me led bije.
Badwe ve~e, u sklopu protesta zbog kra|e glasova
na izborima.
Kragujeva~ki bend, ~iji su klasici „Ulazak u harem”, „Biska 2”, „Daire”,
„Crna dama”, „Zajdi, zaj-
di”, na „Arsenalu” svirao
je u postavi - gitarista
Radomir Mihailovi} To~ak, , peva~ Boris Aran|elovi}, basista Zoran Milanovi} i bubwar Slobodan Stojanovi}-Kepa.
DVESTA GODINA SRPSKOG POZORI[TA
^udo u Rondeli
Umesto u Budimpe{ti, u „Rondeli” (gde su zapaqene sve}e na jednom
od gradskih trgova i javno pro~itan tekst „^udo u Rondeli”), centralna proslava velikog jubileja, dva veka srpskog pozori{ta, odr`ana je
jedino u Kragujevcu. Dodu{e, skromno, ali Kragujevac je bio jedini grad
koji se nije obrukao na ovako va`an datum - dva veka od prvog izvo|ewa
Joakimove „Kre{talice”, 24. avgusta, 1813. godine.
[email protected] RAJI],
POBEDNIK SVETSKOG
KUPA
Trud i
rad
Mladi kragujeva~ki akordeonista
Bo`idar Raji} pobednik je ovogodi{weg Svetskog kupa, najpresti`nijeg svetskog takmi~ewa harmonika{a, koji je ove godine odr`an u Kanadi, u gradu Viktorija.
On je ubedqivo osvojio prvo mesto
u kategoriji juniora, akordeonista
do 18 godina. Ovaj momak ro|en je
1995. godine u Kragujevcu, trenutno je ~etvrta godina ovda{we sredwe {kole „Dr Miloje Milojevi}”,
u klasi profesora Miqana Bjeleti}a.
Ove godine se na Svetskom kupu
okupilo preko 80 takmi~ara, a u
MLADI KRAGUJEVA^KI
AKORDEONISTA [email protected] RAJI]
POBEDNIK JE OVOGODI[WEG
SVETSKOG KUPA,
[email protected] SVETSKOG
TAKMI^EWA
HARMONIKA[A
wegovoj kategoriji juniora nastupila su {estorica takmi~ara iz
Kine, Rusije, Nema~ke, Finske i
Kanade.
RADOMIR D. MITRI], DOBITNIK NAGRADE
„MILOVAN VIDAKOVI]”
Priznawe novope~enom
Kragujev~aninu
Ovogodi{we priznawe budimpe{tanskih „Srpskih nedeqnih novina ”
pripalo je Radomiru D. Mitri}u za pri~u „Zavet”. Ovaj mladi kwi`evnik objavio je pet kwiga pesama i roman „[um panonskog mora”, koji
je nedavno iza{ao iz {tampe. Kwi`evni radovi zastupqeni su mu u nekoliko zbornika i antologija, a prisutan je i u italijanskim zbornicima.
Mladi Mitri} do sada je bio gotovo nepoznat u kragujeva~kim kwi`evnim krugovima, iako wegov kwi`evni opus nije mali, a ni nagrade
mu ne mawkaju. Me|u wima su i nagrada Festivala jugoslovenske poezije mladih u Vrbasu (2003), Brankova nagrada (2005), Nagrada „Milo{
Crwanski” (2005), „Slovo Podgrme~a” (2007), ali i priznawe i plaketa „Unesko world poetr director ”, prva nagrada na Me|unarodnom
konkursu poezije u Italiji, Nagrada grada Bawaluke (2008), prva nagrada Festivala „Du{ko Trifunovi}” (2011).
Dakle, re~ je o poznatom pesniku, a ovda{wa kwi`evna publika sa wim
se po prvi put sre}e iz prostog razloga jer je re~ o novope~enom Kragujev~aninu.
www.kragujevacke.rs
Четвртак, 26. децембар 2013.
КРАГУЈЕВАЧКЕ
Kultura
PRIZNAWE SLOBODANU [TETI]U
U dru{tvu najboqih
svetskih dizajnera
Grafi~ki dizajner Slobodan [teti}, ina~e redovni profesor Grafi~kog dizajna na Filolo{ko-umetni~kom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, dobitnik je specijalnog priznawa na presti`noj svetski izlo`bi u Taipeju, na Tajvanu.
[teti} je za svoja tri plakata, kao jedan od dvadeset finalista, grafi~kih dizajnera iz celog sveta, dobio i Specijalnu nagradu za tri izlo`ena plakata u kategoriji Vizuelnih komunikacija.
Uspeh koji je postigao Slobodan
[teti} zna~ajan je i po tome {to su
GRAFI^KI DIZAJNER SLOBODAN
u finalu dvadest najboqih dizaj[TETI] DOBITNIK JE
nera sveta, iz Evrope, pored wega, u
SPECIJALNOG PRIZNAWA NA
vrhu svetskog dizajna bili samo
[email protected] SVETSKI
jo{ po jedan predstavnik Rusije i
[email protected] U TAIPEJU, NA TAJVANU
Poqske.
[teti} je jedan od retkih finalista koji je bio predstavqen sa
tri rada i pozori{na plakata.
NIKOLA RAKO^EVI], ZVEZDA U USPONU
Me|u deset najboqih
mladih evropskih glumaca
NIKOLA RAKO^EVI] JEDAN JE
OD DESET NAJBOQIH MLADIH
EVROPSKIH GLUMACA
Nikola Rako~evi} jedan je od deset
najboqih mladih evropskih glumaca i bi}e predstavqen tokom
Berlinskog filmskog festivala
2014. u programu pod nazivom „Zvezde u usponu”.
Nikolu Rako~evi}a nominovao je
Filmski centar Srbije, isti~u}i
wegove uloge u filmovima „Krugovi” Srdana Golubovi}a, „S/Kidawe” Koste \or|evi}a i „Travelator”
Du{ana Mili}a.
Mladi glumac, kako je istaknuto,
poseduje izuzetnu energiju i harizmu, a wegova dosada{wa gluma~ka
karijera potvr|uje impresivan gluma~ki registar, {to je garancija za
nove gluma~ke izazove.
FESTIVAL ANTIRATNOG I [email protected] FILMA
O problemima mawina
Za sedam dana festivala, prikazano je 25 filmova i odr`ano deset
javnih debata u prostorima kragujeva~kog SKC-a i Doma omladine, a
ulaz na sve programe bio je slobodan.
Jedini filmski festival u [umadiji ove godine bavio se problemima mawina sa razli~itih aspekata.
Pored aktuelnih tema u Srbiji
(prava LGBT populacije, Bo{waka i
Roma, verskih mawina), KRAF je
ove godine u okviru prate}eg progra-
ma priredio oma` pokojnom Dinku
Tucakovi}u, koji je pripremio wegov prijateq i saradnik Milan Nikodijevi}.
Organizator KRAF-a je nevladina organizacija „Milenium”, a pokroviteqi festivala su Nacionalna zadu`bina za demokratiju, Fondacija za otvoreno dru{tvo i Asocijacija nezavisne kulturne scene
Srbije, preko programa „Kultura u
protestu”.
29
OD OVE NEDEQE NA
REPERTOARU
]E SE NA]I I FILM
„47 RONINA”
NASTAVQEN RAD
DRAMSKE RADIONICE
Novi
rukovodilac
Posle odlaska Slavice Uro{evi},
sada{wi i nekada{wi ~lanovi
Dramskog studija, De~ije pozori{ne radionice i Filmske radionice Doma omladine sastajali su
se vi{e puta, razgovarali i dogovorili da `ele da nastave da rade
pod rukovodstvom \or|a \okovi}a,
akademskog glumca i biv{eg ~lana Dramskog studija
Nekada{wi ~lanovi, koji su danas afirmisani glumci, rediteqi,
dramaturzi, kamermani, organizatori kulturnih delatnosti u
Kragujevcu i celoj Srbiji, saglasni su da }e pomo}i \okovi}u da
zajedni~ki kreiraju budu}i rad
pomenutih radionica, kao i da
defini{u wihovu repertoarsku
politiku.
Ovim re{ewem nastavqen je
kontinuitet koji mnogostruko nagra|ivani Dramski studio, De~ija pozori{na radionica i Filmska radionica Doma omladine neguju ve} 29 godina (naredne se obele`ava 30 godina postojawa), i obezbe|uje opstanak onog dela Doma
omladine koji je, uz rok sekcije,
bio nose}i deo wegovog identiteta ve} decenijama.
PET GODINA GALERIJE
„RIMA”
Mali
prostor
za velika
dela
Za pola decenije, koliko postoji
ova malena galerija u Ulici Branka Radi~evi}a, organizovala je 26
izlo`bi i ~etiri posebna programa za „No} muzeja”. Prva je privatna galerija kod nas koja sara|uje sa
SANU. Postavke Ilije Ba{i~evi}
Bosiqa, Marka ^elebonovi}a, Nikole Koke Jankovi}a, Vladimira
Veli~kovi}a, Mi}e Popovi}a, Jo`e Ciuhe, Ra{e Todosijevi}a, Nedeqka Gvozdenovi}a, Emerika Feje{a, samo su deo ponude koju je tokom pet godina od svog osnivawa
galerija „Rima” predstavila ovda{woj javnosti.
NAKON 22 GODINE KRAGUJEV^ANI SU
NASTUPILI NA „DANIMA KOMEDIJE”
SA PREDSTAVOM „DO GOLE [email protected]
KARTE ZA BIOSKOP
Najve}i filmski hitovi
Trenutno najve}i hitovi u bioskopu
„Sinepleks” su novo ostvarewe Pitera Xeksona „Hobit”, spektakularni Diznijev film „Zale|eno kraqevstvo”, „Dostavqa~”.
Izme|u ostalih, kragujeva~ka publika mo`e pogledati i „Igru gladi
- Lov na vatru”. Nakon pobede na 74.
Igrama gladi, Katnis Everden i Peta Melark se sigurno vra}aju ku}i.
Me|utim, pobeda zna~i da se moraju okrenuti i ostaviti svoju porodicu i prijateqe kako bi u~estvovali na „Turneji pobede” po svim pokrajinama. Tokom turneje Katnis ose}a pobunu koja tiwa, ali Kapitol
jo{ uvek odr`ava strogu kontrolu,
dok predsednik Snou priprema nove, 75. Igre gladi - takmi~ewe koje bi
moglo promeniti Panem zauvek.
