Dragi prijateqi!
Postoji bezbroj prakti~nih dokaza koji potvr|uju da mudri qudi ono {to ho}e to tra`e u
sebi, dok oni ostali to tra`e kod drugih. Verujemo da }e predstoje}a (pred)izborna kampawa biti
prilika da pretendenti na lokalne du`nosti ne tro{e vreme na pro{lost, koju ionako ne mogu da
vrate, ve} na realna obe}awa koja moraju odmah da potvrde. Za na{e sugra|ane koji sebe prepoznaju u
definiciji „`rtve tranzicije“ sutra je daleka budu}nost, pa „boqi `ivot“ o~ekuju ve} danas, ali
ne samo u reprizama istoimene televizijske serije!
I na kraju, uvek je korisno podsetiti se da se za mnoga obja{wewa potrudila upravo priroda,
koja nam je dala po dva oka i uha, a samo jedan jezik, kako bi mnogo vi{e gledali i slu{ali, a mawe
govorili. Uostalom, nikad se ne mo`e izustiti toliko mudrih re~i, koliko se besmislenih mo`e
pre}utati.
Va{,
Branislav San~anin
IZDVAJAMO:
Za rad Op{tinske
izborne komisije dva
miliona dinara
IZBORI
NAJVEROVATNIJE
6. MAJA
strana 4
Prilaz za vozila
hitne pomo}i
REKONSTRUKCIJA
AMBULANTE
strana 5
Spomenik prirode
“Dvorska ba{ta”
Teo d o ra Jo v an o v i}
ZA[TI]ENO
PODRU^JE TRE]E
KATEGORIJE
strana 9
SPORT
strane 16-17
MANASTIRI KARLOVA^KE MITROPOLIJE
Manstir Rakovac
strana
2
[email protected] 313 GODINA OD POTPISIVAWA KARLOVA^KOG MIRA
GODI[WICA SVETSKOG MIRA
N
e{to skromnije obele`avawe godi{wice ~uvenog
Karlova~kog mira, potpisanog 26. januara 1699.
godine, kojim je posle 16 godina vojevawa okon~an rat
izme|u Austrije i Turske, ipak }e ostati zabele`eno po ideji da se ove
godine potpi{e inicijativa o saradwi Sremskih Karlovaca,
Po`arevca i Beograda o izu~avawu i afirmaciji mira. Naime, istorijska iskustva Sremskih Karlovaca („Karlova~ki mir“, 1699. god.),
Po`arevca („Po`areva~ki mir“, 1718. god.) i Beograda („Beogradski
mir“, 1739. god.) upu}uju na zakqu~ak da je do mira uvek mogu}e do}i razgovorima. Jedina pretpostavka za ovakav ishod je da pojedina~ni
interesi ne prevladaju nad op{tim interesom i da svaki pojedinac u
ostvarewu zajedni~kih dobara prepozna ostvarewe sopstvenih `eqa.
- Verujem da }e zahvaquju}i istorijskom, kulturolo{kom i politi~kom autoritetu Beograda, Po`arevca i
Sremskih Karlovca, ideja o svetskom miru dobiti puni
smisao i da }e Srbiji, kroz aktivnosti na{ih gradova, na
najboqi na~in potvrditi svoje nepokolebqivo i trajno
opredeqewe za mir - isti~e gradona~elnik Sremskih
Karlovaca Milenko Filipovi}.
Protokol o saradwi Sremskih Karlovaca, Po`arevca
i Beograda mogao bi da, kako se o~ekuje, da bude potpisan 21.
jula ove godine.
Krajem 2007. godine vojvo|anki Fond za kapitalna ulagawa izdvojio je za revitalizaciju Kapele mira 21 miliona
dinara, a Vlada Hrvatske 100.000 evra, kako bi zna~ajan jubilej 310 godina od potpisivwa Karlova~kog mira, bio do~ekan sa
obnovqenim objektom i novim sadr`ajima.
U Magistratu je 26. januara 2008. godine, uz prisustvo
pokrajinskih i gradskih ~elnika, predstavnika diplomatskog kora,
kao i Srpske pravoslavne i Rimokatoli~ke crkve, predstavqen
projekat obnove Kapele mira.
Centralna proslava 310 godina ~uvenog Karlova~kog
mira, do koga su zara}ene strane u to doba stigle nakon {to se se
sastajale ~ak 36 puta, prire|ena je 2009. godine upravo u
obnovqenoj Kapeli mira.
Mirom koji su sa Osmanskom imperijom sklopile
Austrija, Rusija, Poqska i Venecija, Turci su izgubili
Ugarsku, Slavoniju, Liku i Baniju, zadr`av{i severno od
Save i Dunava samo Banat i deo Srema do Mitrovice.
Venecija je dobila delove Dalmacije, Boku Kotorsku do
Risna i Moreju (Peloponez). Prvi put u zvani~noj svetskoj
diplomatiji kori{}en je okrugli sto za pregovarawe.
NA NOVOSADSKOJ TELEVIZIJI
STARTUJE KARLOVA^KA HRONIKA
P
rogram Novosadske televizije uskoro }e biti bogatiji za informativnu emisiju posve}enu Sremskim
Karlovcima, koja }e se emitovati petkom od 18.30 ~asova, dok }e svi oni koji propuste premijerno
prikazivawe, emisiju mo}i da pogledaju u repriznom terminu vikendom.
Dogovor o tome nedavno su postigli gradona~elnik Sremskih Karlovaca Milenko
Filipovi} i direktor Novosadske televizije Radovan Jekni}, ~ime je prakti~no
nadogra|ena postoje}a saradwa izme|u Karlova~kog lista i Novosadske televizije. Karova~ki
list }e i ubudu}e ostati najva`niji izvor informacija iz Sremskih Karlovaca za ovu televizijsku ku}u, kojoj stavqa na raspolagawe vlastite resurse, pre svega dragocenu foto i video
arhivu.
- Gledaoci Novosadske televizije i do sada su imali mogu}nost da u na{em programu saznaju sve servisne informacije, a sada `elimo da im omogu}imo da na jednom mestu dobiju i sve ostale informacije iz
Sremskih Karlovaca, u specijalizovanoj emisiji koncipiranoj u formi sedmi~ne Karova~ke hronike, ali i putem
dnevnog izve{tavawa u na{oj informativnoj emisiji „Objektiv“ - ka`e direktor Novosadske televizije Radovan Jekni}.
strana
3
ZA RAD OP[TINSKE IZBORNE KOMISIJE DVA MILIONA DINARA
IZBORI NAJVEROVATNIJE 6. MAJA
D
atum odr`avawa izbora za republi~ku i
lokalne skup{tine bi}e poznat najkasnije do 11. marta, {to je krajwi rok za wiho-
vo raspisivawe s obzirom na to da mandat sada{wem
sazivu Narodne skup{tine isti~e 11. juna. Izbore za narodne poslanike, prema Ustavu Srbije, raspisije predsednik
Republike 90 dana pre isteka mandata, tako da se izbori
okon~aju u narednih 60 dana. Zakon o izboru narodnih
poslanika propisuje da od dana raspisivawa do dana
odr`avawa izbora ne mo`e prote}i mawe od 45, ni vi{e od
60 dana. Izbori }e najverovatnije biti odr`ani 6.maja.
Sredinom pro{le godine izmewen je Zakon o
lokalnim izborima kojim je propisano da se mandati odbornicima dodequju prema redosledu sa liste. Osim toga, preciziran je i na~in podno{ewa ostavki i uvedena obaveza
da na izbornim listama tre}ina kandidata budu “pripadnici mawe zastupqenog pola”.
Izmenama zakona predvi|eno je da odbornici
ostavke li~no podnose predsedniku Skup{tine op{tine,
overene kod organa nadle`nog za overu potpisa, u roku od
tri dana od dana overe. Predsednik Skup{tine du`an je da
ostavku stavi na dnevni red prve naredne sednice. Kada
odborniku prestane pre isteka roka na koji je izabran, mandat se dodequje prvom slede}em kandidatu sa iste izborne
liste. Odbornika izabranog sa koalicione izborne liste
zamewuje prvi slede}i kandidat na izbornoj listi koji je
iz iste politi~ke stranke.
Ukoliko je odborniku mandat prestao zbog preuzimawa funkcije predsednika op{tine ili odnosno zamenika, predvi|eno je da oni ponovo mogu dobiti mandat u istom
sazivu skup{tine, ali ako su im prestale te funkcije i ukoliko postoji upra`weno odborni~ko mesto koje pripada
istoj izbornoj listi.
Propisano je da izborna komisija skup{tine
op{tine najkasnije u roku od 10 dana od objavqivawa ukupnih rezultata izbora, sve dobijene mandate sa izborne
liste raspodeli kandidatima po redosledu na izbornoj
listi, po~ev od prvog kandidata na listi.
Skup{tina op{tine Sremski Karlovci imenovala
je 22. februara 2011. godine predsednika, ~lanove i
sekretare Op{tinske izborne komisije. Za predsednika je
imenovan Du{an Teofilovi} (G 17 Plus), koji je tu
funkciju obavqao i u prethodnom periodu, dok je novi
zamenik predsednika Aleksandar Prekodravac (G 17
Plus). ^lanovi Op{tinske izborne komisije su Olgica
Radi} (DS), Sawa Petrovi} (DS), Sini{a Derdi} (DS),
Igor Opali} (SPS), Nada Odavi} (SRS) i Dragan Tri{i}
(SRS), dok su zamenici ~lanova Nada Ostoji} Agbaba (DS),
Nata{a Brzanovi} (DS), Sandra ^aki} (DS), Dragana
Radovi} (SPS), Bore Majki} (SRS) i Mom~ilo Babaq
(SRS). Sekretar Op{tinske izborne komisije je Radmila
Stojkovi}, a zamenik Sawa Mandi}.
Pro{li izbori odr`ani su 11. maja 2008.
godine, a lokalni parlament u Sremskim Karlovcima konstituisan je 4. juna. Koalicija Demokratske stranke i G 17 plus
“Za evropske Karlovce” osvojila je 2.360 glasova (49,36%),
odnosno 15 odborni~kih mandata. Srpska radikalna stranka
zadr`ala je {est mandata, {to je identi~an izborni rezultat
kao i 2004. godine. Za radikale je glasalo 1.098 bira~a u
Sremskim Karlovcima (22,97%), a po jednog odbornika dobili
su SPS-PUPS, DSS i dve grupe gra|ana. Na op{tinskim
izborima u~estvovalo je sedam stranaka, koalicija i grupa
gr|ana, a bez odborni~kih mandata ostala je koalicija
“Zajedno za Vojvodinu”, koju su ~inili LSV I SPO. U bira~ki
spisak bilo je upisano 8.185 gra|ana, a na izbore je iza{lo
4.860 `iteqa Sremskih Karovaca (59,38%).
strana
4
Na izborima odr`anim 19. septembra 2004.
godine ~ak devet stranaka i grupa gra|ana obezbedilo je
odborni~ke mandate u Skup{tini op{tine Sremski Karlovci.
Srpska radikalna stranka obezbedila je {est mandata, po tri
su imali “Nek pobede Karlovci“ SPS-NS, Demokratska stranka, i dve grupe gra|ana “Za Karlovce - Kalini}” i “Oj Karlovci
moji...” Branislav Pop Jovanov. Dva odbornika u skup{tinkim
klupama dobili su Demokratska stranka Srbije i “Zajedno za
Vojvodinu - zajedno za Karlovce”, a jednog odbornika imao je i
Politi~ki pokret “Snaga Srbije” Bogoqub Kari}.
Na izbore je iza{lo 3.055 (40,14%) upisanih bira~a,
{to je mawe od zbira onih koji su svojim potpisim podr`ali
odborni~ke liste!
PRILAZ ZA VOZILA HITNE POMO]I
REKONSTRUKCIJA AMBULANTE
R
ekonstrukcija ambulante Doma zdravqa u
Sremskim Karlovcima, koja obuhvata
adaptaciju nekada{weg rendgen kabineta,
izgradwu kolskog ulaza s dvori{ne strane objekta i
sanaciju sanitarnih ~vorova, trebalo bi da bude okon~ana
u narednih mesec dana. Re~ je o prostoru povr{ine od oko
200 metara kvadratnih, koji }e dobiti novi izgled ali i
novu namenu.
