PAROHIJSKI GLASNIK
PARISH HERALD
List parohije Svetog Simeona Miroto~ivog Srpske
Pravoslavne Crkve u Kalgariju, Alberta
HRISTOS SE RODI!
CHRIST IS BORN!
St. Simeon Serbian Orthodox Church Newsletter
Calgary, AB.
GLASNIK
Bo`i} 2012
Uredni{tvo:
Editors:
Glavni i odgovorni urednik:
Protojerej Obrad Filipovi}
Editor-in –chief:
V. Rev. Obrad Filipovic
Prevela na engleski:
Marija Grubor
Translated in English:
Marija Grubor
Saradnici:
Milanka Filipovi}
Dr. Majda \or|evi}
Dragana Popovi}
Contributors:
Milanka Filipovic
Dr. Majda Djordjevic
Dragana Popovic
Redakcija:
2001 31 Avenue SW
Calgary, AB. T2T 1T3
Redaction:
2001 31 Avenue SW
Calgary, AB. T2T 1T3
Telefon: 403/244-3586
Faks: 403/244-1691
Phone: 403/244-3586
Fax: 403/244-1691
Internet stranica www.svetisimeon.org
Elektronska po{ta: [email protected]
Web site www.svetisimeon.org
E-mail: [email protected]
-2
br. 27. god. 10
Glasnik
LETTER FROM THE EDITOR
CHRIST IS BORN!!!
RE^ UREDNIKA
HRISTOS SE RODI!!!
Dear sisters and brothers, blessed
parishioners, first of all, my family and I would like
to congratulate you this joyful moment of birth of
our Lord God and Savior Jesus Christ. May God
fulfill your homes with love, harmony and
prosperity.
We are going towards an amazing
undertaking, for which we started the preparation 10
years ago, and that is the building of a new temple.
Thus, this is an opportunity to present some
information about the start of this project.
As we mentioned in the previous parish
herald, the real estate on 84 street SW, was sold and
the sum of $1,800,000 (one million and eight
hundred thousand dollars was deposited in the bank
as the Building Fund for our new church. With this
money we paid the land close to the intersection
Dunbow Rd and Deerfoot Tr., and the balance on
our accounts is now about $800,000 (eight hundred
thousand dollars).
Building Committee was elected at last
year’s Annual General Meeting (AGM) as follows:
Zoran Martinovski, Bratoljub Blagojevic, Petar
Grubor, Branislav Popovic, Radenko Vujadinovic
and Father Obrad Filipovic. The Committee is doing
its job very well. The tasks around submitting all
necessary documentation for the Development
Permit approval process were performed well and on
time.
The Committee has frequent meetings and
gives recommendations to Management Team of our
Church. The Management Team regularly analyses
the recommendations and makes appropriate
decisions. Management Team first analyzed
potential architects. After detailed consideration,
Management Team selected architect Steven Ho,
who demonstrated high professional standards and
was flexible in communication. He is open for
compromise and is coordinating very well the
activities with other professionals in his team. He
also offered the lowest price. The Management
Team also selected Landscape architect and Civil
Engineer who is focused on ground work necessary
for storm water management. Those contractors
Draga bra}o i sestre, blago~estivi
parohijani, najpre `elim da vam u svoje ime i u
ime svoje porodice ~estitam radosni praznik
ro|ewa Gospoda i Boga i Spasiteqa na{ega
Isusa Hrista. Neka bi Bogomladenac ispunio
va{e domove qubavqu, slogom i blagostawem.
Idu}i u susret bogougodnom delu koje
smo zapo~eli jo{ pre desetak godina-izgradwi
novoga hrama u na{oj zajednci. Ovom prilikom
izne}emo nekoliko podataka vezanih za zapo~eti
projekat.
Kao {to je bilo re~i u predhodnom
Glasniku imawe na 84 ulici je prodato i suma
od 1 800,000.00 (milion i osam stotina hiqada)
je upla}ena na ra~un gra|evinskog fonda na{e
Crkve. S tim novcem je otpla}eno novo imawe na
Deerfoot Trale i Dunbow Road a trenutno stawe
na svim ra~unima zajedno je oko 800,000.00 (osam
stotina hiqada) dolara.
Gra|evinski Odbor izabran na godi{woj
skup{tini u sastavu: Zoran Martinovski,
Bratoqub Blagojevi}, Petar Grubor, Branislav
Popovi}, Radenko Vujadinovi} i o. Obrad
Filipovi}, vredno radi svoj deo posla. Zadatak
koji je od skup{tine dobijen, da se izdejstvuju
sve potrebne dozvole za izgradwu Crkve,
uspe{no se obavqa. Odbor se sastaje skoro svake
nedeqe i donosi va`ne preporuke Upravnom
Odboru C.[. Op{tine koji iste donosi i daje
na sprovo|ewe. Najpre je ura|en najva`niji deo a
to je odabir arhitekte. Izbor je pao na Stivena
Hoa (Steven Ho) koji je ponudio najni`u cenu
rada kao i najve}i nivo spremnosti za
komunikaciju, kompromise, koordinaciju i sl.
Zatim su anga`ovani arhitekta za ure|ewe
prostora (Landscape architect), in`ewer za
konstrukciju (stractural engineer), stru~wak za
odvod ki{ne vode sa imawa… Svi oni potpisali
su sa C.[. Op{tinom ugovore i rade svoj deo
posla.
U mesecu decembru dobijene su dozvole za
prostorno ure|ewe kao i na~elna dozvola za
-3-
GLASNIK
Bo`i} 2012
arhitektonsko re{ewe spoqa{weg izgleda
Crkve.
Ve} do kraja ovog meseca o~ekujemo da
svi dokumenti za dozvolu izgleda kompletnog
imawa (development permit) budu gotovi i
predati podru~noj upravi na odobrewe. Sama
gra|evinska dozvola (building permit) bi po
planu trebala biti gotova do februara.
Kona~no, ako Bog da izgradwa bi
trebalo da po~ne ove godine sa otapawem snega
i otopqavawem zemqi{ta.
Prilikom izgradwe same Crkve nadamo
se da }emo mo}i da ra~unamo na pomo} mnogih
od vas. Veliki broj parohijana se je ve}
ponudio da pomogne u okviru svoje struke i
mogu}nosti. U koliko ovom poslu pristupimo
sa qubavqu i slogom, u {ta ne sumwam, bi}e to
projekat u slavu Bo`iju a na ponos svih vernika
Srpske Pravoslavne Crkve u Kalgariju a i u
celoj Kanadi.
have contracts with our Church and are working on
their parts of the project.
