ANTOLOGIJA SAVREMENE MONODRAME
Priredio Radomir Putnik
Izdava~: Festival monodrame i pantomime, Zemun
Za izdava~a: Borislav Bala}
Recenzent: dr Milenko Misailovi}
Tehni~ka i likovna oprema: Zoran Mihajlovi}
Slog: Nenad Putnik
[tampa: Makri Komerc Zemun
Tira`: 500 primeraka
PREDGOVOR
1.
Mera za teatar je uspe{na predstava, mera u umetnosti je ~ovek; sre}an
spoj ovih dveju mera jeste monodrama koja je na~iwena po modelu ~oveka u
pozori{tu. Glumac na sceni nastoji da nama, gledaocima, saop{ti izuzetno
va`nu misao koja se ti~e svih nas, i ponaosob i zajedno. Upravo su u tome
dvojstvu adresata potencijal, veli~ina i zna~aj umetni~kog dela, jer ono
~ini relevantnim intimnu, teskobnu i onespokojavaju}u pri~u, a istovremeno
je prikazuju kao op{tu, sveva`e}u, univerzalnu i obavezuju}u. U dvojstvu,
boqe re}i u protivre~ju istoga, le`i osnova monodramske umetnosti. Vaqa
izre}i i protuma~iti mikrokosmos li~nog, vaqa se otvoriti pred drugima i
dopustiti im da hladnim okom, mo`da ravnodu{nim a nesumwivo skepti~nim,
pogledaju i provere deqivost misli i ose}awa koja im nude glumac i pisac,
odnosno su{tinu bitka - rekli bi filozofi. Gluma~ki je zadatak svakojako
te`ak i delikatan: to rezervisano i skepti~no oko i wegov izo{treni
pogled treba pridobiti za saveznika, treba ga privoleti da prihvati
spisateqevu i akterovu misao, navesti ga da podeli emocionalni naboj s
izvo|a~em.
A kako se ose}a glumac dok je okrenut gledaocu? Bez podr{ke drugoga
glumca, bez oslonca na pozori{ne parafernalije, bez spektakularnih scena
koje stvaraju scenski patos i smi{qeno podi`u tonus predstave? Bez
uzdanice u {apat suflera, bez mogu}nosti pribirawa koncentracije dok
partner vodi scenu? Glumac je tada bez za{tite koju pru`aju scenski
artefakti, sam i upu}en na sebe sama, na sopstveno telo i glas, na svoje
glasovne registre i ograni~ene mo}i li~ne gluma~ke tehnike. Uz to, upu}en
na pri~u drugog samotnika - pisca; ali na sceni je glumac ipak usamqen, a
izlo`en i{~ekivawu maglovite grupe pozori{nih gledalaca. Sluti li
glumac da }e wegov umetni`ki ~in mo}i da obogati qude izvesnim saznawem
koje oni nisu posedovali? Glumac ne sluti ve} veruje u to; da ne veruje, ne bi
se bavio tim poslom u kome se uvek polazi od po~etka, od nule.
Izvesnost usamqeni~kog ~ina inspiri{e glumce da se uvek iznova
okre}u monodrami, teatru jednoga glumca. A glumac }e magijom pokreta i re~i,
pojedina~nim, individualnim radom dejstvovati kao ~itavi teatar. Jedan
glumac - pozori{te! Monodrama - teatar!
U pantomimi i monodrami, gluma zauzima prevashodnu meru i prevagu
nad svim drugim - zapisao je Bora Gli{i} 1973. godine. Tom Gli{i}evom
formulacijom definisana je su{tina stvarala{tva teatra jednoga glumca.
2.
Teoreti~ari pozori{ta vele da je predstava kolektivno delo,
zajedni~ki ~in glumaca, pisca, rediteqa, scenografa, kostimografa i drugih
umetni~kih saradnika. Pozori{te je, dakle, kolektivna umetnost, koliko u
procesu stvarawa, toliko i u procesu recepcije predstave.
U monodrami se uo~ava paradoks koji ka`e da je ovaj teatarski oblik
delo pojedinca: jedan ~ovek na sceni - a naj~e{}e je sam sebi rediteq, veoma
~esto pisac, scenograf, kompozitor, tvorac scenskog pokreta - zamewuje celo
pozori{te. Teatar u jednom ~oveku, drugim re~ima, svet u jednome glumcu; da
li je to doista pozori{ni ~in?
Istorija drame i pozori{ta u~i nas da je na samom po~etku definisawa
teatra kao samosvojnog umetni~kog iskaza, postojao jedan glumac naspram
hora; Eshil uvodi drugog glumca, Sofokle tre}eg. Hor se postepeno uklawa
iz scenskog prostora, a glumac se obra}a gledaocima neposredno. Prvi
glumac, protagonist, bira drugoga, deuteragonosta, a zatim i tre}eg,
tritagonista. Kraja ili granica u uvo|ewu novih glumaca, zatim, nema.
Te`i{te se postepeno prenosi s pesnikovog dela na umetnost prikazivawa.
Glumci preuzimaju pa`wu gledalaca. Aristotel i Plutarh spomiwu poimence
zna~ajne glumce: Tetala, Atenodora, Neptolema, Nikostrata, Miniska,
Kalipida i druge. Gluma je, kako saznajemo, stekla status uva`avane
umetnosti.
Suo~en s tekstom uloge koju treba tuma~iti, ra~unaju}i samo na svoj
psihofizi~ki habitus, glumac i danas, dvadeset pet vekova od nastanka
teatra, nalazi se pred istim zadatkom kao i pre dva ipo milenija. Obaveza
mu je sada slo`enija i te`a, jer je pozori{na umetnost tokom minulih vekova
stekla niz novih osobina, druga~iji jezik, poqe znakova, dejstvenost i
primewenost. Jedino se ~ovekovo telo nije promenilo - ostalo je sasvim
isto. Brojni pokreti i pravci sankcionisani pozori{nim teorijama i
estetikama, kao i tehni~ki izumi koji su stavqeni u slu`bu stvarawa
scenskih ~arolija, ipak nisu uspeli da prevazi|u ograni~ewa ~ovekovog
tela. Kada se sva
pomagala sa scene sklone u stranu, kada se zanemare
teorijske spekulacije kojima su skloni u~eni kriti~ari i teatrolozi, jasno je
da su{tina glum~evog zadatka ostaje ista kao i nekada: glumac ostaje naspram
gledali{ta s jedinom obavezom - da predstavi istinu o ~oveku, da se
pribli`i su{tini `ivota, i da u tom preduze}u koristi zadani scenski
prostor i u wemu svoje telo kao oru|e,
Mo`e li jedan glumac sam na sceni da zameni celo pozori{te, postavqa
se pitawe. Mo`e li na sebe da preuzme odgovornost mi{qewa i ~iwewa koju
obi~no me|u sobom dele ~lanovi ansambla? Mo`e li, najzad, da sam sobom
ostvari umetni~ko delo koje }e, osim pa`we gledalaca, osvojiti i wihov
emocionalni svet, postaviti pitawa i otvoriti eti~ke dileme?
Odgovor je naj~e{}e potvrdan. Jedan glumac postaje celo pozori{te
onda kada se mera wegovog dara sre}no spoji s idejom predstave.
Tada
nastaje prava teatarska sve~anost, uzbudqiva i umetni`ki relevantna,
transparentna ili potresna. Pojedinac na sceni ima dragocenu priliku da se
najneposrednije obrati gledaocima, ali ta mogu}nost uvek je i rizi~na, jer
sadr`i u sebi i onu drugu opciju - da gledaoci odbiju da sau~estvuju. Hrebre,
me|utim, i sre}a prati. Glumci skloni riziku odbranili su svoju profesiju.
I dokazali da jedan glumac mo`e da ~ini pozori{te.
Potreba za samo iskazivawem stalna je u glumaca. Monodrama
udovoqava ovom izazovu i te`inom zadatka i mogu}no{}u afirmacije;
monodrama, napokon, predstavqa i onaj ispit gluma~ke zrelosti na kome se
utvr|uju i normativizuju mogu}nosti, dometi i potencijali izvo|a~a. Kod onih
odabranih
monodramsko
iskazivawe
prevazilazi
okvire
pozori{ta
pojedinca i pretvara se u bogatu i slo`enu scensku orkestraciju.
3.
Ako se dramska radwa razvila iz horskih deonica, onda je izvesno da je
monolog prethodio dijalogu. Hor je, kako je poznato, sve vreme bio prisutan
na sceni, u~estvovao u razvoju dramske pri~e i komentarisao doga|aje. A hor
se, u stvari, slu`io monolo{kom fakturom. Monolog hora nije identi~an s
monologom dramskih junaka docnijih vremena, jer horske invokacije ne
poseduju ispovedni ton.
Monolog
je,
dakle,
pro`et
ispovedawem,
saop{tavawem
onih
najintimnijih, najskrivenijih i najemocionalnijih istina ili dilema koje ima
dramski junak. Taj junak obra}a se sebi samome, odnosno svome dvojniku publici.
Dramski junak otkriva u svojoj svesti postojawe opre~nih na~ela,
pogleda ili interesa. U monologu su suprotstavqeni jedan drugome dva
principa i dramski junak, doveden do krizne situacije ili usijawa, nemo}an
je da razre{i dilemu, barem ne odmah. Da bi sagledao obe opcije, da bi
ispitao puteve koji vode razre{ewu, lik se prepu{ta analiti~kom i, razume
se, pesni~ki uzavrelom promi{qawu dileme.
Monolog nalikuje onom tamnom vilajetu iz na{e narodne pri~e. Ko uzme
kaja}e se, ko ne uzme kaja}e se. Bilo {ta da u~ini - a i ne~iwewe je oblik
~iwewa - pogre{i}e! Otuda dramski junak, budu}i da zna da mu predstoji
kobna odluka, u uzvitlanom solilokvijumu ispituje uzroke i posledice,
mogu}nosti i ograni~ewa, dovode}i u sumwu postoje}i poredak svih
vrednosti pa i samu sudbinu.
Da li je i koliko li je monolog u su{tini dijalog s izostavqenim
replikama, da li je i koliko je monolog sazdan na dosko~icama i
spisateqevoj ve{tini kori{}ewa upitnika i uskli~nika, da li je i koliko je
monolog na~iwen od retori~kih figura i pitawa? Da li uop{te ove
formalne odlike mogu da uti~u na dono{ewe kobne odluke od koje zavisi
`ivot dramskog junaka?
U tragediji, razume se, pitawe tragi~ke krivice ili ogre{ewa
(hamartia) odre|uje daqi tok stradawa junaka. Bilo da je ogre{ewe
na~iweno svesno ili nesvesno, bilo da je re~ o nasle|enoj krivici predaka
ili da je posledica bo`anske obesti i zlovoqe. Tragi~ka dimenzija
stradawa dramskog junaka ostvaruje se wegovim samoosve{}ewem, patwom i
o~i{}ewem. Monolo{ki iskazi omogu}avaju dramskom junaku da u sinteti~kom
obliku izlo`i povode stradawa i razloge koji ga navode da to prihvati.
Komi~ki monolozi nisu natopqeni opasno{}u ugro`avawa `ivota, u
wima bogovi ne odre|uju ~ovekovu sudbinu. Komi~ki monolozi usmereni su
ostvarivawu atmosfere zabave i relaksacije, pa otuda u wima nema
razmatrawa suprotnosti u jednoj li~nosti.
4.
U teorijama kwi`evnosti monodrami se posve}uje malo prostora.
Naj~e{}e se spomiwe glumac Brandes koji je izme|u 1775. i 1780.
popularizovao kratki komad s jednim licem uz pratwu muzike ili hora. U to
doba monodrame su prikazivane u sklopu predstava sa tri dramska programa,
a ~esto su adaptirani delovi du`ih drama. U realisti~kom pozori{tu
monodrama postaje popularna kao sredstvo psiholo{ke analize (Strindberg,
^ehov, O Nil), a u modernom kao izraz ~ovekove usamqenosti (Kokto, Beket).1
Po N. Evrejinovu, monodrama je dramski prikaz jednog lica u kome su svi
likovi samo projekcija razli~itih stawa du{e glavnog junaka.
Izvesno je, dakle, da i teorija kwi`evnosti insistira upravo na
dramskim svojstvima monodrame, {to }e re}i na sukobu suprotstavqenih
voqa sme{tenih u svest jedne li~nosti. Monolo{ka forma je samo neizbe`na
posledica ili pak tehni~ko sredstvo kojim se slu`e pisac i glumac da bi
izrazili su{tinu spora ili dileme.
Sredstva
kwi`evne
naracije,
prema
tome,
nisu
osnovno
oru|e
monodrame. Narativnost se u monodrami podrazumeva kao vezivno tkivo
dramskih elemenata i otuda je naracija samo fukcionalni mehanizam koji je u
slu`bi dramskog.
Da li su, onda, rapsodi koji su tuma~ili "Ilijadu" ili "Odiseju" pred
brojnim slu{aocima, ili guslari u nas koji su uz zvuke strune ispevavali
juna{tva predaka, prvi izvo|a~i monodrama, kako veli Bora Gli{i}? Setimo
se samo duboko pro`ivqenog opisa guslara koji okupqenima poji o slavi,
sva|ama i stradawu srpske vlastele i srpskog naroda u romanu "Na Drini
}uprija" Ive Andri}a; Andri}ev guslar jeste i peva~ i glumac i istori~ar i
hroni~ar istovremeno, ali i inicijator bu|ewa zapretane nacionalne
svesti, ponosa i otpora. Guslar nije glumac u dana{wem poimawu pojma, ali
obavqao je deo gluma~kih zadataka vi{eg reda. Epska narodna pesma nije
monodramsko {tivo, wena struktura je narativne prirode a istorija koju
tuma~i apokrifne je naravi - pa ipak, po Andri}u, guslarevo pevawe
obavqalo je zadatak pozori{nog ~ina. Zbog ~ega? Zbog nepatvorene emocije
1
Re~nik kwi`evnih termina, Beograd, 1992. str. 485.
koju je budilo u slu{alaca, zbog ~istote do`ivqaja i plemenitog patosa koji
je wegov neizostavni pratilac, kao i zbog kolektivne katarze koju je pesma
proizvodila.
Poseduje li monodrama katarzu, i ako je ima gde mo`emo otkriti weno
poqe dejstva? Podsetimo se Aristotela, koji veli da katarza izazivawem
sa`aqewa i straha vr{i pro~i{}avawe takvih afekata.2 Bilo koje
tuma~ewe katarze da prihvatimo - [openhauerovo da je katarza univerzalna
qudska emocija saose}awa bez obzira na moralne zasluge, Ni~eovo da ona
objediwuje dionizijsko i apolonijsko na~elo ili Vodsvorta da
izaziva ose}awe skru{enosti i qudskosti
katarza
- ili pak neko druga~ije -
suo~i}emo se s monodramskim diskursom kao osnovnim nosiocem jedinstva
suprotnosti. Druga~ije re~eno, strah i sa`aqewe i wihovo pro~i{}ewe
doga|aju se unutar svesti junaka monodrame; taj rascep lika uzrokovan je
sukobom dva
opre~na nastojawa od kojih ni jedno nema ni potrebnu
ubedqivost ni opravdanost da bi mu se junak bezrezervno priklonio. Kako uz
sa`aqewe i strah kao nerazlu~ivi pratioci idu strepwa, neizvesnost i
ose}aj bezna|a pa i pora`enosti, izvesno je da wihovo sadejstvo poja~ava i
podsti~e osnovu dilemu kojom je junak obuzet. Ako se podsetimo da na status
junaka uti~u i drugi ~inioci (poreklo, vaspitawe, obrazovawe, socijalni
miqe, itd.) ~iji se uticaj ne mo`e zanemariti niti umawiti, te da dramski
lik `ivi u odre|enom vremenu koje poseduje svoje moralne norme i pravila
pona{awa, posta}e nam jasnije s koliko se prepreka - unutra{wih i
spoqa{wih - lik mora suo~iti.
Ova pozicija lika monodrame proisti~e iz wegovog dvostrukog statusa,
budu}i da je on istovremeno i subjekat i objekat dramskog dela. U monodrami
junak je i protagonista i deuteragonista, narator i demonstrator, nosilac
aktiviteta i wegova `rtva. Dramski sukob neprekidno se odvija na relaciji
subjekat - objekat, gde se naizmeni~no smewuju opre~na stanovi{ta, da bi se,
potom, junak voqno i svesno - vo|en principom za koji se zala`e - pripremio
da preuzme sudbonosnu odluku koja }e ga, kroz patwu, dovesti do krajweg
ishodi{ta - samospoznaje s katarzom.
Izvesno je, dakle, da junak monodrame prelazi istovetan put kojim vaqa
da pro|e i junak slo`ene drame, s tom razlikom {to lik u monodrami tom
2
Aristotel: O pesni~koj umetnosti VI
vijugavom i zaku~astom stazom mora da pro|e br`e, intenzivnije, oslowen
sam na sebe, li{en sadejstva i pomo}i drugih dramskih junaka, upu}en na
neprekidno promi{qawe i analizu sebe sama i okolnosti u kojima se nalazi.
Junak monodrame svoje mi{qewe i delawe usmerava ka savla|ivawu
prepreka, od kojih je najve}a ona koja se nalazi u wemu samom. Monodrama,
prema tome, istovremeno defini{e i afirmi{e sopstvo kao `ivotnu
supstancu.
5.
Prvu monodramu u Srba napisao je Kosta Trifkovi}; re~ je o delu "Mila"
iz 1884. godine. Trifkovi} prikazuje strepwu glumice koja tra`i anga`man i
~eka da je primi direktor pozori{ta. I dok se priprema da u|e u wegovu
kancelariju, Mila se prise}a svoje dotada{we karijere
`ele}i da se
oslobodi zagrqaja treme i da u~vrsti poquqano samopouzdawe.
Posle Trifkovi}evog slova koje otkriva tipi~nost gluma~ke sudbine,
monodrama kod na{ih pozori{nih pisaca nije imala podr{ku. Ako je i bilo
solisti~kih
gluma~kih
produkcija,
one
su
ve}ma
bile
vezane
za
predstavqawe velikih gluma~kih personalnosti u drugim sredinama (van
mati~ne scene) i program ovakvih nastupa bivao je komponovan od monologa
iz ostvarenih uloga i recitovawa poezije.
Monodrama kao dramska podvrsta kojoj pisci posve}uju pa`wu, ali i kao
samostalan gluma~ki rad, u na{oj sredini postala je prisutnija tokom {este
decenije pro{log veka. Mo`da se kao po~etak punog razvoja ovoga dramskog i
pozori{nog roda mo`e smatrati pojava dela Dragana Aleksi}a "Balada o
Qubi Moqcu ili najve}i fudbaler na svetu"; ova humorna pri~a o mitomanu
bila je prikazivana u Domu omladine u Beogradu po~ev od aprila 1968.
Pojava alternativnih scena, osvajawe novih pozori{nih prostora, pru`alo je
nove mogu}nosti koliko piscima toliko i glumcima da se oku{aju u
monodramskom nastupu.
Mondrama je puni zamah dobila 1973. godine kada je na zemunskoj Sceni
Narodnog pozori{ta odr`an, prvi put, Festival monodrame i pantomime. Od
tada pa do ove 2003. Festival monodrame i pantomime ima domicil u Zemunu,
s po~etka na Sceni Narodnog pozori{ta, a potom u Pozori{tu lutaka
Pinokio, pa opet na pre|a{wem mestu koje je, u me|uvremenu, postalo
Kamerna opera Madlenijanum.
Posledwih godina, ovaj Festival u{ao je u evropsku porodicu srodnih
manifestacija koje neguju umetnost jednoga glumca (Stokholm, Kijev, Kil).
Tokom tri decenije duge istorije Festivala monodrame i pantomime,
prikazano je vi{e od tri stotine monodramskih predstava, {to je vaqan
dokaz o razvojnom luku ove dramske vrste. Razume se, autori su stvarali
tekstove za pozornicu, radio i televiziju, ne smatraju}i da wihovo delo
treba obavezno da bude izvedeno u Zemunu. Od kraja {ezdesetih veliki je
broj pisaca koji su se pozabavili ovim dramskim rodom, me|u inima
i
Miodrag \ur|evi}, Aleksandar Popovi}, Zoran Bo`ovi}, Rade Pavelki},
Milan Miti}, Stevan Pe{i}, Vidosav Stevanovi}, David Albahari, Slavko
Lebedinski, \oko Stoji~i}, Jovan Jani}ijevi} Jana}ko... Jo{ je ve}i broj
tekstova nastao adaptacijom kwi`evnog izvornika (pri~a, novela, romana,
istorijske gra|e, memoara, govori politi~ara, prepiska, itd). Dramatizovana
su dela Andri}a, Crwanskog, Dragoslava Mihailovi}a, Mladena Markova,
Wego{a, ]opi}a,
Be}kovi}a, @ivojina Pavlovi}a, Desanke Maksimovi},
Peki}a, ali i Teodosija, Prote Mateje, Pere Todorovi}a, Josipa Broza,
Jovana Bukeli}a - dakle, pripremani su tekstovi od raznolike, i kwi`evne
i neliterarne gra|e.
U tako velikoj produkciji mogu se uo~iti neki dominantni pravci ili
tokovi kojima kora~a savremena monodrama. Kada je re~ o `anrovima,
izvesno je da dominiraju komedija i melodrama; pojava velikog broja komedija
pokazuje da je mogu}no ostvariti komi~ki dijalog sa samim sobom, sa svojim
drugim ja, i time ukazati na apsurd kao temeqnu pretpostavku egzistencije.
Melodrama, kao omiqena pozori{na forma, stekla je odre|ena preimu}stva
u
odnosu
na
druge
`anrove,
jer
wena
su{tina
dopu{ta
me{avinu
sentimentalnosti i `ivotne oporosti u kojoj sme{i, naj~e{}e, gledaoci
prepoznaju sopstveno iskustvo. Susre}emo se i sa specifi~nim oblikom
spajawa komi~kog i melodramskog si`ea a potom i prosedea koji monodramu
odvodi u tragikomediju ili, dodu{e retko, u grotesku. Savremena monodrama,
zatim, pokazuje sklonost ka biografskom predstavqawu zna~ajnih li~nosti,
pri ~emu se koriste dokumentarni izvori koje pisac transponuje u
dramatur{ki obrazac, nastoje}i da funkcionalno pove`e sve relevantne
elemente profesionalne ili umetni~ke biografije sa intimnim `ivotom
odabranog junaka. Zna~ajano mesto u savremenoj monodrami, tako|e zauzima
tok koji se nadovezuje na estetiku "stvarnosne proze" koja je bila u punoj
ekspanziji krajem {ezdestih i po~etkom sedamdesetih godina. Pisac je, u
ovom slu~aju, diskretno sklowen u stranu, a wegov monodramski junak izbija u
prvi plan govore}i o sebi i mukama koje su ga skolile. Pisac, razume se,
interveni{e
u
skladu
sa
na~elima
dramaturgije,
ali
autorova
literarizacija je neprimerena ovome monodramskom modelu.
6.
Na po~etku ovoga izbora nalazi se monokomedija Dragana Aleksi}a
"Balada o Qubi Moqcu ili najve}i fudbaler na svetu". Aleksi}ev junak je
mitoman koji je izgradio ~itav sistem negovawa sopstvene umi{qene
fudbalske veli~ine.
Pripovedawa Qube Moqca slikaju ma{tawa ubogog
besku}nika koji svoj realni `ivotni status nadome{}uje projekcijom li~ne
ostvarenosti na fudbalskom terenu; Aleksi}ev Quba, razume se, `ivi u
virtuelnom svetu uspeha, ali je za wega taj svet, u stvari, onaj realni, dok su
muke svakodnevice tek epizode kojima se poja~ava kontrast izme|u `eqenog
i stvarnog.
U delu "@iveo `ivot Tola Manojlovi}" Moma Dimi} sintetizovao je
pripovedawa tzv. obi~nog ~oveka, kamenoresca iz podkosmajskog sela. Ali,
Dimi},
primewuju}i
dokumentaristi~ki
postupak
bele`ewa
zna~ajnih
trenutaka iz Tolinog `ivota, postepeno izvla~i u prvi plan vitalizam kao
osnovno svojstvo srpskog seqaka polutana, koji se dovija da od `ivota uzme
{to je mogu}no vi{e i da kroz tegobe pro|e sa {to mawe li~nih `rtava. Tola
je istovremeno i {eret i mudrac, domi{qat i priglup, dobar i zao, ve} kako
zahteva prilika, pa ga je Dimi} umesno doveo od paradigmati~nog do
arhetipskog junaka ovoga podnebqa.
Istom principu - bele`ewu `ivota - pripada i delo Josipa Pejakovi}a
"Oj `ivoteee!". Pejakovi}ev Bezimeni ispoveda sudbinu koja mu je zapala, ne
`ale}i se na usud, podnose}i patwu kao zaslu`enu nagradu za uzaludno
`rtvovawe. Premda je Pejakovi}ev tekst naizgled
pri~a o qudskoj
nezahvalnosti, u su{tini to je povest o mentalitetu i moralnosti, onako
kako je shvata ~estit i neuk ~ovek.
Milenko Vu~eti} u monodrami "Qubica, prvo lice mno`ine" nudi
literarizovanu istoriju socijalnih raslojavawa i stvarawa statusnih
razlika u dru{tvu koje je proklamovalo jednakost me|u qudima i brigu o
radniku. Pisac okom Qubice uo~ava koliko su udaqene zvu~ne parole od
neposrede prakse, odnosno moralna na~ela od pragmati~nih principa.
Qubica je lik koji se nalazi u procepu izme|u idela kojima je posvetila
mladost i sumorne stvarnosti u koju su je doveli upravo oni koji su
promovisali visoke ciqeve. Vu~eti}eva parabola o uzalud potro{enom
`ivotu jedne `ene predstavqa, u stvari, sliku vremena u kome je ~itav narod
ulagao snagu, energiju i voqu u ostvarewe nikad ostvarivih nauma.
"^egovi}" Dragana Uskokovi}a nudi dubinski uvid u crnogorski
mentalitet, obi~aje i na~in mi{qewa. Na nivou antropolo{kog sagledavawa
karakteristika gor{ta~kog `ivqa, Uskokovi} precizno uo~ava svojstva
kojima se ovaj etnos odlikuje. Komi~ke odbleske pisac efektno ostvaruje
kada junaka Sava dovodi u urbanu sredinu u kojoj se patrijarhalnost
sukobqava sa uobi~ajenim slobodnim pona{awem. Iza te povr{inske pri~e
koju Uskokovi} vodi lakom rukom, stoji ona prigu{ena ali ne mawe zna~ajna,
o borbi junaka za samoostvarewe, za li~ni identitet. Ta bitka u zajednici
zasnovanoj na po{tovawu etni~kih obi~aja i nepisanih tradicija, otvara niz
pitawa na koja ni junak `estokih reakcija a mekog srca nema odgovora.
Isto to, ali - kako bi Vuk rekao - sasvim druga~ije, prikazuje Rado{
Baji} u monodrami "Led". Ovoga puta re~ je o mladome seqaku duboko vezanom
za rodno podnebqe, plodno Pomoravqe. Baji} govori o mukama sakodnevice,
o seoskim zgodama i nezgodama, kom{ijskim ujdurmama i podvalama,
mladala~kim `eqama koje su, iako skromne, ipak neostvarive. Ali, iza tog
so~nog pripovedawa u dijalektu, Baji} nam otkriva iskonsku vezu seqaka i
zemqe, truda ulo`enog u obdelavawe wive i strepwe da }e elementarna
nepogoda obezvrediti sav qudski napor. U ovoj povesti o rataru i wegovoj
povezanosti sa rodnim tlom, prepoznajemo i vekovnu `equ ~oveka da sa~uva
i odbrani plod svojih muka, pa se otuda Baji}ev "Led" mo`e prihvatiti i kao
svojevrsna pohvala qudskoj upornosti i istrajnosti.
[tivo Zijaha Sokolovi}a "Glumac... je glumac... je glumac" deluje kao
rasprava o gluma~koj umetnosti koja mora da se prilago|ava uskogrudim
birokratskim propisima; Sokolovi}, me|utim, govori o dvojstvu na kome
po~iva pozori{na umetnost. Tu ambigualnost ~ine stvarawe i razgradwa
iluzije, ili ako ho}ete, spoj poezije i trivijalnosti. Ne mo`e se uspostaviti
tanana granica koja razdvaja ove dve kategorije scenske pojavnosti, a polo`aj
glumca tako|e se sastoji od alhemijskog jediwewa ~iji su elementi
mnogostruki a i nestabilni, pa pisac - koji je istovremeno i glumac i tuma~
svoga teksta kao {to su to bili i Pejakovi} i Baji} i, vide}emo, @uti} nastoji da, objediwuju}i sve uzuse teatarske umetnosti, stvori umetni~ko
delo svojim bi}em, nadvladavaju}i brojna ograni~ewa. U Sokolovi}a ima i
ironije i podsmeha, ali i neke setnosti i zapitanosti nad su{tinom
gluma~kog poziva.
Dokumentarno-biografska {tiva o dve istaknute umetnice, Nade`di
Petrovi} i Isidori Sekuli}, na najboqi na~in predstavqaju ovaj tok
monodrame. Katarina Ambrozi} i Miroslav Belovi} bave se va`nim
trenucima `ivota Nade`de Petrovi}, isti~u}i wenu odanost otaxbini koja
je zauzela mesto mladala~kom promi{qawu estetike likovnog izraza. I
Nade`dina sudbina proistekla je iz, na`alost, u nas odoma}ene krilatice,
da muze za}ute kada topovi progovore. Li~nu sudbinu vaqa u odre|enim
vremenima podrediti zajedni~koj, nacionalnoj, poru~uje nam Nade`da iz
minulih vremena. Ostaje da nas trajno zaokupqa pitawe o svrsishodnosti
slikarkine `rtve koju je ona nosila kao misiju, kao {to ostaje gorak ukus u
ustima zbog wene nepotpune ostvarenosti.
O mudroj Isidori Sekuli} Jelica Zupanc progovara u dvoglasju; i
afirmacija i negacija Isidorinih kwi`evnih i moralnih pogleda jesu dva
neizbe`na stanovi{ta ~iji je za~etnik sama Isidora. Prate}i Isidorin
`ivotopis, Zupan~eva izdvaja one wegove upori{ne ta~ke u kojima se isti~e
Isidorina autenti~nost promi{qawa i tuma~ewa kwi`evnosti, ali i drugih
umetnosti i `ivotnih sadr`aja. Wena pojedina~na sudbina i weno kwi`evno
delo neumitno se prepli}u na nekoliko nivoa, te Jelica Zupanc otkriva u
kome su odnosu bila ova dva ~inioca. Kombinovawem pasa`a iz Isidorinih
spisa i monolo{kim deonicama koje izgovara spisateqi~ino drugo ja,
Zupan~eva ostvaruje zapis koji osvetqava tanko}utnost Isidorinog bi}a.
Razume se, kao jedna od neizbe`nih tema za Isidorine rasprave sa samom
sobom, stoji se}awe na Skerli}ev olako izre~en kriti~ki sud o Isidorinoj
kwizi "Saputnici".
Milo{ @uti} je od narodnog pesni~kog blaga na~inio autenti~nu
partituru za virtuozno osvajawe srpskoga jezika. Mo`da je - kada je re~ o
tekstu monodrame "Vukova azbuka - Rje~nik" - najte`e razlu~iti spisateqski
od gluma~kog posla. Jer, @uti} je originalnim grupisawem i povezivawem
odlomaka epske kwi`evnosti i narodnih umotvorina stvorio novo {tivo
koje otkriva koliko lepotu jezika, toliko i wegovu muzi~ku govornu frazu
koju je, ~ini se, jedino sam Milo{ @uti} mogao i umeo da oblikuje na sceni.
Jedinstven slu~aj u na{em teatru.
Tekstovi Mirjane Ojdani} "Na rubu svega", Radivoja Boji~i}a "Alo, o|e
mobilni" i Mirjane Bobi} Mojsilovi} "Verica me|u {qivama" nose pe~at
doba u kome su nastale.
Taj zajedni~ki imeniteq za tri komi~ke pri~e jeste posledwa decenija
dvadesetoga veka. U ovim monodramama ogleda se, kao u krivom ogledalu,
svekoliko iskustvo koje smo stekli u zadwoj dekadi minulog stole}a. Re~ je o
pristupima koji osvetqavaju bar tri stanovi{ta s kojih se mogu ispitivati
na{i `ivoti i na{e pona{awe u tom vremenskom periodu.
Mirjana Ojdani} odabrala je jednu vrstu sociolo{kog pristupa. Wena
junakiwa neprekidno je u jalovoj akciji sakupqawa krhotina sopstvenog
`ivota. Ona sumanuto telefonira, bestidno obmawuju}i sve s kojima
razgovara,
i
weni
poku{aji
da
organizuje
pre`ivqavawe
porodice
kolidiraju s istim takvim batrgawem u kome se obrelo celo dru{tvo
poku{avaju}i da u~ini to isto. Dakako, Ojdani}eva podvla~i i intimni slom
svoje junakiwe, i na taj na~in saop{tava da u apsurdnom svetu u kome `ivimo
nekakvu zamenu za `ivot, i qubav mora da postane svojevrstan surogat. Ako
za trenutak tekst Mirjane Ojdani} pro~itamo zanemaruju}i humorne replike,
osta}e nam sumorno teatarsko tkivo; dodatni zamah ovome {tivu daje
tradicionalni srpski inaxijski vitalizam, koji ipak nagove{tava da }e se,
kad-tad, izi}i iz tunela.
Tehni~ki izum, pojava mobilnog telefonskog aparata, poslu`ila je
Radivoju Boji~i}u da na~ini estradno-satiri~ni osvrt na spoj plemenske
pripadnosti i kriminalizacije. Boji~i}ev junak opsednut je ovom spravom kao
statusnim simbolom, budu}i da se u krugu u kome se kre}e, mobilni telefon
posmatra kao simbol vi{eg dru{tvenog ranga. "@estoki momak", {to je
eufemizam za kriminalca stvorenog u simbiozi politike, estrade i
svakovrsnog dru{tvenog mutqaga, izri~e pohvalu mobilnom telefonu i
uzgred nam otkriva da je promewen ~itav sistem vrednosti na kome je
po~ivalo dru{tvo. Boji~i}ev reski, a pokad{to gorak humor, u najboqoj
tradiciji srpskih komediografa, deluje opomiwu}e i upozoravaju}e. Zbog
toga, mo`e se zakqu~iti, Boji~i}eva monodrama pripada redu savremene
satire
koja
se
obra~unava
sa
kriminalizacijom
dru{tva
i
wenom
legalizacijom.
Najzad, delo Mirjane Bobi} Mojsilovi}
"Verica me|u {qivama"
posve}eno je analizi manipulacije kojoj su bili podvrgnuti gra|ani ove
zemqe tokom proteklih desetak godina. Mirjana Bobi} Mojsilovi} u liku
Verice personifikuje sve one gra|ane koji su, bez sposobnosti kriti~kog
mi{qewa, podredili li~ne sudbine tzv. "vi{im ciqevima", odnosno
politi~koj ideji jedne stranke. Ispostavilo se, pripoveda Verica, da su
naivni gra|ani sledili nalog stranke, poput onih u Domanovi}evom "Vo|i",
koji su poverovali da }e ih slepac odvesti u boqi `ivot. Verica koristi
stereotipove u izra`avawu, {to re~ito predstavqa koliko je prihvatila
jezik medija, ali {to jo{ upe~atqivije pokazuje da politi~ka vrhu{ka
silogizmima i jezi~kim matricama vr{i manipulisawe qudima zarad
zadr`avawa vlasti. Nije problem u tome {to postoje Verice, ve} u
zloupotrebi mogu}nosti da se Verice promovi{u u agitatore i promotere
politi~kih stavova, a po potrebi i egzekutore, poruka je Mirjane Bobi}
Mojsilovi}. Pisana kolokvijalnim jezikom, monodrama Mirjane Bobi}
Mojsilovi}, `ivopisno nas podse}a na nevoqe kroz koje smo pro{li i kao da
podnosi zavr{ni ra~un za ~itav dvadeseti vek.
7.
Prire|iva~ ove Antologije `eleo je da ponu|eni izbor ispo{tuje
nekoliko osnovnih na~ela.
Prvo, u izbor su uvr{}ene originalne monodrame, a ne dramatizacije,
adaptacije, kola`ni oblici ili druga literarna dela prire|ena za scensko
izvo|ewe.
Drugo,
objavqeni
su
tekstovi
pisani
na
srpskom,
odnosno
srpskohrvatskom jeziku, {to }e re}i na jeziku kojim smo - u svim wegovim
varijantama - govorili u pre|a{woj Jugoslaviji.
Tre}e, otuda se u ovom izboru nalaze i monodrame Josipa Pejakovi}a i
Zijaha Sokolovi}a, autora koji su sada dr`avqani nekih drugih zemaqa.
Wihova dela, me|utim, pripadaju zbiru literanih i pozori{nih ostvarewa
koja su verifikaciju stekla na {irokim prostorima nekada{we dr`ave, pa je
zato sasvim logi~no {to pripadaju i zajedni~kom pozori{nom i kwi`evnom i
`ivotnom iskustvu. Teatarska umetnost po svojoj prirodi povezuje narode, pa
i monodrame ovih autora to, verujem, ~ine na najboqi na~in.
Prire|iva~ je u celosti po{tovao ortografiju pisaca, kako to ve}
nala`u dobri obi~aji. Dakako, nekoliki tekstovi pisani su u dijalektu ili
lokalnom
nare~ju (Pejakovi}ev, Uskokovi}ev, Baji}ev, pa
donekle i
Boji~i}ev), {to pred ~itaoca nevi~nog takvom govoru postavqa izvesne
probleme ukqu~uju}i tu i pitawe razumevawa delova teksta.
Redosled objavqivawa monodrama u ovoj kwizi na~iwen je po redosledu
wihovog prikazivawa na Festivalu monodrame i pantomime. Izuzetak ~ini,
razume se, delo Dragana Aleksi}a, koje je premijerno prikazano, kako je ve}
navedeno, 1968. godine.
Radomir Putnik
Dragan Aleksi}
BALADA O QUBI MOQCU
ILI
NAJVE]I FUDBALER NA SVETU
Dragan Aleksi} (Beograd, 1941) diplomirao Filolo{ki fakultet i
Fakultet dramskih umetnosti (dramaturgija) u Beogradu 1963. i 1965. godine.
Kwi`evnim radom bavi se od 1964. godine.
Objavio kwige za decu i mlade: Sveska od peska (1974), Peto godi{we
doba (1975), Kraqevina lipovog hlada (1979), Sazve`|e belog duda (1983),
Koliko je toliko (kwiga sa kasetom 1987), Slavuj u februaru (1995), Dvorac u
ba{ti (2000) i Quba Moqac - najve}i fudbaler na svetu (roman za odrasle
1984).
Napisao preko trideset radio drama za decu i odrasle.
Pripovetke i pesme za decu objavqivao i objavquje u Politici za decu,
Zmaju, Nevenu, Poletarcu i listovima i ~asopisima biv{e Jugoslavije.
Pored literature za decu bavi se humorom i satirom. U ovom `anru
pored tri nagrade "Radoje Domanovi}" dobitnik je i nagrada na festivalima
u [apcu, Kru{evcu, Podgorici, Leskovcu, Sarajevu, Novom Sadu...
Autor je vi{e televizijskih serija za decu i odrasle - @ivot te~e
bulevarom, Sazve`|e belog duda, Stari Beograd, Snohvatice...
Monodramu Balada o Qubi Moqcu napisao je 1967. godine; Quba
Moqac kao najve}i fudbaler na svetu pored pozori{ne predstave bio je
izvo|en na televiziji, radiju, na filmu a kao tekst objavqen je u JE@-u i
~asopisu Venac.
Dragan Aleksi} `ivi i radi u Beogradu kao urednik u Programu za decu
i mlade Televizije Beograd.
Premijera monodrame Balada o Qubi Moqcu odr`ana je 1968. godine u
Domu omladine u Beogradu u re`iji Blagote Erakovi}a. Igrao je Miodrag
Andri}.
(Uvodna balada)
Quba je bio jo{ balavander
kada je [nicla vezivo lijander,
Kada je [nicla vezivo lijander
Quba je bio jo{ balavander.....
Sve je po~elo u jednom danu
al, to nije po~etak, to nije po~etak
u bolnu sada dirnimo ranu
u `ivot jedan ko na ekranu
u danu jednom po imenu petak.
Sve je po~elo u jednoj {upi
al to nije po~etak, to nije po~etak
tu Quba svoju sudbinu skupi
i samo jedanput glavom lupi
pa ode u prazno ko zaluto metak.
Sve je po~elo ko san na javi
al to nije po~etak, to nije po~etak
on otpo~e igru na mekoj travi
tren je bio u wegovoj glavi
i tu sad pri~i do|e svr{etak.
Quba je bio jo{ balavander
kada je [nicla vezivo lijander
kada je [nicla vezivo lijander
Quba je bio jo{ balavander....
Bilo je to jednog petka posle podne be{e, moj otac vezuje kanapi za
lijandere da se pu`u oko ku}e, a ja reko da viknem Rajka Cigu da igramo
lopte: - Hajde, bre, hajde bre Rajko da ti srknem malo pamet, jest da si
{upendara i vezaro{, al ho}u ne{to da se bavim s trening, pa bar sparingpartner da mi bude{, razume{...
- Ana Moqac, obrati se meni Rajko, mnogo se pravi{, a zna{ da sam
igrao za reprezentaciju moj kroj protiv tvoj i da sam bio kapitent na tim, i
da sam te okre}o na taksenu marku, i da sam nameravo loptu kroz noge da ti
turim i da sam za tebe flit ko diditi za moqci!
Ja stanem - ne verujem da ~ovek mo`e toliko pokvaren da bude! Koga ti
vrteo, meningitisu jedan, nisi znao gde se nalazi{, a gde te nema! Ajd, izlazi
na teren, pa }u poslen da te bijem, zato {to si la`ov i {to si mu}ak!
Iza|e Rajko Kala{tura, prsi se, ~u~ne pa ustane, bajagi zagreva se, a ja
ga gledam pa mi do|e sme{an! Viknem mu ajde Kala{turo, sad me vidi{, sad
me ne vidi{ - ima lopte, nema lopte - gde je lopta - evo je lopta! I jo{ mu
ka`em, reko: nije tu lopta, nego opet na drugo mesto! A Rajko, kao da mu bog
oduzeo mo} orijentacije, samo leti u prazno, dva puta pao kod Trajka, molera
u broj 10 u podrumu, pa Traj~eta `ena do~ekala ga vatraqem po glavi,
napravila mu dva Himalaja na glavi, razume{, onda ti on dibidus zabrqavi
pa nasrno na Danila, }ur~iju, pa ga i ovaj lupi, samo mu nije napravio ~vorugu,
jer ga lupio s prazan ceger, po{to ~ovek po{o na pijac, razume{...
Nekako pred kraj utakmicu, s nogu pred nogu, prolazi ulicom jedan
~uveni trener s veliki {e{ir na glavu. Kad je video ~ovek kako se igra stao, raskora~io se da ne padne i zabezeknuo se od uzbu|ewa! Po~eo na sve
strane da se raspituje, razume{ ti mene, ~ini mi se da je ba{ Vladu,
Karanfil~eta, pito, ka`e: Je li, koji je ovaj mali?! A Vlada, {u{umiga,
odgovori mu na to ko deklemaciju:
- To je Quba Moqac, najboqi golubar u na{ kraj!
- More kakav crni golubar, taj de~ko ima da bude najboqi fudbaler na
svih pet kontinenata sa okeani i ostrva izme|u, razume{!
Ti treneri, u prste zemqopis poznaje{, majkumu...
Onda on, s neobi~nu u~tivost i sa opho|ewe kakav ve} jedan takav
~ovek mo`e da ima, razume{, pri|e mom pokojnom ocu, Risti "[nicli"
brqivku, da ga nagovori da me pusti da treniram! A jok! Moj Rista udaren, ko
da mu zunzara u glavu, ni da ~uje! Ka`e: Popo mi se na vrh glavu i sa ovi
golubovi, samo mi jo{ to treba. Tada wemu gosn trener, po{to vido ~ovek da
Rista zaudara na {qivku, ponudi do`ivotno besplatno pi}e u bife kod
Zriku i Rista pristane!
I tako ti se ja na|em na pravi stadioni od armiran beton s prave
stative, sa dres, kopa~ke i {tucne koje mi postale jedina garderoba u
`ivotu. Otpo~nem trening, jedan, dva treninga zaigram za reprezentaciju, a
onda po~nem, razume{ ti mene... Ju`na Amerika! Gr~ka! Nema~ka! Stadion
"Marakana"! SS stadion u Berlinu! Ovacije, aplauzi, `ene kolko sam hteo,
pare sam dr`o u magacinu, avioni, helikopteri! S kadilak sam se vozio samo
kad sam i{o pisma na po{tu da bacim, prijemi, banketi, terevenke, kraqevi
mi nudili princeze za ku}ne pomo}nice da ih uzmem, Perl Bak, ~uvena pisac,
u`ivala da mi cedi miteseri na pla`i, Ruzvelat mi punio penkalo s
mastilo, ~uveni humorista [arli [aplin zabavqao me za vreme turneje, pa
onda ovako... Greta Garbo mi sapuwala le|a u weno kupatilo s plo~ice od
porcelan i s mleko u kadu, poznati `urnalista Hemingvej imao je obi~aj da mi
popuwava formulari kad sam vadio paso{ za gostovawe, gr~ki kraq Ko~a
nosio mi kofere s aerodrom do jahtu, generali mi dova}ali loptu iza gola,
Musolini svakodnevno dolazio da zaleva saksije sa cve}e na moj balkon u
centru Rima, turski sultan Sulejman s dvocifreni broj u wegovu dinastiju
nije hteo ru~ak da po~iwe dok ja prvi ka{iku ne uzmem, arapski emiri, {eici
i ostali rukovodioci ustupali mi hareme na li~nu upotrebu i to na
neograni~eno vreme, engleski kraq \or|e masiro mi tetive oko ~lanak na
desnu nogu, japanski car, ime sam mu zaboravio, dobio sun~anicu ~ovek dok me
~ekao na wegov aerodrom u Japan, a za ostalo i da ne pri~am!
Ceo svet me ~ito u {tampu, |aci me u~ili u {kolski uxbenici, pisci me
pisali u kwige, a muzi~ari me komponovali u pesme. Navija~i u skoro sve
zemqe sveta osnovali klubove qubiteqa Qube Moqca i po ti klubovi
qubili moje slike ili pak delove garderobe, razume{, more obrazovala se
verska sekta s mene kao s religiju, i uop{te, razume{ ti mene...
(Opro{tajna pesma sa trenerom)
Kad Moqac stavi lovorov venac
i kad se od karata sazida kula
i Jugoslavija bila je ba{ trula
kada je trener Ra{a [esnaesterac
kada je trener Ra{a [esnaesterac
Igrati rukom zove se enac
A Quba je rukom odmahno
Ceo je svet duboko uzdahno
Krivac je bio Ra{a [esnaesterac
Krivac je bio Ra{a [esnaesterac
Presudu je potpiso sa gu{~ijim percem
Zemqu je zavio u crno
I pre nego {to je posrno
Zauvek se oprostio sa [esnaestercem
Zauvek se oprostio sa [esnaestercem
U pretposledwoj utakmici koju sam odigro za reprezentaciju stare
Jugoslavije, moj trener Ra{a {esnaesterac usudi se da mi ka`e slede}e
re~i:
- Vi gosn Qubo imate ve~eras da popijete kilogram mleka i da u pola
devet krenete na spavawe! Kod mene ne mo`e da se {ika do jutro niti pak da
se juri `enskiwe! Toliko sam hteo da primite k znawu, razume{!
Ja - pozelenim! Ne mogu da shvatim da neko toliko drzak mo`e da bude.
Jedva sam se uzdr`o da ga ne nakautiram na licu mesta, razume{ ti mene.
Povratim se ja nekako, pa }u tek da mu ka`em, reko:
-Slu{aj frajeru, ja kraqu Aleksandru iz milo{te udaram ~vrgu kad god
ga vidim, razume{, sa Ruzvelata se dopisujem sa isto re~i ko ti sa tvoji
Cigani u Po`arevac, ako te ko pita, a ti da me u~i{ {ta }u da radim i da mi
prodaje{ bon-ton! Nemoj tako ne{to da ti padne napamet, jer }u ubudu}e tako
da te `vajznem, razume{ ti mene, da }e da misli{ da si u zoolo{ki vrt usred
kavez sa ptice! Ja sam za tebe i za svi ostali bio i ostajem jedan Quba
Moqac, razume{. Toliko sam ja hteo da ti primi{ k znawu dok si ~itav!
Onda se on naduva ko `aba, uzme jedan aeroplan i ode! Tu utakmicu
izgube. E sad trebalo je da se ide na svetsko prvenstvo u Braziliju.
Rukovodstvo i igra~i mislili da }u ja da se odqutim od Ra{u [esnaesterac,
ali ja ni da ~ujem, razume{. Po ceo dan le`im na moj kau~, jedem ananas i
qu{tim raki~inu, s vremena na vreme samo podignem slu{alicu od telefon
da vidim ko zove. Dolazili svi kod mene da me molu. Bio i kraq Aleksandar
sa nekog wegovog burazera:
- Ajde, bre, pobogu bata-Qubo, smiluj se kumim te bogom!
- Zna{ {ta, Aco, tek }u ja wemu, ti ba{ ne stoji{ najboqe u moje o~i,
kao {to ti je poznato, pa nemoj sad jo{ vi{e da mi se zamerava{! Ne}u da
idem i kvit, razume{ ti mene!
I kad su videli da ne}u, sednu u la|u i odu. Kad je po~elo prvenstvo, ja
sam mislio da }e da ispadnu u kvalifikacije, ali ~udom do|u u finale - ko
sad se se}am igralo se Jugoslavija - Brazilija - Rio de @eneriro - stadion
Marakana koji se tako zove po{to tu mo`e da igra samo ko je marka u fudbal,
gledalaca 300 000, napoqu jo{ oko tri miliona ~ekaju pred blagajnu nadaju se
bi}e karte.
Po~ne prvo poluvreme, na{i bez mene, je li, veze nemaju, dok si reko B,
Brazilija vodi s tri prema nulu. Ti bre, ali qudi igraju sitno kalu|erski, a
na{i ti duvaju u sve trube, tromboni i fagoti, razume{ ti mene. U poluvreme
do|e do cigan~ewe izme|u rukovodstvo i igra~i. Do{lo im valda iz dupe u
glavu, svi krive Ra{u [esnaesterac zbog onaj ispad prema meni. I onda se
neko seti mene, ~ini mi se ba{ Tirke be{e, ka`e:
- ^ujte qudi, da pozovemo onog ~oveka Qubu Moqca da sredi stvar dok
je vreme.
Pozovu me preko telefona, ja ba{ kod mene isterivo muve iz
trpezariju. Dugnem slu{alicu:
- Alo! Qubo, burazeru, do|i ovamo pod hitno, ovi qudi vode s 3 : 0, ima
da nas pregaze ko plitak potok!
Reko: Ne talasaj! Razume{ ti mene! Zna{ da sam qut i da dr`im do
svoje dostojanstvo! I opet se naqutim.
- Alo! Qubo, burazeru, ti zna{ da se tvoj otac borio na Solunski
front, te ne nemoj da ostavqa{ otaxbinu na cedilo, te trte - mrte, nemoj da
si neki...uhvate oni mene na patriotski i jo{ tako neki razlozi. Dobro! Ja
sednem u dr`avni helikopter i ateriram na stadion Marakana pred po~etak
drugo poluvreme. Okrenem se, reko da vidim gde sam: Reflektori,
popokatepetli, lampioni, Greta Garbo le{kari u lo`u, ^er~il se ~e{ka s
maramicu, gledalaca 300 000, teren fantasti~an trava do ovde, dan sun~an
ko za pla`u.
Po~ne drugo poluvreme. Mo{a - Tirke - ja, Mo{a - Tirke - ja, rke-koke,
razume{ ti mene - 4 : 3 za nas! Postignemo pobedu, je li, postanemo prvaci
sveta! Publika - prvo nema, ne znaju qudi o ~emu se radi, jer to je, da
izvinite, bio udar za wih, to je bila nacionalna `alost, razume{. Ka`em,
publika zanemela, a ja - stojim na sred centra, visok i bled, onakav kakav me
Bog dao onda. Jo{ mi se igra! Stojim i razgledam ih ko muzej, a oni mutavi ko
smu| i ostale ribe. Kad su shvatili o ~emu je re~ po~nu svi: Quba - Moqac,
Quba - Moqac! Skandirawe! Ko u Skandinaviju!
Ja im, je li, mahnem rukom par puta, skoknem u svla~ionicu, okupam se u
mleko. Patufna me nama`e s pomadu i odem kod Grete Garbo na `ur u moju
~ast.
Posle onaj incident s Ra{u [esnaesterac ~vrsto odlu~im da napustim
staru Jugoslaviju, i vratim se o svom tro{ku ku}i. U novine - xumbus! Na sve
strane po 70 moje slike u {tampu! Dat je i predlog da se moja slika metne na
dolar, razume{. Bila tolika gu`va da sam po~o da gubim `ivce. Tu sam po{o
ozbiqno da se bavim s mi{qu gde da pre|em ko profesionalac. Mogo sam da
odem gde o}u, je li, al sam ipak oti{o u Gr~ku koja mi bila simpati~na iz
istorije i zemqopis. Svi se na{li u ~udo, al ja {to re{im - to ima tako da
bude, razume{ ti mene!
Onomad me zamolila gospo|a Dara da joj donesem kiseo kupus od wenu
jetrvu, razume{, onu Milicu {to je po{la za majstor Mitu iz Lazarevac. Dala
mi neki {upaq lonac, majku joj wenu, muku sam imo dok sam taj kupus prebacio.
Dala mi da meznem - more taj kupus nije ni{ta - da sam znao, ne bih ga nosio...
A zna{ {ta mi ka`e onaj wen, ko da mu zunzara u glavu, ka`e: Slu{aj ti Qubo,
ti ako ovako moju `enu po~ne{ da slu{a{ i da potr~kava{, razume{, ti meni
ima maler da navu~e{, pa poslen ja moram da se petqam s te gluposti! Nego
ti to da se mane{, ina~e }u ja na drugi na~in da ti uzmem meru! I uhvati pa me
istera iz ku}u, kupus mi na nos iza{o... Tako meni i treba kad o}u da u~inim
kojekome!
(Pesma o Gr~koj)
U rodnoj grudi
sarma se kr~ka
a Qubu slavi
~itava Gr~ka.
Verujte, stvarno
to nisu la`i
Quba se br~ka
na gr~koj pla`i.
Verujte, stvarno
to nije teza
Quba se zeza
kraj Peloponeza.
Gr~ka je zemqa
faune i flore
na tri strane sveta
izlazi na more.
Verujte, stvarno
to nisu la`i
Moqac se br~ka
na gr~koj pla`i.
Verujte, stvarno
to nije teza
Moqac se zeza
kraj Peloponeza.
A kad gr~ki narod
malo mu}ne glavu,
on u Moqcu vidi
staru gr~ku slavu.
Verujte, stvarno
to nisu la`i
Moqac se br~ka
na gr~koj pla`i.
Verujte, stvarno
to nije teza
Quba se zeza
kraj Peloponeza.
Taj dan kada sam pre{ao gr~ku granicu mislim da je i danas wihov
nacionalni praznik. Iskitili su ~ak i livade, i {ume, a o ulicama, trgovima
i gradovima da ne govorim. Poga|o sam se sa gr~kog kraqa Konstantina, sa
neki wegovi ministri i treneri, pogodimo se da preuzmem wihovo
dr`avqanstvo i da igram samo za reprezentaciju. Ime sam promenio - zovem
se Qubos Moqcos! Reko sam im da im se slu~ajno nekim slu~ajem ne desi
slu~aj ko sa Ra{u [esnaesterac, koji je ~im sam pre{ao granicu osu|en na
do`ivotnu robiju zato {to mi se zamerio.
Grci su mi rekli da sam ja jedina individua koja mo`e da im povrati
staru slavu i da niko od wih nema drugih namera sem da mi se ulizuju.
Tu smo izjavu potpisali ja i kraq Konstantin u wegov dvor, ja s paraf
on s potpis.
Ina~e, u Gr~ku nije bilo lo{e. @iveo sam na dvoru u gostinske sobe i
po ceo dan se zevze~io po dvorski park. Zaqubio sam se u neku tursku
glumicu koja je igrala u poznatom turskom filmu "Mi{mor i ~etena alva!" s
wu sam se pokazivo u javnost, i{o na pla`ama, i uop{te... Ostavio sam je kad
sam vido da namerava da stupimo u brak. Cela Turska spremala joj
au{tafirung, sve kao da je ne znam. Ja kad sam ~uo, ka`em woj: Reko: Turkiwo,
ja jeste da igram za Gr~ku, al da postanem turski zet, to mi ne pada na pamet.
Tebi je vaqda poznato da smo mi pet vekova bili pod vama, a ti sad ako si
tela da bude{ podamnom bila si i molim! Ne}u ja da uzmem u miraz sve {to su
Turci nama uzeli pod ropstvo, razume{! Nego ti snimaj filmovi, i ne da
sawa{ o Moqcu, razume{!
Tako je oteram na fini na~in, reko sam samo kad sam se kurtalisao
bede...
U Gr~ku sam dr`o i golubovi i to prete`no tekiri. Kad su kraq
Konstantin i Onazis videli da volim `ivotiwe, kupili su mi ceo zoloo{ki
vrt sa `irafe, tigrovi i beli mi{evi u kavez.
Mogu da ka`em da mali Grci samo meni imaju da zahvale {to i danas imaju
zoolo{ki vrt dobro sortiran s razne `ivotiwe. Utakmice sam igrao kad sam
teo, reko da prekratim dosadu. A u Jugoslaviju nisam hteo da idem dokle god
je [esnaesterac tamo, pa makar i u zatvor razume{. Takav sam ja...
(Balada o ratnom heroju)
Rat je do`iveo na ~udan na~in
nije se javio ko dobrovoqac
i ovoj pri~i lopta je za~in
bitku je vodio ko Quba Moqac.
Sliku je nasliko ko Alberent Direr
ta~no u dlaku ko pravi rat
u Vatru je pao i stra{ni firer
a Quba mirno gleda na sat.
Sudbina sveta kako se kroji
to ipak nije wegova stvar
al kako se eto ra|aju heroji
za to mu ma{ta udeli dar.
Rat je do`iveo na ~udan na~in
nije se javio ko dobrovoqac
i ovoj pri~i lopta je za~in
bitku je vodio ko Quba Moqac...
Dakle, pre nego {to sam postao gr~ki narodni heroj, bilo je to ovako,
razume{ ti mene...
1944 godina, pozna jesen, le`ao sam ne{to od nazeba, kad ~etvorome~
Nema~ka, Italija, Japan i Gr~ka na ~uvenom SS stadionu u Berlinu. Igralo
se za kup Adolfa Hitlera, a Gr~ku zvali po{to sam ja igro za wenu
reprezentaciju.
Pakujem ja svoji dresovi tako oko podne u Gr~ku, Dragi Patufna ba{ mi
fiksa tri para {iri kopa~ke, kad banu kraq Ko~a onako neprijavqen na
vrata, pa }e tek meni, ka`e: Slu{aj Qubo, pobratime, ti kao {to zna{, svaki
~as treba da ide{ da brani{ boje stare Gr~ke, al ispred moju vladu i
parlamenat imam da te zamolim za jednu stvar. Italiju i Japan gazi kolko
ho}e{, al Nema~ku nemoj ni za `ivu glavu, razume{, zna{ kako je, Hitler je
mnogo uobra`en, a i oni wegovi Nemci na visoko pucaju, nije na{e da im
stajemo na `uq u ovu situaciju...
Reko: U redu je Ko~o, moje je fuzbal, a tvoje politika, al kad je takva
stvar ima da ih pustim i stvar }e da legne! [ta sam drugo mogo kad ne volim
s kraqevi da diskutujem po{to razma`eni su, brate, i na kraj srca, razume{
ti mene. I po|em tako u Berlin ispred reprezentaciju Gr~ku s namerom da
stvar re{im na licu mesta, razume{.
Uo~i veliko finale pobedismo ti mi Italiju i Japan, razume{,
pregazismo ih dok si reko: kec! i do|emo u finale! Nema~ka - Gr~ka, SS
stadion u Berlinu, gledalaca dvesta pedest iqada, prema prodatim
ulaznicama, a vojna lica imala propusnice, razume{, vreme sun~ano, trava ko
u Afri~ke savane, a na atletsku stazu razapete bodqikave `ice ko u logor.
Na stadionu - xumbus! Nemci u karaule kod korneri, elitne trupe mar{uju pod
{lemovi i pod punu ratnu opremu du` aut-liniju, iza gr~ki gol tri tenka s
otko~eni topovi na gotovs, avijacija s vremena na vreme nadle}e vazdu{ni
prostor iznad stadion, Fon Braun pu{ta rakete kako bi uzbudio publiku i
igra~i. U tom ~ujem da se ~eka samo znak nema~kog sudije, pa da utakmica
po~ne! Pogledam u lo`e: Hitler arlau~e koliko ga grlo nosi, Eva Braun, ona
wegova profukwa~a, ci~i i puderi{e obrazi, Ribentrof mawi od makovo
zrnce, a Gering on opet se dere na svog sina {to u ovako va`an trenutak
`va}e `vaka}u gumu. Ja - na terenu, u moj dres od gr~ku svilu s cveti}i, u
kopa~ke s platinski kramponi, razume{, i s uvozne {tucne od ~istu
australijsku angora vunu. Ostali igra~i u beli dresovi i plave ga}ice i u
crveni dresovi i bele ga}ice s obi~ne doma}e kopa~ke i {tucne, razume{ ti
mene!
U taj momenat sudija da znak! Stadion zaurla! Topovi pucaju bara`nu
vatru, tenkovi po~nu da mile ko `marci, a avijacija poliva suzavac na
publiku da izazove nacionalno odu{evqewe! Napravi se tarapana kakvu
nisam video u moj `ivot, razume{!
A ja - ja jedem pohovani pile}i bataci, `derem raki~inu, pustu
klekova~u, krckam feferoni i ponekad bacim pogled da vidim {ta se doga|a
na teren.
Nemci povedu, pa daju jo{ tri gola! Kako koji gol, padne, stadion na
noge, topovi i tenkovi raspau~e plutoni, Hitler ci~i i {tipa Evu Braun.
Gebels bri{e suze iz o~ne dupqe, a Gering sa sinovi peva masovne pesme o
fa{izmu. Na drugoj strani nema~ke {iroke narodne mase qube gr~ki golman
i daju mu limunadu s led! Tada ja, onako sit od jelo, uzmem ubrus iz ruke Dragi
Patufna, obri{em bradu, za~e{qam zalisci, po{to bio vetar, olabavim
malo u~kur na ga}ice i elegantno kako me bog dao stupim na teren, razume{.
Dupli pas, drop-kik, dupli pas, drop-kik - do kraja prvo poluvreme - 6 : 4 za
Gr~ku! Nemci - zaneme! U pauzi uzmu oru`je i streqaju sudijsku trojku na licu
mesta! Onda pohapse pola gr~ki igra~i, po{to ih prvo proglase za Jevreje, i
sprovedu ih u koncentracione logore {irom zemqe. Onda poja~aju stra`u i
dovuku topovi ve}eg kalibra, a na ulazi u stadion postave motorizovanu
pe{adiju s baca~i na gotovs. Hitler pomodreo u lice, tra`i lekari, {lepi
Ribentof po wu{ku, a ostali generali bije s motku. Ovi se upla{e i povuku
se u }o{ak od lo`u, a Hitler po~ne da ski~i, ka`e: Ne ostavqajte me samog!
I tako oni se opet pribli`e da ih bije, razume{. Na drugoj strani publika
urla, nema~ko rukovodstvo dobilo infrakt i druge sr~ane mane, more
napravila se tragedija na stadion, razume{ ti mene...
Ja - razapnem lige{tul u travi, gledam i ~a~kam zubi od oni pile}i
bataci, imo sam ne{to slabe zube u to vreme, razume{...
U poluvreme primim osamnest strane delegacije, ambasadore i ata{e
s molbu da pustim Nemce u interesu svetski mir i me|unarodnu situaciju. Ja }utim, razume{ ti mene, samo sedim u lige{tul s nogu preko nogu, a lep, tek
oro{en s koju kapqicu znoja, dostojanstven i neumoqiv. Tako tada strani
ambasadori ~upaju kose pa }elave, onda po~upaju glave pa obezglave i odu. U
tom do|e specijalno obu~ena ekipa sudija esesovaca i po~ne drugo poluvreme.
Ja - taman savijem lige{tul i spremam se da stupim na teren, kad pri|e
mi jedan nema~ki general u pratwi dva pukovnika i ~etiri majora s
ma{ingeveri preko rame i ka`e: Her Moqc! Hitler ti nudi Pirinejsko
poluostrvo, dve trgova~ke i jednu ratnu flotu s tim da pre|ete u wegovu
lo`u kako bi zajedno promatrali daqi tok utakmice! Haj! Ja ga pogledam - ne
mogu da verujem da ~ovek toliko pokvaren mo`e da bude! Reko: Gospodine taj
i taj, ja se {utiram s loptu, a ne s poluostrva i s flote kao neki, razume{, a
{to se pak ti~e tvoj predlog mogu da ka`em da je gulanferski. A sad na levo
krug! Napred mar{! On se okrene na levo krug, prebledi ko kre~, a majori
pritisnu pu{komitraqezi i streqaju ga na licu mesta. Takvo su vaqda
dobili nare|ewe od general{tab ukoliko ovaj ne uspe da me ubedi, {ta li...
Ja onda iza|em na teren, pogledam na sat - petnaesti minut drugog
poluvremena, {a~ica Grci u {esnesterac, bekovi obe{eni na stative, ve}
po~ele muve da se skupqaju na wih, golman sedi u }o{ak od gol i drh}e,
ostali igra~i pola u apsu, pola se vaqa po terenu. Ja pogledam na semafor 8 : 6 za Nemci, razume{ ti mene. Onda ja onako qut zbog onaj predlog za
la`irawe, primim loptu i po|em ka nema~kom golu. Dam gol, po|em sa centra
{ut. dam gol, po|em sa centra - {ut! Dam gol, opet po|em sa centra - {ut! 9 : 8
za Grci, to jest za nas, razume{! Na stadionu ti{ina - Nemci ne di{u ko u
podmornicu! Onda ja uzmem loptu, predriblam ceo tim, prebacim loptu s leve
na desnu, lopta fijukne krajwi rezultat 10 : 8 na nas. Sudija da znak fajront. Na stadion grobqe s nadgrobni spomenici. Kola hitne pomo}i ~ekaju
pred stadionom da razvezu navija~i u bolnice, razume{ ti mene. Hitler
ustao, brada mu se trese, o~i mu se iskola~ile, usta mu srasla, kosa osedela.
On dr`i kup, ja prilazim, uzimam kup, dodajem ga Dragom Patufni, ovaj ne sme
da ga primi, ja spustim kup na atletskoj stazi, izvadim maramicu iz xepi} na
dres a ispod maramice koncept govora {to sam ga spremio da recitujem
Nemcima. Uzmem re~:
- Gospodo Nemci, doma}i izdajnici i ostale sile osovine, razume{!
Imali ste prilike da prisustvujete lekciji koju sam vam odr`o s posebno
zadovoqstvo, razume{! Mislim da se iz ovog primera jasno mo`e videti,
razume{, kako va{ plan da osvojite celokupan svet nije mi mnogo simpati~an
i kako oru`je ne mo`e mnogo da vam poma`e u borbi protiv srce, znawe i
umetnost, razume{ ti mene! Danas na ovo mesto i ovaj svoj dres koji
predstavqa cve}e gospodin Quba zvani Moqac, {to zna~i ja, pokazao vam je
kako se putem sile i pomo}u ratno stawe ne mogu zadobiti pobede, ako se
pred vas postavi ~ovek kao {to sam ja, razume{! S ovim nekoliko napomena,
kao i s molbu da pustite moji igra~i iz tamnicu, ja bi da zavr{im moje
izlagawe. S uzdr`ano po{tovawe, gospodin Quba Moqac! Smrt fa{izmu sloboda narodu, razume{ ti mene!
Hitler - pobesneo! Po~o da cepa garderobu, da gazi ordeni, onda
dograbi jedan kukasti krst od mahagoniju i po~ne da ga ~ere~i, razume{! Kad
ga prvi bes pro|e, on naru~i hitno bombardovawe London, Pariz i Moskvu, pa
ode. Ostali Nemci odu na front sa znatno umawene borbene sposobnosti,
razume{ ti mene...
Ina~e, o taj Adolf Hitler mnogo sam slu{o, al nije on ni{ta. Ispao je
mufquz i uop{te bez veze. Ni ~estito mi nije, a kamoli uobi~ajeni banketi i
zakuske. Tu sam ja video da je on jedan {ibaxija bez dru{tvenog {lifa i bez
ikakvo dr`avni~ko vaspitawe. Ve} tad sam mogao da zakqu~im da je on obrao
bostan u taj rat ko Marko na Kosovo, razume{. A ona Eva Braun - dobra! Da sam
imao malo vremena, pozabavio se oko we, imala je kolena ko {ne-nokle,
majkumu...
Tu izdam nalog rukovodstvu da iznajme avion, razume{, pa krenem u
gr~ku zemqu. A u Gr~ku - sjati se silan narod, stari Grci i ostale generacije,
razume{, na Maratonsku livadu, o~ekuju me ko da sam bog Zevs! A ja - prolazim
kroz {palir preko cve}e i lovorovi venci, zastavice me golicaju pod mi{ku,
kraq Ko~a mi nosi koferi da i on navu~e simpatije naroda, a ministri
anga`ovali orkestre, pa pevaju odu Qubi Moqcu, to jest, meni, razume{. Tu
zatra`im od kraqa jahtu s erkondine{n, i povu~em se na jednomese~no
krstarewe du` obale Peloponez, Epir i Tesalije s dosta pi}a i s odabrane
`enskiwe u kajute...
Ina~e, kad nisam igro fudbal, `iveo sam ko obi~an ~ovek, razume{.
Cepo sam drva, igro fote u dru{tvo, peco ribu na purak, sviro u klavir, tero
muve iz trpezariju, piso pesme, a sastavqo sam i pri~e, kr~io {umu, nabavqo
ugaq preko veze za familiju, jeo gibanicu s jogurt, davo pare na zajam, lo`io
vatru, slu{o vesti na radio, montiro garni{le na zavesu u spava}u sobu,
opravqo re{o i uop{te...
Ma, ko drugi qudi, razume{ ti mene, umivo se s mlaku vodu do pojas,
`enio se, razvodio se, no}u spavo, dawu bdio, otvaro vrata na zvonce i
tako...
Ma gde da na|em pare da platim prozor {to mi ga razbio onaj Tozin
{u{umiga, onaj Rajko, da me ubije{ ne znam! Kad se setim taj prozor dok je
~itav bio, majkumu, pa toplo i kad ne lo`i{, a kad malo nalo`im - ne pitaj!
Sad se smrzo - da se prozor nije razbio ne bih ni vido da su mi }ebad
propala! Uvijo, sam se razume{, al ne vredi! Zima - propado od zime... Slaba
}ebad islu`ila su svoje! To sam jo{ od UNRE na brzinu smotao tri komada sve ti se to sad oliwalo, krpe ni{ta vi{e! Kad vidim onog Rajka noge }u da
mu prebijem zbog prozor!
A Toza, dripac, mesto prozor da plati - pravi se to{a! "Ja prozor da
ti pla}am, ka`e, to ti Moqac nemoj da sawa{, razume{! Moj Rajko i da voli
prozore da razbija, ne bi ba{ tvoj uhvatio da lomi! Nego ti gledaj svoja
posla!"
I {ta sad ~ovek da mu radi? Treba da se bijem s wega, pa poslem jo{ i u
zatvor zbog barabu da zaglavim! A zima, propado od zimu...
(Pesma o slavi)
U pri~i sad novu on upali lampu
i slavu }e ste}i {irom sveta
u}i }e u kwige, operu i {tampu
~ove~anstva celog posta}e on meta
u pri~i sad novu upali}e lampu...
Reporter jedan pita}e ga skromno:
Kako je u pesme to opevan slavno?
Kako ga je vajar isklesao pomno?
I kako se slave do~epao javno?
da, reporter jedan pita}e ga skromno.
Moqac }e se tada zamisliti duboko
i pri~a}e pri~u koja je na redu
samo }e mu levo zaigrati oko
dok se konci polagano predu
Moqac }e se tada zamisliti duboko...
Pita mene jedan reporter iz neki bulevarski list u boji, ka`e, Gosn
Qubo, da mi ka`ete kako ste u{li u kwi`evnost, {kolski uxbenici i ostale
pet umetnosti?
Reko: Posle pobede nad reprezentaciju ju`noamerikih zemaqa pri|e
meni grupa proslavqeni kwi`evnici ka`e:
- Gosn Qubo, zahvaquju}i ogromnom uspehu koji `awete na sportsko
poqe, mi smo zakqu~ili da ste postali na{a nacionalna znamenitost, na
primer ko freska, il ko manastir, razume{. Zato smo do{li da vas zamolimo
kako bi stupili u kwi`evnost, narodne pesme i ostale umetnosti.
Reko: Kako vi to tek tako! Nije kwi`evnost kraqev dvor, pa da ja
ulazim bez posebno obja{wewe/
- Odmah }emo vam mi objasnimo. Mi smo spremili zbirke s pesme koje
imaju slede}e naslove: "Quba Moqac i Arapi", "@enidba Qubu Moqac",
"Orawe Moqca Qube", i tako te pesme.
Au, reko, pa to mu ja do|em ko neki Marko Kraqevi}, bogati!
- Gosn Qubo, pokojni Marko ima tu ~ast.
Opasni kwi`evnici, imali su na~in da mi se uvuku. Ja reko: ^ek da
vidim jedan primerak kwige, dal da dozvolim u {tampu ili pak da storniram
tu stvar. Kad {ta pi{e! U pesmi "Orawe Moqca Qube" stoji kako ja istero
plug na stadion pa orem po protivni~ki {esnaesterac, a protivni~ki igra~i
{paciraju po orawe. Onda ja kao ka`em: More, protivni~ki igra~i, ne gaste
orawe, razume{! A igra~i trknu u aut, pa mi odgovore: Ne}emo vi{e gosn Qubo
ni za `ivu glavu! I tako jo{ neke pesme pi{e u tu zbirku... He, he, he...
U ostale pet umetnosti i u {kolski uxbenici u{ao sam na slede}i
na~in. U slikarstvo u|em preko freske s motivi iz moj golgeterski `ivot. U
pozori{te igrali se komadi koji su opisivali moj `ivot pod naslov:
"Tragedija Qubinih protivnika u tri ~ina i s dva poluvremena", razume{ ti
mene... U vajarstvo me izra|ivali od mramor, od slonovu kosku i od zlato.
Ostali materijali strogo sam branio da se upotrebqavaju. Molili me da im
poziram:
Reko: Vajari, manite pozirawe, razume{, slikawe ide mnogo br`e, pa
jedva sti`em ovi grdni fotoreporteri da udovoqim, a da me kle{ete mo`e i
napamet ko je pravi umetnik s ma{tu, pa zar nije? E sad u {kolski uxbenici
kako sam u{o, to ne znam! Ka`em ja tom reporteru, razume{. Niti je mene ko
pito, niti se pak se}am da sam dao neko odobrewe, tek |aci me u~ili
napamet, profesori me citirali, zadavan sam bio i za doma}i zadaci,
propitivali me i tako te stvari, razume{.
A za {tampu, ~asopisi, radio i tako to mogu da ka`em slede}e: U
{tampu sam izlazio svakodnevno i po nekoliko puta. Spo~etka sam izlazio u
reklame, kasnije sa ~lanci i sa slike, izlazio sam i u rebusi, ukr{tene re~i,
~ak i jedan sa stripovi napravi karijeru na meni, razume{... Svakog meseca u
posledwu sredu pre podne govorio sam preko radio-aparat i to na
francuski, gr~ki, jugoslovenski i engleski narodni jezik. Govorio sam
koliko sam hteo, prete`no o neki problem iz sport, ili pak iz teoriski
fuzbal, razume{ ti mene. Kad se umorim od govor, naredim da se pusti
zabavna muzika i narodne pesme preko radio.
A sa vas novinari imo sam nezaboravni trenuci, zvali me gospodin
Quba Moqac, Franke{tajn za bekovi, bi~ bo`iji za protivni~ki halfovi,
kvazimodo za golmani i stra{ni sud za odbranu uop{te.
Tako me zvala prete`no na{a {tampa!
Englezi me zvali: Ser Quba Moqac, zvani "Zlatni driker", Talijani
me zvali "Pravoslavna srna", Nemci - "Her Bizmark s naprasitu narav".
Najlep{e me zvao Wujork Herald Tribjun! Ja sam za wih bio - veliki ON!
pisali su jednom prilikom:
"Veliki On je u na{em skromnom gradu, iza|ite blagovremeno da ga
do~ekate sa zastavice i sa cve}e i da se na vreme snabdevete sa autogrami."
Majku mu, ti Ju`noamerikanci oduvek su imali smisla za biznis...
Ina~e, jedan moj autogram s mastiqavu olovku vredeo je ko 45
^er~ilovih potpisa s penkalo, jedan moj autogram s penkalo, razume{, vredeo
je na berzi isto ko 74 autograma poznatog humoriste ^arli ^aplina, tako|e s
penkalo i s zlatno perce, razume{ ti mene!
Tog ^arli ^aplina, imao sam obi~aj da ga povedem da mi pravi dru{tvo
i da me razono|ava na turneje, po{to duga~ak put pa mi bilo dosadno,
razume{.
A {to se ti~e mene, ka`em ja tom novinaru, reko, sad nisam igro
fudbal i kad re{im malo da se odmaram i sam sam se bavio s pisawe i
sastavqawe pri~e. Objavio sam i jedan roman koji se zvao: "Kaca kupusa i
devedeset dve glavice". Taj roman ubrzo postade bestseler za celo pismeno
tr`i{te na svetu, razume{.
Dru`io sam se s Hemingvej, s Tomas Man, a gospo|u Agatu Kristi, ~uvenu
pisac, vodio sam intimnu prepisku s pisma i s razglednice, a [olohova sam
redovno besplatno uvodio na stadioni.
U podrumu i dan danas imam jednu komplet biblioteku od kwige s
posvete {to mi poklawali kwi`evnici u znak pa`we, razume{. Tako nekad
posle ru~ka, ili pak pred spavawe, imao sam obi~aj da listam ti romani,
ra~unam, nema smisla, qudi mi poklawaju, a ja da ne znam o ~emu se u te
kwige radi, razume{ ti mene...
Ina~e kad nisam izlazio u {tampu, kwige i te stvari, ja sam bio obi~an
~ovek, razume{. Vodio sam spor sa socijalnu oko sta` za penziju, pevo pesme
u crkveni hor, jeo, pio, podrigivo i uop{te... Jedanput sam i{o i kod lekara,
tako da nemam vodu u plu}a, razume{, ali nisam imo.
He, he... Zna{ {ta sam radio u petak? Ijao da crknem od smeh,
razume{. Ostavio moj drug {to smo zajedno bili u vojsku kraj Pirot ostavio
mi jedan magnetofon da ga opravim kod Time "Svetehnike". Opravim ja tu
spravu, reko Timo kako se barata s wom? Objasni on meni, i ja pu{to muziku i
narodne pesme jedno vreme. Kad u ~etvrtak uzmem ja taj magnetofon pa trknem
kod Karanfil~eta te snimim ono "Dobro jutro deco" {to ide svako jutro na
radio-stanicu. U petak prolazi pored moju ku}u kom{iluk da idu na poso, oko
frtaq do sedam ba{, razume{. A ja ti onda uzmem ono de~ije jutro, {to se
pu{ta u sedam sati, pa pustim glasno. Kad ~uli oni {ta se pu{ta, polomi{e
noge, misle zakasnili na poso. Da li si vido Kostu, pa Cvetka i wegovu `enu,
pa Dikinog sina!
(Pesma koja uvodi `ene kod Moqca u trpezariju)
Sa `enama nije lako
bilo koju bilo kada
ako si je samo tako
i danas je dr`i nada
Sa `enama nije lako...
A tek {to su prevrtqive
pa to je za pri~u
otrovne su kao gqive
na sve strane ni~u.
A tek {to su prevrtqive...
Sa `enama nije lako
bilo koju bilo kada
ako si je samo tako
i danas je dr`i nada
Sa `enama nije lako...
Imo sam ovako: u svoje vreme imo sam {est stjuardese {to su bacile na
mene oko u avioni i drugi vazdu{ni objektivi, razume{ ti mene. Onda sam
imo jednu groficu, stara francuska loza - imo sam obi~aj da je vodim kod mog
prijateqa Pabla Pikasa da joj farba kosu. Pa onda, imo sam osamnaest mis iz
oko ~etrnest zamaqa, te `ene, majkumu, kako koja postane mis odmah misli ro|ena sam za Moqca!
Sad da vidimo daqe, dakle, imo sam tri kraqice. Dve u Evropi i jednu
s Bliski Istok. Ta s Bliski Istok kupila sode u nekoj radwi ne }o{ku pa
bacila Greti Garbo u oba oka. Naravno, u pitawu sam bio - ja, razume{. Otada
Greta ni u krevet bez nao~ari, vidi se i na slike.
Pa sam imo i jednu caricu {to sam je upotrebqavao samo za praznici,
ili pak posle neki kup {to ga osvojim, razume{. Ta carica nije bila lo{a, al
{to je umela da se obla~i, qudi bo`ji, ~oveka voqa da pro|e kad re{i da je
skine na kau~, razume{ ti mene... Snimo se i jedan film o meni i tu caricu,
kao ja je zaludim pa mi ona prepi{e carstvo, a ja ga sfu}kam i tako... S
po~etka nisam nameravo da se snimam u takvi ho{tapleraji, al moj menaxer
Patufna zaokupi me s ube|ivawe i drugi razlozi, te snimim preko voqe.
Zbog tu stvar izlazio sam namr{ten u filmu, te protivni~ke ekipe navukle
jo{ ve}i strah od mene.
Ina~e imo sam i obi~ne `ene, mislim prete`no slu`benice, seqanke i
uop{te... E, sad ja wih {to sam imo, nikom ni{ta, tolike `ene, razume{, al
one mene {to su volele jedno ve~e, ili pak samo jedan sat u `ivotu, digle
noseve, celom svetu u{i da probiju. Pored neku goscu-Micu iz op{tinski
katastar samo {to sam pro{o, razume{, ona se zatreskala do krajwu granicu.
Joj, ka`e, bila sam s onog Moqac, vodio me na turneje, upozno me s Hemingveja
i s Ruzvelat, kad sedam, ka`e, polomi se stolicu da mi primi~e, a kad
ustanem predr`u mi mantil s obe ruke do ramena.
E, nisam verovao toliko `ena bezobrazna mo`e da bude! A ja niti sam s
wom re~ progovorio, a kamoli da joj primi~em te foteqe - to meni se grabe
ko }e pre da mi primakne, po{to svak o}e da ga primetim, razume{. Ne bi se
ja ni setio tu goscu-Mici, al da vidi{ - po~ne ona da pi{e memoari, kao - Ja i
Moqac na Havaji, a la`e, po{to ja na Havaji sam bio samo jedno ve~e na
u`inu, onako s nogu; te pisala - Ja i Quba u podno`ju Himalaji, a ja u to
podno`je ne verujem da sam bio, tamo nema neki fudbalski `ivot, koliko mi
je poznato, razume{ ti mene.
Radi te la`i i pogre{no obave{tavawe naroda, bio sam prinu|en da
storniram ti memoari u {tampu i to u posledwi momenat, po{to ve} stigle
grdne pretplate, prete`no ~itateqke `enskog pola, razume{...
Ma nije mi krivo za onu moju, bestraga joj glava, al {to mi decu od mene
odgovara, to me du{a boli. Bio sam kod wih, ba{ onaj dan kad je igrala
Jugoslavija s Francusku, kupio sam Duletu jednu ma{nu, a za }erku i zet
nabavim jednu tacnu od ~e{ki porcelan, pamet da ti stane.
Imo samo neki pare {to sam prodavo sargiju seqacima za xakovi. Kad
da vidi{ onu moju: "Ti ka`e da si na decu mislio, ti bi mi slao {to je sud
dosudio, a sad to nama ne treba!". Ma reko, tebi ja da donosim, to mi na pamet
ne pada, a za decu odvojio sam ovo, da imaju ne{to od oca!
"Hvala tata," tek }e ona moja {indivila, "ali mi imamo tacne, nema
~ovek gde da ih dr`i!". I stvarno imaju po zidovi i u vitrine, ne mogu da
ka`em, razume{, ali ovakvu nemaju! Ta meni da ka`e ro|ena }erka!
A sve je ona podgovorila - tako je ona i kad smo zajedno `iveli,
fuwara jedna belosvetska. I kad sam vido kako stoji stvar, ostavim ma{nu
za Duleta na wegov kau~, okrenem se i odem! Bez re~i! Ima osam meseci od taj
dan, razume{, i ko zna da li }u ikad prag da prekora~im kod tu fergafuqu.
Samo... za decu je meni... Ovde mi ne{to stalo, pa stoji!
(Pesma o Margareti)
Negde daleko na kraju sveta
princeza je `ivela Margareta.
Dok princeza suze lije
Moqac jede iz porcije,
Dok princeza suze lije
Moqac jede iz porcije.
Bila je to qubav trenutka
A Margareta lepa ko lutka.
Dok princeza suze lije
Quba jede iz porcije,
Dok princeza suze lije
Quba jede iz porcije.
Susret je bio veoma kratak
Moqac je glodao pile}i batak,
Princeza pla~e iz glasa
A Quba ostaje dasa,
Princeza pla~e iz glasa
A Quba ostaje dasa.
O jadna, jadna Margareta
ba{ Qubu za tebe zaboli peta.
Princeza je plakala iz glasa
Moqac je ipak ostao dasa,
Princeza je plakala iz glasa
Moqac je ipak ostao dasa.
Se}am se imo sam jednu {to se vrzmala oko onaj moj menaxer, Bog da ga
ubije, drevna pijandura be{e, oko onog Dragi Patufna se zvao moj li~ni
menaxer. A woj be{e ime Margareta, ina~e po zanimawu princeza sa
Argentinski dvor, razume{ ti mene... A to {to se vrzmala oko Patufnu, to
sve zbog mene, ra~una Dragi }e ka`e meni koju lepu re~ o woj, te `ene, samo
misle kako proslavqeni mu{karci da zbare, majkumu...
I tako jedanput, razastrem ja }ebe na terenu pred neku va`nu utakmicu,
mislim da je bilo s Urugvaj, ili tako neka zamqa, kad oko podne do|e ona s
porcije, bajagi, da mi donese ru~ak, a u stvari samo da me vidi, da utoli
qubav, razume{. Rukovodstvo se razma~e da pro|e, a ona }e tek meni:
- Gosn Qubo, donela sam vam malo provijante, ka`e sad ako se supa
malo prosula, da izvinete, kadilak mi ne{to ima slabi amortizeri, pa se
gicka, razume{.
Ja - ra~unam da ispadnem kavaqer, kad sam ve} svetski ~ovek ka`em:
Reko, gospa princezo, nemojte da se na|ete u brizi zbog tu supu, ja supu
od pe~urke uop{te ne volim, i da volim, to {to se prosulo nije va`no,
razume{.
Wu obli rumen do grudi spreda i do ple}a od pozadi, ne veruje `ena
toliki xentlmen da mogu da budem! Tu ja zamezetim, qu{tim feferoni, pa ih
sve mo~im u klekova~u, razume{ ti mene, a ona salfetom tera mi mu{ice s
hranu. Rukovodstvo i ostali igra~i gledaju nas ko da smo televizija,
razume{, a voda im udarila na usta i na nos... Onda ja ustanem, po{to publika
ve} po~ela s ovacije, pa ne mo`e vi{e ni da pri~amo, ispratim princezu i
obe}am da }u da joj pi{em s moje turneje, a Dragom Patufni izdam nalog da
zapi{e wenu adresu. Ona me gleda, o~i joj do{le ko dva {oqica od crnu
kafu, lepe o~i imaju te Argentiwanke, kad vidi{ neku s nao~ari, pomisli{ {teta, majkumu... Na kraju je ispratim do izlaz B na stadion, daqe nisam smeo
od publiku koja o}e da me rastrgne zbog moju veliku popularnost u svetu,
razume{...
(Melanholi~na balada)
O staroj slavi te{ko se pri~a
Kada brat bratu poka`e zube
brat se sa bratom po sudu parni~i
a to je sudbina sirotog Qube.
Nekada je bilo sasvim drugo vreme
menaxer Patufna piso je nalog
bekovi kako da drhte od treme
kad ih stra{ni stavi u katalog.
Na popri{tu travnatih terena
polutke su letele ko muve bez glave
a danas se tamna navukla koprena
preko sjajnih trofeja Qube Moqca slave...
Nego onaj prozor glave ima da mi do|e! Otidnem ti ja kod Mile Kico{ u
bakalnicu: Reko Mile, ima{ da mi da{ neki dobar karton od kutiju da turim
u prozor - pojede me bre zima brate moj ro|eni.
A Mile, propalica jedna kakve nema u na{ kraj, tek }e ti meni, ka`e:
"Slu{aj Moqac, ja jesam s tobom prijateq, al radwa je radwa! Ako ima{ da
kupi{ kutiju od marmeladu {to se pakuje, lako }emo da izaberemo karton ako nema{, ukloni se iz radwu nemoj mu{teriju da mi pla{i{!"
"Ma otkud mi pare za kutiju, Kico{, sunce ti kalaisano - ja da imam
pare za kutiju - ja bih i staklo nabavio! A to {to ti ja pla{im mu{teriju - to
si sad rekao ina~e, drugi put ima zube u grlo da ti sipam da }e da misli{ da
si progutao tri ko{tice od breskve, razume{!"
I odem!
Danas ne mogu da pri~am o fudbal, razume{. Imo sam s onoga mog
burazera, burazera, s Tozu zvani "Dandara" oko stan. O}e da me izbaci iz moju
devoja~ku sobicu, trebo sam da idem s wim na sud da se parni~imo, da se
cigan~imo pred svetom, a ja ne mogu od sramote, razume{ ti mene... Pokupio
sam krpe i oti{o, nisam ja za te sva|e i uop{te... Drugo je danas vreme, niko
ne po{tuje Qubu Moqac, a nekad klawalo mi se tri kontinenta kad me vide
na ulicu, razume{. Imo sam obi~aj u to vreme stvari da sredim ko ladnu vodu,
jelte...
Sedim tako jedno ve~e s onog mog menaxera, s Dragi Patufna, te{ka
bitanga, majkumu pa }u tek da mu ka`em:
Vataj bele{ke, sad }u da dr`im predavawe pod naslov:
Kako se sre|uju protivni~ki timovi! Lizni plajvaz da pi{e{! Dakle, ovako.
Prvo bekovi. Bekovi - wima ima da popijem mozak na eks, pa poslen ima da ih
ve`em s jednu uzicu za stative da mi se ne vrzmaju onako praznoglavi po
terenu, razume{ ti mene... Daqe - halfovi. S halfovi ima da pravim
slede}e stvari: Prvo nameravam da ih hipnoti{em me|u o~i, pa kad dibidus
zabrqave od moji driblinzi, ima od wih da napravim gula{! Onda }u da
postavim, pa da serviram gula{ od halfovi u tawire, pa da pustim na wih
protivni~ko rukovodstvo da ih pojede, razume{. [to se ti~e, ako me pita{ za
centarahalfa, wega sam re{io da sahranim u raku {to }u da iskopam na
protivni~ki penal. Prvo }u da ga nasekiram, pa kad od sekiraciju umre ima
da ga sahranim pa kako koji gol dam - a ja }u usput i wemu parastos da dajem,
razume{ ti mene. Na primer tri nule - centarhalfu tri parastosa, {est nula
- centarhalfu {est parastosa i tako...
Na svim stadionima na penali ima da napravim novo grobqe za
centarhalfovi ima strogo da zabranim da se tu sahrawuju ostali igra~i,
razume{ ti mene...
Dragi Patufna povato bele{ke, pa }e tek meni, ka`e:
- Izvinite gosn Qubo, a {ta }emo s protivni~ku navalu? I navala su
igra~i, ako dopustite. Konkretno, na primer, {ta }emo s krila?
Au, reko, krilo ni od pili}i ne volim, a kamoli od protivni~ki
klubovi, razume{. Pi{i ovako: Krila ima da sortiram pokraj aut linije da
mi dova}uju lopte. ^im koje krilo u|e na teren, a ja }u za u{i p anapoqe! Ako
opet kojim slu~ajem u|u, ima da ih okrenem zidu, pa poslen ni utakmicu ne}e
mo}i da gledaju, jakako brajko, razume{ ti mene...
E sad pi{i za polutke! Polutkama ima da naredim slede}e stvari:
"Slu{ajte vas dve polutke, razumete, prvo poluvreme mo`ete da {etate s
va{u stranu centra i mo`ete da flertujete s `enski deo publike. Ima da mi
se javite samo u slu~aju kad vas ja li~no pozovem a to je obi~no kad treba
nekog igra~a da pre|em pre nego dam golovi. Drugo poluvreme ste slobodni.
Mo`ete da idete u bioskop, ili na neku izlo`bu, ko gde o}e, razumete. Ako
me sve lepo poslu{ate, dozvoli}u vam da mi istrqate le|a kad se tu{iram u
svla~ionicu..."
Jesi napisao? E, sad pi{i jo{ je ostao centarfor!
Od protivni~ki centarfor ima da napravim jedno pozori{te, razume{,
pa da napi{em za wih komediju i dok ja igram lopte, on ima tu komediju da
igra na terenu. Naslov za komediju naknadno }u da objavim! Posle utakmice
centarfora ima da poklonim publici ko suvenir, razume{ ti mene...
A pita me Patufna, ka`e: - A {ta }emo s golman?
Golmani ne}u da diram za vreme utakmicu da bi mogli da prave parade
kad primaju golovi, razume{! Posle utakmice ima da ih vodim po ve~erinke i
po banketi da pri~aju kako su moji golovi neodbrawivi, razume{! Tako se to
radi...
Siroma Patufna, mnogo bio glup ~ovek pa ne mo`e da shvati...
(pauza)
E, tako sam ja sre|ivo protivni~ki igra~i, razume{... I sad ja, moli}u
vas lepo, treba da idem s Dandaru da se pregawam po sudu oko devoja~ku
sobicu! Ma nije to za mene... radije }u da spavam u {upu koju mrzim jo{ od
detiwstvo, nego da se zevze~im po sudovi... Ja sam bio i do smrti ima da
ostanem jedan Quba Moqac, razume{ ti mene...