Me|u gledanijim ostavrewima je
i „Malavita”. Nakon {to su postali
za{ti}eni svedoci zbog cinkarewa,
{ef mafije i wegova porodica sele
se u miran gradi} u Francuskoj. I
pored svih napora CIA agenta Stensfilda (Tomi Li Xons) da ih dr`i
pod kontrolom, Fred Mankoni (Robert De Niro) i wegova porodica se
vrlo lako vra}aju starim navikama
i razotkrijvaju svoj identitet, olak{avaju}i nekada{wim pajta{ima da im u|u u trag.
Od ove nedeqe na repertoaru }e
se na}i i film „47 Ronina”. Kijanu Rivs se spektakularno vra}a akcionoj avanturi u ovom filmu.
Kad izdajni~ki vojni zapovednik ubije wihovog vladara i protera
vojsku, 47 samuraja bez vo|e zakle}e se na osvetu i vra}awe ~asti. Oterani iz svojih domova i ra{trkani {irom zemqe, ova grupa Ronina mora}e da potra`i pomo} od
Kaija – meleza koga su jednom odbili. Kad ovaj prognani, zarobqeni
izgnanik postane wihovo najsmrtonosnije oru`je, on }e se pretvoriti u heroja koji }e inspirisati
ovu ekipu malobrojnih pobuwenika da osvoji ve~nost.
Bioskop „Sinepleks” troje najbr`ih, koji se jave na 034 333 111, u
petak, u 10.30 ~asova, nagra|uje sa po
dve karte za filmove po izboru.
Sre}ni dobitnici karte mogu preuzeti na blagajni bioskopa „Sinepleks” u TC „Plaza”.
„LAGUNA” NAGRA\UJE
Nezaboravna avantura
Marta, zelenokosa devoj~ica koja `ivot posmatra na svoj, sasvim
poseban na~in, re{ila je da svojim prijateqima priredi jednu
~arobnu, tajanstvenu no}. Otkrivawem svojih tajnih ve{tina, pove{}e i wih i vas u nezaboravnu avanturu punu za~u|uju}ih trikova i misterioznih pojava. [ta se krije iza svih neverovatnih
~uda prikazanih tokom te Bogojavqenske no}i? Odgovori su negde me|u koricama ove kwige, i mogu se pro~itati samo na jedan
neobi~an na~in – pomo}u ogledala! I ono najva`nije – uz wu se
mo`e nau~iti i kako da se, kad god se po`eli, od sasvim obi~nog
dana napravi praznik koji se pamti ~itavog `ivota!
Ovo je tre}i deo hit serijala za sve uzraste, zapo~etog kwigom
Misterije Ginkove ulice. Svaki od delova predstavqa posebnu celinu i uvodi ~itaoce u druga~iju vrstu pustolovine. „Tajne ve{tine Marte
Smart” nisu samo osobeno ve`bawe pameti ve} posreduju raznovrsno iskustvo, ste~eno iz kwiga, stripova, filmova, pri~a, ali i lutawa kroz prirodu, i podsti~u dragocenu interakciju deteta i odraslog.
Uro{ Petrovi} je ro|en 1967. godine. Pored kwi`evnosti, bavi se ilustracijom, fotografijom i dizajnom. Objavqivao je pri~e, ~lanke, pesme, ilustracije i fotografije u mno{tvu letopisa, dnevnih novina, ~asopisa i
antologija.
Dva ~itaoca „Kragujeva~kih”, dobi}e kwigu „Tajne ve{tine Marte Smart”,
a potrebno je da u petak, 27. decembra, pozovete 333 116, posle 11 ~asova ujutru. Dobitnici }e svoje kwige mo}i da preuzmu u kwi`ari „Delfi” u pe{a~koj zoni.
„VULKAN IZDAVA[TVO” NAGRA\UJE
Nesigurna budu}nost
Dva najbr`a ~itaoca „Kragujeva~kih” bi}e i ovog petka u prilici da
svojoj biblioteci dodaju zanimqiv
naslov „Vulkan izdava{tva”, roman
„Kad qubav pozove”.
Elsi Mejnard nije ni slutila da }e
sve po~eti iz po~etka. Me|utim, osamnaest meseci posle najve}eg izazova u svom `ivotu, ona radi upravo
to, zato {to je obe}ala osobi koja je
najvi{e verovala u wu.
Re{ena da zakora~i u nesigurnu
budu}nost, Elsi upoznaje lepog Oli-
NAKON VI[E OD DVE DECENIJE
Kragujev~ani u Jagodini
Posledwi put u Jagodini na festivalu „Dani komedije” ovda{wi Teatar nastupio je 1991. godine i to
sa dve predstave: „Sad se smej Sotire”, i „Kraq Ibi”.
Posle 22 godine Kragujev~ani su toplo primqe-
ni. U sali nije bilo slobodnog mesta, a i kritike su
bile odli~ne. Nakon striptiza usledili su aplauzi, a onda i dru`ewe do dugo u no}. Igrala se predstava „Do gole ko`e”.
vera Hogarta koji naizgled namerava da osvoji weno srce, i sasvim slu~ajno osniva hor. Onda je dobrodu{ni
poziv odvodi u Pariz - i do posledwe stavke Spiska koju se nije usu|ivala da ispuni. Mo`e li Elsi da sledi svoje srce i ostavi pro{lost iza
sebe?
Miranda Dikinson je uvek imala
glavu punu pri~a. Od najranijeg uzrasta sawala je da napi{e kwigu koja }e dosti}i vrtoglave visine biblioteke u Kingsvinfordu. Posle
sticawa diplome na odseku za pozori{ne umetnosti, po~ela je ozbiqno
da pi{e kada je od drugarice dobila
najsporiji ra~unar na svetu. Bavi se
i pevawem i pisawem pesama. Wen
prethodni roman, „Dobro do{ao u moj
svet”, postao je bestseler i u svetu i
kod nas.
Potrebno je da u petak, 27. decembra, pozovete 034 333 116, posle 10 ~asova i dobi}ete roman „Kad qubav pozove”, autorke Mirande Dikinson. Dobitnici }e svoje kwige mo}i da preuzmu u kwi`ari „Vulkan”, koja se nalazi u Tr`nom centru „Plaza”.
30
КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 26. децембар 2013.
www.kragujevacke.rs
Фељтон
PRILOZI ZA ISTORIJU VOJNOTEHNI^KOG ZAVODA U KRAGUJEVCU IZME\U DVA SVETSKA RATA (5)
Dug put do naoru`awa kraqevske vojske
Пишу: Небојша Ђокић,
Центар за војно-политичке студије,
Београд
и Радован Радовановић,
Криминалистичко полицијска
академија, Београд
o~etkom 1925. godine
u Kragujevcu prakti~no
jo{ nije ni zapo~eto
instalirawe postrojewa za proizvodwu doma}ih pu{aka, a “mauzerke” M1e.1924, koje su upravo pristizale iz Belgije, nisu
mogle popuniti mawak u modernom
oru`ju. Znaju}i da je ^ehoslova~ka ve} razvila proizvodwu pu{aka istog sistema i kalibra, Vlada
je odlu~ila da se za pomo} ponovo
obrati Pragu. Marta 1925. godine
kraq Aleksandar, ministar inostranih poslova dr Mom~ilo Nin~i} i ministar vojni general Pe{i} preko ~ehoslova~kog ambasadora Jana [ebe zatra`ili su
hitnu pomo} od 100.000 novih pu{aka sa 100 miliona metka. [eba
je zahtev preneo predsedniku Masariku i ministru odbrane Franti~eku Udr`alu. ^ehoslova~ko Ministarstvo odbrane izjavilo je da
je spremno da Kraqevini ustupi 20.000 starih nema~kih pu{aka, te da MViM
mo`e naru~iti u “^ehoslova~koj - dr`avnoj
Zbrojovki Brno A.D”
40.000 novih pu{aka,
s tim {to bi ~ehoslova~ka armija do ispuwewa ove kvote odlo`ila svoje naruxbine. Pregovori su trajali do novembra, kada su usagla{ene potrebe
Beograda i realne mogu}nosti
^SR.
Prema ugovoru potpisanom decembra 1925. godine, “Zbrojovka”,
odnosno Jiri Stribrni ispred
MNO ^SR, obavezali su se da naru~iocu ustupe kompletnu tre}u seriju novog oru`ja (15.000 pu{aka
naru~enih za potrebe armije ^SR
oktobra 1925. godine, koje su bile
gotove i uskladi{tene u fabri~kim magacinima), te pu{ke iz ~etvrte serije, ~ija je izrada jo{ uvek bila u toku (tako|e naruxbina
~ehoslova~ke armije iz novembra
1925. godine). Uz novo oru`je,
MViM su ustupqene i stare mauzerke M98 koje su nakon reparacija u Brnu, kao ratna rezerva,
~uvane u filijali glavnog vojnog
slagali{ta u Purkarticama - biv{em skladi{tu naoru`awa inostranog porekla.
Prvi pregovori sa Poqskom
П
Prema izve{taju uprave ~ehoslova~ke „Zbrojovke” od 1. marta
1926. godine, sa MViM Kraqevine
SHS u su{tini je ugovorena isporuka 15.000 pu{aka 7,9 sa bajonetima u kanijama u vrednosti od
13,804.500 ~ehoslova~kih kruna,
isporuka 20.000 repariranih pu{aka 7,9 mm sa bajonetima u kanijama, izrada i isporuka 12.000
pu{aka 7,9 mm sa bajonetima u kanijama, namewenih MNO ^SR kao
zamena za nema~ke, ukupne vrednosti od 11.886.000 kruna (od ~ega }e
fabrika naplatiti samo 886.000),
te izrada i isporuka drugog kontigenta od 27.000 pu{aka 7,9 mm bez
bajoneta i kanija, u vrednosti od
24.664.500,00 kruna ({to ne}e biti napla}eno).
^ehoslova~ko MNO je 15.000
pu{aka 7,9 mm i 20.000 pu{aka 7,9
mm sa bajonetima u kanijama, februara 1926. godine, izuzelo iz magacina u Brnu i Purkarticama i
ekspedovalo za Beograd. Drugi kontingent od 27.000 novih pu{aka bez
bajoneta “Zbrojovka” je isporu~ila Kraqevini SHS sredinom iste
godine. Ukupna vrednost oru`ja
iznosila je 50,335.000 kruna, od
~e ga je fa bri ci is pla }e no
886.000, a 49.469.000 je tretirano
kao dr`avni dug.