We recently got the information that
development permit for our new Church as well as
landscaping was approved in December 2011 and
we are waiting now for the official Permit.
By the end of January 2012, we expect to
have all development permit documentation, and by
the end of February 2012 we expect to have building
permit.
Finally, with God’s blessing, the
construction work should start this spring after the
snow melts. We hope that you can help during the
construction work. Many parishioners already
offered their help in their field of expertise and
capacity. This is the project to glorify God and if we
approach it with love and harmony, without doubt,
this will be also pride of all believers in Serbian
Orthodox Church in Calgary and in Canada.
V. Rev. Obrad Filipovic
Prota Obrad Filipovi}
-4
br. 27. god. 10
Glasnik
NATIVITY EPISTLE OF HIS GRACE
GEORGIJE BISHOP OF CANADA
[email protected]]NA POSLANICA WEGOVOG
PREOSVE[TENSTVA EPISKOPA
KANADSKOG GOSPODINA GEORGIJA
НЕБЕСКА РИЗНИЦА ЗНАЊА
ОД ЧОВЈЕКА ДО БОГОЧОВЈЕКА
THE HEAVENLY TREASURY OF KNOWLEDGE
FROM MAN TO THE GOD-MAN
По свом назначењу човјек је створен
боголико и дато му је да се усавршава у
добру до савршенства Савршеног Бога.
Како је човјек подлегао првом и тада
једином искушењу, Бог га је опоменуо благо,
казнио, али га није одбацио. Обећао је да ће
му је послати “Спаситеља” који ће га вратити
Богу. Тај Спаситељ је Син Божији, који нам,
ево, опет долази да нас опомене да не
скрећемо са пута којим нас је Бог упутио, да
нас опомене да нам без Бога нема живота.
Христос је стигао међу нас у вријеме, како
свједочи Апостол Павле, “када је дошао крај
времена,,, када се човјек обезбожио и толико
ублатио да није знао други излаз до
самоуништења. “Христос је дошао у блата
људског, да га очисти, обасја божанском
свјетлошћу и испуни божанском истином,
љубављу, добротом и красотом од Бога му
даном на почетку свијета и вијека.“
“Христос је Богочовјек, то је полазна тачка
Хришћанства, од ње мора поћи сваки, сваки
без изузетка. Од ње полазе Еванђелисти и
Апостоли, Мученици и Исповедници, Свети
Оци и Чудотворци. То је основна догма
Хришћанства; из ње се изводе све остале
догме и сва остала факта,, каже предивно
Свети Ава Јустин (Сетве и жетве, Мисли, књ.
2, стр. 272).
Божић је дан радости, а ми се о
радосним данима поздрваљамо богомудрим
хришћанским поздравом: “Мир Божји,
Христос се роди!“ и отпоздрвљамо:
“Ваистину се роди!“
Ту је сажета она, најјача симболика – да нам
се родио Христос Спаситељ, у граду
Витлејему, дугоочекивани Месија и
Спаситељ. И тој радости нема краја. То је
According to his designation man is created in
the image of God and to advance in goodness toward
the perfection of the Perfect God
As man gave in to the first and, at that time the
only temptation, God gently warned him, punished
him, but did not cast him away. He promised that He
will send him a “Saviour” who will return him to God.
That Saviour is the Son of God, who is coming again
to warn us not to stray from the path on which God
has directed us, to warn us that without God there is
no life. Christ arrived among us at the time, as the
Apostle Paul testifies; “when the end of time came”
man denied God and muddied himself to such an
extent that he knew no other way out other than self
destruction. “Christ came to this human mire, to
cleanse man, to illumine him with divine light, love,
goodness and splendour given to him by God from the
beginning of the world and the ages”.
“Christ is God and Man; this is the starting
point of Christianity, from which everyone, without
exception, must commence. From this point the
Evangelists and the Apostles, Martyrs and
Confessors, the Holy Fathers and Wonderworkers
began. This is the basic dogma of Christianity; from
this dogma proceed all other dogmas and facts”, as
the Holy Ava Justin so eloquently says (Plantings and
Harvests, Thoughts, Book 2, Page 272).
Christmas is a day of joy, and we during these
joyful days, greet each other with the divinely inspired
Christian greeting: “Peace of God, Christ is born!” and
we respond with: “Indeed He is born!”
Here is that concise, that strongest symbolism
– that Christ our Saviour, the long awaited Messiah
and Redeemer was born in the city of Bethlehem. And
there is no end to this joy. This is joy that is greater
that the joy of Pascha, for had Christ did not come
there would be no Resurrection.
The Nativity of Christ is the parent of all other
feast days. Christmas is the first Christian feast day,
which by its light enlightened the children of Adam and
brought joy into their souls; the first sweet day among
thousands of bitter days of the pagan world. Prior to
-5-
GLASNIK
Bo`i} 2012
радост већа и од радости Васкрса, јер да није
Христос дошао, ни Васкрса не би било .
“Божић је родитељ свим осталим
благим данима. Божић је први хришћански
благ дан, који је светлошћу својом освештао
децу Адамову и унео радост у душе њихове;
први слатки дан у многим хиљадама горких
дана незнабожачког света. Пре Христа људски
род није знао за љубав Оца према деци ни
деце према Оцу,, (Свети Владика Николај,
Мисионарска писма, Мисли владике Николаја,
стр. 224).
Празнујући Божић, ми празнујемо
рођење Бога у тијелу људском и препорођај
човјека земаљског у анђела небеског, у Икону
Његову. Божић нас припрема за новог, изнутра
обновљеног човјека. А то се без знања о Богу
и без љубави Његове не може десити. Христос
нас учи да нема пута, истине нити живота без
Бога. Сва знања овога свијета без Бога су
само мука души нашој. А сва радот је у знању
Онога који је извор свих знања и који је нас
неуке упутио да идемо и проповиједамо
језицима учећи људе о Богу. Свети Владика
Николај закључује: “Што веће свјетско знање
без онога светог знања, то већа штета,, Данас,
када свијет дрхти од штетних свјетских
покрета и економских недаћа, треба да знамо
да – што је веће свјетско богатсво без
главног, небеског богатства, то је само већа
штета. “Христос је једини који нам даје и
овоземаљска и небеска добра, и може
сачувати великог зналца од злоупотребе
знања и великог богаташа од злоупотребе
богатства,, (Св. Николај).
Нека овогодишња наша радост буде у
знању и богатству од Бога нам даном, од
Богомладенца који нам Мир доноси, а не од
овоземаљских “миротвораца,, који нас
свакодневно застрашују.