Tako mi i treba kad ja molim slepci! Opet onaj prozor... Ne bi ja nego
stego mraz, ma~ka s mi{a da spava, razume{! Odem do moj prvi kom{ija Vlada
Karanfil~e, reko Vlado daj mi neko staklo {to ima{ u {upu, vido sam kad
sam drva unosio, zima mi Vlado, a s pare nisam ba{ naro~it, razume{!
A on ti meni ovako: "Za drva sam te ~astio, a za staklo nemoj da ti
zapadaju o~i jer staklo mi treba o}u da pravim koko{iwac s ono no}no
svetlo za pili}i, razume{!"
"Ama Vlado mani pili}i, lako }e{ s wih, nego ja }u se smrznem bez
prozor na ovu ko{avu!"
"[ta se sad pravi{ Moqac kod tebe je ionako zima, a ja pili}i kad
ugojim ima pare da napravim s wima!"
I nije mi dao... Kad sam ja vido kakav je on ~ovek, okrenem mu le|a i
odem! Ispod ~asti mi s takvi sebi~wak da imam posla...
(Posledwa balada o Qubi Moqcu)
Kada je [nicla vezivo lijander
Quba je bio jo{ balavander,
Quba je bio jo{ balavander
Kada je [nicla vezivo lijander...
[ta se to doga|a u nekoj {upi?
Pa gde je po~etak, pa gde je po~etak?
Da li Quba pro{lost mo`e da iskupi?
Mo`da i sad sedi u parku na klupi?
Ili luta nekuda ko zaluto metak?
I ve} skoro, eto, do|osmo do kraja
Al gde je po~etak, al gde je po~etak?
Odakle to dopire navija~ka graja?
Da li su to zraci nekog pravog sjaja?
Ili ova pri~a i nema svr{etak?
Quba je bio jo{ balavander
Kada je [nicla vezivo lijander,
Kada je [nicla vezivo lijander
Quba je bio jo{ balavander...
Moram da ka`em, ovako je bilo, razume{...
Primili mene da treniram za podmladak predratnog BSK-a i trebali
da idemo na gostovawe u Hrvatsku i Sloveniju.
]ale, da me pusti{ na turneju, izabro me trener. Pare ne treba da mi
daje{ - sve se pla}a!
- Kakva turneja, majku ti balavandersku! [kolu da mi u~i{, a fuzbal
da mi izbije{ iz glavu, ina~e }u golubovima da ti zavrnem {iju!
Ama }ale nemoj da si neki! Treniro sam, ka`u qudi da sam dobar, da
idem bre na turneju }ale!? Svi moji drugovi, pustili ih roditeqi, pusti i ti
mene, molim te ko boga, }ale!?
- More mar{ odatle, oca ti mangupskog, treba vrat da mi skrqa{! Noge
}u ti prebijem ako te jo{ jedanput vidim s tu loptu. Turneju da mi nisi
pomenuo, ina~e kad predvostru~im kaj{ ima da te prebijem ko ma~ku!
Prokleti Rista zatvori me u {upu...
]ale, pusti me kad te molim, }ale! Pusti me da idem, }ale, ekipa me
~eka na voz, karte su mi kupili, }aleee! (pla~e i lupa na vrata) [ta }e da mi
ka`e rukovodstvo ako ih prevarim, }ale? Ubi}u se ako me ne pusti{, }alee!
Vra}amo se }ale za tri dana, pu{taj me iz {upe ko boga te molim! Jaojj, }ale
moj, ima da se manem golubovi, ima da u~im po ceo dan, na tavan vi{e ne}u da
se pewem, sve }u da te slu{am }alee! Pusti me, samo sad da me pusti{, }ale,
sve {to zaradim na fudbal, sve }u tebi da dam, }ale! Otvori, pusti me,
molim te... tako ti tvoga sina Qube... Joooj... }aleeeeeeee....
(pauza)
A moj prokleti Rista, `dera - zato ga [nicla i zvali, na moje suze pet
para ne daje. Hteo sam da se obesim o gredu u {upi... Kako to posle podne
nisam poludeo, ni danas ne mogu da rastuma~im, razume{... A [nicla, idiot
kakvog nema na kugli zemaqskoj, zakqu~o me u {upu i oti{o da vezuje konopci
{to se pu`e lijander oko ku}u...
Tako rukovodstvo i ekipa oti{li, a ja ostao da svisnem u {upu...
(pauza)
A da si me tada pustio, }ale, kosti ti se u grobu okretale dabogda,
oti{o bi na turneju, poslen bi igro za prvi tim, pa za reprezentaciju,
razume{ ti mene, stadion Marakana, Brazilija, Ju`na Amerika u {tampu bi
pisalo o meni, izlazili bi ~lanci sa slike, dru`io bi se samo s poznati
qudi ko {to sam ja i uop{te...
Greta Garbo ima da pravi `ur u moju ~ast, s tri kraqa dnevno ima da
razgovaram preko telefon, razume{, `ene ima da me sawaju u snovi, ^er~il
ima da mi predr`ava kaput i da mi pali tompus u levo }o{e od usta, gr~ki
kraq Ko~a ima da dobije ~veger ako mi ujutro ne skuva gor~u kafu, razume{
ti mene...
Onda ovako je bilo je li...
S poznati pisac Mark Tven imo sam obi~aj da igram ajnca u ratluk i
kiselu vodu, kineski mandarin kuvo mi ~aj s limun, `ene sam vodio kod mog
prijateqa Pabla Pikasa da im farba kosu, poznati humorista [arli [aplin
polomi se da me razono|ava na turneje, engleski kraq \or|e hvalio se kako
se dru`i s mene, `ene me jurile, dawu i pobegnem, al no}u nisam uspevo...
Ceo svet me ~ito u kwige, slu{o me u pesme, gledo u bioskop i na
priredbe, a papa, onaj Pije pet ili {est imo je obi~aj da svojeru~no pali
kandilo pod klin na koji ja oka~im kopa~ke da vise...
(Nekoliko akorda na gitari - Quba lagano odlazi sa scene)
Kraj
Moma Dimi}
@IVEO @IVOT TOLA MANOJLOVI]
monodrama
Moma Dimi} ro|en je 1944. godine u Mirijevu kraj Beograda.
Diplomirao je na Filozofskom fakultetu (filozofiju) 1968. godine. Pi{e
pesme, pripovetke, romane, putopise, eseje, drame...
Kwige: @iveo `ivot Tola Manojlovi}, roman, Prosveta, Beograd, 1966;
Ciganski krevet, pesme, Delo, Beograd, 1968; Antihrist, proza, Nezavisna
izdawa Slobodana Ma{i}a, Beograd, 1970; Maksim srpski iz doma staraca,
roman u 18 pripovedaka, Nolit, Beograd; Poznanstvo sa danima malog
Maksima (zajedno sa V. Parun), pesme, BIGZ, Beograd, 1974; Tvorac Rusiji,
pesme, Matica srpska, Novi Sad, 1976; Pesnik i zemqotres, vi|ewa i
putovawa, Gradina, Ni{, 1978; [umski gra|anin, roman, Srpska kwi`evna
zadruga, Beograd, 1982; Stvarno, proza, Bibliografsko izdawe Dragana
Mom~ilovi}a, Ni{ka Bawa, 1983; Monah ~eka svoju smrt, putopisi, zapisi,
epifanije, Jedinstvo, Pri{tina, 1983; Gad reskirant, pripovetke, Nolit,
Beograd, 1985; Posvete, pesme, Novo delo, Beograd, 1986; Hilandarski
razgovor, 18 mojih savremenika, Kwi`evna zajednica Novi Sad, Novi Sad,
1989; Mala ptica, roman, Svjetlost, Sarajevo, 1989; Putnik bez milosti,
putopisi, Srpska kwi`evna zadruga, Beograd, 1991; Mesta, putopisi,
Prosveta, Ni{, 1992; Kako ili autobiografska buncawa (zajedno sa V. Parun),
KOV, Vr{ac, 1994; Hilandarci, S jednog hodo~a{}a, Gutenbergova galaksija,
Beograd, 1998; Po{to Beograd, pripovetke, Srpska kwi`evna zadruga,
Beograd, 1999; Pod bombama, dnevnik, Matica srpska, Novi Sad, 2000.
Dramska dela: Putar (1963), Najve}i filozof u mom selu (1966), @iveo
`ivot Tola Manojlovi} (1967), [umski gra|anin (1983).
Filmski scenario: Kako sam sistematski uni{ten od idiota (1983).
Priredio tri kwige Derokovih se}awa: A ondak je letijo jeroplan nad
Beogradom (1983), Mangupluci oko Kalimegdana (1987), Uspomene
Beogra|anina (2000), zbirku Desankinih pesama na engleskom Don't fear
(1998), kao i antologiju Kletva, Srbija, prole}e 1999. (1999).
Prevodi sa {vedskog: P. U. Enkvist Pali an|eo (1988), T. Transtremer
Formule putovawa (1991), A. Lundkvist Buket `ena (1995), B. Seterlind
Japanska poseta (1996), S. Akselson Vreme lasta (1997), Pet {vedskih
pesnika (H. Martison, A. Lundkvist, G. Ekelef, T. Transtremer, K.
Frostenson, 1998).
Poezija i pripovetke Mome Dimi}a zastupqeni su u brojnim doma}im i
stranim antologijama. Prevo|en je na desetak stranih jezika. Monodrama
@iveo `ivot Tola Manojlovi} postavqena je u Londonu (1968), a [umski
gra|anin u Upsali, [vedska (1983). Dobio je vi{e zna~ajnih kwi`evnih
nagrada.
Godine 1963. otpo~iwu Dimi}eva stranstvovawa po svetu (vi{e od 50),
ukqu~uju}i SAD, Kinu, Australiju, Egipat, Irak, Jordan, Siriju, Izrael i sve
evropske zemqe izuzev Portugalije, Islanda i Albanije.
@ivi u Beogradu kao slobodan umetnik.
Monodrama @iveo `ivot Tola Manojlovi} premijerno je prikazana u
Ateqeu 212 1968. godine u re`iji Petra Tesli}a. U ulozi Tole nastupio je
Petar Kraq.
NAPOMENA O TOLI. Svetozar - Tola Manojlovi} (1905-1969), {esto, i
najmla|e dete bole{qive Milenije, a od oca Stevana iz Nemeniku}a pod
Kosmajem u Srbiji, za `ivota vi{e od trideset puta na du`e obla~io je
bolni~ku pixamu, a bolovao je "od kako zna za sebe". Rano je izgubio desno
oko, pi{toqem osakati levu nogu, a kosa pre `enidbe osedi. penziju je
primao 33 godine kao invalid-kamenorezac spomenika Neznanom junaku na
Avali. Podigao je sinove Aleksandra i Aran|ela. Znao je jo{ kova~ki zanat,
a radio je zemqu i ~uvao stoku. Oktobra 1962. godine, u tri dana, u
Nemeniku}ama, napisani su wegovi memoari. Roman @iveo `ivot Tola
Manojlovi} ("Prosveta", 1966) sceni su prilagodili Petar M. Tesli},
rediteq, i kasnijim dopunama glumac Petar Kraq.
SCENA: Seosko dvori{te. Kazan za pe~ewe rakije. Unaokolo nekoliko
posuda, baraka i fla{a; trono`ac. Tola je obu~en u polovno sukneno,
{umadijsko odelo. Na glavi {ajka~a. Pe~e rakiju i pripoveda.
Tola:
Kad bi mogao da dohvatim
onaj visoki plavi balon,
{to je kao lubenica.
Joj, kad bi mogao
da dohvatim
onaj visoki plavi balon
sa `utom uzicom
{to leti povrh ~erge.
Joj, kakav je
onaj visoki plavi balon
sa `utom uzicom kao sunce...
Joj, kad bi mogao
da ga dohvatim ja.
U gluvo doba no}i otidi kri{om na raskrsnicu susednog sela i kolikogod
mo`e{ da dohvati{ rukom opi{i ka`iprstom jedan krug oko sebe. U tom krugu
nalo`i vatru i u loncu kuvaj ~etiri kosti: pile}u, ku~e}u, od ovce i od
goluba. Kad pro|e pola sata na isto~nu stranu baci pile}u, na zapadnu
ku~e}u, na severnu od ovce, a na ju`nu od goluba.
Onda }e se desiti ovo:
Sa isto~ne strane sveta pojuri}e na tebe ogromni voz i ako se ne pomakne{
on }e se zaustaviti kod same linije kruga.
Sa zapadne strane dopliva}e po vazduhu ogromna la|a i ako se ne pomakne{
iz kruga ona }e se zaustaviti kod same linije kruga.
Sa severne strane, u ~ijem si pravcu bacio ov~iju kost, vaqa}e se k tebi led
visoki. Ako se ne pomakne{ i led }e se zaustaviti kod same linije kruga.
Sa ju`ne strane mo`da }e do}i ptice grabqivice, a mo`da }e do}i ni{ta,
ali to je ono stra{no ni{ta koje ubija ~oveka. Ali sve }e se to zaustaviti
kod same linije kruga ako se nisi upla{io i pobegao.
Ako si se upla{io i pobegao pred nekom od silnih sila osta}e{ ono {to si i
pre bio i vi{e ti nikada ne}e pomo}i kuvawe kostiju u krugu na
raskrsnicama.
Ako se, pak, nisi pomakao ni pred jednom svetskom silom, mo`e{ da po`eli{
devojku kakvu ho}e{, mo`e{ da po`eli{ blago kakvo ho}e{, ali ja ti
savetujem da ni{ta ne uzima{ za stalno, jer sve je teret, jer sve je muka.
Otkako sam po~eo da znam za sebe, se}am se ko u{i mi otekle. Bolele su me
u{i dva meseca i pro{le same od sebe. Mo`e bit da sam imao tri godine.
Posle dva meseca zabolu me o~i, obadve. Video sam ko vr' od igle mo`e da se
metne. To je bilo iste godine i trajalo je bezmalo celu godinu.
Le`ao sam pod lipom {to je bila tu pred ku}om i {to se su{ila i razvijala
ko ja sam. Kaja (Mikailo \or|evi} - dete) donosio mi uvek tre{we pod lipu.
Da me izle~u, sipali su mi mleko i bogojavqensku vodicu {to je pop
blagoslovio.
Bilo mi je pet godina kad sam bolovao od stomaka. Sve na mahove stomak me
mu~io kad po|em u livadu, gde smo imali kolibu. Kad ko{kam volove, sednem
u drvena kola; mesto kanata bili su ko{arevi pleteni. Kad me stomak
skloviri, legnem preko rude, tako se savijem dok ne stignem do kolibe. Brat
Radovan mi uvek priva}ao volove. I to je trajalo tri meseca.
@ene su umesto lekara uzimale lonac zemqani. I ja legnem na le|a. Zasu~u
mi ko{uqu i lona{ metu na pupak i okre}u ga tako da pokupi stomak, pa posle
uzmu krpe i uviju ih; naprave kotrq i wega stave na pupak i opa{u kanicama
taj kotur. I tim sam se izle~io.
Jesam kad ~ovek ~oveka zakoqe gledao. Nisam pao u baru.
[vaba do|e do Kosmaja. Ja sam tada iza{ao na jedno bure od pet akova s
vodom na kolima. Srpska vojska je bila na Kosmaju, a austrijska pred mojom
ku}om, zakopana u rovu. Kada se borba otvorila, ja sam sedio na buretu, a
kur{um udari ispod men u bure. Jedan ~e{ki oficir, kad je ugledao, skinuo
me s bureta i po~eo da psuje mog oca Stevana. "Ja |avola ne mogu da dr`im",
pravdao se tata. ^e{ki oficir ka`e: "Daj ga meni ovamo." Uhvati me za ruku i
odvede iza druge ku}e i da mi dvogled i kazao mi: "Gledaj pravo u Kosmaj." Ja
sam uzeo dvogled, Kosmaj je do{ao preda men. Onda je austrijska kaubica
pucala od Pauni}a ku}a iz Lovena, i kad pukne ona udari u Beli kamen, a to je
preda mnom bilo, i ja se preturim na le|a. A onaj oficir po~ne da se smeje i
ja se upla{im i s tim pobegnem u podrum. I vi{e nisam smeo da iza|em
napoqe dokle god [vabe nisu odstupile i nai{la na{a vojska. A to da ja
sedim na jednom mestu - to mi je najve}a boles.
1915. kad sam po{o u {kolu . . . a i{ao sam u {kolu pet ili {est dana . . . Da
sam uvatio jo{ koji dan di bi mi kraj bio!? A vidim danas neki vataju . . . Tad,
kad sam, dakle, po{ao u {kolu, udarili i Nemci i [vabe. Tad sam ostao sam
sa majkom kod ku}e. Svi su pobegli. Bila je be`anija iz sela Guberevaca. Tu
su kod moje ku}e zaklali sviwe neke debele. I ostavu sviwsku glavu, a ono
resto odnesu. A moja majka je ispekla duleke neke, pa povadila i metnula na
{poret, pa je zatim metnula onu sviwsku glavu da pe~e. Utim su stigla
austrijska vojska i tra`ili da jedu ne{to.
Moja im je majka ponudila duleke, a oni ka`u: "U nas to samo sviwe jedu." A
{ta jedu qudi?! Samo im to onda nisam kazo. A i sedeo sam nekako nezgodno u
}o{ku. Onda je [vaba otvorio rernu na {poretu i onda je ugledao jednu
sviwsku glavu: "Pe~e se." I kazo je: "No, majko, di je meso?" A ona je kazala da
meso nema, da su samo glavu ostavili ovi {to su oti{li u be`aniju. I on je
uzeo no` svoj i samo je oseko uvo od glave. I moja majka je tu glavu izvadila i
odnela u podrum, po{to smo u podrumu boravili. U podrumu smo bili ja i moja
majka, moja strina, moja sinovica Natalija i sestra Bosiqka.
Ondak je ve} no} uvatila. Ondak je do{ao jedan ~e{ki oficir pred vrata i
kazao je: "Majko, ni{ta se ne bojte. Vojska je na{a gorena u ku}i." Zatim je
oti{o. Nije postojalo ni deset minuta, vratio se natrag. Ui{o je u podrum.
Lampa je gorela. Mi smo, deca, bili polegali u slamarice. On je seo na jedno
bure i upito moju majku: "Ima{ li jo{ ~eqadi?" Ona mu je odgovorila: "Imam
jo{ ~etiri sina i jednu }erku." On je upitao: "Di su ti sinovi? Jesu li
soldati." Ona je wemu odgovorila: "Samo mi je sin najstariji soldat, a oni su
trojica oti{li u be`aniju i ~ovek mi Stevan."
Ondaj je on, taj oficir, zaplakao i kazao: "Ala, majko, {to }e da propadnu
deca . . ." A ona odgovorila mu: "[ta }u da radim kada se prone{e vesti da
sve mu{ko preko deset godina koqu i zato sam morala da ih pratim u
be`aniju. Ja sam samo ostala sa ovim malim."
Ja sam, kao dete od svojih devet godina, `iveo sa mojom majkom tri meseca
bez bra}e i bez sestre. Ondak, posle tri meseca, prvo do|e sestra sa kolima
ku}i i sa stokom, a dva brata koji su preda mnom bili stariji, kao deca, oni
su do{li posle tri i po meseca, a otac mi i jedan brat, zarobili ih [vabe i
oterali u ropstvo. Otac mi je propao u Kovinu, a za brata Lazara ne zna se
ni danas-dawi dal' je `iv il' umro. To on vaqda najboqe zna. Te tako sam ja
proveo `ivot sa svojom majkom. Tu`no smo `iveli dok mi bra}a i sestre nisu
do{li, jel smo mislili - a {ta smo drugo i mogli da mislimo - da su poklani.
1918. - tada je na{a vojska do{la po{to smo bili iscrpqeni za vreme
okupacije. Od stoke smo imali samo jednu junicu. Milenko @ujevi} - taj je bio
na Solunu i kad je do{o ku}i (sad ne znam da l' je zaplenio il' su mu to dali)
doterao je jednu kravu i jednu kobilu i zateko je jo{ dve krave kod ku}e.
Ondak je mati, po{to nismo imali ~im da oremo, ona je oti{la kod Milenka
@ujovi}a i upitala ga da oremo sa mojom kravom i wegovom jednom u spregu, a
on je reko: "O}u, ali da mi da{ onog de~aka Tolu da ~uva letom moja goveda i
tvoju kravu, s tim, tako }u da vam poorem." Ja sam pristao da tako radim i
~uvam goveda i radili smo preko leta sve zajedno. Ja sam uvek ja{ao onu
kobilu od kolibe wegove (zvano mesto Tresije) i po|em wegovoj ku}i. Kada
sam bio pod planinom Kosmajom, bila je no}, oko devet sati. Kobila se
popla{i ne~ega i ja spadnem s we. Kada sam spao, kobila je stala. Ja se
ustanem i uzja{em i produ`im istim putem, ali kobila nije tela da ide. Ja
okrenem drugim putem i stignem ku}i kod Milenka @ujovi}a. Kada sam stigo u
avliju, oni su ku~i}i zalajali. Oni su izi{li iz ku}e i upitali meneka:
"Ajde, silazi sa kowa." Ja sam kazo da ne mogu. Ondak mi je rekla snaja
Milenkova: "Jebem li ti milu majku, a {to ne mo`e{ da si|e{?" Ja sam joj
reko da me mnogo zabolela noga leva. Ona je viknula wenoga mu`a i on je
izi{o iz ku}e i skinuo me s kowa i uneo u ku}u. I metne me na krevet i ka`e
meni: "[ta ti je?" Ja sam mu reko da me bole noga, a on mi ka`e: "Ti si spao s
kowa." Ja mu nisam rekao da sam pao, nego sam kazao da nisam pao. Oni su me
upitali: "Da jede{?" Ja sam kazao da ne mogu. I tako sam le`ao u winoj ku}i
{es dana. Noga mi je leva bila se prekupila u kolenu.
Ondak win zet Vojislav Je{i}, kupio je jedan ko{ (ovako {to se kukuruz
dr`i) od {urwave Jelice i do{o je s kolima da vu~e tu zgradu, taj ko{.
Ondak je i mene metuo na kola i doterao ku}i. Kada je bio kod moje kapije,
tada je izi{la moja majka i moja snaja i uneli me u ku}u. Tako sam le`ao osam
meseci. Brat mi je najstariji, Radovan, bio u vojski i kada je do{o na osustvo,
on je kazo mojoj majki: "Ajde da mu uzmemo, da mu trgnemo nogu, da mu
ispravimo. Iako ostane sakat, lak{e }e i}i kad mu je noga prava." I tada je
uvatio za nogu i trgo. U kolenu je noga pukla tako jako i prevali se. Tu je
odilazila kao krv i gnoj. I tako sam, pristavimo, le`ao ja od te noge osam
meseci. Prezdravio sam. Ta mi je noga prezdravila, ali nije najboqe. I
danas-dawi ta noga boli.
Jesam milostiwu davao, nisam bombu razmontirao.
1924. to je bilo. I{o sam u pode sinovici. Rasturim pi{toq . . . A pucao sam
ja iz sva~ega:
Pucao sam, prvo, iz karabina dr`avnog. Bio sam u vojski. A puco sam i posle
oslobo|ewa. Do{o Obren Jeki} kod mene ku}i i dono karabin, i ja mu ka`em:
"Vidi{ onu granu na {qivi?" A bilo je udaqeno jedno trijes metara daqine.
Ja sam mu kazo: "Daj mi karabin i opali}u da ose~em onu granu." On mi je dao,
a ja po{to ne vidim na desno oko, ja sam uzeo i nani{anio sa levim oketom i
opalio metak i osekao onu granu.
Opalio sam samo iz karabina oko iqadu komata metaka, koje u vojski, koje kod
ku}e.
Puco sam iz pu{ke prelama~e. Moja je to pu{ka bila pre rata. Opaqivao sam
metke svud redom, i po livadi i kod ku}e, po {umi. Ga|o sam vrane i ze~eve
kad niko ne vidi i razne ptice.
Iz te pu{ke sam ispalio preko iqadu i po komata.
Puco sam iz starinskih pi{toqa. To je bila moja pi{toqaka. I to je bilo pre
rata. Pi{toq, starinski pi{toqi, kapislari. Puco sam svud redom kad su
bile slave, svadbe, igre. Najvi{e sam tu i puco. Od tog pi{toqa se i ranim u
ruku. Upotrebqavan je barut i kapisle. Ispalio sam iz wega oko 150 puta. To
- kilo i po baruta.
Posle sam puco iz crnogorskog revolvera od pet puka. Tako se zvalo {to se
pet metkova stajalo u wega. I to je bio moj pi{toq. Bila je veli~ina sa sve
cevom trijes santimetara.
To je bila moja pi{toqaka. Kupio sam ga u Kolubari, kad sam radio, od mojeg
jednog druga. Oko trista komata metkova sam ispalio, pa sam to posle sve
prodao.
Posle sam puco iz jednog ruskog laganovca od sedam puka. Isto je i on s
tolubetom. I s wega sam se ranio u nogu. To je moj pi{toq. On je bio mali,
~etrnajest santimetara du`ine sa sve cevom. Oko ~etiri stotine komata sam
ispalio. Kad sam se posle ranio, ja sam to bacio.
Kad sam bio u vojski, ja sam bio u mitraqeskoj ~eti. Puco sam iz mitraqeza
na u~ewu. Imao sam moj mitraqez na rukovawu. Ga|ali smo u mete iz wega sa
bojevcima. Kad smo i{li u manevre, onda su bili manevriski metkovi. S tim
sam ispalio pe-{es redenika.
I ka`em, odem u pode sinovici. Rasturim pi{toq, namontiram ga i opale tri
metka odjedared i eksplodiraju i ranim se u istu onu nogu {to sam bolovao.
Posle su me preneli za bolnicu u Beograd. Tra`ili su da mi rase~u taban
odozdol unakrst da bi izvadili kur{um iz noge, ali ja nisam dao. Tako sam ga
nosio dve godine u nozi s ponosom. Neki tako ka`u: "Gle, onaj }opa!" A ja im
odgovorim: "A ne vidite {to sam ponosan! Gledate samo tu spoqnu stranu!"
U vojski izva|en mi je. Komandovano mi je da idem gimnasti~kim korakom; ja
stanem na desnu nogu lepo, a ~im stanem na levu, ja spu{tim desnu. Moj vodnik
oficir ka`e meni {to se ja pravim lud. Ja sam mu reko da ne mogu da na wu
stojim, da me ona bole. A nisam mu pri~o da sam rawen u wu nikome. Ondak me
je zovnuo komandir i pitao me: "Dobar si vojnik, a samo to jedno ne}e{ da
radi{" - veli. Ja sam mu reko: "Gospodine kapetane, mene boli noga." On mi
kazo da se izujem. Kad sam se izuo, noga je sva bila naduvena. On me je pitao:
"[to se ne javi{ na lekarsko?" Ja sam mu odgovorio da je meni srce zdravo, a
tamo ne dadu da se leba jede dovoqno, u bolnici! I s tim sam se oslobodio
gimnasti~kog koraka.
Kad je pro{lo tri meseca u vojski, meni je noga zabolela i brontirala.
Svirala je molitva za ve~eru, ja sam sedeo za trpezarijom. Svi su moji
drugovi oti{li u stroj. Narednik je do{o kod mene i ka`e za{to ja ne idem u
stroj. Ja sam mu reko da ne mogu, boli me noga. Udario me kaplar kai{om po
nozi {to sam tako lepo oprao kad je pregledao nave~e noge. Narednik je
zovnuo potporu~nika Kosti}a ^edomira i do{li su kod mene i reko mi je:
"Nemoj tu`iti Luki}a kaplara - Smederevca." Da je bio neki vi{i ~in mo`da
bih ga i tu`io, ovako . . . Zatim su uzeli mene i odneli u kasarnu i spustili
na moj krevet. Utim je grontirala me noga skroz i udarila je vatra jaka da
ni{ta nisam znao za sebe.
Za Beograd, u bolnicu. U bolnici sam bio {esnaes dana. Ni{ta nisam znao za
sebe. Bio sam brontirao pola glave, leva noga i pola tela s leve strane. I
sva je ko`a spala s mene s pola te strane, svukla se. I oni su na moju nogu
izvr{ili ~etir operacije kad sam ja bio u nesvesti. Iskoristili me. Kad sam
se ja {esnaesti dan osvestio, ja ne bi znao da imam {esnaes dana za oto {to
sam video na listi kad sam done{en u bolnicu. I tu sam se le~io u toj
bolnici {est nedeqa.
Po{to sam le`ao u bolnici, do{ao sam, pu{ten {es nedeqa. Pa bio sam u
vojski od Sv. Ilije do Sv. Simeuna, privremeno pu{ten ku}i.
1930. [ta je bilo hiqadu devet stotina tridesete? . . .
Jeo sam travu kiseqak, nisam nebo sawao. A ba{ legnem neke ve~eri i ka`em:
Tole, ajd da i ti sawa{ nebo . . . Ali to mi nikako nije uspelo . . .
A da, 1930. sam se o`enio. Ali ne odmah.
Kad mi je bilo devetnes godina, imao sam qubav sa devojkom, sa Milenom
Je{i} iz sela Nemeniku}a, koja je volela mene. I vodili smo qubav dve
godine. Ja sam je pitao: "O}e{ li po}i za mene?" Ona je rekla da o}e. I kada
sam ja trebao da idem u vojsku, ona me je ispratila. Kada sam oti{ao u vojsku,
mi smo se dopisivali sa pismima. Ja iz vojske pisao sam woj, a ona je od ku}e
wene pisala.
Ali je ona volela da vi{e igra, a ja sam joj reko da ba{ ne mora igrati na
svakoj igranki do svakoga. Ona nije tela da mene to poslu{a, nego je i daqe
igrala do drugih momaka. Ja, kad sam do{o iz vojske, meni su pri~ali u selu
kako se ona provodila sa drugim momcima. A ja sam je pitao jel' je to ta~no
{to mi pri~aju, a ona ka`e da nije. Po{to sam ja doznao ta~no da je to bilo. ja
sam doneo odluku i ostavio sam se we. To je bila sadr`ina odluke. Nisam
vi{e vodio qubav sa wom.
Posle toga sam se zauzeo sa drugom devoj~icom, isto iz moga sela. I vodio
sam s wom qubav neko izvesno vreme. Nije bila lo{a devojka, ali weni
(weni!) nisu je dali za mene {to su ra~unali da sam ja mangup. Mangup sedi na
brdu i otkud on sad ima veze sa mnom?!
Po{to sam vodio qubav sa wima dvema, ja sam se slabo posle wi zauzimao sa
drugim devojkama za oto {to me to ko{talo novaca kad sam se sa wima dvema
zauzeo - davao novac za kola, te one igrale do mene, pa sam im kupovao na
va{aru kola~e i popijemo po neko pivo, i eto, tako me je ko{talo.
I tako sam proveo vremena posle te na{e qubavi jednu godinu i doneo sam
odluku da se `enim.
Upoznao sam ovu moju `enu kad sam i{ao u selo Roga~u na montirawe
spomenika. Ona je bila devoj~ica, ~uvala stoku tune blizu, kod grobqa, i
tako je se ona meni svidela. Ondak je moj brat Jordan reko meni: "Da se
`eni{?" Ja sam mu kazo da o}u. On je me pitao: "Ima{ li neku devojku?" ja sam
mu reko da nemam, a on je men kazo: "Kako }emo?" Ja sam mu reko: "Ima{
rodbine u svakom selu, pa pitaj u koga ima dobra devojka." On je raspitivao i
ondak su mu rekli da ima u Roga~i - Zdravka Kandi}a sestra, zove se
Nevena.Onda je moj brat oti{o tamo kod jedne moje seqanke i pratio je wenoj
ku}i da pita wene starije o}e li da je daju. Oni su woj rekli da o}e. Ona im je
rekla da l' da do|e iz Nemeniku}a da je prosi. Oni su rekli: "Neka do|e."
Ona je se vratila natrag wenoj ku}i i zovnula mog brata Jordana. I oti{li su
tamo kod wene ku}e i on je prosio wu. I ondak oni su tu ugovorili tu kad }e
da do|u da gledaju ku}u. I do{li su toga dana, kada su rekli, mojoj ku}i. I
onda su tu po~eli da ugovaraju kolko }e tu da dadu novaca i rakije.
Malo su se gawali dok se nisu pogodili, uredili. Ondak je moj brat Jordan
izvadio dukate i dao darovninu tom mojom devojki.
I ondak je zatim pro{lo dve nedeqe. Ja sam sazvao rodbinu moju i oti{ao
sam za tu moju devojku i doveo je za mene. To je bilo 1930. godine.
Posle godinu dana dobijem, normalno, zapaqewe plu}a. kao posledicu
bra~noga `ivota. Majka prestala da me pokriva, a `ena jo{ nije po~ela. I
tako dok su se smewivale dve vlasti ja propadoh. To sam le~io jedan mesec
dana i produ`io rad. Lekari su mi zabrawivali da jedem quto, kiselo i
sviwsko meso.
1919. Oti{ao sam na zanat kod Proke Radojkovi}a, kova~a iz Kora}ice. Bio
sam tri godine {egrt. Kad sam se oslobodio kao kalfa, zara|ivao sam
petnaest dinara, nekad dvajes. Nije mi se svi|ao taj zanat po{to se jeftino
pla}a.
Posle sam, 1924. radio kod Vidana, kamenoresca u Mladenovcu. Deset sati
tri banke. Vidan, dobar majstor. To je jedan stegnut majstor. On je Ni{lija.
Bugarin. Taj je tvrd za pare.
1926. radio sam kod @ivote @ujovi}a Margera sve do dvadeset i sedme, u
Sopotu. Bio je drugar preko svake mere. Taj je dao ko god je hteo da popije. Jo{
onda je bio otrovani komunista. Zna{ ti da je on, po{to se oslobodilo, dao
dr`avi ~etres iqada zajma, i to nije posle ni tra`io. Bio je drugar {to ne
postoji. Ali to za wega nije vaqalo. [to je dobar, on je to propao, nako ne bi.
Jok!
1927. Oti{ao sam na fabriku u Ropo~evo da radim. Gor' sam radio godinu
dana u kova~nici. O{trio sam im alat {to treba za kamenoresce, za mejdan,
za celu fabriku. Oni tupe, ja otupquj! Za celu fabriku! Dorije, Talijan,
mater mu, ne znam kako se prezivao (imao je sina Darija, ali ne znam ni kako
se ovaj prezivao), to je bila wegova fabrika, wegovo preduze}e, to je on
kupio. Nije bio lo{ ~ovek. Imao je koji su mu bili poslovo|e - Dragoqub
Panteli}, poslovo|a.
Jednog dana je do{o Dorije u fabriku. Trebalo mu sedam komata stepenica da
napravu, a imao je svega {est kamenorezaca, a stepenice su mu bile potrebne
hitno. On je kazao poslovo|i: "[ta }emo za jo{ jednu stepenicu, da uzme da se
radi?" Poslovo|a mu ka`e: "Imamo mi jo{ jednog kamenoresca ovdi." On je
upitao: "Koji?" On mu je reko: "Cojle - Manojle." Upitao je taj Talijan: "Otkud
taj zna?" On mu je reko: "Zna on to."
Dorije je do{o kod mene u kova~nicu i ka`e: "Cojle, znas li ti da ladi{
kamenoreza~ki poso?" Ja sam mu reko da znam samo ru~no. A on mi je pitao:
"Ne zna{ da ladi{ na luft?" Ja sam mu reko da nisam radio na luft. A on mi
je reko: "Mnogo je lak{e laditi na luft." I pozvao me, te smo oti{li u
kamenoreznicu. Dao mi je nacrt za stepenicu i uzeo je ono crevo sa luftom,
metnuo dleto u wega i da mi poka`e kako se radi na luft. Kad sam ja uzeo u
ruke sa onim da radim, ja sam ve} znao da radim na wega, ali nisam teo da mu
ka`em da ja znam da radim. Ali ja sam uzeo onaj {lauf u ruke i metnuo gleto,
on je stajao preda mnom da vidi kako }u ja raditi. Ja sam namestio gleto.
Odjedared otvorim vazduh - ono gleto izleti i potegne Dorija u nogu, u butinu.
A on meni ka`e: "Nu, porko dio . . .", {to na italijanskom zna~i ". . . ti sviwu
bo`ju". I odma je oti{o od mene. Ja sam uzeo i radio tu stepenicu. Kad sam je
napravio, on je do{o kod men i uhvatio me za kosu i ka`e: "Zato si ti osedio
{to ti sve zna{ da ladi{ zanate!".
Jednu godinu preska~em - nije bilo ni{ta.
Tu sam radio dok nisam onesposobio. Udari me jedno par~e ~elika od {pica
{to se te{e kamen u desno oko. U istom vremenu i kamen udari.
U bolnici, u Beogradu - tu me previli i o~istili onaj kamen iz oketa, ali
~elik nisu prona{li. Lekar mi je tra`io da mi izvadi oko, a da name{ti
ve{ta~ko. Ja sam ga pitao: "A kad ja ne vidim na wega, {ta }e mi? Nema mi
mojega!" A on ka`e da }u kroz neku godinu da oslepim i na drugo: "Mora}e{ da
ga svako ve~e me}e{ u ~a{u." [ta ako o`ednim u toku no}i?! ne}u vaqda da
se razgledam iznutra?!
Kad je bilo mesec dana, pu{te me ku}i. Ja sam oti{o u ba{tu sa `enom i
uzmem motiku da joj malo pomognem, da joj pra{im ba{tu. I kad sam se ja sago
da kopam, oko me je toliko zabolelo da je telo da ispadne. I ja sam pao na
zemqu. @ena je zakukala i tu su dotr~ale kom{ije i pitale: "[ta je!" [ta je moje oko boli mene na mojoj wivi! Eto {ta je !
Onda su me vratili u bolnicu i na lengere me pregledali i prona{li ~elik i
onda su izvr{ili aperaciju, izvadili par~e ~elika od tri milimetra
veli~ine. Od tada sam ostao vali~an. Zale~ili su bolove.
Kad su oni meni, pristavimo, tu aperaciju izvr{ili, ja sam od zorta jedan zub
odlomio. Jedan. Ove druge izgubio sam drugom i tre}om prilikom; bilo je za
to dosta prilika.
A i ti lekari . . . Kad sam bio kod lekara u Beogradu (ne mogu da se setim kod
koga sam bio i kad je bilo, to je najgore), on me je pitao: "[ta te boli?" Ja
sam mu reko: "Boli me sve." A on mi je rekao: "Bole li te kosa?" Ja sam mu
reko: "Da je ne {i{am, bolela bi me i ona."
Tu je on meni kazao kako sam ja ispao bezobrazan, a ja sam mu kazao: "Za{to?"
A on mi ka`e: "[to mi ne ka`e{ {ta te boli?" Ja sam mu rekao: "Ti treba da
zna{, ti si lekar." On je meni rekao: "Kako mogu ja da znam?" Ja sam mu rekao:
"Onda {to si lekar kad ne zna{. Onda boqe zna marveni lekar nego vi, jer
krava ne ume da rekne {ta je boli."
On je meni rekao: "Dobro, ~i~a, ka`i {ta te boli, ili idi."
"Ma ka`em ti, sve me boli: i kosa, i ovo odelo, i kapa, i {tap. Sve me bole, a
ti gledaj s kojeg }e{ kraja da me le~i{."
1946. otidem ja u Raqi}, na akciju, kod Male Krsne. Izgradwa kanala. Jedan
miting je bio, zbor.
Ja sam kovo. Dolazili su moji gra|ani kod mene, i mu{karci i `enske, te sam
im o{trio budake za izgradwu kanala. Nikom nisam ni{ta naplatio zato {to
sam radio za izgradwu socijalizma.
Svi su redom dolazili kod mene i pitali me: "O}e{ da ide{ i ti na
izgradwu?" Ja sam kazo: "Ne mogu, imam malo vi{e posla. Po{to sam siroma,
treba leba." Kada su do{li wi dve udovice, da im nao{trim budake, one su
me pitale: "O}e{ da ide{ Tole?" Ja sam kazo: "O}u." Ona je jedna rekla: "Ne
da ti Nevena." Ja sam kazo: "Sad }e ona da zakoqe pile. da umesi poga~u, i
jednu fla{u rakije." One su se smejale. Jo{ su one tu bile kad sam ja kazo
`eni: "Ajde, zakoqi mi pile i umesi mi poga~u." Ona je se smejala: "Pa, zal i
ti da ide{?" Rekla mi je: "Dabogda o}oravio, pa se i ne vratio." I smejala je
se.
U toku te no}i mi smo krenuli u Sopot. Kad smo stigli u \urinci, trebovano
je dva voza za nas. Samo nisu bile klase, nego furgoni.
U vozu je bila velika {ala i veseqe; bili smo radosni {to idemo na akciju.
I kad smo bili oko Palanke, promaja je bila u vozu. I meni ovo desno oko,
{to sam nesposoban, malo zaboli, dobije zapaqewe i ovo drugo i oslepim u
wega.
Kad smo bili u Palanku, tada su me skinuli sa voza i tra`ili su pomo} za
mene. Po{to tu nije imalo lekara o~noga, vratili su me natrag u voz i
produ`ili smo prema Raqi}u. Kada smo stigli u Malu Krsnu, voz je stao na
otvorenoj pruzi. Tu su mene skinuli sa voza i odveli u jednu vla{ku ku}u.
Pratioc mi je bio Draga Raki}, iz sela Nemeniku}a, i jedan vojnik iz sela
Nemeniku}a, moj kom{ija. Vlajna nije tela primiti u ku}u. Ondak je vojnik na
wu strogo previkao. Ona je prestala i upitala: "U koju }ete ku}u? Ili u onu
gore, ili u onu dole?" Vojnik je kazao u onu dole, po{to su niske stepenice.
Tu su me uveli. Ja sam upitao: "Ima li koja `ena sa malim detetom, da doji
dete, da mi zamuze u oko mleko!" Jel to su mi babe starije govorile, kad
zaboli oko, da samo koja doji dete da zamuze u oko. Ondak je tu ta baba imala
snaju, koja je dojila dete, ali nije tela da mi zamuze u oko. Bilo ju je sramota.
Ondak je ovaj vojnik nasilno na wu da ona to uradi. A ona je vriskala i
pobegla u jednu sobu. A ja sam kazao da uzme u jednu {oqu da malo zamuze
mleka i ona je to u~inila. I oni su to meni zalili u o~i. Mene su bolovi
prestali i ja sam zaspao.
Odatle su me odveli u Beograd i tad su me primili u bolnicu. [ef bolnice,
to je bio Luki}, on mi je rekao: "Il' ja tebi reko, Tole, il' ne reko, iqadu
devetsto tries ~etvrte godine da }emo se opet mi na}i. I rekah li ti da
vadi{ to oketo, jer smetnu}e ti drugim oku posle pet ili {est ili dvajes
godina!"
I le`ao sam tune mesec dana u bolnici. Bio je jedan ~i~a iz Mirijeva, koji je
sve bolesnike zafrkavao, pa i mene. Kad o}emo d' idemo u klozet, on je nas
uvatio za ruku i odvede. Kada nas je vodio kroz hodnik, on stane i ka`e:
"Pazi, ovde je rupa od bombardovawa." I vi~e: "Ska~i!" I mi onako slepi
morali smo da ska~emo.
Jednom prilikom poveo je me u klozet i viknuo "Ska~i!" Kad ja sko~io, tada je
nai{ao {ef bolnice Luki}, koji me je poznavao, i upitao: "[ta je to, Tole?"
Ja sam mu reko da su ovde rupe od bombardovawa, kako mi ovaj ~i~a kazao. On
je kazo: "Bog s tobom, gde mo`e d' ima rupa u bolnici!"
Posle desetinu dana malo sam prime}ivao svetlo na ovo levo, koje danas
vidim malo, koje na osam metara ne mogu da poznam ~oveka.
1934. Sudio sam se sa Dorije, kad sam ostao nesposoban u desno oko u wegovoj
industriji. On je nas radnike prijavqivao uredu; dr`i nas prijavqene po
mesec dana, a po dva odjavi nas, a nama je napla}ivao socijalno za svaki
mesec. I ba{ sam tad bio odjavqen kada sam nastradao u oko. On me je uputio
u Bolnicu op{tedr`avnu, a nije preko ureda, bratske blagajne, za oto {to je
me bio odjavio iako sam ja radio to vreme. Kada sam zale~io oko, ja sam
tra`io da mi se da valida za to moje oko {to sam nastradao. Ali nisu teli
da mi dadu zato {to nisam bio prijavqen. Ondak sam bio prinu|en da tu`im
Dorija. I tu`io sam ga i obavqali smo su|ewe nekoliko puta, ali ja sam bio
siroma radenik, a Dorije je imao pare. I na kraju su|ewa kad je bilo, ja sam
podneo pismene dokazi koje sam radio kod Dorija sedam godina. Ondak je sud
obuhvatio da ja imam pravo na invalidu.
I ondak dosude Dorija da deponuje depozitnoj kasi sto iqada dinara za
isplatu moje invalide, po{to me nije bio prejavio. A meni dodele prema mojoj
starosti svega sto osamdeset dinara mese~no da primam invalide.
U to vreme bolovao sam od stomaka. Imao sam, doktor mi je tako prona{ao,
zapaqewe creva. (Ko da je to neka boles!) I to je le~eno mesec i po dana.
1937. godine odem kod Vlastimira Mari~i}a, bakalina, jedne subote. Ve~e.
To je bilo jedne nedeqe posle vaskr{weg posta. A on je bio u Sopotu i kupio
dva sanduka liciderskih kola~a i doneo u du}an da bi to sutradan, nedeqa,
prodavao, po{to narod ide sa decom u crkvu na pre~es. Bakalnica mu je bila
blizu crkve. Ja sam tamo oti{ao u subotu uve~e i on je bio u radwi i
raspakivao kola~e na tezgu. Tu je bio Qubomir Manojlovi}, Vladisav Savki}
i bio je Jovan Sari}, zvani Ran|i}. Stajala je jedna gomila kola~a na tezgi.
Ja sam kazao: "Jovo, da plati{, da pojedem ovu gomilu kola~a!" I on re~e:
"Ho}u." Ja sam to pregrnuo preda se. Bakalan je kazao: "Stani, nemoj da jede{ .
. . da izbrojim koliko ima kola~a i koliko ko{ta." On je izbrojao i kazao:
"Ovo ko{ta 45 dinara."
Ja sam se opkladio sa wim, sa Jovom, ako pojedem on pla}a, ako ne, ja pla}am,
a {ta ostane - nosi on. Uzeo sam novinu i stavio na tezgu pored kola~a, seo na
stolicu i po~eo da jedem nad onom novinom da mi ne bi one mrve padale na
patos, pa }e da mi ka`e posle kako nisam pojeo sve. Ja sam celo vreme }utao.
Oni su mi nudili da pijem vode, ali ja nisam hteo. Kada je ostalo pet-{est
kola~i}a, ja sam wih tako naglo i brzo pojeo, pa po~eo da se osvr}em po tezgi.
Oni su upitali {ta tra`im. A ja ka`em: "Ima li jo{?" A oni ka`u meni: "Zar
bi mogao jo{ da jede{?" Ja ka`em: "Mogao bih."
1928. godine bio sam na va{aru i onaj prodaje limunadu iz jedne kabulice. Ja
sam mu rekao: "Po{to da da{ da popijem sve?" A on ka`e meni: "Ako popije{
sve, ne tra`im ti ni{ta. Ako ne popije{, da}e{ mi ~etiri banke." Ja sam uzeo
ono i nakrenuo (moglo je da bude dve i po do tri litre one limunade) da
pijem. U ~etiri puta popijem sve. I tako dobijem opkladu od wega. Ja nisam
izgubio. Od toga nije mi ni{ta {kodilo, sem {to me je teralo da svaki deset
minuta idem na malo poqe. A na tom poqu ja sam pravi vitez!
1956. godine bolovao sam od bubrega. Prvo me zaboleli bubrezi (osetio sam
tamo da su bubrezi), posle su mi se nadule mo{nice i nisam mogo da mokrim,
da idem na malo poqe. Lekar mi je dao lekove, nekcije i lekove, te tako sam
probavio vremena u tim le~ewima oko mesec i po dana, ali ipak nisam dobro
izle~en od toga po{to ne mogu u sebe da dr`im mokra}u.
Pedeset pete, pedeset {esta sam kovao za moje gra|ane, ali vi{e sam ovce i
krave ~uvao nego {to sam kovo. Nije to bilo kao nekad kad sam kovo kod
Velimira, zvanog Muje, u Nemeniku}ima. Malo sam radio, ne znam ni ja
koliko. A on je bio stra{na lopu`a. I ondak jedne no}i on je ukrao jednu ovcu
jednog kom{ije. A onaj kom{ija nije smeo da nabedi na wega, {to je to opasan
bio ~ovek, nego onda nabedi na mene i na Bana Xuki}a i na Miju Savki}a da
bi mi kao de~aci priznali kod suda da smo jeli meso tu kod Muje, po{to smo
radili kod wega. I jedno jutro taj seqak {to mu je nestala ovca, on je do{o sa
`andarima iz Sopota. I xandari su nas svi trojicu pokupili i poterali za
Sopot. Kad smo bili kod jedne {umice, onda je reko taj seqak {to mu je
ukradena ovca meni: "Nabavite mi jednu ovcu, pa da vas ne teraju xandari za
Sopot." Ja sam mu reko: "Kakvu ovcu!?" A oni dvojica su samo }utali. I nas su
xandari oterali u Sopot, ali nas nisu zatvorili u zatvor, nego su nas
ostavili onde pred kafanom u varo{i. A oni su oti{li tamo u Srez sa onim
seqakom {to mu je nestala ovca. A moj brat Radovan kad je ~uo kod ku}e da su
mene oterali xandari za Sopot, on je odma do{ao u Sopot i pitao: "Vi niste
zatvoreni?" Ja sam reko: "Za{to da nas zatvore?" On je oti{o tamo u Srez da
vidi kad }e da nas saslu{aju, a oni su mu rekli: "Neka ~ekaju oni." Mi smo
~ekali do dva sata popodne. Moj brat je opet oti{o natrag da vidi {ta je
bilo, o}e li nas saslu{ati ili ne. A oni su mu rekli: "Nek ~ekaju." A ja sam
kazo mom bratu: "Jebem ja wima mater, ja ne ~ekam no} da oni men
saslu{avaju, jel' ja majka gladan." I obrnem le|a da idem ku}i i pozovem onu
moji dvojicu {to su bili sa mnom. Oni se boju i ka`u: "Ne smemo da idemo jel
}e nas xandari posle da biju." Ja sam kazo: " Ajdete, ne bojte se ni{ta." I tako
su oni po{li sa mnom zajedno, a moj brat je ostao. I kada je ve} sunce
zalazilo, slu`iteq je izi{o i viknu moga brata i kazo: "Daj ote de~ake
ovamo." A on mu je reko: "Oni su oti{li ku}i." On je pozvo wega da ide tamo u
Srez, i on je oti{o. Wemu je reko Raja, praktikant Sreza: "Dobro kad su
oti{li ku}i, neka i', pa kad se pozovu . . ." I moj brat do{o ku}i i kazo mi.
Pro{lo je neko vreme. Sreski pisar do|e u na{u op{tinu i saslu{a nas.
Imao je i {ta da saslu{a, jer smo se drali ko magarci. Ali pre toga dolaska
pisara, bila je ispevana jedna pesma o toj kra|i.
PESMA O BELICI
Jedno ve~e u subotu be{e
Kad Miloju belicu odne{e.
Udarila `draka od Tolina fewera,
Stade piska Dokinoga kera.
Je{i} Voja vrata zapre~uje,
Kuka Nata - do boga se ~uje:
"Ustaj tata, belicu odne{e."
Dok Miloje sa kreveta sko~i,
Al' belica izbe~ila o~i.
Dok Miloje oko stana luta,
\uki} Bane xigericu guta.
Kad pisar u selo dolazi, a Miloje podneo tu`bu i ko je pesmu ispevao. On je
za pesmu tu`io onog tuwavka Bo`u \or|evi}a da je on pesmu ispevao; taj
nikad nije ni zapevao u ro|enoj avliji. I kada je pozvao sreski pisar u
op{tinu Bo`u, Bo`a je reko da je on to ~uo od Nikole Proki}a. Ondak su
doveli Nikolu. Nikola je kazo da mu je pri~ala wegova sestra Zagorka. I wu
su doveli u op{tinu. Pisar je pitao i wu. Ona je rekla da joj je Jelka \uki}a
to pri~ala. Kad su Jelku pozvali i pisar je upitao: "Od koga si ti ~ula tu
pesmu?" - ona je rekla: "Pevaju deca." Ondak je Sreski pisar kazao ~i~i: "Eto,
vidi{ da ne mo`e da se uvati ko je pesmu ispevao." ^i~a je sago glavu i savio
svoje brke u usta i po~eo da gricka. I kazao je Sreskom pisaru: "Kako }emo
sad?" On mu je odgovorio: "[ta mo`emo kad nema nikakve dokazi, nego idi
ku}i pa gledaj posla tvoja." Idi i gledaj posla tvoja - sad ja vas sa tim mnogo
gwavim, ali on mu je mnogo pametno kazao: "Idi i gledaj posla tvoja..."
1956. opet sam i{o u Mladenovac i radio konorarno kod @ivote @ujevi}a. Tu
sam radio kod wega pedeset {estu i pedeset sedmu.
A pedeset i osme sam se razboleo.
Od to vreme nisam vi{e nigde radio, ve} sam nastavio samo da dobijam
invalidsku penziju, koju mi je data ~etres {este godine kad sam i u drugo oko
oslepio.
1934. godine dobijem kao invalid 182 dinara. Wu sam primao do 1936. godine.
1936. godine dobio sam ~etiri stotine. Pregledali me i dali mi. Molbu
nisam pisao. To mi je trajalo do 1942. godine.
1942. su mi dali {es stotine dinara. To mi je trajalo do ~etres i ~etvrte
godine, dok se nije oslobodilo.
Kad se oslobodilo, oni su mi dali 1600 dinara. Isplatili su mi od ~etres i
druge godine sve po iqadu i {estotina. Od ~etres i ~etvrte godine to sam
sve primao do ~etres i {este godine.
Posle 1946. godine su mi dali pet iqada mese~no. To je trajalo godinu i po
dana.
Posle su mi spustili na dve iqade i osam stotina. @alio sam se za{to su mi
spustili. Oni su mi rekli da prema zakonu i uredbi ne mogu vi{e da primam.
Da je nastupio samo zakon ili samo uredba, ali kad su nastupili zajedno
nisam smeo da se bunim. I ja sam posle }utao.
Oni su sami posle godinu dana podigli na tri iqade i {es stotina. Tako je
trajalo jednu godinu dana, pa su mi posle dali po ~etiri iqade i pet banke.
To mi je trajalo dok mi posle nisu dali {es iqade i trista. To mi je trajalo
do {eset i prve godine.
1961. godine, nekoga meseca su mi dali po {es iqada i ~etiri stotine
pedeset, a nekog meseca po ~etiri i devet stotina, a nekog meseca pet iqada,
a nekog meseca po pet i po.
Kad je nastala {eset druga godina, oni su mi doneli re{ewe na deset iqada
i sto dinara, za oto {to sam imao penziju sedam iqada i devet stotina
pedeset dinara. Ono resto imao sam o{te}ewe o~iju - dve iqade i sto
pedeset dinara. Te, tako, ukupno primam sada deset iqada i sto deset
dinara. Od oslobo|ewa duplo - puta dva!
Kad sam ono bolovao od stomaka, 1936, isto u tim vremenu u koski me udarilo
od kolena pa dole. Noge obadve, Lekari su mi davali neku mas, te sam to
mazao, pa sam opet pomalo mogao da igram u kolu.
Jesam deset fla{a piva popio. Nisam u nesves padao.
Bili smo u selu Ameri}u. I{li smo da montiramo jedan spomenik. Nas
trojica: Bo`idar Stefanovi} (zvani Je{i}), Borisav Je{i} i ja. Kad smo se
vra}ali natrag, ki{a je jako udarila, i ja sam seo u jedan gip i do{o do
Nemeniku}ke kafane. I meni ki{a nigde nije uvatila. A wi dvojicu uhvatila
ki{a u putu i bili su obojica mokri ko mi{i.
I kad su stigli do Nemeniku}ke kafane, ja sam ih tu sa~ekao. To je ve} bio
mrak. Odatle smo po{li sva trojica ku}i. Kada smo do{li do Op{tine, tu je
jedna reka bila navi{e. To se zove Zubanska reka. Wu je bila voda svu
oplivala i nanela veliko blato. A po{to se ja nisam iskaqo, ja da bi
iskoristio da me oni nose, ja se napravim pijan. I sednem u op{tinsku portu
na jedan obre`ak, na suvo. Oni su me vikali: "Ajde, bre!" Ja sam kazo da ne
mogu daqe. Oni su me ostavili i po{li ku}i. Jedno dvajest metara kad su
odmakli od mene, onda je Bo{ko kazao: "Ej bre, Borisave, ajde da se vratimo
da ga provedemo. Umre}e na ovoj ladnoj zemqi." Pa su se vratili kod mene i
uvatili me pod ruku da me povedu. Ja sam se toliko otromboqio i napravio
pijan da uop{te ne mogu da idem na noge. Oni su onda, wi dvojica ve}ali:
"Kako }emo da ga nosimo?" Bo{ko je rekao: "Borisave, daj name{ti ruke meni
sa le|a oko vrata da ga ja uvatim za ruke spreda, a ti uzmi pa mu podigni noge
i metni sebi na rame, pa }emo ga tako odneti." I tako su uradili. I kada su
po{li odatle i poneli mene, gazili su blato do kolena. Tako su me nosili za
jedno ja~e od pola kilometara do jedne vodenice poto~are. Pred tom
vodenicom bio je jedan kamen vodeni~ki. Oni su me tu spustili da se odmoru.
I zapalili po jednu cigaru duvana, a meni je se tako pripu{ilo, ali nisam
smeo da zapalim cigaru, jel o}e oni da me izudaraju, da ka`u: "Eto, vi{, on se
je napravio." A mi seqaci imamo jednu pri~u kako je posto duvan. Bio je
Cigan. Kad je zidao pod nebom, zido, sve cigla do ciglu, i ve} do{ao gore ve}
blizu - on potegne kamen ozgor. "U-u", zauji s visine, a narod po~eo da bega. I
onda, {ta }e, Sveti Ilija ka`e bogu: "Ej, bo`e, napeo ovaj da do|e na nebo,
ovaj Cigan. Da pustite men da idem dole?" Bog ka`e Svetom Iliji: "Idi."
Sveti Ilija ode kod onoga: "Cigo, {ta radi{ to?" Ka`e ovaj: "Ja vedrim i
obla~im, i grmim i pucam i sve! Po{ao sam kod boga." "Dobro", ka`e Sveti
Ilija, "dede, kad ti grmi{ i obla~i{, ja }u da idem na zemqu." Sveti Ilija
si|e dole: "Ajde, grmi!" Ciganin po~ne da baca kamewe. Sveti Ilija ni pet
para. I popne se opet do Cige: "E, si|i ti, Cigo, sad dole!" Ovaj si|e dolena.
Kad je Sveti Ilija zagrmio onako stru~no, iz malog prsta, on potegne grom u
zidinu, ona se sru{i. kako se ona sru{ila, Ciganin ~u~ne i usere se. Tu nikne
duvan. I . . . sad mi to pu{imo svi. Ne moram ba{ sad da zapalim. A nije
zdravo ni za plu}a!
Opet su me uzeli na le|a isto onako i nosili su me ja~e od pola kilometra,
dok nisu do{li blizu moje ku}e. Oni od blata nisu mogli daqe da idu, nego su
pre{li u Borisavqevo vo}e pa su odatle pre{li u Radivoja Manojlovi}a
avliju i doneli me do mojeg plota. Ondak je Bo{ko reko Borisavu: "Pre|i u
avliju da ga prevati{." A Borisav je kazo: "Jebem mu boga, mene su i ga}e
mokre. Dr`i da ga prebacimo samo u avliju." Uvatili su me pod kolena i
prebacili u avliju. Kad su me prebacili, ja sam skinuo kapu i kazo: "Fala vi
kad ste me doneli do ku}e da se ne iskaqam." Bo{ko je se zgranuo i opcovo
boga. Zgrabio je letvu da otkuje da bi me wome udario, ali se je otkovalo
celo platno. I reko je "Sunce ti bogovo, da umire{, vi{e te ne}u povesti, a
nekmoli nositi!" I reko mi je ono za majku, ali ko u budu}nosti . . .
1939. godine zabolelo me je opet ovo oko {to je vali~no i nisam ni na ovo
drugo video deset dana. To su mi davali neke kapqice, te sam zasipao o~i, i
tako sam spasio ovo zdravo oko.
1958. godine odem u Palanku (Smederevsku) da kupim kowa. I ondak kad sam
kupio kowa u Palanki po|em ku}i. To je bilo o Sv. Nikoli, zimskom. Dunula je
ko{ava gadna. Ja sam bio u tankom odelu i tu nazebem. Kada sam stigo ku}i, ja
sam ja{ao kowa. Kod ku}e nisam mogao da se skinem s weg. Bio sam se sav
uko~io. Sin me je skinuo i uneo u ku}u. Posle tri dana dobijem zapaqewe
plu}a.
Sve sam iz bolnice u bolnicu i{o da bi ostao u bolnici negde, ali bolnice
nije tela da me primi nijedna zato {to sam mnogo oboleo i {to nije bilo
mesta. U posledwoj bolnici pregledali su me dva lekara i upitali su mojega
sina: "Ko ti je to?" On im je reko da sam ja wegov }ale. Oni su mu rekli da ja
imam vodu u plu}ima - plu}noj maramici. "Ako }e da da da se vadi voda, mi
}emo da ga primimo u bolnicu." Ali ja nisam dao da mi se vadi voda zato {to
sam znao. Kad vade vodu da voda jo{ vi{e tada nadolazi. Oni su mi rekli:
"Ako ima{ nekog prijateqa u bolnici u Mladenovcu, oni }e da te prime i ti
}e{ da le`i{ tamo i voda }e da ti usane." Onda me je moj sin oterao za
Mladenovac. Doktor me je Savi} pregledao na lengere i kazao je mom sinu da
ne mo` da ga primimo za oto {to on nema na plu}a, nego ima vodu i prelep
maramice za ki~mu. Ondak je on prepisao mi lekove i vratio me ku}i natrag.
Posle tih lekova pogor{alo mi se. Voda nije mogla da mi usane. Onda sam se
i tu pedeset i devetu godinu le~io. Izvor voda izvirala . . .
1960. godine opet me zabolele o~i i to mi udari u u{i. Nisam ~uo ni{ta.
Le~io sam se od toga. I kad je, pristavimo, to malo mi bilo zale~eno . . .
1961. godine pojavi se opet voda u plu}noj maramici. Sin me odvede na
pregled i, za ~udo, prime me u bolnicu! Tu sam bio dva puta u bolnici i dobio
POTVRDU br. 140 "Prema evidenciji ovog Dispanzera vidi se da Manojlovi}
Svetozar, po zanimawu penzioner, ro|en 1905. godine, iz Nemeniku}a
BOLUJE OD AKTIVNE TUBERKULOZE PLU]A. Potvrda se izdaje na li~ni
zahtev u ciqu dokazivawa bolesti. Le`ao je u ATD u Mladenovcu od 11. VI do
20. IX 1960. i od 10. IX do 15. XI 1960. godine. Lekar ATD-a Dr. Jevi}."
Iz te bolnice doteran sam u Beograd na operaciju. I tu sam u bonici operisan
od slepog creva i `lezde na crevima. Tu sam le`ao petnaes dana.
1961. godine, o Sv. Aran|elu, stegne me za gu{u i stegne me u nosu, nije mi
dalo da di{em. Udari mi u u{i. Ni{ta nisam ~uo.
Lekari su mi to ~istili: u{i i nos. Svaki sedam dana. Dolazio sam u Beograd
na produbqivawe nosa. Dobijao sam razne lekove, kapqice za nos, za u{i,
mas i neke pilule, te pio.
To me je pratilo sve tako do iqadu devetsto {eset druge godine. [eset druge
godine ne boli me levo oko, ali s vremena na vreme izgubim vid i na wega.
Nekad ne vidim po dva-tri sata, nekad i po pet sari. Ba{ u toku jedne no}i to
me je zadesilo u spavawu. Ja sam izi{o oko osam sati izjutra iz krevet u
klozet, napoqe. Kad sam se vratio iz klozeta, ja sam se uvatio za zid od ku}e
i i{o sam polako. @ena me je upitala: "[ta se dr`i{ za zid?" Ja sam woj
reko: "[ta }e{ ti no}as napoqu?" Ona mi je rekla: "Bog s tobom, ovo je sunce
sa dve vrengije izgrejalo."
Mene je `ena uvatila za ruku, ja sam se toliko nervirao, i uvela u ku}u i
uzela malo mleka kravqeg i sunula mi u obadva oka. Posle jedan sat toga
vremena odvela me lekaru u Sopot. Lekar me je uputio za Beograd,
specijalisti za o~i. I on mi je tu pregledao, dao mi je neku mas i kapqice da
zasipam u oko, te se s tim kre}em, pomalo vidim na wega.
I tako, na dan 6. X 1962. godine imam slede}e "Zdravstveno stawe":
GLAVA: Desno oko vali~an i na levo slabo vidim. Isto i na uvo slabo ~ujem,
Zubi nemam, nijednoga. Ovo {to nosim - to su ve{ta~ki zubi. Jo{ malo pa ni
pameti nemam! U nosu imam kao neke krastice i sme}e mi kad dijam na wega.
Grlo me ste`e s vremena na vreme, i ono. No}u na usta di{em i uvla~im
vazduh. Gu{i me.
RUKE: U rukama reumu imam. Pre godinu dana nisam mogo da obavijem prstima
ni na mi{i}e, ni na zglob. A sad prema{ava i prelazi i onaj mali prst. Tolko
sam oslabio. Na levoj {aki imam kao `uq koji raste i ja ga odse~em britvom.
Tu si na{o da mi raste{!
NOGE: Noge (a one su pro{le Ameri}, Me|ulu`je, Malu Vrbicu, Kusatak,
Ven~ane . . .) ne bolu obadve na koje jedva idem. Zato {to me udara reuma u
ko~ice i imam na tabanima `uqeve. Na levoj nozi imam na tri mesta, a na
desnoj na dva. Ja sam rawen u levu nogu i to me smeta.
TELO: Reuma u koskama. Reumu imam u ki~mi i ple}ima i udara me u vrat i u
glavu i rekli su mi lekari da imam sipwu. Ja sam im reko da nisam kow.
Imam bolesno srce. Gu{i me. Kad idem uzbrdo, gu{i me. I brzo ne mogu, ~im
po|em. Ako jedem, moram da se umaram. Zamori mi se i kad jedem - srce. Imam
maramicu prelepqenu za plu}a i za ki~mu. Imam vodu u levoj strani. Jel,
sve, bu}ka kad neki put mrdnem. Imam stomak spu{ten {esnaest santimetara.
Nosim pojas, te podi`em stomak. I, sad mi lekari pronalaze da imam ~ir u
stomaku. Lekari su mi prona{li da imam i na plu}a. Kad me potera da idem
na malo poqe, ne mogu da zadr`im se dok rukom ne dr`im dok ne odem do
klozeta.
Merio sam se u Mladenovcu i imao ~etres i pet kila. Kad opsiguje{ ove
pantalone, ova guwica, xemper, kapa, opanci i drugo, moram da merim mawe
od ~etres kila.
Imam 57 godina.
Sad bolujem od sviju ti bolesti; i od bubrega, i od stomaka, i od o~iju, i od
u{iju, i od nogu, i od gu{e, i od sipwe, i od ~ira, i od nosa i od sva~ega.
Od imawa, za `ivota stekoh:
1 - 1915. godine - Stevan Manojlovi} -- o~evina; pet jutara lo{e
zemqe (2,5 ektara);
2 - 1943. godine od `ene o~evina, Marka Kandi}a - (Nevena Kandi} masa - 1 ektar);
3 - Nasledio Milo{a Sari}a - 4 ektara. Milo{ mu nije ni{ta, ali ga
je 1952. godine posinila baba Perunika. Niko drugi nije teo da
gleda Peruniku kojoj su pomrli mu` i pastorci.
4 - 1946. godine agrarna reforma dedelila mu 50 ari dobre zemqe.
5 - Nasledio Radovana Manojlovi}a zemqe - 2 ektara - wegovog
ro|enog brata. Radovan je posinio Tolinog sina Acu. On posinio, ja
nasledio.
6 - Masa Vemije Pavlovi}a iz Stojnika (50 ari). To je majka Milkina, a
Milka je moja snaja.
7 - Masa Tikomira Qubi~i}a iz Drlupe, uz }erku Milanku zvanom
Gara - 1 ektar.
8 - Svetozar Tola Manojlovi} prima penziju od 10,5 iqada na jedno
oko. Drugo mi ne priznaju.
9 - Aran|el Manojlovi}, egzekutor, poreski izvr{iteq, poreska
uprava za ceo Gorwi Kosmaj, prima 22.000 hiqade dinara, a kad je
na terenu i 30.000.
10 - Pri~a se da primam 13.000 za Peruniku Sari}, koja se vodi kao
ugro`ena zato {to je meni zemqu sasvim prepisala. Nisam
obave{ten!
Jesam tele zaklo. Nisam video Kineza. Mora da je prolazio nekom drugom
ulicom.
Jesam video sanduk kraqa Aleksandra. Nisam u pozori{te i{ao.
Jesam davao milostiwu. Nisam nikad cipele nosio.
Jesam video ~etnika. Nisam se brijao 40 dana kad je Miladin umro. Jesam u
crkvu i{ao. Nisam nikim grobnicu kopao.
Jesam magarca ja{io. Nisam pesmu sastavio.
Jesam video Tita u Kosmaju. Nisam dr`ao govor.
Nisam na more bio. Nije ni va`no!
I HO]U u bolnicu u Mladenovac da idem. A NE]U mnogo {ta, jer ne mogu.
Ako se, pak, nisi pomakao ni pred jednom svetskom silom mo`e{ da po`eli{
devojku kakvu ho}e{, mo`e{ da po`eli{ blago kakvo ho}e{, ali ja ti
savetujem da ni{ta ne uzima{ za stalno, jer sve je teret, jer sve je muka.
Joj, kad bi mogao
da ga dohvatim
Onaj visoki plavi balon
{to je kao lubenica . . .
Josip Pejakovi}
OJ, @IVOTEEE!
ispovest jednoga...
Sarajevo 1973.
Josip Pejakovi} ro|en u Travniku 1948.
Zavr{io dramski studio u Sarajevu u klasi Ka}e Dori} i Josipa Le{i}a.
Diplomirao ulogom Tuzenbaha u Tri sestre, i ulogom Filtosa u Koncertu o
jajetu Arabala u re`iji Ka}e Dori}.
Od 1970. u stalnom anga`manu u Narodnom pozori{tu u Sarajevu, gde je od
1970. do danas pre{ao put od ~lana Drame do prvaka ku}e. Jedno vreme, od
2001. do 2003. bio direktor Drame. U istome teatru ostvario je brojne uloge u
predstavama Kome zvona zvone, Ku}a oplakana, Vi{wik, Bra}a Karamazovi,
Tri sestre, Vojcek, Veliki vezir, Hasanaginica, Princip G., Omer pa{a
Latas, Kraq Lir..
Vi{e puta nagra|ivan za gluma~ka ostvarewa; me|u nagradama izdvajaju se:
Zlatna kolajna 1974. na Festivalu monodrame i pantomime za predstavu Oj
`ivote, Sterijina nagrada 1977. za ulogu Omer pa{e Latasa, [estoaprilska
nagrada Sarajeva 1974, Nagrada AVNOBIH za `ivotno delo 1971.
Napisao nekoliko drama: Oj `ivote, On meni nema Bosne, Qudski faktor.
Dr`ava...
Ma {ta imam ja pri~at, nemam ja {ta pri~at. Bilo pa pro{lo, jel? Oro ja
wivu, pomagali mi mater Spasa i brat Mitar. Brat Mitar mi do{o na raspust
iz Sarajeva, |e je on studiro. Ja, i taman ja zavr{avo petu brazdu kad vidim ja
neko ko ide premanam. Mislim se kol je... Ja, a no} ranije ja bio sa dru{tvom
u birtiji kod Jake i sve bi bilo dobro da nije bilo onog budaletine @arka
Muti}a, a budaletne. Dotle je on mene bio dotro da sam ja mislio da }u ga sa
crnom zemqom sastavit. Al et' dobro se svr{i, nebi jel belaja. I sad se
mislim jel on nije li on? Nisam dobro vidio jerbo mi je sunce i{lo u o~i. A
brat Mitar mi do{o iza le|a pa mi i{}e plug da me zamjeni "Umorjo si se"
veli on meni. A ja ga i ne slu{am ve} se mislim jel @arko nije li? Ma nije
{ta }e @arku sikira. Vidim nosi sikiru u ruci. A brat }e mi jope iza le|a da
}e meni "Da t' zamjenim". Kako on to re~e a ja se po~e smijat. \e }e{ ti to,
nezna{ ti to ka`em ja wemu. "Pus', pa }u ti pokazat da znam". Dadnem ja wemu
plug kad ima{ {ta vidjet, kow na jednu stranu, a on sa plugom na drugu. A {ta
sam se ismijo ba{ sam se ismijo. Okrenem se na drugu stranu a mater mi
razmotala pitu pa me pita. "Hoe{ li." A ja ka`em da ne}u jerbo sam bio prepjo
sino} pa mi ovo orawe ba{ dobro do{lo da se malo iznojim i i{}eram
mamurluk iz glave. Mitar taman po{o fino da ore, a ja ga gledam i ne{to se
mislim "Ne`alim, ne`alim {to sam tolko truda ulo`io u te, ne`alim kad
}e{ bit ~ovjek". Pa opet pogledam preko wegovi le|a a kol ono ko ide.
Mislim sigurno neko i|e da nasi~e graba. Ovdi vi{e moje wive ima dosta
graba pa su svi susidi i{li da siku gore grab. Samo kolko se si}am @arko
Muti} nije nikad dolazjo. A sve molim boga u sebi da ne bude on. Da ne budne
novoga belaja. M... misle} tako ja se zablenio pa nisam ni vidijo da jedno
pet{est metera ispred men stoji @arko sa sikirom u ruci i ka`e meni
"Deder ti vamo imam ne{to da te ko priupitam". A meni nama `garavica
do{la u grlo. Mislim se ba{ dobro {tos do{o ja ba{ tebe imam ne{to da
priupitam i ka`em.
[to me bolan pravi{ me|edom sino} pred qudma u birtiji. A on meni "Ho}u
da te pravim i pravi}u te uvjek me|edom pa da on meni mater Spasu". "A ja
wemu {ta ka`e{ Crni @arko?" A on meni "To {tos ~uo, pa da on meni jope da
izvine{ mater Spasu". A meni, meni neznam {ta m bi pa da }u ga rukom, a on
podi`e sikiru jeno deset cenata pa je nama spu{}a zaurlika i pade meni
pred noge. Kad se tu stvorio moj burazer Mitar ja ni danas dan neznam. On gaj
ubo no`om u le|a i tako osto stoje} ispred mene, sa no`om u krvavoj ruci.
I ka`e "Moro sam, vi|o si da sam moro {to me tako gleda{, moro sam, moro
sam..." A ja wemu {tas moro crni Mitre? A on jope "Moro sam", i po~e onako ko
da pla~e. Ja, a kow se popla{jo pa po{o niza strmo sa plugom, a mater mi
poletla za wim pa kad je vidla {ta se ovdi zdogodi ostavi kowa pa dojde do
mene obisi mi se oko vrata pa mi ka`e. "Crni sine {ta uradi ako za boga?" A
ja joj skidoh ruke sa ramena pa ka`em, "Id'u bo`ju mater, sklon mi se s'puta
zbog teb' je sve ovo i... bilo". Pa }u t' ja ponovo Mitru, {ta uradi, aaaa, {ta{
sada, aa, ku{... jes' li aaaa {ta uradi aaaaaa... On jope "Moro sam"! To re~e i
za{uti... Eto ja sam ga {kolo i podzo na noge. I{o sam nekolke puta u Sarajvo
raspitivo se kako mu i|e {kola? Svi wegovi drugovi su mi rekli da je dobar
i student i drug. A vid' ti sada? De sad budni pametan. A voqo sam i ja {kolu
samo sam je moro napu{}at jerbo mi je umro }a}a. Jasam tad moro da radim sve
one te{ke poslove. A i mater mi bila bolesna na `u~i pa sam radjo i `enske
posle. Al eto sve sam ja to pridevero. A gledaj ti sad {ta, {ta mi se strefi.
[ta da uradim mati moja kud me rodi. Mislim i gledam ~as u mater ~as u
Mitra, ma nekako me isto gledaju kanda isto i misle? Ja tu cijelu no} nisam
oka sklopjo. Samo sam hodo u krug i pu{jo. I {ta }u u ranu zoru pokupim se pa
u Sarajevo i prijavim se u prvu stanicu milicije. Tamo me do~eka jedan
milicjoner i ka`e "[ta si ti trebo?" A ja wemu ka`em da sam ubijo ~ovjeka, a
on "Na mrtvo?" Ja ka`em, namrtvo. Ka`e on ~ekaj malo isjedni tamo i ko po~e
tra`it neke papire. Ma {ta sjedni, mislim se u sebi, {ta sjedni bo`ju ti
mater ko da sam do{o kazat da mu se je krava otelila a ne... Kasnije, kad sam
se sva{ta naslu{o u zatvoru vidjo da se nisam trebo ni{ta ~udit {to je to
tako. Ama ~uo sam od qudi da je ~ovjeka ubit ko vode pinut. Najde onaj drug
papir stavi ga u ma{inu te }e ti onda jel, "Kako se zove{?" Ja tako itako.
"Kad si ro|en?" Ja tad i tad. On daqe "\e si ro|en?" Ja mu ka`em |e sam
ro|en. "Ime i prezime oca?" Ja tako i tako. "A |e se to zdogodlo?" Ja ka`em
na mojoj wivi.. I tako on zavr{i sa mnom. Ja, nama je komsja izi{la sa mnom
zajedno na selo te su ne{to mjerili metrom i brzom zavr{i{e. Ja i' na kraju
kad su sve zavr{ili pozvo na rakiju kod sebe, a oni nisu {}eli ka`u `uri im
se. I nisu }eli. Ja svidoci su bili mater Spasa i brat Mitar. I brzom su oni
mene osudli. Prvo sam ot{o na le`awe kazne u Zenicu i tamo bijo samo
dvanest dana, odakle sam do{o ovdi u Fo~u |e sam i sad. I fino mi je ovdje.
Malo se radi puno odmara. Tu sam steko puno drugova. Odma sprva ja sam dobjo
da radim jedan poso kad..., ja, dojde jedan, jedan dan kod nas u }eliju |e sam ja
bijo jo{ sa ~etvorcom, jedan milcjoner sa jo{ jednim drugom u zatvoren~kom
odjelu, dobro razgleda{e po nama svima, pa }e ti onaj zatvorenik uperi prst
u me i re~e "Ovaj". Onaj milcajac nama re~e "Snama dru`e". Ja pitam, za{to?
A one meni "Ni{ta te nisam pito ve} uradi {to sam ti kazo". Pitam ga ja ho}u
li powet stvari? A on meni "I boga ti ne zafrkavaj me, netrba{, hajd brzom".
A ja onako polako s noge na nogu i gledam one svoje drugove koji su me gledali
nekako na po oka, konda sam im ne{to uradjo. Izidosmo mi iz |elje, zakqu~a
oni milcjoner vrata te se uputsmo duga~kim odnikom. Ispred mene je i{o oni
zatvorenik a iza mene je i{o oni milcjoner. Tako smo do{li pravo pred
upravnikovu sobu. Mislim se, {ta li }e samnom tamo, i {tal sam ja to uradjo
da me tamo vode? Pokuca oni drug na vrata, otamo se oglasi upravnik
"Slobodno". U|osmo mi u sobu kad ima{ {ta vi|at? U sobi stoji vako s'live
strane jo{ jeno dvadstorica zatvorenika nezna se koji je ple}atji i jedriji.
Ja, i svi, kako ja u|o, blenu{e u me koda su neznam koga vi|eli. A mene nama
obli ladan znoj. Oni zatvorenik prijde upravnikovom stolu te ti sa wim
ne{to {u {a {u a meni oni milcjoner meni naredi da stupim u red zajedno
sonim zatvorenicma. Prijdem ja onima i mislim se u sebi da nisam {togod
govorjo }eliji, {to nismijo, pa da me nije ko od ostalih prijavjo. Kolko se ja
si}am, vala, nisam? Aaaa, sad se sjeti jesam ono jednom pri~o ostalima kako
mi je moj brat Mitar pri~o kako je oni u Sarajvu silovo onu djevoj~cu pa ga
pu{}ali na slobodu. Al nisu me vaqda zbog tog do}erali vamo, nisu mogli
zbog tog jerbo je to `iva istina, ka`e moj burazer, da je to pisalo i u
novinama. Dodu{e mislim se i oni je [aban iz moje }elije govorjo `ivu
istinu na slobodi pa su ga jope do}erali u zatvor. Ko zna jesam li ja to smijo
pri~at? Ispod oka sam pribrojo da nas ima dvadestorca i oni sa upravnikom
dvadesetjedan. Oni se drug odvoji od upravnika istade sa desne strane.
Upravnik podi`e prvi put glavu, pa sam ga dobro vidijo, podi`e i re~e onom
zatvorniku da ima on prvo ne{to da ka`e. Onaj mu odobri glavom. Ka`e
upravnik "Pozvo sam vas ovdi da vam skrenem posebnu pa`wu na ovo! Evo o
~emu se radi? Vi ovde niste do{li na godi{wi odmor, nego da ispuwavate
neke obaveze koje nala`u propisi ovog KP doma. Zato bi i ove prilike,
napose nekim skreno, ponavqam posebnu pa`wu nekima a vi znate na kog ja to
mislim?, da stave pamet u glave i da se vladaju kako se to od wi tra`i ovdi
u KP domu!" Na to }e ti nama jedan ispred mene "Ja sad ni{ta nisam uradjo!" A
svi milcjoneri uglas "Ti{ina!" Ana to }e ti upravnik "Jel ti ko, ko kazo da
si ne{to uradjo?" Ka`e onaj "Pa nije." A upravnik "Pa {ta onda?" "Ni{ta!"
ka`e onaj. A sad, ka`e upravnik dajem rje~ ovom va{em drugu i uperi prstom
na onog zatvorenika {to je sa mnom do{o. Evo o ~em se radi ka`e oni
zatvorenik. Ma ovdi u ovom KP domu pokrenula se ko akcija, ka`e on da se
izgradi jedan, kako se ono ka`e, joj, uh uvik ti zaboravim,... ot.. ma nije ot
nego motel, jel ida ribwak, ja motel ribwak ja sad sam se sitio, pored Fo~e
ka`e on. Mene je upravnik zamoljo da ja to po~nem radit, jerbosam ja take
poslove radjo i na slobodi dok sam bijo ka`e on. Ja sam se trud... Kako on to
re~e nama svima ko da je nama pao kamen sa srca. Neki se po~e{e smijat od
radosti, a neki i na glas izme|us pri~at te }e ti ope oni milcajci svi u glas:
"Ti{ina!" Tako oni drug produji. Ja sam se trudijo ka`e on da proberem jake
momke i zato vam ka`em jedni, da zabu{avawa ne}e biti, da }e se radit
punom parom, jerbo ti ribwak mora biti gotov do 27. marta. 27. mart je bijo
dan ovi slu`benika i milcjonera koji su radli ovdi to im je bijo ko wiov
praznik, jel? Ka`e daqe oni drug da ako neko ima ko misli da ne}e mo}i
tako da radi neka se nama javi da potqe nebi bilo neprilika. Odma }e taki
biti zamjenit sa drugim koji mo`e, ka`e ako ima ka`em jo{ jednom neka se
slobodno javi ne}e mu ni{ta biti. Mislim, se ja kako govori{ kondasi wiov a
ne na{? Pita upravnik dal ima ko bolestan? Svi u glas odgorsmo da nema...
Ka`e sastanak ujutru ranom zorom u pet sati svaki prid svojom }elijom sa
svojom grupom kako vas rasporedi ovi va{ drug ovdi. I sa tim upravnik
zavr{i. Morete sad i} i pozdravi nas i za`eli sre}u u radu. I tako to bi
~ega se nekako uvik sjetim. Ja, i tako smot mi radli jesom bogamo smo se
naradli, izaradli smo svi pare iboga ti. Ja sam zaradjo pedesetisedam
iqada dinara, a, boga ti pedesetisedam iqada dinara. Ja a oni drug {to nas
je predvodjo, ka`u ako nela`u, ja nisam ~uo iz wegovi usta dobjo nagradu
osamstotinaipeset iqada dinara. Sad jes da je on radjo najvi{e od nas al
OSAMSTOIPESET iqada dinara ma tolke pare bolan ne bijo, jel? Ja i to
ka`u da je pomlovan i pu{}an na slobodu ka`u da ko on i nije bio ko kriv
ve}u su ga |aba i bili osudli. Bili smo mi i oni dan kad je bilo otvorawe
ribwaka, samo mi nismo u no} kad su oni bili drugi nego po danu. Dali nam po
sok, a upravnik nam zafaqo jerbo smo brzo zavr{ili kako je jel i trebalo,
poso. Nisu tude bili svi zatvornici ama jok, kakvi, samo nas dvadestorica
{to smo radli. Makakvi |e }e svi iz doma, izbogati nebi i ni ja zvao. Ih ka
bis tako radlo ovdi u domu svi i{li u zatvor, pa ja, jel?
Meni je potqe toga bilo puno lak{e. Potqe toga nisam imo puno i kakva
posla. Ma, dali su mi da radim u kujni. Prvo sam prao su|e a potlesam guqo
krompir i rezo qeb, i nije mi to bilo te{ko. Znao sam ja to radit i na selu
kod svoje ku}e kad mi je mater bila bolesna. Tako ti je to... Ehh, ja, ovdin sam
ja u Fo~i upozno svog najboqeg druga u `ivotu... Eto, reko sam, }a}a mi je umro,
sad me ovo strefilo, jel u zatvoru sam a nisam takoreku} ko ni kriv, jel, i to
mi nije te{ko, sve }u ja to ko i dosad sve lako prideverat, al ono {to mi je
ispri~o ovi Sadik, tako se zvao taj drug, to me je tolko uzdrmalo da sam
mislijo da }u, uh da }u joj neznam da }u {ta... je jel tako je to mene uzdrmajo,
ja... {ta}'{ taki ti je `ivot, jel? Ja, evo {ta je bilo. On, ka`e Sadik bijo
rudar u Kreki i zara|ivo dobro, stoiqada je on ko rudar zara|ivo, i povr
toga jo{ je svaki misec izlazio sa vi{kom na {eset iqada dinara jel zna~i
stoi{eset iqada dinara mise~no. I {ta }e t' bit jednog dana ka`e Sadik
dojde nama ujutru kad smo slazli u jamu na{ sekretar rudnika ika`enam,
ka`e Sadik, da se jel, obujemo u nova radna odjela da da stavimo nove kacge
na glave i kad sjutra jutrom ne slazimo nama u jamu nego da tako svi ka`e
Sadik dojdemo prid baraku |i smo primali platu, ka`e Sadik, ja. Haj mislim
se ja ka`e Sadik, sigurno jope dolazi neko iz Sarajva pa }e nam govorit, jel.
I tako i bi kako je reko sekretar. Svi su obukli nove aqinke i stavli nove
kacge na glave i do{li prid baraku kako im je i re~eno, jel da urade ka`e
meni Sadik. Samo, ka`e Sadik meni je nama bilo sumwivo to {to je
svudakarce okolo bilo puno milicije? Al mislim se ka`e Sadik to je sigurno
radi tih koji }e nam govort, jel? Kad ka`e on Sadik, izjde iz barake wiov
derektor stade i ka`e "Drugovi rudari te{ko mi pada srcu ovo {to }u vam
re}, al mi sa druge strane du`nos nala`e da vam ovo ka`em, Ja. Evo o ~em se
radi. Mnogi su od vas ovdi ~uli, a neki morda i pro~itali da je jel, ko stawe
u rudnicim ne samo u Bosni i 'ercegovni te{ko nego je te{ko u ~itavoj
Jugoslaviji. Zato smo mi, ka`e derektor odlu~li za dobro sviju vas koji ovdi
pridamnom stojite, da neke rudare osposobimo za neka druga radna mjesta,
abogami ka`e direktor, neke i da otpu{}amo. Kako on to re~e a svi se
rudari, kako i nebi, uskome{a{e, te zato direktor nastavi ka`e Sadik
ne{to ja~im glasom. Ali, drugovi rudari, drugovi rudari, ka`e derektor, mi
smo se potrudli pobrinli da ne otpu{}amo one drugove koji imaju puno djece,
isto tako one koji su ka`e on bolesni i koji sem ovog posla neznaju da rade
nikaki drugi poso. Rudari se nato malo ko smiri{e. A direktor }e ti na to
daqe kako }e onima rudarima koji budnu otpu{}ani dati da podignu nama
sada na blagajni duplu pla}u, i jo{ ka`e on povr toga da }e svima onim
rudarima {to su otpu{}ani i}i socijalno ozgurawe sve dotle dok najdu kakav
drugi poso.
Ka`e, po~e{e prozivat. Prozva{e i mene ka`e Sadik jel, me|u otpu{}anim.
Podigo ja nama platu i ot{o ku}i, ka`e Sadik, dojdem `eni i ka`em, "@eno
nejma vi{e tvoje stotke" Sadik je vazda davo `eni sto iqada od plate a
{eset ostavqo sebi za rakicu i za cigare. Ka`e `ena "[ta nejma?" A on, jope
ka`e "Nejma vi{e tvoje stotke" Pita `ena "[TO?" A Sadik ka`e "Eto ja sam
ko biva otpu{}an sa posla." "Jesli ka`e `ena otpu{}an?" "Jesam ka`e
Sadik." Ka`e `ena "Eh, vala i ja te onda otpu{}am more{ i od mene nama
oti}... Ako, ka`e ona, ne{ ti iz ku}e, evo ja }u" i po~e se ko spremat, spremi
se i ode nekud. Na to mu {}er po~e plakat, Sadik je imo {}er od {esnest
godina, jel za materom, bilo joj je jel ko `ao. Pita wu Sadik jel joj `ao matere
a ona samo klimnu glavom. E kad ti je `ao ka`e Sadik onda more{ i ti nama
za wom ako o}e{ ne}u ti ja branit. Tako ga i {}er napu{}a teti moj Sadik
osta sam ko siwa kukavica. [ta }e{, ja al jednog dana javjo mu se kad je dozno
da je otpu{}an jedan Sadikov drug koji je radjo isto u rudniku pa bijo
otpu{}an prije Sadika. On se ka`e dobro sna{o, u Bugojnu radi ko zidar i
dobro mu ka`e i|e. Zato zove i Sadika da dojde kod weg da mu mije{a malter
i poma`e druge posle. Tako ti je moj Sadik ot{o u Bugojno. Ra|o ti on tako i
taman po~e i fino da zara|uje kad jednog dana dojde wemu u Bugojno jedan
wegov drug i kom{ija i ka`e mu "Eto Sadik ja bi ti vala bijo najve}i du{man
kad ti ovo nebi kazo, al jope sa druge mi je strane te{ko da ti nemogu iskazt
kolko mi je ka`e on te{ko." Ma {ta je, kazuj ka`e wemu Sadik? Ma ka`e onaj
Sadiku "Ti jelde zna{ da se je tvoja `ena kurvala sa onijem, ajde nemoj mene
pravit budalom." Neznam iboga mi ka`e Sadik... Nastavi onaj "Al to nije sve,
ima nekolke dana kako je on skrvijo na tvoju {}eru i ka`u ako ne la`u da ju je
poku{o silovat. Sadik kad ga nama nije ondi zadavjo. Ka`e mu onaj "Pu{}aj
me budalo nisam ti ja ni{ta uradjo!" Te ti wega Sadik pu{}a te nama na
avtobus pa pravac ku}i. Taman {to je si{o sa avtobusa a `ena prid wega. Te
}e ti on woj ondi prid svitom "[ta radi{ ako za boga zna{?" "[ta se tebe
smatra ka`e ona wemu {ta ja radim!" "Ma ka`e woj Sadik ne smatra se mene
{ta ti radi{ nego {ta radi{ od {}ere pa da joj sve wezino!" Ka`e ona wemu
prid onim svitom koji se okupijo "Ma{ta ti, {ta ti o}e{ od mene, {ta bi ti
ko tijo od mene? Ot{o si i neznam |e a sad si me do{o napadat ovdi prid
svitom. Nikakve vajde nisam nikad imala od tebe. Dok si radjo u rudniku
nisi me ni tri puta u misec dana da izvine{ jel..." Kako ona to wemu re~e a
on je nama ondi na testi zadavi prid svima. Eto mislim se ja jel mu se gore
moglo skamarat? Umisto da radi{ ko ~ovjek, otpu{}en sa posla. Umisto da
ima{ svoju ku}u i familju, `ena ti da izvine{ jel kurva {}erka }e bit ko i
mater, vidi jel {ta uradi sad sa sobom? Ka`e on Sadik meni, ja nekolko je on
meni puta kazo, ja "Konda sam se umrtvio, ja isto konda i ne `ivim." Eto sa
tim sam se ~ovjekom tolko zbli`ijo da ti nemogu kazat. Nije mi tako nikad u
`ivotu niko bijo blizak kao Sadik. Nekako sam i svoju muku zaboravijo kroz
wegovu pri~u. Ja, neznam ja neznam {ta smo ono radli u }eliji kad dojde oni
stra`ar Luka u }eliju i ka`e meni do{la ti ka`e posjeta. Pitam ja mu{ko
ili `ensko? Ka`e on meni, `ensko. Pitam ja opet mlaje il starje. Ka`e on
meni mlaje. Kobi to mogo bit mislim se u sebi a ve} polako ko idem prema
vratima. Najednom se zaustavim te ti jope pitam Luku jel on ba{ siguran da je
posjeta do{la meni. Pita on mene {ta mi je jesam li pobenavjo? Ja{ta je ka`e
on ve} do{la tebi kome }e drugom, nejma vas dvojica s istim imenom. Uputim
se ja prema onoj sobi |e smo primali posjetu, a sve mi {ejtan {ap}e da to ne}e
na dobro iza} ko da sam ne{to slutjo da }e ta posjeta bit naopaka po me. I
nisam se privarijo. Ujdem ja u sobu a meni se nama noge posiko{e, posiko{e
mi se kad sam vidjo ko me tamo o~ekuje. Ama nisam sawat mogo, eto svakog sam
o~ekivo da }e mi do} a Jejicu, sestru pokojnog @arka Muti}a nisam ama ni
mrtav o~ekivo. Kako me ugleda nama po~e plakat. Kako ona po~e plakat ija
zasuzi. Ka`e ona meni, nemoj se pravit budala pridamnom ja sve ka`e ona
znam. Ma {ta ti ima{ znat pitam ja wu? Znam ja ka`e ona sve, sve ja znam. Ma
{ta zna{ pitam ja jope wu? Znam ja, ka`e, da nisi ka`e, ti, ka`e ubijo mog
brata @arka. Otkud ka`em ja, zna{? Znam ja ko je sve i kako ste vi to, jel
ka`e ona. Ja sam se sledio. Te ti ona meni sve ka`e kako je bilo. Znam ja,
ka`e ona i to {to je tebe napo moj brat. Ti ovo sigurno nezna{. Ono ve~e dok
ste ti i moj pokojni brat sidili i pili u birtiji kod Jake tvoj brazer Mitar je
mene napo i }eo me osramotit. Ma {ta ka`e{, ka`em ja woj? To {to si ~uo,
ka`e ona meni, al slu{aj daqe {ta je bilo. Kad se je moj pokojni @arko
vratijo iz onako pjan iz birtije, zateko je mene na pragu svu ras~erupanu kako
pla~em. Onda je on mene pito ko je to uradijo? Ja mu nama nisam {}ela kazat
onako pjanom, a on uze sikiru pa da mi sve moje, pa da }e me sasje} ako mu
neka`em da mu moram kazat ja, i pita me jel neko od vas dvojice a jasam samo
klimnula glavom i on je odletjo ko oparen i tako tebe napo. Ja mu ovi, nisam
ni uspila kazat ko je to uradijo a on je ve} nesto, i tako jel? Ja wu pitam ko
joj je kazo da ja nisam ubijo wenog brata? Ona ka`e da joj je kazala moja mater.