VOJSKA KRAQEVINE JUGOSLAVIJE, SLIKA IZ 1930. GODINE
Dok su trajali ovi
pregovori sa ^ehoslova~kom do{lo je
i do prvih pregovora
sa Poqskom koja je jo{
1921. godine usvojila pu{ke sistema Mauzer za svoje naoru`awe. Me|utim, i kod we
je stawe sa pu{kama bilo vrlo
lo{e. Po formaciji poqska armija je po~etkom 1922. godine trebalo da poseduje 523.700 pu{aka i
259.300 karabina, a imala ih je u
to vreme samo 197.300 i to ukupno
pu{aka i karabina, tj oko 25 posto
od potrebnog broja. Ipak, 17. jula
1925. godine ministar vojske i
mornarice |eneral Du{an Trifunovi} pismeno se obratio poqskom vojnom ata{eu u Beogradu
majoru Grockom sa zahtevom za isporuku artiqerijske municije kalibra 37 i 100 mm, pu{~ane municije 7,9 mm i 25.000 pu{aka Mauzer M 98.
Poqaci su 28. avgusta 1925. godine odgovorili da nemaju na raspolagawu pu{ke, ali da umesto wih tokom 1927. godine mogu isporu~iti
Mauzerove karabine. [to se ti~e
isporuke municije nije bilo nikakvog problema, ali u Beogradu nisu bili zainteresovani samo za
municiju, pa je ponuda poqskog vojnog ata{ea iz jeseni 1925. godine
ostala bez zvani~nog odgovora.
Iz Beograda je marta 1926. godine ponovo intervenisano za nabav-
\ENERAL DU[AN TRIFUNOVI]
ku 25.000 pu{aka Mauzer M 98 s
tim da pu{ke budu isporu~ene do
kraja te godine. Poqaci su opet odbili zahtev jer jednostavno u to
vreme oni su proizvodili samo karabine, a i to u vrlo malim koli~inama. Tokom 1926. godine proizvedeno je samo 33.454 karabina, a
tokom 1927. godine 43.556. Tek
1929. godine Poqaci su imali
mogu}nost da na svetskom tr`i{tu
ponude oko 40.000 karabina.
Interesantno je da je vojska
Kraqevine Jugoslavije na kraju
dobila i poqske pu{ke 7,9 mm. Po
poqskim podacima pu{ke su nabavqene tokom 1938– 1939. godine.
Sude}i po signaturama na pu{kama, ve}ina u jugoslovenskom naoru`awu je izra|ena 1934. godine.
Poqske pu{ke su na gorwoj strani
imale punciranog dr`avnog (poqskog) orla i mesto i godinu proizvodwe. Na levoj strani glave sanduka utisnut je broj pu{ke. Pu{ke
poqskog porekla, koje su Nemci zaplenili u Jugoslaviji, Vermaht je
vodio pod posebnom oznakom. Po
poqskim podacima istovremeno sa
pu{kama nabavqena je iz Poqske i
ve}a koli~ina biv{ih ruskih pu{aka sistema Mosin M prepravqenih na nema~ki metak 7,9 mm.
Me|utim, jo{ pre toga, ugovorom
od 3. novembra 1924. godine, izvr{ena je prva uspela zamena naoru`awa izme|u Kraqevine Jugoslavije i Republike Poqske. Na osnovu ovog ugovora
Poqska je Kraqe vi ni SHS
zokom 1924. i
1925. go di ne
isporu~ila 82
miliona metaka ka li bra 8
mm za Maniherovu pu{aka, a
zauzvrat dobila 87 biv{ih
austrogarskih
haubica [koda. Kao razliku u ceni Kraqevina SHS je
doplatila Poqskoj 450.000
{vaj car skih
franaka. Nekih osam godina
kasnije, ta~nije 1932., do{lo
je do nove razmene materijala sa Poqskom.
Do 27. oktobra
1932. nabavqe-
ne su 22 brdske haubice, sedam te{kih haubica, {est duga~kih topova i 32.000 granata za haubice. Za
uzvrat Poqacima je isporu~eno 70
francuskih poqskih topova. Sva
artiqerijska oru|a pristigla iz
Poqske su pre nego {to su upu}ene u trupu pro{la kroz pogone zavoda u Kragujevce gde je izvr{en
wihov pregled i po potrebi ura|ene neopohodne popravke.
Prepravka streqa~kog
oru`ja
Nakon opredeqewa za pu{ku
Mauzer M 24, Ministarstvo vojske i mornarice odlu~ilo se da
na kalibar 7,9 mm prepravi i deo
postoje}ih pu{aka u drugim kalibrima. Shodno tome pristupilo
se i adaptaciji biv{ih austro–
ugraskih pu{aka Manliher 8 mm
M 95M i italijanskih M 91I. Istovremeno se krenulo i sa prepravkama biv{ih austrougarskih
karabina Manliher M 90M i M
95M. Na oru`ju su ugra|ene nove
cevi i ni{ani M 24, a svi zatvara~i pojedina~no su {perovani
kako bi odgovarali municiji 7,9
mm. Na austro – ugarskim pu{kama u kutijaste magacine trajno je fiksiran stari ram oblika paralelograma, tako da se oru`je moglo puniti pomo}u Mauzerovog okvira.
Za tako prepravqene Manliherke 7,9 mm M 95M kragujeva~ki
Zavod je izradio i nove no`eve,
konstruisane po uzoru na doma}e
bajonete M 24. Ovi no`evi imali
su dr{ke za 25 mm kra}e od standardnih M 24, pa su delovali krajwe disproporcionalno.
Prepravqene austro–ugarske
Manliherke u jugoslovenskim vojnim evidencijama javqaju se pod
tri razli~ite oznake: M 95M (ve}ina poznatih pu{aka u kalibru
7,9 mm na glavi sanduka nosi tu
signaturu), M 95/24 i M 24M.
Adaptacija Manliherki bila je
poverena kako kragujeva~kom VTZ,
tako i u`i~kom FOMU. Kao {to
nije poznat ta~an broj zaplewenih
i nasle|enih pu{aka i karabina
Manliher, nisu poznati ni ta~ni
podaci o koli~ini adaptiranih
pu{aka.
Istovremeno kad i Manliherke,
prepravqene su na kalibar 7,9 mm
i biv{e italijanske pu{ke Manliher–Karkano 6,5 mm M 91I. Wih
nije bilo mnogo i sve su prepravqene u Kragujevcu. Kod wih nije
bilo primewivo re{ewe sa trajnom ugradwom rama, pa su se one
nakon adaptacije mogle puniti
samo jedina~no. Na wima su bili
promeweni i vezovi.
U Kragujevcu je adapatiran i mawi broj starih karabina 10,15 mm
M 84 Mauzer. S obzirom da je, po
Dini}u, Srpska vojska u Prvi svetski rat u{la sa samo 126 kowi~kih
i 815 artqijerijskih karabina ovog modela, jasno je da je wihov broj
u vojsci Kraqevine Jugoslavije
morao biti minimalan. Ipak, iz
nekih nama te{ko razumqivih razloga, odlu~eno je da se i taj minimalan broj adaptira u Kragujevcu za francusku Graovu municiju
kalibra 11 mm M 74. Iz “Propisa
o ratnom naoru`awu Kraqevine
Jugoslavije (Artiqerijsko tehni~ka grana)” iz 1937. godine saznajemo da je ovo oru`je ostalo u naoru`awu bar do te godine i to pod
novim nazivom karabin 11 mm
M.84S. Ovako prepravqeno oru`je je sa desne strane glave kundaka
nosilo oznaku PR/11 mm, dok je s
leve strane sanduka obe verzije karabina ostala originalna signatura proizvo|a~a “MAUZEROVA
OR.FAB.OBERNDORF n/n VIRTEMBERG”.
Verovatno negde u isto vreme
prepravqene su i malobrojne preostale pu{ke 10,15 mm M.80 Mauzer Koka na metak 11 mm Gra. I ovo
ovako prepravqeno oru`je bilo je
sa desne strane kundaka `igosano
oznakom PR/11 mm.
Naoru`awe vojske Kraqevine
SHS u{ao je i zna~ajan broj starih
austrougarskih karabina sa tubularnim magacinom 11 mm M 1881
Kropa~ek. Ovi karabini su u Kragujevcu adaptirani sa originalnog
austrijskog Verndlovog metka 11
mm na francuski metak istog kalibra. Ovako adaptirani karabin
nije mogao vi{e da koristi desetometni tubularni magacin ve} se
mogla puniti samo sa jednim metkom. U jugoslovenskoj nomenklaturi Kropa~ekovi karabini vo|eni su kao [tajer karabin 11 mm
M.80.
U Artiqerijsko tehni~kom zavodu prepravqeni su i mitraqezi 8
mm M 7/12 [varcloze na kalibar
7,9 mm i to za {iqato zrno M.1924
(isto kao za pu{ku 7,9 mm M 24).
Prepravka je izvr{ena 1928. godine, pa se zato ovako prepravqeni
mitraqez ozna~avao i kao [varcloze 7,9 mm M.7/12 – 28[. Me|utim, negde od 1935. godine mitraqez se ozna~avao samo kao 7,9 mm
M.7/12[.
Nastavi}e se
www.kragujevacke.rs
ОДВАЛЕ 2013
Одвале 2013
VESNA PE[I], biv{a politi~arka:
- Slu{aju}i Da~i}a u Skup{tini pomislila sam da se ra|a
novi ^er~il ili De Gol.
31
NIKOLA KOJO, glumac:
- @ao mi je {to u 30 godina dugoj
karijeri nikada nisam glumio homoseksualca.
NINA RADULOVI],
TV voditeqka:
- Sebe pred kamerama
vidim, jo{ nekoliko godina, a onda u nekom organu
dr`avne uprave.
DARKO LAZI], peva~ „Granda“:
- Skidam salo, smu~ilo
mi se da me zovu Krme debelo.
PREDRAG @IVKOVI] TOZOVAC, peva~:
- U `ivotu sam se napio
samo nekoliko puta, a {pricer
pijem otkad znam za sebe.
ANA BEKUTA, peva~ica:
- Nikad me niko nije voleo
kao Milutin, ponekad imam
utisak da `ivim u bajci.
NATA[A
BEKVALAC,
peva~ica:
- Godinama
razmi{qam o
tome da se
usvajawem
deteta drugi
put ostvarim
kao majka.
NENAD ^ANAK, politi~ar:
- Re~ starleta su izmislili, jer je prostitutka
duga, a kurva kratka.
MAJA
NIKOLI],
peva~ica:
- Mogu da
radim kao
marketing menaxer
u bilo kojoj
kompaniji, svi znaju
da sam sto posto
stru~na za taj posao.
