8
Velika Gospojina
Aran|elovac 2009.
8
Izdava~:
Udru`ewe gra|ana
"Ba{tina i budu}nost - ARAN\ELOVAC 1859"
www.bastinaibuducnost.org
Za izdava~a:
Haxi Miodrag Bo{kovi}
Urednik:
Ivan Zlatkovi}
Fotografije:
Neboj{a Radovanovi}
Milan Ili}
Grafi~ka obrada:
Milan Ili}
[tampa:
"Majdanac" Aran|elovac
Tira`:
350 primeraka
Velika Gospojina
Aran|elovac 2009.
Predwa korica:
Spomenik knezu Milo{u Obrenovi}u
[email protected]:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
Poveqa
Izve{taj o radu sedme Skup{tine Udru`ewa
Izve{taj o radu Upravnog odbora za 2008/2009. god.
Finansijski izve{taj
Prijateqi Udru`ewa
Plan rada Udru`ewa za 2009/2010. godinu
Dolazak Kwaza Milo{a u Bukovik 1859. godine
U znak jubileja
Gde treba da stoji spomenik Milo{u Obrenovi}u
Iz dnevne {tampe: "Kwaz na staroj marvenoj pijaci"
Iz dnevne {tampe: "Aran|elovac uo~i jubileja"
Literarni konkurs povodom jubileja grada
Sve~ani program povodom obele`avawa jubileja
140 godina biblioteke u Aran|elovcu
Kulturne aktivnosti Udru`ewa
Poezija qubavi
Pesni{tvo Peri{e Bogdanovi}a
Poema o Aran|elovcu
Izlet u Sremske Karlovce
Moje dru`ewe sa "}irom"
[umadijskim "}irom" u Evropsku Uniju
Mi ne odustajemo od "[umadijske krivuqe"
Mladi podr`avaju "[umadijsku krivuqu"
Dopisi u vezi sa tragi~nom sudbinom "Starog zdawa"
"Obele`avaju znamenite ku}e u Staroj varo{i"
Plo~e na znamenitim zgradama
[umadinac Pavle Baki} - posledwi srpski despot
@iteqi Vrbi~ke reke
P~ele i p~elarstvo u Vrbici i Aran|elovcu
Neobi~ne li~nosti - Dragojlo Lazarevi} "Ma~ak"
Kafanski biseri - Vojan Prkos Drumski
Planinarske zgode i kazivawa
O fudbalskim osniva~ima
Se}awe na velikog pregaoca - Branislav V. Nedeqkovi}
Tragom velikih qudi i nezaboravnih dela Mile Nedeqkovi}
36. Veliki sin [umadije - Nad grobom Danka Popovi}a
str.
1
3
6
9
10
11
13
16
17
19
22
23
32
33
36
39
41
44
47
49
53
55
56
57
65
66
69
73
77
80
82
85
87
91
95
98
Knez Milo{ Obrenovi}
Odlukom Skup{tine Udru`ewa gra|ana
"BA[TINA I BUDU]NOST - ARAN\ELOVAC 1859"
odr`ane 09.11. 2001. godine u Aran|elovcu,
usvojena je ova:
kojom se utvr|uju ciqevi, zadaci i pravci rada i delovawa
Udru`ewa. Svaki ~lan Udru`ewa, svojim dobrovoqnim
radom, daje doprinos na ostvarewu ovih ciqeva i zadataka:
* ~uvawe i negovawe tradicionalnih vrednosti grada i
okoline Aran|elovca,
* ~uvawe spomena na istorijske vrednosti grada,
* doprinos urbanom i ruralnom skladu ure|ewa varo{i,
* doprinos arhitektonskom osavremewavawu graditeqstva
u skladu sa postoje}im ambijentom grada,
*
*
*
*
doprinos o~uvawu ~ovekove sredine,
doprinos razvijawu svih oblika kulturnog stvarala{tva,
pomo} u razvoju op{tih komunalnih dobara grada i okoline,
objavqivawe sadr`aja istorijskih i kulturnih tekovina
vezanih za podru~je grada i okoline,
* unapre|ewe i razvijawe dobrotvornog i humanitarnog rada,
* saradwa sa srodnim nevladinim i nestrana~kim
organizacijama.
Navedeni ciqevi, zadaci i pravci rada, ne smeju biti zanemareni, niti izostavqeni. U skladu sa mogu}nostima, mogu biti
pridodavani novi zadaci i pro{irivani novi pravci rada.
Stara ~ar{ija
Izve{taj o radu sedme Skup{tine Udru`ewa
U Etno dvori{tu, dana 13.09.2008. godine, odr`ana je sedma
redovna Skup{tina sa slede}im dnevnim redom:
1. Izbor radnog predsedni{tva
2. izve{taj o radu Upravnog odbora
3. izve{taj o finansijskom poslovawu
4. izbor predsednika i podpredsednika Skup{tine
izbor predsednika Upravnog odbora
izbor predsednika Nadzornog odbora
5. plan rada za narednu 2008/2009. godinu
6. diskusija po podnetim izve{tajima
7. zavr{na re~ novoizabranog predsednika
Prisutno je 30 ~lanova i prijateqa Udru`ewa.
1. U radno predsedni{tvo Udru`ewa izabrani su: Q. Bo{kovi}, D. Izvonar i D. Jakovqevi}, kao zapisni~ar.
2. Izve{taj o radu podneo je predsednik N. Radovanovi}.
U 2008. godini osnovni zadaci bili su:
- priprema proslave 150 godina od nastanka Aran|elovca
- "[umadijska krivuqa"
- ure|ewe Starog trga
Hronolo{ki:
1. izabran je odbor za nove inicijative
2. u novembru trodnevna de{avawa u zgradi `eleznice
3. kwi`evno ve~e pesnikiwe Milene Prokovi}
4. priprema monografije o sportu u Aran|elovcu
5. priprema i proslava Badweg dana
6. u~estvovawe u proslavi Sretewa
7. proslava Uskrsa sa udru`ewem "Deca u srcu"
8. prisustvovawe konferenciji FEDECRAIL
9. aktuelno u~e{}e u izradi urbanisti~kog plana grada
3
Sa sedme godi{we Skup{tine
4
3. Izve{taj o finansijskom poslovawu Udru`ewa podneo je
N. Radovanovi} umesto M. Krsmanovi}a. Izve{taj Nadzornog
odbora podnela je Q. Bo{kovi} koja je konstatovala da nije bilo
nikakvih nepravilnosti.
4. Diskusiju o podnetim izve{tajima zapo~eo je B. Nedeqkovi} koji je obrazlo`io finansijski izve{taj.
Za re~ se javio M. Ivovi} koji je govorio o izradi urbanisti~kog plana grada. Postupak traje tri godine. Udru`ewe je
dostavilo op{tini primedbe, me|utim ni{ta se ne doga|a.
Zakqu~io je da je potrebna "akcija kako Aran|elovac ne bi ostao
kasaba".
D. Jakovqevi} je govorio o aktivnostima odbora za nove inicijative, o izlo`bi ikona u novembru, izradi veb-prezentacije i
prisustvovawu konferenciji "Fedecraila". Najavio je pove}awe
broja ~lanova, shodno pove}awu aktivnosti.
Re~ je uzeo M. Bo{kovi} koji je naglasio da je Udru`ewe
nastalo radi za{tite aran|elova~ke ba{tine. Aran|elovac je
ugro`en i od strane op{tinske i republi~ke vlasti. Turizam je u
lo{em stawu.
B. Nedeqkovi} je govorio o pravilima Udru`ewa. Kritikovao je {to oni koji sa nama treba da rade i da nam pomognu nisu tu.
Govorio je i o biblioteci koja se polako uve}ava i o u~e{}u na
prvoj izlo`bi kwiga.
I g|a Hristodulo je uzela re~ i dala predlog da se Aran|elov~ani koji nisu u Aran|elovcu pozovu i pomognu grad, kao i da se
vrati staro ime Gagi}evom vencu.
G|a Lila Drobac, direktor Muzeja u Aran|elovcu, govorila
je o starateqstvu nad etno doma}instvom. Pe}ina Risova~a }e
biti ure|ena i otvorena za proslavu jubileja - 150 godina postanka grada. Iznela je optimizam u pogledu ure|ewa muzeja,
pe}ine i etno doma}instva.
Re~ je uzeo M. Bo{kovi} koji je rekao da treba pomo}i oko
ure|ewa Starog trga. Govorio je i o problemima sa kojima se
sre}u Aran|elov~ani.
5
Sve{tenik ]irkovi} Stokan, stare{ina Vrbi~ke crkve,
govorio je o udru`ewu "Ba{tina i budu}nost" i izrazio zadovoqstvo wegovim postojawem i pohvalio inicijativu g|e J.
Hristodulo.
Crkveni odbor je zakazao sastanak sa lokalnom samoupravom
u ciqu proslave 150 godina grada.
Za re~ se javio V. Kolarevi} koji je rekao da bi op{tinskoj
vlasti trebalo skrenuti pa`wu na ve}u brigu u vezi sa kulturnim
aktivnostima grada. Predlo`io je da se Udru`ewe predstavi
pred Udru`ewem kwi`evnika Srbije.
Izve{taji su jednoglasno usvojeni.
5. Plan rada i zadatke je izneo predsednik Skup{tine
udru`ewa D. Izvonar. Plan rada se nalazi u Godi{waku broj 7.
6. Izbor organa Udru`ewa
- za predsednika Skup{tine je predlo`en B. Nedeqkovi}
- za zamenika Du{an Izvonar
- za Upravni odbor: M. Bo{kovi}, M. Krsmanovi}, D. Jakovqevi}, M. A. Bo{kovi}, N. Radovanovi}, D. Ple}evi}.
U Nadzornom odboru su: Dobrivoje Igwatijevi}, Milutin
Ivovi}, Vlastimir Miri}.
Haxi Miodrag Bo{kovi}
6
Izve{taj o radu Upravnog odbora za 2008/2009. godinu
Na Skup{tini odr`anoj 13.08.2008. godine izabrani su
slede}i ~lanovi Upravnog odbora: Bo{kovi} A. Miodrag, Desivojevi} Borivoje, Krsmanovi} Milan, Radovanovi} Neboj{a,
Ple}evi} Dragan, Bo{kovi} M. Miodrag i Jakovqevi} Dragan.
Na konstitutivnoj sednici odr`anoj 18.09.2008. izabrani su
Krsmanovi} Milan za predsednika (nije bio prisutan), Ple}evi}
Dragan za zamenika, Jakovqevi} Dragan za sekretara i Petrovi}
Milorad za blagajnika. Na narednoj sednici Upravnog odbora
gdin Krsmanovi} nije prihvatio posao predsednika, pa su daqe
vo|eni razgovori oko izbora novog. Do izbora novog predsednika
Upravni odbor je vodio predsednik Skup{tine gdin Nedeqkovi}
ili sekretar Jakovqevi}. Za novog predsednika Upravnog odbora
izabran je Miodrag Bo{kovi} na sednici odbora odr`anoj 19.
marta 2009. godine.
Za sve vreme do izbora Udru`ewe je zadatke obavqalo
uglavnom korektno.
Od svih aktivnosti koje je Udru`ewe u prethodnom periodu
obavilo izdvoji}emo samo neke:
1. Upu}eno je o{tro pismo svima za koje smo mislili da su
nadle`ni da re{e veliku srpsku bruku, a radi se o stawu u kome se
nalazi na{ simbol "Staro zdawe". Odgovor smo dobili samo od
pojedinih, {to }emo u ovom Godi{waku i objaviti.
2. Organizovali smo promociju kwige Zorana Veresi}a u
zgradi `elezni~ke stanice. Kwiga govori o parnim lokomotivama
Srbije, u periodu od 1885. do danas. [tampana je na engleskom
jeziku.
3. Pokrenuli smo kod op{tine pitawe ~esme koja je osamdesetih godina preme{tena sa `elezni~ke stanice pred op{tinu,
a 2008. godine je uklowena, a jedna je od tri ~esme koje je Dr`avni
vodovod izgradio 1928. godine.
4. U novembru mesecu smo u Etno ku}i izvr{ili promociju
kwige pesama na{e Vrbi~anke Milene Prokovi}.
7
5. Prikupili smo sredstva i kupili jedan polovni teretni
vagon koji je nekada saobra}ao na Lajkova~koj pruzi.
6. Kao i svake godine palili smo badwak, na Badwi dan, na
Starom trgu.
7. Organizovali smo izlet u Sremske Karlovce, za ~lanove i
prijateqe Udru`ewa. Po oceni izletnika poseta je protekla vrlo
uspe{no.
8. Aktivno radimo na realizaciji programa obele`avawa
150 godina od nastanka varo{i, a posebno na gra|i za monografiju
sela Vrbice i postavqawu plo~a na zgrade u starom delu varo{i.
9. Imamo redovnu saradwu sa sredstvima informisawa, pa
}emo neke ~lanke iz novina objaviti u ovom Godi{waku.
10. Stavili smo primedbe na nacrt generalnog urbanisti~kog plana op{tine Aran|elovac i u~estvovali u radu javne sednice komisije za planove.
Predsednik Upravnog odbora
Haxi Miodrag Bo{kovi}
8
Finansijski izve{taj
(za period od 1.01. do 31.07.2009)
Udru`ewa gra|ana "Ba{tina i budu}nost - Aran|elovac 1859"
Stawe na ra~unu 01.01.2009. ..................................... 7.027,50 din.
UKUPAN PRIHOD ...................................................... 67.500,00 din.
Prihod iz buxeta op{tine Aran|elovac ................ 50.000,00 din.
Prihod od ~lanarina ................................................... 1500,00 din.
Donacija preduze}a i privatnih radwi................... 16.000,00 din.
UKUPNI RASHODI ................................................... 54.270,23 din.
Tro{kovi izrade kerami~kih plo~a
za obele`avawe zanatlijskih radwi ...................... 35.000,00 din.
Tro{kovi odr`avawa .................................................. 8572,00 din.
Tro{kovi provizije banke .......................................... 2.150,00 din.
Tro{kovi reprezentacije (za odr`avawe svih
manifestacija u 2009. god.) ........................................ 8548,23 din.
STAWE NA RA^UNU (31.07.2009. god.) .................... 20.257,27 din.
Finansijski izve{taj prikazao
Milan Krsmanovi}
9
Prijateqi Udru`ewa
Udru`ewe se najve}im delom finansira iz sredstava koja
obezbe|uju sami ~lanovi, a ostatak se obezbe|uje na na~in kako je u
finansijskom izve{taju prikazano. Jedan deo sredstava, u vidu
raznih pomo}i i poklona obezbe|uju prijateqi Udru`ewa, kojima
se ovom prilikom srda~no zahvaqujemo, a to su:
1. "Bahus"- Bo{kovi}, Vrbica - Aran|elovac
2. "Bawa komerc", Selo Bawa - Aran|elovac
3. "Jovanovi}", pekara, Aran|elovac
4. "Ekler", pekara, Aran|elovac
5. "Ne{a", pekara, Aran|elovac
6. "Fortuna", market, Aran|elovac
7. "^oka", kafana, Aran|elovac
8. "Mexik spid megamarket - PLUS",
Nikoli}, Aran|elovac
9. "Ivan~evi} sport klub" Aran|elovac
10. "Metal", Dimitrijevi} i sinovi,
Ora{ac - Aran|elovac
11. "Na mostu", gvo`|ara, Gaga, Aran|elovac
12. Vrbi~ka crkva, Vrbica - Aran|elovac
13. Muzej grada Aran|elovca
Udru`ewe gra|ana
"Ba{tina i budu}nost - ARAN\ELOVAC 1859"
10
Plan rada Udru`ewa za 2009/2010. godinu
1. Saradwa sa ustanovama kulture, organima i slu`bama SO
Aran|elovac, medijskim ku}ama i drugim srodnim organizacijama u ciqu o~uvawa tradicionalnih vrednosti, poboq{awa
`ivotnih uslova i standarda gra|ana.
2. Realizacija zapo~etih aktivnosti oko proslave 150 godina od osnivawa grada:
- postavqawe kerami~kih tabli u starom delu grada,
- ure|ewe fasada,
- organizacija izlo`be vrtene i unikatne keramike,
- izlo`ba fotografija starog Aran|elovca,
- izrada hronike sela Vrbice,
- izdavawe monografije o razvoju fudbalskog sporta u Aran|elovcu,
- dodela nagrada u~enicima osnovnih {kola povodom literarnog konkursa na temu: "Moj grad - kolevka slavne pro{losti i
budu}nosti".
3. Nastavak aktivnosti oko realizacije projekta ure|ewa
Starog trga, u okviru urbanisti~kog re{ewa "Stara ~ar{ija".
4. Nastavak ure|ewa prostora oko `elezni~ke stanice,
uvo|ewem novih sadr`aja i nastavak aktivnosti oko projekta
"[umadijska krivuqa".
5. Daqa saradwa sa humanitarnim i nevladinim organizacijama koju treba oja~ati i osve`iti novim idejama i sadr`ajima.
6. Tradicionalno obele`avawe velikih hri{}anskih praznika Badweg dana i Vaskrsa uz tradicionalno oslikavawe
uskr{wih jaja i dodelu poklon-paketi}a deci iz udru`ewa "Deca u
srcu".
7. Organizacija jednodnevnih izleta i poseta zna~ajnim
kulturno-istorijskim mestima i turisti~kim destinacijama u
Srbiji.
11
8. Ure|ewe Etno dvori{ta uz stalnu postavku sa autenti~nim etno sadr`ajima, u saradwi sa muzejom grada.
9. Ja~awe saradwe sa srodnim udru`ewima iz drugih
gradova.
10. Kontinuiran rad na omasovqewu i popularizaciji
Udru`ewa.
Predsednik Skup{tine
Du{an Izvonar
Tradicionalno obele`avawe Badweg dana
na starom gradskom trgu
12
TRAGAWE ZA ISTINOM OD PRE 150 GODINA
Dolazak Kwaza Milo{a u Bukovik 1859. godine
Kwaz Milo{ je 13. jula 1859. godine po{ao iz Beograda u
Bukovik "da se u zdravqu svome podkrepi tamo{wem kiselom
vodom" gde je stigao sutradan i u varo{ici Vrbici kod Dragutina
Damwanovi}a "stan sebi uzeo".
Ovih dana navr{ava se 150 godina od kada je Kwaz Milo{
Obrenovi} za vreme svoje duge vladavine Srbijom posetio
Bukovik i Vrbicu i tom prilikom obe}ao okupqenom narodu da }e
u Vrbici podi}i crkvu posve}enu Svetom Aran|elu i da }e
varo{ica Vrbica ubudu}e nositi ime Aran|elovac. Dolazak
starog Kwaza u [umadiju, posle vi{egodi{weg izgnanstva,
privukao je sve [umadince da iza|u i pozdrave "svog oca" kako je
narod zvao "svetloga gospodara" Milo{a. Razume se da je put
vladara pratila i onda{wa {tampa. O tome je Jasmina
Milo{evi} u svojoj kwizi "Gradska kultura Aran|elovca u 19.
veku" (Narodna biblioteka "Sveti Sava" Aran|elovac, 2008)
navela faksimil ~lanka iz onda{wih "Novina srbskih" iz kojeg
saznajemo o "putu wegove svetlosti kwaza - vladaoca na{eg
odavde (iz Beograda - prim. R.M.) do Bukovika, kuda je oti{ao da se
u zdravqu svome podkrepi tamo{wom kiselom vodom". Iz ~lanka
saznajemo jo{ da je "13. ov. mes. svetli gospodar ru~ao na Tre{wi,
a no}io u Sopotu, sutradan (14. jula) pak jo{ za rana prispeo u
Vrbicu, kao mestu najbli`em Bukoviku, gde je stan sebi uzeo".