- @elimo da dobijemo {to kvalitetniji i
funkcionalniji prostor, koji }e obezbediti neophodne
zdravstvene usluge i te{ko pokretnim pacijentima i
omogu}iti vozilima hitne pomo}i odgovaraju}i prilaz isti~e gradona~elnik Sremskih Karlovaca Milenko
Filipovi}. On je ukazao da }e istovremeno biti obzbe|en
ve}i i ure|eniji prostor za apoteku u okviru objekta ali ne
na sada{woj lokaciji, a enterijer, prema najvi{im standardima, uradi}e Apoteka „Novi Sad“.
Radove finansira vojvo|anski Fond za kapitalna
ulagawa, investitor je Op{tina Sremski Karlovci, a
izvo|a~ novosadska firma „Best izgradwa“. Poslovi
stru~nog nadzora za gra|evinsko-zanatske, elektro i
termo-ma{inske radove, kao i za vodovod i kanalizaciju,
povereni su stru~wacima „Sigma in`eweringa“ iz Novog
Sada.
Garantni rok za izvedene radove je dve godine od
dana primopredaje.
Vrednost radova sa PDV-om je ne{to vi{e od 15
miliona dinara, a ugovor o odobrenim sredstvima potpisan
je u Pokrajinskom sekretarijatu za zdravstvo jo{ 2007.
godine, da bi ve} naredne godine obavezu finansirawa
rekonstrukcije sremkokarlova~ke ambulante preuzeo Fond
za kapitalna ulagawa.
Prema re~ima pomo}nice gradona~elnika Brigite
Dimitrijevi} izvo|a~ radova je prihvatio da navedene
radove prema projektu uradi bez avansa i prema cenama
koje su navedene u ponudi 2008. godine.
ZA[TITA @IVOTNE SREDINE I [email protected]
NOVA ZGRADA EKOLO[KOG CENTRA
P
o~etkom
novembra
pro{le godine po~ela je izgradwa novog
objekta Ekolo{kog centra u Sremskim
Karlovcima. Prva faza obuhvatila je
gotermalne bu{otine na dubini od 125
metara,
dok
druga
podrazumeva
gra|evinske radove, koji su povereni
sremskokarlova~koj firmi “Braca”.
U Ekolo{kom centru Vojvodine isti~u
da im je `eqa da
izgrade objekat primenom
odr`ive
tehnologije i sistema, koji bi bili
dostupni
brojnim
ciqnim grupama, koje
bi htele da saznaju
vi{e o ovakvom tipu
gradwe.
Objekat }e
imati vi{estruku
namenu: slu`i}e
kao potpuno opremqeno mesto za
edukativne seminare svih uzrasta,
a najvi{e pa`we
bi}e
posve}eno
temama za{tite `ivotne sredine i
samoodr`ivosti.
Glavni donator je prof. dr
Miodrag Radulova~ki, koji je u
Sremskim Karlovcima ostavio ve}
dubok trag obnavqaju}i ~esmu ^etiri
lava, grob Branka Radi~evi}a na
Stra`ilovu i fasadu Ekolo{kog centra
u
Ulici
mitropolita
Stratimirovi}a 5. Projekat izgradwe
samoodr`ive ekolo{ke zgrade su, osim
prof. Radulova~kog, podr`ali Fond za
za{titu `ivotne sredine Srbije i
Op{tina Sremski Karlovci. Zna~ajnu
pomo} pru`ile su firme “Lafrge”, “Nexe
group”, “Rehu”, “Vega”, JP “Vojvodina
{ume” i JP Nacionlni park “Fru{ka
gora”.
Radovi bi, kako se o~ekuje, trebalo da budu okon~ani u maju ove godine.
strana
5
NOVA ODLUKA O KOMUNALNOM URE\EWU
ZA ^ISTIJI GRAD
V
lasnici zapu{tenih fasada i izloga, oronulih krovova, terasa, vrata i prozora, dimwaka i oluka koji su
vidqivi sa javnih povr{ina mora}e uskoro da se pozabave ure|ewem spoqa{wih delovima objekata, jer ih
na to obavezuje novousvojena lokalna odluka o komunalnom ure|ewu.
Ukoliko spoqni delovi zgrade nisu omalterisani i
okre~eni, odnosno ako su zaprqani, ispisani grafitima ili
su skloni padu, gra|ani rizikuju da plate minimalnu kaznu
od 5.000, a isti iznos je predvi|en i za odgovorne osobe u
preduze|ima, ali je u tom slu~aju predvi|ena minimalna
kazna i za firmu, odnosno preduzetnika od 10.000 dinara.
Kazne su predvi|ene i za neregulisan odvod vode iz klima
ure|aja gde je vidqivo slivawe niz fasadu ili gde voda
ometa prolaz pe{aka. Tako|e, sa sankcijama }e se suo~iti i
vlasnici i korisnici zgrada koji ne odr`avaju krovni
pokriva~ i oluke, odnosno oni koji prikqu~e oluk na
fekalnu kanalizaciju.
U delu dvori{ta prema ulici zabraweno je
skladi{tewe gra|evinskog materijala, ogreva, deponovawe
sme}a i ostavqawe havarisanih vozila i wihovih delova. U
dvori{tu zgrada kolektivnog stanovawa i poslovnih zgrada
prema ulici, prostoru oko zgrada i parking prostoru neispravno vozilo, kao i ono bez registarskih tablica, ne mo`e
da stoji du`e od mesec dana.
Odlukom o komunalnom ure|ewu predvi|eno je da se i
obala Dunava redovno ~isti, kao i korita potoka iz kojih se moraju redovno uklawati otpaci i rastiwe.
Slu`ba za katastar nepokretnosti zadu`ena je za ozna~avawe naziva ulica i trgova u Sremskim Karlovcima.
Ukoliko objekat nije ozna~en, vlasnik je obavezan da podnese zahtev za
ozna~avawe, a broj postavi na vidnom mestu. Vlasnici koji ne stave
tablu za ku}ni broj bi}e ka`weni od 2.000 do 10.000 dinara. Za isti
prekr{aj preduze}a i preduzetnici }e morati da plate od 10.000 do
30.000 dinara, kao i odgovorna osoba u preduze}u od 2.000 do 10.000
dinara.
Preduzetnicima i preduze}ima bi}e izre~ena nov~ana kazna
od 10.000 do 50.000 dinara ukoliko prevoze ogrev, gra|evinski materijal ili te~ne materije vozilom koje nije obezbe|eno, odnosno nije
spre~eno rasipawe materijala.
Ukoliko se odluka bude striktno primewivala firme i preduzetnici koji ne poseduju odgovaraju}i broj i veli~inu posuda za
sme}e ili ih uop{te ne poseduju, kao i ako dr`e sme}e u otvorenim
posudama ili se okura`e pa spre~avaju pra`wewe kanti za sme}e,
odnosno sami izvoze sme}e rizikuju da plate kaznu od 10.000 do 50.000
dinara. Za ovaj prekr{aj propisane su i sankcije za odgovorne u firmama i za preduzetnika od 2.000 do 10.000 dinara, kao i za gra|ane.
Rigorozne sankcije od 5.000 do 20.000 dinara trebale bi da odvrate lopove koji se ustreme na {aht poklopce, kao i
one koji vi{ak kreativnosti ispoqavaju na
pogre{an na~in ispisivawem grafita na zgradama.
Da }e op{tinski inspektori imati pune ruke
posla svedo~i i predvi|ena globa za gra|ane koji na
prozorima, terasama, lo|ama i balkonima dr`e
predmete koji bi usled pada mogli da povrede prolaznike, kao i za one koji preko terase tresu tepihe
i posteqinu i bacaju sme}e.
O{te}ewa objekata rasvete mogla bi da
postanu pro{lost ako se ovaj lokalni propis bude
primewivao i u praksi, jer su i za te prekr{aje
propisane kazne od 5.000 do 20.000 dinara.
Vlasnicima ili korisnicima stambenih
zgrada ili poslovnog prostora zabraweno je
ispu{tawe otpadnih voda fekalnog porekla na
javne povr{ine ili u vodotoke. Ukoliko se to desi,
inspektori }e narediti prikqu~ewe na kanalizacionu mre`u, a tamo gde ne postoje tehni~ki uslovi,
zahteva}e se izgradwa vodonepropusnih septi~kih jama. U slu~aju da vlasnici stambenih, ekonomskih ili poslovnih zgrada
ne o~iste septi~u jamu ili osoku, a do|e do izlivawa otpadnih voda, komunalni inspektor }e nalo`iti javnom komunalnom
preduze}u hitno ~i{}ewe jame na teret vlasnika. I za ove prekr{aje predvi|ene su kazne od 5.000 do 20.000 dinara.
Kona~no, predvi|ene su i kazne od 70.000 do 250.000 dinara za preduze}a koja “ne dovedu raskopanu javnu povr{inu
u prvobitno stawe”, a na taj iznos treba dodati jo{ i kaznu za odgovornog u toj firmi od 5.000 do 10.000 dinara.
strana
6
KAZNE KAO PUCAW IZ PRAZNE PU[KE
UKLAWAWE SNEGA I LEDA OBAVEZA SVIH
Karlov~anima koji ne budu ~istili sneg i led ispred svojih ku}a, zgrada i lokala sledi
nov~ana kazna. Pro{le godine nije napla}ena ni jedna jedina kazna
S
vi stanovnici Sremskih Karlovaca
du`ni su da tokom zime uklawaju sneg i
led sa trotoara ispred svojih ku}a i
stanova, dok je obaveza preduze}a i preduzetnika da
sneg i led ~iste sa prilaznih puteva i staza do
poslovnih prostorija. Osim toga, ukoliko firme korist
poslovni prostor u prizemqu zgrada, du`ne su da
uklawaju sneg i led i sa trotoara ispred poslovnog prostora.
Obaveza uklawawa snega i leda sa javnih
povr{ina obuhvata i posipawe tih povr{ina odgovaraju}im materijalom u slu~aju poledice, ali i ~i{}ewe
snega i leda sa krova, uz dodatnu opreznost da se tom
prilikom ne o{tete vazdu{ne instalacije, odnosno da
se oluci i slivnici ne zatrpaju.
Uklowen sneg treba deponovati tako da ne
ometa saobra}aj vozila na kolovozu i pe{aka na trotoaru.
Gra|ani koji ne `ele ili „zaborave“ da uklone
sneg i led ispred svojih ku}a rizikuju da budu nov~ano
ka`weni od 1.000 do 5.000 dinara, dok je ta kazna za
skup{tine stanara od 5.000 do 10.000 dinara.
U odnosu na ve}inu ostalih gradova u Srbiji,
ukqu~uju}i tu i Beograd gde se kazne za izbegavawe
~i{}ewa snega i leda kre}u i do milion dinara, {to je i
realno u pore|ewu sa posledicama koje imaju nedu`ni prolaznici prilikom pada na klizavom tlu, na podru~ju
Sremskih Karlovaca kaznu za neodgovorne nema ko da
naplati. U prilog tome ide i podatak da minule zime za
neuklowen sneg i led od gra|ana i firmi nije napla}ena
nijedna jedina kazna?
Kazne za preduze}a i preduzetnike, koji ne uklone
sneg i led sa trotoara, prilaznih puteva i staza do
poslovnih zgrada i prostorija, iznose od 20.000 do 50.000
dinara.
Poslove uklawawa snega i leda sa javnih
povr{ina na teritoriji op{tine Sremski Karlovci
obavqa JKP „Belilo“.
PLA]AWE EFEKTIVNOG VREMENA PARKIRAWA
START-STOP PARKING
J
avno komunalno preduze}e „Parking servis“ ponudio je Karlov~anima novu
uslugu - pla}awe parkinga po utro{enim minutima. Novi sistem naplate
tzv. „Start-stop parking“ ve} je testiran, a najva`nija novina je ta {to
korisnici na kraju meseca pla}aju efektivno vreme koje provedu na parkirali{tu.