NEBOJ[A ^OVI], potpredsednik FK „Crvena zvezda”:
- Ako nastave da igraju kao sada,
mora}emo da im doplatimo da odu.
ZVEZDAN TERZI],
biv{i predsednik Fudbalskog saveza Srbije:
- Nisam ja be`ao od
suda, ve} sam be`ao od
pritvora.
MILAN BA^EVI], ministar
rudarstva:
- Ono {to je za Kinu reka Jangce
to je za Srbiju Morava.
ZORAN BINGULAC, ambasador Srbije u Crnoj
Gori:
- Voleo bih da mi neko na
svetu ka`e da obavqa lep{i
posao od mene.
TOMISLAV NIKOLI], predsednik
Srbije:
- Srbi nikad ne}e
izgubiti Kosovo, ali
boli me {to ja nisam
predsednik i u Pri{tini.
STANIJA DOBROJEVI], starleta:
- Ukoliko se
desi da zatrudnim, u potpunosti
sam spremna za to.
NEVEN
SUBOTI],
fudbaler:
- ^uo sam od
mnogih da
izme|u Srba
i Hrvata
postoji neka
tenzija.
DRAGAN MARKOVI] PALMA, predsednik Jedinstvene
Srbije:
- Sa mnom mo`e na kafu
samo onaj ko ima potvrdu da
nije osu|ivan.
IVICA DA^I], premijer:
- Da li }u podneti ostavku?
Odavno nisam ~uo glupqe pitawe.
GOCA [email protected], peva~ica:
- Kada bih mogla da se vratim u pro{lost, bila bih
mu{karac, neki slavni vojskovo|a, na primer Atila
Bi~ Bo`iji.
КРАГУЈЕВАЧКЕ
MARIJANA MATEUS, dizajnerka:
- U Srbiji vlada predrasuda da je uspe{an
mu{karac lopov, a uspe{na `ena kurva.
SULEJMAN
UGQANIN, ministar bez portfeqa:
- Bog nam je dao
plodnu zemqu, u
prole}e poseje{
dugme, u jesen
ubere{ kaput.
JOVAN KRKOBABI],
potpredsednik Vlade:
- [ta bi bilo ako ja
umrem, {ta }e biti sa
penzijama.
MI]A JOVANOVI],
vlasnik Univerziteta
„Mega trend“:
- Bio bih podjednako
dobar ministar prosvete
kao @arko Obradovi}.
Четвртак, 26. децембар 2013.
RADOSLAV PAVLOVI],
savetnik predsednika dr`ave:
- Ni{ je najve}i rimski
grad posle Rima.
DRAGAN KOJI]
KEBA, peva~:
- Ne postoji ni{ta na meni, od
glave do pete, {to
se meni ne svi|a.
ALEKSANDAR VU^I],
prvi potpredsednik Vlade:
- Ovo je uspe{na Vlada u neuspe{noj zemqi.
NEBOJ[A
STEFANOVI],
predsednik
Skup{tine
Srbije:
- Udar na svaku
porodiqu je
udar na dr`avu
Srbiju.
32
КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 26. децембар 2013.
Енигматика
www.kragujevacke.rs
www.kragujevacke.rs
Енигматика
Четвртак, 26. децембар 2013.
КРАГУЈЕВАЧКЕ
33
34 КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 26. децембар 2013.
Огласи
REPUBLIKA SRBIJA
GRAD KRAGUJEVAC
Gradska uprava za poslove lokalne
lokalne samouprave i op{te uprave
Sekretarijat za gra|evinarstvo, urbanizam i za{titu `ivotne sredine
OBAVE[TEWE
REPUBLIKA SRBIJA
GRAD KRAGUJEVAC
Gradska uprava za poslove
lokalne samouprave i op{te
uprave
OBAVE[TEWE
O POSTUPKU ODLU^IVAWA
O POTREBI PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU
Gradska uprava za poslove lokalne samouprave i op{te
uprave, Slu`ba za za{titu `ivotne sredine, obave{tava
javnost da je na zahtev nosioca projekta „VIP Mobile”
d.o.o., doneto Re{ewe broj: III-06-501-474/13 i sproveden postupak odlu~ivawa o potrebi izrade studije o
proceni uticaja zate~enog stawa na `ivotnu sredinu
Projekta – bazne stanice mobilne telefonije na
lokaciji „KG 3242_01 KG Kragujevac Milija” na
kp.br. 7992/2 KO Kragujevac 1, u ulici Ivana Cankara
2, Grad Kragujevac.
U sprovedenom postupku doneto je Re{ewe da za predmetni objekat nije potrebna izrada studije o proceni
uticaja na `ivotnu sredinu, budu}i da se za planirane
karakteristike projekta, uz primenu va`e}ih tehni~kih
normativa i standarda propisanih za izgradwu,
kori{}ewe i odr`avawe ove vrsta objekata, kao i
odgovaraju}ih mera za{tite koje su utvr|ene navedenim re{ewem, odnosno uslova koje su utvrdili drugi
ovla{}eni organi i organizacije, ne o~ekuju zna~ajni
negativni uticaji na ~inioce `ivotne sredine u toku
izvo|ewa i kori{}ewa projekta.
Doneto re{ewe zasniva se na analizi zahteva nosioca
projekta i podataka o lokaciji, karakteristikama i
mogu}im uticajima projekta na `ivotnu sredinu, pri
~emu su uzeti u obzir propisani kriterijumi za projekte navedene u Listi II Uredbe o utvr|ivawu Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za koje se mo`e zahtevati procena uticaja na `ivotnu sredinu („Slu`beni glasnik RS“, broj 114/08) i
Stru~ne ocene optere}ewa `ivotne sredine u lokalnoj
zoni bazne stanice mobilne telefonije, odnosno prora~una nivoa elektromagnetne emisije, koju je izradilo ovla{}eno pravno lice - Laboratorija W - line, Autoput za Zagreb 41i, 11077 Beograd.
Predstavnici zainteresovane javnosti mogu izjaviti `albu na doneto re{ewe u roku od 15 dana od
dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se izjavquje Ministarstvu energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine, a podnosi se preko prvostepenog organa.
Obave{tewe se objavquje na osnovu ~l. 10. stav 7. i ~l.
29. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu
(«Slu`beni glasnik Republike Srbije», br.135/04,
36/2009).
www.kragujevacke.rs
REPUBLIKA SRBIJA
GRAD KRAGUJEVAC
Gradska uprava za poslove lokalne
samouprave i op{te uprave
Sekretarijat za gra|evinarstvo, urbanizam i za{titu `ivotne sredine
Slu`ba za za{titu `ivotne sredine
OBAVE[TEWE
O PODNETOM ZAHTEVU
ZA ODLU^IVAWE
O POTREBI PROCENE
UTICAJA ZATE^ENOG STAWA NA
@IVOTNU SREDINU
O PODNETOM ZAHTEVU ZA
ODLU^IVAWE O POTREBI
PROCENE UTICAJA
ZATE^ENOG STAWA NA
@IVOTNU SREDINU
Gradska uprava za poslove lokalne lokalne samouprave
i op{te uprave, obave{tava javnost da je nosilac projekta
„Vip Mobile” d.o.o., ul. Omladinskih brigada 11070
Novi Beograd, podneo zahtev za odlu~ivawe o potrebi
izrade Studije o proceni uticaja zate~enog stawa na `ivotnu sredinu PROJEKTA – radio-bazne stanice
„KG3007_02KG Kragujevac Kvin”, realizovanog na kp.br.
10515 KO Kragujevac 3, u ulici Kraqeva~kog bataqona bb,
Grad Kragujevac.
Uvid u podatke i dokumentaciju iz zahteva nosioca projekta, mo`e se izvr{iti u prostorijama ovog organa - Gradska uprava za poslove lokalne lokalne samouprave i op{te
uprave, Sekretarijat za gra|evinarstvo, urbanizam i
za{titu `ivotne sredine – Slu`ba za za{titu `ivotne
sredine, kancelarija broj 326, Trg slobode br. 3, u periodu od 26.12.2013. do 06.01.2014. godine, u vremenu od 912 ~asova. Uz zahtev je prilo`ena i Stru~na ocena
optere}ewa `ivotne sredine (zate~eno stawe) u lokalnoj
zoni bazne stanice mobilne telefonije "KG3007 02 KG
Kragujevac Kvin", ura|ena od strane ovla{}enog pravnog
lica - Laboratorija „W– LINE”, Autoput za Zagreb 41,
11077 Beograd.
U roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa,
zainteresovana javnost mo`e dostaviti mi{qewa o zahtevu
za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja predmetnog projekta na `ivotnu sredinu ovom organu.
Ovaj organ }e u roku od 10 dana od dana isteka roka iz stava 3. ovog obave{tewa doneti odluku o tome da li je za predlo`eni projekat potrebna procena uticaja na `ivotnu
sredinu, o ~emu }e blagovremeno obavestiti javnost.
Gradska uprava za poslove lokalne samouprave i op{te
uprave, Sekretarijat za gra|evinarstvo, urbanizam i
za{titu `ivotne sredine, Slu`ba za za{titu `ivotne sredine, obave{tava javnost da je nosilac projekta
„TELEKOM SRBIJA” a.d., ul. Takovska br. 2 iz Beograda,
podneo zahtev za odlu~ivawe o potrebi izrade Studije o
proceni uticaja zete~enog stawa na `ivotnu sredinu PROJEKTA – radio bazne stanice mobilne telefonije, ~ija se
realizacija planira na lokaciji „KG Mlin @itoprodukt”KG35/ KGU35, na kp.br. 10572 KO Kragujevac 4, MZ
Va{ari{te, Grad Kragujevac.
Uvid u podatke i dokumentaciju iz zahteva nosioca projekta, mo`e se izvr{iti u prostorijama ovog organa - Gradska uprava za poslove lokalne samouprave i op{te uprave
– Slu`ba za za{titu `ivotne sredine, kancelarija broj 326,
Trg slobode br. 3, u periodu od 26.12.2013. do 06.01.2014.
godine, u vremenu od 9-12 ~asova. Uz zahtev je prilo`ena
i Stru~na ocena optere}ewa `ivotne srdine (zete~eno
stawe) u lokalnoj zoni radio bazne stanice mobilne telefonije „KG Mlin @itoprodukt” - KG35/ KGU35, ura|ena
od strane ovla{}enog pravnog lica Laboratorija Wline, Autoput za Zagreb 41i, 11077 Beograd, kao i Izve{taj
o ispitivawu elektromagnetnog zra~ewa.
U roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa,
zainteresovana javnost mo`e dostaviti mi{qewa o zahtevu
za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja zate~enog stawa
predmetnog projekta na `ivotnu sredinu ovom organu.
Ovaj organ }e u roku od 10 dana od dana isteka roka iz stava 3. ovog obave{tewa doneti odluku o tome da li je za predlo`eni projekat potrebna procena uticaja na `ivotnu
sredinu, o ~emu }e blagovremeno obavestiti javnost.
REPUBLIKA SRBIJA
GRAD KRAGUJEVAC
Gradska uprava za poslove lokalne
samouprave i op{te uprave
Sekretarijat za gra|evinarstvo, urbanizam i za{titu `ivotne sredine
Slu`ba za za{titu `ivotne sredine
REPUBLIKA SRBIJA
GRAD KRAGUJEVAC
Gradska uprava za poslove lokalne
samouprave i op{te uprave
Sekretarijat za gra|evinarstvo, urbanizam i za{titu `ivotne sredine
Slu`ba za za{titu `ivotne sredine
OBAVE[TEWE
O PODNETOM ZAHTEVU ZA
ODLU^IVAWE O
POTREBI PROCENE UTICAJA
ZATE^ENOG STAWA
NA @IVOTNU SREDINU
Gradska uprava za poslove lokalne samouprave i op{te
uprave, Sekretarijat za gra|evinarstvo, urbanizam i
za{titu `ivotne sredine, Slu`ba za za{titu `ivotne sredine, obave{tava javnost da je nosilac projekta
„TELEKOM SRBIJA” a.d., ul. Takovska br. 2 iz Beograda,
podneo zahtev za odlu~ivawe o potrebi izrade Studije o
proceni uticaja zete~enog stawa na `ivotnu sredinu PROJEKTA – radio bazne stanice mobilne telefonije, realizovanog na lokaciji „KG34 KGU34 PTT Aerodrom”, na
kp.br. 9926/1 KO Kragujevac 4, Grad Kragujevac.
Uvid u podatke i dokumentaciju iz zahteva nosioca projekta, mo`e se izvr{iti u prostorijama ovog organa - Gradska uprava za poslove lokalne samouprave i op{te uprave
– Slu`ba za za{titu `ivotne sredine, kancelarija broj
326, Trg slobode br. 3, u periodu od 26.12.2013. do
06.01.2014. godine, u vremenu od 9-12 ~asova. Uz zahtev je
prilo`ena i Stru~na ocena optere}ewa `ivotne srdine
(zete~eno stawe) u lokalnoj zoni radio bazne stanice mobilne telefonije „KG34 KGU34 PTT Aerodrom”, ura|ena
od strane ovla{}enog pravnog lica Laboratorija W-line,
Autoput za Zagreb 41i, 11077 Beograd, kao i Izve{taj o
ispitivawu elektromagnetnog zra~ewa.
U roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa,
zainteresovana javnost mo`e dostaviti mi{qewa o zahtevu
za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja zate~enog stawa
predmetnog projekta na `ivotnu sredinu ovom organu.
Ovaj organ }e u roku od 10 dana od dana isteka roka iz stava 3. ovog obave{tewa doneti odluku o tome da li je za
predlo`eni projekat potrebna procena uticaja na
`ivotnu sredinu, o ~emu }e blagovremeno obavestiti
javnost.
OBAVE[TEWE
O PODNETOM ZAHTEVU ZA
ODLU^IVAWE O POTREBI
PROCENE UTICAJA ZATE^ENOG
STAWA NA @IVOTNU SREDINU
Gradska uprava za poslove lokalne samouprave i op{te
uprave, Sekretarijat za gra|evinarstvo, urbanizam i
za{titu `ivotne sredine, Slu`ba za za{titu `ivotne sredine obave{tava javnost da je nosilac projekta „TELEKOM
SRBIJA” a.d., ul. Takovska br. 2 iz Beograda, podneo zahtev za odlu~ivawe o potrebi izrade Studije o proceni
uticaja zate~enog stawa na `ivotnu sredinu PROJEKTA
– bazne stanice mobilne telefonije „KG 31 KGU 31
Unior” na kp.br. 7405/38 KO Kragujevac 1, u okviru
poslovnog prostora kompleksa „Unior Components”, na teritoriji grada Kragujevca.
Uvid u podatke i dokumentaciju iz zahteva nosioca projekta, mo`e se izvr{iti u prostorijama ovog organa - Gradska uprava za poslove lokalne samouprave i op{te uprave,
Sekretarijat za gra|evinarstvo, urbanizam i za{titu `ivotne sredine, Slu`ba za za{titu `ivotne sredine, kancelarija broj 326, Trg slobode br. 3, u periodu od 26.12.2013.
do 06.01.2013. godine, u vremenu od 9-12 ~asova. Uz zahtev
su prilo`eni Izve{taj o izvr{enim merewima elektromagnetnog zra~ewa i Stru~na ocena optere}ewa `ivotne srdine u lokalnoj zoni bazne stanice mobilne
telefonije „KG 31 KGU 31 Unior” , izra|ena od strane
ovla{}enog pravnog lica laboratorije „W – line” iz
Beograda .
U roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa,
zainteresovana javnost mo`e dostaviti mi{qewa o zahtevu
za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja predmetnog projekta na `ivotnu sredinu ovom organu.
Ovaj organ }e u roku od 10 dana od dana isteka roka iz stava 3. ovog obave{tewa doneti odluku o tome da li je za predlo`eni projekat potrebna procena uticaja na `ivotnu
sredinu, o ~emu }e blagovremeno obavestiti javnost.
www.kragujevacke.rs
Четвртак, 26. децембар 2013.
Огласи/Читуље
REPUBLIKA SRBIJA
GRAD KRAGUJEVAC
Gradska uprava za poslove lokalne
lokalne samouprave i op{te uprave
Sekretarijat za gra|evinarstvo, urbanizam i za{titu `ivotne sredine
Slu`ba za za{titu `ivotne sredine
O B AVE [TE WE
Mali oglasi
MATEMATIKA, mehanika, fizika (svi uzrasti).
^asovi u toku {kolske godine i pripremna nastava
za upis u Matemati~ku
gimnaziju (SM) i polagawe male mature. Studenti
(priprema kolokvijuma i
januar -2014.g). Prijemni
(vi{e i visoke {kole, fakulteti i vojna akademija
– poseban program). Velika matura. Takmi~ewa.
Tel: 034-360-202, 063-7711-002, Arsi}. [email protected]
Milunka Kulunxi}
Ostalo je divno se}awe i duboka tuga.
Tvoje Milica i Divna
Slavkovi} Zoran Hipi
4.1.2003 – 4.1.2014.
U petak, 27. decembra, navr{ava se pet godina
od kada nije sa nama na{ voqeni
Jedanaest godina kako nisi sa nama. Zaborav ne
postoji. Se}awe na tebe traja}e ve~no.
Porodica @ivkovi}
Sne`ana Jevti}
Milan \or|evi}
2. 1. 2006 – 2. 1. 2014.
OBAVE[TEWE
Obave{tavamo na{e ~itaoce i
komintente da 2. januara 2014.
godine novine ne}e izlaziti, a
slede}i broj, zbog Bo`i}nih
praznika, pojavi}e se na kioscima u petak, 10. januara 2014. godine.
Oglase i ~ituqe za broj od 10.
januara prima}e se od 26. do 31.
decembra 2013. godine i 6. i 8 januara 2014. godine.
35
^etiri godine kako nije sa nama
O dono{ewu re{ewa o potrebi
izrade Studije o proceni uticaja
na `ivotnu sredinu i
odre|ivawe obima i sadr`aja
Studije o proceni uticaja na
`ivotnu sredinu
U skladu sa ~lanom 10. stav 1. i 4, u vezi sa ~lanom 29. st.
2. i 3. Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu
(„Slu`beni glasnik Republike Srbije“, broj 135/04,
36/09), obave{tavamo vas da je Gradska uprava za poslove
lokalne lokalne samouprave i op{te uprave, Sekretarijat za gra|evinarstvo, urbanizam i za{titu `ivotne sredine, Slu`ba za za{titu `ivotne sredine, u zakonom
odre|enom postupku, na zahtev broj: III-06-501-480/13, nosioca projekta „RADE [PED” d.o.o. Kragujevac, donela
re{ewe da je za PROJEKAT - benzinske i pumpne stanice
za TNG sa prate}im sadr`ajem, ~ija se realizacija
planira na kp.br. 5228/1 KO Kragujevac 1 (ul. Stojana Proti}a), na teritoriji grada Kragujevca, POTREBNA izrada Studije o proceni uticaja na `ivotnu sredinu, i odredila obim i sadr`aj studije o proceni uticaja na `ivotnu
sredinu, u skladu sa ~lanom 14. stav 2 i 3.
Uvid u doneto re{ewe mo`e se izvr{iti u prostorijama
organa - Gradska uprava za poslove lokalne lokalne
samouprave i op{te uprave, Sekretarijat za gra|evinarstvo, urbanizam i za{titu `ivotne sredine, Slu`ba za
za{titu `ivotne sredine, kancelarija broj 326., Trg slobode br. 3. Predstavnici zainteresovane javnosti
mogu izjaviti `albu na doneto re{ewe u roku od 15
dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. @alba se
izjavquje Ministarstvu energetike, razvoja i za{tite `ivotne sredine, a podnosi se preko prvostepenog organa.
Obave{tewe se objavquje na osnovu ~l. 10. stav 7. i ~l. 29.
Zakona o proceni uticaja na `ivotnu sredinu («Slu`beni
glasnik Republike Srbije», br.135/04, 36/2009).
КРАГУЈЕВАЧКЕ
Sne`ana }eri, zlato mamino, puno mi nedostaje{.
Osam godina je pro{lo a qubav ostaje do kraja
`ivota.
Mama Zorica sa decom
Godine prolaze ali ne bri{u na{u ve~nu qubav,
se}awe na tebe, tvoje re~i i dela i ostaje bol i
tuga {to nisi sa nama.
Zauvek u na{im srcima porodice
\or|evi} i Zorni}
U petak, 27. decembra 2013. godine, u 12 sati, na Bozman grobqu, dava}emo ~etrdesetodnevni pomen na{oj dragoj
Vukici Milo{evi}
1954 – 2013.
Pozivamo ro|ake i prijateqe da toga dana prisustvuju ovom tu`nom pomenu.