Ovoga puta uz ~lanak o dolasku Kwaza Milo{a u na{u
sredinu objavqujemo jo{ jedan faksimil iz slede}eg broja
"Novina srbskih" o wegovom dolasku u Bukovik iz Beograda iz kojeg
saznajemo da ga je narod sa odu{evqewem pozdravqao i "da se
du{om i srcem raduje, {to u svojoj sredini vidi starog gospodara
koji mu je otaxbinu napravio slobodnom".
Iz ~lanka saznajemo da je "15. ov. mes. bila wegova svetlost u
varo{ici Vrbici koje se za prve wegove vlade po~ela osnivati" i
tom prilikom "blagovolio je zavetovati se da }e o svom tro{ku
13
sazidati u Vrbici crkvu, koja }e slaviti sv. Aran|ela; pa stoga je
i naredio da se Vrbica u budu}e zove "Aran|elovac", o ~emu je 17.
jula u Bukoviku izdao svima poznati pismeni dekret upu}en
"Ob{tini vrbi~koj, velikoj i maloj".
Kwaz Milo{ je iz Bukovika oti{ao 18. jula popodne,
preno}io u Bo`urwi, a 19. jula "prispeo" u Kragujevac, gde je ve} 1.
avgusta 1859. godine pismeno obavestio "Sovet kwa`estva
srbskog", "da se varo{ica Vrbica odsada zove Aran|elovac".
Povod za objavqivawe faksimila teksta je taj {to neki
autori (sem Tawe Ivanovi} i Jasmine Milo{evi}), koji pi{u o
Aran|elovcu ve} godinama, koriste neta~an podatak da je kwaz
Milo{ u Bukovik "do{ao iz takovskog kraja" i "vra}aju}i se iz svog
sela Crnu}a" "po{ao ka Beogradu". Tu neistinu navedeni faksimili demantuju, jer se prava istina na`alost mora dokazivati, a
svim ranijim autorima koji su objavili neta~an podatak ova
~iwenica mora poslu`iti kao ispravka u budu}em radu.
Radomir Milo{evi}
15
U znak jubileja
Stigla nam je i jubilarna 2009. godina. Ove godine je 150.
ro|endan na{eg grada. Kao i svaki јубиларни рођендан овај би
требало прославити мало свечаније и богатије него остале.
Удружење грађана "Баштина и Будућност - Аранђеловац 1859" је
благовремено 2005. год. покренуло иницијативу да се почне са
припремама обележавања овог jубилеја. Нашу иницијативу,
посебним писмом, доставили смо надлежнима у оп{tini iz
razloga {to boqe organizacije svih poslova i radi pribavqawa
finansijskih sredstava. Jo{ 2006. godine predlo`ili smo da se
formira Organizacioni odbor za pripremu proslave jubileja i
dali predlog koga bi sve trebalo ukqu~iti. Po~etkom 2007.
godine uputili smo dopis predsedniku op{tine u kome smo naveli
ideje i zadatke koje su predlo`ili ~lanovi na{eg Udru`ewa. Te
ideje i zadaci su podeqeni u tri grupe prema tome ko bi trebalo
da ih realizuje i taj dopis smo objavili u Godi{waku broj 6.
Na sednicama Upravnog odbora, u toku 2008. godine,
napravili smo plan rada sa nosiocima poslova i rokovima za
ostvarivawe ideja i zadataka koje treba Udru`ewe samo da
realizuje. Planirali smo devet zadataka koje treba sami da
uradimo i mo`emo da se pohvalimo da je ve}ina realizovana ili
u zavr{noj fazi.
Posebno bih istakao - monografiju sela Vrbica i postavqawe natpisa na zgradama u starom delu grada, gde su `iveli
poznati Aran|elov~ani, ili gde su se nalazile zanatske radwe i
kafane.
Realizacijom ovih ideja na{e Udru`ewe je dalo doprinos
proslavi jubilarne godi{wice na{eg grada i to je ujedno i
najboqa ~estitka svim na{im gra|anima.
Neka nam je sre}an 150. ro|endan na{eg Aran|elovca.
Neboj{a Radovanovi}
16
Gde treba da stoji spomenik Milo{u Obrenovi}u
Aran|elovac je malo bawsko mesto pod Bukuqom koje je
1859. godine osnovao Milo{ Obrenovi}. Srpski vladar je na
mestu ukr{tawa puteva izgradio crkvu Sv. Aran|ela Mihaila,
krstio i pokrenuo grad. On je svojim autoritetom "u{orio"
tada{wu Vrbicu, tj. pokrenuo proces urbanizacije ove varo{i.
Me|utim, posle Drugog svetskog rata nije bilo pravog
kreativnog autoriteta da odr`i kontinuitet urbanog razvoja.
Rast grada odre|uje turisti~ka delatnost, pa se daqa izgradwa
koncentri{e ka bawskom centru, u vidu zna~ajnih ugostiteqskih
objekata, dok se sve ostalo zapostavqa, ukqu~uju}i i sam centar
Milo{evog grada - dana{wi \unis.
Povodom proslave 150 godina grada Aran|elovca, kao
jedan od na~ina da se ovaj jubilej obele`i, osmi{qen je i izvajan
spomenik Kwazu Milo{u. Postoji nekoliko ideja o wegovom
eventualnom polo`aju u varo{i. Po{to je grad organizovan oko
jedne aktivne ose, glavne ulice koja nosi ime svog osniva~a, jasno
je da ona treba da mu bude mesto. Da bismo preciznije odgovorili
na pitawe: "Gde stoji Milo{?" razmotri}emo ulogu spomenika,
spomenika u gradu i spomenika u Aran|elovcu.
Spomenik je, kao {to mu ime ka`e, artefakt koji predstavqa stalni spomen na ne{to, ili nekoga. Da bi tu svoju ulogu
ostvario potrebno je da stalno bude qudima pred o~ima, da bude
vi|en. Zbog toga se obi~no postavqa tako da bude vidan sa {to
ve}e povr{ine, dakle sa velikim uglom sagledavawa iz
razli~itih ta~aka, uz {to vi{e frekventnih saobra}ajnih
tokova, kolskih i pe{a~kih. Takvo mesto u gradu je po definiciji
raskrsnica, trg, a jedina i o~igledno najsagledqivija "tr`nica"
Aran|elovca je mesto na koje je Milo{ upro prstom pre 150
godina, raskrsnica Milo{eve i kraqa Aleksandra ulice.
17
[ta posti`emo postavqawem spomenika u gradsko tkivo?
Mewamo sliku grada, oboga}ujemo je, ne samo fizi~kom tvorevinom, ve} i slojevima sadr`aja i zna~ewa koji pokre}u duh na
delovawe, i samim tim grad na razvoj. Hajde da pustimo Milo{a
da nastavi tamo gde je stao i ponovo svojom pojavom pod vrbi~kom
crkvom o`ivi urbani centar Aran|elovca. Svuda u svetu qudi
~uvaju stara jezgra svojih gradova kao najve}e i neponovqive
dragocanosti, ne grade benzinsku pumpu u sred wih. Neka Milo{eva pojava na ovom mestu, u starom delu varo{i, bude opomena i
znak ponovnog po~etka razvoja gra|anskog duha pod Bukuqom.
Sr|an Tomi}, arhitekta
18
IZ DNEVNE [TAMPE ("Politika", petak, 24. jul 2009.)
Kwaz na staroj marvenoj pijaci
Raskrsnica na kojoj je predvi|eno postavqawe drugog
spomenika Milo{u Obrenovi}u predstavqa prostor neprimeren
zahtevima memorijalnog zna~aja
Aran|elovac - Ni pred nedeqno obele`avawe jubilarne,
150. godi{wice od osnivawa Aran|elovca, ovaj doga|aj ne}e
pro}i bez nesuglasica gra|ana, lokalne zajednice i ~lanova Odbora za izgradwu i postavqawe drugog spomenika kwazu Milo{u
Obrenovi}u, osniva~u grada.
Pre ta~no 20 godina, Aran|elov~ani su odlu~ili da se odu`e svom osniva~u podizawem spomenika. Tako se, posle 13
decenija, do{lo do saznawa da ne treba zazirati od svoje
istorije i kulture koje, kada je re~ o kwazu Milo{u i wegovim
zaslugama, niko ne mo`e osporavati. Gra|ani su bili saglasni da
spomenik treba podignuti, ali nisu bili saglasni na kom mestu.
Po onoj na{oj narodnoj "koliko qudi, toliko }udi"... Na kraju, po
izboru op{tinske vlasti, sru{ena je gara`a za automobile u
parku Bukovi~ke bawe i na tom mestu postavqen je nedovr{en
mermerni spomenik kwazu. Daleko od "o~iju javnosti". Spomenik
kwazu Milo{u, delo vajara Svana Vuja~i}a iz Zagreba, otkrio je
19. septembra 1989. godine doktor Vladimir Arsenijevi}, predsednik SO Aran|elovac.
Aran|elov~ani su bili iznena|eni i ogor~eni, jer niko od
wih nije mogao da prepozna svog kwaza koji je mnogo u~inio za
napredak te {umadijske varo{ice. Vi{e na{ih vajara poku{alo
je da ispravi Vuja~i}eve gre{ke na spomeniku, {to im nije uspelo.
U susret jubileju - 150. godi{wici Aran|elovca, aktivisti
Udru`ewa "Ba{tina i budu}nost - Aran|elovac 1859" `eleli su
da isprave tu nepravdu. Uputili su pro{le godine zahtev op{tin-
19
skim vlastima da se pristupi izgradwi drugog, i lep{eg spomenika kwazu Milo{u i da se on postavi u starom centru grada.
Op{tinsko ve}e je prihvatilo wihov predlog i prenelo Fondu
"Prvi srpski ustanak" da realizuje ovaj projekat do proslave jubilarne 150. godi{wice od osnivawa grada - 26. jula 2009. godine.
Autor spomenika kwaza Milo{a je vajar Drinka Radovanovi}
iz Beograda. Dobrica ]osi}, Slavenko Terzi}, Qubi{a Raki},
Svetislav Basara i Miodrag Jovanovi} spomenik kwazu u bronzi
visok 3,5 metara (sa postamentom preko pet metara) ocenili su
kao pozitivno vrhunsko ostvarewe.
Ostala nepravda
- Ovo {to nam se sada de{ava u vezi sa postavqawem spomenika aran|elova~kom "kumu", velikom kwazu Milo{u Obrenovi}u, nije prvi put me|u Aran|elov~anima. Veliki povod po
Aran|elovac mogli smo, postavqawem spomenika renomiranog vajara Drinke Radovanovi}, da pretvorimo u doga|aj
kojim }e se svi Aran|elov~ani i budu}e generacije ponositi.
Na `alost, tu {ansu da isprave nepravdu prema kwazu
Milo{u ni ovaj put nisu iskoristili - ka`e za na{ list
Dragan Todorovi}, jedan od najagilnijih istra`iva~a
istorije i kulture Aran|elovca i Bukovi~ke bawe i
predsednik Udru`ewa gra|ana "Pavle Baki}".
Zavod za za{titu spomenika kulture iz Kragujevca, u martu
ove godine, uputio je predsedniku op{tine Aran|elovac dr Radosavu [vabi}u mi{qewe za lokaciju na kojoj bi se postavio
spomenik.
- Stru~waci Zavoda su nam rekli da je mogu}e postaviti
spomenik na lokaciji stare marvene pijace i da je za takvo re{ewe potrebno formirati novi trg, na mestu najstarije gradske
raskrsnice - pija~nog trga i po~etka glavne ulice kwaza Milo{a ka`e za "Politiku" dr Radosav [vabi}, predsednik Op{tine.
20
- Za takav zahvat neophodno je izmestiti postoje}u benzinsku
stanicu i fizi~ki remodelovati ~itav prostor trga, za {ta je
potrebno izgraditi plan detaqne regulacije. Na `alost, ostali
su mnogi nere{eni problemi na pomenutoj lokaciji, kao {to su:
bezbednost, imovinsko-pravni odnosi, odvijawe saobra}aja... jer
se put kod mesta spomenika jo{ vodi kao magistralni, a vlasnik
parcele je "Srbijaput" - isti~e na{ sagovornik, uz napomenu da
zbog svih ovih okolnosti ne `eli ni da otkrije spomenik kwazu
Milo{u u nedequ, na dan 150. godi{wice grada.
I ~lanovi Odbora nadle`ni za pra}ewe i postavqawe
spomenika kwazu Milo{u uputili su pismo predsedniku Op{tine
i izrazili neslagawe oko lokacije mesta spomenika. Oni u pismu
isti~u da "raskrsnica \unis", gde je predvi|eno postavqawe spomenika predstavqa u svakom pogledu haoti~an prostor neprimeren zahtevima memorijalnog zna~aja li~nosti kwaza Milo{a,
ni za Vrbicu u u`em smislu, niti za grad Aran|elovac u celini.
Oni su predlo`ili vi{e lokacija u gradu za postavqawe
spomenika, ali je lokalna vlast, na wihovo iznena|ewe, izabrala upravo prostor protiv koga su oni izri~ito bili.
Otkrivawe i osve{tavawe spomenika kwazu Milo{u
predvi|eno je za nedequ pre podne. Kako smo saznali, tom ~inu
ne}e prisustvovati autor Drinka Radovanovi}, vladika {umadijski gospodin Jovan (Radovanovi}), a ni eminentni ~lanovi
Odbora iz Beograda za pra}ewe izrade i postavqawa spomenika.
I jedno podse}awe: "Srbske novine" 20. oktobra 1859. godine, kada je osnovan grad Aran|elovac, pisale su kako se nastavqa
spor varo{ana Aran|elovca o tome gde treba da se izgradi mesna
crkva. Mnogi su bili za to da se crkva gradi od zapadne strane, a
drugi da ista bogomoqa bude na sasvim drugom kraju varo{i.
"Najboqe bi bilo kad bi svetli gospodar odredio mesto gde da se
podigne crkva", izvestile su "Srbske novine" pre 150 godina.
Na{a posla, zar ne. Ko }e danas presuditi?
Borivoje Wegovan
21
O ZNA^AJNOJ GODI[WICI U NA[OJ [TAMPI
22
Литерарни конкурс поводом јубилеја града
У години у којој обележавамо век и по од настанка наше
вароши, Удружење ''Баштина и будућност - Аранђеловац 1859'',
расписало је литерарни конкурс за ученике виших разреда
основних школа наше општине на тему ''Мој град - колевка
славне прошлости и будућности''.
На конкурс је пристигло неколико десетина прозних
радова из свих градских школа (и из школе ''Вук Караџић'' из
Стојника), а жири састављен од професора књижевности
аранђеловачке гимназије Јелене Ђорђевић и Данила Гушића (као
и Душана Извонара, представника Удружења), донео је једногласну одлуку да награди следеће младе ауторе:
- првом наградом: Ксенију Марковић, ученицу школе ''Милан Илић Чича'' из Аранђеловца,
- другом наградом: Валентину Филиповић (школа ''Илија
Гарашанин'') из Аранђеловца, и
- трећом наградом: Петра Паповића, ученика школе
''Милош Обреновић'' из Аранђеловца.
Награде су уручене на свечаности Удружења поводом
обележавања јубилеја града, а у овом броју Годишњака објављујемо сва три награђена рада.
23
Moj grad - kolevka slavne pro{losti i budu}nosti
U{u{kan u podno`ju Bukuqe i Ven~aca, sakriven u wihovim
{umovitim padinama, uzavreo, razigran i ponosan, `ivi moj grad
Aran|elovac.
Samonikli koreni Aran|elovca su duboki, granati i
`ilasti. Tako je razu|en wegov `ivot i `ivot wegovih stanovnika.
Rodan plodonosan, razbokoren, kro{wast, srcem kalemqen,
qubavqu oplemewen. @ivi i raste ve} sto pedesetu godinu.
Slovo po slovo, re~ po re~, kamen po kamen, grad je stvarao
svoju istoriju. Ve} u praistoriji qudi su voleli i `iveli u ovom
kraju, a danas o tome svedo~i Risova~ka pe}ina, naseqa iz
rimskog doba, Baki}evi dvori na padinama Ven~aca iz sredweg
veka. Sa dolaskom Turaka, po~etkom petnaestog veka, kraj je gotovo
opusteo. Ali jaka voqa, qubav i upornost su odr`ale `ivot.
Ustanak je iznedrio istaknute borce i najpouzdanije qude u
ustani~kim danima.
Godine 1859. svojom zavodqivom prirodom, vrcavim i visprenim duhom, radom i hrabro{}u, osvajaju srce Kwaza Milo{a,
koji Ukazom, na Svetog Aran|ela, selo Vrbicu progla{ava
Aran|elovcem.
I varo{ raste, `ivi i razvija se, prolazi kroz burna i
tragi~na vremena, ratove, uzdi`e se do mondenske bawe, modernog le~ili{ta, mesta za razonodu i zabavu. Qudi puni duha,
dobrodu{nosti, {irine i gostoqubivosti grade ovaj grad. O
wemu i u wemu pi{u Branislav Nu{i}, Laza Lazarevi}, Milica
Jankovi}, Svetolik Rankovi}, pa sve do savremenika Danka
Popovi}a. Himna "Bo`e pravde" pisana je u ustani~koj, pitomoj i
lekovitoj Bawi.
Hajde, da pro{etamo Zanatlijskom ulicom, srcem starog
grada. Jo{ uvek se mogu nazreti natpisi na starim radwama,
kova~a, grn~ara, obu}ara... Nakrivqene, oronule stare ku}ice,
naslowene jedna na drugu, uski prozori, }eramida na krovovima,
24
govore o pro{lim vremenima i ~ar{iji koja je `ivela u nekim
mirnim, radnim i bezbri`nijim vremenima. Ispred ~esto
mukotrpnog rada bila je `eqa da se lepo `ivi, da se qudi raduju i
vole. Rado su bogatili svoje duhovno bi}e, pa sa ponosom isti~em
da je 1868. godine, pored Mu{ke, otvorena prva @enska osnovna
{kola, nedugo i prva ~itaonica.
Krenimo daqe ulicom, ka centru grada, parku, Bukuqi. Iz
stare ili popularnije "dowe ~ar{ije", ulazimo u moderniji,
u`urbaniji i uzavreliji centar. Velika raskrsnica, nov i
moderan trg, spomenik palim borcima u I svetskom ratu, "Novo
zdawe", op{tina, "Zelena pijaca", ulaz u park i popularna
"[arena kapija".
Kroz wu ulazimo u jedan nesvakida{wi i jedinstveni deo
grada, koji ~ini park. Jedinstveni, jer ne samo da le`i na
izvorima mineralne vode, ve} je to najve}a zbirka modernih
skulptura na otvorenom prostoru. Me{trovi}eva "Sfinga",
popularni "Lav". Tu je i fontana, pred kojom sa jedne strane puca
vidik ka otvorenoj sceni i mojim omiqenim ribwacima, a iza we
se nalazi velelepno arhitektonsko delo, hotel "Staro zdawe",
oronula kraqica, simbol grada i svedok wegovih prvih koraka,
procvata, stvarawa `ivota i nove budu}nosti. Pri|emo li joj,
mo`emo jo{ uvek da ~ujemo zvuk valcera, balova, stihova
najlep{e poezije, koncerata, gluma~kih bravura...