Christ the human race did not about the love of the
Father towards His children, nor of the love of His
Children for the Father” (St. Nikolaj the Bishop,
Missionary Letters, Thoughts of Bishop Nikolaj,
page. 224).
Celebrating Christmas, we celebrate the
birth of God in human flesh, the rebirth of earthly
man into a heavenly angel, into His Icon. Christmas
prepares us for as a new man renewed from within.
And, without the knowledge of God and without His
love this cannot take place. Christ teaches us that
without God there is no path, no truth, and no life. All
earthly knowledge without God is only suffering for
our soul. And, all joy is in the knowledge of the One
who is the source of all knowledge that directed us,
the unlearned, to go and preach in various
languages teaching people about God. The Holy
Bishop Nikolaj concludes: “The greatest earthly
knowledge without that knowledge (about God), is a
great misfortune”. Today, when the earth trembles
from dangerous earthly movements and economic
misfortunes, we need to know that – the greater the
earthly wealth without the main one, the heavenly
wealth, is an even greater misfortune. “Christ alone
can give us both the earthly as well as the heavenly
good things and protect the great expert from
abusing his knowledge and the great rich man from
abusing his wealth”. (St. Nikolaj.
May our joy this year be in the knowledge
and the wealth given to us by God, from the Christ
Child who brings us Peace,and not from the
“peacemakers” of this world frighten us daily.
Peace of God – Christ is born! Indeed He is born!
+Georgije, Bishop of Canada
Мир Божји – Христос се роди! Ваистину се
роди!
Епископ канадски Георгије
-6
br. 27. god. 10
Glasnik
MANASTIR STUDENICA
MONASTERY STUDENICA
Manastir Studenicu Osnovao je Stefan
Nemawa, osniva~ srpske sredwevekovne dr`ave,
nakon povla~ewa sa prestola krajem 12 veka.
Studenica je jedan od najve}ih i najbogatijih
Srpskih manastira. Wegove dve osnovne
gra|evine, Bogorodi~ina Crkva i Crkva Sv.
Joakima i Ane (Kraqeva Crkva) sagra|ene od
belog mermera, poseduju freske iz 13 i 14 veka
neprocewive vrednosti.
Me|u poznatim freskama mogu se
izdvojiti freska Presvete Bogorodice iz
1208-9. g.G. freska Svetog Nikole iz 1230. g.G.
Osim ovih u manastiru se nalaze jo{ mnoge
freske iz post-vizantijskog perioda kao i
preko stotinu vrednih verskih predmeta u
wegovom muzeju.
The Studenica Monastery was established in
the late 12th century by Stevan Nemanja, founder of
the medieval Serb state, shortly after his abdication.
It is the largest and richest of Serbia’s Orthodox
monasteries. Its two principal monuments, the
Church of the Virgin and the Church of the Joakim
and Ana (King’s Church), both built of white
marble, enshrine priceless collections of 13th- and
14th-century Byzantine painting.
The monastery is a veritable museum of
13th-century Byzantine painting (frescoes in the
naos and the sanctuary of the Virgin Mary in 12089; frescoes of St Nicholas, 1230. Moreover, the
monastery contains important and significant
painted ensembles from the so-called post-Byzantine
period and more than 100 precious objects in its
treasury.
Monastery Studenica
Manastir Studenica
Sam manastir predstavqa najve}a
dostignu}a Srpske istorije. U wemu su pored
ostalih mo{ti Svetog Stefana Prvoven~anog.
Manastir je sagra|en u zaravni pored
reke Studenice u Blizini Kraqeva.
Manastirski kompleks je okru`en velikim
zidom pre~nika oko 115 metara. Iza manastira
su predivne {ume. Na ovom prostoru je Stefan
Nemawa 1983. g. G. osnovao Veliku @upaniju.
Upravo tu je `eleo da sagradi Crkvu Presvetoj
Bogorodici. Posle povla~ewa sa prestola
1196. i odlaska na Svetu Goru 1197. g.G. wegov
sin nastavqa o~ev rad. Crkvu je 1208-9. g.G.
Studenica is the high point of Serbian
history. The monastery contains the remains of the
first Serbian kings, the remains, the shroud and the
coffin of Stefan Prvovencani.
The monastery was built in the middle of a
large clearing crossed by the Studenica River. It is
surrounded by a circular wall roughly 115 m in
diameter. Beyond the farmland are superb forests.
Here, in 1183, Stefan Nemanja founded the Great
Joupan. He wanted to build a funerary church
dedicated to the Virgin Mary. After abdicating in
1196 and withdrawing to become a monk on Mount
Athos in 1197, his sons carried out his wish. The
-7-
GLASNIK
Bo`i} 2012
zavr{io princ Vukan i wegov brat, a iste
godine je freskopisana od strane gr~kih
freskopisaca.
Studenica je bila centar dinastije
Nemawi}a i kroz vekove se razvila u jedno od
osnovnih mesta Srpske istorije. Razvoj
manastira je pratio i rast gra|evina unutar
zidina. Sagra|ivani su postepeno mona{ki
konaci i prate}i objekti.
Dve osnovne gra|evine manastirskog
kompleksa, Crkva Presvete Bogorodice i
Kraqeva Crkva, su veoma dobro o~uvane kroz
vekove.
Church of the Virgin Mary was completed by Prince
Vukan and his brothers who, in 1208-9, had it
decorated with the paintings of Greek artists.
Studenica was the necropolis of the
Nemanjic dynasty and over the centuries it
developed into one of the focal points of Serbian
history. The monastery grew larger within its walls,
and refectories and the monks' living quarters were
installed along the curve of the circular wall. As
foundations increased, more sanctuaries were
created in the central area.
The two principal monuments of Studenica,
the Church of the Virgin Mary and the King's
Church, are both in a very satisfactory state of
conservation.
Entrance of the Most Holy Theotokos
Monastery Studenica
Freska raspe}a Hristovog
manastir Studenica
The King's Church houses the most beautiful
murals painted by Michael and Eutychios. Not long
after 1314 they painted a cycle of the Life of the
Virgin Mary which is among the leading works of
Byzantine art. After having worked at the
Peribleptos of Ohrid and painting a series of Serbian
churches (those of the Virgin of Lievisa, of Zica, of
Staro Nagoricino, of Gracanica, etc.) for King
Milutin, these painters found the most perfect
expression of their style in Studenica.
To date, monastery is one of the main centers
of Serbian spirituality.
U Kraqevoj Crkvi se nalaze neke od
najvrednijih fresaka oslikane od strane
Mihaila i Eutihosa. Godine Gospodwe 1314.
