Socijal
Demokratija
ISSN 2217-2300
GLASNIK SOCIJALDEMOKRATSKE PARTIJE SRBIJE
GOD I BROJ 1
U OVOM
BROJU
1. MAJ 2010.
Uvodnik
ZA[TO SOCIJALDEMOKRATIJA
Sa Kongresa SDP
Boris Tadi}:
SIROMA[TVO JE
IZAZOV ZA SVE NAS
O
2
Bojan Baji}:
NE GA\ATI KOM[IJU
KAMENOM
3
Zdravko Deuri}
RAVNOPRAVNOST PRE
SVEGA
5
Dr Miladin Kova~evi}
KRIZA SE NIJE MOGLA
6-7
IZBE]I
Slobodan Vu~eti}:
U PRAVOM TRENUTKU 8
Ranka Savi}
PREKINUTI KRIMINOGENE PRIVATIZACIJE
8-9
Mihael Erke
SOCIJALDEMOKRATIJA
NIJE PROFITIRALA OD
KRIZE
9
Sa{a Peri{i}
ZAPOSLENI ^ESTO
[email protected]
14
Ume}e `ivqewa
PUPOQCI SA
KOPAONIKA
10
Ru`ica Soki}:
[email protected] JE DA
^OVEK VIDI ^OVEKA 11
Uspe{ni me|u nama
DR MIMA FAZLAGI] 13
^lanovima i simpatizerima
SDPS
^itaocima Socijaldemokratije
^ESTITAMO
1. MAJ!
[email protected] NOVA
STRANKA SRBIJE
Od Osniva~kog kongresa SDPS do lokalnih izbora
Izborni rezultati u Negotinu i Aran|elovcu, potvrdili re~i
Rasima Qaji}a da je pravo vreme za socijaldemokratiju o Hiqade
pristalica na izbornim konferencijama u Zrewaninu, Novom Sadu i
Leskovcu podr`avaju stavove SDPS o socijalnoj pravdi
Ni`u se izborni rezultati na lokalnim izborima, {irom Srbije i, iz dana u dan, potvr|uje
istinitost poruke Rasima Qaji}a, predsednika Socijaldemokratske partije Srbije, od 12. decembra
2009. godine, na Osniva~kom kongresu, u beogradskom Centru SAVA:
- Ni{ta nije toliko jako kao ideja, kada joj do|e vreme, a sada je do{lo vreme za socijaldemokratiju!
Socijaldemokratska partija Srbije, registrovana 5. oktobra 2009. godine (simboli~no, zar ne),
sti~e nove ~lanove i me|u mladima, `eqnim br`eg dostizawa ciqeva istovetnih sa ciqevima svojih vr{waka u demokratskim zemqama Evrope, kao i me|u razo~aranima u partije koje su izneverila "petooktobarska" o~ekivawa. Socijaldemokratska partija postaje uva`ena nova stranka Srbije
o`ivqavaju}i demokratska na~ela koja ne zastarevaju, a prvo je da se za budu}nost gra|ana i dr`ave
jedino narod pita!
^lanovi SDPS, koji pristi`u iz svih
gradova Srbije, ostavili su za sobom
razo~arewe u mnoge la`ne demokratske Socijaldemokratska partija Srbije koju od 12. decemopcije, uhvativ{i se "za slamku me|u bra 2009. godine predvodi Rasim Qaji} u 2010. godini
vihorima", prepoznavaju}i u Rasimu voljom gra|ana na izborima stekla je svoje prve
Qaji}u ~oveka koji veruje qudima, koji se odbornike u skup{tinama op{tina Negotin i
zala`e za slobodu, jednakost i soli- Aran|elovac. Me|utim, pre toga, op{tinski odbornidarnost, dokazuju}i li~nim primerom da ci i gradski ve}nici u Zrewaninu koji su pripadali
je mogu}e uskladiti re~i i dela.
organizaciji "Ravnopravnost" prihvatili su program
Osnivawe op{tinskih i gradskih odb- nove partije participiraju u lokalnoj upravi kao
ora Socijaldemokratske partije postaju odbornici SDP-a. To je slu~aj i sa odbornicima u
doga|aji dana koji okupqaju i po hiqadu beogradskom Vo`dovcu i u Zemunu koji su bili na
u~esnika `eqnih da povrate veru u "listi za toleranciju" na izborima u leto 2009.
demokratsku budu}nost i socijalnu prav- Predstoji izbor odbornika i u Kosovskoj Mitrovici
du. Tako je bilo u Zrewaninu, na osnivawu 30. maja...
prvog gradskog odbora SDP-a, 29. januara
2010. Samo tri meseca kasnije osniva~koj konferenciji gradskog odbora SDPS-a za Novi Sad u,
dvorani Master centra Novosadskog sajma prirustvovalo je vi{e od hiqadu qudi, a uo~i
zakqu~ivawa prvog broja "Socijaldemokratije" sve~ano je osnovan odbor u Apatinu. U Ni{u je
sli~an doga|aj zakazan za 17. maj...
Q.Z.
PRVI ODBORNICI SDPS
(Op{irnije na 2, 3, 4, 5 i 16. strani.)
davno Srbija, u svojim mirnodopskim godinama, nije
do~ekala Me|unarodni praznik
rada sa manje radni~kog digniteta i
gra|anskog optimizma. Nai{la su
te{ka, veoma te{ka vremena.
Dr`ava je u konfuziji, svet rada se
uru{ava, dru{tvo nagriza materijalna i moralna kriza. Uspeha i dobrih
vesti je sve manje. Mnogi ljudi su
obeshrabreni i }utke tro{e svoje
poslednje rezerve optimizma i nade
u bolju budu}nost. Svi ose}aju i
vide da je Srbija pre deset godina
krenula, pa stala, kao da ne zna
kako }e i {ta }e sa sobom na putu
koji je odabrala..
Budimo po{teni pred pitanjem {ta se promenilo, {ta je ostvareno
od 5. Oktobra 2000-te, kada je
ogroman talas narodne pobune
pomeo onaj stari, nesre}ni, istorijski proma{eni re`im i na vlast doveo
demokratsku opoziciju. Gde se
zagubio onaj "ugovor s narodom"
po ~ijem slovu je Srbija ve} trebalo
da bude ~lanica Evropske unije,
kao zemlja uspe{ne tranzicije,
korenitih reformi, sa pola miliona
novih radnih mesta, sa sna`nim
demokratskim institucijama, dr`avom u slu`bi gra|ana, socijalnom
sigurno{}u i pravednom raspodelom dru{tvenog bogatstva?
Politi~ari u ovoj zemlji sa obe
strane klackalice vlasti i opozicije,
nisu ljubitelji ovakvih pitanja i
podse}anja.To je i razumljivo. Jer
nije lako objasniti niz neprijatnih
~injenicai i eventualno se suo~iti sa
odgovorno{}u od koje samo retki
me|u njima mogu biti amnestirani.
oliti~ka elita je otu|ena,
okru`ena sanitarnim kordonom, pravim bedemom dr`avne i
partijske birokratije sa~injene od
vernih ~inovnika, prijatelja,ro|aka,
strana~kih sledbenika. Politi~ke
stranke, li{ene svake ozbiljnije
javne kontrole, gospodare vladom,
parlamentom, javnim preduze}ima,
mnogim medijima … Pored i
mimo njih izli{no je danas tra`iti
bolje "biroe za zapo{ljavanje"
uglavnom pogre{nih ljudi na
pogre{nim, ~esto i nepotrebnim
mestima. Toliko ih se namno`ilo u
ovoj izmu~enoj zemlji da ni svi
porezi, takse, akcize, carine, PDV i
putarine ne mogu da namire njihove plate, automobile, dnevnice,
telefonske ra~une, putne tro{kove,
pa je potrebno iznova uzimati nove
P
2
ZA[TO SOCIJALDEMOKRATIJA
nastavak sa prve strane
kredite koje }e otpla}ivati budu}e
generacije.
Uvo|enjem proporcionalnog izbornog sistema i blanko ostavki
srpski parlament je, tako|e, postao
plenom politi~kih stranaka i njihovih mo}nih sponzora, arena
grupnih interesa umesto da bude
najvi{e predstavni{tvo gra|ana i
volje naroda. Sve ostalo je lan~ana
reakcija ...
Ve{ti politi~ari, u kojima ni
Srbija ne oskudeva, pred javnost
izlaze sa dalekometnim ciljevima
koje je te{ko osporiti, a jo{ te`e
posti}i! Tako je Milo{evi}eva
dekada bila obele`ena borbom
"nebeskog naroda za sve Srbe u
jednoj dr`avi". Jeste propala, ali i
dalje kod mnogih `ivi kao - istorijska perspektiva. Ako se ne{to ne
promeni, sli~nu sudbinu mo`e da
do`ivi i dalekometni cilj nove
dekade - Srbija u Evropskoj uniji.
Te{ko je ostvarljiv, ali zvu~i privla~no kao perspektiva rastegljivih
rokova i uzbudljiva borba sa
vetrenja~ama u kojoj mu i pet kilometara asvaltiranog puta do|e kao
epohalan uspeh dostojan crvene
vrpce i prisustva ministra! Ti isti
politi~ari od vremena Milo{evi}a,
preko Ko{tunice do Tadi}a, imaju,
dabome, i kratkoro~ne interese
koji ne trpe odlaganja i nisu za {iru
javnost.
ma li smisla osvrtati se na sve
tranzicione radnje i obe}ane
reforme u Srbiji? Tajkunske privatizacije, sumnjivi tenderi, ste~ajevi, monopoli, pranje novca, mito,
korupcija, organizovani kriminal,
selektivno sudstvo i policija … sve
to li~i na neki tajni, dijaboli~ni
aneks onog oktobarskog "ugovora
s narodom" u koji su samo retki i
odabrani bili upu}eni. Svetska
ekonomska kriza samo je ogolila
ovda{nje lo{e upravljanje prirodnim, privrednim i ljudskim resursima. O tome upe~atljivo govore primeri Koridora 10, obilaznice oko
Beograda, mosta Gazela, zapu{tene `eleznice, vodoprivreda i koje{ta drugo.
Milijarde dolara i eura inostrane
pomo}i i investicija istopile su se u
sivoj zoni potro{nje i sumnjivih
tokova novca, u ~emu je profitirala
novonastala elita politi~ara, menad`era, bankara, tajkuna, "kontroverznih biznismena" ... Ideologija
novca nadvladala je sve druge ideologije i politi~ke koncepte levice,
desnice, komunizma, nacionalizma, pa i aktuelne evropeizacije, ma
{ta ona zna~ila. Negde u tom
Bermudskom trouglu proklamovanog, mogu}eg i stvarnog izgubio
se negde ~ovek, gra|anin, temelj
svake uspe{ne i pravedne zajednice. Brojke su neumoljive: 770
hiljada nezaposlenih, 700 hiljada
ispod granice siroma{tva, 135 hiljada radni~kih porodica koje
mesecima i godinama ne primaju
platu. U {ta da veruje ~ovek koji ne
mo`e da zbrine svoju porodicu, da
nahrani, obu~e i {koluje decu,
kakvoj budu}nosti da se nadaju
mladi ljudi ako nemaju nekog
I
dobro~initelja tamo "gde se stvari
re{avaju"? Od bele kuge ima samo
jedna gora stvar: kada ti ro|eno, a
odraslo dete spakuje kofer i zalupi
za sobom vrata ove zemlje nejednakih {ansi i nejednake pravde.
Tragi~na je i sudbina stotina hiljada penzionera. [ta sebi da priu{ti
ostarela Srbija sa petnaestak hiljada dinara mese~ne "nagrade" za
~itav radni vek? Koru hleba, {aku
lekova, se}anje na bolja vremena i
kao poslednji ~in sopstvenog
poni`enja - dru`enje sa kontejnerom!
orast nasilja svuda oko nas
je ozbiljan simptom, upozorenje. \avo se polako pomalja iz
boce i klju~no pitanje dana{nje
Srbije i njene upravlja~ke elite
jeste - mo`e li u naredne dve godine, do isteka mandata da, umesto
parcijalnih mera, ostra{}ene trke
za strana~ke rejtinge, izvr{i ozbiljan rebalans i restrukturiranje otu|enog koncepta vladanja. Drugim
re~ima, da uspostavi jedino valjanu i dugoro~nu koaliciju s narodom u kojoj }e da reafirimi{e svet
rada, oslobodi i podstakne proizvodne potencijale dru{tva, pravedno i dosledno primeni zakone, a
gra|ane ne tretira vi{e samo kao
podanike, glasa~e i poreske obveznike.
Na mnogim istorijskim primerima se pokazalo da su takvi poduhvati bolni, rizi~ni, ali i izvodljivi
samo afirmacijom i sprovo|enjem
socijaldemokratskih ideja. Bez
rada nema napretka, a rada nema
bez socijalne sigurnosti, solidarnosti i pravedne raspodele dru{tvenog bogatstva. Socijaldemokratija u Srbiji nikada nije bila prihva}ena kao vladaju}a ideja, a jo{
manje kao praksa. Istorijom ovog
prostora protutnjale su svakakve
ideologije i donele vi{e zla nego
dobra. Od uvo|enja vi{estrana~ja u
Srbiji oprobalo se na politi~koj
sceni vi{e stranaka socijaldemokratskog predznaka, ali nisu izdr`ale nadmetanje sa mo}nijim,
zavodljivijim politi~kim grupacijama, tiho klizile u populizam ili
sopstveno ga{enje. Novoosnovana
SDP Srbije poku{a}e da odoli tim
isku{enjima, da istraje u vra}anju
ljudskog lika Srbiji. Potrebne su
godine do kona~ne pobede socijaldemokratske ideje, do ra|anja
jedne Srbije u kojoj vi{e ne}e biti
potrebni ovakvi tekstovi. U
svakom slu~aju, koja god politi~ka
opcija bude vladala u ovim te{kim
vremenima ne}e opstati dugo ako
bude ignorisala su{tinske ciljeve
socijaldemokratije, samim tim i
stranku koja ih programski zastupa. List koji je pred vama bi}e svedok te borbe, sna`no sredstvo
komunikacije izme|u eksperata,
~lanova i simpatizera, svedo~anstvo o `ivotu ljudi dana{nje Srbije.
Traja}e i `ive}e koliko i SDPS. Sa
{titom ili na njemu.
MIHAJLO KOVA~
P
DOGA\AJI
SOCIJALDEMOKRATIJA
VREME ZA SOCIJAL
Osniva~ki kongres Socijaldemokratske partije Srbije
Na prvom kongresu za predsednika nove partije izabran Rasim Ljaji}
● Vi{e od hiljadu delegata usvojilo Statut, Politi~ki program,
Deklaraciju o socijalnoj pravdi, Ekonomski program SDPS
● Izabrani i prvi ~lanovi Glavnog odbora
Nova Socijaldemokratska partija Srbije odr`ala je svoj prvi kongres
pod parolom "Jedino narod!", 12.
decembra 2009. godine u Sava
CENTRU u Beogradu. Za prvog
predsednika izabran je Rasim Ljaji},
kao i prvi ~lanovi Glavnog odbora i
usvojeni su dokumenti nove partije.
U nadahnutom govoru Ljaji} je i
u ovom sve~anom trenutku istakao
principe socijaldemokratske orijentacije koji su mu bliski otkad se
bavi politikom od 2.000. godine, od
prve demokratske vlade Zorna
\in|i}a u kojoj je bio ministar.
Poruku Rasima Ljaji}a da je u
Srbiju stiglo vreme za socijaldemokratiju koja podrazumeva da ljudi
budu na prvom mestu, jednoglasno
su podr`ali delegati kongresa jer su
usvojili predlo`eni Statut SDP iz
kojeg se vidi da je to ure|ena partija
modernog ustrojstva, bez autoritarnosti.
Prirodna politi~ka
ideja
O karakteru nove socijaldemokratije u Srbiji i izgleda na uspeh
svedo~i politi~ki program pod
naslovom SOCIJALNO I DEMOKRATSKI ZA SRBIJU. Ovaj program nudi odgovor na pitanje - za{to
socijaldemokratija?
U Srbiji je socicijaldemokratija
prirodna politi~ka ideja istorijski
dubokostvarnost. U relativno malom
dru{tvu sitnog i srednjeg poseda
demokratija mo`e da bude socijalna,
odnosno da uva`ava i podsti~e brigu
o zajedni~kim problemima i potrebama ljudi omogu}avaju}i i preraspodelu materijalnih sredstava, a
time i obrazovanje kompetentnih
gra|ana koji imaju interesovanja za
politi~ke procese i u~estvuju u
njima.
Socijaldemokratska ideja je
duboko dr`avotvorna. Samo socijalna demokratija mo`e da garantuje
postojanje pravnog poretka i principa u interesu svih gra|ana koji
omogu}avaju dru{tvenu integraciju i
dru{tvo jednakih {ansi za sve.
Govorili su i...
Boris Tadi} (DS), Nenad ^anak
(LSDV), Vuk Dra{kovi} (SPO),
@arko Obradovi} (SPS), Aleksandar
Vu~i} (SNS), Nenad Popovi} (DSS),
Vule Toma{evi} (u ime DPS CG),
Radivoje Ra{ovi} (SNP CG), Ivan
Vujovi} (SDP CG), Bojan Baji}
(NS iz BiH), Nerman Nik{i} (SDP
BiH), Milorad Pupovac (SDSS
Hrvatske), Miladin Kova~evi}
(SDPS)
Pozdravili su...
Verner Fajman (SDP Austrije)
Branko Cvetkovski (Makedonija),
Kristijan Levert (SDP [vajcarske)
Socijaldemokratska politi~ka
ideja i program u Srbiji, u uslovima
krize, imaju i svoje prakti~no opravdanje. Socijaldemokratska ideja
mo`e Srbiji, vi{e od ostalih da ponudi dru{tveno prihvatljiv i sveobuhvatni izlazak iz krize, legitimitet
politi~kog sistema i pravnog poretka, uz preduslov da pravi ljudi budu
na pravim mestima. Socijaldemokratska ideja vodi br`e ka Evropi i
podrazumeva pravednije me|unarodne odnose zasnovane na uva`avanju ravnopravnosti svih ~lanica i
ja~anje regionalne saradnje.
Nov ekonomski
model i socijalna
pravda
Sveobuhvatni ekonomski program SDPS podrazumeva izgradnju
novog, odr`ivog modela ekonomije
u modernoj Srbiji, koji }e odolevati
spoljnim uticajima krize i reformskim putem izvesti Srbiju iz krize.
Zato ovaj program sadr`i precizne
prioritete razvoja i pretpostavlja
kompetentne ljude, nosioce tog
razvoja.
Pojednostavljeno, su{tinska poruka Deklaracije o socijalnoj pravdi,
dokumenta koji tako|e nudi odgovor
na pitanje "za{to socijaldemokratija" mogla bi da glasi:
"Mi, socijaldemokrate Srbije,
`elimo da ispravimo nepravdu koju
~ini velika razlika izme|u "imati" i
"nemati". Zala`emo se za takvu redistribuditvnu ulogu dr`ave koja }e
obezbediti jednakost {ansi. ^ak i
na{a, siroma{na dr`ava mora da
na|e mehanizme kojima }e regulisati da i siroma{ni gra|ani dobiju
svoju {ansu i pomognu i sebi i
dru{tvu."
U takvom dru{tvu ljudi su na
prvom mestu. To je osnovni cilj
Socijaldemokratske partije Srbije.
Zato je jo{ na osniva~kom kongresu doneta odluka da SDP Srbije,
po{tuju}i principe na kojima je
osnovana - principe jednakosti, slobode, solidarnosti i socijalne pravde
- za dan svoje stranke proglasi 20.
februar, Dan socijalne pravde.
LJ. Z.
Rekli su na Kongresu
Boris Tadi}: SIROMA[TVO JE IZAZOV ZA SVE NAS
... Demokrastka stranka smatra
SDPS sebi najbli`om strankom,
mogu re}i sestrinskom strankom
zato {to su to dve stranke
uklju~uju}i i neke druge stranke
levice koje su usmerene prema
izazovu epohe na prostoru
Balkana. A taj izazov je kao {to
svi znamo siroma{tvo, neizgra|ena infrastruktura, nedovoljno visok nivo politi~kih institucija, nedovoljno iskazana
odgovornost prema poslu politike, prema poslanju politike, i
zbog toga mi koji se nalazimo na
politi~koj levici ili levo od centra
imamo obavezu da u godinama
koje dolaze, u mesecima i danima koji dolaze, usmerimo sve
svoje aktivnosti prema
onom delu na{eg stanovni{tva kojem je potrebna
najve}a pomo}. Najbolja
socijalna politika je politika razvoja i rasta. Nema
bolje socijalne politike.
Zbog toga vlasnici preduze}a, ljudi koji su investirali u privatizaciju,
imaju posebnu socijalnu
odgovornost. Vlasnici preduze}a koji ne iskazuju
socijalnu odgovornost nisu
ni zaslu`ili da budu vlasnici preduze}a i dr`ava mora
u kontekstu ispunjavanja ugovornih obaveza da ih prisili da
isplate plate radnicima., rekao je
izme|u ostalog, Predsednik Republike i predsednik Demokratske stranke Boris Tadi}
BROJ 1/ 1. MAJ 2010.
SOCIJALDEMOKRATIJA
DEMOKRATIJU
Akcenti iz govora
Rasim Ljaji}
3
AKTUELNO
LJUDI SU NAM NA PRVOM MESTU
- Mudri ljudi su rekli da ni{ta
nije tako jako kao ideja kad joj
do|e vreme. Sada je do{lo vreme
za socijaldemokratiju! Ali, sama
snaga te ideje ne mo`e biti dovoljna ako ne okuplja dovoljno ljudi.
Ova ideja, ova socijaldemokratska pri~a, socijaldemokratska opcija ima budu}nost ako je baziramo
na mladim ljudima. Dvadeset godina, zaista je ta~no, isti ljudi,
uklju~uju}i i mene, su u vrhu politi~ke scene u Srbiji, bez obzira da li
su u vlasti ili u opoziciji.
BEZ LJUDI IDEJE
NE VREDE
Moramo da razmi{ljamo kao ozbiljna stranka o toj smeni politi~kih
generacija.
Ne pristajemo na to da u Srbiji
nema po{tenih i sposobnih. Jer,
obi~no ka`u, kada ima jedno, onda
nema ono drugo. Ka`emo ne, u
Srbiji ima i sposobnih i po{tenih.
Ali, oni sede negde, razo~arani, ne
mogu da do|u do izra`aja, od
strana~kih prvoboraca, od onih koji
su glasniji od njih. Pozivamo te
ljude da nam se pridru`e. Te ljude
koji nikada nisu bili u politi~kim
strankama. Koji su nezadovoljni i
svojim statusom i polo`ajem i stanjem u dru{tvu. Takvih je najvi{e, i
mi se takvima i obra}amo. Novi
ljudi zna~e i novi pristup politici.