Minuti provedeni na prkingu se sabiraju i zaokru`uju na prvi ve}i ceo sat, a zatim
pomno`e sa cenom od 35 dinara za putni~ka vozila, odnosno 100 dinara za autobuse.
Ra~un za kori{}ewe „Start-stop parkinga“ sti`e jednom mese~no na elektrnonsku adresu korisnika (e-mail) koju je korisnik naveo prilikom registracije. Postoji
mogu}nost da se ra~uni dostvqaju i po{tom, ali se u tom slu~aju usluga dodatno napla}uje
100 dinara mese~no.
Kako je za Karlova~ki list izjavila portparolka „Parking servisa“ Jasna
Kov~in, pozitivna iskustva tokom testirawa pokazala su da je ovaj sistem ne samo fleksibilniji, u smislu da ne optere}uje gra|ane produ`avawem parkinga na svaki sat, ve} je
i veoma jednostvan za kori{}ewe. Sistem je osmi{qen tako da, nakon registracije,
korisnici mogu platiti parking mesto ili kori{}ewem smart fon aplikacije na mobilnom telefonu ili preko veb portala.
Korisnici mobilnih telfona treba da sa internet sajta www.startstop.parkingn.rs preuzmu aplikaciju
prilago|enu svom modelu i prate uputstvo. Kori{}ewe ove usluge omogu}eno je na ve}ini mobilnih telefona, ~ak i starijih generacija. Gra|anima kojima to vi{e odgovara, sistem mogu da koriste i preko web portal, na istoj Internet adresi.
Registracija za kori{}ewe servisa obavqa se u novom Sadu, u Ulici Filipa Vi{wi}a 47, radnim danima od 8 do 16
~asova i subotom od 8 do 14 ~asova. Za sva pitawa i detaqnija obave{tewa rezervisan je telefon (021) 472-4-40, kao i
elektronska po{ta: [email protected]
Parkirawe vozila na podru~ju op{tine Sremski Karlovci napla}uje se od 17. maja 2011. godine, a sve lokacije
za parkirawe nalaze se u jednoj zoni naplate, i bez vremenskog ograni~ewa. Parkirawe se napla}uje radnim danom od 7
do 21 sat i subotom od 7 do 14 sati, dok je nedeqom kori{}ewe obele`enog parking prostora besplatno. Za pla}awe SMS
porukom rezervisan je broj 8216 za putni~ka vozila, odnosno 8217 za autobuse. „Zlatna“ godi{wa karta, koja obezbe|uje
nesmetano parkirawe u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu bez vremenskog ograni~ewa, ko{ta 4.999 dinara mese~no.
Stanari koji `ive u zoni naplate za svoja vozila treba da plate 186 dinara mese~no, a za tu povla{}enu cenu potreban
je dokaz da vlasnik vozila stanuje na adresi, {to se dokazuje fotokopijom li~ne karte i saobra}ajne dozvole.
strana
7
TAKSISTI PRONA[LI „RUPU U ZAKONU“
KARLOV^ANI PLA]AJU POREZ
S
tanovnici Sremskih Karlovaca me|u najodgovornijim su poreskim obveznicima u Srbiji. Naplativost poreza
na imovinu u 2011. godini bila je iznad 95 odsto, {to je op{tinskom buxetu obezbedilo ne{to vi{e od 6,3
miliona dinara. Od osnivawa op{tinske Slu`be za utvr|ivawe i naplatu javnih prihoda 2009. godine, tzv.
izvorni prihodi Op{tine Sremski Karlovci postali su
zna~ajna stavka u buxetu, a ohrabruje sve boqa naplativost.
Preduze}a koja imaju imovinu na podru~ju Sremskih
Karlovaca uplatila su na ime poreza za pro{lu godinu 2,6
miliona dinara, {to je naplativost od 71,5 odsto.
- Ulo`ili smo veliki trud prethodnih godina kako
bi a`urirali bazu podatka svih obveznika u Sremskim
Karlovcima, a posebno `elim da istaknem pomo} koju nam je u
distribuciji re{ewa pru`ila Op{tinska kancelarija za
mlade - isti~e {ef Slu`be Qiqana Jerkov.
Dostava poreskih re{ewa i uplatnica za 2012. godinu po~e}e najverovatnije u aprilu, s obzirom na to da je rok
za prijavu promena do 31. marta ove godine. Me|utim, gra|ani
ne treba da ~ekaju nova re{ewa, jer je rok za uplatu prve rate
poreza na imovinu 15. februar. Ostatak je mogu}e platiti u
celosti ili kvartalno: druga rata dospeva na naplatu 15.
maja, tre}a 15. avgusta, dok posledwu ovogodi{wu ratu treba
uplatiti 15. novembra.
Sve poreske promene prijavquju se u potkrovqu Magistrata, kancelarija broj 52, svakog radnog dana od 8 do 14
~asova, a dodatne informacije mogu se dobiti i na broj telefona (021)685-3070.
Primetno je i pove}awe prihoda od naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta od oko 21,6 miliona dinara, dok je
na ime naknade za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta u op{tinsku kasu upla}eno 9,2 miliona dinara.
Slabiji bilans zabele`en je samo u naplati lokalnih taksi za isticawe firme. Napla}eno je tek ne{to vi{e od
milion dinara, a to je direktna posledica nemogu}nosti poreznika da uru~e re{ewa obveznicima. Naime, od 595 re{ewa
uru~eno je tek 186. Re~ je o velikom broju taksista koji su se o~igledno samo formalno prijavili u Sremskim Karlovcima i
kojima se sada, kada je do{lo vreme za pla}awe obaveza, gubi svaki trag, ~emu svedo~i i podatak da je od 354 re{ewa
namewena taksistima, uru~eno svega 23!
ZA GRA\EVINSKI MATERIJAL 3,2 MILIONA DINARA
POMO] IZBEGLI^KIM DOMA]INSTVIMA
P
otpredsednik Vlade Srbije Jovan
Krkobabi} uru~io
je nedavno u Beogradu predstavnicima
{ezdeset gradova i op{tina ugovore o
realizaciji programa kori{}ewa sredstava za pomo} izbeglicama vredne 183
miliona dinara. Pomo} se sastoji od
460 ekonomskih paketa za osna`ivawe
izbegli~kih doma}instva i 660
gra|evinskih paketa namewenih za
dogradwu ku}a i pomo}nih objekata.
Sremskokarova~koj op{tini
dodeqeno je 3,2 miliona dinara radi
nabavke gra|evinskog materijala, a
ceremoniji prijema prisustvovali su
predsednik Saveta za upravqawe
migracijama i trajna re{ewa op{tine
Sremski
Karlovci
Svetislav
Nenadovi} i poverenik za izbeglice
Nada Ostoji} Agbaba.
- Procedura izbora korisnika
bi}e ispo{tovana u celosti, kao i prilikom raspodele pomo}i prethodna
tri puta - ka`e poverenik za izbeglice
Nada Ostoji} Agbaba. Ona je objasnila
da to podrazumeva dono{ewe pravilnika o uslovima i kriterijumima za
izbor korisnika, postupak javnog
strana
8
ogla{avawa, zatim
proceduru izrade i
ogla{avawa predloga
liste, kao i na~in
podno{ewa prigovora
i isticawe kona~ne
liste korisnika pomo}i.
Gradona~elnik
Sremskih Karlovca
Milenko Filipovi}
formirao je Komisiju
koja }e obaviti kompletan posao u vezi sa
izborom korisnika i
nabavkom gra|evinskog materijala.
Savet za upravqawe migracijama i trajna re{ewa
op{tine Sremski Karlovci
^lanovi resorne
Komisije
su
Svetislav
Nenadovi}, Nada Ostoji} Agbaba,
Zorica Tadi}, Sofija Dovnikovi} i
Rada Stojkovi}.
Od usvajawa Lokalnog akcionog
plana za izbeglice 2009. godine,
pomo} u vidu gra|evinskih paketa u
Sremskim Karlovcima dobilo je 35
izbegli~kih porodica, a wihova vrednost je {est miliona dinara. Osim
toga, Republi~ki komesarijat za
izbeglice obezbedio je 1,5 miliona
dinara za 13 izbegli~kih porodica
radi zapo~iwawa ili unapre|ewa
sopstvenog biznisa, podeqeno je 110
paketa hrane, po tri metra kubna
ogrevnog drveta dobilo je 36 porodica, a na adrese 48 izbegli~kih
doma}instava dopremqena je zimnica. Devet porodica je dobilo jednokrtnu pomo} od 20.000 dinara, a jo{
10 je dobilo pomo} od 15.000 dinara
radi nabavke lekova.
SPOMENIK PRIRODE “DVORSKA BA[TA”
ZA[TI]ENO PODRU^JE TRE]E KATEGORIJE
P
okrajinski zavod za za{titu
prirode sa~inio je predlog
za stavqawe pod za{titu
Dvorske ba{te u Sremskim Karlovcima, kao
za{ti}enog podru~ja lokalnog zna~aja tre}e
kategorije. Odre|ivawe re`ima za{tite
obavqeno je uva`avaju}i postoje}e vrednosti,
zatim cene}i raspored zelenila i gra|evinskih
objekata, ali i po{tuju}i razli~ite vidove
kori{}ewa prostora. Neophodna istra`ivawa
pejza`no-arhitektonske, dendrolo{ke, ambijentalne i druge vrednosti ovog javnog parka
obavio je stru~ni tim Pokrajinskog zavoda, pod
rukovodstvom dipl. in`ewera poqoprivrede,
Mirjane Mla|enovi}.
Briga o prirodnim vrednostima ovog
prostora datira od 1974. godine, kada je
za{ti}eno 6,97 ha, a sada se nakon revizije okon~ane u decem- sadnica, zbog gustog rasporeda, izrastao u nepravilno formibru 2010. godine i uskla|ivawa sa odredbama izmewenog rana stabla.
Me|u predlo`enim smernicama za obnovu parka
Zakona o za{titi prirode u martu pro{le godine, predla`e
nagla{ena je parterna obnove ispred staklenika, obnova
za{tita 7,29 ha.
Ve}inski vlasnik javnog vizure, sadwa autohtonih vrsta tipi~nih za taj prostor i
parka
i
objekata
je obezbe|ivawe razli~ite spratnoti upotrebom visokog, niskog
Patrijar{ija Srpske pravoslavne crkve, jedna parcela
je u dr`avnom vlasni{tvu, a
korisnik je JP Nacionalni
park “Fru{ka gora”. Deo
parcela u obuhvatu Dvorske
ba{te je u vlasni{tvu
Republike Srbije, dok je
korisnik Op{tina Sremski
Karlovci. Identifikovan je
i jedan stan u privatnom
vlasni{tvu.
Ina~e, Dvorska ba{te je
do Drugog svetskog rata bila
u vlasni{tvu Patrijar{ije SPC kada je nacionalizovana, da
bi Vojska 1953. godine park predala sremskokarlova~koj
Op{tini, koja ga daje na upravqawe Nacionalnom parku
“Fru{ka gora”. Tada je osnovan i rasadnik sadnog materijala,
obavqena melioracija degradiranih povr{ina, obnovqen i
popuwen dendrolo{ki sastav, adaptirani su gra|evinski i `buwa i drve}a sredwe visine, a preporu~ena je i sadwa
objekti i popravqena postoje}a mre`a puteva. Gorwi plato je dekorativnog {ibqa i perena. Kada je re~ o zameni drve}a,
insistira se na postepenosti, uz uva`avawe projekta hor1959. godine ustupqen Sportskom dru{tvu “Stra`ilovo”.
tikulturnog
ure|ewa. Brojne aktivnosti treba da prati
Pored vrednosti i funkcije koju je Dvorska ba{ta
imala od vremena nastanka kao botani~ka ba{ta, u dokumentu ure|ewe staza za {etawe, obnova postoje}e kapije, izrada
koji bi trebalo da razmatraju odbornici Skup{tine op{tine zalivnog sistema ali i zadr`avawe istorijskog dizajna stakSremski Karlovci, isti~e se i kulturno-istorijski zna~aj jer lenika, fontane i ulazne kapije, dok novi mobilijar mora
da bude stilski uskla|en sa izvornim.
predstavqa uspomenu na zna~ajne qude iz
pro{losti na{e zemqe koji su inicirali
Spomenik prirode “Dvorska ba{ta” u Sremskim Karlovcima predwen nastanak.
stavqa objekat prirodnog i kulturnog nasle|a na{e zemqe. Park je planski
U predlogu za stavqawe pod osmi{qen, a nastao je kao rezultat stru~nog vrtno-arhitektonskog projekta. U
za{titu lokaliteta Dvorske ba{te pore|ewu sa vremenom nastanka - 1848. godine, prostor i stawe, kao i ostali
ukazano je na ekolo{ki i kulturno-istori- sadr`aji parka bitno su promeweni, ali je koncepcija u zna~ajnoj meri sa~uvana.