Oni su oslikali kompoziciju @ivot Presvete
Bogorodice, koja predstavqa jednu od
najzna~ajnijih fresaka Vizantijskog perioda.
Posle freskopisawa mnogih Srskih Crkava
tog perioda (Bogorodica Qevi{ka, @i~a,
Staro Nagori~ino, Gra~anica…) za kraqa
Milutina, ovi freskopisci su prona{li
najsavr{eniji na~in izra`avawa svog stila u
Studenici.
Manastir i dan danas predstavqa jedan
od glavnih centara srpske duhovnosti uop{te.
-8
br. 27. god. 10
Glasnik
RASPORED [email protected]
ZA MESEC JANUAR 2012. g. G.
UPCOMING SERVICES FOR THE MONTH
OF JANUARY 2012.
Nedeqa, 1. januar- Sveta Liturgija u 10
~asova ujutro (Oci)
Petak, 6. januar- Sveta Liturgija u 10
~asova ujutro (Badwi Dan)
Petak, 6. januar- Ve~erwa sa osve}ewem
Badwaka i podelom istih vernicima u 6 ~asova
nave~e (Badwe ve~e).
Subota, 7. januar- Sveta Liturgija u 10
~asova ujutro (Bo`i}).
Nedeqa, 8. januar- Sveta Liturgija u 10
~asova ujutro (Sabor Presvete Bogorodice).
Ponedeqak, 9. januar- Sveta Liturgija u
10 ~asova ujutro (Sveti Arhi|akon Stefan).
Subota, 14. januar- Sveta Liturgija u 10
~asova ujutro (Obrezawe Gospodwe, Sveti
Vasilije Veliki i Nova Godina).
Nedeqa, 15. januar-Sveta Liturgija u 10
~asova ujutro.
Sreda, 18. januar- Sveta Liturgija sa
osve}ewem vodice u 10 ~asova ujutro
(Krstovdan).
^etvrtak, 19. januar- Sveta Liturgija sa
velikim osve}ewem vodice u 10 ~asova ujutro
(Bogojavqewe).
Petak, 20. januar- Sveta Liturgija u 10
~asova ujutro (Sabor Svetoga Jovana-Jovawdan).
Nedeqa, 22. januar- Sveta Liturgija u 10
~asova ujutro.
Petak, 27. januar- Sveta Liturgija u 10
~asova ujutro (Sveti Sava).
Nedeqa, 29. januar- Sveta Liturgija u 10
~asova ujutro (Svetosavska proslava).
U na{em Svetom Hramu slu`i se Sveta
Liturgija svake nedeqe i praznika (kada je
praznik ispisan crvenim slovom u kalendaru)
sa po~etkom u 10 ~asova ujutro.
Osim Svete Liturgije u na{em Hramu se
slu`i ve~erwe bogoslu`ewe u toku posta
(Ve~erwa) svake subote nave~e sa po~etkom u 6
~asova. Ovo je i zgodna prilika za sve
parohijane koji se spremaju za Pri~e{}e da se
ispovede i porazgovaraju sa sve{tenikom.
Sunday, January 1- Holy Liturgy at 10 AM
(Father’s Day)
Friday, January 6- Holy Liturgy at 10 AM (Day
before Christmas)
Friday, January 6- Vespers with the blessing of
the Badnjak at 6 PM (Christmas Eve).
Saturday, January 7- Holy Liturgy at 10 AM
(Nativity of Jesus Christ-Christmas).
Sunday, January 8- Holy Liturgy at 10 AM
(Synaxis Of The Most Holy Theotokos).
Monday, January 9- Holy Liturgy at 10 AM. (St.
Stephen, Archdeacon).
Saturday, January 14- Holy Liturgy at 10 AM.
(Circumcision of Our Lord, St. Basil The Great,
New Year).
Sunday, January 15- Holy Liturgy at 10 AM.
Wednesday, January 18- Holy Liturgy with
Blessing of Water at 10 AM (Feast of the Holy
Cross).
Thursday, January 19- Holy Liturgy with the
Great Blessing of Water at 10 AM (TheophanyEpiphany-Baptism of Our Lord Jesus Christ).
Friday, January 20- Holy Liturgy at 10 AM
(Synaxsis of St. John, Prophet, Forerunner and
Baptist).
Sunday, January 22- Holy Liturgy at 10 AM.
Friday, January 27- Liturgy at 10 AM (St. Sava).
Sunday, January 29- Holy Liturgy at 10 AM (St.
Sava Celebration)
In our Holy Church Holy Liturgy is served every
Sunday and on great feast days (those days are
written in red letters in the calendar) beginning at 10
AM.
There is an evening service in our Church every
Saturday during a lent starting at 6PM.
This is a good opportunity for those preparing
for a Holy Communion to have a confession.
-9-
GLASNIK
Bo`i} 2012
DE^IJE
KUTAK ZA MLADE PRIRODWAKE
Ure|uje: Dr. Majda \or|evi}
Dragi mladi prirodwaci,
u nastavku diskusije o ~ulu dodira, sledi opis jo{ jednog interesantnog eksperimenta.
Eksperiment 3
Potreban materijal:
-metalna spajalica za papir, sredwe
veli~ine
-lewir du`ine 15 cm
-papir
-olovka
Postupak:
Ispravi spajalicu tako da li~i na slovo U. Koriste}i lewir, razmakni vrhove da budu udaqeni oko
5 cm. Zamoli nekoga od uku}ana ili drugova da zasu~e rukav do lakta, ispru`i ruku i zatvori o~i.
Sada blago dotakni nadlanicu te osobe sa oba vrha istovremeno, kao {to se vidi na slici, i upitaj
ga/je koliko dodirnih ta~aka ose}a. Ponavqaj eksperiment tako {to }e{ postepeno pribli`avati
vrhove spajalice sve dok ta osoba ne ka`e da ose}a samo jednu dodirnu ta~ku. Sada izmeri rastojawe
izme|u vrhova spajalice. Zapi{i taj podatak kao i mesto koje je testirano. Ponovi ceo eksperiment
na razli~itim delovima ruke, dlanu, prstima, podlaktici (iznutra i spoqa), kao i na licu i vratu.
Da li su rezultati isti? Koji deo tela je najosetqiviji i za{to?
