12
2013.
12
Velika Gospojina
Aran|elovac 2013.
12
Izdava~:
Udru`ewe gra|ana
"Ba{tina i budu}nost - ARAN\ELOVAC 1859"
Za izdava~a:
Dragan Jakovqevi}
Urednik:
Ivan Zlatkovi}
Fotografije:
Milan Ili}
Neboj{a Radovanovi}
Velimir Jagodi}
Du{an Teofanovi}
Grafi~ka obrada:
Milan Ili}
[tampa:
"Zagorac" Aran|elovac
Tira`:
300 primeraka
Velika Gospojina
Aran|elovac 2013.
Predwa korica:
Kru`ni tok i spomenik Kwazu Milo{u
u dowem delu grada
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
S A D R @ A J :
str.
Poveqa
Izve{taj o radu jedanaeste Skup{tine Udru`ewa
Izve{taj o radu Udru`ewa 2012/2013. god.
Finansijski izve{taj za 2013. godinu
Predlog plana rada Udru`ewa za 2013/2014. god.
Iz arhiva Udru`ewa (dopisi i predlozi)
Za lep{i izgled glavne ulice
[etaju}i rekonstruisanom ulicom
Jedna varo{ - dva Milo{a
Ura|en projekat "[umadijske krivuqe"
Pruga u Kopqarima
Seosko doma}instvo porodice Milo{evi}
Iz pera na{ih sugra|ana o nama
Kulturne aktivnosti Udru`ewa
Ve~e o Vongaru
Predstavqawe zbirke pesama Du{ana Bawca
Iz poezije Omera Petojevi}a
Milu Nedeqkovi}u u ~ast
Kwige pristigle na konkurs za nagradu "Mile Nedeqkovi}" za 2013.
Saop{tewe `irija o u`em izboru za nagradu "Mile Nedeqkovi}"
Etnolo{ka istra`ivawa u Brezovcu i Vukasovcima
Obi~aji i verovawa u selu Vukasovci
Nevaqatne pri~e Vladete Kolarevi}a
Selo Bawa
Aran|elova~ke pijace i narodni va{ari
Jedna istorijska pri~a bez naslova
Fragmenti iz pro{losti
- Iz testamenta Blagoja Jovanovi}a o podizawu gimnazije
- O na{oj pruzi (obra}awe senatora Lazara Ani}a)
Idi kod Rate, da se igra~i ne pate
Dr Milan Ta{i} (1941-2013)
Milosav Katani} Kale (1940-2013)
Qiqana Simi}evi} Tea (1952-2013)
1
3
5
6
7
9
11
14
17
18
19
21
22
24
26
28
29
31
33
35
36
38
39
40
42
48
51
51
54
56
60
62
64
Bo{ko Q. Bo{kovi}, najmla|i ~lan Udru`ewa
(godi{wa skup{tina 2012)
Odlukom Skup{tine Udru`ewa gra|ana
"BA[TINA I BUDU]NOST - ARAN\ELOVAC 1859"
odr`ane 09.11. 2001. godine u Aran|elovcu,
usvojena je ova:
kojom se utvr|uju ciqevi, zadaci i pravci rada i delovawa
Udru`ewa. Svaki ~lan Udru`ewa, svojim dobrovoqnim
radom, daje doprinos na ostvarewu ovih ciqeva i zadataka:
* ~uvawe i negovawe tradicionalnih vrednosti grada i
okoline Aran|elovca,
* ~uvawe spomena na istorijske vrednosti grada,
* doprinos urbanom i ruralnom skladu ure|ewa varo{i,
* doprinos arhitektonskom osavremewavawu graditeqstva
u skladu sa postoje}im ambijentom grada,
* doprinos o~uvawu ~ovekove sredine,
* doprinos razvijawu svih oblika kulturnog stvarala{tva,
* pomo} u razvoju op{tih komunalnih dobara grada i okoline,
* objavqivawe sadr`aja istorijskih i kulturnih tekovina
vezanih za podru~je grada i okoline,
* unapre|ewe i razvijawe dobrotvornog i humanitarnog rada,
* saradwa sa srodnim nevladinim i nestrana~kim
organizacijama.
Navedeni ciqevi, zadaci i pravci rada, ne smeju biti zanemareni, niti izostavqeni. U skladu sa mogu}nostima, mogu biti
pridodavani novi zadaci i pro{irivani novi pravci rada.
Sa pro{logodi{we skup{tine Udru`ewa (2012)
Извештај о раду једанаесте Скупштине Удружења
У Етно дворишту, дана 23.08.2012. године, одржана је jеданаеста редовна Скупштина са следећим дневним редoм:
1. Избор радног председништва
2. Извештај о раду Управног одбора
3. Извештај о финансијском пословању
4. План рада за наредну 2012/2013. годину
5. Избор председника и заменика Скупштине, чланова
Управног и Надзорног одбора
6. Дискусија
7. Завршна реч.
Присутно је 40 чланова и пријатеља Удружења.
1. У радно председништво изабрани су: Властимир Мирић,
Љиљана Бошковић, Мирјана Борисављевић. Записничар је Милан
Илић.
2. Извештај о раду Управног Одбора поднео је Милутун
Вељовић, изневши став да Удружење мора подстицати веће
ангажовање својих чланова, као и да се морају примити нови и
млађи чланови који би унели више идеја и ентузијазма у рад
Удружења.
3. Извештај о финансијском пословању дат је у Годишњаку 11.
4. Поводом плана рада говорило се о могућностима у вези с
пресељењем Удружења у нове просторије, о акцијама у вези с
уређењем зграде старе Железничке станице, као и о традиционалним манифестацијама и новим програмима.
5. С обзиром да је ово и изборна скупштина, извршен је избор
новог руководства Удружења. За председника Скупштине изабран
је Иван Златковић, за потпредседника Мирјана Борисављевић.
3
Председник новог Управог одбора је Драган Јаковљевић, а
чланови су: Ненад Радовановић, потпредседник, Љиљана
Бошковић, Миодраг М. Бошковић, Невенка Поповић, Милутун
Вељовић, Бора Десивојевић, Миломир Петровић. Чланови
Надзорног одбора су: Добривоје Игњатијевић, Миленко Ивовић,
Миодраг Матијашевић.
6. Дискутовало се о сарадњи с другим сличним удружењима, о
могућностима повезивања са установама и институцијама ван
Аранђеловца, о чему је говорила и Љубица Милошевић, посланица
у Републичком парламенту Србије, као и о потребама да се настави
активно с пословима у вези са ''Шумадијском кривуљом'', на шта је
указао Миодраг А. Бошковић.
7. У завршној речи обратио се Иван Златковић говорећи о
могућностима нових програмских идеја Удружења које би се
односиле на издавачку делатност (снимање музичког диска
женског етно вокалног састава ''Вукасовчанке'', објављивање
књиге записа лирских песама из јасеничког краја Владете
Коларевића, уколико дозволе финансијске могућности). Златковић
се на крају захвалио свим пријатељима Удружења на помоћи и
подршци.
Ivan Zlatkovi}
4
Izve{taj o radu Udru`ewa 2012/2013. god.
Tradicionalne manifestacije Udru`ewa odr`ane su po
planu: Badwi dan, farbawe uskr{wih jaja i manifestacija
Nagrada "Mile Nedeqkovi}", dok sa ostalim aktivnostima ne
mo`emo biti zadovoqni. Rad Upravnog odbora nije na nivou
renomea Udru`ewa. Sednice su retko odr`avane, skoro uvek bez
kvoruma, a aktivnost Udru`ewa van onih tradicionalnih
programa - skoro nikakva.
Jedino {to je u svemu ovome pozitivno jeste da su skoro svi
~lanovi opredeqeni da Udru`ewe mora da na|e na~in da iza|e
iz ove apatije i nastavi rad. Verujemo da je ovo prolazna faza.
Verovatno je ovome doprineo na{ problem daqeg opstanka u Etno
dvori{tu. Dosada{wem vlasniku je oduzeta imovina u kojoj smo
mi bitisali. Pozitivno je i to {to imamo obe}awe od Op{tine da
nam u prostoru Etno dvori{ta dozvoli postavqawe jednog vajata
za na{e aktivnosti. Sporost u dono{ewu takve odluke tako|e
stvara probleme u radu Udru`ewa. Dru{tvo ima voqe i ideja,
ali zbog svih gore navedenih problema ne mo`e lako da ih
realizuje.
Kada je u pitawu na{ dugogodi{wi i uporni rad na zadatku
"[umadijska krivuqa", u~iwen je ozbiqan pomak - zavr{en je i
usvojen projekat revitalizacije pruge.
Veliki broj ~lanova udru`ewa je uverewa da }emo na
narednoj skup{tini izabrati novo rukovodstvo i krenuti sa puno
voqe i elana ka boqim rezultatima.
Upravni odbor
5
Finansijski izve{taj za 2013. godinu
Udru`ewe se u 2013. godini finansiralo na sli~an na~in kao
i prethodnih godina, i to:
- ~lanarinom ~lanova Udru`ewa
- donacijama od {tampanih i objavqenih kwiga
- iz buxeta Op{tine Aran|elovac.
Napomena: Iz buxeta Op{tine se pokrivaju dogovorno i sa
kompletnim uvidom samo nastali tro{kovi oko celokupne
organizacije i odr`avawa manifestacije Nagrada "Mile
Nedeqkovi}", ~iji je ina~e pokroviteq Op{tina Aran|elovac.
Udru`ewe je u 2013. godini imalo do danas 19.000 dinara
prihoda od donacija i prodaje kwiga, a na svom teku}em ra~unu
trenutno ima 70.000 dinara.
Rashodi koji nas o~ekuju u narednom periodu vezani su za
sprovo|ewe ovogodi{we manifestacije Nagrada "Mile Nedeqkovi}". Pored Op{tine Aran|elovac i na{eg Udru`ewa organizaciju ovog velikog kulturnog doga|aja svake godine svojim donacijama svesrdno poma`u i privrednici grada, kao {to su: pekara
"Jovanovi}", market "Fortuna", veleprodaja "Krki" i dr.
Izve{taj sastavio
Milan Krsmanovi}
6
Predlog plana rada Udru`ewa za 2013/2014. god.
План рада за наредни, једногодишњи, период између две
скупштине сачињен је у складу са Повељом Удружења, започетим и
традиционалним активностима, а све то усклађено са финансијским могућностима.
1. Допринос урбанистичком и архитектонском уређењу
Аранђеловца:
1.1. наставити са радом на реализацији пројеката уређења:
- старог трга и
- железничке станице;
1.2. наставити са радом на реализацији пројеката пруге
''Шумадијска кривуља''.
2. Наставити са обележавањем значајних места и догађаја у
вези с Аранђеловцем и околином повезаних са традицијом,
историјом и културом.
3. Организовање културних манифестација:
3.1. Награда ''Миле Недељковић'';
3.2. књижевне вечери;
3.3. изложбе уметничких дела и народних рукотворина.
4. Традиционално обележавање хришћанских празника:
4.1. Бадњи дан, на старом тргу;
4.2. Велики петак у Етно дворишту - бојење вaскршњих јаја
за децу са посебним потребама;
4.3. Велика Госпојина - Дан Удружења.
5. Интензивирати рад на издавачкој делатности која је у
многоме условљена финансијским могућностима Удружења.
6. Наставити до сада успешну сарадњу са сродним и
хуманитарним организацијама.
7. У континуитету интензивно наставити рад на решавању
проблема у вези са простором локације за седиште Удружења.
7
Како би Удружење могло да реализује све започете планове,
а и нове, који доприносе популаризацији у средини коју већ више
од деценије покушава да оплемени разним идејамa и активностима, неопходно је да подмлади и омасови своје чланство.
Upravni odbor
8
Iz Arhiva Udru`ewa (dopisi i predlozi)
Predsedniku Op{tine Aran|elovac,
gospodinu Bojanu Radovi}u
Za svaku pohvalu je svaki posao, pa i najmawi, kada se radi na
infrastrukturi koja uti~e na poboq{awe uslova `ivota na{e
svakodnevnice. To se odnosi i na opse`ne radove u na{oj glavnoj
aran|elova~koj ulici. Mnogo projektovanog i ura|enog je za svaku
pohvalu.