Sa Zvezdare kre}emo ka Bukovi~koj crkvi, Vili "Karaxi}" i
Muzeju grada. I tu smo ve} krenuli ka vrhu Bukuqe, koja za{titni~ki dr`i moj grad u svome naru~ju. Stara bukova stabla, vijugave
strme staze, mir i sklad prirode, Gara{ko jezero, krase ovu
planinu i obavezuje nas da je ~uvamo i brinemo o woj.
Pewem se na vrh i osmatra~nicu na wemu. Preda mnom puca
vidik i moj grad le`i okupan majskim suncem u celom svom sjaju.
Brdovita, valovita, ozelenela, zapupela [umadija okru`uje ga i
daruje mu svoje najlep{e plodove. On ponosan, samouveren i
svestan svoje lepote, stoji i o~ekuje, tebe, mene, nas, dobronamerne putnike, goste, koji ovde mogu da u`ivaju, ali i ostanu i na|u
uto~i{te u wegovom zagrqaju.
25
U jednoj od kwiga o Aran|elovcu pro~itala sam da je budu}nost nekada{wih Aran|elov~ana "uvek bila sada{wost u kojoj su
oni, osim vere u sutra{wi dan, ru{ili sve vere i nevere, da bi
opstali. Zato im je surova pro{lost davala pouku i snagu. Jer ako
bi zaboravili pro{lost, te{ko da bi se odr`ala i nada u
budu}nost".
I na kraju, `elim da nazdravim pro{losti i uskliknem
budu}nosti koju mo`emo o~ekivati blistavu i sigurnu, jer imaju}i
ovakav zavi~aj, pro{lost i qude, ne treba da brinemo za
budu}nost.
Ksenija Markovi}
(prva nagrada)
26
Moj grad - kolevka slavne pro{losti i budu}nosti
Igra kolo na Kiseloj vodi,
Svira banda, igra Saramanda.
(Narodna pesma iz Bukovika)
U srcu najlep{eg, najpitoresknijeg i najbogatijeg dela Srbije, usred ubavih krajolika, gde je bujna vegetacija, gde su bistri
izvori, potoci, jezera, brda i vinogradi, gde je rudnik i gde su
qudi u obli`woj pe}ini Risova~i `iveli u kamenom dobu, u
[umadiji, nalazi se Aran|elovac sa stoletnim hrastovima.
Lekovite, prijatne i blagotvorne mineralne vode, koje su vra}ale
`ivot velikom srpskom prosvetitequ i humanisti XVIII veka Dositeju Obradovi}u, a nekoliko decenija kasnije privukle
pa`wu kneza Milo{a Obrenovi}a, teku izme|u mermera na
dubinama i do hiqadu metara i hla|ene i oplemewene na
povr{inu izlaze kristalno ~iste.
Aran|elovac je mlado naseqe. Osnovano je naredbom kneza
Milo{a Obrenovi}a marta 1837. godine na teritoriji sela
Vrbice u podno`ju Risova~e u{oravaju}i se du` druma
raskrsnice prema Beogradu, Kragujevcu i Vaqevu.
Zanimqivo nam do~arava pro{lost legenda govore}i o
nastanku grada Aran|elovca. Pri~a se da je knez Milo{, o~aran
lekovitom vodom koja je tu izvirala, `eleo da sebi napravi
odmarali{te. Otkupio je zemqi{te oko izvora od veoma ugledne
i cewene porodice Saramandi} za dva srebrna pi{toqa. Na
wemu je obele`io staze i zasadio drve}e. Tako je 1856. godine
podignut park, ponos i obele`je Aran|elovca.
Grad je ime dobio po crkvi koja se i danas nalazi u Vrbici.
Knez Milo{ je pismenim Dekretom 17. jula 1859. godine u Bukoviku izjavio "da op{tina pripremi kamen i ostali materijal", a
on }e "ostalo platiti da se crkva podigne" i da se zove "Sveti
Aran|el". Tako je Aran|elovac dobio ime po vrbi~koj crkvi. Tada
je i preme{tena sreska kancelarija iz Topole u Aran|elovac,
tako|e po naredbi kneza Milo{a.
27
Aran|elovac se mo`e ponositi svojim lepotama i
bogatstvima koje mu je priroda podarila. Posebno lekovitom
mineralnom vodom i dragocenim kamenom - mermerom. Voda u
verovawu i obi~ajima na{eg naroda u [umadiji oduvek je
zami{qena kao nekakvo `ivo stvorewe kojem su, uz obrede,
odavane izvesne po~asti uz neke dane, pogotovo o Bo`i}u,
Bogojavqewu i \ur|evdanu, a odre|eno po{tovawe iskazivano je
i tokom svih dana u godini. Imalo je izvora, a i sad ih ima, koji su
smatrani ~udotvornim, lekovitim, pa je ta mesta narod nazivao
"svetiwama", gde se odlazilo u odre|ene dane da se ritualno kupa
i umiva, pa i ispoveda, a i ku}ama je no{ena ta voda - da im se
na|e, pa su mnogi nevoqnici na{li sebi leka na kiseqacima i u
bawama. Podno Bukuqe, u ataru Bukovika, do granice sa sada{wom Vrbicom, u potezu zvanom "Slatina", narod je uo~io lekovitost nekih onde postoje}ih izvora kisele vode, koju nije toliko
cenio, premda se znalo, i to pouzdano - da je tu kiselu vodu, kako
navodi Emerih Lindenmajer, na~elnik saniteta Kwa`evine
Srbije, koji prve bolesnike upu}uje ovde na le~ewe - "bezsmrtni u
srbstvu Dositej ve} pre 1811. godine radi poboq{awa svoga
zdravqa upotrebqavao". Kasnije su i Obrenovi}i gradili dvorove i letwikovce pored ovih voda, tako je nastala najlep{a
gra|evina Aran|elovca "Staro zdawe", kao i fabrika fla{irawa prirodnih mineralnih voda sa izvora kneza Milo{a i sa
izvora kneza Mihaila "Kwaz Milo{".
Jedan od najtajanstvenijih prirodnih fenomena, uziman
vekovima kao samo opredme}ewe metafizi~ke ve~nosti jeste
kamen. Na svetskoj kartografiji "Beli Ven~ac" ispisuje obrise
nove metropole umetnosti, mapa za~aranih parkova estetike
otvara se u novom sazve`|u. Vi{e autora doticalo je u svojim
kwigama ovaj fenomen, kao i sjajni beogradski istori~ar
umetnosti dr Miodrag Kolari}, koji govori o planini Ven~ac, kao
o planini koja je nakon svih istorijskih ~uda u jednom mirnom,
sabranom vremenu kraqevine otvorila svoju riznicu: ...ako je,
kako ka`u, svim velikim stvarawima, pa ~ak i stvarawu sveta,
28
prethodila re~, u sredi{tu ovoga doga|aja bila je jedna planina.
Ali ne obi~na planina. Te geolo{ke tvorevine, koje gospodare
ravnicama, pona{aju se kao neka vrsta ~uvara vremena: u istorijama se uvek nalaze uz neku pobedu ili neki poraz, uz nastanak
jedne ili zavr{etak druge civilizacije, kao stani{te bogova ili
osmatra~nice ratnika..." Planina Ven~ac ima mitsko ime koje na
klasi~nim jezicima zna~i vladarsku krunu, ona je vrsta duhovne
vertikale. "Wu su gledali jo{ paleolitski qudi iz svoje pe}ine
Risova~e, naseqavali su je Iliri i za wu se borili Rimwani;
le`ala je na putevima varvarskih nadirawa sa Istoka, a i na
putevima vizantijskog uzmicawa pred najezdom Slovena; ulazila
je u okvire velikih sredwevekovnih dr`ava i upoznala vladavinu
Osmanlija, a na po~etku pro{log veka na domaku wenih {uma,
ponovo je, posle vekovnog robovawa, ustala zemqa Srbija".
(M.Kolari})
Na kraju, na{ grad je izrodio i izveo mnoge umetnike, cewene
i po{tovane {irom zemqe kao {to su velike glumice Tawa
Bo{kovi} i Danica Maksimovi}, kao i mnoge druge. Uz trud i
po{tovawe onoga {to su Obrenovi}i stvorili, Aran|elovac
mo`emo na~initi boqim i lep{im gradom kojim }e se slede}e
generacije ponositi kao {to se ponosimo i mi sada. I zato nema
lep{eg na~ina od ovog da u glas ka`emo: Aran|elovcu, sre}na Ti
150. godina postojawa!
Valentina Filipovi}
(druga nagrada)
29
Moj grad - kolevka slavne pro{losti i budu}nosti
Aran|elovac je grad i op{tina u Srbiji. Moj grad se nalazi u
podno`ju planina Bukuqe i Ven~aca i pripada [umadijskom
okrugu. Sada{wa teritorija moga grada pripadala je najve}im
delom selu Vrbici i jednim delom selu Bukovik. Na ovoj
teritoriji je postojalo i tada kao i sada le~ili{te "Bukovi~ka
bawa". Sam Milo{ je ~esto boravio u ovoj bawi pa je odlu~io da
podigne i crkvu i posvetio je Svetom Arhan|elu Gavrilu, a od
dela sela Vrbica sa delom sela Bukovik formira varo{ kojoj
daje ime Aran|elovac.
Aran|elovac je mlad grad. Osnovu ovog grada ~ine Vrbica i
Bukovik. Iako mlad grad mo`emo da ka`emo da je kolevka
pro{losti i budu}nosti. Za ovaj grad je vezano mnogo zna~ajnih
doga|aja i li~nosti, koje je istorija zabele`ila. Najstariji
pismeni podaci o Bukoviku poti~u iz 15. veka, a pomiwe se i ime
Pavla Baki}a sa Ven~aca koji je sa 1000 ratnika pre{ao u Ugarsku
i postao srpski despot. Sve su ovo podaci zabele`eni o mom
gradu, u kome su mnogi na{li uto~i{te i iz koga su potekle mnoge
pobune i ustanci za spas srpskog roda i ~asti. Mnogo hrabrih
junaka je odquqala kolevka moga grada. Svima je ta kolevka bila
prava majka, topla i iskrena i puna qubavi kakva samo mati mo`e
biti. Svakoga koga je odquqala darovala je slobodoqubqem,
pravdom i verom. Setimo se samo Prvog srpskog ustanka, ustanika
i zakletve Prote Atanasija.
Posle ustanka i pobuna ovo mesto se razvija i napreduje.
Ra|aju se nove li~nosti o kojima istorija pi{e. Ra|a se Ilija
Gara{anin u selu Gara{i, Mihailo Obrenovi} gradi "Staro
zdawe", pa moj grad dobija na veli~ini, dobija oblik jednog lepog
grada u{u{kanog izme|u dve lepotice, planina Bukuqe i Ven~aca
i malene re~ice Kubr{nice. Aran|elovac postaje najpoznatiji po
blagotvornosti kisele vode kojom je svoje zdravqe krepio ~ak i
Dositej Obradovi}.
30
Ta ista voda iz Bawe moga grada koristila se i na Milo{evom dvoru. Svaki trag zabele`en u istoriji moj grad je ovekove~io.
Na wegovoj teritoriji postavqeni su mnogi spomenici u ~ast
doga|ajima i li~nostima. Ali, lepota moga grada nije samo u
pro{losti, wegova lepota je u tome {to on brine o budu}nosti.
Danas je to grad sa prelepom urbanizacijom, grad sa prelepim
parkom i stalnom postavkom mermernih skulptura najpoznatijih
na{ih i svetskih autora. Moj grad je poznat i po odr`avawu
smotre "Mermer i zvuci".
Sa punim pravom i velikim ponosom mogu da ka`em da moj
grad ima sve {to me ~ini sre}nim i {to me podsti~e da vam
ka`em: "Volim svoj grad i svoje Aran|elov~ane, volim svaki
prvomajski uranak na svojoj Bukuqi, svaki gutqaj vode sa izvora
moga grada".
Mogao bih da pi{em i pi{em jer moj grad je neiscrpna tema i
uvek bi bilo malo vremena da vam ispri~am sve {to bih hteo. Ne
postoje re~i kojima bih mogao opisati svoju qubav prema svom
Aran|elovcu, ni boje kojima mogu naslikati wegove lepote. Zato
sa punim pravom mogu da ka`em da je moj grad kolevka pro{losti i
budu}nosti. Moj grad ima svoju istoriju, svoje znamenitosti, svoju
privredu i turizam, a pre svega to je grad koji ima du{u.
Petar Papovi}
(tre}a nagrada)
31
Свечани програм поводом обележавања јубилеја
Удружење ''Баштина и будућност'' је 17. јула у Етно кући
организовало свечани програм поводом обележавања сто педест
година од постанка града. Програм под називом ''Обележја и слике
мога града'' имао је превасходно културолошки карактер, јер је
представљао изложбену поставку сачињену од плоча и обележја,
на којима су имена заслужника наше вароши, установе, прве и
чувене занатлије, трговци, кафеџије, лекари и апотекари. Намера
Удружења је, како је овом приликом истакао Драган Јаковљевић,
да обележја-плоче буду постављене на сва она места која су од
историјске и културне важности за постојање некадашњег
Аранђеловца. Idejni tvorac ovog projekta je profesor Du{an
Izvonar, a na izradi plo~a radio je akademski kerami~ar
Milorad Vukanovi} Mi{el. Ова свечана изложбена поставка
обухватала је и фотографије старог Аранђеловца које буде
сентиментална сећања на прошла времена, али и на Драгана
Милисављевића Брабеца, преминулог javnog radnika, фотографског уметника и уваженог члана Удружења.
У програму су поред водитељског пара Данијеле
Миловановић и Милорада Гајића учествовали и млади гитаристи
Михаило Златковић и Иван Хочевар, ученици Музичке школе
''Петар Илић'' из Аранђеловца, као и Невенка Поповић, етнолог,
која је говорила о старој градској архитектури и занатима. Овом
пригодом, уручене су и награде ученицима за најуспешније радове
на литерарном конкурсу Удружења на тему ''Мој град - колевка
славне прошлости и будућности''.
У прелепом амбијенту Етно дворишта програм је био веома
посећен, а специфичност је да је присутвовало и доста младих,
који све више показују интерeсовање за културно традицију свога
града.
Иван Златковић
32
140 godina biblioteke u Aran|elovcu
Prekretnica u kulturnom i prosvetnom razvoju Srbije
nastala je tridesetih godina 19. veka po dobijawu hati{erifa,
kada je stvorena mogu}nost osnivawa ustanova kulture i obrazovawa. U to vreme kwizi je pridavan veliki zna~aj dok je wena
uloga u prosve}ivawu naroda bila ogromna. Prve biblioteke
nazvane su ~itali{ta koja se u ovom periodu otvaraju u svakom
ve}em gradu {irom Srbije. Samo deceniju posle progla{ewa
u{orenog dela Vrbice u varo{ Aran|elovac i dvadeset tri
godine od osnivawa ^itali{ta beogradskog, prvo ~itali{te u
na{em gradu otvoreno je 5. januara 1869. godine.
Zasluge za otvarawe prve aran|elova~ke ~itaonice
pripadaju Panti Luwevici, ocu Drage Ma{in, koji je tada bio
sreski na~elnik. Odmah po osnivawu u~lanilo se 55 ~lanova koji
su dali prilog od 40 dukata. Odre|ena je i ku}a za ^itaonicu,
dogovoreno koji }e listovi biti uzimani i zadu`ena lica koja }e
se o woj starati. Za predsednika je izabran Panta Luwevica,
delovo|u Luka Cvetkovi}, a za starateqa trgovci Ivan Tadi} i
Joksim Dobri~i}. ^itaonica se tada pretplatila na 10 listova.
Da je ova kulturna ustanova nastavila sa radom dokazuje izve{taj
Ministarstvu prosvete iz 1874. godine u kojem se ka`e da je
^itaonica imala 72 ~lana, 40 raznih kwiga na srpskom jeziku i da
je primala 11 naslova periodike: Budu}nost, Vidovdan, Domi{qan, Zastava, Istok, Javnost, Javor, Korespodencija, Rad,
Srbske novine i Te`ak. Imala je svoje prihode i rashode, a
~lanarinom od 16 gro{a i dobrovoqnim prilozima bawskih
gostiju uspevala je da podmiri tro{kove kirije i pretplate za
novine i ~asopise. Nedostaju podaci o tome gde se "~itali{te
sreza Jaseni~kog" nalazilo, a ne postoje ni pisani dokumenti o
daqem radu. Zna se da je od osnivawa Gimnazije 1920. godine
biblioteka radila u sastavu ove obrazovne institucije i da je za
vreme II svetskog rata znatan broj kwiga sa~uvan u hotelu "Staro
zdawe".
33
Prema se}awu starih Aran|elov~ana, poznato je da je 1938.
godine otvorena bawska biblioteka koja je radila do pred kraj
rata kada su je Nemci zatvorili, dok se o sudbini kwi`nog fonda
ni{ta ne zna. Posle Drugog svetskog rata, pedesetih godina, osnovan je Radni~ki klub koji je, pored drugih sadr`aja, imao i
biblioteku.
Dana{wa Biblioteka prvi put je registrovana 19. februara
1958. godine kada je Narodni odbor op{tine Aran|elovac doneo
re{ewe o osnivawu Narodne biblioteke i ~itaonice u Aran|elovcu i proglasio je mati~nom za podru~je op{tine Aran|elovac.
U posleratnom periodu sve do 1961. godine Biblioteka se ~esto
selila iz jedne u drugu zgradu, a od tada se dvadeset godina
nalazila u Jadranskoj ulici. Mesni samodoprinos za kulturu ve}
je bio zaveden tako da je od ovih sredstava kupqen prostor u
zgradi u ulici Rada Kon~ara 1 (danas Qubi}ka 1). Biblioteka se u
ove prostorije uselila 12. februara 1982. godine koje je tada
renovirala i prilagodila potrebama tako da danas raspola`e
povr{inom od 483 m2, ima pozajmno odeqewe gde su sme{tene i
kwige, ~itaonicu sa 30 sedi{ta. Deset godina kasnije, Biblioteka mewa i ime i dobija naziv Narodna biblioteka "Sveti Sava".
Danas, Biblioteka ima 60 755 kwiga, 2 645 ~asopisa i dnevne
{tampe koju je kori~ila i sa~uvala sa malim prekidima, od 1945.
godine. Primenom ra~unara od 1995. godine, omogu}en je br`i i
efikasniji rad. Nisu izostajala ni priznawa, nagrada "Milorad
Pani} Surep" 1986. godine i Plaketa Narodne biblioteke Srbije.
Izdava~ka delatnost postoji skoro dvadeset godina i do
sada je objavqeno vi{e od ~etrdeset naslova. U okviru edicije
"Zavi~aj" publikovano je {est i jedna kwiga u novoformiranoj
ediciji "Izvor". Na{e izdawe kwige Branka ]opi}a "Orlovi
rano lete" Narodna biblioteka Srbije uvrstila je u sto najboqe
ura|enih kwiga i ubacila u digitalno izdawe za decu u dijaspori.
Raduje da je u posledwe vreme sve vi{e na{ih sugra|ana, kako
mla|e tako i starije populacije, koji `ele da putem pisane re~i
34
ovekove~e zna~ajne istorijske i savremene doga|aje, ali i onih
koji se upu{taju u vode beletristike. Na taj na~in promovi{emo i
kulturno izdi`emo zavi~ajne vrednosti Aran|elovca, Aran|elov~ana i okoline.