Prvi sa~uvani podaci o drvenastim vrstama poti~u iz 1957., kada je
jski zna~aj prirodnog dobra, kao i na
vaspitno-obrazovnu,
nau~no-istra`i- in`ewer {umarstva [umarske uprave Sremski Karlovci Lazar Ma{irevi}
va~ku, razvojnu, socijalnu i estetsku zabele`io oko 200 vrsta i ni`ih taksonskih jedinica u ba{ti i unutar staklenika.
U nau~nom radu “Dvorska ba{ta u Sremskim Karlovcima - dendroflora”
funkciju ovog spomenika prirode.
prof. dr Jelena Nini} Todorovi} 1986. godine bele`i 137 vrsta i 24 ni`ih
Autori studije posebno navode da
jedinica.
se zbog zapu{tenosti i gubitka velikog
U parku preovladava listopadno drve}e. Najzastupqenije vrste su sofobroja vrsta, javni park danas ne mo`e smara, dudovac, srebrna lipa, trnovac, kiselo drvo, klen i crni jasen. Velikom
trati adekvatnim za izvo|ewe stru~ne staro{}u i lepotom kro{wi isti~u se soliterna stabla me~ije leske i srebrne
nastave. Ukazano je i da su objekti lipe, a zbog svoje retke zastupqenosti, posebno interesantna su stabla pterokarizapu{teni, da nekada{wi rasadnik je. Na`alost, cvetne povr{ine su potpuno i{~ezle.
odavno ne postoji, kao i da je veliki broj
strana
9
[email protected] telefoni u
sremskim karlovcima
Policija:
881-722
Vatrogasci:
881-628
Ambulanta:
881-724
Op{tina:
685-3001
Turisti~ka organizacija:
883-855
@elezni~ka stanica:
881-625
Muzej:
881-637
Muzej p~elarstva:
881-071
Arhiv SANU:
881-757
Kulturni centar:
881-075
OKUD Brankovo kolo:
883-722
Brankovo kolo
881-028
Osnovna {kola:
881-639
Karlova~ka gimnazija:
881-777
Bogoslovija:
882-366
Biblioteka:
883-843
Crveni krst:
882-515
Erste banka:
881-351
Intesa banka:
882-229
NIS - benzinska pumpa :
881-980
Fond za penzijsko i invalidsko osigurawe 884-301
JKP “Belilo”
685-3025
aktuelne vesti iz Sremskih Karlovaca
op[tina
sremski karlovci
Prijemna kancelarija:
Mati~ar:
Na~elnik op{tinske uprave:
Odeqewe za urbanizam:
Odeqewe za komunalne poslove:
Odeqewe za inspekciju:
Odeqewe za buxet i privredu:
Odeqewe za dru{tvene delatnosti:
Komesarijat za izbeglice:
Kancelarija za mlade:
685-3073
685-3074
685-3015
685-3062
685-3048
685-3010
685-3009
685-3007
685-3075
685-3039
***
Uprava prihoda:
Op{tinska poreska administracija:
Geoplan:
881-020
685-3070
685-3049
VOZNI RED [email protected]
@elezni~ka stanica Sremski Karlovci
va`i do 8.12.2012. godine
vrsta voza broj voza
polazak
iz stanice
relacija
dolazak
www.karlovackilist.co.rs
PUTNI^KI
3406
00:29
Novi Sad
00:44
TRI GODINE ZA ZAMENU [email protected]
PUTNI^KI
4200
01:47
[id
04:22
PUTNI^KI
3400
05:26
Novi Sad
05:42
PUTNI^KI
3401
06:26
Beograd
07:53
PUTNI^KI
4201
06:36
Novi Sad
06:52
PUTNI^KI
4202
07:37
[idŠšðš
10:15
PUTNI^KI
2400
09:37
Subotica
12:24
PUTNI^KI
2401
10:30
Beograd
12:05
PUTNI^KI
4203
12:31
Novi Sad
12:47
PUTNI^KI
2403
13:20
Beograd
14:46
PUTNI^KI
2402
14:30
Subotica
18:05
PUTNI^KI
4202
15:21
Sremska Mitrovica
16:59
PUTNI^KI
3402
17:13
Novi Sad
17:34
PUTNI^KI
2405
18:05
Beograd
19:51
PUTNI^KI
4205
18:36
Novi Sad
18:51
PUTNI^KI
3403
19:45
Beograd
21:15
PUTNI^KI
3404
21:37
Novi Sad
21:52
PUTNI^KI
3405
22:35
Beograd
00:02
ELEKTRONSKE
ZDRAVSTVENE [email protected]
V
e} u martu ove godine po~e}e podela
novih zdravstvenih kwi`ica od
kvalitetnog polikarbonata, koje }e
imati izgled elektronske kartice.
Nove zdravstvene elektronske kwi`ice sa rokom
trajawa od 10 godina, ima}e ~ip i obezbedi}e znatno boqu
kontrolu uplata doprinosa za zdravstvno osigurawe.
Proizvodwa kartica za zdravstvene kwi`ice za celu
Srbiju poverena je Zavodu za izradu nov~anica u Beogradu.
Cena zamene kwi`ica je oko 400 dinara, a Fond za
zdravstveno osigurawe }e, kako je najavqeno, u roku od tri
godine svim zdravstvnim osiguranicima zameniti
zdravstvene kwi`ice.
Elektronska kartica u prvoj fazi primene ne}e
sadr`ati medicinske podatke o pacijentu, {to prakti~no
zna~i da lekar u bolnici ne}e imati pristup zdravstvenom
kartonu pacijenata iz Sremskih Karlovaca. Zdravstvene
kartone }e i ubudu}e voditi mati~ne zdravstvene
ustanove, odnosno Dom zdravqa.
strana
10
PRAVOSLAVNE SVETKOVINE - Februar
Red vo`we GSP "Novi Sad"
novi
Iz Novog Sada
61 SREMSKI
0520,
0810,
1205,
1410,
1715,
2035,
KARLOVCI - M. STRATIMIROVI]A
RADNI DAN
0610, 0645, 0655ck, 0750,
0910, 0930,1030, 1130,
1245,1255, 1330, 1405nb,
1425, 1510,1610, 1630,
1750, 1815, 1855,1940,
2140,0140
SUBOTA
0525,0605,0720,
0755,0915,1035,
1155,1320,1430,
15 30 ,16 30 ,17 30 ,
1910,2010,2130
0140
NEDEQA
0525,0600,0720,0755,
0915,1035,1155,1320,
14 30 ,15 30 ,16 30 ,17 30
1910,2010,2130, 0140
62 SREMSKI KARLOVCI - DUDARA
0445,0530,0605,0650,0730,0850
0410,0445,0640,
0840,1000,1115,
05
20
05
15
40
15
13 ,13 ,14 ,14 ,14 ,15 , 1230,1410,1510,
1530,1545,1635,1730,1755,1825 1600,17101750,
1850,2030,2245
1915, 2015, 2100, 2245
1010,1050,1150,1215|,1240,
0410,0445,0640,
0840,1000,1115,
1230,1410,1510,
1600,1710,1750,
1850,2030,2245
Iz Sremskih Karlovaca
61 SREMSKI KARLOVCI - M. STRATIMIROVI]A
0405oc, 0530, 0555ckr, 0620|,
0630, 0645|,0650, 0725,0730oc,
0830, 0850, 0950, 1010, 1110,
1210,1250, 1330, 1335, 1410,
1455,1510,1555,1655,1715,1755,
1830,1855, 1935, 2020, 2115,
2215, 2335, 0230
0405,0605,0640,
0800,0835,0955,
1115,1235,1400,
1510,1610,1710,
1810,1950,2050,
2210, 2335,0230
0445,
0445,0520,0715,
0920,1040, 1155,
1310,1450,1550,
1640,1750,1830,
1930,2110, 2325
0730,
1225,
1445,
1720,
1955,
0405,0605,0640,
0800,0835,0955,
1115,1235,1400,
1510,1610,1710,
1810,1950,2050,
2210,2335,0230
62 SREMSKI KARLOVCI - DUDARA
0510*,
0520, 0610, 0650,
0930, 1050,1130,
55|
12 ,1320, 1345 , 1405,
1500, 1530,1600, 1630,
1810, 1840, 1905,1935|,
2055, 2140, 2325
0810,
0445,0520,0715,
0920,1040,1155,
1310,1450,1550,
1640,1750,1830,
1930,2110,2325
stari
(primewuje se od 1. decembra 2011. godine)
2 0 1 2 .
Prepodobni Makarije Egipatski; sveti Marko Efeski
Prepodobni Jevtimije Veliki
Prepodobni Maksim Ispovednik; sveti mu~enik Neofit
Sveti apostol Timotej; prepodobnomu~enik Anastasije
N 5 23 Sveti sve{tenomu~enik Kliment Ankirski
P 6 24 Prepodobna Ksenija Rimqanka; sveti mu~enik Vavila
U 7 25 Sveti Grigorije Bogoslov; prepodobni Publije
S 8 26 Prepodobni Ksenofont i Marija
^ 9 27 Prenos mo{tiju svetog Jovana Zlatousta
P 10 28 Prepodobni Jefrem Sirin; prepodobni Isak Sirin
S 11 29 Prenos mo{tiju svetog Igwatija Bogonosca
N 12 30 Sveta Tri Jerarha
P 13 31 Sveti besrebrenici Kir i Jovan
U 14 1 FEBRUAR - Sv. mu~enik Trifun (Pretprazni{tvo Sretewa)
S 15 2 Sretewe Gospodwe
^ 16 3 Sveti Simeon i Ana; sveti Jakov, Arhiepiskop srpski
P 17 4 Prepodobni Isidor Pelusiot; prepodobni Nikolaj
S 18 5 Sveta mu~enica Agatija; sveti Polievkt - Zadu{nice
Sveti Fotije Carigradski; sveti Vukol Smirnski
N 19 6
(Mesne poklade)
P 20 7 Sv. Partenije Lampsakijski
U 21 8 Sveti TeodorStratilat; sveti Sava Drugi, Arhiepiskop srpski
S 22 9 Sveti mu~enik Nikifor (Odanije Sretewa)
^ 23 10 Sveti sve{tenomu~enik Haralampije
Sv. sve{tenomu~enik Vlasije; sv. velikomu~enik
P 24 11 \or|e Kratovac
S 25 12 Sveti Meletije Antiohijski
N 26 13 Prepodobni Simeon Miroto~ivi (Bele poklade)
Prepodobni Avksentije; sveti Kirilo Slovenski
P 27 14 (Po~etak posta)
U 28 15 Sv. apostol Onisim; prepodobni Jevsevije Pustiwak
Sveti mu~enici Pamfil, Porfirije i drugih 12
S 29 16 mu~enika
S
^
P
S
1
2
3
4
19
20
21
22
KATOLI^KI KALENDAR
S
1
^
2 PRIKAZANJE GOSPODINOVO - SVIJE]NICA
UVO\EWE U VOJNU EVIDENCIJU
N
P
Bla` b. i m., Vlaho b. m., Tripun m., Oskar
Marija de Matthias, Veronika dj., Andrej
5 Dan Gospodnji - 5. nedjelja kroz godinu
6 Pavao Miki i dr.m., Doroteja, Amando
7 Maksim, Julijan, Rikard
8 Jeronim Emiliani, Jozefina Bak, Mladen
9 Skolastika, Apolonija, Sabin, Sabina
10 Bl. Alojzije Stepinac m., Skolastika dj.
11 BDM Lurdska, Marija, Mirjana, Dan bolesnika
12 Dan Gospodnji - 6. nedjelja kroz godinu
13 Katarina Ricci, Kristina, Bo`idara
ladi}i ro|eni 1994. godine, koji imaju prebivali{te u
Sremskim Karlovcima, kao i svi ro|eni 1982. godine i
kasnije, koji iz bilo kojih razloga nisu uvedeni u vojnu
evidenciju, treba da se jave op{tinskoj kancelariji Centra Ministarstva
odbrane radi uvo|ewa u vojnu evidenciju. Upis regruta obavqa}e se od 1.
februara do 15. marta u
potkrovqu Magistrata, u kancelariji broj 36, svakog radnog dana
od 9 do 14 ~asova. Potrebno je
poneti li~nu kartu ili uverewe
o dr`avqanstvu Republike
Srbije. Oni koji se ne odazovu
podle`u prekr{ajnoj odgovornosti, a sankcija mo`e biti nov~ana
do 50.000 dinara ili kazna zatvora do 60 dana. Nakon evidentirawa, kandidatima je omogu}eno
dobrovoqno slu`ewe vojnog
roka.