Pristup koji je poterban Srbiji.
Politika u kojoj cilj opravdava
svako sredstvo nije ni{ta drugo
nego gladijatorska arena. A znamo,
NOVO PARTNERSTVO
Deset ljudi je u Srbiji kupilo pola Srbije i skoro polovinu preduze}a u
Srbiji. Mnogi radnici u zemlji postali su od vrednih ljudi socijalni slu~ajevi,
i zbog toga, pre nego politi~kim strankama upu}ujemo poziv i {aljemo vrlo
jasan signal sindikatima za postizanje, uspostavljanje, novog vida partnerstva – politi~kog, socijalnog, i svakog drugog. To partnerstvo treba da nam
omogu}i da zajedno {titimo radnike ali da u~inimo vi{e na socijalnom i
ekonomskom boljitku Srbije.
Svakako, mi moramo u uslovima ove krize da za{titimo radnike koji su
ostali bez posla.
Rekli su na Kongresu
znamo kako se to na Balkanu i u
biv{oj Jugoslaviji zavr{ilo. Ratovima, sukobima i stradanjima.
IZBORNA “BRIGA”
Tako|e, politika u kojoj nema
morala je obi~na {pekulativna radnja. Kao {to je stranka bez ideje
obi~no preduze}e ili kompanija. E,
mi ne}emo da budemo ni jedno ni
drugo. I slobodno, ako neko misli
da od ove stranke pravi biznis, zahvalite mu se, recite mu da je proma{io... Bolje da pravi biznis sam, bez
stranke. Ako vam neki tajkun
ponudi novac za stranku, tobo`e
zabrinut {to nema stranaka koje su
dovoljno dobre u Srbiji, a eto mi
smo sad do{li kao stranka koju
treba pomo}i, recite mu da mi
nismo of {or kompanija.
Kad ka`em briga o ljudima briga
o ~oveku ne zna~i samo briga u dva
meseca izborne kampanje. Svako
se seti tog malog ~oveka samo u
vreme izbora i onda ima Deda mrazova koliko god ho}ete, koji idu i
obe}avaju sve i sva{ta. Nema socijaldemokratske pri~e ukoliko u njoj
nema obi~nog naroda – obi~nog
radnika, penzionera, radnog ~oveka, osoba sa invaliditetom, izbeglica, svih onih koji su ugro`eni.
Bojan Baji}: NE GA\ATI KOM[IJU KAMENOM
Predsednik Na{e stranke iz BIH
Bojan Baji} izazvao je izuzetnu paznju
delegata svojim zanimljivim obja{njenjem {ta zna~i Na{a stranka:
"...Nema slovo "D" u svom
nazivu, a ono "D" zna~i demokratija.
Zato {to se ovdje na Balkanu ono
"demokratska" obi~no pretvori u
"moja" stranka, diktatorska, totalitarna, pa smo mi odlu~ili da u nazivu
stavimo "na{a" da nikad nekom
predsedniku stranke ne padne na
pamet da to bude "moja" stranka. A to
smo u statutu rije{ili na taj na~in da
predsednik stranke mo`e biti samo
~etiri godine i ni pod kojim uslovima
ne mo`e biti du`e.
Druga stvar, mi smo "Na{a stranka" jer kao {to znate da je BiH, a Boga
mi i ~itava biv{a Jugoslavija, najvi{e
optere}ena ovim etni~kim rasizmom,
fa{izmom, netrpeljivo{}u i onda smo
htjeli da ka`emo i na taj na~in da
BROJ 1/ 1. MAJ 2010.
nismo ni srpska, ni hrvatska, ni
bo{nja~ka stranka, nego stranka svih
onih dobrih ljudi koji smatraju da je u
Evropi civilizovan `ivot. Da ka`ete
"dobar dan kom{ija", a ne da ga ga|ate kamenom. I iz tog razloga ~estitam gospodinu Ljaji}u da je u{ao u
ovaj veliki projekat formiranja multietni~ke stranke. Jer, nijedan gra|anin
Bosne i Hercegovine, pa i Srbije ne
mo`e re}i da je evropski, ako nije u
stanju da sjedi u stranci sa svojim
kolegama Srbima, Hrvatima, Bo{njacima, Albancima, i svim drugim ljudima. Ina~e, to onda nije jasna i ~ista
evropska orijentacija.
Ima jo{ jedan prakti~an razlog
za{to se zovemo "Na{a stranka".
Po{to su ova podru~ja poznata po jednoj necivilizovanoj retorici, po jednom
neljudskom govoru na tim televizijama
na kojima se ljudi optu`uju za sve i
sva{ta, pa se kod nas na primjer pripadnici multietni~kih stranaka optu`uju da su izdajnici roda svoga i tako
dalje i onda na ovaj na~in kad oni
iza|u na pres konferenciju i ka`u "ovi
izdajnici iz "Na{e stranke," a onda
novinari pitaju - koje gospodine, va{e
ili njihove - pa to ima i prakti~nih
razloga...
Na{a obaveza jeste u uslovima ove
krize da za{titimo sve ove ljude. Ne
da obe}avamo, ne da ih praznim
pri~ama za{titimo ve} da artikuli{emo njihove interese i u parlamentu i van njega. I kada smo vlast
i kada smo opozicija.
Na me|unarodnom planu, `elimo Srbiju u Evropskoj uniji.. Ali,
cilj je da na unutra{njem planu,
reformi{emo Srbiju, i na spoljnjem
planu da Srbija postane ~lan
Evropske unije. Ovo je uslov svih
uslova. Sa ovolikim stepenom
korupcije sa ovolikim stepenom
java{luka, neznanja, ne mo`emo ni
u Evropsku uniju.
Lj.Z - D.S.
Drugu dr`avu
nemamo
Dva su osnovna elementa koja
promovi{emo u programu ove stranke. Vrlo jednostavno. Nema velikih
pri~a. Jedno je briga o obi~nom
~oveku, jer su nam ljudi na prvom
mestu. I drugo je, briga o dr`avi, jer
drugu dr`avu nemamo. Ovo je na{a
zajedni~ka ku}a, zajedni~ki dom koji
stalno moramo da ure|ujemo, I to je
obaveza koja stoji pred svakim
~lanom ove stranke.
Kad ka`em briga o dr`avi, SDP }e
biti temeljno dr`avotvorna stranka.
[titi}emo integritet zemlje, ali }emo
na unutra{njem planu tu zemlju
sre|ivati i ure|ivati svaki dan.Jer
moramo da budemo dobri doma}ini
da bismo bili bilo kome dobre
kom{ije ili pouzdani partneri... Srbija
mo`e ra~unati na lidersku poziciju
samo ako afirmi{e znanje, rad i
po{tenje...
DAN SDPS –
20. FEBRUAR
Obele`en Svetski dan socijalne pravde
Dan socijalne pravde kao Dan SDPS simboli~no ukazuje na pravedne ciljeve stranke
Socijaldemokratska partija Srbije
obele`ila je 20. februara 2010. godine
Dan stranke - Svetski dan socijalne
pravde, nizom akcija u Beogradu i
drugim gradovima {irom Srbije. Tog
dana je najpre odr`an Glavni odbor
Stranke, u Centrali SDPS u Beogradu,
kada su formirani Odbor za poljoprivredu SDPS i Centar za edukaciju i
izdava{tvo SDPS.
Centralna manifestacija odr`ana je
u 12 ~asova na Trgu Republike, kod
spomenika Knezu Mihajlu Obrenovi}u, gde su ~lanovi Glavnog odbora
SDP Srbije, Foruma mladih, aktivisti i
simpatizeri, predvo|eni predsednikom
stranke Rasimom Ljaji}em, u neposrednom kontaktu sa gra|anima predstavili osnovne ideje i na~ela programa
SDP, dele}i bro{uru sa osnovnim informacijama o ideji socijaldemokratije.
Kasnije, tog dana, ~lanovi,
aktivisti i simpatizeri SDP Srbije
pokrenuli su akciju dobrovoljnog
davanja krvi, koja je organizovana u
prostorijma SDP Srbije, u De~anskoj
14. Akcija je bila veoma uspe{na, jer je
Institut za transfuziologiju prikupio
veliki broj jedinica krvi.
SDP Srbije je povodom Dana
stranke, u subotu 20. februara, organizovao sli~ne manifestacije postavljanjem {tandova u Zrenjaninu, Ni{u,
Leskovcu i Kragujevcu. Pored toga,
sve~ano su otvorene prostorije u
Novom Sadu.
M.M.
Rasim Ljaji}:
Temeljni cilj – borba
protiv siroma{tva
Predsednik Socijaldemokratske
partije Srbije Rasim Ljaji} izjavio je da }e jedan od temeljnih
ciljeva stranke u 2010. biti borba
protiv siroma{tva i najavio da }e
SDPS uskoro predstaviti strategiju ekonomskog razvoja i oporavka zemlje.
4
O NAMA, ME\U NAMA, SA NAMA
PITALI SMO
[ta o~ekujete od
Socijaldemokratske partije Srbije?
POVRATAK
VREDNOSTIMA
Dragan Luki} (1985)
Student iz Topole
- SDP Srbije je najmla|a stranka na politi~koj sceni Srbije. Iako postoji svega
nekoliko meseci iza sebe je ostavila rezultate. Smatram da tome doprinosi i
sama li~nost predsednika SDP, Rasima Ljaji}a. O~ekujem da }e SDP uzeti u
obzir interese svih gra|ana i te`iti ostvarenju osnovnih vrednosti socijaldemokratije: slobode, ravnopravnosti i jednakosti. Nadam se da }e sve vi{e
gra|ana Srbije prepoznati ove vrednosti i ciljeve i nesebi~no pru`iti podr{ku
SDP Srbije.
VELIKA O^EKIVANJA
Ru`ica Ili} (1981)
dipl. socijalni radnik, Beograd
- Od socijaldemokratske partije Srbije o~ekujem da po{tuje
osnovne principe i na~ela za koja se zala`e a to su: princip jednakosti, slobode i
socijalne pravde.
Pod ovim podrazumevam da se bori za prava radnika, ostvarivanje socijalne
sigurnosti, ravnopravnijeg polo`aj `ena kao i osna`ivanje marginalnih grupa u
procesima odlu~ivanja bitnih za dr`avno ure|enje.
Od SDP o~ekujem da se bori za ostvarivanje humanijeg dru{tva u kome svi imaju
podjednake {anse i bez diskriminacije. Tako|e se nadam i zala`em da se bori protiv korupcije i kriminala u dr`avi.
Tako|e se nadam i smatram da treba da se sprovodi diplomatsko i nenasilno
vo|enje politi~kih pregovora kako na nivou dr`ave, tako i sa zemljama regiona
EU.
OSTATI VERAN
NA^ELIMA
Mladen Stojadinovi}, (1986)
student-postdiplomac, Para}in
Od Socijaldemokratske partije Srbije o~ekujem mnogo. Najpre, da izraste u mo-dernu stranku levice koja na{oj zemlji nedostaje, zatim da pomogne u
prevazila`enju te{kog nasle|a perioda tranzicije, da doprinese me|uetni~koj i
me|uverskoj saradnji i toleranciji za dobrobit svih gra|ana Srbije. @elim da dobijemo novu partiju koja }e voditi ra~una o studentima, seljacima, radnicima, koju
ne}e finansirati tajkuni, koja }e pobolj{ati socijalni dijalog, u~vrstiti dru{tveno
tkivo. Nadam se nekom doma}em Ulofu Palmeu ili Viliju Brantu koji }e pokazati viziju i dati sna`an podstrek miroljubivoj i aktivnoj spoljnoj politici. Tako|e
o~ekujem da Socijaldemokratska partija Srbije ne}e slu`iti samo za dopunu kvoruma ili ve}ine, i da ne}e u~estvovati u prljavim kalkulacijama ve}ih stranaka, ve}
da }e ostati verna na~elima koje proklamuje, bila u poziciji ili opoziciji. Mislim
da je po{tena i solidarna nepopulisti~ka politika sposobna da o`ivi kompromitovanu ideju levice, ali ne one koja predstavlja kontinuitet (u ideolo{kom, li~nom ili
bilo kom drugom smislu) totalitarne i autoritarne pro{losti, nego levice koja }e
pribli`iti Srbiju Evropi prethodno stvoriv{i pogodnu dru{tvenu osnovu. Treba
sase}i kriminal, korupciju, napraviti otklon od agresivnih nacionalizama, ali i
popraviti stanje u ekonomiji dodatno oja|eno neplanskom privatizacijom i krajnje
divljim kapitalizmom. Socijaldemokratska partija Srbije mo`da ima potencijala
da to ostvari i, ako u tome uspe, verujem da }e gra|ani prepoznati nov kvalitet na
politi~koj sceni i nagraditi ga nemalim brojem glasova, odnosno zna~ajnim
komadom javnog prostora.
ISPLANIRATI SVAKI KORAK
Boban Cvetanovi} (1987).
student geografije, Ni{
- O~ekujem reformu {kolstva - besplatno {kolovanje. “Bolonja” ili ne, a ne
neka sredina. O~ekujem radno mesto koje zaslu`ujem zbog toga ko sam i
kakav sam, a ne na osnovu toga ko su mi roditelji, koliko imam i kako se
obla~im. Razvijanje turizma u Srbiji da postane prioritet, jer je moja zemlja
puna prirodnih bogatstava. I, za{to je ne bismo u takvom svetlu pokazali
svetu? Za slogan sam: jedan vi{e na treningu - jedan manje na ulici, da, ali
kakva su nam igrali{ta? Imam jo{ pitanja: imamo dobre pliva~e, vaterpoliste, tenisere, a kakvi su nam bazeni, kakvi su nam teniski tereni?
Uprkos svemu tome, `elim da ostanemo u svojoj zemlji. Treba da
poka`emo i doka`emo svetu da Srbija ima zdravu, obrazovanu jaku
omladinu spremnu da u~ini korak napred za svoju zemlju!
Osnovan Centar za edukaciju i izdava{tvo SDPS
SOCIJALDEMOKRATIJA
BUDU]A RIZNICA ZNANJA
Obrazovanje kadrova partije putem modernih treninga i izdavanje
lista i publikacija za informisanje ~lanstva ve} se uspe{no realizuje
Kao jedna od najmla|ih partija na politi~koj sceni Srbije,
Socijaldemokratska partija Srbije
prepoznala je potrebu da priprema
sopstvene kadrove koji bi omogu}ili br`i napredak i razvoj
SDPS, stvaranje moderne infrastrukture i omasovljenje ~lanstva.
Obrazovanje koje omogu}ava
razumevanje socijaldemokratske
ideologije, njenih neprevazi|enih
cijeva kroz politi~ki aktivizam,
spoznavanje razli~itih politi~kih
sistema modernih demokratskih
dr`ava i upoznavanje na~ina funkcionisanja politi~kih partija,
okosnica je delatnosti novog cen-
Direktor Centra
Nemanja Stamen~i},
[email protected]
tra, koji treba da postane svojevrsna riznica znanja. Izdavanje
internog mese~nog glasila slu`ilo
bi prevashodno za informisanje
~lanstva i simpatizera, popularizaciju socijaldemokratskih ideja,
na~ela dr`ave socijalne pravde,
za{tite ljudskih sloboda i gra|anskih prava, a posebne publikacije
unapredile bi masovnu edukaciju i
{irenje ~lanstva i simpatizera
SDPS.
To je, najkra}e i obrazlo`enje
odluke Glavog odbora Socijaldemokratske partije Srbije o
formiranju Centra za edukaciju i
Forum mladih SDP
izdava{tvo Socijaldemokratske
partije Srbije, na sednici od 20.
februara 2010.
MISIJA CENTRA JE:
Doprinos razvoju SDP kroz
unapre|enje kapaciteta ~lanstva,
koriste}i edukaciju i izdava{tvo
kao klju~ne oblike delovanja.
DEFINISANI CILJEVI
CENTRA SU:
1. Razvoj i konstantno
unapre|enje nivoa znanja kadrova kojima raspola`e SDP.
2. Pove}anje informisanosti i
omogu}avanje dostupnosti izvora
znanja ~lanstvu i kadrovima
Partije.
3. Razvoj Centra putem permanentnog unapre|enja tehnika
rada i na~ina funkcionisanja.
VREDNOSTI KOJE KRASE
CENTAR I LJUDE KOJI
RADE U NJEMU SU:
1. Kompetentnost
2. Profesionalna ostvarenost
~lanova
3. Podsticanje kriti~kog mi{ljenja
4. Jednake mogu}nosti za sve
5. Otvorenost za nove ljude
6. Empatija
7. Orijentisanost ka rezultatima
8. Inovativnost i kreativnost
9. Timski duh
10. Fleksibilnost i mobilnost
11. Te`nja ka pozitivnim promenama
12. Visoka operativnost
Projekti Centra vredni pomena
su: upisivanje na{ih mladih ~lanova iz Beograda, Novog Sada i Ni{a
na Univerzitet Socijaldemokratije
koji se organizuje Centar za studije socijalne demokratije, zatim
program obuke strana~kih instruktora u saradnji sa Nacionalnim
Demokratskim Institutom (NDI),
kao i izdavanje internog lista
„SOCIJALDEMOKRATIJA“ ~iji
je prvi broj osvanuo – Prvog maja
2010.
Projekti Centra u pripremi:
[kola ve{tina debatovanja, izrada
priru~nika za strana~ke aktivnosti,
kao i izdavanje nekoliko strana~kih publikacija.
TIM CENTRA
Aktivni ~lanovi Centra su:
Ma{a Mi{i}, Bojana Drobnjak,
Snje`ana Radi{i}, Goran Tep{i},
Nikola Vu~i~evi}, Dejan Toni},
Du{ko Krsmanovi}, Petar
Mili}evi}, @eljko Pavi}evi}.
Kontakt :
e-mail: [email protected]
MLADI, DINAMI^NI, AMBICIOZNI ...
Najmla|i ~lanovi SDPS u~estvovali su u organizaciji osniva~kog
kongresa partije
Forum mladih Socijaldemokratske partije Srbije (FM SDP) po~eo je
da radi u Beogradu, oktobra 2009.
godine. Mladi i ambiciozni okupili
su se sa istim ciljem, a to je - {irenje
socijaldemokratske ideologije.
U po~etku je Forum mladih bio
sastavljen od tridesetak i ~lanova,
delovao je kao neformalno telo na
teritoriji Beograda. Kasnije, od zvani~nog osnivanja stranke, 12. decembra 2009., mre`a mladih ljudi se
{iri i na ostale gradove Srbije. Danas
Forum mladih okuplja oko 1500
devojaka i mladi}a cele Srbije.
Mlade socijaldemokrate iza sebe
imaju ve}i broj akcija, po~ev od onih
manjih u okviru lokalnih izbora na
beogradskoj op{tini Vo`dovac
(decembar 2009.), preko revizije
~lanstva, pa do najzna~ajnije u~e{}a
u organizaciji osniva~kog Kongresa
SDP (12. decembar 2009.).
Ono ~ime se mladi Socijaldemokratske partije mogu pohvaliti jeste i
akcija povodom Dana osoba sa invaliditetom izvedena u saradnji sa
Udru`enjem slepih i slabovidih
"Beli {tap" odr`ana 3. decembra
2009. na Vo`dovcu. Potom sledi
akcija povodom Dana socijalne
pravde, koji je ujedno i Dan stranke,
kada su mladi SDP iza{li na ulice
Beograda i podelili sa gra|anima
svoje ideje i stavove o socijalnoj
pravdi. ^lanovi Foruma u~estvovali
su, pored ostalog, i u akciji povodom
Dana Roma, u saradnji sa omladincima iz Demokratske stranke 8.
aprila, u Beogradu.
MIRJANA [UMARAC
BROJ 1/ 1. MAJ 2010.
SOCIJALDEMOKRATIJA
NA[I ODBORI - NA[I QUDI
UZOR SVIMA U SDP SRBIJE
Zrenjaninski gradski odbor
5
Osam timova organizuje akcije - od ekonomije do kulture i sporta
Susreti sa Nemcima i saradnja sa preduzetnicima
●
Ve} sam podatak da Gradski odbor SDPS u Zrenjaninu okuplja 700
~lanova potvr|uje da je program
dovoljno privla~an za raznovrsna
interesovanja Zrenjaninaca. Ali niko
se ne zadovoljava ~itanjem programskih na~ela, ve} u~estvovanjem u
mnogobrojnim aktivnostima.
Odbor je odr`ao sedam sastanaka, a od januara do aprila, akcije se
gotovo ne mogu pobrojati. Glavni
akteri su timovi za sport, za ekonomiju, za poljoprivredu, za privredu,
za kulturu, za prosvetu, za marketing.
Tu su i rezultati - tim privrednika uspeo je da se nizom aktivnosti i
delovanjem u okviru udru`enja preduzatnika izbori za prihvatljiva
amandman za komunalne takse u
zrenjaninskoj skup{tini. Zapa`ena je
bila i akcija "Zrenjaninska srpsko nema~ka privredna inicijativa",
dovedeni su za zajedni~ki sto predstavnici SDPS, preduzetnici i
gradona~elnik na razgovor o smanjenju ili otpisu dela duga proizi{log
iz kamata na nerealno visoke takse.
Sli~na inicijativa, kako se o~ekuje
urodi}e plodom, a re~ je tome da se
preporu~e zainteresovani investitori
lokalnoj vlasti za izgradnju proizvodnog pogona u kojoj bi se zaposlilo 50 Zrenjaninaca.
Eto, to je SDPS na delu, u Zrenjaninu, za uzor svima u Srbiji.
Bila bi krnja informacija bez
podatka da je na ~elu zrenjaninskog
odbora, predsednik Zdravko Deuri},
koji zaslu`uje vi{e prostora u "Socijaldemokratiji."
Predsednik prvoosnovanog gradskog odbora Socijaldemokratske partije Srbije Zdravko Deuri} ro|en je
1963. godine u Zrenjaninu, po zvanju
je bravar - tehni~ar. Profesionalnu
karijeru zapo~eo je kao bravar na
monta`i i odr`avanju u Fabrici
ma{ina, motornih delova, utenzilija i
liva "Metal progres", u Zrenjaninu,
posle ~ega prelazi u fabriku lekova
"Jugoremedija" u istom gradu, gde je
nakon dvadesetogodi{njeg bavljenja
svojim zanatom po~eo da radi kao
komercijalno- stru~ni saradnik, a
potom i kao zamenik generalnog
direktora i v.d generalnog direktora.
Ovaj Zrenjaninac anga`ovan je u
mnogim sferama politi~kog, privrednog i dru{tvenog `ivota, te je tako bio
predsednik Upravnog odbora fabrike
lekova "Jugoremedija" i hemijske
industrije "Luxol", ~lan Odbora za
izgradnju hrama Srpske Pravoslavne
crkvene op{tine Zrenjanin i rukometnog kluba "Proleter Naftagas" iz
Zrenjanina.