Me|utim, da li iz razloga lo{eg ura|enog projektnog zadatka,
ili neusagla{enosti projektanata, ili lo{e odra|ene revizije,
ima dosta neodgovaraju}ih re{ewa, tehni~ki i funkcionalno, a
posebno u estetskom smislu kada je re~ o elektro-ormarima koji
se postavqaju po trotoarima.
Da li je postojalo drugo tehni~ko re{ewe? Sigurno da jeste!
Propis predvi|a da "merna mesta" potro{we elektri~ne energije ne budu unutar katastarske parcele, i da ormari moraju biti
pristupa~ni isporu~iocu elektri~ne energije, ali ne i da budu
ovih dimenzija i u stoje}em polo`aju.
Da li je neko poku{ao da re{i problem? O~igledno nije! Da
li je naru{ena novoure|ena ulica? Jeste! Da li je neko pitao
gra|ane, `iteqe glavne ulice za mi{qewe? Nije!
Ima jo{ mnogo pitawa na koja nema vaqanog odgovora, ali {to
je jo{ gore ni poku{aja da se problem re{i. Mislimo da je
trebalo reagovati odmah posle prve faze - deonice (radovi u
Zanatlijskoj ulici) koja je ura|ena i kada su problemi uo~eni. Na
mnogim mestima, zbog neusagla{enosti u projektanskoizvo|a~kom delu, imamo situaciju da su trotoari toliko su`eni
da se ne mogu mimoi}i dva pe{aka, jer se naspram elektro-ormara
nalazi novo stablo ili stub za osvetqewe, a na pojedinim
mestima i TT ormar. Ovi problemi su posebno uo~qivi u
dosada{wim deonicama gde su i trotoari dosta u`i.
9
Mo`da je trenutak da se pristupi re{ewu ovog problema jer
su naredne deonice rada pe{a~ki mnogo frekventnije i s
objektima kolektivnog stanovawa, gde bi dosada{we tehni~ko
re{ewe bilo apsolutno neprimereno. Tako|e, treba razmi{qati i o vandalima koji nasr}u na sve, pa je pitawe: {ta }e korisnik
kome o{tete opremu u ormaru i ostane bez "struje"? Zar nismo
svedoci svakodnevih nasrtaja na takvu opremu, pa ~ak i onu koja je
opasna po `ivot.
Na{ dopis shvatite kao najdobronamerniji, u nadi da }e se
evidentni problemi re{iti na najboqi mogu}i na~in.
S po{tovawem,
Arh. Milutin Veqovi}
U Aran|elovcu,
24.07.2013. god.
Za Upravni odbor
Ing. Neboj{a Radovanovi}
Dostavqeno: predsedniku Op{tine, Op{tinskom ve}u,
JP za planirawe, ED Aran|elovac
10
Za lep{i izgled glavne ulice
U okviru rekonstrukcije glavne ulice u na{em gradu, pova|eni su drvoredi koji su se nalazili sa obe strane ulice.
Va|ewem ovih stabala "otvorile" su se fasade koje se nalaze
sa jedne i sa druge strane glavne ulice. Zapa`amo da me|u ovim
fasadama ima i solidno ure|enih, ali ima i onih drugih,
o{te}enih i zapu{tenih koje uru{avaju izgled na{e varo{i.
Poku{a}emo da uka`emo samo na neke vrlo uo~qive objekte sa
o{te}enim i istovremeno ru`nim fasadama, kao i na par lepo
ure|enih zgrada koje bi nam mogle poslu`iti kao uzor.
Na samom ulazu u ulicu Kwaza Milo{a, neposredno uz kru`ni
tok saobra}aja, nalazi se neure|eni prostor i zgrada stare
gvo`|are "Kraqevo". Na ovoj zgradi, na upadqivoj strani (prema
benzinskoj pumpi "NIS"), mogli bi postaviti panoe-bilborde
turisti~kog sadr`aja, plan grada, putokaze, ili stare fotografije varo{i i bawe.
U ulici Kwaza Milo{a br. 12 je napu{teni prodajni objekat
"Kolektiva" ~iji su ogromni stakleni izlozi prelepqeni hrpom
poderanih plakata koji se godinama gomilaju. Oko takvog izloga je
zaprqana fasada koja se godinama polako osipa.
Interesantni, o~igledno stari objekti u Kwaza Milo{a 22 i
24 zahtevaju obnovu dotrajalih fasada. Renovirawem objekti bi
pru`ili lep{i prizor u ovom delu grada.
Gra|evinski zanimqiva zgrada u istoj ulici br. 61, na kojoj
stoji tabla "Savez invalida rada", neodlo`no zahteva temeqnu
rekonstrukciju.
U ovom delu glavne ulice skoro sve zgrade su naslowene jedna
na drugu, a onda (preko puta dowe po{te) nailazimo na "zelenu
povr{inu". Pored objekta nekada{weg preduze}a "Elka" nalazi se
zapu{teni prostor prekriven korovom, samoniklim kupinama, kao
i znatnim koli~inama plasti~nog i ostalog |ubreta.
11
U ovom podu`em sivilu nailazimo na jedno zaista prijatno
osve`ewe. Apoteka "Jovanovi}" privla~i pa`wu vrlo lepo
slo`enim bojama na ure|enoj fasadi.
Da li ovaj, prili~no usamqen slu~aj, mo`e pozitivno
delovati na okru`ewe?
Neposredno iza, dve niske i vrlo tipi~ne ku}ice za ovaj deo
grada (brojevi 87 i 89) iz nekih starih vremena, sa obnovqenim
fasadama delovale bi atraktivno.
Staru osnovnu {kolu, koja se nalazi du` glavne ulice,
nepostredno do @u}inog parki}a, mnogi Aran|elov~ani pamte kao
po~etnu stepenicu svog dugogodi{weg {kolovawa. I ovaj objekat
je u lo{em stawu i zahteva ozbiqnu rekonstrukciju.
Preko puta stare osnovne {kole nailazimo na dve zgrade sa
sre|enim lokalima u prizemqu, koji su u upotrebi, ali su im
spratovi u crvenim gra|evinskim blokovima, dok su na vratima
iznad lokala zakucane daske.
Sa druge strane @u}inog parki}a - stari objekat nekada{we
pekare u o~ajnom stawu. Ru`an i tu`an!
U pohodu glavnom ulicom nailazimo i na jedan - nekada vrlo
zna~ajan objekat - restoran "Ustanak". Pribli`avaju}i se ovom
mestu imate utisak da se nalazite u nekoj zapu{tenoj zabiti.
Fasada prqava i i{arana grafitima. Daske na nekada lepoj
terasi - polomqene. Krov iznad terase - provaqen. Terasa
oblo`ena trskom koja je odavno izlomqena. Sve u svemu - prostor
na izvanrednoj lokaciji od koga treba okretati glavu.
Ogroman objekat u ul. Kwaza Milo{a 140 ve} nekoliko godina
stoji ozidan, neomalterisan, nedovr{en u svakom smislu. Da li
tako mo`e u nedogled i koliko jo{ godina.
Potom, nailazimo na jo{ jedno osve`ewe. Vila "Micko{" u
glavnoj ulici broj 180 sa vrlo lepo ure|enim dvori{tem i
gra|evinom koja neodoqivo privla~i pa`wu.
Zgrada neposredno do "Inteza banke" (br.190) privla~i
pa`wu ru`i~astom fasadom koja se najve}im delom oqu{tila.
12
U`i centar grada koji ostavqa zaista ru`an utisak.
I na kraju, blizu ulaska u park, nalazi se napu{tena i zapu{tena zgrada (br. 230) koja se uru{ava, a istovremeno ugro`ava
bezbednost prolaznika.
Ovo bi bio jedan kratak prikaz neure|enih fasada (sa par
izuzetaka) u na{oj glavnoj ulici. Da li postoji na~in, kao {to je
obi~aj u drugim gradovima, da Op{tina pomogne svojim gra|anima
koji nemaju dovoqno sredstava i zajedni~kim snagama urade ne{to
na sre|ivawu fasada i ulep{avawa na{eg turisti~kog mesta?
Udru`ewe gra|ana "Ba{tina i budu}nost - Aran|elovac 1859"
se pre par godina bavilo obnavqawem fasada u dowem delu grada.
Nekoliko fasada je odra|eno sopstvenim sredstvima ~lanova
Udru`ewa, a neke su ura|ene zajedno sa vlasnicima objekata.
Nastavimo sa ovakvim akcijama.
Borivoje Desivojevi}
Ruinirani objekat u centru grada
(biv{a "Pobedina" pekara preko puta @u}inog parki}a)
13
[etaju}i rekonstruisanom ulicom
Verujem da su Aran|elov~ani, kao i ja, sre}ni i zadovoqni
zbog rekonstrukcije glavne ulice pa }emo kona~no i mi, kao i
mnogi drugi gradovi u Srbiji, imati pristojno sre|enu glavnu
ulicu i trotoare. Mada su mnogi gradovi to davno uradili, iako
nisu ni bogatiji od nas niti su poznati turisti~ki centri, ipak je
dobro {to smo sa ozbiqnom rekonstrukcijom zapo~eli, a zapo~eto
}e se sigurno i zavr{iti. Dobro bi bilo da to bude {to pre, s
obzirom da Aran|elovac postaje sve po`eqnija turisti~ka
destinacija. Sigurno je da }e op{ti utisak o gradu tada biti i
mnogo pozitivniji uz ve} lepe utiske koje turisti imaju o parku,
hotelu “Izvor” ili Akva-parku.
[etaju}i rekonstruisanom ulicom razmi{qao sam kako bi
grad mogao da izgleda lep{e, uz ne tako velika dodatna ulagawa.
Prvo {to me je iznenadilo je ~iwenica da oni divni cvetwaci
koji su posledwih godina krasili ulaz u grad, ove godine nisu
zasa|eni. Zaista, ne znam za{to. Nema ove godine ni cvetnih
“vaqaka” na gradskom trgu ni efektnih `ardiwera na banderama
sa vise}im cvetnim aran`manima. Vrlo brzo i lako se odri~emo
lepih detaqa kojima smo se do nedavno ponosili.
Pala mi je u oko ~iwenica da u celoj rekonstruisanoj Zanatlijskoj ulici nema nijedne korpe za |ubre, tako da i ne iznena|uje
~iwenica {to trotoari nisu dovoqno ~isti. ^esto se mogu videti
i tragovi uqa iz kola parkiranih na novim plo~nicima, {to je
zaista nedopustivo i {to bi policija trebalo da sankcioni{e.
Sigurno svi o~ekujemo {to skoriju sadwu odgovaraju}ih
uli~nih stabala, koja }e ne samo ulep{ati izgled “ogolele”
rekonstruisane ulice ve} i delimi~no zakloniti veliki broj
oronulih i neure|enih fasada, o ~ijem ure|ewu se treba ozbiqnije sistematski pozabaviti.
Na`alost, zapazio sam i veliki broj praznih lokala, posebno u dowem delu grada, ali i neure|ene i neosvetqene izloge.
Mo`da bi Turisti~ka organizacija op{tine mogla da apeluje na
wihovo ure|ewe, kroz akciju “Najlep{i izlog” i tome sli~no.
14
Nekada renomirani restoran "Ustanak" (gore),
biv{i prodajni objekat "Kolektiva" (dole),
(da li je uop{te potreban komentar?)
15
Rekonstruisana ulica bi mogla da izgleda mnogo lep{e i
privla~nije ukoliko bi na pro{irewa trotoara, kakvih ima
posebno na raskrsnicama sa sporednim ulicama, bile postavqene velike cvetne `ardiwere ili “cvetni vaqci”. Na tim mestima
bi se mogle postaviti i table sa va`nim informacijama o turisti~koj i kulturnoj ponudi grada. Moram da napomenem da je za
svaku pohvalu divno sre|en kru`ni tok, ali apelujem i na gra|ane
da ~uvaju te lepe cvetne povr{ine koje su pravi ukras grada.
Bilo bi lepo i atraktivno kada bi se fasade nekih lepih
starih zgrada u glavnoj ulici osvetlile dekorativnim osvetqewem bar u jeku turisti~ke sezone, kada u gradu ima dosta turista.
To ne samo da radi Beograd ve} i mnogi drugi gradovi u Srbiji koji
pretenduju da budu zna~ajne turisti~ke destinacije, ili to ve}
jesu.