Za detaqnije informacije rezervisan je telefon (021) 4835-209.
U
14 Valentin, Zdravko, Valentina
S
15 Klaudije La Colombiere, Georgija, Vitomir
^
16 Julijana, Julka, Samuel, Daniel, Miljenko
P
17 Bartol, Benedikt, Flavije
S
18 [imun, Bernardica, Soubirous
N
19
P
20 Leon ^udotvorac, Lav, Lea
U
21 Petar Damian, Damir, Natalija
S
22 ^ISTA SRIJEDA - PEPELNICA (ZAP. POST I NEMRS)
^
23 Polikarp, Romana, Grozdan
P
24 Montan m., Modest b., Matija, Goran
S
25 Viktorin m., Donat m., Berislav
N
26 Dan Gospodnji - 1. Korizmena - ^ista (Mlada nedjelja)
P
27 Gabrijel @alosne Gospe, Donat Zadarski
U
28 Roman, Bogoljub, Teofil
S
29
ck - do centra Karlovaca
oc - od centra Karlovaca na MAS
ckr - kroz centar Karlovaca
\ - ne saobra}a za vreme |a~kog
raspusta
* - Neobus
POZIV ZA REGRUTE
M
P
S
Brigita, Veridijana dj., Miroslav, Sever
N
P
U
S
^
P
S
3
4
Dan Gospodnji - 7. nedjelja kroz godinu
Prijestupni dan, Ida (kvatre)
strana 11
IZMEWEN [KOLSKI KALENDAR
RASPUST KRA]I ZA JEDAN DAN
Z
bog izmena Zakona o dr`avnim praznicima
promewen je i ovogodi{wi {kolski kalendar
za osnovce i sredwo{kolce. Naime, kako se od
ove godine Dan dr`avnosti Srbije 15. februar, praznuje dva
dana, odnosno 15. i 16. februara, {kolska godina }e biti
produ`ena za jedan dan. To prakti~no zna~i da }e u~enici
osmih razreda {kolovawe zavr{iti u ~etvrtak, 31. maja,
umesto u sredu, 30. maja, dok }e ostali osnovci na letwi raspust oti}i 14. juna, a ne dan ranije kako je bilo pre usvajwa
izmena Zakona o praznicima krajm pro{le godine.
Dan du`e u skamijama }e biti i maturanti gimnazija,
{to zna~i da se wihovo {kolovawe zavr{ava u ~etvrtak, 24.
maja, dok }e se 31. maja raspustiti i sredwo{kolci
trogodi{wih i ~etvorogodi{wih smerova sredwih stru~nih
{kola. Svi ostali sredwo{kolci mora}e da poha|aju nastavu
do 21. juna.
Izmewenim kalendarom za osnovnu {kolu
ZBIRKE ZADATAKA ZA MALU MATURU
predvi|eno je da u ~etvrtak, 24. maja budu odr`ani
~asovi prema rasporedu za sredu, jer u ukupnom zbiru
Zbirke zadataka iz matematike i srpskog jezika za zavr{ni
za ~itavu {kolsku godinu ima jedna mawe nastavna ispit u osnovnim {kolama mogu se nabaviti u kwi`arama, a pojavi}e
sreda nego ostalih nastavnih dana u sedmici.
se i u elektronskom obliku. Zbirka iz srpskog jezika ima 350 zadataDan se}awa na `rtve holokausta, genocida i ka, a iz matematike 210. Cena zbirke iz srpskog jezika je 210 dinara,
drugih `rtava fa{izma u Drugom svetskom ratu a iz matemtike 130 dinara.
Osmaci }e ove godine na polagawu male mature imati vi{e
obele`ava}e se kao radni i nastavni dan, izuzev ove
nepoznatih zadatka nego generacija pre wih. Po 25 odsto zadataka
godine jer 22. april pada u nedequ.
Praznik rada }e se slaviti kao neradni i bi}e poznato ili delimi~no poznato, dok }e polovina biti nepoznati
zadaci. Finalni oblik male mature trebalo bi da za`ivi {kolske
nenastavni 1. i 2. maja.
Za nastavnike je Vidovdan, 28. jun radni dan, 2013/14. godine, kada }e svi zadaci biti nepoznati.
jer }e tog dana, kao i do sada, deliti |a~ke kwi`ice.
UNAPRE\EWE DOSTUPNOSTI I KVALITETA OBRAZOVAWA
INKLUZIVNO OBRAZOVAWE
L
utkarskom predstavom i nastupom |aka
ni`ih razreda, u Osnovnoj {koli u
Sremskim Karlovcima nedavno je okon~an
devetomese~ni projekat Pru`awa unapre|enih usluga na
lokalnom nivou (DILS), koji je podr`alo Ministarstvo
prosvete, a sredstva su obezbe|ena iz zajma Svetske banke.
Sremskokarlova~ka osmoqetka dobila je za realizaciju
ovog projekta 3.650 evra, a zna~aj projekta je i u tome {to je
nakon zavr{etka planiranih aktivnosti {koli, izme|u
ostalog, pripao ku}ni bioskop, lap-top i pozori{na scena.
- Projekat O[ “”23. oktobar”“ pod nazivom „Korak do
znawa, navika i ume}a“ bio je usmeren ka unapre|ewu na{ih
kapaciteta za uspe{no ukqu~ivawe i kvalitetno obrazovawe dece iz osetqivih grupa, a `eqa nam je bila i da
strana 12
unapredimo profesionalne kompetencije zaposlenih za rad
sa |acima koji imaju te{ko}e u u~ewu, sa u~enicima sa invaliditetom i sa smetwama u razvoju, {to bi trebalo da tim
u~enicima obezbedi kvalitetnije ukqu~ivawe u obrazovni
proces - isti~e direktor Goran Maravi}.
„Luktkarstvo u nastavi i vannastavnim aktivnostima“ zapravo je posledwi u nizu seminara na osnovu kojeg su
profesorice razredne nastave Irena Bijeli} i Melita
Obradovi} priredile centralnu manifestaciju na kojoj je
izvedeno ~ak 13 predstava.
Prethodno su odr`ana dva seminara: „Strategija i
postupci prilago|avawa nastave“ i „Indeks za inkluziju“.
Ina~e, inkluzivna praksa je i ranije postojala, ali
vi{e kao rezultat pojedina~ne inicijative, bez sistemske
podr{ke.
SARADWA OP[TINSKE UPRAVE I FAKULTETA ZA MENAXMENT
STRU^NA PRAKSA U OP[TINI
N
a inicijativu Kancelarije za mlade, u Sremskim
Karlovcima nedavno je potpisan ugovor o saradwi izme|u Op{tinske uprave i Fakulteta za
menaxment, ~ime su postavqeni temeqi za dugoro~nu saradwu. Na
taj na~in i prakti~no je ozvani~ena saradwa koja je pokrenuta pre
dve godine kroz pilot projekat „Studentska praksa”. Studenti smerova „Operativni menaxment” i „Menaxment u medijima” poha|a}e
~asove stru~ne prakse u Kancelariji za mlade u Sremskim Karlovcima i kroz ovaj vid anga`ovawa ste}i nova znawa koja }e im
omogu}iti boqe razumevawe aktivnosti dr`avnih institucija.
- Na ovaj korak odlu~ili smo se jer se preno{ewe znawa i
iskustva Kancelarije za mlade pokazalo kao korisno u prisustvu
mladih i stru~nih qudi, razli~itih profila i sa mnogobrojnim
idejama, predlozima i energijom za unapre|ewe ve} postoje}ih
modela funkcionisawa - istakao je koordinator Kancelarije za
mlade Sremski Karlovci Nemawa Tewovi}. On je naglasio da su
svi mladi qudi, `eqni u~ewa i rada u op{tinskoj Kancelariji za
mlade, itekako dobrodo{li.
OKUD „BRANKOVO KOLO“ U QUBQANI
FOLKLORA[I RAZGALILI ZMAJ^EKE
N
a poziv vlasnika renomiranog hotela i restorana „Portal“ u Qubqani Mom~ila Jorga~evi}a, folk-
lorni ansambl sa orkestrom Omladinskog kulturno-umetni~kog dru{tva „Brankovo kolo“ iz Sremskih
Karlovaca gostovao je u slovena~koj prestonici od 26. do 29. januara, gde je, izme|u ostalog, prire|en
i svetosavski program.
- Himna Svtom Savi, pozdravna re~ doma}ina i
prigodna zdravica ozna~iili su po~etak programa.
Petosatni muzi~ki program, pro{aran narodnim
plesnim obi~ajima, pesmom i muzikom Srema i cele
Srbije, razgalili su srca na{ih zemqaka u Qubqani,
ali nostalgi~na ose}awa Slovenaca, koji su ba{ tim
povodom bili gosti restorana. Nastup je bio takav da je
tra`eno da se ponovi i drugo ve~e, 28. januara referi{e umetni~ki direktor OKUD-a, Du{ko
Milosavqevi}.
Osim na{ih folklora{a u Qubqanu su putovali predstavnici Vinarije „Bajilo“ i „Keramike Ras“,
koji su dobili sjajnu {ansu da prika`u {iroku lepezu
svojih proizvoda, a za dobru promociju turisti~kih
potencijala na{eg grada pobrinula se Turisti~ka organizacija Sremskih Karlovaca, koja je obezbedila kvalitetan promotivni materijal.
Nekoliko hiqada Slovenaca svake godine pohodi gurmansku fe{tu leskova~ku Ro{tiqijadu i Sabor truba~a u
Gu~i, pa bi i na{ brend, sremskokarlova~ki Gro`|ebal, izgra|en na penu{avom bogatstvu ~uvenih karlova~ih vina,
dobroj atmosferi i jo{ boqim doma}inima, svakako mogao da predstavqa izazov za turiste iz „De`ele“. Uostalom, upravo Mom~ilo Jorga~evi}, rodom iz sela Vu~ja kod Leskovca, svake godine organizuje dolazak nekoliko krcatih autobusa iz
Slovenije na Ro{tiqijadu, a dosada{wa praksa pokazala je da su ugostiteqima puna i srca i nov~anici.
ME\UNARODNI SAJAM VINA U TEMERINU
[email protected] NASTUP KARLOVA^KIH VINARA
V
inarija Kolarovi} “Art et vinum” iz Sremskih Karlovca, vlasni{tvo \or|a
Kolarovi}a osvojila je na 15. Me|unarodnom sajmu vina u Temerinu zlatnu
medaqu u kategoriji desertnih vina za svoj Bermet. Kolarovi} je nagra|en
i za Pinot noir bronzanim odli~jem, ~ime je potvrdio vrhunski kvalitet svojih crvenih vina.
- Zadovoqan sam zlatnom medaqom za bermet, a ve} sada mogu da poru~im da za
slede}u sezonu spremam izuzetno kvalitetan Merlo, koji se ve} sada isti~e svojom bojom i
karakteristi~nim sortnim bukeom - najavquje nova vinska proznawa \or|e Kolarovi}.