O`enjen je i otac dvoje dece.
Za Zdravka Deuri}a {ira javnost
saznala je kada je stao na ~elo protesta 150 radnika zrenjaninske fabrike
lekova "Jugoremedija" koje je
tada{nji vlasnik, Jovica Stefanovi}
Nini isterao iz fabri~kih pogona na
ulicu. Radnici su svojim vi{emese~nim protestom, koji se pamti i
po njihovom samovezivanjue lancima za fabri~ku ogradu i sukobe sa
privatnim Stefanovi}evim obez-
be|enjem, dokazali da je. Stefanovi}
nezakonitom dokapitalizacijom postao ve}inski vlasnik preduze}a.
Dugim hodom kroz institucije uspeli
su ne samo da poni{te dokapitalizaciju, nego da Ninija ostave i bez manjinskog paketa akcija vrednog 16 miliona evra koje je ovaj uplatio u
dr`avni bud`et. Dr`avi je vra}en
paket od 42 odsto akcija i ona se ovih
dana priprema da za taj paket raspi{e
tender.
Zdravko Deuri} posle povratka u
fabriku prvo postaje predsednik Upravnog odbora, a posle nekog vremena, uprkos ~injenici da je po obrazovanju bravar i v.d. direktora "Jugoremedije". Svoj politi~ki instincti i
`elju za promenama, Deuri} u
RAVNOPRAVNOST
PRE SVEGA
Portret Zdravka Deuri}a
Iz li~nog ugla
Velike stranke, bilo zato {to imaju
dugu tradiciju, veliki broj kvalitetnih
kadrova, veliku podr{ku u bira~kom
telu, velike vizije ili su pak deluju}i sa
pozicija vlasti ili kao opozicija, dale
veliki doprinos ostvarivanju op{tedru{tvenih, dr`avnih ili nacionalnih
interesa i projekata, logi~no rade
velike i va`ne stvari i vode veliku i
ozbiljnu politiku. Zato su i njihovi lideri poznati i uva`avani. Zato imaju svu
pa`nju medija i javnosti i zato su im
namenjene naslovne strane novina i
~asopisa. Prostor u informativnim
emisijama nacionalnih televizija i gostovanja u najgledanijim emisijama
koje se emituju u udarnim terminima.
Zato oni predla`u i vode dr`avnu,
nacionalnu, ekonomsku, spoljnu,
unutra{nju i svaku drugu politiku,
donose ustave, zakone, uredbe i
rezolucije, brane teritorijalni integritet
i suverenitet zemlje, spasavaju srpstvo,
izgra|uju pravnu dr`avu, sprovode
reforme, modernizuju institucije, vode
iscrpljuju}u borbu protiv korupcije i
organizovanog kriminala, ''ne `ale}i da
u toj borbi daju i svoj `ivot'', dovode
strane grinfild i ostale investitore i
investicije, obezbe|uju povoljne
dugoro~ne kredite, ''zapo{ljavaju'' na
hiljade i stotine hiljada ljudi, naro~ito u
BROJ 1/ 1. MAJ 2010.
Goran Petrovi}
LJ. Z.
Zdravko Deuri} (u sredini) sa Rasimom Ljaji}em i Andrejom Fajgeljom
na osniva~koj skup{tini SDPS u Zrenjaninu
me|uvremenu pokazuje osnivanjem
politi~ke stranke "Ravnopravnost",
koja je na poslednjim lokalnim izborima u{la u zrenjaninsku skup{tinu i
u~estvuje u vladaju}oj koaliciji.
Za mnoge je `ivotni i politi~ki
put Zdravka Deuri}a bio inspirativan.
Svi koji ga poznaju ka`u da je sr~an,
po{ten i hrabar ~ovek. Kratak si`e
njegove autobiografije glasio bi "od
bravara do radni~kog lidera, direktora i prvog socijaldemokrate grada
Zrenjanina".
Deuri} smatra da u Srbiji,
sre}om, postoje izvesne grupe radnika i akcionara koje se ne mire sa statusom objekta privatizacije i `rtve
tranzicije, odlu~ne da se bore ne
samo za goli `ivot nego i za
po{tovanje slova zakona i ugovora,
koje dr`e do sebe kao punopravnih
radnika, akcionara i gra|ana. Pored
toga, bore se i za javno priznanje da
su partneri svim akterima kojima je
stalo do opstanka i razvoja privrede i
dru{tva, do demokratskog preobra`aja Srbije i njenog realnog uklju~ivanja u tokove savremenog sveta.
Kako Deuri} vidi ulogu i budu}nost SDPS?
VELIKA STVAR
predizbornim kampanjama, grade
auto-puteve, mostove, aerodrome,
metroe i brze pruge, odlu~uju da li
}emo biti vojno ''neutralni'' ili se
u~laniti u NATO, ube|uju nas da svetska ekonomska kriza uop{te ne postoji, pa da }e nas to {to ne postoji
zaobi}i, a onda vol{ebno da postoji i da
nas nije zaobi{lo ali je ve} pro{lo,
nabavljaju nam blagovremeno vakcine
protiv ''smrtonosnog'' gripa po veoma
pristupa~noj ceni...
Veselje sve~anih lo`a...
Zato one i oni, velike stranke i njihovi lideri i funkcioneri, biraju i
postavljaju predsednike, premijere,
ministre glavnih i profitabilnih resora,
guvernere i direktore najva`nijih
javnih preduze}a. Shodno tome, njihovi lideri i istaknuti ~lanovi obavljaju}i navedene du`nosti, odlaze u
zvani~ne me|udr`avne posete gde ih
do~ekuju isti takvi predsednici i premijeri na crvenim tepisima sa postrojenim gardama. U njihovu ~ast se
sviraju himne, organizuju sve~ani
ru~kovi i konferencije za {tampu posle
veoma srda~nih i otvorenih razgovora,
koji su trajali pola sata du`e nego {to je
to bilo predvi|eno protokolom, na
kojima su se sagovornici ''slo`ili, da se
ne sla`u''. Zato nam se oni umorni ali
zadovoljni sme{e iz NJujorka, Va{ingtona, Brisela, Londona, Moskve ili iz
prijateljske Kine, Jamajke i Mjanmara.
Zato oni sede u sve~anim lo`ama na
stadionima i sportskim dvoranama,
kada igraju ''na{i'', u prvim redovima
na sve~anim akademijama i koncertima, i na po~asnim tribinama aero
mitinga, vojnih parada i zdru`enih
pokaznih ve`bi pripadnika specijalnih
vojnih i policijskih jedinica. Zato oni
organizuju litije i sahranjuju patrijarhe....
Zato se ''dobri'' tajkuni trude, da
na prijemima i promocijama budu u
njihovoj blizini i rado im nude materijalnu i svaku drugu pomo} u obavljanju va`nih dr`avnih poslova. Zato se ne
libe, da potro{e milion-dva i isfinansiraju njihove preskupe predizborne kampanje, jer znaju da }e zahvaljuju}i
tome uz njihovu podr{ku, zaraditi
barem deset ili sto puta vi{e, i biti
za{ti}eni od ''nelojalne'' konkurencije,
poreskih i policijskih istraga, pa ~ak i
krivi~nog gonjenja!!
Ali od svega toga, gra|ani Srbije
ili barem ogromna ve}ina njih, nemaju
ama ba{ ni{ta. Nasuprot njima, lider
ove stranke ve} deset godina uporno i
strpljivo bez velike pompe i publiciteta, bez javnih promocija i priznanja,
narodski re~eno radi ono {to niko drugi
ne}e-re{ava ''male'' probleme, ''malih''
ljudi, a to je ~ini mi se ako ne najve}a
a ono barem VELIKA STVAR. Ve}
deset godina, na njegova vrata svakodnevno kucaju i nezaposleni i zaposleni,
invalidi i hendikepirani, bolesni, gladni i o~ajni, tra`e}i pomo} i nadu.
...o~aj narodnih kuhinja
Te nepregledne kolone socijalno
nezbrinutih, gladnih i umornih, kamere
ne bele`e niti se izve{taji o tim i
takvim aktivnostima rado i ~esto pominju u vestima. Na otvaranjima a sve
~e{}e i zatvaranjima narodnih kuhinja,
nema sve~anih lo`a, tribina, ni bilo
kakvih zvanica. Tu nema rasko{ne
scenografije, horova, zastava, ni nacionalnog patosa a sve ~e{}e nema ni
elementarne empatije, socijalne solidarnosti i humanosti. Jer nema
dobrotvora, koji bi ~ak i na svakih
deset ili sto eura namenjenih finansiranju, da ne ka`em korumpiranju, politi~kih partija i njihovih zamornih i
besmislenih promocija i kampanja,
odvojili barem po jedan za pomo}
onima kojima je ona preko potrebna.
- Nadam se da }emo uspeti da
stvorimo sna`nu i delotvornu stranku,
sa jasnim na~elima koje }e, u duhu
moderne socijaldemokratije, uspeti
da pozitivna iskustva dosada{nje
borbe za demokratske promene uzdigne i pro{iri na ~itavu Srbiju. I do
sada je postojalo na destine stranaka
u Srbiji koje su se nazivale socijaldemokratskim, ali sve su se bavile jalovim propovedanjem na~ela prepisanih iz programa velikih socijaldemokratskih stranaka iz zapadne
Evrope, i pri`eljkivale da ostvare
onakav politi~ki uticaj kakav socijaldemokratske partije imaju u Nema~koj, ili [vedskoj. Me|utim, evropska
socijaldemokratija je svoje pozicije
osvojila zato {to je nastala iz konkretnih radni~kih inicijativa, i zato {to je
postala politi~ko krilo sindikalnog
pokreta. Ukoliko na{a stranka ne
bude uva`ila iskustva radni~kih inicijativa u Srbiji, ukoliko na tim iskustvima ne budemo gradili svoju politiku, osta}emo samo jo{ jedna u moru
grupacija koje ni same ne razumeju
ideju koju navodno zastupaju."
(preuzeto sa sajta
www. [email protected])
Iz li~nog ugla
I tako u zemlji siroma{tva i apsurda u kojoj oni koji ina~e gladuju,
moraju da {trajkuju gla|u da bi
skrenuli pa`nju javnosti na sebe i svoje
probleme, u zemlji sa vi{e od milion
nezaposlenih, milion onih koji fiktivno
rade, milion penzionera, osamsto hiljada invalida, sa mnogo i premnogo onih
koji su egzistencijalno ugro`eni, jedan
~ovek i jedan lider jedne nove
politi~ke partije sa nekoliko saradnika,
danono}no re{ava njihove probleme. A
za sve to vreme ''vr{enja vlasti'', dakle
deset godina, i jo{ toliko bavljenja
politikom u zemlji u kojoj su ~ak i
politi~ke partije ogrezle u kriminalu i
korupciji, niko ga nikada ni za{ta nije
optu`io, makar i la`no. Ni za politi~ku
nekorektnost i nekulturu a kamoli za
name{tene tendere, finansijske zloupotrebe, nepotizam...
I zato, ho}u da mu pomognem.
Iako se ne zove Rastko nego Rasim,
iako nije iz Topole kao ja, ve} iz
Novog Pazara. Ne zato {to je lider
''velike'' stranke koji ima veliku mo} i
vlast, koga jure veliki tajkuni i nude
mu velike pare. Ve} zato {to radi
VELIKU STVAR!! A meni je i to
dovoljno!!
6
Siroma{tvo u Srbiji izvan statistike
SAMO 600 DINARA
ZA TROJE – DNEVNO
Tro~lana porodica u Srbiji, u kategoriju „na
liniji siroma{tva“, u 2009. mese~no je imala
za potro{nju 18.000 dinara
Statistika suze siroma{nih ne
broji, a Srbija nema zvani~ni podatak o broju siroma{nih! Paradoksalno je da je Republi~ki zavod za
statistiku, pod pritiskom Svetske
banke, kako smo obave{teni, promenio metodologiju o apsolutnom broju siroma{nih, pa su podaci iz 2009,
dakle iz godine krize, neuporedivi sa
ranijim „odbrojavanjem“ ljudi koji u
Srbiji `ive, kako se to zvani~no ka`e
– na liniji siroma{tva odnosno ispod
te linije.
Me|utim, ono {to je o~igledno –
da je sve vi{e gladnih i nezbrinutih,
potvrdio je i MMF kada je, sklapaju}i aran`mane sa Vladom Srbije o
uslovima za nove kredite, tra`io da
se pove}aju izdaci za socijalno ugro`ene jer su u srpskom bud`etu izdvajanja za ove namene me|u najmanjima u susednim zemljama!
Kako smo saznali Ministarstvo
za rad i socijalnu politiku preduzimalo je vi{e akcija i mera za pomo}
najugro`enijima, ali je izvesno da
ona ne dospeva do svih gladnih usta,
pogotovo u vi{e~lanim porodicama
sa decom. Samo iz akcije „Solidarnost“ koju je Ministarstvo rada i
socijalne politike preduzelo pro{le
godine, u poseti 80 op{tina u Srbiji,
ustanovljeno je da je u polovini lokalnih zajednica bruto dru{tveni proizvod po stanovniku ispod 60 odsto
od republi~kog proseka. Najte`e je u
Bojniku, Medve|i, Beloj Palanci,
Trgovi{tu, Tutinu, zatim u Crnoj
Travi, Svrljigu... Ali ustanovljeno je
i siroma{tvo op{tina ne samo na jugu
i u jugoisto~noj Srbiji, nego i u vojvo|anskim nerazvijenim op{tinama
kao {to su @iti{te, Plandi{te i Nova
Crnja.
NOVI ZAKON –
NADA ZA
SIROTINJU
KRIZA SE NIJE
TEMA
Po anketi o potro{nji doma}instava, u 2008. godini siroma{na
su bila sva doma}instva u kojima je
potro{nja bila ispod 8.022. dinara
mese~no / 267 dinara dnevno!/.
Prema metodologiji RZS linija siroma{tva za tro~lanu porodicu / dva
odrasla ~lana i dete/ u 2009. godini
iznosila je 18.000 dinara za potro{nju mese~no ili – samo 600 dinara
dnevno!
Nije, dakle, ~udno {to su i MMF
i Svetska banka upozoravali da siroma{ni gra|ani Srbije zaslu`uju bolje
organizovanu i ve}u materijalnu
pomo}. To posebno va`i za decu
koja su, prema jednom istra`ivanju,
u Srbiji najugro`enija, a procenat
takvih lane je rastao po stopi od 2,2
odsto.
Pravo na socijalnu pomo} u februaru 2010. koristilo je oko 68.000
porodica sa oko 173.000 ~lanova. U
odnosu na isti period lane, pove}anje iznosi oko 8.000 porodica
odnosno 19.000 pojedinaca. Oni su,
prema podacima Ministarstva za rad
i socijalnu politiku imali pravo na
mese~nu pomo} od 5.434 dinara za
jedno~lano doma}instvo do 10.870
dinara za peto~lano i vi{e~lano
doma}instvo, {to je isto kao i kap u
moru.
Novim zakonom, ~iji je predlog
pripremilo ovo ministarstvo, ove
godine bi se iznos socijalne pomo}i
pove}ao, uprkos restrikcijama u
bud`etu.
Lj. Z.
Svetska banka je ukazala na to da Srbija
malo izdvaja za socijalna davanja. Kako
to komentari{ete i {ta dr`ava namerava
da uradi, pitali smo dr Ljubomira
Pejakovi}a savetnika ministra za rad i
socijalnu politiku. Evo odgovora:
Dr Ljubomir Pejakovi}
- Ta~no je da je izre~ena ta konstatacija i
ta~no je da Srbija ima najmanja izdvajanja za socijalna davanja od svih zemalja u regionu. Ako pogledate predlog novog Zakona o socijalnoj za{titi vide}ete da su predlo`ene zna~ajne
promene koje se ti~u obuhvata siroma{nih i iznosa davanja. Naime, ako
budu usvojene izmene broj porodica koje u`ivaju socijalnu pomo} bi}e
pove}an za 37 odsto, broj korisnika za oko 49 odsto, a izdvajanja iz
bud`eta za te namene za oko 69 odsto.
Ako bi se sada primenio ovaj zakon, na primer, iznosi pomo}i bi se kretali u rasponu oko 6.500 dinara za pojedinca do 16.900 dinara za
peto~lano i vi{e~lano doma}instvo, umesto sada{njih 5.400 i 10.800
dinara.
Intervju: prof. dr Miladin Kova~evi}
SOCIJALDEMOKRATIJA
Borba protiv siroma{tva je najte`a u uslovima krize, za ~ije
ubla`avanje nisu dovoljne samo vladine mere, ni doma}i kapital.
Bez stranog kapitala nema novih radnih mesta ni boljeg standarda
- Krizu nismo mogli izbe}i, kao
{to ne mo`emo „presko~iti“ reforme
dr`ave na putu do zdrave ekonomije
i posle svih sunovrata koje smo
imali, najvi{e u poslednjoj deceniji
pro{log veka, jer su ratovi, lo{e
ekonomske politike i me|unarodne
sankcije u~inili svoje. Na putu oporavka, posle 2000, pobolj{anje standarda je bilo sve o~iglednije – plate
su rasle br`e po ve}oj stopi od stope
rasta bruto doma}eg proizvoda, pa
su ekonomisti, analiti~ari me|u kojima sam i ja najavili krizu – pre
svetske finansijske krize, upozoravaju}i odakle opasnost preti.
Postavljena je dijagnoza: tro{ili smo
vi{e nego {to smo proizvodili - prihodi od privatizacije, inostranih
kredita i donacija usmeravani su vi{e
u svaku drugu, a nedovoljno u investicionu potro{nju. U toj dijagnozi je
i pravac izlaska iz krize: smanjivanje potro{nje, uz istovremene reforme
u javnom sektoru, reforma propisa –
stvaranje sistemskih i institucionalnih uslova za priliv stranih greenfild
investicija i pove}anje proizvodnje
za izvoz, reforma poreskog sistema,
reforma sistema penziono- invalidskog osiguranja, borba protiv korupcije i kriminala, koja je podrazumevala iskorenjivanje sistemskih
preduslova za korupciju i kriminal,
{to nas opet vra}a na reformu javnog
sektora i institucija kao {to je pravosu|e i sli~no, borba protiv siroma{tva, ali i obnova morala i pozitivnih vrednosti, usvajanje evropskog pravnog i, u krajnjoj liniji, ideolo{kog poretka.
Vidljivo pogor{anje
standarda
Programom Me|unarodnog monetarnog fonda, koji nam je
prisko~io u pomo}, u maju 2009, u
tom pravcu su usmerene ekonomske
politike Vlade Srbije. Ne ostvaruje
se ba{ sve kako stru~njaci i gra|ani
o~ekuju, ali ~eka nas jo{ te{ka, 2011.
godina. ^ak i ako ova 2010. godina
bude iskori{}ena za dosledno pokretanje reformi i ispunjavanje dogovora sa MMF, ne mo`emo biti sigurni
da }emo izi}i iz krize, jer zamke
svetske ekonomske krize jo{ nisu
savladane ni u svim razvijenijim
zemljama u svetu. Ako je ova kriza
prekretnica za mo}nije ekonomije
od na{e, suvi{ne su optimisti~ke
prognoze o po`eljnom rastu
`ivotnog standarda.
Tako, najkra}e, sa`ima sagledavanje ekonomskog stanja i prognozu
prof. dr Miladin Kova~evi},
zamenik direktora Republi~kog
zavoda za statistiku i saradnik
Miladin Kova~evi}: I bolji od nas su u krizi
Prose~na plata ne pokriva „prose~nu
korpu“
Ni u 2007. godini, ozna~enoj kao godini potro{nje, prose~na zarada nije
mogla da podmiri tzv. prose~nu potro{a~ku korpu u koju, po statisti~kom
uzorku, ulaze odabrane namirnice potrebne za prose~nu porodicu u Srbiji.
Tako je bilo i u 2009. godini, prema potvr|enim statisti~kim podacima, a
nastavlja se i januara 2010.
Dakle, u januaru 2007. godine prose~na mese~na plata iznosila je
24.122 dinara {to je 2.374 dinara manje nego {to je ko{tala prose~na
potro{a~ka korpa. Jedino porodica koja se zadovoljava tzv. minimalnom
potro{a~kom korpom, {to gra|ani smatraju da je na granici mogu}eg, uspevali su da podmire izdatke za ishranu koji iznose, u tom slu~aju, 16.272 ,
dakle za 33 odsto manje od prose~ne zarade.
Petina zarade manjka za namirnice i u januaru 2009. godine kada je
prose~na plata dostizala 28.877 dinara, kao i u januaru 2010. kada je
prose~na plata 29.929 dinara. Lane je prose~na potro{a~ka korpa ko{tala
34. 875, a ove godine u januaru je bila skuplja za 1.142 dinara, prema
zvani~noj statistici. Mese~ni tro{ak za minimalnu potro{a~ku korpu u januaru 2009. godine iznosio je 21.996, a u januaru ove godine 22.342 dinara.
Od plate je moglo da pretekne ~etvrtina tek u slu~aju da se prose~na porodica u Srbiji zadovolji minimalnom potro{a~kom korpom koja je u januaru
2010, kako tvrdi statistika, ko{tala 22.342 dinara.
uglednog biltena Mese~ne analize i
trendovi, u razgovoru za „Socijaldemokratiju,“ ina~e tvorac ekonomskog programa SDPS-a, ~iji je osniva~.
Na pitanje koje ti{ti ve}inu
gra|ana Srbije – kako se boriti sa
siroma{tvom, na{ sagovornik ka`e
da nema „pojednostavljenih odgovora“ i prelazi na govor uz pomo}
brojki i stru~nih obja{njenja.
- Iz podataka se vidi da je od
2007. godine / to je godina kada je
dostignut najve}i porast plata, najpre
u javnom sektoru i najve}e potro{nje
ukupno/ do 2009. do{lo do pove}anog u~e{}a hrane i pi}a i druge
promene u strukturi li~ne potro{nje:
pove}anog u~e{}a tro{kova za
stanovanje, vodu, struju, gas i druga
goriva. Zna~i, svakako je vidljivo
pogor{anje standarda izme|u 2007. i
2009. godine. Moglo bi se zaklju~iti
da pad standarda do po~etka 2010
godine nije evidentno zna~ajan.
Izme|u ostalog i zato {to su penzije
pove}ane u oktobru 2008, a zamrznute plate u javnom sektoru nisu
smanjene nominalno. Nisu zna~ajno
ni realne plate pale zato {to je
inflacija bila 6.6 odsto na kraju
2009. U prva dva meseca ove
godine, me|utim, rasle su kontrolisane cene, raste i inflacija, ali
nije naru{ena cenovna stabilnost i
ona nije drasti~no pogor{ala realne
zarade i penzije. Me|utim, efekti
krize u 2009. godini u privredi
BROJ 1/ 1. MAJ 2010.