Obja{wewe:
Testirano mesto je osetqivije ukoliko su dodirne ta~ke na kra}em rastojawu. To zna~i da su
senzori ~ula dodira (nervni zavr{etci) na tim mestima najgu{}e raspore|eni. Dlanovi i vrhovi
prstiju su obi~no najosetqiviji jer wih koristimo da procenimo osobine povr{ine i temperaturu
nekog tela. Ukoliko je nadra`aj ovih receptora ja~i, ose}amo ga kao pritisak, dok veoma jak nadra`aj
ose}amo kao bol.
U slede}em broju Parohijskog Glasnika }emo govoriti o ~ulu sluha
.
- 10
br. 27. god. 10
Glasnik
STRANE
Crkvena {kola ,,Sveti Sava,, poziva
svu decu na{e zajednice da se upi{u
u {kolu u kojoj }e uz igru i dru`ewe
sa svojim vr{wacima nau~iti puno
toga. Na prvom mestu to je jezik,
pisawe i ~itawe, svoja vera, kultura i
tradicija. Do|ite da se dru`imo i
obogatimo svoje znawe.
Crkvena {kola ,,Sveti Sava,, vas poziva
da prisustvujete Svetosavskoj proslavi
koja }e biti odr`ana u na{oj crkvenoj
sali u nedequ, 29. januara 2012. g.G.
Tada }e najpre biti odslu`ena Sveta
Liturgija u 10 ~asova ujutro posle koje }e
biti prerezan slavski kola~. Zatim po
prelasku u crkvenu salu bi}e odr`ana
priredba, podeqeni pokloni koje za ovu
priliku pripremaju kumovi slave i
poslu`en sve~ani slavski ru~ak.
DOBRO NAM DO[LI!!!
HRISTOS SE RODI!!!
SRE]NA NOVA GODINA!!!
- 11 -
GLASNIK
Bo`i} 2012
MOLITVA
na ve~erwem bogoslu`ewu i bio ube|en da
slu{am an|ele. Takav jedan momenat je svakako
i susret sa Preosve}enim vladikom Georgijem
u istom manastiru kada sam primqen u svezu
klira Eparhije Kanadske i upisan u
bogosloviju. @enidba, rukopolo`ewe u
sve{teni ~in i dolazak na parohiju je naravno
jedan novi po~etak kako u duhovnom tako i u
ovozemaqskom smislu. Doga|aj o kome sam ve}
pisao za Isto~nik, odlazak na sahranu
bla`enopo~iv{eg patrijarha Pavla, je jo{
jednom zauvek obele`io moj `ivot i pokazao mi
kako Bog prima svoje istinske slu`iteqe i
molitvenike.
U ovakve doga|aje svakako mogu ubrojati
i slede}i kojim mi je Gospod pokazao snagu
re~i sa po~etka teksta. Naime me|u ~estim
telefonskim pozivima koje, kao parohijski
sve{tenik primam, jednoga jutra pozvala me je
parohijanka tu`noga glasa i sa ve{}u da wena
majka umire na posteqi. Poznavao sam ovu
porodicu od svog dolaska na parohiju, bili su
~estiti i pobo`ni hri{}ani i jedni od
osniva~a na{e Crkvene zajednice u Kalgariju.
Pose}ivao sam baku nekoliko puta jo{ od kada
je par meseci pre ovog poziva bila primqena u
bolnicu. Spremio sam se i posle par sati bio
u wenome domu. Baka je bila u godinama i
obolela od nekoliko bolesti. Doktori su je
otpustili iz bolnice da se na miru upokoji u
svome domu, {to je uvek i bila wena `eqa. I
ako su doktori kazali da joj je ostalo jo{ dan
ili dva najvi{e baka je bila `iva ve} nedequ
dana. Prizor koji sam ugledao po ulasku u sobu
bio je uznemiravaju}u. Weno disawe
podse}alo je na borbu, na borbu onoga koji ne
`eli da se preda. Baka je i{~ekivala ne{to a
u tom momentu jo{ uvek nisam bio svestan {ta.
Wen pogled je bio dubok, upla{en a opet
sna`an. Imao sam utisak da gleda kroz mene,
negde daleko u neki novi horizont. Nije mogla
da govori a niko nije bio siguran da li je
mogla da ~uje. Medicinska sestra koja je bila
prisutna kazala mi je da joj nikako nije jasno
kako je baka jo{ uvek `iva. Trebala je davno
umreti ka`e sestra. Ni~im nije mrdala samo je
“I svakom molitvom i moqewem molite
se Bogu duhom bez prestanka…’’ (Efescima
6.18)
^ovek, budu}i po prirodi svojoj
Bogotra`iteq, neprestano vapije za Bogom. ^ak
i onaj koji sebe izdaje za nevernika, ateistu
kako ve} vole takvi sebe nazivati, u dubini
svoje du{e ose}a potrebu za Bogom. Du{a
wegova ~ezne za Tvorcem svojim, za zajednicom
sa Onim sa kime je zajednica najprirodnija.
Spoznav{i Boga ~ovek spoznaje i molitvu kao
osnovu pribli`avawa Wemu i kao pokreta~a
neobja{wive mo}i Bo`ije.
Kao sve{teniku i kao veruju}em
pravoslavnom hri{}aninu ~ini mi se da je
upravo molitva ta koja je zapostavqena i po
malo zaboravqena kod svih nas. Danas u svetu
vidimo da ima vere, bar se tako ~ini kada ~ovek
do|e u hram Gospodwi. Qudi se vra}aju
Pravoslavqu kao iskonskoj istini, onoj istini
koju je sam Gospod Isus Hristos otkrio svojim
svetim apostolima a preko wih i svima nama
koji `elimo istinu spoznati. I milosr|a ima,
qudi uvi|aju da nije sve u blagoutrobiju, da
svoj stomak mogu napuniti samo do odre|ene
mere i da se mogu u odre|eno vreme odenuti u
samo jedno odelo. Da se primetiti da qudi u
bli`weme svome prepoznaju sebe i da su
spremni pomo}i jedni drugima. Ono {to se
meni ~ini jeste da u svemu tome nedostaje
molitva, ona kao jedno od krila kojim
hri{}anin uzle}e ka Carstvu Nebeskom, je
svedena na ritual, na odlazak u hram i stajawe
na Liturgiji koje je pro`eto nestrpqivim
i{~ekivawem re~i : “U miru izi|imo…’’ Moja
je `eqa da iz nekih li~nih primera svog
skromnog sve{teni~kog iskustva podgrejem u
~itaocu ovoga teksta `equ i potrebu za
molitvom.
Bitisawe svakog od nas pro`eto je
momentima koji odre|uju daqi tok na{ega
`ivota u duhovnom smislu re~i. U mom `ivotu
to bi svakako bio prvi odlazak u manastir
Mile{evu gde sam, kao dete, ~uo pojawe monaha
- 12
br. 27. god. 10
Glasnik
uzdisala sna`no i gledala duboko u daqinu.
