SABORNIK
BILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE
SVETOG ARHANGELA MIHAILA
..............................
NEDEQA,22. FEBRUAR 2015, GODINA 16, BR. 24
STEFAN NEMAWA - SVETI SIMEON MIROTO^IVI
Ro|en je 1113. godine u Ribnici (kod dana{we Podgorice) na Mora~i, u
dana{woj Crnoj Gori, kao sin velikog `upana zemqe Ra{ke, Zavide, srodnika ra{ke dinastije Vukanovi}a i potomak velikog `upana Vukana. Nemawa
je najpre kr{ten po katoli~kom obredu jer u Ribnici tada nije bilo drugih
sve{tenika, a po povratku porodice u “stolno mesto”, tj. Ras, miropomazan
je po pravoslavnom obredu, u crkvi Svetih apostola Petra i Pavla, rukom
pravoslavnog episkopa Ra{kog. Bra}a su mu bila: Tihomir, Stracimir i
Miroslav (za koga je pisan najzna~ajniji srpski }irili~ni dokument - Miroslavqevo Jevan|eqe). Vizantijski car Manojlo Komnin, koji je Nemawinog
najstarijeg brata, Tihomira, postavio za velikog `upana Ra{ke, poziva Nemawu u Ni{ i daje mu titulu carskog sina i zemqu oko Dubo~ice (Leskovac)
i reka Rasine, Toplice, Ibra i Puste reke, ~ime ga gotovo izjedna~uje sa
starijim bratom. On tada podi`e tri svetiwe: crkvu u Toplici, man. Svetog
Nikole i crkvu Svete Bogorodice na u{}u reke Kosanice. Bra}a po~iwu da
mu osporavaju pravo da samostalno dela u svojim oblastima, {to prerasta u
sukob, pa bra}a zatvaraju Nemawu u tamnicu, a zatim i u pe}inu kraj Rasa, no
wegova ga vojska osloba|a. Stefan Nemawa postaje vladar Ra{ke, 1166. godine, posle odsudne bitke na Kosovu, u kojoj wegov protivnik i stariji brat,
veliki `upan Tihomir, gubi i vlast i `ivot, davqewem u reci. Stracimiru i
Miroslavu ostaju na upravu wihove udeone kne`evine.
Nemawa je, kao mudar i odlu~an vladar, pastir, obnoviteq i u~iteq
svoga roda, najodlu~niji bio u odbrani Pravoslavqa. Srpsku dr`avu je
pro{irio i na ra~un Vizantije, sa kojom je, pragmati~no, ~as sara|ivao,
~as ratovao. Osim sa Vizantijom, imao je brojne sukobe i sklapao saveze i
sa Ugarskom, Nema~kom, Raguzom (Dubrovnikom), Mleta~kom, Bugarima, {to
mu je omogu}ilo znatno pro{irewe teritorije ra{ke dr`ave. Pro{irio je
vlast do Ju`ne i Velike Moraave, na teritoriju dana{weg Kosova, ravnicu
oko Skadarskog jezera i primorskih gradova od Kotora do Skadra; kona~no
se srpska dr`ava prostirala izme|u Neretve i Ju`ne Morave, od planine
Rudnik do obale Jadranskog mora. Posle brojnih sukoba, sa Vizantijom naposletku zakqu~uje mir, u kome ona vi{e nije mogla da name}e teritorijalne
promene, a Nemawa dobija od we priznawe srpskog dr`avnog suvereniteta.
93
Stefan Nemawa je bio neodstupni borac protiv nepravoslavnih u~ewa i jeresi, naro~ito bogumila, koji
su, wegovom zaslugom, u Srbiji na kraju sasvim iskoreweni. Bio je veliki ktitor, obnoviteq i graditeq
pravoslavnih crkava i manastira. Pored toga, bogato
je darivao i daleke hri{}anske svetiwe - Veliku crkvu
(Patrijar{iju) i crkvu sv. Jovana u Jerusalimu, manastir sv. Teodosija u Judejskoj pustiwi, manastir Bogorodice Dobrotvorke u Carigradu, crkvu sv. Dimitrija
u Solunu, crkvu sv. Petra u Rimu, crkvu sv. Nikole u
Bariju, itd. Sa suprugom Anom, potowom sv. Anastasijom, imao je tri sina - Vukana, Stefana i Rastka, kao i
tri k}eri, od kojih je imenom poznata istoriji samo Efimija.