MOGLA IZBE]I
SOCIJALDEMOKRATIJA
nipo{to se ne mogu oceniti kao
bezna~ajni. Ali, nisu toliko bitne te
brojke, koliko je va`no znati za{to je
do njih do{lo, da kriza ima svoje tektonske uzroke- ka`e Kova~evi} i
vra}a se analiti~ki u 2007. navode}i
kao uzroke doma}e krize podsticanje prekomerne potro{nje u 2006, na
primer, tro{kovima za predsedni~ke
izbore, a zatim kroz kanale NIP-a
/nacionalnog investicionog plana/
kojima su se bud`etska sredstva prelivala u potro{nju za razne male projekte. Dolivanje na ve} prekomernu
potro{nju bilo je jednokratno
pove}anje penzija u oktobru 2008.
godine...
● Da li je tada stigla i opomena iz sveta u obliku finansijske
krize?
- Kriza je kod nas poprimila
karakter platno bilansne krize tj.
drasti~ne oseke kreditnog kapitala i
sredstava u kapitalnom delu bilansa.
To je pokrenulo lanac posledica
najpre u finansijskom sektoru –
povla~enje depozita /{tednje/ u
bankama, depresijaciju kursa – ali je
sklapanjem aran`mana sa MMF-om
i zakonom o bud`etu za 2009. godinu, preduzeto vi{e mera. Ubrzo,
do{lo je do stabilizacije u finansijskom sektoru, ali ne i do obnavljanja kreditnih priliva iz inostranstva.
7
TEMA
U toku 2009. nastupila je recesija,
pad proizvodnje, prometa, izvoza,
uvoza i drugih realnih veli~ina.
Ve}a nezaposlenost
„ja~a“ krizu
● Nekako bez mnogo talasanja u javnosti radnici su gubili
posao...
- Pove}anje broja nezaposlenih
poja~ava posledice krize. Smanjenje
radnih mesta ubrzano je u 2009.
godini. U tranziciji je, ina~e, bilo
otpu{tanja tako da je od septembra
2001. do septembra 2009. ukupno
bez posla ostalo oko 400.000 ljudi.
Kulminacija gubitka posla je u 2009.
u kojoj je bez radnog mesta ostalo
100.000 osoba od ~ega 50.000 kod
pravnih lica, zna~i u preduze}ima,
institucijama, ustanovama, a toliki
pad je registrovan i u sektoru preduzetnika. Procenjuje se da }e sli~no
biti i u 2010. i broj nezaposlenih
porasti za oko sto do sto deset hiljada. Po statisti~kim podacima, bez
stalnog posla je oko 750.000 ljudi.
Ta se slika te{ko mo`e popraviti ako
ekonomija ne oja~a, a za to treba
stvoriti uslove.
● Da li je dovoljno to {to
Vlada Srbije preduzima?
Pogubnost potro{a~kog modela
- Od 2001. godina nije promenjen model ekonomije u Srbiji, a to je tzv.
potro{a~ki model. Taj model je formiran u Titovoj Jugoslaviji jo{ 1968.
godine, kada je propala prva ekonomska reforma u nas.
Glavna poluga prekomerne potro{nje je javni sektor koji se bazirao na
sredstvima od privatizacije, kreditnim finansiranjem i sve dok je to podnosio bud`et, to je moglo da funkcioni{e. Ali, po{to su izostale reforme
javnog sektora, plate su u tom sektoru bile motor tra`nje. Tako je do{lo do
tro{enja, s jedne strane akumulacije ili privatizacionih prihoda, bolje
re~eno sredstva od imovine, a s druge strane tro{enje kredita i donacija.
- Va`no je naglasiti da je dublji
pad ekonomskih aktivnosti zaustavljen, tako i ve}a destabilizacija zahvalju}i, pre svega, finansijskim
aran`manima sa MMF-om kojima je
obezbe|eno 2,2 milijarde evra za
podr{ku deviznim rezervama za
2009. i 2010. godinu. Druge va`ne
„ko~nice krize“ koje su ubla`ile ve}i
pad BDP bile su mere vlade –
restriktivna bud`etska potro{nja, s
jedne strane i s druge strane izdvajanje vi{e od milijardu i sto miliona
evra lane i sli~no ove godine za
podr{ku likvidnosti, za potro{a~ke i
trgovinske kredite i podsticaje
privredi. Ali, sve to nije dovoljno...
Hroni~na oseka
inostranog kapitala
● ^uju se razli~iti predlozi
mera za izlazak iz krize, kakvo
je Va{e mi{ljenje o tome?
- Od pro{le i ove godine najte`i
problem jeste narasli inostrani
komercijalni dug a ne pomanjkanje
tra`nje na doma}em tr`i{tu, kako se
~uje od nekih ekonomista i
politi~ara. Naravno, da je i pomanjkanje tra`nje posledica prinudnog
prilago|avanja platnog bilansa
odnosno prilago|avanje na mnogo
manji priliv kredita iz inostranstva kako prema preduze}ima, tako i
prema bankarskom sektoru , pa se
tako mo`e videti u platnom bilansu
za 2009. godinu da imamo neto
odliv kredita u privredi iz inostranstva 850 miliona evra, {to govori
o drasti~noj promeni u odnosu na
2008. godinu kada je neto kreditni
priliv privredi bio 3,3 milijarde evra
-obja{njava Kova~evi} i dodaje:
- Druga strana medalje ovog
problema komercijalnog duga tj.
Kako gra|ani juga Srbije savladavaju udare krize
duga
privrede
je
drasti~no
pogor{anje likvidnosti koje se
o~ituje u broju blokiranih ra~una i
iznosu na blokiranim ra~unima
pravnih lica, mada je vlada skoro
donela sli~an paket kao u 2009,
podr{ka likvidnosti, potro{a~ki krediti, gotovinski krediti stanovni{tvu i
podsticaji investitorima.
Ipak, ne mo`e se o~ekivati da
}emo ove godine izi}i iz problema
nelikvidnosti s obzirom da kreditni
priliv iz inostranstva iz 2008. ne
mo`e biti nadokna|en sredstvima iz
Kamen
oko vrata
- Uporedo sa rastom plata u
2006, potro{nja se zahuktavala
tako da je do{lo do ekspanzije
kredita u 2007. godini. Od jeseni
2007. do{lo je do direktnog
zadu`ivanja preduze}a u inostranstvu. Naime, NBS je uvela
drasti~ne mere za spre~avanje
zadu`ivanja preduze}a kod banaka
u zemlji. Me|utim, te banke, }erke
prebacile su preduze}a na banke
matice, koje su otvorile direktne
kreditne linije. To je dostiglo cifru
od 12 milijardi evra, do kraja
2008. godine. To je sada kamen
oko vrata.
doma}e {tednje kod banaka, iz kredita me|unarodnih institucija u infrastrukturu, pa i sa podr{kom iz
bud`eta. Oskudica kreditnih plasmana sada je, prosto, hroni~na
posledica krize.
Me|utim, kriza }e u 2010. godini biti ipak bla`a zahvaljuju}i merama vlade, aran`manima MMF i
popu{tanja svetske finansijske krize.
● Gde se gre{ilo?
- Kapital koji je iz inostranstva
stigao u Srbiju, kroz donacije, kredite ili privatizaciju, dolaskom banaka iz inostranstva, na`alost nije
oti{ao u infrastrukturu, reindustrijalizaciju i restrukturiranje javnog sektora. Taj novac je uglavnom oti{ao u
nekretnine, trgovinu, berzanske
{pekulacije i na luksuz. To je bilo
mogu}e, pre svega, kroz kanale
nereformisanog javnog sektora. Zato
su sada reforme prioritet, ne smeju
se odlgati niti ponavljati gre{ke iz
prethodne decenije. Na to nas
navode aran`mani sa MMF-om, a i
suprotstvljanje posledicama svetske
krize.
LJILJANA ZORKI}
Izbegnuta du`ni~ka kriza
- Povodom blagotvornog uticaja aran`mana sa MMF-om najva`nija
pozitivna strana je tzv be~ka inicijativa banaka kreditora koja je na{im
du`nicima tj. privredi obezbedila o~uvanje tzv kreditne izlo`enosti i refinansiranje kredita i relaksacija otplate duga prekograni~nih kredita iz 2007.
i 2008. godine. Ta izlo`enost je ne{to smanjena u 2009, ali da toga nije
bilo, do{lo bi do du`ni~ke krize, nemogu}nosti servisiranja komercijalnog
duga prema inostranstvu. To bi nas ko{talo dubljeg pada proizvodnje,
zatim pada prometa, a onda, posledi~no i prihoda bud`eta.
DOVIJAMO SE, OD DANAS DO SUTRA
[email protected] BLAGOJEVI], nezaposleni
trgovac iz Vranja: - Zatvaranjem RK
“Beograd” u Vranju ostala sam bez posla
nakon skoro tri decenije radnog sta`a. Novi
posao bezuspe{no
tra`im, a ne ispunjavam uslove za
penziju. Suprug je
tako|e ostao bez
posla. Novac od
otpremnine ve} smo
potro{ili. Dovijamo
se na razne na~ine.
Uglavnom, `ivimo
od svekrvine penzije i sezonskih poslova –
sakupljamo i prodajemo {umsko vo}e.
Najte`e mi pada {to }erka, iako je
zavr{ila fakultet, jo{ nema stalno zaposlenje. Sin poku{ava da zaradi taksiraju}i, ali to
nije posao koji mu pru`a sigurnost. Da mi je
bar njih da zbrinem, bilo bi mi mnogo lak{e.
BROJ 1/ 1. MAJ 2010.
ADEM [email protected], radnik iz
Trnovca: - [esto~lana porodica – troje dece,
majka, `ena i ja, `ivimo od jedne plate.
Cene rastu, tro{kovi sve ve}i, a ja i dalje isto
zaradjujem. Krizu savladavamo tako {to
nam je spisak `elja sve kra}i. Najvi{e
uskra}ujemo deci,
koja stalno tra`e
svoje. Dobri su
|aci, ali pitanje je
da li }u mo}i da ih
dalje {kolujem.
Imamo zemlju,
bavimo se poljoprivredom, ~uvamo stoku. Za hranu
ima. Obezbedimo
najpre ono neophodno, a za ostalo koliko
bude. Da smo samo `ivi i zdravi.
ZORAN VELI^KOVI], privatnik iz
Vranja: - Porezi, razne da`bine, privatnicima ostavljaju malo prostora za lagodan
`ivot. Mora mnogo da se radi, ne postoji
radno vreme, slobodan vikend. Trenutno
orta~ki dr`im kafi} i sa suprugom vodim
igraonicu. Ali, stalno nam nad glavom visi
rizik da kad podvu~emo crtu tro{kovi ne
budu ve}i od prihoda.
Ipak, za sada odolevamo udarima krize.
Moja porodica `ivi pristojno, odvojimo i za
letovanje. Svojim
radom obezbedjujemo redovna primanja i jo{ uvek
ku}ni bud`et ne
trpi. Ali, naravno,
nema luksuziranja.
Ipak, to je `ivot od danas do sutra.
GORDANA KOVA^EVI], pedagog
iz Vladi~inog Hana: - Nije lako. Na{e dve
profesorske plate u peto~lanoj porodici
dovoljne su tek za neke najosnovnije
potrebe. Redovno pla}amo sve re`ijske
tro{kove, imamo dovoljno za svakodnevni
`ivot i da deci obezbedimo neophodno. Ali,
preko toga - ni{ta.
Kad pomislim koliko u Vladi~inom
Hanu ima ljudi koji `ive na rubu egzistencije, onda mi nemamo razloga za veliko
nezadovoljstvo. Svedok sam te sumorne
socijalne slike u ovoj op{tini, pri upisu
prvaka, saznajem da su im oba roditelja
naj~e{}e nezaposlena.
VESNA CVETKOVI}
8
TRIBINA
SOCIJALDEMO
U PRAVOM TRENUTKU
Obnova socijaldemokratije u Srbiji
Pi{e: Slobodan Vu~eti}
jedan veliki upra`njeni prostor na
politi~koj sceni Srbije, svaka od
ovih stran~ica samostalno je
`ivotarila i vi{e slu`ila za javnu
reklamu njihovih narcisoidnih lidera. Pri tome su se, da bi formalno
opstale, uklju~ivale u razne
neprirodne koalicije kako bi neki
njihov predstavnik u{ao u parlament (SDU u LDP isl).
Socijaldemokratija je nastala
kao politi~ka ideja i pokret socijalnih gubitnika u po~etnom periodu
stvaranja kapitalizma. A na{e dru{tvo je upravo u takvoj fazi razvoja. Naime, ogromna ve}ina gra|ana spada u tzv tranzicione gubitnike, u sloj siroma{nih i vrlo siroma{nih, kojima su bliske ideje
levice ili levog centra, to jest socijaldemokratije.
PROSTOR ZA IDEJE
SOCIJAL
DEMOKRATIJE
KRIZA U
POSTKOMUNISTI^KIM
DRU[TVIMA
Socijaldemokratska ideja je,
na`alost, u krizi u svim postkomunisti~kim dru{tvima, iako su se
biv{e komunisti~ke partije, po
pravilu, transformisale u partije
socijaldemokratskog karaktera po
uzoru na sli~ne partije u savremenim evropskim dru{tvima, pa i
ponovo dolazile na vlast (npr u
Hrvatskoj, Ma|arskoj). S druge
strane, sama socijaldemokratska
ideja, pre svega u Evropi, do`ivela
je veliku transformaciju u poslednjih pet decenija. Naime, dosta se
udaljila od svog izvornog zna~enja
i napustila mnoga njegova programska na~ela. Jedan od najva`nijih vidova odstupanja od
klasi~nih socijaldemokratskih ideja i na~ela u Evropi, pa i u postkomunisti~kim dru{tvima, jeste
napu{tanje ideje i prakse nacionalizacije, progresivnog oporezivanja
bogatih i obaveznog socijalnog
osiguranja. Tako|e, u proteklim
decenijama oslabilo je klasi~no
zalaganje socijaldemokratskih
partija za jaku poziciju sindikata i
tesnu saradnju sa njima u borbi za
za{titu ekonomsko-socijalnih prava zaposlenih, pre svega radnika,
koja su sve vi{e ugro`ena.
Socijaldemokratske partije se,
tako|e, zbog opadanja u~e{}a
industrijskih radnika u ukupnom
broju zaposlenih, sve vi{e politi~ki
okre}u ka raznorodnom bira~kom
telu srednjeg i vi{eg srednjeg
sloja. Ipak, iako ograni~avanje
ekonomskih i klasnih nejednakosti
nije osnovno na~elo savremene
socijaldemokratije, i dalje je njeno
bitno i specifi~no obele`je zalaganje za nagla{enu socijalnu
funkciju dr`ave.
NEUSPE[NI POKU[AJI
Politi~ka pozicija levice, a
posebno socijaldemokratije u
Srbiji, danas je bitno druga~ija
nego u ostalim postkomunisti~kim
dru{tvima. Pre svega, SPS, posle
desetogodi{nje nedemokratske
vladavine i gubitka vlasti 2000.
Jasni zahtevi...
Slobodan Vu~eti}: publicista, poznavalac politi~kih kretanja u Srbiji
godine, nije blagovremeno izvr{ila
nu`ne programske promene u procesu socijaldemokratije, niti se
jasno i odlu~no distancirala od
antidemokratske, nacionalisti~ke i
“ratne” politike pod vo|stvom S.
Milo{evi}a. U me|uvremenu je
izgubila ve}inu bira~a koji su
posle 5. oktobra 2000. najve}im
delom pre{li u DSS i DS, a zatim i
u SRS. Zalaganja SPS za {iroki
spektar mera socijalne pravde i
jednakosti iz arsenala klasi~ne
levice, govori o njenom nastojanju
da povrati podr{ku {to {ireg kruga
siroma{nih gra|ana, glasa~a iz
prethodne decenije.
Neuspe{ni poku{aji da se formira ozbiljna izvorna socijaldemokratska partija u Srbiji od 1990 do
danas, posledica su vi{e razloga.
Jedan od njih je, svakako, odbojnost dobrog dela prirodnih i
potencijalnih pristalica levih i
socijaldemokratskih ideja prema
formiranju takve partije zbog antidemokratske politike S. Milo{evi}a, koja je dovela do kompromitacije levih ideja uop{te. Drugi
razlog je aktivno delovanje re`ima
i bezbedonosnih slu`bi u vreme
Milo{evi}a protiv stvaranja bilo
kakve socijaldemokratske partije
koja bi predstavljala iole ozbiljniju levu demokratsku alternativu
SPS-u. Tre}i bitan razlog verovatno je ~injenica da su radikali, iako
stranka nacionalisti~ke desnice,
ve{to demago{ki negovali i propagirali ideju socijalne pravde.
Tako|e, deo potencijalnih pristalica socijaldemokratije pri{ao je,
naro~ito posle 5. oktobra 2000.,
opozicionim partijama iz pro{le
decenije, pre svega DSS-u i DS-u,
kasnije i SRS-u.
PROGRAMSKA
KONFUZIJA
Veliki broj gra|ana, zbog
nedostatka politi~kog obrazovanja
i iskustva, nije u stanju da identifikuje program stranke koja
najvernije izra`ava njegove politi~ke, ekonomske i socijalne
interese. Zbog toga na politi~koj
sceni Srbije vlada ozbiljna konfuzija u tom pogledu. Prema istra`ivanju S. Mihajlovi}a iz oktobra
2006., najvi{e levi~ara i najmanje
desni~ara je me|u pristalicama
SPS (64:8). Na drugom polu su
bira~i radikala sa polovinom desni~ara, ali i ~etrvrtinom levi~ara.
U sredini su pristalice DS, sa ne{to
vi{e levi~ara (36:23) i dominacijom “centrista”, i DSS, gde na
~etvoro centrista dolazi ~etvoro
desni~ara i dvoje umerenih
levi~ara. Globalno posmatrano,
levi~ari su naj~e{}e bez ~vrste
strana~ke identifikacije (35%),
zatim dolaze simpatizeri DS
(22%), a onda pristalice stranaka
starog re`ima-radikala (15%) i
socijalista (13%).
U tako slo`enoj i konfuznoj
politi~koj situaciji nije bilo lako
stvoriti jaku socijaldemokratsku
partiju, ~iji su politi~ki prostor i
socijalna osnova razdrobljeni i
dobrim delom zauzeti od strane
partija kojima oni prirodno i programski ne pripadaju. Dodu{e, u
proteklih 15-ak godina nastao je
veliki broj patuljastih socijaldemokratskih partija, ali bez {ansi
da ostvare zapa`en politi~ki uspeh
i u|u u parlament, pogotovo
samostalno. Re|ale su se SDP,
LSV, Reformisti Vojvodine, SDU,
Socijaldemokratija, Demokratska
alternativa, pa nova SDP isl. Zbog
nespremnosti da se me|usobno
pove`u i udru`e i tako popune
S obzirom na to da je socijaldemokratski politi~ki prostor u
Srbiji delom zaposednut od stranaka koje ne pripadaju levoj politi~koj opciji i levom centru, on
pru`a i dalje velike mogu}nosti za
reafirmaciju i razvoj moderne
socijaldemokratske ideje. Proteklih godina, uz SPS kao partiju
levice, DS se deklari{e kao partija
levog centra, mada se u prakti~nom delovanju i dalje nalazi
izmedju klasi~nog i levog centra,
odnosno socijaldemokratije. To je,
verovatno, dobrim delom otvorilo
politi~ki prostor za nedavno
formiranje nove, Socijaldemokratske partije Srbije.
Obnova i ja~anje socijaldemokratije u Srbiji svakako podrazumeva da se u njen politi~ki program i praksu uklju~i efikasna
za{tita ekonomskih i socijalnih
interesa radnika i drugih zaposlenih, pre svega, u firmama novoformirane klase kapitalista u
Srbiji. Tako|e i podr{ka ja~anju
uloge sindikata i tesna saradnja sa
njima. Ovo tim pre {to su radnici,
a i drugi zaposleni, pre svega kod
“novokomponovanih” kapitalista
bez adekvatne zakonske regulative
i kolektivnih ugovora i efikasne
inpekcijske i sudske za{tite osnovnih ekonomskih i socijalnih prava
iz radnog odnosa. Zato su `rtve
“divljeg” kapitalizma kakav je
nastao u Srbiji i koji, na`alost,
korumpira, “sponzori{e” i politi~ke partije i sindikate, odnosno njihova vo|stva. A upravo to je razlog i {ansa da se u narednim godinama socijaldemokratski pokret
integri{e i oja~a u skadu sa najboljom socijaldemokratskom tradicijom evropskih dru{tava. Na taj
na~in bi se su{tinski doprinelo
stvaranju jakog i stabilnog politi~kog bloka programski srodnih
demokratskih stranaka na prostoru
od levog centra do moderne levice. A time i formulisanju jedne
konzistentne i dugoro~no stabilne
politike na putu ka Evropskoj
uniji.
...perspektive u magli
PREKINUTI
PRIVATIZA
Sindikati na vetrometini kr
RANKA SAVI], PREDSEDNI
SINDIKATA
Uo~i Prvog Maja – Me|unarodnog dana rada, dobro je postaviti
pitanje {ta mogu sindikati (a ne
sindikat) u~initi u vreme krize.
Jo{ bolje bi bilo da je ovo pitanje
postavljeno mnogo ranije, a u skladu s
njim i za`iveo socijalni dijalog.
Me|utim, ovo je Srbija. U njoj je
sve politika, interes i trenutna ljubav.
Znanje, stru~nost, po{tovanje
zakona, `elja za promenom na bolje u
na{oj dr`avi su manje va`ne kategorije.
Zato, u ovakvoj politi~koj situaciji
ne ~udi ~injenica da srpska ekonomija
prakti~no ne postoji.
Kona~an i zavr{ni udarac zadao
joj je model privatizacije proiza{ao iz
o~igledne namere da se uni{ti sve {to je
vredelo i vredno u srpskoj privredi i
omogu}i povla{}enoj i organizovanoj
grupi kvazi biznismenima da za
bagatelu do|e u posed klju~nih
privrednih resursa, a time i do
dru{tvene i politi~ke mo}i da u svom
sebi~nom interesu prakti~no upravljaju
na{im `ivotima.
Ve}ina novih vlasnika nije imala
nameru niti ima znanje da odr`i fabrike
koje je dobila u posed, ve} je u ve}ini
slu~ajeva motiv bio dolazak u posed
gra|evinskog zemlji{ta i atraktivnog
poslovnog prostora. Radnici i
ekonomija Srbije bili su kolateralna
{teta.