Za izlo`eni Kaberne soviwon, u kategoriji crnih vina, zlatnu medaqu je osvojio
Svetozar Baj{anski iz Sremskih Karlovaca, kome je pripala i srebrna kolajna za rose vino
Rose cuve, kao i bronzana medaqa za belo vino Rajnski rizling.
Vinarija “Ruso” iz Sremskih Karlovaca osvojila je dva odli~ja za svoja bela vina:
srebrno za @upqanku i bronzano za Talijanski rizling.
strana 13
CRVENI KRST SREMSKIH KARLOVACA
OBEZBE\EN RAD NARODNE KUHIWE
kuhiwe.
N
ajugro`eniji `iteqi Sremskih Karlovaca - korisnici Narodne kuhiwe Crvnog krsta dobija}e i u 2012.
godini po jedan kuvani obrok dnevno. To je rezultat vi{emese~nih napora sremskokarlova~kog Crvenog
krsta da se, uprkos ekonomskoj krizi i smawenom prilivu sredstava, obezbedi podr{ka za rad Narodne
Prva ovogodi{wa akcija dobrovoqnog davawa
Na zajedni~kom narodnom kazanu nalazi se 200
Karlov~ana, a me|u wima tre}ina su deca, dok su ostali stari krvi u Sremskim Karovcima, odr`ana 5. januara, bila je
uspe{na. Zbog praznika i tradicionlnog putovawa
i bolesni, odnosno nesposobni za bilo kakav rad.
gra|ana, akcije dobrovoqnog davawa krvi koje se organizuju po~etkom januara imale su ne{to slabiji rezultat. Me|utim, ove godine je svoju humanost `elelo da
poka`e 46 Karlov~ana, a krv je dalo 36. Zdravstveni
razlozi su se ispre~ili da jo{ 10 plemenitih qudi
daruje „krv koja `ivot zna~i“. Oni }e novu priliku
imati 3. aprila, kada je u Sremskim Karlovcima
zakazana slede}a akcija dobrovoqnog davawa krvi.
^lanovi Uprvnog odbora Crvenog krsta Sremskih
Karlovaca prihvatili su 12. januara ostavku predsednika Op{tinskog odbora @arka @ivanovi}a, a novi
predsednik trebalo bi da bude izabran na Skup{tini u
martu ove godine. U naredna dva meseca sve poslove
predsednika Crvenog krsta obavqa}e potpredsednik
Branislav San~anin.
Najzna~ajniji donatori pro{le godine bili su Fakultet za menaxment iz Sremkih Karlovaca, koji je donirao 600
hiqada dinara, kao i anonimni donator iz Beograda, koji je redovno obezbe|ivao namirnice i neophodan novac. Osim
toga, Op{tina Sremski Karlovci upla}ivala je svakog meseca po 80 hiqada dinara, a Crveni krst Srbije mese~nu tran{u
sredstava prikupqenih od igara na sre}u, {to je na godi{wem nivou bilo oko 762 hiqade dinara.
Ove godine izostaje podr{ka FAM-a, dok je anonimni darodavac odlu~io da nastavi podr{ku tako {to }e svakog
meseca obezbediti hranu u vrednosti od 1.000 evra, a jo{ toliko sredstava upla}iva}e na ra~un Crvenog krsta Sremskih
Karlovca za nabavku nedostaju}ih namirnica i pla}awe re`ijskih tro{kova. Osim toga i Op{tina }e svakog meseca
obezbediti desetak hiqada dinara vi{e u odnosnu na pro{lu godinu.
ZA GENERACIJU RO\ENU 1952, 1962, 1972. I 1982. GODINE
REVAKCINACIJA PROTIV TETANUSA
I
z ambulante Doma zdravqa u Sremskim Karlovcima pozivaju
gra|ane, ro|ene 1952, 1962, 1972. i 1982. godine, da do|u radi
revakcinacije protiv tetanusa. Revakcinacija je besplatna i
obavqa se posle tridesete godine na svakih deset godina. Karlov~ani pomenutih
godi{ta kod svog izabranog lekara treba da do|u sa zdravstvnom kwi`icom, a kako
je za Karlova~ki list izjavila PR Doma zdravqa Olga Je{i}, pogodnost je u tome
{to nije potrebno zakazivawe. Radno vreme Slu`be op{te medicine u Sremskim
Karlovcima je ponedeqkom, ~etvrtkom i petkom od 7 do 20 sati, utorkom i sredom
od 7 do 13.30 a
subotom od 7 do
10 sati.
@iteqi Sremskih Karlovaca mogu da se
opredele za jednog od ~etiri lekara: dr Marija
Apatovi}, dr Gordana Galowa, dr Ana Markovi} i
dr Danijela Vlasa}evi}. Sve dodatne informacije
gra|ani mogu da dobiju li~no u ambulanti ili
pozivom telefonskog broja (021) 881-724.
Vakcinacija protiv tetanusa kod dece po~iwe
jo{ u prvoj godini `ivota, zatim u drugoj, pa pred
polazak u {kolu, zatim u osmom razredu i sa 18 godina.
Osim redovne vakcinacije, postoji i ona koja
se daje neposredno nakon povrede ko`e. Tada se uz
prvu dozu vakcine prima i antitetnusni serum, nakon
30 do 90 dana od prve doze dobija se druga, a za 12
meseci dobija se i tre}a doza ili revakcina. Ovako
sprovedena vakcinacija garantuje za{titu od
tetanusa 10 godina.
strana 14
SREMSKOKARLOVA^KI LIKOVNI SALON
KARLOVCI - TRAJNA INSPIRACIJA UMETNIKA
U Galeriji Kulturnog centra “Karlova~ka umetni~ka radionica” sve~ano otvoren “Sremskokarlova~ki
novogodi{wi likovni salon”. Rekordan broj u~esnika.
Uru~ene prigodne nagrade najuspe{nijim pro{logodi{wim u~esnicima
S
remski Karlovci su po~etkom
godine ponovo bili centar
likovne umetnosti, a vremenski
i prostorni kutak koji je objedinio umetni~ko
stvarala{tvo, qubiteqi vizuelnog u`itka
prona{li su, kao i svih prethodnih godina, u
inspirativnom ambijentu Kulturnog centra
„Karlova~ka umetni~ka radionica“.
Sremskokarlova~ki likovni novogodi{wi salon sve~ano je otvorio Mile Igwatovi},
istori~ar umetnosti i vi{i kustos Muzeja
Vojvodine, a svoje radove su brojnim qubiteqima
umetnosti u Galeriji Kulturnog centra 26. januara
predstavila 32 stvaraoca.
Vi{e od jedne decenije Kulturni centar,
uz podr{ku Op{tine, jednom godi{we organizuje „Sremskokarlova~ki novogodi{wi likovni salon“ kada se pru`a {ansa
svim likovnim stvaraocima koji `ive i rade u Sremskim Karlovcima, ali i nekolicini onih koji u na{ grad dolaze i
stvaraju, da se predstave publici.
- Zahvaquju}i likovnom salonu upoznali smo dosta darovitih sugra|ana za koje nismo ni znali da su stvaraoci
i vlasnici neretko bogatog talenta. Upravo tu nalazimo jednu od najzna~ajnijih vrednosti ovakvih kulturolo{ko-umetni~kih misija - poru~io je prilikom otvarawa Sremkokarlova~kog novogodi{weg likovnog salona, direktor Kulturnog
centra „Karlova~ka umetni~ka radionica“ @arko
Dimi}.
Bila je ovo i prilika da predsednik `irija
pro{logodi{weg Likovnog salona Mile Igwatovi}
uru~i prigodne nagrade najuspe{nijim. Grand prix
salona za umetni~ki domet u skulpturi pripala je
\or|u Lazi}u ]ap{i, dok su specijalne nagrade za
fotografiju uru~ene Miladinu Mare{u, za
slikarstvo Dimitriju V. Ne~itajlu i za dizajn
Stevanu Jovanovi}u Pe~uli. Nagradu za nove nade
dobili su Olga Maravi}, Dragana Jeli} i Dejan
[evo, a za primewenu umetnost Zlatko Lermajer,
Zdenka Mi{i} i Predrag Baweglav. Nagradu
Salona za slikarstvo dodeqene su \or|u
Kolarevi}u, Petru Tumbasu, Milivoju Bakjinu i
Elizabeti Jankovi}.
Generalni pokroviteq Salona je Op{tina Sremski
Karlovci a medijski pokroviteq Karlova~ki list.
Qubiteqi likovne umetnosti ve} u februaru ima}e priliku da u`ivaju u delima sugra|anke Svetlane
@ivkovi}, koja je sa dva rada u~estvovala i na Sremskokarlova~kom likovnom salonu.
obojeni. Posledwih
godina preispituju
se odre|eni doga|aji
i uloga pojedinca u
wima, u vremenu koje je prethodilo ratnim zbivawima. Tako|e,
zna~ajno je prikazati li~nosti
koje su ~inile Namesni{tvo.
Osim kneza Pavla Kara|or|evi}a, koji je obra|en u
nau~noj literaturi, a wegova
li~nost i rad prikazani
arhivskom izlo`bom (Arhiv
Jugoslavije, 2007), ostala dvojica namesnik, dr Radenko
Gordana Petkovi}
Stankovi} i dr Ivo Perovi},
ostali su gotovo nepoznati, mada su pre ulaska u
Namesni{tvo ostvarili zavidne karijere. Va`no je
napomenuti da su dvojica namesnik - knez Pavle (2011) i
Radenko Stankovi} (2007) i zvani~no rehabilitovni.
GOSTUJU]E [email protected] [email protected] ZAVI^AJNU ZBIRKU
KRIZA PROREDILA PROGRAME
U
Zavi~ajnoj zbirci u Sremskim Karlovcim
tokom aprila bi}e postavqena gostuju}a
izlo`ba slika @eqka Reqi}a, dok bi u
septembru trebalo da bude uprili~ena i gostuju}a izlo`ba
Narodnog muzeja „Mina Karaxi} Vukomanovi} (1828-1894),
autora mr Qiqane ^ubri}, muzejskog savetnika.
Muzej grada Novog Sada, u saradwi sa Skup{tinom
Srbije, priredi}e u martu u Domu Narodne skup{tine u
Beogradu, izlo`bu „Kraqevski namesnici (1934-1941)“, autora mr Gordane Petkovi}, vi{eg kustosa - istori~ara.
Namesni{tvo je, kao institucija od izuzetnog dr`avnog
zna~aja, poku{alo da sa~uva Kraqevinu Jugoslaviju u
delikatnim uslovima. Me|utim, ovaj period na{e istorije
nije dovoqno prou~avan, iako nam je vremenski blizak, a
dosada{wi nau~ni rezultati uglavnom su bili ideolo{ki
strana 15
SPORT
PRVA VOJVO\ANSKA LIGA - GRUPA CENTAR
ODBOJKA[I PO^ELI PRIPREME
S
7
7
0
21
3
21
eniorska ekipa Odbojka{kog 1. Stra`ilovo
kluba „Stra`ilovo“ po~ela je 1.
7
5
2
18
8
16
februara u sali Osnovne {kole 2. Vo{a
„23. oktobar“ u Sremskim Karlovcima pripreme za
7
5
2
17
9
15
drugi deo {ampionata, a do po~etka prvenstvene 3. Vojvodina NS Seme 3
trke planirano je odigravawe nekoliko kontrol7
4
3
16
9
14
nih utakmica. Izostala su poja~awa u prelaznom 4. Kulpin
roku jer, kako isti~u u ovom uzornom sportskom
7
3
4
10
13
9
kolektivu, ekipa je dobro selektovana, pred- 5. [id
stavqa spoj sjanih pojedinca koji su individualne
6. Botafogo
7
2
5
10
16
6
kvalitete podredili ekipi, {to najboqe
potvr|uju prikazane igre i rezultat.
7. Sloven 2
7
1
6
5
20
2
Start drugog dela prvenstva u Prvoj
vojvo|anskoj ligi - grupa sever je zakazan za subo8. Mladost Ekspans 2
7
0
7
2
21
1
tu, 25. februara, a na{i odbojka{i u 18.30 sati
do~ekuju petoplasiranu ekipu [ida, koju su u
prvom delu takmi~ewa na wihovom terenu savladali maksimalnim rezultatom.