Pitam ja |e je moja mater? U domu staraca, ka`e ona. [ta u domu staraca,
otkud ona tamo? Ka`e strpo je tamo Mitar. Ma {ta strpo da mu sve wegovo.
Jes ka`e ona samo {to ne umre tako je bolesna. Mitar? Ja Mitar! Sve }u ja
ka`e ona prid sud ponovo dat. Nemoj iboga ti ka`em joj ja nemoj molim te
pu{}aj mene da ja to ra{~e{qam, pa ti onda radi {ta o}e{. Dadne ona meni
rije~ da ne}e odma ni{ta potezat i ode. Kako ona ode a ja se mislim, mislim
se ja razbojnika joj, samo da mi joj padne {aka razderat }u, ja }u ga razderat.
Samo da on meni padne {aka. A neka ja wemu, tako mi i treba, tako mi i treba
kad sam budala. Ja sam crkavo gladan ko pa{}e samo da bi wemu bilo dobro i
deset iqada mu za svaki dan davo a gledaj ti sad ovo. Kad mu je bilo
{esnaest godina pa kad dojdi ku}i ja sam se znao rasplakat ko dijete sam
znao plakat. Ma on koda mi i nije bijo brat ve} ne{to, jel vi{e od tog. Znao
sam ko stoka `ivjet samo da bi wemu, jel a gledaj ti on on, on jel, siluje
bogati on jel cure siluje po selu. Tako mi i treba kad sam. Tako mi i treba
kad sam glavom udaren. Vrati se ja u }eliju, pitaju me oni moji iz }elije {ta
mi se strefilo, jel mi ko umro? Ja ka`em gore od toga pa za{uti. Tri dana
sam ja samo vodu pijo i pu{ijo i samo {utijo i prebiro po glavi. Kad dojde on
stra`ar Lazar i ka`e meni do{la ti posjeta. Nije mi trebalo govorit ko je ja
sam nama zno da je to Mitar. I ne projde malo pomoli se Mitar na vratima,
bili mantil preo ruke napirlitan bo`ju ti mater ko, ko `ensko. Na wemu
cipele cakle se ko ogledalo, na ruci mu sat ko topuz, on nosi sat ko topuz a ja
ga}a nemam na sebi. Gleda me onako lopovski na po oka i po~e se ko smijat.
Do{o si mislim se u sebi |e ti je su|eno... da. Ka`e on meni "Pa ovdi tebi i
nije tako ru`no vidi ti bogati pa ti ima{ i jel dru{tvo, ja sam mislijo da je
tebi ovdi ru`nije, vidi bogati, dobro je ovdi". A meni nama `garavca do{la u
grlo, pa sam sko~jo, pa sam poletjo rukom ko, ko prakqa~om joj da sam ga
dofatijo nebi mu ostala glava na ramenima. Nego ovi ufati{e me oni moji
drugovi iz }elije i Lazar, te mi tako izma~e. Dao bi ja wemu i dru{tvo i
wegovog boga i oca i pokazo bi ja wemu kako je meni ovdi fino. Kako su oni
mene ufatili ja sam nama po{o skakat i vikat pu{}ajte me da mu poka`em, i
tako sam skako sve dok me nisu smirili i rekli mi da je ot{o. I tako su i oni
u zatvoru saznali svu istinu i ho}e sada da sude Mitru. Ja sam ot{o
upravniku u wegovu sobu i molijo ga da me ostave ovdje u zatvor. Reko sam mu
nemojte me }erat odavde. Nemam ni {kole ni alata ni... ja i to sam ~uo da mi
je Mitar prodo i ku}u i zemqu i kowa pa sada nemam |e, on sebi ka`e kupjo
auto. Tako sam moljo upravnika ko boga sam ga moljo da me on ostavi u zatvoru.
Eto ostavjo me je nekolke dana u zatvoru pa }e vidjet {ta }e samnom. A ja bi
voljo, eto i Sadik je zajedno samnom ovdi isto smo i osu|eni. Pa }emo kad
izi|emo ne{to zajedno radit. Meni je brate fino ovdi u zatvoru malo se
radi puno odmara i ne tuku, tuku samo one {to su neposlu{ni neka i tuku i ja
bi i tuko.
Milenko Vu~eti}
QUBICA, PRVO LICE [email protected]
Milenko Vu~eti}, (1947) kwi`evnik, slobodni umetnik. Objavquje od 1964.
Autor je 2 romana, 3 kwige pripovedaka, 14 tv drama. Va`nija dela: kwige
pripovedaka Glasovi, Kako se prekalio ~elik, Barabe, roman Be`awe od
sre}e, drama Qubica, prvo lice mno`ine. Dobitnik je nagrada "Branko
]opi}" i "Isidora Sekuli}".
Monodrama Qubica, prvo lice mno`ine premijerno je prikazana u Ateqeu
212 1974. godine u re`iji Jovana A}ina. Ulogu Qubice tuma~ila je Mira
Bawac.
("Ko je ko u Srbiji", Beograd, 1995)
... Preduze}e u kome je Sreten Xelebxi} - Krcun proveo ~etrdeset godina i
bio jedan od najomiqenijih radnika, lepo ga je ispratilo u penziju. Dobio je
zlatnu zna~ku i 2.000 dinara.
- Obradovao sam se kao nikada. A pravo da vam ka`em, u penziju mi se nije
i{lo, - ka`e Sreten. Kad je u pitawu rad, mla|i sam od svih...
(Ve~erwe novosti, 19. januar 1974)
(Govornica sa ~a{om vode. U pozadini cve}e palma, zastava i krupnim
slovima ispisana parola: "Na{i penzioneri su na{ ponos i na{a briga".
Neko je upravo zavr{io "diskusiju po tom pitawu". ^uje se aplauz, reklo bi
se, ~ak, freneti~an. Za govornicu izlazi Qubica Smiqakovi}. Sre}na je,
gorda i dostojanstvena na svoj na~in. ^eka da se aplauz koji, mo`da, nije
namewen woj ve} pregovorniku, sti{a. Vadi unapred pripremqen govor koji
}e ~itati neve{to, s mukom, ali pateti~no, gotovo re~ po re~.)
DRUGARICE I DRUGOVI, U OVOM SVE^ANOM TRENUTKU @ELIM, U PRVOM
REDU, DA IZRAZIM SVOJU DUBOKU ZAHVALNOST DRUGOVIMA
PREDGOVORNICIMA NA WIHOVIM TOPLIM I NESEBI^NIM GOVORIMA U
MOJU ^AST. HVALA, NAJPRE, NA[EM DIREKTORU KOJI JE UVEK NALAZIO
PUT DO QUDSKOG SRCA I KOJI JE DELOM I AKCIJOM BIO I OSTAO UZ
NAS RADNIKE. HVALA MLADOM SEKRETARU I WEGOVOJ VERI U ^OVEKA.
HVALA, KONA^NO PREDSTAVNIKU SINDIKATA NA JEDNOSTAVNIM A
ISKRENIM RE^IMA, HVALA SVIMA.
(Odla`e govor)
Bi}u kratka... Ne}e se jelo ohladiti... Zna Qubica da se vama `uri...
Obaveze... Porodica... Nikada je nisam... Ne volim da gwavim...
(Pogleda u sat koji joj je uru~en za uspomenu i dugo se}awe)
A i sat... Nije trebalo... Ve} imam... Dobila sam jedan za dvadeset godina...
Dodu{e, bez, ovako... mislim... sve~anosti... A ostao mi je i od oca "Lon`in"...
Mogu?
(Otpija gutqaj vode - to }e i kasnije ~esto ~initi - i vra}a se svom govoru.)
KAO [TO VE]INA VAS OKUPQENIH NA OVOM BANKETU ZNA, ODLAZIM U
PENZIJU I NAPU[TAM KOLEKTIV U KOME SAM PROVELA TRIDESET
GODINA @IVOTA I RADA...
(Odla`e govor da bi ga protuma~ila.)
U stvari ne trideset... Oprostite... Znate, resto mi se priznaje iz rata... To je
zakonom predvi|eno... Iz logora... Prinudni rad... Osnabrik... U Osnabrik su
nas oterali iz Gradi{ke... Teretnim vagonima za krave i stoku... Podelili su
nas na stanici; levo `ene, desno mu{karci, u sredini deca... Starce i
starice su odmah streqali pored vrba... Osnabrik je mala varo{... Se}am se
crkve i drveta kraj crkve, a malo u {reh stajala je ~esma sa orlovom glavom...
Sad u Osnabriku, ~ujem, ima puno fabrika... Rade sa celulozom... Ima i na{ih
u Osnabriku; i na spomen-grobqu i u fabrikama... U papirnoj industriji su
velike plate...
(Pauza)
Izvinite...
(Nastavqa da ~ita)
VA[A [email protected] KOJU MI DANAS UKAZUJETE, DUBOKO ME DIRA I JO[
JEDNOM ME UVERAVA I U MENE USA\UJE ^VRSTU NADU I IDEJU VODIQU
DA SE KOD NAS VODI RA^UNA O ^OVEKU. ^OVEK JE NA[E NAJVE]E
BOGATSTVO. [email protected] JE ^OVEKU [email protected] USLOVE I POSTAVITI GA NA
PIJEDESTAL ^OVEKA. ^OVEK U ^OVEKU MORA DA SAGLEDA QUDSKU
DIMENZIJU.
(Odla`e govor; u~inilo joj se da je neko reagovao)
Molim?... Izvinite ako sam lo{e napisala... Moje {kole su male... Nikakve...
A u ve~erwu nisam mogla... Bila je klima, i meni je nu|eno, bilo je prilika da
za godinu dana zavr{im dva-tri razreda, ali, tada sam... drug direktor se
se}a!... radila u no}noj smeni... po direktivi!
(Pauza)
A znate li ko mi je prvi javio za banket? Ne, nije sekretar! Mladi sekretar
mi je posle... U zvani~noj formi... Zvani~no... Ponudio me je i kafom... A prva
mi je javila Mara Beli}, ~ista~ica... Znate Maru... Srela me je u hodniku...
I{la sam da potpi{em re{ewe... Rekla mi je, ka`e, spremaju ti Qubice
opro{tajno ve~e. Dovla~e pi}e u sanducima. Iz Splita su, direktno, preko
hotela "Jugoslavija", ka`e, naru~ili jastoge... To su rakovi!... Jedan taj
splitski, avionski - osamdeset hiqada! Na~ula sam, ka`e, dok sam brisala
prozore ispred direktorove kancelarije. Od{krinuli vrata da ih duvan ne
pogu{i. Mnogo, ka`e, pu{e na{i rukovodioci. Ostalo od Turaka. Ne}e to,
ka`e, na dobro iza}i. Ima rak da ih pokosi u cvetu mladosti... Mara je mnogo
lep{e rekla, mnogo se lep{e izrazila... Ume Mara... duhovito!... Ka`e: kupuju
rakove, a umre}e od raka!... A venci se, ka`e, refundiraju iz iste kase... i
~ituqe u "Politici"... iz koje se daje pomo} nama sa malim platama. I ~ula
sam jo{, ka`e, kako ka`u da duva novi vetar, to za vetar, ka`e, ne razumem,
ba{ je bio vedar i sun~an dan, i kako bi bilo zgodno, politi~ki, da se i neki
radnik isprati na banketu. To se, ka`e, Qubice, odnosi na tvoje
penzionisawe. Seci me, ka`e, gde sam najtawa, i uzdu` i popreko, ako ne
padne zakuska povodom tebe...
(Pauza)
Dobra je `ena Mara Beli}... Petora usta hrani sa svojih deset prstiju... Mu`a
je odnela astma... [teta {to i ona nije ovde...
(Pauza)
Mo`da vi i ne znate Maru... Mara ~isti... Viknete, ponekad, na wu...
Oprostite... ja tako malo... u {irinu...
(Qubica pogleda levo i desno i boja`qivo otpija gutqaj vode, a zatim se
vra}a svom govoru.)
KORA^AJU]I IZ POBEDE U POBEDU, OVAJ KOLEKTIV NA ^ELU SA
DRUGOM DIREKTOROM, NIKADA NIJE ZABORAVQAO TRUDBENIKE I UVEK
NAM SE [email protected] NA [email protected] NA^IN...
(Odla`e govor.)
Ako ja vama oduzimam mnogo vremena, samo recite... Znam da se `urite... ^ula
sam za neku ko{arku... Vidi, vidi, govorim ve}...
(Pogleda na sat.)
Divan je... Sigurno ima sedamnaest rubina... Svi {vajcarski imaju
sedamnaest... Moj otac je bio `elezni~ar... Skretni~ar na ulaznom bloku...
Nosio je "Lon`in" sa lancem... Rekla sam vam, ostao je posle meni... Za Bo`i}
i Uskrs otvarao ga je, nama deci, viqu{kom... Pokazivao nam je to~ki}e, i
federe, i salice... Jedva smo ~ekali da do|e neki praznik... Sve u satu je,
govorio je, napravila qudska ruka... ^ovek je, jako pametna stvar...
(Pauza.)
Svi|a mi se kako ste ukrasili salu... U onom }o{ku smo nekad delili
UNRINE pakete... ^inovnicima kafa i ~okolada, nama `uti sir, `uti, onaj
slani buter i obu}a... i jaja... Trumanova jaja... U prahu... Pravedno... I za jaja...
i za sir... i za slani buter... i za obu}u... Radniku ne treba ~okolada...
(Vra}a se govoru.)
AKO BACIMO POGLED UNAZAD, U [email protected] ISTORIJU, VIDE]EMO KAKO JE
NICALA FABRIKA, NA GOLOJ LEDINI, PRO[ARANOJ \UR\EVKOM,
BULKAMA I ZAOSTALIM RUPAMA OD GRANATA, SVI SMO MI ZAJEDNO, UZ
PESMU, SA OSMEHOM NA USNAMA I TITRAJIMA U SRCU, GAZILI BLATO I
OD BLATA PRAVILI CIGLU, A OD CIGLE DIMWAK. SVAKOG JUTRA
DIMWAK JE BIO ZA NEKOLIKO COLA [email protected] NEBU, A S WIM SU SE K
NEBU UZDIZALI I NA[I IDEALI.
(Odla`e govor.)
Nebo... Dugo sam verovala da sve dolazi s neba... I zlo i dobro...
(Pauza.)
Bilo je leto... Niko nije pitao za prekovremene satnice... I ki{e su padale...
Tamo gde su soliteri, seqaci su sejali kukuruz, bra{wave u sredini, a okolo
kokance... Oko podne je uvek neko i{ao po klipove... Ja sam ih kuvala na
kazanu... To su nam bili topli obroci...
(Pauza.)
Kazan su nam poslali iz oblasnog komiteta... S kazanom je stigao i kurir...
Mlad, pa spadalo... Kazan na {pediteru, a kurir u kazanu... Doneo je
propratno pismo... [aqemo vam, ka`e, u pismu, tu~ani kazan, a za unutra se
sna|ite sami. Na sve strane se gradi, pa vlada oskudica u prehrani...
(Pauza.)
Izvinite, dru`e direktore, voleli ste... I kokance... I dudiwaru... Voleli
ste i u pepelu... pe~eni krompir s quskom!
(Pauza.)
Ne znate vi, drugarice i drugovi, na{eg direktora... Nije on uvek bio
ovakav... Mislim... nije... bio je...
(Pauza.)
On je li~no gazio blato i me{ao plevu svojim bosim nogama, a ne preko
posrednika i stru~nog tima...Govorili smo mu da nije red, da ne mora, ali
nije hteo ni da ~uje... A ni rane mu nisu bile zarasle... [ta }e mi faliti,
veli, kao da sam ro|en u svili i kadifi... I mene je moja Stana... mama mu se
zvala Stana... i mene je, veli, moja Stana na wivi, u brzdi... Napela se kao da
je pasuq jela, i gotovo... I ispod mojih noktiju na nogama je xibra... Ta xibra
koja se jednom nahvata, veli, nikada vi{e ne mo`e da se opere. U|e u ko`u.
Gospodin je gospodin, a drug je drug. Gospodin nosi zlatni lan~i} i inicijal
na ga}ama... inicijal... to mu je vaqda specijalni u~kur... a drug crne tabane.
Ne prave se gospoda od proletera! Mo`e neki proleter, jednog dana, da po~ne
da la`e, mo`e kurvina krv da mu zaluta u vene, mo`e da ka`e kako nije i
kako je oduvek imao guvernantu... gurnem mu ga majci kapitalisti~koj!...
izvinite, tako je govorio drug direktor kod kazana... mo`e ku~ka izdajni~ka
da zakev}e, ali, ako cipele izuje, odmah }e se videti...
(Pauza.)
Nemam ja mnogo... Kratak je moj govor...
(Nastavqa da ~ita.)
JEDNAKOST JE NA[A SNAGA. BILI SMO JEDNAKI U NEVOQAMA, PA SMO
JEDNAKI I U DOBRU. NEKADA SE RADNIK STIDEO [TO JE RADNIK. U
CRKVI, NA PRIMER, JER SE TADA I[LO U CRKVU KOJA ZASLEPQUJE
MASE, RADNIK JE KRIO SVOJE RUKE OD SVE[TENIKA, PA I OD
CRKVEWAKA, DA SE NE BI VIDELO DA JE ON RADNIK...
(Odla`e govor i tuma~i ga.)
... da se ne bi videlo da je on radnik... Ne odnosi se na crkvewaka... Ni na
popa... Popovi su derali ko`u... To se odnosi na radnika... Mislim...
izvinite...
(Vra}a se govoru.)
TOGA DANAS NEMA!
(Odla`e govor.)
Nema nejednakosti...
(Pauza.)
I \uka Mili} je oti{ao u penziju. Lane. Napravili smo mu ispra}aj u kafani
"Grge~" na Bulevaru revolucije, kod "Krina"... Mo`da ne znate \uku... Bio je
miran ~ovek... Nije se ~uo... On je do{ao u fabriku negde mesec dana posle
mene. Direktor ga se sigurno se}a, ako ga nije zaboravio. Mo`ete i danas da
ga vidite, skoro svaki dan, kod Blagoja portira u portirnici... Kod na{eg
Blagoja... Znate Blagoja...
(Pauza.)
\uka Mili}, zvani "Punoglavac"! Pravo, pravo, pa okuka, ispravi}e sve to
\uka!
(Pauza.)
Tre}i dan kako je stupio na posao, potka~i ga rafal. Orawavio se od glave,
pa sve do ~lanka. Po tome je, mo`da, ostao u se}awu. U kanalima oko ledine
tada su se jo{ motale razne bande. A imali su okolo i jatake. U okolini.
Voleli su, tako, da pripucaju iz ~ista mira. Po|e neko od na{ih da natovari
cisternu vodom, a ma{ingeverka za{tek}e. Kasnije je taj olo{ pohvatan,
su|en je i osu|en, ali je \uka odle`ao u bolnici tri meseca...
(Pauza.)
Mi smo ga lepo ispratili u "Grge~u"... Sakupili smo pare... Svako je dao
koliko je mogao... Kupili smo mu tranzistor. Japanski, sa futrolom. Na
baterije. Mnogo je voleo tranzistor...
(Pauza.)
\uka nema nikoga od familije... Mi smo mu familija...
(Pauza.)
Da ja, mo`da, vas ne gwavim?
(Pauza.)
\uka, znate, ide na pecawe, a voli i muziku. Dok je radio, i{ao je nedeqom i
na praznike, a sada ide svaki dan... U stvari, ne ide svaki dan... Kad je
Blagoje de`uran u portirnici, ne ide... Blagoje ga pusti unutra, pa skupa
sede...
(Pauza.)
Mi smo odvojili koliko je ko bio u prilici...
(Pauza.)
Poslali smo i drugu direktoru pozivnicu za "Grge~". [tampali smo je
specijalno za wega zlatnim slovima na Obili}evom vencu. Mislili smo da
}e do}i. Nije to bila neka pijanka. Vi{e je to bilo se}awe.
(Pauza.)
Malo je prilika da se ~ovek se}a... Sve je mawe prilika da se ~ovek se}a... A
lepo je se}ati se... U se}awima ni{ta nije ru`no... I ru`ne stvari su lepe u
se}awima... Ru`ne su lepe zato {to su pro{le, a lepe su lepe zato {to se
pamte...
(Pauza.)
Direktor nije do{ao... Niste do{li dru`e direktore... Ja vam li~no verujem
da ste bili zauzeti... Uvek sam vam verovala...
(Pauza.)
\uki je bilo krivo... Pravio se da mu nije krivo, ali mu je bilo krivo... Popio
je koju vi{e... Oni koji su sedeli do wega... Margan, \or|e, Stanoje... ne znate
vi wih... na{i su... ka`u da su mu po{le suze... Malo od radosti, a malo tako...
A on opet ka`e na rastanku, veli, nema veze, va`no je da smo mi `ivi i
zdravi i da nema rata...
(Pauza.)
\uka... on bi voleo i daqe da radi u fabrici... makar i besplatno... Blagoje
portir ga razume... Da nije Blagoja... Ali, {ta se tu mo`e, takav je zakon...
Zakon ne pita...
(Pauza.)
Izvinite...
(Nastavqa da ~ita.)
U SMIRAJ LETA, S PRVIM ZNACIMA JESENI I PRVIM @UTIM LI[]EM
NA DRVE]U, U ATMOSFERI ADEKVATNOJ ATMOSFERI U KOJOJ JE PESNIK
BRANKO RADI^EVI] IZ SREMSKIH KARLOVACA NAPISAO "ZELENOGA JA
VI[E NIKAD VIDET NE]U", FABRIKA JE BILA GOTOVA. IZ STOTINU
GRLA PROLOMILA SE PESMA KOJA JE PARALA VAZDUH I [IRILA OMAMU
RADNE POBEDE. PEVALI SMO S ISTIM @AROM KAO [TO SU PEVALI
DRUGOVI BORCI I DRUGARICE BORCI U TOKU RATA I REVOLUCIJE,
PEVALI SMO, A NIZ LICE SU NAM SE SLIVALE SUZE RADOSNICE...
(Odla`e govor.)
Sramota me je {to ste vi meni spremili tri opro{tajna govora, a ja vama samo
jedan. Tri! Pa, znate li da u fabrici niko do danas nije dobio tri govora od
direkcije!
(Pauza.)
La`em... Jeste... Dobio je proletos... tri!... pokojni Gligorije Babi}... Na
grobqu... Znate Gligorija...
(Pauza.)
Gadno ga je potka~ila ona greda u hali... Primio ~ovek platu, pa seo da je
prebroji. Ovo, ka`e, za kiriju; ovo, ka`e, za hranu; ovo, ka`e, `eni da kupim
zepe jer je dole beton; a ovo, ka`e, maloj... Namera~io sam jednog medveda... I
moja mala je, ka`e, dete... Za{to da i ona nema medveda, kad imaju druga
deca... A greda samo pu~e...
(Pauza.)
Crni Gligorije... Oni koji su ga znali, nisu mogli da ga prepoznaju... Izme{ao
se drob sa bluzom, a glava mu do{la ~ak ovamo...
(Pauza.)
Skupili smo u hali i za Gligorija prilog... Kupili smo Brankici medveda...
Pli{anog... U robnoj ku}i... Dodu{e, nismo mogli da kupimo ba{ onoga koga je
Gligorije namera~io, nismo znali koji je to, pa smo uzeli najve}eg... I
najskupqeg...
(Pauza.)
On je dobio tri govora... Samo on... Bo`e, bo`e, da je mogao da ~uje kako ste ga
lepo veli~ali... Sigurna sam da bi se digao i da bi zapevao... Wegova je bila
ona otegnuta meraklijska, ona "Aj pro{etala Suqagina Fata"... Voleo je da
ka`e: ona, misli na Fatu, pro{etala, a on joj ga, misli na Muju, zamandali...
vrata...
(Pauza.)
Gde sam ja stala?
(Vra}a se govoru.)
IZ STOTINU GRLA PROLOMILA SE PESMA KOJA JE PARALA VAZDUH I
[IRILA OMAMU RADNE POBEDE. PEVALI SMO S ISTIM @AROM KAO
[TO SU PEVALI DRUGOVI BORCI I DRUGARICE BORCI U TOKU RATA I
REVOLUCIJE, PEVALI SMO, A NIZ LICE SU NAM SE SLIVALE SUZE
RADOSNICE...
(Odla`e govor.)
Ja sam izgleda ovo ve} pro~itala? Je l' te? Malo sam zbuwena, moram da
priznam, znate, dok ~itam, ja se i prise}am... i... ovaj...
(Pauza.)
Durektor je pevao onu Sofkinu... predratnu... "Cojle, Manojle, digi, digi
Radojle"... Pevali smo i revolucionarne od druga Danona... i u obradi od
druga Karaklaji}a... sin mu radi na Televiziji... snimao je lane fabriku...
(Pauza.)
Ne buni me direktorov govor... Direktor sve zna... Direktor se se}a i kad su
nam iz oblasnog poslali ragu... Kowa... Opet je s kowem do{ao kurir... onaj iz
kazana... ^ula sam da je postao konzul u Austriji... Videla sam mu sliku na
televizoru i prepoznala ga... Kurir na kowu, a u torbi direktiva: "[aqemo
vam drugovi ovaj ratni plen da se po~astite u ~ast zavr{etka radova".
(Pauza.)
Mladi to ne znaju... Jelo se ono ~ega je bilo... Nisu se onda jeli rakovi i
srne...
(Pauza.)
Ja, pravo da vam ka`em, raka i zmiju ne bih pojela, pa ta~no da znam da }u
`iveti hiqadu godina... Ni `abu... A ~ujem da u na{im finim restoranima
serviraju i `abe... Batake... Moj Mi}ko je u~io iz fizike... ~itao mi je
direktno iz kwige... da u `abama ima struje...
(Pauza.)
Nemojte da mislite da onda nije bilo rakova i srna... Bilo je... Samo, ne na
trpezi... Bilo je rakova u rekama i srna u {umama...
(Pauza.)
Ta~no... to sam htela da vam ka`em... Mu}kam, a izletelo mi iz glave... To:
niste morali da ih naru~ujete ~ak iz Splita... Velika je tro{arina... I
podvoz je skup... Avionski... Mogli ste meni da ka`ete... Ja bih ih nahvatala
tamo na reci... Hvatala sam i Mi}ku... Secirali su ih na ~asovima zoologije...
@iletom... Na {perplo~i... Da vide kako kuca rakovo srce i kolika mu je
xigerica... Nisam znala da volite...
(Pauza.)
Sekretarov govor me najvi{e ~udi... Ne: "~udi"... Zadivqena sam... razumete...
Ja to ozbiqno mislim... Ja se izviwavam {to vam ne znam ime, jer ste kod nas
odskora, ali, odmah ste mi bili simpati~ni... Ne simpati~ni... Odmah sam u
vama videla... videla sam ~oveka... Zbog Dragomirke... To je lepo... To sa vama
i Dragomirkom, to je mnogo lepo... Mu{ki, ali i qudski... Stvarno... A i zbog
ovoga oko mog ispra}aja, i zbog ovoga ste mi nekako...
(Pauza.)
^ula sam, dru`e sekretaru, da }ete da `enite na{u Dragomirku! Ona je
raspu{tenica... ne svojom krivicom...
(Pauza.)
Nije joj lako... Znam ja {ta zna~i biti raspu{tenica... Te{ko je... Sva{ta se
misli i pri~a... Zato vam ~estitam: bravo! Tako treba... Ne verujem
zlobnicima... Ka`u: ne}ete je... samo onako... Izvinite...
(Pauza.)
Taman kad smo izgradili fabriku ostavi me ^eda...
(Pauza.)
Do|e nam fabrika, ode mi mu`...
(Pauza.)
S ^edom sam se upoznala u vozu... I on se vra}ao iz logora... Ne iz
Osnabrika... Iz nekog drugog... Kod [entiqa me je, odjednom, spopala muka...
Vaqda zbog planinskog vazduha...
(Pauza.)
Morala sam... Izvinite ako je neko gadqiv... morala sam da povra}am, pa sam
se nagela kroz prozor... Usput su nas hranili konzervama...
(Pauza.)
O~i su htele da mi isko~e... A jedan, ovako, krupan i lep, gra|en, mu{karac,
Hercegovac - Selinovi}i, op{tina Gacko - sa mlade`ima, kovrxav, vrag u
o~ima, pri|e mi s le|a i re~e, ka`e, drugarice biv{a logora{ice zar ste vi
nepismeni? Ovde, ka`e, lepo pi{e " ne nagiwi se kroz prozor vani opasno je"
i plus jo{ "ne pansere"... Tako mi je rekao... A ja, onako besna, s du{om, da
izvinite, u petama... tri sam konzerve pojela... nisam mogla da budem fina,
nego mu odbrusim: pansere, pan nesere, vidim ja {ta pi{e, pismena sam za
toliko, ali to ne va`i kad se ~oveku povra}a... a sem toga, pan je na ~e{kom
drug... bilo je u logoru i ^ehiwa...
(Pauza.)
I tako je nas taj prozor zbli`io...
(Pauza.)
Kamo lepe sre}e da me nikada nije spopala muka kod [entiqa...
(Pauza.)
La`em... Nije istina... Dobro je {to je tako ispalo... Zbog Mi}ka... Mi}ka sam
ja izvela na put sa svojih deset prstiju. @ao mi je {to nisam mogla da ga dam
na neke ve}e {kole... Za lekara ili in`ewera... Geolozi su na ceni u
Zambiji... Ali, danas je i zanat zlatan...
(Pauza.)
Mi}ko je od proletos... u [vedskoj... Pi{e da se dobro sna{ao. Zove me da
do|em kod wega. Pi{e, ka`e, sad mama kad se penzioni{e{, do|i da malo
u`iva{. U [vedskoj je mnogo lepo za u`ivawe... Ne}e ti, ka`e, biti te{ko...
Kud god da po|e{, ~uje se na{ jezik... Vrlo je malo, ka`e, [ve|ana u
[vedskoj... A i tih malo {to ima, fini su i pa`qivi...
(Pauza.)
Ne verujem da }u oti}i... Mi}ko namerava da se `eni... Narastao mamin... kako
ste ga ono zvali?... popi{anko!...Upoznao je u [vedskoj jednu finu Bosanku.
Nije [ve|anka... Poslao mi je i sliku... Herikterka... iz Vare{a... U Vare{u je
na{ direktor gradio sebi bungalov... Nije zgodno da im budem na teretu... da
im uti~em na brak... mislim... lo{e... Ne vaqa to... ne vaqa se razvoditi...
kao ja i ^edomir...
(Pauza.)
^edomir i ja se nismo razveli... On se razveo od mene... Ostavio me...
(Pauza.)
Rekao mi je da se, izvinite na izrazu, kurvam sa celim kolektivom...
Kolektiv te, ka`e, trti, a za mene si umorna...
(Pauza.)
Nije verovao da gradimo... Verovao je da gradimo dawu, ali za no} nije hteo
ni da ~uje... Zna se, ka`e, {ta se no}u radi kad mesec proviri... Tad se
`enskoj sviri... tako je bilo i u kapitalizmu, a tako je i sada... To se, ka`e,
ne mewa... Svirewe... Wegov izraz iz moma~kih dana... Kad mesec proviri, tad
se `enskoj sviri... Znao je puno izraza... Pada ki{a, blato grca, direktor mi
`enu... Izvinite, dru`e direktore...
(Pauza.)
Nije moj ^edomir bio protiv kolektiva... Samo je malo sumwao... malo vi{e...
(Pauza.)
Mi}ko je tada imao deset meseci...
(Pauza.)
A ^edomir... On je, jo{ dok sam bila trudna, upoznao jednu slu`benicu iz svog
preduze}a... Bogdanka Konstantinovi}... Dobro sam upamtila to ime, i nikada
ga ne}u zaboraviti... Bila je visoka, crna i birqiva na re~ima... I ku}i je
dolazio s wom, slobodno, pu{tala sam, jer su radili bilans... Donosila mi je
jabuke, ka`e, vaqa}e ti Qubo, sunce, za trudno}u... Meni jabuke, a sebi
najlonke... Znala je Bogdanka kako se to... Dole najlonke, a gore bro{...
Nosila je bro{ i radnim danom... Crnka!... Smem da se zakunem da se farbala,
jo{ onda, dok se farba mogla na}i samo kod crnoberzijanaca... ^esto je
ostajala i no}u da prespava... To mi je kom{iluk pri~ao... Vele, dok ti
rinta{, ona ovde... a ja sam se pravdala, ka`em, nije, nego su kolege, pa je
stvar slu`bena... i daleko joj je da u pono}, umorna, ide u Batajnicu... Tamo je
stanovala... kod strica...
(Pauza.)
Nekoliko puta u to vreme, ^eda se i napio... Smetao mu je alkohol, ali je
odjednom po~eo... Pa, kako u|e, navali jo{ s vrata ono wegovo o svirewu i o
vama... izvinite... dru`e direktore...
(Pauza.)
Posle se presami}ivao, plakao i pravdao se, ali ja to nisam volela da
slu{am... Umirivala sam ga i molila da le`i na le|ima, dok ne skuvam ~aj...
Znala sam da je naboqe da ispere stomak i da odspava...
(Pauza.)
Jedne no}i ^edomir i Bogdanka su se spakovali i pobegli... namamila ga je
~ak u Batajnicu. ^esto sam ih sretala u gradu. Nedeqom su se {etali Knez
Mihajlovom, dr`e}i se ispod ruku. Tobo`e, slu~ajno... Znali su da se ja
nedeqom spu{tam na Kalemegdan, zbog Mi}ka... Ona je znala... Wemu sam se i
javqala... Pu{tala sam ga i da pomiluje dete... u prolazu... ali, od we sam
okretala glavu i odbila sam da primim pleteno odelce za malog...
(Pauza.)
Tada vi{e nije nosila bro{, ~ak ni na praznik... Nije joj trebao... A mo`da je
onaj ranije pozajmqivala...
(Pauza.)
Kasnije su oti{li u Nema~ku... I za Nema~ku ga je ona napujdala... Sve sam
~ula... Sve... A tek {to su stigli, on je woj okrenuo le|a, i napustio je zbog
jedne [vabice iz Dizeldorfa... Ima pravde! - Znam da nije lepo, ali mi je
milo... Mila mi je, nekako, i ta [vabica koju nikada nisam videla... Ka`u da
je vredna... Ima pro{irene vene... S wom je ^eda otvorio kafanu "SERBI[EALGEMAJNE PRIJATEQSTVO"... To im je firma... Jeste, sme{no je... Nije
sme{no... [ta }ete, firma je firma...
(Pauza.)
Izvinite... Mo`ete vi da jedete... ja }u posle...
(Nastavqa da ~ita govor.)
DAVALI SMO I DAJEMO SVE OD SEBE. I VI[E OD TOGA, @IVOT JE U
NA[U GENERACIJU POSEJAO SEME NADAWA IZ KOGA JE IZNIKAO CVET
ODANOSTI. SVAKI SVOJ I POSLEDWI ATOM SNAGE UGRA\IVALI SMO I
UGRA\UJEMO U ONO U [TA VERUJEMO. ZA UZVRAT, DOBIJAMO ONO [TO
NAM JE POTREBNO. TAKO MORA DA BUDE, JER JE TAKAV PUT KOJIM SMO
KRENULI...
(Odla`e govor.)
Tako je i tako mora da bude... Ne sla`em se!... Moj je govor, ali se ne sla`em...
Niti ~ovek mo`e da da sve, niti mo`e da dobije sve... Mislim... evo, ja...
Mo`da sam mogla i vi{e... Sigurno sam mogla vi{e... I da dam... i da
dobijem... Ne bih htela pogre{no da me shvatite... Ne `alim se... Samo
ka`em...
(Pauza.)
Izvinite...
(Pauza.)
Mo`da je taj deo mene rasipan na vi{e mesta... Radila sam i po tu|im
ku}ama... Subotom i nedeqom... Moralo se...
(Pauza.)
Direktor mi je mnogo u~inio... Mnogo ste mi u~inili, dru`e direktore...
Pozvao me je da i kod wega... isto tako subotom i nedeqom... Ka`e, mala ti je
plata, Qubice, znam da ti je te{ko, pa ako ho}e{... Lep stan... Desne sobe
gledaju na Sabornu crkvu...
(Pauza.)
Direktorova drugarica, gospo|a Spasa, jako mi je pomogla u `ivotu. Davala
mi je razne prwe... I ovu moju haqinu... Ne... Ovaj kostim sam ja sama sebi
sa{ila... A dala mi je gospo}a Spasa i za ovu priliku... Samo, za danas sam
htela sama... svoje... Imam i ja {iva}u ma{inu... Polovnu... Dobro je to: kad
~ovek ima... Uvek mo`e ne{to da skrpi... [parala sam i kupila sam... Nije
"singerica"... "Bagatica"...
(Pauza.)
I za Mi}ka mi je davala, od wihovog Ranka... Mi}ko nije hteo da nosi...
(Pauza.)
Gadnu je narav imao od malih nogu... Po naravi je na oce... A du{a mu je, ina~e
kao vuna... ne vuna... kao pamuk... Ni mrava ne bi zgazio... Gospo|a Spasa je
lepo htela da se Mi}ko dru`i sa Rankom... Ka`e, samo ti wega dovedi,
Qubice, pa neka se siti izigraju dok ti sprema{... Pro{la su ona vremena,
ka`e, kad se moja i tvoja deca ne bi smela da dru`e... Prohujalo sa vihorom...
Samo ti wega, ka`e, dovedi... A "Prohujalo sa vihorom" je divna kqiga.
Gledala sam film...
(Pauza.)
Nisam, nekako, mogla... Htela sam, a nisam mogla... mislim... da dovedem
Mi}ka kod Ranka... Ipak, to ne ide... Druk~ija su to deca... Moj Mi}ko je
prgav... Ko zna {ta je mogao da uradi... Mogao je i da udari Ranka... ili da ga
nau~i da psuje bezobrazluke... A Ranko je u~io francuski...
(Pauza.)
Sat je lep... Ima}u, kad odem, mnogo vremena, ali, neka... To su tri sata... da
pokazuju...
(Pauza.)
Zbog Mi}ka sam nameravala i da se udam... @elela sam ponovo da zasnujem
brak... Gadno je to kad je ~ovek sam... A i finansijski... Po ceo dan radi{, a
kad padne no}, s jedne strane mrak, s druge strane mese~ina, s tre}e strane
srce ti se ste`e, a u du{i ledenice... Jedva ~eka{ jutro, da do|e{ u fabriku,
me|u svoje...
(Pauza.)
Ipak... u fabrici... u fabrici te niko ne gleda kao `ensko... Mislim...
onako... ozbiqno... I kod frizera sam i{la... Stavqala sam hladnu trajnu...
Mislila sam: kako bi bilo lepo kad bi neko iz fabrike... Ondulirala sam
se... Pa, jeste, i bro{ sam...
(Pauza.)
Eh, da je sekretar Trifunovi} bio kao ovaj mladi, na{... Ali, Trifunovi}
nije... Izvinite dru`e sekretaru... Zato ste vi meni simpati~ni... Zbog
Dragomirke... Davala sam i oglase po novinama... Pod {ifrom... Kupila sam
elektri~ne papilotne na struju... Boqe su od plasti~nih na kqu~alu vodu...
Opisivala sam sebe... Tako se to radi... Mlada, samostalna, s jednim mu{kim
detetom, razvedena ne svojom krivicom, tra`i mu{karca koji bi je usre}io i
pru`io joj utehu u bolnoj i napa}enoj du{i...
(Pauza.)
Jao! svakakvi su se javqali... Da sam pre toga umrla, ne bih znala koliko je
samog sveta... naroda... Na svakom koraku sam ~ovek, tra`i ~oveka... mislim...
`enu... ali prvenstveno ~oveka... ~oveka u `eni... Grad ume da proguta...
Misli{, u gradu si, `ivi{ u gradu, i na kowu si... a ono... {upqina u du{i...
(Pauza.)
Nisam nai{la na pravoga... i{la sam i sa \ukom na pecawe... Mislila sam:
na{ je... Poznanstvo je duga~ko... A i sli~ni smo... To {to on sada dolazi kod
Blagoja u portirnicu... to {to nema gde pa mu je ovde najlep{e... mislim... to je
to... Vaqda nisam umela... A bilo je i finih qudi... ^ak i sa zanatom... Bio je
i jedan visokokvalifikovani... Udovac... @enu mu kod Kaleni}a pijace
udario autobus... [ofer se zapri~ao sa zemqakom na predwoj platformi...
(Pauza.)
Ja sam u svakome tra`ila ^edu... Htela sam da svaki bude kao ^eda, a da opet
ne bude ^eda...
(Pauza.)
[to bi bilo lepo kad bi iz ~oveka moglo da se izbaci ono {to ne vaqa, a da
se ostavi ono {to vaqa... Samo, toga nigde nema... Nema toga ni u Japanu... A
Japanci umeju, kad se radi o tehnici...
(Pauza.)
Izvinite...
(Vra}a se govoru.)
TOKOM OVIH MNOGIH GODINA PRO[LE SU PORED NAS I KROZ NAS
RAZNE I RAZNE NEVOQE, ALI, KAKO NEVOQE NISU PE^ATI NA[EG
POSTOJAWA, NE]U IH NI SPOMIWATI. PE^ATI NA[EG POSTOJAWA SU
SRE]A I USPESI. DOZVOLITE MI, ZATO, DA NAZDRAVIM SVEMU [TO JE
BILO LEPO...
@IVELI!
(Odla`e ~a{u i govor.)
Qudi ne vole nevoqe... Ni ja ne volim nevoqe...
A bilo ih je...
(Qubica bi da nazdravi, ali ne zna kako. Kona~no, uzima ~a{u s vodom i
wome nazdravqa.)
(Pauza.)
Stanku Koprivici bansek je otfikario {aku... ka`u da se zlopati sa malom
invalidom... i sa troje dece... Niko ne}e da ga primi honorarno bez {ake... A
vaqalo bi mu da se ispomogne... Jo{ je mlad i jak... Da je {kolovan, {aka mu
ne bi trebala... Sin mu, mali, jedva da zna da govori, ka`e, veli, {to ti taj
bansek, tata, ne{to drugo nije otsekao... Za ne{kolovane je va`na {aka... Sam
je on lepo rekao, ~im se digao iz nesvesti i video svoj patrqak u krvi i
sukrvici: boqe, ka`e, da mi je glava oti{la. Bez glave bi mi lak{e bilo...
(Pauza.)
Drug direktor tada nije bio u fabrici... Bio je u Salzburgu, na
specijalizaciji... A tehni~ki je onda vodio glavnu re~. Ka`e: sve }e to narod
pozlatiti... ^itao negde...
(Pauza.)
Drugovi, trebalo bi da pomognemo Stanku... Mo`da bi mogao da se na|e i neki
hlebac za ~oveka bez {ake... pored invalide... U magacinu... Nije, vaqda, sve
u {aci?
(Pauza.)
Te{ko je bilo i kad se pora|ala direktorova drugarica, gospo|a Spasa i kad
joj je dete umrlo na poro|aju... Mislim, rodilo se tako... Svi smo ~ekali...
Mnogi od vas se toga ne se}aju... Direktor je rekao: ima da bude `ensko... i
kolektiv je jednoglasno odlu~io: zva}e se Traktomirka... U ~ast
poqoprivrede!
(Pauza.)
Da... onda je tako bilo... Deci su se davala razna imena...
(Pauza.)
Direktorova }erka je trebalo da se zove Traktomirka... Ekonomista {to je
radio u kadrovskom, dao je }erki ime Metalka... U ~ast metalne industrije...
(Pauza.)
Meni su govorili, ka`u, rodi Qubice jo{ jednog popi{anka, pa da mu
nadenemo ime Ferguson... Fergusoni su bili glavni traktori... Gligi}ev sin
se zvao Ferguson... Ne znate vi Gligi}a... Pomo}nik ma{iniste... Dobar
~ovek... Ponekad mu je krivo {to mu se dete zove Ferguson, a druga deca
Goran, Zoran, Zvonko... Zadirkuju ga...
(Pauza.)
Izvinite... Znam da je sme{no... Onaj koji je bio u pro{losti... wemu je
pro{lost lepa ili ru`na... a onaj koji nije bio u pro{losti... wemu je
pro{lost sme{na...
(Vra}a se svome govoru.)
Ovo {to }u sada da pro~itam... ovo je mnogo va`no... Mislim... ja mislim da je
mnogo...
(^ita.)
[email protected] SE NEKO OD VAS, DRUGARICE I DRUGOVI, PITA: KO JE QUBICA
SMIQAKOVI]? ZAISTA, KO SAM JA? ODGOVORI]U VRLO JEDNOSTAVNO:
JA SAM JEDNA OD BEZBROJ RADNICA OVE FABRIKE. NI^IM SE NE
IZDVAJAM OD OSTALIH. NEMAM NIKAKVIH ZASLUGA. RADILA SAM
CELOG @IVOTA, PO[TENO I ONOLIKO KOLIKO SAM MOGLA I UMELA, I
UTOLIKO MI JE [email protected] [TO STE MI SVE OVO PRIREDILI...
(Odla`e govor.)
Za{to vi ne jedete? Ne obazirite se na mene. Mene kod ku}e ~eka kupus.
Jedite... Kasnije }u malo i da pospremim... Skloni}u te tawire {to vam ne
trebaju... Slu`ite se...
(Pauza.)
Mara Beli}... znate Maru ona mi je prva javila za ovo... Mara Beli} me je
~esto zvala da joj pomognem da pospremi posle raznih banketa... Delile smo
sve {to ostane... i pe~ewe... A uvek je ostajalo... Od we sam nau~ila...
Prepuni stolovi... Nosila sam Mi}ku... Zdrav je i jak kao bik... Na regrutaciji
su ga pokazivali za primer... Ka`u, pogledajte {ta zna~i kad je neko gra|en...
(Pauza.)
S Mi}kovom vojskom sam gadno pro{la... Kad je zavr{io zanat, ka`e on meni
da bi rado da odslu`i, pa posle da vidi {ta }e i kako }e... I ja odem u
op{tinu kod referenta... Ra~unala sam: najboqe je sve srediti qudski, jer
~ovek mora da veruje u ~oveka...
(Pauza.)
Referent me je lepo primio... Ne mogu da se po`alim... i likerom me je
poslu`io... Kru{kovcem...
(Pauza.)
Ka`em ja wemu: dru`e, referente, stvar je takva i takva... Sin je tu, godine
su tu, pa vi vidite {ta }ete... A do{la sam, ka`em, kao majka, da molim: ako
ikako mo`ete da mu neku primorsku vojnu po{tu udesite, ili novosadsku...
Primorsku, ka`em, da dete vidi more... Nisam ranije bila u prilici.
Skupo}a, znate... A novosadsku zbog krofni... Mnogo voli krofne, samo kad
nisu ohla|ene... Novi Sad je, ka`em, blizu, nepun sat "lastinim", i mogla bih
~esto da ga obi|em, a one jo{ da budu vru}e...
(Pauza.)
A referent, pametan ~ovek, biv{i artiqerijski zastavnik, Li~anin, veli:
ima snajka da udesimo... [to se Novog Sada ti~e, veli, i}i }e te`e... Neka se
juna~ina strpi osamnaest meseci za krofne... Velika je navala, veli, za Novi
Sad... Mnogi bi u Novom Sadu da im deca slu`e... A ima, veli, snajka, i onih
kojima moram da u~inim... [to se na{eg plavog Jadrana ti~e, snajka, ne beri
brigu: Jadran mo`e... Pula, Rijeka, Opatija, Split, Dubrovnik, Herceg-Novi,
Ulciw... Ne{to od toga ima da ga zaka~i... Ovi {to mogu, veli, da udese, i
telefonom, ne interesuju se za Jadran... Daleko im je...
(Pauza.)
I do vrata me je ispratio...
(Pauza.)
Da ste samo videli Mi}ka kako je bio sre}an. I kupa}e ga}ice je dete istog
dana kupilo... Kad, posle tri nedeqe, sti`e poziv, a na pozivu: Divuqe...
(Pauza.)
Samo sam jednom za osamnaest meseci stigla da ga obi|em... Nameravala sam
jo{ jednom, ali mi drug sekretar nije dao... Ne vi... ne ovaj dana{wi, ovaj na{,
Dragomirkin... nego onaj biv{i... Trifunovi}... {to je sad u Zabeli... Pitala
sam ga da mi spoji uz praznik dva dana... mali se bio ne{to poboleo... a on se,
ovako, malo, proderao...
(Pauza.)
I to razumem... Gde bismo stigli kad bi svako, kad mu padne na um, tra`io
pla}eno a da ne radi...
(Pauza.)
Ne qutim se ja na Trifunovi}a... ^itala sam u {tampi da se na su|ewu lepo
dr`ao... i da se lepo branio... Biranim re~ima se izra`avao... Priznao je
po{teno da je potkradao, i nikoga drugog nije uvukao... Volim kad ~ovek ume
da se izra`ava...
(Pauza.)
Izvinite...
(Nastavqa da ~ita.)
^OVEKOV @IVOT TRAJE DOK TRAJE I ^OVEK, ODNOSNO DOK JE ^OVEK
POTREBAN ^OVEKU. ^OVEKOV @IVOT JE VE^AN, JER SU VE^NI I QUDI.
UGRA\UJU]U CELOG SEBE U ONO U [TA VERUJE, ^OVEK NIKADA NE
[email protected] OTI]I U PENZIJU, PENZIJA JE FUNKCIJA. DOZVOLITE MI ZATO
DA S OVOG MESTA IZREKNEM SVOJU SKROMNU MISAO: NI JA NE
ODLAZIM U PENZIJU, I JA OSTAJEM VE^NO S VAMA...
(Qubica u isto vreme ose}a i la` i istinu izgovorenih re~i.)
Ni ja ne odlazim u penziju... I ja ostajem ve~no s vama... E moj Aran|ele...
(Duga pauza.)
Aran|eo Jovanovi}-Tamburica... On mi je napisao ovaj govor...
(Duga pauza.)
On pi{e... Pi{e re~i za melodije... I za narodne i za zabavne... Znate onu...
Na svetu sam sasvim sama
Nikog svoga nemam ja
Samo jednu malu tajnu
Koju moje srce zna
Divna pesma... Aran|eo Jovanovi}-Tamburica je jako dobar i ose}ajan... On je
sastavio i ono o majci u tu|ini i bolesnom sinu... Poklonio mi je tu plo~u...
(Pauza.)
Da, drugovi i drugarice... Aran|eo Jovanovi}-Tamburica je napisao moj
govor... Stanuje u ]ustendilskoj sedamnaest...
(Pauza.)
Moji iz hale su mi rekli, ka`u, pazi Qubice, nemoj da nas obruka{.
Rukovodioci su re{ili da nas ispra}aju sve~ano, pa nije red da ode{
nepripremqena... Nije red da tamo, ka`u, kad te ono po~aste po~astima, ti
po~ne{ tek onako, s brda s dola... Mora{ Qubice, ka`u, da na|e{ nekog
advokata koji }e te posavetovati... ili nekog pametnog il u~enog ~oveka...
svejedno... Sva{ta se, ka`u, mo`e izroditi ako ode{ neposavetovana...
(Pauza.)
I ja sam se setila Aran|ela... I ranije je on meni ~inio... Spremala sam mu
stan subotom i nedeqom... Ima dve }erke bliznakiwe... Zara|uje... A i ume... I
po du{i je... Nikada iz wegove ku}e nisam iza{la, a da nisam dobila i vi{e
nego {to treba, i lepu re~ za ispra}aj...
(Pauza.)
Pitala sa, ga, priznajem, za neke nejasno}e... Ka`em, ne razumem ba{ sve, pola
razumem a pola ne razumem, a on mi ka`e: ne razumem ni ja, {to zna~i da je
dobro... Va`no je, ka`e, da ih iznenadi{ i da ostavi{ dobar utisak. Misli...
ja... ne zna da mi... on...
(Pauza.)
Evo, ovo {to je napisao... ovo }e ih, ka`e, ganuti... boqi }e ti poklon, veli,
spremiti...
(^ita govor.)
ODLAZIM S MALO TOGA [TO SAM STEKLA. UMESTO MATERIJALNIH, U
MENI SU DUHOVNE VREDNOSTI. VI STE TE VREDNOSTI USADILI U
MENE. HVALA VAM.
(Odla`e govor.)
A nije tako... Meni ni{ta ne treba... Imam i ne `alim se... Stan mi je jako,
jako lep... Neki govorkaju da je trebalo i pre da ga dobijem... Dobro je i
ovako... Razumem potrebe... Znam: mlad stru~wak ne}e da do|e, ako mu se ne
omogu}i i krov nad glavom... Nama su potrebni stru~waci...
(Pauza.)
Imam i bojler... Pripada mi xabe uz kupatilo... Subotom ga ukqu~ujem, pa sve
gledam kako u predsobqu gori crvena sijalica... Celo predsobqe do|e,
nekako, roze... A kad se sijalica ugasi, zna~i da je vreme da se kupam... Ne
vaqa bojler ostaviti ukqu~en, jer mo`e da eksplodira... ^itala sam u
{tampi...
(Pauza.)
Dobro mi je... Stvarno imam sve... Telefon nisam htela da uzmem... Nudili mi
iz PTT... Svima u zgradi... Meni to, ba{, ne treba... Mogu i pe{ke... Li~no...
Li~no je, ovako, boqe... Televizor sam dobavila na kredit... I fri`ider...
Sekretar, mladi sekretar me je pitao {ta `elim da mi kolektiv kupi na
rastanku, da li u ne~emu specijalno oskudevam i da li imam neku specijalnu
`equ... Rekla sam mu... Rekla... Jok, ka`em, ne oskudevam... Ne, ka`em, nemam
specijalnu...
(Pauza.)
Htela sam... Mislila sam. Samo sam jedno htela... U tom ~asu, kad me je mladi
sekretar pitao {ta mi treba, sve mi je, nekako, pro{lo kroz glavu... Malo sam
se trgla... Nikada ranije nije mi se to doga|alo... Nikada ranije taj moj, {to
ka`u, `ivot, nije tako jurio po meni...
(Pauza.)
La`em... Jeste...
(Pauza.)
Ve} mesec dana, otkako znam da je gotovo, i da idem, juri, a samo mi jedno u
mislima... Ni ^edomiru... Ni Mi}ku vi{e nisam potrebna... Pa, eto, u~inilo
mi se, ponadala sam se, i htela sam... ne da ne{to dobijem! - nego da ~ujem...
samo da ~ujem: ostani Qubice, treba{ nam, ne mo`emo bez tebe... Ovako... kao
da nikome...
(Pauza.)
Sat je stvarno lep... Hvala vam...
(Za trenutak Qubica je u nedoumici. Zatim skupqa govor i odjednom zapla~e.
@urno, da bi prikrila pla~ - gotovo jecaj - polazi od govornice. Na pola puta
zastaje.)
Ostavite tawire... Ne morate... I ~a{e... Ja }u ih posle spremiti... I oprati...
(Pauza.)
Sve vas ovo ~eka...
(Pauza.)
Ali, va`no je da smo mi `ivi i zdravi i da nema rata...
Dragan Uskokovi}
^EGOVI]
Dragan Uskokovi} ro|en je 1950. na Cetiwu. Realnu gimnaziju zavr{io
je u Podgorici, a dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Pi{e satiri~nu prozu - Pile od sokola (izbor kratkih pri~a) - za pozori{te ^egovi}, Jabanci, Prispjenak, Stidna kapica, Ua, ki{a, Plajvaz, @uta minuta
- za film Bo`i}na pesma (scenario za prvi igrani film Srpske pravoslavne
crkve), Jove, Mla|i brat i televiziju - \e to ima, Ko si, {ta si, Skriveno
blago. @ivi i radi kao novinar u Beogradu.
Monodrama ^egovi} premijerno je prikazana u Ateqeu 212 1977. godine
u re`iji Slobodanke Aleksi}. Ulogu je tuma~io Petar Bo`ovi}.
Ima{ li vatre? Daj, du{e ti o~ine. Ja nemam vi{e ni zrna... e, fala ti.
Oli? Ma zapali...
Vi|i, da ti re~em. Da me ~ojek pita: "[ta to bi? \e si bio? \e si sad?
[to, kako?..." ne bih umio odgovorit. A, ~ini mi se da ja tu nijesam kriv...
A u osnovnu {kolu nijesam bio lo{ |ak, mada sam kwigu rijetko vata u
ruke. Osim kad sam mora, kad su me na}erali...
Tri dana bje{e pred kraj godine, predava{e mi Vukan crtawe... I sad,
ja sam nekad crta, i dan danas ne crtam lo{e. Mislio sam, ocijeni}e me na
ovo {to sam dosad crta... a ja ni kwige ni sveske, ni|e ni{ta. Kad! Ono nijesu
bili ka ovo sad, dnevnik s dvades imena, ve} dva-tri na jednu stranu... i ja
vidim okre}e ba{ na moj list, i ja - tap! Pa kroz prozor.
Vukan sko~i: {to je, dr` ga... ja bje`...
A nastavnica iz matematike, i u matematiku nijesam bio lo{, onako
sredwi - ka svaki... I nas nekolicina rekosmo da }emo da idemo u "tehni~ku",
mada ja tu {kolu nijesam volio nikako... Matematika, matematika,
matematika, da ti o~i ispanu... ali |e }e{ mimo dru{tva.
A i otac mi je volio da mu jedan sin bude kwi`evnik, jedan doktor,
jedan in`ewer - da se ponosi sinovima. Sestru nije ni spomiwa...
I ja reko toj nastavnici matematike tu `equ. A ona mene - krk,
jedinicu! "To ti je", veli, "preventiva za prijemni". Da pola`e{ i ovo, i da
se boqe spremi{ za prijemni..." Ne zborah ni{ta. Smatra sam je - pametna
`ena, boqe ona zna no ja ka |ak... Te se spremaj, u~i.
I, bogomi, polo`ih!
Ne samo ovaj popravni, ve} i prijemni.
A kako?
Do{li mi svi pred {kolu. \aci. Neko s majkom, neko s ocem. Sa mnom
bje{e do{a otac... a ja ka dijete, taman, po~eo bijah da ~upam nekakvo li{}e
sa onije grana. A Pavle iza|e. Nijesam ni znava da }e me on pitat, ni da je on
nastavnik, ni ni{ta.
Kad, veli, "spu{tio si se", veli, "s tija brda, pa si", veli, "do{a da
brsti{ ovo|en".
Bogomi, mene ufati ne{to muka kod toliko |aka i toliko roditeqa. A
najvi{e mi muka bje{e od oca.
Reko - spu{tio, bogomi, ma i ti da zalo`i{, ne bi ti lo{e bilo. Kako
su reagovali svi okolo, otac mi re~e: "Sine, ti polo`i, no ajmo..."
Ne}u, bogomi, dok se ne vidim jo{ jednom { wim. "Ma nema ti druge",
veli, "no ajdemo".
Ja ne {}ah, nego pravo u zbornicu, ne, nego u u~ionicu, |e je ovi pita.
Kad evo ti ga on, ka po obi~aju, to sam poslije vidio, diga noge na sto. I gura
mi listicu, obraza mi, drugu neku, onu koju on o}e, da me ba~i. No moga me je on
i bez toga ba~it. Ja ne uzeh onu wegovu, no uzeh drugu. Kad me on pita za ime.
"Kako se", veli, "zove{?"
Savo, reko.
"Ne pitam te", veli, "to, no prezime?"
Pa {to ne re~e{, velim ja, tako i tako.
A on ti se zamisli. "[to ti je", veli, "Vajo?"
Brat od strica, reko. A koliki smo ro|aci, mogli bismo se `enit. Ali,
ja sam zna - on je sa onijem Vasilijem "strikovijem" ~etrnaes godina u~io
zajedno! I, bogomi, to me spasi. Pita me za wega, ovamo-onamo i na kraj veli:
"Uradi li {to?"
Uradih dva, reko.
"Aj", veli, "tre}i }e{ na tablu".
Te on mi ga diktiraj, a ja pi{i. Nije bilo ni deset minuta, a on veli:
"Ajde", veli, "polo`io si".
Kad sam iza{a, niko vjerova nije da sam ja polo`io. Otac bje{e vas u
znoj.
"[to", veli, "bi?"
Polo`io sam!
Svako je `ivi mislio da sam ja ekspert za matematiku, iako ja lijepo
znam kakvi sam bio, razumije{.
Tada sam popio prvo pivo u `ivot...
Otac me povede u kafanu da mi ~estita... E...
Au {kolu se ufatismo, dru{tvo, nas osam. I svi u zadwe klupe. Bogomi,
tada su me cijenili ka finoga, po{tenoga...
A Kemo, jedan moj drug, vazda je ima para. Bio je bogat. Otac mu je bio
kroja~. A bio je s nama i jedan Lazo koji nije moga izgovarat "s" ve} sve "{".
Wemu se Kemo najvi{e sprda. I Lazo govora{e: "Vala }u te omrsit jednom.
Neka, neka, omr{i}u te", veli. Mi smo se smijali tome. Niko nije vjerova da
}e on donijet slaninu u {kolu. Ali, donese je!
Dogovorismo se nas nekolicina - i jedan mu sko~i na le|a i - tap, na
zemqu, a Lazo slaninu Kemu posred usta, krk! Razumije{.
A on je stra{no gleda na to da ne dodirne slaninu ili sviwsko meso.
Vjerova je u ne{to, razumije{.
Mi smo mislili umrije}e.
Zapjenio!
A i prepadosmo se, ako ko sazna iz {kole i{}era}e me!
[ovinizam, razumije{. Malo slanine i eto ti {ovinizam...
Udarili mi protiv vjere, razumije{, protiv svega... Ali Kemo, bogomi,
ne pri~a nikome, a Laza nije smio ta} od nas, razumije{.
Eto, vi|i, kako se vratih iz Beograda, jo{ nijesam odio tamo. ka da je ta
{kola mimo svijeta. A i {to bih i{a? Pa ona je i za mene daleko... niko od
mojih drugova ne u~i vi{e tamo... A {ta je sve stalo u to {to je tako brzo
pro{lo...
A {to }e{, sunce izbri{e i pove}e stvari, a ne - moju `equ da odem
tamo...
A jedanput, jedan momak iz "ugostiteqske" htio da otme cigar jednome
malome na ulicu, pored {kole. A ja i Vesko, jedan moj drug, stajali tu. I ovaj
iz "ugostiteqske" o}e da ugasi cigar na wega.
Ja velim, {to je to, momak? A Vesko iza mene {akom posred nosa ovoga
iz "ugostiteqske". te on wemu ugasi cigar.
Po~e tu~a, razumije{. Po~e{e da iska~u iz wihove {kole |aci, a nas
dvojica. Kad jedan wihov s le|a lupi Veska, a on ti nogom, ne, ne, nije tad...
Poslije je za inat nogom slomio vrata. I zavr{i se nekako tu~a. Mene se nije
ni|e poznavalo, samo dvije fr~ke krvave na rukav - i to od wih.
Poslije su ne zvali u zbornicu...
I tada sam zaradio jedan pred iskqu~ewe.
Ima sam jedan, ali ovo "pred iskqu~ewe" mi je dodato. To je bilo
nezgodno, ima{ jedan, ka da i nema{, ne}e te i{}erat, ali ovo... Po~nu da te
tretiraju ka silexiju, razbojnika, ovo-ono, iako si ti miran. [ali{ se, nikad
nijesi zaslu`io... nikad nikakav te{ki ispad, da si nekoga udario mu~ki,
podmuklo - nikad!
Svi ti moji drugovi bili su dobri momci...
A pred kraj smo nastradali. Nijesmo imali te ambicije da u~imo.
Najve}a ni je muka bila jer smo imali, na primjer, po pet istih ~asova
zaredom. Pa onda profesor spoji te ~asove, ono imamo odmor po pet minuta,
razumije{. Pa sjedi i crtaj po pet sati. Svi smo bje`ali od toga, a to nam je
bila glavna nauka, i zato smo i propali...
No, treba da zavr{im {kolu, a vidim e je ne}u nikad zavr{it. I jedne
godine velim ja - idem u drugu {kolu da u~im.
Dako mi daju prelazne.
Dobijali su i kod nas dvojke, ma rijetko.
E, ~uo hemi~ar da ja idem i veli: "Da}u ti", veli, "~etvorku, samo ako
}e{ da ide{". Razwe`io se on, misli, ako }u ja da idem - oti}e svaki. To je
bilo pred kraj prvoga polugo|a, dade on mene dvojku odma.
Aj da ti je bilo vi|et wegovo lice kad me vi|e u drugo polugo|e opet,
jado moj.
A ja {to }u, mora sam tu opet do}. E... a jedino sam tako kod wega moga
dobit dvojku.
Oni {uwavci {to su bubali dan-no}, dan-no}, jedva su znali za dvojku,
ali profesori su im ih davali za trud, a mi smo vazda za tu dvojku znali.
Ali profesori su znali da mo`emo i boqe, pa su ni ba{ jedinice davali.
Mene su zborili, i ne samo mene - otrgni se od dru{tva, boqe }e{ pro}.
Ali kako da se odvojim od dru{tva, kad sam to ja? Kako }e{ se otrgnut od
samoga sebe?
...E sad treba da se upi{em u Beograd, u neku drugu {kolu.
Ovamo sam ga bio pre}era. A ko? Ne}e s takvim dokumentima.
I{}eran bez prava upisa!
Predla`e Trawo Milov, ma bje{e li on zaboga... da {vercujemo
dokumenta, razumije{, da izbri{emo ono vladawe. Ono mi je bilo najgr|e. A,
nikako! Ne }ah!
"^uje{ mali, nemoj slu~ajno..." zbora{e mi otac, kad odlu~i{e da me
po{aqu u Beograd, i izbe~io o~i da mi potvrdi to "slu~ajno"... "Nemoj mi
ku}i dolazit ako te i tamo izba~e iz {kole. Ov|e si mi obraz nagrdio da se
ne mogu s qudima qudski pitat, a da me stid ne poduvati od tebe. To je
jedno... a ako ti bude falilo za duvan ili {to drugo - ne pi{i majci, no mene!
Majci pi{i za {kolu, a mene za obraz i sve drugo, razumije{".
Onda je savio cigar, ima je stra{an duvan - hercegova~ki, wegov sam i
po~eo da pu{im... ko zna kako ga je nabavqa. I, veli, polako: "No se pazi! Dok
ne pro|e{ vojsku, niko te ne}e pitat kako se ti zove{, no ~egovi} si!"
Stojim ja, klimam glavom... kad u|e majka. Bi}e da je ~ula posqedwe
rije~i, pa veli: "O}e{", veli, "da mi dijete tamo crkne od zime. ^ula sam ja
za te beogradske vjetrove. Na ti", veli, i dade mi ne{to zamotano. "Na ti",
veli, "ove debele dowe ga}e. One su duga~ke i tople..."
Otac sko~i!
"[to }e mu to? Nije od svile, pa i ako se malo smrzne, br`e }e doma
odit! I u~i}e, ne}e luwat, ka ovudije. Dako zavr{i!"
Tako ti se ja zaputih u Beograd sa duga~kijema dowijema ga}ama u jednu
ruku, a s dokumentima u drugu. A bio sam zakasnio i s upiom ~etiri-pet dana.
Po~eli |aci ve} da u~e.
No, dobro, upisa{e me nekako...
Ova {kola traja{e tri godine. Tamo mi je i{lo dobro, mada ni tu kwigu
nijesam dira, razumije{.
Ali, rije{io sam bio da ne izlazim, nego da stvarno u~im. I po~eh, jado
moj, da dobijam ~etvorke! Bogomi, i ja sam se bio iznenadio.
A bio sam kod tetke, majkine sestre. Ona o}a{e da budem nekakva maza.
A nijesam ja po krvi takav. Da me poqubi prije spavawa, ovo-ono, makse tamo,
aeee! Ka |etetu: oli varenike, oli zobenih pahuqica, oli ovoga, oli malo i
onoga? Makse tamo... To je ka ulizica, gadno... Ono da joj pomo`em, iscijepat
drva ili {to drugo od mu{kije poslova... Ali da ja idem na pjacu, i jo{ s
cegerom... ne bih, vala, pa kad bih krepa od gladi. I nijesam ni i{a...
Ima{e na{a {kola doktora, pedagoga, psihologa - taman ka da smo u
bolnicu.
I morali smo i} u pozori{te svakih petnaest dana. Ono, nijesmo
morali, ali po`eqno je bilo da se ide...
A ja se jo{ i ne sna{a u Beograd!
I{a sam samo ku}a-{kola, {kola-ku}a. Tre}i dan se imah pobit sa
jednijem.
To su oni kroz Beograd... a ja sam se, nekako, protiv sile silom
suprostavqa. Slabijega nikad nijesam moga udarit, a ja~ega - tuka bi se {
wim pa da bi me iskomatio, ali pobjega ne bih...
I to, napade taj tre}i dan, jedan veliki, zvali su ga Baxa, jednoga
maloga. Sve mu paqa{e frwoke.
Ajde, reko, jo{ jednom ga, `ivota ti!
A mene ve} bje{e podu{ilo... a ja kad se smijem, onda sam najgr|i.
Ajde, reko, jo{ jednom ga... onaj mali misli e ja poma`em ovome
velikome. A ovaj - tres, malome frwok u glavu! A ja ga za grlo... samo
preblije|e, zakrkqa...
Sko~i{e |aci - evo, profesor, ovo-ono, razumije{...
On, poslije, za vrijeme ~asa, tra`a{e da iza|e. A `ivio je na
Bulboder. I desetinu ih bje{e okupio. Gotov si, reko, Savo. A ja ~uo za
Beogra|ane, kad ufate ne umiju po jedan, no po deset...
Ali ja sam se uvijek dr`a onoga: napad je najboqa odbrana. Ni{ta, sam
sebe ubje|ujem, samo se nemoj prepanut. A izdrvi}e te, izdrvit. Ne}e ti bit
prvi put... a dako zaka~im jednoga, pamti}e me, a poslije...
A nijesam znava da tu u~i jedan Crnogorac.
Ovi Bulboderci se okupili i igraju karte pod prozor. A ja velim onome
Baxu, jesi li ih okupio, jesi? E izlazi napoqe, jesi ~uo, da te ja ne izba~im!
Sve }u ve, reko, nagrdit, a tebe pogotovo. Sad }u, reko, boga u tebe ubit...
Kad do|e onaj Crnogorac, mi bijasmo taman iza{li naizvan. A oni mali,
{to ga je ovaj Baxa tuka, oti{a pa mu sve ispri~a... i on odma do{a! Oni su ga
izgleda dobro poznavali, jer od tu~e ne bi ni{ta... Eto tako...
E za pozori{te... Nastavnica srpskoga bje{e stra{no, stra{no prijatna
`ena. Imala je glas, volio sam ga slu{at, pa ne znam {to da pri~a. A pri~ala
je stvarno lijepo. Udata je bila za Crnogorca, pa je i voqela Crnogorce. Sve
me pita{e o}u li i ja `eni i} na pjacu za kupus i krtolu ka wen mu`? Izgleda
da se ni ovaj nije odra nose}i... Voqela me je...
I sad, ona dijeli karte za pozori{te. I svi uzimaju po dvije... i pita
ona mene, razumije{. Mislim, svako o}e sestru, majku, brata, ovoga-onoga da
vodi, razumije{. Ali interesantno, niko ne tra`i tri, svako po dvije.
To oni po |evojku, razumije{!
A {to }u ja, reko, me|u ovijema... kad... ja... e... razumije{. Ne bi ni i{a...
kad oni svi gledaju u mene. Kako ne?
Dobro, reko, jednu kartu.
A jedna - jo{ ve}a pogibija, razumije{!
Jednu kartu?!
Sramota!
@ivjet u Beograd, a nemat |evojku!? Ih!
A ja sam ima para. Sto puta sam ba~io i vi{e, a ne da ne ba~im te pet
stotina! A nekako mi ne ide, razumije{, daj dvije karte. A {to }e bit kad ja
sam do|em? Opet, a kupio dvije karte... {to }u?
A jedan {to je sjedio pored mene, zapamtio sam dobro te rije~i: "Uzmi,
veli, Savo, uzmi dve karte..." Stani, jadan ne bio, kome dvije karte? Tetka mi
ne izgore za pozori{tem... "Uzmi", veli, "Savo. Moja", veli, "treba ima
prijateqicu, pa dok se sam ne sna|e{..."
Uh, kako sam se tad nasmija ironi~no samome sebe...
Aj, dobro, reko, ali ako je ne dovede{, dr` se dobro, reko. Sad, nije
mene... nikad ne do{la, ali nezgodno. [to }u?
Dogovorimo se mi da se na|emo sat ili sat i po, ne znam, prije
predstave u Jugoslovensko dramsko. Pa smo trebali da se na|emo pored
pozori{ta, ne nego na Slaviju...
Do{a ja i ~eka pet minuta, nema ga... ~eka ja, ~eka.
Do{lo mi da ga udavim.
Sad ja i ne}u da idem u pozori{te, no krenuo ku}i... Sramota,
razumije{...
[to }u, ja taman krenuo pud ku}e kad... Ta~no preko trga tr~i i vi~e:
"Savo, Savo!"
[to je!
"^ekaj, stani, |e }e{..."
Tu se mi malo preporije~i.
\e su ti, reko, te tvoje stra{ne prijateqice?
"Pa, evo ih, idu..."
One taman stigo{e.
"Ovo je moja treba", re~e.
A ja onako qut... a ovo moja! Razumije{. Ona je sigurno u prvome trenutku
pomislila: kakvi je ovo divqak, mili brate? Ono, kako sam ja reagova...
Te mi po~ni da pri~amo... Sad, ne}emo mi u kafanu, no u slasti~aru,
razumije{. Kupi onaj momak nekakve bombone, a ja pet puta toliko - po ta{ne
napuni ona moja, e... Nekakve kuglice, slatke. Nikad to prije, ama ni poslije
nijesam jeo.
Te pro{etaj se mi malo, a sve one kuglice u usta, razumije{.
I do|osmo pred pozori{te, a onamo na }o{ak, kako se zove... ona ulica
prekoputa... ma nije va`no, okupili se momci. Svaki kravatu, odijelo. Ima{e
jedan i leptir ma{nu, da ti je vi|et. Ih!
A ja ti idem u xemper i pantalone. ^iste, uredne. Fino, sportski, a {to
}e{. U pozori{te se ide, moj brate, sa kravatom.
Mene pogleda jedan od onije sa kravatom, iz razreda do mojega, pogleda
me od glave do pete. Kako mi to bi krivo, da ti je znat... Reko, ovaj }e{ mi
pogled objasnit sutra, i pro|o...
Do|e vrijeme da se ulazi u pozori{te. Bogomi, polovina od ovije
momaka bila je bez |evojke. ^esa, nije ih trojica-~etvorica s |evojkama
do{lo. Pa {to onda kupuju po dvije karte? Ono, nema-nema. Ide{ sam. Sam si
se i rodio, je l de?
U|emo unutra i kako sjedoh... karta bje{e ta~no pored one nastavnice.
Na takve muke padoh! ^ovjek mo`e da izdr`i bol, trpio sam ja, ~ovjek sve
trpi... ali kad se u takav ogaw uvali{.
A |e sam ja qubavio? Ono ~uja sam... Jes, bilo je i qubavi - ja ov|e, a
ona tamo, gledamo jedno drugo. Ne smijemo ni{ta re}, bo` sa~uvaj, samo se
pozdravit.
A ov|e e, nego prvi sudar - tap! Do tebe! Pod ruku te dr`i!
I tako sjedim ja, pa nastavnica, mu` joj i }erka s ove strane, a s druge
ja, ova moja |evojka, onaj momak i wegova |evojka. I sad, gledamo mi ono, ~ini
mi se... jes, "Budilnik", "Budilnik" je bio! Fina predstava, ih {to sam se
smija...
Kad onaj momak onu svoju odma zagrli, a ja... mo`da bih i ja da sam na
wegovo mjesto... Ova se moja mene prima~e, a ja bje` rukom. Ona sve pud mene,
a ja nemam |e - bez na nastavnicu. I iskrivquj se... a ovoj, vaqda simpati~no,
vi|ela koliko je sati, pa sve vi{e i vi{e, jado moj. Pa me poduvati... a muka
od nastavnice.
Sve tako, no do|e pauza od deset minuta, te danuh du{om. Treba da se
iza|e. Da se smirim malo. Pitah ovu - oli iza}?
"Ne", veli, "ne pu{im."
Iza|e oni momak, iza|e mu`, iza|e i {}er. A nastavnica ostade,
razumije{.
Kad... pri~amo mi... "e, ti si se dobro sna{a", vele drugovi mene. Ovoono... kad ja nazad, a ono nastavnica i ona sjele jedna do druge i pri~aju!
Kuku, bruke, razumije{. [to imaju one da pri~aju? Nit se poznaju, nit je
ja poznajem, nit ni{ta! [to je to? Pare bi grdne da da se vi{e ne vr}em tamo.
Ne znam o ~emu pri~aju...? I ja {to }u?
Ajde, moram se vratit tamo... i kako ono ja idem izme|u redova, oni
ustaju. Ustaje i nastavnica... ah, da ti je znat kako mi je bilo! Kod nas
nastavnik veli: "]ut! Mr{ napoqe! Donesi ovo, u~ini ono..." sto jada, ali se
navikne{. Mora si ga slu{at. A ov|e ne, nego te cijeni, po{tuje. Po{tuje tvoju
li~nost, a to ti odjedanput do|e neobi~no, jednostavno ne mo`e{ da se
sna|e{...
Htedoh ja da pro|em i ovu moju, da pro|em malo daqe... Kad mi
nastavnica veli: "Ne, ne, Savo, ov|e je tvoje mjesto..."
Poslije me pita kako mi... ovo, ono, za tu |evojku... "Ona", veli, "tebe
cijeni..."
A, jado moj, o ~emu su one pri~ale? Ja mijewam boju... Pukni zemqo da u
tebe usko~im... Nemam druge rije~i osim: da, da, jes, jes. Ne znam {to }u
pri~at. Prvi put su sjele i ova je ispri~ala bog te pita {to! Razumije{.
Poslije po~esmo o ovoj prestavi. Vi|e ona da se, tobo`, ja razumijem u
te stvari - a jesam stra{no! Nijesam ni zna |e je ovo crnogorsko pozori{te.
Ono, zna sam da je tu ne|e, ali nijesam nikad bio... A ono jesam, gleda sam
"Gorski vijenac"...
E zavr{i se i ta komedija.
Treba da idemo ku}i, da pratimo |evojke. Napravio ti se Savo
kavaqer.
Au!
Lako mi ga je sad, ni|e niko, bez ja i ona. Nema veze {to mi god re~e,
niko ne ~uje bez ja i ona.
Iza{li, i onaj momak, bogomi, se napravi po{ten: "Ja }u", veli, "ovu
moju da ispratim. A ti", veli, "isprati wu".
O}u,reko.
Te ti ja pitaj: |e je taj autobus |evojko?
"Tamo", veli.
Te ja { wom TAMO.
Sad znam, a toga momenta nijesam zna |e smo krenuli, razumije{. Sje}am
se da je bio autobus 27, a ja sam { wim moga i u {kolu. Ali sam i{a sedmicom,
jer sam ima popust. Te mi autobusom, do wene stanice.
Dobro, {to je bilo bilo je, ispratih je ja, razumije{. Zakazasmo da se
opet na|emo... A, kamo puste sre}e da je vi{e ne vi|ah...
Kad ona ode, vi|eh ja |e sam.
Bog te pita?
Ni|e `ive du{e, da pitam nekoga. Nema ni milicajca...
Sam - ka u gori vuk! Ni|e niko! Od qubavi ne znadoh {to se ~ini od
mene...
Ona ode, a ja sam...
Ali, ja se sjetih - vidim `ice od tramvaja ili autobusa, {to li? Pa ja
polako, sve gledaju}i u wih, polako do `eqezni~ke stanice.
A `ivio sam vi{e Slavije, taman kod onoga cirkusa... idem ti ja ta,
idem... Kad sam vidio onaj sat, ka da me je sunce ogrijalo. Vidim hotel
"Slavija". I odatle mi nije bilo te{ko do ku}e po}. Bilo je vi{e od dva po
pono}i. Koliko sam luta kroz Beograd?
Kad sam do{a, tetka pla~e. Mislila je da me je spr{tilo ne{to, da sam
se potuka ne|e. Ili da me je neko razbu~io...
Poslije, kad sam shvatio, sjutradan, kad sam pri~a, mislim, a ja sam bio
jedno dva minuta od ku}e, razumije{.
Dvije ulice ni`e...
Poslije sam i ja i{a da vidim kudije sam luta...
Eto, tako ti je to bilo...
Kako pe~e ova bo`ja jabuka, ka da je sudwi dan... i svaki dan ovako. Da
nije ovo malo ladovine... Kad nijesam na posa, ov|e ti sjedim po cijeli dan.
A |e }u?
Doma mi se ne mili - otac i majka po vazdan o parama zbore... Ka da je
sve u wih, je l de?... Ona moja bra}a zavr{ila {kole, pa u kancelariju - neka
ih, i to neko voli...
A mene ti je ov|e, na ovaj parapet, pod ovom lipom - najladnije i
najtoplije... Vidi{, na ulicu ni|e niko - a podne je...
Da ti ne{to re~em... Ov|e ti se po podne nare|amo uz ovo drve}e,
rijetko pri~amo, ali se svi osmjehuju - bi}e da misle...
Zvala mene ova moja da idemo kod we ku}i.
\e?
"Ku}i", veli.
^ijoj ku}i?
Veli, "kod mene".
Zamisli, kod we ku}i. Ja joj momak, i te rabote, razumije{... a ona zove
ku}i. Kako ku}i - a otac, majka? \e je tu stid, razumije{. Ajde-de, da sam joj
mu`, pa i da odem. Ali ovako, razumije{ - ne}u... A mo`da o}e da me navu~e ide{ kod we ku}i, svi te vide, uspe ti ne{to, razumije{?
I?
Odjednom nai|e otac.
A!
I - mora{ se `enit!
Svi su mi zborili - ~uvaj se. To su Srbijanke... ne}e{ se okrenut, a
ufati}e te tako da ne}e{ znat cipele svezat.
I ne}u da idem.
Mene? Mene, je li? Nije se ta jo{ rodila...
A woj to smije{no. [to se wenoga oca, veli, ti~e {to ja radim i s kime
sam. Kako to, mislim se ja, pa ti si mu {}er, koga }e se ticat ako wega ne}e.
Ja, bogomi, imam sestru, i ~ini mi se, ne, nego znam zasigurno, otac bi je
razmaka da je ona... razumije{.
I ja mislim da me taj wen otac ne razvu~e ka gumerabiku ako me ufati u
wenu sobu. Ali, ajd sad ti. Koje otac, te ovo, te ono, otud odovud, ma ako {to
bidne, bje`a}u, a ako ne... a {to znam, nijesam ni ja za ba~it - a |evojka zove...
I - po|em ti ja kod we.
Veli, ima svoju sobu - zasebno. Dobro! Do|emo mi, pitam ja - moramo li
se sazuvat? Ne, veli. Dobro je kad se ne moramo sazuvat.
I, sjednem ti ja, a sve gledam kad }e neko u}. Prekrstio noge, zapalio
cigar i - }utim. Za svaki slu~aj sjeo sam malo daqe od we, razumije{.
I sad, pri~a na ovo-ono, i veli, "o}e{ li", veli, "da mi vidi{ slike?"
O}u,reko.
To mi je izgledalo normalno - kad je bila mala, pa kako je i{la na
ekskurziju, pa s ocem i majkom... I donese jednu kutiju za cipele punu puncatu
slika...
Koliko slika ima{, reko, ka da ti je otac slikar.
Ja imam, reko, jednu kad sam bio mali, {}eli da se slikamo svi
zajedno, i taman da se slikamo iza ku}e, ja zaka~im za jednu `icu - izbucam
ga}e, a otac ufati - pa preko nosa. Tako sam ti ja tu iza{a i izbucan i
izubijan.
A druga slika u `ivot mi je ova - na li~nu kartu. Wu sam stavqa i na
kwi`ice za popust za gradski i svu| |e je trebalo. Ponesem je kod slikara i
velim - napravi ovakvijeh jedno pe-{es komada.
I sad gledam onu gomilu slika, jado moj. To ti je cijeli jedan `ivot.
Slikala se kako tr~i, pa kako stoji, pa velika, pa mala... pa na more. E...
Dok ti ja ne pitah - a ko ti je ovo - brat od strica?
"Ne", veli, "to mi je bio momak u - osmom."
[to veli{?!
Momak u osmom!
I jo{ mu sliku dr`i zajedno sa svojima - javno!
Dovati ona da mi poka`e i druge... ovo sam, veli, na moru. I tu bje{e
jedan, pa jo{ jedan... Mene se smr~e!
Dosta sam, reko, gleda, ja bi da krenem.
"A ne, tek smo" veli, "do{li. \e }u", veli? Jesam li se {to naqutio?
Ne, reko. A ov|e me stislo - mene poka`uje{ slike. Koliko si ih samo
nare|ala, mislim se. Mene si na{la. je li? Mene? Da ne}e{ i mene da
slika{?
I ja o}u da idem i gotovo.
Taman se ja diga, kad ti u|e wena majka.
Stojim ja, stoji ona.
Smje{ka se... pru`i mi ruku i veli: "A, to je taj Sava."
Mene stid, razumije{. Ja { wenom }erkom, razumije{... sam, u sobu... a
ona mene ruku.
Progovorismo dvije-tri, ja ga ni ne mr~ih, ona sve pri~a{e. A ja se sve
misli "koji li joj je ti Savo?" Ja je nikad prije nijesam vidio - pa ni ne zna
kako se ja zovem.
No, sjedosmo, nijesam moga oti}. A kako sjedoh, zbunio se ja, pu{im pred
wenom majkom, i izgoreh ruku. Ali trpim, i onaj cigar stisni pa polako u xep.
A boli, jado moj.
Po~e wena majka da me pita o Crnoj Gori. "O, bili smo mi", veli, "na
moru u Pr~wu. Crna Gora", veli, "ima najqep{e more". Da, da, zborim ja,
najqep{e... a sve bi da krenem.
Tada je bila ona moda... razumije{, one duge kose i rabote, {to ja
nikako nijesam podnosio, niti sam moga, niti sam volio to. A momci oni tamo,
oni su nosili nekakve ko{uqe, a one ka plisirane, kako li? A ko{uqe roze `enske boje, razumije{. A ono skupqeno svuda... stra{no su mi ti momci bili
`enskobawasti, razumije{.
A pored nas `ivjele neke babe. Nikad nijesam zna koliko ih je - sve
izvirahu iz wihovoga stana.
I sad, kad se sretnemo u hodnik, ja mislio stare `ene, vrata do vrata,
i kad im se obrati{ mora{ re} ka kod nas: dobar dan, strina, razumije{. I ja
wima, onako iz po{tovawa, dobar dan, strina. Kako si?
Aih! Ka da je grom strefi.
"Strina! Nijesam ja tebe strina!"
Te ovo, te ono, razumije{. "Ja sam", veli, "gospo|ica! kako se",
veli, "usu|uje{ da mi se obrati{", razumije{... Sad se ja na|o, ka da sam ja
pogrije{io.
Ja po{tovawe dajem, a ispado kriv, razumije{!
Nijesam se moga slo`it { wima nikako.
Kod wih je sve druk~ije. ^ak i diwe. Odem ja da izaberem diwu, a oni
mi daju pipun! Ne}u pipun! Onaj zine u mene - pa, tra`io si, veli. Ja sam tebe,
ba}o, tra`io diwu, a ne pipun, razumije{! A kod wih je diwa ono {to je kod
nas pipun. A na{a diwa je lubenica kod wih. Ka da i na{a lubenica nije
diwa.
Kod nas ima kola~i}a, slatki{a, ali nema ponekih kojih ima onamo.
Bio kod baba nekakav praznik. Svetac, {to li?
Po{to su se dobro dr`ale s tetkom, pozovu one mene, jer ne bje{e tetka
taj dan ku}i.
U|em ja... Gori svije}a iako je dan.
Normalno, ne ~udim se. Neka gori.
Kad! Doneso{e one mene ne{to da jedem. Gledam ja u ono, a one: "Ne boj
se, to je `ito." Ne bojim se, {to bih se boja, ali da ti pravo ka`em, nikad
nijesam jeo `ito, nako ako kad odem na selo pa natrqam klas u ruke, e... I
uvrijedih se. Kod nas tako `ito daju prasadima, razumije{.
Ne, reko, ne}u `iv!
"Ama, to je kola~", vi~u one.
Vidim uvrijedi{e se, a ne vide |e se i ja uvrijedih!
\e se jo{ qudi ~a{}avaju `itom?! Rakija i te rabote, razumije{. I
iza|oh iz sobe...
Poslije, kad je pop dolazio kod wih, nagovore ga da usko~i i kod mene.
A ja bio sam u sobu. Po~e da kadi, da |avoli, veli, iza|u iz mene. Kakvi sam ja
bezbo`nik. Ne vjerujem u boga i te rabote. A pop mlad, pa ga ja zvah unutra.
Odi, reko, na po rakiju. Odma }e{ se pretvorit u sveca. Takva je gromova~a da
}e ti iz o~iju muwe sijevat. Babe vire iza vrata, a on ozbiqan. Kadi, a onaj
tamjan ba{ lijepo miri{e...
A poslije sam i sam tetki kupova `ito.
Ali, pravo da ti re~em nikad se nijesam moga navi} na onaj `ivot.
Koliko mi se puta desilo ako ne ide koji drug sa mnom, da ni s kim ne
progovorim od {kole do ku}e.
I cijeli autobus }uti - ka da je neko umro... To nijesam moga podnijet...
A prve godine kad bijah do{a rije{io sam bio da u~im. Jesam, bogomi,
nije lako bilo... A onda na|oh dru{tvo. Te se malko privikoh sredini. Ima
sam oko osamdeset neopravdanih izostanaka. Tetka dolazi{e u {kolu, pet
puta je dolazila da vidi dnevnik i nikako joj ga ne davahu.
"Kakva je ovo {kola", veli?
Najmodernija na Balkan, reko.
A direktor je bio Crnogorac. I pola profesora Crnogorci... Eto... nije
mi trebalo ni da u~im. Stra{no sam se dr`a s profesorima. I sve su mi one
neopravdane opravdali. Drugoga bi davno iz {kole i{}erali.
Tetka je bila referent za kulturu... ha, ha, ha. I sad, mislila je da
treba kulturu svakome da dijeli.
Do|e ti ona na selo, kod nas ovamo i - o}e da se sun~a. Selo je to, jado
moj, a ona u kupa}i kostim. Tamo se `ene jedino pred spavawe svla~e, i to kad
se svako svijetlo ugasi.
A ne, ona je - referent za kulturu, nema tu stida, zna ona. Treba wima
pokazat, razumije{. Tako jedan dan, tako drugi dan, dok ti moja druga tetka,
koja nije i{la daqe od prodavnice mje{ovite robe, dovati jedan drenovak,
pa { wim - mogu ti re}, pocrwela je prije no {to je mislila...
A ima{e veliki stan, pa opet nije {}ela da se udaje. Dobro otac
zbora{e, ne}e, veli, ona da se spu{ti dotle - da se uda. I - nije se udavala.
Ono, imala je jednoga, ja sam ga zva Reno Major, po{to je ima takva kola a i
takav ~in, pa sve o wima pri~a{e... i sastajala se { wim ne|eqom popodne.
Dugo ja za to nijesam znava. Dava{e mi pare da idem na utakmicu i ja idi. A
jedne ne|eqe ne bje{e utakmice i ja le`ah u sobu. Ona je, dati, mislila da
nijesam tu. I, {to }u ti pri~at - cijelo popodne nijesam se smio mrdnut. Tako
sam upozna Reno Majora.
A {to se pretvara{e da je bolesna, jado moj. Pija{e pra{kove za zub, za
glavu, za stomak, za praznik, za prije podne, za maglu, za proliv, za noge, za
ruke, za grip, za ~ir, za rak, za sve... I jedanput, mi{qah ja, umrije. Zovem ti
ja hitnu pomo}. Reko, puka joj je ~ir, ili `u~ - ~im ovoliko vi~e, i zveknu}e
se, razumije{. Jo{ mi to treba.
Kad oni do|o{e - ona sko~i! [to sam ih zva? Treba sam druge da zovem!
Ovi ni{ta ne znaju...
Koje druge, jadna ne bila - ovo je hitna pomo}, velim.
Ma nijesu ovi, veli. Ima weni neki, koji joj stalno dolaze. Samo oni
znaju {to joj je i samo joj oni mogu pomo}.
Gledaju oni mene, gledam ja wih.
Qekar o}e da je pregleda, a ona - jok, ne da. Dok jedan ne po~e da vi~e,
pa {to ste nas, veli, zvali, kad joj nije ni{ta. Ko }e, veli, ovo da nam plati?
A tetka - {to da plati? Va{a je du`nost da do|ete kad neko umire. Vi~e
tetka, a vi~e i onaj. Ja gledam - malo prije ne moga{e progovorit, zgr~ila se
ka kucko na krevet i je~i, a sad vi~e, jado moj, i {eta po sobi ka da joj nije
ni{ta.