I predstavqawe novih kwiga kod nas ima bogatu tradiciju.
Biblioteka je do sada ugostila veliki broj eminentnih
savremenih pisaca, pesnika i zavi~ajnih autora koji su svoja dela
predstavqali vernoj aran|elova~koj publici i po{tovaocima
lepe pisane re~i. Na{i gosti bili su i Gradimir Stojkovi},
David Albahari, Vida Ogwenovi}, Gorgana Kui}, Miroslav
Lazanski, Dragan Laki}evi}, Velizar Bo{kovi}, Svetlana
Velmar Jankovi}, Jovan Mari}, Mila Star~evi}, Eva Ras, Zoran
@ivkovi}, Gordana ]irjani}, Miomir Petrovi} i mnogi drugi.
Planovi za bli`u budu}nost idu u pravcu ukqu~ivawa u
mre`u biblioteka Srbije i odvajawu De~jeg odeqewa.
Posledwe nedeqe januara, sve~anom Akademijom, kwi`evnim ve~erima, susretima, promocijama, izlo`bama i predavawima, Narodna biblioteka "Sveti Sava" obele`ila je 140 godina
postojawa. Ovim zna~ajnim jubilejom poku{ali smo da podsetimo
da je ova ustanova ne samo riznica kwiga, nego i ~uvar na{e
kulturne ba{tine, razgranati sistem komunicirawa qudi i
kwiga, institucija koja pamti za sve nas - spremna da u svakom ~asu
iznese na svetlost dana najlep{e dokaze o veli~ini qudskog
duha, neuni{tivo svedo~anstvo o trajawu ovog grada, da nas podse}a i opomiwe na na{e kulturne i civilizacijske korene.
Vesna Prokovi}
35
Културне активности Удружења
Удружење ''Баштина и будућност - Аранђеловац 1859'' свој
рад заснива на културолошкој основи, која представља бригу о
духовној и материјалној култури, традицији српског народа, али и
на свим савременим и препознатљивим стваралачким
вредностима.
У току протеклог периода Удружење је организовало
прославу Бадњег дана на нашем Старом тргу (у доњем делу
вароши). Ово традиционално окупљање сваке године привлачи
све више житеља нашег града који овакав вид дружења сматрају
правом духовном светковином. Такође, и бојење васкршњих јаја је
већ традиционални програм дружења и едукације деце са
посебним потребама, који се организује у сарадњи са
хуманитарном организацијом ''Деца у срцу''.
Удружење ''Баштина и будућност'' представља се и као
издавач. Објављена је књига песама Милене Проковић,
аранђеловачке песникиње која живи у Београду, под називом Кап
пролећне зоре. Уредник ове издавачке едиције био је Бранислав В.
Недељковић (преминули, уважени члан Удружења). О овом
песничком остварењу говорило се у Етно кући, а учесници у
програму су били поменути Бранислав В. Недељковић, рецензент
Иван Златковић, и ауторка Милена Проковић.
Удружење је организовало и представљање књиге Зорана
Вересића - Парне локомотиве од 1885. године до данас (издање
на енглеском језику), која представља капитално дело о историји
железнице и њеног развоја. Промоција ове студије је организована
у просторијама старе аранђеловачке железничке станице, као део
идејног концепта за који се Удружење од свог оснивања залаже
(промовисање и повратак парног воза - шумадијског ''ћире'' у наше
крајеве).
36
Oslikavawe vaskr{wih jaja
37
У духу прославе и јубилеја 150 година од оснивања
Аранђеловца, Удружење је расписало и конкурс за ученике виших
разреда основних школа наше општине на тему Мој град - колевка
славне прошлости и будућности. Приспеле литерарне радове
оценио је стручни жири, док су вредне награде додељене у оквиру
промотивне свечаности Удружења, која је уједно била и прва у низу
организованих светковина поводом великог градског јубилеја. На
овој свечаности под називом ''Обележја и слике мога града''
изложене су плоче-обележја која казују о нашим некадашњим
суграђанима, њиховим занимањима и кућама у којима су живели,
као и старе фотографије Аранђеловца, које је својевремено
урадио Драган Milisavqevi} Брабец.
Удружење је у оквиру својих делатности организовало и
један излет културолошког карактера, а то је била посета
Сремским Карловцима и знаменитостима овог дела Војводине и
Србије. Поред чланова, путници су били и пријатељи Удружења и
поклоници историјске и културне баштине.
Важан је и труд који чланови Удружења улажу у израду
монографије села Врбице која би требало да се појави у овој
јубиларној години, када прослављамо сто педесет година од
настанка нашег града.
У овом периоду Удружење је остварило и добру сарадњу са
градским школама, Центром за културу, Задужбинским друштвом
''Први српски устанак'', Удружењем ''Деца у срцу'', медијским
кућама РТВ ''Шумадија'', ТВ ''Сунце''.
Показује се да је концепција за коју се залаже Удружење
''Баштина и будућност - Аранђеловац 1859'' утемељена на
вредностима које наилазе на све већу потврду и интересовање,
што се уочава kroz sve ve}i broj poklonika na{ih ideja.
Иван Златковић
38
Поезија љубави
Удружење грађана ''Баштина и будућност - Аранђеловац
1859'' објавило је, у оквиру своје издавачке делатности, и књигу
поезије Милене Проковић под називом Кап пролећне зоре. Ова
песникиња, рођена Врбичанка, започела је свој поетски труд
претходном збирком песама Певајте ми романсу, кнеже, која је
постала радо читана међу аранђеловачким поклоницима поетске
речи. У јесен 2008. године, у простору Етно куће, промовисана је
последња књига поезије Милене Проковић, о којој су говорили
уредник издавачке делатности Удружења Бранислав В.
Недељковић и рецензент Иван Златковић. Стихове је казивала
песникиња Милена Проковић. У пријатном амбијенту и пред
многобројним поштоваоцима књижевне уметности, истакнуто је
оно што суштински карактерише поетички пут ове песникиње.
Збирка Кап пролећне зоре сачињена је од два дела. У првом, под
називом ''Ореол за ораницу'', преовлађују патриотски тонови, док
је други, ''Јагода у мом стиху'', израз најтананијих љубавних и
лирских осећања.
Песникињине родољубиве емоције заснивају се на
културолошком односу према традицији српског народа, те су у
њеној поезији присутне многе знамените личности наше историје
(Свети Сава, Јефимија, краљица Драга), као и духовни храмови
(Грачаница, Дечани, Врачар).
Основна нит ових песама је универзална побуна против
свеопштег људског и космичког зла, док завршни стихови овог
дела збирке представљају потресно сведочанство о нашим
незнаним националним херојима из Првог светског рата. Кроз
облик ''дописница'', Проковићева уобличава лирску биографију
подофицира српске војске Милоја Фишековића, Врбичанина,
сликајући кратким, грцавим, стиховима његову војничку судбину и
надасве патњу за остављеним завичајем. У таквом контексту, лик
једног нашег Шумадинца (Солунца) поприма димензије античких
трагичких јунака.
39
Љубавна поезија Милене Проковић испуњена је снажним
емоцијама, страшћу и чежњом. Њени основни мотиви су лирска и
романтичарска визија љубави, осећање пролазности живота, али
и страсне и чулне слике. Овом поезијом провејавају и тамни
тонови, као и осећања осаме и потиштености, али и љубави која
се као буктиња наново разгорева у рањеном срцу. Проковићева
осећа усхићење пред божанском чистотом и лепотом, као и пред
светом природе којим се исказују посебна емотивна стања.
Стихови које је овом приликом изговорила песникиња
Милена Проковић, завичајни и прожети љубављу, наишли су на
топао пријем посетилаца ове књижевне вечери, потврђујући свој
пут ка читалачкој публици.
Иван Златковић
40
Pesni{tvo Peri{e Bogdanovi}a
Peri{a G. Bogdanovi} ro|en je 20. februara 1894. godine u
Vrbici. Poti~e iz zamqoradni~ke porodice, osnovnu {kolu je
zavr{io u Vrbici, a poqoprivrednu u Aran|elovcu. Objavio je
veliki broj zbirki pesama, ponajvi{e za decu, kao i mnoge pesme u
svojevremeno najzna~ajnijim listovima i ~asopisima. Pesme koje
ovde objavqujemo su preuzete iz wegove zbirke "[umadinke",
{tampane 1924. godine u Beogradu.
JESEWA PESMA
- Raji M. Stankovi}u Ki{a sipi, ve~e pada,
U magli se {uma skriva.
Tu`na jesen sve pokriva.
List posledwi s grana pada.
- Srce mi je puno jada.
Du{a mi je puna bola,
Srce grudi da probije,
Nestalo je sre}nog doba,
Sre}e koja be{e prije,
- Jer sve tu`na pro{lost krije...
Pono} hvata, ki{a sipi.
Tamne no}i crne ruke
Oko tvog se svile groba.
Od jada mi srce kipi,
- Nestalo je sre}nog doba...
41
NEZNANI GROB
- Miloju N. Prodanovi}u U daqini, usred kr{a gusta,
Dubrava je crna, nema, pusta;
Nigde glasa, tu niko ne zbori,
Samo zveri i ptice u gori.
Tu kraj {ume, br{qena zelena,
Kraj rovova, lipa i kamena,
Grob je jedan iz krvavih dana,
Grob je jednog junaka neznana.
Br{qen raste humku da pokrije,
Vreme bri{e, ko da je i nije,
I od humke ne}e traga biti,
Sve }e pro{lost od `ivota skriti.
Samo slavuj {to }e uvek do}i,
Da opeva ~ari majskih dana,
I vetrovi januarske no}i,
Vi{e groba nikome neznana...
42
POMEN
- Radisavu B. Jovanovi}u Mrtav le`i na boji{tu
Kao stena ukopana:
Ra{irene ruke sna`ne,
Hladna usta nasmejana.
Zaba~ena duga kosa,
Crne o~i zatvorene,
A pod wime razlila se
Bara krvi usirene.
Ja mu pipnuh hladno ~elo,
Pa mi samo srce pla~e:
- Zar pogibe Rade-brate,
Na{ vite`e i juna~e?!
Hladan osmeh k'o da zbori:
"Javi na{im, da ne tu`e,
Ja prila`em `rtvu svoju
Otaxbini, mili dru`e".
Priredio
Vladeta Kolarevi}
43
POEMA O ARAN\ELOVCU
Mali grade, `eqo na{ih dana,
[to se kao draguq u dolini skriva{
Ti, kolevko na{a, iz detiwstva rana
Svakim danom lep{i i sve ve}i biva{.
U Tebi nam prva zora zabelasa
Udahnusmo vazduh u grudima svojim
I od prvog ro|enoga ~asa
Opismo se trajno lepotama Tvojim.
[umadija, mati, brinu}i o Tebi
U danima bdewa i no}ima snenim
K'o srce te svoje stisnula u sebi
Da ve~ito kuca{ u grudima wenim.
Krv seqaka na{ih iz okolnih sela
[to dolaze k Tebi da `ive i rade
U Tebe se sliva plemenita, vrela
Zato neka raste{, zato buja{, grade.
I kad god smo, grade, dolazili k Tebi
Ose}amo Tvoje ispru`ene ruke
I nikada niko spre~io nas ne bi
Da do svoje mirne ne stignemo luke.
Kad Bukuqu i Ven~ac ugledamo iz daleka
Uzdrhtimo silno od pogleda toga
I letimo prosto gradu {to nas ~eka
U dolini toploj zavi~aja svoga.
44
I nad gradom tada uspomene lete
I u wemu re~ se ~uje `iva
To gorwi kraj sad Ciganmalu zove
A u dowem kraju Je{ovac se Jelencu i \unisu odziva.
A Bukuqa na{a ve~no lepa, mlada
Puna {arma i topline meke
[umom svojim pri~a povest grada
Iz pro{losti na{e bliske i daleke.
Kako smo nekada u {koli na ~asu
Izmi{qali {ale i viceve mnoge
Pa se svemu tome smejali u glasu
I qutili na{e profesore stroge.
Naj~e{}e smo bili primer mirnih |aka
Slu{ali nastavu i pogledom ~ednim
Milovali kosu devojaka na{ih
[to se|ahu mirno u klupama predwim.
A kose im behu pod{i{ane kratke
Ili kao duge opu{tene strune
Te padahu ne`no na vratove tanke
Ili, preko ple}a na keceqe crne.
A u te{ke ratne i surove dane
Iz ku}a na{ih, malih, nama tako bliskih
Be`asmo uz wene po{umqene strane
Od potera besnih i osveta niskih.
Jer kroz grad su vojske i{le neprestano
Ubijale mirne stanovnike mu{ke
Ve{ala u gradu wihala se te{ka
I ciktale besne zlikova~ke pu{ke.
45
A kad zlo~in te{ki zapla{i zlo~ince
U bunkere svoje u park se uvukli
Zakloweni iza bodqikave `ice
Bukuqu su besno topovima tukli.
Ali od wih grade ne osta ni sene
I mir svetom ponovo zavlada
Ostado{e samo ratne uspomene
Na{ park kao nekad osta ponos grada.
I kad se iz wega, kraj izvora vode i staze od cve}a
Na Bukuqu krene uz wene ogranke
Stara, znana, staza, na mladost nas se}a
I na majske na{e vesele uranke.
Ti sad, grade, blista{ od slobode
^eka{ mirna jutra i ispra}a{ ve~e
Uz `ubore svoje mineralne vode
[to `ilama Tvojim neumorno te~e.
Ti svakome, grade, pru`a{ svoje ruke
U tvom srcu nema ni mr`we ni gneva
I dok slu{a{ tihe sa Ven~aca od mermera zvuke
Bukuqa ti ve~nu uspavanku peva
Risova~a Tvoje uspomene ~uva.
\or|e Q. Radovanovi}
46
Izlet u Sremske Karlovce
^lanovi na{eg Udru`ewa, 30. maja ove godine, sa nekolicinom svojih prijateqa, i{li su u Sremske Karlovce na jednodnevni izlet. Po sadr`aju i onome {to su videli i do`iveli,
bilo je to mnogo vi{e od izleta. To je bio duhovni, istorijski,
geografski, muzi~ki izraz i dodir, koji }e nam ostati dugo u
se}awu.
Uz izvanredno organizovan program poseta turisti~kog
vodi~a Jasmine Stankovi}, kojoj se i na ovaj na~in zahvaqujemo,
jer nas je profesionalno, ali i vrlo {armantno uvela i provela
kroz istoriju Sremskih Karlovaca, do`iveli smo veliko zadovoqstvo.
Poseta Kapeli mira, Karlova~koj gimnaziji, pravoslavnoj
Sabornoj crkvi, katoli~koj crkvi i nezaobilaznoj patrijar{ijskoj
riznici predstavqaju "bisere" koje nikoga ne ostavqaju ravno{nim. Rekao bih da smo u trenucima "drhtali pred istorijom".
Naravno, ne}emo zaboraviti ni dru`ewe i degustaciju u
vinskom podrumu "@ivanovi}", kao i wihovu velelepnu postavku
muzeja p~elarstva, predivnog porodi~nog nasle|a.
Sve ovo je na kraju posete, zahvaquju}i na{em ~lanu iz Novog
Sada, Duletu Teofanovi}u, za~iweno "Sremskom ku}om" - najstarijim restoranom u Sremskim Karlovcima, koji nas je ugostio,
do~arao nam duh i mentalitet `iteqa, koji `ive istovremeno na
prelepim {umovitim padinama Fru{ke gore i obalama gordog i
sna`nog Dunava.
Na{ rastanak od Sremskih Karlovaca, uz dovi|ewa, ovoga
puta je obele`ila pesma o sastancima "Alaj smo se sastali
be}ari", koja nam je jo{ dugo, dugo odzvawala i pratila nas do
Aran|elovca.
"Oj Karlovci, mesto moje drago, k'o detence do{ao sam amo"
Milan Krsmanovi}
47
Putovawe u Sremske Karlovce
48
Moje dru`ewe sa "}irom"
Trajalo je dugo. Za vreme |a~kih i studentskih dana, zaposlewa i u nekim drugim prilikama. Sve skupa preko 30 godina.
Prvi susret sa "}irom" imao sam avgusta 1938. godine pred
polazak u osnovnu {kolu u Kopqaru. Moj deda Qubomir Lazarevi} iz Kopqara poveo je i mene vozom u Mladenovac da mi kupi
ko`nu torbu i ostali {kolski pribor. Prvih kilometara, prepoznavao sam iz voza na{ zaselak, neke wive u Poqani i Beqevcu, a
{to smo se vi{e udaqavali od sela za mene je bio put u nepoznato. Ina~e, monotono kloparawe voza, remetio je povremeni pisak
lokomotive da bi upozorio na rampama seqake sa zapregama i
~obane o svom nailasku.
Popodne, nekim vozom vratili smo se u Kopqare.
Mnogo godina kasnije, do{ao sam do uverewa da je ova |a~ka
torba bila uvod u moje obaveze i brige, koje su me pratile od
polaska u osnovnu {kolu do dana{wih dana.
Za vreme mog osnovnog {kolovawa u Kopqaru, posmatrao sam
putni~ke, lokalne i teretne vozove, koji su prolazili kroz selo.
Najdu`e su mi ostali u se}awu "{etni". Od maja do oktobra. Kao da
i sada vidim vesela i razdragana lica putnika ovog voza. I{li su
na izlet u Aran|elovac radi provoda i razonode.
Druge ratne godine po{ao sam u Gimnaziju u Aran|elovcu.
Prvi razred zavr{io sam prete`no na to~kovima "}ire". U toku
cele {kolske godine, samo jednu no} preno}io sam kod tetka Gana
Savi}a, abaxije i tetke Rade.
Vozovi su za vreme rata po pravilu kasnili. ^ekaonice nisu
grejane. Na wihovim zidovima vi{e ve}ih crte`a propagandnog
karaktera. Te partizani ve{aju popa na neko drvo u jednoj livadi,
te partizani igraju karte a dekor ulep{avaju partizanke u wihovim krilima, i sve na tu temu.
Spas od hladno}e nalazili smo u @elezni~koj restoraciji
na @elezni~koj stanici u Aran|elovcu. Restoraciju tih godina
49
dr`ala je jedna dobra `ena. Bila je to tetka Anica Veqkovi},
majka kasnije poznatih Jove i Radmila "Brqe" iz Aran|elovca.
Ona nam je svesrdno dozvoqavala da se grejemo pored tople pe}i.
\aka - putnika bilo je u ve}em broju. Te 1942. godine prvi
razred gimnazije upisalo je 11 kopqarske dece. Mladenovac u to
vreme nije imao gimnaziju, pa su deca iz Mladenovca poha|ala
gimnaziju u Smederevskoj Palanci ili u Aran|elovcu.
U aran|elova~ku gimnaziju bila su iz Mladenovca prete`no
upisana deca `elezni~ara, koji su slu`bovali na Lajkova~koj
pruzi. Bilo ih je dvadesetak. Putovali smo zajedno. Dru`ili smo
se. Bilo je me|u wima dobrih |aka. Sportista. Mnogi od wih su
zavr{ili fakultete. Postali qudi od ugleda.
Svima nama `eleznica je izdavala mese~ne karte za povla{}enu vo`wu. Koristio sam je za sve vreme poha|awa gimnazije
u Aran|elovcu na relaciji Kopqare - Aran|elovac i obratno.