Ne{to {to bi svakako trebalo uraditi je zaklawawe potpuno ruiniranih fasada zgrada u kojima niko ne stanuje, a koje
~esto slu`e i kao deponije sme}a. Jedna od wih je i zgrada u
Zanatlijskoj ulici na samom ulazu kod raskrsnice, mada takvih
zgrada ima jo{. To bi moglo vrlo jednostavno da se re{i postavqawem velikih reklamnih zastora sa slikama starog Aran|elovca, parka ili sa reklamama uspe{nih firmi (Pe{tan, Bekament,
hotel Izvor, Akva park i sl.)
Ideja je puno ali realizacija bar dela navedenih bi
svakako bio veliki pomak u pravcu zna~ajnijeg i sveobuhvatnijeg
ure|ewa grada i stvarawa nove i lep{e slike o na{em gradu.
Da zakqu~im i poru~im: grad treba voleti i ~uvati sva
wegova materijalna i kulturna dobra, po{tovati i negovati
wegovu istoriju i tradiciju i tu qubav prenositi mla|im
generacijama.
Du{an Izvonar
16
Jedna varo{ - dva Milo{a
Nekada malo selo Vrbica, tridesetih godina devetnaestog
veka, po nalogu Kwaza Milo{a u{orava se pored reke Kubr{nice
i Veliki gospodar taj deo Vrbice progla{ava za varo{icu.
Razvojem zanatstva i trgovine razvija se i varo{ica. Veliki
gospodar u svojoj drugoj vladavini daje novac da se napravi crkva
Svetog arhangela Gavrila, a varo{icu progla{ava za varo{ i
daje joj ime ARAN\ELOVAC.
Dugogodi{wa `eqa da se rodona~elniku podigne spomenik
realizuje se devedesetih godina pro{log veka. Tada{wa lokalna
vlast odlu~uje da se spomenik postavi tamo gde mu mesto nije i da
autor spomenika bude Srbin Svan Vuja~i}, umetnik iz Zagreba.
Prilikom izbora mesta nisu pomogle primedbe nekih gra|ana da
Milo{ nije podigao varo{ u Bukoviku ve} u varo{ici Vrbici i da
mu mesto nije u parku Bukovi~ke bawe ve} na starom pijacu ili kod
crkve. Ispostavilo se da mesto postavqawa spomenika nije
najve}i problem. Ve}i problem od toga je {to bista, ni po liku, ni
po karakteru nije li~ila na Kwaza Milo{a. Kada je jedne subote
maketa budu}eg spomenika stigla na Ven~ac, gde je trebalo da se
kle{e, na{a poznata umetnica Angelina Gatalica, koja je tu klesala skulpturu majke i deteta u belom mermeru, zamolila je nas
prisutne da, ako imamo bilo kakav uticaj, spre~imo ovu kulturnu
diverziju. Primedbe nisu uva`ene i spomenik je postavqen tu gde
se nalazi skoro vi{e od dvadeset godina.
Pre tri godine op{tinska vlast sa predsednikom dr [vabi}em naru~ila je da se uradi i postavi novi spomenik, a u izboru
mesta je najvi{e pomoglo Udru`ewe gra|ana "Ba{tina i
budu}nost - Aran|elovac 1859". Spomenik je delo Drinke Radovanovi}. Postavqawem novog spomenika mislimo da smo ispravili
nepravdu koju smo u~inili prema Velikom Milo{u.
Sada je na potezu nova vlast u Aran|elovcu da re{i pitawe
ure|ewa starog gradskog trga i time dowem delu grada vrati
stari sjaj.
Udru`ewe gra|ana
"Ba{tina i Budu}nost - Aran|elovac 1859"
17
Ura|en projekat "[umadijske krivuqe"
U aprilu ove godine Op{tini Aran|elovac je dostavqen
"Glavni projekat obnove i rekonstrukcije pruge uzanog koloseka
Aran|elovac - Mladenovac, deonice Kopqare - Aran|elovac".
Do sada sa projektom nije ni{ta ura|eno pa o~ekujemo, kada
pro|e proslava Dana grada i zavr{e se godi{wi odmori, da }e
predsednik op{tine, predstavnici na{eg Udru`ewa i Odbor za
[umadijsku krivuqu nastaviti sa aktivnostima u vezi sa realizacijom projekta.
Jul 2013.
Haxi Miodrag Bo{kovi}
Zgrada `elezni~ke stanice u Kopqarima
18
Pruga u Kopqarima
Ne{to vi{e od 11 kilometara pruge Mladenovac - Aran|elovac
nalazi se u ataru sela Kopqare. U po~etku - stanica, a kasnije
saobra}ajno transportno otpremni{tvo, Kopqare je imalo tri
koloseka. Stani~na zgrada se nalazila u km 18+040 sa desne
strane pruge Mladenovac - Aran|elovac. Kopqarci su bili izuzetno ponosni na svoju stani~nu zgradu koja je na celoj pruzi, osim
aran|elova~ke i po~etnih, podignuta na sprat. Nalazila se usred
sela i svojim izgledom dominirala celom okolinom ostavqaju}i
na putnike nezaboravan utisak.
Osim "Pre~ana", prugu je gradio i jedan broj Kopqaraca i to kao
obi~na fizi~ka radna snaga. Radilo se ru~no. Materijal se prevozio kolicima i zapre`nim kolima.
Prvi voz kroz Kopqare pro{ao je 25. oktobra 1904. godine.
Kopqarci su na svojoj stanici priredili sve~anost i pravo
narodno veseqe uz u~e{}e i starog i mladog. Putni~ki saobra}aj je
po~eo 25. marta 1905. godine. Prvi voz se sastojao od lokomotive i
jednog vagona. Po{to u Aran|elovcu jo{ nije bila sagra|ena okretnica za lokomotive, voz se kretao napred-nazad.
Na peronu stanice trojica Kopqaraca su 1903. godine, pri
izgradwi pruge, zasadili {est lipa i tri platana koji i danas,
posle 105 godina krase ovaj prostor. Bili su to Milan Maksimovi},
Svetolik Peri{i} i Qubomir Blagojevi}. Istina, neko je po~etni~ki oblikovao kro{we drve}a prestrugav{i stabla ispod najni`ih grana. Drve}e je izdr`alo ovo "ulep{avawe"- izrasli su
lastari koji su danas velike grane, ali one nekada{we lepote
wihovih kro{wi nema.
Lipe i platani su napredovali {ire}i svoje kro{we pru`aju}i
hlad narodu koji je putovao ili je na klupama u hladu nekoga
ispra}ao ili do~ekivao. Oko stanice bile su cvetne leje. Na
zidovima stanice - saksije sa cve}em. Nedeqom i praznikom na
stanici je bivalo izuzetno `ivo. Okupqala se omladina i muzikanti i igralo se kolo.
U po~etku Kopqarci su radili samo kao pru`ni radnici.
Ostalo osobqe bilo je iz krajeva u kojima je `eleznica ve} imala
19
neku tradiciju. Kasnije se stawe promenilo. Kopqarci su
zavr{avali {kole i kurseve za ostala zanimawa koja su bila
potrebna `eleznici.
Iz stanice Kopqare, osim prevoza putnika polako po~iwe i
prevoz proizvoda iz vo}waka i ba{ti Kopqaraca. Tako se po~iwe
sa utovarom i prevozom gajbi gro`|a i {qiva i balona i buri}a sa
vinom i rakijom koji se prodaju na sve strane. @elezni~ari su, ali
ne samo oni, dolazili u Kopqare za vino i rakiju za svoje svetkovine - slave, svadbe, Bo`i}, Uskrs... Mnogi su uvek kupovali kod
istih prodavaca koji bi im se za tu vernost revan{irali prevozom
balona i buri}a sa vinom i rakijom na stanicu svojim zapregama...
Putnicima iz voza mali Kopqarci su prodavali vo}e na vezu ili na
komad, zavisno da li se radilo o vi{wama i tre{wama ili o
kajsijama i kru{kama.
Zapisao i snimio
Velimir Jagodi}
Lipe i platani koji i danas, posle 105 godina krase
prostor ispred zgrade `elezni~ke stanice u Kopqarima
20
Seosko doma}instvo porodice Milo{evi}
U delu Etno dvori{ta kojim je gazdovao na{ osniva~ Miodrag
Bo{kovi} i koje je presudom suda oduzeto vlasniku Bo{kovi}u,
~iji je spor pokrenuo op{tinski pravobranilac jo{ 2002. godine,
bilo je sedi{te Udru`ewa gra|ana "Ba{tina i budu}nostAran|elovac 1859".
Re{ewem predsednika Op{tine Aran|elovac formirana je
komisija koja je 16. maja 2013. godine izvr{ila primopredaju dela
dvori{ta koje je Miodrag Bo{kovi} jo{ 1994. godine kupio od
biv{eg vlasnika, sada pokojnog Ilije Milo{evi}a, a preostale
dve tre}ine dvori{ta su ve} pripadale Op{tini Aran|elovac,
po{to Ilija nije imao naslednike.
Udru`ewe ima obe}awe predstavnika Muzeja grada Aran|elovca da u delu Etno dvori{ta postavi jedan vajat sa ~ijim
predlogom }e se slo`iti i Zavod za za{titu spomenika kulture iz
Kragujevca. Nadamo se da do realizacije tog odobrewa mo`emo
nesmetano boraviti u dosada{wem prostoru, odnosno u prostoru
kojim je gazdovao na{ ~lan.
Udru`ewe gra|ana
"Ba{tina i Budu}nost - Aran|elovac 1859"
21
IZ PERA NA[IH SUGRA\ANA O NAMA
BA[TINA I BUDU]NOST
Stalna pri~a moga ~i~e
Ba{tina-budu}nost
Da saznamo ko smo, {ta smo
Jedina mogu}nost.
Zato ve~no pitawe
Za sve na{e qude
[ta je bilo nekada
A {ta }e da bude?
Ba{tina su ona dela
[to su qudi svili
Da bismo znali ko smo
I kakvi smo bili.
Kakva nam je bila varo{
Kakvo nekad selo
[ta su qudi radili
I kako se jelo.
Kloparao nekad "}ira"
To je pri~a duga
Za budu}nost treba nam
[umadijska pruga.
I opanci i cipele
Prema parku po{li
Kroz [arenu kapiju
U budu}nost pro{li.
22
Od seqaka Etno ku}a
Od Kwaza je Staro zdawe
Za budu}nost oba
Dala su imawe.
Velike i male stvari
[to ~ini{e preci
Ostavili svoja dela
Za se}awe deci.
I deca }e biti du`na
Prema svojoj deci
Jer dawa{wi potomci
Bi}e sutra preci.
U `ivotu uvek bude
Jedina mogu}nost
Sve staro je ba{tina
A deca budu}nost.
Qiqana B. Bo{kovi}
Posve}eno mom brati}u Bo{ku Q. Bo{kovi}u,
najmla|em ~lanu Udru`ewa i wegovom ~i~i Miodragu A. Bo{kovi}u, jednom od osniva~a
Udru`ewa gra|ana
"Ba{tina i budu}nost - Aran|elovac 1859"
U Aran|elovcu, 2011.
23
Kulturne aktivnosti Udru`ewa
Удружење ''Баштина и будућност - Аранђеловац 1859'' свој
рад заснива на културолошкој основи која представља бригу о
духовној и материјалној култури, традицији српског народа,
залажући се, истовремено, и за савремене облике уметничког и
научног стваралаштва.
У току ове године Удружење је организовало прославу
Бадњег дана на нашем градском тргу у доњем делу вароши. Ово
традиционално окупљање сваке године привлачи све више
житеља града који овакав вид дружења сматрају правом духовном
светковином. Такође, и бојење васкршњих јаја већ је
традиционални програм забаве и едукације за децу са посебним
потребама, а у сарадњи са хуманитарном организацијом ''Деца у
срцу'' из Аранђеловца.
Крајем септембра прошлe године одржана је манифестација
Награда ''Миле Недељковић''. Ова већ традиционална научнокултурна манифестација окупила је и ове године најзначајније
делатнике из области проучавања народне традиције нашег
народа, као и ученике и студенте аранђеловачких школа и
Београдског универзитета који су учествовали у реадионачарском
истраживачком раду.