Nijesam zna {to }e joj ta komedija, ako je stvarno ne{to boli. No, ne
zborah ni{ta. Onaj qekar dade nekakve pra{kove i odo{e. A ona mene - {to
si ih zva? Oni ne znaju ni{ta. Kad trebaju ~ojeku, ne mo`e{ ih dozvat, a sad boli, boli i pro|e. Ja gledam i ne zborim.
Nikad vi{e nijesam zva hitnu pomo} za tetku. Ona vi~e, previja se, pije
pra{kove - jer voli to. A za{to to voli, |avo }e ga znat.
Taman sam se malo privika, po~eh s dru{tvom da idem tamo-ovamo,
vodili su me da upoznam grad...
Ali, nekako, kako da ti re~em... Ne znam oli me razumjet - nijesam moga
da se opu{tim, da se srodim - ka noga u novu cipelu.
Wima je svije lijepo, normalno, a ja be~im o~i. Oni se zabavqaju,
razumije{, a mene vazda nelagodno...
Ma, nijesam ja takav da se ne mogu privi}, da ne mogu razumjet situaciju.
Zato sam {eta ili luwa, kako go| o}e{, samo sam. Tako sam do{a i na
Kalemegdan... E, na Kalemegdan mi, poslije, milo bija{e i}. Ima naroda,
brate - smiju se, tr~e |eca, pa{~adi - iha! Svaka druga `ena vodi po jednoga...
Tebe je smije{no, ne mora{ mi vjerovat, ali tu sam vidio da i Beograd ima
drve}a...
I sad, {etam ti ja, {etam... onako, i razmi{qam i ne razmi{qam, kakokad... Kad, izjedanput po~e da nadolazi narod. Napuni se sve, jado moj, da se
ne mo`e krknut. I? Po~e svirka, pjesma... zaigra{e crnogorsko kolo. Udari
mi nekakav trun u oko... Ih, jado moj.
Igra oni narod, a mene srce bije, o}e da isko~i. Igra bih, mada nijesam
igra~, ali ne poznajem nikoga... A i ovako mi je lijepo, da mi igra sve ispred
o~iju.
Vi|i, nikad mi te`e ni qep{e u `ivot nije bilo, no tu no}. Oli
vjerovat?
Sjedim na oni parapet, gledam... a preko rijeke svijetla... pa mi se ~ini
da sam sam samcijat na ovome svijetu - a nijesam, pjevaju ispred mene na{e
pjesme, igraju na{e igre - a ja opet sam... ne umijem ti objasnit.
To se ni ne mo`e objasnit, bez ako nijesi kwi`evnik... I rad toga
ne~ega po~eo sam stalno tu da dolazim, pa sam i ostaja, bogomi, do kasno... svi
po|u doma, a ja jo{ sjedim...
A poslije sam ~uo da se sprdaju po Beogradu sa tim qudima {to se
okupqaju na Kalemegdan: to su, vele, {oferi, ku}ne pomo}nice, a ja sam vidio
i povi{ih oficira, istina u civilu, to su ovi, vele, iz unutra{wosti - ka da
su oni odnekud iz spoqa{wosti. A i tetka je za wih znala. Tu se, veli,
okupqaju i Srbijanci, i Bosanci, i Makedonci, i [iptari, i na{i - svi.
To je, veli, neprilagodqivost do{qaka na strukturu velegrada, pa
veli: tu rekreiraju svoj svijet... mo`da?! Ne mogu, veli, da se prilagode - pa
se okupqaju.
I to je, vidi{, stid...
I ja sam i{a na Kalemegdan stalno. Sam. I nijesam to nikome zborio. A
ba{ ~udno, ni s kim se ne upoznah na Kalemegdan.
A jedanput, bje{e do{a brat kod mene. I ja, kako sam se bio navika na
beogradski `ivot, nije mi bilo stra{no da, recimo, kad neka cura do|e,
normalno mi je bilo da joj pridr`im kaput. Prije sam se tome ~udio jer kod
nas to nikako nije bio obi~aj - da se dr`i kaput. ono jes, ali starijima, da li
je ~ovjek ili `ena, svejedno, da mu se pridr`i, ali mla|eme to nije bio
obi~aj. I bilo mi je stra{no ~udno.
No, dobro sad, ja sam se bio navika i pro{lo je bilo vrijeme, i ja dr`ah
kapute. Ali, kad mi je bio brat do{a, sjetih se ja toga obi~aja i bi mi stra{no
neprijatno.
Do|e jedna, ajd ja moram da pridr`im, ali okre}i se nekako, sve da on
ne vidi. Do|e druga, do|o{e neki drugovi... ja ajde dr`i, dr`i, kriju}i da se
to ne vidi. Dobro, no vidim ja |e on sve gleda pa mu ~udno i iskola~io o~i.
Prvi put u Beograd, pa nije ni zna za taj obi~aj.
Ali neka ta muka, nego kad sjedosmo.
Po~e pri~a, zafrkancija, kad jedna cura veli: "Molim te", veli, "o}e{
li mi", veli, "Savo, dodati malo vode". Ja pogledaj u brata, digni se, donesi
joj ~a{u vode. Druga veli "i ja bi rado, ako o}e{ i meni doneti?" Dobro,
donesi ja i ovoj vodu, kad moja |evojka veli - "i ja bih, ho}e{ li i meni?"
A mene dozlogrdi, ne zato {to joj ja ne bi donio vode, no |e me brat
gleda.
Obruka se ja tu - nosi vodu!
A, ne}u ti donijet, reko, no drugi put, reko, kad po|e{, doma se napi
vode, pa onda do|i kod mene! Donije}u ti, reko, i qeba i sira, ~ega god o}e{,
ali me nemoj }erat za vodu. A ti, ako ti se pije, evo ti, pa idi sama pa se napi!
U redu `ensko, ali ovo dana{we ube|ivawe, ova ravnopravnost? E pa
dobro, kad smo mi ravnopravni, za{to ja, pretpostavimo, da budem mla|i ako
sam stariji?
A jo{ smo, prije svega, ravnopravni.
I sad ja ka paun, razumije{ - izvolte.
O}u ja prvi put kad se sretnemo, to ti je oni osje}aj udvarawa i onoga o, kako ne, izvolite i te rabote. Treba ovo, treba ono, razumije{. Ali
kasnije? Ne, brate! Polako, nek se zna ko je `ena. Ne}u ja da se bijem, da se
sva|am, ali ona je kod mene, nijesam ja kod we, razumije{.
E kad sam bio drugi put druga godina, ponavqa sam samo tu jednu godinu,
dolazio sam, bogomi, dosta kasno ku}i. Oko dva po pono}i. A tada je bilo
droga{a i tetka mislila da i ja droge pijem... ili ko zna |e idem, razumije{.
I ja, jednom oko sedam sati, mislim da je bilo sedam ili osam, tu ne|e,
a mo`e bit da je najprije bilo pola osam, e, digni se ja o}u da idem. Kad ona:
"I ja }u s tobom!" Ma ne}e{ sa mnom, ja imam svojega posla. Idem, reko, a ona
o}e, pa o}e. I ja je ubje|ujem kako woj tamo ne}e bit lijepo, kako su to mladi
qudi. Kako }e joj bit nezgodno. Ko zna {ta mi sve ne ~inimo tamo? Mo`e da se
zastidi, zacrveni, razumije{. A ona - sve }e to da pregori, razumije{. I stade
na vrata.
J a velim - makse, makse dok sam fin!
Ona je mislila da }u ja da se sva|am { wom, da }u, mo`da, da je udarim?
Ma, kakvi. I ona na brzinu uze kaput i rabote, razumije{, da ide sa mnom.
Ajde!
Krenuli mi, ona mene pod ruku. A ja {to }u, mislim se kako da se od we
otresem.
Te ja krug oko ku}e. Sve {etwe. Ona gleda i }uti. Te ja, onda, krug oko
kvarta...
Ona ne izdr`a: "[to ti ~ini{ od mene? [to je ovo, {to je ono?" Reko,
tetka, ja tako {etam svaku no}, a ti o~igledno nema{ sklonosti ka ja.
"Ajmo", veli, "sad!"
Ajmo, reko.
Te ja jo{ jedan ve}i krug oko cijeloga kraja, dok ne do|osmo na jedan
skver. A ja u krug oko skvera...
Nai|e jedan kom{ija... Dobro ve~e, dobro ve~e.
"[to ~inite?"
Izveo malo tetku u {etwu, na vazduh.
Poslije mi okolo, pa pravo do pred vrata.
"Nikad vi{e s tobom. Ti se sprda{ sa mnom, ti ovo, ti ono." E tako...
nikad vi{e nije ni pitala |e }u, a kamoli i{la sa mnom, razumije{.
A kad mi je do{a stariji brat, ba{ tada bje{e moderno nosit zulufe,
brade, razumije{.
Jedva ga prepoznah, tolike zulufe ima{e.
Kad se brije, samo mane ovako... Ja se smijem i ~udim. Wenu treba samo
sekunda da se obrije, a mene po ure.
E, on je ima obi~aj da se ka vazda fali: u~inio ovo, u~inio ono...
I ba{ pri~asmo o tome `enskome svijetu, kad on... mi pri~amo,
razumije{.
A ja nikad nijesam volio pri~u, no poka`i - djelom, e djelom!
Fino je pri~at, ali djelo. Ja ovo, ja ono, ja s mojoj |evojkom, `enom... ne
bi ti ja `iv opra sudove, ne bi ovo, ne bi ono.
A ako ne bi, razumije{, a ti }uti, bar te niko ne}e ni{ta ni pitat. Niti
}e te }erat da ti napravi{ to. Nego }uti{, pritalu{i{ se.
A on ti - ne ja...
A mislim se, o}e{ vala ili `iv nijesam.
Kad sjutradan, tetka oti{la, a ja tek po podne moram u {kolu. Tetka na
posa, a mene sinu ideja. Reko: brale, ja moram, reko, da idem u {kolu, a ti ako
o}e{ ova tri-~etiri tawira... razumije{? Ja to ~inim, reko, svaki dan. A,
reko, sad nemam kad. Pa da tetka ne vi~e, ti zna{, ako nam je tetka, nije ni
majka. Nego, razumi me, moram u {kolu, pa, ako o}e{, ti to na brzinu. kako
bilo...
I ne dam mu da razmi{qa, razumije{, nego bje`. I pravo u bioskop. A u
Beograd ima na svaki }o{ak po bioskop, i po cio dan rade.
Kad se ja vrati, vi|i ja {to je on u~inio - o~istio sobu, kuhiwu, svaki
tawir opra, uredio kredencu... sve, razumije{!
Smije{no mene... a nijesi trba toliko, reko.
Utoliko do|e tetka s posla. Kad ona: "Ko je bio?" Reko, nije bio niko.
"Jeste, kako nije. Ko je `ensko bilo ov|e?"
[to `ensko, reko?
"Jes", veli, "ko je ovo fino uredio?"
A brat da bi mi pomoga, veli: "To je Savo", veli, "uradio".
Ja vi{e ne mogah izdr`at, no po~eh da se smijem i reko da je to jedan
koji to nikad ne bi, al mu se omakla rije~...
Jes, a pogledaj ov|e - bi reka ~ojek, sve delija do delije - a ko zna {to
doma sve ne rabotaju... Pu{ti jadan, znam ja to...
Kad sam bio u Beograd, najprije mi se sve ~iwelo lijepo, dobro, a
poslije - sve mi je smetalo.
Tako ti je bilo i ov|e, prije no sam oti{a, sve je bilo - kako je bilo. A
tako je bilo od vazda. Nijesam ima {to mislit, sve je bilo smi{qeno... Ali
kad se vratih... Ni s kim se ne mogu slo`it, ni s kim isto ne mislim - pa ni sa
samim sobom... I sad, |e sam to ja, ko sam ja - ni ne mislim... a i ko }e mislit
na ovu vru}inu...
Ali, da ti re~em - nijesam ni znava da sam Crnogorac, ono znava sam,
ali ne toliko da se ne mo`e disat, dok ne do|oh u Beograd.
A ti si Crnogorac! A! Ti hrabar, ti dobar, to ovo, ti ono... Pa i ja vi|eh
da nijesam za ba~it - Crnogorac, jado moj!
A najvi{e me je za~udilo {to su svi, ama svi zborili - i ja sam
porijeklom Crnogorac. Zna{, meni je pradeda iz Crne Gore, ne znam kako se
zove mesto, ali, mi smo negde oko Cetiwa.
Ah, koliko ima na{ih, jado moj, samo su se pritajili, a po popisu nema
nas vi{e od po miliona.
Najgr|e mi je bilo, kad se vratih, {to sam ja osje}a da sam Crnogorac. U
Beograd se navika - Savo Crnogorac, Savo Crnogorac. A ov|e su svi, jado moj,
Crnogorci...
Kad sam se vratio, zvali su me "Beogra|anin". Kad bih bilo {to htio
da ka`em ili bih reka, zborili su: "A, ko mo`e s tobom... ti si bio u Beograd,
je li?"
A zbora{e mi tetka: "Ne idi, zaposli}u te ja ov|e, ja sam referent za
kulturu,"
A i ona |evojka... volio bih bar da imam wenu sliku...
Zavr{io sam {kolu. Do{a ku}i. Mislio sam zaposli}u se odma...
Pro|e jedan dan, ja se ne zaposlih. Pro|o{e i dva dana i tri. E, reko,
mora se ne{to radit. Moj posa ne mogah dobit, a poku{ava sam.
Odem ti ja u fabriku, poka`em diplomu, jo{ beogradsku - mislim, ih,
ova se vi{e tretira no ove doma}e. A {ef kadrovskoga mi veli:
"Do|i," veli, "sjutra. Dako ti na|emo ne{to."
Ako ima{ daj sad, {to sjutra...
A opet, mislim se, mo`da }u dobit posa. I do|em ja kod wega sjutra. A
on mi veli:
"Opet ti. E pa nije to lijepo od tebe. Misli{, ~im si do{a - mi jedva
~ekali na tebe."
I vidim ja, ne mogu dobit posa, pa bog. "Do|i", veli, "sjutra... A ~egovi}
si ti, mom~e?"
Mene se smr~e. Zafrkaje me ve} deset dana, a sad pita ~iji sam... Kake
to veze ima? Kake to veze ima, po~eh ja da vi~em, ja sam ja!
[to tu ima moj otac i moje prezime!
Imam li ja diplomu - imam, jesam li zavr{io u Beograd - jesam! E, pa,
{to o}e{ vi{e.
Nijesam ja nikakav ~egovi} - ja sam svoj ~ojek!
"O", veli on, "jesi li", veli, "ti do{a mene da primi{ na posa ili ja
tebe? A, Beogra|anin?"
Ne znam {to mi bi, tek, sko~io sam i tako ga opr~io preko nosa da sam
mu slomio dva zuba... Dobro, nijesam ba{ dva, ali sam mu okrvavio wokalicu.
I, zapamti, reko, ja sam Savo!
Ima sam jednoga druga koji je zavr{io ekonomsku {kolu. "Savo, veli, ni
ja ne radim svoj posa, oli, veli, radit sa mnom - dok se ne zaposli{?" O}u,
reko. I po~eo sam da molujem { wim. Kad sam do{a ku}i uve~e, onako
ofarban, i od kre~a - otac sko~i - "Jesam li te zato {iqa u Beograd - da
bude{ moler? To si moga bit i da ne u~i{ to |avoqe. Samo o}e{ o obrazu da
mi radi{, da mi se cijeli svijet smije. Taman si", veli, "{kole u Beograd
zavr{io. I po~eo sam", veli, "posao da ti tra`im, a ti... Idem sjutra u
fabriku, tamo je Dimo glavni. Zaposli}e te odma. Nijesam ja", veli, "tamo
neki, pa da mojega sina ne zaposli. Ja sam wemu vaqa, i to kad je bilo
tanko..." Razvika se on, a ja ni ne zborim da sam ve} bio u fabriku i da sam se
upozna s Dimom.
I sad, radio ja s tim mojim drugom, kad ne pro|e ni tri dana, a do|e
pismo iz fabrike - primqen, potpis: Dimov.
I sad - ne}u da idem tamo. Imam i ja svoje dostojanstvo. Kad nije htio
mene da da posa na moje ime - sad na ne~iji ugled - ne}u.
Ih!
Sko~i otac, o}e da me bije.
Da me nijesi taka, reko, nijesam ja vi{e...
Tako me je prilijepio, da nijesam ni zavr{io. Mene krv na usta, krv u
o~i. Sko~im ja, a on opet zamanu... Vi|eh ja e }e me ubit, te bje` preko vrata...
I |e }u, |e }u, pobjega sam na selo kod |eda i tetke.
Obradova se mene |ed. Zakla kokota rad mene. I sad sjedimo mi pored
ogwa. On nije htio da se dok je on `iv kupuje {poret. Kad umre, veli, uradite
{to go| o}ete, a on }e, veli, pored ogwa da umre.
I sad, do{le neke kom{ije - da me vide. Pitaju kako je bilo u Beograd,
jesam li vidio sve one iz novina na ulicu...
A tu bje{e i Senka, {}er jednoga kom{ije. Ne znam koji mi |avo ne dade
mira, al ja to ve~e ugovorih { wom da idemo, sjutra, da ~uvamo krave. I, koje,
nijesmo se bili ni poqubili, a isko~i wen otac odnekud.
"[to misli{", veli, "pogani, da ti je ovo Beograd? Lijepe si {kole
nau~io. Da nijesi ~iji si - sad bi te", veli, "utuka ka psa." Ja sam htio da mu
se izvinem, nijesam ja...
Eto, vidi{... vratio sam se doma u grad. Sad radim u fabriku rad oca...
Eto, tako ti je to, razumije{. A onda... po~e sve ka da ni mrda nijesam
ni|e... Posa, korzo, udvarawe... kafana, posa...
A kako se udvaramo? Sve zavisi - {to je qep{a, to qep{e pri~a{. [to
je, mislim, ovako... mawe ti rije~i treba. Mislim, osjeti{ je, razumije{.
Vidi{, inteligencija... U stvari, kako naleti{... sve zavisi.
Obi~no se ka`e: Oprostite, da vas pitam ne{to, razumije{.
"Ajde, jadan", veli, "{to ti misli{ ko sam ja? Ajde, idi, pa ti tvoju
sestru pitaj!"
E, ovako }e ti odgovorit. Ono, ne}e svaka...
A ti kad joj prilazi{ mo`da o}e{ i za brata wezina, pretpostavimo,
da je pita{, je li tako?
Ali, jok, ona ti veli - pitaj ti tvoju sestru...
Ja sam jednoj reka: Ajmo da popu{imo u park po jednu!
"Ti misli{ da ja idem u park?" Sko~i cura, jado moj. Ima sam tu
poginut.
A na Mora~u, jednom, kupali se mi... i udvara se jedan moj drug.
"A, |evojko!"
"A", veli ona?
"A, zna{ li ti da pliva{?"
"Znam", veli, "a ti?"
"A bi li mogla preplivat Mora~u?"
"A bi ja, a bi li ti?"
"I ja bi, oli da se potrkamo?"
Eto, tako ti to izgleda... Ili na korzo iza|e{... Otkad se tu ni{ta
promijenilo nije. Ide{ gore-doqe, a sve gleda{ u stranu, pa ti se vrat
iskrivi ka da ima{ tri i{ijasa...
E... ili ima{ "svoje" drvo. Tu dolazi{, nasloni{ se, pri~a{... lijepo je,
a {to? Dani prolaze, ne rabota{ ni{ta, ne misli{ ni{ta... Dok se ono drvo
ne iskrivi, a onda pre|e{ na drugo...
Eto, tako ti je to...
Rado{ Baji}
LED
Rado{ Baji}, glumac, scenarista i producent (1953. Medve|a kod
Trstenika), diplomirao je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.
Osniva~ i glavni urednik producentske ku}e KVIT-PODIUM.
Napisao scenarija za filmove: Tre}a sre}a, Tragovima kosovskih junaka,
Na putu za Katangu, Otkos (mini tv serija), Led, Sekula, Dezerter, Bela
ptica.
Igrao u ~etrdesetak filmova i televizijskih serija (Be{tije,
Sarajevski atentat, Osvajawe slobode, Na putu za Katangu, Dezerter, @e|,
Mahovina na asfaltu, Dr`ava mrtvih, Belo odelo, Vuk Karaxi}...).
Kao izdava~ objavio: @ivojin Pavlovi}, izabrana dela u 10 tomova;
Milovan Vitezovi}: Izabrana dela u 10 tomova, Mile Kordi}: Izabrana dela
u 10 tomova: @ivojin Pavlovi}: Dnevnici I-VI.
Napisao drame: Duel i Led.
Monodrama Led premijerno je prikazana na sceni Doma kulture
Studentski grad 1976. u re`iji Ogwenke Mili}evi}. Igrao je Rado{ Baji}.
Bole prsti, bride, jakoje, nekaj nek bole. E, ima da te iskalemim, ebem ti
manastir~i}e, pa makar otpali. Ovi se zamewuju, kaleme, danas jednem, sutra
drugem. E kod mene ne da kalemi{. Ma ne}e niki da ti radi to ki wemu {to
radi, sve to o{qare onako, da mu je samo u wegove avlije da ima dvorce i da
mu tu bude lepo, a kad iza|e na put - mo`e da se udavi u blatu, wega to ne
okupira uop{te. Ma, bacau po putu prazne {i{i}e od vegete, kuti~i}e od
imalina, mrtve pacove, ima koliko o}e{. Ma, nema to vi{e ki nekad, oteli
ti se krava pa do|u qudi, pa padne slatko i voda i po neka quta. E, kod mene
ne da uredi{. Ne}e{ kod mene da ga kalemi{ kako ti o}e{. Ma, ne}e bre
qucki ni da kaleme, nare le~ka pelcer odozgor i samo {iqkau, {iqkau i
kad bide uve~e iskalemili po tri iqade svi, a to posle kad ga me}e{ u trap
otpadu glave, pelcer samo leti, to kuj te pita. Ovako ga kalemi ti, ima da
{kripi kalemar ki kad se otvara vratnice, sastavqam ga ja tako gadno da
ima da ti se ~ini da je poraslo na wemu.
Ovako sam. Ustanem ujutru u pola pet i bockam ga polako, za 10 dana, deset.
Mama mi donosi materijal, mantikola debela ki prs, pelcer mi dobar i {ta
mi se ti~e. Ne izlazim uop{te odavde. Reko sam mame ako mi vi~e neki ka`i
da sam oti{ao na ve`bu. Dodu{e, iza|em samo kad treba da... je li, da...
vr{im, i to!! Iza{ao sam malopre, reko, ~eka malo da mi se odmore prsti i
da... to, je li... ma da pi{am, i otidnem iza ku}e u {qiva~e, mrzi me da idem u
nu`nik za malu stvar i taman sam se raskora~io kad ~ujem iza mene: "El ti
treba pomo}, Milivoje", ka`e, "da ti pomognem."
- Pa reko, el' ba{ o}e{ da mi pomogne{?
- Ka`e: Pa ja sam dokon, mogo bi.
E, reko: ... Ako si ve} re{io da mi pomogne{, dela bogati, presko~i se preko
plota pa do|i, reko, da mi ga malko podr`i{. Ama, reko, mar{ odatle, ma ne
treba mi tvoja pomo} za nikad, makar kozom orao, i reko, nemo da me
preseca{ tu kad vidi{ imam poso.
Ama, radili smo mi sair bo`i, sva|ali smo se, sudili de, {ta nismo radili i
on bi sad hteo da mi pomogne, mora da mu ne{to trebam kad mi tako pazi. A to
sve po~elo onako, za ni{ta. Pre{o sam mu ja pre neku godinu kolima preko
mlade deteline i on bi teo da mu dam ~etres iqada za o{tetu. Reko, za{ta
da ti dam, bre, pa nisam ja magare da serem pare, ne berem ja to po drve}u pa
da i imam za bacawe. Reko, ne dam. Imawe do imawe, kad okre}em kola ne
mogu da gledam da l to~ak prelazi me|ak. Naqutio se on, utop~io nos ki
okarinu, {vi~e po avlije, tera pizmu, ne da zbori, e, velim, jakoje, quti se
kolko o}e{, {to jes, jes, trag pola peda, kolko pre{o to~ak, a on bi teo
~etres iqada. Ne dam.
I, kad be{e te godine da kalemim, spremio sam sve `ivo, ustao sam rano i
~ekam da dolaze. Tad sam se bio zamewivao tu po selu. ^ekam ja, pet sati
nema niki, {est sati nema niki, {ta je ovo, reko, {to i nema sunce i
kalaisano ebem. Kad, ono on iza{o iz avlije na raskrsnicu i presre}e qude,
oni svr}u ovamo za kod mene, i veli: Je li, ka`e, de }ete vi? - Didemo, ka`e
da kalemimo Milivoju. - Kojem bre, ka`e, Milivoju. Ma, ne kalemi on, ka`e,
danas, odlo`io, eve ka`e, sad samo {to ode, mora, ka`e, dide odma u Nakosu
dizore ono, dali mu, ka`e, traktor iz zadruge, mora da ide odma, ne sme da
~eka }e da mu se stvrdne. I tako, vrnu mi kalemare da mi se ne stvrdne. Vido ja {ta bi, tr~im od ku}e do ku}e, a bre, u bre, o}e bit, tera gor, tera
dol. Ne vredi, qudi oti{li drugem poslem kojekuda. El, el me zaeba Radoje,
zaeba. Jakoje, tako mi i treba.
E, mislio sam svaku no} kad legnem kako da mu vrnem taj dug. Prevr}em se po
krevetu ne mogu da zaspim, reko, de}e{ na mene, sunce ti kalaisano ebem. Pa,
el on zna na koga se namerio, pa ja sam u vojske bio kurir i preplivao sam
Dunav u pune opreme, a reka valovita, ubilo se... pa ja imam u mudima ono {to
on ima u one glave ki lijevo luben~e.
Otidnem u Trstenik, pija~ni dan, da kupim neke ulare za goveda, i {etam
tako po pijacu gledam kako se kre}u cene, kad, ete ti je wegova svastika,
ukurila neke }uri}e prodaje: Je li, ka`e, prijatequ, kako su ovi dole, {to ne
do|u malko u tazbinu, veli, kako su, el su dobro, el su zdravo... - Ma, reko,
dobro su prijo, reko, dobro su, zdravo su. Ue, vrnem se ja odma izdu{ke, na
lokal, i uz put smislim sve. Viknem ga ja jo{ s puta: Radoje, reko, dolaz
ovamo. - [ta }e{ - veli on, i {urka ne{to po avlije. - Dolaz ovamo - reko.
Reko, bio sam u Trsteniku i taka i taka situacija, sreo sam, bre, ove va{e i
vele, umrla ti bre baba, nego nemau kad da dolaze ovamo pa vele, ka`e, e,
ka`e dobro je prijatequ kad smo te sreli, molim te ka`i dole nikako
druk{e, oni odma neka dolaze, ka`e, taka i taka situacija po{to je ovo,
letwe vreme, o}e danas da je saranimo. - Ma, ajde bre - veli on. Reko, - je,
tako je. Ama, nije bila nikako bole{qiva - veli on, - Reko, tako je bre.
Ue, gledam ja, popeo sam se na tavan i ta~no gledam i winu letwu kujnu.
razleteli se oni po avlije, jure koko{ke, ode on u ba~varu, lupau buri}i
tamo, to~i rakiju, `uri da ne zakasni. Pa, de}e{ na mene, ma nije se rodio taj
da mene zaebe. On u Po~ekovinu sa `enom, ukurio bok~e, obuko se lepo, pa
preko ckele, preko `ita, po`urio da stigne {to pre. Kad tamo u selo po~eli
oni da kukau, `ena nari~e ki {to je to obi~aj, a i majka je to, nije {ala,
dodu{e we mi malo bilo `ao al' tako ju se zalomilo, {ta da radim ja sad.
U{li oni u avliju i kuku oboica, a oni tamo taman se zatekli za ru~kem. - Je
li bre, {ta vi je, {ta kukate. Pa, ka`e, - El, umrla nana? - Ama, koja nana bre
- vele oni. - Pa, ka`e, na{a nana. I tako... A nana mo`e da je boqe no svi oni.
Pa, de }e{ na mene, sunce ti kalaisano, pa ja sam bio najboqi vojnik u ~ete,
stoji na mene ono odelo ki saliveno. Ugoio sam se bio, noge pune nogavice,
obrazi }e da isprskau. Voleo me vodnik vi{e nego sve. [aqem mu ja ~estitke
svake Nove godine, to ne mo`e da pre|e, i ne `alim uop{te. Otidnem u
Trstenik i kupim najlep{u, pa kad ga istrokujem {tampanim slovima sre}na
ta i ta, to ima samo da gleda{. Ne pro|e mnogo, dobijem ja od wega jednu jo{
lep{u, i sad mi }uti na kredencu u kujne, onako na rasklapawe. Veli po{tar,
ka`e, ovakvu nisam doneo ni jednem u selu. Pa reko, ne mo{ ni da donese{, to
samo mene mo` da donese{ taku lepu ~estitku, {ta ti je tebe.
Napisao moj vodnik, ka`e: Mitraqezac, ka`e, `elim ti da u ove godine ne
ar~i{ vi{e mece u prazno, nego ako o}e{, ka`e, da se o`eni{ pa da ti
do|emo na svadbu.
Ama, hteo sam ja wega da pozovem jo{ odavno, voleo bi ja da on do|e, da ga ja
provedem malo pored Morave, da popijemo po neki crwak, al' znam nemam de
da ga dovedem, i ne zovem ga. Na mogu ~oveka da metem da spava tek kako bilo,
odelewa na ku}e sam tek betonirao, jo{ nisam ni sve prozore metuo, a kad
pravi{ ku}u to ima da baca{ pare ki u provaliju. Ama nije mene za wega, za
wega mene i kojekako, al treba da do|e sa gospo|om i detetom, dobro, dete }e
u lavor, ali gospo|a treba da iza|e no}u, ono, vreme ladno, probije vetar, i
nije zgodno, nije zgodno. I re{avam se da napravim tu jamu i to kupatilo,
ostavio sam ja odelewe za to, al jedva, deda ne da, da ga ubije{. - No, ka`e,
treba da nu`dim u ku}e, treba da poganim ku}u, te{ko mu kad do|e da otidne
do nu`nika ki narod. - Ama, bre, deda, {ta ti, reko, pa el vidi{, reko, da to
prave svi po selu. Ovaj, ovaj ode Radoje, napravi to prvi, ama on bi se ubio ki
siro~e kad ne bi {tr~eo ki praziluk iz torbe. Zabio se on u onu rupu, a ja ga
gledam pa velim: -Je li bre, {ta radi{ to. - Pa kopam. -Ama {ta kopa{ tu uz
moj plot, reko? Kad on rascepi one usnice ki kad qubio usiqanu plotnu pa
veli: - To ti je bre skepti~ka jama, i uvodim kupatilo, ako }e{ da zna{, tu
ide ta voda i to iz kupatila, pa {ta }e da sme}e moa skepti~ka jama tvojem
plotu.
- Ama, bre i ako ne}e ni{ta da mu sme}e, trebao si da me pita{ ako si ~ovek,
{ta se mene ti~e tvoja skepti~ka jama, bu{i ti po tvoje avlije kako ti o}e{,
nego nemo, reko, slu~ajno, ta tvoja smrdqiva voda, i to, da ide ovamo po moem
dvori{tu, i da mene, reko, podriva ku}u ovamo. Kad on izbe~i one o~i ki
odran ovan, pa veli onako ilobazno:
- Ama, znam ja, ka`e, {to si se ti unezverio ki kad ti rastu kutwaci, krivo
tebe, ka`e, }e da prsne{ od muke {to ja uvodim kupatilo, a ja ti, ka`em,
nisam kriv {to }e{ ti celoga veka da se kupa{ u lavor.
- Ama, reko, ja se bar kupam u lavoru, a ti se nisi okupao od kako te babica
okupala, zabagrelko jedan, ama, reko, zabagrelko jedan, a {to se ti~e kad }u
ja da uvedem kupatilo, ako treba da proizvodim {e}eru{u da me sprovodi
milicija na saslu{awe, ako tako treba da ga napravim, ne treba mi za nikad.
Kad wemu zasvetle{e one o~i, mogo bi da upali seno na tries metara, pa
veli: E, ka`e, slep~ovo|o jedan, za to {to tako radi{, za to }e{ ve~ito da
ostane{ slepac.
- Kuj slepac, reko, kuj slepac, ebem ti ku}evni direk, ponovi to jo{ jedared,
velim ja i izvu~em koc iz plota. Kad on ponovi slepcu, ja ripim u onu rupu pa
kad ga..., a onaj koc onako suv, pa ovako malo zacepqen, a ona cepqika sve
u~ini: tiiiiiiiuuujjjjiiinn. Po~e da svira. Pa de }e{, reko, na mene sunce ti
kalaisano. i tako. Dado gor u Sudu devesta iqada wemu i dado ~etres i osam
iqada sudske tro{kove i tako. A nije mi `ao, leba mi {to ga jem. [to da mi
bude `ao. Iza{li smo mi gor od sudije u onaj hodnik i ja mu dado one pare:
reko, eve ti, bre, ove pare po{to i onako voli{ paru vi{e nego ro|enu majku,
taman mo`e{ za ove dvesta iqada da kupi{ plo~ice za kupatilo, tako reko,
da i ja u~estvujem u izgradwe, mo`da }e{ da me pusti{ nekad, reko, u to tvoje
kupatilo, malo da se plaknem. Bar kad idem na sabor. Pi{am ti se u wega.
Kad on veli, ka`e, za ovo }u da te tu`im {to si reko. Reko, tu`i me, ama,
pi{am ti se u wega. Kad, neki qudi vele gor, ka`e, za{ta bre da ga tu`i{ pa
ono za to i slu`i. I tako.
More, kaki moji sabori, ma, ne idem ja na te sabore uop{te, batalio sam ja to
odavno. Koga da gledam tamo? Dim da igram kolo? S kim da se uvatim za kolo,
sve to {kolovani, sve to {eseto, {esetprvo godi{te, nema ni jedan moja par.
Uvatio se neki narod onako. Nabivau one koturove na fla{e, idu na
streqane, ga|au iz pu{ke one patuqce. Ja poga|am ono stalno. Mene to nije
interesantno, pokupim ja sve one fla{e piva i grickalice, privesce za kola.
Pivo popijem sa dru{tvem, grickalice donesem ku}i po pune xepove, ima to i
sad, vu~e se fijoka, i privesce za kola trampim za klaker i oranxade pa
pojim tako dru{tvo. More i devojke. Videli ovi {to imau te streqane kako ja
imam sokolovo oko, pa im ne vredi {to mi daju pu{ku sa fali~nem ni{anem,
~im je ja uznem u ruke ja znam {ta joj fali. I ga|am odma, da l u podno`je, da l
u centar. Ma, mole me oni, ka`e: "Nemo molim te da ga|a{ vi{e, pokupi nam
se ovo sve, eve ti, ka`e, crvenda} popi sa dru{tvem, nemo da ga|a{, molim
te vi{e". Ma, nisam ja uzalud bio, je l tako, najboqi vojnik u ~ete.
A to {to moj vodnik tera {alu sa mnom da ne ar~im mece vi{e u prazno nego
da se o`enim, nema od toga ni{ta, to ne}e sad na selo ni jedna da se uda za
seqaka, o}e ona da ima{ neku slu`bu, neki zanat, ili da radi{ negde u
inostranstvu. Ne}e da prqa ruke. Ne}e da muze krave, o}e da kupi tetrapak,
}e da je, a ne}e da radi, }e da `ivi lepo, a na selu to sve te`e mo`e, mora{
dobro da se oznoji{ ako o}e{ uve~e da se naje{. Mora da ga prska{, da ga
kopa{, da ga plevi{, da mu zagleda{ u nebo da l }e ne{to da ga ubije odozgor,
ako ga ubije nikem ni{ta, opet dolaze priznanice, pla}aj porez i prirez, ne
pita te niki odakle, da l ima, da l si ti te pare izvuko iz zemqe, da l ti ta
zemqa to dala. Ti proizvedi neko ti ne garantuje da }e{ taj proizvod da
unov~i{, i kad ti ga otkupe, otkupe ga po cene koju oni sami odrede i za koju
tebe niki ni{ta ne pita; ako o}e{, o}e{, ako ne}e{ ne mora{ nek ti
propadne. Otkupe ti gro`|e po tri dinara, posle ga prodaju u Slovenije za
pet, litar kisele vode skupqi od kila `ita i tako. Ali, kobeqamo nekako.
Ipak, najgore {to mo`e da te zadese to ti je, da ti ubije odozgor. Da te satre,
da te urni{e potpuno, posle celu godinu ima da keca{ i ne mo`e{ da se
oporavi{. Nema, nema i to ti je, jedva ima da kupi{ ~eqadi po "tigar"
pirotske opance od gume.
Proletos, imao sam p{enicu wive ~etres ari, rodilo, nane mu ga zatitkam, pa
rastrtilo. @uti se wiva ki dukat. Ustanem ti ja ujutru, sobajle, pa sve
uzletim uz brdo ki da imam krila, pa u|em u moju p{enicu, a ona sve {u{ti.
Dune malo vetri}, a mene se ~ini da sve ~ujem kako pucka zrno o zrno. Reko,
jo{ danas pa sutra da `wemo, ja }u napred, mama za monom neka kupi i nek
vezuje, a ovi starci, baba i deda, neka u`ivau ako znadu, ako mo`e ne{to nek
pomognu, ako ne mo`e, ja }u sam, za dva dana }u da je obalim. Ima da pokupim
svako zrnce.
Kad be{e uve~e taj dan pred `etvu, sedim ja na basamaku, zapalio sam cigaru,
gledam u nebo: ono se cakle zvezde na wemu, reko, da}e bog da me poslu`i
vreme jo{ neki dan pa posle kako mu voqa. Povukujem ja one zadwe dimove,
~eka, reko, da ispu{im ovo pa didem da odmaram kad, ete ti ga ne{to lupi u
komke. - [to pa bre, pu{i{ te cigare, sam ti reko da ne me}e{ ta govna po
usta, {to pa bre se truje{ - veli deda. Reko, ne pu{im bre deda, {ta ti je
tebe, {ta prezire{ tu. Ja to krijem od wega, quti se on, neki Franuz {to mu
operiso nogu u Skopqu osamnajeste godine reko mu da je duvan mnogo {tetan, a
ja ne}u da mu pravim sekiraciju.
- Ti misli{ - ka`e - da sam ja }orav, gledam ja ve} podu`e, svetli cigara u
mraku. Nemo, bre, ka`e da pu{i{ to ako me slu{a{. Reko: bre deda, }u da se
trujem, ako mi se pu{i }u da pu{im, ne mora{ ti mene da kontroli{e{ ki da
sam ja mali. Ne pu{im svilu, pu{im qucki cigare sa filterem, ne {kode
ni{ta. Nego, reko, {to pa bre ne upali{ svetlo }e da slomi{ vrat po tem
mraku. Ma, ka`e, ne}u da palim svetlo za svaku sitnicu, sijalica ki tutka
izgori ~as kilo soli, boqe ka`e, da idem polak{e pa da kupim kilo soli,
nego da `urim i da palim svetlo pa da jem neslano jelo. - Ma, radi, reko, kako
o}e{, nego da }e{ sa tem lon~etom, de si po{o, velim mu ja. Ka`e: - ]u didem
bre da nato~im le~ka qute u ba~varu. Da uznem, ka`e, malko qute da
istrqam ovu nogu `iga me ne{to ceo dan danas i ju~er, mora da }e da se
promeni vreme sutra.
Reko, deda, nemo molim te da buta{ tu, sam slu{ao malopre na televizoru
ka`e ciklon se o~ekuje tek za nedequ dana. - E, pi{am se ja, veli on, na tvoj
ciklone, mene ka`e, kad `iga noga to ti je najboqi ciklon. A on to ima, oko
Bo`i}a uzme {es lukova pa i rase~e na dva dela i to mu ispadne 12 meseci i
to pose metne na perdu i posoli malko i to mu poka`e kako }e vreme da bude.
I pose uvek kad padne ki{a on ka`e: - E, ka`e, znao sam. Kad suvo vreme
ka`e: Znao sam da }e da bude suvo, i stalno bogoradi i psuje majku ovema {to
javqaju za vreme na televizoru ka`e: - [ta oni znadu, kako oni mo`e da
pogode, ja sa luka, boqe pogodim.
Ama, reko, }uti bre deda, molim te, nemo da baksuzuje{ tu, sutra }emo da
`wemo, a ti tu baksuzuje{, {ta taji{ tu po tem mraku, nume{, reko, dide{ da
spava{. Kad... noga ga nije `igala badava. Pogodi deda.
@wem ja, nao{trio sam srp samo vrska, mo` da se obrija{ sa wim. Malo,
malo pa pogledujem u nebo, ono neka zapara, nanu mu ebem, jedva se di{e, a
`edan sam, `edan, mogo bi Moravu da popijem ~ini mi se. Mama ponela jedno
flak~e sa vodom, ono udari u koc i razbi se. I tako ostasmo bez vode. A deda
dr`i krave da pasu, ovako u jednem {qiva~etu, a ja mu velim: Reko, deda, id,
slave ti, na onaj belovodski izvor, vidi, ima}e voda dole, i pogledaj po
onema wivama ima}e negde neko tikven~e, dela bogati izvrti ga pa donesi
malko vode da pijem, mnogo sa `edan. Ode on, nema ga, nema, nema, ja
pogledujem u nebo, vidim ne{to mi se mla~i od sela, reko, ne}e vaqda da
bide ne{to nevaqatno, i navalio sam }u dise~em ruke, tako brzo radim. Ne
di`em glavu, pitam nanu i mamu: El' ide deda, - Ma, nema ga jo{ - vele one. Pa
di je oti{ao, {ta bi s wim pobogu i zaboga, oti{ao bi dosad u Trstenik i
vrnuo bi se. A mama veli: Tra`i on drewine po vrzine, prevario ga neki da
to skida pritisak kuj ima. - Dabogda ga pritisla zemqa - kune ga nana - de je
dosad. - Da ti pomognem koliko bilo pa vajda. Ne treba, reko, ni{ta da mi
pomogne samo sam mnogo `edan, velim ja i gledam gor, a ono mi sve sumwivije.
I tek po~e neki vetar, ovo reko il' }e da ga donese il' }e da ga odnese, eba mu
majku. Drugo nema.
- Je li, reko, ~uste l vi da l' to ne zagrme malo?
- Ma jok more, avion negde neki - veli mama.
- Ma kaki avion, nema ni pojma o avionu, nego reko, el ide deda?
- Nema ga jo{, Milivoje - ka`e, nego ajde sinko ko}e{ da u`inamo, cenim da je
pre{la podna. Poje|i ne{to, ka`e, pa }e u tem vaqda i on da stigne, tako
ka`e, da ne zapiwe{ `edan i gladan. U`inajte vi, ne mogu ja, reko, nisam
gladan - velim ja i ne stajem. A ona p{enica suva ki zlato, sama mi pada u
naru~e, ki da zna {ta je ~eka. I po~e vetar, sve ja~e, sve ja~e, pogledam ja u
nebo, vidim, ide ne{to crno od sela i neki podmukli klokot ki da ~ujem. Ako }e{, ka`e, da ti nama`em na leba malo kajmaka i jaje odozgor - veli
mama. Reko: Bre, jedi tu ako ti se je, ja ne mogu da jem - i u~ini mi se da po~e
neka kapka da mi ladi le|a, znoj mi curi sa ~ela u o~i, sve mi slano grize
zenice.
Pogledam dole niz liva~e kad u neki zeman ete ti ga on ide,vidim ne nosi
ni{ta u ruka. - E, reko, de ode pobogu i zaboga - i vrpoqim se ~as pogledujem u
nebo ~as u p{enicu, unezverio sam se ki sviwa pred {pricawe. - De ti je
voda, reko, bre? - Tuj, ka`e, dobra voda na onem izvoru, nisam znao da onako
dobra voda, pija ja, ka`e, dvaput ki volina. - Ma, de ti je voda, reko, bre derem se ja, ne ~ujem ga, ni on mene izgleda. [u{te zabrani, kre~e svrake,
vetar nosi neku {a{u, {u{ti moja p{enica.
- @estoki vre`ovi po onema wivama, ka`e, mnogo, mnogo veliki al' nigde
tikven~e da ga pu{kom ga|a{. - E, reko, da je bilo ki bure ti ga ne bi video.
Ka`e on: - [ta }e ti voda izgleda da }e da padne ki{a, }e da bide vode
kolko o}e{. - Ceni{, reko. - Cenim - ka`e - `iga me noga ceo dan ju~er. E,
reko dobro kad te `iga.
Kad po~e. Prvo onako krupne kapi, udari me u le|a pa sve {qepi, a moja
p{enica {u{ti, i sve mi se ~ini ki da ~ujem neki jauk. Okrenem se naglo,
vidim baba skinula maramu i moli se i krsti, a mama vabi ona goveda {to se
orgla babe iz ruka. - Be`i, veli, pod kola, Milivoje, - veli mama. A ja
opqunem dlanove pa nastavim da `wem. Klize kapqice niz moju p{enicu, srp
mi zaku~uje u zemqu, vetar je nosi, jedva je vatam. I tek po~e da zvrca po
Comment: l
le|ima, ska~e oko mene ki zrno pasuqa, pa ki ora, pa po~e ki jaje. Udara mi
svud po snage, a ja jedino {to ~ujem ona jauk. I ka negde daleko, ~ak iza brda
~ujem mamu: Milivoje, Milivoje! I mislim se kad li je pre oti{la tako
daleko. A ono me bije odozgor. Ja podignem glavu, ispravim se {to vi{e mogu
pa dignem ruku i srp u vis i o}u da pogledam u nebesa, otvaram o~i, ali ne
mogu, bije me ono svud, ne ose}am ni bol, ni ladno}u, samo ~ujem ona jauk, jauk,
i o}u da gledam u nebesa, o}u da vidim gor najdaqe {to mo`e, teo bi da
vidim odakle ide ova ala ba{ na mene pa mi se otrgne ne{to ~ini mi se ~ak
iz peta i riknem: Bo`e, ebem li ti sve zvezde i zvezdice ako te ima de.
I tako brzo do|e, tako brzo i pro|e. Gromovi biju i daqe al' na suvo. O~i mi
zatvorene, ose}am smiruje se, vetar me ladi, a mene se ~ini da sam vreo ki
nakovaw, di{em vazduh, duboko, ose}a se ed i paqevine u wemu i sad ~ujem
jauk ali ~ini mi se da je pravi, tu blizu. A ono mama i nana nari~u: Milivoje,
Milivoje! A ja ne smem da otvorim o~i, jedva savijem glavu i ne{to mi pu~e u
vratu, po~e da drhtim, ~ujem ona jauk, Milivoje, Milivoje, i zami{qam, svud
okolo grad ubio pa razlepio, samo moa p{enica od ~etres ari stoji
netaknuta, wi{e se na vetru. I u~ini mi se da je to stvarno tako al' ~ujem
mama nari~e, Milivoje, Milivoje, pa ne mogu to vi{e da izdr`im, ne mogu da
me ubije{, otvorim o~i i viknem: - [ta vi je, {ta kukate tu, lebac vi se
ogadio. Pogledam, a ono, oko mene gde bila p{enica sad strwi{te, neki, neki
klas sa jo{ dr`i al' i on pomolio glavu na ni`e, pu{i se zemqa i isparava. Ne}u da ~ujem kukawe, reko. Nema da se kuka, o}u pesmu ode.
Kukwava se uzela po poqu, duvka ladan vetri}, zemqa miri{e na zelene
vo}ke, a ja zapevam: "P{eni~ice sitno seme". Zamalo da zapla~em, ma nije
mene sramota, ako mi se pla~e {to da ne pla~em, {to da mi se srce cepa
onako na suvo. Kad mi doqe da kukam, ja se iskukam i lak{e mi. Lak{i sam
nekako i br`e idem. Samo kad bi me deda vido da pla~em ne bi se dobro
proveo. Branio on mene da kukam jo{ kad sam bio dete. Kad mi poginuo otac u
majdanu, kopao pesak i sru~i se onaj pesak, i ono kamewe na wega, doneli ga
oni ku}i, a ja sam bio sa decom po zabranima, skupqali smo jaja od svraka.
Ulazim ja u avliju, vidim, ispred vratnice sanitet, ispred ku}e sede qudi na
klupama, `ene bri{u avliju. Uletim ja u ku}u i odma o}u da u|em u gostinsku
sobu. A deda mi prepre~i put, pa veli: - ^ekaj, ~ekaj, ka`e, oca ti se tamo
brije i ure|uje, polako, ka`e, i bez plakawa, nisi ti, ka`e, `ena da pla~e{.
A mene pado{e ona jaja na beton {to sam i dr`ao u ko{uqe i velim mu: - Ma,
reko, deda, {to si ti gologlav? Reko, a {to si ti gologlav?
I tako. Sad mi je trebao pesak za kaleme, trebalo didem u majdan, ja nisam
hteo didem tamo, platio sam ~oveka, dao sam mu ~etres iqada, reko ti da mi
to doveze{, ja ne}u da idem tamo, o}u samo da ga vidim u avlije. I kad idem u
poqe tem putom vi{e ne idem, idem okolo, mnogo mi daqe, ali ne}u da se
podse}am, {ta mi vredi da se podse}am. Al ne mo`e niko da me sretne na
putu da me izubiva i da me izma`e blatem, jer zna da nemam oca i da nema kuj
da me brani. Kuj sme sad da mi izi|e na put, nek mi stane neki na senku ako
sme, a ja nikoga ne diram, `ivim ~asno i po{teno. Dobro se proveli oni
bilmezi u Kraqevu {to su hteli kod mene da u}are. Oni o}e kod mene da
sa{iju odelo. Stojim ja na pijacu podajem grojze, a ono grojze slatko ki med,
ono neka omorina, navalile osice i p~ele, }e da mi izvade o~e, al' narod
ne{to tak{e. Nai|e neki, neki, al' slabo. Ja to numem da ga natutkam tamo da
mu vi~em: Izvolte, izvolte, da mu ja tu zalazim. Ako }e duzme nek uzme, ako
ne}e ne mora. Vidim ja oko mene qudi prodaju amo pada al' stalno ne{to
xavawkau. Ue, ja sam se udrvio ode pored ove tezge, ne jebava me niki ki
trulu {qivu, ne da ga prodam nikad. ^eka, reko, i ja malo da xvawkam ne{to.
Pa opletem: Izvolte, izvolte mnogo lepo grojze, izvolte gospo|e, ovaki
proizvode niste jeli nikad, jo{ malo pa }e didemo, navali narode,
razgalamio se ja i po~e{e, bogami, da dolaze. Kad ovi oko mene po~e{e da se
pogleduju. - Je li, ka`e, {ta ti je? - Reko: - [ta {ta mi je bre, da vidite vi
kako ja umem da bogoradim. Po~e ja da prodajem ne sti`em, da merim sve,
kilo, dva, kilo, dva, kilo i po tri kile. Nai|e neka ekskurzija, dado onema
decama jevtinije, ostado{e mene samo jo{ dve gajbice. Kad ne lezi vra`e, kad
ti ne{to ne ide, ne ide pa to ti je. Etej, trojica idu, gledam ja, idu redom od
tezge do tezge, pipaju grojze i zaebavau narod. Vi~u: de ste xuxe, de ste
seqaci, de ste gexovani? Pribli`avaju se oni, a ja merim jednem ~i~e grojze,
oni {utnu{e jednu gajbicu, ona dolete do moje tezge, udari me u nogu. - Meri,
ka`e, to malo br`e, evo idu ove silaxije ovamo - veli onaj ~i~a. Izmerim ja
ono grojze i metu ovako ruke u xepove, kad ete ti oni, idu prema moje tezge,
metuli one gume po usta. - Je li, bre, ka`e, Ben Kvik, {ta si se ti tu
razgalamio ki da je ovo tvoje soka~e, ima da bide{ fini kad si na pijacu.
Veli onaj najkrupniji {to ide napred i nasmeja se, vidim ja {krb sve, ima
samo nekoliko zuba napred. Ima na ruke istetoviranu golu `enu. Prekrstio
on ruke i gleda me pravo u o~i, a ona dvojica {to stoje iza wega, pre|o{e
napred, uze{e dva najve}a fi{eka i po~e{e da prevr}u ono moje grojze. I sve
one najboqe grozdove da me}u u one moje fi{eke. Ujedam se ja za usnicu,
dr`im ruke u xepovima i po~e da mi se okre}e neki ventilator u stomaku.
Reko: - [to pa momci prevr}ete to grojze tako, nije red, mo`e, reko, da se
dogovorimo da sve bude fino, {to da pravimo gu`vu. Velim ja to, i
pogledujem tezge, ovako kod noga stoji mi jedna gvozdena {ipka {to s wom
pri~vr{}ujem holandeze u gajbice, a u desnem xepu sam stego jednu britvicu,
ki ka{ik~e, {iqkam tako sa wom pru}e kad sam dokon. Kad jedan od onih {to
trpau ono grojze u one fi{ece, ima ovu dowu usnu ovako napred i veli: - Nema
mi {ta tu da se dogovaramo s tobom, Ben Kvik, neka gazda odlu~i da l }e da
ti plati. I povuko{e se oni dva koraka unazak, a onaj glavni se iskezi,
spusti ruke, pa po|e jedan korak prema tezge. Mene se zavrte ventilator jo{
vi{e u `elucu, udari mi krv u obraze i kao muwa potegnem onom pesnicom u
kojoj mi britva i quqnem ga tako gadno preko usta da on padne na dupe ki
svetwak. Istog trena, ~ini mi se, ripim za onu gvozdenu {ipku ipod tezge,
stegnem je dobro, pa reko: - Ote ovamo, ote ovamo, dadu vi ebem
{iqokuransku, da vi ja dam grojze sa biberonima. Ote ovamo da vi Ben Kvik
sa{ije pantalone. Nemo, reko, da gledate u gazdu, on skoro ne}e da ustane, i
kad bude ustao ima da bude plav ki grlica. Reko, ajte ovamo da ve ja
izkanuram. Pa de }ete na mene, sunce vi kalaisano. Mene vidra nije ravna.
Jo{ da je imao kuj da me {koluje, gde bi mi bio kraj. Dodu{e, kad sam zavr{io
osmoqetku nastavnik, reko dede, ka`e, bi}e {tete ako Milivoja ne date
daqe u {kolu, ovakoga ra~unxiju nismo imali odavno u {kole. Al, ja znam, kuj
da mi zaradi za kwige, za sveske, ta dedina invalida jedva sti`e i za porez,
on se ve}, ~ovek ispustio, ostareo, ne mo`e vi{e da zapiwe, nosi snop trske
pa se zadi{e, zadi{e. Baba, i ona tad nekako pala sa tavana, bila u bolnice
devetnajest dana, mo`e da {urka po ne{to kod ku}e, al o ra|u nema ni pojma.
Jedino mama. E, reko, znam {ta }e da bide, ja ima da otidnem od ku}e, ona ima
da se razglavquje od posla, ima da trsi, trsi dok se ne istro{i ki sapun. A
to pokojni oca ne bi dozvolio.
I tako. Ostado ja. Malo zbog imawa, malo zbog oce. I kad idem uzbrdo, ne{to
gleam nema omladine, nema mladosti, u proseku ~etres-pedeset godina, ve}
sve tro{no izdi{e, ne mo`e vi{e da zapiwe. Pita me deda: - Dobro, ka`e, ti
si mlad ~ovek, trebao bi to da zna{, {ta }e da bide sa ovema imawima {to
ostaju, evij, ka`e, gomila wih {to imau prvoklasna imawa odo{e sa zemqe,
ka`e, kuj }e to da radi.
- Pa, reko, deda vaqda }e da bude neko udru`ivawe, neka kolektiva }e to
vaqda da radi.
- Ma kaka, ka`e, kolektiva, oni ne obrade, ka`e, ni wine wive, pogledaj,
veli, kake su im wive.
- Ma, reko, deda, {ta me to interesuje, neka radi kuj o}e, ja znam da ja ne}u.
Mene prsne kr{wa~a dok obradim i ovo na{e, {ta }e mi tu|e, ne treba mi ni
ovoliko. Ne}u da lomim vrat, ne}u da se zabijem u zemqu pre vremena. A teo
bi i ja da pro|em, da vidim, da do`ivim, da osetim al mi se ne da.
Gledamo mi tako, jedno ve~e televizor, be{e neka emisija o moru, baba i
deda sede na otomanu, baba drema, a i mama se klati na stolice, }e da padne
koliko joj se spava. Deda kad i kad razdere na babu, kad ova po~ne da hr~e: Idi bre, ka`e, spavaj, {ta ~ami{ tu. - Ma ne}u - veli ona - svi u kraju
odjavili televizore, jedini mi pla}amo. Kad ga pla}am }u da ga gledam, da ga
ebem, }u da slu{am za vreme. - No, znadu oni onoga mnogo da pogode, ka`e, da
bide vreme, sutra }e da bide tako i tako. Opet on te wegove lukove. Gledamo
mi tako, a ono neki brodi}i, a na brodi}ima devojke lepe ki vile, one u
kostimima, pokriveno samo pole~ka gor, i le~ka dole, ono sve..., a deda, kad
se pojave one, okrene glavu, ka gleda ne{to drugo, a ja znam da ga sramota. A ja
sam se zagledao pa nije da sam `udan, nego gledam one devojke kako se ma`u
pomadema, one momce kako ska~u sa daske u more, kako voze one skije, gledam
onam narod kako se br~ka pa se ne{to mislim, majku mu ebem, da l oni ne{to
brinu, da l wi brine {to nema ve{ta~ko |ubrivo, da l wima nekad
plemewa~a satre vinograd, da l wima neka godine ne rodi dobro, da l wima
grad nekad ubije p{enicu i nije da sam `udan... Kad deda ne mo`e da vi{e
vrda, uvati ga ja. - E, ka`e, pi{am se ja na ovake misije, pu{tau tu sva{ta, ove
gologuze kvare narod, ajd didemo bre, baba, da spavamo. I ustade on, a ja mu
velim: - ^ekaj, reko, deda, reko, deda zna{ {ta:
- [ta - veli on.
- Reko, ja sutra sobajle idem na more!
- De ide{, bre? Reko: - Na more, deda! na more!
I to ve~e podmio sam se ja, mama mi dala novu presvlaku, podmio sam se samo
do pola, {to da se podmivam sve, idem na more, tamo }u... Metnuo sam
budilnik na nadkaznu da mi zvoni sobajle, ama budim se ja svako jutro, sam,
rano, al' pla{im se da se ba{ sutra ne uspavam. Na stolicu sam naslagao
odelo po redu kako }u sutra da ga obukujem sve novo, farmerke sam kupio od
nekog studenata iz sela i, ne obukujem ja to stalno, obukujem samo kad po|em
negde. Lego sam ja i `murim, `murim, zatvaram o~i, okre}em se ~as na jednu
~as na drugu stranu, ne mogu nikako da zaspim, ne mogu pa da me ubije{, uzeo
me neki nemir, pa stalno mislim, reko, po~iwem prskawe, a ja idem na more,
}e da mi poje plamewa~a kaleme i vinograd, pa posle {ta sam uradio. I
prevr}em se ja po krevetu, malo, malo pa zagledam u one fosforne kazaqke
na budilniku, a one, ~ini mi se, zaboravili da se okre}u. Reko, {ta je ovo,
{to ne prolazi ovo vreme, brojim ovce, zami{qam da pada ki{ica, zatvaram
o~i sve me `uqe, al ne mogu da zaspim nikako. Budilnik kquca, kquca, ja
dre`dim, a neko ku~i{te po~e da podurlava, podurlava, ~ini mi se ba{ u
na{e avlije, reko, neka ga nek podurlava, presta}e, i zatvaram o~i i daqe,
al ne mogu da zaspim da me ubije{. Reko, {ta podurlava{ tu, reko, ebem ti
rod i ripim iz kreveta, a ovako mi stoji pu{ka na zidu, reko, {ta sluti{ tu
na zlo, i iza|em u komku. ^eka, reko, da te u}utkam za ve~ita vremena. Pun
mesec pa se sve vidi ko da je dan, reko, {ta podurlava{ tu i podignem cevku u
prvcu, kad ono - neko malo ku~ence, belo, beli se ki bundevka u onem mraku,
ki da me opazi, pa samo spusti glavu ka zemqi i u}uta. Gledam ga ja preko
mu{ice, gledam, reko, ima da ga rasturim u komate, metnuo sam {esticu,
gledam ga, prestade ono da zaurlava, povilo glavu ka zemqi i ne mi~e se. A
mene ruka, ne mi~e, reko, ima da ga rasturim, gledam ga preko mu{ice, pa reko
{to se ne pomakne malo, i bi mi ga ne{to `ao, reko: - ^ibo tamo, ~ibo... Kad
ono se ne mi~e, reko, kaka je ova an|ama: - Mar{, reko, ~ibo! Ama, reko, ebem
ti rok tvoj - podignem cevku malko uvis i opalim iznad wega u pravcu. Boo,
pu~e pu{ka, upali se prozor u dedine sobe. Kad ono se samo krenu prema
mene, i ~ini mi se ki da me pogleda, pa najsporije {to mo`e uputi se prema
vratnicama, cipele-mipele, pa isto onako polako, na|e rupu u kapije i
{mugnu na put.
- Kaka je to pucwava - veli deda, ogrnuo se }ebetem i iza{o.
- Ama, reko, neko ku~i{te, dosadi mi, podurlava tu, ne mogu da zaspim. Kad on
se zagleda u mrak, uzdahnu onako duboko, pa veli: - Sluti ne{to. A to kad ti
do|e ku~e pred ku}evni prag i kukuvija na jasen, znaj neko }e... A ja se zbunio,
pa ne znam {ta da mu reknem: - Reko, deda, ako ti ceni{ da ja ne treba da
idem na more, ja }u da se pi{manim... Kad on veli: - Nemo, ka`e, da se
pi{mani{, kad ne{to jedared odlu~i{ tako nek bide. Idi, veli, idi i bogati
kupi tamo jednu fla{u kisele vode, popi vodu, a u onu fla{u kad po|e{ ku}i
zavati malo toga mora da vidimo da l istina toliko slano. Reko: - O}u, deda,
{ta mi to te{ko, veli mu, reko, deda, ve} je dockan treba, reko, malko da se
odmorim sutra }u da putujem daleko. - Nek ti je laka no} - veli on. - Nemo,
ka`e, da ostavi{ pu{ku tako, o~isti cev, ne vaqa da ostane tako, r|a cevka,
poslu{aj ti mene ako o}e{ da tebe poslu{a pu{ka. I okrenu se i ode. Polako.
Gledam ga, ki senka je, a kaka je to ala od ~oveka bila, bacao je on po troicu u
kai{ u svoe vreme. Reko: To me ~eka, nema {ta da izvrdam, to me ~eka. Sad mi
se ~ini da }u ve~ito da ostanem ovaki al' to me ~eka. E, kad je tako }u da
idem, bar da pro|em malo da vidim... I legnem ponovo. Za dugo nisam zaspao,
vrpoqim se po krevetu i stalno mi u glave ono belo ku~e... cvrrrrr...
budilnik, ripim ja... pogledam ja, svawiva se, po~e da se obukujem, didem. I
krenem na autobus do Trstenika, posle ima direktni na U`ice, pa sve do
mora. Krenuo sam ja, idem, a mama tr~i za mnom, dr`i neke dve jabuke u ruka i
veli, ka`e: - Milivoje, ~eka malo. Eve ti, ka`e, ove dve jabuke, bi}e{ gladan
uz put pa nek ti se na|u, nemo da bide{ gladan. - Pa, reko, dobro el zna{ da
ne smem ni{ta da metem ustak kad putujem, reko, el zna{ da povra}am u
autobusu, pa, reko, el si mogla da mi da{ te dve jabuke kod ku}e, nego treba,
reko, da se jurimo ode po putu da ni se ~udi narod?
- Ama, mogla sam, ka`e, nego, ka`e, sine Milivoje, - po~e ona da vodeni o~ima.
- Nisam to tela da te pitam pred ovema starima, da l ne}e{ ti mo`da, crni
sine Milivoje, mo`da dide{?... Reko: - De didem, bre?
- Pa, ka`e, da l ne}e{ ti, crni sine Milivoje, mo`da dide{ tamo.
- Ama, de didem, bre?
- Pa, ka`e, tamo, u to inostranstvo!
- Ama, {ta ti je bre, mamo, velim. Pa jel si blesava ti, pa zar bi ja tek tako
oti{o u tu|inu, pa zar bi ja vas tek tako ostavio, pa {ta bi reko, reko,
pokojni oca da je `iv. Pa ne bi ja oti{o tamo za dr`avu da mi dadu.
- Ama, ja sam, crna kukavica, mislila da ne}e{ mo`da da po|e{ za wom. Za
Ru`icom. - Za kojom wom, za kojom Ru`icom? - pitam je ja. - Pa za mene je ona
umrla odavno. Za mene ona vi{e ne postoji, osu{ila se, reko, mamo, ta grana
u mene odavno.
- Ama, znam ja, ka`e, sinko, reko je mene po{tar da si ti dobio ~estitku od
we, i da ti je ona pisala koxa put. Nemo, ka`e, Milivoje da ne ostavi{, da ni
raste korov po imawu, ja, ka`e, znam kad je qubav u pitawu zaboravqa se i
majka i ogwi{te.
- Ama, reko, mamo, nek pi{e kolko joj voqa. Ja ta pisma odma cepam. Ne mogu
nigde da mrdnem da vi ne{to ne prezirete, reko. Idi, bre, kad stignem na
more }u da se javim odma. Idi, vr{i poso, nemo da mi zamajava{, }e da mi
otidne autobus.
I da mi to nije rekla mo`da ne bi sve vreme mislio o tem. O woj. A i nije
{ala, dve godine sam ja preskakao plotove zbog we, brao za wu rane vo}ke i
donosio joj prve zumbule. Zavideli mi svi u kraju. Igram ja kolo sa wom na
saboru, svira~i }e da popadau, ne dam ja da prestanu, a kad se zavr{i kolo,
ona me jo{ dr`i za ruku pa veli: - Milivoje, mili, ti se u ovem narodu najja~i.
A ja, ki da mi vetar u{o u plu}a, ne ~ujem nikoga i ne vidim nikoga, samo wu
~ujem i samo wu vidim.
Kad je bilo, do{o mene poziv za JNA i na nekoliko dana pred moju gozbu
na|emo se mi, a ona meni veli: - Milivoje, ja se bojim.
- ^ega se boji{, ka`em joj ja. - Pa, ka`e, 500 dana je to nije {ala. A ja je gledam
u one wojzine vrane o~i pa velim, reko: - Ru`ice, 5000 iqada dana, 50 iqada
dana ne mo`e da rastopi na{u qubav.
- Tako je, mili Milivoje - veli ona. I kad je bila gozba - ispratnica ja sam
reko dede: - Slu{aj, reko, deda, da i zove{. Ka`e on: - Pa nismo se zvali
ranije. Reko: - Ako se nismo zvali, da i zove{. Mama veli: Milivoje kako ti
voqa. - Ama, reko, mamo, ne zovem ja wi zbog wojzinoga oca, ja zovem wi zbog
Ru`ice. A oni nit su do{li, niti su pratili paru ki {to je to red kad ide
regrut, ma nije mene za paru, nego dobro kad su pratili wu. Kad be{e oko
devet sati, taman se gosti raskravili, a ona veli, ka`e: Milivoje, ja bi
morala ku}i. - A {to, reko, Ru`ice, pa tek je devet sati.
- Pa, ka`e, morala bi, tako mi rekli moji.
- Ma kuj ti reko. Reko: Ajde, reko, ja }u da po|em kod tvojega oca, ja }u mu da mu
ka`em otvoreno {ta imamo tu da krijemo, ne}emo da se vidimo godinu i vi{e
dana. A ona veli: - Boqe nemoj, boqe nemoj, mili Milivoje. Posle u kasarne
~ekam ja po{tu, ~vrqim se ki na zejtinu, ispo~etka pisma, pisma - posle
razglednice, razglednice i na kraju sa pet re~i. Telegram: @ivot je protiv
nas. Ru`ica. Tad je ispao veliki ~ovek moj vodnik. Ima ka`e, mitraqezac,
devojaka ki blata, nemo da se sikira{. Zar taki momak da se sekira zbog
devojke.
Znao sam ja odakle duva vetar. Wen otac je tu odigrao ulogu, bio on u
zarobqeni{tvu u Nema~ke i tamo napravio neke {valeraje. I do{li mu pre
neku godinu sa "mercedesom". Pitam ja Ru`icu: - Je li, reko, odakle ti one
belowe? A ona veli: Ma, to su neki...
- Ma, koji su, velim ja.
- Pa jedan od wih mi je vaqda bata, a ona dvojica su mu neki drugovi...
Drugovi... to je li. I od tog doba Ru`ica je po{la na {najderski kurs, ka`e,
treba}e joj. Vele, ka`e... nije dolazila pro{le leto, ka`e, u drugem je stawu.
U stvari, wen otac je tu odigrao ulogu. On misli ako ima sve, da mo`e da
radi sa qudima {ta o}e.
Vuko on nama |ubre jedan dan sa traktorom i zato je wemu trebalo da vrnemo
jednoga radnika, prostoga. Brao on `ito i poru~io po Ru`ice, nikako druk{e,
da mu po|emo. I ja velim mame, reko: - Mamo, ja bi i{o da naberem nekoliko
gajbica da teram u subotu na pijac, a ti, reko, da po|e{ sutra da vrne{ toga
radnika. A ona mi u{iva neku ko{uqu, ovi stari polegali, podi`e glavu od
one ko{uqe, pogleda me, zadrhta{e joj usnice, po~e da... Reko: - Mamo {ta ti
je, pla~e{. - Ma, jok ka`e, o~i me ne{to pe~u. Reko: - Kako te pe~u, govori
za{ta pla~e{. - Ama, ka`e, Milivoje, boqe idi ti wima vrni toga radnika. A {to, reko, da ne ide{ ti? Kad woj grunu{e suze pa veli, ka`e: - Ama, ka`e,
sine Milivoje, nije lepo da ti to govorim, dete si mi, al ne mogu vi{e to da
izdr`im, on mene progawa, vredam ja od wega da ga ne sretnem u poqu ki guja,
on mislim da ja ako nemam ~oveka mo`e da radi sa mnom {to o}e i da mi
zbori {ta o}e, ja ako sam izgubila mojega ~oveka i ako sam ostala sirota i
ukleta, ja nisam izgubila po{tewe i obraz. Ue, mene ne{to fisnu preko
grudi, ki da me prese~e, Ona veli: - Nemo, ka`e, Milivoje sinko, prekliwem
te, nemo ti wega slu~ajno da dira{, ja se sklawam od wega, nemo da ga dira{,
ja sam crna kukavica kriva {to sam ti ovo rekla. Nemo, ka`e, da ga dira{! Ama, reko, ne}u, mamo, da ga diram. Ne}u da ga taknem. Ue, po{o sam ja da mu
vrnem tog radnika. Radim i ceo dan }utim. A po{o mu da mu radi i ovaj, ovaj
ode drqopuz, Radoje. Fali se on ceo dan kako pla}a mlogo struju, radi mu
bojler stalno u kupatilu, i kako sad kupuje mlin i uvodi dvotarifnu struju,
pa veli: - Ti, ka`e, ima{ }erku ki ikonu, dobru i pametnu. Kad bi ja imao tako
tako ~eqade, pazio bi kuj }e da mi bide zet. Ne bi dao tako ~eqade za
nekoga baksuza. Ni{ta ja, }utim i radim.
Kad be{e predve~e, treba da oteramo jedna kola ku}i pa da se, po{to to
stovarimo odma vratimo za drugo. I on odredio da po|em ja sa wim. ]utim ja
i kipi u mene ki kad vri vino. On vozi, a ja pridr`avam vilom na krivinama
da se tovar ne zanese i prevrne, i stalno mi na umu one mamine suze. Teo bi
da mislim ne{to drugo, al' ne mogu. Skoptisalo me. Udaqismo se malo od
wive, jedan kilometar, vozi on, ja idem za tovarom i stalno mi na umu. Reko: [to ona da pla~e, ama, reko, moja majka da pla~e. Ne mogu to vi{e da
izdr`im. Viknem {to mogu: Stoj, reko, ko~i! Stade on. Veli: [to da stanem? Stoj, reko, izgleda da ti ova zadwa guma ispustila sve. Zako~i on traktor i
skide se da vidi, pa do|e ovamo, ka zadwem trapu, ovamo ka mene. A ja ga
}apim onako za grudi pa ga povu~em navi{e onako oniskog: - Slu{aj, reko,
ebem li ti sisu koja te podoila, reko, nemo slu~ajno vi{e da si mi pogledao
majku ina~e }u da te odrobijam slatko. Iscepa}u te ki sviwa mrsan xak. Reko,
sram te bilo od dupeta, xukelo jedna, ima{ devojku za udaju. I nije smeo on da
brani Ru`ice da se vi|a sa mnom. Zna on da bi pro{o ki kroz dre{. Al'
sa~eko me kad sam oti{ao u JNA, i tu mi ga...
Kako sam u{ao u autobus u Trsteniku, odma mi se smu~ilo. Ne mogu da ga
podnesem pa da me ubije{! I kad be{e od ^a~ka do U`ice samo da se crkne,
odra se od povra}awa. Ka`e onaj kondukter: - Ti }e{, bre, ka`e, da crkne{
do mora ako nastavi{ tako. - Ma, reko, je l }e skoro U`ice? Ka`e on: O}e. - E,
reko, da me istovarite u U`icu, tamo sam prodavao gro`|e jedared i znam
dobro U`ice i, reko, pa }u ja pose da vatam onaj Beograd-Bar, vozom, reko,
mogu da se vozim do na mesec. I tako i bi.
Iza|em ja iz autobusa, ki kad su me bili, ama ki kad sume bili, jedva idem,
dajem neke signale al'... Umijem se na jednu ~esmu, povratim se tu le~ka i
raspitam se pose kad ima taj Beograd-Bar, kad ono tek posle podne u pet sati.
Tuj, reko, {ta da radim ceo dan u U`icu. Te kupi jednu sardinu, otvori,
pojedo, popi jednu fla{u piva, sedim i gleam one vozove, kadikad
po`drignem, odvio sam tranzistor i slu{am pesme.
- I isko~im ja malo napoqe. Ono vreme lepo, plavi se nebo, nigde obla~ka,
gledam ja, pa mi ne{to sinu, reko, {to je za prskawe, majku mu ebem, nema
vetra da nosi ~orbu. Mirno vreme, reko, po ovakem vremenu mo`e{ da ga
bojadi{e{ kako o}e{ i, reko, da l da se vratim, sunce ti... Ama, reko, ako
propadne nek propadne, ne moram ja da ostanem ba{ mnogo, dostanem 10 dana,
pa da se vratim. Oko neki narod navalio, sa nekema kuferima }e da me
obale. Tuj, bre, reko, leba vi ebem, }e da pro|ete kroz mene. I de }u, ajd do
pijaca, ono ve} podne, pijac se stawio, gleam, doneli neke krastavce, oni
~ivorni, ~ivorni, gleam mlad kupus, ono glavice nekako lijeve, lijeve, pa
po`utele, a ja gledam pa mi milo, onako mi ne{to do|e lepo, pa velim, reko: Ti tvoji krastavci bi imali da zovu one moje kod ku}e tata. Pita me on
odakle sam, ja mu pri~am odavde, odande. - E, ka`e, druk{e je kod vas, va{a je
zemqa blagorodnija, boqa. - Ama, reko, jes. Tako je. Reko je sam sad po{o malo
do mora, ne}u da budem mlogo da budem nedequ dana, pa kad se vratim ima da
pokupim svaku travku po imawu, da ga uredim ima da bude imawce ki lutka.
Pri~amo mi tako, a tranzistor mu odvijen ovako na tezge, pri~a ne{to. Reko,
~uste l vi da l ovo ne javi{e za vreme. Kad on veli: - Ma, javqali i jutros
bi}e lepo nedequ dana, a pose se o~ekuje pogor{awe, i trebalo bi, ka`e, ovo
lepo vreme da iskoristimo. - E, reko, ba{ me mnogo zabole, ba{ kad sam ja
po{o na more treba da se iskoristi vreme, reko, }u da otidnem da umo~im
mali prs u more, dva tri dana, ne treba mi vi{e, pa }u da se vratim. I ugasim
mu ja onaj tranzistor. [ta }u sad, ajd, reko, da idem na stanicu da kupim
kartu za voz, pa }u onda da vidim {ta }u jo{ tri sata. I do|em ja na {alter
di se prodaju karte, ono neka gu`va, ja sam uvatio red i ~ekam. Kako se
pribli`avam {alteru ne{to mislim, ne{to po~e da mi vrti u glavi. - Sve }e,
reko, nekako mama i deda da zavr{e al kuj }e, reko, da pokosi livadu. Livada
velika, 60 ari ne}e, reko, vaqda mama da uzme da kosi. Mislim se tako, i
kako se pribli`avam {alteru zastajkujem, zastajkujem i propu{tam sve {to su
iza mene napred. Zamislio sam se a oni qudi se osvr}u i ~ude se. Reko, nije
vaqda izlapela da uzme da kosi onaku livadu. Ima da se razlepi, pa to mene
treba da kosim dva dana od jutra do sutra, a kamoli woj.
- Dikle putujete vi, pita me preko nao~ara ona `ena na {alteru. Do{o sam ja,
sve koji su bili iza mene, sve sam ispropu{tao, nema vi{e niki. - Pa ja, ja,
reko, do mora, nego... Po~e ona tamo da {ajati po onem aparatu {to izbacuje
karte... - Nego, reko, gospo|o, nemojte jo{ ~ekajte... malo, molim vas... reko, ja
bi do mora, nego... znate li mo`da kad ima prvi za Trstenik? Kad ona me
pogleda preko nao~ara, pa veli: - Pa dru`e, ka`e, o}ete li vi do mora ili do
Trstenika?
- Ama, reko, ja bi do mora, ali reko... po~e ja ne{to da butam.
- Dru`e, ka`e, sklonite se molim vas sa {altera. Qudi ~ekaju iza vas, kad se
vi smislite, do|ite.
- O}u, reko, a kad ima za Trstenik?
- Ima ka`e, sad, samo {to ne iza|e iz stanice.
- Reko, kuj peron?
- Peron dva...
I tako. Uletim ja u {inobus, on ve} krenuo. Gledam tako iz voza. Prolaze
bandere, prolaze poqa, prolaze wive, prolazi p{enica, mislim se sutra }u
sobajle u kosidbu. Mislim se, pa kako je moglo da mi padne na pamet da
krenem negde na 10 dana od ku}e. Pade mi na pamet i ono belo ku~e. Reko, ako
do|e i no}as, puca}u u wega, slave mi. A i skoro deda mi veli, ka`e: Milivoje, ja idem ovako jo{ po ovem ra|u, ako me uve~e nema za dugo, znaj da
sam ja negde me|u redova. Zna on. Ama, i ja znam, i spremio sam daske, ene,
su{e se na tavanu. Bukovina, i za wega i za nanu. I taj dan u kosidbe, za malo
da ise~em neke jarebice male, prnu mi ovako wena majka ispred. Ja stado,
~ujem piju, piju, ono, pet mali izdu`ili vratove, jedva se obukli, ne da i
diram. Neka rastu, {ta me ko{ta. Ne}e tovar da bide mawi ako naviqak sena
ostane na livade. Livada poko{ena samo stoji mali krug na sredine. I svaki
dan sam ih obilazio, svako jutro obavezno izmesim proju i leba, i donesem
im. Gledam, iz dana u dan kako rastu. Kad, jedno jutro, ja do gnezda, wih nema.
Reko: NEKA VAM JE SA SRE]OM! A ja...
Zijah A. Sokolovi}
GLUMAC... JE GLUMAC...
JE GLUMAC
Zijah A. Sokolovi}, glumac, pisac i re`iser, ro|en je 1950. godine u
Sarajevu, Republika Bosna i Hercegovina.
Zavr{io je gimnaziju i Dramski studio MEESS-a 1969. Iste godine
po~iwe `ivot glumca u Malom pozori{tu (Kamerni teatar 55) u Sarajevu.
Diplomirao je na Akademiji za scenske umetnosti 1976. godine
samostalnim projektom Ex Ponto Ive Andri}a.
Marta 1983. postaje slobodni umetnik. Radi u pozori{tu, na filmu,
radiju, televiziji. Igra na scenama najve}ih pozori{ta pre|a{we
Jugoslavije - u Sarajevu, Beogradu, Zagrebu, Qubqani, Skopqu, Dubrovniku,
Novom Sadu, itd. Za svoj umetni~ki rad dobio je 33. nagrade: dve Sterijine
nagrade, ~etiri zlatna Lovorova vijenca, tri zlatne kolajne na Festivalu
monodrame i pantomime, Zlatnu arenu, [estoaprilsku nagradu Sarajeva, prvu
nagradu me|unarodnog festivala Ptuj...
Wegov tekst Glumac... je glumac... je glumac preveden je na nema~ki,
engleski, francuski i poqski jezik i igran je dvadeset zemaqa sveta.
Od januara 1992. Zijah A. Sokolovi} `ivi u Be~u. Redovni je profesor na
Brukner Konzervatorijumu na odseku za glumu. Umetni~ki je vo|a projekta
Teatro festival u Salcburgu.
Premijera monodrame Glumac... je glumac... je glumac odr`ana je 1977.
godine u Kamernom teatru 55 u Sarajevu. Predstavu je re`irao i u woj igrao
Zijah A. Sokolovi}.
Posve}eno mom ocu Asimu
I DIO
PROLOG
Dobro ve~e. Dobro do{li u teatar.
Drago mi je {to ste odlu~ili da jedan dio svog vremena, jedan dio ove ve~eri,
provedete u teatru. To je lijepo i ja sam uvjeren da ste svjesni posqedica.
Divno je i to, {to vi jo{ uvijek mo`ete samostalno da raspola`ete svojim
vremenom: da idete gdje vi ho}ete i da radite {ta vi ho}ete. Eto, to je jo{
jedan, u nizu dokaza, da ste vi slobodni qudi.
^iwenica je, da ste jedna bogata kulturna sredina, i da ste kao pojedinci,
koji ~ine tu sredinu, bremeniti kulturom, teatarskom prije svega, i da ta
kultura prosto... izvire iz vas. Onda znate, da su rijetki slu~ajevi, da jedan
glumac iza|e na pozornicu i da predstava ovako po~ne. Da, rijetki i
neobi~ni. U svakom javnom nastupawu, pa i u ovom mom, ima ne~eg stidnog i
nedopu{tenog. Zato, bi}u veoma iskren, iako sam u neprijatnoj situaciji i
nezavidnom polo`aju: ve~era{wa predstava ne mo`e da po~ne. Ona se
otkazuje. @ao mi je {to ja to moram da ka`em i nadam se, ako me ne razumjete,
da }ete me bar opravdati.
Kada smo razgovarali da ovu predstavu igramo u ovom prostoru, imali smo
dobru voqu i `equ, ali, na`alost, od na{ih `eqa do na{ih mogu}nosti je
dug i te`ak put. Do{av{i u ovaj novi prostor, `eqeli smo da predstavu
pripremimo, u tehni~kom smislu organizujemo, onako kako se ona igra od
premijere. I naravno, imali smo mnogo posla: druga~ije dimenzije scene,
wena {irina, dubina i visina; i uop{te, razli~ite tehni~ke mogu}nosti;
zatim rad na svjetlu, jer ovdje je drugi raspored reflektora; tako da smo
osjetili da predstava gubi neke svoje osnovne elemente. Na primjer, vi znate
koji je zadatak svjetla u jednoj predstavi? Ta~no, da napravi atmosferu ili
da neke scene ili detaqe izdvoji iz cjeline. Onda, ova scena je malo {ira i
du`a, tako da se re`irana intimnost gubi. A onda se pojavio problem koji
nismo mogli da rije{imo. Scenografija. Za ve~era{wu predstavu nije
postavqena scenografija. Izviwavam se ali mislim, bez we nema smisla ni
po~iwati predstavu i ona se mora otkazati. Vi, naravno, idete u teatar i
znate {ta je to scenografija i {ta ona zna~i za jednu predstavu. Koliko meni
poma`e da slobodnije igram, da pomo}u we pamtim mizanscen, i na kojem
mjestu govorim neki tekst. Sa wom se osje}am sigurnijim. Mo`da je to navika,
ali sada, kada je nema, imam osje}aj kao da sam... oprostite, kao da sam nag.
Koliko scenografija vama poma`e: da lak{e pratite predstavu, da vidite
detaqe koji su bitni, a koji se ne spomiwu u tekstu. Koliko vas scenografija
animira: recimo, ako je gluma dosadna, ili recimo, ako sadr`aj predstave ne
razumije{, a prete`no ne razumije{ jer si glup... ti ipak ima{ u {ta da
gleda{. I dok to razgleda{, predstava se i zavr{i. Tako si ~esto bio u
teatru, gledao predstave, a nisi ni svjestan da ni{ta nisi razumio.
Ne bih `elio da vi pomislite da je sve ovo neozbiqno. Da se nismo
pripremili za predstavu. Da smo `eqeli da vas potcijenimo ili tako ne{to
sli~no. Molim vas! Scenografija je trebalo da se prebaci iz na{eg teatra u
va{ teatar. To je bio dogovor. Qudi iz na{e tehnike su se pripremili za
gostovawe, sekretarijat teatra anga`ovao firmu da se iznajmi kamion da
preveze scenografiju, termin predstave je bio dogovoren, i kao {to vidite,
karte su bile u prodaji! Sve je bilo u redu. A onda nam je ona firma, gdje smo
iznajmili kamion ispostavila predra~un tro{kova. Kada smo pogledali taj
ra~un i pro~itali sumu novca koju trebamo platiti, mi smo zanijemili.
Toliko novaca samo za kamion!? To je ludost! Mi nismo vjerovali. Zvali smo
firmu telefonom, provjeravali da mo`da nije neka gre{ka, da su nam
poslali pogre{an ra~un. Me|utim, nije. Ra~un je bio na{. Za{to i kako
toliko novaca!? Mi smo u tom trenutku zaboravili ~ime se bavimo.
Zaboravili smo i na teatar i na predstavu. Toliko novaca samo za kamion!?
Mi kada smo u bifeu teatra najpijaniji, kada pijemo, i kada razmi{qamo i
sawamo novac potreban za teatar, nismo do{li do te sume! Gospodo, ne bih
`elio da vi na osnovu ovoga pomislite da mi nemamo novaca za (...teatar...
kulturu... umjetnost). Imamo, samo nemamo toliko. Mi imamo novaca za mawi
kamion, ali na taj mawi kamion ne mo`e da stane sve od scenografije. Bilo
bi glupo igrati ~itavu predstavu sa pola scenografije. A mi smo `eqeli da
ipak bude teatar. Da igramo predstavu. Zato smo bili spremni da sve
u~inimo. Evo, re}i }u vam, ionako ste planirali da ovdje sjedite, da smo mi
napravili jednu grupu umjetnika koja je imala zadatak da rije{i taj problem...
sa kamionom. I mi smo odmah i{li u Ministarstvo za kulturu: da sa tom
gospodom porazgovaramo; da im objasnimo novonastalu situaciju; da na|emo
zajedni~ki topli jezik; da analiziramo stawe. Pitate za{to u Ministarstvo
za kulturu? Zato {to oni `ive od na{eg rada, dobro `ive, i normalno je da
idemo kod wih. I oni su nam stvarno iza{li u susret... i mi smo se tom
prilikom rukovali sa wima. Ja sam, kao glumac, trebao da objasnim sadr`aj
predstave, i da govorim o odnosu gluma~ke igre prema scenografiji, o wenom
zna~aju, i o tome da nema predstave ako nema scenografije. I tako je i bilo.
^im smo do{li u Ministarstvo za kulturu i kada je jedan gospodin otvorio
vrata, ja sam po~eo da govorim: ako nema scenografije onda nema predstave,
ako nema predstave nema teatra, a onda nema umjetnosti, nema kulture! Kako
sam ja to rekao ovaj gospodin je zanijemio. Nije mogao da progovori. Jer, ni on
nije bio svjestan da je takva situacija. Onda smo mi wemu donijeli vode da
pije. Onda je on nas pitao da li je ta umjetnost ne{to novo, za{ta on jo{ ne
zna ili je to, taj teatar i ta predstava ono... {to je i prije bilo. Ja sam onda
rekao da je ta predstava, naravno, ne{to novo, a da je teatar kao {to je i
prije bilo. Onda je on rekao da oni sada nemaju vremena za ono {to je prije
bilo. Onda sam ja rekao, dajte da se objasnimo. Onda je on rekao da do|emo
idu}i mjesec, u drugi utorak u 10 sati. Ja sam onda rekao, za{to da dolazimo
idu}i mjesec kad smo sad tu? Onda je on pitao da li smo donijeli potrebnu
dokumentaciju i papire? Ja sam rekao, da nismo mogli... Onda je on rekao
morate, papire morate donijeti, da sve to stavi u kompjutere. Ja sam onda
rekao, dobro, donije}emo papire, samo da vam ka`emo na{ problem. Onda je
on rekao, i mi imamo svojih problema pa nam nikad nije palo na pamet da
idemo kod vas i da vas maltretiramo. Onda sam ja rekao, mo`da to i nije
problem. Onda je on pitao, {ta je to ako nije problem? Ja sam rekao, da se sve
to nama ~ini kao problem, ali da nam je neprijatno da ka`emo. Onda je on
rekao, da nama ne treba da bude neprijatno. Onda sam ja rekao, da je nama
ipak neprijatno. Onda je on rekao, vi morate da govorite! Govorite! Onda sam
ja rekao, radi se o novcu. Onda je on rekao, slobodno recite, nemojte se
bojati. Ponovite! Onda sam ja rekao, problem je u novcu. Onda je on rekao,
recite slobodno glasnije! Onda sam ja rekao glasnije, problem je u novcu.
Treba da nam date novac! Onda je on pitao, ko da vam da novac? Onda sam ja
rekao, pa vi! Onda je on rekao, mi vama ne mo`emo dati novac. Onda sam ja
pitao, kako to!? Onda je on rekao, tako! Ne mo`emo! Mi smo novac za kulturu
od ove godine potro{ili pro{le godine. Onda sam ja rekao, pa nismo mi to
znali! Onda je on rekao, eto sada znate! Onda sam ja pitao, {ta da radimo?!
Onda je on odgovorio, ne znam, nije moje da radim. Onda sam ja sko~io i
povikao, {ta }emo, kako }emo planirati?! Onda je on rekao, da su oni
planirali i vode veliku dru{tvenu akciju, koja je u toku, da dok se ne na|u
novci za kulturu, da vi ove i naredne godine, budete nekulturni! [to se
uostalom i vidi.
Ja sam tada `elio da mu objasnim predstavu, wen sadr`aj, odnos izme|u
gluma~ke igre i scenografije... A ovaj gospodin meni, samo ti igraj! Onda sam
ja rekao, ali ne mo`emo da igramo! A ovaj gospodin meni, kako ne mo`ete?
Onda sam ja rekao, mo`emo! A ovaj gospodin meni, eto vidi{ da mo`ete! Onda
sam ja rekao, ali ima scena u predstavi koje ne mo`emo igrati, jer nema
scenografije! A ovaj gospodin meni, divno, igrajte predstavu, a kada do|u
scene koje ne mo`ete igrati, presko~ite i igrajte daqe. Onda sam ja pitao,
kako da presko~imo scene u predstavi?! A ovaj gospodin meni, samo ti
presko~i, {ta publika zna trebaju li te scene ili ne. Onda sam ja rekao, to
nije mogu}e! A ovaj gospodin meni, {ta oni znaju?! Oni ne ~itaju kwige, wih
interesuje loto, sportska prognoza, lutrija... Onda sam ja rekao, ne radi se o
toe da znaju ili ne znaju! A ovaj gospodin meni, samo se o tome radi. Onda sam
ja rekao, vi to gospodine posmatrate generalno! Molim vas, mislite malo,
analizirajte dru{tvo i situaciju! Nisu to sve glupi qudi! Mo`da tu u
dvorani ima i pametnih pojedinaca... koji sve razumiju i koji ~itaju. I znaju
sve! Vi mene, oprostite gospodine, gurate u glupu i neugodnu situaciju: da
igram predstavu bez scenografije i da presko~im neke scene! Dobro. Evo ja
igram predstavu... igram... a onda iznenada u gledali{tu ustane neki
pojedinac i ka`e, prekinite ovu predstavu koja mora da ima scenografiju i
ne}emo da gledamo teatar u kome se ne igraju sve scene! Gospodine, {ta ja da
radim u takvoj situaciji?! A ovaj gospodin meni, jedi govna! Ti si glumac i
igraj! I {ta ti pojedinci imaju da vide?! ^itavo dru{tvo ne vidi, a oni, kao,
vide! Gdje su ti pojedinci? U teatru? Onda sam ja rekao, vi mene niste
razumjeli. A ovaj gospodin meni, ti samo igraj, a mi }emo te pojedince snimiti
video kamerom. Onda sam ja rekao, taj novac o kome govorimo, to ne ide nama to ide wima, kao dru{tvu! Ne nama - nego wima - to jest, vama! Da oni daju
novac, mo`da i vama, a onda vi nama. I onda sam ja ovom gospodinu govorio o
vama: kako vi dolazite u teatar i gledate predstave; kako razmi{qate; kako
mijewate svoj `ivot; kako onda druga~ije mislite; kako to vama treba kao i
svakom dru{tvu na svijetu; kako je to umjetnost; kako je to tradicija; kako je
to kultura... A ovaj gospodin meni, ko ih jebe... samo ti presko~i te scene.
Onda sam ja rekao, vi mene savjetujete {ta ja da radim, a vi ne znate ni
sadr`aj predstave, ne znate ni kako se predstava zove, ne znate ni ko je
napisao komad. Ni{ta ne znate! Ja ho}u da vam objasnim! Ja ho}u tu, u
Ministarstvu za kulturu, da vam odigram predstavu, da i vi jednom vidite
teatar - ni{ta vam ne}e biti. Ako ne ~itavu predstavu, ono bar scene iz
tre}eg ~ina, jer u tim scenama se najboqe osjeti i vidi odnos izme|u
gluma~ke igre i scenografije. I ja sam brzo pomakao sto, sklonio stolice,
povukao tepih, navukao zavjese na prozore, wegov zvu~ni stub, televizor i
video su bili djelovi moje scenografije. I po~eo sam da igram! Tre}i ~in! I
dok sam ja igrao ~itavo Ministarstvo za kulturu se okupilo u sobi ovog
gospodina. Ovako su otvorili o~i i gledali. Ovako! Na vratima su stajali i
gurali se. Oni koji nisu mogli da u|u, zvali su telefonom da samo malo ~uju
glume. Kakva atmosfera?! Ja ne znam da vam to prepri~am. Ali vjerujte mi:
oni su drugi svijet! Oni su tako blizu, a tako daleko. Ko ka`e da vanzemaqci
ne postoje?! Postoje: u Ministarstvu za kulturu! Ja nisam ni zavr{io scene iz
tre}eg ~ina a oni su me prekinuli. Sekretarica od ovog gospodina je plakala.