- Pozivamo sve sugra|ane, qubiteqe odbojke da nas podr`e u nastavku {ampionata, jer }e nam put do zacrtanog ciqa
uz wihovu podr{ku, biti znatno lak{i - poru~io je trener Stefan Lakovi}.
Prvi deo prvenstva ekipa Stra`ilova zavr{ila je na prvom mestu sa maksimalnim u~inkom i saldom od 21 bodova.
[email protected] SPORTSKIH RIBOLOVACA „DUNAV“
U
PRODAJA RIBOLOVNIH DOZVOLA
dru`ewe sportskih ribolovca „Dunav“ iz Sremskih Karlovaca po~elo je prodaju ribolovnih dozvola za ovu
godinu. Dozvole se mogu kupiti u sedi{tu Udru`ewa sredom i subotom od 15 do 17 ~asova, a cena je 4.600
dinara. Povla{}ene dozvole ko{taju 2.300 dinara, a za osobe sa invaliditetom 100 dinara. Uz kupovinu
dozvole neophodno je uplatiti jo{ i 500 dinara na ime ~lanarine.
^lanovi i korisnici priveza i boksova trebali su, po nepromewenim cenama iz 2011. godine, da do sredine januara
plate prvu ratu naknade za kori{}ewe, a krajwi rok do kada je potrebno da izmire sve obaveze je 31. mart.
Ranija praksa pla}awa radne akcije za one koji ne mogu da se odazovu na ovakve aktivnosti je ukinuta.
KLUB PENZIONERA NA DUDARI
IZABRANI NAJBOQI SPORTISTI - VETERANI
K
lub penzionera i starijih gra|ana
„Bratstvo - jedinstvo“ dodelilo je svojim
~lanovima - najuspe{nijim sportistima u
decembru pro{le godine prelazne pehare i medaqe.
U disciplini „automatska kugla“ prelazni
pehar i medaqu za prvo mesto dobio je Erne Horvat,
drugoplasirani je bio @ivan Vasi}, a tre}e mesto je
pripalo Stevi Beqanu.
Najuspe{niji {ahista u minuloj godini bio je
Matija Raki}, na drugoj poziciji bio je Miladin
]irkovi}, dok je tre}eplasirani Dragomir Mandi}.
Najboqi takmi~ar u „vise}oj kugli“ bio je ujedno i najstariji u~esnik Mile [a{i}, ispred Bo`e Be{evi}a i
Dragi{e A}imovi}a.
U `enskoj konkurenciji bez premca bila je
Angelica Palo{i, srebrnu medaqu osvojila je Qerka
Rancinger, a bronza je pripala Mariji Vrsajkov.
Veteranka Dragojla Krsti} osvojila je
prelazni pehar i zlatnu medaqu u disciplini „plo~ice
- me{ovito“, drugo mesto zaslu`io je Jovo Pilipovi}, a
tre}e Steva Beqan.
Zlatna medaqa u pikadu pripla je Jovi
Pilipovi}u, ispred Steve Beqana i Dare Dubi}.
Pred oko pedesetak ~lanova Kluba i gostiju, dodeqene su i medaqe igra~ima godine u disciplinama vise}a
kugla, plo~ice i pikado.
Najboqi takmi~ar u disciplini „vise}a kugla“ u
2011. godini bio je Dragi{a A}imovi}, dok je to priznawe
u `enskoj konkurenciji pripalo Jovanki Korpa{. Jovo
strana 16
Pilipovi} progla{en je za igra~a godine u disciplini
„plo~ice“, dok je laskava titula igra~a godine u pikadu
uru~ena Stevi Beqanu.
Konkurencija za sportska priznawa Kluba na
Dudari bila je `estoka, o ~emu mo`da najboqe svedo~i
podatak da je za nagrade nominovno ~ak 35 sportista veterana, koji su, kako je istaknuto, dali veliki doprinos osvajawu osam ekipnih pehara u 2011. godini.
Nagrade i medaqe uru~ili su kum Kluba Miodrag
Mijatovi} i koordinator Turisti~ke organizacije Op{tne
Sremski Karlovci Jelena Beni{ek.
SPORT
NOVI USPEH MLADOG KARLOVA^KOG KARATISTE
TINTOR PRVI NA “GRAND PRIX CROATIA”
R
RASPORED TRENINGA
eprezentativac Srbije i ~lan
Karate kluba „Impuls“ Aleksandar Tintor (kadet, -63 kg) osvojio
je prvo mesto na dvodnevnom turniru „Grand Prix
Croatia“, odr`anom u Samoboru 21. i 22. januara. Na
takmi~ewu, koje je poslu`ilo kao jedna od posledwih provera pred odlazak na prvenstvo Evrope za
kadete, juniore i mla|e seniore
u Baku
(Azerbejxan) od 10. do 12. februara, nastupilo je
1.315 takmi~ara iz 18 zemaqa.
Tintor je imao pet me~eva: veliki uspeh je
zabele`io u polufinalu kada je savladao najtrofejnijeg hrvatskog kadetskog reprezentativca
Ivana Martinca, ina~e vice{ampiona Evrope i
tre}eplasiranog sa posledweg Svetskog prvenstva, dok je u finalu bio boqi od makedonskog
reprezentativca Martina Stojmenova.
DAN
MESTO
Ponedeqak Sokolski dom
VREME
TAKMI^ARI
18.30-19.30
Beli, `uti, oran`
crveni pojas
Takmi~ari mla|i
Prva ekipa
Tatami sala
Utorak
19.45-21.00
21.00-22.15
Osnovna {kola 18.45-19.45
Tatami sala
Sreda
Sokolski dom
Tatami sala
^etvrtak
Petak
18.45-20.00
20.00-21.15
18.45-19.45
19.45-20.00
20.00-21.00
21.00-22.15
Osnovna {kola 18.45-19.45
Tatami sala
20.00-21.15
Sokolski dom
17.30-18.30
Tatami sala
18.45-20.00
i
Zeleni i plavi pojas,
takmi~ari borbe mla|i
Takmi~ari kate
Prva ekipa borbe
Beli, `uti, oran` i
crveni pojas
Takmi~ari kate
Takmi~ari borbe mla|i
Prva ekipa
Zeleni, plavi, braon pojas
i takmi~ari kate i borbe
mla|i
Prva ekipa borbe
Beli, `uti, oran` i
crveni pojas
Zeleni, plavi, braon
pojas, takmi~ari kate i
takmi~ari borbe
(sve kategorije-uzrasti)
Karate klub „Impuls“ od 16. januara upisuje nove
~lanove. Zainteresovani treba da do|u u Sokolski dom ponedeqkom od 18.30 do 19.30 ~asova, sredom od 18.45 do 19.45 i petkom
od 17.30 do 18.30 ~asova. Za detaqnije informacije rezervisan je
telefon 021/881-357, kao i elektronska po{ta:
[email protected]
PRVENSTVO SRBIJE U CIKLO KROSU
\UR\I] ODBRANIO TITULU [AMPIONA
R
eprezentativc Srbije u planinskom biciklizmu Bojan \ur|i}, koji vozi za kragujeva~ki Radni~ki, odbranio je titulu
dr`avnog {ampiona u eliti na ciklo krosu odr`anom u
[idu 28. januara.
Na{ sugra|anin je slavio na dobroj i zahtevnoj
stazi ispred Alekse Mari}a iz Crvene zvezde i Ivana
Jovanovi}a iz beogradskog Progresiva, koji je {ampionske
titule osvajao 2009. i 2010. godine.
Ina~e, \ur|i} je i pro{le godine na {ampionatu
Srbije u Novom Sadu, u eliti bio ubedqivo najboqi.
\ur|i} }e ove sezone, zajedno sa mladim Aleksom
Mari}em i talentovanom Jovanom Crnogorac iz BK
„Radni~ki“ voziti za profesionalnu ekipu u planinskom
biciklizmu „Salkano tim“ iz Turske. Prvi deo priprema
sproveden je po posebnom programu u [u{wu kod Bara, a
odbrana titule na {ampionatu Srbije u ciklo krosu i 10.
{ampionska zvezdica u karijijeri, najboqa su potvrda
kvalitetnog programa u pripremnom periodu, ali i najava
sjajnih rezultata u ovoj godini.
strana 17
CRNA
HRONIKA
VATRA ZAHVATILA POTKROVQE ZGRADE NA DUDARI
@ENA STRADALA U [email protected]
U
po`aru koji je izbio u petak, 27. januara oko 19 ~asova u potkrovqu zgrade u
Ulici Dositeja Obradovi}a 43, u sremskokarlova~kom nasequ Dudara,
prona|eno je telo Veronike Jackovi} (1937) koja je, prema izjavama
kom{ija, sama `ivela u stanu.
Dim je prime}en kako kuqa iz potkrovqa zgrade oko
19 sati, a prijavqen je pedesetak minuta kasnije. Po`ar,
koji je zahvatio stan i potkrovqe, gasilo je 15 vatrogasaca sa troje vatrogasnih kola. Vatrena stihija je
lokalizovana oko 21 ~as, ali nesre}noj `eni nije vi{e
bilo spasa. Smrt je konstatovala ekipa hitne pomo}i iz
Petrovaradina, a istraga }e pokazati koje su okolnosti
dovele do po`ara i velike matrijalne {tete.
- Pripadnici Vatrogasne brigade iz Novog Sada
ugasili su po`ar, u kome nije bilo povre|enih, jer su svi
stanari blagovremeno napustili zgradu - izjavila je
de`urni istra`ni sudija Osnovnog suda u Novom Sadu
Koviqka \a~i}.
Gradona~elnik
Sremskih
Karlovaca Milenko Filipovi}
ponudio je stanarima zgrade privremeni sme{taj u hotelu „Dunav“ u
Sremskim Karovcima, s obzirom na to da je objekat odmah iskqu~en sa
elektro-mre`e, odnosno sa toplovodnog sistema Toplane „Dudara“.
- Morali smo brzo da reagujemo i pomognemo na{im
sugra|anima, kako bi u ovim zimskim danima mogli da im obezbedimo
elementarne uslove za `ivot. Sanaciju krovne konstrukcije i krova
obavi}e radnici preduze}a „Best izgradwa“, koji se ve} nalaze u
Sremskim Karovcima, gde su anga`ovani na dogradwi i adaptaciji ambulante. Bitno nam je da {to pre saniramo krov na objektu, kako ki{a i
sneg ne bi naneli jo{ ve}u {tetu, posebno stanovim ispod onog u
potkrovqu koji je izgoreo - ka`e Filipovi}.
Radnici Javnog komunalnog preduze}a „Belilo“ dva dana su
iznosili nagoreli name{taj i gare` i odvozili ga na deponiju.
UHAP[EN DEJAN D. IZ SREMSKIH KARLOVACA
POKU[AJ IZNUDE NOVCA
K
riminalisti~ka policija li{ila je slobode Dejana D. (1986) iz Sremskih Karlovaca zbog postojawa osnovane
sumwe da je po~inio krivi~no delo iznude. On se tereti da je poku{ao da iznudi novac od sugra|anina
Milorada B., prete}i mu da }e u suprotnom nauditi wemu i wegovom sinu Luki B.
Dejanu D. odre|eno je 48-~asovno zadr`avawe, a uz krivi~nu prijavu, priveden je na saslu{awe istra`nom sudiji
Osnovnog suda u Novom Sadu, koji mu je odredio pritvor. Me|utim, ova pri~a nije dobila kona~an epilog jer su weni akteri ve}
na prvom saslu{awu promenili izjave?!
GRESI KABLOVSKOG DISTRIBUTERA
REINKARNACIJA KAFKINOG PROCESA
P
rvi osnovni sud u Beogradu doneo je presudu u korist S.S. (1967) iz Sremskih Karlovaca kojom se JP PTT saobra}aja „Srbija“ obavezuje da vrati svojevremeno sudski napla}en iznos od 22.060 dinara na ime nepla}enih
ra~una za KDS usluge, da o{te}enoj nadoknadi tro{kove postupka od 34.310 dinara, kao i kamatu.