Половином децембра, Удружење је организовало
представљање сабраних дела Б. Вонгара (Сретена Божића),
аустралијског знаменитог писца и хуманисте српског порекла. О
Вонгаровом делу инспирисаном абориџинском културом и
паралелама са родном Србијом, говорили су његови београдски
издавачи, преводиоци, пријатељи и књижевни критичари. На
почетку је био приказан и документарни филм о Вонгару у
продукцији РТС-а.
24
Удружење се представило и као издавач. Промовисана је
збирка поезије аранђеловачког песника и културног радника
Душана Бањца. У занимљивом амбијенту Арт клуба, разговор о
књизи под називом "Изнад снова и годова" представљао је посебан
поетски и уметнички доживљај.
У протеклом периоду Удружење је остварило добру сарадњу
са Удружењем новинара Србије, аранђеловачким установама
културе, Задужбинским друштвом ''Први српски устанак'',
Удружењем ''Деца у срцу'', Удружењем ликовних уметника
Аранђеловца, градским школама, медијским кућама РТС, РТВ
''Шумадија'', ТВ ''Сунце''.
Показује се да је концепција за коју се залаже Удружење
''Баштина и будућност - Аранђеловац 1859'' утемељена на вредностима које наилазе на све већу потврду и интересовање, превазилазећи локалне оквире, што показује и све већи број поклоника
наших програма.
Ivan Zlatkovi}
25
Вече о Вонгару
Удружење грађана ''Баштина и будућност - Аранђеловац
1859'' и Центар за културу Аранђеловац, у петак, 07. децембра
2012. године, у аранђеловачком Дому омладине, организовали су
вече посвећено чувеном аустралијском писцу Б. Вонгару (Сретену
Божићу), пореклом из шумадијских крајева (село Горња
Трешњевица код Аранђеловца).
Овај необични човек, авантуриста, хуманистичкоангажовани писац, посветио је свој живот очувању абориџинске
традиције и културе, а његове књиге преведене су на многе језике
света. Његов немирни дух водио га је кроз многе европске земље,
познавао је Жана Пола Сартра, Симон Де Бовоар, Самјуела Бекета.
Стицајем околности обрео се међу аустралијским домороцима
Абориџинима (оженио се Абориџинком), почевши да пише о њима
на енглеском, не познајући ни реч овог језика.
Вонгар данас, у позним годинама, живи на имању недалеко
од Мелбурна, окружен својим дингосима (пустињским псима). Овај
савремени Одисеј посветио је свој дух и стваралаштво
хуманистичкој мисији очувања абориџинске цивилизације и
културе, устајући јавно против сваког агресевног чина белог
човека над овим народом. Вонгар своју инспирацију налази у
животу и обичајима Абориџина, у свету њихових митова и
фолклора, указујући на симболичку сличност са Србима, и
трагичну историјску судбу ових народа.
Треба имати у виду да је пре неколико година аранђеловачки Центар за културу објавио Вонгарову песничку збирку Билма
(у преводу његовог великог пријатеља Моме Димића), овенчану
наградом ''Стив Тешић'' коју додељује Министартво за дијаспору
Републике Србије.
26
О изабраним Вонгаровим делима на српском говорио је
издавач Војо Станишић, приређивач проф. др Александар
Петровић и Владета Коларевић. На почетку вечери приказан је и
документарни филм о Вонгаровом животу и стваралаштву, ауторке
Ружице Лукић, у продукцији РТС-а. Програм је водио и одломке из
Вонгарових дела читао Омер Петојевић.
Ivan Zlatkovi}
Sreten Bo`i} ( B. Vongar)
27
Представљање збирке песама
Изнад снова и годова Душана Бањца
Удружење ''Баштина и Будућност - Аранђеловац 1859'' наставља са издавачком традицијом. У другој половини 2012. године
објављена је збирка песама Душана Бањца под називом Изнад
снова и годова
годова. Ова занимљива и зрела песничка књига представљена је крајем фебруара 2013. године у просторијама Арт клуба
Удружења ликовних уметника Аранђеловца.
О карактеру Бањчеве лирике говорили су Јелена Ђорђевић,
рецензент, Иван Златковић, уредник, Владета Коларевић,
критичар и књижевни тумач. Стихове из збирке читао је песник
Душан Бањац уз гитарску пратњу Васила Попоског, ученика
Музичке школе ''Петар Илић''. Истакнуто је да је Бањчева поезија
мисаона, али и експресивна, јаких и упечатљивих мисли и слика,
која на посебан симболичан, каткада и иронијски начин, обликује
поетску представу о свету у којем се песник обрео. Ова лирика је
јасан глас искреног хуманизма и побуне против сваког вида
неправде и неслободе, трагање за идентитетом високо моралног
устројства, представљајући поруку која у естетском руху зрачи
универзалношћу.
Душан Бањац је, како стоји на корицама ове књиге,
''одмерено и свечано отпевао своју висинску песму 'изнад годова'
у знак спомена и човечанске љубави према онима који то данас не
могу чути на други начин, осим преко поезије''.
Ivan Zlatkovi}
28
Из поезије Омера Петојевића
Омер Петојевић је рођен 1959. године у Сомбору. Лирику је
објављивао у периодичкој штампи, а заступљен је и у две
антологије српског песништва. Објављујемо овом приликом
стихове из његове прве песничке збирке Ујед за усну (Нарoднa
библиотекa ''Свети Сава'' и Арт форум из Аранђеловца, 2013).
Омер Петојевић живи и ствара у Аранђеловцу и значајан је
сарадник нашег Удружења.
ВЕРОВАЊЕ
гледам свог Бога
шта вреди
не умем га
нацртати
можеш ми
само
веровати
ПРЕД БОГОМ
Слаб у снази
да будем
ћутим
Ни реч нисам
тек три сам тачке
или несувисле реченице
властитог живота
29
ОДЛАЗАК
поново устајем
зар се то мора
објашњавати
кад пристигну
анђеоски коњаници
хоће ли ме
препознати
Omer Petojevi}
30
Милу Недељковићу у част
Удружење грађана ''Баштина и будућност-Аранђеловац
1859'' утемељило је 2009. године награду ''Миле Недељковић'' за
најбољу студију из области савремене српске фолклористике
(етнологије и антропологије, етномузикологије, народне или
усмене књижевности). Награда носи име једног од најзначајнијих
наших етнолога, истраживача народне традиције и историје.
Жири који сваке године бира најбољу књигу из области
којима се Недељковић бавио чине поштоваоци његовог дела и
врсни научници: академик Патар Влаховић, проф. др Ненад
Љубинковић (председник жирија), др Јелена Јовановић, др
Бранко Златковић и Јасна Бјеладиновић-Јергић.
Манифестација Награда ''Миле Недељковић'' култоролошког
је, научног и едукативног карактера, а прошлогодишњи
програмски концепт (крајем септембра 2012) подразумевао је
доделу Повеље ''Миле Недељковић'' за животно дело (добитник
је проф. др Драгослав Девић), као и Награде ''Миле Недељковић'',
која је уручена Сањи Радиновић за музиколошку студију Облик и
реч
реч, у издању Факултета музичке уметности из Београда. Свечану
доделу награде оплеменио је наступ етно ансамбла ''Бело
платно'' из Београда.
У оквиру прошлогодишње манифестације организована је и
трибина на којој се разговарало о савременим генеалошким
истраживањима у Србији (о породичном стаблу и пореклу
породица). О овоме су говорили Мирослав Нишкановић, аутор
значајних књига о овој теми, Владета Коларевић, уз Мила
Недељковића најпреданији проучавалац порекла породица и
становништва у шумадијским крајевима, као и Часлав
Недељковић, информатичар, чија су технолошка знања и
презентација приступа нашим и светским генеалошким базама
овој трибини пружила и посебан интерактивни карактер.
31
Значајан сегмент манифестације представљала је и
активност Студентске истраживачке радионице ''Миле
Недељковић'' у шумадијском селу Вукасовци. И ове године,
учесници радионице су били студенти Београдског универзитета
са етнологије, антропологије и етномузикологије (координатор је
био Рајко Матић, један од најпознатијих српских здравичара и
посленика у очувању народне традиције). Сакупљени материјал
се обрађује и класификује, постајући темељна база за
проучавање народне културне баштине Шумадије.
Манифестација Награда ''Миле Недељковић'' обухвата
традиционално и фолклористичке радионице за ученике
аранђеловачких основних и средњих школа. Ове радионице се
односе на стицање основних знања из области изворног
традиционалног певања (музичка радионица ''Звонце'' коју је
водила етномузиколог Бојана Кнежевић), затим курс етно
фотографије (''Етно разгледница'', радионица Славише
Живковића, познатог шумадијског уметника и наивца, етно
фотографа), као и луткарска радионица ''Змај'', на којој су се
израђивале лутке од природних и еколошких материјала (курс је
водио Милош Јовичић, академски сликар). Учесници су имали
прилику да у посебном амбијенту аранђеловачке Етно куће и
јавно прикажу радове настале на овим радионицама.
Један од циљева ове манифестације је и утемељење Српског
фолклористичког центра у Аранђеловцу, што би подстакло
реализацију многих савремених културолошких идеја које се
темеље на научно-популарном, компаративном, едукативном и
стваралачком односу према народној традицији. Подршку за ову
значајну манифестацију пружили су Општина Аранђеловац и
Министарство културе и информисања Републике Србије.
Ivan Zlatkovi}
32
Књиге пристигле на конкурс за награду
''Миле Недељковић'' за 2013. годину
На овогодишњи конкурс је стигло 11 наслова. Књиге
су поређане по азбучном реду презимена аутора.
1. Жикић Бојан, Мисао, култура, идентитет, Српски
генеалошки центар, Филозофски факултет Универзитета у
Београду, Београд 2012.
2. Јокић Јасмина, Краљичке песме, Ритуал и поезија,
Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд, 2012.
3. Каишаревић Љубомир, Крађа младе (игроказ), Српски
културни центар Модрича, Добој, 2012.
4. Клеут Марија, Из Вукове сенке, Огледи о народном
песништву, Друштво за српски језик и књижевност Србије,
Београд, 2012.
5. Љубинковић Ненад, Дрндарски Мирјана, Први српски
устанак - од историје до ''народне историје'' и њене
усмене митизације, ИП Наша прича плус, Задужбинско
друштво ''Први српски устанак'', Београд - Орашац, 2012.
6. Milić B. Radovan, Svetski rat protiv jednog čoveka,
Slovensko-srbsko kulturno humanitarno društvo, Slovenske Konjice,
2011.
7. Питулић Валентина, Усменост и веродостојност,
Филозофски факултет у Нишу, Филозофски факултет у Косовској
Митровици, 2012.
8. Rakočević Selena, Tradicionalni plesovi Srba u
Banatu, Kulturni centar Pančeva, Gradska biblioteka Pančevo, 2012.
33
9. Radulović B. Lidija, Religija ovde i sada, Revitalizacija
рeligije u Srbiji, Srpski genealoški centar, Univerzitet u Beogradu,
Filozofski fakultet, Beograd, 2012.
10. Станојевић М., Андрејић Ж., Радић Р., Гавриловић И.,
Јанојлић Д., Село Вучић у Шумадији, Рача Центар за
митолошке студије Србије, Културни центар ''Р. Домановић'',
Крагујевац, 2012.
11. Сувајџић Бошко, Дновиде воде, Orpheus, Филолошки
факултет Универзитета у Београду, Нови Сад, 2012.
34
Саопштење жирија о ужем избору за награду
''Миле Недељковић'' за 2013. годину
Жири у саставу академик Петар Влаховић, проф др Ненад
Љубинковић (председник жирија), др Јелена Јовановић, др Бранко
Златковић, Јасна Бјеладиновић-Јергић, на последњем састанку
одржаном средином јула, сачинио је ужи избор студија које
конкуришу за награду ''Миле Недељковић'' за најбољу књигу из
савремене српске фолклористике.
У ужи избор ушле су следеће студије (поређане по азбучном
реду презимена аутора):
1. Јокић Јасмина, Краљичке песме, Ритуал и поезија,
Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд, 2012.
2. Клеут Марија, Из Вукове сенке, Огледи о народном
песништву, Друштво за српски језик и књижевност Србије,
Београд, 2012.