A onaj gospodin, {to je sa nama razgovarao, morao je da ide na jedan va`an
sastanak. Op{te stvari i vi{i ciqevi! Onda je jedan gospodin rekao, otkud
vi?! [ta da radimo sa wima?! Drugi jedan gospodin je rekao, sjedite gospodo,
ho}ete li kafu i kiselu? Sekretarica je i daqe plakala. Samo je jedan
gospodin bio neprijatan: govorio je ne{to za glumce i balerine... i kako u
orkestru ima previ{e zaposlenih. Ja sam tada, u Ministarstvu za kulturu,
me|u tim qudima osjetio da je samo u pitawu "qudski faktor", i da te tu
qudi razumiju, da te shvataju, i da tvoj problem posmatraju kao svoj. Eto,
qudi te ipak razumiju! I ja sam zaplakao! Gospodo, plakao sam, dajte nam
scenografiju! Pomozite nam da do|emo do scenografije! Onda se jedan
gospodin bacio preko stola i vikao, gospodo, znamo mi za tu va{u
scenografiju! Ja sam o woj ~itao u novinama, i ja sam sve te ~lanke iz novina
izrezivao i slagao u herbar od mog sina, da se ne pogu`vaju. Drugi gospodin je
bio tu`an, i ja znam {ta je scenografija, jer ja sam jednom, prije rata, bio u
teatru i vidio sam tu scenografiju. Jedna gospo|a je rekla kako joj je drago
{to }e da vidi tu scenografiju - o kojoj je mnogo pri~a slu{ala. Ja sam onda
rekao, da ne}e da vidi scenografiju jer nema novaca. Dajte nam novac, pa }ete
vidjeti scenografiju! Onda je jedan gospodin rekao, mi vama ne mo`emo dati
novac, jer Ministarstvo za kulturu jo{ nije na tom stupwu civilizacije - da
dijeli novac! Sekretarica koja je i daqe plakala je kroz suze rekla,
Ministarstvo za kulturu sada samo duhovno djeluje. Onda sam ja rekao, dajte
nam da igramo predstavu, da radimo, vrijeme prolazi! Onda je jedan gospodin
rekao, mi prvo moramo oformiti jednu komisiju koja treba da sastavi upitnik
na koji }e se odgovoriti, treba li ta va{a scenografija ili ne! Mi }emo
komisiju sastaviti od penzionera i doma}ica iz na{eg okruga. Mi }emo te
qude organizovati, aktivirati, da}emo im osje}aj da nisu zaboravqeni, da
nam je wihova pomo} dragocjena, da}emo im hemijske olovke, papire, proteze
za zube, ~epi}e za normalnu stolicu, mjeri}emo im krvni pritisak svaki dan i da}emo im materijale sa tim informacijama oko te kulturne problematike.
I ~im oni izgrade mi{qewe o toj problematici, a to je za tri-~etiri godine,
ako u me|uvremenu ne zaborave za{to se okupqaju - mi wima napi{emo na
velikoj tabli za{to se okupqaju, ali ovi iz plesne {kole izbri{u!
Sekretarica je prestala da pla~e i lakirala je nokte na nogama. Dakle, kad
oni donesu odluku, mi }emo obezbijediti novac, vi kamion, i tako }e publika
da vidi - to {to treba da vidi. Onda je jedan drugi gospodin rekao, kako vi
ulaznice od ove predstave ve~eras morate da sa~uvate, jer kada oni donesu
odluku o finansirawu, to je dakle, za tri-~etiri godine, mi platimo kamion,
onda }e se ta scenografija postaviti ili ovdje na pozornici u teatru ili u
nekom parku ili na nekom trgu. A vi }ete, putem sredstava javnog
informisawa biti obavje{teni: kada je to, koji dan, u koliko sati i, naravno,
na kom mjestu. Tada }ete vi do}i sa ve~era{wom ulaznicom da vidite tu
scenografiju i da kompletirate svoj umjetni~ki do`ivqaj! Onda je drugi
gospodin rekao, ako taj dan, kada se bude postavqala scenografija, bude
slu~ajno nacionalni praznik, obiqe`avawe pobjede u slavnoj bitci od prije
897 godina, to se mo`e iskoristiti da se pozove i scenograf da odr`i
kratki govor. Vi se mo`ete tom prilikom i fotografisati sa wim.
Pozva}emo folklorne grupe iz susjednih gradova, vatrogasne orkestre,
prodava}emo mjesta za ro{tiq i flipere. Organizova}emo trku kowa, skok
udaq, bacawe kamena sa ramena, potezawe u`eta izme|u sela. Pozva}emo
televiziju! Onda je ona gospo|a opet rekla, da joj je drago jer }e ipak vidjeti
tu scenografiju. Sekretarica je plakala jer je prosula lak za nokte. Onaj
gospodin koji nas je prvi primio javio se telefonom da ide na slu`beni put godinu dana! Ostali su se po~eli dogovarati koji datum bi bio najboqi da se
scenografija postavi.
Vjerujte mi, ja sam `elio da im objasnim predstavu, wenu ideju, na~in na koji
igramo likove... `elio sam, ali nisam mogao. Oni kao da su prirodno glupi i
kao da nemaju centar za razmi{qawe. Ja sam vikao, gospodo, mi smo
predstavu ve} napravili. U wu smo ulo`ili: vrijeme, znawe i qubav! Kako da
napravimo drugu, desetu, stotu predstavu, ako ovu sada ne mo`emo da
igramo?! Ja bih `elio da igram, ali ne mogu jer nema scenografije. Ne mogu
zbog sebe... a i zbog vas! Vi da sjedite tu u teatru... kao stoka... da gledate...
da blenete... da se gurkate... i naravno pitate se, {ta je ovo?! Ne razumijete
{ta se doga|a i mislite da je problem tu - na sceni! A nije - problem je
sasvim na drugoj strani! Evo, mogu da vam to objasnim. Ho}u. Moram! Ja sam
glumac. Re}i }u vam: to je drama! Ha-ha-ha! Drama! Ne znam koliko ste vi toga
svjesni, jer vi ste trenutno u mraku: drama! I u toj drami, ja igram ulogu
princa koji dolazi pred zidine jednog ogromnog sredwovjekovnog dvorca,
jedne velike tvr|ave: da iz tih zidina, iz tog dvorca, iz te tvr|ave oslobodi svoju dragu - svoju qubav koju je neprijateq zarobio! Gospodo, gdje ja
sada da do|em - kad nema novaca za kamion?! Gledajte, ja ve} u prvoj sceni,
prvog ~ina, izlazim na pozornicu kao princ, i govorim tekst: "Oooo! O ja
danima i godinama ~ekam, ~ekam da oslobodim svoju dragu, moju qubav". A
neko }e od vas, iz gledali{ta re}i: "Za{to ~eka{?! Oslobodi je odmah!". A ja
ne mogu da je oslobodim zato {to postoje zidine! A ti zidine ne vidi{ - jer
nema novaca za kamion! A ja moram da ~ekam ispred tih zidina: danima i
godinama. Za{to?! Zato {to je to drama. Jer, kada bih ja tu princezu, moju
qubav, odmah oslobodio: to bi bila komedija, a ne drama. I ja tako ~ekam: da
li }u je mo}i osloboditi ili ne}u?! Da li je jo{ uvijek volim?! Da li ona
voli mene?! I na kraju - u meni se javqa dilema! Da li je sav taj trud koji sam
ulo`io da je oslobodim - adekvatan rezultatu koji }u ja dobiti od princeze,
na kraju drame?! I dok ja `ivim sa svojom dilemom, satima, danima, godinama:
vi kao dru{tvo dva puta izlazite napoqe. Predstava ima tri ~ina i dvije
pauze: ti na svakoj pauzi izlazi{ u foaje, pije{, pu{i{, pi{a{, sre|uje{
frizuru, stavqa{ parfem, {minka{ usne - vrati{ se u gledali{te, gleda{
koga ima na balkonu, pita{ gledaoca pored sebe: "Oprostite, onaj glumac...
princ, da li je oslobodio svoju dragu ili jo{ uvijek ~eka?!". Ti se zabavqa{,
a ja i daqe ostajem sam sa svojom dilemom!!
/PRVA dijalog scena - DRUGI partner/ Oprosti, nemoj da se smije{! Budalo
jedna! Sjedi{ tu i smije{ se! Ja obja{wavam kako je ovo drama, kako je ~ovek
nesre}an, kako je ovo tu`no - a ti se smije{!? Stavio prst u nos i u`iva{! Ti
nisi svjestan {ta je ovo! Izvoli ti iza|i na pozornicu i stani ispred zidina
i ~ekaj! Samo tri dana ~ekaj? A pomisli sada na princa koji ~eka godinama?!
I ti se sada smije{! Platio ulaznicu (re}i cijenu teatarske karte) i sve ti
smije{no. Da si platio ulaznicu 5000 ti bi se zamislio, ne bi se smijao. A
ovo je drama! Evo sad }u vam pokazati da se uvjerite. (PRVA A dijalog scena DRUGI partner) Molim vas gospo|o, izvadite svoju maramicu iz ta{ne. Vidim
da ste na{minkani, pa da vam suze, koje }e po~eti da teku kada ugledate
nesre}nog princa, ne pokvare va{ izgled. Gledajte! Prva scena iz tre}eg ~ina
u kojoj princ dugo stoji ispred zidina tvr|ave: "Ooooo, zidine! Oooo,
proklete zidine!". To on kao da razgovara sa zidinama. "Ooo, zidine krvave!"
A zidine su krvave zato {to su se prva dva ~ina prin~evi vojnici pewali uz
wih i na wima se borili. Tu je bilo mrtvih i rawenih koji su krvarili i zato
su te zidine i u tekstu krvave. To obja{wavam da znate za{to su krvave.
"Ooo, zidine! Ooo, zidine indiferentne!". Indiferentne zidine?! Ha-ha-ha!
Kako zid mo`e biti indiferentan?! Joj, kako je glupo preveden ovaj dio
teksta. [ta mi glumci sve moramo da govorimo: koje gluposti i budala{tine!
Zamisli sada mene, kao glumca, koji ozbiqno govorim ovu glupost: "Ooo,
zidine indiferentne!". U pi~ku materinu! Ova replika nema logike! A u
stvari prevodilac nije shvatio {ta je pisac `elio da ka`e tom replikom.
Pisac je `elio da poka`e kako je princ o~ajan: jer zidine u sebi imaju
princezu - fizi~ki, a nije im stalo do princeze, a princ nema u sebi
princezu - fizi~ki, a stalo mu je do we! Jednostavno, zar ne?!
(DRUGA dijalog scena - DRUGI partner)
Gospodine, razumije{? Ni{ta ti ne razumije{! "Ooo, zidine! Ooo, zidine!", i
dok ja igram o~ajnog princa, neko od vas }e iz gledali{ta re}i: "Ovaj
glumac... on nije normalan! Govori o nekakvim zidinama, a zidina nema na
pozornici!". Ta~no gospodo, nema. Zidina nema, jer nema novaca za kamion.
Jer, {ta su zidine? [ta zidine predstavqaju? Zidine su materijalna
prepreka mom duhovnom zaovoqstvu. I {to su ve}e zidine - to je ve}a dilema!
A {to je ve}a dilema - to je ve}i umjetni~ki do`ivqaj! A {to je ve}i
umjetni~ki do`ivqaj - to je ja~a katarza! A {to je ja~a katarza - to je skupqa
ulaznica! Kako da ulaznica bude 5000 kad nema zidina i kad nema dileme?
Znate li {ta je meni `ao? Meni je `ao {to vi ne mo`ete da vidite te na{e
zidine. Kako su one pravqene, koliko je to radnika postavqalo, kako to sve
izgleda sa ove druge na{e strane koju vi nikada ne vidite. Koliko je raznog
materijala potro{eno da se te zidine naprave da budu prave: dasaka, eksera,
platna, stiropora, ranih metalnih kop~i. E, kad bi vi to vidjeli? (DRUGA A)
dijalog scena - DRUGI partner) Gospodine, kad bi ti vidio te zidine, a
ne}e{ ih vidjeti jer nema novaca za kamion. Ti bi, recimo, u{ao u teatar, u
gledali{te, sjeo na svoje mjesto i kad bi vidio te na{e zidine, ti bi rekao:
"Ooo, zidina?! To }e biti drama. Onaj glumac nikada ne}e osvojiti ovaj
dvorac. Nikada!" A princ mora na kraju drame da osvoji dvorac. Za{to? Zato
{to je princ pozitivna li~nost. I dok sam ja vikao u Ministarstvu za
kulturu, kako da napravimo hiqaditu predstavu, kad ovu jednu ne mo`emo da
igramo - do{ao je jedan novi gospodin. Onda je on pitao, za{to ne mo`ete da
igrate predstavu? Onda sam ja rekao... Onda je on rekao, nema?! Onda sam ja
rekao, nema! Onda je on rekao, ako nema, a treba vam, onda vi toj publici, tim
gledaocima, tim qudima - objasnite {ta nema i za{to nema. Objasnite im
za{to to vama treba i za{to ne mo`ete da igrate predstavu. Onda sam ja
rekao, ali teatar se ne mo`e objasniti, on se mora igrati! A da bismo ga
igrali, mi smo radili mjesecima. Radili na svakoj nijansi i svakom detaqu:
kada i ko je napisao ovaj tekst i u kojim politi~kim, ekonomskim i drugim
uslovima; kojem pokretu i filozofiji pripada pisac; u koje vrijeme i u koji
prostor je stavqen sadr`aj predstave; koji su odnosi me|u likovima i kako
se oni razvijaju; mi moramo znati karakter svake li~nosti, kako misli i kako
se razvija i mijewa u odnosu prema drugim li~nostima i prema doga|ajima u
kojima u~estvuje. Probe teksta: ~ita}e probe. Postavqawe mizanscena. Sitna
rekvizita. Progoni pojedinih scena. Progoni ~inova. Svaka rekvizita na
sceni. Kostimi. Svijetlo. Ton. Svaki pokret mora da ima svoje opravdawe.
Nije isto kada se ruka podigne ovako... ili ovako... ili ovako! Samo jedan
prst druga~ije postavqen qudima mijewa `ivot. Onda je ovaj gospodin rekao,
ako nemate to {to vam treba, a ho}ete da igrate predstavu... napravite
napravite od ne~ega to {to vam treba, objasnite qudima {ta bi to trebalo
da bude, {ta to vama zna~i, i {ta to predstavqa u va{oj predstavi. Onda sam
ja rekao, ali vi mene tjerate u neprijatnu situaciju i nezavidan polo`aj. Ja
sam, ipak, samo glumac! Onda je on rekao, ako `elite da igrate, potrudite se:
napravite i objasnite to {ta nema... i igrajte predstavu. Ako ne}ete, onda
lijepo otka`ite predstavu. Zato sam ja ve~eras i iza{ao na pozornicu, i zato
je predstava tako i po~ela. I ja mislim da je boqe da se objasni - nego da se
otka`e. A vi? Da li mislite isto kao i ja?
(TRE]A dijalog scena - DRUGI partner) Molim vas, gospodine-gospo|o, da li
ste za to da se predstava objasni ili otka`e? (dijalog A) Vi ste da se
objasni. Hvala vam {to mislite kao i ja. Kako ste pametni. Zato sam vas i
pitao, jer izgledate kao jedan intelektualac. Gospo|o, ovo je va{ mu`? Kako
je pametan. Vi ste se dobro udali. Bilo bi divno, ako ste i vi pametni kao on.
Gospo|o, da li biste vi razumjeli kada bih ja obja{wavao? Razumjeli bi?
Divno! Evo vidite, postoje `ene kojima mo`e{ ne{to objasniti! Gospo|ice
{ta vi mislite, da ili ne? Vi ka`ete, da! Uzbu|en sam, sa~ekajte me poslije
predstave! Hvala vam, {to `elite da vam objasnim. (dijalog B) Vi }utite?
Pustite ga, razmi{qa. Ne smije da govori, `ena mu ne da. ]uti, jer zna da
ni{ta ne zna. On ne razumije {ta sam ga pitao, on je stranac. (dijalog C) Vi
`elite da se predstava otka`e? Ja vas razumijem, vi ste ve~eras prvi put u
teatru i malo ste zbuweni. Gospo|o, ovaj gospodin je sa vama? Kako je glup. A
ina~e u `ivotu, da li on vas razumije, kada vi wemu ne{to obja{wavate? Ako
ne bi razumijeli, za{to ste sjeli tu, u prvi red, kao da ste neka va`na
li~nost. Pogledajte, najglupqi sjede u prvim redovima. Evo primjera da
odijelo ne ~ini ~ovjeka: lijepo obu~en, a glup.
Ve}ina gledalaca je za to da se objasni. Divno! I treba da se objasni ~ega
nema. I objasni}u!
(^ETVRTA dijalog scena - DRUGI partner) Naravno, vi znate kako izgledaju
sredwovjekovne zidine. U~ili ste u {koli, gledali u raznim filmovima i u
televizijskim serijama, putovali ste po svijetu i gledali, ~esto na
kalendarima i turisti~kim vodi~ima postoje kolor fotografije
sredwovjekovnih dvoraca: dakle, vidjeli ste ih i znate. Jer, kada vi znate
kako izgledaju i od ~ega su napravqene, te prave zidine, meni je sada mnogo
lak{e da objasnim gdje su one na pozornici zakucane za pod, zatim, kako
~itav dvorac izgleda i da jo{ poka`em i detaqe koji su bitni za na{u dramu.
Gospodine-gospo|o, molim vas, da li ste vi vidjeli neke sredwovjekovne
dvorce ili tvr|ave? (odgovor A) Vidjeli ste! Divno. Hvala vam. I vi ste
putovali. Evo on-ona zna, u~io u {koli, sje}a se, to je kwiga iz istorije!
(odgovor B) Ovaj opet }uti. On se i ne sje}a. Ona i ne zna {ta je to dvorac. On
nije siguran da je to {to je vidio odgovor na moje pitawe. (odgovor C) On
nikada nije vidio neki zamak, dvorac ili tvr|avu? [teta, ja sam mislio da
ste i{li u neku {kolu. Ja sam siguran da si ti vidio, ali si zaboravio.
Jadnik, on se ni~ega ne sje}a. Ti gleda{ samo u svoju `enu.
(^ETVRTA A dijalog scena - DRUGI partner) Po{to ste vidjeli i u~ili i
znate kako izgledaju sredwovjekovni dvorci i tvr|ave, molim vas gospodinegospo|o, recite nam, od ~ega su i od kojeg materijala napravqeni: s a d!
(dijalog A) Od kamena. Od drveta. Od gline. Od cigli. Od `eqeza. Od stakla.
On zna jer je pametan. Ovaj je bio odli~an |ak, sve zna! Gospo|o, da li je va{
mu` bio ovako pametan i prije braka? (dijalog B) Ti razmi{qa{? Hajde, kad
se sjeti{, ti nama lijepo reci. Ti }uti{? Mora da ti je krivo {to drugi znaju,
a ti ne zna{. (dijalog C) Ne znate i nikada ih niste vidjeli? Normalno, toga
I nema na selu. Od stiropora? Nisam pitao {ta vam je u ga}ama, nego od kojeg
su materijala zidine. [ta se ti smije{? Ja kada ne bih znao ja bih plakao. I
ti se smije{? Ne zna, a smije{no mu. Nemojte vi da mu govorite. Znao on, samo
ne mo`e da se sjeti. Od kartona? Ti si se {alio? Ako se nisi {alio, onda si
glup. [ta sjedi{ tu ako ne zna{? Ako ne zna{, zapi{i {ta ovi pametni qudi
govore. Ti wu voli{, a ona ni{ta ne zna. Gospo|ice, vi ste spavali sa wim?
Pa on ni{ta ne zna! Te materijale smo ve} spomenuli. Ne ponavqamo gradivo.
Gospo|ice, kako ja vas da zadovoqim, kada ni{ta ne znate. Pogledajte koliko
qudi ni{ta ne zna! Pojma nemaju ni o ~emu! Zamislite da je predstava
po~ela... a da niko ni{ta nije objasnio: onaj sjedi i zeva; onaj gleda na sat;
onaj }uti; ona jede bombone; onaj spava; onaj ni{ta ne razumije; ona ni{ta ne
zna; onaj glup; onaj misli da smo mi glupi, a da je ovo budala{tina; ona se ne
sje}a; onaj zaboravio; onaj misli da zna, a ne zna; ona stalno pri~a kao da je
na ulici... I onda izgleda na kraju da sam ja kriv - {to ste vi glupi! Nije
istina! Samo treba da se objasni! I objasni}u!
Dakle, ni{ta nema! Prvo }u objasniti ~iwenice koje su prirodne i istorijske
- wih ve~eras nema - jer nema novaca za kamion. Onda }u objasniti jo{ neke
stvari iz samog sadr`aja predstave. To se, ina~e, nikada ne obja{wava, ali
ja }u to uraditi zbog vas. Vidite i sami, da ovdje, me|u nama, u gledali{tu
ima qudi koji ni{ta ne razumiju. Samo sjede, jedu, seru i spavaju - i onda
glasaju! A ja }u to objasniti, tako da svi razumjemo, da svi znamo, da svi
gledamo istu predstavu - i da smo svi jednaki! Molim vas, nemojte sutra po
gradu pri~ati kako sam ja vama ve~eras sve obja{wavao. Onda }e drugi qudi
re}i da ste glupi i da ni{ta ne znate.
Dakle, to je drama! Ha-ha-ha! U toj drami ja igram lik jednog princa, koji je od
svojih malih nogu bio princ. Evo, recimo, ova ~iwenica nije iz scenografije
nego iz sadr`aja drame. I on je od svojih malih nogu - od svog djetiwstva bio
pozitiva li~nost. Wemu je i priroda pomogla da bude pozitivna li~nost.
(^ETVRTA B dijalog scena - DRUGI partner) Neko od vas }e upitati, kako mu
je priroda pomogla? E, priroda mu je pomogla tako {to je on bio sin - jedinac!
Jer, da je bilo jo{ bra}e u porodici, oni bi sigurno vodili rat izme|u sebe,
koji od wih }e biti princ. U tom slu~aju, da je bilo tako - nama ve~eras ne bi
trebali novci za kamion... I tako je bilo u jednoj zemqi: kraqevini. A u
drugoj zemqi, isto kraqevini, hiqadama kilometara daleko, `ivjela je
druga porodica, koja je umjesto sina - gle slu~ajnosti - imala }erku, princezu.
Jedinicu. Ovdje je on... ovdje ona... i vremenom... oni se upoznaju. To je `elio i
pisac predstave, da se oni {to prije sretnu, upoznaju i krenu u dramu. I sad,
moje dame i gospodo, oni rastu. Rastu... ti ne osje}a{ kako vrijeme prolazi,
kako te prostata mu~i i mora{ u klozet, kako si gladan jer ~itav dan nisi
stigao ni da jede{, kako ne}e{ sti}i na posqedwi autobus, kako sutra mora{
zubaru, kako su cijene opet sko~ile... a oni rastu. Rastu! Postali zreliji i
pametniji qudi. I onda, kada su oni postali zrele li~nosti, kada je trebalo
da imaju intimne odnose, kada su morali svoju qubav da kruni{u jednim
takvim svetim i prirodnim ~inom, koji je u na{oj predstavi umjetni~ki
do`ivqaj: do{ao je rat! Neprijateq je osvojio kraqevinu, zarobio princezu i
zatvorio je u zidinama jednog ogromnog sredwovjekovnog dvorca. Kada je princ
~uo tu vijest i shvatio da je ostao bez svoje drage, jedine qubavi - tek tada je
znao {ta princeza zna~i za wega. Okupio je svoju kraqevsku vojsku i krenuo u
rat, da osvoji taj sredwovjekovni dvorac u kome je zarobqena wegova
princeza: "Vojsko moja! Govori vam va{ princ! Juuuuri{ na zidine dvorca!
Uraaaa!". Ura! Ura! Ura! Zidina nema, jer nema novaca za kamion. Zato vam
sada i obja{wavam kako je princ krenuo i gdje je do{ao.
(PETA dijalog scena - DRUGI partner) Evo, zato sam i donio ove dvije cigle,
od kojih se mogu napraviti zidine, kao {to je onaj gospodin i rekao. Evo,
gospo|o, provjerite. Da li su prave i da li su tvrde? Da, da draga moja, to je
tvrdo, a ne ono {to va{ dragi ima u ga}ama! Nemojte se vi{e zavaravati.
Dakle, to su zidine ogromnog dvorca. Ovdje, na vrhu cigle, nalaze se vojnici
koji brane dvorac i ne dozvoqavaju princu i wegovoj bandi da ga osvoji. Jer,
za ove unutra, ovi napoqu su banda, a za ove napoqu, ovi unutra su banda. I
tako se ~ini da su, u ovoj drami, svi banda u komadu. Princ i wegova banda,
oprostite, i wegovi vojnici, su vi{e puta poku{avali da osvoje dvorac, ali
to je bilo nemogu}e. Nemogu}e prije tre}eg ~ina! A i zbog toga {to su zidovi
dvorca stra{no visoki. Molim vas, pogledajte kako i koliko su visoki ovi
zidovi. ([ESTA dijalog scena - DRUGI partner) Gospo|o, vi sjedite vrlo
blizu dvorca i dobro vidite: mo`e li ovo normalan ~ovjek da osvoji ili
mora da ~eka? (dijalog A) Tako je gospo|o, on ne mo`e da osvoji dvorac, jer su
zidine velike, i on mora da ~eka, a vi sjedite blizu i sve to vidite. (dijalog
C) Ne mora da ~eka i mo`e odmah da osvoji? Gospo|o, nisam vas pitao da li
biste spavali sa mnom, nego, da li princ mo`e da osvoji dvorac. Da li ste vi
mene slu{ali kad sam govorio? Ovo je drama! Ovo su ogromne zidine dvorca.
Ovo su vojnici - i on mora da ~eka. Idemo daqe: svaki sredwovjekovni
dvorac je u svojim u uglovima imao ogromne kule. Tako i dvorac iz na{e
drame ima kulu. Po{to kule nema, jer nema novaca za kamion... sa~ekajte da
potra`im ne{to {to li~i na kulu. Evo, ova mala kanta za sme}e! Kada se
okrene... ovako... i kada se postavi pored ove cigle... izgleda kao prava kula.
Naravno i ona je visoka... pogledajte, ve}a i od samih zidina. Tu je princeza
i zarobqena, na samom vrhu dvorca. Tu su prozor~i}i kroz koje ona gleda: da
li je wen dragi do{ao. Ona bi `eqela da on {to prije do|e i da je oslobodi.
Ali, ona je glupa, jer ona ne zna da }e on wu osloboditi - a vi znate, jer sam
vam ja rekao. Eto, to je skoro sve!
Meni je `ao {to vi ne mo`ete da vidite i detaqe u scenografiji, jer bi onda
sami mogli daqe da razmi{qate. Neko }e sada, mo`da, upitati, za{to je ta
kanta ovakve boje? E, ona je ovakve boje zato {to je u to vrijeme ta boja bila
moderna. Drugi neko }e upitati, za{to ti prorezi na kuli? To je napravqeno
zbog cirkulacije zraka: ventilacija. Tre}i }e upitati, za{to je kula okrugla
i zbog ~ega je ve}a od zidina samog dvorca? Pametno pitawe gospdine. To nije
bez razloga. Zamislite ovdje hiqade vojnika. Princ komanduje: "Juuuuriiii{
na kulu sa wene desne strane!". Napad ne bi uspio, po{to je kula okrugla i
nema svoju desnu stranu! Ha-ha-ha! I jo{ ne{to: u ovoj kuli su odaje od
vitalnog zna~aja za `ivot ~itavog dvorca. Tu su odaje, sa zlatom, oru`jem i
municijom i hranom, koje su me|usobno povezane uskim spiralnim hodnicima.
I kada neprijateq, u ovom na{em slu~aju princ i wegovi vojnici, osvoje
dvorac, da bi osvojili i kulu, moraju stati u red, jedan iza drugoga. Ha-ha-ha!
Eto, to su razlozi.
Neki pametwakovi} }e razmi{qati i postaviti pitawe: "Za{to je to drama?
Jer odnosi izme|u `ene i mu{karca su se promijenili. Za{to princ ratuje,
kad ima jo{ `ena na svijetu? Za{to sada igrate taj tekst i {ta ste htjeli
re}i sa tom predstavom?". To su, mo`da, prava pitawa. Za{to mi to igramo i
koja je poruka ove drame? [ta je princu, kao obi~nom ~ovjeku, davalo snagu da
se bori i `rtvuje? Koji je to motiv da ~ovjek, a posebno na{ princ, izdr`i i
istraje u svemu. Motiv je taj: {to je prineza bila nevina! Gospo|o, nemojte da
se smijete... nije ona kao vi! Dakle, to je to, {to smo vam htjeli re}i. Tako
prirodan i normalan trenutak u `ivotu ~ovjeka, a prikazan na umjetni~ki
na~in. Da sa tom, dramati~nom porukom, koju mi ve~eras vama dajemo, idete
poslije ku}i. Da danima i danima razmi{qate, diskutujete, analizirate,
pri~ate... i na kraju zakqu~ite: "Kakva drama! Pfa! Kako veliki dvorac sa
zidinama i jo{ ve}om kulom! Koliko vojnika. Kakav rat! Koliko rawenih.
Koliko mrtvih. Koje sve oru`je. Koji topovi. Princ! Princeza! I kakva
jeba~ina na kraju!?". Gospodo moja, i sve to za koliko novaca? (re}i cijenu
teatarske ulaznice), recimo: 100! 100! 100! Pa gdje to ima za te novce?! Gdje?
Ima kod nas: u kulturi - u umjetnosti - u teatru!
Dakle, zidine... Ovo je kula... Pa, da, zaboravio sam: tu je i kapija. A kapije u
sredwem vijeku bile su napravqene od ogromnih balvana i okovane
`eqezom, a visoke na desetine metara. I jedna takva kapija, bila je ovdje...
izme|u zidina i dvorca... i bila je stalno dignuta: ovako! A to princezi ne
odgovara, jer princ ne mo`e u}i u dvorac da je oslobodi. A ovoj vojsci tako
odgovara: jer su sigurniji, stepen bezbjednosti je ve}i, mawe ih ide na
stra`u, i imaju vi{e vremena za svoje slobodne aktivnosti: {ah, zidne
novine, horska-dramska-recitatorska sekcija i saradwa sa sredwom
medicinskom {kolom. Kapija se, ponekad, i spu{ta: ovako! I kada se spusti,
to opet princezi ne odgovara. Mo`da }e neko pomisliti, da woj ni{ta ne
odgovara i da je malo ~udna. Gospodo: qubav! Mislite kao {to misli
princeza: princ ~eka godinama ispred zidina dvorca i kada vidi kapiju
spu{tenu, to je za wega mogu}nost da u|e u zidine dvorca i da je oslobodi.
Naravno, on tu mogu}nost ne}e propustiti. Qubav i strast su ja~i od razuma.
Izvu}i }e svoj ma~ i jurnuti preko spu{tene kapije: "Draaaagaaaa!". U tom
trenutku, neprijateq sa zidina dvorca mo`e ga strijelom racionalno
pogoditi: "Fijuuu!". Gdje? U vitalne dijelove tijela, koji su potrebni
princezi. I {ta ako ga tu pogode? Nema umjetnosti! Nema drame. Tada se na{a
predstava prekida, a princeza ostaje junferica. A vi morate znati da bez
wegovih muda nema kulture. Opet }e neko od vas re}i: "To sve {to ste
govorili mi razumijemo. To su razlozi za dva ~ina drame, ali ne razumijemo
za{to tri?!". Ta~no gospodo, jer nisam zavr{io sa svim detaqima, kojih nema
jer nema novaca za kamion. Gledajte: ispred ovih zidina nalazi se veliki,
duboki kanal sa vodom... pun ameba, a`daja, bakterija koje mogu da ugrizu i
prenesu zarazu. Taj neko }e jo{ da insistira kako kanal i nije ne{to va`no.
Pa, za tebe i nije, jer nisi obrazovan i ne ~ita{. A lekcije iz istorije? A
strategija ratovawa? Uzmi, molim te vojnu enciklopediju. Lekciju A: rana
zora. Magla. Ti{ina. Princ. Hiqade vojnika. Nare|ewe: "Juriiiii{!".
"Uuuuraaa!". "Ura!". "Uraaa!". "Na zidiiineee!". "Ura... kanal! Stanite...
kanal! Ne guraj se, idiote, zar ne vidi{?!". Onda svi do|u do kanala, pa se
moraju skidati, pokvasiti, plivati. A vrijeme prolazi. Oni koji znaju plivati
odmah sko~e u kanal: "Bu}!". Ostali, koji ne znaju plivati, moraju plivalice i
du{eke da naduvaju. Oprostite, ne ~ujem {ta pitate? Za{to princ ne
prepliva kanal i da li zna da pliva? Naravno da zna, gospo|o. On je
pozitivna li~nost. On sve zna! I zato zna da ne mo`e da savlada prepreku
koja je istorijska ~iwenica: da u sredwem vijeku nije bilo kanalizacije. Da
qudi u ona davna vremena nisu toliko razmi{qali o srawu, kao vi danas!
Ha-ha-ha! Jednostavno: nisu bili time optere}eni. A mi, jesmo i tako se
civiliziramo. Misli{ da nije tako? Pogledaj: sjedne{... ulo`i{ odre|eni
rad... gleda{... Moje! Niko kao moje! Pusti{ vodu. Ode. Srce boli... ali, ode.
Za pola sata stane{ na prvi most i gleda{. Eno ga! Vidi ga?! Moje. Ode! To je
civilizacija. A u ona davna vremena sve je bilo druga~ije. Recimo primjer:
vojnik na zidinama dvorca. Na stra`i! Gleda da li ima neprijateqa. Qut! I
odjednom: velika nu`da. Mora da sere. Klozeta nema. Niko ga nije izmislio,
a on glup da ga izmisli. I kako }e to da uradi? Prirodno. Kao ti na izletu. I
po{to nije bio time optere}en, on to lijepo uzme, i sve preko zidina dvorca:
"Opaa!". Izvinite, molim vas. I gdje je to palo?! U kanal! A to princ zna, jer je
tada i `ivio. Zamisli da to princ nije znao: prepliva kanal... popne se uz
zidine dvorca... bori se... osvoji kulu... prona|e odaju u kojoj je princeza
zarobqena... provali vrata... u jednoj ruci dr`i veliki ma~... u drugoj {tit...
po ~itavom tijelu rane i krv... a na vrhu glave ne~ije govno! Princ ka`e:
"Qubavi moja. Qubavi daj mi!!". Koja bi mu istorijska li~nost dala? Ne
postoji dramaturg, niti dramatur{ki postupak koji bi tu odluku opravdao.
Eto, to je sve!
(SEDMA dijalog scena - DRUGI partner) Ba{ sam se umorio, ali vjerujem da
sam rekao sve {to je zna~ajno. Evo, da i ja pogledam. A? Nije lo{e. Dobro je!
Gospodine-gospo|o, da li ste zadovoqni mojim obja{wewim? Hvala vam.
Zidine dvorca su kao prave. Mo`da ona kanta malo smeta... ali, ipak se vidi
da je to kula. [ta vi mislite gospodine-gospo|o? [to du`e gledam sve vi{e
vjerujem da je to ogroman dvorac i da ga je nemogu}e osvojiti. Ali... ipak... ja
nisam zadovoqan. Jer, jedan je osje}aj kada igra{, a drugi kada gleda{.
Mo`da... kada bi imali vremena za samo nekoliko detaqa... sve bi bilo jo{
boqe.
(OSMA dijalog scena - DRUGI partner) Gospodine, ho}ete li malo da nam
pomognete? Izvolite, molim vas, popnite se na pozornicu. Hvala vam. I vi,
gospodine. Slobodno se popnite. Kako se vi zovete? Drago mi je. Gospodine,
molim vas, i vi se popnite na pozornicu. Gospo|o, vrati}u vam mu`a, ne
brinite, iako mi se ~ini da ne}ete biti mnogo sre}ni. I vi, do|ite,
gospodine. A sada... vas nekoliko stanite ispred zidina dvorca. Do|ite
ovdje. Polako. Pazi na kanal! Kanal. Da li su vam mokre cipele? Nisu. Dobro
je. Sada stanite mirno. Okrenite le|a publici. Nemojte da stojite u jednoj
liniji. Opustite se, budite slobodniji. Sada polako dignite ruke visoko
iznad glave. Jo{ vi{e. Budite mirni. Dame i gospodo: ovo je {uma ispred
zidina dvorca! Tu se, u {umi, princ i wegova vojska pripremaju za napade na
dvorac. [uma: budi mirna. Ne okre}i se. Vi gospo|ice, molim vas, budite
tako dobri kao {to ste lijepi i popnite se i vi na pozornicu. Tako, hvala
vam. Kako ste? ^u~nite, evo tu. Molim vas, na oba koqena. Gospo|ice, vi
imate veliku i zna~ajnu ulogu. Vi ste: `bun! Grm! [uma ne okre}i se. Hej ti, ti
si drvo, kako mo`e{ da se okre}e{? Gospo|ice, vi ste sada mjesto gdje princ,
u ovome ratu, provodi najvi{e vremena: on tu kod vas spava, jede, misli,
odmara se od bitaka, pi{e dnevnik, sere... [uma gledaj naprijed! (dijalog A)
Gospo|ice, vi ne nosite grudwak? Mora da su vam sise ~vrste i da stoje same
od sebe. Mogu li da ih vidim? Divne su. Hvala vam. Kakve sise ima?! Mogu li
da ih dodirnem? Kao kamen! (dijalog B) Vi nosite grudwak?! Naravno, takve
sise kao {to su va{e i moraju da se ~uvaju. Mogu li da ih pogledam?!
Gospo|ice, nemojte se smijati. Va{a uloga je ozbiqna. Koji miris
upotrebqavate? Divan je. Gospo|ice, ako se vi budete smijali, publika }e
pomisliti, da vama kao grmu, nije stalo do princa, a to zna~i da niste
razumjeli svoju ulogu i da ste glupi. Molim vas, budite ozbiqni. Tako. Grm,
pazi, tvoja uloga je da poka`e{ kako je princ o~ajan. Stavi ruke na grudi i
glavu okre}i desno-lijevo. Malo ja~e! Gospodine, do|ite na pozornicu. Hvala
vam. Kleknite na koqena... i sad jo{ na laktove. Polako... tako. Sada hodajte:
vi ste medvjed! Medo! Vi gospodine. Isto tako... kao da imate ~etiri noge: vi
ste vuk! [ta me gledate? Hodajte! Ovo je {uma. Vi ste slobodni. Vi ste sada
gladni i idete {umom da ne{to pojedete. [uma: digni ruke! Gdje si vidio da
se drvo okre}e i smije. Gospodin, vi ste kao pravo drvo: zimzeleno! Gospo|o,
dodajte mi va{u ta{nu. Ne bojte se, nisam ja lopov, ja sam glumac! Hvala. Sada
}u da je stavim na rame ovom drvetu. Evo, ovako; to je gnijezdo. Gospo|o,
molim vas, i vas gospo|ice, stanite tu pored grma. Ruke ispru`ite naprijed,
da budu savijene u laktovima: ovo su dvije tu`ne vrbe. Gospodine, to je va{
sin? Do|i mali na pozornicu. Brzo. Jednu ruku stavi ovom drvetu na rame, a
drugu ovom drvetu na ruku. Posko~i malo u mjestu. Hop-la! Jo{ jednom. Ovo je
majmun na dvetu. Evo... tek sada imamo sve detaqe. [uma. Divqe `ivotiwe.
Medo. Vuk. Zec? Grm. Tu`ne vrbe. Zidine. Kula. Dvorac!
Sada moramo da napravimo probu najte`e scene u predstavi. Druga scena
tre}eg ~ina: kada princ osvaja dvorac i osloba|a princezu. Morate mi svi
pomo}i. Slu{ajte me. Blizu je kraj predstave. Jo{ samo nekoliko scena i vi
idete ku}i. Drama traje! Na samom kraju Druge scene po~iwe veliko
nevrijeme: oluja! Sve je u tom trenutku protiv princa: i Bog, i razum i
priroda! Ti, kao gledalac si o~ajan i misli{: "On nikada ne}e osloboditi
svoju dragu princezu. Nikada vi{e ne}e biti sa wom?!". Ali, pogleda{ na svoj
ru~ni sat i pomisli{: "Jo{ petnaestak minuta i bi}e kraj... zna~i za koji
minut ovaj glumac }e osloboditi princezu!". I petnaestak minuta prije kraja
predstave, dakle, po~iwe, oluja! Ki{a pada: ssssssssss, sssssss! Gromovi
udaraju: grom! Bruuum! Grooom! Vjetar nosi i ~upa sve ispred sebe: uuuuuu!
Fijuuu! Grom! Sssss! Fijuuu! Drama! Molim vas da probamo tu Drugu scenu iz
tre}eg ~ina. Sve, molim vas! Velika oluja! Svi zajedno... tri-~etiri: uuuu!
Ssss! Grom! Brum! Fijuu! Oluja mora biti ja~a. [to je ja~a oluja to je ve}a
drama. Glasnije gospodo. Jo{ glasnije! [uma, {ta stoji{. Wi{ite se: desnolijevo. Ja~e! Grm, ti mora{ da se trese{. @ivotiwe su upla{ene. Medvjede
jedan, ti si upla{en. Oluja mora biti glasnija i ja~a! Grooom! Ssss! Uuuuu!
(OSMA KATARZA dijalog scena - DRUGI partner, GLUMAC silazi sa
pozornice i sjeda u gledali{te) Uuuu! Fijuuu! Grom! Sss! Ovi su glumci
izvrsni, gospodine. Da li se i vama svi|a ova predstava? I meni. Ono tre}e
drvo sa lijeve strane je sjajno. Kada vidim ove tu`ne vrbe, ja pomislim da
sam u prirodi pored neke rijeke. [teta {to onaj vuk-medvjed nije u nekom
zoolo{kom vrtu. Bravo!
(aplauz)
Dame i gospodo, proba je bila sjajna. Tako ste nadahnuto igrali da sam u
jednom trenutku zaboravio da niste prava {uma! Medvjede, kako si ti
talentovan. Slu{ajte me svi: vi sada idete na svoja mjesta u gledali{te.
Kada do|e tre}i ~in i ova scena koju smo sada probali, ja }u tekstu, koji
govori princ, dodati jo{ repliku: "[uma! Grm! Medo! Majmune! Vrbe tu`ne!".
Vi u tom trenutku brzo iza|ite na scenu i glumite to {to smo sada probali. A
ja }u i daqe igrati princa. Hvala vam! Jo{ jedan aplauz za wih! Hvala vam!
(DEVETA dijalog scena - DRUGI PARTNER) Tek sada je sve ovo kao prava
predstava. Ja sam siguran da sam objasnio sve ~ega nema. Gospodine-gospo|o,
da li ste zadovoqni? Da li sam sve lijepo objasnio? Da li vam je sada jasno
koliko scenografija zna~i teatru?! Da li sve vidite? Da li ste prepoznali
sve detaqe? @elite li da neke detaqe ponovimo? Da li ste sve vidjeli o
~emu smo govorili? (dijalog A) Vi mislite da sam sve objasnio? Hvala vam.
Naravno da vam je jasno, jer ja sam se toliko trudio. Vi sve vidite? Divni
ste. Vi imate ma{tu. (dijalog B treba zanemariti kao da ne postoji, a
tra`iti odgovore koji prave dijalog i grade predstavu) (dijalog C) Niste
zadovoqni? Nisam dobro objasnio? Ne vidite? Vi ste, stvarno, prirodno
nema{toviti. Boqe bi bilo da ste ostali kod ku}e. Gospodin-gospo|a, koji
sjede u istom redu kao i vi, oni vide, a vi kao ne vidite? Molim vas,
pogledajte jo{ jednom! Samo malo ma{te i ni{ta vam se ne}e dogoditi!
Gospodine-gospo|o, da li vidite dvorac? Vidite! Hvala vam. Da li je dvorac
veliki? Naravno da je veliki, ovo je drama! Da li vidite zidine? Hvala vam
{to vidite. Da li vidite kulu? Naravno, wu je lako vidjeti jer dominira
scenom. Da li vidite prozor~i}e na kuli? Vidite. Hvala vam. Ne vidite.
Vjerujem vam: jer su prozori tako mali, a vi sjedite daleko. Mo`da ne bi bilo
lo{e da sutra ujutro odete kod o~nog qekara. Jer, malo je ~udno da svi vide,
a vi ne vidite. Gospodine-gospo|o, da li vi, mo`da, vidite i princezu na
prozor~i}u? Vidite?! Vi ste ma{toviti. Sjajno. Hvala vam. Vi ne vidite?
Gospodine-gospo|o, vi je ne vidite zato {to ne mo`e princeza ~itav dan da
bude na prozoru. Hladno je! Vi ne vidite zato {to daleko sjedite? Molim
vas, do|ite na pozornicu. Da li sad vidite. Ako ne vidite, ja }u sad da vam
kantu donesem u krilo. Da li sad vidite? Sada bi svaka budala vidjela!
Gospodine-gospo|o, ako vidite princezu, recite nam, kako izgleda? Da li joj
je kosa plava ili crna ili... Plava kosa. Hvala vam. Crna kosa? Divno. Vi
imate svoje mi{qewe. Hvala vam. Sme|a. Zelena. Crvena. Sijeda! ]elava! Da
li neko vidi neku druga~iju princezu? Guzata? Sisata?! Obrijana. Gospodinegospo|o, nisam pitao kakvi ste vi dole! @uta sa ta~kicama?! [arena?!
Gospodine-gospo|o, vi ste ludi, a mi tra`imo ne{to normalno, Vi ste
seksualni manijak. Gospo|o, molim vas koliko vi vidite vojnika na zidinama
dvorca? (odgovor sa dvadesetak vojnika) Gospo|o, nisam vas pitao sa koliko
wih ste odr`avali seksualne odnose, nego koliko ih ima na zidinama
dvorca? Ovo je drama gospo|o, koja traje tri ~ina. Ne mo`e u drami da bude
dvadesetak vojnika. Wih mora da bude hiqade! (odgovor u desetinama i
stotinama vojnika). ^estitam, gospo|o. ^estitam! Ona broji dok se mi igramo!
(DESETA dijalog scena - DRUGI partner) Dame i gospodo, po{to vidimo vi{e
razli~itih princeza, a da u drami ne bi bilo zabune: sada moramo glasati!
Moramo glasati da bi svi vidjeli istu princezu. Glasati, dizawem ruke. Ona
princeza koja dobije najvi{e glasova, ona }e biti zarobqena u kuli,
pojavqiva}e se na prozor~i}u, i wu }e princ na kraju... osloboditi. dame i
gospodo, mo`emo li da glasamo? Hvala vam. Plava princeza! Ko glasa za
princezu plave kose neka digne ruku: jedan, dva, tri... Hvala vam. Crna
princeza! Ko glasa za princezu crne kose neka digne ruku: jedan, dva, tri...
Hvala vam. Zelena princeza! Ko glasa za princezu zelene kose neka digne
ruku: jedan, dva, tri... Hvala vam. Crvena princeza! Ko glasa za princezu
crvene kose neka digne ruku: jedan, dva, tri... Hvala vam. Sme|a princeza! Ko
glasa za princezu sme|e kose neka digne ruku: jedan, dva, tri... [arena
princeza! Ko glasa za {arenu princezu neka digne ruku: jedan, dva, tri...
Hvala vam. ]elava princeza! Ko glasa za }elavu princezu neka digne ruku:
jedan, dva, tri... Hvala vam. Guzata princeza. Sisata princeza... itd. Hvala
vam! Dakle, dame i gospodo (na primjer: plava) plava princeza je dobila
najvi{e glasova (ta~an broj). Plava princeza: prvi put. Plava princeza:
drugi put! Plava princeza: tre}i put! Prodano! Plava princeza! Pla-va! Plava! Plava princeza je na prozor~i}u, plavu princ voli, plava princeza je
nevina, i plavu }e na kraju princ osloboditi. Dame i gospodo, jo{ samo malo,
nekoliko trenutaka i po~e}e drama!
(JEDANAESTA dijalog scena - DRUGI partner) Moramo, molim vas, da glasamo
za dvorac. Moramo biti sigurni da svi vidimo veliki sredwovjekovni
dvorac, zidine, kulu i vojnike. Tek tada mo`e da po~ne predstava! Dakle,
dame i gospodo, ko vidi dvorac neka digne ruku! Da li svi vide ~ega nema?!
Ko vid neka digne ruku: jedan, dva, tri... !!
II DIO
PREDSTAVA
SCENA 1.
Gospo|i reci: kada mi pi}e spravi,
Neka zazvoni. Idi, pa po~ini.
Sluga odlazi.
Da li to no` pred sobom vidim ja,
Okrenut dr{kom prema {aci mojoj?
Daj da te {~epam! Nemam te, a ipak
Vidim te neprestance. Pa zar nisi,
Privide kobni, i opipqiv ti,
Ko {to si vidqiv oku? Ili si
Tek no` u ma{ti, tobo`-tvorevina,
Iz vru~i}ava mozga ponikla?
A vidi{ se opipqiv ko i ovaj
[to ga sad potr`em.
Vodi{ me putem kojim kretoh ve},
Oru`je uprav tako imao sam
Da upotrijebim. Il se s vidom mojim
Ostala moja ~ula {egaju,
Il vrijedi on koliko ona sva.
Klov... molim... Klov.
Vidim te neprestano, a na tvom
Sje~ivu i na dr{ci kapi krvi
Koji ne bija{e prije. Al toga nije:
To se tek samo tako privi|a
Krvavi ovaj posao mom vidu.
Nad polovinom svijeta priroda
Izgleda sada kao umrla.
A san, za zastor skriven, morom more
Opaki snovi: sada ~arobwa{tvo
Hekati blijedoj `rtve prinosi,
A sablasno ubistvo, probu|eno
Stra`arom svojim, vukom, {to na svojoj
Zavija stra`i, korakom se mu~kim,
Ovo je mu~ki korak; tarkvinski krupnim,
Ovo je tarkvinski korak, i kratkim
Sladostrasnim, evo ga,
Svom ciqu {uwa kao duh.
O, draga moja ledi Makbet!
Operi ruke moje od te krvi,
O, draga, ledi Makbet.
U~ini zlo~in moj nevidqiv za oko qudsko.
Da krv wegova nestane s ruku mojih,
Da Dankanova vlast u|e u tijelo moje,
A krv wegovu operi, operi, s ruku mojih.
Operi ruke moje krvave, draga
Ledi Makbet,
Operi ovaj prqavi pod po kojem se
Vaqam ja, ovaj pod niko nije obrisao
Godinu dana; dobi}u infekciju, o draga
Ledi Makbet!
I ovdje je va{ prilog za kulturu?
Ovo... sitna para - sitna logika.
Koliko para... toliko glume!
Kad zavr{im glumu svoju,
ko ho}e jo{ nek stavi,
Ko ne}e... mar{ na televiziju!
O, ~vrsta
I postojana zemqo, korak moj,
Ma kud da krenem pre~uj, kako ne bi
Ni same stijene izbrbqale kud }u,
Te grozu s ovog skinule trenutka
Koja mu sad tako pristaje.
Dok ovdje prijetim ja, on `ivi tamo:
Za dijela zar sve rije~i led su samo.
Brrr!
Dolazim, dolazim,
Da Librijum u tijelo svoje stavim
I ~a{icom se jednom okrijepim,
Po qekarskom receptu!
Idem, i stvar }e izvr{ena biti:
Zvono me zove. Ti ga, Dankane,
Pre~uj, jer ovo pogrebno je zvono:
U raj il pakao poziva te ono!
SCENA 2.
Molim... Da. Jesam. U gimnaziju. Ne, ja sam bio u Prvoj gimnaziji. Mo`da ste
~uli za wu: profesorica Mila~i}. A, ne. Nisam. Molim. Da, sam. Mislio sam
da je tako najboqe. Ne ~ujem. Da, da. Tu je sa biografijom i monologom. Da, da.
Pjesma. Nisam. Jesam. Mislio sam da je tako najboqe. Sam. Da, da. Nisam.
Jesam. Kako nema... mora biti, tu na kraju. Da. Pjesma. A ovo jo{ nije gotovo...
Mislio sam ako treba jo{. Vi ste me prekinuli. Da, da. Pripremio sam. Jedna
na{a poznata pjesma koju je napisao na{ poznati kwi`evnik i pjesnik. Pa,
ovaj... Da, Laza Kosti}.
Laza Kosti}: Me|u javom i med snom
Srce moje samohrano
ko te dozva u moj dom?
Neumorna pletisanko,
{to pletivo plete{ tanko
me|u javom i med snom.
Srce moje, srce ludo,
{to ti misli{ s pletivom?
Ko pletiqa ona stara,
dan {to plete, no} opara,
me|u javom i med snom.
Srce moje, srce kivno,
ubio te `ivi grom!
[to se ne da{ meni `ivu
razabrati u pletivu
me|u javom i med snom!
SCENA 3.
Tata. Tata. Polo`io sam. Glumac. Bilo je izvrsno. Sjajno. Ne mogu da vjerujem.
Izveo sam monolog i jedan gospodin me pohvalio. Glumac! Tata?! To je danas
fakultet: fakultet Dramskih umjetnosti. Tata! Glumac?! To se danas ka`e
izvr{ilac dramskih radova. Tata, {ta ti misli{ o tome da ja danas budem
glumac...
Sine, dobro. Dobro. tako si nam malo izmakao ispod kontrole i... Ja i mamica
se jako radujemo da si ti izabrao ba{ to zanimawe. Ti najboqe zna{...
Ima}emo u na{oj porodici jednog sina in`ewera, a sada... ima}emo... jednog
sina... glumca!
Ali, tata. Biti glumac. Biti glumac... to je... ishodi{te jedinstvenosti.
Ishodi{te. Tata, slu{aj me! Vjeruj mi. Ma, ti mene ne razumije{. Nikada me
nisi razumio. Gledaj me. Tata. Dobro je da se neke stvari unaprijed odrede.
Tata! Gluma je vje{tina mnogo jednostavnija nego {to se to na prvi pogled
misli. Hej, tata! Glumci glume kao da je istina ono {to ti ~arobwaci
do~aravaju svojom glumom - kao da je istina. Glumci glume glume}i kao da im
ne{to jeste {to zapravo nije, tako da gledalac vjeruje kao da je istina ono
{to oni glume. Tata. ^ovjek kome vjeruju da ga ne{to boli, a ne boli ga ni{ta,
ili obratno, ~ovjek koji se tako srda~no smije da mo`e nasmijati i druge, a
mo`da je subjektivno veoma nesretan i bole ga zubi, a qudi mu vjeruju, za
takva ~ovjeka se ka`e da je dobar glumac. A vidi{, tata, ja bih `elio biti...
SCENA 4.
Aurea prima sata est aetas, quae vindice nullo
sponte sua sine lege fiden rectumque colebat.
Poena metusque aberant, nec verba minacia fixo
aere legebantur nec supplex turba timebat
iudicis ora sui sed erant sine vindice tuti.
A, E, I, O , U !
A, E, I, O , U !
A, E, I, O , U !
As!
Pozicija jedan
Pas de deux.
Pozicija dva
Pas declie.
Pozicija tri
En avant.
Kiks!
SCENA 5.
Snove snivam, snujem snove,
Snujem snove biserove,
U snu `ivim, u snu di{em,
Al ne mogu sitne snove,
Ne mogu ih da napi{em!
Snove snivam, snove snujem,
U slike bih da ih kujem,
Al su sanci poletanci
Ne mogu ih da prikujem
Srcu mome laganome!
SCENA 6.
Molim vas, izgovorite taj govor onako kako sam vam ja pokazao, da vam gotovo
klizi sa jezika. Ali ako budete `vakali, kao {to ~ine mnogi va{i glumci,
onda }e mi to biti isto tako prijatno kao da sam op{tinskom dobo{aru dao
da govori moje stihove. Pa nemojte suvi{e ni testerisati vazduh rukama,
ovako: nego budite u svemu umjereni. Jer i u samoj bujici, buri, ili, da tako
ka`em, vihoru strasti, vi glumci, morate imati mjeru, koja }e to ubla`iti. O,
kako me vrije|a do dna du{e kad ~ujem kakvog ple}atog razbaru{enog klipana
kako u drowke cijepa neku strast, da bi probijao u{i najjeftinijoj publici u
pozori{tu, ovo je naravno metafora, koja nije ni za {ta drugo nego za
nerazumqive pantomime i galame. Volio bih da i{ibam takvog dripca.
Molim vas, izbjegavajte to!
SCENA 6 a.
Ja jam~im za to va{oj svjetlosti.
SCENA 6 b.
Al nasloni na te snove
tvoje grudi biserove,
dve ledene biser kapi:
Ta bi studen smrzla snove,
sve te slike sledila bi.
SCENA 6 c.
Ali ne budite ni suvi{e krotki, ve} neka vas u~i va{e ro|eno osje}awe
mjere; udesite radwu prema rije~i, a rije~ prema radwi, i naro~ito se
starajte da nikada ne prekora~ite granice prirode. Jer svaka takva
pretjeranost proma{i ciq glume, ~iji je zadatak, u po~etku i sad, bio i jeste,
mo`ete zapisivati, da bude, tako re}i, ogledalo prirode: da vrlini poka`e
weno sopstveno lice, poroku wegovu ro|enu sliku, a samom sada{wem
pokoqewu i bi}u svijeta oblik, i otisak. Sad ako se u tome pretjera, ili ne
dotjera, neznalice }e se mo`da smijati, ali }e pametnima biti vrlo mu~no.
Pametnima! Hvala, gospodine. A sud ovih ako dopustite, mora pretegnuti
~itavo pozori{te prvih. Mora! Mora!
SCENA 6 d.
Hvala vam. Ovo je bio neposredan kontakt umjetnika sa narodom. Hvala! A
sad, dame i gospodo, istorijska scena u kojoj umjetnik nalazi oslonac u
dru{tvu.
SCENA 6 e.
O, gledao sam igru nekih glumaca i slu{ao druge da ih hvale, i to vrlo mnogo,
koji, pa da se ne izrazim prosta~ki, nisu imali ni naglaska kr{tene du{e, ni
hoda kr{tenog, ni nekr{tenog, ni ~ovje~ijeg; nego se to {epurilo i urlalo, da
sam ja pomislio da je kakav nadni~ar prirode napravio qude, a nije ih
napravio dobro, tako su nakazno podra`avali ~ovje~anstvu!
SCENA 7.
"Nadam se da je to kod nas uglavnom..." (popravqeno). "Da je to kod nas...
uglavnom..." (popravqeno). Uh! "Nadam se da je to kod nas uglavnom..."
(popravqeno). Ne, ne mogu se sjetiti. Znam smisao te rije~i, ali je ne znam
ta~no izgovoriti. Znam da je to kao glagol, ali je nekako ~udno preveden. Ne
~udno: nelogi~no! Ta rije~, taj glagol, on je izmi{qen. Prevodilac je to
izmislio. Ovaj monolog je pisan u stihu, i da bi se nastavci rimovali... ova
posqedwa rije~ u stihu je izmi{qena! Ovaj prevodilac je lud! Taj wegov
prevod, mo`da, i zvu~i logi~no, ja se u to ne razumijem mnogo, ali ja, kao
glumac, kad ga u~im, moram da ga u~im napamet. To je grozno. Oprostite, molim
vas. Nadam se da je to kod nas uglavnom... (popravqeno). Eto, ne mogu se
sjetiti. [to sada vi{e insistiram da se sjetim, to mi je sve te`e... Jo{ znam
da mi je to slaba memorijska ta~ka u monologu, i prije nego {to sam krenuo u
ovu scenu, ja sam u sebi ponovio taj glagol, i opet sam zaboravio! Uh!
Potrebna je samo sekunda dekoncentracije i ~ovjek se izgubi. Oprostite mi. U
ovoj predstavi ima toliko teksta, toliko promjena ritma, razli~itih
emocija, ~udnih detaqa... a sve igram sam! Da je ovdje, sa mnom, barem sufler:
sve bi bilo druga~ije. Niko od vas ne bi vidio da ja ne znam tekst. Ja bih
glumio: "Nadam se da je to kod nas uglavnom... O!... Uglavnom...". A on, sufler,
bi mi {apnuo re~enicu, rije~, koju ne znam: "Sss... sss!". I ja bih nastavio da
glumim. Nije meni `ao {to nema suflera, ni {to se predstava prekinula,
nego mi je `ao zbog lika! Malo mi je neugodno zbog wega. Jer ja sam sad iza{ao
iz wega, da se sjetim teksta koji sam zaboravio, a on, lik, je i daqe ostao
naslowen na ovom gospodinu-gospo|i. On je sad tu, ja sam iza{ao iz wega, i ja
sam sad tu. Jer, ne mo`e lik da se sjeti teksta. On ne zna {ta je tekst. On
misli da su sve te rije~i i re~enice iz wegove glave. Nije! Ja sam u~io tekst,
ja sam zaboravio {ta treba da ka`em, i ja sam prekinuo predstavu. Kako bi
sad lik mogao da razgovara sa vama kad vas ne poznaje i ne vidi. Vi za wega
ne postojite. Mi smo imali suflera, kod nas u teatru. Jer to je ipak neka
sigurnost. Taj posao je radio jedan divan momak. On je zavr{io stomatologiju,
ali je kao sufler bio sjajan. To ne mo`e da radi svako. Jer sufler mora da
zna koja su mi slaba mjesta u tekstu, i da li sam zaboravio re~enicu ili samo
jednu rije~. I mi smo `eqeli da on kod nas radi. I on je `elio. Mi smo
pisali molbu da se u teatru otvori jo{ jedno radno mjesto. Dobili smo
odgovor iz Ministarstva: ako se otvori jo{ jedno radno mjesto u teatru, onda
nacionalni dohodak iz ~etvrtog kvartala pro{le godine, koji se
stabilizirao na optimalnih 14,7%, u odnosu na prvi i drugi kvartal ove
godine, gdje je prosjek 76,3% u porastu, i ako sad zaposlimo suflera,
nacionalni dohodak ne raste, nego pada za cijelih 17,4%, a po kvartalu
0,18%, {to zna~i: da je moj honorar mawi za 10%! A ja ne dam moj honorar! Da,
ne dam... ali zato sam sad i prekinuo predstavu jer sam zaboravio tekst. Evo,
~im se sjetim nastavi}u da glumim. Vrati}u se u lik i igram daqe. Nemojte vi
misliti da je to lako: da ja u|em i iza|em iz lika. To je jedna slo`ena
psiholo{ka radwa, koja uti~e na rad mozga, na psihu i raspolo`ewe. To
ostavqa posqedice. To je dru{tveno dokazano! Boqe je da ostavqa mentalne
posqedice, nego da ja dajem svojih 10%! U}i i iza}i iz lika to i nije tako
stra{no. Stra{no je kad glumac nekom liku da svoje organe, zaboravi tekst, i
iza|e iz wega da se podsjeti {ta govori. Na primjer glumac da liku svoje
organe. Publika u dvorani {apu}e: "Umjetni~ki do`ivqaj! Pfa! Glumac mu je
dao svoje organe! Pfa!!". Ja igram. Igram!: "Aaaa!". I odjednom zaboravim
tekst. Glumac nije ma{ina. Recimo, boli me glava, ne{to mi se dogodilo taj
dan i ja zaboravim tekst. Iza|em iz lika da se sjetim teksta: a lik ode sa
mojim organima. Gdje ode?! Ode u dru{tvo! I tako nekoliko puta i puno
dru{tvo organa! Qudi se onda pitaju: "Odakle toliki organi?!". Iz kulture!!
Dobro, da ne govorimo o tome. Evo, drugi primjer: koliko puta ste bili u
teatru i gledali predstavu u kojoj, recimo, neki glumac tr~i preko
pozornice. On tr~i: "Aaa!". Ti misli{: "Pfaa! Kako onaj glumac glumi!". Ti
misli{ da on glumi: a on, u stvari, tr~i za svojim organima! Tr~i, jer se
davawe organa posebno honorari{e! Ti misli{ da je to lako: u}i - iza}i dati organe - a ostati normalan. Naravno, da nije lako. Ti nema{ ni vremena
ni prostora ni toliko uloga da bi to sve postalo lako i normalno. Nema{!
Opera, balet, drama - sve je to kod nas na jednoj pozornici. Ne mogu ja dovesti
svoj lik, iz neke predstave, i deset sati probati da u|em i iza|em iz wega i
jo{ da mu dajem svoje organe. Jer, ti ima{ svoju probu: tri-~etiri-pet sati! Pa
ko u|e - u|e, ko da da! Ti, recimo, proba{, i treba ti samo malo da u|e{ u
neki svoj lik: kad dolaze ovi iz opere-pjeva~i: "La-la-la!", pa ovi iz baleta
igra~i: "Hop-la-hop!", ili glumci iz neke druge predstave, i svi nose svoje
likove. I oni imaju probu. Jo{ je sre}a, ako ti je lik, u koji mora{ da u|e{,
neki dobar ~ovjek. Zamisli da je neki ru`an, nepristojan, nekulturan,
nervozan, da je idiot, budala - jer svijet, koji mi igramo, je pun takvih qudi.
Gospodo, ako ne vjerujete, okrenite se okolo sebe i pogledajte. Pogledajte ne
svijet, nego prvog koji sjedi pored vas! Pogledajte se u ogledalu! Ti nema{ ni
vremena, ni prostora ni dovoqno uloga da igra{. A kad misli{ da sve to
ima{: penzija! A ja sam imao sre}u! Sre}u, da je predsjednik ku}nog savjeta
(hausmajstor) gdje ja `ivim, shvatio {ta meni treba. On je do{ao i rekao: "Ti
si jedan veliki potencijal, ti si jedan veliki entuzijasta... ti si malo
onako... Mar{ u podrum!". Doqe u podrumu je ostala prazna prostorija od
ku}nog savjeta. Ja nisam vjerovao. On je vikao: "U podrum!". Ja sam dobio
prostor, ja sam dobio vrijeme! "U podrum podrum!!". Ja sam bio sre}an! "I
nemoj mnogo da se dere{, djecu da ne pla{i{". Heeej! "I pazi na ku}ni red: ne
mo`e{ iza 20 sati...". Hej! Ja sam sakupio sve svoje likove: Makbet, Hamlet,
Viktor, Cibra, Ferdi{~enko, Edgar, Leopold, Aleksa, Jovadin, Lanselot... i
sve doqe u podrum! Opaaa! I tu, u podrumu, ja sam probao. Satima, danima,
godinama. O? A! Iii! U? E-he-he! A? Uuu! Eu? Io? A! I! O! U! Sve: sam... sam...
sam! I jednoga dana, do{ao sam iz podruma umoran, kad neko kuca na vrata
stana. Kuc! kuc! Ja otvaram vrata i ugledam predsjednika umjetni~kog savjeta
iz teatra. "Dobar dan". "Dobar dan". "[ta je bilo?". "Done{ena odluka!".
"Kakva odluka?!". "Jednoglasna!". "Za {ta?!". "Za anga`man!". "Gdje?!". "U
teatru! Ti!". "[ta ja?!". "Ti treba da igra{ lik jednog kriminalca". "Da u|em
u lik jednog kriminalca?!". "I ubice!". "Ubice?!". "Lopova!". "Lopova?!".
"^etrdeset proba!". "^etrdeset?!". "Dvanaest predstava!". "Dvanaest?!". "50%
na prvoj probi". "50%?!". "A da{ li mu organe, jo{ 12%!". "Organi 12%?!".
"Maksimum!". "Maksimum?!". Toliko kod nas vrijede kriminalci, maksimum!
Mojoj sre}i nije bilo kraja. Ja sam o tome, u podrumu, mogao samo da sawam.
Jurnuo sam stepenicama, niz hodnik, u podrum. Jurio sam, sre}an, da onom
kriminalcu ka`em da }u ja u}i u wega. Da }u ga ja igrati! A on je doqe u
podrumu. Svi su oni doqe: u podrumu. U mraku. ^ekaju: svjetlo... zavjesu...
kostim... {minku... repliku... znoj... aplauz... kritiku! ^ekaju mene! Utr~im u
podrum: "Hej, gospodine kriminalac... ja }u vas igrati!" A on me nogom udari:
"Buuum!". "Heeeej?!". Udari rukom: "Traaas!". "Heeej?!". "[qaaap!".
Kriminalac. Kriminalac i ubica. Da bih bio sre}an: morao sam biti ubica i
kriminalac! Bilo mi je te{ko i bila mi je muka! On da se prema meni tako
pona{a?! On? On koji, bez mene, ne postoji! Kriminalac? Ha-ha-ha! Ja sam
glumac. Ja mogu u}i u wega i on }e biti frqav. Ja mogu u}i u wega i on }e biti
smije{an: ovako }e da hoda! Ali ja ho}u da on bude to {to jeste! Jer, ja sam
glumac! Ponovo ja si|em u podrum. Polako. Stavim uho na vrata podruma. Svi
su unutra. A meni muka. Stavim kqu~ u bravu. Ti{ina. Otvaram vrata
podruma: "[kriiip!". U|em. Gledam. Iza|em: "[kriip!". Zatvorim vrata:
"[kqoc!". U podrumu panika. A meni muka. Otvorim vrata ponovo: "[kriip!".
Lijevom rukom: "Klip!". Upalim svjetlo. "[kriip!". Zatvorim vrata:
"[kqoc!". Gledam ih: "Ko vas jebe!!". To ja likovima u podrumu. Ha-ha-ha! Sad
mi reci gdje je granica!? Gdje?! Ovdje? Ili ovdje?! Ha-ha-ha! Kakav moral! Ovo
je teatar! I ja ho}u da igram! U tom trenutku, onaj kriminalac se okrenu, kao
da je htio da diskutujemo. Ali, ja sam glumac! I ja sam sko~io na wega. Igra}u
te: "Aaaa! Aaaa!". Kad ja ho}u i kako ja ho}u! "Aaa! Aaaa!". A ova ~ista~ica {to
~isti stubi{te u zgradi: ona ima ve}i honorar od mene. Ona ~isti tri
stubi{ta u tri zgrade i zaradi vi{e nego ja kada liku dam organe. Ona ~isti:
"La-la-lo-lu!". A ja doqe u podrumu: "Aaaa!". Ja ulazim u wega. "Aaa!". A
~ista~ica: "Qudi! Qudi! [ta je ono u podrumu?!". Svi stanari su do{li na
vrata podruma: "Aaa?!". "Ooo?!". "Uuu?!". "Iii?!". "Eee?!". Svi su rekli:
"Ujetni~ki do`ivqaj!!". Ja ulazim u wega: "Aaa!". A oni gledaju. Ja postajem
on: "Aaa!". A oni gledaju. Ja sam on: "Aaa!". A oni gledaju: "Platite kartu!!
Platite kartu!". Pobjego{e. Ali nije to ni{ta. Ovo, nije ni{ta. Ja sam, tako,
jednom igrao Budalu. Deset godina. Budalu! Kakva sam ja Budala bio! Dobio
sam nagradu za Budalu. Dru{tveno priznawe: kao Budala! Kad sam ja `elio da
budem Budala, ja nisam odmah bio Budala. Ja sam, prvo, danima i danima i{ao
i gledao qude. Gledao i tra`io inspiraciju za svoju Budalu. Jer ja nisam
`elio da to bude neka tamo nama nepoznata Budala: nego na{a Budala! Na{a!
Kad ~ovjek do|e u teatar da gleda: on gleda i ka`e: "Vidi, onaj je isti kao
ja!". Jedno kulturno poistovje}ewe. Ali, ni ti nije ni{ta! Ovo nije ni{ta. Ja
sam jednom igrao "Medvjeda" (A. P. ^ehov). Godinu dana! Godinu. Medvjeda!
SCENA 8.
Kad se prene{, prvo bi}e,
Koje spazi{, tvoje bit }e,
Tvoja qubav, tvoje `ice Bio medvjed, ma~ak, lis,
Vepar quti ili ris Kad se prene{, bit }e cio
Tvome srcu drag i mio,
Makar kako gadan bio.
SCENA 9.
Glumac, radimo jedan projekat na televiziji. Ovo je medij. Glumac. Radimo
jednu veliku seriju. A ja re`iram. Glumac. Kad sam ~itao scenario, glumac, ja
sam na{ao jednu ulogu za tebe. Uloga! Mislim... nema teksta.... Ali, uloga!
Glumac. Pazi: gledaj ovamo! Ovamo. Pazi! Tvoja uloga. Snimamo seriju. I onda
jednoga dana snimamo: total! Vide se: brda... oblaci - kumulusi... kowi...
rijeka... {ume... A ti, glumac, ti stoji{ u dubini totala. Stoji{. I {uti{!
Glumac. Televizija! Serija! Pazi! Sjedi narod i gleda. Gleda! I odjednom:
total! I onda onaj {to gleda ka`e: "Jao! Total! Upali video. @eno probudi
djecu. Brzo ovamo, svi! Gledaj! Vidi! Vidi ono! Vidi ovo! Vidi ono! A vidi,
vidi, vidi onog glumca kako {uti!". Glumac! Teatar?! Tebe }e vi{e qudi
vidjeti na televiziji kako {uti{, nego u teatru za ~itav `ivot. Halo? Ko
je?... Klov? Halo Klov? Prekinu se. Glumac, da ti ka`em istinu: tu tvoju
ulogu... tu tvoju ulogu... mo`e da odigra bilo ko!
SCENA 10.
U posjetu je do{la jedna `ena. Sreo sam je "Kod Labuda". Sjedila je i pu{ila,
veoma privla~na, ali ima ~udan pogled. Prodoran. Upravo sam razgovarao sa
svojim prijateqem, Imanuelom Kantom, 1724 - 1804, pa mi je gazda rekao:
"Okani se toga, Viktore!". Kada je ~ula moje ime, pogledala me i nasmije{ila
se. Iza{ao sam. Doqe pred kapijom, ba{ kada sam htio u}i, sti`e me. Ona.
Otvarala je vrata od auta i ja sam sjeo. Rekla je: "Ti si Viktor?". Htio sam joj
predstaviti svog prijateqa Kanta, ali ona se nagnula preko mene i zalupila
mu vrata pred nosom. Nasmije{ila se i rekla: "Ti si, dakle, Viktor!". Nisam
znao {ta da radim. Iza{ao sam iz auta. Ona je sjedila i posmatrala me. Ja
sam pri{ao i otvorio vrata. Kao neki lakej. Gledala me kako sam blenuo u
wene noge dok je izlazila. Vidio sam ih sve do iznad ~arapa. Divne noge.
Stajala je, zaklawaju}i o~i od sunca. Pitala me: "Da li ~esto razgovarate sa
mrtvim filozofima?". Objasnio sam joj da je to jedan od mojih {tosova.
Nasmije{ila se i oti{la. To je moje... ishodi{te... dodao sam. Tata!
Ishodi{te jedinstvenosti. Tata, nemoj se osvrtati, stoji iza tvoje stolice.
Kako ko? Karl Marks. Marksa je stid zbog mene. Tata pogledaj: Georg Vilhelm
Hegel, 1770 - 1831! U redu, tata. Oti{ao je ~im je tebe opazio. Tata, ja volim
ovo mjesto. Volim ga. Ja `ivim i drugo mi ne treba. Ovdje se osje}am siguran.
Ja sam prestra{en. Shvata{ li? Ja sam bolestan. Ja sam prestravqen. [ta
misli{, za{to sam bio tamo ... tamo, gdje sam bio? Tamo sam imao bijelu sobu.
Bijeli krevet. Bijele vrtove. Sve je bilo tako tiho. U tome i jeste stvar {to
qudi nikako ne mogu da shvate da sam sretan. Ne mogu da vjeruju, a to je
sasvim prosto. Neizqe~ivo, ali optimista. Ne dam se ni~im uzbuditi. Znam
sve {to rade. ^ime su tako strasno zauzeti. Ali me nije briga. Ne mu~e me
nikakvi nazori. Ja sam sre}an. Tako je to u mojim godinama. [ta ho}e{ da
radi{? Kao da nije dosta, ve} i to, {to oni rade! I tako prevr}e{ po sme}u...
kao da si sasvim po strani. A onda se vrati{ ovamo, sposoban za novu ~arku.
Mogao bih ubiti jednoga dana. Znate, ja razmi{qam o mu~ewima i imam
nekoliko zanimqivih ideja. Ali moram re}i da to ne bi i{lo tako lako.
Tata, vidi{ li onog smije{nog ~ovjeka koji ~u~i? Onog {to nas gleda? To je
Darvin. Vidio sam Dekarta kako je u{ao ovamo! Dekart je kurva! Jurim ga. Ja
sam prognan. O! Xon Stjuart Mil! 1807 - 1873. ^iwenica je da mi se bolest
povratila. "Sloboda je u tome da svako mo`e ~initi ono {to `eli!". Ta~no je!
Ja sam prognan. Ja sam osu|en na izgnanstvo. Ja sam glumac. Sloboda je u tome
da ti svako mo`e re`irati ono {to `eli!
SCENA 11.
Sam od prekju~er: sve bija{e teatar. Bijah neki put na balkonu, a neki put na
sceni. U jednom ~inu, kulise su bile tako goleme, da se ni{ta drugo nije
vidjelo. Nema scene. Nema gledali{ta. Nema mraka. Nema osvijetqene rampe.
Za uzvrat masa publike je bila na sceni. Masa!
SCENA 12.
Narode! Narode!
Dobro ve~e i dobro do{li u teatar!
Kod nas je svako dobro do{ao.
Sawate li da postanete umjetnik?
Do|ite!
Do|ite, narode.
Nas teatar zapo{qava svakoga.
I svakog stavqa na wegovo mjesto.
Jeste li se odlu~ili?
^estitamo!
Ne?!
[teta!
Ali po`urite, predstavite se.
Cirkus je najpristojnija forma teatra!
Do|ite, narode!
Da li jo{ uvijek sawate da postanete umjetnik?!
Do|ite!
Imate vrijeme, prostor, radwu! Sve!
Odlu~ili ste se?
^estitamo!
Ali po`urite, predstavite se.
Jo{ prije pono}i.
Jer u pono} }emo zatvoriti i nikada vi{e ne}emo otvoriti!
Jadan onaj koji nije povjerovao.
Sloboda je u tome da ti svako mo`e re`irati ono {to `eli.
Narode. Narode.
A ovo: ovo je sve re`ija.
Do|ite.
Ja sam samo glumac!
Do|ite!
Ovo je jedinstvena prilika!
SCENA 13.
Dragi na{i gledaoci, imam ~ast da vam ka`em u ~emu je stvar ako budete
qubazni da me saslu{ate. Dakle, ovo je komedija. Komedija! I ova komedija se
jo{ na gr~kom jeziku igrala pod naslovom: ....................! U latinskom prevodu,
ova komedija se igrala pod naslovom: ....................! Mi smo tu komediju uzeli i
kod nas u teatru na repertoar i igramo je pod naslovom: ..................! Dakle, to
je komedija. Vidje}ete, glavna radwa u toj komediji odvija se oko jednog sluge
i wegovog gospodara. To su dva glavna lika. Moram, na po~etku, na`alost, da
napomenem da ja igram ulogu i sluge i gospodara. To izgleda kao mali
problem, ali... nije. Jer, ja nisam `elio da igram sve. Ja sam ~ak pisao i
`albu, ali mi je ona odbijena. Ima glumaca, kod nas u teatru, koji su mogli da
igraju jedan od ova dva lika. Ali, ovaj jedan glumac, {to bi mogao da igra, on
je bio u nekim materijalnim problemima, pa je molio da neko vrijeme ne igra.
Jer u isto vrijeme, kada se radila ova predstava u teatru, on je dobio jednu
dobru tezgu. Neka zaradi, kolega je. Ovaj drugi glumac, i on bi mogao da igra,
me|utim on voli da... popije. Onda sva{ta ka`e, a qudi ne vole kad ti
sva{ta govori{. Ovaj tre}i glumac, i on bi mogao da igra... ali, on je dobar
glumac! Dobar! Tako da smo ga mi izbacili da nam ne smeta. Ima ovaj jo{ jedan
glumac, me|utim, on je visok, ima crnu kosu, zelenkaste o~i, {iroka ramena...
Tako, visok i zgodan. On bi mogao da igra, jedan od ova dva lika, ali ne mo`e
zato {to je takav! Takav kakav je, on bi recimo mogao da igra likove u
qubavnim komadima, qubavnike; qubavne scene; drame; melodrame; A ovo je
komedija! Nemojte vi misliti da mi tra`imo manu svakom glumcu. Ne! Ali ne
mo`e on sve da glumi, jer to su problemi. Niste vi ni svjesni te`ine tih
problema, ne samo za vas, nego i za nas. Evo, molim, primjer jednog va{eg
problema: plakat na ulici. Teatar! Predstava ta i ta. Ispod naslova
velikim slovima pi{e: k o m e d i j a! Ti to jedva do~eka{ jer obo`ava{
komedije. @uto-plavi abonman sa roza ta~kicama, iz qubi~astog ciklusa! Ti
`enu pod ruku i pravac teatar. Sjedne{ u dvoranu. Oni glumci na pozornici
glume. Ti se smije{. Oni glume. I `ena ti se smije. Oni glume. I odjednom se
pojavi onaj visoki i zgodni - lijepi glumac! @ena ka`e: "Jooj, vidi onog
glumca?". "Pssst!". "Ovo je qubavni komad!". "Psst, nije. Ovo je komedija!".
"Vidi onog glumca?". "Vidim ga, pa {ta?". "U pro{lom komadu, kad smo
gledali, ona jedna `ena je plakala za wim!". "U pro{lom komadu. Ovo
ve~eras je komedija". "Kako komedija kad je ona plakala?". "Plakala je u
pro{lom komadu!". "[ta se dere{?!". "Ne derem se, nego ka`em da je ovo
komedija". "Ti si qubomoran?!". "Nisam qubomoran". "[to si qubomoran?".
"Ovo je komedija". "Ovaj glumac uvijek igra u dramama i qubavnim komadima".
"^uje{ li kako se qudi smiju? ^uje{ li?! Komedija!". "Otkud ti zna{ da je
komedija?!". "Pisalo na plakatu". "Kojem plakatu?". "Onom ispred teatra".
"Kojeg teatra?!". "Ooovooog!". "Gdje je stajao taj plakat?!". "Idi u pizdu
materinu i ti i ovaj glumac i plakat!". Ti sa `enom diskutuje{, a mi glumci,
na pozornici igramo. Ne mo`emo mi napraviti pauzu da se ti sa `enom ne
dogovori{ {ta gleda{. A onda, opet, i nama problem. Da bi on glumio, mi svi
moramo da radimo. Gdje je tu logika? Ako on glumi: kostimograf, skica za
kostim, materijal za kostim, kroja~, materijal kroja~u, {minker, perika,
puder, ten, fen, obu}ar, garderoberka, vje{alica, prawe, srawe. Boqe meni
jo{ jedan mali honorar, nego toliki tro{ak i gu`va. Boqe meni, a boqe i
vama. Za{to je boqe vama, dame i gospodo?! Zato jer sve jedan glumac tuma~i!
J e d a n! Jedan glumac: s v e!! Pazi, ti se ne izla`e{ nikakvim
intelektualnim naporima. Ti samo sjedi... gleda{: a kultura sama ulazi u
tebe. Nema onih situacija, kada ti sjedi{ u teatru i gleda{ predstavu sa
pedeset glumaca. Svi glume. Ti daleko sjedi{. Ne vidi{ dobro. Umjesto da
prati{ tekst i dramsku radwu, ti prati{ sise i guzice mladih glumica.
Nervira te ro|ena `ena, koja ne razumije koliko i ti. Sjedi{. Gleda{. I
mu~i{ se! Nema toga moja gospodo! Samo j e d a n glumac! Ti }e{ pitati: "Kako
}u ja znati kad si ti koji lik?!". Zna}e{ gospodine. Ja }u tebi namigivati.
Igram jedan lik - namignem lijevim okom. Igram drugi lik - namignem desnim
okom. Naravno, znam gospodine, ispo~etka }e to biti te{ko, ali poslije...
Gospodo, nemojte ni vi o~ekivati od svega ovoga neke velike rezultate, jer:
ovo su pionirski potezi u kulturi! Ni Divqi Zapad nije preko no}i osvojen.
Mi se trudimo, ne znam koliko se vi perete, ali mi se trudimo da "kulturu"
gurnemo {to dubqe u vas. Na svaku va{u poru, u svaku va{u rupu: kulturu! U
normalnom `ivotu je isto tako! Evo, jo{ samo da ka`em i ovo i po~iwemo sa
predstavom! U drugoj slici drugog ~ina pojavquje se i lik jedne `ene. Moram
da ka`em da je to `ena... zato {to }u ja i tu `enu odigrati. To malo
komplikuje ~itavu stvar... ali, ne mnogo. Jer ima kod nas glumica koje su
mogle da igraju taj lik, ali, na`alost, wih ima kamionima da ih odvoze. I
dok su se re`iser, dramaturg i direktor sva|ali koja bi od wih to mogla
najboqe igrati, i dok ne donesu odluku... molio sam, da ja igram. Jebe se meni!
Kad se ve} ovdje ve~eras blamiram, boqe da se blamiram u tri lika: jer
svaki lik nosi mali honorar. Tako je boqe meni, a boqe i vama: kad je jedan
glumac! Gledaj: onaj gledalac se zavalio, onaj kuwa, onaj uzeo djevojku za ruku
pa je stavio na svoja muda, onaj gleda na sat, onaj jede bombone. Opustili ste
se, gospodo, i u`ivate! Zamisli ve~eras ovdje, umjesto mene, pedeset glumaca.
Ti bi ovako sjedio, ti bi imao papir i olovku i zapisivao svaki va`an
detaq, tebi bombone ne bi pale na um, ti bi zaboravio i da si o`ewen. Boqe
je, kad je jedan glumac. Zamisli ovdje ve~eras, jedan teatarski ansambl:
pedeset glumaca i trideset statista. Svi oni do{li - autobusom. Glumili.
Glumili. I svi oti{li - autobusom. Niko od wih, poslije predstave, nije
iza{ao ispred zavjese, pred publiku i objasnio: "Dragi na{i gledaoci,
ve~eras je bilo ovo... pa je bilo ovo... pa je bilo ovako... pa je bilo onako!"
Niko. Svi oti{li - autobusom. I sutra tebe pitaju: "Gdje si bio sino}?". "U
teatru!". "Ma nemoj?". "Da, da". "I {ta si gledao?". "Jednu predstavu". "Je l?".
"Da, da". "I o ~emu se radi u predstavi?". "Vrlo interesantno. Jedna
savremena tema... Vrlo zanimqive scene... Neobi~na muzika... Svi glumci su
dobri...". "[ta je sadr`aj?". "Molim?". "Sadr`aj". " A {to se sadr`aja ti~e, ja
sam sjedio daleko u dvorani, pa nisam to najboqe pohvatao!". A ovaj {to je
razgovarao sa tobom, poslije ka`e za tebe: "[upak jedan. Ide u teatar, a ne
razumije!". Eto, ispadne{ glup - a nisi kriv! Jedan glumac! Ja ti sve fino
objasnim, ne poslije, nego prije predstave. U na{oj predstavi ima sluga, on je
pozitivna li~nost, i ima gospodar, on je negativna li~nost. Sada pazi: ima
`ena koja voli pozitivnu li~nost, dolazi negativna li~nost i uti~ne na ovu
`enu protiv pozitivne li~nosti. @ena odlazi sa negativnom li~no{}u, a
pozitivna li~nost ostaje sama. Dakle, sve zna{. Sve zna{, a predstave nije
ni bilo. Ti prati{ umjetnost, a ona nije ni po~ela. Gdje to ima gospodo?! Kod
nas!! Zamisli sada, sutra ide{ ulicom, sretne{ onog istog prijateqa i ti
wega pita{: "Izvini, da li si sino} bio u teatru?". "Ha?". "Nisi? [teta! Ja
sam bio i gledao jednu fantasti~nu predstavu. Divnu. Tako interesantan
sadr`aj. U tom sadr`aju ima: sluga pozitivna li~nost. Onda ima gospodar
negativna li~nost. Ima `ena koja voli pozitivnu li~nost. Dolazi negativna
li~nost i uti~e na ovu `enu protiv pozitivne li~nosti. @ena odlazi sa
negativnom li~no{}u, a... izvini `urim, moram ku}i!". A ovaj {to je
razgovarao sa tobom, poslije ka`e za tebe: "[to on razumije?! I zna
prepri~ati? Kako on da razumije? Poznajem ja wega, radi sa mnom, glup ko
beton. Kako on?! On kad pro~ita "Sportske novine", wemu ovdje na ~elu, `ila
isko~i! Na {ta je taj teatar spao da ga i on razumije! Kad ga on razumije,
moram da ga i ja razumijem!". I eto ti i wega u teatar! Tako vi teatar i
punite! I boqe je kad je jedan glumac! Ja glumim. Zavr{im. Iza|em sa
pozornice. Ti malo sa~eka{... aplauz i ide{ ku}i. A ovdje wih pedeset! Ti
sjedi{, a oni glume. Glume. Glume. Onda jedan glumac iza|e sa pozornice ti
pomisli{ da je kraj... aplauz. A svi okolo tebe: "[{{{!". "Oprostite". Opet
sjedi{. Oni glume. Glume. Tebi dosadno. Nervozan si. Onaj glumac glumi i
opet iza|e sa pozornice, ti ponovo pomisli{; "E sad je kraj!". Aplauz. A svi
okolo tebe opet: [{{{!". Ti psuje{ u sebi bijesan {to si ispao budala. Hej,
pedeset glumaca?! Ti sjedi{. A oni glume. Glume. Odjednom, svi glumci iza|u
sa pozornice. Psiholo{ka pauza! [ta ti zna{ {ta je psiholo{ka pauza? Ti
sjedi{ sa `enom: "Gdje su? Nema ni jednog?". @ena te vu~e za ruku i pokazuje
na sat: "Gotovo? Kako gotovo, tek je po~elo... Nema ni jednog glumca... Vidi svi
sjede u dvorani... Ni{ta se ne pali od svjetla. Ne}emo vaqda u mraku
izlaziti?... [ta se okre}e{? Jedina se ti okre}e{?... Uh, glupa~o jedna!
Ka`em ti uzmi kaput u krilo... a ti broj da uzme{!... Nema ni jednog glumca!...
Uvijek se ne{to zajebe kad ja do|em. Ne}e oni mene praviti budalom za moje
novce!". Ti se digne{ sa sjedi{ta da iza|e{ iz svog reda... krene{... a oni
glumci iznenada nastave glumiti u predstavi: "Eeee!! Oooo!". Ti stoji{ usred
dvorane, a svi okolo {apu}u: "Pogledaj onog! Primitivac, po{ao ku}i, a
predstava nije gotova!". A zamisli da se tako digne predsjednik op{tine - pa
se on zajebe?! Ej, vi pojma nemate koji su to sve problemi koje mi za vas
rje{avamo. Ne vjerujete?! Molim gospodo, evo jo{ jedan primjer. Prvo: zavjesa.
Po~iwe predstava. Pedeset glumaca. Pojavi se jedan glumac, ti ka`e{: "Znam
ja ovog glumca! To je onaj poznati glumac iz one TV serije. Da, da, ona serija
{to je i{la dvanaest godina. Ja sam sve gledala!". "A ja sam gledala i sve
reprize!". "Sjajan glumac. On je glumio onog mladog gospodina koji je u 1487
epizodi ostavio svoju `enu!". Eto, zna{ glumca! Pojavi se sada drugi glumac,
ti ka`e{: "Znam i ovog glumca! Da, znam i wega. On je imao vrlo interesantan
intervju u onim novinama... Gdje su svi wegovi na naslovnoj strani: on i `ena
sjede, djeca okolo wih, i baba, i deda, tetka, pas, papagaj... Svi stoje - veseli!
Svi se smiju! Svi veseli! Sjajan intervju! Pa se on fotografi{e: skinuo se u
kratke ga}e i naslonio na bijeli klavir. Tu mu je omiqeni kutak kad stvara.
Kad ho}e ne{to da stvori, on tako do|e... A onda druga fotografija: on pored
prozora, pu{i i gleda zabrinuto u daqinu, u budu}nost...". A on gleda u
kom{inicu! "A onda mu se i `ena fotografi{e. Obukla {lafrok, smotala
pun|u i stoji pored tapiserije. To je woj samo hobi! Tako se ona odmara kada
djeca legnu da spavaju!". I djecu fotografi{u! Djeca sjede na ko`nom trosjedu
sa pli{anim jastucima, jedno pored drugog, skupili noge, i ~itaju kwige. A
mama iza fotografa vi~e: "U kwigu gledaj!". A poslije, ispod te iste
fotografije pi{e: "Ka`e mama: djeca ~im su sisu pustili... kwigu su uzeli
sami!". Eto, tako si upoznao umjetnika - glumca. Tako si mu bio u ku}i, u
krevetu, u klozetu. Zna{ {ta on jede, pije, pu{i. Ikebana! Itison! Store!
Zna{ {ta radi i kako `ivi i o ~emu on misli. Sve ti zna{! Sve zna{ - ni o
~emu ne odlu~uje{! Pojavi se tre}i glumac: "Vidi ga... i ovog glumca znam.
Stari dobri glumac. Umjetnik. [teta {to ih danas nema vi{e takvih. Da li ga
gleda{ na TV?! On reklamira one nove vir{le {to se jedu zajedno sa
plastikom!". Eto, zna{ i ovog glumca i od ~ega `ivi u penziji. Pojavi se
~etvrti glumac: "Pa ovog glumca svi znaju!". "Ko je on?!". "On je... sss... sss...
Da! Da! Zna{ koliki mu je: ovoliki!". Pojavi se jedan glumac, recimo, i ti ga
ne prepoznaje{. Ne zna{ ko je. A on ima epizodnu ulogu: pojavi se kratko kao
sluga i najavi dvojicu drugih sluga, koji opet najave dolazak ~etvorice
gospodara! I to ide brzo u predstavi. Jedan. Dva, ^etiri. A ti sjedi{ u
dvorani i prati{ predstavu: "Znam ovog glumca. Znam i ovog glumca. I ovog
znam. Sve znam. Ja sam Bog, ja sam Car!". Odjednom se pojavi onaj glumac koga
ne prepoznaje{: "Oprostite, molim vas, da li vi znate koji je ovo glumac?".
"Pssst!". "Oprostite". Tra`i{ program predstave u kome pi{e koji glumci
igraju: "Aha, evo ga! To je taj glumac. Nisam ga prepoznao!". Digne{ glavu kad
na pozornici stoje dvojica: "Kako dvojica?! Sad je bio jedan! Ko su ova
dvojica? Gdje je onaj jedan, prepoznao sam ga?". Ulaze ~etvorica. "Koji su sad
ovi?". A ova ~etvorica se sva|aju: "Ajajaja!". "Ojojojo!". "Ajaja!". "Ojoj!". I ovaj
jedan vadi no` i ubija ovog drugog. A ti sjedi{ u dvorani: "Gdje je onaj jedan?