O`alo{}eni:
suprug Dragoslav, sinovi Dejan i Ivan, majka Bosiqka, sestra Ru`ica,
unuci Nevena, Lazar i Tea, snahe Katarina i Ivana
36
КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 26. децембар 2013.
Честитке
www.kragujevacke.rs
www.kragujevacke.rs
Спорт
Четвртак, 26. децембар 2013.
КРАГУЈЕВАЧКЕ
37
ONI SU SPORTSKI PONOS [UMADIJE
FILIP FILIPOVI]
KATARINA STEPANOVI]
PONOS [UMADIJE 2013.
Godine prolaze, a uspesi se ni`u
DRAGAN RISTI]
U PONEDEQAK ve~e Sportsko dru{tvo Radni~ki
i Grad Kragujevac, na tre}oj manifestaciji “Ponos
[umadije 2013”, u hotelu “[umarice” odali su priznawe najistaknutijim sportistima, klubovima i
sportskim radnicima za postignuto u godini na izmaku.
Pred brojnim gostima iz svih
sfera `ivota, video spotom pobrojani su uspesi kragujeva~kog
sporta u posledwih 365 dana i
progla{eni najboqi u razli~itim sportskim dostignu}ima. Sve
je “za~iweno” nastupom najplodonosnije muzi~ke grupe - ^BS, makar {to se
ti~e autorskih navija~kih pesama posve}enih ovda{wem sportu.
O~ekivano, laskavo priznawe najboqeg sportiste
pripalo je vaterpolisti
Radni~kog, kome drugom do
srpskom reprezentativcu
Filipu Filipovi}u, dok je za najuspe{niju sportistkiwu progla{ena rukometa{ica Radni~kog, Katarina Stepanovi}. Ujedno, ova dva kluba su i najuspe{niji sportski kolektivi, svako u
svojoj konkurenciji, ali prvi trener na{eg grada, Ivan Bo`ovi}, dolazi iz Kluba malog fudbala Ekonomac.
Jo{ jedan doskora{wi vaterpolista “crvenih”, wihov kapiten a sada ministar omladine i sporta, Va-
VLADIMIR ^A\ENOVI]
NAJSTARIJI FUDBALSKI KLUB
U SRBIJI – [UMADIJA 1903
NAJ KLUB @RK RADNI^KI –
KAPITEN BIQANA BALA]
wa Udovi~i}, nagra|en je za doprinos u afirmaciji
sporta, dok je nagrada za `ivotno delo pripala ~uvenom bokseru Slavku Sorgi}u. Nagradu za poduhvat godine primio je Nenad Lukovi}, organizator prvog kragujeva~kog polumaratona, klub otkrovewe je Atletski klub Radni~ki, a najistaknutiji sportski radnik Predrag Kana~ki, tehni~ki
sekretar Ko{arka{kog kluba Radni~ki KG.
U kategoriji “evro izazov”, kao
prvi kragujeva~ki fudbalski sudija za znakom FIFA, priznawe
je odato Vladimiru ^a|enovi}u, najboqa sportska
manifestacija je Pliva~ki miting “Kup Kragujevac 2013“, a 110 godina postojawa me|u laureate
kvalifikovalo je i Fudbalski klub [umadija 1903.
U radu sa mladima najboqi je bio Sportski klub Foka, kod juniora atleti~ar Radni~kog
Jovan Mi}i}, juniorki Aleksandra Br|ovi}, ~lanica Odbojka{kog kluba Sme~
5, a paraolimpijaca strelac “^ika Mate”
Dragan Risti}. Risti} je priznawe dobio
i kao najpopularniji sportista, makar prema glasovima pristiglim na mejl organizatora, a po istim
kriterijumima “par” mu je Isidora Ta{ovi}, ko{arka{ica Radni~kog.
V. U. K.
OTKROVEWE GODINE – ATLETSKI
KLUB RADNI^KI
BRINE O KO[ARKA[IMA –
PREDRAG KANA^KI
NOVOPE^ENI MINISTAR
VAWA UDOVI^I]
LEGENDA KRAGUJEVA^KOG BOKSA
SLAVKO SORGI]
PRED WOM JE BUDU]NOST –
ALEKSANDRA BR\OVI]
38
КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 26. децембар 2013.
www.kragujevacke.rs
Спорт
BICIKLIZAM
KO[ARKA
Radni~ki
– najboqi
EVROKUP: BE[IKTA[ - RADNI^KI 90:76
Alal vera
IAKO su izgubiuli me~ posledweg kola uvodne runde Evrokupa, o~ekivan je bio takav ishod
u Istanbulu, igra~i Radni~kog
zaslu`uju sve ~estitke za jesewe
predstavqawe Srbije u drugom po
kvalitetu evropskom klupskom
takmi~ewu. Utakmicu je doma}in
dobio u posledwoj ~etvrtini, dotle se igralo uglavnom u egalu,
{to pokazuje rezultat po deonicama 30:22, 14:20, 20:23, 26:11.
Nikoli} je iskoristio {ansu da
razigra sve igra~e, velika ve}ina igrala je minimum 10 minuta
pa na vi{e, ali i da odmori glavne, prili~no umorne „poluge“ tima. Statisti~ki najboqi je bio kapiten Bir~evi} sa indeksom korisnosti 20.
U posledwem kolu Neptunas je
savladao Spartak sa 92:74, a Bizoni Panionios rezultatom 93:89.
Na kraju pobednik grupe „H“ je Be{ikta{ sa skorom 7-3, drugi Panionios ima 6-4, a Radni~ki je tre-
Malina naj asistent
PLEJMEJKER Radni~kog Marko Marinovi} najboqi je asistent
prve faze takmi~ewa u Evrokupu. Wegov doprinos izuzetno
uspe{nim partijama svog sastava je bio nemerqiv u tom segmentu.
Popularni „Malina“ imao je 83 dodavawa za postizawe poena, 8,3
po utakmi9ci, {to je za ~ak 18 boqe od slede}eg na listi, Kupera
iz gr~kog PAOK-a.
Interesantno je da je kragujeva~ka „pobeguqa“, Muftau Jaru,
sedmi MVP igra~ po ukupnom broju poena, imao je zbirni indeks 199,
ali prvi po proseku za sedam odigranih me~eva, ~ak 28,30.
}i sa po pet pobe da i po ra za.
Ove tri e ki pe
nastavqaju takmi~ewe u slede}oj „li ga {koj“
fazi, u kojoj }e
se na}i 24 ekipe
iz prvog dela i
osam najslabijih iz Evrolige.
U drugoj fazi
Kragujev~ani }e
igrati u grupi
Raspored utakmica druge faze Evrokupa
„N“, u kojoj su ePrvo kolo (7/8. januar.): Himik - Radni~ki,
vroliga{, frandrugo kolo (14/15. januar): Radni~ki - Alba,
cuski Strazbur,
tre}a kolo (21/22. januar): Strazbur - Radni~ki,
za tim Al ba iz
~etvrto kolo (28/29. januar): Radni~ki - Strazbur,
Berlina i ukrapeto kolo (11/12. februar): Radni~ki - Himik,
jin ski Hi mik.
{esto kolo (18/19. februar): Alba - Radni~ki.
I gra }e se po
dvostrukom bod
sistemu, a dve najboqe ekipe nasjanuara, a posledwe, {esto kolo je
tavqaju takmi~ewe u eliminacio19. februara.
noj fazi. Prvi me~evi igraju se 7.
M. M.
RADNI^KI - MZT SKOPQE 69:79
Rasprodaja traje
KRAGUJEVAC - Hala: „Jezero“. Gledalaca: 1500. Sudije: Do`ai (Hrvatska), Lov{in (Slovenija), Kapitani (Ma|arska). Rezultat po deonicama: 21:20, 16:28, 14:14, 18:17..
RADNI^KI: Sili, Le{i} 20, Jovi} 2, Stevanovi}, Mla|an 7, kalini}
6, Bir~evi} 5, Dimi} 8, Balmazovi}, Brki} 2, Jevtovi}, Marinovi} 19.
MZT SKOPQE: Sinovec 4, Markovski 4, Kostoski, Lu~i} 11, Stojanovski 10, Ge~evski 13, Mladenovski, ^ekovski 6, Ota{evi} 5, Marinkovi} 3, Dejvis 12, Xons 11.
NAJVERNIJI komentar me~a dao
je po zavr{etku Nikola Kalini} rekav{i da su igra~i ispali „sme{ni“ - tr~ali, skakali, lomili se
a rezultat nikakav. Sasvim prose~ni MZT odneo je bez po muke bodove iz „Jezera“ i ostavio doma}ina u
brigama. Ovim porazom status ABA
Besparica
NEOBI^NO dugo posle utakmice novinari su ~ekali predstavnike
Radni~kog na obaveznoj konferenciji. Razlog je bio sastanak
sa igra~ima.
- Pitali su ho}e li skoro biti nekih isplata, jer ve} dugo igraju
xabe. Po ustaqenom obrascu, ukoliko im se ne isplate dva meseca, oni
su slobodni i mogu da idu, a situacija je uglavnom takva.
Ne ka`em da je poraz do{ao iz tih razloga, trudili su se, ali
uzalud. MZT nam je odr`ao lekciju iz borbenosti, a mi nismo
ispo{tovali dogovoreno. Para nema, ne znam kako }emo izdr`ati.
Ostaje da zbijemo redove i vidimo na koji na~in i u kom sastavu idemo
daqe. Ja ostajem da se borim do kraja - rekao je Miroslav Nikoli}.
liga{a jo{ vi{e je ugro`en, ali poraz kao poraz ne boli toliko, koliko saznawe da ova ekipa, iz me~a u
me~ u regionalnom takmi~ewu pokazuje nemo}.
Problemi su se, kao i obi~no u
posledwe vreme, pojavili na spoqnim pozicijama. Organizatori igre,
o~igledno je to ve} dva meseca, ne
mogu, ili ne umeju da igraju pod pritiskom. Ideja nema, jednostavno ne
znaju {ta }e sa loptom za 24 sekunde napada, osim besomu~nog zaletawa pod ko{, pa {ta bude. Odbranu, onu pravu, odigrali su po~etkom
me~a i pet minuta u tre}oj deonici, kada su do{li na 49:52, ali je
ponovo makedonski bedem bio previ{e ~vrst, te ispucavawa iz daqiwe nisu dale rezultat. O igri pod
ko{em da ne govorimo, jer su linije bile totalno razdvojene.