Ovu povlasticu koristio sam za vreme studirawa na Pravnom
fakultetu u Beogradu, za vreme zaposlewa u Jagwilu kod Mladenovca, u Mladenovcu i u Aran|elovcu. Ove povlastice su dobro
do{le, bar mojoj generaciji, koja se {kolovala za vreme rata, u
vremenu obnove zemqe, prinudnih otkupa i velikih poreza.
Dru`ewe sa "}irom" ipak je najdu`e trajalo dok sam radio u
Skup{tini op{tine Aran|elovac, u SUP-u, od avgusta 1957.
godine do ukidawa putni~kog saobra}aja 1971. godine. Prvih
godina zaposlewa svakog radnog dana putovao sam od Kopqara do
Aran|elovca i nazad, a kasnije subotom i nedeqom.
Pisati o doga|ajima od pre 60 i vi{e godina, vi{e je nego
mukotrpan posao. Mnoge doga|aje iz tog perioda, prohujalo vreme
odavno je potisnulo u zaborav. Ostala su samo neka retka, skoro
izbledela se}awa. Evo nekih od wih:
U prole}e 1943. godine, u ve~erwim ~asovima, na jedvite
jade posle {estog ~asa u gimnaziji, stigao sam da se popewem na
voz na stanici u Aran|elovcu, dok je voz bio u pokretu, ali me je
kondukter Lazi}, rodom iz Vla{kog poqa kod Mladenovca,
izgurao sa platforme klase, tako da sam ispao iz voza i pri padu
povredio nogu.
50
Tako|e, u prole}e 1943. godine ~etnici Tihomira Jovanovi}a "Kara|or|a", rodom od Stragara, sa malim zaka{wewem
opkolili su voz na `elezni~koj stanici u selu Bawi, s namerom da
uhvate {efa stanice Du{ana Petrovi}a. Video sam kada je
Du{an predao neke papire vozovo|i i nestao. ^etnici su nas
isterali iz voza i vr{ili pregled svih klasa i stanice, ali od
Du{ana nije bilo ni traga ni glasa. Posle jedno pola sata zadr`avawa pustili su da voz produ`i daqe prema Aran|elovcu. Posle
rata imao sam prilike da vidim zemunicu u stanu {efa stanice u
`elezni~koj stanici u Bawi, u koju se Du{an tog dana sklonio.
Du{an se vi{e nije vra}ao na posao. Posle rata radio je u Vladi
Srbije, a jedno vreme mislim da je bio i ministar za saobra}aj.
Vest o zavr{etku rata 1945. godine stigla nam je vozom od
Mladenovca. Tog dana, 15.05.1945. godine, po{ao sam na predavawe u gimnaziju. Kada je voz u stanici u Kopqaru stao, iz voza je
si{ao Vojislav \uri~i}, Rom iz Kopqara, koji je bio u seoskoj
miliciji sela Kopqara, i po~eo da vi~e: "Rat je zavr{en! Do{la
je sloboda!", a posle toga, iz neke duge vojni~ke pu{ke, ruske, po~eo
da puca u vis. Prisutni na stanici, a i mi |aci ovo smo primili sa
odu{evqewem. U vozu ista slika, samo se uz radost pri~alo o
~etvorogodi{wem zavr{enom ratu.
Od 1971. god. do 9.04.1982. "}ira" je funkcionisao kao
teretni, kada je prestao sa radom. Posledwih godina do{lo je do
natezawa, izme|u @TP-a u Beogradu i Skup{tine op{tine
Aran|elovac i wene privrede, oko obezbe|ewa sredstava za
nastavak rada voza. Sredstava nije bilo, kao ni voqe ni na jednoj
strani da se dogovore. Dogodilo se na kraju ono {to se dogodilo,
voz je ukinut. Nenajavqen prestanak. Bez ispra}aja.
U Bosni, posledwi voz prema moru od gra|ana je ispra}en sa
suzama u o~ima, u u`i~kom kraju sa upaqenim sve}ama, simboli{u}i na neki na~in, rastanak sa svojim najmilijima. Kod nas je
na`alost sve to izostalo.
51
U meni su ostala nostalgi~na se}awa na prugu kroz Kopqare
pored koje sam ro|en i rastao, kao i na popularnog "}iru" na ~ijim
sam to~kovima proveo dobar deo detiwstva, mladosti i ranih
sredwih godina.
Udru`ewe gra|ana "Ba{tina i budu}nost - Aran|elovac
1859" godinama ula`e napore da o`ivi prugu Aran|elovac Mladenovac, pod nazivom "[umadijska krivuqa", kako na
lokalnom nivou, tako i u~lawewem u nacionalnu i evropsku
asocijaciju qubiteqa starih pruga i parnih lokomotiva. Nadam
se, da }e wihov napor jednog dana uroditi plodom, a meni
ostvariti `eqa da se bar jo{ jednom provozam "krivuqom" do
mojeg Kopqara.
Grujica O. Lazarevi}
Stara |a~ka vozna kwi`ica
52
[umadijskim "}irom" u Evropsku Uniju
Iako su pruge i moderni vozovi te`wa srpskih `eleznica u
nastojawima da se koliko-toliko pribli`imo Evropskoj Uniji,
ipak je stari {umadijski "}ira" sa svojim uskim kolosekom, ~ini
se, prvi, na{ao neku svoju trasu i pridru`io se porodici
evropskih muzejskih i turisti~kih vozova.
Udru`ewe "Ba{tina i budu}nost - Aran|elovac 1859" od
2006. god. je ~lan Kraqevske asocijacije `elezni~kih klubova
"Kruna" iz Beograda. Od 2006. godine "Kruna" je ~lan "Fedekrejla"
(Fedecrail), Evropske federacije qubiteqa muzejskih i turisti~kih pruga.
"Fedekrejl" postoji od 1994. godine sa sedi{tem u Briselu.
^lanstvo ~ini 36 ~lanova iz 25 zemaqa, okupqaju}i 527 raznih
udru`ewa koja se bave ~uvawem i promovisawem `elezni~ke
ba{tine.
Osnovni ciq ove fondacije je da okupi sve qubiteqe
muzejskih i turisti~kih pruga i omogu}i lak{u saradwu izme|u
srodnih organizacija i udru`ewa. Jednom godi{we organizuju se
konferencije u trajawu od sedam dana, na kojima se razmewuju
iskustva, uspostavqaju kontakti i obilaze pruge i muzeji vezani
za `eleznicu zemqe doma}ina.
"Kruna" je srpski predstavnik sa punim pravom glasa pri
odlu~ivawu u "Fedekrejlu". Od 2006. godine aktivno u~estvuje na
svim konferencijama. "Kruna" je jedino udru`ewe sa prostora
biv{e Jugoslavije i jedino udru`ewe iz dr`ave koja nije iz
Evropske Unije, koja je ~lan federacije.
Na konferenciji u Salcburgu, u Austriji predstavqen je
projekat "[umadijske krivuqe" i nastojawe na{eg Udru`ewa da
"}ira" ponovo krene kroz pitome {umadijske krajeve. Na{i
evropski partneri su pokazali interesovawe za "[umadijsku
krivuqu" i obe}ali pomo} pri realizaciji ovog projekta.
U~estvovawem na konferencijama stekli smo veliki broj
prijateqa, a otud i poziv da ove godine jedan na{ ~lan u~estvuje
na letwem kampu u Nema~koj - "Youth camp Germany 2009" u
organizaciji udru`ewa iz Nema~ke, [vedske i Litvanije.
53
Kamp }e se odr`ati od 30.07. do 09.08.2009. godine u Darm{tadu, pored Frankfurta, a "Krunu" i "Ba{tinu i budu}nost Aran|elovac 1859" predstavqa}e Stevan Bo{kovi}, maturant iz
Aran|elovca.
"Youth camp" se odr`ava svake godine i okupqa mlade iz
cele Evrope. Ideja i ciq je dru`ewe i upoznavawe mladih iz
raznih delova Evrope i {irewe interkulturalnog dijaloga. Za
deset dana trajawa kampa planirano je da se obi|e veliki broj
muzeja, turisti~kih i muzejskih pruga i da se u~esnici upoznaju sa
bogatom `elezni~kom ba{tinom Nema~ke.
Neophodna sredstva i dokumenta za Stevanov odlazak su
obezbe|ena. Nadamo se da }e se Stevan, borave}i u Nema~koj,
lepo provesti, ne{to novo nau~iti i, ono najva`nije, u najboqem
svetlu predstaviti na{e Udru`ewe i na{u zemqu.
Put do realizacije projekta "[umadijske krivuqe" nije lak.
U svima nama je `eqa da {to pre vidimo i ~ujemo "}iru" kako
svira i izbacuje paru, dok vozi u obilazak {umadijskih lepota
turiste Bukovi~ke bawe. Da bismo do{li do toga mo`da na{a
"parwa~a" treba da pro|e preko nekih evropskih puteva, a mo`da i
ne. Bilo kako bilo, lepo je imati prijateqe.
Dragan Jakovqevi}
54
Mi ne odustajemo od "[umadijske krivuqe"
I pored usporenog rada na realizaciji projekta "[umadijske
krivuqe", mi smo sigurni da je ideja "krivuqe" ispravna i vrlo
perspektivna za op{tinu Aran|elovac.
Sve ono {to je Udru`ewe za ovih {est godina uradilo na
afirmaciji i konkretnoj realizaciji, kako u Aran|elovcu i
`eleznici Srbije, tako i formirawu javnog mwewa, da je bilo
dobre voqe i anga`ovawa op{tinskih vlasti odavno bismo
imali "[umadijsku krivuqu" do Kopqara, a mo`da i do Mladenovca. Za to ~lanovi Udru`ewa ne snose nikakvu krivicu. Mi se
iskreno nadamo da }e u na{oj sredini pobediti zdrav razum i da
}e neko novo rukovodstvo mnogo vi{e uraditi na realizaciji
ideje. Mi smo tu i daqe da na razne na~ine uti~emo na sve one koji
mogu da pomognu da se ovaj, za turizam Aran|elovca, izuzetan
projekat realizuje.
Nismo u situaciji, a ne bi bilo ni poslovno, da objavimo ko
se sve interesuje da ulo`i sredstva u ure|ewe prostora vezanog
za 105 godina istorije {umadijskog "}ire". Bitno je da postoji
interesovawe.
Idu}e godine konferencija "Fedekraila" (Evropsko udru`ewe pruga uskog koloseka i turisti~kih pruga, ~iji smo i mi ~lan)
odr`ava se u Ma|arskoj, a u~esnici konferencije }e u trajawu od
dva dana posetiti Srbiju. Po programu boravka u Srbiji, koju je
sa~inila na{a asocijacija "Kruna", nije predvi|ena poseta
"[umadijskoj krivuqi", ali je ostavqena mogu}nost da, ako ne{to
uradimo, posete i Aran|elovac. [ta to zna~i? Zna~i da mo`emo
da o~ekujemo materijalnu pomo} od evropskih fondova.
U `eleznicama Srbije je sada rukovodstvo koje vrlo dobro
razume ideju "[umadijske krivuqe" i raspolo`eno je da zajedno
sa nama u|e u program realizacije. Znamo da je javno mwewe
Aran|elovca ve} opredeqeno. Onda je lako zakqu~iti da je problem u nama, odnosno u qudima koji su izabrani da vode ovaj grad.
Udru`ewe "Ba{tina i budu}nost - Aran|elovac 1859"
55
Mladi podr`avaju "[umadijsku krivuqu"
Milica i Jasmina Mitrovi} iz Aran|elovca su unuke `elezni~ara @ike Igwatijevi}a iz Aran|elovca. Kad je na{ ~uveni
"}ira" poslat u penziju, @ika je kupio jedan teretni zatvoreni
vagon da ga podse}a na svoj radni vek, i da bi u wemu u selu Bawi,
na potezu Strmovo, napravio vikendicu za sebe i svoje.
I tako je i bilo, vagon je sa dosta napora odvezen na brdo i
postavqen na betonsko postoqe da ubudu}e li~i na vikendicu.
I naravno, tako bi to bilo i daqe da ~lanovi Udru`ewa
"Ba{tina i budu}nost - Aran|elovac 1859" nisu pokrenuli inicijativu da se obnovi pruga i da "}ira" krene u novu misiju, misiju
turizma. Ideja se dopala Milici i Jasmini, pa ocu Jovici (u
me|uvremenu im je majka Dragica preminula) predlo`e da
"batale" vikendicu i da vagon vrate na `elezni~ku stanicu.
"Ba{tina i budu}nost - Aran|elovac 1859" je to prihvatila i
vagon vratila na mesto gde i treba da bude.
Hvala Milici i Jasmini na poklonu i podr{ci da se obnovi
"}ira".
Haxi Miodrag Bo{kovi}
Postavqawe vagona ispred
aran|elova~ke `elezni~ke stanice
Dopisi u vezi sa tragi~nom sudbinom "Starog zdawa"
Po{tovani,
Koristimo ovu priliku da vam se obratimo i upozorimo na
veliki problem u vezi sa propadawem zgrade "Starog zdawa" u
Aran|elovcu.
Da podsetimo, "Staro zdawe" po~eo je da gradi Milo{ Obrenovi} 1859. godine po projektu minhenskog u~enika, arhitekte
Koste [replovi}a, a gradwu dvora je zavr{io wegov sin Mihailo
Obrenovi}, 1872. godine. Dvor "Staro zdawe" svojevrstan je
spomenik kulture, tokom XIX veka uz "Kapetan Mi{ino zdawe" u
Beogradu, predstavqao je jednu od najlep{ih i najve}ih zgrada u
Srbiji. Raspola`e sa 9000 kvadratnih metara prostora i
prvobitno je bio namewen za zasedawe letwe skup{tine
Praviteqstvuju{~eg sovjeta Kne`evine Srbije. Zbog promena
unutra{we politike, ubistva kneza Mihaila, Milo{evog sina, i
preme{tawa Skup{tine iz Kragujevca u Beograd, od te namere se
odustalo. U vreme kraqa Milana i kraqa Aleksandra Obrenovi}a tu su prire|ivani balovi o kojima je cela Srbija pri~ala.
Zbog svoje lepote, originalnosti i monumentalnosti "Staro
zdawe" vremenom je postalo simbol Bukovi~ke bawe i Aran|elovca, toliko da se nalazilo i na grbu grada.
Ratovi, dinasti~ke borbe, smene vlasti, nisu mogle da ga
uni{te, ve} samo da mu dodele sudbinu istorijsko kulturnog
dobra od op{teg zna~aja. Razne generacije pamte stepenice na
kojima su se odr`avali koncerti i muzi~ke sve~anosti naj~uvenijih umetnika u okviru smotre "Mermer i zvuci". Mermerni hol
sa stilskim name{tajem i velikim vitra`em isticao je
eleganciju, dok je najve}i ponos bila "Sala kne`eva" sa svojim
prekrasnim polijelejom, lusterima, ogledalima, stilskim name{tajem i portretima ~uvenih qudi iz ustani~kog doba XIX veka. U
ovoj sali je mladi srpski oficir @ivojin Mi{i}, na jednom od
~uvenih balova upoznao svoju budu}u suprugu Nemicu Lujzu.
57
Bukovi~ka bawa i Aran|elovac, do pre petnaest godina bili
su u samom vrhu bawskog turizma, ne samo u Srbiji, nego i na
Balkanu. Svako ko je posetio Bukovi~ku bawu u svojim uspomenama
nosio je "Staro zdawe" kao jednu od svojih najupe~atqivijih uspomena. Na `alost, wegovu lepotu i gracioznost dana{we generacije mogu videti samo sa po`utelih razglednica.
Sudbinu aran|elova~kog turizma, koji je tokom ovih godina
propadao i nestajao, delila je i zgrada "Starog zdawa". Danas, na
po~etku XXI veka, u srcu [umadije, na samo 70 km od srpske prestonice, na na{e i va{e o~i, uru{ava se i nestaje jedan od retkih
primeraka srpske arhitekture iz XIX veka.
Nebriga i java{luk, be`awe od odgovornosti i zatvarawe
o~iju pred problemima, dovelo je do toga da na ulazu u park
Bukovi~ke bawe stoji ruina sa oronulom fasadom, razbijenim
prozorima i pokradenim name{tajem. Sa strahom se do~ekuje
zima, jer dotrajali krov ne}e izdr`ati veliki sneg. Sramota!
Ose}aj stida i odgovornosti nas je naterao da napi{emo ovo
pismo u ime svih Aran|elov~ana. Posledwi je ~as da preduzmete
ne{to. Istorija }e pamtiti onog ko je sagradio "Staro zdawe", ali
istorija }e pamtiti i onog ko ga je uni{tio. Nemojte vi da budete
oni koji uni{tavaju. Sve }e biti i pro}i, ali "Staro zdawe" ostaje
tu kao deo kulturne ba{tine. Da li kao prelepi simbol grada i
srpske istorije ili ru{evina, na vama je da odlu~ite.
4.11.2008.
"Ba{tina i budu}nost - Aran|elovac 1859"
Dopis je dostavqen:
- Skup{tini op{tine Aran|elovac
- Ministarstvu kulture
- Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja
- Republi~kom zavodu za za{titu spomenika kulture
- Zavodu za za{titu spomenika kulture Kragujevac
- Lokalnim medijima
58
59
IZ NA[EG ARHIVA
Stara saobra}ajna dozvola za fijakeriste (1)
Stara saobra}ajna dozvola za fijakeriste (2)
Gostioni~arski oglas
IZ NA[E [TAMPE
Obele`avaju znamenite ku}e u Staroj varo{i
65
Plo~e na znamenitim zgradama
("Politika" dnevni list, 21.07.2009. god.)
Aran|elovac - Povodom obele`avawa 150. godi{wice od
osnivawa grada, u ovda{woj Etno ku}i ~lanovi Udru`ewa
"Ba{tina i budu}nost - Aran|elovac 1859" priredili su izlo`bu
starih fotografija Aran|elovca i prezentaciju 22 plo~e, koje }e
biti postavqene na znamenite ku}e aran|elova~ke stare varo{i
- zgradi {kole, apoteke, vi{e zanatlijskih radionica, du}ana, lekarskih ordinacija i drugih objekata starih vi{e od jednog veka.
Borivoje Wegovan
66
67
68
[umadinac Pavle Baki} - posledwi srpski despot
Udru`ewe gra|ana "Pavle Baki}" formirano je 4. februara
2007. godine u Aran|elovcu, radi izu~avawa `ivota i dela Pavla
Baki}a, zna~ajne istorijske li~nosti [umadije i Srbije. Osim
prikupqawa i objavqivawa arhivskih i podataka iz doma}e i
inostrane literature, `eqa osniva~a Udru`ewa je i izgradwa
sredwovekovnog dvorca Pavla Baki}a na Ven~acu, kao svojevrsne
turisti~ke atrakcije, ako ne do 2025. godine (500. godi{wica
odlaska Pavla Baki}a u Ugarsku) onda bar do 2037. godine (500.
godi{wica pogibije Pavla Baki}a, u bici sa Turcima, kod Gorjana
u Slavoniji).