3. Љубинковић Ненад, Дрндарски Мирјана, Први српски
устанак - од историје до ''народне историје'' и њене
усмене митизације, ИП Наша прича плус, Задужбинско
друштво ''Први српски устанак'', Београд - Орашац, 2012.
4. Питулић Валентина, Усменост и веродостојност,
Филозофски факултет у Нишу, Филозофски факултет у Косовској
Митровици, 2012.
5. Rakočević Selena, Tradicionalni plesovi Srba u Banatu,
Kulturni centar Pančeva, Gradska biblioteka Pančevo, 2012.
Коначну одлуку о овогодишњем добитнику награде ''Миле
Недељковић'' жири ће донети почетком септембра, док ће награда
крајем истог месеца бити и свечано уручена у Аранђеловцу.
Ivan Zlatkovi}
35
Етнолошка истраживања у Брезовцу и Вукасовцима
У оквиру истраживачке радионице ''Миле Недељковић'',
студенти етнологије, антропологије, филолошких наука и
етномузикологије, током 2011. и 2012. године боравили су у
селу Брезовцу и Вукасовцима. Овом приликом објављујемо
само део сакупљеног материјала.
Obredne povorke u selu Brezovcu
Obredne povorke predstavqale su deo religijskog pona{awa kod Srba. Bio je to jedan od na~ina da se uspostave povoqni
odnosi ili pak nepovoqni sa natprirodnim silama.
U~esnici su se trudili da stupe u kontakt sa onostranim, da
pokrenu ili zaustave delawa onostranog raznim magijskim
radwama. Sve to bilo je pra}eno specifi~nim na~inom odevawa,
pesmama i igrama.
Obredne povorke imale su svoju osnovnu funkciju, a to je da
obezbede plodnost, kako qudi tako i stoke i wiva.
Obredne povorke sadr`ale su i sociolo{ki zna~aj. Tada bi
se mladi qudi zabavqali, sve nesuglasice koje su postojale
bile bi opro{tene.
Gra|a
Da postoje tragovi obrednih povorki u selu Brezovac
nadomak Aran|elovca, govore nam razni usmeni i pismeni izvori.
Nekad su se uveliko odr`avale, a danas ih samo ~ujemo u pri~ama
starijih me{tana Brezovca koji ih se rado se}aju.
Uz pomo} prikupqenog materijala saznala sam da je ovaj kraj
prepoznatqiv po krstono{ama. Obi~no su to bili mladi}i koji su
se preporu~ili javnom `ivotu sela, a ujedno bili i preporu~eni
od strane sela svojim karakternim pona{awem. Krstono{e su se
nalazili kod crkve i tu su dobijali barjake, ikone, zvona i
ostale predmete koje bi nosili sa sobom od zapisa do zapisa.
36
Karakteristi~no za ovu povorku je i to da se blizu zapisa
iznosila hrana odnosno mleko i mle~ni proizvodi, a taj obi~aj je
imao ulogu da pospe{i zdravqe u narodu. Tako|e, prema re~ima
Vladete Kolarevi}a, svako je mogao da ponudi jelo ispred ku}e
(mleko, kajmak...).
Kada bi krstono{e zavr{ile sa obilaskom sela, i ako bi se
desilo da ne sastave krug, magijski krug, koji je imao ulogu da
{titi selo od nepogoda, postojao je poseban obi~aj. Mladi} koji
je bio najgrlatiji, iz posledwih ku}a zvao bi doma}ina. Vikao bi
od ku}e do ku}e, koje su bile obod tog zami{qenog kruga.
Tokom obredne povorke krstono{a obi~no se pevalo. Postoje
razne pesme, me|u wima je i "Krstono{e Boga mole", koju nam je
pevala Branka Maksimovi} iz sela Brezovac.
Tako|e su se odr`avali i razni obredi na Badwak, \ur|evdan, Uranak, Bo`i}.
Uo~i Bo`i}a odr`avale su se igranke. U tada{we vreme nije postojao kulturni centar, i iz tog razloga igranke su se odr`avale na radnim ka~arama. Narod je dolazio na kowima, sviralo
se u sviralicu, pevalo se, igralo. Da bi se razglasilo da je
igranka po~ela, mladi} bi se popeo na obli`we brda{ce i tri
puta vikao: "Do|iteee na igrankuuu, na ka~aruuuu!"“
Uo~i \ur|evdana odr`avala se obredna povorka s piletom.
Za ovu povorku karakteristi~no je da poti~e iz magije drevnih
naroda i da je kru`nog oblika.
Zakqu~ak
Obredne povorke su se velikim delom zadr`ale samo u
se}awu me{tana Brezovca. Danas su obi~aji, predmeti, muzika
vezani za na{u tradiciju sa~uvani samo u etno sobama i muzejima.
Ulogu o~uvawa na{e tradicije i obi~aja preuzeli su tako|e i
kulturni centri u kojima se odr`avaju razni skupovi i manifestacije. Osnovni zadatak tih skupova jeste da podsete qude na
na{u bogatu tradiciju i obi~aje, da budemo ponosni na wu, i da se
trudimo da ne zaboravimo svoje korene.
Martina Balej
37
Obi~aji i verovawa u selu Vukasovci
(O vra~arama, an|elima, ve{ticama)
Ovaj rad zasnovan je na terenskom istra`ivawu u selu
Vukasovci kod Aran|elovca, septembra 2012. godine. Nas tri
studentkiwe Filozofskog fakulteta, sa katedre Etnologija i
antropologija, radile smo intervjue sa `enama iz sela i saznale
da su, po verovawu, u selu i okolini postajala razna natprirodna
bi}a i sile (an|eli, ve{tice...).
Jedna od tih pri~a govori o vra~ari Cani, koja je `ivela u
susednom selu. Prema re~ima na{ih ispitanika, Cana je bila
poznata po tome da je uvek nalazila lek za svaku boqku. Ovoj
vra~ari su se obra}ale `ene koje nisu mogle da imaju decu,
mole}i da im pomogne. Ona bi im obja{wavala da moraju same, bez
prisustva mu`a, da preno}e u wenoj vodenici. Kako bi im ona
rekla, ta~no u pola no}i do}i }e an|eo sa planine. Me|utim, taj
an|eo je, u stvari, bio jedan obi~an ~ovek koji je samo bio obu~en u
belo. Posle godinu dana `ene su sa mu`evima dolazile kod ove
vra~are, donose}i joj silne darove zahvalne {to su dobili dete.
Ovakvih slu~ajeva je bilo mnogo. Ono {to smo saznale od baka koje
su nam pri~ale ove pri~e, jeste da se ovaj ~ovek, koji se preru{avao u an|ela, na kraju obesio. Kako ka`u, verovatno ga je mu~ila
savest i saznawe da u selu i okolo ima toliko dece.
Tokom boravka na terenu ~ule smo i pri~u o jednoj ve{tici
(vra~ari). Prema verovawu, bila je u stawu da le~i, izliva strah,
~ak i prekida ne`eqene trudno}e. Prema re~ima ispitanika,
de{avalo se da devojka zatrudni i u tom slu~aju bi bila odba~ena
od dru{tva. Kada smo pitale na koji na~in je narod znao da su devojke imale prekid trudno}e, re~eno nam je da se to znalo na osnovu izgleda, wenog fizi~kog stawa, bila bi sva bleda, ispijena.
Kao i svugde u Srbiji i u ovom malom selu za bezizlazne situacije davala se mo} natprirodnom, tako da ni{ta nije ~udno {to
su postojale vra~are, ve{tice, an|eli i drugo. Ono {to se isti~e
iznad svega jeste veliko srce i toplo gostoprimstvo ovih qudi,
kao i spremnost da u svakom momentu pomognu koliko god mogu.
Irena Malovrh, Selena Paunovi}, Martina Balej
38
Неваљатне приче Владете Коларевића
(Записи народног особеног стваралаштва
из Горње Јасенице у Шумадији)
ПИСАНИЈА
Пођу ти калуђер и ђакон из једног манастира у писанију по
народу, и водећи манастирску кобилу на којој је седео калуђер,
ђакон објашњаваше народу да ваља ради кућевног напретка,
ради паћења и другог берићета да се нешто приложи светлом
манастиру, што је и калуђер потврђивао, а народ, кол'ко је био
могућан, прилагао, ил' писао да ће дати, поименце наводећи шта
и колико.
Идући тако од села до села, од куће до куће, пут их нанесе
поред дома једне младе удовице, наједрале к'о пуце. Само што је
изгубила стид, те погледом, разгонећи облаке, обаљује коње и
јунаке. Обрате се они и њој, казујући којим добром по народу иду.
Она ти, онако нескресана, како је бог даде, рече да сем оне њене
женске несрећнице под кецељом нема друго шта да приложи
светлом манастиру, те се пљесну руком по трбуву, и то једну
половину - рече - а оном другом половином да се издржава.
Кад чу то, дрну се онај старији калуђер: - Ајд, отале, сотоно...!
Ал', ђакону заиграло око, па се само осме'у и поведе оно
манастирско кљусе, све гледајући да и ноћ увати у повратку близу
куће те удовице. Тако и би. Пред први сумрак бануше они пред
њену авлију, а ђакон ће рећи: - Пребодобни оче, да свратимо код
ове рабе божије да осиноримо оно што је наше од онога што је
богу обећала? Калуђер ти на то тек одврати: - Па, ако имаш ш чим,
ти, ваистину, сврати те осинори... мен' се плајваз сав истрошио од
ове писаније.
Према казивању Слободана Јовановића Јаког из Бужеља - Брезовац.
39
Selo Bawa
Bawa je va`ila kao vrlo napredno selo, sa vrlo vrednim
qudima. To je selo vinogradara, vo}ara, sto~ara, ba{tovana.
Prvi su izgradili po~etkom 20. veka ogroman vinski podrum na
zadru`noj osnovi. Svoje gro`|e su odmah predavali toj zadruzi
na preradu i izvesno vreme odlagali naplatu da bi posle
realizacije vina sve po{teno podelili. Uglavnom su svi bili
zadovoqni tim udru`ivawem. U ~lanstvo su primili i kraqa
Aleksandra, da i on svoje gro`|e iz Topole predaje kao i svi
zadrugari. Malo nezadovoqan, kraq Aleksandar tra`io je da se
wegovo gro`|e prima preko reda i upi{e sa malo vi{e {e}era.
Seqaci u Upravnom odboru, na jednoj od svojih sednica, odmah ga
iskqu~e iz ~lanstva, {to je kod nekoga izazvalo veliko
iznena|ewe, a kod drugih i zadovoqstvo {to se tako postupilo.
U selu je bilo najmawe 50 doma}ina koji su bili pretpla}eni
na stru~nu literaturu za odgajawe svih kultura, najmawe 20-30 je
dobijalo dnevne listove "Politika"”i "Vreme"”i jo{šneke
informativne novine.
Bawanci su bili opozicija re`imu. Mnogo Bawanaca je za
vreme Drugog svetskog rata stradalo. Bawa je imala 400 doma}instava a za vreme rata izgubila je 99 svojih sugra|ana od 18 do
45 godina, {to zna~i da je svaka ~etvrta ku}a izgubila po jednog
~lana porodice. Na na{u `alost i nesre}u, stradao je i prota
Jeremija Isakovi}, ~ovek visok preko 2 metra, koji je sam obra|ivao 4ha vinograda, polivao lozu kantom od 35l (a prosek i
standard poliva}ih kanti je 16l). Da ne bi gubio vreme, da se
vra}a na kacu da nasipa bordovsku ~orbu, wegovi sinovi su za wim
nosili u kantama i na licu mesta mu sipali u kantu, tako da je nije
skidao ceo dan sa le|a. Du{an, najstariji sin, bio je hemijski
in`ewer, Milo{ i Dragomir pravnici, a najmla|i Petar - u~iteq.
Toliko isto je bilo i snaha, a dece toliko mnogo da nikada nisam
uhvatio wihov ta~an broj. Na`alost, prota i sin Dragomir su
izgubili glave od na{ih izroda. Petar, kao najmla|i, stradao je u
nema~kom logoru kao oficir.
40
Jo{ jedan od velikih prijateqa Bawe, kome Bawanci mnogo
duguju, stradao je na isti na~in kao i prota. Naime, nema~ki
dr`avqanin doktor Vladimir [pringer, koji je pre`iveo Hitlerovu kristalnu no}, uz pomo} prijateqa iz Gestapoa, uspeva da
pobegne i do|e do Beograda. Kao lekar javqa se ministarstvu
zdravqa Kraqevine Jugoslavije i uz wegov pristanak ministarstvo ga {aqe u Bawu. U Bawi formira ordinaciju i apoteku.