ABA LIGA
13. KOLO: Radni~ki - MZT Skopqe
69:79, Solnok - Krka 55:63, Budu}nost Mega Vizura 83:76, Olimpija - Zadar
90:66, Cedevita - Partizan 68:65,
[iroki - Igokea 78:50, Crvena zvezda Cibona 88:63.
Crvena zvezda 13 10 3 1002:856 23
Partizan
13 9 4 964:859 22
Cedevita
13 9 4 965:917 22
Budu}nost
13 8 5 966:913 21
Cibona
13 8 5 1023:976 21
Igokea
12 8 4 920:892 20
MZT Skopqe 13 6 7 979:979 19
Mega Vizura 13 6 7 1056:1083 19
Krka
13 6 7 882:916 19
Zadar
13 5 8 951:1028 18
Olimpija
13 4 9 864:910 17
Radni~ki
13 4 9 994:1059 17
Solnok
13 4 9 949:1032 17
[iroki
12 3 9 819:911 15
14. KOLO: Radni~ki - Cibona, Solnok - Zadar, Crvena zvezda - [iroki,
Olimpija - MZT Skopqe, Budu}nost Krka, Igokea - Partizan, Cedevita Mega Vizura.
15. KOLO (3/5. januar): [iroki Radni~ki, MZT Skopqe - Solnok, Krka
- Cedevita, Cibona - Olimpija, Crvena
zvezda - Igokea, Zadar - Budu}nost, Mega
Vizura - Partizan.
Umor, nezadovoqstvo, ili nedovoqan kvalitet za ozbiqna takmi~ewa mogu}i su razlozi serije poraza koja predugo traje. Budu}nost,
kako stvari stoje, nije sjajna. Treba
se pregrupisati i do kraja prvenstva vaditi kestewe iz vatre. Posledwi me~ u ovoj godini je u ponedeqak u Kragujevcu, a u goste dolazi Cibona.
M. M.
BICIKLISTI Radni~kog ekipni su prvaci u drumskom biciklizmu. Tim povodom uru~en im je
pehar na pro{lonedeqnoj zavr{noj sve~anosti koja je odr`ana u
Biciklisti~kom savezu Srbije.
U istom takmi~ewu, priznawe je
stiglo i za mla|e kolege „crvenih“,
kadete, kojima je pripalo priznawe za osvojeno tre}e mesto u prvenstvu Srbije.
S.M.S.
SKIJAWE
Zlatna
Coka
SIGURNOM i ubedqivom
vo`wom na stazi u italijanskom Trentinu Nevena Igwatovi} je osvojila zlatnu
medaqu u slalomu na ovogodi{wim Univerzitetskim igrama. Srpska reprezentativka vozila je odli~no u
PRVO COKINO ZLATO
obe vo`we, naro~ito u prvoj,
kada je napravila veliku razliku nad konkurentkiwama.
Trka je vredela 12,78 poena,
{to je najvredniji rezultat
wene karijere. U veleslalomskoj trci ovog takmi~ewa
zauzela je deveto mesto sa tako|e osli~nim skorom 22,38
bodova.
Pored toga, Nevena je protekle sedmice vozila slalom za Svetski kup u Kur{evelu i nije zavr{ila prvu vo`wu, kao i FIS veleslalom u
Kavalezeu. Sedmicu je zaokru`ilo jo{ jedno prvo mesto
u slalomu vo`enom u San Pelegrinu u takmi~ewu otvorenog tipa. Ta pobeda vredela je
odli~nih 17,68 poena.
KO[ARKA (@)
Plasman u Kup – istorija
Crvene boqe za pola ko{a
UPRKOS porazu od gradskih rivalki u posledwem kolu prvog dela
prvenstva A lige od Radni~kog, ko{arka{ice [umadije su, ipak,
uspele da obezbede plasman me|u osam najboqih ekipa u Srbiji.
Utakmice su na programu u drugoj polovini februara, a pored
[umadije u zavr{nicu kupa koji nosi naziv „Milan Ciga
Vasojevi}“, plasirali su se jo{ beogradske ekipe Radivoj Kora},
Partizan i Crvena zvezda, zatim Vrbas, Srbobran, Vr{ac
i Ariqe, kao pobednik prve faze Kupa Srbije.
KO[ARKA[ICE Radni~kog savladale su gradskog rivala, tim
[umadije, u posledwem, 13. kolu je-
seweg dela prvenstva Prve A lige.
Iako se igralo u Kragujevcu, doma}in je, po rasporedu, bila [uma-
dija. Po utiscima mnogih, bila je
to odli~na utakmica u kojoj su
obe ekipe imale svoje {anse. Na
startu su to iskoristile „crvene“ koju su prvi deo igre
re {i le u svo ju ko rist –
22:16. U drugih deset minuta sre}a se okrenula na stranu „zeleno-belih“, koje su
na poluvreme oti{le sa dva
ko{a prednosti – 32:30.
Kako se kraj bli`io kraju,
dodatna nervoza kod igra~ica oba tima, doprineo je
da se u fini{u propisno
isproma{uju, prvenstveno
sa linije slobodnih bacawa.
Najpre je kod rezultata 59:59,
ko{arka{ica Radni~kog Milica [piki} imala polovi~an u~inak, ali ipak, za vo|stvo svog tima – 60:59. Revan{irala joj se zatim Tatjana
@ivanovi} za novo poravnawe – 60:60, a priliku da
do ne se po be du [u ma di ji
propustila je Milica Cveta-
novi} koja je proma{ila oba bacawa. Ista situacija na suprotnoj
strani gde je pogotkom sa kaznene
linije pobedu „crvenima“ donela
Dragana Gobeqi}, ina~e najboqa igra~ica u redovima Radni~kog sa
11 postignutih ko{eva, sedam skokova i ~etiri asistencije. Uz wu
odli~ne su bile Jelena Prvulovi}
sa 15 pogodaka i sedam asistencija, kao i Nikoilina Mili} koja je
zabele`ila 12 poena i sedam skokova.
Kod igra~ica [umadije briqirala je Tatjana @ivanovi} sa 18
ko{eva i osam skokova, kao i Aleksandra Raci} koja je ubacila 13 ko{eva, imala devet skokova i ~etiri uspe{ne asistencije.
Nastavak prvenstva je 18. januara.
S.M.S.
PRVA LIGA (@)
13. KOLO: [umadija - Radni~ki
60:61, Stara Pazova - Vojvodina 75:88,
Spartak - Jagodina 83:78, Student - Partizan 49:69, Vrbas - Crvena zvezda 82:88,
Radivoj Kora} - [abac 81:38, Vr{ac Srbobran 64:63.
Radivoj Kora} 13 13 0 923:621 26
Partizan
13 12 1 1069:877 25
Crvena zvezda 13 11 2 1015:836 24
Vrbas
13 9 4 923:842 22
Vr{ac
13 8 5 805:841 21
Srbobran
13 7 6 911:867 20
[umadija
13 6 7 927:861 19
Radni~ki
13 6 7 932:897 19
[abac
13 6 7 796:834 19
Spartak
13 5 8 820:925 18
Vojvodina (-1) 13 5 8 797:870 17
Student
13 2 11 768:937 15
Jagodina
13 1 12 904:1072 14
Stara Pazova 13 0 13 712:1022 13
14. KOLO (18/19. januar): Radni~ki Srbobran, Vr{ac - [abac, Radivoj
Kora} - Crvena zvezda, Vrbas - Partizan,
Student - Jagodina, Spartak - Vojvodina,
Stara Pazova - [umadija.
www.kragujevacke.rs
Четвртак, 26. децембар 2013.
Спорт
VINER LIGA: RADNI^KI - MLADI RADNIK 3:1
Klackalica doma}inu
KRAGUJEVAC - Hala: „Jezero“.
Gledalaca: 100. Sudije: Rogi} (Beograd), Popovi} (Kraqevo). Rezultat po deonicama: 25:23, 17:25,
25:20, 29:27.
RADNI^KI: ]irovi} 21, Premovi} 7, Jovanovi} 1, Proti}, Perovi} 1, Vulovi} 14, Stevanovi} 6, M.
Ili}, U. Ili} 8, Maksimovi} 4,
Blagojevi} 9, Panteli} (libero).
MLADI RADNIK: Duduj 13, Panti} 18, Kova~evi}, Petrovi} 1,
Ma{ulovi}, Jevti} 12, Spasojevi}
14, Milo{evi}, Pekovi} (libero),
Ili} 11, Popovi} 4.
WIENER LIGA (M)
10. KOLO: Radni~ki - Mladi radnik 3:1, Ribnica - \erdap 3:0, Spartak
(Q) - Spartak (S) 3:1, Partizan Vizura
- Crvena zvezda 1:3, Vojvodina Jedinstvo 3:0.
Crvena zvezda 10 9 1 27:4 27
Partizan Viz. 10 9 1 28:8 26
Vojvodina
10 7 3 24:14 20
Radni~ki
10 6 4 23:18 18
Ribnica
10 5 5 21:19 16
Mladi radnik 10 5 5 18:21 14
Spartak (Q)
10 4 6 13:23 11
\erdap
10 3 7 13:21 10
Spartak (S)
10 2 8 10:26 7
Jedinstvo
10 0 10 7:30 1
11. KOLO (10/12. januar): Spartak
(S) - Radni~ki, Vojvodina - Ribnica,
Jedinstvo - Partizan Vizura, Crvena
zvezda - Spartak (Q), Mladi radnik \erdap.
gre{aka rivala. Mati} je i ovoga
puta bio prinu|en da mewa dijagonalu tehni~ar-korektor, {to je
dalo rezultata sredinom tre}e
deonice, kada su gosti poveli sa
16:12. Preokret je bio ubedqiv
kao i onaj u posledwem setu, kada
je doma}in iskoristio tek petu
me~ loptu.
Sledi pauza do 10. januara kada
je na programu me~ 11. kola sa
Spartakom u Subotici.
M. M.
OVOGODI[WA zavesa na odbojka{ka takmi~ewa pada tokom
ove sedmice utakmicama ~etvrtfinala Kupa Srbije. Jedinog
predstavnika Kragujevac ima u mu{koj ekipi Radni~kog, koja nije
imala sre}e u `rebu. Naime, rival na{im momcima je nepora`eni
lider na tabeli Viner lige, Partizan Vizura.
Prva utakmica odigrana je u utorak uve~e u Beogradu,
a revan{ je sutra u „Jezeru“. Ukoliko rezultat u pobedama bude
izjedna~en, o pobedniku }e odlu~ivati najpre set, a zatim poen
koli~nik. Ako i u tom slu~aju rezultat bude istovetan,
u~esnika fajnal for a odlu~i}e „zlatni“ set koji se igra
do 15 poena.