Na Blagovesti 1196, Stefan Nemawa je sazvao dr`avni sabor u Rasu,
na kome se odrekao vladarskog prestola u korist sredweg sina, Stefana (potoweg prvoven~anog srpskog kraqa i sv. Simona monaha), predaju}i mu Ra{ku
na upravu, dok starijem sinu Vukanu ostavqa Zetu, Trebiwe, Toplicu i Metohiju. Zatim se zamona{io i, kao monah Simeon, oti{ao u Studenicu, svoju
zadu`binu. Na poziv najmla|eg sina Save, pre{ao je na Svetu Goru, najpre u
manastir Vatoped, a zatim u Hilandar, koji je osnovao i podigao 1198, zajedno
sa sv. Savom. Savu, svoga sina telesnog, prihvatio je kao svoga oca duhovnog.
Taj ~udesni preobra`aj mo}nog vladara u smernog monaha spada u ona velika
Bo`ija ~uda, Boga radi jedino i mogu}a, koja ~oveka jo{ za zemnog `ivota
~ine an|elom. Ovaj rodona~elnik srpske dr`ave, ujediniteq srpskih zemaqa i tvorac nezavisne srpske dr`ave, Hristov ratnik, veliki podvi`nik i
molitvenik, ~ovek sna`nog duha i vere, upokojio se 26. februara 1200. godine u
Hilandaru, a iz wegovih je mo{tiju poteklo miro. Naredne godine, Svetogorski Sabor ga je kanonizovao za svetiteqa. Miroto~ive i netrule`ne mo{ti
Simeonove je sv. Sava preneo u Studenicu 1207. godine, gde se i danas ~uvaju.
POREKLO I ZNA^EWE IMENA:
Ime Nemawa poti~e od starozavetnog imena Neeman, koje je nosio vojvoda
sirijskog cara. Obolev{i od gube, obratio se za pomo} proroku Jeliseju,
saznav{i da ga ovaj mo`e izle~iti. U jednom trenutku je posumwao, a onda
opet poverovao i izle~io se. Neeman je, dakle, bio onaj koji je poverovao
i spasio se. Pomiwe ga i Gospod u propovedi u Nazaretu. Ovakvo imenovawe na kr{tewu je obi~no izra`avalo `equ da novokr{teni bude verom
izle~en, tj. spasen, kao starozavetni Neeman Sirijanin. U na{em jeziku,
ovo ime ozna~ava i ~oveka koji ni~eg nema, tj. koji se odrekao svakog zemaqskog poseda i posedovawa, a radi zadobijawa Carstva nebeskog.
Zna~ewe imena Simeon je: slu{ati (Boga), sluh, usli{an, tj. onaj koji
slu{a, koji je poslu{an (Bogu), koji ~uje glas Bo`iji, kome su molitve
usli{ane jer ume, kao poslu{an, da ~uje Bo`iji govor.
94
QUDI GOVORE O... SVETOM SIMEONU
Prota Vojislav Bilbija, paroh roterdamski, izradio je
kivot sv. Simeona Miroto~ivog u Hilandaru, kao i kivot
sv. Anastasije Srpske u Studenici. U kamenom reqefu,
nedaleko od Hilandara, isklesao je lik Svetog Simeona,
velikih dimenzija. O sv. Simeonu Miroto~ivom i o ovom
bareqefu prota Vojislav Bilbija govori: “Sveti Simeon je rodona~elnik, krajeugaoni kamen, on je praotac srpskog naroda. ... Pored Hilandara ima tamo jedna stena, i
ja sam ve} video u sebi taj wegov lik. Jo{ prve godine
sam mu zavr{io glavu i o~i, to je najbitnije. Ve} slede}e
godine, oni su to odmah za{titili. Tre}e godine su posadili ~emprese. Kako
je rastao on, tako je do{la i klupa, uveli su vodu, posadili ru`e, doneli krst
u kapelu gore. To je jedno divno mesto, ba{ kao da ga je neko izabrao, da tako
ka`em, presudno. Jer je, po predawu, do tog mesta {etao, pred svoju kon~inu,
Sveti Simeon Miroto~ivi. Svako ve~e je {etao tuda. Tu je bilo neko drvo,
dotle bi dolazio i onda se vra}ao u manastir. Otprilike 250-300 metara. To
je bilo jedno ~udno mesto, lepo, na uzvi{ici, vidi se Hilandar. ... I, to se
onda ve} pretvara u Svetu Goru, u znamewe. ...
Sveta Gora, i Hilandar posebno, to je prekrasno mesto, jo{ jedino
~isto, gde an|eli ne spavaju, nego su budni i ~uvaju druge. A, posebno ti na{i
an|eli, ti na{i hilandarci, i svi oni koji su se odrekli sebe da bi mogli, na
neki na~in, jo{ uvek da se mole za nas, da ne visimo o ambisu propasti... U tim
momentima, tog razvoja, to je kao kad se kle{e vlastita du{a, tako sam klesao
tu stenu. Nikada ne}e biti gotovo, svaki put kad do|em, malo se doradi. ... On
mi je dao snagu, ja sa wim imam kontakt. On je moj ded, on je sila, on je qubav,
ja sam wegov vojnik. Ja kad do|em tamo gde je on bio, ja se kao dete ispovedam i
pla~em kod wega...”