Posle Kosovskog boja `ivot srpske sredwovekovne dr`ave
odvijao se i na prostoru [umadije, gde je ba{ na Ven~acu despot
\ura| Brankovi} 1444. godine podigao Brezova~ki manastir, a
"posmatraju}i odnos izme|u kne`ina Baki}a u [umadiji (kne`ine
Pavla i Vuksana Baki}a) i kne`ina u Starom Vlahu, moramo se
zapitati o wihovim uzajamnim vezama... Izvesno je da je osnov
nastanka kne`ine Baki}a u [umadiji bio u wihovoj staroj
postojbini, pa bilo da je re~ o kne`ini u Starom Vlahu, ili u
razgranatosti i snazi roda na ranijem stani{tu... Po ugarskim
izvorima, wegova kne`ina je bila prili~no prostrana i
obuhvatala je oko pedeset sela.1 Posle ~arki sa Turcima, Pavle
Baki} nije `eleo da prihvati islamsku veru radi o~uvawa
ste~enog bogatstva i kne`ina, pa je sa narodom ovog dela na{e
[umadije 1525. godine krenuo putevima starog srpskog plemstva,
na sever u hri{}ansku Ugarsku. Ina~e, "nije nam poznato kada je
ro|en Pavle, ali je u drugoj deceniji {esnaestog veka va`io ve}
kao najugledniji ~ovek me|u Srbima. U to doba Brankovi}a vi{e
nije bilo, izumrla je i loza Belmu`evi}a, a potomci Stevana i
Dmitra Jak{i}a nisu imali sposobnosti svojih predaka. Utoliko
1 Nenad Lemaji}, Baki}i porodica posledweg srpskog despota, Filozofski fakultet u
Novom Sadu, Odsek za istoriju i Istorijski arhiv "Srem" Sremska Mitrovica, Novi
Sad, 1995, strana 18-20.
69
je vi{e skretao na sebe pa`wu Pavle, najstariji od petoro bra}e
Baki}a. Osim ~etiri ro|ena brata: Manojla, Komnena, Dimitrija,
i Mihaila imao je Pavle i jednog brata od strica, Petra Baki}a.
Cela ova porodica isticala se juna{tvom, ~estito{}u i bogatstvom te su ih Turci uva`avali i pribojavali se Pavla i wegove
bra}e. Do pada Beograda i Ma~ve u turske ruke dr`ali su se
Baki}i sa Ugarskom, ali kad Turci zauze{e Beograd i Ma~vu,
priznao je Pavle sa svojima sultanovu vlast".2
Tokom dvanaestogodi{wih borbi sa Turcima, brane}i Be~ i
Evropu od otomanske najezde, Pavla Baki}a i srpske junake krepio
je vaskrsli kosovski zavet i `eqa o oslobo|ewu [umadije i
Srbije od turskih porobqiva~a. Posle jedne pobede {tampana je
1532. godine i kwiga na nema~kom, ~iji naslov u srpskom prevodu
glasi: "Juna~ko delo Pavla Baki}a kod Badena". Ovu kwigu jo{
nismo prona{li, ali Udru`ewe je u posedu istorijsko-qubavnog
romana "V zajati na holi~skom hrade" (ili u prevodu: "U zato~eni{tvu u holi~skoj tvr|avi") gde je slova~ki pisac Jan ^ajak Mla|i1968. godine, na 736 strana, opisao veliku qubav Petra Baki}a
(unuka Petra Baki}a, brata od strica Pavla Baki}a) sa Suzanom
Forge~, princezom austrijskog dvora, o ~emu je krajem XVI i
po~etkom XVII veka pisala i evropska {tampa. Pavle Baki} je
juna~ki poginuo 12. oktobra 1537. godine, u bici kod Gorjana, blizu
Osijeka, na slavonskoj zemqi, a wegovu glavu Turci su odneli na
istambulske bedeme. Za vojni~ke zasluge Pavle Baki} i wegova
bra}a su dobijali velike posede zemqe na podru~ju ju`ne i
sredwe Slova~ke, posebno od Po`una (Bratislave) do Holi~a, a
20. septembra1537. godine kraq Ferdinand je poveqom Pavlu
Baki}u dodelio titulu srpskog despota, iako "Pavle nije bio ni u
kakvoj rodbinskoj vezi sa dotada{wim despotima. Wemu je data
ova titula kao sposobnom, zaslu`nom i popularnom srpskom stare{ini, dostojnom da bude na ~elu svih Srba.3
2 Letopis Matice srpske, godina 111, kwiga 348, Matica Srpska, Novi Sad, 1937; Aleksa
Ivi}, ^etiristogodi{wica posledweg srpskog despota Pavla Baki}a, strana 152.
3 Isto, strana 156.
70
Sa `eqom da Pavle Baki}, najvi|eniji Srbin u prvim
decenijama XVI veka, ne bude od ovovremenih Srba, posle pola
milenijuma, potpuno zaboravqen, Udru`ewe gra|ana "Pavle
Baki}" u~ini}e sve {to je dobronamernim ~lanovima u mo}i. Do
sada je formirana biblioteka od nekoliko desetina naslova
raznih kwiga i tekstova, koji }e biti objavqivani u godi{waku
Udru`ewa "Baki}evac". U prvom, pro{logodi{wem, broju publikovan je tekst "Vojeni pohod u Slavoniji god. 1537. pogibija
Srbina Pavla Baki}a" iz "Javora" - lista za zabavu, pouku i kwi`evnost Jovana Jovanovi}a Zmaja (broj 14 od 2. aprila, broj 15 od
9. aprila, broj 16 od 16. aprila i broj 17 od 23. aprila 1889). U
toku su pripreme za podizawe spomen-obele`ja Pavlu Baki}u, u
blizini arheolo{kog nalazi{ta "Maxarsko grobqe", najverovatnije do kraja 2009. godine.
Trajni ciq, podizawe sredwovekovnog dvora Pavla Brki}a
koji se "sastojao od lepe dvospratne gra|evine podignute izme|u
1515. i 1522. godine na Ven~acu"4, zahteva upornost i strpqewe,
ali bez mnogo gubqewa vremena i uzaludnog ~ekawa. Jer, vreme
ne }erdaju ni svi ostali koji na Ven~ac ne gledaju kao na kulturnoistorijsku srpsko-{umadijsku kolevku i mo}nu turisti~ku atrakciju svega {to je skop~ano sa Pavlom Baki}em, zato {to od silnog
minirawa i lomqewa plemenitog ven~a~kog kamena ne vide
ni{ta drugo osim zarade od neponovqivog, Bogom danog, prirodnog bogatstva. Zbog toga i me{tani Brezovca, koje neumereno
minirawe najvi{e poga|a, sve vi{e razmi{qaju o napu{tawu
svojih, ve} ispucalih ku}a. Za razliku od Pavla Baki}a pre 484
godine, Brezov~ani ne znaju na koju stranu da po|u, jer ni dana{wi
Turci, a ni Evropqani, nisu kao {to su nekad bili.
Uprkos tome, {to deset kamenoloma (Vinogradi, Kre~ana,
Baki}a vrelo, Drewak, Kameniti vrh, Paun bara-Albatros, Paun bara, Cancar, Jovanovi}a zabran i Brezovac) i dva industrijska
4 Istra`iva~ki zbornik - Bukuqa i Ven~ac, Dru{tvo mladih istra`iva~a "Polet" Kragujevac, Kragujevac, 1983, strana 31.
71
pogona (Ven~ac i Nemetali) planinu Ven~ac ~ine sve mawom,
Udru`ewe gra|ana "Pavle Brki}" dobija sve vi{e pristalica
za{tite Ven~aca i svih pet arheolo{kih nalazi{ta (Ma|arsko
grobqe, Baki}a vrelo, Veliki Ven~ac, Gradina-Mali Ven~ac i
crkva Svetog Arhangela Mihaila). Kada sva nalazi{ta budu
istra`ena, i kada budu lepo ure|ena i me|usobno povezana
stazama za {etwu, uz izgra|en dvor Pavla Baki}a i prate}e
sadr`aje, na Ven~ac }e rado dolaziti turisti, a umesto da
zara|uju od prodaje kamena, koji najve}im delom zavr{ava kao
podloga za asfaltirawe puteva, vlasnici kamenoloma }e sigurno
ve}u korist imati od prodaje suvenira turistima (ne daj, Bo`e, da
za nekoliko decenija zara|uju i od prodaje ulaznica za ravnu
povr{inu, na kojoj se nekad nalazila planina Ven~ac!).
Pavle Baki} nije do`iveo da posle izgubqenih pedeset kne`ina, koje je napustio 1525. godine, do`ivi vaskrs Srbije, {to se
desilo nastankom kne`evine Srbije posle Prvog srpskog ustanka
1804. godine, nakon 279 godina (toliko su [umadinci robovali
pod Turcima, a ne 500. godina!). Udru`ewe gra|ana }e u~initi sve
da najdaqe do 2037. godine na Ven~acu bude izgra|en sredwovekovni dvor Pavla Baki}a, sa prate}im sadr`ajima, kako bi
budu}e generacije u`ivale u turisti~kim atrakcijama i kulturnoistorijskim vrednostima Ven~aca. Priroda i istorija su nam sve
poklonili, a ostalo je da i samo malo preostale pameti usmerimo
prema op{tem dobru, a ne samo ka pojedina~noj koristi, tako prolaznoj i, u su{tini, bezna~ajnoj.
Dragan Todorovi}
72
POREKLO STANOVNI[TVA - VRBICA
@iteqi Vrbi~ke reke
PRODANOVI]I, MILI]I, STEVANOVI]I i IKOVI]I:
Po antropo-geografskim ispitivawima Borivoja M. Drobwakovi}a u Gorwoj Jasenici 1920-22 (Vidi: "Jasenica"- Srpski
etnografski zbornik, kw. dvadeset peta, prvo odeqewe: Naseqa
i poreklo stanovni{tva, kwiga 13, str. 293, Srpska kraqevska
akademija, Beograd - 1923) me|u Vrbi~anima bele`e se "Prodanovi}i (Mili}i, Radi}i, Ivkovi}i) 15 k. Slava: sv. Nikola. Zovu ih
Aranautima. Doselili se pre Ustanka od Sjenice".
Ova bele{ka je u osnovi verodostojna i potvr|ena je u
docnijem usmenom nasle|u, osim u jednom detaqu, na osnovu
kazivawa Milo{a Mili}a (1879 - 1959), koji je savr{eno znao
poreklo i rodoslov svoje familije, i ta saznawa je u osnovnim
crtama preneo i svome zetu - Vladanu Zlatkovi}u (rodom iz
Mla~i{ta kod Vlasotinaca... koji se kao uku}anin sku}io na
wegovoj o~evini), ~iji je pak sin - Milo{ (Hans - 1953), tu pri~u
sa~uvao i preneo nam je u izvornom obli~ju. Po wojzi - Mili}i, i
wima srodne familije, poreklom su "od Sanxaka... iz sela
Suvodol" - odakle su se i doselili, po{to behu prisiqeni da
napuste Sanxak, pla{e}i se turske osvete (1810?), posle
Kara|or|evog pohoda na Sjenicu - te onda "upla{eni narod" sa
svojim porodicama do|e u unutra{wost tada slobodne Srbije.
Po ara~kom tefteru iz 1823. godine (Vidi: Arhiv Srbije,
MF-ZT br.625) vidi se da Prodan (1803), Stevan (1805) i Milija
(1808), docniji rodona~elnici od wih izvedenih familija, `ive
u jednoj porodi~noj zadruzi, kao ro|ena bra}a i sinovci Ilie
Jovanovi}a (1758), kao ku}evnog stare{ine - koji tada imade 65
godina. S wima u zajednici bele`i se i Simo (1815) - Iliin unuk
od osam godina, od sina kojem se ne zna ime... Ve} u slede}em
popisu iz 1832-33 (Vidi: Arhiv Srbije, MF-ZT br. 599) uo~qiva je
73
podeqenost ranije zadruge Ilie Jovanovi}a na dva zasebna
doma}instva. U jednom je ku}evni stare{ina Prodan Jovanovi} sa bra}om: Stevanom i Milijom, i sinom Milenkom (2 g.), a u
drugom Simo Bogdanovi} (Iliin unuk iz prvog popisa?) sa bratom
Ivanom. Kod wih je uo~qivo nesaglasje po pitawu godine ubele`ene starosti - kada se uporede ovi najraniji ara~ki tefteri, ali
je po docnijim popisima vidqivo (1863) da su oni od iste
povrzlice u rodoslovnom nasle|u... a po prezimenu Bogdanovi},
moglo bi se re}i da je Bogdan ime Siminom ocu - koji se nigde ne
pomiwe u kwigama, a koji be{e sin Ilie - Ike Jovanovi}a, po kome
se opet potomci wegovog unuka Sime stanu zvati kao Ikovi}i, kako
se i danas bele`e.
[to se ti~e ve} pomiwanih sinovaca Ilie Jovanovi}a:
Prodana, Stevana i Milije... wihovi sinovi se 1863. bele`e kao
Petrovi}i, {to bi opet moglo da zna~i da poti~u od nekog Petra,
kako treba da je glasilo ime mo`da wihovog dede - to jest "oca
Prodanovog" i wegove bra}e... a ve} 1884. upisani su kao
Prodanovi}i, Stevanovi}i i "Miliji}i" - Mili}i... Stevanovi}i
se u narodnom oslovqavawu pomiwu kao "Todinci", i kao takvi
imali su svoje trlo na Risova~i (Todi}a trlo). To wihovo imawe
danas je zaposela varo{, i tu be{e do skora uzduba~en krajputa{
nekog "ajduka Rankule" - za koga se pripovedalo da je rodom od tih
Todinaca.
Ove Stevanovi}e u protokolima crkve Vrbi~ke (Vidi: Mati~na slu`ba SO Aran|elovac...) 1889 - 90. bele`e kao "Radi}e",
verovatno da bi se u to vreme po ne~emu razlikovali od drugih
Stevanovi}a iz Vrbi~ke reke, zvanih "Babovaca... Babovi}a" - koji
su opet rodom od tamo{wih Radovi}a i slave sv. Luku, dok ovi
"Arnauti... Turci i Todinci" (kako ih danas zovu) slave sv. Nikolu.
Istu slavu slave i tamo{wi Pajevi}i, Bogdanovi}i i Toma{evi}i... s kojima, koliko se zna, nisu ni u kakvom srodstvu.
Kako smo na osnovu usmene i arhivske gra|e nekako "natula~ili" ko bi mogli biti rodona~elnici ovih familija: Jovan,
Ilija, Petar, Bogdan... i me|u wima treba tra`iti one (ili "onog")
74
koji su "iz Suvodola" doveli Prodana i Stevana u Vrbicu... pa i
Miliu, dok je ve} Sima, sude}i po godinama iz ara~kih teftera,
ro|eni Vrbi~anin.
Samo li~no ime "Prodan" ukazuje na obi~ajnu starinu iz koje
proisti~e predawe - da, ako se nekome "ne dr`e deca", pogotovu
mu{ka, onda se novoro|en~etu nadene ime Prodan... kao da je time
simboli~no prodan ali i otkupqen, s kumove strane, od zle
sudbine koja mu je u vidu zasluga predodre|ena, pa da bi se zavarala sudba, on se pod ovim imenom skriva, te mu nikakva nesre}a
ne mo`e nauditi... (kao i kod imena "Vuk" i od wega izvedenih
nazivaka). U starini na{ega naroda bilo je tako|e, iz sli~ne
nu`de izvedenih obi~aja, da se novoro|eno ~eqade "proda",
figurativno, nekome kome se "deca dr`e" - jer je ne~im obdaren pa
mu zle i ne~astive sile ne mogu ni{ta... i kao takav on onda
"prodano dete" - Prodana, daje, ustupa wegovim biolo{kim
roditeqima "da mu ga odneguju" (Vidi: Mile Nedeqkovi} "Zapisi
o [umadiji II" - ^in, Beograd - 2000, str. 129), ~ime se ukazuje da je
ovo ime "za{titno", i da ono, kao i mnoga druga, ~uvaju svojeg
nosioca "od zli o~iju i sudbine klete". No samo ovo ime predstavqa i trag neke ozvani~ene trgovine, koje je svakako bilo u neko ne
tako davno vreme, kad je imu}an ~ovek mogao kupiti kakvo kr{teno
stvorewe na pijacu robova - pa je takav kao Prodan u docnijem
`ivotu ostavio povrzlicu svojega nasle|a me|u potomstvom - koji
se kao Prodanovi}i bele`e. Prodan - tako|e, mo`e biti i neko ko
je nekada kao rob bio nekome prodan, pa je kao takav otkupqen ili
ve} nekako utekao iz ropstva - al' mu je ta oznaka ropstva ("prodan")
pre{la u li~ni nadimak, a onda i u trajno ime - po kojem je ostao da
se pamti me|u potomstvom.
Ako je verovati predawu, predak ovih familija (prema
Milo{u Mili}u) sa porodicom se naseli u Vrbi~koj reci. Koliba
mu je bila "kod Vukani}a izvora", ispod ku}e dana{weg Neboj{e
Prodanovi}a i wegovog dede Dragoquba... i na tom ku}i{tu su `iveli, kao bra}a - "Prodan, Stevan i Milija" (prema Zoranu Prodanovi}u i Milo{u Zlatkovi}u). Kako su u prvo vreme tu iskr~ili
75
ne{to {ume, onda su se pritajili na toj kr~evini, skrivaju}i se
"posle propasti Ustanka". Po pri~awu starijih - uzbrav{i jednom
prilikom kukuruza i okruniv{i, taj za sada neimenovani predak
uprti vre}u i po|e u vodenicu, naode}oj verovatno negde na
obli`woj Kubr{nici, ne bi li samleo malo projnog bra{na i
prehranio uku}ane... I, po pri~awu dede Milo{a, vra}aju}i se iz
vodenice, obilaznim puteqcima kroz gustu {umu, sretne tog
pretka "turska patrola" - ta~no na mestu dana{we Vrbi~ke {kole
"kod Crkve", na granici doweg {kolskog dvori{ta i nekada{weg
Va{eri{ta.
Turci ga zaustave, po{to ga prepoznaju - a kako je ve} dugo bio
tra`en, to mu onako iznena|eni reknu: "Pa, 'de si ti... Mi te tra`imo i po nebu i po zemqi" - te potegnu kuburu i ubiju ga na mestu. Gde
je ubijen, tu bude i sahrawen, ili - ta~nije re~eno: zakopan... Tako
je barem pri~ao pokojni Svetomir Mili} (1926), on je znao
otprilike da poka`e i samo mesto gde je "taj" sahrawen - gde i dandanas po~iva, jer mu je grob ostao neobele`en. I taj stari predak,
kome predawe ne zna ime, ostavi iza sebe tri sina: "Stevana,
Miliju i Prodana"... - od kojih su nastali dana{wi Stevanovi}i,
Mili}i, Prodanovi}i i Ikovi}i... Sve ove familije su zvanica i
danas-dawi , po{tuju se kao rod i ne uzimaju se izme|u sebe. Zovu
ih Turci. Sahrawivali su se na "Malom" ili "Turskom grobqu" u
Ven~acu, pa su odatle Prodanovi}i, Stevanovi}i i Ikovi}i
"pre{li na Risova~u", a Mili}i se jo{ sahrawuju "gore" - pod
Ven~acom.
Vladeta Kolarevi}
76
P~ele i p~elarstvo u Vrbici i Aran|elovcu
P~elu je kroz vi{e miliona godina evolucija zaobi{la
verovatno zbog savr{enstva wenog organizma i besprekorne organizacije p~eliwe zajednice kao i savr{enih ~ula i instinkata
koja poseduje. Zato je i pre`ivela nepromewena u wenom prirodnom stani{tu (dupqi drveta u {umi, steni i sl.), a danas pre`ivqava pored ovog stani{ta i u uslovima koje je ~ovek za wu stvorio
i koristi je kao doma}u `ivotiwu, nekada primitivno u vr{karama (trnkama), a danas u savremenoj ko{nici.