Gdje su sad ona dvojica? Ko su ova ~etvorica? Za{to se sva|aju? No`?! Ubi
ga!! Za{to ga ubi? Ko je koga ubio? Gdje su ona dvojica oti{la? [ta rade ova
~etvorica?". Z a v j e s a! Prvi ~in. "Au?!". A predstava ima ~etiri ~ina. A ti
si se u prvom ~inu zapetqao. A jo{ si i svoju dragu poveo sa sobom. Ne}e{ ti
wu u bioskop ili kafanu - nego u teatar. Kultura! I ona ka`e: "Dragi, {to je
ovo komad!". A ti woj: "Eeee.... ee!". I ona ka`e: "Dragi, molim te, kupi mi sok.
@edna sam". Ti woj sok da kupi{ u teatru: to ko{ta. Kultura ko{ta! Pa se
vrati{ u dvoranu. Drugi ~in. Svi gledaju. Ozbiqno: "Hm, hm". I ti si
ozbiqan: "Hm, hm...", i ozbiqno gleda{ na sat. Svi se smiju i reaguju: "Ha, ha,
ha...". I ti se smije{ i reaguje{: "Ha, ha, ha... ko me nagovori da gledam ovu
glupost!". Drugi ~in gotov. Pauza. Opet draga: "Dragi moram da... pi{kim. Daj
mi sitno". Ti woj sitno da pi{ki u teatru - to ko{ta. Kultura ko{ta! Pa se
opet vrati{ u dvoranu. Tre}i ~in. ^etvrti ~in. Pa to traje do iza pono}i. Iza
pono}i nema tramvaja, metroa, autobusa... i onda taksi! Lova! Lova, gospodo,
lova! Kultura ko{ta. Kultura ko{ta! Kultura ko{ta! A ovo je... prrrrd...
komedija!
SCENA 14.
Komedija! Samo jedan ~in: kratko i jasno. Gospo|a, ako }e pi{kiti, neka
pi{ki ku}i, a ne u kulturu. Eto, zar ne vidite i sami koje mi probleme
rje{avamo za vas. Zamisli jo{ samo ovo: zamisli da vam se ovdje ve~eras igra
ruski komad? Da li biste ga pratili? ^uje{ {ta vas pitam? Ruski komad? Pa
im svaka li~nost u predstavi ima po tri imena! Da li bi to pratili? Ha! Mi
koji igramo ne znamo kako se ko zove, a kamoli vi koji gledate. Znam vi do
sada niste ni bili svjesni svega toga. Dakle, mo`emo li po~eti?! Dakle: k o m
e d i j a! Komedija. Komedija. Prvi, posqedwi i jedini ~in. Napisao Plaut!
Plaut. Plaut. "Hvalisavi vojnik!". Samo trenutak: pogledajte mi oko...
namigujem. Sada prvo igram gospodara. On je kakva li~nost? Tako je:
negativna. I ona se pojavquje na sceni.
U ~estom qutom boju
Kad pohod spremah ja,
Pokazah pravu hrabrost
I spretnost, to se zna!
Moj ratni pokli~: ku! ku! - ~im je ~uo,
Du{manin je svaki, smjesta kidnuo.
Ku! Ku!
Junak sam ja! Heroj sam ja!
Slavni Pirgopolinik, da!
Artrotroze! Artrotroze!
Daj narodu nekoliko kritika o meni. Neka ~ita!
Artrotroze! Artrotroze!
Neka narod pije u moje zdravqe!
Na svoj ra~un!
Artrotroze, (tiho) da `ivi veliki silni junak.
Ja sada igram Artrotroga, on je pozitivna li~nost.
Da `ivi veliki silni junak, Pirgopolinik!
@ivio!
Osvajao sam zemqe i blago sve za tren,
a nagrada za hrabrost bio je bogat plijen.
I pored kukawa i pla~a,
uzimao sam sve {to sam htio - vrhom ma~a!
Junak sam ja! Heroj sam ja!
Slavni Pirgopolinik, da!
I mnoge lijepe cure, moj divni bijahu plijen.
Junak sam ja! Heroj sam ja!
Slavni Pirgopolinik, da!
Razgovarajmo o slavnim bitkama koje sam ja vodio.
Svijet poznaje samo jedan mali dio mojih djela
u kojima sam patio, krvario, gu{io se, ra|ao,
umirao i nestajao.
Da li se sje}a{?!
Sve {to me okru`uje neka bude divno i blistavo.
Moj {tit neka zamra~i sun~evu svjetlost,
kao {to je nekad, u qutim okr{ajima,
zasqepqivao o~i neprijatequ!
Artrotroze! Artrotroze!
Za{to zabrawuje{ ovom narodu da ka`e istinu!
Da u meni niste na{li prijateqa,
p o s t a o b i h p r o s j a k!
SCENA 15.
Ako nisu te`we na{e
Zadovoqstvo stekle va{e,
Zamislite, da ste snili
I tek `rtve varke bili.
I da one slike ta{te
Tek su san i porod ma{te.
Ne budite zle nam voqe,
Drugi put }e biti boqe.
Ako zvi`duk va{ nas mine,
Te nam tako sre}a sine,
Puk se kune svojom glavom,
Sve }e stazom po}i pravom Ili la`em, kad to velim.
Laku no} vam svima `elim Pqe{}ite nam, pa }e sve
popravit se mane te!
SCENA 16.
Tata, slu{aj me, osu|eni da objasne misterij svoga `ivota, qudi su izmislili
teatar. Ja sam izmi{qotina. Protjerani iz raja zemaqskog stvorili su ovaj
privremeni i umjetni raj, mo`da u o~ekivawu budu}eg raja. To je, u svakom
slu~aju, najsavr{eniji, najoriginalniji od svih wihovih izuma, i onaj koji
najvi{e za~u|uje. To je rekao bih, jedini pronalazak qudi, sve {to im je Bog
ostavio, proklev{i ih. Teatar u sebi sadr`ava sve druge pronalaske i
pronalazak teatra u svojoj infantilnosti ima ne{to bo`ansko.
SCENA 17.
Slu{aj me sad dobro. Imam devet godina i imam li~nu ~etkicu za zube sa
crvenom dr{kom. Tvoja ima plavu dr{ku. Mamina bijelu. Sve do sada sam bio
dijete za primjer. Nisam uradio ni{ta {to je bilo zabraweno. Na primjer,
uvijek sam se zaklawao rukom kad pi{kim, kao {to ste mi savjetovali, i
nikada nisam uvla~io prst u dupe djevoj~icama. Jednostavno ho}u da ti
ka`em danas, tata, danas: da vi{e ni jednu godinu ne}u ~ekati da bih postao
~ovjek. [to ne zna~i ni{ta. Ali sam jednostavno odlu~io da budem ne{to.
SCENA 18.
Jer, nekada kada su glumci bili iskqu~eni iz gra|anskog dru{tva i kada su
poput boema lutali svijetom, razvijale su se bez sumwe sna`nije i osebujnije
li~nosti. Wihove strasti bile su plahovitije, wihove reakcije sna`nije.
Nisu imali drugih interesa. Bili su komedija{i du{om i tijelom. Danas je
tijelo dobro odwegovano, ali je du{a slaba, a interesi podijeqeni.
Tata, ja vjerujem u besmrtnost teatra. To je najboqe uto~i{te za sve one koji
su potajno sa~uvali svoju mladost i kriju}i se od svih, odijelili se od qudi
da bi se s wom igrali sve do svoje smrti. A do tada, ja bih `elio da znam {ta
je ovo? Ovo?! Ovo ishodi{te jedinstvenosti?! [ta je ovo?!
Ne}u da umrem, a da ne znam: {ta je ovo?! Ne}u! A ja sam sada star... a umire se
u svako doba.
SCENA 19.
A glumac mora biti spreman da uvijek umre. Takav ti je opis radnog mjesta. Da
li `elite da ja sad jednom umrem? Da umrem za vas? Da li `elite da umrem
sa dramskom radwom ili bez we? Molim... `elite smrt sa radwom! Evo
odmah. Tata, izvini, imam smrt. Sa~ekaj, molim te. Dame i gospodo: smrt samo
za vas! Pazi ovu smrt: no}. Ti{ina. Magla. Planine. Zima. Jeza. Strah. Bol.
Neizvjesnost. Kolona: "[qap! [qap. [qap!". I odjednom kolona stade:
"[qap - pqap!". Nasta kobna ti{ina. I u datom trenutku glavni glumac
promoli glavu i re~e: "Slavko!". "[ta je, Mirko!". "Slavko, pazi metak!".
Fijuuuuuu!. "Ba{ ti hvala Mirko. Spasio si mi `ivot!". "Ni{ta... ni{ta.
Slavko, nije sada vrijeme za zahvaqivawe. Sad je vrijeme za juri{e.
Juuri{!". "Juriii{!". Aaaaa! Glumac... je glumac... je glumac!
@elite li da jo{ jednom umrem?! Jo{ jednom?! pazi ovu smrt!.... Ha-ha-ha! Ova
smrt je interesantna. Igrao sam u jednoj predstavi mu`a od jedne `ene koja je
bila... mislim, imala je ono naprijed i ono, nazad. Ovoliko! Da! Oni su imali
susjeda koji je imao onu stvar tu... tako do koqena. Da! I sad, susjed je zaveo
`enu od ovog {to sam ga ja igrao i bio sa wom. Ovaj mu` je to te{ko podnio i
po~eo je da muca, da dobija tikove, a po{to je ostao sam, po~eo je i da... ono...
rukom. I on je to tako trpio dva ~ina, i u tre}em ~inu, kada je wemu sve
do{lo do ovdje, kom{iji je do ovdje, to sam rekao, on ulazi na scenu da se
obra~una sa onim. On mu govori: "Ti... ti... moja... `e... `e!". Ovaj se smije: "Haha-ha!". "Da... ti... mo.. `e...!". "Ha-ha-ha!". "Dn.. tv.. kn...". "Sikter!". Tog
trenutka u wemu buknu sva ona snaga i ponos, nestade tikova i govorne mane i
on progovori: "Budalo mudata!". Sad ovaj po~e mucati: "Ja... ja... ja!". "Nije jaja
- nego glava! Brani svoj `ivot!". I pote`e ma~. Fiju! Tik. Tak. Tik. Tak. Tak.
Tak. Uh! [to je ovo o{tro... Aaaaa! Glumac... je glumac... je glumac!
Da li `elite jo{ jednom da umrem?! Da umrem od qubavi?! Od qubavi prema
vama? Dobro! Klov... molim... Klov! Evo, umirem od qubavi prema vama.
Umirem! Aaaaa!
Da imam tri godine, ja ovo nikada ne bih uradio. Nikada! Ali imam devet i
stra{no sam pametan. Nevjerovatno pametan! Molim vas, u~inite mi jo{ jednu
uslugu: posqedwu! Molim vas, prdnite jedanput za mene! Ah, kakva sudbina!
Ali, tu nema {ta da se objasni, mili moj tatice. Pravim se lud. A to nije tako
stra{no. Ah, ko sam ja? Jesam li `iva slika poroka i kajawa? Ah! Ja sam
Viktor!
SCENA 20.
[to se reforme teatra ti~e, ide se zaista prebrzo na posao. Izgleda da se
gotovo svi oni koje stvar zanima naro~ito boje vremena; u toj `urbi dobar dio
energije }e se izgubiti. Svakog dana, svake nedjeqe, svakog mjeseca ~itamo
energi~ne izjave, prenagqene zakqu~ke, koje su formirali entuzijasti.
Ti bi entuzijasti morali odahnuti i malo se disciplinirati. Umjesto da tr~e
tako brzo prema zakqu~cima, trebalo bi da po~nu od po~etka, da tra`e gdje
je istina. To bi ih vodilo kraju wihovog `ivota u raspolo`ewu koje vi{e
zadovoqava nego ono u kojem se izla`u opasnosti da do|u prema sada{wim
izgledima.
Reforma mo`e, i ne mora, proizilaziti iz kakve prerade teatarske
arhitekture, plesa, pozornice, rasvjete, tema djela, pretprodaje ulaznica,
igre glumaca. Sigurno je jedno: ona mo`e biti pravovaqana samo ako se svi
reformatori udru`e prijateqstvom i budu u uskoj vezi. Nadam se, da }e svi
ovi entuzijasti, danas podijeqeni, biti uskoro ujediweni i da }e pru`iti
istoriji teatra novi dokaz pravog i nesebi~nog entuzijazma, kada se
entuzijazam udru`i sa zdravim rasu|ivawem. I da }e uvidjeti da }e slu`iti
stvar koja se najvi{e pribli`ava Magiji.
SCENA 21.
Ali, tu nema {ta da se objasni, mili moj tatice. Do{ao sam zato {to ne mogu
da spavam. A ne mogu da spavam zato {to previ{e galamite i zato {to sam
bolestan. Mnogo me boli... stomak. Svi prethodnici samo optere}uju, sina
[arla i Emili Pomel, Viktora, koji }e umrijeti ta~no sa devet godina. Ta~no
sa devet. [ta mi ostaje, pitam te mama, u mom malom porodi~nom krugu koji je
sav pretrpan mojim nagradama. [ta mi ostaje? [ta? "Sine... rad! Sine...
qubav!". Mama! Pomognut prirodom, imam devet godina i dva metra. Od pet
godina sam razumio, tada sam imao metar i {ezdeset, razumio sam: da treba
da se posvetim Ishodi{tu Jedinstvenosti. Tata, da li se sje}a{ kada sam ti
govorio, kada sam ti pri~ao, kada sam te ubje|ivao. Ostani tu, nemoj ba{ sada
da ide{! Ja ne mogu sam, tata! Tra`io sam u ti{ini, radio u tajnosti i na{ao
sam! Eureka! Na{ao sam osnovu Ishodi{ta Jedinstvenosti. Re}i }u ti brzo...
vrati se... tata... ne treba suvi{e uznemiravati Ishodi{te Jedinstvenosti.
Tata... re}i }u ti: Ishodi{te... to je... bilo bi lako da imam papir i olovku da
ovo zapi{em... ovako... Tata, Ishodi{te to je... Aaaaa.
Ja uvijek umrem kada treba ne{to va`no da ka`em.
SCENA 22.
Svr{eno... Svr{eno je... Svr{it }e se... Mo`da }e se svr{iti!
SCENA 23.
Dosta.
Bquvotina.
Ne{to... od srca.
Ah! Moje srce! Nekoliko rije~i... iz mog srca.
Ostavi svoj kavez... p... p... pti-co vedra, trah-ta, trah-ta-ta,
Poleti do moje prequbqene.
Reci joj, kad stisne{ se uz wedra,
U kakvu si govnu na{la mene!
SCENA 24.
Dosta!
Kako je to lako. Rekli su mi, pa to ti je qubav
pa da, svakako, vjeruj mi, zar ne vidi{...
Izgovaraj jasno!
I kako je to lako. Rekli su mi, pa to ti je prijateqstvo, pa da,
uvjeravam te, ne treba{ daqe tra`iti.
Rekli su mi, tu smo, zaustavi se, digni
glavu i gledaj tu krasotu. Taj poredak. Rekli su mi,
hajde, pa nisi `ivotiwa, pomisli na
te stvari pa }e{ vidjeti kako sve postaje
jasno. I jednostavno! Rekli su mi, gledaj
kako znala~ki wegujemo sve te na smrt
osu|ene.
Dosta!
Ponekad - pomislim u sebi: Klov,
mora{ mo}i vi{e trpjeti, ako ho}e{, da
im dojadi, pa da te prestanu ka`wavati jednoga dana. Ponekad - pomislim u sebi: Klov, molim, Klov,
u sebi: Klov, molim, Klov, ti se mora{ ovdje osje}ati boqe nego
sada, ako ho}e{
da te puste oti}i - jednoga dana. Ali, ja
se osje}am suvi{e star i suvi{e daleko,
da bih mogao ste}i nove navike. Dobro,
zna~i da to nikada ne}e zavr{iti, da ja
nikada ne}u oti}i.
A tada, jednoga dana, iznenada,
zavr{ava, mijewa se, ne shva}am, umire,
ili to mo`da ja umirem, ne shva}am ni to.
Pitam rije~i, koje su jo{ preostale san, bu|ewe, ve~e, jutro. Ni one ne
govore ni{ta.
Otvaram vrata }elije i odlazim. Tako
sam poguren da vidim samo svoja stopala,
ako otvorim o~i... a izme|u stopala malo dasaka!
Ka`em sam sebi da se zemqa ugasila, iako je nikada nisam
vidio upaqenu.
Sve ide samo od sebe. Kad padnem,
plaka}u od sre}e.
Klov!
Molim. Klov!
Ni{ta.
To je ono {to zovemo prona}i izlaz.
Hvala ti, Klov. O, oprosti, ja tebi zahvaqujem.
Na meni je red
Da igram.
Budu}i da se tako igra... igrajmo tako.
Katarina Ambrozi} - Miroslav Belovi}
[email protected] PETROVI]
Katarina Ambrozi}, istori~ar umetnosti i kriti~ar, redovni profesor
Univerziteta u Novom Sadu za predmet Istorija umetnosti Novog veka i
Moderna umetnost. U`a specijalnost: geneza moderne umetnosti. Prvi
sekretar Udru`ewa Jugoslavija-Francuska, kustos, nau~ni savetnik i {ef
Odeqewa za stranu umetnost Narodnog muzeja u Beogradu, profesor FPN,
prodekan za nauku i umetnost Akademije umetnosti u Novom Sadu, predsednik
Jugoslovenske sekcije Me|unarodnog udru`ewa likovnih kriti~ara, ~lan
Evropskog udru`ewa kulture. Autor 167 nau~nih i 43 stru~na rada, 26
monografija i kwiga, 352 likovne kritike, 7 nau~nih projekata, 22 referata,
500 umetni~kih izlo`bi, prevodilac 24 kwige. Va`nija dela: rasprava
Paviqon Srbije na me|unarodnoj izlo`bi u Rimu 1911, studija Simbolizam u
umetnosti i wegov odjek u Srbiji, monografije Nade`da Petrovi}, Milan
Kowovi}, Mikelan|elov stra{ni sud i Ana Begovi}.
("Ko je ko u Srbiji", Beograd, 1995)
Miroslav Belovi} (1927), pozori{ni rediteq i kwi`evnik, redovni
profesor FDU u Beogradu za predmet Pozori{na re`ija. Bio je ~lan,
rediteq i upravnik Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, umetni~ki
rukovodilac AKUD "Branko Krsmanovi}". Re`irao oko 130 pozori{nih
predstava i oko 200 radio drama, autor 11 dramskih tekstova (samostalno
ili u saradwi), vi{e radio adaptacija, dramatizacija i kwiga. Va`nija dela:
predstave Gospoda Glembajevi, Dundo Maroje i O`alo{}ena porodica na
moskovskim scenama, Mister Dolar, Dundo Maroje, Dantonova smrt, Talac,
Nikad se ne zna, San letwe no}i, Plug i zvezde, Tango (praizvedba), Kapetan
Xon Piplfoks, Biber~e i Pepequga; eseji O `anru i stilu, O mizanscenu,
Pozori{te na granici vekova, Pisma Raskoqnikovu, pesme u prozi Lirski
zapisi, poezija Zazirawe od no}i, Voda u situ i Vladavina varke, kwiga
Umetnost pozori{ne re`ije, bajka @dralovo perje, monodrama Milena
Pavlovi} Barili. Dobitnik je nagrade Avnoja, Sedmojulske nagrade,
Oktobarske nagrade Beograda, nagrada "Joakim Vuji}" i "Dr Branko Gavela",
6 Sterijinih nagrada, Zlatni lovor vijenac u MES-a, Zmajeve nagrade i
Vukove nagrade.
("Ko je ko u Srbiji", Beograd, 1995)
Monodrama Nade`da Petrovi} premijerno je prikazana 1983. godine u
Jugoslovenskom dramskom pozori{tu u re`iji Miroslava Belovi}a. Igrala je
Maja Dimitrijevi}.
12. septembar 1914.
Poqska bolnica dunavske divizije.
Draga Zoro, mili Rajo, draga Jelo, neobi~no velika briga koja me za
vama mori, nagoni me da vam evo, po peti put pi{em, sve u nadi da }u od vas
dobiti ma jedan odgovor, pa do danas, evo ni re~i; sem {to mi do|e u ~etu
jedan jevrejin Altaras, dobrovoqni bolni~ar, koji mi re~e da vas je video
pre {est dana u Kragujevcu.
Mi smo ovde imali za prvih {est dana nad~ove~anske mar{eve iz
Srema ~ak na Jagodwu planinu, a ovde za ~etiri dana nadolazak ~etiri
hiqade rawenika... borbe su bile u`asne i o~ajne s na{e strane; a i otpor
Austrijanaca dovodio je na{e do besnila. Pa posle {est dana uspeha i
napredovawa preko Ro`wa, Milutinovog groba, Miletina brda; - gaze}i
preko jaruga i uvala i strmina preplavqenih na{im rawenicima i
rawenicima austrijskih Slovena, zaustavismo se na Jagodwi, na koti 915
Brankovac, prema Ma~kovom kamenu.
Borbe vo|ene na tom polo`aju bile su vi{e no ogor~ene, borbe do
istrebqewa. Svi komandiri ~eta, komandiri bataqona, vodnici, pet
komandanata pukova, pet potpukovnika iz devetog, ~etvrtog prekobrojnog,
~etvrtog prvog i drugog poziva i 64 oficira iz osamnaestog puka, - izginulo je
i smrtno raweno, a vojnika upravo je ostalo na polovini iz sviju pukova. Ima
~eta koje su ostale od ~etiristotine pedeset na 120. Rawenika smo imali
4.000., ja mi{qah polude}u od jada i ~uda... imala sam nervnu krizu... kada su
nam odjednom doneli dvadeset oficira te{ko rawenih, bejah skamewena...
smestila sam ih u veliki {ator... otpo~ela sam o~ajno plakati, tako da su me
siromasi oni sami te{ili, a jedan od wih miluju}i me rukom po rukavu, sam
se gu{io u suzama govore}i mi: "Hrabro, gospo|ice Nade`da, da}e bog,
istraja}emo, pobedi}emo, osveti}e nas oni koji tamo ostado{e"... gospode,
zar ne vidite, izginuste svi. Bo`e, {to kazni ovako na{u naciju!"...
Nijedan rat na{ pro{li ne pru`a{e nam toliko jada i strahote... ali
Ma~kov kamen ipak pade, posle sviju napora na{ih u ruke Austrijancima...
moradosmo se povu}i, jer nam je pretila opasnost da nas sve zarobe, naro~ito
zavoji{te - bili smo suvi{e blizu wih; morali smo sve oficire {to pre
evakuisati za Pe}sku - Vaqevo... silnih poznanika ovde ispratih do ve~ne
ku}e.
Ma~kov kamen je postao drugi Govedarnik... ^etvrti prekobrojni i
deveti puk ostali su potpuno bez oficira i komandira... Na{ brat Vlada
sjajno se pokazao u ovim borbama. Bio je juna~an i hrabar, hvale ga svi. ^ak mi
ga je hvalio i wegov komandant rekav mi: "Mo`ete se i vi i mi s wime
ponositi," rawen je i on u levu ruku, - ali }e se svakako posle nekoliko dana
vratiti u komandu.
Sada prihrawujemo i evakui{emo rawenike i kupimo ih po jarugama.
Rana ima u`asnih iz dum-dum metaka, tako da se zgra`avamo. Austrijanci
me}u dum-dum metke ~ak i u mitraqeze, a u pu{ke pola dum-dum a pola
obi~nih od osam milimetara, mnogo krupnijih metaka od na{ih.
Ja izdr`avam umor prili~no... ~ekam pismo od vas... ono bi za mene
mnogo zna~ilo.
Sve vas voli va{a,
Nade`da
Polo`nica, septembra 1914.
Dragi moji.
Sada sam sela posle skupqawa rawenika po razboji{tu... cele no}i
smo ih donosili, previjali, derala sam i svoju bolni~ku ko{uqu i ko{uqa je
do{la na red... zavoja je ponestalo a rane stra{ne zjape. Ti~e se `ivota, - tu
se ne obazire ni na{ta, samo daj, previjaj, zaustavqaj krvarewe, zapu{i rane
razlokane - dok se kroz slomqena rebra nazire srce i plu}a, a o~i su
iskola~ene - bezumne od bola i straha pred smr}u... "sestro daj spasa,
umre}u... majko... majko!" - I tek se zaustavi dah, o~i staklene ne zatvaraju se,
a du{a ve} izi{la, vinula se mo`da u visinu - gde svi gledamo kada se
umire... tu su mi qubi~ice; ubrala sam ih na grobu bra}e Ribnikara, - gde sam
zalutala sa svojom poqskom bolnicom, - to su dva divjunaka - grobovi su im
jedan pokraj drugog... Htela bih da zaboravim ~asak na jauke i lelek samrtnih
muka rawenika... eno, jedan ve} umire - ne mogoh se savladati da gledam te
muke, ostavih ga bolni~aru; - a ja sam mu pridr`avala glavu, stalno mu pada i
kotrqa se na stolu - vrat mu je prese~en do ki~me i nema vi{e oslonca - niti
je svestan; previjen je, pritegli smo nekako ali du{a ne mo`e lako da izi|e...
jo{ se dr`i za `ivot, za ono nekoliko vlakana {to se zovu vratne `ile i
pobegoh... napoqu vetar bri{e... ki{a romiwa - ko`a mi se naje`ila...
vazduha... vazduha... kako bih rado zaboravila {to pre`ivqavam i bacila se
na onaj `ivot gde ne postoji ni jauk ni patwa. Pade mi na pamet stih iz
Gunduli}evog "Osmana":"Ah, ~ijem si se zahvalila
ta{ta qudska oholosti,
sve {to vi{e stere{ krila
sve }e{ ti pak ni`e pasti."
Oktobar, Pe}ska 1914.
Profesoru:
Pavlu Popovi}u
Dragi Pavle,
Po{aqite mi francuske listove, molim Vas, ali novije...[aqem Vam
posledwe cveti}e koji su uspeli da se razviju na ovom poznom jesewem
suncu... Na frontu je zati{je... Ako mi po{aqete vojnika - posla}u Vam divnih
jabuka, rumenih kao zraci sun~evog ra|awa - ~uvam nekoliko za Vas naro~ito.
Lepota ovih jabuka se}a me onih divnih stihova Gunduli}evih koji se odnose
na la`i i privremenost `ivota, se}ate li ih se?...
Ina~e, ja koristim svaki trenutak zati{ja, da bele`im i skiciram.
Mnogo i fotografi{em. Poku{avam da svoja uzbu|ewa likovno zabele`im, a
neke do`ivqaje da zapi{em.
Pozdravqa Vas Va{a,
Nade`da
Posle pobede srpske vojske u cerskoj i kolubarskoj bitci, u zati{ju
po~etkom 915. oti{la sam u Skopqe gde mi se nalazila porodica. Sve nas je
okupila slava Sv. Stefana. Tad do|e telegram iz Krajove koji javqa jo{
jednu smrt: sestra Dragica, student medicine, umrla je u tu|ini gde je kao
plu}ni bolesnik bila na oporavku kod srodnika u Nema~koj, u Rurskoj
oblasti. Mada su granice bile zatvorene, a ja vojnik, re{ila sam se da
prenesem sestrino telo. Do{la sam na neobi~nu ideju da mi u tome pomogne
gr~ka kraqica... U Gr~koj je tada bio ruski poslanik Demirov, prijateq na{e
ku}e. On mi je pomogao da me gr~ka kraqica Sofija sestra Viqema nema~kog,
primi u Audijenciju, ne bi li mi iza{la u susret i omogu}ila prenos
sestrinog tela. Posle mesec dana vratila sam se iz Gr~ke neostvarene
namere. Demirovu je ipak po{lo za rukom da me uveri da odustanem od puta za
Nema~ku jer je sigurno da bi bila uhap{ena kao srpski vojnik i agitator ~im
bih pre{la granicu.
Porodica me prekliwe da ne idem vi{e na boji{te... a u februaru 915.
ja se vra}am opet na svoju ratnu du`nost... U vrhovnoj komandi saop{tavaju mi
da se ne moram vratiti u Vaqevo. Nude mi da idem na konferenciju u Rim,
ili da idem u jednu beogradsku bolnicu na rad, ili u bolnicu jedne strane
misije u Ni{u...
Izabrala sam: - Svoju bolnicu u Vaqevu.
Vaqevo, prole}e 915.
Vaqevo je velika ku`nica, u kojoj se jedva zna ko je `iv, ko je mrtav...
Posle suvoborske bitke kosi u`asnim razmerama epidemija pegavog tifusa.
Pored vojnika i civila umiru i lekari i bolni~ari. @rtava je u gradu do
30.000. Iz poqske bolnice, s polo`aja - stigla sam u Vaqevo kao ispomo}
malobrojnom sanitetskom osobqu...
Pre neki dan dobila sam ratno odlikovawe, vojvoda ga je skinuo sa
svojih grudi i prika~io mi ga... islabila sam sve su to posledice tifusa koji
sam prele`ala 1912... Posle toga nikad se nisam sasvim oporavila... Izgleda
da me je zahvatio talas nove infekcije...
Ju~e je kod mene bio slikar Branko Popovi}. I on je bolestan. Nai{ao
je u prolazu s boji{ta... Doneo mi je litar najboqe kameni~ke {qivovice...
polako smo je pili i pretresali va`na pitawa na{eg mladog slikarstva...
Snaga me sve vi{e napu{ta a sve mi se vra}a... dani idu unazad... vra}aju se
ratovi, qudske muke, qudska svirepost, - moji prijateqi, moja
stranstvovawa, moji protivnici, grdwe i nerazumevawa, slike, priroda,
muzeji, trenuci sre}e i dani mira... Evo me sa bratom Rastkom u Veneciji...
Polako se oporavqam...
Venecija 5. jula 1914.
Dragi moji,
Celi dan smo po galerijama i svaki dan kada idemo do akademije
prolazimo i lutamo oko crkve "Santa Maria della Salute". Rastko me tera da
govorim Lazine stihove:
Zar meni jadnom sva ta divota?
Zar meni blago toliko sve?
Zar meni starom, na dnu `ivota,
ta zlatna vo}ka {to sad tek zre?
Oh, slatka vo}ko tantalska roda,
{to nisi meni sazrela pre?
Oprosti moje gre{ne zalute,
Santa Maria della Salute.
Dve se u meni pobi{e sile,
mozak i srce, pamet i slast,
dugo su bojak strahovit bile,
ko besni oluj i stari hrast,
napokon sile susta{e mile
vijugav mozak odr`a vlast,
razlog i zapon pameti hude,
Santa Maria della Salute.
Pamet me stegnu, a srce stisnu,
utekoh mudro od sre}e, lud,
utekoh od we - a ona svisnu.
Pomr~a sunce, ve~ita stud,
gasnu{e zvezde, raj u pla~ briznu,
smak sveta nasta i stra{ni sud,
O, svetski slome, o stra{ni sude,
Santa Maria della Salute.
Ovi stihovi su mi sve lep{i i sve dubqi. I muzika su i filozofija i
veli~anstveni, kao neka velebna gra|evina.
Otkrivam Rastku Ticijana i Tintoreta, otkrivam ih po ko zna koji put i
samoj sebi... ^itam Dol~eov dijalog o slikarstvu iz 1557. godine. Kako je
ta~no pronikao u genijalnost velikog slikara: "A Tiziano solo si de dare la
gloria del perffeto solorire: La Quale e non ebbe alcun degli antichi; o, se l'ebbe,
manco a chi piua chi manco, in tutti i moderni: periciocche, coma io dissi, egli
cammina di pari con la natura: onde ogni sua figura eviva, si muove, e le sarni
termano."
20. juli 1914. godina
Jutros su novine donele vest da je Austrougarska objavila rat Srbiji.
- Hitamo ku}i.
Rikardu Jakopi}u, slikaru
- Qubqana
Beograd, maja 1914.
Dragi prijatequ,
Oprosti}e{ mi {to ti do sada ne pisah, a tako|e {to ti ne odgovarah
na tvoja pisma od nove godine. Budi uveren da sam se po wima, koliko u tome
vremenu mogah, zauzimala, a potom ostavila Muratu da on radi i kod
ministra produ`i, i kao {to vidi{ sve je dobro svr{eno. Radujem se {to }e{
do}i u Srbiju. A to }e{ s jeseni sigurno u~initi... Ja sam bila nesre}na
te{kim udarom koji me je u polovini januara zadesio, izgubila sam svoju lepu,
dobru i pametnu An|u - sestru. Onu najlep{u i najmiliju me|u mojim sestrama.
(Ona je imala jak bronhitis zimus oko Bo`i}a, 7. januara u podne pqunula je
krv, a 12. januara u 4 sahata po podne predala je Bogu svoju milu namu~enu
du{u. Bila sam van sebe, mislila sam da }u umreti. Tri meseca bejah
nesposobna da radim, da op{tim sa qudima, da ih primam u ku}u, da pi{em, bejah nemo}na... tek odskora po~eh `iveti boqe, ali sam jo{ daleko od onog
{to nekad bejah... ti i tvoja `ena znate koliko sam ja An|u volela, beja{e mi
ku}na mezimica, moj savetnik, moja esteti~ka ta~ka u ku}i i porodici, a
danas je vi{e nema ve} ~etiri meseca. - Eto to je uzrok {to vam ne pisah, to je
uzrok bio te sam pustila Murata da za tebe radi...
Oprosti mi ti i tvoja `ena, ali su te{ki ~asovi po~ivali na meni,
veliki bol mu~i i danas moju du{u.
Kad misli{ k nama u Beograd da se preseli{? Budi uveren da ti se
radujem od sveg srca. I {to do mene bude stajalo stojim ti opet na
raspolo`ewu.
Tebe i tvoje istinski voli, srda~no pozdravqa, uvek tvoja
prijateqica,
Nade`da
30.maja 1913.
30.maja 1913. godine potpisali su balkanski saveznici mir sa Turskom
i zavr{etak vojnih operacija. Nisam stigla da skinem odelo bolni~arke, jer
je ve} mesec dana kasnije po~eo novi rat srpsko-bugarski.Po{la sam u novi
rat.
I{la sam sa vojskom od boji{ta do boji{ta... sunce je pr`ilo... umirali
smo od `e|i... izvor vode koji je bio blizu na{e ambulante bio je vru}, a vi{e
na{ih glava celog dana gruvala je na{a artiqerija poqskim topovima, bez
pauze i prekida, zujalo je u onom vazduhu punom vatre, a {rapnelska zrna
ostavqala su u vazduhu sjajnu zlatnu prugu. Wima kao u odgovor dolazila su
neprijateqska razorna zrna i padala na kosu preko puta nas. Bejasmo gotovo
ogluveli od pucwave, `e|i i sunca... nigde zaklona... nigde ladovine, vazduh
nepokretan...
U sedam sahata prestado{e topovi i na{i i neprijateqski. Gust mrak
po~e da se spu{ta, rawenici pristi`u obamrli od bolova i od vatre sun~ane.
Radismo oko wih, a udovi nem bejahu ispuweni olovom. Jedva se kretasmo pod
ambulantnim {atorom... odjednom otpo~e da grmi i seva tako u~estano i
stra{no... kao kolos se ne{to zaquqa u vazduhu, iz svakog kamena muwa je
odsevala, sve}e nam se pogasi{e, rawenici se glasno moqahu Bogu, sve je
bilo palo ni~ice na zemqu da ga ne bi pogodila pogodila muwa ili orkan
sobom odneo. [est punih sati bejasmo izbezumqeni od ~uda prirodnog. - Ja sa
u`asom u srcu osetih veli~anstvenu srdwu prirode na onu silnu izbquvanu
vatru koju qudi jedni drugima uputi{e... draga Kosara, mnogo sam ti se
namu~ila, toliko, da je naposletku bilo izvan moje mo}i, te padoh bolesna...
Moglo je biti da se vi{e nikada ne vidimo. - Razbolela sam se Zahvatila me je epidemija tifusa...
21. mart 1913.
Ispod kule Leke Kapetana gdje se {e}e Roksanda djevojka
Dragi moji,
[aqem vam akvarelisanu sliku obale Drima - {ator mi je ba{
prekoputa razvaline kule. Priroda je ovde bo`anstvena... Celu sam qumu
prokrstarila na kowu, ostalo pe{ke.
15. marta 1913.
Dragi moji,
[aqem vam svoju fotografiju u belom ogrta~u bolni~arke, snimqenu
pred vojnom bolnicom. Posao je, u`asno naporan, ali ugrabim pomalo vremena
da skiciram i slikam poneki pejza` i likove vojnika i oficira, svojih
ratnih drugova.
Ra{ka, oktobra 1912
(Balkanski rat)
Dragi moji,
Mi ovde `ivimo u neprekidnom jauku rawenika, previjawu rana
pokli~u na{e juna~ke vojske, mar{evima wihovim, do~eku i ispra}aju
wihovom na bojno poqe, da ih otuda rawene primimo i negujemo. Pa ipak sve
ide sa odu{evqewem a Turci gube bitke i na{a pobeda je na pomolu. Na{i
vojnici mi izgledaju kao bra}a i wihovi uzvici: Sestro, sestro! - Istinski su
i ~ine me ponositom {to sam im u pomo}i.
Rawenici sti`u u transportima po pedeset i sedamdeset. Nadam se za
dan-dva, da }u sa poqkom bolnicom krenuti ka Novom Pazaru... Kada smo
prolazili kroz Kraqevo sve~ano su me do~ekali mnogi o~evi, prijateqi i
|aci.
Pariz, avgusta 1911.
Posle kra}eg boravka u Rimu evo me u Parizu. Grad odzvawa
komentarima na dve izuzetne, velike kubisti~ke izlo`be koje se odr`avaju u
oba salona. Nauka je pritekla u pomo} i pomogla da se na osnovi fizi~kih i
matemati~kih zakona re{avaju i umetni~ki problemi. Kubizam i kubisti~ki
principi nove umetnosti proizvod su ove udvojene tra`we, - re{er`... a i
pomo}u matematike obja{wavawe relativnosti esteti~kih pojmova...
Sem moga rada i povremenog bolovawa, najnovije je bilo bavqewe
kraqevo ovde i sjajan do~ek koji je pripremio Pariz i Francuzi. Wegov
dolazak je posle aneksione krize i pridaje mu se veliki zna~aj.
Na sve recepcije u dvoru, kod predsednika Republike na Soareu,
Matineu, u op{tini Pariskoj, gala operi u subotu uve~e, bejah pozvana i,
razume se, uzeh u~e{}a... - To be{e jedinstvena prilika koja se ~oveku mo`e
jednom u `ivotu da javi da u~estvuje u ovakvom sjaju najkulturnijeg zapada i
centra gde se ovakve stvari najsjajnije i najlep{e mogu prirediti. Stoga
nisam htela da propustim ovu priliku i nisam pogre{ila. - Sem toga {to su
Francuzi prema kraqu Petru bili naro~ito obavezni i qubazni zbog wegovog
u~e{}a 1871. godine u ratu sa Nema~kom, jo{ su i prema nama bili neobi~no
qubazni, prema Srbima, i do~ekivali nas kao najodli~nije goste.
U Jelisejskoj palati bio je u napoleonovim salama koncert u 10 sahata
uve~e a zatim bife gde se to~io {ampawac i dr`ao serkl. Ja sam se sa svima
pozdravila - i ministrom na{im i predsednikom op{tine, poslanikom
Vesni}em - wegovom qubaznom gospom i sa mnogim sjajnim damama koje su
sevale u briqantskim dijademama i luksuznim toaletama, koje se ne dadu
zamisliti. - Do dvanaest sahata i po se ostalo. Mi smo Srbi posle toga
oti{li u jednu kafanu gde smo prepri~avali svoje utiske o do~eku i
francuskoj predusretqivosti. To je bilo u ~etvrtak uve~e. U petak izjutra je
bio prijem kod kraqa u sjajnim dvoranama Napoleona i u Ministarstvu
spoqnih poslova. Kraq me je pitao malam li jo{ onako isto i jesam li
u~inila uspeha i po`eleo mi ga. Popodne je bio matine sa koncertnim delom
i zakuskom u "Otel de Vil" - op{tini pariskoj. To je divna gra|evina u najve}oj
sjajnosti s umetni~kim freskama modernih slikara.
U subotu je bila gala predstava u operi. Tu je tek bio kraqu spremqen
do~ek. Na stepenicama koje su vodile od prizemqa do ~etvrtog sprata, u
renesans stilu, pritisnuo frak, dame u briqantskim krunama, (kontese,
markize, diplomacija i moja malenkost sa Sv. Savom na prsima). Sav ovaj
sjajni korte{ ~ekao je kraqa Petra i predsednika Republike. Kad su se
pojavili muzika je intonirala na{u himnu. Ne znam ali bejah potresena u tom
momentu...
U subotu sam ja jedina bila pozvana na ru~ak - banket pacifisti~kog
novinarskog dru{tva, koje je osnovalo "Uniju za prava sviju narodnosti" u
svetu. Nisam se bila spremila da dr`im konferenciju o srpskom pitawu i
stawu na{eg naroda u potla~enim zemqama Turske, ali izazvana i zamoqena
da ka`em nekoliko re~i, bejah prinu|ena da govorim. Izvini se u po~etku
govora, da je meni kao strankiwi veoma te{ko da govorim na francuskom koji
se nikada tako dobro ne zna, pa produ`ih. Sa hrabro{}u kojoj se i sama
iznenadih govorila sam ravno tri ~etvrtine sahata i iznela sam od prilike,
sve {to smo i koliko smo postigli do danas, kako smo patili i stawe naroda
srpskog u tu|ini... Imala sam sjajan aplauz. Ne samo da su mi ~estitali na
odu{evqenom govoru i zahvalili {to sam ih upoznala sa stvarima potpuno
novim za wih, zamolili da napi{em bro{uru koju }e Dru{tvo o svom tro{ku
izdati. Uzeli su me i za ~lana izvestioca po srpskom pitawu, ~ega sam se
privremeno primila.
Dragi moji, to vam je o ovim sve~anim danima, Pariskim... i sad se opet
u{lo u ti{inu i rad. - Hvala Bogu!
Voli Vas Va{a,
Nade`da
19. aprila 1911. umro je moj dragi prijateq i bliski saradnik, umro je
Ivan Grohar... Wegova impresija je bila sna`na, organska, toplija od
Sislijeve, tonom elementarnija od Kloda Monea... Grohar... ono
monumentalno posmatrawe prirode kakvo je imao Sezan - me|u jugoslovenima
imao je Ivan Grohar. Iako se umetnost Sezana razlikuje od apsolutnog
impresionizma Ivana Grohara koji je tehni~kom obradom najbli`i Klodu
Moneu, ali wemu nedostaje one ju`wa~ke topline srca i one ekspresivne
divqine na{eg ponositog Krawca. - Ivan Grohar...
A tata je umro 9. aprila 1911. u 59. godini. Porodi~na nesre}a me
sustigla u najranijem i najgorem vremenu, kada sam trebala da predam svoje
radove ra|ene iz ciklusa narodnih pesama "Velikom salonu", ~ija je izlo`ba
otvorena u polovini maja meseca. A svakako `elim da dovr{im zapo~ete
radove u Parizu...
Pre odlaska u Pariz zadr`ala sam se nekoliko dana u Zagrebu radi
Me{trovi}eve izlo`be. Me{trovi} me je zapawio, zaplenio, iznenadnom
duboko potresao... kolosalno{}u svojih ideja, kompozicijom, veli~inom snage,
genijalnog shvatawa na{e narodne poezije. Ovo samo vekovi ra|aju i stvaraju.
Ceo dan sam ju~e i danas na izlo`bi i ne mogu da se odvojim od wegovih
kosovskih junaka i udovica. Sa Mikelan|elovskom snagom pogleda i shvatawa
prirode i wenih oblika posmatra Ivan forme ~ove~ijeg tela, du{evne
pokrete i strasti, re{ava probleme, postavqa svojoj plastici ~istu
individualnu osnovu sa svojim osobenim pogledom na esteti~ku stranu
klasi~ne umetnosti. Ono {to smo ose}ali posmatraju}i Mikelan|elovog
Mojsija, Davida, dan i no} u Lorencovoj kapeli u Firenci, isto je {to i
proniknuti u Me{trovi}eve plastike.
Iz Zagreba sam otputovala u Qubqanu i boravila u Jakopi}evom domu
u kome sam ose}ala pa`wu i toplo prijateqstvo. Pre odlaska iz Slovenije
`eqa nas je odvela u [kofju Loku prestonicu Groharevu. Zora je bila
izmamila Grohara na livadu gde je dovr{avao svoga seja~a u bo`anskom
odu{evqewu sun~anog kolorita. Tu smo ga na{li zadovoqnog, kao da je bio
zaovoqan izobiqem svojih sredstava za `ivot i kao da je imao stan.
Blagom siroma{ni a lepotom bogati Grohar je na{ao zatvorena vrata
svoje sobice a slike mu izba~ene na cestu, jer je Groharova veresija
gazdarici bila o~evidnija nepodnosivost nego {to je krawskoj i slovenskom
jugu bila o~evidna superiornost i znamenitost Groharovog talenta. Tu`an,
setan samo za trenutak, siroma{ni, zaneseni pesnik se naskoro na{ao
sme{ten u jednom ambaru u kome su ~uvane {i{arke... U ovoj ~udnoj odaji, u
ovom jo{ ~udnijem ateqeu primio nas je dobri, dragi Ivan Grohar sa svojim
ve~no setnim osmehom, zadovoqnim licem {to smo do{li da mu razbijemo
seosku monotoniju i tegobu tragi~nog momenta. Veselo smo zauzeli mesta na
neobi~nim divanima i stolicama za odmarawe - na vre}ama punim {i{arki
koje su ispuwavale polovinu prostora ovog ~udnog ateqea, a pred na{e
ushi}ene o~i umetnik je re|ao jednu po jednu sliku i skicu za svoje ve}e i
mawe radove. - Seja~ - je izazvao grmqavinu na{ih odobravawa i ushi}enih
uzvika, zamalo pa su se u ambaru orile pesme veseqa i zadovoqstva ~iste
umetni~ke sre}e... Grohar nam je pevao lepe slovena~ke narodne pesme.
Naprezao se da u svoja tuberkulozom nagri`ena plu}a udahne zdravqa, a
nervima prikupi snagu za opstanak... sun~evi zraci, kao mlaz te~nog zlata,
prosipali su se kao iz kabla na ulaz u ambar. Oni su nas izmamili u ve~no
lepa i vesela poqa. Poku{ali smo da u sebe udahnemo celu prirodu.
Groharevo prole}e je bilo u punom cvetu. Iz [kofje Loke otputovala sam u
Pariz.
[email protected] O MODERNOJ UMETNOSTI
Moderna umetnost ne pati od jednolikosti i ponavqawa, brutalne
ugla|enosti, porcelanskog izra`avawa, kopirawa prirode i wenih efektnih
momenata, {ablonisawa, priznaju}i sve moderne sheme, analiziraju}i, ona ih
i razvija... Moderna umetnost je te`a za analizu, onako isto, kao {to nije
lako ~itati filozofska dela [openhauera i Ni~ea... Sporedna je stvar ho}e
li pojedinac iz mase razumeti nove propovednike i da li }e wima biti
zadovoqan, ono {to je u wima, u wihovim umovima, u izrazu i na~inu wihovih
tehnika ono }e progovoriti, vreme }e stvoriti mo} da ih osete. Umetnik ide
za svojim subjektivnim mi{qewem i posmatrawima po sopstvenom ukusu i
voqi. Crpe iz prirode motive koji mu slu`e kao podloga za stvarawe i
komponovawe. U ova svoja posmatrawa unosi individualne poglede, re{ava
probleme bez ikakvih obzira na mi{qewe i ukus masa, i prema svojim
re{ewima stvara i pre~i{}ava postavqene i ve} donesene principe
principe i zakqu~ke bez osvrtawa da li }e se profani i zainteresovani
posmatra~i saglasiti, razumeti i voleti ih.
Sposobnosti sa kojima raspola`e umetnik, omogu}uju razvitak
odre|enog pravca nose}i u svome radu tradicije umetni~kih principa,
nacionalne ili rasne odlike, unose}i u svoj rad reforme revolucionizma u
pogledima i tehni~kom izvo|ewu... konvencionalnost i pompijerstvo u
umetnosti prema ukusu i relativnom razumevawu ve}ine publike, danas je
diskreditovano. Prava umetnost je odbacila ove dru{tvene svilene uzice,
ona je kao najsuptilniji proizvod du{e, uma i srca umetnikova otpo~ela se
razvijati slobodno van doma{aja konvencija kurtoazije uop{tenih principa,
na te`ini svoga vitaliteta; u{la je u literaturu razvijaju}i psiholo{ke i
filozofske teme, stvorila svoju osobenu dikciju i dozvolila kriti~aru da
je ~ita i analizira, stvorila nove pojmove o estetici.
IV blok - priprema za rat
Beograd, 24 septembar 1908.
Rikardu Jakopi~u
Dragi prijatequ,
Kod nas je na pragu rat sa Va{om carevinom. Mi smo isuvi{e `urno
iza{li sudbonosnim doga|ajima u susret. Narod je aneksijom Bosne i
Hercegovine razdra`en i tra`i rat. Beograd se preobrazio, svet je
odu{evqen, na sve strane kupe se da protestvuju u masama, protiv Austrije,
pevaju}i ratoborne pesme, svi smo u groznici i ~ekamo sa odu{evqewem kada
}e prva pu{ka pu}i. Ja idem tako|e na granicu, kao bolni~arka da poslu`im
svojoj otaxbini i da prinesem svoj `ivot ako treba. Ovaj podmukli rat koji se
perom vodi, preti velikim i krvavim ratovima, no`em i oru`jem, u kome }e
biti popri{te na{e jugoslovenske provincije. On upropa{}uje najlep{e
vreme rada na kulturnom razvijawu ju`nih naroda slovenskih.
(avgust 1903.)
Drage moje sestre i bra}o,
1878. godine Evropa je berlinskim ugovorom zabola no` u srce
srpstva, dvema najlep{im pokrajinama Bosni i Hercegovini.
Namesto da je jo{ onda ostavila narodu slobodno
samoopredeqewe, ona ga je bacila u novo ropstvo; skinula mu je okove s nogu
da bi mu lak{e stavila lance oko vrata. Treba da prisilimo razbojni~ku nam
otmi~arku na po{tovawe na{ih nacionalnih interesa i sloboda... 30. godina
Bosna i Herrcegovina bile su popri{te austrougarske eksploatacije, narod
je materijalno isce|en, poni`en do `ivotiwe. Na{a du`nost je da ih u svemu
odlu~no i svesno potpomognemo svude gde na{e pomo}i potrebuju.
Austrougarska a i s wom i Nema~ka imale su od nas u ekonomsko-trgovinskom
smislu dobrog potro{a~a... u svim vrstama wihovih trgovinskih artikala. Od
danas na{a je du`nost da prekinemo sa wima svaku trgovinsku vezu, da ih za
wihovu ne~ove~nost i nepo{tewe udarimo po kesi, koja je wima mnogo
osetqivija od srca i du{e. Objavimo bojkot austrougarsko-nema~koj trgovini.
Ivanu Me{trovi}u
Dragi Ivane
Pro{lo je mesec dana kako sam tvoje pismo dobila - a ne stigoh da
ti na wega odgovorim iako mi je pero neprestano u rukama. Ja sam ti poslala
novine odmah posle na{eg mitinga - da iz wih vidi{ kako i {ta radim.
Izvini me {to u ovoj op{toj narodnoj nevoqi postadoh prema tebi prijatequ
nemarqiva... osim pisama koja mi pristi`u sa raznih strana, uputila sam
memorandume `urnalistici celog sveta kao i `enskim dru{tvima u svim
dr`avama posao se toliko razvio da se bojah da ne padnem pod teretom, no
sve sam radosno podnela jer verovah i verujem u uspeh rada. Zauzela sam se i
{aqem izve{taj za poqske i ruske listove, i pi{em im ~lanke na istorijskopoliti~koj osnovi. Pisala sam svim kulturnim qudima, velikim ruskim i
svetskim filozofima... na{e stvari sada prili~no dobro stoje u Evropi,
samo {to nam se vaqa brzo spremiti. Cela Srbija }e se pretvoriti u pravi
vojni~ki logor, mi `ene u tom pravcu isto tako radimo. [aqem ti sliku
na{eg `enskog mitinga.
Ti si svakako vredan, a ja bogme gotovo zaboravih da sam slikar,
politika me je svu toliko obujmila, da nemam ni stanka ni sanka, ne mogu da
radim, srce mi je prosto raspolu}eno od straha i o~ajawa za svoj rod...
ose}awe ratobornosti nije se ugasilo, ne daju nam oni te{ki jauci sa Drine...
Pi{i {togod o sebi. [ta ~ini{? kako bih rado radila, ali su mi `ivci
toliko razdra`eni da nemam strpqewa. Stupila sam u vezu sa ruskim
revolucionarima i s wima }u otpo~eti ne{to... novine }u gledati da ti sutra
po{aqem {to vi{e, da bi se mogao orijentirati.
Ja sam ti ista, samo srcem i du{om starija. Mnogo mi je pro{lo preko
glave, mnogo me je `rtava ko{talo ovo nekoliko godina, odnosno ove dve
godine kako se ne videsmo... Radila sam kao pas, ali sam moralno mnogo toga
trpela.
Voli te tvoja,
Nade`da
Razgovarala sam dugo sa sestrom An|om o tome {ta bi trebalo da
napi{e Lavu Tolstoju i ona je to iskreno i sjajno uradila.
Presvetlom grofu Tolstoju, filozofu i piscu!
Volela bih iznad svega da imate strpqewa da ovo pismo pro~itate do
kraja.
Mi Srbi shvatamo sada, boqe no ikada, da stojimo pred ponorom koji
nas tajanstveno vu~e u svoje dubitine. Na wegovom dnu nejasno svetluca
zra~ak - da li izbavqewa, da li smrti - mi se moramo baciti u taj ponor sa
parolom - sloboda ili smrt - i obresti se izme|u u`asa i spasewa. Danas u
celoj raskomadanoj srpskoj zemqi nema ni jednog Srbina koji ne bi odlu~no
zahtevao rat sa Austrijom i oslobo|ewe Bosne i Hercegovine.
Sada je nastupio jedan od najkriti~nijih trenutaka, kada se Srbi
nalaze u i{~ekivawu odluke kulturne Evrope na Kongresu velikih sila.
Rusija }uti! - To stra{no }utawe mo`e da stane `ivota celi narod... Je li
mogu}no da je velika Rusija postala krvnik i uzro~nik propasti nevinih
Slovena? - Pa gde je istinski humanizam? Gde je ~ovekoqubiqivo
filantropsko ujediwewe kulturnih naroda? Ako se ne ~uje ni jedan glas u
za{titu ju`nih Slovena od germanske najezde. Rusija }uti jer je Bugarska pod
wenim starateqstvom ve} dobila nezavisnost, a Srbi neka ginu... Mo`emo li
mi ra~unati na pomo} Engleza i Nemaca koji u su{tini `ele slabqewe
slovenstva... I tako daqe i tako daqe.
1907. Rim, juli
Draga Kosara,
Da ti se javim iz Rima... Evo ve} danima Branko Popovi} i ja
putujemo kroz Italiju... Zajedno obilazimo izlo`be, muzeje i spomenike,
vodimo i duge i strasne razgovore o slikarstvu... Ja letim od genija do genija,
tra`im hrane da se napojim, tra`im hrabrosti da produ`im slikarstvo.
Gledam tekovine velikog slikarstva pro{losti i u~im od Ticijana,
Mikelan|ela i Rubensa. Umetnici mogu biti veliki u~iteqi, ne samo svoga,
no svojih naroda, ne samo svoga no sviju stole}a...
Beograd, 28 oktobar 1906.
Dragi Rikarde,
[aqem ti tekst nacrta o delovawu jugoslovenske umetni~ke
kolonije. Isti tekst sam poslala i Ministarstvu prosvete.
Ciq Jugoslovenskoj umetni~koj koloniji je da upoznaju}i pokrajine
jugoslovenske, wihov `ivot i rad, wihov karakter, {iri vaspitni uticaj na
narod prikupqaju}i sve ono {to je lepo, interesantno i originalno u narodu,
da se ovim upozna zapad sa nama i onim {to je u nas.
Upoznaju}i narod, unose}i mu kulturu, uzdi}i }emo umetnost na
uzvi{eniji nivo, daju}i mu priliku da sa umetnikom bude u neposredoj
blizini, {to }e u vaspitnom duhu biti od veoma velike koristi. Da}emo
priliku da u slici upozna ostale jugoslovenske narode, kao i svoju bra}u
neoslobo|enu. Kao organizovano umetni~ko dru{tvo, namerni smo da
priredimo prvu svoju umetni~ku izlo`bu do zakqu~ka ove godine ovde u
Beogradu. Na balkanskoj izlo`bi u Londonu, jugoslovenska umetni~ka
kolonija uze}e u~e{}a kao celina.
Si}evo, 1905. avgusta.
Stalno sam u pokretu. Provodimo dane u radu napoqu. Sa mnom su
Grohar, Jama, Vesel, Jakopi} i Branko Popovi}. Srbija se otvorila preda
mnom. Slikam ~istim bojama, ~ini mi se znatno smelije. - Bojom u punom
intenzitetu. Tehnika je svakako sporedna stvar za slikara, ali ipak ona
mora biti i jeste izraz wegova karaktera i temperamenta. Utonula sam u
krivudave crvene i mrke seoske drumove, s toplim senkama te{koh vo}aka,
{to se povijaju nad krive seoske plotove. Slikam prostrane seoske zabrane
guste {ume protkane `utim pegama sunca, zlatne oranice i modre klisure
nad iskri~avom rekom, ulice s ku}ama crvenih krovova, zaseoke s ponekim
jablanom, seoska grobqa i dvori{ta s kowima i ispregnutim volujskim
kolima. Slikam seqake u poqu, na wivi, pri vr{idbi, kosidbi, ili pred
ku}om, kod bunara, u kolu. Slikam seqake u belim ko{uqama sa detetom na
rukama, zatim nekoliko glava ciganki mrke puti ispod belih poveza~a sa
{arenim |erdanom oko vrata. Radim hitro, s grubom tehnikom, debelom
~etkom idu}i za formom, opsedaju me crvena, plava, `uta s mrkom, skoro
crnom, ali sa mnogo bele kojom nagla{avam sudare svetlog i tamnog.
Razmi{qam pred ~udom `ivota i smrti. Iz tog razmi{qawa rodio se pogreb
u Si}evu, Valpurgijska no} i @ivot i smrt.
(Osnivawe kola srpskih sestara)
Pa {ta ho}e od nas bes turske trule`i i {ta Evropa koja u svojim
nedrima milione svojih ro|enih sinova radnika eksploati{e za ra~un
silnih bogata{a i aristokracije. Zar se mi smemo nadati da }e nam
prosve}ena Evropa dati pomo} danas, avgusta 1903. godine. - Zar je woj stalo
do nekoliko miliona Srba i drugih Slovena. U neoslobo|enim krajevima
turski pogromi su stra{ni: popaqena sela, pusto{, krv, golotiwa, qudi su
gladni a kruha nemaju... 40 sela ki~evskih i 38 sela debarskih je uni{teno,
qudi poklani a `ene i k}eri i deca obe{~a{}eni od bestidnih Turaka. Stid
i sram za dvadeseti vek, vek civilizacije, vek emancipacije `enskiwa...
otresimo se starog nemara restresimo lance nehata, priberimo se. Na
zajedni~ki posao! Prigrlimo op{tu stvar kao svoju ro|enu.
(Kritika)
Htela sam iz Minhena da 1900. prika`em svoje po~etne uspehe... lepu
dobrodo{licu su mi priredili...
"Ovih dana uzlo`ila je gospo|ica Nade`da Petrovi} u sali - velike
{kole - svoje slikarske radove i ta izlo`ba objavqena je preko sviju
prestoni~kih listova. I mi smo oti{li da vidimo radove tog velikog
pobornika na poqu lepoga, kojih je na`alost kod nas tako malo. Me|utim,
kako smo se gorko razuverili kad smo videli ono {to je gospo|ica pod
imenom slikarskih radova izlo`ila, nismo se mogli dovoqno na~uditi
tolikoj wenoj hrabrosti. Zar posle rada na Akademiji, zar posle dugog
kretawa me|u radovima i starih i novih majstora, gospo|ica ne na|e boqih i
lep{ih uzora sebi i svojoj odu{evqenoj mladosti, no impresionisti~ke
radove, to bolesno i trulo shvatawe bolesnih i trulih mozgova.
Zar posle svakodnevnog posmatrawa bo`anstvene igre svetlosti, ona
na|e da dana{wi artisti u punom jeku i svoga dekadenstva a i dekadentskog
pojma o lepome, uop{te boqe ose}aju lepotu i poeziju svetlosti no iko drugi
pre wih. Kao komentar za tu ideju mi molimo gospo|icu, da ako ve} do sada
nije pro~itala ne{to o `ivotu i delima jednog Leonarda Davin~ija, jednog
Mikelan|ela, jednog Ticijana? A potom da pogleda malo boqe oko sebe i
zagleda u du{e svojih modernih u~iteqa. Mi ovo velimo s toga, {to verujemo,
da je gospo|ica onim {to nam je iznela, htela da poka`e kako je i ona |ak
nove {kole. I ako je tako, ne mo`emo dovoqno da na`alimo trud gospo|ice i
wenu voqu, kojoj je rezultat bio ono {to nam je izlo`ila."
Glupo i tu`no... moja draga, mala, doma}a sredina, "Nemisaona i
barovita", kao {to re~e Jovan Skerli}.
(Mo{a i Branko Popovi}...)
(Valceri, Nova godina 1900. Dok ide muzika ona pi{e)
(Katarza)
Minhen, 1. januar 1900. god.
Voqeni moji,
^estitam vam nastupawe novog veka, neka s wim vas obasja sre}a i radost
va{e dece, koja }e biti sre}na ako sva wihova bra}a budu slobodna, kao {to
je danas slobodna Srbija.
Va{a Nade`da
1898. god. decembar, Minhen
Dragi moji,
Ja sam dobro. Upisala sam se u {kolu Slovenca Antona A`bea. A`be
ima 55. |aka, a wih je 15 sasvim odbio, samo mene zadr`ao. Tako, ja ostajem
ovde... A`be je ovde bog u~iteqa slikarstva.
Minhen, 9. januar 1899. god.
Dragi moji,
O {koli vam mogu toliko re}i da sam ushi}ena, sre}na {to mogu ceo
dan bez prekida provesti u radu. Ja sam od najvrednijih, a bogami kako
izgleda po samoj korekturi jo{ malo pa }u biti najboqa.
Mili moj o~e, nikad ne}u zaboraviti Va{u dobrotu {to me pustiste u
svet da i ja poka`em {ta mo`e talenat i vreno}a da u~ine. Rade}i ne ose}am
ni usamqenost ni te{ko}u rastanka, uop{te, vi imaste pravo kad ste mi
kazali da }u rade}i lako preboleti i zaboraviti na sve. Volim toliko
umetnost slikarstva da ni po koju cenu ne bih napustila studirawe...
Drage moje sestre,
Kako bih vas rado zagrlila, i tebe Beograde Beli, i tebe draga
ku}ice, po tvome podobiju nigde te nema, ovde bi se izgubila kako si malena
i nejaka. A moja mila sobica puna lepih uspomena, ho}u li se jo{ kad pru`iti
po divanu i sawati, a moje kwige, moje, ta moje je sve u Beogradu, - a ovde
hladna tu|ina...
Draga moja maj~ice,
Ne tra`i od mene da odjedanput postanem filozof Sokrat, to vreme
nosi... Dosta sam se prelomila i izgubila od one svoje prevelike
osetqivosti... i sama zna{ koliko bejah nesre}na razo~arewem svojim... u
radu sve zaboravih... ne tra`im qubav, mu`a, ~oveka, niti srce i
po{tovawe... Ja se zaista ose}am sre}no {to se ne udadoh, jer da to u~inih
bila bih jedna obi~na `ena, kao Lina i druge moje druge i prijateqice koje
odu`uju samo dug prirodi. Ja }u gledati na drugi na~in da odu`im svoje
dugove... o mojoj udaji nema govora vi{e. Ja ho}u da sam slikar a ne `ena.
@ena ima dosta... a i ti si ih dosta spremila za taj poziv, no jo{ nema{
slikara. Ako mi zaista `eli{ sre}u, onda }e{ i to od mene o~ekivati da
budem slikar a ne udava~a.
Minhen
Dragi moji,
U A`beovoj {koli radi i profesor Grabar. Pre neki dan mi je rekao:
"Ostavite tu va{u gordost u radu, ostavite to za docnije, ostavite to A`beu
i velikim majstorima; a Vi ste jo{ |ak dakle, vaqa postepeno"... a A`be je
jako zadovoqan i ba{ voli tu gordost i sigurnost i energiju.
U A`beovom ateqeu, u Georgen [trase, - tri Slovenca: Jakopi~, Grohar
i Jama su du{a i sredi{te. Visoki, sna`ni, mrki obrasli gustim, sme|im
bradama: ozbiqni i }utqivi, - posmatraju kao sa kakve ogromne visine ovaj
{areni svet u ateqeu koji se stekao sa raznih strana sveta. Pravi Nojev
kov~eg ili Vavilon qudi i `ena, tipova i figura, jezika i rasa, koji je na
razne na~ine i jezike ispoqavao osobine rasne, - i nacionalne, svojih
temperamenata i karaktera... a Slovenci uvek ozbiqni i tihi, stoje i rade za
svojim nogarima, crtaju}i ogromne aktove... tiho i bez {uma pu{e i me|usobno
se o~ima dogovaraju i razgovaraju. U ateqeu sva trojica u`ivaju najve}e
po{tovawe sviju, a novaci i novice sa divqewem posmatraju kolosalne
sposobnosti i darovite crte`e Grohara, Jakopi~a i Jame. U leto nestaju za
izvesno vreme s tim da se u jesen opet vrate, uvek zajedno sa svojom ve~itom
setom i zbiqom na licu.
Dragi o~e,
U posledwe vreme ~esto odlazim u dom velikog rediteqa i glumca
Joce Savi}a. On sada radi u dvorskom pozori{tu u Minhenu. Tu je stvorio
[ekspirovu pozornicu. Wega cene kao jednog od najboqih evropskih
rediteqa... po pet sahata dnevno, pa i osam, {to probavim kod wih nedeqno,
kao da pose}ujem univerzitet... Kako je to veli~anstveno biti biti pravi
filozof - psiholog, razumeti, poznavati i znati sve kao on {to zna. Od wega
u~im i najbriqantniji jezik nema~ki, izu~avam nema~ke kwi`evnike i
literaturu nema~ku, kao i staru pozori{nu dramu. Da ga ~uje{ kad govori o
Geteu, [ileru, [ekspiru. Sa kolikim razumevawem dubokim misli ma - ima{
pred sobom ~oveka od ~ijeg pogleda ni{ta nije skriveno... po wegovom
nagovoru upisala sam se u Literarno - kwi`evno dru{tvo. Prisustvovala sam
nizu sastanaka na kojima se obra|ivala Ibzenova dramska umetnost.
Gospodin Savi} mi redovno daje ulaznice za operu i dramu, a zatim satima
razgovaramo o predstavama. Apsolutno nijedna pojava u kwi`evnosti i na
pozornici ne pro|e, a da se woj ne pokloni jedan - dva ~asa odli~ne
kritike... ja sam tek sad dobila pojma, o pravoj literarnoj lepoti, o dramskoj
radwi i o zdravoj kritici.
(Skica za se}awe o roditeqskom domu i prvim slikarskim po~ecima)
Palilula - stara jednospratnica u Ratarskoj 32... Na stolu moja
bele`nica. Na prvoj strani nacrtala sam buket poqskih cvetova, zapisala
stihove Wego{a, Qube Nenadovi}a i onu Geteovu misao: "Ni dan, ni prole}e,
ni qubav ne stare u svome povratku."... A na posledwoj strani bele`nice je
program mog teoretskog i prakti~nog ispita:
1. Poznavawe geometrijskih oblika
2. Nauka o projekcijama
3. Sen~ewe
4. Perspektiva
5. Poznnavawe arhitektonskih oblika i stilova
6. Anatomija qudskog tela,
i tako daqe, i tako daqe... pa onda {kola, vi{a `enska {kola... kakva sam ja
bila u~iteqica? Ne znam... u~enice su me volele... ja sam i daqe radila pod
uputstvima \or|a Krsti}a. On mi je stalno ponavqao: "Da bi se vi{e istine
na platnu pokazalo, mora se svaki slikar prirodom koristiti". - O~ito je da
je zanatska ve{tina potisnula umetni~ku inventivnost, a deskripcija
interpretaciju. O likovnim problemima u na{oj sredini nema re~i... treba
i}i u svet i u~iti...
A ipak ta moja bele`nica, taj moj sto........ na prvoj stranici iznad cve}a
bio je zapis: "Ne govori ni{ta {to ne bi htela ili mogla i sutra da
potvrdi{".
Snaga me sve vi{e napu{ta..... sva gorim... tifus! Stra{no je, ali se ne
bojim.... Nade`da do{ao je trenutak tvoje najte`e bitke........ kako je sve to
pro{lo, kako? .... A koliko je jo{ slika u meni..... raskorak, raskorak.........
Htela sam da smawim raskorak.........
(^uje se mu{ki glas:)
"Vaqevo 4. aprila 1915. Prva rezervna bolnica u Vaqevu
Sa izrazom iskrene i duboke tuge objavqujemo da smo, pored tolikih
`rtava koje su pale u borbi protiv epidemije, sino} u osam ~asova prineli na
oltar drage nam otaxbine jo{ jednu. U`asnoj bolesti podlegla je i Nade`da
Petrovi}, akademski slikar, nastavnica @enske gimnazije, dobrovoqna
bolni~arka Prve rezervne vaqevske bolnice. Umrla je neumorno rade}i na
negovawu i spasavawu na{ih hrabrih boraca jo{ od po~etka rata.
Objavquju}i ovaj redak i svetao primer samopo`rtvovawa ove plemenite
Srpkiwe, molimo za sau~e{}e".
AZBUKA - VUKOV RJE^NIK
Sastavio Milo{ @uti}
Milo{ @uti} (1939-1993), glumac; od zavr{etka studija na Akademiji za
pozori{te, film, radio i televiziju pa do sezone 1985/86. u anga`manu u
Narodnom pozori{tu u Beogradu, a potom u Jugoslovenskom dramskom
pozori{tu.
Odigrao veliki broj uloga u klasi~nim i savremenim komadima svetskih
i jugoslovenskih pisaca: [ekspira (Zimska bajka, Hamlet, Bura,
Bogojavqenska no}), ^ehova (Tri sestre, Galeb), Bihnera (Dantonova smrt),
Sofokla (Kraq Edip), Ostrovskog (Bez krivice krivi, Talenti i
obo`avaoci), Goldonija (Ribarske sva|e), Sterije (Rodoqupci), Komanina
(Prorok, Ogwi{te), Hristi}a (Terasa), Simovi}a (Hasanaginica, Putuju}e
pozori{te [opalovi}), Krle`e (Gospoda Glembajevi, U agoniji)...
Dobio je skoro sve najzna~ajnije nagrade i priznawa za glumu: Sterijinu
nagradu, Oktobarsku nagradu, "Joakim Vuji}", Vukovu nagradu, Zlatnu kolajnu
za monodramu, Nagradu "Qubi{a Jovanovi}", ]urana, Plaketu grada
Beograda...
Odigrao veliki broj uloga u televizijskim serijama i dramama, kao i na
filmu.
Monodrama Vukova azbuka - Rje~nik premijerno je prikazana za
Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu 1987. Predstavu je re`irao i u
woj igrao Milo{ @uti}.
A - AZ
B - BUKI
V - VJEDI
AZ BUKI VJEDI GLAGOQ DOBRO JEST @IVJETE ZJELO.
ABVGD\[email protected]..
AZ BUKI VJEDI GLAGOQ DOBRO JEST @IVJETE ZJELO ZEMQA [email protected] I
KAKO QUDI MISQETE NA[ ON POKOJ RCI SLOVO . . . . .
A B V G D \ E @ Z I J K L Q M N W O P R S T ] U F H C ^ X [. . . . . . . .
O P O P R S T. . . . .
OPRST]....
OPRST]UF...
OPRST]UFHC^X[......
A'
A
An|eo An|a An|elija Aran|el
Ara|elovac Ariqe
A ajduk ajdu~ija ajdukovawe
ajduk Stanko, Ajduk Veqko
ako }e{ da se osveti{ Tur~inu,
moli Boga da po~ne piti rakiju,
ako }e{ da se
osveti{ Srbinu
moli Boga da ode u ajduke. A
Ja stojim a ti sjedi{.
Ja do|oh a ti ode.
Ako ho}e Ho}o onda ne}e Ne}o,
Ako ne}e Ne}o onda ho}e Ho}o.
Ako ne}e{, a ti poqubi pa ostavi.
B
baba babac babak babetina batina
Babakaj.
Bastaj Balinci Belanovci Bquvanovci
Batinac Badaw Badinovci Bagrdan
Brusnik Brgole Brlog Burdeq Bovan
Bobovi{te Bogo{tica
Bogati} Bogovina Bogova|a Bog
Bog Boga moli Jugovi}a majka
da joj Bog da o~i sokolove
i bijela krila labudova
Bo`e mili ~uda velikoga
kad se {}a{e po zemqi Srbiji
po Srbiji zemqi da prevrne
[to molila Boga do molila
Bog joj dao o~i sokolove
i bijela krila labudova
Ako li mi Bog i sre}a dade
te se zdravo u Kru{evac vratim
uvati}u Vuka Brankovi}a
veza}u ga uz to bojno kopqe
kao `ena ku|eq uz preslicu
nosi}u ga u poqe Kosovo.
Bog
Pomoz' Bog - Bog ti pomogo
Daj Bo`e, pomoz' Bo`e,
ako Bog da, ne daj Bo`e, do zla Boga,
za Boga miloga,
Bog visoko a car daleko.
Bogati, Bogami!
Brat bratu najdubqe o~i vadi
Pobogu brate!
Nema dana bez o~noga vida
niti prave slave bez Bo`i}a.
Slavio sam Bo`i} u Vitlejemu,
slavio ga u Atonsku Goru,
slavio ga u Sveto Kijevo
al' je ova slava odvojila
sa prostotom i sa veselo{}u:
Vatra plama boqe nego igda
prostrta je slama ispred ogwa
prekr{teni na ogwu badwaci;
pu{ke pu~u, vrte se peciva
gusle gude, a kola pjevaju
s unu~a|u |edovi igraju,
po tri pasa vrte se u kolo,
sve bi reka jednogodi{waci,
sve rado{}u divnom naravweno.
V
Veqko, ajduk Veqko, ajduk Veqko Petrovi}
Veqko je bio tanka i visoka struka, sme|e kose i vrlo malih brkova,
duguqasti suvi obraza, {iroki usta i poduga~ka, malo po ku~asta nosa;
i nije mlogo vi{e bilo od 30 godina kad je poginuo. Po srcu i telesnom
juna{tvu bio je prvi ne samo u Srbiji nego se mo`e slobodno re}i i u
cijeloj Evropi svoga svud ratnoga vremena. U vrijeme Ahila i Milo{a
Obili}a on bi zaista wihov drug bio, a wegovo vrijeme Bog zna bi li se oni
mogli s wim isporediti.
Zaludu su tako wegovu smrt krili: vojska sva jo{ onaj dan pozna da Veqka
nema me|u wima; i iznajprije stanu govoriti da se ranio pa le`i, a drugi, da
je pro{ao kroz Turke i oti{ao po indat: a malo poslije svi doznadu da je
poginuo.
Dok je on sa svojim momcima svaki ~as po {an~evima prolazio, niko nije smio
pokazati da se popla{io i slutiti na zlo, nego je svaki morao biti slobodan
i veseo, ako mu se i
ne}e, a kako wega nestane, vojska odma povi~e, da se vi{e ne mo`e dr`ati u
Negotinu nego da se mora bje`ati, makar kako. I tako Srbi peti dan poslije
wegove smrti ostave Negotin i pobjegnu u Pore~. Potom odma sav onaj kraj a
malo poslije i sva Srbija pozna da Veqka nema.
V
Vrbica mala, Vrbica velika, Vrbi},
Vrbovac, Vrn~i}, Vrwci.
Vidovo gorwe, Vidovo dowe
Videvci, Vidrovac,
Vojmilovi}i, Vridaje, Valakowe,
Velika Drenova.
Vid, Vidan, Vidoje, Vidosav.
Vladan, Vladeta, Vladimir,
Vladislav, Vlastimir, Vlatko,
Vojin Vojko.
Vu~ko,
Vu~i},
Vukosav,
Vukoje,
Vuka{in,
Vukoman,
Vujadin, Vujan, Vujica, Vuksan, Vule.
Vuk!
Vuk Mandu{i}!
Vuk Mi}unovi}!
Zmaj Ogweni Vuk!
Zmaj Despot Vuk!
Vojvoda Vuk,
Vuk Stefanovi},
Vuk Stefanovi} Karaxi}
Ja sam se u Srbiji rodio i uzrastao, i zato ~ini mi se, da na svijetu nema
qep{e zemqe od Srbije i qep{ega mesta od Tr{i}a.
G
gavez, georgina, glavobolka, grab,
gorun, goru{ica, guwa, glog,
Gaga! Gavra! Gavro! Gavrilo!
Ga~ac gavran!
vran, galovran, golovran!
Pole}e{e dva vrana gavrana
od Trebiwa od Hercegovine
Pole}e{e dva vrana gavrana
sa vrh Cera iznad ^oke{ine,
Pole}e{e dva vrana gavrana
od Srbije zemqe plemenite
i Morave vode valovite
Pole}e{e dva vrana gavrana
od Kosova poqa {irokoga
Pole}e{e dva vrana gavrana
sa Mi{ara poqa {irokoga
a od [apca grada bijeloga
krvavijeh kquna do o~iju
i krvavih nogu do koqena...
Prele}e{e svu bogatu Ma~vu
valovitu Drinu prebrodi{e
i ~estitu Bosnu prejezdi{e
te pado{e na Krajinu qutu
ba{ u Vakup prokletu palanku
a na kulu Kulin kapetana
kako pa{e oba zagrakta{e
Golubac Golija Go~
Gvozden Gvozdenija Gvozda
Gojko Golub Gordana
Grozdana Grozda
Gad
gada
gadu
gada
oj gade
s gadom
o gadu
gadovi
gadova
gadovima
gadove
oj gadovi
s gadovima
o gadovima
D
9 99 999 9999
Zlatna jabuka i devet paunica
Vila gnezdo tica lastavica
vila ga je za devet godina
a desete po~e da razvija
Tad zavri{ta devet dobri kowa
i zalaja devet quti lava
i zaklikta devet sokolova
i tu majka tvrda srca bila,
da od srca suzu ne pustila,
ve} uzima devet dobri kowa,
i uzima devet quti lava,
i uzima devet sokolova,
pa se vrati dvoru bijelome.
Daleko je snaje ugledale
malo bli`e pred wu i{etale
zakukalo devet udovica
zaplakalo devet sirotica,
zavri{talo devet dobri kowa
zalajalo devet quti lava
zakliktalo devet sokolova;
i tu majka tvrda srca bila
da od srca suzu ne pustila.
Kad je bilo no}i o pono}i,
al' zavri{ta Damjanov zelenko;
pita majka Damjanovu qubu:
Snao moja, qubo Damjanova,
{to nam vri{ti Damjanov zelenko?
Al' je gladan {enice bjelice
ali `edan vode sa Zve~ana?
Progovara quba Damjanova:
Svekrvice, majko Damjanova,
nit' je gladan {enice bjelice,
niti `edan vode sa Zve~ana
ve} je wega Damjan nau~io
do pono}i sitnu zob zobati
od pono}i na drum putovati;
pak on `ali svoga gospodara
{to ga nije na sebi donio.
I tu majka tvrda srca bila
da od srca suzu ne pustila.
Kad ujutru danak osvanuo,
ali lete dva vrana gavrana
krvava im krila do ramena
na kqunove b'jela pena trgla;
oni nose ruku od junaka
bacaju je na krioce majci.
Uze ruku Jugovi}a majka
okretala, prevrtala wome
pa dozivqe qubu Damjanovu:
"Snao moja qubo Damjanova,
bi l' poznala ~ija j' ovo ruka?"
Progovara quba Damjanova:
"Svekrvice, majko Damjanova
ovo j' ruka na{ega Damjana,
jera burmu ja poznajem majko,
burma sa mnom na vjen~awu bila."
Uze majka ruku Damjanovu
okretala, prevrtala wome,
pak je ruci tijo bjesedila:
Moja ruko, zelena jabuko
gdje si rasla gdje l' si ustrgnuta
a rasla si na kriocu mome
ustrgnuta na Kosovu ravnom!"
Al' tu majka odoqet ne mogla,
prepu~e joj srce od `alosti
za svojije devet Jugovi}a
i desetim star - Jugom Bogdanom.
D
D - deda, deka, dedurina
Jovandeka, Milo{deka, Milo{enda
deda, deka, dedica, deduqak
ded - |ed - |edo
devojka - djevojka - |evojka
\
\ - |a ti meni, |a ja tebi; |a tamo - |a amo
|ak - |akovawe - |a~i|
|avo - |avolak - |avol~i}
Uzeo kalu|er Svetogorac malo dijete mu{ko, pa ga odnio u Svetu goru i onamo
ga othranio i nau~io kwizi.
Kad mu je bilo ve} oko osamnaest godina onda ga povede uzase kao |aka, i
po|e amo u svijet da pi{e. Kad do|e u prvo selo, a to djevojke uhvatile kolo
pa igraju. Kad ugleda |ak djevojke, za~udi se kakva su to stvorewa, pa onako
malo kao veseo i za~u|en pita kalu|era: "[ta je ono, duhovni~e! [ta je ono?"
a kalu|er kao namrgo|en, odgovori mu: "Ne gledaj onamo, sinko, niti pitaj
{ta je: ono je |avo." Onda |ak
najumiqatijim glasom re~e: "De la, duhovni~e, bogati! Da kupimo onoga
jednoga |avolka pa da povedemo namastiru."
E
eto, eno, evo!
eto mi, eto ti, eto mu,
eto nam, eto vam, eto im,
en
den
dinu
sa raka tinu
sa raka tika taka
elem belem buf
trif traf truf!
enci
menci
na kamenci
tu tukuje
dvanajs deci
an ban
ba{tovan
ba{tovedi
{tuku deri
{tuka s' vere
pa se dere
ajde s wome napoqe!
E! E - hej!
Ehej! - Ej!
Ej Milutine!
Ej Dragutine!
Ej Stojo, ej Stojano, ej!
E ej vala, ej vala, povika{e Turci!
elen
belen
balba delen
`ita
gita
okma
lokma
zlatna smokva
zlatna jabuka
idi s wome napoqe
@
`aba, `abac, `abi}, `abetina `aburina
`abica `aburka, `ap~e `ap~ence!
@enidba
U Srbiji su prije nekoliko godina takomlogo iskali za |evojke da se
siroma~ovek nije mogao o`eniti: zato je Crni \or|ije bio izdao zapovjest; da
nije slobodno iskati za |evojku vi{e od jednog dukata... U svatovima mora
biti kum, djever, stari svat, prikumak, vojvoda, ~au{ i gadqar; a ostali svi
se zovu pustosvatice, ili (kao u {ali)
nabiguzice... Kad do|u |evoja~koj ku}i, `enik sjede ni`e kuma, no taj od stida
niti smije {ta progovoriti niti mo`e jesti, nego sve gleda preda se, a punice
i prijateqi pribadaju mu marame za kapu; me|utim |evojku obla~e u vajatu, i
ona jednako pla~e i opra{ta se s drugaricama...
Svaki, koji do|e na svadbu, treba da daruje mladu kad ga srete i poqubi u
ruku; osim toga i svatovi izmi{qavaju svakojake igre te kupe novce mladi,
n.pr. jedni o}e da zakuju pseto ako ga ne otkupe; jedni uvate prase pa ga metnu
pod pazuvo, te ga stoji cika; jedni osedlaju vola pa ga uvedu u ku}u pa ga
daruju; jedni se na~ine kao kalu|eri i i{tu milostiwu; jedni kao |evojke pa
qube redom u obraz da se daruju itd. Svatovi su tako nemirni i bezobrazni,
da ve} ima rije~: "Kao Srpski svatovi". Pobiju koko{i i prasce, pokoqu
}urke, guske, patke; polupaju sudove; pokradu ka{ike i drugo {to se go| mo`e
ponijeti; pe} sobnu obore pa iznesu na poqe; |e {to izvuku kola na vr' ku}e;
sami to~e, sami piju, vi~u, lupaju itd. Srpska svadba traje skoro ne|equ
dana. Na dva dana prije, nego {to }e po}i po |evojku po~ne se piti, pa jednako
- dok ne ode kum.
@ivot @ivota @ivan
@ivorad @ivomir @ivojin @ivodrag
@ivadin @ivko
@iv bio, veliki porastao!
@iv ti ja! @iv mi ti! @iveo! @iveli!
@ivi}, @ivoti}, @ivojinovi}
@ivanovi} - Milivoje @ivanovi}:
"Visoka goro, sveta pomeno
kolevko tvrda snova mekanih;
{to mladi nekad negova mi vek;
Visoka goro, steno ve~ita,
okamewena srpska vero ti,
svedeno nebo {to podupire{
da ne probije s wega bo`ij gwev;
Visoka goro, drevna starino,
u drevnosti podmla|uju}i se,
pustorodna blagodatnico ti,
ne poni`ena moja siroto,
blagodat mi je pozdraviti te.
Z
zdrav - zdravo
zdravo `ivo
zdravqe zdravac zdravqak
Zdrav mi bio i zdravicu popij
Vino popij, a na ~ast ti pehar
zdravica
zdravica prva:
"Prva za pomozi Bo`e: Bo`e, pomozi Bo`e; daj dobar ~as i dobru sre}u; ko o
~em, mi o dobru, o lijepu razgovoru; dao nam se Bog radovati i veseliti: piti
a dobro biti, dobar biti zla nikad ne imati. Koji rad radili, radom se
valili kao sretna i ~estita bra}a. Sre}no vi}enije, sretan sastanak i dugu
qubav... ^a{om drugom, qubavi dugom, da Bog podu`i `ivot i zdravqa, sre}u
i napredak i svako dobro... ^a{om tre}om dobrom sre}om u ime Boga i Svete
trojice `ivona~elne Bogorodice, koja mo`e da nam pomone, svakom bratu na
svom zanatu, a i nas gre{ne da ne zaboravi. Vince kiselo srce veselo i domu
domadara kutweg gospodara kome pijemo u zdravqe. Zdrav budi, spasuj se, na
spasenije Ristovo, Amin."
I
i, pa, te, ni, niti!
isto to samo malo druk~ije
i ja tebi
i ti meni
i mi vama
i vi nama, itd i tako bli`e
J
jablan, javor, jaglika, jagor~evina, jasen!
jad, Jadovno, Jadovik, Jadovnik, Jadikovac,
Jadikovica, jadnik, Jasenovac!
Jaoj!
joj!
jaoj meni do boga miloga
|e pogubi od sebe boqega
Joj kolika je Lika od Ribnika
od Krbave do Udbine grada
joj kow do kowa, junak do junaka
Joj kopqa kao i oblaka.
Joj oro grak}e povr Pqe{ivice
a vuk vije u dnu Rakovice
Joj odi' ro|o mila voqo moja joj.
K
kamen
od kamena ni{ta do kamena!
Oti{ao na svoj kamen!
Ne}e da ostavqa svojega kamena!
Kamen,
Krst,
Kuga,
Kletva - U nas se qudi kunu onijem {to im je najmilije i najsvetije: sestra se
kune bratom, mati sinom, roditeqi decom, djeca roditeqima, Bogom, du{om,
`ivotom, zdravqem, vjerom, samrtnom svije}om, pri~e{}em, crkvom ali i
zemqom, nebom i vatrom, a junaci kowem i oru`jem.
L
lad ladan
led leden
ledenica ledenik ledewak
lud luda ludaja ludaija ludak ludilo
ludnica
lutati LUTATI
Lutam, jo{, vitak, sa {apatom strasnim
i otresam ~lanke, smehom prelivene,
ali, polako, tragom svojim, slutim:
ti{ina }e sti}i, kad sve ovo svene,
i mene, i mene.
I ovde, bez tajne,
nijedne vo}ke nema,
nebesne one boje, gorke i beskrajne.
A kad razgrnem doline,
rukama obema,
i, otkrijem dna bezdana, srebrna
i bela,
na dnu je, opet, `alost, nejasna i laka,
vazduhom kupanih vo}aka i tela.
I mesto srebrnih pruga, zabre`ja
i reka,
susre}em, kao u snu, umorne misli,
svoje.
A, nad tre{wama i mladim vi{wama
tamnu i dugu maglu, {to se, svuda, {iri,
u `ivot pred nama,
gde se strast, polako, u umirawu
smiri,
i ~ula upokoje.
I, tako, bez reda,
mladost uvijam mirom, snegova i leda.
I, tako, bez puta,
moje milovawe, po umirawu luta.
A mir, svud je mir, kad raspem
{to je bilo
i priklonim glavu na ono {to me ~eka;
na ceo jedan kraj sa kog se vino slilo
i smeh, i divna bestidnost daleka.
I, tako, bez mora,
preli}u `ivot na{, zorama
Fru{kih gora.
I, tako, bez pi}a,
igra}u, do smrti, skokom, sretnih,
pijanih, bi}a.
Lutam, jo{, vitak, sa {apatom strasnim
i otresam ~lanke, smehom prelivene,
ali, polako, tragom svojim, slutim:
ti{ina }e sti}i, kad sve ovo svene,
i mene, i mene.
Q
qubav
qubav
qubavan
qubavnik
qubazan
qubaznik
qubaznica
qubak
qubac
qube`qiv
M
Milan Milana
Mulun Milunka
Miloje Milojka
Miladin Miladinka
Milica Milojica
Milanovi} Milunovi}
Milojevi} Miloradovi}
Milutinovi} MILUTINOVI]
Dobrica Milutinovi}:
I ovaj kamen zemqe Srbije
{to prete} suncu dere kroz oblak,
sumornog ~ela mra~nim borama,
o vekove~nosti pri~a dalekoj
pokazuju}i nemom mimikom
obraza svoga brazde duboke.
Vekova tavnih to su tragovi
te crne bore, mra~ne pe}ine,
a kamen ovaj, {to se ko piramida
iz praha u nebo di`e,
kostiju kr{nih to je gomila,
{to su u borbi protiv du{mana
dedovi tvoji voqno slagali,
lepe}i krvqu srca ro{enog
mi{ica svojih kosti slomqene,
da unucima spreme busiju
oklen }e nekad, smelo preziru};
du{mana ~ekat', ~ete grabqive.
Moj vidik
nije vi{e planinski venac,
ni morska pu~ina,
ni na pu~ini postavqen
svadbeni sto.
Ceo moj vidik
sad je ovo golo
oqu{teno jaje
na koje veje
so.
N
namastir
Kaleni} Ravanica Manasija Samodre`a
Qubostiwa Mile{eva Aran|eli
Gra~anica Studenica Sopo}ani
Pavlica @i~a De~ani Hilandar.
W
wu{ka!
O
orao orli}
Orlovi} orlu{ina
orlovac orlovak
Odavi} Osmokrovi}: ogaw,
Ogwan Ogwanovi}
Osmak Ostoji} Orlandi} Ojdani}
oj
oj Moravo, moje selo ravno.
Oj Radovane, radovawe moje.
Oj Milice, milovawe moje.
Oj Milo{e,
O Milo{e, ko ti ne zavidi?
Ti si `ertva blagorodnog ~ustva,
voistveni genij svemogu}i,
grom stravi~ni te krune razdraba!
Veli~anstvo vite{ke ti du{e
nadma{uje besmrtne podvige
divne Sparte i velikog Rima;
sva vite{tva wina blistatelna
tvoja gorda mi{ca pomra~uje.
[ta Leonid o}e i Scevola
kad Obili} stane na popri{te?
Ova mi{ca jednijem udarom
prestol sru{i a tartar uzdrma.
Pade Milo{, ~udo vitezovah,
`ertvom na tron bi~a svjetskoga.
Gordo le`i veliki vojvoda
pod kqu~evnam krvi blagorodne,
ka malopred {to gordo i|a{e,
stra{nom mi{qu prsih nadutijeh,
kroz divqa~ne tmu{e azijatske,
gutaju}i ih vatrenim o~ima;
ka malopred {to gordo i|a{e
k svetom grobu besmrtnog `ivota,
preziru}i qudsko ni{tavilo
i pletewe bezumne skup{tine.
P
Piju vino Novak i Radivoj
a kod Bosne kod vode studene
Piju vino Novak i Radivoj
u zelenoj gori Romaniji
slu`i wima dijete Grujica
Vino pije starina Nova~e
u zelenoj gori Romaniji
[ wime pije brate Radivoje
Vino pije starina Nova~e
i sa wime deli Radivoje
me|u wima deli Tatomire
slu`i vino Novakovi} Rade
Vino piju Novak i Radivoj
u gorici pod jelom zelenom
slu`i vino dijete Tatomire
a Grujica dijete ~uva stra`u
Vino pije {ezdeset Sewana
Vino pije trideset Sewana
Vino piju age od Trebiwa
trideset aga i vi{e ~etiri
Vino pije trideset kapetana
Vino piju tri srpske vojvode
Vino piju do tri pobratima
Vino piju dva Kurti}a mlada
Vino piju dva Jak{i}a mlada
Vino piju mladi Crnogorci
Vino piju Turci Trebiwani
Vino pije [undi} kalu|ere
Vino pije Musi}u Stefane
Vino pije Srbin tukelija
Vino pije Kraqevi}u Marko
Vino pije Kraqevi}u Marko
Pola pije pola [arcu daje.
R
Rada Radmila Radivoje
Ra{a Ra{ule
Radomir
Radomir Putnik
Radomir Plaovi}
Srce moje, srce samohrano!
ko te dozva u moj dom?
Neumorna pletisanko,
{to pletivo plete{ tanko
me|u javom i med snom.
Srce moje, srce ludo
{ta ti misli{ s pletivom
ko pletiqa ona stara,
dan {to {ije no} opara
me|u javom i med snom
Srce moje, srce kivno
ubio te `ivi grom!
[to se ne da{ meni `ivu
razabrati u pletivu
me|u javom i med snom.