Bawanci ga izuzetno zavole{e, bio je izuzetan stru~wak i dobar
~ovek, vrlo vredan, ni{ta mu nije bilo te{ko, pa ni da po ki{i,
blatu i snegu obilazi bolesne, a pogotovu decu. Seqaci su ga
~esto zavijali u }ebad i promrzlog i pokislog vra}ali u stan, ali
se on nikada nije `alio. Kod wega je slu`io, lo`io vatru i ~istio
pokojni Slobodan Mini} za koga se sigurno zna kako je zavr{io
zajedno sa jo{ dvojicom svojih drugova. Na inicijativu doktora
[pringera Bawanci prihvate, zajedno sa Lipov~anima i Brezov~anima, da izgrade jedinstvenu bolnicu u selu koja bi raspolagala sa 25 le`aja, potrebnim osobqem i negom kao u svakoj bolnici,
dok bi za vi{e specijalisti~ke preglede dolazili profesori iz
Beograda, sa ~ime se ministarstvo potpuno slo`ilo i odobrilo
po~etak izgradwe. Ova bolnica je bila izgra|ena i skoro
zavr{ena, stavqena i stolarija, do 1939. god. Bilo se zastalo
zbog nedostatka sredstava, a u tom periodu dolazi do rata i
potpunog prekida. Doktor Vladimir [pringer biva ubijen i wegov
san o toj bolnici se ne ostvaruje. Woj je u me|uvremenu promewena
namena, ali stoji kao svedo~anstvo o jednom vremenu.
Kada se ovaj tragi~ni doga|aj desio, a doktor ubijen negde u
[atorwi, Bawanci odu do [atorwe i pod okriqem no}i izvade
le{, donesu ga i iste no}i pokopaju na bawanskom grobqu. Na
`alost, grob mu nije obele`en, a sada od svih `ivih svedoka, koji
su savremenici toga doba, ostalo nas je samo troje. Pla{im se da
posle nas ovo ne padne u zaborav. Zato, upu}ujem apel dobrim
plemenitim qudima da pomognu da se na bilo koji na~in mesto gde
po~iva ovaj dobri ~ovek obele`i i tako sa~uva istorijska istina,
jer sve bude i pro|e, a dobra dela }e ostati zauvek.
Tako|e, ni Blagoje, ni Caka Jovanovi} nisu `ivi, ali delo
wihovo - aran|elova~ka gimnazija, kroz koju je pro{lo mnogo
generacija, podse}a nas na to da moramo ~uvati uspomenu na takve
dobre qude.
Nikola Mini}
41
Аранђеловачке пијаце и народни вашари
Пијац-а (итал. piazza), трг - тржница, сеже у далеку историјску
прошлост, у време стварања првих античких насеља и градова.
Још је грчки филозоф Сократ (470-399. године пре н. е.) ишао по
трговима и људима приповедао о значају развоја ратарске
производње. Овај тренд продаје животних намирница задржао се
све до данашњих дана. Вековну навику већине становништва да
се свежим намирницама снадбева на зеленим пијацама неће моћи
још дуго времена умањити ни савремена трговина, ни модеран
маркетинг, ни моћне медијске рекламе.
Аранђеловац, као и друга насељена места, има дугу и
занимљиву традицију својих пијаца. Према писању локалних
хроничара, односно сећању старих Аранђеловчана, први пијац у
пређашњој вароши налазио се у доњем делу града, на простору
садашње бензинске пумпе. Нема података када је тачно настао,
али мали број сачуваних докумената указује да је то могло бити у
раздобљу од 1830. до 1840. године, а може бити и коју годину
раније.
О значају старе пијаце, наш суграђанин, сада почивши Милош
Миловановић, једном приликом записао је следеће: ''Намеће се
мишљење иза кога апсолутно стојим да је овај пијац био центар
Аранђеловца, његов најважнији урбани и историјски простор и
његов значај далеко превазилази све оно што је о њему писано и
што се о њему данас мисли''. Ово поткрепљује и чињеница да је
почетком 20. века блатњава пијаца први пут калдрмисана и
подигнута зграда ''ваге''. Године 1928. уведена је јавна чесма,
уређена зелена пијаца, прилазни путеви и остали садржаји. За то
време ово је била модерна пијаца какве није било у широј околини.
Становници околних села на пијацу су допремали све што се
могло продати: воће, поврће, млеко и млечне прoизводе, живину,
крупну и ситну стоку, пшеницу, кукуруз, јечам, овас, пасуљ, суве
42
шљиве и остале производе. Окупи се ту пазарним даном, каже
Миловановић, по 50 натоварених запрежних кола, волова, крава,
опасних коња и ждребаца, шарених чеза и фијакера, а у прави
пазарни дан и више од тога. А пијац пун свега, нема шта нема.
Главни пијачни дан - петак, као што је то у још 52 места у Србији.
Како беше тада, тако оста до данашњих дана.
У то време аранђеловачки извозници на велико, граде своје
амбаре (магацине) у близини пијаце. Од сељака купљену робу,
нарочито пшеницу, складиште у те амбаре, а затим је велепродајом испоручују купцима по читавој Европи. Тако популарна
градска пијаца доби назив Житна пијаца.
Од 1930. године почиње нова реконструкција Житне пијаце.
Озидана је нова зграда ''ваге'' за велике терете (на темељима
старе) од пренапрегнутог бетона, са још једном помоћном малом
вагом за ситну робу. Калдрма је замењена коцком, довезена из
мајдана на Руднику.
Женска или зелена пијаца се налазила поред пута у близини
чесме. Ту се трговало поврћем, воћем, млеком и млечним
производима, јајима, живином (живом и уређеном), пићем, медом,
шумским плодовима и сваком другом врстом прехрамбене робе.
Пијачарило се овде и трговало све до 1946/47. године, када је
пијаца укинута. Зграда ''ваге'' преуређена је у музеј НOБ-a, а
околни простор претворен у парк.
Друга, такозвана Горња пијаца, налазила се на старом
вашаришту, дуж ограде поред некадашње ''Чичине школе''.
Уређењем вашаришта у спомен парк посвећен народном хероју
Милану Илићу Жући, пијаца се сели са леве стране Кубршнице на
простор од Центра за социјални рад до Ломине улице. Током 1975.
године, поред зелене пијаце овде је изграђен нови тржни центар
какав Аранђеловац није имао до тада. У склопу тржног центра ради
и тзв. ''бувља пијаца''. Подсетимо се за тренутак откада потиче овај
рогобатни назив ''бувља'' пијаца.
43
Чесма на житној пијаци (Државни календар Краљевине
Србије, Београд 1903, стр. 250),
Поред чесме стоји Петра, избеглица из Мостара,
дечак Вукашин Стефановић, а у мантилу Милан Бугарин
(податке дала Емилија Вујић).
44
Након Другог светског рата, 1945. године, народ спонтано
почиње да формира дивље пијаце. Ради пуког преживљавања за
храну се продавало све што се могло продати: одећа, обућа,
делови намештаја, драгоцености и све остало. У Београду се тих
година појавила прва дивља пијаца на југоисточним падинама
Звездаре, према Авали. Беше ту лепе и квалитетне робе, али не
ретко и оне јефтиније, често похабане, са понеком бувом
заосталом из рата. У намери да снизе цену роби купци је назваше
''бувља пијаца''. Како беше тада, тако остаде до данашњих дана.
Аранђеловац такође има тзв. ''бувљу пијацу'', али не ону са
падина Звездаре, већ званичну, лепо уређену пијацу са новом и
квалитетном робом и ценама за свачији џеп.
Следећа значајна пијаца налазила се у горњем делу града,
преко пута Старог здања у дворишту бивше буковичке општине улица Илије Гарашанина 24, позната као ''Буковичка пијаца''. За
ову малу пијацу једино се зна да постоји од пре Другог светског
рата. Овде се намирницама снадбевало околно становништво,
угоститељи и бањски гости. Била је веома посећена и добро
снабдевена. Робу су доносили становници околних села: Буковика,
Мисаче, Гараша, Даросаве, Босуте и других места. Трајала је све
до половине шездесетих година прошлог века, када је новом
урбанизацијом града укинута. Неку годину раније пре њеног укидања формирана је нова пета пијаца код данашњег комуналног
предузећа ''Букуља'', где се и сада налази.
Почетком шездесетих година, нагли економски развој Аранђеловца условио је велика насељавања. Град се ширио у свим
правцима, нарочито његов горњи део. Овај нагли пораст градског
становништва утицао је да се поменута пијаца развије у модеран
тржни центар са осталим пратећим садржајима.
___________________________________
45
Вашар (vasar) је реч мађарског порекла, дочим је назив сајам
или панађур узет из грчког језика. Велики народни вашари, имају
дугу традицију у српском народу. Одржавани су на одређене
верске празнике обично на ширем, слободном простору (плацу) из
два дела. На једној страни продавала се ситна и крупна стока,
занатски производи као и друга роба широке потрошње. На другој
страни (обично у порти цркве, или неком другом одговарајућем
месту) одржавао се народни вашар, где се играло у колу и певало.
Под шатрама се јело (печење, кувани купус, роштиљ...), пило и
лумповало, једноставно препуштало се чарима које само вашар
може да пружи. Обављана су такође многа познанства, нарочито
младих, од којих се, не ретко, већина завршавала браком.
Аранђеловац има два таква вашара, један се одржава 26. јула
на дан Светог Архангела Гаврила - Аранђеловдан и 28. августа на
Велику Госпојину.
Пре 1941. године у Аранђеловцу је био познат народни вашар
(Сабор) на Белу недељу (Аранђеловачке литије), седам дана по
Тројицама - Петровске покладе, а одржавао се у парку Буковичке
бање. Беше то силан сабор, окупљао је народ из околних села, али
долазили су људи специјално за ову прилику из других места.
Главна манифестација тога дана био је избор најлепше девојке
сабора као и најлепше ношње. Временом ова манифестација губи
значај и полако престаje да постоји.
Како се град ширио тако су вашари мењали место. Првобитно
сточни вашар се налазио на месту садашњег ''Жућиног паркића''.
Негде близу средине парка беше велика колска вага, за мерење
стоке и једним бунаром у близини данашње спомен-чесме.
Народни скуп се одвијао на нешто вишем простору, познат као
Вашариште. Народ је шетао и улицом града, посећујући радње и
градске кафане.
Преуређењем старог вашаришта у парк, некадашњи вашар се
практично дели на две одвојене целине, сточни и народни. Сточни
46
је пресељен на Ђајино брдо, иза школе ''Милош Обреновић'', и ту
остаје дуже време, а народни вашар се сели прво у порту Врбичке
цркве, а затим на улицу Краља Петра I и ту остаје све до сада.
Уређењем Ђајиног брда у спортске терене сточни вашар практично престаје да постоји. Уместо вашара формиран је сточни пијац.
Једно краће време се одржавао на Јешовцу (изнад Инфо-плана), а
затим је убрзо пресељен подно Рисоваче, на путу за село Бању, где
се и сада налази.
У једном периоду био је организован и вашар паприке, седмог
октобра, познат као Паприкарски вашар, али се ни он више не
одржава.
Александар - Аца Милинковић
47
Jedna istorijska pri~a bez naslova
Dana 28.06.2013. godine navr{i}e se 70 godina od tu`nog
doga|aja koji se desio u Aran|elovcu, u no}i izme|u 28. i 29. juna
1943.god. U rano jutro, na zlikova~ki na~in je ubijeno 10 gra|ana
Aran|elovca, koji su `iveli u dowem delu grada, u dana{woj
ulici Kraqa Aleksandra. Te no}i, iz svojih ku}a su oteti Milan i
Vesa Stefanovi}, sin i otac, trgovci, Pera Uro{evi}, bankar,
Qubica Mihailovi}, doma}ica, }erka Ilije Mihailovi}a,
narodnog poslanika, @ika i \ura Aleksi}, sin i otac, Svetozar
Lazarevi}, kafexija, vlasnik nekada{we kafane "Lazarevi}",
@ivojin Lazarevi}, zemqoradnik iz Vrbice, i moj deda po majci
Mijailo Petrovi}, trgovac. Wihov kom{ija, te{ko bolesni i
slabo pokretni, Dragi{a Simi}, vlasnik mlina, ubijen je u svojoj
ku}i u prisustvu i nao~igled svoje }erke Divne. Svi ostali gra|ani, osim Q. Mihailovi}a, Z. Lazarevi}a i Mijaila Petrovi}a,
ubijeni su tu no} u kafani "Lazarevi}". Qubica Mihailovi},
@ivojin Lazarevi} i moj deda Mijailo, ubijeni su sutradan na
planini Bukuqi pucwevima u glavu iz neposredne blizine. Svima
ubijenima su ku}e opqa~kane, a pored skupih stvari no{ena je i
hrana i garderoba.