Bez obzira na izuzetan zna~aj p~ela za vo}arstvo i p~eliwih
proizvoda u ishrani i le~ewu qudi, p~elarstvo danas nema
polo`aj primeren svom zna~aju.
Srbija je u vreme Du{anovog carstva imala razvijeno p~elarstvo koje je proizvodilo samo med i vosak pa je u to vreme
Srbija bila veliki izvoznik tih proizvoda. Koliko je p~elarstvo
bilo ceweno (u to vreme se zvalo kovaluk) govori i podatak da su
osobe koje su umele raditi sa p~elama bile oslobo|ene vojske i
kuluka. Dolaskom Turaka p~elarstvo je unaza|eno jer je optere}eno porezima i raznim dacijama od strane Turaka, i po~elo se
oporavqati tek posle Prvog srpskog ustanka.
Ozbiqniji napredak po~iwe krajem 19. i po~etkom 20. veka
kada su mnogi svetski poznati p~elari uveli nauku i savremene
tehnolo{ke promene u p~elarstvo, kao {to su \erzon, Farar,
Langstrut i mnogi drugi. P~elari Srbije pratili su wihova
dostignu}a kao i na{i iz Vrbice, Aran|elovca i okoline. Na{
kraj i podnebqe pogoduju p~elama zbog umerene klime, valovitog
terena obraslog cvetnim drve}em, prvenstveno bagremom. Danas
se mnogo vi{e p~eliwih proizvoda nego u stara vremena koristi
u ishrani i le~ewu qudi, a to su: med, polen, mati~ni mle~,
propolis, vosak, p~eliwi otrov i mnoge me{avine raznog lekovitog biqa sa p~eliwim proizvodima koje se koriste kao hrana,
pomo}no lekovito sredstvo ili lek.
Koliko bavqewe p~elama i kori{}ewe p~eliwih proizvoda
poma`e qudima govori i podatak da su mnogi p~elari, bave}i se
77
p~elama preko 50 godina, do`iveli 100 i vi{e godina. U Aran|elovcu me|u najdugove~nije po p~elarskom sta`u spadaju na primer
Gaji} Bratislav, Jovanovi} Qubi{a, i recimo Stano{evi} Dragomir koji je ro|en 1918. godine, a i danas ide redovno pe{ice na
Bukuqu.
P~eliwi proizvodi sa ovog podru~ja su na svakom javnom
ocewivawu kvaliteta dobijali visoka priznawa {to govori o
pogodnosti na{eg podnebqa i ume{nosti na{ih p~elara. Tako je
na prvoj me|unarodnoj izlo`bi u Beogradu 1903. godine za
bagremov med, zlatnu medaqu dobio Gu`vi} Stevan iz Aran|elovca, a eto, na primer 2006. godine, na me|unarodnoj izlo`bi u
Sloveniji, tako|e za bagremov med, zlatnu medaqu dobio je
Marinkovi} Dragan iz Ven~ana, {to po sebi govori o kontinuitetu
kvalitetnog p~elarewa u na{em kraju. Uspesi su postizani
zahvaquju}i radu Dru{tva p~elara osnovanog 1930. godine.
Osniva~i podru`nice, kako se tada zvala, i ujedno prvi ~lanovi
upravnog odbora bili su Aleksandar Kosti}, sve{tenik (predsednik), Radomir Vesovi}, zemqoradnik (potpredsednik), Blagoje Bogi}evi}, trgovac (blagajnik), Milo{ \. Sko~aji} (sekretar).
Nevena Maksimovi} u p~eliwaku sa vr{karama, oko 1920. god. (levo),
Nevenin ~ukununuk Neboj{a u svom p~eliwaku 2008. godine (desno)
78
Podru`nica je radila do Drugog svetskog rata a rad je obnovqen 1947. godine pod nazivom Dru{tvo p~elara Aran|elovac.
Novi pokreta~i dru{tva bili su Qubi{a Lazarevi},
u~iteq, Dragomir [undi}, kafexija, Vesa Boston, trgovac, i
drugi. Danas dru{tvo broji oko 100 ~lanova sa pribli`no 4000
ko{nica i proizvodwom od oko 40 tona meda. Od ove koli~ine
ve}ina se proda na tr`i{ta van na{e op{tine {to govori da je
potro{wa meda u na{oj okolini vrlo mala. Razlozi za ovo su
nedovoqne navike stanovni{tva za potro{wu p~eliwih proizvoda i verovatno slaba kupovna mo}, a {to svakako nije dobro.
Kod nas p~elarstvo stagnira jer postoji nerazumevawe
dru{tvene zajednice za zna~aj p~elarstva u poqoprivredi i
p~eliwih proizvoda u ishrani i zdravqu qudi.
Savremeno doba je donelo p~elama razne bolesti protiv
kojih p~elari stalno vode borbu a nekontrolisana i nepravovremena upotreba hemijskih sredstava dovodi do trovawa p~ela,
~ime vo}ari seku granu na kojoj stoje. U mnogim zemqama sveta
opra{ivawu vo}arskih planta`a od strane p~ela dat je ve}i
zna~aj nego samoj proizvodwi meda pa je samo dr`awe ko{nica
subvencionirano.
O mogu}nostima p~ela i p~elarstva mo`da najboqe govori
izjava ~uvenog p~elara Farara koji je rekao da bi dao sav med
koji p~ele sakupe za samo 5% onoga {to u prirodi ostane.
Miodrag Bo{kovi},
p~elar iz Vrbice
79
NEOBI^NE LI^NOSTI ARAN\ELOVCA
Dragojlo Lazarevi} "Ma~ak"
Dragojlo je ro|en u Gorwoj Tre{wevici izme|u ratova ili u
vreme Prvog svetskog rata. Kao mali ostao je bez majke. Brigu o
wemu i sestri preuzela je ma}eha Milka. Zbog nedovoqne brige
oko wega, kao malog ga je uhvatila sun~anica pa je wegov rast tekao
ne`eqenim tokom i ostavio posledice na fizi~ki i mentalni
razvoj.
Iz Tre{wevice su se doselili u Ciganmalu gde su, ne znam
kako, stekli ku}u pored mlina Bo`e Marinkovi}a. Ku}ica je bila
dvori{na, a imala je i sobu za izdavawe, {to je donosilo dodatni
prihod za `ivot. Mislim da mu je otac bio dobo{ar, ali ja ga
nisam zapamtio, a ni oni sa kojima sam razgovarao, a to je bila
moja tetka Olga Damjanovi}.
I pored vidnih fizi~kih i mentalnih nedostataka Dragojlo
je sam zara|ivao za `ivot. Kako se u neposrednoj blizini Aran|elovca nalaze izvori mineralne vode, koje su gra|ani koristili za
pi}e, tako je Dragojlo do{ao u posed nekih drvenih kolica kojima
je raznosio vodu Aran|elov~anima u starom delu grada. Kolica
mu je verovatno poklonio neki od majstora kolara, kojih je u
Ciganmali bilo nekoliko.
Kolica su bila sa dva to~ka, imala su dve ru~ke i vrlo
duboke kanate. Dragojlo bi uve~e od mu{terija pokupio, uglavnom
opletene, balone i u toku no}i to~io vodu, a u prepodnevnim ~asovima raznosio mu{terijama. U te wegove kanate moglo je da stane
i do 70 balona koje je on pakovao u nekoliko redova. Iako su svi
baloni bili sli~ni, on je nepogre{ivo delio svakome svoj balon.
Interesantno je kako je on mogao toliku te`inu da gura uz aran|elova~ku ulicu. Koristio je zakon fizike, nakrenuo bi kolica
nazad i te`ina je gurala kolica napred. Obi~aj je bio da u gradu
sve boqe stoje}e ku}e piju kiselu vodu sa izvora. Jedan deo varo{i, Ciganmalu i deo glavne ulice, snabdevao je Dragojlo, a \unis
Tika Ciganin koji je bio malo hrom i vodu je vozio u kolima sa
magaretom.
80
Se}am se da je u jednom momentu, verovatno pedeset i neke
godine, to wegovo prevozno sredstvo bilo u stawu raspadawa, ali
mu je neko od preostalih kolara napravio novo.
Dragojlo je uvek nosio ka~ket koji je bio nakrivqen na jednu
stranu, kako smo mi to zvali "na dvanaest". Svi su ga znali i po{tovali, a kada su hteli da se sa wim na{ale onda bi "zamjaukali"
kao ma~ak, na {ta bi on reagovao psovkama jer ga je to stra{no
qutilo.
Voleo je da gleda utakmice fudbalskog kluba "[umadija" na
igrali{tu na Va{ari{tu i kretao bi se na onu stranu na koju ide
lopta. Stalno je ne{to sam sa sobom pri~ao.
Kada je donosio vodu mu{terijama, odmah bi uslugu napla}ivao i ako mu ponude obavezno bi popio rakiju.
Zbog wegove osobine da voli da se napije pri~alo se da je od
ma}ehe i tetke Bojke tra`io pare tako {to bi rekao: "Majka, daj mi
tri banke! 'O}u da se `enim!", a ako mu one daju, on ode pa popije
rakiju. Nedeqom i kada ne radi bio bi lepo obu~en, ~isto odelo,
bela ko{uqa, kravata i obavezno ka~ket na "dvanaest".
@iveo je negde do 1963. godine, a nama je ostao u se}awu kao
po{ten, vredan ~ovek koga su tada{wi varo{ani cenili i
po{tovali.
Haxi Miodrag Bo{kovi}
81
KAFANSKI BISERI
Budimir Pavlovi} Buda "Drumski prkos"
ro|en je 1933. godine u Vrbici. Osnovnu {kolu
i gimnaziju zavr{io je u Vrbici i
Aran|elovcu. Bavio se poezijom. Pisao je
pesme za decu, glumio u de~jim pozori{tima,
statirao u filmovima. Plenio je svojom
markantnom pojavom. U Beogradu se dru`io
sa glumcima, novinarima, boemima... Vrlo
aktivan u Zadu`binskom dru{tvu "Prvi
srpski ustanak-Ora{ac 1804". Za ovu
priliku prenosimo ~lanak iz Politike o
wegovom dru`ewu sa Jakovom Grobarovim.
Vojkan Prkos Drumski
U vagonu, postavqenom na jednom sporednom koloseku `elezni~ke stanice u Beogradu najednom izbi `estoka istorijska sva|a
izme}u Rose, nesvr{ene apotekarke, i mog prekaqenog prijateqa
Vojkana Prkosa Drumskog.
Bilo je to jednog nabujalog ki{nog prole}a kada je voda dopirala do samih {inskih pragova, do svitawa, natopqenog Rosinim
suzama jer se nenadano prosula wena qubav u trenutku kada je
ukebala svog dragog u zagrqaju konobarice iz "Plavog mora".
Nesre}na konobarica je u tom mete`u sa sukwom preba~enom
preko glave sre}no ispala iz vagona, dok se izbezumqena Rosa
drala iz petnih `ila.
- Sram te bilo. Zar meni to da priredi{ posle toliko godina
mog slepog verovawa u na{u qubav, za koju sam iskreno mislila
da je ve~na i neuni{tiva!
- Gre{ka, draga moja. Kolateralna gre{ka - poku{avao je
Vojkan da je smiri. - I nemoj da se toliko dere{ kao luda Nasta.
^u}e te neko, a onda }emo ostati i bez ovog na{eg uto~i{ta.
82
- Ba{ me briga - siktala je Rosa. - Neka me ~uju sve jugoslovenske `eleznice. Ja ionako smesta napu{tam ovaj oskrnavqeni
pakao.
- Nemoj tako, Rosice. Seti se samo koliko smo zajedno pojeli
hleba i soli.
Rosa je naprasno poludela.
- Hleba i soli, ka`e{. To sam ja sirota jela, dok si ti sa
svojim olo{em u "Plavom moru" tamanio pqeskavice, }ulbastije
i krmenadle.
Poku{avao je da je zagrli. Ona ga, poput divqe zveri, odgurnu
onako visokog i krakatog, uze svoju Farmakologiju, uze Farmakopeju
i jo{ neke sitnice.
- Da te moje o~i vi{e ne vide - rekla je pre nego {to je napustila vagon.
Sedeli smo u "Zelengori". Vojkan je ~itao neku wegovu "pesmicu", koja se otegla sve do pono}i. Zatim je zatvorio fasciklu sa
kilometarskim stihovima. Odgurnuo je od sebe sa nekom vrstom
ga|ewa i unese mi se pravo u lice.
- Samo ti pi{i - rekoh. - Ali nemoj da preteruje{.
- Kakvo crno preterivawe? Ovo, {to sam ti sada pro~itao
nema ni hiqadu stihova. Nego, pustimo sada to. Ka`i ti meni,
burazeru, jesi li za jednu hladnu kiselu vodu?
Setih se wegovog ro|endana kad me pozvao na ru~ak u studentsku menzu kod "Tri kostura".
- Hvala ti, Vojkane, kao bratu. Ne}u da razvodnim ovu neshvatqivu poeziju koju sam ~uo.
- I ti si mi neki no}ni ~ovek. Ni kiselu vodu nisi u stawu da
popije{.
- Ne}u da preterujem. Zna{, kako je. Treba biti umeren u
svemu, Vojo, brate, ne zameri mi, ali ja sam se malo umorio od
tebe i od tvoje poezije a sada bih hteo da pro{etam.
Nije se naqutio, Vojkan Prkos Drumski, glumac, pesnik, filmski kriti~ar i pomalo pustiwak, bio je dovoqan sam sebi.
83
- ^ekaj da platim - re~e kada vide da ga napu{tam.
- Pa plati - rekoh. - [ta ja imam sa tim?
- Da, ali kod tebe je moj nov~anik.
- Nemogu}e - za~udih se. - Otkuda kod mene tvoj nov~anik?
- Zna{ - nasmeja se Vojkan - no}as dok smo spavali u Kara|or|evom parku, ja sam svoj nov~anik stavio u xep tvog sakoa. Tu mi je
nekako bilo najsigurnije.
- E, pa ako je tako, onda }u ja sve ovo da platim.
- [ta smo du`ni? - upitah konobara.
- Imali ste jednu fla{u kisele vode. To vam je ukupno 60
dinara.
- Dobro - rekoh i izvadih iz nov~anika jedinu preostalu nov~anicu od 500 dinara.
- U redu je - rekoh. - Kusur ne treba.
Konobar se zahvali i ode. Vratih Vojkanu wegov nov~anik.
Ovaj ostade bez re~i. Isprati me wegov tupi pogled. [ta se posle
toga de{avalo, ne znam, niti me interesuje.
Jakov Grobarov
Jun 2009.
84
PLANINARSKE ZGODE I KAZIVAWA
Ko pita mo`e i da zaluta
Poznati prirodwak, nau~nik i akademik Jovan Cviji}
svojevremeno je zapisao poznatu planinarsku izreku: "Mapu ~itaj
a seqaka pitaj". U slede}em primeru vide}emo da to ne mora uvek
biti tako.
Jedna grupa planinara iz Beograda po|e na Bukuqu, u
podno`ju upita{e jednog starca koji tu ~uva{e ovce, kojom stazom
mogu da krenu prema vrhu. "A! Do vrha, velite... pazi ovako! Idete
pravo gore pored kuma Milovanove kru{ke, pa desno do bori}a.
Odatle pored @ivankine wive, pa u Mikaila Akinca wivu, i uz
Jasenovac iza|ete do vrha Bukuqe." Odgovori starac i ode za
ovcama.
Silazak sa osmatra~nice
Na Bukuqi u blizini planinarskog doma svojevremeno je
podignuta metalna osmatra~nica. Posmatrana sa wene
platforme panorama Aran|elovca i okoline izgledala je
impresivno. Skoro da nije bilo posetioca koji se nije popeo
wenim uzanim stepenicama, dok se cela konstrukcija osetno
wihala. Jednog nedeqnog popodneva, platforma puna qudi, svi
se spu{ta{e dole, samo jedan ~ovek osta gore sam. Videlo se da se
pla{i, nikako da krene, sve ho}e, pa ne}e, problem su izgleda
uzane i strme stepenice, odozdo povici: "Hajde, slobodno, nemoj
da se pla{i{!", i sve tako. Silazak je dugo trajao, sve na zadwici,
stepenik po stepenik, kada je kona~no bio na zemqi, sede i opru`i
noge, lupi rukama po zemqi i glasno uzdahnu. Verovatno da nije
prvo razmislio o povratku pre nego se uspeo gore. Neko od
prisutnih upita da li se prvi put pewe, ~ovek odmahnu glavom i
zatim dodade: "Dva puta sam bio gore." "Kako, bre, ~ove~e,
dvaput?", upita{e jer svi su videli samo jednom. "Dva puta, dragi
moji, dva puta - prvi i posledwi!".
85
Delija
PSOK "Policajac - Josif Pan~i}" iz Beograda u svom
tradicionalnom pohodu Avala - Kopaonik zakona~i u planinarkoj
ku}i na Bukuqi. Okupila se tu i grupa doma}ina da ih lepo
do~ekaju i ugoste. Nakon ve~ere, dru`ewe, razmena iskustva i
do`ivqaja, razgovaralo se o svemu i sva~emu. Jedan od u~esnika
pohoda pri|e malom Ivanu Ho~evaru, u~eniku 5. razreda,
pomilova ga po kosi i re~e: "[ta radi{ ti, delijo?" Mali Ivan ga
pogleda razroga~enih o~iju, pa }e re}i: "Nisam ja 'delija'!" "Kako
nisi delija, {ta si onda?" "Ja sam 'grobar'!", ponosno odgovori
Ivan i odjuri za ostalom decom.
Aca Milinkovi}, (iz rukopisne kwige "75 godina
organizovanog planinarewa u Aran|elovcu")
Obronci Bukuqe
86
O fudbalskim osniva~ima
Prema M. Nikoli}u, autoru ~lanka "Razvitak sporta u
Aran|elovcu" (list "Pravda" od 26.12.1930. godine) razvoj sporta
datira jo{ od pre I svetskog rata. Prvi osnovani klub bio je
"[umadija".
U prvim poratnim godinama pojavquje se novo ime A[K ili
ASK (Aran|elova~ki [(S)port Klub). Potvrdu u vidu fotografije
-razglednice A[K prona{ao je veliki poznavalac istorije
srpskog i jugoslovenskog fudbala, gospodin Petar Proki}. Zapis
na fotografiji datira od 24. aprila 1922. godine.
"A[K" Aran|elovac
(razglednica-fotos od 24.04.1922. godine)
87
Zvani~ni podaci kojima je utvr|eno formirawe fudbalskih
klubova u Aran|elovcu su iz kasnijih perioda.
Na dan 1. avgusta 1929. godine odr`ana je sednica Upravnog i
Nadzornog odbora aran|elova~kog sport kluba "Obili}".