„Zemunci“, „[ari}i“ i ostale
„ekipe“ mala su deca u pore|enju sa
bogatstvom ste~enim kriminogenim
privatizacijama i {to je jo{ pogubnije
razaranjem osnovnih, a pre svega,
socijalnih osnova dru{tva.
BROJ 1/ 1. MAJ 2010.
DEMOKRATIJA
9
TRIBINA
Mihael Erke, direktor Fondacije Fridrih Ebert u Srbiji
Velika o~ekivanja - malo jedinstva.
Jedan od retkih prizora sindikalne
saradnje na beogradskim ulicama:
Terazije, 12. januar 2005
Fotografije: D.Stojkovi}
TI KRIMINOGENE
ACIJE
krize – {ta se mo`e, {ta se mora?
DNIK ASOCIJACIJE SLOBODNIH I NEZAVISNIH
Da ovo ne bi ostalo neka`njeno,
hitno je potrebno doneti Zakon o kriminalnim privatizacijama, kao {to je to
slu~aj u Hrvatskoj i sprovesti istrage o
name{tenim privatizacijama, poreklu
novca, politi~kim za{titnicima i na
kraju izvr{iti zaplenu imovine.
Tako|e je potrebno da vlasnici
odgovaraju svojom imovinom, koja }e
da se pleni i prodaje i na taj na~in
izmire neispla}ene zarade i doprinosi i
obezbedi barem minimum odgovornosti vlasnika i minimum socijalne
sigurnosti za zaposlene.
U slu~aju budu}ih privatizacija i
investicija mora da se obezbedi striktna za{tita od svake vrste {pekulativnih
kapitala i da se apsolutni prioritet da
multinacionalnim kompanijama, koje
po domino principu na najbr`i na~in
multiplikuju razvoj, nove tehnologije i
uspostavljaju ekonomska pravila igre i
dovode na pravu meru doma}e
tajkune.
Politi~ka igra oko regionalizacije
mora da se zameni kompleksnim
planom o privrednoj regionalizaciji
polaze}i od komparativnih prednosti i
mogu}nosti svake posebne oblasti.
Tako|e, moraju da se naprave sektorski planovi razvoja i odredi, kroz
dru{tveni konsenzus, {ta su ekonomski
prioriteti Srbije.
U interesu srpske privrede, Fond
za razvoj treba transformisati u
dr`avnu investicionu banku, koja }e
kroz odgovaraju}u kamatnu i kreditnu
politiku korigovati postoje}i zelena{ki
bankarski sistem i biti nosilac razvoja.
Ali, pre svega, mora da se prestane sa
BROJ 1/ 1. MAJ 2010.
vo|enjem neoliberalne ekonomije koja
je uni{tila privredu Srbije, dovela
zemlju u du`ni~ko ropstvo, a radnike i
gra|ane na donju granicu siroma{tva
po afri~kim standardima.
Predsednica ASNS na delu
Potrebna nam je socijalna tr`i{na
privreda sa jakim elementima ekonomije znanja, koju prate komplementarne socijalne politike i programi.
Ovo su samo neki od preduslova
koji stvaraju mogu}nosti da Srbija
iskora~i na put oporavka, a radnici i
gra|ani nazru svetlost na kraju tunela.
Da bi ova svetlost postala dominantnija u odnosu na mrak, sindikat mora da
podse}a radnike na sve u~injene
gre{ke, nanete nepravde, izvr{ene
zloupotrebe, patnje i stradanja i da
tamo iza paravana u vreme izbora –
kaznimo sve one koji su nas doveli u
ovakvu situaciju.
SOCIJALDEMOKRATIJA NIJE
PROFITIRALA OD KRIZE
U jugoisto~noj Evropi, zapravo, nema konflikta izme|u konzervativaca (liberala) i socijaldemokrata ve} izme|u protivnika i zagovornika
evropskih integracija i evropske socijalne i pravne dr`ave, smatra
jedan od najboljih poznavalaca politi~kih prilika i u na{em regionu.
Jedna od najja~ih partija leve
orijentacije u Evropi, Socijaldemokratska partija Nema~ke, osnovala
je jo{ 1925. fondaciju koja nosi ime
prvog demokratski izabranog
predsednika Nema~ke, Fridriha
Eberta. Fondacija je privatna, kulturna i institucija od javnog interesa
i deluje u vi{e od stotinu zemalja.
Veoma je aktivna u Srbiji kao inicijator i sponzor impresivnog broja
projekata koji doprinose razvoju
pluralizma, pravne dr`ave, socijalne
pravde, sindikalizma i radni~kog
pokreta i nenasilnom re{avanju konflikata u dr`avi i dru{tvu. Partneri
FES-a su sindikati, nevladine organizacije, udru`enja gra|ana, istra`iva~ke i obrazovne ustanove, gradjanski pokreti, organizacije civilnog
dru{tva, parlamenti, dr`avne institucije i me|unarodne organizacije.
U najkra}em, ova je Fondacija
prava riznica istorijskog iskustva
socijaldemokratije i svojevrsni fond
znanja o politi~kim procesima u
savremenom svetu. Direktor srpskog ogranka FES, gospodin Mihael
Erke ljubazno se odazvao molbi da
prokomentari{e savremeni trenutak
socijaldemokratije u Evropi i na
Balkanu.
● Neoliberalni koncept vlasti
ozbiljno je uzdrman svetskom
ekonomskom krizom i, u najmanju ruku, ne deluje vi{e kao
jedini prihvatljiv model. Vreme
je za ozbiljne promene. Da li je
evropska socijaldemokratija
spremna da iskoristi tu {ansu?
Koliko god je globalna kriza
zaista pokazala da neoliberalni, potpuno slobodni globalni kapitalizam
ne funkcioni{e, ona nije naro~ito
pokolebala neoliberalnu ideologiju
niti je socijaldemokratija od nje
profitirala. Najpre je kriza prouzrokovala ogromne strahove, pad
finansijskog sistema mogao je
zajedno sa svetskom ekonomijom
da uni{ti i sve civilizacijske osnove
na{eg svakodnevnog `ivota. Stoga
je spas sistema po svaku cenu
postao prioritet svih politi~kih
snaga. Konzervativne vlade su
tako|e koristile kejnzijanske politi~ke instrumente (kao {to je
podizanje tra`nje dr`avnim izdacima) i tretirale ih na socijaldemokratski na~in. Ta fleksibilnost je koristila konzervativcima
dok su socijaldemokrate pretrpele
zna~ajnu {tetu u krizi. Za razliku od
konzervativaca i liberala, za socijaldemokrate va`i da nisu u pot-
● Vi dobro poznajete
politi~ku situaciju u Srbiji i
~itavom regionu. Kako Vam
ona izgleda? Mo`e li socijaldemokratska ideja koja ovde
postoji vi{e kao uzor nego kao
istorijsko iskustvo, najzad da
nadvlada konzervativni,
nacionalisti~ki svetonazor
(Weltanschau)?
Mihael erke direktor ogranka
FES u Srbiji
punosti privr`eni kapitalisti~kom
ekonomskom sistemu koji je trebalo
spasavati zbog nedostatka sistemskih alternativa. Iako socijaldemokratija od sredine 20. veka ne
predstavlja vi{e antikapitalisti~ku
snagu, za nju kapitalizam nije
najbolji od svih mogu}ih svetova,
kao {to misle konzervativci, ve} on
mo`e i mora da bude reformisan,
zauzdan, integrisan itd. Tako se
dolazi do paradoksalnog rezultata
da ni kolaps kapitalizma ni njegovo
prevazila`enje socijaldemokratskim
politi~kim instrumentima nisu
doneli politi~ku korist socijaldemokratama.
Dugoro~no gledano, evropska
socijaldemokratija bi mogla ponovo
da dobije na snazi ako bi se dr`ala
~injenice da tri centralne oblasti ne
smeju da zavise od tr`i{ta, odnosno
da budu organizovane na kapitalisti~ki na~in: rad, novac i `ivotna
sredina. Fizi~ko pre`ivljavanje
~oveka ne sme da zavisi od toga da
li je u stanju da prona|e posao za
koji }e biti pla}en na tr`i{tu.
Sudbina novca ne sme da bude
prepu{tena neodgovornim privatnim bankama, {to je pokazala kriza.
Tr`i{te, po definiciji, ne mo`e da
garantuje odr`anje prirodne sredine,
jer ono {to je od zna~aja za budu}e
generacije ne ulazi u aktuelno
formiranje cena. To zna~i da iznova
moraju da budu povu~ene granice
izme|u tr`i{ta i dr`ave. Mora biti
primenjen politi~ki princip, koji se u
krizi pokazao kao nadre|en tr`i{tu,
kako bi se izbegle sli~ne krize u
budu}nosti.
Socijaldemokratske partije u
jugoisto~noj Evropi imaju problem
{to nisu ostvarene istorijske tradicije socijaldemokratije ni njihove
politi~ko-socijalne osnove, a to su:
ogromna ve}ina stanovni{tva koja
radi u formalnim radnim odnosima
za prihvatljivu platu i koja je osigurana od socijalnih rizika, zatim slobodna i neutralna nekorumpirana
administracija koja ljude tretira kao
gra|ane, a ne kao podanike, i
demokratska dinamika koja omogu}ava postepenu razgradnju
nepotrebne vladavine (u fabrikama,
{kolama, porodicama, itd.). Socijaldemokratija u jugoisto~noj Evropi
stoga ima te`ak zadatak da najpre
stvori uslove pod kojima mo`e da
postane vode}a politi~ka snaga. Pri
tome ona mo`e indirektno i selektivno da se osloni na tradicije severne i zapadne Evrope. Na taj na~in
socijaldemokratija postaje „evropska partija”, dakle politi~ka snaga
koju je mogu}e identifikovati sa
socijalnom dr`avom kakva postoji u
severnoj i zapadnoj Evropi.
Konzervativne (i liberalne) snage su u jugoisto~noj Evropi suo~ene
sa sli~nim uslovima: premalo je
onoga {to zaslu`uje da bude konzervirano. Njihova prava socijalna
baza, obrazovano i imu}no
gra|anstvo ne postoji, jer zbog
komunisti~ke pro{losti nije bilo
mogu}e izgraditi gra|anske tradicije. Bez gra|anske baze i
samoograni~enja gra|anskim tradicijama konzervativne partije su
skoro primorane da nedostatak principa nadomeste nacionalizmom i
otvorenim ili skrivenim odbijanjem
„Evrope” odnosno evropske socijalne i pravne dr`ave. Stoga konflikt
koji vlada u jugoisto~noj Evropi nije
konflikt izme|u socijaldemokrata i
konzervativaca/liberala ve} izme|u
protivnika i zagovornika evropskih
integracija i evropske socijalne i
pravne dr`ave.
M. KOVA~
10
PUPOLJCI SA KOPAONIKA
Kako ljubav i razumevanje pobe|uju paragrafe
UME]E @IVQEWA
SOCIJALDEMOKRATIJA
U jedanaesto~lanoj porodici Kne`evi}, sa devetoro dece, osmesima i tolerancijom savladavaju sve pote{ko}e, i pitaju – kako se to dr`ava bori protiv bele kuge. – Sela umiru, gase se vekovna ognji{ta, a mali Kne`evi}i rastu, veruju}i
u lep{u budu}nost...
Brus. - Odavno ve} u selima na
Kopaoniku sve je manje belih pelena koje se belesaju i su{e na planinskom vetru. Nekad je bilo – jedna
ku}a desetak ~eljadi. Danas je istina – jedno selo i tek po nekoliko
staraca. Gase se doma}instva,
zemlja „prlju{a“ ostaje prazna,
zarasla u korov, jer nema ko da je
obra|uje. Danas je istina da se
dr`ava deklarativno zala`e za
suzbijanje bele kuge, ali se malo
toga ~ini i prakti~no. Primer
jedanaesto~lane porodice Zorice i
Sini{e Kne`evi} iz Brusa, samo je
jedan od onih koji ukazuje da ima
izuzetaka.
Iza njih je mnogo te{kih godina, mnogo ljubavi i istrajavanja,
mladala~kog zanosa, pa i pogre{aka. Iza njih je i najve}e blago –
pametna, zdrava i bistra de~urlija,
devetoro njih, od srednje{kolaca do
polaznika u vrti}. @ive svoj `ivot
prevazilaze}i te{ko}e razumevanjem, od najstarijeg do najmla|eg. I nikako im nije jasno
kako to, na primer, Lazar, Milica,
Milena i Stefan imaju de~ji dodatak, a Nemanja, Jelena, Teodora,
Kristina i Uro{ nemaju. Obi~an
smrtnik bi rekao - takva su pravila.
Nije ba{ neki podstrek za mlade
bra~ne parove da ra|aju decu. Otac
porodice Sini{a Kne`evi} bavi se
taksi prevozom, a majka Zorica je
doma}ica.
- @ivnuli smo onda kada nam je
ambasada tada{nje dr`ave SCG iz
Austrije, nakon manifestacije
„Dani novog srpskog filma“ u
Be~u, uru~ila pomo} za kupovinu
taksi vozila od ~ega danas prehranjujem porodicu. I to je bila najve}a
pomo}, najbri`nije razumevanje za
nas. Dodu{e, dobili smo, na privremeno kori{}enje biv{u prodavnicu
name{taja koju smo preuredili u
stan, od tada{njeg rukovodstva
op{tine. A danas, razumevanja je
sve manje. Niko nam godinama
nije presko~io prag iz lokalne
samouprave, bar da se interesuju
kako `ivimo, ako nikako druga~ije
ne mogu da nam pomognu. Mi ne
tra`imo ni{ta vi{e sem razumevanja, a njega je sve manje, - kazuje
Sini{a Kne`evi}.
Da im ~ovek pozavidi
Raduju se malim i velikmim
stvarima. Velikim kad prijatelji iz
Ni{a: Lilka, Goca, Du{ica, Era,
Vlada Bimba, Branko, Sr|an, ]ela
i drugi, do|u pa svi zajedno provedu dan kao prijatelji, kao
najro|eniji, a upoznali se preko
fudbala jer se najstarijem malom
Kne`evi}u – Lazaru sme{i lepa
fudbalska karijera. Sva su deca u
Kne`evi}i: jedanaestoro kao jedan
ovoj porodici izuzetni talenti.
Jedan od drugog preuzimaju, poput
{tafetne palice, patike ako nisu, pre
toga, poderane. Jedan drugog bodri
i podr`ava. Troje su u srednjoj
{koli Lazar, Milica i Milena. Petoro
Vi{e nego bra}a: Uro{ i
je osnovaca – Stefan, Nemanja,
Jelena,Teodora i Kristina, a najmla|i Uro{ u vrti}u iskazuje
znati`elju i snala`ljivost najmanje
odli~nog |aka prvaka.
Lazar je fudbaler mla|ih selekcija Radni~kog iz Ni{a. Vanserijski
talenat, Stefan je u “Kopaoniku”,
Nemanja u „Filipu Filipovi}u“ iz
Ni{a Teodora je mali majstor muziciranja na fruli, a Kristina i Jelena
su ~lanice folklora KUD „Frula“.
Vremena ima za sve pa su, uz to, i
dobri u~enici.
Zamenik direktora O[ „Jovan
Jovanovi} Zmaj“ Jevtimije Milovanovi} o Kne`evi}ima |acima
govori biranim re~ima.
- U~enici iz najbrojnije
porodice u Brusu svojim primernim pona{anjem i samopregornim
radom, kroz razne vidove takmi~enja i savla|ivanja nastavnog
gradiva, zaista mogu da poslu`e za
primer. Njihove diplome i priznanja krase holove na{e velike {kole
zaslu`uju}i mesto u letopisu
dugom 162 godine.
Posebno zadovoljstvo nam pri~injava
~injenica da su sa
takvim uspesima
nastavili i u srednjoj
{koli, {to je samo
potvrda da je re~ o
izuzetnoj deci.
Protekle nedelje
(18.aprila) po 301.
put odlaze u Ni{ da
posmatraju utakmicu koju Lazar
igra protiv Rada iz
Beograda, i da prisustvuju debiju Nemanje u dresu
„Filipa Filipovi}a“
klubu u kome se
regrutuju samo najtalentovaniji. To je,
prevedeno u kilometre, oko 60.000 na
relaciji Brus-Ni{Lazar
Brus. Otac Sini{a
ume da ka`e „To je put kojim se
sti`e u Evropu, talenat, rad,
upornost, istrajnost, znanje“.
Zanimljiva je jo{ jedna opaska
– Kne`evi}i imaju vi{e u~enika
nego ~ak ~etiri podru~na odelenja
O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj“ iz
Brusa. I to je podatak koji nam
ilistruje stanje na terenu. Dece je
sve manje, pa nije ~udo da se u
desetak godina u Srbiji gasi ~itav
jedan grad od tridesetak hiljada
stanovnika.
Zanimljivo kazivanje o malim
Kne`evi}ima ima i direktor DV
„Pahuljice“, Nada \enadi}.
- Na{i vaspita~i pamte prve,
druge i svake slede}e susrete sa
tom decom. Bez imalo preterivanja, poseduju izuzetne osobine:
samostalnost od najranijeg uzrasta,
emocionalnu zrelost i stabilnost,
dru`eljubivost i toleranciju. Spremnost da poma`u drugima, po{tuju
pravila, uspostavljaju dobru interakciju sa odraslima, re~ju da ih
~ovek po`eli.
Zorica i Sini{a se za pristojan
`ivot svoje dece snalaze ne libe}i
se rada. Od gajenja `ivine i stoke
do punog zamrziva~a dug je i naporan put, ali se isplati. Ulaganje u
budu}nost „pupoljaka sa Kopaonika“ nema cenu jer Bog im je
dao ne{to {to im niko ne mo`e
uzeti, pa ni ~injenica da se olako
prelazi preko najnaivnijeg de~jeg
pitanja „Tata, a za{to ja nemam
de~ji dodatak“. Dr`ava je donela
takve „stimulativne“ zakone da
ono petoro dece za njih kao i da ne
postoji. Kao da ne `ivimo u zemlji
u kojoj je sve vi{e stara~kih
doma}instava,a sve manje mladih
bra~nih parova i dece.
Zanimljiva ra~unica
Da bi svojoj deci obezbedili
koliko toliko pristojan `ivot
Kne`evi}i roditelji snalaze se na
razne na~ine. Otac nekada i po
dvadeset sati provodi u vozilu.
Majka bri`no bdi nad decom sastavljaju}i kraj sa krajem po samo
njoj znanom receptu. Svaki novi
dan donosi nove izazove ali se
nikada, ama ba{ nikada, ne dovodi
u pitanje obezbe|ivanje uslova za
njihov zdrav rast i razvoj.
- Za jednu kalendarsku godinu,
kako znamo i umemo, obezbe|ujemo oko 13.000 obroka.
Potro{i se 500 kilograma deterd`enata, 600 kilograma {e}era,
tona i po bra{na, na stotine litara
ulja. Uzgajamo najmanje ~etiri
svinje, 150 komada `ivine, kupujemo ribu, spremamo zimnicu...
Tome dodajemo i ono najneophodnije a ti~e se ode}e i obu}e.
Najmanje 24 pari patika, 11 pari
cipela. Za zimsko-letnju garderobu
valja obezbediti bar 150.000
dinara, za ono najneophodine, kazuje Sini{a i dodaje – ni sam ne
znam kako se snalazimo, ali se
snalazimo.
To se zove ljubav
Sva je istina da ljubav svemu
prevashodi.Bez ru`nih misli sebi i
drugima. Umeju da budu solidarni.
Svi za jednog i jedan za sve. Kad
jedno od njih ide na ekskurzije oni
drugi se odri~u nekih najobi~nijih
de~jih radosti kao {to je sitan
d`eparac. I tu nema pogovora,
nema ~ak ni grama zavisti ili ljubomore. Tako su vaspitani i nau~eni.
Gledam, pre neki dan, Kristina
je po{la u prodavnicu da poslu{a
majku i kupi neke sitnice. Vra}a se
sa kusurom od 20 dinara, mogla je
da ga zadr`i za sebe.Tako joj re~e
otac, za nagradu {to je vredna. Ona,
me|utim, ~ini ono {to bi malo koje
dete. Kusur daje starijoj sestri da
sa~uva i skupi do sredine maja
kada ide na ekskurziju. To je ovde
pravilo koje su usvojila sama deca.
Solidarnost, ljubav, {ta li je to. I
~ine to svi da onaj {to putuje ne ide
praznog d`epa.
I sad, opet, ono s po~etka pri~e.
Koliko smo mi stariji spremni da
ula`emo u budu}nost, u decu. Nije
samo u pitanju taj famozni de~ji
dodatak na koga, tako ispada, neka
deca nemaju pravo. I mnogi drugi
pogre{ni potezi mali{ane, ne samo
ove, ostavljaju bez prava na radost.
Sa druge strane gubita{i, poput
nekih javnih preduze}a, gube milione evra, a plate - da se zavrti u
glavi. Znaju oni i prepoznaju se.
To, zasigurno, nije ljubav.
Ho}e li mali{ane ove i ovakve,
prepoznati oni kojima je briga o
porodici na prvom mestu. Da nam
se ne gase vekovna ognji{ta i ne
nestaje ~itav jedan grad u
desetle}u.
GORAN MINI}
Upozorenje
DECA [email protected]
Prema podacima Ministarstva za rad i socijalnu politiku siroma{tvom
su najugro`enija deca do 14 godina. Stopa siroma{tva je u 2009. godini pove}ana za 2,5 procenta u pore|enju sa 2008. godinom, kada je
gotovo 10 odsto de~je populacije do 14 godina bilo ugro`eno siroma{tvom.
Najugro`enije su peto~lane i vi{e~lane porodice. Tu je stopa
siroma{tva porasla za 4,2 odsto, Statistika je zabele`ila daje 14,2 odsto
doma}instava sa vi{e~lanim porodicama ispod apsolutne linije siroma{tva.
Prema stru~nom tuma~enju iz resornog ministarstva apsolutnom linijom siroma{tva smatra se potro{nja neophodna za zadovoljavanje
osnovnih `ivotnih potreba stanovni{tva.
Lj.Z
BROJ 1/ 1. MAJ 2010.
SOCIJALDEMOKRATIJA
SUDBINE
Najva`nije je da ~ovek vidi ~oveka
Ru`ica Soki}, glumica
U svojoj pola veka dugoj karijeri Ru`ica Soki} odigrala je
mno{tvo glavnih i sporednih
uloga. Sa puno elana i `ivotne
radosti i danas prihvata svaku
novu rolu iako priznaje da se sa
wom u potpunosti srodi tek
posle stotog izvo|ewa. U Ateqeu
212 u Beogradu publika je nedavno imala priliku da je vidi u
premijeri predstave „Da nam
`ivi, `ivi rad“ .
● Otkrijte nam da li se u
tom komadu simboli~nog
naziva, od rada `ivi ili
umire?