PREPORUKA HODO^ASNI^KIH PUTOVAWA
[email protected] STEFANA NEMAWE
Hodo~a{}em do nekih od zadu`bina sv. Simeona mogao bi se napraviti zna~ajan
duhovni put. Ovaj Svetiteq je, jo{ kao veliki `upan, a onda i kao monah Simeon, podigao i obnovio veliki broj svetiwa, i na prostorima kojima je on
upravqao i u drugim zemqama. To su: manastir Bogorodice kod Kur{umlije;
man. sv. Nikole kod Kur{umlije; man. \ur|evi Stupovi u Rasu; man. Studenica; man. Hilandar (zajedno sa sv. Savom); man. sv. Nikole - Kon~uq na Ibru;
man. Bogorodice Bistri~ke na Bistrici, kod Bijelog Poqa; man. Svete Bogorodice u Rasu; man. sv. Arhangela Mihaila u Skopqu (obnovio); crkva sv.
Nikole u Ni{u; crkva manastira sv. Pantelejmona u Ni{u (obnovio); man.
Svete Bogorodice Grada~ke (ibarski Gradac); man. sv. Nikole - Bawa kod
Priboja; man. sv. \or|a - Orahovica ili Ma`i}i kod Priboja...
95
U NEDEQI SIROPUSNOJ PROSLAVQAMO:
22.(09) Sveti mu~enik Nikifor (Bele poklade)
23.(10) Sveti sve{tenomu~enik Haralampije (Po~etak posta)
24.(11) Sv. sve{tenomu~enik Vlasije; Novomu~enik \or|e Kratovac
25.(12) Sveti Meletije Antiohijski
26.(13) Prepodobni Simeon Miroto~ivi
27.(14) Prepodobni Avksentije; Sveti Kirilo Slovenski
28.(15) Sv.ap.Onisim; Prep.Jevsevije Pustiwak; Sv.Teodor Komogov. - Teodor.subota
Danas je Nedeqa siropusna (Bele poklade), {to zna~i da se mle~ni proizvodi otpu{taju sa trpeza, tj. jedu se posledwi put pre Vaskrsa. Sutra po~iwe Vaskr{wi (Veliki, ^asni) post i traje do Vaskrsa, 12. aprila.
Kako smo u prethodnom broju objavili, a po odluci Svetog arhijerejskog
Sinoda, spomen Prepodobnog Simeona Miroto~ivog ove godine proslavqamo na dana{wi dan. Celovit tekst o ~udotvornoj hilandarskoj lozi Svetog
Simeona Miroto~ivog, pomo}u koje najve}i broj bezdetnih supru`nika
zaima decu, mo`ete pro~itati na sajtu Saborne crkve, u rubrici Besede i
duhovne pouke, a kra}u verziju u Saborniku br. 27 za 13. godinu izdavawa.
Na ispovest mo`ete dolaziti svakoga dana, tokom i nakon dole navedenih
bogoslu`ewa. Neka Gospod blagoslovi svima ovo velikoposno putovawe u
sredi{te du{e, na zdravqe, duhovni napredak i qubav!
RASPORED [email protected] VELIKOG POSTA:
- Jutrewe (pon, uto, ~et): 07:30
- Jutrewe (sre, pet): 07:00
- Ve~erwe: 17:00
- Bdenije uo~i nedeqe i praznika: 17:00
- Sv. Liturgija nedeqom i kada praznik pada u radni dan: 09:00
- Liturgija pre|eosve}enih Darova (sre, pet): 07:30
- Zaupokojena Liturgija (sub): 07:30
- Moleban srpskim svetiteqima (uto): 17:00
Danas je dan pra{tawa. Divno bogoslu`ewe, PRA[^ALNO VE^ERWE,
istinske dveri Velikog posta, ~iji nas smisao na najlep{i na~in uvodi u
wegovu su{tinu, slu`i}e se u Sabornoj crkvi danas u 17:00.
Od sutra, u naredna ~etiri dana (ponedeqak-~etvrtak), na ve~erwoj
slu`bi }e se slu`iti i Veliki pokajni kanon Svetog Andreja Kritskog,
sa po~etkom u 17:00. Na Teodorovu subotu, Liturgija po~iwe u 7:30.
Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednici
izdawa: Ivana i Vasilije. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.
www.saborna-crkva.com. [email protected] Tira`: 1000 primeraka.
96
Download

SABORNIK - Saborna crkva