Ubistva su izvr{ili mladi qudi, gra|ani Aran|elovca,
drugovi sinova i unuka ubijenih, pripadnici partizanskog
pokreta. Dana 28.06.1943. godine na planini Bukuqi, ubice su
formirale partizanski bataqon, koji je na predlog wihovog
~lana Milo{a Savkovi}a, pisca (~ije ime nosi aran|elova~ka
gimnazija) nazvan "^elik bataqon". Pripadnik tog "^elik bataqona" je bio i Mihailo Ivkovi} Beli, ~ije ime je nekada nosila
dana{wa osnovna {kola "Milo{ Obrenovi}". Prvi "ratni podvig"
tog bataqona je izveden iste no}i nakon formirawa. Ovaj "ratni
podvig" je pripadnik bataqona Mika Milosavqevi} nazvao
"Napad na Aran|elovac" u svojoj kwizi ~ije ta~no ime mi nije
ostalo u se}awu, iako sam se trudio da ga zapamtim. Znam da
po~iwe sa "Istorija NOB-a... "Ratni podvig" je izveden tako {to
je u nebraweni Aran|elovac, koji je bio pod upravom Nemaca i
Bugara, a koji tu no} nisu intervenisali iako su morali da ~uju
pucwe, u{li pripadnici bataqona i napravili masakr koji je
prethodno opisan.
48
Ve}ina ubijenih su mogli da budu bar o~evi, ako ne i dede
ubicama. Moj deda Mijailo Petrovi} je imao tada 66 godina.
Poslu{ao je naredbu i iza{ao napoqe iz ku}e i predao se
ubicama iz straha za svog unuka Velibora Simi}a Bokicu, koji je
tu no} sa wim zano}io u ku}i. Iz straha za bezbednost unuka, deda
je smogao snage da iza|e napoqe i preda se ubicama, prethodno
staviv{i u {aku unuku metalni nov~i}, poqubiv{i ga u glavu, i
rekav{i mu: "Nemoj da se pla{i{, vrati}e se deka".
Deda se nije vratio, a nakon nekoliko dana su ga na{li na
Bukuqi mrtvog, sa raznetom glavom.
Svi ubijeni su nakon rata progla{eni narodnim neprijateqima uz obavezno oduzimawe imovine.
Pro{lo je 70 godina od te no}i, a i danas su ostale nejasno}e vezane za ovaj doga|aj (za{to je sve to trebalo? Za{to su Q.
Mihailovi}, Z. Lazarevi} i deda Mijailo odvedeni na Bukuqu, a
nisu ubijeni kao i ostali? Kome su smetali starci? Da li je sve
ura|eno u dogovoru sa Nemcima, jer je nemogu}e da Nemci, Bugari i
`andari, koji su bili vlast u Aran|elovcu tih dana, nisu ~uli
pucwe?)
49
Pre nekoliko godina po~ela je rehabilitacija ubijenih.
Poznato mi je da je Dragi{a Simi} rehabilitovan, a za ostale ne
znam. Ja jo{ nisam poveo postupak rehabilitacije mog dede
Mihaila iz razloga {to je moja majka bila protiv. Kada sam joj
spomenuo mogu}nost i rehabilitaciju, odgovorila mi je da nema
snage da prolazi kroz to. Ipak, taj tragi~an doga|aj je ostavio
duboke posledice na wu. Kao da je navikla da `ivi kao }erka
narodnog neprijateqa.
Ja mogu da je razumem. Mog dedu, a wenog oca, nema ko da
rehabilituje, jer on za nas nikada nije bio to za{ta je optu`en. On
je bio, iako ga nisam upoznao, dobar ~ovek, otac troje `enske dece i
tada deda troje unu~adi. Takva presuda nam zaista ne bi ni{ta
zna~ila. Znam da ni mom dedi to ne bi ni{ta zna~ilo i da je sada
`iv, ve} bi mi samo rekao: "Pusti to i ~uvaj se".
Ova pri~a mi puno vi{e zna~i od jedne obi~ne sudske
presude. Nekada, kada sam imao vi{e vremena, imao sam nameru da
napi{em kwigu o ovom doga|aju, ali sam od toga odustao. Ne znam
kako bih je napisao kada ne znam ni kakav naslov da dam jednoj
istinitoj pri~i. Razmi{qao sam o naslovima: "Moj deda - narodni
neprijateq", "Vidovdanska no} u Aran|elovcu" ...
Mo`da bi mogao da bude i naslov: "Srbija-Nema~ka 10:0".
Za{to ovaj naslov? Zato {to je "^elik bataqon" imao furiozan
po~etak: 10 ubijenih Srba, a nijedan Nemac. Po{to ne poznajem daqu
istoriju ovog bataqona, nije mi poznato koliki je kona~an rezultat, ali se nadam da je pobedila Nema~ka.
Qubomir Bo{kovi},
advokat iz Aran|elovca
50
FRAGMENTI IZ PRO[LOSTI
Iz testamenta Blagoja Jovanovi}a i `ene mu Cake
o podizawu Gimnazije u Aran|elovcu
... Sva primawa po presudama, osudnim re{ewima, obligacijama, priznanicama i ugovorima da se naplate ukoliko mogu i od
ovog sveg dobivenog novca, po dobitku tro{kova oko naplate da se
osnuje jedan fond pod imenom "Fond Blagoja Jovanovi}a i `ene mu
Cake iz Aran|elovca za podizawe gimnazije u Aran|elovcu".
Kad taj fond naraste u dovoqnoj meri, onda iz tog fonda da
se podigne Gimnazija u Aran|elovcu na mom placu do Crkvene
ulice, koji plan tako|e ostavqam re~enom fondu.
Kako ja na izvr{ewu kod vlasti imam preko 100.000 - sto
hiqada dinara primawa, a imam kod sebe veliku sumu raznih
primawa po ispravama po kojima naplatu nisam tra`io, to
smatram da }e celokupna suma biti vi{e nego dovoqna za
podizawe gimnazije, pa stoga i jo{ ako se bude dugo ~ekalo sa
odobrewem nadle`nih za podizawe gimnazije, te fond bude
znatno narastao ako je mogu}e da se iz fonda gimnazijskog podigne
i jedna bolnica u Aran|elovcu za le~ewe bolesnika iz celog
sreza Jaseni~kog i varo{i Aran|elovca.
Radi izvr{ewa ove moje `eqe za podizawe gimnazije i bolnice ja imenujem ovde naro~iti odbor u koji }e da u|u: Na~elnik
sreza Jaseni~kog /okruga kragujeva~kog/ kao predsednik odbora,
a ~lanovi da budu: Svetozar \oki}, Kosta N. Kostandinovi},
Ilija P. Mijailovi}, Andreja Stojanovi} i Milorad Matija{evi}
svi trgovci iz Aran|elovca. Ova sam lica o svoj mojoj nameri
izvestio i dobio wihov pristanak.
Odboru ovom ja }u jo{ za `ivota predati sve {to sam re~enom
fondu namenio, pa neka jo{ sada pristupi radu, a i naplati od
du`nika koliko ko i do sada bude hteo platiti; ina~e kad god
zakon za to bude dao mogu}nosti, toga radi izda}u im osobno
punomo}je jo{ sada.
51
Ako pozvani za to na|u da se mo`e i na drugom mestu u Aran|elovcu korisnije podi}i gimnazija, onda tako neka i bude, ne mora
dakle na placu koji sam ja za taj ciq ostavio, ali u tom slu~aju
ostavqeni plac pripada re~enom fondu i sa wim mo`e uraditi
kako za shodno na|e.
Ako se sem napred pomenutog mog imawa nepokretnog bude
pojavila jo{ kakva moja nepokretna imovina, bilo po selima ili
varo{i Aran|elovcu posle moje smrti, onda i tu imovinu ostavqam fondu za podizawe gimnazije, da se proda i novac u fond
unese.
Sve {to bude fond naplatio une}e na ulo`nu kwi`icu u
siguran nov~ani zavod za priplod, kako ne bi novac besplodno
le`ao. Odbor koji sam imenovao za podizawe gimnazije i ako je
mogu}e i bolnice, odre|ujem i u ostalom kao odbor za izvr{ewe
ovoga testamenta u koliko wegova saradwa bude potrebna, a bude
se ticalo fonda...
31. oktobra, 1919. god.
u Kragujevcu
Blagoje Jovanovi} s.r.
trgovac iz Aran|elovca
53
O na{oj pruzi
Obra}awe senatora Lazara Ani}a,
(iz stenografskih bele{ki sa X redovnog skup{tinskog
sastanka 19. marta 1937. godine)
Gospodo senatori,
Pred nama se nalazi buxet. Ja verujem da je on sastavqen
lepo, ja verujem u Ministarstvo finansija kao dobrog finansijera, a isto tako verujem da za taj buxet ima i pokri}a. Ali, gospodo,
ja moram da se osvrnem na izvesne stvari u wemu, naro~ito koje se
ti~u Ministarstva saobra}aja. [to se ti~e toga Ministarstva,
buxet je dosta obilan. Ja se radujem i milo mi je {to se uvi|a
potreba za gra|ewem `eleznice. To je vrlo dobra stvar i kamo
sre}e da mo`emo da ve`emo sve varo{i i sva mesta `eleznicom.
Ali ima u wemu jedna stvar koja nas [umadince dira. Pre nekoliko godina projektovana je jedna pruga, takozvana Jadranska pruga.
To je dupli kolosek za Skopqe, i ta pruga je od velikog zna~aja
kako sa trgova~kog tako i sa vojni~kog gledi{ta. Poznato nam je
svima kako je bilo sa tom prugom za vreme rata, kako je Ripawski
tunel bio iskvaren a isto tako i pojedini delovi pruge tako da je
vrlo r|avo ta pruga slu`ila vojsci. Da se to ne bi ponovo desilo
do{lo je do ove duple pruge, ali da ona ne bi i{la trasom kao
ranija, ova je okrenuta preko Resnika na Lazarevac, Aran|elovac, Topolu i Natalince, odakle treba da se spoji sa prugom koja
ide od Lapova na Jadransko more. Pro{le godine bila je u tu svrhu
u buxetu predvi|ena suma od 5 miliona dinara za dovr{avawe
dva tunela: Bela reka i Saranova~ki tunel. Saranova~ki tunel je
bio skoro gotov, ali je g. Ministar saobra}aja bio tako raspolo`en prema [umadincima, a tome se ne treba ni ~uditi, da je pro{logodi{wi kredit od 5 miliona dinara upotrebio u drugu svrhu.
Ove godine, kao {to vidite, u buxetu je jedna mala suma za
likvidaciju celokupnog toga rada. Ova pruga, kao {to sam rekao,
ima veliki vojni~ki i trgova~ki zna~aj, i vama je poznato da ona
prolazi pored Oplenca, koji je za nas jedno sveto mesto, gde
dolaze mnogi qudi, razni stranci i deputacije, i kad do|u ti
54
stranci, onda se upregnu sva mogu}a vozila, a kad bi ta pruga bila
gotova, onda bi se upotrebila. Nama [umadincima to izgleda
vrlo nezgodno. [umadinac rezonuje i ka`e: ^im smo videli g.
Spahu kao ministra saobra}aja, mislili smo: svakako }e se nama
[umadincima lepo odu`iti. I odista, lepo nam se i odu`io! Ovo
gospodo, {to sam rekao nema ba{ mnogo velike vrednosti, ali
lak{e mi je u srcu kad sam kazao...