Naime, JP PTT saobra}aja „Srbija“ uredno je ispostavqalo ra~une ovoj Karlov~anki, mada sa wom nikada nije potpisan
ugovor o kori{}ewu kablovskog distributivnog sistema, niti su regulisana me|usobna prava i obaveze. Vrhunac ove lo{e
izre`irane predstave odigrao se u Op{tinskom sudu u Novom Sadu krajem 2008. godine, gde je doneta presuda da se od „du`nika“
prinudno otme zahtevani novac. Mada danas i prose~an bruco{ Pravnog fakulteta zna da virtuelni ili nedostavqeni ra~uni,
bez potpisanog ugovora i drugih opipqivih dokaza, mogu da poslu`e samo za pisawe scenarija doma}ih humoristi~kih serija,
Op{tinski sud u Novom Sadu donosi presudu da se utole apetiti KDS-a.
Ipak, u novom sudskom procesu, pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, uo~ena je gre{ka koja je na~iwena u provinciji, te }e zbog „neosnovanog boga}ewa“ srpski poslovni gigant - JP PTT saobra}aja „Srbija“ morati da vrati ono {to mu i ne
pripada.
O poslovnom moralu, dru{tveno odgovornom poslovawu ili jednostavno o izviwewu za poku{aj gurawa ruke u tu|i xep
u ovoj kompaniji o~igledno ne razmi{qaju, s obzirom na to da im se olako ste~eno osladilo. Ovih dana iz KDS-a sti`e nova
pretwa da }e, ukoliko ova sugra|anka ne raskine ugovor koji nije ni potpisala, biti ponovo suo~ena sa pretplatom za usluge koje
ne koristi?!
strana 18
Iz mati~arske bele`nice
Ro
n
|e
i
V e n ~ a n i
Biqana Stojanovi} i Marko ^ubrilo
(21. januar 2012.)
Elvira Vojni} i Neboj{a Miqojkovi}
(21. januar 2012.)
D
e
v
o
j
~
i
c
e:
Nada Devexi} i Goran Ga{i}
An|ela Molnar - Sawa i Boris
(6. januar 2012.)
(28. januar 2012.)
Danijela Stevovi} i Milan Milovi}
(28. januar 2012.)
D
e
~
a
c
i:
UMRLI u Sremskim Karlovcima:
Karlovcima
Nikola Ran|elovi} - Tijana i Du{an
(18. januar 2012.)
Imre Taka~ (25.9.1932-8.1.2012.) - Bra}e Dejanovi} 8,
Grozdana Ne{i} (24.1.1953-16.1.2012.)- Ive Andri}a
13, Nikola Mandi} (25.2.1937-29.1.2012.) Dobrilovac 10, Veronika Jackovi} (10.7.193727.1.2012.) - Dositeja Obradovi}a 43
PULS GRADA
MI
NU
S
IZVO\A^I RADOVA NA POPRAVNOM
(Vlaga nagriza obnovqenu Kapelu mira )
US
PL
ZIMSKE RADOSTI
(Sneg iznudio n o v i raspust - sankawe )
strana 19
MANASTIRI KARLOVA^KE
MITROPOLIJE
MANASTIR RAKOVAC
autor:
Mr Gordana Petk ovi}
MANASTIRI KARLOVA^KE
MITROPOLIJE
MANASTIR RAKOVAC
M
anastir Rakovac je, prema jednom starom zapisu, osnovao „blagoverni
hri{}anin“ Raka Milo{evi}, nekada{wi veliki komornik despota
Jovana Brankovi}a. Predawe ka`e da je dvorski komornik Raka i{ao
u lov sa dvorjanima i boqarima. Tokom lova je ubio jelena i na tom mestu je podigao
mali manastir, posvetio ga svetim vra~evima Kozmi i Damjanu, i nazvao ga Rakovac.
Naime, tuma~ewe ovog ~ina je jednostavnije ako znamo da je jelen u hri{}anstvu simbol samo}e i ~istote mona{kog poziva. Osim toga, komornik Raka ugovorio je sa
despotom Brankovi}em da manastiru pripadne selo Ledinci.
Manastir Rakovac osnovan je,
najverovatnije, u drugoj polovini 15.
ili najkasnije u prvim decenijama 16.
veka. Najstariji pisani podatak poti~e
iz 1533. godine, sa natpisa na zidu
priprate. Slede}i pisani podatak
poti~e iz 1541. godine kada je manastir spaqen. Turski dokumenti bele`e
Rakovac u katastarskom defteru iz
1545/46. godine, kada je zabele`eno da
je manastir isplatio carskoj blagajni
godi{wi porez od 100 ak~i. Manastir
Rakovac pomiwe se i u slede}im defterima iz 1566/67. i 1578. godine.
Tokom 17. veka na~iweno je nekoliko bele{ki u vezi sa
prilagawem crkvenih utvari, kao i to da je godine 1656/57.
obnovqen manastirski konak. Zanimqivo je pomenuti
jedan od najzna~ajnijih priloga manastiru, darivan od
starca Makarija, jeromonaha manastira, 1699. godine, u
vreme patrijarha Arsenija III ^arnojevi}a i rakova~kog igumana kir Teofana - kivot (sarkofag) od drveta u kojem su
bile sme{tene mo{ti Sv. Prokopija. Kivot je ukra{en
belim sedefom, a na unutra{wem delu poklopca bio je
islikan lik ovog sveca. Istori~ar Pavle [traser navodi
da se 1753. godine u kivotu nalazila desna ruka Sv.
Prokopija, do ~lanaka, i na woj srebrna grivna ukra{ena
razli~itim kamewem. Me|utim, godine 1931. kivot je,
prema zabele{ci Lazara Mirkovi}a, bio prazan.
Manastir Rakovac je ve} na po~etku Velikog be~kog
rata (1683-1699) stradao od strane Turaka, koji su ga
spalili i razorili. Posle Karlova~kog mira do{lo je do
wegovog obnavqawa.
Manastirska crkva se prvi put pomiwe 1692. godine, kada je ura|en novi krovni
pokriva~ od {indre. Obimniji radovi obavqeni su 1735. godine, kada je uz crkvu
dozidan zvonik. Tada je u zvoniku ure|ena kapela,
a wen ktitor je bio mitropolit Vi}entije
Jovanovi}. Zahvaquju}i prilo`niku Josifu
Jovanovi}u iz Daqa, zakupcu po{te u Gajdobri,
kapela je „izmolovana“ i opremqena neophodnim
srebrnim utvarima. Mitropolit Pavle Nenadovi},
koji se u ovom manastiru i zamona{io, osvetio je
antimins kapele 1744, a ve} u narednoj godini je
vr{io slu`bu u woj. Mo{ti wenog ktitora Vi}entija Jovanovi}a prenete su iz Beograda 1749. godine,
a krajem 19. veka, u vreme patrijarha Georgija
Brankovi}a, postavqena je nadgrobna plo~a u
kapeli. [est godina posle dozi|ivawa zvonika
krov od {indre zamewen je pokriv~em od bakarnog
lima (1741) i to zahvaquju}i sredstvima celog
manastirskog bratstva. Godine 1754/55. novosadski
slikari Vasilije Ostoji} i Janko Halkozovi} sklapaju ugovor sa manastirom i zapo~iwu slikawe
novog ikonostasa. Me|utim, ovaj posao se nepredvi|eno odu`io, a Ostoji} i
Halkozovi} su raskinuli ortakluk. Zna~ajniji radovi na obnovi i ukra{avawu crkve
preduzeti su izme|u 1760. i 1769. godine. Tada je obavqena zamena podova, pro{iren
je otvor izme|u naosa i priprate, dovr{ena pozlata i slikawe novog ikonostasa.
Radove na oslikavawu ikonostasa obavio je u celosti Vasilije Ostoji}.
Manastirski konaci, wihovo
ru{ewe i obnova, pomiwu se
nekoliko puta tokom 17. veka.
Deo zapadnog konaka dozidan je
1736. godine zaslugom igumana i
namesnika Haxi-Joanikija, a
daqe zidawe konaka nastavqeno
je jo{ nekoliko puta - 1742, 1761.
i 1768. godine, kada su kao majstori zabele`eni Dimitrije i
Georgije Nikoli}. Trpezarija je
podignuta 1715. godine, zahvaquju}i
ktitorstvu
episkopa
Nikanora Dimitrijevi}a.
Kapela na manastirskom
grobqu podignuta je 1751. godine,
tako|e zalagawem igumana Haxi-Joanikija.
Manastir Rakovac bio je zna~ajan kulturni centar. Jedna od najzna~ajnijih
aktivnosti wegovih monaha svakako je bila prepisiva~ka delatnost - godine 1700. u
manastiru je obavqen prepis Du{anovog zakonika, a 1714. je tu dovr{en ~uveni rakova~ki „Srbqak“ u kojem su sabrane sve pohvalne pesme srpskim vladarima-svetiteqima (uradio ga je monah Maksim). Me|u monasima je naro~ito predwa~io Sava, |akon
rakova~ki, koji je bio ve{t prepisiva~, qubiteq kwiga i dobar pojac.
Tih godina u manastir Rakovac stigao je zna~ajan broj kwiga iz Rusije. Naime,
rakova~ki iguman Teofan poslao je jednog monaha ruskom caru Petru Velikom da
zai{te milostiwu. Iz Moskve su
u Rakovac stigli pokloni bogoslu`bene kwige, dva srebrom
okovana Jevan|eqa, dar cara
Petra Velikog i dar pukovnika
Danila Apostolova, srebrna
kadionica, ikone...
Nastojateqi
manastira
bili su Sinesije @ivanovi},
Nikanor
Jovanovi},
Petar
Petrovi}, Josif [akabenta,
Mojsej
Miokovi},
Prokopije
Boli},
Georgije
Hranislav,
potowi episkop ba~ki, Arsenije
Nako, Pantelejmon @ivkovi}, potowi episkop temi{varski, Evgenije Jovanovi},
potowi episkop karl{tatski, Arsenije Stojkovi}, potowi episkop budimski,
Spiridon Ili}, Danilo Brankovi}...
Poznato je da je u 18. veku manastir Rakovac dr`ao mesnicu i posedovao
vodenicu na Dunavu ~iji je prihod, iako nije bio veliki, osigurao izvesnu koli~inu
`itarica. U kanonskoj vizitaciji iz 1846. godine zabele`eno je da je manastir
Rakovac najsiroma{niji fru{kogorski manastir. Me|utim, tri godine kasnije
situacija se promenila, a na kapi kubeta, koje je u tom periodu bilo zameweno, iscrtani su srpski grb i grb Patrijar{ije. Ispod grbova zlatnom bojom su ispisana imena
patrijarha Josifa Raja~i}a i rakova~kog nastojateqa Lavrentija Ger{i}a. Manastir
je prema podacima iz 1905. godine posedovao 1653 katastarska jutra.
Manastir Rakovac je ponovo stradao u Prvom svetskom ratu. Zabele`eno je da
su tada austrougarski vojnici skinuli i zaplenili zvona radi vojnih potreba. U
Drugom svetskom ratu stradao je jo{ vi{e i bio opqa~kan, kao i ve}ina
fru{kogorskih manastira. Odmah po izbijawu rata u manastiru je, od strane usta{kih
vlasti, postavqen komesarijat, a u oktobru 1941. godine komisija zagreba~kog Muzeja
za umjetnost i obrt preuzela je odre|en broj ikona, bogoslu`benih predmeta, portreta i ne{to arhivske gra|e. Sve drugo je propalo i uni{teno, a naro~ito bogata i
zna~ajna biblioteka. Od leta 1942. do jeseni 1943. godine manastir su dr`ali partizani. U wemu su bile baze i skoli{ta, pa ~ak i partizanska {tamparija. Me|utim, zbog
nadirawa ve}eg broja neprijateqskih jedinica, partizanska vojska je bila prinu|ena
da se povu~e. Okupatorska vojska je minirala manastir, a uni{teni su crkva sa
zvonikom i konaci.
Obnova manastira zapo~eta je 1953. godine, a traje i danas.
Manastir Rakovac nalazi se na severnim obroncima Fru{ke gore, uz Rakova~ki
potok. Danas je to `enski manastir, a manastirska slava su Sveti vra~evi Kozma i
Damjan (14. jul).
Download

KORICA ZADNJA.qxp