[ta drugo, pomislih, pro~ita}u joj
molitve iz obreda prilikom rastavqawa du{e
sa telom. Borba sa smr}u je bila o~igledna a
wena `eqa da bude ispra}ena molitvom ja~a i
od same smrti. Uzev{i epitrahiq po~eo sam sa
molitvom. Na po~etku je borba postala jo{
ja~a, sobu je osim molitvenih re~i ispuwavalo
jo{ jedino bakino te{ko disawe. Negde od
po~etka kanona weno disawe po~elo je da se
usporava, prestali su trzaji mi{i}a a o~i je
odjednom blago sklopila. Trebnik u mojim
rukama po~eo je da se trese, vaqda sam kao mlad
i jo{ uvek neiskusan sve{tenik, bio zate~en
vi|enim a ruke su po~ele da mi drhte.
Nastavio sam sa molitvom. Pred sam kraj
molitve baka je izgledala bla`eno, mirno
spavaju}i kao beba. Medicinska sestra koja
nije napu{tala sobu nemo je gledala u
celokupni prizor. Bakina }erka je sa suzama u
o~ima gledala u majku i molila se Bogu.
Zavr{iv{i molitvu posle otpusta jo{ jednom
sam pogledao u bakino lice, mislim da nikada
nisam video spokojniju osobu. Wena }erka mi
re~e da ve} tri dana baka nije zaspala, “Bo`e
~uda’’ bilo je sve {to je posle toga izgovorila.
Zbog obaveza koje sam taj dan imao morao
sam odmah da odem ku}i koja je tridesetak
minuta udaqena od wihove. Nad bakom su
ostale da bdiju wena }erka i medicinska
sestra. Kada sam stigao ku}i na sekretarici je
bila poruka: “ O~e, mama je umrla u miru, javite
mi se molim vas’’. Tada mi je postalo sasvim
jasno da je baka ~ekala molitvu. Htela je Bogu
na istinu da iza|e ispra}ena molitvom, onako
kako je izme|u ostalog i `ivela svoj `ivot. Ja
sam ostao sam uveren da Gospod kroz molitvu
dela, da bez obzira na grehe i gre{nost svih
nas Gospod ~uje vapaje vernih svojih i
ispuwava molitve wihove.
Bo`ija ruka je uvek ispru`ena ka nama,
Bog nas neizmernom qubavqu svojom ~eka da i
mi pru`imo ruku svoju da nas povede i uputi
kako da `ivimo u ovim tegobnim vremenima.
Molitva je zaista najboqi na~in da na poziv
Bo`iji odgovorimo, da mu se pribli`imo i
postanemo deca Wegova odnosno naslednici
Carstva Wegovog.
Bog ~uje i slu{a molitvu na{u, bilo da
je to saborna molitva u Hramu Gospodwem ,
bilo da je to li~na molitva u doma}oj crkvi
na{oj, ne zaboravimo samo da ona treba biti
iskrena, ~istoga srca i du{e skru{ene i ne
zaboravimo da najpre i{temo Carstvo Bo`ije
i pravdu wegovu a drugo }e nam se dodati.
Amin.
Sluga Bo`iji
Sve{tenik Obrad Filipovi}
Budu}a Crkva u Kalgariju
Future Church in Calgary
- 13 -
GLASNIK
Bo`i} 2012
UPOKOJIO SE U GOSPODU
NIKOLA TUMBAS
Nikola Tumbas, ili kako smo ga svi
zvali Deda Nik{a, ro|en je u Velikoj Gredi
godine Gospodwe 1934. na dan svete
velikomu~enice Varvare 17. decembra. Bio je
peto od ukupno sedmoro dece svojih roditeqa
Marka i Sofije (devoja~ko Blitva).
Rano detiwstvo i ratne godine
provodi u rodnom selu gde zavr{ava osnovnu
{kolu. Kao primeran u~enik svoje {kolovawe
nastavqa u Novom Sadu u rudarskoj {koli. Po
zavr{etku iste dobija posao u Naftagasu.
Vojnu du`nost prema dr`avi odslu`io je u
Sarajevu u trajawu od dve godine. Po povratku
u svoje rodno mesto `eni se Milicom
(devoja~ko Ron~evi}) godine Gospodwe 1959.
Gospod ih je tu blagoslovio k}erkicama
Qiqanom i Svetlanom.
Obzirom da se Nikolin brat Branko
ve} uveliko odoma}io u Kalgariju on odlu~uje
da mu se sa svojom porodicom pridru`i. U
Kanadu svi ~etvoro sti`u u qeto 1970. g.G.
Budu}i vredni i radni Nikola i Milica su
se ubrzo sna{li u novoj zemqi. Nikola je sa
svojim bratom izgradio uspe{nu firmu kojoj
su dali ime po svome selu Greda General
Contractors.
Kao i ve}ina na{ih doseqenika toga
vremena i Nikola se sa svojom porodicom
ukqu~io u Crkveni `ivot. Pomogao je
izgradwu na{ega hrama i za to bio izabran
kao jedan od ~etvorice kumova Crkve na
wenom osve}ewu. Za svoje zasluge prema svojoj
Crkvi i Nikola i Milica odlikovani su
Gramatom Priznawa od strane Eparhije
Kanadske i wenog Episkopa Georgija.
Iza sebe od potomstva Nikola ostavqa
pored k}erki i unuke Stojana, Nikolu, Sima i
Milo{a kao i praunuke Nikolu i Miroslava.
Osim wih ostaju i mnogobrojna rodbina i
prijateqi.
Neka mu je ve~na uspomena i
nasledstvo u Carstvu Bo`ijem.
Milica i +Nikola Tumbas
U IME SRPSKE PRAVOSLAVNE CRKVE
UPRAVNI ODBOR CRKVENO[KOLSKE
OP[TINE SVETOG SIMEONA MIROTO^IVOG
SVOJIM DRAGIM PAROHIJANIMA ^ESTITA
NASTUPAJU]E [email protected]]NE I NOVOGODI[WE
PRAZNIKE RADOSNIM HRI[]ANSKIM
POZDRAVOM
HRISTOS SE RODI!
SPORTSKO DRU[TVO SRBIJA
^ESTITA [email protected]]NE I NOVOGODI[WE
PRAZNIKE SVIMA KOJI IH PROSLAVQAJU
RADOSNO VAS POZDRAVQAJU]I
HRISTOS SE RODI!