55
Idi kod Rate, da se igra~i ne pate
И
Godina je 1947. Ratne rane, beda na sve strane, ali i nade
zbog mira daju optimizam koji se najlep{e ogleda u sportu.
Sportisti su bili `eqni takmi~ewa, a narod razonode, pa su i
fudbalski doga|aji pra}eni sa posebnom pa`wom. U formiranoj
drž`avi DFJ (Demokratska Federativna Jugoslavija), organizuju
se fiskulturna dru{tva po strogim pravilima i novim
uputstvima za rad na terenu. Kroz slu`beni list Fiskulturnog
Saveza "„ Glasnik"“, jasno su date instrukcije, pa i navodi o
raznim, mogu}im vrstama prekr{aja i wihovom sankcionisawu,
sa jasno apostrofiranim imenima FD-a (Fiskulturnih dru{tava i pojedinaca).
Fudbalska sekcija FD-a "„ 19. septembar"“ u Aran|elovcu, sa
mukom uspeva da okupi igra~ki kadar. Svaki iskusan igra~ je
dobro do{ao da poletnoj mla|ariji u timu svojim znawem i
iskustvom unese sigurnost u igri. Me|utim, oni koji su do{li iz
zarobqeni{
š tva, prolazili su posebne provere iz vi{e razloga.
Ako su oterani u ropstvo radi prinudnog rada, imali su jedan
tretman, a zarobqenici vojske Kraqevine Jugoslavije su
podvrgavani i drugim te`im postupcima provere povratkom u
domovinu.
Jedan od boqih igra~a aran|elova~kog ASK "“ Obili}" do
1941. Stanimir - Sta{a Saramandi}
ć , bio je pitomac u kraqevoj
gardi, te je kao takav, imao svoj ratni raspored, na kojem je
sticajem ratnih okolnosti zarobqen i transportovan u zarobqeni~ki logor u Nema~koj. Po okon~awu rata, Sta{a se vratio u
svoju rodnu zemqu i grad, te se snalazio kao i svi drugi, da svoja
znawa upotpuni i obezbedi egzistenciju u novom dru{tvenom
poretku, pa upisuje studije Pravnog fakulteta u Beogradu.
Igrawe fudbala u zarobqeni~
č kom timu odr`alo mu je
fudbalsku vitalnost i `
ž equ da nastavi fudbalsku karijeru.
56
И
F
otografije Fudbalskog tima zarobqeni~kog logora,
Nema~ka, 1941-1945.
Sta{a Saramandi}ć, stoji drugi s leva na desno
Sta{a Saramandi}, stoji ~etvrti s desna u levo
57
И
Sta{a je sa posebnim simpatijama do~ekan od navija~a i
saigra~a, a sve u ciqu da se tim oja~a. Ali "ne lezi vra`e", nisu
svi tako mislili. Nova vlast pa i neki „prijateqi“ nisu blagonaklono gledali na wegov povratak, jer se kao kraqev pitomac
zakleo kraqu na vernost, {to nije bilo u skladu sa ideolo{kim
smernicama pod kojima je bila i "nova fiskultura" “.
Neizvesnost Sta{inog sportskog pa i dru{tvenog statusa,
poku{ali su da razre{e dvojica Aran|elov~ana veoma posve}ćenih fudbalu: Branko - ]ata Ivkovi}
ć (lokalni mati~ar, ali poznatiji kao fudbalski pionir, igra~, pregalac, starateq za
najva`niju stvar u fudbalu, a to je kvalitetan podmladak) i
Predrag - Dragan Simi}
ć (igra~
č ASK "“ Obili}
ć " i posleratni dugogodi{
š wi ~lan uprave fudbalskih klubova).
Ć
]ata i Dragan se obra}aju tada{
š wem Ministarskom forumu
za sport i omladinu, koji je u to vreme, kao biv{i ratnik i
partizan, vodio drug Ratomir - Rato Dugowi}
ć , ~uveni centarfor
predratne sarajevske "“ Slavije"”, fudbalski profesionalac i
odli~an poznavalac sportskih prilika i neprilika. Ra~unaju}i
na wegovo veliko `ivotno i sportsko iskustvo, zapo~eli su razgovor u svom stilu:
“
"Dru`e Rato, mogu li fudbal da igraju i drugovi koji nisu
organizovani?"” ]ata i Dragan nisu ni zapo~eli obja{wavawe,
kad ih je prekinuo glas druga Rate:
“
"Ma ko je to rekao da omladina ne sme da se bavi fiskulturom? Nama je potrebna masovnost i zdrav fiskulturni pokret...
fudbal naro~ito!"”
Fudbalsko lukavim manirom, operativno, pa i diplomatski
obe strane su se dobro razumele. Neposredno posle razgovora
koji je obavqen sa drugom Ratom u narednom, zvani~nom listu
“"Glasnik" od 22. maja 1947. god. na strani br.3, u delu “ODGOVORI
ORGANIZACIJAMA” pojavio se zapis :
58
И
U junu 1947. na aran|elovačkom va{
š ari{tu je odigrana veoma
zna~čajna utakmica, gde je "“ 19. septembar"” bio doma}in reprezentaciji DFJ. U tom reprezentativnom sastavu, bio je i uva`eni
Miroslav-Meho Brozovi}
ć , a ne{to kasnije u periodu od 1952. do
1956. na istom va{ari{tu, u raznim fudbalskim ulogama pojavi{e se: Anton Poga~nik, Ernest Dubac, Zlatko ^ajkovski, Slavko
Monsider i Gustav Lehner. Sva ~etvorica su bili slobodni
gra|ani i ~članovi reprezentacije NDH u periodu od 02. travwa
1940. do 09.travwa 1944. godine.
Ima li vage koja mo`e izvagati ove “paralele”?
I ho}emo li se nau~iti pragmati~nijem i uva`enijem pristupu, onom {to nam je bli`
ž e, najbli`
ž e?
U Novom Sadu,
15.07.2013.
Du{an M. Teofanovi}
59
IN MEMORIAM
dr Milan Ta{i}
(1941-2013)
Na{ dr Milan Ta{i} ro|en je 31.03.1941. u Beogradu. Brzo
je do{ao Drugi svetski rat i na{ Tale ratno vreme provodi kod
babe i dede u Svilajncu. A, naravno, kako kod nas biva, otac
kowi~ki oficir odlazi u zarobqeni{tvo. Po zavr{etku rata
Tale polazi u {kolu u Kr}evcu odakle mu je i otac. Otac radi u
Topoli i Milan tamo poha|a ni`e razrede gimnazije. Prelaze u
Aran|elovac gde Tale zavr{ava malu maturu. Briqantan u svemu,
{koli, pona{awu, van{kolskim aktivnostima, drugarstvu...
I, naravno, kao takav, upisuje medicinu i u istom stilu
zavr{ava. Vra}a se u Aran|elovac, radi u medicinskom centru,
po~iwe kao de~ji lekar, a kasnije specijalizira hirurgiju. Kao
hirurg Aran|elova~ke bolnice 1988. godine postaje direktor
medicinskog centra. Aktivan je i u republi~kim zdravstvenim
organizacijama, kako je on govorio, u RZZZS...
Slobodno vreme provodi sa suprugom Gordanom, tako|e
lekarem i dvema }erkama Tijanom i Ivanom. Kako norme dobre
porodice nala`u Tijana zavr{ava tehnologiju, a Ivana medicinu.
Na vreme zasnivaju porodice sa wima sli~nim mladi}ima i
ra|aju po dvoje dece.
60
Milan slobodno vreme koristi za svoj omiqeni hobi,
fotografiju i muziku. Kad god mo`e taj svoj hobi deli sa prijateqima. Kada smo osnovali Udru`ewe "Ba{tina i budu}nost Aran|elovac 1859", odmah je postao aktivan ~lan. Ni dru`ewe u
kafani nije mu strano, brzo postaje redovan ~lan za stalnim
stolom u kafani kod "^oke".
Svoj patriotizam prema Srbiji i srpskom narodu pokazuje
u~e{}em na vojnim ve`bama, a kruna tog patriotizma je provedeno
vreme u vojno-sanitetskoj jedinici u odbrani Vukovara.
61
IN MEMORIAM
Milosav Katani} Kale
(1940-2013)
Ro|en 1940. godine u Aran|elovcu u Ciganmali u zanatskoj
porodici kao tre}e dete od oca Du{ana i majke Stajne. Kako su
rano ostali bez majke imao je posebnu pa`wu od sestara Qube i
Verice. Sa ponosom je isticao dobrotu wegovog dede Milovana,
poznatog zanatlije ko`uvara. Rastao je u dru{tvu ciganmalskih
devojaka i momaka i sa wima delio sve ono {to je tada{wa omladina ~inila, dru`ewe, pomo} roditeqima, igre, i mnogo toga
pozitivnog.
Kao gimnazijalac, sem ostalih dru{tvenih aktivnosti
bavi se i folklorom u tada{wem "Abra{evi}u". Kao i svi dobri
momci, upisuje fakultet i nastavqa aktivnosti u KUD-u "[panac"
u Beogradu. Veliki broj drugarica i drugova iz Aran|elovca
nastavqa da igra u "[pancu". Fakultet mu ne ide ba{ najboqe,
ali zato ono {to je nasledio u porodici Katani} rano primewuje
i kao student. Wegova studentska soba uvek je bila puna zanatskog
alata i zanatskih proizvoda, kao i drugarica i drugova za koje je
uvek imao vremena. Do{ao je na ideju da napravi oxa~ara od
kovanog gvo`|a kao simbol sebi i drugima. Dugo je od toga ostvarivao prihode i tako sebi obezbe|ivao izdr`avawe u Beogradu.
62
^esto je dolazio u Aran|elovac, a jedan dolazak je opredelio wegov daqi `ivotni put. Upoznao je devojku Mirjanu Biorac.
Sa wom je zasnovao porodicu i zaposlio se u "[umadijipromet" u
Aran|elovcu. @ive sre}no i zadovoqno, razvijaju porodicu,
sre|uju ku}u u Ciganmali, a Mirjana verovatno iz qubavi prema
Kalu sa ponosom isti~e da je i ona sad Ciganmalka. U porodici
imaju dvoje dece, a Kale nastavqa da radi u Bukovi~koj bawi.
Porodi~na tragedija koju su imali nije mnogo promenila wihov
dostojanstven i vedar odnos prema ro|acima i prijateqima.
Kale ponovo uzima zanat u ruke i pravi proizvode od drveta, a
posebno se opredequje za izradu ramova za slike.
Kako je uvek voleo da se na|e u dru{tvu svojih prijateqa,
u~estvuje u osnivawu zadu`binskog dru{tva "Prvi srpski ustanak"
iz Ora{ca i udru`ewa gra|ana "Ba{tina i budu}nost - Aran|elovac 1859". Kada je shvatio da vi{e ne treba da se bavi zanatom, a
ve} je i penzioner, zatvara radionicu, prodaje alat, kupuje
kompjuter i na wemu uporno radi, a vreme posve}uje svojim
unukama koje su ga posebno volele. Do kraja ostaje vedrog duha i
po{tuje sve one koji su mu bili dragi prijateqi.
Kale, hvala ti za sve lepe trenutke koje smo proveli sa
tobom.
Udru`ewe gra|ana
"Ba{tina i budu}nost Aran|elovac 1859"
63
IN MEMORIAM
Qiqana Simi}evi} Tea
(1952-2013)
Qiqana Simi}evi} Tea bila je jedan od najve}ih humanisti~kih pregalaca na{eg grada. Ukqu~ena srcem u Udru`ewe "Deca
u srcu", svoj `ivot posvetila je poboq{awu uslova `ivota dece
sa posebnim potrebama. Bila je aktivna u ovom poslu i postigla je
zapa`ene rezultate, na ~emu su joj zahvalna mnoga deca i wihovi
roditeqi.
Qiqana je bila i umetni~ki duh, bavila se slikarstvom i
drugim vidovima umetni~ke kreativnosti, pokazuju}i na taj na~in
izuzetnu qubav prema `ivotu i qudima. Napustila nas je, ali
weno qudsko delo i anga`man na planu umetnosti neprolazan su
trag za sve one koji su je poznavali i bili weni prijateqi.
Udru`ewe gra|ana
"Ba{tina i budu}nost Aran|elovac 1859"
64
Download

Godisnjak 12