- Ta predstava do~arava
vreme buke i dobovawa a kad nastupi zaglu{uju}a buka, tada
prestaje da se bilo {ta ~uje.
Nestaje i mo} rasu|ivawa. U jednoj pesmi koju mi glumci pevamo
na sceni pomiwe se i dr`ava ^ad.
Moj suprug, koji je puno putovao,
ka`e da je to zemqa jezera i
ptica a one su divne i slobodne.
Smisao zaista jeste dosegnuti
slobodu.
● Koliko uspevate da se u
svom svakodnevnom `ivotu
oslobodite egzistencijalnih razmi{qawa?
- Vi{e se ne bavim tim problemima. Bila sam simpatizer
revolucije i revolucionara ali
sam danas uvre|ena zbog svojih
kolega koji se toliko lepe za
politi~are. Zato sam svakom
politi~aru sa kojim sam se srela
rekla – molim vas, nemojte da
uzimate glumce za savetnike.
● Glumili ste `ene iz naroda i one sa dru{tvene margine. One su vas proslavile,
ali koliko su vam zaista
bile bliske?
neka moja simpatija. Be`ala sam
i od pore|ewa sa @ankom Stoki}, a evo pribli`avamo se stotom izvo|ewu gde glumim ba{
wen lik. Bilo mi je veoma te{ko
da na osnovu autenti~nog dokumenta o wenom stradawu taj lik
usvojim i dam mu du{u. Drago mi
je {to tu predstavu `ele da vide
i oni koji nemaju veze sa
pozori{tem jer je ta predstava
dobila kvalitet metafore.
[email protected] SOKI] ro|ena je u Beogradu 14. decembra 1934.godine.
Kao devoj~ica bila je ~lan De~je radio-dramske grupe RadioBeograda, a 1958. godine diplomira je glumu na Akademiji za
pozori{nu umetnost u Beogradu. Bila je ~lanica Savremenog
pozori{ta, ali ubrzo prelazi u Ateqe 212 gde i danas igra. Glumila
je u oko 40 filmova i ve} sa prvom ulogom u filmu „Gorki deo reke,
1965.godine nagra|ena je Srebrnom arenom na pulskom festivalu.
Najve}e uspehe ostvarila je ulogama peva~ice u filmu „Kad budem
mrtav i beo“ i prostodu{ne uli~arke u filmu [email protected] za koju je u
Puli ponovo nagra|ena, ovoga puta zlatnom arenom. Ovo visoko
gluma~ko odli~je pripalo joj je i za ulogu majke u filmu „U`i~ka
republika“. Ostvarila je i zapa`ene televizijske uloge u komedijama Brane Crn~evi}a i Aleksandra Popovi}a. Za svoje filmski i
pozori{ni rad dobila je brojne nagrade a za ulogu u predstavi „^udo
u [arganu“ po drugi put je postala laureat Sterijinog pozorja.
Bavila se i pedago{kim radom.
- To je bilo vreme „crnog
talasa“ u kome su doma}i autori
tretirali aktuelne teme. Sre}a
je moja {to sam pro{la kroz tu
fazu, ali mi to i nije imponovalo, jer bi me qudi uvek poistove}ivali sa likovima koje sam
glumila. Igrala sam mnogo tih
`ena „vrap~i}a“, a proslavila
me je ona u komadu [email protected] koji je
napisao Gordan Mihi}. I dan
danas me publika prepoznaje po
toj ulozi iako sam se svim bi}em
trudila da iza|em iz tog repertoara. Takve su uloge bile daleko
od moje su{tine. Glume}i ih
nosila sam u sebi kompleks da se
nepravilno prikazujem. Posebno
me je to poga|alo dok sam bila
mlada. Sekirala sam se ako bi me
gledao neko do koga mi je stalo,
na primer kada bi u publici bila
● [ta bi po vama bila
pravi~nost u pozori{nom
`ivotu?
- Nema tu pravi~nosti.
Isidora Sekuli}, `ena ~ije je
ime me|u svetskim genijima,
rekla je – Bo`ija pravda je ~esto
nepravda. Pravda je za mene biti
po{ten, gajiti qubav i saose}awe prema drugima. Najva`nije je da ~ovek mo`e da vidi drugog ~oveka, da mu pru`i ruku.
Ponekad ~ovek dobije i po nosu,
ali sve to ide u rok slu`be. Kad
~ovek radi na sebi, tada
poboq{ava svoje fizi~ko zdravqe. Znam da je dobrota lekovita.
Verujte mi da su oni koji su
pakosni i qubomorni, zapravo
mu~enici. Mnogo je lak{e biti
dobar nego zao.
● Ako je to tako, za{to
onda svi qudi nisu dobri?
- Mo`da bih to mogla da
objasnim primerom iz mladosti.
Imala sam tu sre}u da me anga`uju u grupi mladih glumaca koji
su se pojavili na samim po~ecima
televizije. Radilo se puno, imalo
je posla ali nisu ga uvek svi
dobijali. Zato sam ~esto pred
nekim kolegama morala da krijem
da sam dobila posao jer nisam
`elela da ih povredim. Bilo je i
11
onih koji su lagali da su dobili
uloge. Tada sam shvatila da te
stvari treba promatrati filozofski.
● I posle 50 godina rada
kod vas je primetan elan.
[ta vam je podstrek, {ta
vas idaqe motivi{e?
- Na `alost, sada sam u nekoj
krizi posle ove duge i hladne
zime pa se nekako i izgubio moj
entuzijazam. Ali kao {to neko
re~e, `ivot je kratak i zato
~ovek nikada ne treba da se
predaje. U `ivotu sam puno puta
razbacivala svoju energiju zbog
~ega mi je danas `ao. Bilo je
situacija kada sam bila oborena
na pod a ja nisam odustajala da se
pridignem. U su{tini sam borac
i optimista ali sam i sklona da
samu sebe najvi{e maltretiram i
to kriti~no{}u i sumwama.
Ranije nisam imala planove jer
mi to nije bilo potrebno.Nekada
je bilo rediteqa koji nisu hteli
da rade bez mene. Tada sam imala
i energiju i sve`inu. Danas je sve
druga~ije. Mnogi moji veliki
prijateqi i saradnici su kratko
`iveli. Od moje generacije, ostalo nas je jo{ dvoje, troje.
● Upravo tim bliskim prijateqima ste posvetili
svoju kwigu „Strast za
letewem“. Kada }ete je
objaviti?
- Ne znam. @elela sam da
zabele`im svoja se}awa na moje
divne prijateqe sa kojima sam se
dru`ila i radila. Tako je iz
mojih se}awa i zabele{ki nastala ova kwiga a iskreno verujem da
}e se uskoro na}i i u rukama
~italaca.
Zorica J. Markovi}
Neo~ekivani susreti
DRAMA AMERI^KOG PILOTA NEBOJ[E
Kako je mladi Srbin `rtvovao karijeru vojnog pilota zbog NATO agresije
Prisutnima se na Konferenciji u Torontu obratilo tridesetak govornika iz Amerike, Kanade, Australije, Nema~ke, Austrije i Srbije. Teme za ovu konferenciju birane su na osnovu odziva
i odjeka sa prethodne Konferencije odr`ane u Srbiji, a neke od
wih bile su: ~uvawa nacionalnog
identiteta u 21. veku, uloga medija u gra|ewu novog imixa Srbije u
doba globalizacije, mogu}nosti
poslovnog anga`ovawa na liniji
otaxbina-dijaspora...
Jedna od osnovnih ideja kojima su se organizatori vodili je
da govornici podele sa posetiocima principe na kojima se zasniva i li~ni uspeh i uspeh zajednice. Pored u~esnika sa najpresti`nijih svetskih univerziteta Kembrixa, Prinstona, Harvarda koji su izneli svoja iskustva u saradnie sa maticom, najve}i
utisak na prisutne ostavio je
Neboj{a Solunac, biv{i ameri~ki vojni pilot. Neboj{a je
Amerikanac po ro|ewu, Srbin po
BROJ 1/ 1. MAJ 2010.
U Torontu je 20. marta ove
godine odr`ana druga po redu
me|unarodna Konferencija
Mladih lidera iz dijaspore
koja je okupila 300 uspe{nih
qudi iz devetnaest zemaqa
poreklom sa prostora biv{e
Jugoslavije.
srcu i du{i. Od onih je qudi koji
svojim stavom, `ivotom i na~inom razmi{qawa inspiri{u
druge oko sebe i poku{avaju da im
uka`u na koji na~in i zbog ~ega
vredi `iveti ovaj `ivot, ma kako
on te`ak i nepravedan bio.
Wegova pri~a po~iwe ovako:
“Moj otac je mislio da je vojna
{kola najboqa da se mu{ko dete
izvede na put. Verovao je u disciplinu, u rad. Te 1984, kada sam
konkurisao za ameri~ku vojnu vazduhoplovnu akademiju u Koloradu, prijavilo se 85 hiqada kandidata. Od primqenih hiqadu i po,
samo je nas 600 iza{lo kao vojni
piloti. Po~eo sam da radim u
Arizoni i pre{ao sam put od
tankera do borbenih aviona.
A onda se, preko no}i, sve iz
temeqa izmenilo...
Jednoga dana komandant nas
pozove i ka`e: "Nare|eno nam je
da odletimo za Aviano, odatle
}emo za Napuq, pa za Tiranu i na
kraju, u Pri{tinu". Bio sam taj
bez koga drugi ne bi mogli da
pole}u i bombarduju Srbiju.
Oti{ao sam komandantu i rekao:
"Ja sam vojnik, po{tujem zakletvu i nare|ewa, ali sam i
Srbin i nemojte, molim vas, da me
{aqete tamo". Nije mi naredio
da idem, ali me poslao psihijatru, doktoru, advokatu i popu.
Jer, odjednom, „ma{ina“ se pokvarila, ne radi kako treba.
Usledile su dve i po godine
hoda po mukama.
- Jednom sedmi~no bi me
komandant zvao na raport i pitao
da li pomi{qam mo`da da se ubijem. Odgovarao bih mu: "Ne, ne
pada mi to na pamet". Nisam sam
hteo da napustim vojsku, jer bi mi
tada upisali u personalni karton jako negativne ocene i to bi
uni{tilo moju budu}nost. U
po~etku nisam shvatio ozbiqno
kuda }e me to odvesti. Bio sam
iskren, a oni su mi predo~avali
zakonske implikacije: konflikt
vojnog lica sa naredbom (to jest
wenim neizvr{avawem). Naredba
da se ide u Aviano, odakle su tekle operacije za bombardovawe
Srbije, bila je u suprotnoosti sa
mojim uverewima. Moj komandant
nije shvatio da me tera u rat protiv mojih, dakle protiv mene
samog.
Ose}ao sam da meni ni{ta ne
fali, da nisam o{te}ena, pokvarena ma{ina, i molio sam da ne
dozvole tu nepravdu. Nisu razumeli, nisu hteli. Nakon dve i po
godine na sudu sam odbranio svoju
~ast, ali sam se toliko istro{io
da sam posle svega napustio
vojsku Uspeo sam, ipak, da predjem u NASA, kao instruktor
pilotima i astronautima.“
Neboj{a Solunac je, podeliv{i svoju `ivotnu pri~u, svim
u~esnicima Konferencije upu-
tio
nedvosmislenu
poruku:
„Lideri su oni koji na|u re{ewe
i kad ga nema na vidiku. Du`nost
lidera je da idu u susret prilikama, kakve god one bile. Postavite
sebi ciqeve koji su dosti`ni i
radite na wihovom ostvarewu.
Vi, u takozvanoj dijaspori, ne
treba da zaboravite odakle ste i
ko ste, ali morate da prihvatite
i `ivot takav kakav jeste u
zemqi u kojoj `ivite. Mi koji
`ivimo {irom sveta smo ambasadori na{eg naroda. Uvek imajte to na umu”.
MA{A MI{I}
12
Oslonac za budu}nost
Istorija socijaldemokratije u Srbiji
Od Srpske socijaldemokratske partije (1903-1915), ~itaju}i ono {to
su pisali i javno zastupali Dragi{a Lap~evi} i Dimitrije Tucovi}, i
danas ima {ta da se nau~i
Socijaldemokratska politi~ka
ideja jedna je od najstarijih u modernoj istoriji Srbije. Dana{nja
Socijaldemokratska partija Srbije
ima svoje duboke korene u istoriji
srpskog dru{tva i predstavlja
autenti~an pokret koji nije nastao
iz trenutnih interesa politi~ke
borbe za osvajanje vlasti - nastao je
kao izraz potreba onih dru{tvenih
slojeva koji su bili obespravljeni i
uskra}eni, i kao takav, bio je deo
glavnih tokova naprednih i emancipatorskih ideja u Evropi svoga
vremena.
Iako je Srpska socijaldemokratska stranka, osnovana 20. jula 1903. godine, nastala 22 godine posle zvani~nog uvo|enja parlamentarizma u Srbiji 1881. godine,
socijalisti~ke ideje su u politi~kom `ivotu Srbije bile
me|u prvima koje su jasno
definisane - jo{ 1872. godine, u
okviru Srpske sekcije Internacionale u Cirihu, nastao je
Program Srpske socijalisti~ke partije koji je pisao Svetozar Markovi}.
Uz Svetozara Markovi}a,
Dragi{a Lap~evi} (1867-1939)
predstavlja najzna~ajniju li~nost
socijalisti~kog pokreta u Srbiji.
Budu}i da je Markovi}eva socijalisti~ka ideja zadrugarstva trans-
{to je imalo za posledicu i veliki
izvoz na doma}e i strana tr`i{ta.
Bio je predava~, agitator i organizator radni~kih udru`enja i socijaldemokratskih ideja u poslednjoj
deceniji XIX veka. Kao osniva~
SSDP i predsednik Glavne uprave,
kao narodni poslanik, bio je naj-
formisana u politi~ki program
Narodne radikalne stranke Nikole
Pa{i}a, Lap~evi}ev doprinos
razvoju i organizovanju u pravcu
socijaldemokratske ideje, posle
Kongresa Druge internacionale
(1889), bio je presudan.
Delovanje Dragi{e Lap~evi}a i
njegov zna~aj nedovoljno je poznat
i vrednovan ne samo u {iroj
javnosti. Po ~emu treba pamtititi
Dragi{u Lap~evi}a? Delovao je
kao narodni prosvetitelj, osniva~
Podru`nice dru{tva za unapre|enje
poljoprivrede u Po`egi, organizovao kurseve za vo}arstvo i kalemarstvo, zahvaljuju}i njemu u
po`e{koj dolini su se pojavili prvi
gvozdeni plugovi, proizvodnja
sortnih jabuka i {ljiva, p~elarstva,
i principima da je odbio politi~ki
anga`man u Komunisti~koj partiji
Jugoslavije i povukao se iz
politi~kog `ivota po~etkom dvadesetih godina. Njegov "revizionizam", odbijanje teze o revoluciji
kao otimanju vlasti uvo|enjem
diktature proletarijata, ostao je kao
kop~a, most sa dana{njim savremenim uslovima u kojima nastojimo da socijaldemokratske ideje
obnovimo i uspostavimo vezu sa
evropskom socijaldemokratijom.
Vezu koja posle razlaza III internacionale nikada nije su{tinski
obnovljena i sprovedena u politi~koj praksi Srbije.
Dragi{a Lap~evi} je autor vi{e
desetina naslova - ~lanaka i
bro{ura, a njegove najzna~ajnije
Dragi{a Lap~evi} 1917. godine
dosledniji protivnik rata i militarizma u deceniji pred Balkanske
ratove i Prvi svetski rat, a na kraju,
bio je toliko veran svojim idejama
SOCIJALDEMOKRATIJA
FEQTON
knjige su Istorija socijalizma u
Srbiji (1922), Rat i Srpska socijalna demokratija (1925), Okupacija
(1926) kao i Polo`aj radni~ke
klase i sindikalni pokret u Srbiji
(1928). Tri najzna~ajnije Lap~evi}eve knjige do`ivele su samo
jedno ponovljeno izdanje - 1979.
godine "Slovo ljubve" objavilo je
fototipsko izdanje pod zajedni~kim
naslovom "Istorija socijalizma u
Srbiji".
U na{oj istoriji ~esti su
slu~ajevi da neka ideja, neki proces, ili delatnost pojedinca, bude
prekinut u momentu kad bi trebao
da do`ivi puni razvoj i po~ne da
daje plodove. Takav je slu~aj i sa
Srpskom socijaldemokratskom
partijom. Komunisti~ki teoreti~ari nisu oprostili reformisti~ki
stav, a u vremenima raspada sistema i tranzicije tokom devedesetih, i pored nekoliko poku{aja,
nije bilo snage i prave vere u socijaldemokratsku ideju da bi se ona
obnovila i zauzela toliko potrebnu
ulogu. Politi~koj sceni na levici,
posle gorkih iskustava rata i
destrukcije sistema svih vrednosti,
nasuprot politi~kom pragmatizmu
koji menja boje i dresove u zavisnosti od sitnih, trenutnih koristi,
neophodna je politi~ka opcija koja
ima svoje dosledno ideolo{ko
opredeljenje. Od Srpske socijal-
demokratske partije, ~itaju}i ono
{to su pisali i javno zastupali Dragi{a Lap~evi} i Dimitrije Tucovi}, i
danas ima {ta da se nau~i. Pre
svega, to je borba za po{tovanje
zakona i dostojanstvo obespravljenih i eksploatisanih radnika,
antiratni stav koji se suprotstavio
militantnom nacionalizmu, i demokratski principi u samoj partiji i
njihovo zastupanje u dru{tvu i
javnom politi~kom `ivotu.
Za po~etak obnove nade u
socijaldemokratsku ideju i {anse
da se ona prihvati danas me|u gra|anima Srbije, na po~etku druge
decenije XXI veka, ove tri tekovine su sasvim dovoljne.
DRAGAN STOJKOVI}
Oni zaslu`uju na{e pam}enje
PUTNIK KROZ
VASIONU I VEKOVE
Ko je Milutin Milankovi}, {ta je otkrio, u ~emu je
njegov doprinos nauci tako velik da se predeli na
Marsu i Mesecu nazivaju njegovim imenom?
^ime se njegovo delo opire zaboravu i za{to se, kako
vreme prolazi, o njemu sve vi{e govori?
Milutin Milankovi}, Srbin iz Dalja, "putnik kroz vasionu i vekove",
gra|evinski in`injer, doktor tehni~kih nauka, akademik, profesor
Beogradskog univerziteta, potpredsednik Srpske akademije nauka i
umetnosti. Nau~nik koji je matemati~ki objasnio nastanak ledenih doba,
tvorac nove metodologije u klimatologilji, otac klimatskog modeliranja,
autor najpreciznijeg astronomskog kalendara i neimar mnogih zna~ajnih
gra|evinskih objekata u svetu i Srbiji, danas je, po svetskim merilima,
priznat kao jedan od velikana nauke 20. veka.
Ro|en 28. maja 1879. godine u Dalju, gradi}u na Dunavu u
neposrednoj blizini Osijeka (kao {esto koleno porodice Milankovi}, koja
se u poznatoj seobi pod vodstvom Arsenija ^arnojevi}a, doselila sa
Kosova. S izvanrednim uspehom 1903. godine zavr{ava studije na
Tehini~om fakultetu u Be~u, a ve} 1904. godine, doktorira kao prvi Srbin
- doktor tehni~kih nauka.
Kao gra|evinski in`enjer imao je {est zvani~no
priznatih patenata, tridesetak sra~unatih i izvedenih objekata a na 25
objekata u Jugoslaviji,
Austriji, Italiji, Ma|arskoj
i Rumuniji su primenjena
njegova gra|evinska re{enja. Za vreme veoma
kratke in`enjerske prakse
u gra|evinarstvu projektovao je, ili je u~estvovao u
projektu, deset hidrocentrala. Dobro su poznata
njegova re{enja armiranobetonskih mostova na
`elezni~koj prozi Ni{ - Knja`evac. Znatan doprinos dao je izgradnji
objekata za potrebe ratnog vazduhoplovstva, projektu Kovnice novca,
savski kolektor beogradske kanalizacije i mnogih drugih objekata.
Na poziv srpske vlade, poput brojnih srpskih intelektualaca iz rasejanja, no{en dubokim patriotizmom, Milankovi} 1909. godine napu{ta
udoban `ivot, uspe{an i veoma unosan posao gra|evinskog in`enjera u
Be~u, te dolaz~i u Beograd za profesora primenjene matematike na
Univerzitetu.
Na osnovu svojih nau~nih istra`ivanja, u koja je uneo svoj veliki
matemati~ki talenat i poznavanje zakona fizike i astronomije, razvio je
astronomsku teoriju klimatskih promena na Zemlji kojom je razjasnio
tajnu nastanka ledenih doba na na{oj planeti.
1941. godine, u svojoj 63. godine sublimirao je svoj celokuni rad na
matemati~koj teoriji klime i napisao kapitalno delo "KANON
OSUN^AVANJA ZEMLJE".
Svojevremeno od mnogih neshva}en, ponekada i osporavan, snagom
svojih nau~nih radova, kr~io je otpore, govore}i pri tom da, ukoliko njegova teorija valja, ona }e vremenom na}i svoje mesto i biti adekvatno
vrednovana. Njegovi radovi ostaju budu}im generacijama nau~nika da i
dalje valorizuju i u op{tem konsenzusu primenjuju, kao {to je to slu~aj
npr. sa najpreciznijim kalendarom koji je Milankovi} izra~unao jo{
davne 1923. godine. U znak priznanja za izvanredna dostrignu}a u nauci,
velikanu svetske nauke Milutinu Milankovi}u, tom jedinstvenom putniku kroz vreme i kroz prostor, svet se odu`io na jedini odgovaraju}i
na~in. Njegovim imenom nazvani su po jedan krater na Mesecu i Marsu
kao i jedno nebesko telo, a od 1993. godine Evropsko geofizi~ko
dru{tvo dodeljuje medalju Milutinu Milankovi}u kao veliko priznanje za
dostignu}a u oblasti kliatologije i meteorologije.
U ~uvenom Smitsonian institutu u Va{ingtonu Milankovi}evo ime
upisano je za ve~ita vremena me|u sto najva`nijih nau~nika o planeti
zemlji.
BROJ 1/ 1. MAJ 2010.