S
Srb Srbaq Srbekawa Srbenda Srbin
Srbiw Srbqin Srbo Srbijanac
Srbijanka Srbija
Srbija se grani~i od sjevera Savom i Dunavom s Austrijskom vojni~kom
granicom i Vla{kom, od zapada Drinom s Bosnom do Vi{egrada pa odande
Limom sa Hercegovinom, a od istoka Timokom s Bugarskom. Ove su glavne
granice same po sebi izvjesno nazna~ene; k wima jo{ da uzmemo i od
jugoisto~ne strane Staru planinu, koja dijeli Srbiju od Ma}edonije; ali od
juga i od jugo-zapada te{ko je sada pravu granicu nazna~iti; jer, n. p. u
najnovijim mapama od Srbije Metoija, |e je Prizren, stolica Srpskih
kraqeva i careva, Pe}, Srpska patrijar{ija, i namastir De~ani, ostaje u
Arnautskoj. Ako je [ara planina s onu stranu Metoije, onda je ona prava
granica izme|u Srbije i Arnautske.
Srbija le`i izme|u 42 i 45 stepena {irine, i 37 i 40 du`ine. Ona ima u sebi,
od prilike iqadu ~etvorougalnih miqa, na kojima `ivi oko 1,000.000 du{a.
Srbija je gotovo sva, osim djekoji mali mjesta pored veliki voda, brdovita.
Iz sviju brda teku nebrojeni poto~i}i na sve strane, koji se malo pomalo
skupqaju u velike rijeke. Zemqa se upravo mo`e nazvati rodnom: svako `ito,
osobito kukuruz, ra|a svuda dobro; vo}e svakojako, i to vrlo dobro, ra|a i
raste svuda; tako i vinograd, osim ravne barovite Ma~ve. Smederevsko bi
bijelo vino, kad bi qudi umjeli oko wega raditi, bilo boqe od sviju
Maxarski vina, osim Tokajskoga (da nije \or|ije Brankovi} kad je Tokaj bio
wegov, donijo lozu iz wega, te posadio oko Smedereva?).
U brdima ima dosta ruda svakojaki, no budu}i da je wiovo kopawe i topqewe
u Turskome carstvu na osobitu tegobu narodu; zato ne samo {to ji niko ne
tra`i, nego se kriju i zatrpavaju. Kraj Dunava vi{e Smedereva ima i
kamenoga ugqa, ali ga ni na {to ne upotrbqava.
s smrt
Kao {to mnogogodi{wi 'rast, koga nisu gromovi ni vetrovi sru{ili, po~ne
sam od sebe venuti, i granu po granu gubiti, i sve br`e se kraju kloniti; tako,
draga deco moja, i ja, kog su neprijateqske pu{ke i sabqe sre}no proma{ile,
koga su smrtne bolesti obilazile, - ose}am sada, da moje telo, po ve~nom
zakonu prirode, sve ve}ma slabi, i sve se bli`e grobu priku~uje.
Ja nerado o smrti govorim, ali bez ikakvog stra o~ekujem posledwe ve~e mog
`ivota. Moje misli ne lete vi{e u one godine u kojima imam jo{te da `ivim,
nego u one u kojima sam `ivio. Cela moja pro{lost bilaje burna i vrlo
promenqiva, ali bez ikakvo stra osvr}em se ja na wu, i sa velikim
zadovoqstvom i unutra{wom nagradom prolazim u mislima sve godine mog
`ivota, i radujem se da ni na jedno delo ne nailazim, za koje bi mi sovjest
{togod prebaciti mogla. Burna vremena novije srpske pro{losti bila su
tesno skop~ana s mojim `ivotom; i kao {to su ona promenqiva bila, tako je i
moj `ivot bio promenqiv. Ja sam slu`io i gospodario, popovao i vojvodovao;
putovao po narodnom poslu daleke putove i kod ku}e mirno sedio i u mojoj
ba{ti vo}e kalemio; vojevao sam opasne ratove i u`ivao blagodet op{teg
mira; s carevima govorio sam slobodno, a kad kad zbunio me je govor prostog
kmeta; gonio sam neprijateqe i be`ao od wi'; `ivio u svakom blagu i
izobiqu i opet dolazio do sirotiwe; imao sam lepe ku}e i gledao i' iz {ume
spaqene i sru{ene; pred mojim {atorom vri{tali su srebrom oki}eni
arapski hatovi i vozio sam se u svojim neokovanim taqigama; vojvode
i{~ekivali su zapovesti iz moji' usta i opet sudba me dovodila da pred
onima {to su bili moji panduri na noge ustajem. - To je, deco, ve~na
promenqivost sudbine koju sam rano poznao i na koju se nigda tu`io nisam; iz
te promenqivosti nau~ite: da se ne treba u sre}i gorditi niti u nesre}i
o~ajavati.
T
Tamni vilajet - Pripovjeda se kako je nekakav car, do{av{i s vojskom na kraj
svijeta, po{ao u tamni vilajet, gdje se nikad ni{ta ne vidi. Neznaju}i kako
}e se natrag vratiti, ostave ondje `drebad od kobila da bi kobile iz one
pomr~ine izvele. Kad su u{li u tamni vilajet i i{li po wemu, sve su pod
nogama osje}ali nekako ositno kamewe,
i iz mraka ne{to povi~e: "Ko ovoga kamewa ponese kaja}e se, a ko ne ponese
kaja}e se!"
Gdje koji pomisli:
"Kad }u se kajati, za{to da ga nosim?"
A gdje koji:
"Da barem jedan ponesem".
Kad se vrate iz tame u svijet, a to ono sve bilo drago kamewe. Onda oni koji
nijesu ponijeli stanu se kajati {to nijesu, a oni {to su ponijeli {to nijesu
vi{e.
]
}u, }e{, }e, }emo, }ete, }e
]ikavac
Ovan koji se nau~i te vodi ovce kad udari neprijateqska ~eta. Kad ~obanin
opazi ~etu, on izbaciv{i pu{ku pobjegne kud ho}e, a }ikavac na kome je i
zvono, odma za ~obaninom a ovce za wim; ako ~obanin nije rad metati pu{ke,
on se samo kamenom ili ~ime drugijem baci na }ikavac i on odma potri za
wim kao i pu{ku kad ~uje.
U
usta
zla usta na sva usta.
Pripovjeda se u {ali kako je nekakome ~ovjeku sin kazao da im je vuk izio
kobilu, a otac mu reko: "Ne govori na sva usta", a onda sin metnuv{i na po
usta tri prsta vikne: "Bogme i `drijebe".
F
f - malo f - veliko
f - pisano f - {tampano
frk frka fr~awe frwoka frz fr~.
H
hajduk - hajduci dr`e svoj zakon, kao i ostali qudi, poste i mole se bogu.
Hajduke svi dr`e za velike junake, zato u hajduke slabo smije i oti}i onaj koji
se ne mo`e pouzdati. Znatniji hajduci su bili - Hajduk Veqko Petrovi},
Stanko Crnobarac, Stanoje Glava{, a u starijim vremenima Petar Pecirep
koji nije imao {ake pa je pu{ku oslawao izme|u no`nih prstiju i Kula{ haramba{a koji je nabijen na kolac pjevao:
"Voli Kule na kocu ~u~ati
nego zao ru~ak ru~ati
Voli Kule na kocu ~u~ati
nego zao ru~ak ru~ati ".
C
cvrc, cvrc -mrc, cvrc-mrc-drc
ciguli-miguli ciguli-miguli-cicvara,
ciguli-miguli-cicvara-popara
tandara tandara-mandara
tandara-mandara-mindi
tandara-mandara-tindili-mindili-bro}
pu} pu}-pu} pu}puru-ru}
drn drn-zvrc
drn zvrc kuma Milovane.
^
~ik ~ikawe ~ikati
~ik pogodi ~ik udari ~ik uradi
~ik pojedi ~ik poqubi
X
xaba xambas xabaja{e xak xanarika
xuxi.
xoga xogawa xomba xora xube xuzdan
xukela
[
{to go| su qudi na ovome svijetu izmislili, ni{ta se ne mo`e isporediti s
pismom. Prijatequ ili znancu svome, koji je na daleko prijeko bijelog
svijeta, poslati misli svoje na komadu artije, ~itati, {to su drugi napisali
prije dvije iqade godina,i napisati, da mogu drugi poslije nekoliko iqada
godina ~itati; to je nauka, koja um qudski gotovo prevazilazi i moglo bi se
re}i, da je onaj koji je prvi wu izmislio, bio vi{e Bog nego ~ovek.
[ {uma {u{ti {apu}e {apat {taka
{tula
da nijesam imao {tule, mo`da bi poginuo od Turaka kao mnogi moji vrsnici, a
moja {tula me je nagnala da tra`im mira, da mirno ~itam kwige, da mirno
zapisujem ono {to sam ~uo i video.
AB
ABV
ABVGD\E
@Z
IJKLQMNW
OP
OPRST]
UF
HC^X
[
Jelica Zupanc
ISIDORA
(Promisliti ili pro`iveti)
monodramski kola`
ZA
MIRU BAWAC
sa~inila
Jelica Zupanc
April, 1988.
30 godina od smrti Isidore Sekuli} (5. april 1958)
Jelica Zupanc (1952) dramski pisac, diplomirala na Fakultetu dramskih
umetnosti, odsek dramaturgije, 1975. u Beogradu. Od diplomirawa radi kao
dramaturg i urednik u TV Beograd. Objavqene i izvedene drame:
Za pozori{te: Crwanski ili lako je Andri}u ("Scena", 1986, Ateqe 212,
1987), Srbijom uzvodno (Beogradsko dramsko pozori{te, 1989), Ogwena kupina
("Scena", 1992, nova verzija teksta u ~asopisu "Ra{ka", 1997, Teatar Joakim
Vuji}, 1997), Isidora (Festivak monodrame i pantomime u Zemunu, 1989), Gle,
Srbi (Festival monodrame i pantomime u Zemunu, 1990), Nedovr{ena
simfonija (Savremena srpska drama, 1998); Breg ~e`we ("Scena", 2002).
TV drame: U~ini to svojski (TV Sarajevo, 1985), Zagreb-Beograd preko
Sarajeva (TV Beograd, 1992, Antologija TV drame, kwiga peta, 2002), Isidora
(TV Beograd, 1995), Na{a Engleskiwa (TV Beograd, 1997), Nedovr{ena
simfonija (TV Beograd, 1998), Breg ~e`we (TV Beograd, 2002).
Radio drame: u saradwi sa suprugom, dramskim piscem Miodragom Zupancom:
Zamena (Radio Beograd, 1974) i Ku}a na Kalvariji (Radio Beograd, 1975),
Nedovr{ena simfonija (Radio Beograd, 2001).
TV serija za decu i po woj kwiga Crveno, `uto, zeleno, kreni (Plato, 2002).
Roman Kafkine adrese (^igoja {tampa, 2002).
Premijera monodrame Isidora prikazana je 1989. godine na Festivalu
monodrame i pantomime u Zemunu. Predstavu je re`irala Slobodanka
Aleksi}, a igrala je Mira Bawac.
Mrak. Crno. Ti{ina.
GLAS: Umirawe i smrt, posledwa borba koju svako mora sam izdr`ati. Posle
izdisaja {to ostane, to vi{e nije niko, i zato nad najprostijim
pogrebom treba da vlada najpotpunija ti{ina. Molim, stoga, da se moj
le{ zavije u ~ar{av iz mog domazluka, da se polo`i u najprostiji
~amov sanduk, i spusti u sirotiwsku raku, po redu na grobqu. Bez
ikakve aran`irane sahrane, bez govora i venaca, bez novinskih
~lanaka. Sve{tenik }e me ispratiti i o~itati nad grobom dragu mi
prostu molitvu Gospodwu. Sem sve{tenika, moji najbli`i prijateqi,
koliko mognu i htednu.
(Isidora. Crni pla{t. Sve}a.)
ISIDORA: I jeste grob i nije grob. Humke nema. Mramorna plo~a kvadratna,
ne ve}e od onih kojima se poplo~avaju crkve, a nad wom zdepast kameni krst.
Tamo gde se zakr{tavaju dva kraka, ~ita se jo{ pomalo vidqivo po~etak i
kraj natpisa.
Isidora! Kako je to odvratno kad ~ovek ve} imenom svojim provocira
negodovawe! Na koricama kwige stoji re~ "Norve{ka", a stoji ono tvoje ime!
Krajwe neugodna slika i neugodan zvuk!... Ostavi to! Saberi glavno! "Gotov
pisac". Utvr|ena neartikulisanost u intelektu i u izrazu!
Ko je taj pisac koji nema dara da zna kad je za ne{to pravi ili sre}an
momenat, koji nema dara ni za `ivot? Mo`da ima dara za smrt, {to je krupan
dar.
Ko je taj pisac koji je sa prvom svojom kwi`icom odmah bio "gotov pisac", i,
premda skoro iz Vojvodine u Srbiju, "pisao srpski kao da je bar dvadeset
godina proveo u Beogradu"?
Ko je taj pisac koji je sa drugom svojom kwigom sru{io do temeqa ono malo
ugleda, od Jovana Skerli}a konstatovanoga?
Skerli} je uzeo u ruku novu kwigu, video i naslovnu belosvetsku re~
"Norve{ka", prevrnuo qutito dva-tri lista, na{ao na dva mesta re~ "magla",
dakle neka evropska mistifikacija, jer u Srbiji nema magle - kwiga je
odletela, gnev u ~oveku planuo!
[ta!
U doba nacionalizma, tolikih nacionalnih zadataka, posle nacionalnih
ratova, neko tamo ide u Norve{ku!
Kosmopolitskoga elementa mogli smo imati svi mi, Srbi, imati ga u ve}oj ili
mawoj meri, samo u kulturi svojoj. A u kulturi, sav svet, pa i Skerli}, morao
je imati kosmopolitskih obele`ja i ideja, jer je kultura samo jedna u celom
~ove~anstvu, po nu`di kosmopolitska i ujediwuju}a bar ona, kad ni{ta drugo
nije, ni do dana{weg dana!
GLAS: Podaj Vam Gospode pored dobra zdravqa jo{ takve snage, pomo}u koje
}ete Zavodom mo}i upravqati tako, kao {to ste ga do sada nadzirali,
pa se ne brini, slavni Tekelijo, za svoje potomke, ni vi srpski narode
za svoje sinove!
ISIDORA: Da li zao do~ek i ispra}aj kwige donose smrt?
Bila bi to od Skerli}a izmanufakturirana smrt, a pisac je re{io da umre
svojom smr}u!
Gospodine Skerli}u, je li to va{a posledwa re~?
Verovatno jeste, vi uvek pi{ete razlo`no.
Laku no}, gospodine Skerli}u!
Spavajte mirno.
U Kaliforniji, lepoj zemqi, doteruju le{ ~oveka kozmeti~ki da ga qudi jo{
posledwi put vide kao `iva. U Norve{koj le{ stoji u providnoj ledenoj
qusci. Na Grenlandu u{ivaju le{ u mekano, toplo krzno. Bog da joj du{u
prosti, nije samo izgledala kao mu{ko, nego je i bila mu{karac. Da, stroga,
ozbiqna, po{tena, kao ~ovek. I pametna, brajko, nema joj parice nikada vi{e!
Pa jaka da ne poklecne, pa hrabra da brani i sebe i druge... Mu{karac! Tek joj
smrt poveza `ensku kapu. [teta {to joj Bog ne dade da nekom bude ro|ena
majka. Mati je to bila, sveta mati!
Bog neka joj bude dobar i milostiv, laka joj zemqa!
GLAS: Blagodare}i visokoslavnom {kolskom Savetu na milosti, kojom me je
blagoizvoleo kandidovati i u o~ekivawu potvrde moga izbora molim,
da mi se ne upi{e u greh, ako sam - smerno potpisana - prinu|ena sad
odmah posle izbora u poniznosti moliti visokoslavni {kolski Savet:
da bi moju platu kao nastavnice na pan~eva~koj srpskoj vi{oj
devoja~koj {koli sa platom ostalih nastavnika na istoj {koli
izravnati i stalno regulisati milosti imao.
ISIDORA: Le`i na odru, hladan, miran, bez svesti jedva jedared. Skr{tene
ruke, dela pravedna i nepravedna. [to je bilo nepravedno i dobro, bilo je
svetlo od uma i umetnosti. [to je bilo nepravedno i zlo, nije poticalo iz
kvare`na ~oveka nego iz energi~na ~oveka, iz neimara velikih stvari.
Gonio je slep `ivot, glup `ivot; gonio nesre}u iz "nesretwe, proklete i
besudne zemqe".
U zlu wegovu je bilo dobra i vrlina.
Do dana{weg dana nemamo dva Wego{a.
Ru{ili su Wego{a polako ne samo brige, napori, morawa, bolesti, pustiwa,
nego i mona{tvo, samo}a, samo}a po morawu, po zavetu i zakletvi, ven~awe sa
hladnom crkvom. Wego{ je bio sav vatra, ali u srcu wegovu je imala i daqe
da tiwa ona `uta vo{tanica koju je dr`ao u ruci dok su ga postrizali i
svetsko ime mu sahrawivali. Narod mu je vratio lepo wegovo svetsko ime,
oteo to ime od kanona i postri`ewa, i tako imamo u istoriji, i u crkvenoj
istoriji na{oj kalu|era koji se zove de~a~kim i mladi}kim svojim imenom ali, vo{tanica usred plamenoga srca ostade.
GLAS: Po{to sam ve} od du`e vremena bole{}u zara`ena, po{to sam ~lan
porodice, koja je bez izuzetka od tuberkuloze izumrla, po{to `ivim u
takvim okolnostima, koje me na moju zaradu upu}uju, jer nemam nikoga, a
ne raspola`em imawem, po{to mi se stawe i {kolskim vazduhom, a
naime neprekidnim govorom pogor{ava, - u dubokoj poniznosti molim
visokoslavni {kolski Savet, da bi mi radi popravke zdravqa i
bavqewa u le~ili{tu za plu}ne bolesti jednogodi{wi dopust ra~unaju}i {kolsku 1903/04. - milostivo podariti blagoizvoleo.
ISIDORA: Nikoga nije smeo, ni mogao Vladika Rade voleti sa stra{}u, sa
milo{tom. Da je `enu smeo voleti, da je dete mogao imati, da malog Pavla
nije morao sahraniti, umeo bi on voleti i sa stra{}u i sa milo{tom: ostavio
je o tome dve pesme, visoku i sna`nu liriku, dokumenta krvqu i suzama
pisana. Da li je neko ostao da wega voli sa stra{}u i milo{tom? Otac
Vladi~in bio je ~ovek bezna~ajan, li{en emotivnih osobina oplemewenog
tipa. Nijedna ~iwenica, radost, ponos, `alost, nije uzburkavala u wemu
ose}ajnost, gonila ga u neki ose}ajni prelom, ili u neku lepu slu`bu svome
velikom sinu.
Mati, sestra Laza Prorokovi}a, od krvi Prorokovi}a, bila je mu{ki sna`na,
hladno trezvena `ena.
Mirno su radili poslove u domazluku dok je Vladika mrtav le`ao.
Tomo kupio svako zrnce na gumnu, Ivana hranila pili}e. Na prekor mu`a
`eni, ili `ene mu`u, istovetan odgovor: "Lak{e se mo`e bez ikoga, nego bez
i~ega".
GLAS: Ja sam, od puste nacionalnosti, u{la u vojnu struku. Stanujem kod
doktora Sondermajera, u Vojnoj Bolnici. Tramvajska pruga Kalemegdan
- Slavija do Studeni~ke ulice, pravo tom ulicom do bolnice. Stan:
stepenice pod kapijom, u kraju, levo.
ISIDORA: Za{to pas, kow, pacov da `ive?
A u tebi daha da nema? Ne}e{ vi{e do}i!
Nikad, nikad, nikad, nikad, nikad!
Iza manastira ne{to svetluca i mrkne, a malo u stranu se ne{to crni.
Mokar kr{ svetluca, srog sena se crni kao stra{ilo. Ima jo{ ne{to {to
{apu}e i pucka: kamara `ivotiwskog gnoja, zri, i govori tiho. Sad je i ona
za}utala. Mir. Vladika je na odru. Sve{tenik svr{i ~itawe i ide u kuhiwu
da se ogreje. U uglu kuhiwe starac pri~a pastir~etu:
Zar ti, sinko, nikada nisi ~uo za bukvin grob!
Da, svemu na zemqi spremqen je grob... Vetar izvali bukvu sa `ilama, me|
`ilama je puno zemqe, qudi i `ene kidaju `ile i seku drvo, zemqa se otresa
i polako sle`e u humku. Kad sve raznesu, ostane humka, bukvin grob!
GLAS: Milana Pribi}evi}a sam jedva videla. Tako smo oboje hteli. Ponekad
smo se sreli. On dugo salutira, ja otpozdravim i mimoi|emo se. Kad
odmakne, stanem, osvrnem se i gledam dokle mogu profil onim ~udnom
elegancijom nagnutih ramena, i tra`im pod natu~enom pohodnom kapom
jedno ~elo i dva oka... Tako se ~uva ono {to ja sad ~uvam. Samo tako se
mo`e sa~uvati. Kako preti ono Laza Kosti}: da se ne ode, ode zanavek.
Dao se prevesti iz II u HH puk, i sad je pod Jedrenom. Izdr`ao one
stra{ne zime i me}ave i smetove. Video i belu smrt.
ISIDORA: Da li bih se ja, ovako bolna, mogla razgovarati i smejati kad bi
do{ao neko drag i govorio stvari koje me zanimaju?
Mo`da je dovoqno da sama razmi{qam o onom {to bih htela da mi drugi
pripovedaju. Mo`da se mogu i bez spoqa{weg uticaja, bez razloga, po ~istoj
svojoj voqi nasmejati? Ja ho}u da rzvu~em usne, da za`mirim o~ima, da zinem
i da istisnem iz grudi karakteristi~an zvuk smeha.
GLAS: Ako prilo`eni ~lan~i} uop{te vaqa, mislim da }e mo}i poslu`iti
kao uvodni ~lanak. Originalna pripovetka ne}e i}i. Mogla bih
probati. Ali }e, verovatno, ostati na probi: imam r|avu naviku da
samo u monolozima mislim.
ISIDORA: Glasan smeh u ovoj ti{ini bio bi ne{to neobi~no i silno!
Udahnem u grudi mnogo vazduha, lagano po~nem da rastavqam stegnute vilice,
i pa`qivo stanem oslu{kivati kako }e zvuk prvo piskati, pa onda zvi`dati,
pa najzad sna`no zahohotati i proderati ti{inu i mrak. Proteglim se da
zategnem mi{i}e, oduprem se le|ima, ispup~im grudi, i sa od{krinutim
usnama, i dahom koji sam ~as hrabrila ~as stra{qivo zadr`avala, postojim
tako, u o~ekivawu efekta i u nekom strahu, dva do tri minuta...
... Ni{ta.
Zbunila me vrela neka para koja se stade kroz zube provla~iti i paliti mi
grlo i nepce. U levom oku grize bol. Iz desnog oka odjedared sunu zrak, debeo
kao metalna `ice, udari o zid prema meni, odbije se natrag, i u toj svetloj
traci zaigra nesta{na, {arena pra{ina, pa se onda opet smr~e. Najzgodniji
trenutak da se glasno nasmejem! Sad!
Naglo rastavim vilice...
GLAS: Odlo`ila sam udadbu do prole}a. Sad je ratno vreme i sramota je
udavati se.
ISIDORA: Iz uste ne izlete nikakav zvuk. Vilice se automatski sklopi{e,
zaklopara{e nekoliko puta, gr~evito se stego{e, pritisnu{e jezik, a pod
jezikom se razliva metalni i vla`ni neki ukus. Ni{ta.
GLAS: Razi{la sam se sa jednom osobom kojoj sam verovala i koju sam
po{tovala. Razlog? Ne znam. Opet jedna pusto{, jedan grob. I to grob
na kome se ne pla~e, a ti su najstra{niji.
ISIDORA: [ta je za mene va`nije: ono {to je propu{teno ili ono {to je
ostalo?
Ili je i jedno i drugo glupost?
A {ta je onda va`no?
Ni{ta.
La`qivi san ru`nih devojaka?
Ili osmeh nelepih pametnih `ena?
GLAS: Danas je divan proletwi dan. Posle podne }u se popeti na bre`uqak,
premeriti ~etiri strane sveta i re{iti se, u kome }u pravcu
poleteti - za lastama.
Sad mogu i}i i mogu se udati, i otputova}u i ven~a}u sa za najkra}e
vreme.
ISIDORA: @enska lepota je ~isto mu{ka stvar. Mu{karac je onaj koji,
gledaju}i na lepu `enu kao na suvereni predmet umetnosti, di`e `eninu
lepotu do prvoklasne duhovne vrednosti. Isti taj mu{karac, gledaju}i na
lepu `enu kao na ~ulno u`ivawe, spu{ta lepotu `eninu do mra~nog i
neo~i{}enog elementa. Mo`e se isto to kazati jo{ na jedan na~in. Mu{karac
je, s jedne strane, izvojevao `eninoj lepoti sva prava i sve po~asti; i
mu{karac je, s druge strane, u~inio `eninu lepotu potpuno neodgovornom i
pustom silom.
Ala ste se vi prolep{ali!
Mi pristajemo da `enina lepota bude predmet divqewa, predmet ushi}ewa,
i to i duhovnog i telesnog. Pitamo samo, {ta je sa `eninom lepotom u one
radne dane i sate kad nikome nije do estetskog ni do ~ulnog u`ivawa?
Jer, mi bismo u te dane i sate hteli neki efekt od lepote. U te dane i sate
mi bismo hteli da `enina lepota stane pred nas kao snaga iz koje se ~ita
neki zakon, neka du`nost i hrabrost, neka svesna, mesto nesvesne i
elementarne mo}i.
GLAS: Nekoliko dana sam provela u Kopenhagenu, i skoro ~itavu nedequ dana
u [tokholmu i Upsali. [ve|ani su gospodstvo i elegancija
Skandinavije, ali ~vor `ivota je ovde, u Norve{koj. Idem na
predavawa iz norve{ke literature i prili~no razumevam {ta
duhoviti profesor Gude veli o Ibzenu.
ISIDORA: Ona ima maglu u glavi, maglu u izrazu - i jo{ jednu tre}u maglu,
svejedno, stavite je piscu u du{u, ili gde ho}ete!
Ali, gospodine Skerli}u, ima dva severa u Evropi: jedan ki{an i maglen,
Engleska i [kotska, i drugi: sever snega, iwa, mraza, leda, sav od mirijada i
mirijada svetlica i sve}ica koje magle ne gase.
Je li to va{a posledwa re~?
Da li vi i mislite {to ka`ete?
Englez i Skandinavac postavqa to pitawe.
Severne zemqe nisu drumovi za druge zemqe, one su usamqene i mirne,
`ivot jednoliko tradicionalan, spoqa{we podstreke `ivota mora ~esto da
zamewuje samo poja~ana igra svesti. Wihova }utqivost. Ekonomija snaga: ne
treba se rasejavati primawem tu}ih saop{tewa, ne tra`i se svaki ~as oblik
za izraz svojih razmi{qawa.
Ju`ani, po temperamentu vi{e umetnici i u`iva~i, zapa`aju pre svega oblik,
izraz, sklad fraze i lepotu slike. Ba{ kad su najvi{e poneseni i
zadovoqni, najmawe }e pitati: Da li vi i mislite {to ka`ete? Kad je izraz
dopadqiv i ubedqiv, oni su gotovi pretpostaviti da stoji na ube|ewu.
"... Led u srcu, magla u glavi, a mrtva fraza na usnama!
... Kome sada mo`e biti do neurasteni~nih kriza, obrtawa i prevrtawa jednog
malog ja, artisti~kog raspore|ivawa pau~ine fraza!
... Egzoti~na kwiga gospo|ice Isidore Sekuli} do{la je u najnezgodniji ~as
koji je za wu mogao biti!..."
GLAS: Za sada spremam bundu u kojoj }u da proputujem Finmarku i Lapland.
Ovde je sve ~udno i novo.
Rado }u poku{ati i prevod Emersona. Vama preti opasnost da mi
najskorije izdate "Pisma iz Norve{ke", pa makar mi honorar bio ra~un
koji dosad imam u va{oj radwi. Ta }e kwiga biti "pristupa~nija" od
"Saputnika", a mislim ne mo`e biti r|ava, jer mi je Norve{ka juna~ki
zatresla i srce i du{u.
ISIDORA: Well, do you mean what you say?
Govornik se splete, pa onda stade tra`iti po sebi, pa onda uze vezivati
neke odlomke od svake vrste, pa onda za}uta, pa onda prasnu, besan, kako se
mo`e uop{te pretpostavqati da }e ~ovek govoriti ono o ~emu nije mislio,
tako {to je samo Englez u stawu da pita! Re~ po re~, bez debatnog reda,
posvadi{e se. Nismo uspeli da ih umirimo. Dru{tvo se delimi~no razi{lo.
Larma je napredovala, obe strane su dobijale poja~awe, te{ke re~i su
padale, dok ju`anin najzad ne izjavi da drugo ne ostaje nego dvoboj - kada
Englez mirno zapita:
Da li vi i mislite {ta ka`ete?
Okolina prasnu u smeh, ju`anin jo{ ne{to opsova, pa se onda i on ohladi, i
tako metoda severca otkloni jedno zlo i sramotu jugu.
Smeh!
^ija je kwiga? Jednog pastora.
Ko ju je ~itao? Jedan pastor.
Kako je dospela do Ingride? Jedan pastor.
Izviwavala se, vrlo simpati~no i ~udno da ni{ta drugo ne zna do svoje ime.
Samo svoje ime. Samo svoje ime.
Led!
Mo`da je ta zale|enost kao i sve ostalo, jedan stalan ritam, jedan naro~iti
ritam, jedno trajawe, `ivqewe i prola`ewe koje tutwi kao i svaki `ivot,
ali ~iji ritam je van na{eg opa`awa, ose}awa i ma{te.
GLAS: Udata za doktora Emila Stremnickog, lekara iz Var{ave. Moj roman sa
Emilom? Kao sve {to sam romanskoga pre`ivela. Jedno drugo mu~ewe,
suptilna testirawa, begawe od ciqa, oscilirawe izme|u sre}e i
jednog apartnog, intelektualnog usavr{avawa!
ISIDORA: Progovori}e Bog da }e u svim zlim i nemirnim danima moga
`ivota misao o temi pobe|ivati isku{ewe i gasiti vatru pakla. Ose}am kako
se sr` te misli rastvara, kako joj temeq posr}e, kako spada sa ~ime je ~uvana
i ozidana, i kako ne{to razoravaju}e juri na sredi{te weno koje se ru{i.
Zgusnuta krv zaliva }elije moga mozga, i slepe o~i zabukte, i preko zenica
preleti belo i crveno slepilo, i ja ose}am zavodqivost pakla, i ose}am da
se i du{a greje na toploti ruku i o~iju, i ose}am da je velika nepravda {to je
Satana i u paklu rob i sluga i {to i tamo zapoveda Bog!
Jednoga dana je iz moje sobe iza{ao Bog, a u{ao u wu Satana, i be{e mi tog
dana ~udnovato dobro i lepo!
I dolazili bi tada glasovi iz provalije vremena i iz carstva prokletih
du{a, i govorili da je wihov rastanak stra`a na vratima velikog
razo~arewa i mr`we, da vatra i strasti nisu vi{e bogovi, i da obu~e crnu
somotsku haqinu nelepih pametnih devojaka, i uvene u woj kao {to se su{i
biqka u crnoj vazi koja svetlost ne propu{ta.
(Skine crni somotski pla{t - belo)
GLAS: Skamewena prosto: mati nasledno tuberkulozna, otac vrlo darovit,
vrlo u~en i vrlo ekscentri~an, a majka po ocu luda.
ISIDORA: Govorio je o divnoj pojavi da su pet ~ove~jih ~ula u stawu da
zgre{e sedam smrtnih grehova.
On je bio lep, ponosan, ambiciozan, i }udqiv. I nemiran i uzbudqiv, kao da
je krv pio.Ona je bila bleda, mr{ava, osetqiva i stra{qiva. I stidqiva i
pokrivena, kao da je rosu pila. Kod wega se, i u pona{awu i u razgovoru,
isticao vi{e ~ovek nego xentlmen. On je primamqivao. Kod we se, kroz damu,
jedva videlo kakva je `ena. Ona je budila interesovawe. Uvek zavodqiva,
ali uvek pri sebi. Uvek smela da odre{i `equ, ali uvek savladana da je ne
zadovoqi. Ako joj o~i progovore i obrzi zabukte, ona okrene hladan i
ozbiqan razgovor. Ako potegne iz we topla i zano{qiva re~, ona je do~eka
stegnutih vilica i zakovanih crta. Uvek jedan stra`ar koji ~uva
dostojanstvo, uvek savladana sva trzawa.
GLAS: Imam prekosutra javno predavawe, "Glasnik" mi tra`i u kra}em dve
pri~e s engleskog, "Ribara Verzea" jo{ nisam po~ela prevoditi.
Za{to ste mi poslali onoliko grdan honorar? "Marica" nije ni toliko
duga~ka, ni toliko dobra da ga pokrije. Najlep{e Vas molim da se
suvi{ak uvede u kwige kao dugovawe koje }e izmiriti naredni kakav
rukopis.
ISIDORA: On primamqiv, ona interesantna, a me|u wima ona ~udna
dijalektika lepog ~oveka i nelepe pametne `ene, dijalektika graciozna i
opasna, kao list bodqikave palme koji ne sme{ ni s jednog kraja u ruku da
uzme{.
Za{to se nikad ne mo`e re}i prava re~ me|u qudima?
Za{to je uvek sve mutno?
Priroda je jasna, kamewe je jasno, biqe i zveri su jasne, a ~ovek je mutan.
Prqavim prstom pi{e la` o vrlini i grehu. A toga nema. Ima samo trenutaka,
ima ~ula, ima kretawa i mirovawa, i ima lepote. Na{to taj uvrnuti,
posredni `ivot?
Na{to krivudavi pogledi koji uvek o~i tra`e?
Ravno treba gledati.
U ~elo bi trebalo qudima gledati, a ne u zenicu.
GLAS: Bi}ete qubazni da mi rukopis vratite. Jer je sasvim nerazumqiv
postupak da me u edicijama "Kwi`evnog juga" napadate, a u svojim
vlastitim izdawima {tampate. O, {ta je to, za Boga, i meni i Vama?
Niti je meni malo redakcija, niti je Vama malo saradnika. Zajedno
raditi vi{e ne}emo.
ISIDORA: U lepom ~oveku je bio strah od pametne `ene, u nelepoj devojci je
bio strah od lepog ~oveka.
On ju je zvao Worttänzerin.
Re~i, re~i, re~i.
Re~ma se mazili i ka`wavali, re~ma izra`avali verovawe i neverovawe,
na re~i se zbli`ili, na re~i se i razi{li.
[ta je te{ko?
Ono {to se na tu|em dlanu posmatra, {to je tu|im srcem odmereno.
Zato treba biti sam i nema te{ko. Ako ho}ete da vam to ruski ka`em: treba
`iveti u nepoznatom gradu, a umreti u hotelskoj sobi bez broja, navukav{i
sebi jorgan do brade!
GLAS: Od honorara izvolite odbiti pretplatu. Despot sam na moje i ne volim
ni{ta nezara|eno i pokloweno. Ja sam xentlmen, i nikada se ne
poga|am: istinski sam pametna, i ne mislim da moj rad vi{e vredi od
onoga {to mi se dade. Pitajte Cvijanovi}a, pitajte redakcije listova,
nikad me|u nama nije pala re~ dinar, a jo{ mawe re~i malo ili vi{e.
Ostalim prevodiocima, ako su siroma{niji, mo`ete platiti i boqe
nego meni.
ISIDORA: Vi niste dobri prema meni.
Toliko sam dobar prema vama koliko mogu to da budem.
Pregledaju}i drsko weno lice i mr{avo telo, podsmevao se svima wenim
ma{tawima o dugoj, mirnoj zagledanosti, o tihoj vatri, o onome {to {titi i
~uva, o velikom prisvajawu mekim, labavim zagrqajima i slatkim }utawem.
@alila je {to nije htela da se mnogo odjedared da, i samo jedared ima; {to i
ona nije govorila da ne treba ve~ita ve~nost ~e`we, nego kratka ve~nost
trenutka koji je tako nagao da je bez trajawa. Ne volim {to sam `ena, najvi{e
bih volela da sam riba u Sredozemnom moru!
GLAS: Nekuda bih be`ala, jer svi qudi la`u, i svi qudi ne znaju {ta govore,
i niko sa sobom ne raspravqa stvari. Sve se de{ava na ulici, sa
ulicom, zbog ulice, i zato nema ni temeqa, ni na~ela, ni prijateqa, i
zato niko nikoga ne mo`e pomo}i, i zato je svejedno da li ste koga
izgubili ili dobili.
ISIDORA: [ta je to u lepoti {to preti?
Velika sila, mo}na energija. Svaka velika sila u ~oveku preti. Velika
fantazija, velika ose}ajnost, bujan govorni~ki dar.
Lepoticu, jo{ dok je sasvim mala devoj~ica, izvodimo pred qude kao vrstu
pobede, ali i pretwe. Ocu i materi, i svima drugima, sijaju o~i: Ah, te{ko
svetu kad poraste! ^itavo vaspitawe takve devoj~ice, vaspitawe i tela i
karaktera, upire iskqu~ivo u neke hazardne sudare sa sudbinom i sa
mu{karcima, kao da sem toga ni{ta vi{e u `ivotu nema; ili, ako ima, kao da
te ostale, dosadne detaqe `ivota mogu i drugi preuzeti i podneti.
Ru`na devoj~ica?
Ona koja nema majku, koja kom{ijske matere qubi i u buretu letuje, ona koja iz
{kole dolazi u praznu ku}u, koja zna "Robinzona" napamet, i u devetoj godini
~ita "@ivot i patwe u Sibiru" i "Put u zemqi Va{ukulumba", ona koja
sakriva glavu pod jastuk kad prolaze mrtva~ka kola, boji se kad no}u sat
izbija i ima mr{avo bledo lice i duga~ke suve ru~ice.
Sa ru`nom devoj~icom ne}e u~enice u red, ne dadu joj da proba novi {e{ir
drugarice, nastavnica je ne uzme da prikazuje `ivu sliku, ona pla~e, crveni,
sakriva se i be`i!
GLAS: Posledwi smisao mojih muka za vreme okupacije - reforma i revizija
moga `ivota za vreme okupacije - to je smisao mr`we na slavu. Na
slavu uop{te. Na wu kao takvu. Kao Don Kihot bih mogla nasrtati na
samu metafizi~ku klicu slave. Kao luda `ena po~iwem nekad mrziti
i ~upati mesto u istoriji gde se veli~a slava. Kao zlikovac bih
ponekad otrovala svu umetnost zato {to i ona tutwi kroz du{e ratna
i slavna!
ISIDORA: Po`elim da jedared i ti od srca jaukne{ ili se zaboravqeno i
raskala{no nasmeje{, ti ubico svojih ~ula! Ti, platonska zagonetko, ti crnobeli probleme, ti da jedared gorko zarida{, ti da jedared u bezazlenom
smehu srce dade{!
Ni od koga ne tra`i{ du{u, i nikom ne daje{ du{u. Za{to je ne da{? Zato
{to ti sva du{a treba, ili zato {to je svu i nema{?
Prestani! U}uti! Uzmi jaku i dobru kwigu, ~itaj!
To je hirurgija: otse~e ti bolno mesto, podve`e tok krvi, i stali smo opet na
svoje noge!
GLAS: [to ne vaqa, ne vaqa. I, {to ne pasuje u list, u na~ela i u standarde,
i to ne vaqa. I sa svim tim se svr{ava brzo i kratko, i {to kra}e tim
boqe. Ja sam uvek imala ose}awe radnika, a ne virtuoza; i gdegod
sara|ujem, sara|ujem da u~inim uslugu, a ne da se predstavqam i
istavqam. Ono {to se mo`e upotrebiti, na{tampajte bez re~i
odobravawa, ono {to se ne mo`e upotrebiti, bacite bez re~i
izviwewa i te{ewa. Nikada vam ja ne}u tra`iti ra~une o prilozima.
Grimase i farse literatora nisu moja drskost.
ISIDORA: Ko zna Vojvodinu debelu i tromu, idili~no priprostu, slatkasto i
ra{}askano dokonu, a ne zna strasti i podmukle hrabrosti Bana}ana, ne zna
pomamno ~astoqubne Sremce, ne zna dugotrajne i ~esto neizle~ive
rastrojenosti i melanholi~ne mrgodnosti Ba~vana, ne zna ve~ite
vandroka{ke nemire i seobe svih Vojvo|ana, ne zna crna isparewa mrtvih
kanala i razbqe~kane ritine vojvo|anske, taj ne zna Vojvodinu. Ko poznaje
onu Vojvodinu {to ne zna srpski jezik, a ne poznaje jezik Dani~i}a, Zmaja i
Laze Kosti}a, taj ne zna dovoqno. Ko zna `ivot blagorazumnog i blago
nahrawenog svetskog putnika Dositeja, a ne zna smrknuti `ivot pomutqivog
Zaharije Orfelina, taj ne zna sudbine vojvo|anske. Ko ne zna halovito olujno
nebo vojvo|ansko sa okeanom oblaka, taj ne razume poeziju strahobnog
sujeverja u onog sveta, i ne zna vojvo|anskog seqaka. Ko nema obi~aj da uz
patriotsku poeziju \ure Jak{i}a, kao drugu polovinu, stavi mirnu, tragi~no
po{tenu patriotsku poeziju Veqka Petrovi}a, borbenu pesmu duha i duhovnog
stida, taj ne zna da je Vojvodina dala klasi~no pun krug patriotske pesme, i
taj ne zna ni Veqka Petrovi}a ni Vojvodinu. Ko ne zna {ta je demon u Milo{u
Crwanskom, ne ose}a u wegovu delu silovit ritam bez stanka, ne ~uje krik
Satire koja penu{a kroz suze, taj ne zna ko je Crwanski i kakva je sve
Vojvodina.
Do|e eto sad jedan likovni umetnik, jedan pesnik spektralnih vizija nad
jednobojnom Ba~kom, da dopuni pisce i mislioce Vojvodine, i da bude i ja~i
od wih time {to voqno i uporno ostade na rodnom tlu, i u srcu svetlih i
mutnih problema Vojvodine. Milan Kowovi} nam nije naslikao Pariz i
Veneciju i latinska mora!
GLAS: Sliku vam ne}u poslati. Nigde se ne slikam. Ja uop{te ne volim
publicitet. @ivim sasvim povu~eno, ne osvajam i nemam simpatije i
popularnosti, i pomalo se stidim kad se vidim afi{irana. Nisam
gospo|ica. Udovica sam doktora medicine Emila Stremnickog, ima
ve} mnogo godina.
ISIDORA: Gospodin profesor uzima {estar, s nekim naro~itim u`ivawem ga
raskre~i, zavrne klin {to ~vr{}e mo`e da ni jedna ta~ka ne mrdne i ne
utekne, zabode {iqak u tablu, i {kripi, {kripi, {kripi, a za {estarom
ostaje ispup~eni, naduveni, dosadni trag linije koja jedva ~eka sama u sebe
da utr~i, i sama u svoj po~etak da se sjuri.
Ose}am kako se malo moje ~elo mr{ti. Izgubi}u onu sitnu belu ta~kicu koja je
bila prva i po~ela ne{to novo, i po~etak i svr{etak bi}e jedno, bi}e sve
ravno i isto i jednako, prazno spoqa i iznutra.
Krug!
GLAS: Potpi{ite Kata Kosova. Mu{ko ime se pod `enske traqavosti ne
mo`e staviti, a svako novo `ensko ime je boqe od starog. ^lanak vam
smi{qam i skiciram opet takav koji nema naslova. Nema, tako bih
rekla, ni ta~nog roda, ni kategorije. Mo`da bih mogla re}i, ocewuju}i
iz moje struke, prirodnih nauka, da spada u red `irafa: nakaza, s
~elom i o~ima negde pod nebom i u vrhu palmi.
ISIDORA: Lak{e bi mi bilo kad bi klin razvalio rupu u drvetu table i
skliznuo malo nani`e, i kad bi kreda odjedared obi{la malu po~etnu
ta~kicu i po~ela oko we da pi{e veliku spiralu!
Gospodin profesor se quti. Bri{e i ude{ava. Ali na liniji ostaju
zadebqanosti i istawenosti, koje su prkosno {tr~ale na glupo upore|enoj
najpokornijoj pravilnosti, i pokazivale jasne znake otimawa, oslobo|ewa i
bekstva.
GLAS: Ja vas izve{tavam da svoj ~lanak o Dostojevskom povla~im. On je, ako
ste ga hteli primiti, imao biti publikovan u svoje vreme. Po{to
zadwe novine skinu Dostojevskog s dnevnog reda, ja treba da budem
komi~ni hroni~ar koji zaka{wava na parastos velikom ~oveku. Zaista
ne}u to biti! Jer je Dostojevski, tako mi ~asti, u ovoj godini, pre~i od
svake literature, a ako ja moram do |avola ne dam Dostojevskog!
ISIDORA: Onda taj isti profesor pri~a o duhu i slobodi i progresu ~oveka
koji kopa i prevr}e duboko u zemqi, i leti i vlada visoko nad zemqom!
Zaboravio je samo da ka`e da taj divni ~ovek, i u dubini i u visini, udara
glavom i razbija se o periferiju onog sredi{ta kome je rob, i koji ga vu~e i u
granicama svojim dr`i!
Krug!
Svugde je krug, i svugde odre|uje i pobe|uje centrum.
Zapregnite svu voqu, i sve dobre i zle sile u centrifugu, uzaludna }e biti
svaka revolucija, i na kraju krajeva }e opet do}i vlast stalne ta~ke i
jednakog udaqewa.
Krug je odvratni simbol ropstva i komike. Biti krug i biti u krugu, zna~i
biti banalan i sme{an, biti uvek kod ku}e i biti uvek pri sebi. Okrugli
trabanti, okrugli prsteni, tr~awe po okruglom putu, igrawe u okruglom kolu,
i sve {to vide i {to sretaju, sve je krug, krug, krug, i svugde ~u~e one crne
ta~ke od kojih se ne mo`e udaqiti ni ute}i. Sve {to je materija krug je, i sve
{to nije materija krug je. Bog je krug, magla je krug, `ivot je krug, organizam je
krug, dru{tvo je krug. Mrzim obo`avawe sredi{ta, i strah me od robovawa
wemu. I zato `elim da do|e neki stra{ni prevrat, i u tom prevratu da se
rastvore i raspadnu oblici i mogu}nosti kruga. Da mi je da se iskoreni to
blesasto vra}awe u sebe, i da ne bude kruga ni dokle oko dopire, ni dokle
samo se}awe i fantazija dopiru.
GLAS: Molim Vas, kao predsednika Upravnog odbora "Glasnikova" da primite
i sprovedete gde i kako treba moju ostavku, ili ostavke, na ~lanstvo u
Upravnom odboru i Kwi`evnom odboru lista. Sa valikim silama se ne
mogu boriti. Nemam za to ni uro|enih mo}i, ni - oru`ja.
ISIDORA: Preda mnom stoji rasklopqena {ahovska daska i na {arenom
parketu treba da se odigra propast jednog kraqa. S one strane gde su crne
figure, stolica je prazna. Bele figure su moje, i u ~etiri vu~ewa trebala
bih da savladam uobra`enog protivnika. Zadatak nije odvi{e komplikovano
zami{qen, slika kombinacije na prvi pogled je jasna, kao {to su, rekla bih,
svi u parnom broju vu~ewa skombinovani primeri matematski nekako
uo~qivo raspore|eni.
GLAS: Ne `elim nikakvu publikaciju neke svoje kwige. Ja }u zapamtiti da me
je tako visoka i zbiqa kwi`evna ustanova kakva je Srpska kwi`evna
zadruga pozvala, setila me se, ali vam najlep{e blagodarim na pozivu
s molbom da drugi neko zauzme meni ostavqeno mesto.
ISIDORA: Beli top je odre|en da bude crna sudbina neprijatequ, i od
zlurada zadovoqstva kao da se jo{ vi{e neobi~no zacaklila de`mekasta
wegova okruglina. Do{lo mi `ao ozbiqnog crnog topa i elegantnog vranca i
re{im se da pomerim sitnu sudbinu politiranih junaka. Pomaknem belca za
jedan skok daqe od crnog piona i pred o~ima mi se stade ispletati nov,
dodu{e zaobilazan, ali vrlo zanimqiv napadaj. Povu~em dva puta brzo i
smelo, i odjedared se na|oh pred neo~ekivanom alternativom. Ili da
izgubim jednu frontsku figuru, ili da dopustim da mi se ponositi parip
okre}e oko svoje sopstvene osovine...
Za{to je ta stolica preko puta mene prazna?
Za{to nemam nikog da mu poka`em da sam ja~a, ili da ga mrzim {to me tu~e,
ili da ga volim {to me se ne boji?
GLAS: Molim da primite moju ostavku na ~lanstvo u Odboru kwi`evne
zadruge. Do{la je do mene vest da je jedan od ~lanova osniva~a dao
ostavku zato {to sam ja u{la u Odbor. Vrlo `alim {to ste zbog mene
imali tu neprijatnost. Zahvaqujem Vama i gospodi koja su za mene
glasala, na poverewu.
ISIDORA: Dosadna mi je i misao i pobeda u samo}i!
Posula sam jedno ove}e mestance nastruganom kredom, sa hrpicama od belog
praha, pobola nekoliko poluosu{enih jelovih gran~ica, i na~inila od
hartije visoku {iqastu korje~ku kolibu sa ulazom na vrhu. I tada je iz
ma{te male devoj~ice po~eo da duva ledeni sibirski vetar, i da veje toliko
snega da se grane od wega lome. A u krzno zamotani dobro}udni Korejci
~u~ali su oko vatre.
Tamo, u wihovoj domovini, gde uvek preti smrt pred kolibom i glas u kolibi,
tamo qudi moraju `iveti jednostavno kao u bajkama, i moraju jedno drugom
biti milostivi i dobri kao u carstvu nero|ene dece.
GLAS: Ju~e je ovde bila sve~ana sednica u slavu Dostojevskog. Od Srba su
imali govoriti gospodin Bogdan Popovi} i Du{an Nikolajevi}. Bogdan
Popovi} se, naravno, dao izviniti {to nije govorio, a Nikolajevi} bi
trebao da se izvini {to je govorio.
ISIDORA: Pe~e avgustovsko sunce, a mala devoj~ica ~u~i na zemqi pod
amrelom, i gleda u pregr{ti krede, i vidi kako prolaze sne`ne koke u belim
cipelicama i sne`ne sove sa zlatnim o~ima, i od vremena na vreme prole}u
polarni galebovi koji su do{li u goste novim `utim ~izmicama.
Meni bi ~ak milo bilo da je odnekuda udarila me}ava, pa da beli i meki sneg
zatrpa sve sve rupe i izlaze, i da se zalede moje galije i ~amci. Jer sam
imala mnogo ja~ih simpatija za poeziju nadimqenih sibirskih koliba i za
te{ki `ivot severwaka koji su uvek borci i junaci, nego za otu`ni i {areni
jug sa lewim i zagu{qivim vetrovima i zagrejanim i razma`enim
stanovnicima.
GLAS: Kunem se dok sam `iva, ne bih vi{e mogla zasesti za ~itawe tri
stotine najgr|ih literata. Riba}u pod u "Cvijeti" za neki bal, ali sud
o delima ostavqam Gospodu Bogu, i nesretniku koji }e umeti da mene
zameni. Da}ete malu bele{ku u novine da sam ja istupila iz `irija a
u{ao na moje mesto taj i taj.
ISIDORA: [kolski zadaci mi ne zadaju mnogo brige. Sve je prosto i lako.
Mo`e se ve} u {koli nau~iti i zapamtiti. A brat mi je nesta{ko i mali
divqak. Podi`e Skadar na Bojani i zazi|uje moje lutke, tra`i mravima
rtewa~u, pre`e skakavce u kola od karata, i vi{e ide na glavi nego na
nogama.
Sedela sam po ceo dan sama, u kakvom kuti}u, i prevrtala {arene i svetle
kartone po leksikonima i kwigama prirodnih nauka. Tamo se videlo kako
bukti polarna svetlost, tamo je bilo onih ~udnih tropskih biqaka sa
fiziognomijama divqih `ivotiwa, {u{talo je more i vozile se po wemu
grdne galije asirskih vesla~a, i{li su u boj egipatski vojnici, sve jedan kao
drugi, sa zapetim strelama i onim ~udnim o{trim profilima glave na oba
ramena. Tamo je Karon prevozio du{e pokojnika, tamo je bilo namr{teno
}utawe zale|enog severa i stra{na smrt u pesku koji ne da vode, tamo su, kao
o{tre sabqe, sevale `ute o~i kraqevskih tigrova i umiqato se plavile
dobre o~i skandinavskih belih sokolova.
Tako danas, tako sutra, tako zimus, tako letos, prvo u sobi, pa u hodniku, pa
na tavanu, pa u ba{ti, pa najzad u buretu.
Ja sam to zvala buretom, ali u stvari je to bila jedna grdna kaca, rasu{ena,
razdrmana stara kaca koja je stajala u dnu dvori{ta i bez ikakva
opredeqewa polagano trunula i propadala.
GLAS: Akademiju, ja niti smeram, niti posmatram. Ona je bila i ostaje daleko
od svih mojih preokupacija. U celom svetu je tako da vazdan sposobnih
qudi ostaje van akademija, i ne mo`e druk~ije biti. Samo na radu
mo`e ~ovek sebi izvojevati i zaslu`iti mesto. Akademija je parada,
slu~ajnost, ambicija onih koji dawu no}u tra`e da se zna~kom obele`e
kao boqi od drugih. Meni li~no, Akademija prosto ne li~i, ne
pristaje. Ja sam skromna, siva figura, nisam boqa od drugih, ne volim
zna~ke i povorke koje idu napred.
ISIDORA: U ovom {upqikavom i sme`uranom dvorcu buja neka laka, meka i
tiha fantazija. I dok su se druga deca napoqu grejala i celog leta tr~ala od
tarabe do tarabe za jednim leptirom, mala bleda devoj~ica sawala je u
buretu svoju robinzonijadu.
I ako je trebalo da me tra`e, tra`ili su me u buretu, i ako je trebalo da me
na|u, na{li su me u buretu.
Telom svojim sam ose}ala padawe ve~eri, i kao suncokret okretala svoju
malu glavicu za suncem. Ima, dakle, neko prokletstvo da ni{ta voqeno ne
mo`e ostati. Proleti kakva tica, svetla kao rasprsnuta zvezda, pa je nikad
vi{e nema. Prne kakav leptir, {aren kao da je kroz dugu proleteo, pa ga
nikad vi{e nema.
Sawam o velikim morima po kojima se koralska ostrva quqaju kao kotarice
cve}a. O predelima gde sun~ani zraci u te{kim debelim viticama padaju na
zemqu, i gde nema druge hladovine i sve`ine do kada morske tice ra{ire
svoja krila i vodom sa svoga perja poprskaju cve}e. Sawam o stra{noj studi i
gle~erima iz ~ijih se pukotina plazi ~udna plava svetlost, i ose}am da tamo
na severu, u onim smrznutim energijama, mora le`ati klica i stihija prave
ve~nosti.
U toj truloj kolibici sam nau~ila da volim ono {to ne vidim, ono {to nemam,
i ono {to mora da pro|e.
GLAS: Opet smo u ratu. Opet umiru mladi qudi gore nego, telad odvedena na
klawe. Opet je mr`wa na sve strane, la`, i, naro~ito, nemo}.
Ja nemam ni{ta i nemam nikoga, i sve su moje veze s qudima samo
duhovne i radne, a duh i rad svakoga trena mogu zaspati. Nikad nisam
imala kult "plodan" pisac, za mene, ima ne{to bezmalo uvredqivo.
Nismo vaqda {qive i orasi! Neka su dve stranice, ali neka je u wima
pe~at i slovo vrednosti, dosta i predosta od jednog ~oveka.
ISIDORA: Za{to prota, kad do|e za krsno na{e ime, za{to ne ~ita i ime
moje majke?
Ama, dete, to nije prilika da se pomiwu mrtvi! Ima kad se i to radi. Kad?
Gde? Ja ho}u da se ovde, u ku}i, pro~ita weno ime!
^im se otac ja~e zaka{qe, moje o~i se napune suzama. Kad istr~im pred wega
u dvori{te, i uzmem mu ruku, ste`em je kao da je to samo sada i samo za dvatri trenutka. U stepeni{tu, otac me digne u naru~je, i miluje, i oboje
podrhtavamo i }utimo.
Ove, ove pilule, ce-eo Pariz uzima, o-odli~no popravqa apetit. Vrlo se
prijatno uzima. A ovo, rekao mi je doktor, uti~e na zakre~avawe o-odli~no...
Ali, moj siromah tata jednako ka{qe, i grudi ga bole, i jau~e kad ga niko ne
~uje.
Za{to se ti tako sve~ano, skoro potresno krsti{, pre no {to uzme{ hleb u
ruke?
Ho}e{ li pravo da ti ka`em? Bojim se gladi, i zahvalan sam Bogu duboko, i
potresno, kada god vidim da je hrana na stolu. Ko zna koji drevni i mu~ni
predak moj se to javqa u meni sa svojim bolom i stidom. Bojim se gladi i kao
telesnog mu~ewa, i kao velikog uni`ewa ~ovekova.
GLAS: Rat jo{ traje, i dotle je sve neizvesno.
Sad vi{e ne pucaju ni Nemci ni Rusi ni Englezi.Trebalo bi da se
presli{am jedared da li sam sve nare|ala: ko sve nije pucao na nas i
bombama nas ga|ao. Da }u u stare dane na front i pretr~avati ulicama
pod punom artiqerijskom vatrom, to nisam mogla ranije misliti.
Kao {to ne slutite po{to je sutra jedna cepanica, tako ne slutim,
nisam slutila, da }ete mi poslati toliko novaca da kupim nekoliko
cepanica, i da mi jo{ puno ostane.
ISIDORA: Otac je tra`io od mene i moga brata da se i mi polako i sabrano
prekrstimo.
^udno me pogleda, pomilova po glavi, osetila sam, nemirnom rukom, i onda
obori o~i. Imao je otac moj ~udesan pogled uma daleko u pro{lost, do sasvim
drevnih, primitivno mu~nih predaka na{ih, i imao je takav pogled u
budu}nost.
Tamna ozbiqnost i krst pred hlebom zaista su potresni. Ta~no ona o~eva
ozbiqnost, sada u meni, vezala bi me odjedared za oca, i za ko zna kojeg
mu~nog pretka na{eg iz daleke pro{losti.
GLAS: Vrednosti i kulture se ne mogu ni uni{titi ni injorovati. Ja~eg
`ivota od wihova nema. Ni lep{eg. [ta je lepota i snaga jedne velike
literature, to bi "Letopis" trebao boqe da zna nego {to zna. I da,
nemo}an prema sili velike literature, ne `ivi u zabludi da je
u~inio herojstvo ako je pucao iz male revije i wene male pra}ke, u
xina. Ni mene ne mo`ete ubiti, a kamoli englesku i francusku
kwi`evnost. Marks, va{ u~iteq i vo| nije vas u~io da tako radite.
ISIDORA: Jednog jutra sam u jesewem kaputi}u krenula na put, i bilo mi je
zima, i nisam se ni u Braziliji ugrejala. Toga istog dana, pred ve~e odjedared
upade u bure, jadan i sav obamro, leptiri} s iskidanim i procepanim
krilima. Popla{ila sam se od tog rawenika kao od smrti, i drh}u}im rukama
sam ga podigla sa zemqe. Jedva se micao, i bio je bedan kao kakav mali
akrobat koji je u ru`i~astom trikou sa zlatnim {qokicama malo~as pao sa
trapeza i prebio obe noge. Leptir je umro, i to je bio prvi znak jeseni, i to je
bilo na moje o~i, prvo umirawe u buretu. Bojim se od tog doba jeseni koja
plodovima i bojama la`e i vara, a ubija leptire i laste.
GLAS: Nedavno sam videla umirawe jednog intelektualca, koji nikada nije
mislio na smrt, nikada je nije pomiwao: umirao je, i umro kao
`ivotiwa, u animalnom strahu do kraja svesti od onoga na {ta treba
misliti koliko i na `ivot. Sram je i stid da ~ovek umire kao vo koga
vuku za konopac u smrt! Pfuj! Svima kukavicama! I mizerije su svi oni
koji ni toliko religije nemaju da znaju da moraju umreti. Ne znaju,
glupaci, dok ih za jaku ne potegne!
ISIDORA: Septembarske no}i digla se strahovita oluja. Praskalo je i
krhalo se i na nebu i na zemqi. Ja sam nemirno spavala, bojala se, i
nekoliko puta budila oca.
Te septembarske no}i je uvenuo moj letwi san. Vihor je pokidao krov na
buretu, razredio i po~upao daske sa bokova, poru{io i pokrhao moje
poku}stvo, i podavio la|ice i izbrisao Madagaskar i Braziliju. Otac me je
dr`ao za ruku i govorio da se bure ne mo`e opraviti, da ga je oluj uni{tio, i
da }e sada i tako do}i zima.
A ja vri{tim. Vri{tim i drhtim s onim bolesnim o~ajawem siro~eta koje
kom{ijske matere qubi i u buretu letuje.
GLAS: Ja imam svoj krug kredom jo{ iz detiwstva - sednem s kwigama u buxak:
prav ugao, le|ima okrenuta sobi, 90, i, sem otac ili brat da me zovu,
ne odazivam se. U sebi odgovorim: dockan je.
ISIDORA: I kad se bure sklopilo i leglo, nad drvenom wegovom le{inom
jecalo je dete.
Ja imam svoj krug kredom - sednem s kwigama u buxetak: prav ugao, le|ima
okrenuta sobi, 90, i, sem otac ili brat da me zovu, ne odazivam se. Dockan je.
Mirjana Ojdani}
NA RUBU SVEGA*
(masovka za rasnu glumicu)
Posve}eno prijateqima
U Beogradu krajem drugog milenijuma (1993-96).
Mirjana Ojdani}
Pi{e: - qute, gorke, vesele, ute{ne, sme{ne, lirske, strasne, opasne,
scenske, televizijske i radio komedije, drame, bajke, trilere...
- spiskove za samouslugu i nabavku (tj neizvodive tragedije),
- prgave pozori{ne kritike i ostalu o{tru satiru,
- razglednice bez marke, ali s toplim pozdravima,
- poruke na mobilnim telefonima i na papiri}ima
Ne pi{e: - poruke po zidovima (grafite),
- qubavna pisma,
- politi~ke proglase,
- songove za turbo folk
- i ostalu ki~ericu.
Dakle, vi{e pi{e nego {to ne pi{e.
* Ovu monokomediju igrala je Zlata Numanagi} 1993, god pod naslovom Alo,
ovde ja, do svog odlaska u Ameriku. Taj naslov morala sam promeniti 1996,
dok je Aleksandra Nikoli} spremala premijeru, po{to je u me|uvremenu
iza{la monodrama Alo, o|e mobilni. Odabrale smo tada, na brzinu, naslov
Ne`eqeni efekti, koji se ispostavio ne`eqeno efektan! Naime, na
konferenciji za {tampu, po{to je Sa{a osvojila nagradu publike na
Festivalu monodrame, saznale smo da niko, ali ba{ niko nije zapamtio
naslov! Zato pretpostavqam da niko ne}e primetiti ni da je ponovo
promewen... Uostalom ovo i nije nijedna od od te dve verzije. Prva verzija
bavila se uglavnom pre`ivqavawem u vreme galopiraju}e inflacije i
nesta{ice svega i sva~ega. Sa{a je pak, u prvi plan izvukla qubavni trougao.
Za wu sam dopisivala gomilu tekstova, koje je ona u skladu sa situacijom i
svojim ose}awem za meru, u~ila, isprobavala - pa odbacivala. Pa vra}ala.
Ovo je neka sredwa "lego" verzija (po{to je ostale progutao jedan stari
kompjuter, po imenu Milivoje), savr{ena za - {trihovawe. Prosto izbacite
sagovornika koji vam se ne svi|a, Koviqku, ili ujku, ili kupca oru`ja, ili
popa... Uostalom, nadam se da ne}e ponovo do}i vreme kada }e ovo li~iti na
realizam, ali tada je li~ilo...
M. O.
Ovde objavqena verzija monodrame Na rubu svega premijerno je prikazana
na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu 1998. godine. Predstavu je
re`irala i u woj igrala Aleksandra Nikoli}.
(Prazna kancelarija pozori{nog dramaturga. Na radnom stolu zeleni i
crveni telefon. Na sto~i}u egzoti~na biqka, imenom Koviqka. Pored we
foteqa za stranke.
U dnu pisa}i sto. Telefon zvoni 4 puta. Nakon kra}e pauze ulazi sa ulice,
Du{anka. Telefon ponovo uporno zvoni. Ona di`e slu{alicu.)
(1. Otka~ivawe spisateqke)
Alooo...
(Odmah spusti kao da se opekla.)
Uh, majku mu, {ta }u sad?!
Ova mi je ekstra neophodna!
(Ubrzano ne{to tra`i, telefon ponovo zvoni.)
Koco, bre, gde mi je sad taj tekst?
Moram da ga na|em, du{u }e da mi popije, ajkula!
Gde si ga zaturila, Koco, koprivo jedna!
Kud zakazah ba{ za danas.
A, tu si, dabogda te po kontejnerima skupqali!
(Na{la je tekst, momentalno se sredi i di`e slu{alicu.)
Dobar dan, ovde Pozori{te, izvolite.
O, to ste vi, drago mi je. Ba{ sam ovog ~asa mislila za{to li se ne javqate
kad smo se dogovorile za sutra.
(Razgleda tekst koji je na{la.)
Ma, ne, na prvi "zvrc" sam dograbila slu{alicu. Nemogu}e! Dakle, kakve su
nam centrale, da ne poveruje ~ovek!
Ko zna s kim su oni vas spojili kad se niko ne javqa.
Sigurno s prvom pomo}i! Ha, ha.
(U`urbano prelistava tekst, la`e, da bi dobila na vremenu.)
Dakle... [ta to kr~i?... Jel vi mene ~ujete? Ja vas jedva...
Imate pravo. Va`no je da vi mene ~ujete. Molim?
Naravno da sam pro~itala! Sa osobitim zadovoqstvom.
Divan vam je tekst! Di-van! I ja }u koliko sutra da ga preporu~im Upravniku
~im se on, za dva meseca, vrati iz Berlina! Ta idite, molim vas, {ta su dva
mala meseca u odnosu na ve~nost! A vi, sa ovim tekstom ulazite u istoriju!
To je moja najdubioznija opservacija!
Bo`e sa~uvaj! Nemam ni jednu jedinu primedbicu!
Osim mo`da... ali to nije krucijalno.
(Sad je na po~etku teksta, kod naslova i lica.)
Ma nema veze! Ko sam ja da vama dajem primedbe!
Vi ste umetnica, ja sam obi~an zanatlija. Mastiqara takore}i.
Dobro, ako vas stvarno zanima... onda... mislim taj naslov... "Neraskidiva
veza" to je malo tautolo{ko udvajawe.
Dovoqno bi bilo da se zove Spona ili Beo~ug. Beo~ug bi implicirao
kompleksno semiolo{ko zna~ewe va{eg vrlo ekonomi~nog idejnog fonda. On
bi anticipirao ~itavu tragediju.
(Sad je na kraju teksta. Razgleda.)
Kad rekoh tragediju, ako se ne qutite, imam jo{ jednu primedbicu... Kraj,
znate... Kraj je odvi{e pesimisti~an... Qudima je dosta mraka i kod ku}e, oni
dolaze u teatar da bi videli ne{to koloristi~nije! Umesto te atomske bombe
koja pada na kraju, za{to ne biste... za{to ne biste na primer napravili
jedno glamurozno ven~awe sa vatrometom?!
Neka to bude metafora pakla! Molim?
Dobro, pa i Hamlet je tragedija, ali ne pada atomska bomba na kraju! Kako
nema na koga, a Fortimbras i wegova vojska? Uostalom, sve je pitawe
koncepcije i dinami~ke vertikale... Ko vam ka`e da ven~awe ne mo`e da
bude tragedija? Vidi se da vi meni, niste ba{ ni malo udati!
Apsolutno insistiram da se izbaci atomska bomba i da dopi{ete ven~awe! Tu
bi se violentno eksplicirao va{ minuciozni stih transformisan u bizarne
rime!
[izma, krizma, harizma... Epopeja, onomatopeja. Da... kad smo ve} kod stiha,
to bih tako|e mogla da vam napomenem: Va{i stihovi su apsolutno
impresivnog senzibiliteta, ali danas to vi{e niko ne akceptira. Ovo je
vreme proze... Na`alost.
Prepri~ajte vi to isto, samo u prozi i - bi}e ko bonbon~e!
Jel' se vi to malo kao qutite?
Pa nemojte da se qutite, tra`ili ste da vam ka`em!
U ~emu je sad problem? Razgovaramo profesionalno i kolegijalno... Nemam
ni{ta vi{e. ...Ne. ... Ne, ne.
Ne `elim da budem vinovnik va{e mani~ne depresije!
Tekst vam je sjajan, ka`em vam! Sjajan!
(Na{la je neki monolog oko sredine teksta. Spasonosno.)
Jedino ta glavna junakiwa... Ta Valentina... Mnogo je logorei~na. Mislim
puno pri~a. Deluje kao logomanijak, a znate ionako vladaju te glupe
predrasude da su `ene odvi{e brbqive! ... Molim? To je bar jednostavno.
Mogla bi da bude, na primer, gluvonema!
[ta s tim {to nosi ideju komada? Kao da ne mo`e da nosi ideju ako je nema!
Sve to mo`e da se eksplicira finom unutra{wom refleksijom i emotivnom
animacijom!
A zatim ima tu i jedan ~isto prakti~an razlog. Naime, na{a Stojanovi}ka,
na{a prvakiwa, vi je znate? Ona je prekrasna glumica onako kao osoba i kao
pojava. Prosto je frapantna fascinantna, i fluidna - dok ne zine. Ali kad
progovori onim svojim basom sve pada u vodu jer ima {prahfeler, a nema
govornu radwu. I - po{to }e ona sigurno dobiti tu va{u Valentinu, verujte
mi, najboqe je da vam glavna junakiwa bude nema! Uostalom, ne treba ni da se
zove Valentina, nego Milodarka! Valentina je vodviqsko ime!
Za{to mislite da to nije uloga za wu?... Ha, ha.
Ima 20 godina i 30 kilograma vi{ka!? Ba{ ste duhoviti!
Ha, ha, ha! Celulit i na u{ima... Sjajno zapa`awe!
Vi biste u stvari trebali da pi{ete komedije!
Ali, verujte mi na re~, ona }e dobiti tu ulogu, takva nam je kadrovska
politika. Ona igra sve. Samohrane majke, nerotkiwe, heroine, dame,
qubavnice, kurtizane, tinejxerke, {vercerke, {valerke... ona je ~ista
lirska...
(2. Koviqka, sestro)
(Lakne joj napokon. Osoba je spustila slu{alicu. Trijumfalno, Koviqki.)
O, falim te Bo`e! Ve} sam skoro pomislila da sam proma{ila taktiku i da
me nikad ne}e{ prekinuti. Pisci tragedija su najtvrdokornija `ivotiwska
vrsta. Ne ume da pusti slu{alicu. Ne ume da popizdi, to je nedostatak
adrenalina, moja Koco! Osu{e se sede}i za tom ma{inom. Slu{aj, ~asna re~, u
prvim slobodnim trenucima pro~ita}u taj wen komad, ba{ da vidim koliko je
izdr`ala!
Dobro, odradili smo platu za ovaj mesec.
Sad mo`emo ono {to nam `ivot zna~i.
(Preme{ta kutiju do Koviqke.)
Pa, dobro ti jutro Koviqka, sestro!
Lako je tebi, a ja imam brdo obaveza danas...
Prvo da se javim ujki.
(okre}e broj~anik, a pri~a Koviqki)
Gde si bre? [to si mi lepa i zelena, odjutros!
^uvaj mi te batake. To su kanadski. Smrznuti.
Stalno me izbacuje ve} na drugoj devetki...
(Zvoni zeleni telefon.)
Ju! Prepade me, idiote!
(Ona di`e slu{alicu i spusti slu{alicu. Mentalna ve`ba:)
Konce svoga `ivota dr`im u svojim rukama!
(Telefonu, koji opet zvoni:)
Vidi{ da te ne zarezujem! Prestani! Posle }emo ujku.
(Zeleni stvarno prestane da zvoni. Ona zove sa crvenog telefona.)
(3. Bezobrazan pop)
Alo, jel' to gospodin \uri}?
A, vi ste, gospodin' popo, nisam vas vaqda, probudila? Ne!
Nisam vas, ne daj Bo`e, prekinula u molitvi?
Pri doru~ku ste? E, pa lepo, prijatno vam bilo!
Znate, meni je va{ pa{enog Sima dao broj da vam se obratim za stru~ni savet,
po{to sam re{ila da se krstim.
E, ba{ ste vi |avo, gospodine popo. Iju, izvinite, ho}u da ka`em - kao da
niste od ovoga sveta! Zar nikada niste ~uli da se jedna dama ne pita za
godine?!
Dobro, dobro, kad ba{ insistirate...na~ela sam (gun|a) petu banku, {to bi
rekla deca.
Pa, ~ekala sam boqa vremena!
Kako za koga, gospodine popo, za nekog su, Boga mi i boqa... Nisam ja kriva
{to me nisu krstili...
Moj otac je bio, da izvinete komunista, pa zato...
A, Bo`e sa~uvaj, sad je demokrata i to vode}i u stranci!
Ne, ne, mamica je radikal. Znate, oni su razvedeni...
Zar je va`no {ta je bila? Bila je isto...
Pa, isto kao tata.
Znate, oni su se upoznali na jednoj radnoj akciji gde su bili dobrovoqno po
direktivi - i tako sam ja do{la na scenu. Naravno da su se ven~ali, pa kako
bi se razveli da se nisu ven~ali!? Istini za voqu, mora se priznati da je i
ta kompartija imala neki svoj moral. I ona je terala qude da se ven~avaju
kad su ve} napravili decu. Isto kao crkva.
Molim?... Apsolutno sre}an brak. Mislim, sad kad je razveden, sad je sre}an.
Kao i ve}ina brakova... Molim?
Naravno da sam udata. Sre}no udata drugi put.
A vi biste, gospodine popo bili odli~an islednik.
Nego da ja vas ne{to pitam: Mogu li ja nekako da se krstim u manastiru
Hilandar na Svetoj Gori? Mnogo bi mi zna~ilo.
Znam, znam, da nije dozvoqeno, ali ve} je krajwe vreme da pravoslavna crkva
prestane sa diskriminacijom `ena!
E, vidite, to nije ta~no! Ja znam gospo|u koja se krstila usred Vatikana. I
kako to, molim vas, ona mo`e usred Vatikana, a ja ne mogu usred Svete Gore?!
Onda se pitate za{to katoli~ka crkva ima vi{e vernika. Eto za{to!
Kad ja sebi ne{to uvrtim u glavu - ne pitam {ta ko{ta!
(Du{anka izuva ~izme.)
Mislite da ne mo`e?
Sve mo`e da se kupi, gospodine popo, i ja pretpostavqam da vi kao ugledan
~ovek... (Odlazi po papu~e.) i sposoban ~ovek imate negde nekog, ko zna nekog,
ko ima neku vezu, koja bi nekako mogla to da mi sredi. E, pa da je dozvoqeno,
onda mi ne bi trebala veza! Pa nemojte mi re}i da imate vezu kod Boga a
nemate na... Znate, ja idu}eg meseca idem u Gr~ku i stra{no bi mi
odgovaralo... Da, bilo bi mi usput...
Molim, za{to me to pitate?
Pa, ako ho}ete iskreno da vam ka`em to "trojica a jedan", to te{ko mogu da
razumem. I ono sa onim bezgre{nim za~e}em i to mi je malo... Ja, gospon popo,
imam dvoje dece i znam ta~no kako se deca prave. Ha. Ha... Alo... alo...
Dr~an neki pop...
(Peva crkveno) Dabogda razbio telefoooon!
^uj, on }e meni bezgre{no za~e}e, a ovamo diskrimini{e ~itavu lep{u
polovinu ~ove~anstva. Ma na}i }u drugog popa, boli me uvo. Uze}u prvog koji
se ve~eras pojavi u Dnevniku.
(4. Mu{ka @ivka)
(Zove sa crvenog telefona.)
Alo, ovde ja... @ivka, jesu stigli oni hamburgeri?
Molim, kako nije @ivka?
Pa ~ujem i ja da si mu{ko sad kad si dreknuo. A jel to Muzej? Ama Muzej
savremene umetnosti.
(Koviqki) Ko da imamo sto muzeja daleko bilo!
(u telefon) Pitaj @ivku jesu stigli oni hamburgeri - ne}u da mi se odmrznu,
razume{?... Molim?
Ma, kome ti majku pro`drqivu, pederu jedan muzejski!?
(Lupi slu{alicu.)
Uf. Svako se danas 'vata za telefon!
(5. @ivka hamburgerka)
(Zove ponovo sa drugog telefona. Slu`beno.)
Alo, ovde Pozori{te, da li je to Muzej?
@anu @ivanovi}, molim.
A, ti si @ivka. [ta ti je to sa glasom, ne mogu da te poznam?
Ozbiqno? Singapurski ili hongkon{ki?
A ili be? Ja sam imala Singapurski A, pet dana me bolela glava nisam mogla
da gledam... Da, sa temperaturom.
Jok, bez sra}ke. Taj sa sra}kom, to je bombajski A. Wega je zaka~io moj Teofil.
@eno, {to je to skupo! Potro{io mi ~etiri rolne toalet papira, zna{ onog
finog rumunskog, roze, {to smo pazarile u Ateqeu 212 pro{le srede...
Urniso mi mese~nu potro{wu! Nego, kad smo kod toga - kad sti`u oni
hambi}i?... [ta? Ma, ja sam tebi te batake ve} uzela, evo ih kod mene. 30
kila, kanadski, odli~ni, veliki, k'o od noja. Samo ~ekam da mi ka`e{ za
hamburgere, pa da ti ih dostavim istim vozilom.
(Zvoni drugi telefon. Ona ide do stola.)
@ivki}, ~ekaj malo zvoni mi drugi aparat, ~ekaj samo ~as da vidim da nije
Rale, onaj lik za prevoz bataka...
(Di`e slu{alicu drugog telefona.)
(6. Kreten koji bi u pozori{te)
Alo, ovde Pozori{te, izvolite, molim... [ta `elite?
(Slu{alicu sa @ivkom stavi u xep.)
Nemamo predstave do idu}e nedeqe. Molim?
Bolestan nam je glavni glumac.
Pa {ta s tim {to ste ga videli na televizoru? Jel to greh?
Na `alost - nemamo drugog!
Pa, znate, gospo|o, pozori{ni prvaci ne rastu na drvetu i ne mo`emo da ga
zamenimo...
Kako to mislite: moramo da igramo i ako on umre?
Mo`da bismo morali da smo dobili plate, ali ovako ne moramo! Do zakona o
pozori{tu ko `iv, ko mrtav...
(Spusti slu{alicu.)
Nema ni{ta pre~e nego da ti igra! O}e{ ~o~ek na stolu!
(Ne zna gde joj je telefon sa @ivkom. Tra`i, a onda joj prosto vi~e:)
(7. @ivka, nastavak)
@ivka... (Na|e telefon.) Ah, tu si...
Alo, @ivka, ~ekam da mi se javi Rale, zna{ onaj vajar, onaj moj vajni dever...
Ne, ne taj mali i debeli, on uop{te nije vajar nego {uster. Da, i on mi je neki
dever, ali iz prvog braka, A Rale mi je iz drugog. Visok i mr{av, ma zna{ ga
sigurno sa TV. Dobio je ove godine Oktobarsku nagradu... Dobro nema veze...
^ekam da mi se on javi pa da ga po{aqem do tebe da ti doveze ove batake i da
meni prebaci te hamburgere, da mi se ne odlede... Molim?
Ne greju vas? Odli~no!
Koliko? Minus deset?
Kako -10, kad je napoqu +3?
A jel? Toliko vas oladi ko{ava? Pa {to ne izdate poslovni prostor
hladwa~i? Pri~a se da oni imaju love, a nemaju struje. U svakom slu~aju:
super! Zna~i da to mo`e da ~eka Raleta bez opasnosti. Super! Pa, tebi ako
nije super, a ti se boqe obuci! Ti bi htela i smrznute hamburgere i grejawe i
da ne pla}a{ struju... i ministra unutra{wih poslova da ti {eta belu
pudlicu sa spoqne strane muzeja, me|u manijacima... Slu{aj 'vamo: taj Rale,
on je malo dave` i sigurno }e da ti tra`i da mu napravi{ izlo`bu u muzeju,
ali ti nemoj da se nervira{, nego mu samo ukrcaj u kola te hamburgere...
E, pa zna{, ne mogu nikog pristojnijeg da ti po{aqem, jer nema da se bira.
Niko drugi nije lud da ide u taj tvoj Muzej na kraju sveta. Ama, otka~i}e{ ga,
samo mu obe}aj. ^ovek je umetnik, navik'o na prazna obe}awa...
(Zvoni drugi telefon.)
^ekaj, evo ga, napokon!...
(8. Devizni {tedi{a)
(Spusti "@ivku" na sto. Na drugom telefonu.)
Alo, dobar dan... jeste Pozori{te... da...
Ja sam. Ko vas je peporu~io? Steva iz saveza deviznih {tedi{a? Dr`avnih
ili privatnih banaka?
Znam ga. Ka`ite jo{ samo lozinku.
(Odgovara na lozinku {to je ~ovek rekao.)
Srbija!... Sad recite {ta `elite...
Na`alost nemamo. Mi znate, imamo dva sindikata pa ni jedan ni{ta ne radi.
Ali sam ~ula da imaju u Domu kulture.
Javite se tamo Giletu portiru, i samo recite da ste moj prijateq. Nema na
~emu. Prijatno. Pozdravite Stevicu.
(Spusti slu{alicu, vra}a se na prvi telefon.)
Nije Rale, jedna budala sa slabim refleksima. Tra`i bra{no. Kasni za
isporukom.
(Zvoni budilnik u wenoj ta{ni, ali ona prvo pomisli da je drugi telefon, pa
se zatim malo zbuni i la`e @ivku.)
Jao, izvini... imam posetu... Javi}u ti se kasnije.
(9. Jutarwa serenada)
(Spusti slu{alicu. Izvadi budilnik i prekine zvowavu. Koviqki:)
Aha, vreme je da probudim Qubi{u. Koco, sad se dr`i kad ~uje{ ovu jutarwu
liriku.
([minka se i sre|uje. Slu{alicu zelenog telefona ugura u ~izmu.)
Ti, mali, nemoj da mi remeti{ atmosferu!
(Okrene broj na crvenom telefonu, zatim okrene i slu{alicu, pa, kao na
mikrofonu, peva jutarwu serenadu.)
Te{ko je qubit tajno,
kad to ne sme biti javno,
kad to ne sme niko znati,
samo du{o, ja i ti...
Alo Qu{ke, jesi mi se pjobudio? A onaj mali jel mi se on pjobudio?... Dobro,
dobro, nije mali, on je dasa de lux! I ti si dasa. Pa, kako mi je pavala moja
mala maca?
Kakvi materinski instikti, mi{u moj mali?! Nisu to materinski instikti,
nego seksualni. Samo da zna{ kako sam sjajno raspolo`ena! Kakav je divan
petak svanuo jutros!
E, meni je svaki dan petak!
Ta~no, romiwa neka ki{ica i magla je. Ne vidi se prst pred nosom, ali bar ne
gledamo surovu stvarnost oko sebe, i zar to nije super!
Ne, ne, ne radi prevoz. Do{la sam taxijem. 10 maraka.
Jok, nisam dobila platu jo{ onomad, ali ja sam optimista.
Bar imam posao. Zamisli kako je tek onima koji ne rade!
Da zna{ samo kakve si mi divne mimoze kupio jutros, za Dan zaqubqenih...
Molim? Kakve veze ima {to je praznik katoli~ki, kad je romanti~an?!...
Za{to potro{a~ki? Pa, potro{a~ka je i nova godina, pa svejedno slavimo...
Dakle: Iza|em ja iz taksija i naletim na tu prodava~icu mimoza...
Tre romantik: ona u smogu, rana zora, kao Sarita Montiel...
I onda ja kupim sebi na poklon od tebe jedan buketi}... koliko da mi lep{e
po~ne dan...
(Tek sad se seti da stavi mimoze u vazu.)
Da vidi{ samo kako divno miri{u. Na qubi~ice! Znam da bi mi ih ti kupio
da si bio budan! Vide}e{ ih ve~eras kad do|e{ na romanti~nu ve~erinku za
dvoje...
Pa, ovde su kod mene.
Ve~erinka isto kod mene. Kod ku}e.
Bo`e Qu{ke, kako mo`e{ u jednom ovakvom trenutku da mi pomiwe{ mu`a!?!
Pa posla}u ga negde. Posla}u ga da tra`i ne{to ~ega nigde nema. Ionako
nigde ni~ega nema.
Uh, sna}i }u se ja ve}, kao da me ne zna{!
Mama i mala putuju popodne u bawu na 7 dana to sam ve} sredila!... Bocu?
Wega }u da uvalim tatici preko vikenda...
Ne mo`e da me odbije, po{to }u mu u protivnom tra`iti alimentaciju za
dvadeset godina retroaktivno sa zateznom i revalorizacionom kamatom...
E, \oku ne mogu nikom da uvalim! Wega }e{ morati da odtrpi{!... Ma, ne}e te
ujesti. On je dobar, on te voli...
Dobro, ako te jednom ujeo, ne zna~i da }e ponovo!
Maco, nemoj da se quti{. Svaka velika qubav ima neku prepreku. Zna{ onu
pri~u o Romeu i Juliji. Oni su imali zadrte roditeqe, a mi imamo \oku...
Jao, nemoj da vi~e{, dobro, zakqu~a}u ga na terasi!
Ih, zabole me za kom{ije. Nek' laje. I oni laju!
Nego slu{aj, moram ne{to va`no da te zamolim. Sad kad krene{ na posao,
svrati, molim te, pred Pepermint banku...
Imam ja tamo svoju dilerku...
Ko ti je rekao da nema vi{e dilera?
Ima brate, samo su se neki prekvalifikovali. Ova na primer tamo
demonstrira umesto mene. Da, demonstracije zajebanih {tedi{a. Treba samo
da joj da{ 10 dem...
Pa, tako sam se pogodila.
Mo`da je skupo, ali zato ona mo`e da popije batine ili suzavac!... [ta
ka`e{?
Jao, nemoj da se upi{ki{. Idi pi{ki, sa~eka}u te!
Ne, ne, bi}u na `ici.
(10. Qu{ke pi{ki, mama }uti)
(Ne`no odlo`i slu{alicu.)
Koco moja, za{to se ja uvek zaqubqujem u neke upi{ane tipove? A {to su se
razmazili ovi mu{karci, otkad su postali seksualna mawina. Izmisle neki
rat, izginu k'o budale, postanu seksualna mawina i odmah se pona{aju kao
nacionalna mawina!
(Poziva sa zelenog telefona.)
Alo, mama, znam da si tu. Nemoj bre, da me zeza{!
Mamaaaa! Iskqu~i to! Javi}u ti se za 15 minuta!
(11. Qu{ke - nastavak)
(^uje Qu{keta, brzo spusti slu{alicu i juri na drugi telefon.)
Qu{ke? Jesi pi{kio? Jel' ti sad lak{e? Onda slu{aj: gospo|a koju treba na
na|e{ ima crveni {e{ir, `uti {al i zeleni ki{obran... Kud }e{ bli`i
opis?!
To je ba{ upadqivo! Kao semafor!
Ne znam kako se zove, zar je to va`no?!
Obrati joj se nekako... poku{aj sa "Dobar dan"...
Ma ne}e{ ispasti "smije{an". tamo niko nije "smije{an"!
Ama ne }eram te da dobacuje{ `enetinama po ulici, ~o~e!
Ko te }era da startuje{ babetine?!
Maco, nemoj da se quti{. [ta ti je odjutros?
Dobro. Nemoj da mi ide{. Dobro.
Stvarno niza{ta nisi. Osim za ono...
Dobro, kuco moja, dobro, vidimo se ve~eras...
Za{to da te ne zovem kuco?
(Upla{i se da je on prekinuo vezu.)
Alo, alo... Ni{ta. Ni{ta...
Mislila sam da si mi spustio slu{alicu, pa sam malo pukla.
Znam da ne bi... Znam da ne qutim lava dok spava.
Qubim te, stra{no puno i jo{ malo vi{e.
Cmok, cmok, ajde... idi sad na posao.
Kako kasni{ kad sam te na vreme probudila?
Ko puno pri~a?
Qu{ke ako se naqutim, kupi}e{ mi {e{ir u znak izviwewa! Upozoravam te,
da sam ve} o{acovala jedan roze, veliki kao sombrero! Aja, ja, aj, aj,
Palomaaaaa....
Dobro, dobro, po`uri, ~ekam te ve~eras. Cmok.
(12. veza iz sekretarijata)
(Zvoni drugi telefon. Ona se javi.)
Da? Molim? Za{to mene? Ama, nemoj da me spaja{ sa Sekretarijatom za
kulturu, {ta ja imam s wima. To je veza za upravnika. Znam da nije tu, daj im
{eficu ra~unovodstva... A gde je ona u pizdi materinoj, na pijaci? Uvali im,
onda, sekretaricu drame. U zabavi{tu? [ta, re{ila da se do{koluje? Pa
nisu vaqda svi na bolovawu, daj im pravnicu! Jebote, pa zar sam ja jedina
do{la na posao odjutros... Jel? Pa shvatam da si i ti do{la, al' nije te bilo
kad sam prolazila pored portirnice... Ged ti je umetni~ki direktor? Je li?
Kako zna{ da zove ba{ li~no sekretar? Tebi se predstavio? Dobro, spoji me,
onda... Uf! (qubazno i vrlo fino)... Dobro jutro, izvolite...
Ah, pa jutro je relativno... mi smo radili i sino}... Da?...
Pa... u principu ja pravim predlog repertoarskog plana, ali zapravo imam
vrlo malo uticaja... Mislim da je Uprava to vama dostavila jo{ krajem
pro{le godine... Da. Te{ko pametnom! Gribojedova... Pa, mislili smo da je to
danas vrlo aktuelno... [ta aktuelnije? Savremenih doma}ih tekstova slabo
ima, vi znate kriza teatra... Ko pravi krizu? Ja i meni sli~ni? Izvinite, ali
meni sli~ni ne postoje... Naravno da sam pro~itala. Ja ~itam 5-6 dramskih
tekstova dnevno, i nemate pojma koliko imamo skribomana. Molim? Da
izbacim te{ko pametnom i da umesto wega stavim Neraskidivu vezu... Pa...
naravno, ja sam ba{ htela da predlo`im taj tekst upravniku ~im se vrati...
Molim? Kada se slo`io? Ovaj... Ako ste se vi sa wim ve} dogovorili, onda ja
mogu samo... U redu... A izvinite, mogu li jedno indiskretno pitawe? Ka'}e
plata? To {to ni vi niste primili, mene ne mo`e da ute{i... Da... da, da.
Zabele`ila sam, dovi|ewa...
(Spu{ta slu{alicu, neraspolo`eno.)
Kanda zasrah malo Koco... Ko bi rek'o da ona skribomanka ima ovakva le|a!
Jebiga! I wena le|a }e neko da smeni...
(13. Poruka za mamicu)
(Zove mamu sa drugog telefona. Ledeno.)
Alo, mama...
(Pa govori kao automatska sekretarica.)
Helou, dobili ste svoju k}er jedinicu, naslednika i nosioca svojih prgavih
gena, koja vas moli da ne zaboravite da danas u 16.00 ~asova putujete sa
svojom unu~icom u bawu, i da treba do 13. ~asova da podignete karte a do 14.
~asova da podignete unu~icu. Ako imate neku primedbu mo`ete je ostaviti
posle zvu~nog signala, tili du tili du.... pi, pi, pi...
(Spusti slu{alicu. Trijumfalno:)
Koco, 'o}e{ da se kladi{ ko }e koga pre da otera u ludnicu?
Ja wu ili ona mene?
(Peva na sav glas)
Polude}e... p.olude}e....
(Zvoni telefon. Zbog wega.)
Polude}u. Polude}u... ja }u da poludim.
(14. Teofil)
(Di`e slu{alicu. U aparat.)
Alo... Pozori{te...
(Smrkne se. Ledeno.)
A, ti si, Teofile... Izvoli...? Ka`i!
[ta da me obavesti{? [taaaaa si uradio?
Koga si pozvao na ve~eru?
Sjajno! Pozvao si na ve~eru bulumentu alkoholi~ara te me blagoizvoleva{
izvestiti kako si me za ve~eras pretvorio u kuvaricu i slu`avku za tvoje
pijane kockare...
(Nervozno poku{ava da upali cigaretu, ali upaqa~ izda, uzima drugi koji
tako|e ne radi. To se ponavqa mnogo pita tokom razgovora sa mu`em, ali ne
upali cigaretu.)
Ma, glete kurca! Poslovni partneri! Poslovni qudi svoje poslovne partnere
zovu na poslovne ve~ere u poslovne hotele gde imaju otvoren ra~un?... [ta,
{ta, {ta si mislio? Pa si skontao da vam ja skr~kam ve~ericu da se vas
trojica jadni ne potucate po Hajatu tegle}i sa sobom ~itav novi {pil karata
za preferans... Dobro, nije preferans, nego poker! Znam da nije za pare, samo
ne znam odakle ti onda toliki kockarski dugovi! Ma ne zanima me. Otka`i
ve~eru.
Zauzeta sam! I stan je zauzet!
(Pa shvati da se zaletela.)
Molim? Ne mogu!
Pa, ne mogu, za{to mora uvek sve da ti obja{wavam!
(Shvati da ne}e upaliti bez suza. Histeri~no, kroz suze:)
Ne mogu jer ne}u, jer nemam vremena, jer ne `elim da vas gledam! Jer ne}u da
budem kuvarica ni slu`avka nego umetnica!... Kako, nisam? [ta nisam
napisala ve} 15 godina?
Pa kako da pi{em kad moram stalno da kuvam!
Ne}u, jer nemam ni{ta u ku}i, jer nemam plina...
(Sad shvata da je nabola pravi izgovor.)
To je su{tina, vidi{, setila sam se - nemamo plina! Ne mogu ni rovito jajce da
vam skuvam. Vidi{, nije da ne}u, nego ne mogu! Otka`i ti odmah tu ve~eru!
Zaka`i je za 31. februar, a sad otka`i! Onda idi lepo ku}i: uzmi sve tri
plinske boce i onu iz kuhiwe i one dve iz podruma, pa lepo po`uri u Mali
Mokri Lug, po{to ja imam pouzdane informacije da }e se tamo no}as iznenada
pojaviti pune boce... Ne, idi odmah da zauzme{ red!