VA[ PAROH OTAC OBRAD FILIPOVI],
SA SVOJOM SUPRUGOM MILANKOM,
K]ERKICAMA KRISTINOM I KATARINOM I
SINOM TEODOROM,
POVODOM NASTUPAJU]IH [email protected]]NIH I
NOVOGODI[WIH PRAZNIKA POZDRAVQA
SVOJE BLAGO^ESTIVE PAROHIJANE
RADOSNIM POZDRAVOM
Protojerej Obrad Filipovi}
HRISTOS SE RODI!
- 14
br. 27. god. 10
GEORGINA-\UKA TESLA
“Ko zna da li bi dete ikada imalo
qubavi prema majci kada ne bi osetilo qubav
majke prema sebi’’, re~i su na{eg Sv. vladike
Nikolaja Velimirovi}a.
Maj~inska briga i qubav prate nas kao
sopstvena senka, kroz ceo `ivot. Wene pouke
i saveti izgovoreni bezbroj puta odzvawaju u
na{im u{ima ~ak i onda kada ih ne `elimo
~uti.
Istorija pamti mnogo zna~ajnih i
velikih `ena koje su se raznim svojim
talentima isticale u svim dru{tvenim
sferama `ivota. Posebno mesto me|u svim
tim va`nim i velikim `enama zauzimaju majke
hri{}anke. Wihovo osnovno zanimawe je
bilo vaspitawe dece i pou~avawe u duhu vere
Hristove, a wihovi darovi su bili velika
vera, bezrezervna qubav i nesebi~nost.
Jedna od takvih `ena bila je i
Georgina Tesla, majka na{eg poznatog
nau~nika, pronalaza~a i izumiteqa Nikole
Tesle. Georgina, u narodu poznatija kao \uka,
bila je unuka sve{tenika Tome Mandi}a i
sestra mitropolita dabrobosanskog Nikolaja
Mandi}a. Me|u \ukinim unucima, istaknuto
mesto pripada arhimandritu Petroniju
Trbojevi}u, prvom doktoru teolo{kih nauka
me|u Srbima i igumanu manastira
[i{atovac na Fru{koj Gori.
\uka, supruga sve{tenika Milutina
Tesle, sa svojim mu`em izrodila je petoro
dece, sinove Dana i Nikolu, i k}eri:
Angelinu, Milku i Maricu. Sin Dane
poginuo je u svojoj ~etrnaestoj godini. Nakon
te nesre}e, porodica Tesla seli u Gospi}.
Nikolini roditeqi `eleli su i verovali da
}e wihov sin nastaviti sve{teni~ku lozu.
Ipak, to se nije dogodilo.
U svojoj kwizi “Moji izumi’’ Tesla se
na poseban na~in zahvaquje majci za svoj
izumiteqski dar i ka`e: “Moja majka je
poticala iz jedne od najstarijih porodica u
kraju i pripadala je lozi izumiteqa. Weni
otac i deda su izumeli mongobrojna oru|a za
Glasnik
doma}instvo, ratarstvo i druge svrhe. Moja
majka je bila prvorazredni izumiteq i verujem
da bi mnogo postigla da nije bila tako daleko
od modernog `ivota i wegovih mnogostrukih
mogu}nosti. Izumela je i konstruisala
svakojake naprave i alatke, tkala najlep{e
{are od vune koju je sama prela. ^ak je sejala
semewe, uzgajala biqke i sama razdvajala wihova
vlakna. Neumorno je radila od rane zore do
kasno u no} i bezmalo sva ode}a i poku}stvo u
ku}i bili su delo obrazovawa.’’
O plemenitosti i veli~ini wene
hri{}anske du{e Nikola govori: “Ona je
zaista bila velika `ena, retke ume{nosti,
hrabrosti i moralne snage koja se hrabro
suprostavqala `ivotnim nevoqama i stekla
mnoga te{ka iskustva. Kada joj je bilo {esnaest
godina nekakva zarazna bolest harala je zemqom.
Wenog oca su bili pozvali da obavi posledwu
pri~est bolesnika na umoru, a za vreme wegovog
odsustva ona je sama oti{la da pomogne jednoj
porodici u susedstvu, koju je tako|e napala ta
stra{na bolest. Svi ~lanovi te porodice, wih
petoro, brzo su podlegli jedno za drugim. Ona
ih je sama okupala i obukla. Po{to ih je, prema
obi~ajima svojih predaka ukrasila cve}em,
polo`ila ih je na odar. Kada joj se otac vratio
sve je bilo pripremqeno za hri{}ansku
sahranu.’’
Oba Nikolina roditeqa, kao i ostali
~lanovi wegove porodice bili su obdareni
neverovatnim pam}ewem. Podstaknut od svoje
majke, trudio se da je prevazi|e jo{ kao dete.
Videv{i da je nakloweniji tehnici nego
bogosloviji, \uka se trudila da ubedi
Teslinog oca, da je za wega boqe da studira
tehniku. Wena zauzimawa kao i Nikolino lo{e
zdravqe imali su presudni uticaj da otac
promeni svoju odluku. Sina je, isprativ{i ga u
svet, darovala jednom lepom li~kom pletenom
torbom. Gde god bio, Tesla se od te torbe nije
odvajao. Ona mu je bila zamena za maj~inu sliku
koju nije imao. Kako u vreme najve}e slave, tako
i u vreme najve}ih `ivotnih isku{ewa, ta
torba je uvek bila u wegovoj sobi, pred wegovim
o~ima. Mewao je hotelske sobe ali u svakoj od
- 15 -
GLASNIK
Bo`i} 2012
wih bila je i \ukina torba. Podse}ala ga je na
majku i na sve ono {to je ta re~ za wega zna~ila.
Podse}ala ga je na wenu veliku qubav, wene
molbe i savete. U~ila ga je majka da bude
milostiv prema svima kojima je pomo} potrebna,
da bude pa`qiv i da uvek, koliko mo`e, misli
na svoje ro|ake. U~ila ga je da voli sve {to je
Bog stvorio. U~ila ga je da bude prijateq. \uka
je imala veliko razumevawe za dobre, ali i za
lo{e stvari u `ivotu svoje dece. U jednom
periodu svoje mladosti, Nikola se odao poroku
kockawa. Otac se zbog toga jako qutio. Majka je
svemu tome prilazila kao prolaznoj strasti.