13
ZAQUBQENA U
NOVI @IVOT
SOCIJALDEMOKRATIJA
USPE[NI SU ME\U NAMA
Dostignu}a medicinske nauke u porodili{tu
Dr Amira Mima Fazlagi} podelila je radost mnogih roditeqa poma`u}i im da
donesu na svet zdravu decu, sada bdije nad zdravqem najmla|ih primenom
mati~nih }elija iz pup~anika
Usavr{avaju}i znawe iz medicinskih nauka u domovini, u
Italiji, u SAD, Kanadi i Belgiji, lekarka – ginekolog iz
Zemuna doktor nauka, Almira
Mima Fazlagi}, re~eno jezikom
svojih pacijenata stigla je do
novog zanimawa „~uvarke de~jeg
zdravqa“ - bez lekova i bez
trava! Ona, u stvari, samo
primewuje nau~no dostignu}e –
na poro|aju uzima mati~ne }elije
iz krvi pup~anika i deponuje ga
na ~uvawe slede}e dve decenije u
sigurnu ku}u – „Krio sejv“ u
Briselu. A najnovija medicinska
saznawa govore da zahvaquju}i
mati~nim }elijama mo`e da se
le~i oko 75 vrsta bolesti.
Hiqadu parova iz Srbije
osiguralo je zdravqe svoje dece
tako {to su u protekle ~itiri
godine, zave{tali mati~ne }elije iz pup~anika svojih beba u
privatnu banku „Krio sejv“. Tako
ovi uzorci se ~uvaju na minus 196
stepeni Celzijusa.
- Kao nau~ni saradnik - za
Srbiju - najve}e banke mati~nih
}elija iz pup~ane vrpce, uspela
besplatno uzima na ~uvawe
mati~ne }elije beba ~iji roditeqi u porodici imaju obolele od
leukemije. Ina~e, za uspe{no
le~ewe od ove te{ke bolesti up-
Jednostavan
metod
Mati~ne }elije iz pup~ane
vrpce sakupqaju se u trenutku
presecawa pup~anika koji
vezuje majku i dete. Sakupqawe traje nekoliko minuta
i potpuno je ne{kodqivo i za
porodiqu i za novoro|en~e.
Prvi put transplatacija
mati~nih }elija iz krvi
pup~anika primewena je 1988.
godine i dosad je obavqeno
15.000 transplatacija.
Transplatacija iz ko{tane
sr`i koja se ranije koristila
u le~ewu leukemije mnogo je
komplikovanija - potrebno je
135 bolnih uboda iglom da bi
se skupile mati~ne }elije.
Osim toga, ishod le~ewa
mati~nim }elijama je u 78
odsto slu~ajeva uspe{an.
}e u naredne dve decenije,
slede}i praksu modernih roditeqa iz 38 zemaqa, mo}i da u svakom
trenutkku, ako zatreba, dobiju
svoj uzorak za le~ewe svoje dece
ili bilo koga u porodici, ako
krene po zlu. Time su se pacijenti dr Fazlagi} svrstali uz rame
sa roditeqima iz sveta, koji su za
deceniju svetske prakse, dosad
poveravali godi{we oko 120.000
uzoraka mati~nih }elija iz
pup~anika stru~wacima iz „Krio
sejva“. U briselskim „trezorima“
BROJ 1/ 1. MAJ 2010.
Svakodnevni pregledi u Ordinaciji “Medison plus”
sam da ostvarim pogodnosti za
na{e pacijente, iako dosad nijedna zemqa, ako nije ~lanica EU,
nije uspela da koristi usluge ove
medicinske ustanove, - ka`e za
na{ list dr Fazlagi}. – ^uvawe
mati~nih }elija 20 godina u
„Krio sejvu“ ko{ta 1500 evra.
Uva`avaju}i plate`ne mogu}nosti gra|ana Srbije, ova ku}a
Ne`no srce
ravo se preporu~uju mati~ne
}elije iz krvi pup~anika. Me|u
mojim pacijentima ima takvih.
Na{i gra|ani su se obavestili od prijateqa iz Amerike
ili evropskih zemaqa o mogu}nostima le~ewa presa|ivawem
mati~nih }elija. Oni imu}niji,
iz zdravih porodica to ~ine „za
ne daj bo`e“. Bitno je da je sve
Iza ambiciozne nau~nice krije se ne`no `ensko srce dr
Mime Fazlagi} zbog kojeg je po~ela svoja prva tragawa za
najnovijim lekom protiv opake leukemije.
To se dogodilo onog trenutka kada je saznala da je beba iz
porodi~nog kom{iluka obolela od leukemije. Le~io se mali
kom{ija u Italiji i tamo je obavqena transplatacija mati~nih
}elija iz periferne krvi, a davalac mu je bila majka. Procedura
je bila veoma komplikovana i ra|ene su dve transplatacije...
- Da je on imao deponovane svoje mati~ne }elije le~ewe bi
verovatno bilo jednostavnije, jeftinije i moglo bi se obaviti u
Srbiji, obja{wava dr Fazlagi}. Bio je to i povod za prvi kontakt sa najve}om evropskom bankom mati~nih }elija u Briselu
„Krio sejv“.
- Bila sam mnogo motivisana da se anga`ujem da se u Srbiji
omogu}i deponovawe mati~nih }elija iz pup~anika radi lak{eg
potencijalnog le~ewa dece kao {to je bio ovaj slu~aj –zavr{ava
pri~u koja je nastavqena tako da danas svaki roditeq u Srbiji
ima mogu}nost da sa~uva mati~ne }elije svog novoro|en~eta.
vi{e onih koji prihvataju savremena shvatawa o preventivi u
zdravstvenoj za{titi ili se
pridr`avaju odoma}ene izreke
„boqe spre~iti nego le~iti“ –
obja{wava na{a sagovornica isti~u}i da su se
nau~nim istra`ivawima
kod nas bavili medicinski
stru~waci ukorak sa svetskim, a me|u wima je
svakako prof. dr Bela
Balint koji ima zapa`ene
rezultate primene mati~nih }elija u kardiologiji.
- Pre nekoliko godina
odr`ali smo u Srbiji kongres o ulozi regenerativne
medicine koja podrazumeva
nove metode sa mati~nim
}elijama. U~estvujem u jednom projektu pod pokroviteqstvom EU koji }e
obuhvatiti i dostignu}a
doma}ih nau~na istra`ivawa – dopuwava pri~u dr
Fazlagi}, isti~u}i da je
{teta {to kod nas primena
najnovijih dostignu}a nije
mogu}a bez zakonske regulative. Na primer, savremena medicina ostavqa
krv iz posteqice /koja se
baca/ posle poro|aja, kao
izvor mati~nih }elija. Na
~uvawe se daju i delovi
pup~anika...Kod nas to jo{ nije
mogu}e zbog nedostatka propisa.
U planovima stru~nog usavr{avawa ove uspe{ne lekarke je i
weno u~estvovawe u projektu
blizana~ke trudno}e koji vodi
medicinski Univerzitet iz
Toronta. Kao profesor ginekologije i aku{erstva na prvom
privatnom medicinskom fakultetu u Srbiji „US Medical School“
u Beogradu, ona nesebi~no
prenosi ste~ena znawa na mla|e.
To isto ~ini i kao predva~ organizacije USAID u projektu genetskog skrininga u trudno}i u
Srbiji.
Lekarsko iskustvo dr Mima
je zapo~ela u batajni~koj ambulanti kao mrtvozornik, nastavila u stacionaru za nepokretne na
Vo`dovcu, a ve} 17 godina neguje
rizi~ne trudno}e i pora|a `ene
koje su tek posle le~ewa steriliteta po wenom metodu osetile
radost maj~instva. Jo{ je zaqubqenik u poziv koji u~estvuje u
stvarawu novog `ivota, a spoznaju toga osetila je jo{ 1997.
godine, na svetskom kongresu
ginekologa u Kopenhagenu, kada
je wen nau~ni rad me|u 2.000 pri-
Mima Fazlagi}: Lekarska
diploma u 23. godini
javqenih izabran u pet najboqih.
Do pro{le godine u porodili{tu
„Narodni front“
pre`ivqavala je drame hiqadu
`ena i wihovih beba koje je na
ekranu modernih ultrazvu~nih
ure|aja pratila i pre ro|ewa.
Kao
vlasnik
najmodernijih
aparata za pra}ewe trudno}e u
sopstvenoj zemunskoj ordinaciji
„Medison plus“, dr Fazlagi} uz
nova nau~na istra`ivawa i
„~uvawe zdravqa“ uz pomo}
mati~nih }elija, pionirski se
bavi zdravstvenim vaspitawem i
ne propu{ta nijedan „Sajam
zdravqa“ da svojim humanitarnim
doprinosom sugra|anima prenese
zrnce svoga znawa, ohrabri i
posavetuje kako da sa~uvaju dobru
kondiciju. Ona je i potpisnik
peticije lekara da se u {kole
uvede nov predmet – zdravstveno
vaspitawe.
Q.Z.
Maj~inim
stopama
Qubav prema medicini i
dobro~instvu nasledila je od
majke Bogdanke, poznate zemunske lekarke. Zanimqiva je
pri~a o preduzetni~koj inicijativi mlade specijalistkiwe ginekologije Mime i
starih navika lekarke op{te
medicine, majke Bogdanke.
]erka je osnovala prvu privatnu ordinaciju „Medison
plus“/1995/ u Zemunu u kojoj su
se zakazivali ginekolo{ki i
drugi specijalisti~ki pregledi. Me|utim, pacijenti su
bili zbuweni kad dobiju
ra~un – svi pregledi imaju
svoju cenu, a pregledi dr
Bogdanke bili su – besplatni.
- Tako je radila ceo radni
vek u domu zdravqa i nije bila
spremna da mewa navike,
komentari{e }erka postupke
svoje majke ~ijim stopama je
ona krenula kada je upisala
studije na Medicinskom
fakultetu u Beogradu, a diplomu je stekla u rekordnom
roku - u 23. godini.
14
SDP I JA
ZAPOSLENI ^ESTO [email protected]
Inspektori {tite, a poslodavci kr{e radni~ka prava
SOCIJALDEMOKRATIJA
Na hiljade poziva ugro`enih na radnim mestima ● U gra|evinarstvu, trgovini i zanatstvu najvi{e rada „na crno“ ●
Zahvaljuju}i inspekciji 4.178 neprijavljenih dobili radne knji`ice
RAD NA CRNO
PRAVNI SAVETNIK.
Inspektorat za rad, kao organ u
sastavu Ministarstva rada i socijalne
politike ostvaruje kontrolu nad primenom zakona i drugih propisa u
oblasti bezbednosti, za{tite zdravlja
na radu i radnih odnosa.
Zamolili smo mr Sa{u Peri{i}a,
pomo}nika direktora Inspektorata za
rad, da za „Socijaldemokratiju“
iznese naj~e{}e prigovore radnika
koji se obra}aju za pomo} i {ta
inspektori rada preduzimaju da bi
za{titili {to vi{e zaposlenih i njihova
prava zagarantovana, pre svega,
Zakonom o radu.
Primena
me|unarodnih
standarda
U Republici Srbiji, prava, obaveze
i odgovornosti zaposlenih ure|uju
se Zakonom o radu (''Slu`beni
glasnik RS'', br. 24/05 i 61/05),
drugim propisom, kolektivnim
ugovorom ili pravilnikom o radu,
kao i ugovovorom o radu.
Odredbama Zakona o radu kojima
se utvr|uju odre|ena prava
zaposlenih i njihova za{tita,
obezbe|uje se primena me|unarodnih standarda u oblasti rada.
Zakidaju gde god
stignu
- U periodu januar – decembar
2009. godine, Inspekcija rada je
izvr{ila 40.222 nadzora iz oblasti
radnih odnosa kojima je obuhva}eno
357.498 zaposlenih. Zate~eno je
5.734 osoba na fakti~kom radu ( rad
na crno ), te je nakon intervencije
inspekcije rada, 4.178 radnika dobilo radne knji`ice jer su poslodavci
odlu~ili da zasnuju radne odnose sa
njima.
Ipak, podneto je 2.968 zahteva
za pokretanje prekr{ajnog postupka,
zatim 19 krivi~nih prijava i doneto
5.429 re{enja o otklanjanju utvr|enih povreda Zakona o radu. Isto
tako, doneta su 902 re{enja o odlaganju izvr{enja re{enja otkaza ugovora o radu shodno ~lanu 271. Zakona o radu.
Pored toga, izvr{eno je 76 nadzora nad primenom odredaba Zakona o {trajku i doneta tri re{enja kojima je nalo`eno otklanjanje utvr|enih nepravilnosti.
Od inspekcije rada, svakodnevno, mnogobrojni radnici usmenim
ili telefonskim putem tra`e za{titu.
Primljeno je vi{e hiljada nezadovoljnih koji su tra`ili pru`anje
pravne pomo}i radi za{tite svojih
prava i pravilne primene Zakona o
radu.
Posebno veliki problemi postoje
zbog pove}anog broja otkaza
ugovora o radu, neispla}ivanja zarada, zloupotrebe ugovora o radu na
odre|eno vreme i neispla}ivanje
prekovremenog rada – ka`e Peri{i} i
nastavlja:
„Socijaldemokratija“ }e redovno objavljivati pitanja
ugro`enih i odgovore mr Sa{e Peri{i}a, pomo}nika
direktora Inspektorata za rad u rubrici PRAVNI
SAVETNIK. Objavljujemo primer pitanja i odgovora.
Ugro`eni `ivot i
zdravlje
- Inspektori su obavili inspekcijski nadzor 18.402 puta da bi
utvrdili kakva je bezbednost i za{tita
zdravlja na radu 411.325 zaposlenih
u 2009. godini. Doneto je 6.663
re{enja o otklanjanju nedostataka i
522 zabrane rada na radnom mestu,
jer nisu bili obezbe|eni propisani
uslovi. Pored toga, podneto je 1.419
zahteva za pokretanje prekr{ajnog
postupka protiv pravnih lica , preduzetnika i odgovornih za bezbednost i zdravlje na radu, kao i protiv
zaposlenih. Inspektori su potpisali
47 krivi~nih prijava protiv odgovornih lica, zbog osnovane sumnje da
su po~inili krivi~no delo izazivanja
opasnosti neprimenjivanjem mera
bezbednosti i za{tite zdravlja na
radu.
Suzbijanje rada na crno prioritetni je zadatak Inspektorata za rad
u 2010. godini, jer se ti~e ostvarivanja Nacionalne strategije zapo{ljavanja.
Radni odnos se uspostavlja zaklju~enjem ugovora o radu u pismenom obliku, a prava se ostvaruju stupanjem radnika na rad. Nasuprot
tome, praktikuje se rad ,,na crno''
koji se mo`e definisati kao odnos
rada i zaposlenja u kome zakonski
osnov zasnivanja radnog odnosa ne
postoji iako radnik stvarno ispunjava svoje radne obaveze na propisan i
redovan na~in.
Rad na crno je najzastupljeniji u
trgovini, gra|evinarstvu, zanatstvu,
ugostiteljstvu, industriji itd. Posledice toga su pogubne jer mnogobrojni vredni radnici ne mogu da ostvare bilo koje pravo iz rada. Naro~ito je veliki rizik od povre|ivanja, a
da poslodavac ne snosi odgovornost.
Radnik ostaje i bez prava na zdravstvenu za{titu, nema socijalnu sigurnost u poznim godinama `ivota jer
se ne upla}uju doprinosi za zdravstveno i penziono osiguranje.
Dr`ava je tako|e na gubitku
zbog rasprostranjenog fiktivnog
minimalca jer poslodavci tako
umanjuju prihode namenjene bud`etu iz kojeg se finansiraju zdravstvo, {kolstvo i penzije.
U 2009. godini
37 smrtnih povreda
Vi{e nego zabrinjavaju}e je saznanje da je u 2009. bilo 37 smrtnih povreda na radu, 1.004 te{ke,
223 lake povrede na radu i 22
kolektivne povrede koje su prijavljene inspekciji rada. Naravno, podatak da se pojedinci `ale
inspekciji zbog nepo{tovanja
zabrane pu{enja u radnom prostoru pokazuje koliko je radnicima stalo do zdrave sredine i
odgovaraju}ih uslova na radu.
PITANJE: Radim kod poslodavca u trgovini 10 meseci bez ugovora
o radu i nisam prijavljen. Koja su
moja prava i kako da ih ostvarim?
ODGOVOR: ^lanom 30. Zakona o radu je propisano da se radni
odnos zasniva ugovorom o radu koji
zaklju~uju zaposleni i poslodavac a
~lanom 32. st.1 propisano je da se
ugovor o radu zaklju~uje pre stupanja zaposlenog na rad u pisanom
obliku.
U konkretnom slu~aju poslodavac je na~inio prekr{aj jer nije
zaklju~io ugovor o radu sa licem
koje obavlja posao i nije mu dostavio fotokopiju prijave na obavezno
socijalno osiguranje (~l. 273. st. 1.
ta~. 2. i ta~. 3.).
Kontrola obra~una i uplate
poreza i doprinosa je regulisana ~l.
69. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (,,Sl glasnik RS'' br.84/04) i u skladu sa
propisima koji ure|uju poreski postupak i poresku administraciju, {to je
u isklju~ivoj nadle`nosti Poreske
uprave.
Prema tome, zaposleni treba da
se obrati inspekciji rada koja }e u
svakom pojedina~nom slu~aju
utvrditi neophodne ~injenice i okolnosti, i shodno tome preduzeti
zakonom propisane mere.
Mr Sa{a Peri{i}
Pomo}nik direktora
Inspektorata za rad
O PROBLEMU KOJI IMATE I PRAVNOM SAVETU KOJI
VAM JE POTREBAN, OBAVESTITE NAS NA ADRESU: SDPS
BEOGRAD, RAJI]EVA 22; Telefonom na 011/2180-659 ili
elektronskom po{tom na adresu: [email protected]
PISMA
MLADI LEVI^ARI NUDE PRAVI IZBOR
Ve}ina desni~arskih, ta~nije ultradesni~arskih organizacija pojavila se, kao dru{tveni fenomen na sceni u Srbiji
90-tih godina pro{log veka ili u godinama nakon pada
autoritarnog re`ima Slobodana Milo{evi}a, posle oktobra
2000. Ota~astveni pokret Obraz, Narodni pokret 1389,
Nacionalni stroj... samo su neke tzv. patriotske organizacije.
Nastanak ovih grupa povezan je sa neslavno vo|enim
ratovima na prostorima biv{e SFRJ. Rezultat ratnog
sunovrata su veliki gubici nacionalnog ugleda i poni`enje
na{eg naroda, militantna, nacionalisti~ka, ksenofobi~na i
druga negativna ose}anja kod znatnog dela mlade populacije
u Srbiji.
[tetne poruke
Glasne i pojednostavljene poruke koje pomenute organizacije {alju, ~ini se, nailaze na dobar prijem u javnosti, u
trenucima politi~ke i ekonomske neizvesnosti i porasta
siroma{tva. Politi~ki, ideolo{ki i svaki drugi odgovor na
posledice ekonomske krize koja poga|a ~itav svet, a ne
samo Srbiju, svakako nisu ekstremno desni~arski, verskofundamentalisti~ki pokreti i organizacije, nacionalno autarhi~ni i antiintegrativni pogledi na svet.
[irenje ideja ekstremnih organizacija ne bi moglo biti
od pomo}i dru{tvu i dr`avi, samo {teti naporima da se prevazi|u posledice tranzicije koja je uzimala danak i u zemljama koje su pre Srbije prevalile put ka evropskim integracijama i koje nisu bile izlo`ene ratnim sukobima.
Pripadnici desni~arskih pokreta i organizacija ~esto se
pozivaju na na{u bogatu nacionalnu istoriju zloupotrebljavaju}i mitove, a srpske velikane pominju u negativnom kontekstu. To je verovatno posledica krnjeg obrazovanja. Tu su,
zatim, i pozivanja na pravoslavlje i svetosavski nacionalizam. Biti Srbin i pravoslavac po ro|enju, podrazumeva
po{tovanje nacionalne istorije i tradicije. Ali, to nije preporuka da se mrzi sve {to je druga~ije, bilo da je re~ o veri
ili opredeljenju pojedinaca.. To nije u duhu istinskog pravo-
slavlja. Da parafraziramo re~i Svetog Save (osniva~a Srpske
pravoslavne crkve), koji je jo{ pre osam vekova istinski
primetio da su Sredozemlje i Balkan prostor gde se „dodiruju“ hri{}anstvo, islam i judaizam, pravoslavlje i katolicizam,
i da }e do}i vreme kada se njihovi poklonici ne}e mrzeti, ve}
razumeti.
Protiv diskriminacije, bez oklevanja
Ustavnom sudu je podnet zahtev da se zabrani rad organizacija Obraz i 1389. Me|utim, neki kriti~ari ovih organizacija smatraju da zabrana nije ispravan na~in, jer bi
pomenute grupe time dokazivale zna~aj svoje misije. Kao
bolji na~in uticaja - sa ciljem da se umanji podr{ka ovim
militantnim grupama, predla`e se primena tzv. oprezne tolerancije njihovih aktivnosti, ali i zabrana odr`avanja skupova koji uklju~uju govor mr`nje, uglavnom, na fakultetima.
Mladi levi~ari,smatram, kao odgovor na desni~arske
organizacije treba da nude obrazovanje i primere borbe za
demokratska na~ela i protiv svakog nasilja. Osnovnu ulogu
mora da igra zdrava i jaka porodica, kao osnovna }elija
svakog dru{tva, ali ni dr`ava ni sistem ne sme da zaka`e.
Zakon o zabrani diskriminacije, sankcioni{e nedozvoljeno
razlikovanja i pru`a pravne garancije za u`ivanje osnovnih
ljudskih prava i sloboda, pod jednakim uslovima.. Trebalo bi
ga primenjivati, bez oklevanja.
Socijalna pravda, solidarnost kao institucionalni prioritet, javno dobro, fakti~ka jednakost {ansi, istinska
demokratija u politici, dru{tvu i ekonomiji, tolerancija,
ravnopravnost bez obzira na etni~ku, versku, klasnu i svaku
drugu pripadnost, samo su neke od levi~arskih principa koje
se sve otvorenije i sna`nije zagovaraju u dru{tvu. Masovnim
prihvatanjem ovih ideja, kako pokazuju tu|a iskustva,
otvara se put ka stvaranju politi~ki zrelog dru{tva.
Dragan Luki}
BROJ 1/ 1. MAJ 2010.
SOCIJALDEMOKRATIJA
15
MOZAIK
Dobre i tre{we i - peteqke
ZDRAV @IVOT
Ako varn je savetovano da u ishrani smawite ugqene hidrate, ili
da se orijenti{ete na namirnice sa mawim glikemijskim indeksom,
obratite pa`wu na tre{we. Plod tre{we najve}im delom ~ine
ugqeni hidrati od kojih je najzastupqeniji vo}ni {e}er fruktoza,
tako da ih mogu koristiti i oboleli od dijabetesa. Vitamin C,
beta karotin i biqni pigrnenti antocijanisvrstavaju tre{we u
izuzetan izvor antioksidansa.