Predsedavao je Dragoqub Jankovi}, delovo|a je bio Dragoqub
Ze~evi}. Na predlog \ur|a Krsmanovi}a izvr{eno je konstituisawe novoizabranih ~lanova Upravnog i Nadzornog odbora, u
koje su izabrani:
A. Upravni odbor:
- Radisav Radojkovi}
- \ur|e Krsmanovi}
- Milan \. Lomi}
- Milo{ Todorovi}
- Dragan Ze~evi}
B. ^lanovi uprave:
- Miodrag Mihailovi}
- Dragoqub Jankovi}
- @ivadin Ga~i}
- ^edomir Jefti}
- Milutin Todorovi}
- Radovan Pavlovi}
V. Nadzorni odbor:
- Milan Lazarevi}
- Stavra Stefanovi}
- Milovan Bo{kovi}
G. Ostali ~lanovi:
- Milivoje Lomi}
- Ilija Katani}
- Vitomir Mihailovi}
- Prvoslav @ivanovi}
- Jovan @ivanovi}
- Branko Temi{varac
- Branislav Tomi}
- Radisav Krsmanovi}
- Du{an R. Teofanovi}
- Pavle Vu~eti}
- Vitomir Mirkovi}
- @arko Simi}
- Milan Ani}
- Aleksandar Stefanovi}
- @ivota L. Sko~aji}
- Lazar Lazarevi}
- Milenko Obrenovi}
- Dragoqub Radovi}
- Mika Radosavqevi}
- Justif Hajek
88
- \or|e Lup{i}
- \ur|e Savi}
- Du{an Ze~evi}
- Milan [vabi}
- Milo{ Mihailovi}
- Branko Q. Dimitrijevi}
- Sreten Vuka{inac
- Miodrag Milovanovi}
- Buga Stojanovi}
- Mika Jana}kovi}
- Tanasije Haxi Dumovi}
- Soja Stojanovi}
- ^eda Ple}evi}
- Mici Mladenovi}
- Vuki Jankovi}
- Ani Radojkovi}
- Olga Radojkovi}
- Milanka Bogojevi}
- Ravijojla Radosavqevi}
- Negoslav Radosavqevi}
Sednica je zakqu~ena u 18.00 ~asova.
Ujedno taksiran zapisnik, taksom od 2+5 dinara, sa dokumentom pravila ASK "Obili}" Aran|elovac, koja su izvanredno
postavqena, upu}ena su na proveru i verifikaciju Kraqevskoj
banskoj upravi Dunavske banovine. Odgovor pod brojem 77280/
28.07.1930. prosle|en je na~elniku sreza Jaseni~kog, predstrojniku gradske policije i Ministarstvu unutra{wih poslova Odeqewe za dr`avnu za{titu Beograd.
Tim ~inom je ASK "Obili}" ozna~en kao klub, {to je
potvrdio i beogradski lopta{ki savez 1930. godine, a ~iji je ~lan
(pod rednim brojem 90) postao ASK "Obili}".
Samo osam meseci od konstituisawa kluba dnevni list
"Politika", od 01. marta 1930. godine, na strani br. 9 donosi
slede}u vest: "U Aran|elovcu je osnovan i drugi sportski klub,
pod imenom "[umadija". U upravu su u{li: Joca Uro{evi}, Mladen Timotijevi}, Vasa Stojanovi}, Dragutin Mati} i kapiten
Radovi}".
Zvani~na dokumenta o osnivawu "[umadije" nisu prona|ena,
ali su{tinske aktivnosti vezane za postojawe ova dva kluba
potvr|ene su vestima zabele`enim u {tampi.
89
Tako, dana 07. jula 1930. godine list "Pravda" donosi
sportsku vest da je u Vaqevu "Ilija Bir~anin" pobedio ASK
"Obili}" Aran|elovac , sa 4:1.
Istog datuma list "Vreme" bele`i slede}e: " U Aran|elovcu
je ju~e odigrana prijateqska utakmica izme|u ASK "[umadije" i
ovda{we rezerve "Obili}a" koja je zavr{ila rezultatom 6:2 (3:1)
u korist "[umadije". Kod "[umadije" su se istakli desna strana i
centar, dok kod rezerve "Obili}a" levi bek i levi half, donekle
i golman".
Najzad, list "Politika", krajem godine (03. decembra 1930)
bele`i o utakmici u Aran|elovcu: "Prvenstvena utakmica izme|u
"Obili}a" i "[umadije" zavr{ena je pobedom "Obili}a" rezultatom 4:3".
Pojavqivawe, usponi i padovi su se smewivali, do ga{ewa
klubova, izme|u dva svetska rata. Do po~etka II svetskog rata ASK
"Obili}" je va`io kao uspe{niji, ali od januara 1951. godine
ponovo je formiran FK "[umadija", koji je sinonim aran|elova~kog fudbala. U jubilarnoj godini grada Aran|elovca i 150
godina od wegovog osnivawa, FK "[umadija" se u takmi~arskoj
sezoni 2008/2009. domogao kvalifikacija za vi{i rang i tako
postao ~lan Srpske lige za sezonu 2009/2010.
Du{an Teofanovi}
90
SE]AWE NA JEDNOG VELIKOG PREGAOCA
Branislav V. Nedeqkovi}
Branislav Vojislava Nedeqkovi} ro|en je u ovom kraju, na
obroncima nama prelepe planine Bukuqe. Do kraja `ivota ostao
je veran svom zavi~aju i qudima sa kojima je odrastao i `iveo. Od
malih nogu anga`ovan u svemu onome {to je svojstveno wegovom
uzrastu i po pravilu uvek prvi. U igri sa decom, u {koli,
folkloru, dramskoj sekciji, fudbalu, dru{tvu planinara, na
fakultetu i svuda gde je wegova generacija prisutna.
U obaveznim `ivotnim zadacima, a to je porodica i posao,
te`io je savr{enstvu, naravno i uspevao je.
Po zavr{etku radnog veka anga`uje se u dobrovoqnim dru{tvima i volonterskom radu, i opet me|u prvima.
U dru{tvu "\unisanaca", Zadu`binskom dru{tvu "Prvi
srpski ustanak Ora{ac 1804", gde je predsednik podru`nice za
grad Beograd, ~lan glavnog odbora, potpredsednik Skup{tine.
Anga`uje se na konkursu |a~kih radova i objavquje kwigu de~jih
radova. Posebno je anga`ovan na realizaciji postavqawa
reqefa "Zakletva" u Mari}evi}a jaruzi i izdavawu kwige
"Zahvalnica".
91
U udru`ewu "Svetozar Mileti}" daje svoj veliki doprinos
ure|ewu prostora oko ~esme na Je{ovcu, u postavqawu spomenika `rtvama posledweg rata.
Od 2001. godine je osniva~ i ~lan Udru`ewa "Ba{tina i
budu}nost - Aran|elovac 1859" gde je ~lan Upravnog odbora,
potpredsednik Skup{tine i na kraju predsednik Skup{tine Udru`ewa. Ure|ivao je na{ ~asopis "Godi{wak", priredio reprint
kwige pesama Dragoquba Radovi}a Kaplara iz 1937. godine,
ina~e wegovog Jelovi~anina, prire|uje kwigu pripovedaka svoje
{kolske drugarice Jelene Hristodulo, priredio je dve kwige
pesama Milene Prokovi} iz Vrbice, u NIN-u vodio polemiku sa
Ivanom Klajnom oko pravopisa, dopisuje se sa akademicima, u
Politici, u rubrici "Me|u nama", ~esto objavqivao tekstove.
Samo pre nekoliko dana objavqen mu je tekst sa kriti~kim
osvrtom na anga`ovawe grada za obele`avawe 150 godina od
nastanka grada. Imao je jo{ mnogo planova. Hteo je da uradi
monografiju wegove generacije gimnazijalaca, ali je od toga
odustao zbog nedovoqnog anga`ovawa generacije. Spremao se da
svoj `ivotni i radni put stavi na papir. Hteo je, umeo je i imao
{ta da napi{e. Brana je za svoj rad nagra|en Julskom nagradom
grada Aran|elovca.
Sve ove i druge aktivnosti i problemi koji su ga pratili
nisu mogli da umawe wegovo anga`ovawe u rodnom Jeloviku. Aktivan je u izradi monografije sela Jelovik, anga`uje se na komunalnim problemima sela. O~evu ku}u, oku}nicu i imawe je odr`avao, pekao dobru rakiju, i na svoj na~in kuvao "{umadijski ~aj".
Izuzetno je bilo videti kako je sa posebnom pa`wom i doma}inskim odnosom uredio svoj podrum, ba~ve i burad.
Za svoje anga`ovawe imao je veliku podr{ku u porodici,
supruzi Vesni i deci Vojislavu i Ivani.
Na{ Brana je bio istovremeno i obi~an ~ovek i gospodin i
intelektualac.
Brana je ~ovek sa kojim je bilo odgovorno sara|ivati i ne
uvek ba{ lako. A za{to? Jer je tra`io ta~nost u vremenu,
92
preciznost u izvr{avawu posla. Takav je bio i prema sebi, a i
uvek spreman da uradi ono {to drugi ne mogu ili ne}e.
Brano, mi u tvojoj i na{oj "Ba{tini", trudi}emo se da bar one
zadatke koje smo zajedno dogovorili, uradimo na na~in kako si ti
~inio ili kako si `eleo da se uradi.
Brano, hvala ti za svih ovih skoro dvadeset godina provedenih sa tobom u ovim dru{tvima.
Po~ivaj u miru pored tvoje dobre i plemenite Vesne.
Neka ti je ve~na slava i hvala.
Haxi Miodrag Bo{kovi}
93
A Ti u nespokoju i daqe sneva{
(Brani Nedeqkovi}u u spomen)
Predsmrtna re~ Tvoja
beskrajno je zave{tawe
Ba{tinu daqe od besramnika
sa~uvajte "Staro zdawe"
jer koren kro{wu gradi
Neimar
knez Mihailo mladi
kroz kro{wev hlad
{eta{e svoju dragu
Draguq izvor
u Parku kqu~a
ve~nu nit {to spaja
i kapqe suzno ponekad
poruku sna`nu
Ba{tinu samo na kratko
od potomaka pozajmismo
Sad si u carstvu sene
gde tamjanov prah se {iri
predsmrtna re~ Tvoja
razle`e se
sa svih crkvenih zvona
nad vrhovima na{ih gora
A Ti u nespokoju
i daqe sneva{
Milena Prokovi}
18. februar 2009.
94
TRAGOM VELIKIH QUDI I NEZABORAVNIH DELA
Миле Недељковић (1941- 2009)
Миле Недељковић је рођен 2. марта 1941. године у
шумадијском селу Крћевцу крај Тополе. Основну школу завршио је
у родном месту, гимназију учио у Аранђеловцу, а завршио у
Лазаревцу. Апсолвирао је на Филолошком факултету у Београду
(група за светску књижевност), а дипломирао етнологију на
Филозофском факултету у Београду.
Радознала духа и свестраних интересовања, Миле
Недељковић се успешно бавио разноврсним делатностима,
наличећи на оне чувене ренесансне ствараоце. Радни век је
провео у Београду, радећи у више новинских агенција (Политика,
Политика експрес, Радио ТВ ревија, Рад) и истовремено
сарађујући и у многим другим листовима и часописима. Запажен је
и његов педагошки рад на образовању и стручном усавршавању
новинара. Био је предавач у више новинарских школа, а у
последњој деценији живота предавао је и координирао наставу на
смеру журналистике Научно-наставног одељења у Београду
новопазарског Факултета хуманистичких наука. Осим публицистичког, особито је запажен његов рад у области фолклористичких
95
истраживања и проучавања који је јединствен у нас, јер је Миле
најдоследније успео да етнолошку науку приближи широком кругу
читалаца. То је могао да учини само велики зналац који је
свеколику етнографску грађу предочио на систематичан,
једноставан и пријемчив начин. Он је коначно успео да оствари
онај наум Вука Караџића о састављању народног обичајног
календара који сведочи да су Срби у прошлости, али и свакад,
време рачунали према религиозно-обичајној традицији. У томе
смислу, капиталне су Милове студије: Годишњи обичаји у Срба
(1990), Слава у Срба (1991), Календар српских народних обичаја и
веровања (1994 - 1997), Српски обичајни календар (1998 - 2009).
Миле је био међу оснивачима, уредницима и сарадницима
најзнатнијих српских фолклористичких гласила, попут Етнолошких свесака, Народног стваралаштва Folklor, Расковника,
Сабора народног стваралаштва Србије, Задужбине. Врстан и
марљиви познавалац културних прилика читавога света, о чему
најбоље сведочи његов Лексикон народа света (2001), Миле је
заувек остао дубоко привржен своме завичају коме је, између
осталих, посветио и следеће књиге: Записи о Шумадији I (1996),
Записи о Шумадији II (2000). Такође, био је и пасионирани
проучавалац Првог српског устанка и посебице њене централне
личности Вожда Карађорђа Петровића, чему је посветио своје
веома значајне књиге: Деловодни протокол Карађорђа
Петровића 1812-1813 (1988), Фендрек од Гараша (2001), Вождове
војводе (2002), Орашац колевка српске државности (2002),
Топола, Карађорђев град, Опленац (1989, 1991), Задужбина
Краља Петра Првог (1992, 1997). Овоме тематскоме културноисторијском кругу, придружују се и Милови књижевни радови
сценарији за телевизијске документарно-игране програме и
историјско-драмски комади: Опленачка трилогија (1993), Вожд
(1997), Трагом Карађорђа (2004) и Ноћ у Салашу Ноћајском (2004).
Осим што је значајно обогатио нашу библиографију дела о Првом
српском устанку, Миле је у Орашцу пре две деценије с групом
пријатеља и истомишљеника утемељио Задужбинско друштво
„Први српски устанак“. Био је родоначелник идеје да се Сретење
96
Господње, датум када је 1804. подигнут Први српски устанак у
Орашцу, слави као Дан државности Србије. Много је учинио за
развој и статус културно-историјског комплекса у Орашцу и
заслужан је за обнову и настанак бројних споменичких обележја
широм Србије који су посвећени успомени на родоначелнике нове
српске државности. Петнаест година несебично је водио борбу да
се сачува и континуирано у Орашцу додељује награда за родољубиво песништво „Одзиви Филипу Вишњићу“. О Сретењу, ове
године, Миле ми је рекао да намерава да још састави антологију
родољубивог песништва и да се потом повуче из рада Задужбинског друштва. Нажалост, Миле није успео да оствари тај свој наум и
преминуо је у својству председника Задужбинског друштва.
За своје богато, разноврсно и вредно стваралаштво, Миле је
примио више награда и признања: Златна значка Културнопросветне заједнице Србије (1988), Награду за науку Вукове
задужбине (1990) за дело Годишњи обичаји у Срба, Специјална
награда Осмог међународног салона књига у Новом Саду (2002) за
дело Лексикон народа света, Повеља за животно дело Савеза
новинара Србије и Црне Горе (2006) и Повеља Радио Београда 2
(2008).
Миле Недељковић је преминуо 30.05.2009. и сахрањен је на
месном гробљу у родном селу Крћевцу.
За све оно што је остварио и плодоносно иницирао, посебно
овде у нашем завичају, нека му је хвала и вечна слава и помен!
Branko Zlatkovi}
97
VELIKI SIN [UMADIJE
Nad grobom Danka Popovi}a
Dragi @iko, Vera i Neno,
dragi Bogdane, najmla|i na{ Popovi}u,
tu`ni zbore,
[umadija danas ispra}a oca i sina svog posledweg doma}ina. Iako uni`ena i posti|ena, u ime oca i sina uspravila se
[umadija danas da poka`e da ima svoj ve~iti ponos i svoju du{u,
da u woj je zapo~elo `ivot sve ono {to je bilo ~estito i otvoreno,
ono {to je bilo od ~estitog kolena.
Danko Popovi} je ro|en nekoliko koraka od ovog hrama u kome
je bogoslu`io i u kome je sahrawen wegov predak, rodoqubivi i
~estiti prota Atanasije Bukovi~ki, koji je na Sretewe 1804, na
zboru u Ora{cu, zakleo ustanike. Odavde su se ustanici uputili u
Dankove kwige kako bi, kao {an~eve, osvajali stranice na kojima
bi mogli da se sretnu i suo~e sa svojim potomcima, onakvim kakvi
smo mi danas. I ovde, pod Bukuqom, od Sretewa do Sretewa, to
98
suo~avawe mu~no i stra{no, trajalo je sve do ovih dana, sve dok se
krvni sudovi napa}ene Srbije nisu rasprsli u wegovoj glavi.
Odavde je najboqi doma}in srpske kwi`evnosti [umadiju video
kao svoje doma}instvo, [umadince kao svoje uku}ane, i na svom
imawu nadgledao isku{ewa istorije. Ispod vatri{ta te ku}e
zauvek ostaje `ar naroda. Danko Popovi} je bio narod.
Taj Glas Naroda sa Bukuqe slu{ala je Srbija kao nekad {to
slu{ao se Glas Amerike.
Nisu ga ~uli samo oni koji su mislili da mo`emo mimo sveta,
koji nisu znali {ta je doma}in i kako se vodi doma}instvo.
Samo ~ovek koji je svojim rukama radio u svom vinogradu i
zidao svoju ku}u, govorio je misle}i na srpskog vo`da, mogao je
sli~nima sebi da udari na carstvo koje je pobe|ivalo carevine.
Samo ~ovek ~vrsto raskora~en na svojoj zemqi mogao je da ose}a
svaki wen damar, da poznaje i wenu du{u i wenu desnicu.
Samo tako, kroz zemqu i narod, mogao je Danko Popovi} da
misli i voli, da bude vo`d na{eg osve{}ewa i da kao pravi
srpski doma}in na imawu svojih kwiga odneguje samonikle junake
kao hrastove u opancima.
Kad su osamdesetih Milutina Ostoji}a, seqaka i mu~enika,
po onoj Jugoslaviji po~eli da progawaju, bez tih {umadijskih
opanaka ne bi mogao da utekne i zaklon na|e u svakoj srpskoj glavi,
bez tih {umadijskih opanaka kwiga o wemu ne bi postala najtira`niji roman na{eg doba.
Pisci bez ~itaoca i danas bi najradije da Milutina
proteraju iz srpskog jezika, wegovog tvorca da izbace iz narodne
lektire. Pogotovu oni koji misle da srpski narod i ne postoji.
Da nije narod k'o i trava, mogao je da ka`e samo pisac koji, kao
retko ko, za ~itaoce ima ~itav svoj rod.
Danas Danka Popovi}a ispra}aju ~itaoci sve~ano obu~eni u
narod.
I pod Bukuqom, kako mu je Bog dao, sin u zagrqaju sina.
99
Dragi moj Danko,
Bukuqa se nagnula nad tvojim otvorenim grobom, kao nedavno
{to pred tobom Oplenac se bio nagnuo nad otvorenom kr}eva~kom
zemqom za Mila Nedeqkovi}a, da oslu{ne srpsku du{u. Srpska
zemqa ima du{u naroda, i kad se wena vrata otvaraju za wene
najboqe sinove, oni koji umeju da slu{aju, ~u}e glas narodnog
peva~a poput slepog Vi{wi}a iz Mari}evi}a jaruge koji ti se
javqao pod tvojom drevnom lipom. Ja ovog ~asa, opra{taju}i se od
Tebe, u senci te lipe, sa dna [umadije kao da ~ujem Desimira
Blagojevi}a:
Sad nek proste nemi, tiji,
u Srbiji!
Sad nek proste no}ni, dnevni,
bilo ~iji
u Srbiji;
sad nek proste mo}ni, gnevni,
- behu qudi du{i revni,
- du{i revni,
du{i drevni,
behu qudi starodrevni
u Srbiji,
- behu qudi gordi, tiji
u Srbiji,
usred gnezda,
gde sija{e wina Zvezda...
Danko Popovi}u, neka ti je laka srpska zemqa sa koje se
najboqe vidi kako nam je bez tebe.
(Re~ Slobodana Pavi}evi}a na ispra}aju Danka Popovi}a
11. avgusta 2009. godine u porti bukovi~ke crkve u Aran|elovcu)
100
Download

GODISNJAK 8 Kraj