Tesla o tome govori: “Majka je razumela mu{ku
mislio sam da }e mi majka, dok sam daleko od
wene posteqe, sigurno dati neki znak. Cijele
no}i napeto sam i{~ekivao, al’ ni{ta se nije
dogodilo do ranog jutra, kad sam zaspao ili se
onesvjestio, i video kako oblak nosi an|eoske
likove predivne lepote od kojih me je jedan
gledao s qubavqu i postepeno poprimao obrise
moje majke. Pojava je polako lebdela mojom
sobom i nestala, a ja sam se probudio usled
neopisive slasti, posle koje je pjevalo
mno{tvo glasova. U tom trenutku tolko sam bio
siguran da je moja majka upravo umrla da je to
bilo nemogu}e izraziti rije~ima. I to je bila
istina….’’
prirodu i znala je da ~ovek mo`e da se spase
samo vlastitiom voqom. Se}am se jedno
popodne, kada sam izgubio sav novac i strasno
`udeo za igrom, ona je do{la k meni sa sve`wem
nov~anica i rekla mi: “Idi i zabavqaj se!’’ {to
pre izgubi{ sve {to imamo, to boqe. Znam da
}e te to pro}i.’’ Bila je u pravu. Toga trena
sam pobedio svoju strast, i jedino sam za`alio
{to nije bila stotinu puta ja~a. I ne samo da
sam je savladao ve} sam je iz svog srca i{~upao,
tako da nije ostalo ni traga od `eqe za wom. Od
tad sam prema svakoj kocki ravnodu{an kao
prema ~a~kawu zuba.’’
Bilo je to uo~i Vaskrsa, na Veliku
subotu, 16. Aprila 1892. godine. Tesla se sa
svoje tri sestre, gorkim jecajima i velikom
tugom u srcu oprostio od svoje majke \uke.
Ostala je wena neizmerna qubav, weno
razumevawe, i li~ka torba, umesto slike da ga
se}a na majku, majku koja ga je naro~ito volela.
\ukino maj~insko ume}e nau~ilo je
Teslu da kroti strasti u sebi. Kasnije se
Tesla izborio sa strasnim pu{ewem, pa ~ak i
pijewem kafe. Svoju decu je u~ila da vole Boga,
da mu se mole i da veruju. U wihovoj ku}i
slavili su se imendani, praznovali veliki
praznici i postili postovi. Tesla je u
nema{tini i u bogatstvu ~uvao maj~ine savete
kao svetiwu. U vreme svojih najve}ih uspeha i
vrhunskih priznawa u Evropi, dobija telegram
iz Gospi}a u kojem je pisalo da mu je majka na
samrti. Krenuv{i odmah, zatekao je majku u
`ivotu. Seo je kraj we i ~ekao da progleda. I
do~ekao je. Grlio je majku, grlila je majka wega.
Nije se odmicao od we danima i no}ima.
Ove trenutke Tesla je i zabele`io: “Bio
sam potpuno iscrpqen zbog boli i dugog bdewa,
i jedne no}i, odveli su me dvije ulice daqe od
na{e ku}e. Dok sam tako bespomo}no le`ao
Nikola Tesla
- 16
br. 27. god. 10
Glasnik
- 17 -
GLASNIK
Bo`i} 2012
IZVODI IZ MATI^NIH KWIGA:
KR[TENIH (za 2011. g.G.)
VEN^ANIH (za 2011. g.G.)
1. An|ela, k}i Slavoquba i Nade
[}eki}
2. Valentina, k}i Slavoquba i Nade
[}eki}
3. Nikolina , k}i Slavoquba i Nade
[}eki}
4. Branislav, sin +Branka i Bose
Kruni}
5. Mateja, sin Vladimira Ba{i}a i
Qubice [anovi}
6. Marko, sin Milorada i Mirjane
Borkovi}
7. Milan, sin Dragana i Vesne Medi}
8. Luka, sin Aleksandra i Megan
O`egovi}
9. Vladimir, son of Adam and Sava Herdman
10. Stefana, k}i Miodraga i Arlene
Pan~i}
11. Sofija, k}i Miodraga i Arlene
Pan~i}
12. Aleksandar, sin Petra i Branke
Juri{i}
13. Ana, k}i Aleksandra i Sawe
Juri{i}
14. Petar, sin Aleksandra i Sawe
Juri{i}
15. Nikola, son of Christopher Canales and
Andjela Vandersteen
16. Rade, son of Earl James and Tatjana
Donald
17. Lubo son of Alexander and Mariya Georgiev
18. Nastasia, k}i Bojana i ^edne
Todorovi}
19. Stefan, sin Nemawe i Branislave
Mileti}
20. Katarina, k}i o. Obrada i Milanke
Filipovi}
21. Milo{ sin Adama i Brankice Babi}
22. Tiosav, sin Milo{a i Ivane Krwaja
Ove godine nije bilo ven~awa.
,, I Blagoslovi ih Bog, i re~e im Bog: ,,Ra|ajte
se i mno`ite se i napunite zemqu, i vladajte
wom, i budite gospodari od riba morskih i od
ptica nebeskih i od svega zveriwa {to se mi~e
po zemqi,, (1. Mojsije 1. 28.)
UPOKOJENIH (za 2011. g.G.)
1. Konstantin Ledvij
2. Nikola Tumbas
,, I iza}i }e oni koji su ~inili dobro
u vaskrsewe `ivota, a oni koji su ~inili zlo
u vaskrsewe suda,, (Jovan 5. 29.)
KOLO SRPSKIH SESTARA
,,MALA GOSPOJINA,,
SVIM SRBIMA I SRPKIWAMA ^ESTITA
[email protected]] I NOVU 2012. GODINU
GOSPODWU
RADOSNO VAS POZDRAVQAJU]I
HISTOS SE RODI!!!
ELEKTRONSKA PO[TA
U koliko `elite da budete
obave{teni o svim de{avawima u
na{oj Crkvenoj zajednici
prijavite se na listu za slawe
elektronske po{te.
Samo po{aqite va{u adresu (email) na adresu redakcije
[email protected]
,,Ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne mo`e
u}i u Carstvo Bo`ije,, (Jovan 5. 4.)
- 18
br. 27. god. 10
Glasnik
ZORKA DOMAZET
MLS. REAL ESTATE AGENT
SOUTON GROUP –ANWEST
KANCELARIJA: 208-7788
LI^NI TEL:
383-5536
Sre}an Bo`i} i Novu Godinu od srca
Vam `eli Zorka
HRISTOS SE RODI!
- 19 -
PAROHIJSKI GLASNIK
PARISH HERALD
Curent Serbian Orthodox Church St. Simeon Mirotocivi
HRISTOS SE RODI!!!
VAISTINU SE RODI!!!
Download

Божић 2012