I to nije sve o tre{wama: novija istra`ivawa
pokazuju da tre{we imaju sna`no antizapaqensko
dejstvo ~ak 10 puta ja~e nego aspirin. Osim ploda,
mogu da se koriste i peteqke od kojih se priprema
~aj. Ovaj ~aj je odli~an diuretik, pa se preporu~uje kod upale bubrega i mokra}nih puteva.
Mr{avimo tek od 25. dana!
Ako ho}ete dasmr{ate, nije toliko va`no koje se dijete dr`ite, koliko i da
li je se pridr`avate dovoqno dugo. Ozbiqna istra`ivawa Medicinskog centra
u Bostonu pokazala su da ve}ina Ijudi ne izdr`i do kraja. Oni koji su bili
uporni, bez obzira da li je to bila Orni{ova, ili Etkinsova, ili zona, ili “~uvari
te`ine" ili neka druga dijeta, na kraju su najvi{e smr{ali. Rezultatise ne posti`u
za 5, 7 ili 10 dana, ve} na du`i vremenski period, jer se jedino tada kilogrami ne
vra}aju, gube sc odrcdcnc koli~ine masnog tkiva, a nc vode i {c}cra kojih sc organizam najlak{c osloba|a i koji se pri svakoj promeni na~ina ishrane gube u prva
24 dana. Tek 25. dana dijete po~iwu da sagorevaju masno}e, {to i jeste ciq svakogdijetalnog re`ima
Deca gojazna od soli
Jedan od uzroka gojaznosti dece jeste i navika kori{}ewa za~iwene, to jest slane
hrane. Ova deca imaju potrebu za unosom ve}e koli~ine hrane upravo da bi zadovoqila potrebu za intenzivnim ukusima. Zato decu treba od malena navikavati
na blage ukuse. Pomo}i}e ako hranu za decu pripremamo odvojeno, ili
makar da je posebno solimo, nego {to su odrasli navikli.
Dnevna koli~ina soli koja se preporu~uje deci pret{kolskog
uzrasta iznosi mawe od 2 gr odnosno malo mawe od pola
kafene ka{i~ice. Pri tome bi trebalo uzetu u obzir i
koli~inu soli koju sadr`e sve namirnice unete u toku
dana (pogotovo ako jedu slane grickalice), a ne samo
koli~inu soli koja se dodaje pri pripremi hrane.
PRAKTI^NI SAVETI
Poziv ~itaocima
PO[ALJITE NAM VA[E FOTOGRAFIJE
One koje su uspele objavi}emo u narednim brojevima
Na tr`i{tu digitalnih foto aparata
ima veoma mnogo modela i svaki dan
ih je sve vi{e, sa sve ve}im brojem
miliona piksela. Re{ili ste da prihvatite na{ poziv za saradnju u novinama
i ne znate da li vam je za to dovoljan
va{ stari foto aparat sa 1,3 miliona
piksela ili treba da nabavite neki novi
sa mnogo vi{e miliona piksela. Iako
na ekranu va{eg monitora koji ima
dijagonalu ekrana 17 in~a (43 cm) fotografije sasvim fino izgledaju, treba
da znate da bi objavljene u novinama
u istoj veli~ini bile veoma lo{e i da
va{u fotografiju mo`emo pove}avati
sve dok joj du`ina dijagonala ne
dostigne du`inu od 13,5 cm.
Evo jednostavne formule da izra~unate koliko se velika fotografija
mo`e {tampati a da zadovoljava kriterijum (300 piksela po in~u, 118 piksela po cm) koji od nas zahtevaju
{tamparije:
L=BP / 118,11
L= du`ina u cm
BP=broj piksela
UKR[TENICA
Autor
Kalisto
Jovan Prokopljevi}
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
(Preuzeto iz magazina “Zdrav `ivot”)
MALO GORKOG SMEHA
Ako Va{a fotografija ima dimenzije 1280 x 960 piksela (dijagonala
1600), u {tampi }e joj najve}a dimenzija biti 10,8 x 8,2 cm. Mi od vas
tra`imo ne{to malo vi{e. Potrebna je
fotografija formata 13 x 18 cm (1535
x 2126 = 3,3 miliona piksela) ili ve}a.
Mnogi mobilni telefoni imaju
ugra|ene foto aparate sa dovoljnom
rezolucijom. Ali, to nije jedini kriterijum koji odre|uje dovoljan kvalitet.
Veoma va`nu ulogu ima kvalitet
objektiva. Isto va`i za sve foto aparate. Ako je opti~ki kvalitet objektiva
dobar, za objavljivanje u na{im novinama ne treba vam mnogo piksela.
Ostaje jo{ da od vas tra`imo da
{aljete RGB fotografije u JPG formatu sa oko 50% kompresije. Pripremu za {tampu prepustite nama. Datoteka (files, zapis) sa fotografijom
dimenzija 13x18 cm treba da bude
veli~ine od oko 200 kB (kilo bajta), a
najvi{e 500kB.
Zdenko [tromar
13
14
15
12
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
2. Nema~ki politi~ar sa slike 3. Slikar Modiqani 4. Oblik deklinacije re~i 5. Homerov spev 6. Ameri~ka rokerka 7. Druga 8. Silno
`eleti 9. Krema za cipele 10. Utrina 11. Osnovna zamisao 12.
Vaspitna ustanova (mn.) 13. Naterati u mawu zapreminu 14. Srebro
15. Deqiv sa dva 16. Uzmicati poteri/pokazna zamenica 17. Grad u
Japanu 18. 24 ~asa/Gr~ka rakija 19. Biqka mesnatog li{}a 20. Mesec u
godini/Oblast u Indiji 21. Belgija 22. Rana vo}ka/ Zbog ~ega 23.
Odre~na re~ca/ Slovena~ko vino 24. Pozadi 25. Tipkalo/ Pasent 26.
Rezervoar 26. Ameri~ki violinista, Isak/ Fel{ 28. Uzvik za terawe
`ivine 29. Nespokoj/ Gr~ko slovo 30. Amper/ Niton 31. Prodavac u
kiosku/ kalijum 32. Saradnik, pomaga~ (mn.)
Re{ewe: VAPITI, IMALIN, LEDINA, IDEJA, [email protected],
SAPORO, DAN, AGAVA, MART, B, RANKA, NE, IZA, TASTER,
TANK, [TERN, I[, NEMIR, A, TRAFIKANT, KOOPERANTI
GLASNIK SOCIJALDEMOKRATSKE PARTIJE SRBIJE/ Izdava~: Centar za edukaciju i izdava{tvo SDP, Beograd, Raji}eva 22
Tel: 011 2180-659 / e-mail: [email protected]
Glavni i odgovorni urednik: Mihajlo Kova~ Zamenik glavnog i odgovornog urednika: Qiqana Zorki}
Urednik fotografije: Zdenko [tromar Grafi~ka produkcija: MOST ART d.o.o. Zemun /Dragan Stojkovi}
[tampa: APM PRINT d.o.o. Novi Beograd
ISSN: 2217-2300
BROJ 1/ 1. MAJ 2010.
16
Uspe{nost lokalnih kampanja
STRU^NJAK ZA PROGNOZE
Vladimir Biseni} predvideo “prolaz” na izborima u
Negotinu i Aran|elovcu
Koordinator u SDPS-u, Vladimir
Biseni} zavr{io je uspe{no izbornu
kampanju u Aran|elovcu 25. aprila , a
samo dva dana kasnije sa koferom se
uputio u Kosovsku Mitrovicu gde }e
voditi izbornu kampanju Socijaldemokratske partije Srbije do lokalnih
izbora zakazanih za 30. maj.
- Samo sam jedan dan bio na
odmoru, - ka`e u kratkom telefonskom
razgovoru Biseni} . - Sve je po~elo u
februaru, posle odluke da SDP
u~estvuje na lokalnim izborima u
Negotinu. Kao {to znate bio je to prvi
uspeh vredan pa`nje, osvojili smo
skoro 6,5 odsto glasova mada u
Negotinu, gde je dugo vladala opozicija, nismo imali ni op{tinski odbor.
Osvojili smo tri odborni~ka mesta
uglavnom zahvaljuju}i ugledu prve na
listi Ljiljani Markovi} \akovi}.
Rezultati su se gotovo poklopili sa
mojom prognozom, oma{io sam samo
za 14 glasova manje, saznajemo iz
prve ruke od Biseni}a.
Tako je bilo i u Aran|elovcu, gde
tako|e SDPS jo{ nema osnovan
op{tinski odbor. Dobijena su tri odborni~ka mesta u koaliciji sa G17 plus i sa
Zajedno za [umadiju.
- Moja prognoza je bila da }emo
osvojiti 1800 glasova u Aran|elovcu, a
dobili smo 12 glasova vi{e, obja{njava
Biseni} i ka`e za sebe da je realista kao
i predsednik stranke. - Kako }emo pro}i u Kosovskoj Mitrovici, usudi}u se
da dam prognozu tek kada vidim kako
stvari stoje na terenu, a to }u sigurno
znati pre 30. maja kada gra|ani iza|u
na bira~ka mesta. Tada }u proceniti
koliko }e biti "na{ih glasova".
LJ.Z.
INFORMACIJE O SDP SRBIJE
NOVOSTI IZ SATA U SAT
U slici i re~i, preko interneta, na sajtu, svakodnevno
nas obave{tava tim informativne slu`be na ~elu sa
portparolom SDPS Gordanom Predi}
Ako `elite da saznate {ta pi{e u
Statutu ili Programu SDPS, da pratite
aktivnosti predsednika Rasima Ljaji}a
ili ostalih ~lanova, funkcionera i odbora, kakvi su rezultati na lokalnim
izborima, pogledajte na internet sajt:www.sdpsrbije.org.rs
Na ovoj adresi mo`ete na}i sve
va`ne informacije o Socijaldemokratskoj partijiSrbije, poru~uju novinari Maja Je{i} i Dragan Kolarov, koji
svakodnevno "ka~e" nove vesti. Infor-
macije o aktivnostim strana~kih odbora i Foruma mladih, dopunjavaju se
portreti lidera partijskih gradskih i
op{tinskih odbora, kao i strana~ki
stavovi o aktuelnim pitanjima. Tu su,
zatim, blog i tematski intervjui sa
rukovodstvom i ~lanovima stranke.
Tako|e, posetioci mogu da kontaktiraju razli~ite odbore i predstavnike
stranaka putem e- mail-ova koji su
nazna~eni na stranicama sajta.
LJ.Z.
DOGA\AJI
U susret izborima
u Kosovskoj Mitrovici
Predstavljamo vam kandidata na lokalnim
izborima u Kosovskoj Mitrovici 30. maja
VETERAN ME\U
MLADIMA
Prvi na listi 30 kandidata za odbornike je
Branislav Kokeri}, diplomirani in`enjer
tehnologije, poverenik SDPS
Branislav je ro|en 9. avgusta 1951. u
Kosovskoj Mitrovici. Sebe opisuje kao
velikog optimistu i borca za pravdu
koji voli da radi sa mladima.
Bogato iskustvo, Branislav je
stekao u RMHK „Trep~a“ - RO
„Institut olova i cinka“ u „Zavodu za
metalurgiju i hemiju“ u Zve~anu, gde
bavio se ekolo{kim pra}enjem i tretiranjem zaga|iva~a radne i `ivotne sredine i okoline, koji nastaju u proizvodnim procesima Kombinata „Trep~a“.
Tako|e, bio je glavni
in`enjer
proizvodnje RO „Metalurgije olova“
Kombinata “TREP^A” od po~etka
1977. do jeseni 1979, nastavljaju}i liniju uspona sve do ~elnog ~oveka
Kombinata, do 1995. godine. Tada je
stru~u karijeru nastavio kao glavni
in`enjer u DP „Energokarbon“ u
Beogradu, zatim kao direktor holdinga
„Investmetali“ u Pri{tini . Sticao je
iskustva i kao predsednik UO
poslovnog koncerna „Sartid“ iz
Smedereva u Pri{tini, a zatim kao generalni direktor DD „Feronikl“ u
Glogovcu i Pri{tini, {to je samo deo
odgovornih stru~nih poslova koje je
obavljao.
Prvi put bez dogme i diktata
Prvomajsko podse}anje
Kako je obele`en Prvi maj 2001. godine, prvi put posle “petooktobarskih promena”, prvi put posle 1940. godine, bez vlasti komunista i socijalista na vlasti
Prvi put posle 55 godina nije bilo
znakova obele`avanja prvomajskog
praznika u Zemunu. Izostale su i zastavice na banderama du` glavnih saobra}ajnica, a jedino su se na zgradi
Skup{tine op{tine vijorile dr`avne
zastave. Nije bilo uranaka, zborova,
govora… Grad je utonuo u ti{inu, a
zahvaljuju}i lepom vremenu {etali{ta
i izleti{ta su bila puna.
Posle niza praznika od 5. oktobra
(koji }e se verovatno slaviti), od 29.
novembra preko 27. marta do 28.
aprila, nezapa`eno je protekao Prvi
maj nekada centralni praznik, kojim
je "radni~ka klasa slavila svoje pobede". Starijim gra|anima osta}e u
se}anju, kao lepe uspomene iz detinjstva, bakljade, parade, uranci,
vatre, izleti i putovanja u inostranstvo. Dokumentarni film "Parada"
Du{ana Makavejeva iz 1959. osta}e
zapam}en kao prvi podsme{ljiv
pogled iza kulisa ove velike predstave.
Kona~no se na ovim prostorima
sve preokrenulo, tako da je i prvomajski praznik, ove godine, prvi put protekao u sasvim novom ambijentu.
Jedina prvomajska manifestacija
odr`ana je u susednom Beogradu, na
trgu Nikole Pa{i}a, koji je i sam, u
mladosti, koketirao sa revolucionarnim idejama i anarho-sindikalistima.
Skup je organizovao Ujedinjeni
granski sindikat "Nezavisnost". Na
vetru su se vijorile zastave, me|u
kojima osim brojnih organizatorovih,
i nekoliko zastava gostiju iz Italije,
zeleno-crna zastava rudara, zastave
Socijaldemokratije i Socijaldemokratske unije i samo jedna, stidljiva,
crno-crvena, anarhisti~ka.
Sa razglasa su emitovane prigodne pesme na italijanskom, a na
po~etku je intonirana "Internacionala". U svom govoru, predsednik
UGS "Nezavisnost" Branislav ^anak
je podsetio par hiljada prisutnih na
dan kada su pre 115 godina 350.000
radnika ameri~kog grada ^ikaga
tra`ili svoja prava - osmo~asovno
radno vreme i bolje plate. Zbog toga
je njih desetak izgubilo i `ivote. Mi se
danas u Srbiji posle svega, nalazimo
na po~etku i polo`aj na{ih radnika i
zaposlenih je ~esto na nivou prvobitne akumulacije kapitala po~etkom
19.veka. "Nova vlast ne mo`e da
ra~una na promene bez socijalne
pravde i bez dijaloga sa sindikatima"
poru~io je ^anak. Podr{ku i pozdrave
ovom skupu uputio je i sekretar
svetske federacije sindikata gra|evinskih radnika Peterson. Posle govora,
povorka je napravila krug {etaju}i
pored Skup{tina Jugoslavije i Srbije
da bi se vratili na "opasuljivanje".
To se zbilo ovog Prvog maja u
Beogradu, i to je, otprilike, sve. Tim
povodom, mora se primetiti da ostala
dva politi~ki vrlo aktivna sindikata,
Samostalni i ASNS, Prvog maja nisu
bili prisutni na javnoj sceni. Mora se
primetiti da je u izve{tajima TV stanica najve}i zna~aj dat pasulju, a da su
izre~ene poruke govornika elegantno
izbegnute.
U "demokratskom" zanosu jedan
deo pobedni~ke koalicije je o~igledno
podlegao ideolo{kim i partijskim
strastima. Odnos prema Prvom maju
govori da su motivi, ciljevi i interesi
~lanica DOS najbla`e re~eno - razli~iti. Trpaju}i ovaj praznik u isto
korito sa komunisti~kom ideologijom
i prosipaju}i ga sa ostalom prljavom
vodom, mnogi su pokazali elementarno nepoznavanje (izme|u ostalog)
Evrope kojoj toliko te`e i kojoj se
toliko nude. Zar je potrebno ponavljati srednjo{kolsku lekciju o Tre}oj
internacionali kad su se razdvojili sindikalni i komunisti~ki pokret? Kad }e
ovda{nji tzv. komunisti i socijalisti
priznati da je socijalizam ostvaren u
praksi nekih zapadno-evropskih
dru{tava jo{ sredinom pro{log veka,
dok smo mi tavorili u dru{tvu
isto~nja~kih despotija? Kad }e
doma}a tzv. desnica shvatiti da su
njene nacional-romanti~arske ideje
Dve decenije bio je predava~ na
Univerzitetu u Pri{tini, na Rudarskometalur{ko-tehnolo{kom fakultetu u
Kosovskoj Mitrovici. Sara|ivao je sa
istaknutim nau~nim istra`iva~ima iz
Pri{tine, Kosovske Mitrovice i Beograda. Bio je, izme|u ostalog, predsednik Skup{tine Privredne komore
Kosova i Metohije do juna 1995.
U kratkom telefonskom razgovoru, Branislav Kokeri} nam je rekao da
je SDPS spreman za predstoje}e
lokalne izbore u Kosovskoj Mitrovici,
raspisane za 30 maj, na koje }e iza}i sa
listom od 30 kandidata, koju ~ine
prete`no mladi ljudi ~istih biografija,
kako je istakao, i na kojoj je on najstariji.
- Na predstoje}im izborima ponudi}emo gra|anima Kosovske Mitrovice svoje ideje, program razvoja,
nove, mlade i stru~ne ljude koji }e
raditi u interesu svih gra|ana. Lokalna
samouprava mora biti servis gra|ana,
da vodi ra~una o socijalno-ugro`enom
stanovni{tvu, deci, omladini, penzionerima, da re{ava komunalne infrastrukturne probleme, smatra Kokeri}.
M.M.
zasnovane samo na sukobu ideologija
davna istorijska pro{lost zapadnoevropskog dru{tva.
Sindikalni zahtevi na `alost i jednih i drugih spadaju samo u korpus
gra|anskih i ljudskih prava. Sindikalni pokret i sindikalna borba
oslobo|eni ideolo{kog tereta postaju
su{tina zahteva gra|ana koji rade i
imaju pravo na rad, da se po{tuju
Zakoni - pre svega o radnim odnosima, a onda i svi ostali koji spre~avaju
kra|u. Gra|ansko pravo na bolje
uslove `ivota jeste borba da se bogatstvo stvoreno radom u svim oblicima
svojine pravedno preraspodeljuje u
interesu svih, a ne samo u sebi~nom
interesu svojine privatnika ili dr`ave
ili partije na vlasti.
Zbog toga, prvi Prvi maj u novim
dru{tvenim okolnostima otvara sasvim nove mogu}nosti za gra|anske
inicijative, zahteve i borbu. Kada
o`ivi privredna proizvodnja, kada se
obnovi `ivot od rada, pove}a}e se i
broj onih gra|ana koji }e se opasuljiti
bez pasulja. Da smo u{li u Evropu
zna}emo kad na ulicama na{ih gradova Prvog maja povorke gra|ana budu
manifestovale svoju snagu prema
dr`avi, politi~arima i poslodavcima.
Odnos izme|u gra|ana i politi~ara,
izme|u onih koji vole da prisvajaju
vlast i onih koji imaju pravo da je
kontroli{u bi}e su{tina budu}e i prave
politi~ke scene. Zbog toga - @iveo
Prvi maj!
Dragan Stojkovi} /"Hronika" za
Zemun; br. 30/ 5. maj 2001.
DOGA\AJI
PRVI GRADSKI ODBOR
Socijaldemokratske partije Srbije
formiran je u Zrenjaninu u petak
29.01.2010. godine. Za predsednika
izabran je Zdravko Deuri}.
Formiranju odbora prisustvivali su
predsednik Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Ljaji},
gradona~elnik Zrenjanina Mileta
Mihajilov i koordinator za
Vojvodinu Socijaldemokratske partije Srbije Andrej Fajgelj.
U LESKOVCU je 31. januara 2010
odr`ana Gradska izborna konferencija SDP-a Srbije ,u prisustvu delegata, ~lanova inicijativnih odbora
Jablani~kog okruga i koordinatora
Branka Gogi}a. Dr Gordana Savi}
izabrana je za predsednika Gradskog
Odbora SDP Srbije u Leskovcu, a
izabrani su i svi ~lanovi Gradskog i
Nadzornog odbora.
SELJA^KA STRANKA SRBIJE
pristupila SDPS -u 12. januara
2010.u odluku o tome donelo
predsedni{tvo Selja~ke stranke, ~iji
je predsednik @ivko Selakovi},
postao ~lan Glavnog odbora SDPS.
VE]E SLOVA^KE NARODNE
PARTIJE, ~iji je predsednik Juraj
^ervenjak, donelo je jednoglasnu
odluku o pristupanju
Socijaldemokratskoj partiji Srbije,
na sednici 11. januara 2010. Najvi{i
strana~ki organ Slova~ke narodne
partije se prilikom dono{enja odluke
o pristupanju rukovodio potrebom
za ukrupnjavanjem politi~ke scene u
zemlji.
DAN [email protected] Republike
Srbije, 15. februara 2010. obele`ili
su ~lanovi Socijaldemokratske partije Srbije iz Zemuna, funkcioneri i
~lanovi Glavnog odbora polaganjem
cve}a na spomenik Dimitriju
Davidovi}u na keju u Zemunu,
nedaleko od ku}e u kojoj je pre 220
godina pisac prvog ustava Srbije,
usvojenog na Sretenje 1835. godine.
Davidovi} je u Sretenjski ustav
ugradio za tada{nju Srbiju slobodoumne i liberalne ideje i
poku{ao da utemelji dr`avu zasnovanu na ustavnosti i zakonitosti.
[email protected] OSNIVA^KA
SKUP[TINA Gradskog odbora
SDPS-a u Novom Sadu, 15. aprila
2010, gde je za predsednika izabran
Ivica Dostani}. Skup{tini je prisustvovalo oko hiljadu gra|ana u
Master sali Novosadskog sajma .
Zapa`eno je i burno pozdravljano
izlaganje Rasima Ljaji}a, predsednika SDP-a koji je apelovao na sve
opp{tinske i gradske odbore
Socijaldemokratske partije da u
svoja rukovodstva izaberu najmanje
40 odsto `ena . Ocenio je, zatim, da
treba da bude manje politi~kih
stranaka i u vladi i u parlamentarnoj
opoziciji i dodao da o~ekuje da }e se
broj stranaka smanjiti u slede}a dva
izborna ciklusa.."SDP }e se zalagati
za stvaranje atmosfere u kojoj }e
biti afirmisan po{ten ~ovek, a ne
"fukare i la`ovi" - istakao je.,
izme|u ostalog, Ljaji}.
Download

Broj jedan