PRVA LIGA (@)
Malo pola seta
Povratak na
~elo
STARA PAZOVA - Hala: „Sportova“. Gledalaca: 150. Sudije: Petrovi}
(U`ice), Popovi} (Sremski Karlovci). Rezultat po deonicama: 25:20, 25:18,
25:20.
JEDINSTVO (SP): Stanarevi}, Brkovi} 5, Mihajlovi}, Jaki} 1, Markovi} 5, Jovanovi} 11, \ukanovi} (libero), Juri{i}, Martinovi} 7, \uri} 19, Stanojevi}, Sakraxija 6.
SME^ 5: Vasojevi} 6, Pavlovi} 1, Br|ovi} 1, Bojani} (libero), [vikovi} 2, Glav~i}, Banovi} 10, Vojni}-Pur~ar 14, Kali~anin 3.
VATERPOLO:
[PANDAU RADNI^KI
KON TIKI 8:13
Kada su uspostavile kontinuitet u
igri, Pazov~anke su po~ele dominaciju i „dr`ale“ je do kraja me~a.
Jo{ jednom se potvrdilo da je
prijem neuralgi~na ta~ka ove ekipe. Dok se situacija u tom segmentu ne dovede u red, te{ko da }e ova
ekipa do kraja uspeti da osvoji bodove spasa, ili bar one potrebne za
plej aut. Tronedeqna pauza u prvenstvu zato sti`e u pravi ~as. Naredni me~ igra se drugog vikenda u ja-
WIENER LIGA (@)
11. KOLO: Jedinstvo (SP) - Sme~ 5
3:0, Crvena zvezda - Kolubara 3:0,
TENT - Jedinstvo (U) 3:0, Spartak Dinamo 3:0, Partizan Vizura @elezni~ar 3:1.
Partizan Vizura 11 9 2 29:8 27
Crvena zvezda
11 9 2 30:1226
Spartak
11 8 3 29:13 26
TENT
11 8 3 28:1325
Jedinstvo (SP)
11 7 4 22:1719
@elezni~ar
11 5 6 22:2216
Kolubara
11 3 8 13:28 8
Dinamo
11 3 8 10:27 8
Jedinstvo (U)
11 2 9 10:30 6
Sme~ 5
11 1 10
7:30 4
12. KOLO (10/12. januar): Sme~ 5 Crvena zvezda, Kolubara - Partizan
Vizura, @elezni~ar - Spartak, Dinamo
- TENT, Jedinstvo (U) - Jedinstvo (SP).
nuaru, a rival, ponovo na doma}em
terenu, je aktuelni {ampion Crvena zvezda.
M. M.
TRE]U POBEDU u najkvalitetnijem evropskom klupskom takmi~ewu vaterpoloisti Radni~kog ostvarili su u
Berlinu. [email protected] je ovoga puta bio [pandau, a rezultat ubedqiv, po deonicama 2:3,
1:3, 2:3, 3:4. Najboqi strelac
gostuju}e ekipe bio je Zlokovi} sa pet golova, slede Filipovi} sa tri, ]iri} sa
dva, a po jednom su Nemcima
gol dali Popovi}, ]irkovi}
i Mili~i}.
Posle tri kola Radni~ki
ima maksimalan bodovni u~inak, a u narednom do~ekuje rumunsku Oradeu.
M. M.
TEKU]U kalenedarsku godinu
obe kragujeva~ke ekipe, ~lanice
Prve lige Srbije, zavr{ile su pobedama. Kraguj je bio boqi od
Studenta u Ni{u rezultatom 3:1,
po setovima 25:23, 25:20, 23:25,
25:19, pa se, posle poraza glavnog
konkurenta beogradskog Radni~kog, vratio na prvo mesto sa bodom prednosti.
Radni~ki je nastavio niz uspeha.
Ovoga puta kao doma}in savladao je
Futog bez izgubqenog seta, 25:17,
25:14, 27:25. Posle prve polovine
{ampionata na{ sastav nalazi se na
~etvrtom mestu.
Takmi~ewe se nastavqa 18. januara, me~evima 12. kola. Kraguj }e imati veoma te{ko gostovawe kod
tre}eplasirane ekipe Zrewanina,
dok Radni~ki do~ekuje Vaqevo.
RUKOMET
Po~ele pripreme
POSLE kratkog odmora rukometa{ice Radni~kog po~ele su sa pripremama za nastavak dr`avnog
{ampionata, koji je zakazan za januar naredne godine.
Prvu pripremnu utakmicu odigrale su pro{le
sedmice u „Jezeru“, a rival im je bila me{ovita reprezentacija Italije. Go{}e su bile boqe rezultatom 24:23, poluvreme 13:10.
M. M.
Nema
stajawa
Zmaj~e sa srebrom
GOLMAN Rukometnog
klu ba Rad ni~ ki Jo va na
Risovi} dala je veliki
doprinos osvajawu srebrne medaqe srpske reprezentacije na nedavno
zavr{enom Svetskom prvenstvu odr`anom u na{oj zemqi.
Kao drugi ~uvar mre`e
veoma uspe{no je zamewivala Katarinu Toma{evi}, a sjajnu rolu imala je
u prvom poluvremenu finalnog me~a. Ujedno je bila i najuspe{nija u odbrani kaznenih udaraca na
celom {ampionatu.
Trijumf
u Lagatoru
[email protected] sastav Radni~kog,
gosti u ekipi bili su iz Vrwa~ke
Bawe i Sremske Mitrovice i Prokupqa, savladao je u prijateqskom
me~u, uprili~enom povodom proslave doma}eg kluba, ekipu Loznice sa 13:9. Ekipe su ~inili takmi~ari svih starosnih kategorija, a odr`ano je deset mu{kih i jedan
me~ u konkurenciji devojaka.
Pobede kragujeva~kom sastavu
doneli su Dejana Deleti}, Vuk Koprivica, Sebastijan An|elkovi}
iz doma}eg pogona i gosti iz Go~a
Vuk Laki} i Stefan Rajkovi}, odnosno Dragan Klinza iz Srema. Nere{eno je boksovao Petar Petrovi},
a svoje me~eve izgubili su Marko
Gruji}, Stefan Jovanovi}, gost iz
Topli~anina Milan @ivkovi}, i
Lazar Stanojevi} neopravdano, posle promene sudijske odluke.
STREQA[TVO
Kup Srbije
(@) JEDINSTVO (SP) - SME^ 5 3:0
RAVNOPRAN, za nijansu boqi
rival, kragujeva~ki sastav bio je
samo petnaestak minuta u po~etnoj
deonici. Na drugom tehni~kom
tajm autu Sme~erke su vodile sa
16:13, ali tu je bio kraj wihove igre koja se mo`e smatrati potrebnom za osvajawe bodova u Super ligi. Jedina ekipa koju su Kragujev~anke dobile u dosada{wem toku
{ampionata povezala je konce igre, stabilizovala servis i blok,
{to je bilo dovoqno za preokret.
39
BOKS
ODBOJKA
VEOMA te{ko, ali sasvim zaslu`eno Radni~ki je dobio posledwi liga{ki me~ u 2013. godini, a ujedno se i revan{irao Po`arevqanima za istovetan poraz
na startu {ampionata. Utakmica,
kao listom sve koje se ove godine
igraju u „Jezeru“, duga i neizvesna
sa dosta preokreta, lepih, ali i
nerazumqivo lo{ih poteza. Pobeda je na kraju pripala ne{to koncetrisanijoj i, u odlu~uju}im trenucima, smirenijoj ekipi.
Svaki set imao je po nekoliko
rezultatskih preokreta. Ekipe su
se smewivale u vo|stvu, pravile serije poena, uglavnom posle vezanih
КРАГУЈЕВАЧКЕ
Zlatni
Steva i
Milutin
KRAGUJEVA^KI strelci imali
su odli~an u~inak u ga|awu vadu{nom pu{kom na pro{lonedeqnom tre}em kolu Kupa Streqa~kog
saveza Srbije, koji je odr`an u Smederevu. Osvojili su sedam medaqa u
muskoj i `enskoj konkurenciji, u kategorijama seniori, juniori i juniorke.
U najstarijoj uzrasnoj kategoriji Kragujev~ani su dominirali, jer
su im pripala prva tri mesta. Najsjaniji bio je Milutin Stefanovi}
sa skorom od 628,5 krugova, drugi je
bio Stevan Jovanovi} sa 620,9 a tre}i Stevan Pletikosi} sa 0,1 krugom
slabijim rezultatom od mla|eg imewaka. Stevan Jovanovi} tijumfovao
je i u konkurenciji juniora, dok je
Milo{ Ivanovi} osvojio peto mesto. Sve to, doprinelo je da strelci
„^ika Mate“ osvoje i ekipnu titulu, ispred Ni{a i Novog Sada.
U `enskoj konkurenciji, kod juniorki, Jovana Mir~eski je osvojila
tre}e mesto. Sa istim skorom u
starijoj uzrasnoj grupi, Jovana Mir~eski je bila sedma, Nevena Armu{
deveta, a Olga Todorivi} devetnaesta, {to je ekipi „^ika Mate“ donelo tre}e mesto u ekipnoj konkurenciji.
Dominacija Kragujev~ana u doma}em takmi~ewu o~igledna je, pa su
se tako u zavr{nicu ovog takmi~ewa, odnosno finale Kupa, koje je na
programu slede}e godine, plasirali Milutin Stefanovi}, Stevan
Pletikosi}, Stevan Jovanovi} i
Milo{ Ivanovi}, dok }e ~ast dama
braniti juniorka Jovana Mir~eski.
DRUGA FUTSAL
LIGA SRBIJE
Mla|i
po uzoru na
starije
EKONOMAC B, pobedom u posledwem kolu Druge futsal lige Srbije, grupe Zapad nad ekipom vaqevskog RB rezultatom 7:3, na odmor }e
sa prve pozicije. Druga ekipa „studenata“ bila je ubedqiva ove jeseni
u svih devet odigranih kola – sve je
utakmice dobila.
Rame uz wima je i drugi kragujeva~ki tim Ma{inac, koji je posledwu utakmicu u prvom delu sezone odigrao preksino} u ^a~aku protiv ekipe Fontane.
Nastavak prvenstva u Drugoj futsal ligi Srbije na programu je 7. i
8. februara slede}e godine.
Download

null