[ta onda {to nema{ benzina?! Kupi. Kad nema{ pare - idi prevozom, k'o i sva
ostala sirotiwa!
(Ponovo pada u vatru.)
O ~ove~e, ja nisam ~ak ni ~ula da negde ima tako nesposoban mu{karac kao
{to si ti! [ta sad jo{ ho}e{ od mene? Da ti nacrtam kako da unese{ tri
plinske boce u pun autobus?!
I da ti taj crte` po{aqem faksom. Idi biciklom!!!
Sna|i se malo. Smisli ne{to i sam. Mu}ni malo tom }elavom glavom. Vidi{
kakva su vremena!
(Mora jo{ malo da se pla~e...)
Ba{ me briga! Jesam ti otkrila gde sti`e plin? Jesam ti kazala gde su boce?!
Jesam ti sve organizovala? Pa {ta jo{ ho}e{ od mene? Ho}e{ razvod?
Kako da se ne qutim? Do infarkta }e{ me dovesti!!!
Ja sam na rubu nervnog sloma! Da! [loga, kome, kolapsa, infarkta, ludila...
Ja sam na rubu svega ~ove~e!
Evo sad }u da pokvarim {minku! Kad ja nosim jeftinu {minku!... Jao, pusti me,
pusti me, molim te!
Idi u - Mali Mokri Lug!
(15. Zabuna sa klanicom)
(Zalupi slu{alicu, Koviqki.)
Bo`e {ta li sam samo na{la na ovom ~oveku! I ko me ter'o da se udam?! A
jedva sam ga isprosila... Mama! Mama nije htela da joj jedinica bude kurva...
Boqe da bude robiwa...
(Na|e {ibicu i upali je ali pre nego {to uspe da upali cigaretu, telefon
ponovo zazvoni i ona odmah raspali rafal...)
Ne}u vi{e ni da ~ujem! Ne mogu vi{e da raspravqam s tobom! Zna{ da imam
slabo srce! O}e{ da mi deca ostanu bez majke?!
Molim? Koga?
Ne! Nemamo mi takvog. ([ibica gori dok je ne ope~e.)
Ne, ne, pogre{ili ste. Ovo uop{te nije Vr{ac, nego Beograd i nije kowska
klanica nego pozori{te, kowu kowski!
(16. Srbobranka - poverilac)
(Zalupi slu{alicu, ali telefon istog trena zazvoni.)
Ama, sja{i s tog telefona, idiote, treba mi veza!... Molim?... Ko?... A, ti si
Srbobranka, du{o, izvini. Tu mi se neki kow naka~io na telefon pa me koqe
~itavo jutro! A ti zvu~i{ pet godina mla|e. Jesi li se zaqubila? Sre}an ti
dan zaqub...
Znam za{to me zove{, ba{ sam htela da ti se javim i da ti vratim tih 1000
maraka...
A jel... bilo je 1700? Kakva kamata? Pa, nisi mi rekla za kamatu... Znam da se
vra}amo u kapitalizam i da vi{e ni{ta nema xabe ali... Gospode Bo`e, pa to
je 300 mojih plata...
Jeste, kad si mi dala to je bila jedna moja plata, ali ko je mogao znati da
}emo propadati ovakvom brzinom?
Ne se}am se datuma ali... Znam da su pro{le 2-3 godine...
Dobro! Dobro! Ne znam datum jer... Jer... Zna{...
Meni su ju~e u autobusu ukrali moj mali tefter s dugovawima.
Ma, sve se danas krade, draga moja... U mom kraju opqa~kali pekaru. Sa
pi{toqem! ^asna re~. U{'o dasa, uperio pucu i ka`e: dve kifle i pare iz
kase. Jebote, da je hteo burek vaqda bi don'o kala{wikov! Molim?
Ne, nisam puno. Tu i tamo. Ti si mi glavni poverilac...
I najdu`e me ~eka{... Pa sam htela da te zamolim...
Ali ne, Bo`e sa~uvaj, ne da mi odlo`i{. Bo`e sa~uvaj!
Znam da to ve} predugo traje...
Znam da ti treba... Razumem... jasno...
Samo sam htela da te zamolim da konvertujemo ako nema{ ni{ta protiv,
po{to trenutno nemam marke...
Ne, u dinare, koje{ta! I odakle mi dinari!
Konvertovati, zna~i pretvoriti u neku drugu konvertibilnu valutu - samo da
se dogovorimo oko adekvatnog kursa...
Pa, na primer - imam dolare...
Koliko? 1200? Kako zna{? [to si brza, kao digitron~e!
Pa, da... mo`da... Samo ja nemam ameri~ke nego isto~no karipske dolare, a
oni su ne{to malo ve}i...
Ne razumem {ta ima{ protiv Isto~nih Kariba? To su ti Antigva i Barbuda,
oni su nam ko ro|ena bra}a, a vidi Ameri {ta nam rade... Ja ne bih uzela
ameri~ki dolar iz ~isto patriotskih razloga!
Ko te pravi ludom - ho}e{ funte da ti dam?
Jok, nego sudanske...
Gospode Bo`e, Srbobranka, nisam znala da si rasista!
A {ilinge?... Ne, nego tanzanijske...
Ma, {ta se odmah pali{, dogovori}emo se... Da, da...
Slu{am te pa`qivo...
(17. Naru~ivawe ujaka)
(Ostavi slu{alicu na sto. Pokriva je jastukom.)
U crnu }e{ me zemqu saterati...
Uh, jebote, ostade mi ujka nepozvan!
(Telefonira sa drugog telefona.)
Alo, centrala! molim vas, ne mogu da dobijem broj 99457-444. Ne u Batajnici
nego u Kanadi. Toronto.
Najlep{e vas molim. Hvala. Ja sam na broju 629-277.
Na moj ra~un, naravno! Tu sam do dva sata!
(Spusti slu{alicu. Govori Koci na Srbobrankin ra~un.)
Ova jo{ klepe}e. Jao, Koco, {to mi Srbi imamo te`ak epigonski kompleks!
Veliki kompleks male nacije! Dobro Srbi, nego ~ak i Srpkiwe - Bog te mazo.
Samo 'o}emo na zapad, pa na zapad, a koliko puta nas je taj zapad naguzio nema veze! Pazi, kamata, "kao svuda u svetu!"
(Svrati i zaviri pod jastu~e, oslu{ne da li ona jo{ trabuwa i ka`e:)
(18. Agencija za tihu delatnost)
Da, da, potpuno te razumem...
Molim? Nemoj, `ivota ti, nemoj da mi {aqe{ uteriva~e...
Nisu, nego? Agencija za tihu delatnost? Daj mi jo{ jedan dan... A? Obe ruke
sto maraka? Zna~i jedna ruka 50. Je li?
Desnica je skupqa... Hm, pa... vrlo poslovno...
Dobro, dobro, na}i }u ti marke. Javi}u ti se sutra.
]ao... Samo nemoj da mi se nervira{, to {kodi lepoti!
(Spusti slu{alicu.)
U grob }e{ me oterati! Stipso!!! [ta }u sad?
(19. Ujka iz Toronto)
(Telefon zvoni, ona zgrabi slu{alicu.)
Alo... Da, da, hvala lepo...
Pronto, pronto, jel to Toronto?
(Dere se ko da nema telefon. Govori u zavi~ajnom nare~ju.)
Ujka Milomire, jes' to ti?
Pa, kaki si mi, ujka Mi}o?
Ne brate, ni{ta, {ta bi se desilo? Za{to bi se desilo?
Ah, kasno? A ja ra~unam da ti u tvojim godinama pati{ od nesanice pa rek'o
da ti malko prekratim dugu polarnu no}...
Dobro, bre, naspava}e{ se, ako je tri sata, ~ek da ~ujem kaki si?! Ko ti hr~e?
Devojka?
Pa ni ne javqa{, ni u svadbu ne zove{...
Ima{ pravo, nije svadba vi{e za tvoje godine...
A nije ni `enidba da ti pravo ka`em!
Jel tako?
Samo ako ja dr`im jezik za zube, ti si u cvetu mladosti!
Ej, ujko, a da nije to neka `uta sa pirin~anih poqa?
Pazi bre, {ta radi{, zna{ kako se oni brzo "razmno`avaju".
Znam da nije na mene da ti to kazujem...
Ujko! Da te pitam ja ne{to?
Ako je Evropa stara kurva, {ta je Balkan na toj kurvi?
Ih, zaboravio si da se smeje{ od te wihove zimetine!
Kako: za{to? Pa, zvala sam te da ~ujem kako si...
A za{to pretpostavqa{ da mi ne{to treba?
E, to nije istina, ba{ si bezobrazan, a ja tebe volim.
Ma, ne ne, ni{ta mi ne treba, imamo svega...
Samo {to ne crkavamo od gladi. Znam da ne sme{ da mi {aqe{ pare, odra}e
te od poreza, znam.
Ma, ne trebaju mi nikakve stvari...
Dobro, kad ba{ insistira{, Boci su se pocepale patike.
Sve troje. I ona ko`na jakna mu je omalela.
Ama, nisam prodala, raste dete. E, nije vi{e dete, ali raste.
Mikica nema zimski kaput ni {kolsku torbu...
Pa ne ide u {kolu, al torba treba i za zabavi{te...
A navalila je da je upi{em na klavir. Jeste.
Klavir... muzikalna je jako. ... Na tebe.
Meni li~no ni{ta... sem {to sam izar~ila su {minku, gola sam, bosa i bez
bunde. Ugaq ne}e niko da kopa, {ume smo ve} posekli, a struju izvozimo. Ko
ne nabavi bundu smrzava se garantovano.
A sahrana ti je kudikamo skupqa od bundice!...
[ta ka`e{?
Spisak od koliko ta~aka? 20? Kako da se udenem u 20?
Zna{ kolko treba da ti stigne pismo! Jel ima{ ti fax?
Pi{em brojku! Ama, jasno, samo najnu`nije!
[ta ti je, bre, ko fantazira?
Kad sam ja tra`ila ne{to {to nije najnu`nije?
Jesu hteli da nas bombarduju? Jel' bilo na svim svetskim televizijama? Jesi
gled'o svojim ro|enim o~ima? Pretili su svaki dan. Pa jesam tra`ila da mi
po{aqe{ protivavionske rakete? Nisam. Eto vidi{ da sam skromna.
Dobro, spavaj sad. ^uvaj devoj~e. Sutra ~im stigne{ na pos'o ~eka}e te moj
faksi}.
Stani, setila sam se ne{to! Zna{ onu Simonidu Mirkovi} iz Poganovaca?
Onu, brate Vuka{inovu...
E, ona je tamo u Otavi kod strica, vra}a se idu}e nedeqe, pa mo`e{ sve po
woj da mi po{aqe{ da ne pla}a{ carinu i po{tarinu. Posla}u ti tamo wenu
adresu.
Naravno da ne}e pristati da nosi klavir... ali neki sinti...
Ajde, nemoj da si na kraj srca, volim te puno! ]ao!
(Spusti slu{alicu i pripremi papir~inu.)
Ovde }u da napravim taj spisak ~im re{im pitawe Boce!
Samo pametno i hladnokrvno. Nije Srbobranka meni dorasla.
(20. Mica sekretarica)
(Koncentracija za novi va`an razgovor.)
Alo Bomerc-komerc, molim vas generalnog direktora...
[ta? Nije tu? Za promenu...
(Zamalo da spusti slu{alicu, ali se doseti ne~ega...)
Jesi ti to Mico - sekretarico? [to ti divno stoji ta frizura!
Ma - super! A gde ti je Mi{a - di{a?
Ozbiqno? Sam? Bez tebe? [ta radi u Kartumu? Uvozi pesak ili crno robqe?
Sad su ve{-ma{ine toliko skupe da bi sigurno bilo jeftinije kupiti
robiwicu za prawe ve{a! Ha, ha.
A i ne postavqa se pitawe delova!
Nego, slu{aj, mila moja, ja sad imam jedan krupan problem. Mislila sam da mu
isporu~im Bocu preko vikenda, po{to ga tra`i vojna policija, jer nije dao
godinu pa da ga malo sklonim... I, kud }u ja sa detetom, sad kad Mi{a...
(Pa se doseti re{ewa.)
Uostalom, {to da ga ne po{aqem tebi, iako Mi{a nije kod ku}e?! Zna{, vi
ste u vojnom nasequ, gde vojna policija ne zalazi. Ja samo ho}u da mi dete
bude bude na sigurnom nekoliko dana... Kako si zauzeta? Ima{ qubavnika?
Ne? To je ba{ lepo od tebe {to si jedna verna `enica...
Dakle, ako nema{ qubavnika, ne vidim nikakvu realnu smetwu da primi{
Bocu u goste. Slu`beno, ti si mome Boci ma}eha i potpuno je normalno...
Molim? [ta onda {to ste vr{waci?!
Ko te ter'o da se udaje{ za `ewenog ~oveka! Ti si znala da on ima odraslog
sina i da }e{ ti tom sinu biti ma}eha!
Uostalom tvoj mali Pera }e se sigurno radovati da se malo poigra sa svojim
oficijelnim bratom po tatici...
[ta, {ta mislim pod oficijelnim?
A ti nema{ pojma {ta ja mislim?
Mislim slu`beno, zakonski, oni su polubra}a po tati, zar ne? [ta ho}e{ da
ti otvoreno ka`em? Ti zna{ {ta mislim, ja znam {ta mislim i {ta tu ima
otvoreno da se govori?
Zaboga `eno, o tome si ti trebala otvoreno da razgovara{ sa Mi{om a ne sa
mnom! On ti je mu`, a ko sam ti ja?
Biv{a `ena tvog trenutnog mu`a!... [ta?
[ta fali pridevu "trenutni"?
Ko ho}e tebe da razvede od Mi{e?
Pa ti si idiot! Ja sam tebi, `eno, do`ivotno zahvalna, jer meni Mi{a nikad
ne bi dao razvod da ga ti nisi smotala.
A {ta ima ru`no u glagolu smotati?
Znam da si bila trudna, nemoj da me vu~e{ za jezi~inu!
Molim? Ej, nemoj da cmizdri{, nisam ti ja publika za to!
(Krajwe ledeno.) Znam da mogu da ti budem majka, ali sam uvek nastojala da
budemo kao prijateqice.
(Drekne.) Prestani da se dere{!!! (Pauza. Zatim opasno.)
[ta }e{ ti da ispri~a{ mom Teofilu?
Dobro, ako ba{ insistira{ da razgovaramo otvoreno, onda otvoreno da ti
ka`em kao majka! (Ekstra ledeno.)
Tvoj sin~i} Pera, to jest tvoj i Mi{in sin~i} Pera - neodoqivo li~i na
Doj~ila Kneza! Ja sam to primetila kad sam ga prvi put videla, ali mi nije
bilo sumwivo dok mi ti li~no nisi rekla kako ti ne podnosi{ Doj~ila Kneza
zato {to te bario, a o`ewen ~ovek. I dok mi ti li~no nisi kazala kako si
zabranila Mi{i da ti ga dovodi u svoju ku}u. Meni se tek tu upalila
lampica i ti si to odmah osetila, zar ne?
Dakle, ja znam, i ti zna{ da ja znam i ne vidim u ~emu je problem!
Pa dame smo, nismo generali zaboga, ne}emo se izdavati!
Za{to bih ja to rekla Mi{i? To je va{a stvar. Uostalom, ko zna koliku je
decu on posejao po svetu. Meni je ba{ @arko, zna{ @areta? E, on mi je pri~ao
da je Mi{i jo{ jedna ribica bila u blagoslovenom stawu, ba{ pre ~etiri
godine, u isto vreme, kad i ti... Mo`da ste nosile blizance... Pa, vas dve...
A? Molim? Nemam pojma...
Za{to te to sad zanima?
I to je, vaqda, uvaqeno nekom drugom, priru~nom tatici!
(21. Eskivirawe prekobrojnog)
(Neko im se me{a u vezu.)
^ekaj malo.
Alo, gospodine, spustite slu{alicu, mi smo prve po~ele.
Ne, pogre{ili ste, mi ve} odavno razgovaramo.
Ne, nije Pozori{te. Ovde Ping-pong klub!
(Mica sekretarica - daqe)
(Otka~ila je tipa, ponovo Mici.)
Dobro je, otka~ila sam ga. Dakle, sad }uti i plivaj daqe!
Ko te terao da gura{ nos u |avolovo dupe, jer i Doj~ilo Knez ima `enu, a i
ona ima o~i i - {ta }e biti ako ona ukapira?
A Gordana je qubomorna kao {panska doga, to zna{. Osim toga, oni imaju
}erku u pubertetu kojoj mo`e te{ko pasti ako odjednom negde ~uje da joj je
tatica napravio tajnog bracu. Zna{ kako smo mi devoj~ice osetqive na te
stvari. A, pravo da ti ka`em i moj Boca se jedva navikao na ~iwenicu da ima
brata koji mo`e da mu bude sin. Bojim se da bi jo{ te`e prihvatio ~iwenicu
da je taj brat wegovom tatici uvaqen!
Zna{ kako de~aci ne vole kad im mu{ki predak ispada {owa!
Slu{aj, sa~uvaj te suze za neku drugu priliku i osobu!
Ej, na tvom mestu, ja ne bih mene vi{e zajebavala!
(Opet se naquti.)
Ako me iznervira{ turi}u te u neku komediju, zna{! Molim?
Kako to misli{: niko te ne}e prepoznati kad te ja napi{em?
E pozna}e te, ja ti dobra stojim! Prestani da slini{! Ti si bre, `eno,
zajebala troje dece, a sad mi tu cmizdri{ oko matorog Mi{e!... [ta: kako
troje?
Matematiku ne zna{, a dramaturgiju zna{! Troje! Troje!
Pa, prvo si zajebala svog sina koji veruje da ima batu, a u stvari ima seku!
Onda si zajebala moje dete koje slu`beno ima polubrata, a biolo{ki ga nema!
I na koncu }erku Doj~ila Kneza koja misli da nema nikoga, a ima polubracu!
Ali ti si sebi tako podelila uloge, pa sad |uskaj!!!
A u toj podeli, ja ti popodne {aqem Bocu u goste na tri... ne nego na sedam
dana!
(Spusti slu{alicu!)
(23. U`ivawe u ti{ini)
Ti }e{ meni da pri~a{ kako ja pi{em, ko da si ikad i{ta pro~itala, sem
kuvara! I mo`da neki herc roman...
E, turi}u je u farsu, samo da uvatim koji dan da sednem za ma{inu! I ako
pre`ivim Srbobranku...
Koco, zna{ {ta mi nije jasno?! Mu{karci su, bre, potpuno upropastili
istoriju, uvalili nas u patrijarhat, u onolike ratove i nesre}e, u hareme, u
pojaseve nevinosti - sve zbog toga da ih neka ne zavrne i ne utrapi im tu|e
kopile. A to im se jo{ uvek doga|a. I stalno siroti pitaju: na koga li~i. A jel'
da ima tatin karakter... a tata, naravno, i nema karaktera.
(Vadi teglu sa makrobioti~kim doru~kom od {argarepe i sl. Pusti neki lep
instrumental.)
Koviqka, sestro, jesi li se ti u`elela malo ti{ine?
'Ajmo malo da slu{amo ti{inu i da smislimo ne{to protiv agencije za tihu
delatnost...!
(24. [iftar miqitarist)
(Gricne {argarepu. Nakon kra}e ti{ine zvoni telefon. Ona di`e slu{alicu
umorno i sa dosadom.)
Alo, pozori{te, izvolite...
Da... Ja sam Du{anka, izvolite... Molim? [ta?
Miqijon komada za kratka devetka?
[ta ti je to kratka devetka?
Vi se {aqite samnom?
Muwicija? Ma nemoj!
Otkud ti ~ove~e, ideja da tra`i{ municiju u pozori{tu? Jesi ti lud? Mi smo
kulturna ustanova. Mi smo umetnici. Kako te nije sramota?! Mi smo
stvaraoci, a ne rastura~i! O{' ti da ja zovem miqicija, barabo!?
Molim?... Ko vam je odao lozinku?
Miwa iz dru{tva za za{titu `ivotiwa?!
(Dobacuje Koviqki.)
Vidi, Miwa {titi `ivotiwe, ali qude jok!
(Ponovo u telefon)
Ni{ta, ni{ta, ne ka`em vama!
Ne, ne, nema nikoga, sama sam, slu{am vas. Aha.
Da. ... Pravi ke{? (Za sebe.) Sam ga je Bog poslao. Ili |avo?
(U telefon.)
[u{ka?... A ko je na slici?... Ujka Sem?... zeqeno, voqim te zeqeno... ovaj...
kako da vam ka`em...
Pa, kad je ve} tako, ja imam neke veze u jednoj ~uvenoj privatnoj banci. Mi se,
naravno, time ne bavimo, ali ja li~no znam ko se bavi i za deviznu proviziju
od 20%...
Moqim?
Dobro, ako je svugde u svetu 10%, onda }emo mi da se dogovorimo na 12% zato {to kod nas sve ide malo te`e...
Dakle, 12% odmah po utovaru. OK?
Da, da, sigurno, mi smo apsolutno protiv rata. ... Naravno.
Jasno. Znam da branite ku}ni prag. ... I mi!
Pa... mogu da vam obezbedim i prevoz...
ali mogu samo preko Unprofora, ako vam se ne gadi...
Dobro, zna~i, 15% od ukupne vrednosti na tr`i{tu...
E, to ne mogu da vam garantujem!
Mo`da budu iz Hrvatske, a mogu da budu iz Bosne ili iz nekog tre}eg
odra|enog rata. Nadam se da ne}ete praviti pitawe. To je i onako potro{na
roba!
Ne, ne, nemojte se "zafaqivati". Ne treba mi crvena ru`a, daleko bilo! Ali
ako ve} imate nekakav malecki fondi} za reprezentaciju, mo`e jedan
magnum~i} 323...
Neka nije damski.
Ja i ne nameravam s wim da obavqam damske poslove...
Da, da, da, i malo pripadaju}e municije. Tek toliko da i ja mogu da stanem na
ku}ni prag svijetla obraza... Jasno.
I ja vama!... Dakle, ~ujemo se u 13.35.
(Spusti slu{alicu.)
Looooova! Srbobranka, skote smrdqivi, skinu}u ja s vrata i tebe i tvoju
Agenciju za tihu delatnost!
(Koviqki.)
Koco, nemoj ti da misli{ da sam ja neki ratni profiter.
Ovaj bi to i bez mene nabavio... a mene bi ona zmija...
Nu`da zakon mewa.
Ja sam sitna ribica. (Peva.) I treba mi lova.
Jebi ga, i sitna riba mora da di{e...
(25. Sin Bogoqub - spavalica)
(Okre}e broj~anik.)
Boco... Alo, Bogoqube, sine, pa ti jo{ spava{! Di`i dupe iz te rupe, smesta.
Smesta! Mora{ hitno da mi obavi{ jedan delikatan posli}... Nije prqav,
nego delikatan! Ma, probudi se, protoplazmo jedna! Slu{aj ovamo, popodne
ide{ na gostovawe sedam dana kod svoje nove ma}ehice... Zato {to ja ka`em!
Dobro, nije gostovawe, ide{ u goste. Profesionalna deformacija. Tata nije
kod ku}e, ali to ne mewa stvar!
Jel' da? Voli{ {to nije kod ku}e. A za{to?
Gospode Bo`e, sine, pa ne}e{, vaqda, da muva{ `enu ro|enog oca!! Dakle,
ni{ta ti nije sveto! Nego, o tome }emo kasnije!
Ovog ~asa se di`i iz krpa umij se... Ta~no! Operi zube!
Obuci se lepo gospodski, kao biznismen. Nemoj farmerke i patike. Obavezno
stavi kravatu i pejxer. ... Neka ne radi!
Zato {to je meni to jako va`no, a da bi i tebi bilo va`no da}u ti 50 dolara...
Dobro. 75. ... 75 i ni centa vi{e!
Kad se tako upicani{ i namiri{e{, onda hitno idi u Jugobandit banku i na|i
mi tamo Goluba. Zna{ onog gologlavog sa alkom i o`iqkom na obrazu... E, taj
{to {eta pit bula, to je taj!
Dakle, na|i ga i kako zna{, dovedi mi ga u moju kancelariju do... pola jedan.
Uzmi taksi! ... Ti nikad nema{ love.
Pa, dadoh li ti malopre 75 dolara?!
Dobrooo, dobro, `urim, uzmi 10 maraka iz fri`idera
(strogo poverqivo) Doza za margarin ima duplo dno.
Ajde, po`uri, nemoj da te ja nazovem za par minuta i da te zateknem kod ku}e!
Ajde }ao!
(26. Mica sekretarica popu{ta)
(Zvoni telefon.)
Alo, pozori{te, izvolite... Ah, ti si, Mico...
[ta to bi? Prekinula nam se veza?
Spontano, kao spontani abortus!
Da, da, znam da je bio zauzet. Mene stalno neko zove.
Eto, ba{ me sad zvala Gordana. Gordana, `ena Doj~ila Kneza. [panska doga.
Nego, da se mi vratimo na na{ mali problem. [ta si odlu~ila za Bocu?
(Slu{a i raduje se iz sve snage. Pokazuje Koci da je super, ali to
odu{evqewe ne pokazuje sagovornici. Mici, me|utim to ne pokazuje, nego
hladno:)
Dobro. Odgovara mi. Dakle, {aqe{ ga prvim kombijem do Budimpe{te, a onda
avionom preko Rima u Kartum...
Kada?... Popodne?... Odgovara. O tro{ku firme?
Odli~no. [to pre, to boqe. [ta da mu ponese?
Pa, kako je zaboravio nao~ari, kreten?! On je bez wih potpuno }orav. Uvali}e
mu neko ugovor za uvoz nuklearnog otpada i on }e to tako }orav da potpi{e!
Da, da, u pravu si. Sve ima i svoju dobru stranu!
Eto, jesam ti rekla da mo`emo da budemo drugarice.
Pozdravqam te, }ao.
(Spusti slu{alicu. Koviqki.)
Zna{ Koco, kako ka`e Za Za Gabor: Ako vam je biv{i mu` biznismen,
najva`nije je da ostanete u dobrim odnosima sa wegovom sekretaricom...
haha, a ako mu je ta sekretarica usput jo{ i `ena - tim boqe. To ka`em ja. Ili
mu ne}e dugo biti `ena, ili mu ne}e dugo biti sekretarica. Jer, jednom
pravom biznismenu trebaju `ena i sekretarica ali u dva komada. Pogotovo
ako je }orav...
(Pevu{i.) U Milice, u Milice, duge trepavice...
(Telefon zvoni. Koviqki.)
Ovaj ho}e da mi pokvari raspolo`ewe...
(27. Raspad sistema 1 - Qu{ke i dru{tvance)
(Digne slu{alicu.)
Alooo... Jao, ti si qubavi... Jesi dobro stigao na posao?...
Ba{ lepo... Koga si sreo?
Iz gimnazije? Jeeel? I, {ta rade oni u Beograd?
Fino... da... da... qubim te...
[taaa si uradio?... Koga si pozvao?
Gde? Kod mene? [ali{ se!
(Koviqki.)
Ovi mu{karci ni{ta drugo i ne rade, nego zovu dru{tvance na ve~eru!
(U telefon. Quta.)
Jesi li ti normalan ~ovek?! Ja sam napravila po `ivot opasne akrobacije da
nam obezbedim intimnu ve~erinku za dvoje, a ti mi sad nudi{ tvoje
gimnazijsko dru{tvance.
Pa nisam ti ja `ena, idiote! Ja sam ti qubavnica!
A da ti nisi nameravao da okrene{ `enu, pa si zabunom okrenuo moj broj?
Slu{aj, radi kako zna{, ali ako ti ve~eras ne do|e{ sam na na{u ve~ericu ja
}u... ja }u...
(Ne doseti se ni~eg sem plakawa.)
Ne znam {ta }u, ali znam da ti se to ne}e dopasti!
(Zalupi slu{alicu, quta.)
Koco, zavidim ti {to si biqka!
(28. Raspad sistema 2 - mamica)
(Zvoni crveni telefon.)
Rekla sam ti {ta sam imala. Ne}u ni{ta vi{e da ~ujem ho}u da te vidim
ve~eras!
... Ah, ti si mamice, pa zaboga, za{to mi se ne javqa{!
Izludela sam od brige. Upla{ila sam se da...
Ma, ne, ne, ne derem se na tebe. Samo sam nesre}na.
Ti zna{ da ja ne volim onaj tvoj brbqivi automat.
Ali, zaboga, mama, pa zar nisi u petak farbala kosu?
Znam da voli{ da izgleda{ mla|e, ali kad bi skinula kila`u i po~upala
bradu - izgledala bi trideset godina mla|e!
Dobro, dobro, nemoj da se quti{... Izvini...
Izgleda{ mi kao mla|a sestra...
Mamice, jesi li i{la po karte?
Ko {trajkuje?
Uh, pizda im materina, kud ba{ danas na|o{e?
Dobro, dobro, mamice, ne}u vi{e da psujem!
Ni ja nisam primila platu od decembra, pa ne {trajkujem, nego radim! (Zvoni
drugi telefon.)
^ekaj samo malo, molim te.
(29. Raspad sistema 3. - Teofil)
(Na drugom telefonu.)
Alo... da... spustila sam ti slu{alicu. Izvini... Izgubila sam nerve, ne}u
vi{e nikad... Da... Znam da se kod vas zna ko mo`e da prekine vezu... Dobro...
pa... prekini vezu ako...
(Polako spusti slu{alicu. Qubavnik je prekinuo vezu. Telefon zvoni. Ona
malo sa~eka.)
Alo... Teofile, ti si? Za{to da ka`em dragi~ka i ~emu mogu da se radujem?
Molim? [ta? Kako, bre, kupio i ve} si kod ku}e? Ne, ne, dobro je... Super je,
izvini imam drugu vezu.
(Spusti slu{alicu i vrati se na onaj telefon gde je imala majku.)
Ali mama, jesi ti ba{ bila na stanici ili si samo ~ula na...
(Koviqki, dok ponovo okre}e mamin broj.)
Spustila slu{alicu. Zamisli. Nije htela da me sa~eka pola minuta! Joj, {to
majka mo`e da ti smesti, niko ne mo`e! Zamisli {trajkuju {oferi... Onaj
kockar kupio plin i sad me tera da se radujem, a onaj drugi kreten... Ma ko me
tero da imam dva kretena, kad mi je i jedan previ{e. To {to sudbina mo`e da
ti smesti ne mo`e ni ro|ena majka!
Alo, mamice...
Molim? Ti si pile mamino... kako je bilo u vrti}u? Maca moja, a sta ci
pevala? Bravo! Mala moja lutkica... Pile, daj mi jo{ malo baku... [ta radi
baka? Kaki?
(Zvoni drugi telefon.)
Dobro, ka`i baki neka samo kaki, a ja }u pozvati kasnije.
Qubi te mamica, zvoni mi drugo zvrndalo, mila...
(31. Raspad sistema 4 - Boca)
(Di`e drugu slu{alicu.)
Alo, Boco, sine, ti si. Gde si? Jesi na{ao Goluba?
Pa, gde je? Mooolim? Oti{ao pit bulu na sahranu?!?
Trguje oru`jem a sve~ano sahrawuje krvolo~nu xukelu!
Molim, ni{ta sine... Ko trguje oru`jem, ma nisi dobro ~uo...
Ne, ne, ni{ta, nema veze! Slu{aj, nemoj da se javqa{ ma}ehi, {alila sam se.
Ma ne! [ta }e{ ti tamo kad je tata u Kartumu...
Svrati do fakulteta, zaboravi}e{ gde je... Dobro, sine, }ao...
(Koviqki.)
Uf, svet je oti{ao u vra`ju mater! I ja sam oti{la u vra`ju mater! Ne mogu da
verujem da sam poslala dete `ivotiwi koja prodaje oru`je i sahrawuje
kerove. Sludela me ona Srbobranka.
Pa {ta, ta agencija... ne}e vaqda da biju jednu bespomo}nu `enu... Ne}e kurac!
Svi biju bespomo}ne `ene...
Trebala sam ipak da se krstim, makar u Mirijevu...
Kako }u pred Boga, posle ovoga?
Trebala sam da ga prijavim policiji... Da! A ne da...
(32. Raspad sistema - policija)
(Okrene kratko broj policije.)
Alo, dru`e... ovaj izvinite, gospodine... Imam da prijavim, jedan slu~aj...
jednog ilegalnog preprodavca oru`ja, zapravo jednog kupca sa znate... onim
akcentom. Jednu zelena{icu i jednu agenciju za tihu delatnost... Molim?
Kakve veze ima moje ime? Ja sam sasvim slu~ajno... ^ovek kupuje oru`je,
ogromnu koli~inu... Ne, ne znam gde je oru`je... Zapravo radilo se o municiji...
Milion komada za kratku devetku... ^ovek }e me zvati u 13.35 i vi bi... Kako
to mislite da odem u nadle`nu stanicu? Otkud ja znam koja je va{a stanice
nadle`na za kratku devetku? Ama, slu{aj ~ove~e, ovaj tip ne namerava da
pqa~ka lokalne pekare nego... alo... alo...
(33. Raspad sistema - iskqu~en telefon)
(Pani~no okre}e broj~anik.)
Alo, ...alo ... [ta je sad? Mrtav telefon... Bog te mazo...
(Poku{ava sa drugog.)
Alo... alo...
(Slu{a neko vreme)
Slu{aj {ta ka`e, Koviqko sestro moja?!
(Ukqu~i telefon i ~uje se off.)
... Po{to niste izmirili svoj telefonski ra~un iskqu~eni ste iz PTT
saobra}aja... po{to niste izmirili telefonski ra~un...
(Ovaj off mo`e da ide do kraja predstave, zajedno sa onim instrumentalom)
[ta sad da radim? Ja sam odse~ena od sveta!
Jebem ti pozori{te koje ne mo`e da plati telefonski ra~un!
Evo ja }u da ga platim!
Evo, ja }u da budem sponzor telefonskog ra~una!
(Odsvakud vadi sve`weve inflatorne love, obra}a se najbli`em iz publike
ili direktno u kameru.)
Ej, leba ti, gospodine, budi drug. Idi do prve po{te i plati mi taj usrani
ra~un! Evo ti kamara para!
Kad su ih povukli iz opticaja, oca im jebem?
Kako da gledam vesti, kad padam na nos od posla?
Vidi kolika je to gomila love. Propade mi.
(Baca lovu u vazduh i ova dugo pada.)
A mogla sam da kupim `vaku...
(34. Raspad sistema - nestali bataci)
(U o~ajawu, sedne na kutiju sa "kanadskim batacima" ali propadne, pa shvati
da nema ni bataka.)
Gde su bataci? Ko mi ukr'o batake? Kako, bre?
Ej, gde su mi bataci? Milicijaaaaa.... Upomooooo}....
(Istr~ava u besu i panici, pa se doseti ne~eg i vrati se.)
^ekaj, bre, kako? Stalno sam bila tu? Kako to mo`e?
Sama sam bila. Nisu mogli da se istope na ni{ta ~ak i ako su kanadski... Ma
da su iz humanitarne pomo}i, ne mogu... Koviqka? Koviqka sestro! Da li je
mogu}e?
Koviqka pa ti si odvratni meso`der, a ja sam verovala da smo prijateqice!
Sram te bilo! Izrode! Skote pro`drqivi!
Isecka}u te u salatu i da}u te sviwama, krma~o jedna!
(35. ru{ewe ~etvrtog zida)
(Sprema se za pisawe.)
E, ne ostaje mi ni{ta drugo nego da budem pisac. Sve }u da ih otkucam, pa
neka im se svet smeje! Stidi se Koviqka! Sve }u da vas naguram u farsu majci
vam ga gurnem! Pa kad me na|u polomqenu da se zna ko me je polomio i ko ga je
posl'o da me polomi!
(Ponovo u publiku.)
[ta je {ta me gleda{? Nije ti dosta moje muke! [ta se cereka{? Idi ku}i! Ne
zna{ gde ti je ku}a?
Bri{i ve} jedared! Pusti me da stvaram!
Ajde, mar{! I tebe }u da ukucam!
Kraj
Radivoje Boj~i}
ALO, O\E MOBILNI
Radivoje Boji~i} (1949)
Afrika za petama, aforizmi, Rad, Beograd (1989)
Udbina zgrada, roman, Srpska kwi`evna zadruga, Rad, Beograd (1992)
Pri~e iz politike, kozerije,O{i{ani je`, Beograd (1993)
Sponzor no}as mora pasti, roman, O{i{ani je`, Beograd (1994)
Previ{e ta~no, aforizmi, Grafiprof, O{i{ani je`, Beograd (1996)
@estoki momci, monodrame, Privredni pregled, Beograd (1997)
Izme|u dva sveta, roman, Dama-print, Beograd (1997)
Pad u vis, roman, O{i{ani je`, Beograd (1998)
Kako sam ubio Gutemberga, roman, Partenon, Beograd (1999)
Srbi posle Hrista, satire, Itaka, Beograd (1999)
Sedmica u nedeqi, roman, Mrqe{, Beograd (2000)
Kapetan Vizin, roman, Buklend, Beograd (2000)
Ambis u provaliji, satire, Grafiprof, Beograd (2001)
Na u{}u dveju reka ispod Avale, roman, Dereta, Beograd (2003)
Prodavac magle, monodrama, (1989)
Ja, rezervista, monodrama, (1994)
Sponzor no}as mora pasti, monodrama, adaptacija istoimenog romana, (1995)
Pozovi me odmah, monodrama, (2001)
Gospo|a drugarica i drugarica gospo|a, tv-serija u deset epizoda
Malba{i}, tv-drama
@eqa zvana tramvaj, tv-drama
Monodrama Alo, o|e mobilni premijerno je prikazana 1998. godine u Nik{i}u
na Festivalu pozori{ta jednoga glumca u re`iji Radoslava Zlatana Dori}a.
Igrao je Vladan Gajovi}.
Bel Aleksander Grejam (Bell Alexander Graham),1847-1922, engleski fiziolog,
u~iteq govora gluvih; pre{ao u SAD; prona{ao i usavr{io telefon i
patentirao ga u Bostonu 1876. Wegov prvi telefon nije imao izvor
elektri~ne energije, ve} mikrofon magnetskog tipa. Osnovao je ameri~ku
kompaniju "Bell telephon Co." Delo: "Mehanizam govora" i dr.
[email protected] TELEFONI
Bil Klinton........................99-1-202-4561414
Boris Jeqcin......................99-7-095-2959051
@ak [irak...........................99-441-9304832
Ja u "Mogrenu".....................086-52-204
Nisam ja oduvijek bio tijelohraniteq.
Kad sam bio mali, ja sam ~uvao volove.
I jednoga jutra, dok sam pazio stoku, iz razmi{qawa o tome, odakle
dolazimo i kuda idemo, a bavio sam se i drugim egzistencijalizmom, prenu me
iznenadna rika.
Danas kad ~ujem da je neko riknuo, znam da je to bio, ili hitac iz
neposredne blizine, s le|a, ili s velike udaqenosti, uz pomo} snajpera.
Dok sam se pitao, {to li sad ri~u, pla{e}i se da mi se ne razobadaju,
zbog ~ega }e me otac odrati od batina, bacio sam pogled u pravcu Rudowe,
Jablana, Mrkowe i ostale stoke.
I tada sam me|u wima ugledao vukove.
Jado moj, ~itav ~opor.
[ta }u sad, lele mene dovijeka.
Da zovem oca, nijesam smio, jer sam narodnom pripovjeda~u poslu`io
kao inspiracija da smisli onu pri~u o ~obaninu koji je nekoliko puta
prevario seqane da su mu stado napali vukovi, pa kad su ih stvarno napali,
niko mu nije vjerovao, te je uzalud zapomagao.
Striko Milo je bio daleko i sigurno me ne bi ~uo.
Baba Miruna je bila pokojna, ~etrdesnicu smo joj davali jo{ prije
ne|equ dana.
\edo je bio nepokretan.
Bra}a su bila u Beogradu, a sestre se, ko za inat, poudavale.
I ja {ta }u, nego bje`.
Ka junak.
Mobilini, mr~o moj, to ti je najsvetlije oru`je svakoga junaka.
Mobilni, to ti je xeferdar 21. vijeka.
E, da sam imao mobilni, druga~ije bi ja.
Okrenuo bih oca i rekao, alo, ov|e ja.
- Tata, napali vuci!
Pa, ako bi mi se javio onaj glas da pretplatnik nije trenutno dostupan,
ja bih onda okrenuo kuma Bla`a.
Ukoliko kum Bla`o iz objektivnih razloga ne bi mogao da usko~i, ja bih
onda okrenuo strika Mila.
Strika Milo bi onda digao hajku i na{ bi Jablan pro{ao samo sa
lak{im ozledama, a ne ovako, da ga ni posle mjesec dana nijesmo mogli
identifikovati, pa i danas jedni vele da je to bio on, a drugi ho}e da se
klade da je ono bio Mrkowa.
Tek, sjutradan u novinama je pisalo kako su vukovi na Xakovici
zaklali toliko i toliko volova, toliko i toliko krava, a toliko i toliko
ostalog sto~arstva.
U to vrijeme istrage nijesu tapkale u mjestu kao danas, pa su se
po~inioci, makar to bili i vukovi, brzo otkrivali i bili privo|eni pravdi.
Sad ova policija ne mo`e da te uhvati ni kad im se sam prijavi{,
sre}e mi.
Ali, okolnosti su htjele da posle izvesnog vremena napustim rodnu
ku}u i da krenem svojim putem.
I tako, evo me danas ov|e.
Budva, ~o~e.
Mogrenska terasa.
Centar svjetske mobilne telefonije.
Treba da se javim jednome ~ovjeku.
^ekam ga da do|e, da sjedne, tu neg|e, sto-dva od mene, pa da mu se javim
A, odakle }u mu se javit, nego sa mogrenske terase.
Da ~itav svijet vidi da se ja javqam.
Vidi ga, lijep li je!
Ovo mi je osmi.
Prvi sam nabavio sasvim slu~ajno.
Jednoga dana i{ao sam ulicom, kad pored mene pro|e neki ~ovjek.
Dr`i ne{to malo u rukama.
Pomi{qao sam da je tranzistor i taman da ga pitam koji je rezultat,
kad taj po~e da se dere u onu spravu:
- Nemoj Miki da me zeza{. Ho}u lovu odmah, ina~e... [ta! Molim. Kako
to misli{? Ne zajebavaj se. Ma pu{i ti! Jebem i ja tebi. Alo, alo...
"Ovaj je potpuno lud", pomislih i okrenuh se za jednom plavu{om, ali,
ubrzo za~uh kako se onaj ponovo dere.
- Xomba, skupi qude i odmah idite kod onog pedera. Da. Kod wega,
morone. I da donesete do posledwe marke! Jeste. ^ekam vas kod "Krune". Kod
"Krune" kokuze.
I tad ja pomislih, mila moja majko, {to je dobra ona sprava. Isto ko i
telefon, samo mobilno, brate. Prati te ko Udba. A da koja Udba, jadan. CIA
mu nije ravna. I tad odlu~im da i ja tako ne{to treba da imam.
Pri|em onome i ka`em mu, taka i taka stvar, dru`e.
Nema problema, brate, odgovori mi onaj, dok sam mu zavrtao ruku. Evo
ti, nosi ga, samo nemoj da me povredi{, jer jo{ nisam rekao sve {to sam imao.
Mo`da, odgovorim mu ja, ali ako je me|u onome {to si imao i ovaj
aparat, slobodno ga stavi u otpis.
Po{to sam od onih qudi koji poklone ne odbijaju, zahvalio sam se onom
~udu od ~ovjeka i gurnuv{i ga pod autobus, ~ijem sam voza~u pru`io {ansu da
iznenadnim ko~ewem spasi jedan `ivot, udaqio sam se sa mesta nemilog
doga|aja.
Ve} u slede}oj ulici uzeo sam stvar u svoje ruke i poku{avaju}i da
dobijem ujaka Radowu, generala u penziji i jedinog ro|aka koji ima obi~an
telefon, polako sam ulazio u tajne mobilnog .
Mobilni ti se sastoji od kutije, na kojoj ima{ dugmad, onako, ko na
{licu kakvog pove}eg kurowe, zatim ti je tu mali ekran, na kome sva{ta pi{e
i antene koja se uvla~i i izvla~i.
E, ta antena ti je ~udo, jadan.
To ti je najve}i izum posle to~ka, du{e mi o~ine.
Kako {to, kukala ti majka.
Nema boqe sprave za ~a~kawe u{iju od toga.
S tom se `icom ne mo`e{ povrijedit.
A ~e{e svrab u u{ima ko ni po jedna.
To i qekari preporu~uju.
Kad pro~a~ka{ u{i, boqe ~uje{.
Nema te lo{e veze koja te mo`e zajebati.
^uje{ i kad ti mobilni {u{ti, i kad zuji i kad pi{ti.
^uje{ ko da ti je onaj tu u sobi.
A sve zbog antene.
Da we nema, jo{ bi se ~oek slu`io javnom govornicom.
E, sad, zamisli da te neko vidi kako telefonira{ sa obi~nog
telefona.
Ako bi ti se taj vi{e javio u `ivotu, jebi mi oca.
Ja to nijesam znao do prije izvesnog vremena.
A toga dana ne{to me ovaj moj zezao, a ja morao hitno da javim jednom
~ovjeku za jednu stvar, i odem na recepciju.
Daju mi oni slu{alicu, kad ba{ kad sam zavr{avao, vidim jednog
zemqaka.
Spustim onu slu{alicu i viknem za wim, zemqa~e, a on ubrza korak. Ja
potr~i, a on u bijeg. Ja ga pojurih jo{ stotinak koraka, ali kondicija
polovi~na, jadan.
Kad juri{, crkne{ odmah.
Samo kad bje`i{, onda si maratonac.
Tako mi onaj zemqak pobje`e.
A ve} sutradan se pro~ulo.
Qubavnica vi{e ne}e da me vidi.
Prijateqi mi savetuju da im se ne pojavqujem pred o~ima.
Do{la mi tetka, o~ina sestra, donijela pitu i kilo rakije, i sve
tu`e}i, pita me {ta to bi.
[ta,tetka, pitam je ja.
Kako {ta, jad mi u dom. Vi|eli su te |e pri~a{ na obi~ni telefon.
Nemoj bar da te vide! Na{a krv, pa nema mobilni, e kuku mene za dovijeka.
Kako nemam, jadna. Vi|i!
I ja izvadim, ne jedan, nego tri mobilna.
Kad to vi|e tetka, samo {to ne zapjeva.
A {to pri~aju la`ovi da su te vi|eli kako razgovara{ sa obi~nog. I to
sa recepcije, pred ~itavim svijetom.
I tada se ja sjetim u ~emu je kvaka, i od tada kad vidim javnu govornicu,
zaobilazim je u {irokom luku, a kad vidim obi~ni telefon u izlogu, razbijem
ga, pokradem sve {to se u wemu nalazi, a ostavim samo obi~ni telefon, da
oni tamo shvate kako to vi{e niko ne}e.
Pomirewe sa qubavnicom je i{lo mnogo te`e.
Morao sam da joj se javqam i po deset puta dnevno, to jest, kad god bi me
pozvala preko mobilnog.
U normalnim prilikama, dobila bi batine {to me provjerava.
Ovako, batine }e dobiti tek kad se pomiri sa mnom.
Ina~e, najgore {to ~ovjeku mo`e da se desi jeste kad mu mobilni }uti.
Kad }uti, to ti je kao da ga nema{.
A vala, boqe je i da ga nema{, nego da ti }uti.
Kad }uti, do|e mi da mu ka`em, {to }uti{, jadan.
Reci ne{to.
Bekni.
Oglasi se.
Zucni.
Javi i da mi je otac umro, samo reci ne{to.
A {to je najgore, ne }uti kad smo sami.
Kad spavate, ili kad ste u vodi, pa i kad ste u velikoj nu`di, mo`e da
}uti.
Ali, on ne.
To uvijek }uti pred nekim drugim.
I {to ih je vi{e, on du`e dr`i jezik za zubima.
Doga|alo se tako, sjednem ja sa nekim va`nim qudima za sto, svi
izvadili mobilne i taman da neko zausti ne{to, stanu oni zvoniti.
Prihvate se svaki svoga mobilnog, pa u pri~u.
A ovaj moj }uti. Ja da crknem od muke.
Obrni, okreni, da nije pokvaren.
Okrenem dva tri broja, vidim radi.
Ali, nije stvar u tome da ti zivka{ od nemila do nedraga.
Ako si neko, treba tebe da zovu.
A mene niko.
Da me bar na vojnu ve`bu zovu, odazvao bih se u znak vje~ne zahvalnosti
{to su me spasili bruke.
No, ni oni.
I kad pro|e vrijeme, stado{e oni va`ni qudi ustajati.
Dado{e jedni drugima brojeve svojih mobilnih, a mene i ne pogleda{e.
Ne bi ni ja wih, vala, da sam bio na wihovom mjestu.
[to da mi daju broj svog mobilnog, kad mene i onako niko ne zove.
Pa, nijesu oni Crveni krs, nego biznismeni.
Nemaju oni vremena za gubqewe sa nekim kome se ni mobilni ne
ogla{ava.
E, kad toga dana nijesam u zemqu propao, ne}u nikad.
Kad tada nijesam digao ruku na sebe, ili }u umrijeti prirodnom smr}u,
ili }e me neko ukokati.
Samoubistvo ti ja izvr{iti sigurno ne}u, kad se toga dana nijesam
ubio.
Od tada nema {anse da odem neg|e sa qudima, a da mi se mobilni ne
oglasi.
Nemoj neko da me ne zove na mobilni od tad do tad, ina~e }u sve da vam
porazbijam, ruke }u da vam polomim, a mozak ima da vam prospem, ka`em
osobqu i gostima kafi}a iz moje ulice.
Pa, kad odem, od mog mobilnog ne mo`e da se `ivi.
A oni va`ni qudi me gledaju sa divqewem i samo me po neki pita, je l
te, gospodine, gde nabavqate tolike sagovornike.
Ja, na to samo odmahnem rukom, jer mi ba{ zvoni mobilni, pa ne mogu da
mu odgovorim, a sve mislim, pazi da ti ne ka`em, ko ti, bre, jebe mater
pedersku.
Preko moga mobilnog najvi{e volim da razgovaram sa ocem.
Odakle se javqa{, iz zatvora ili sa robije, grom te ubio majci, obi~no
me pita otac, kad ga pozovem.
Sad sam na Slaviji, ka`em mu ja.
A ho}e{ li koga ubit, ili }e{ ga danas samo opqa~kat, pita me otac
daqe, a vidi se da bi dao sve da ga izbavim iz ove dileme.
Ne}u stari, ka`em mu ja i taman ho}u jo{ ne{to da zaustim, a on me
prekine, sa Slavije, ka`e{, jes, ovo.
Pa, i nije Slavija, sad sam kod Skup{tine.
More, ostani na bankama, ne diraj mi Skup{tinu da ti ja ne bih sudio. A
otkud sad kod Skup{tine, kad si rekao da si na Slaviji, uzvikuje ova
tragi~na figura moje pro{losti, ipak sre}na {to me je uhvatila u la`i.
Pa, tako, u automobilu sam.
Kakvom automobilu, a razgovara{ sa mnom telefonom!
Imam mobilni, }ale. Mobilni. E.
I tada bih ~uo kako ocu ispada slu{alica iz ruku i maj~in glas, u kome
prepoznajem i slede}e rije~i: a {to mu odmah ne spusti{ slu{alicu, jadan,
nego pu{ta{ da te ubije preko telefona.
Potom se ~uje ono klik.
Nekad je moja majka kliktala kao gorska vila.
A sad iskqu~ivo preko mobilnog.
Kad ve} pomiwem svoje korene, ne mogu a da ne ka`em kako nekada mog
oca nije mogao da ubije ni tenk.
A danas je, siromah, u takvome stawu da ga mo`e dokraj~iti obi~an
telefonsko poziv .
I to ne neki prete}i.
Nego obi~an.
\etiwi.
Opet, nisu ni moji svi razgovori preko mobilnog prijatni.
Ne zovem ni ja iskqu~ivo svoje du`nike i lijepe `ene.
Mobilni ima to svojstvo da sa wega ne samo da mo`e{ zvati druge, nego
i drugi mogu zvati tebe.
I u prilikama kad ja biram s kim }u da razgovaram, sve je u redu.
Ali, kad mene biraju, nije uvijek sve u redu.
Dosta toga je i u neredu.
A rekao sam onima tamo, nemoj da se glavom {alite da nekome dajete
broj moga mobilnog.
Ko }e imati moj broj, neka bude privatna stvar mene kao pojedinca.
I zaista, kad ima{ mobilni treba strogo da vodi{ ra~una kome daje{
broj.
Policiji nikad.
Vojnom odseku, tako|e.
@eni.
Ni slu~ajno.
Ni ocu, a ni majci.
Ako im ne{to treba, ti ih zovi.
Prijateqima samo u krajwoj nu`di.
\eci, ako si lud.
Ako ho}e{ da ti ra~uni budu toliki da mobilni mo`e{ da ima{ samo
kao otkazani telefon, onda broj daj |eci.
Ma, pusti ti pri~u kako mo`e{ da kupi{ ~itavu po{tu.
To je jedno.
Drugo je kad tvojim telefonom raspola`u |eca.
To je skupqe i od po{te.
Ne daj broj ni svojim poslovnim prijateqima
Zva}e te i dawu i no}u, pa kada jednog dana shvati{ kako si potpuno
nervno i fizi~ki iscrpqen, ne}e{ ni sti}i da uzvikne{ da su ti to
namjestili biznismeni, namjerno te stalno zivkaju}i, ne}e{, bre, uspjeti da
ka`e{ ni jao majko, a ve} }e{ biti biv{i.
Ako ve} mora{, daj samo onima koji treba da te okrenu tek da se vidi
da ima{ mobilni, a to moraju da budu qudi od potpunog povjerewa.
Ma, kakvo povjerewe, jadna ti majka.
To moraju da budu samo oni qudi koji imaju mobilne, a ti zna{ wihove
brojeve.
E, takvi su ti najsigurniji.
[to oni tebi mogu da urade, mo`e{ i ti wima.
Zato }e te oni ~uvati kao ne samo Zenicu, nego i Tuzlu oka svog.
I dok je tako, niko te ne}e uznemiravati.
A otkud, ipak, po nekome tvoj broj mobilnog, nikad se ne}e otkriti.
Kako do tvog mobilnog uvijek uspiju da do|u oni kojima takva jedna
cifra nikada ne bi trebalo da padne {aka, prosto je neobja{wivo.
I tako, budi siguran da broj tvog mobilnog svakako ima inspektor
policije koji protiv tebe vodi krivi~nu istragu.
Broj tvog mobilnog ima i finansijska policija.
I vojni odsek.
I {ef suparni~kog ganga.
I `ena.
I |eca.
O ocu i majci da i ne govorim.
I prijateqi.
A onda, kada se najmawe nada{, na klozetskoj {oqi, za vreme seksa, u
trenucima nervne krize, u operi,na liturgiji, neposredno pred napad na
benzinsku pumpu, na sahrani...
U tim i sli~nim momentima, oglasi ti se mobilni.
I to ne onako tiho, prijatnom zvowavom.
Nego kao sirena kola hitne pomo}i iz ranih {ezdesetih godina.
Ona koja najvaquje atomski napad i zdesna i s lijeva.
I po{to odbije{ prvi sr~ani napad, prisloni{ svoj mobilni na uvo, a s
one strane ~uje{ glas svoje `ene koja te pita da li si video gde je pre {est
meseci ostavila svoje nau{nice, ili te zove }erka koja ti saop{tava da se u
nedequ udaje za nekog {erpasa, kojom prilikom saznaje{ da se javqa iz
Nepala, ili te priziva prijateq da ti ka`e da u ~etvrtak ne}e mo}i na
pecawe, ili ti se oglasi neko za koga se ispostavi da je pogre{io, {to je znak
da je tvoj broj postao javno dobro i da cifru imaju svi, kao da je re~ o dve
nule, a ne devetocifrenom broju.
E, da wih nema,~itav `ivot, a ne samo mobilni telefon bi zaista bio
veliko u`ivawe.
Ide{ tako ulicom, vidi{ neki kr{ od automobila.
I sjeti{ se da takav isti ima i tvoj brat.
Okrene{ majku i pita{ je, je li mama, da li sam ja ono imao brata?
Po{to osim potvrdnog odgovora dobije{ jo{ i preporuku da crkne{ da
Bog da, ponovo okrene{ i pita{, a imate li broj wegovog mobilnog.
Nema mobilni.
Pa, normalno, da ima, ne bi vozio onaj kr{.
I okrene{ 988, pa tra`i{ obi~ni.
Kad ti se javi ona `enska, pomisli{, {ta }e mi majka, kad ja imam 988.
Devet, osam, osam me nikad ne ru`i, a uvijek bi da svaki broj koji
zatra`im.
I tad odlu~im da od sada 988 zovem - mama.
Da se ne radi o ro|enom bratu, i to jednojaj~anom blizancu, nikad sa
tako ne~im gadnim kao {to je obi~ni telefon ne bi imao posla.
Ovako, brat ti je.
A i to je, jadan, ne{to.
Kao, recimo, sto maraka.
I sve gledaju}i u zgodne `enske, po{to ga posle toliko vremena prvi
put ~uje{, pita{ ga,{ta je radio ju~e, koliko ima |ece, da li je popravio
bojler, je li mu `iva `ena, kad je do{ao s posla, i kako se zove...
Po{to zavr{i{ jedan ovakav bratski razgovor, sa zadovoqstvom
primijeti{ da te je jedna plavu{a gledala iskola~enih o~iju, i sav sre}an
pomisli{ kako jo{, kad su `ene u pitawu, nijesi rekao svoju posledwu rije~ i
pun zahvalnosti stavi{ svoj mobilni u xep od pantalona, tamo gjde je i wemu
i `enama najtoplije.
Ipak, nije ni kod mobilnog sve tako idealno kao {to izgleda na prvi
pogled.
Kod ovakvog jednog telefona, prislu{kivawe je jedna sasvim obi~na
stvar.
Da te prislu{kuje policija, ni po jada.
Oni i onako sve znaju.
Na tebi je samo da se nagodi{.
Nego te prislu{kuje ko god ho}e.
Nema, recimo, ulica u kojima bi dozvoqeno bilo kretawe samo
vlasnicima mobilnih telefona.
U takvim ulicama oni bi mogli mirno da popri~aju, a da ih niko ne
prislu{kuje.
Ovako, svakoj avetiwi je dozvoqeno da se kre}e i onim ulicama kojima
se kre}u i nosioci mobilnih.
Svaka fukara danas mo`e da pro|e i Tolstojevom i U`i~kom.
To, bre, nekad nije moglo.
Nekad je nezaposlenima bio zabrawen ulaz u U`i~ku ulicu.
Wom su mogli da pro|u samo oni koji su tu ne{to radili, kao na primer
Tito, Kardeq, Rankovi}...
A danas tuda prolazi ko stigne.
Imao mobilni, nemao mobilni.
I ako ~ovjek izvadi telefon, da zove, ili je pozvan, svako mo`e da
slu{a {ta takav jedan ~ovjek pri~a.
Kako to prislu{kivawe izgleda, najboqe }emo pokazati na jednom
obi~nom telefonskom razgovoru.
Kako si?
I ja sam dobro.
Dobro su.
Dobro su i moji.
U Gr~koj. Mi smo bili ov|e u Budvi.
Super.
Da je bilo vode, bilo bi odli~no.
Ma, ne u moru, u vodovodu.
Kad ho}e{. Mo`e sutra.
U pet. Mo`e.
Va`i. Onda u pet u "Mogrenu".
I najglupqem prislu{kiva~u bilo bi jasno da je onaj odande dao
slede}e odgovore: dobro, kako si ti, kako su tvoji, a tvoji, g|e ste bili na
odmoru, kako ste se proveli, u moru, kad }emo se vi|eti, u koje vrijeme, mo`e.
Me|utim, tako ne{to se jo{ mo`e podnijeti.
Ali, da se meni desilo ono {to se desilo vlasnici mobilnog telefona
u ~iji sam razgovor sasvim slu~ajno uletio, ja bih danas bio jedan potpuno
propao ~ovjek, i to propao, ne bilo g|e, nego u prvu zemqu, ekolo{ku dr`avu.
Elem, {to bi rekli pu{a~i LM-a, jednom sam tako pozvao osobu ~iji
identitet zbog interesa istrage ne}u otkrivati.
I taman kad sam o~ekivao da }e mi se osoba, koju }u u daqem izglagawu
zvati gospodin X, javiti onim svojim karakteristi~nim, alo, za~uo se glas.
Boja tog glasa nedvosmisleno je ukazivala da je glas bio `enski.
A kada sam za~uo i sadr`aj onoga {to je ona govorila, bilo mi je jasno
da o mu{karcu ne mo`e sigurno biti rije~i.
Ako neko ovo mo`e nazvati mu{karcem, jebi ga.
A ovo je govorilo, upoznala sam se sa Vuka{inom pre jedno tri godine,
kad ga je moj mu`, Ozren, jednom pozvao da posle posla svrati na pivo.
Vuka{in je imao grguravo plavu kosu, de~je lice i par plavih o~iju. Ali, pre
svega, imao je dupence koje bi svaka `ena po`elela. Ozren i ja smo
tamnoputi, ali ~esto u`ivam u dru{tvu wegovih kolega severnije boje ko`e.
Nas troje smo bili u gara`i, pili smo i pu{ili.
Vuka{in iznenada ustade, izvini se i uputi se u kupatilo.
Ja krenuh da mu poka`em put.
Alo. Da, ~ujem te. Ka`em, ja krenuh da mu poka`em put. Sa~ekala sam da
iza|e iz kupatila, a onda ga saterah u }o{ak izme|u sudopere i fri`idera i
{apnuh mu, `elim te. Da. Ma, ne ka`em tebi. Vuka{inu sam rekla, `elim te.
Slu{aj daqe. Bio je iznana|en i jedva je procedio, a {ta }emo s Ozrenom?
Slede}e ~ega se se}am bilo je to da su nam se usne spojile u strasnom
poqupcu i da smo se dodirivali svime ~ime se to moglo. Nisam mogla da
odolim i da ne kleknem i da sklopim usne oko onoga {to ga je po polu
razlikovalo od mene...
[ta je ovo, {ta pri~a ova `enetina. E, lele tebe Ozrene. I kuku, nego
{to! I zamalo da bacim svoj mobilni u obli`wi kontejner, kad ona avetiwa
nastavi. Sjajno sam ga posisala. Pi! I tad ja pritisnem nulu, da ne slu{am ovu
bruku i nijesam se smirio dok ne ~uh tu-tu, tu-tu.
Mnogo docnije, sjedio sam ne{to u stanici milicije jer sam imao ne{to
sa ~lanom 134. stav dva KZ-a i ~itao jedan bulevarski list, jer kakav bi ja
`estok momak sa ulice bio, kad ne bih imao veze sa bulevarima, kad vidim
sliku neke `enske, le`i, mami me prstom, a ispod toga pi{e broj 99-45-654555434 i natpis "Vru}i telefon".
I kako sam po prirodi radoznao, okrenem ti ja broj, kad se ponovo
oglasi ona jada. I opet po~e da pri~a o svom ~oeku Ozrenu i wegovom
prijatequ Vuka{inu. A tu smo, pomislih. Umije{ao sam se u vezu, i to ne
toliko telefonsku, koliko {valersku. Kako te nije sram, kurvetino. [to to
~ini{ ~oeku. [to ga ne otruje{, nego ga ovako bruka{ pred cijelim
mobilnijem svijetom , E, da mi te se dokopat, ne bi ti meni vi{e ni sa psom, a
kamo li sa tom avetiwom Vuka{inom. Sram te bilo, ti majka, doma}ica i
vjerna quba. E jad ti u dom! A o onoj mu~enici, ve} i novine pi{u i sliku joj
{tampaju. Ne ka`em, nije lo{a, ali da vara onako Ozrena, to joj vala ne mogu
oprostiti.
E, to ti je slabost mobilnog.
Ne samo {to mogu prislu{kivati onoga ko zove, nego i onoga ko je
pozvan.
Da nije tako, ona krkna bi jo{ varala Ozrena sa Vuka{inom.
Ovako, sigurno ju je neko prijavio ~oeku, i ja se nadam da je on i wu i
wega poslao tamo g|e im i pripada. U pakao, a no, jado.
Ali, ima jedno mjesto odakle te sigurno te{ko mogu prislu{kivati.
Ne ka`em da to policija ne mo`e.
Na{a policija bi ti se ubacila u slu{alicu, da ti je mikrofon na
Jupiteru, a ta slu{alica na Veneri.
Na{oj policiji svaka ~ast.
Ona slu{a svoje gra|ane.
Zato se tako dugo i zvala narodna milicija.
Ali, kad ka`em, ne mogu te prislu{kivati, mislim na one slu~ajne.
I jo{ ho}u da ka`em da jo{ ima mirnih mjesta, odakle ~ovjek mo`e ni
od koga neometan telefonirati.
E, takvo jedno mjesto je pra{uma Amazona, ali, ako ti je ona daleko,
onda je to grobqe.
To znam, jer kad je striko Miko umirao, zadwe mu nije bilo da nam
poru~i da budemo ~asni, junaci i uvijek slo`ni, kako su nam to poru~ivali
preci od dolaska Slovena na Balkan do strika Mila.
[ta je Miko, jadan, boli li te {to, pitala ga je strina Stanu{a, a on joj
je posledwim snagama atoma odgovorio, da me sahranite sa mobilnim, ina~e
}u da vas prokunem.
Kuku, jeknu strina Stanu{a, jer su ona i striko Miko dijelili jedan
aparat, a {to }e ti mobilni na oni svijet.
Kakav oni svijet, grom te ubio `eno.
Ja ti u to ne vjerujem.
Ja idem u grob, a otale mogu na miru da zovem sa mobilnog i da pri~am
{to god ho}u, a da me ne ~uju ni Veko, ni Jezdo, ni Vukosav, pa da me posle
`biraju za Goli Otok.
E, sad }u da ka`em {ta mislim o drugu Staqinu, suncu komunizma, pa
nek {pijuni crknu {to me ne}e ~uti.
I stvarno, sahranili smo strika Mika sa mobilnim.
^etrdeset dana po wegovoj sahrani strina Stanu{a je prodala kravu i
kupila drugi aparat.
A kad je umirao Kor~agin, pozvao je svoga brata Bu|onija koji nam je
jednom, u pijanom stawu pri~ao kako je strika Miko svako ve~e zvao toga
Kor~agina mobilnim i pri~ao mu da komunizmu nije kraj.
Po~etak je.
Ja nijesam vjerovao tom pijanom gove~etu Bu|oniju.
Ho}e da pomute revolucionarnu pro{lost i slavne golooto~ke dane
na{eg strica, pa pri~aju koje{ta.
[ta pri~a, kakav mobilni iz groba, jadan i priprijetih mu da ako ga jo{
jednom ~ujem, o~i }u antenom da mu izvadim.
I tako sam mislio sve dok mi jedne no}i ne zazvoni telefon i otud
za~uh, alo, ov|e striko Miko.
Kakav, striko Miko, ako ti sad do|em Bu|oni, sve }u ti brkove dlaku po
dlaku po~upat, ali se nekako potmulo, kao iz zemqe ponovo za~u, ja sam jadan,
striko Miko, nego da popri~amo malo.
Iskqu~io sam mobilni, ali od te no}i vjerujem da vampiri postoje, a
da je striko Miko sigurno avet na{e revolucionarne pro{losti.
Ali, ako ste do sada vjerovali u svaku moju izgovorenu rije~, ovo mi
ne}ete vjerovati, iako je istina, `ivota mi ko mi je najmiliji.
Kad se rodio mali Rade, oti{ao ja sa Mijom, wegovim sre}nim ocem, da
maloga i majku mu wegovu Qubu izvedemo iz bolnice.
Mali, qepota Bo`ja. Ista majka.
Mijo, mrtav pijan i jednako neupotrebqiv kao kad je mali Rade
pravqen, pa ja morao da priska~em u mobu.
I po{to sam Mija ostavio na zadwem sjedi{tu svoga auta, odem sam po
sre}nu majku i maloga Obili}a.
I kad sam ih ugledao, ja buket sa osamnaest `utih ru`a dam Qubi u
ruke i taman htjedoh da priznam o~instvo, kad mali Rade ugleda mobilni.
Mali si ti Rade za mobilni, rekoh ja i uzeh ga u naru~je.
Ali, mali Rade se zaplaka, pa kad smo stigli u kola, ja, da pla~ ne bi
probudio pijanoga Mija, izvadim mobilni i dam ga malome Radu da se igra,
govore}i kako }u mu isti takav nabaviti kad napuni osamnaestu, a mali ga
Rade prisloni na uvo, i ove mi ~asti re~e, ko }e ~ekat punoqetstvo jadan.
- Kolt i mobilni da mi se nabave odmah, i udari u pla~.
I tu shvatim da ti ovo ~udo nije luksuz, jadan, nego jedna potreba
savremenoga i civilizovanoga ~ovjeka, koji `ivi u ekolo{koj i of-{or
dr`avi i koji ne mo`e da tra`i javnu govornicu kako bi saznao stawe na
wujor{koj berzi, nego mora odmah da reaguje, jer biznis ne trpi tegqewe.
A biznismen, ako je kakav-takav gazda i Crnogorac, posledwi je koji
treba da tegli.
Za{ta ina~e slu`i ovolika stoka.
Gledaj ih samo.
Zauzeli sva mjesta u mogrenskoj ba{ti, ne mo`e se od marve ni disati.
A kad ve} pomiwem disawe, ne mogu a da se ne sjetim onoga dana kada su
mi na operacionom stolu otkazali ne samo svi unutr{awi, nego i svi spoqni
organi, kao {to su vje{ta~ki bubreg, vje{ta~ka plu}a i vje{ta~ko srce.
Jedino {to je u tom trenutku bilo prirodno u ~itavoj operacionoj sali
nalazilo se u posjedu glavnog hirurga.
On je bio toliko prirodno glup, da ni jednog trenutka nije gubio
prisustvo duha.
Gubimo ga doktore, vikala je jedna sestra, koja se kladila da }e u
penziju oti}i sa sto hiqada umrlih na operacionom stolu, i ni jednim vi{e,
a upravo sam ja bio taj jedan.
[ta da radimo, kuku meni, vapio je hirurg, vide}i me kako se budim iz
anestezije.
I tad se ja latim svoga mobilnog i {apnem da zovu Hjuston, doktora
Debejkija.
Posle toga, sve je i{lo kao po loju.
Na ovom stolu moja sudbina je re{ena kao da je re{avana za stolom.
Da je svaka ova istinita, Bog mi je svedok, a ja sam svedok vama.
Po{to su mi izvadili rafal metaka iz plu}a, meni je preostalo da,
kad sam iza{ao iz bolnice, okrenem broj Debejkija u Hjustonu i da mu
zahvalim.
Malo mi je samo bilo ~udno {to mi je Debejki sve vrijeme ponavqao, o
kej, mister Jeqcin, o kej, mister Jaqicin, ol rajt mister Jeqcin...
Znao sam da sam pokvaren, ali da sam toliki Jeqcin, pojma nisam
imao.
Ipak, najvi{u ulogu ovaj mobilni je odigrao onda kad se kuma Rado{
upisivao na fakultet.
Zove me wegov otac, kuma Miqan i ka`e:
- Vi|i, ni{ta ti od ovoga moga ne mo`e biti, nego da ga }eramo u vojsku.
- Koga u vojsku, kuma Miqane?
- Maloga Rado{a.
- Pa, jesmo li mi pali tako nisko, da |ecu {aqemo u vojsku, velim ja.
- No {ta }emo s wim, kad nije u~io, - veli kuma Miqan. - Ne mogu ga
ovakvoga poslat ni na Harvard.
A, ako nije tamo, no g|e }e, nego u vojsku. Da mi `ivi tu sa
falsifikovanim qekarskim nalazima kako je ludo, vala ne}u, pa makar mi
poginuo u vojsci.
I |ed mu je poginuo kao vojnik, pa {ta mu danas fali. Nema tog guslara
da ga ne pomiwe.
- E, boqe vala da sam kamen rodila, nego wega. E, {ta do~eka ja da
jedino moje ide u vojsku. Kako }u pred druge na ti tajm et fajv o klok, kuku
meni! - zavapi kuma Milijana.
Vidim ja, ho}e mali Rado{ najebati, da }e ga stvarno poslati u vojsku,
pa ga pozovem i ka`em, hajde mr~o da idemo u Beograd, ima{ avgustovski rok,
da polo`i{ prijemni.
- Ada, kako }u, jadan,- veli Rado{,- kad sam ti ja jedva i ovo zavr{io. I
da nije bilo Miqanovih para, jo{ bih ti ja bio u drugom.
- Sredwe! viknem, tek da mu ne dopustim da ka`e osnovne.
- Osnovne,!- viknu on, tek da me trgne iz uzaludne nade.
- Ne mari, more, nego da mi idemo u Beograd, na prirodno-matemati~ki.
Tamo ti niko ne}e.
- Vala boqe i na prirodno-matemati~ki nego u pje{adiju!- odgovori mi
Rado{, pokazuju}i da razlikuje qude-babe od qudi-`aba.
I mi ti se u avgustovskom roku uputimo preko Tivta i Sur~ina u
Beograd.
Prije toga mobilnim pozovem Leksa.
Lekso Jovana, Jovan Nikodima, Nikodim Marka, Marko Janka, Janko
Nova, Novo Vuksana, Vuksan Radosava, Radosav Miodraga, Miodrag Mojsija,
Mojsije Veska, Vesko Predraga, Predrag Zorana, Zoran @an Pjera, a @an, koji
bi bio Pero da nije Crnogorac, mi se javi i veli da mo`emo slobodno da
do|emo i da je na Prirodno-matemati~kom sre|eno.
- Preko koga?- pitam ja da znam kome da se odu`im.
Preko Jula, ka`e mi @an-Pjer.
Kakvog jula jadan, kad je ovo avgust.
Preko jula, kad ti ja ka`em i ne pitaj daqe, nego kad bude trebalo
da}e{ ne{to za kampawu i tako }e{ se odu`iti
I odemo ti nas trojica u Beograd.
Mali se popne gore, a ja i Fjodor Mihajlovi~ Fedorenko, doktor
prirodnih nauka i profesor na univerzitetu Lomonosov, ostanemo doqe, pa
kad je po~elo, ja izvadim mobilni i poznam Rado{a po glasu. Rado{ mi
izdiktira zadatke, ja zapi{i a Fjodor Mihajlovi~, uzmi te rije{i. Ja onda
otpozdravim Rado{u i tako ti taj mali bude najboqi na prijemnom i kao {to
mu sleduje po zakonu, odlo`i vojsku, a kuma Miqan ni litar loze, da mi se
odu`i.
Sad, nije ostao samo on meni du`an. Du`an sam i ja da objasnim otkud
Fjodor Mihajlovi~ ov|e. Kao ~ovjeka koji ima pune xepove ugleda, i ni rubqe
vi{e, anga`ovao sam ga da mi prenosi neke stvari iz maj~ice Rusije. Kad
ka`em iz maj~ice, mislim na wenu utrobu, odakle mi je ~asni Fjodor donosio
rudu urana, a g|e }e neko mislit da jedan takav nau~nik ho}e da se bavi
takvih poslovima za {aku dolara, koji su mu potrebni tek da bi se zadr`ao u
`ivotu.
Otud Fjodor Mihajlovi~, a ja mislim da je danas i Dostojevski `iv, i on
bi bio na velikim isku{ewima.
I najzad, istorija mi ne bi oprostila da se nijesam osvrnuo na ulogu
mobilnog u na{em politi~kom `ivotu.
Radio sam kao tijelohraniteq jednoga od na{ih lidera i jednom, ba{
kad smo bili u posjeti nekoj kafani, u kojoj se odvijao program izvan
vidokruga na{e politi~ke javnosti, u trenutku kad je napetost u na{ega vo|e
dostizala vrhunac, u|e jedan momak.
Kako je napetost na{ega vo|e bivala u posledwe vrijeme sve re|a, pa i
kad su Ruskiwe poku{avale da je izazovu, a na{ lider je bio poznati
ruskiwofil, ~itava se wegova kamarila usresredila u pravcu wegovih ga}a,
navijaju}i za jo{ jedan politi~ki uspjeh ove stranke, ja vi|eh da je onaj momak
kradomice navukao nekakvu crnu ~arapu na glavu.
Je li to ona ~arapa, nije, jeste, nije, ma jeste, poznajem je po rupama za
o~i, te ti ja izvadim mobilni, okrenem broj i koliko sam mogao ti{e, ali
prijete}im glasom ka`em:
- Omere, jesi li to ti. Pa, nijesi znao na koga }e{ vr{it atentat, nego
si do{ao da smi~e{ vo|u ~iji sam ja tijelohraniteq, jebem li ti oca,
turskoga.
- O, izvini, nijesam znao da si ti umije{an! - po~e Omer da mi vrda.
- [ta, nijesi znao, pogani ro`ajska. Mr{, iz kafane da ti mozak
nijesam prosuo.
Omer skide onu ~arapu i neprimjetno, onako kako je i u{ao, iza|e.
Tek tada se kafanom prolomi aplauz.
^itava mnogobrojna pratwa na{ega lidera povicima `ivio i raznim
drugim ovacijama pozdravqala je napetost svoga vo|stva, dok su Ruskiwe
prebrojavale marke kojima ih bje{e darovao generalni sekretar partije.
Ja odahnuh, za {to sam imao dva razloga: spasao sam vo|i i gorwi i
dowi `ivot.
Ali, kao svaki profesionalac nijesam se htio hvaliti.
Samo lijevom blago stisnuh svoj magnum, a desnom pomilovah mobilni.
Da sam imao, dao bih im i po kocku {e}era. E, bih, `ivota mi maj~ina.
Bez alata nema zanata, a kamo li nauke o ~ovjeku, kao {to je
tijelohraniteqstvo.
A, eno ~ovjeka koga o~ekujem. ^ek, ~ek da ga zovnem. Koji li mu bje{e
broj mobilnog. A, znam.
- Alo, jesi li to ti. Ja sam. Kako g|e sam. Evo me tu, dva stola od tebe.
Ne, {ta }e{ mi za stolom. Kako }emo, jadan pri~ati, ako sjedimo zajedno.
Misli{ da se mo`e razgovarati preko mobilnoga za istim stolom. Ono, bio
sam ja prisutan kad se i tako razgovaralo. Mi}un je izveo Maru na ve~eru i
po{to je poru~io {ampawac, preko mobilnog je zaprosio. Mara je preko
mobilnog pristala. Joxo od `ene nikako druk~ije nije tra`io da izvr{i
bra~nu du`nost, nego preko mobilnog. Legnu tako uve~e, on izvadi mobilni,
pozove je i tra`i. Da nije tako radio `ena mu nikad ne bi dala, nego bi
oti{la s prvim ko bi je pozvao preko mobilnog. Vukota je preko mobilnog
tra`io da mu dodaju ~a{u vode, a Veko je preko mobilnog otjerao svoju `enu
majci, kad ju je onakvu rodila. Pa, {to i ti i ja ne bi razgovarali preko
mobilnog za istim stolom u kafani. Mogli bismo, ali ima tu jedan problem,
jadan. Ko bi nas vidio kako razgovaramo preko mobilnog. Nego, hajde ti sad
mene zovi. Da i i moj mobilni pusti svoj juna~ki glas, da zazvoni ko
manastirsko zvono na Svetoga Aran|ela. Hajde, pohitaj, mobilni ti se
pozlatio.
- Alo, ja sam. Jesi li to ti. [ta radi{. U Mogrenu. Ada ko je tu. Niko
vala. Pet-{est nequdi i niko vi{e. Sve to odnekud iz nekakoga Leskovca,
Para}ina, Be~eja i {ta ti ja znam. Nema ko nekad, Wemci, Francuzi, na{i...
Nego, g|e si ti, pogani. Nema te sto godina. Ni mobilnim da se javi{. Eh,
zauzet. Vala mobilnim mo`e{. A za {ta ti slu`i mobilni. Da nema{
mobilni, pa hajde. Ali, kad ti ga je ve} Bog dao, pozovi me jadan. Kako, na koji.
Na moj mobilni. Bez mobilnog ti ja nikud ne idem. Mogao si me preko
mobilnog, vala, i u zatvoru u Spu`u na}i. Ma, na mome pi{e i
vaterrasistance. Otporan na vodu, jadan. Mo`e{ me dobit i na 20 hiqada
miqa pod morem ko @ila Verna. A, kad }emo se vi|et, ja ti to ne znam. [ta se
imamo gledati, kad je tu mobilni. Ja ni majku nijesam vidio ima tri godine.
Ali, malo-malo ja ti wu mobilnim. Veli ona kako je mobilni opasna stvar. Da
je mogla, rodila bi me preko mobilnog. Pa tako i ti. [ta ima da se vi|amo,
nego ti mene zovi preko mobilnog. Ja sam ti ov|e u Mogrenu stalno. G|e }u
biti, nego tu na mogrenskoj terasi. Pravo da ti ka`em, meni po nekad i
dosadi, ali je ov|e mome mobilnom najboqe. Kud svi drugi, tu i moj mobilni.
Ne}e ti se on, vala, razdvajati od drugih mobilnih, da jebe oca. Ima tu neka
nokija u koju se moj erikson zagledao. Ako, Bog da, bi}e na prole}e mobil~i}a.
Kako lud jadan. Ti ne vjeruje{. E, pa baci pogled lijevo. Jo{ lijevo. E, vidi{
li onoga sa brkovima. Pogledni na wegov sto. E, pa sad mi vjeruje{. Wemu se
omobililo dvanaestoro mobil~i}a. Da je sre}e, pa ti i ja da se oprijateqimo.
Kad je moglo wemu, a {to to ne bi moglo tebi i meni. Pa ih malo podigne{ i
pravo u Tuzi, na pijacu. Ima Srbijanci tamo da ih kupuju ko da su iz nekog
drugog of-{ora, a ne ovog na{eg ekolo{kog. Ko poludio. Ja. Hajde to ponovi.
Pazi ti {ta pri~a{. Jebem i ja tebi, govno jedno od govneta. I |ed ti je bio
fukara. Hajde. Hajde, iza|i pa ko se vrati. Iza|i, oca ti tvoga, ne}e{ ti tako
za moga mobilnog. Da si mi majku, pa da ti i oprostim, ali za mobilnoga
ubijam. Hajde, iza|i, a ja ti garantujem da se ti vi{e ne}e{ vi|ati `iv na
mogrenskoj terasi.
Jedva ~ekam da ga upucam, pa da preko mobilnog javim policiji da do|e
na uvi|aj.
A kad policija uzme stvar u svoje ruke, ne}e me na}i ni preko mobilnog.
[email protected] TELEFONI
Policija..........................................................................92
Hitna pomo}...................................................................94
Mobtel...........................................................011-138-608
Centar za neuroze i grani~na stawa............6490467
Urgentni centar.................................................4449-555
JKP "Pogrebne usluge"......................................762-762
Mirjana Bobi} Mojsilovi}
VERICA ME\U [QIVAMA
Mirjana Bobi} Mojsilovi}, dvadeset godina radila je kao novinar u
mnogim jugoslovenskim listovima i na televiziji.
Objavila je kwige Baba, nemoj ni{ta da me pita{ (zbirka qubavnih
pri~a), 1997, roman Dnevnik srpske doma}ice, 2000, Suze su O.K. integralni
tekst istoimene drame, Happy end, roman, 2002.
Napisala pozori{ne komade Suze su O.K. (Narodno pozori{te,
Beograd, 1999) i Verica me|u {qivama, monodrama i Imitacija `ivota
(Narodno pozori{te Beograd i Centar za kulturu Pan~evo, 2003)
Premijera monodrame Verica me|u {qivama odr`ana je u Ateqeu 212
2000. godine u re`iji Tatjane Mandi} Rigonat, a igrala je Svetlana Bojkovi}.
Verica, `ena izme|u 45 i 50 godina. Veoma doterana iz asortimana sa
tezgi - sukwa na preklop u dre~avim bojama, sandale na {tiklu, istaknute
grudi, ta{nica u vri{te}oj boji, jako natapirana, na{minkana, sa vise}im
min|u{ama sa pijace, jako naki}ena...
Scena ima nekoliko stolica, jednu kancelarijsku biqku i sto~i}.
Verica ulazi na scenu vrlo odlu~no, stane na sred scene i obrati se
publici.
Kunem se, govori}u istinu i samo istinu. Iz srca. Kako je stvarno bilo.
Samo ho}u da znate da sam mnogo, mnogo dala za Srbiju. I sad je nekako do{lo
vreme da to i ispri~am. Mi mali, iz gomile, mi se nikada ne hvalimo gde smo
bili i {ta smo sve radili, to se nekako podrazumeva. E, ali je do{lo vreme
da se sve obnovi i izgradi, pa i odnos prema nama. Nije u redu da sam svuda
bila, sva{ta pro{la, mnogo dala, a na kraju - nikom ni{ta.
Ja sam obi~an ~ovek, kao {to vidite. Zovem se Verica... [uwalo.
Ro|ena sam posle Drugog svetskog rata, mislim ta~na godina mi pi{e u
dokumentima. Radila sam kao daktilograf generalnog direktora u fabrici
Miloje Drndi} Ba}ko. @ivim u Rakovici, u garsoweri.
Trenutno sam na prinudnom ko i toliki drugi. Pa snalazim se nekako.
Moj zet Bane nabavqa robu iz Ma|arske, pa smo ja i kuma Ratka otvorile
jednu tezgu na Kaleni}evoj pijaci... Prodajemo me{ovitu robu {iroke
potro{we. Znate ono - puding, vatu, ulo{ke, kobasice, salamu, salcgajz, i
baterijske lampe, sapune, deterxente, one `i~ice za prawe sudova, {ampone,
pomade i toalet papir - to nekako najboqe i ide. Nije lo{e, zaradi se neka
crkavica da se pre`ivi... i da nikom ne bude{ na grba~i.
Ma, {to se ono ka`e - @IVE]E OVAJ NAROD! Stvarno smo jedinstveni
na planeti. @ivota mi! I kad do|e{ na pijacu, majke mi, ako si normalan mora neka milina da te uhvati - sve vrvi od `ivota, `ene nose toalet papir
i binde, nekako s ponosom... Ako bi neprijateq posmatrao sa visine tu sliku
jedino {to bi mogao da zakqu~i jeste da u Srbiji ima {ta da se jede kad se
toliko prodaje toalet papir... Majke mi... Na{u malu privredu odr`ava
toalet papir, `ivota mi! Nemojte da se smejete. Listi}i, listi}i, rolne i
Paloma. Mo`e da nema svega, al toga uvek ima. Pa jel nije tako? Da nema toga
ne znam od ~ega bi sirotiwa `ivela. Toalet papir nas je odr`ao i u najte`im
trenucima, stvarno... Pa jel nije?
Ja sam uvek govorila da smo nepobedivi... Uvek, evo, i Milorad mi je
svedok (prekrsti se pobo`no), da iz mojih usta nikada ni{ta drugo o Srbima
nije iza{lo, nego da smo najboqi, najpametniji, da }emo da pobedimo i da ima
ceo svet da nam zavidi. I ve} nam zavidi. A tek }e da nam se divi. Vide}ete!
I Miloradu (prekrsti se pobo`no) sam to rekla ba{ ovim re~ima.
Mislim, ja nemam {ta da krijem. Milorad jeste bio moj generalni
direktor, ali mi smo bili u vezi. Znala sam da je `ewen, ali {ta }ete, ono
pusto `ensko i pusto mu{ko. Ali, to nije bila {valeracija. To je bila qubav.
I tolika je to bila qubav da nema {ta ja nisam bila spremna da uradim za
wega. Se}am se, jo{ 1989. godine, on se ve} bio odoma}io kod mene u
garsoweri... i terao me da bacim Gorewe {poret... Kako }u, bre, da bacim
Gorewe {poret, nov je bio... A volela sam i wega i Srbiju... I onda na|emo
kompromis... Milorad mi li~no {rafcigerom skine onu plo~icu Gorewe... a
meni toliko bilo milo {to smo se razumeli i kao qudi i kao Srbi. Sada se
tu uhvatila r|a... Al' mnogo nam je lepo bilo. Mnogo... Pa {to smo se igrali...
Meni majonez po grudima, ja tr~im oko kombinovane sobe, a on me juri da
poli`e, pa sve vi~e "Tomi, volim te Tomi!" I sve se spopli}e o regal, o
trosed, fotequ, pa se udari u naftaricu, ispravi se i udari glavom u
stakleni luster. Al, to je bilo staklo iz Zaje~ara, pa se zanese i sa regala
obori onog gipsanog Budu i razbije ga u parampar~ad, sagne se da ga pokupi, pa
po~ne da urla "U pizdu materinu, u pizdu materinu, nabodo' se na Tita!" Ja
sko~im i vidim, a Titova zna~ka, iz wegovog sakoa, zabila mu se u butinu. E,
tad se on jo{ uvek kleo u Tita.
Posle, kad ga pro{lo, on me ube|iv'o - "To je tvoja zna~ka!" "Nije, Miki,
moja, izvini". Ja zna~ku sa Titovim potpisom nikada nisam nosila, a on,
bogami, jeste.
Ta~no se se}am wegovog odela iz Kluza, sako boje xigerice, a zna~ka se
cakli u reveru, limun `uta ko{uqa, zelene ~arape sa violinskim kqu~em
koje sam mu ja kupila, sandale... i zna~ka... Dugo je on wu nosio... Do mitinga na
Kosovu poqu... Posle je teo da je baci, ali ja sam je sa~uvala...
E, onda kad je do{la direktiva, on mi reko da promenim majonez, da
stavim doma}i majonez... ja ga poslu{ala... a on, se}am se, nekako sedne
smlavqen na kau~ i ka`e, "Izvini, Verice, al ne mogu da te jurim i vi~em
Evit, Evit!..." Nije mu vi{e vaqda bilo uzbudqivo...
Dobro. Evo, da pre|em na slu~aj.
Tog dana do|em ja kod wega u kancelariju. Nismo se do tog dana videli
godinu dana. Znala sam ja da mu `ena nije u Beogradu, ina~e me ne bi ni
primio.
Mnogo ti hvala Milorade {to si me primio, a on na telefonu. Neka,
neka sa~eka}u ja da zavr{i{ razgovor.
(Verica se {eta radoznalo po kancelariji i dok nevidqivi Milorad
telefonira ona prevu{i pesmu "Ne mo`e nam niko ni{ta, ja~i smo od
sudbine"... hit Mitra Miri}a)
... Ba{ si zlatan, mada... i red je bio da me ve} jednom primi{... Nisam
ti ja makar ko...
A on meni - {to dobro izgledam... Pa dobro ka`em, hvala {to izgledam,
znam da izgledam. Nego, ti si mi ne{to druga~iji.
I stvarno, i jeste onaj moj Miki, i nije. ^udno ne{to, promeweno.
Ju, kakav ti je to bedan pogled... kroz prozor iz kancelarije - na beton.
Dok si bio u fabrici, bar si gledao u zeleno...
A on meni - "I Razumena to isto misli!" On meni odmah, pa bup - svoju
`enu.
Ma nemoj? Eto vidi{ i nas dve u ne~emu da se slo`imo... A, kako je ona?
Fino... Poslao si je na Kipar sa decom? Lepo... Apartman ste iznajmili... Kako
}e ona tamo kad ne govori ni jedan jezik? Nisam bezobrazna, nego je to istina.
Ti si mi to sam rekao, da ne zna da bekne ni jednu re~... a i srpski, da
izvine{, malo zanosi... Uostalom na Kipru ve} svi pri~aju srpski, jel tako?
To mu do|e kao neka stvarno autonomna srpska pokrajina. Nego, tamo je mnogo
jako sunce, Milorade. Razumenka ima da ti se ugqeni{e. Ona ionako ima
dosta bora, pa jo{ to sunce. Ima sva spe~ena da ti se vrati; misli}e qudi da
ti je majka, a ne da ti je `ena. Je li, da te pitam jel' jo{ onako debela? Pa
nisam maliciozna, nego posledwi put kad sam vas videla na TV, onomad kad
ste bili na onom prijemu, mnogo je lo{e izgledala, poru`nila, brate, pa se
udebqala, morala sam da iskqu~im televizor... Dobro, ne}u vi{e o woj.
A jel mo`e ovde da se pu{i...?
Milorade, {ta ti je? {ta ti je, {to zakqu~ava{ vrata? Nemoj da
zakqu~ava{ vrata, ja sam ovde do{la zvani~no! Qudi se sastaju i rastaju,
{to je bilo me|u nama bilo je, ja sam to prebolela. To je gotovo. Nemoj bre da
se otkop~ava{, nisi mi vi{e direktor. Nekad bilo, sad vi{e ne mo`e. da me
obrlati{ ko posledwi put, pa posle da mi spu{ta{ slu{alicu.
Do{la sam ne{to drugo da te pitam. Sedi, kud `uri{? Polako, sve }u
da ti objasnim.
Vidim, obrijao si brkove, osmeh ti druk~iji, stavio si zube, pa i nos ti
nekako do{ao nov... ju Milorade, o~i ti nekako do{le zelene. Da te sretnem
na ulici, boga mi... Ali ne}emo da se igramo Vuka i Crvenkape... Evo, da
pre|em na stvar:
Sada kada smo stvarno pobedili ceo svet, kad smo pobedili NATO,
Ameriku, Novi Svetski Poredak, zlo~ina~kog agresora i wegovu soldatesku,
Milorade, da otvorimo karte, da otvoreno razgovaramo.
Ama, nisam do{la da obnovimo vezu, koliko puta treba da ti ka`em.
Nisam se udala... Da jesam, ~uo bi da jesam... Ne pijem ni{ta... Nisam ~lan.
Nemam ja vremena za to! I nije bitno da li je neko ~lan ili nije. Bitno je
kakav je ~ovek. [ta brani! Za {ta `ivi! Za koga glasa! Na ~ijoj je strani! Ti
vaqda zna{ s kim ima{ posla.
Ja sam ti pravi glas naroda. Govorim samo ono {to mislim i {to ~ujem
preko televizije!
E, e, Miki, sva{ta smo mi pro{li, sve same ofanzive, i evo, stigosmo i
do obnove i izgradwe...
(Verica po~iwe razgaqeno da peva patriotsku pesmu "Neprohodnim
stazama")
I pravda je da nas grade, kad su nas ru{ili, |ubrad zlo~ina~ka. E,
zna{ kako mi ne{to milo oko srca kad su pre neki dan na televiziji javili
da }e Nemci da izgra|uju kragujeva~ku Zastavu. Nemac }e JUGA da pravi! [ta?
Ko lupa? Ma bilo na televiziji?! A?... Dobro, ne}e da bude JUGO, stvarno
lupam... al neko doj~e }e da prave. E, ne mogu da do~ekam da vidim kako
[vaba izgra|uje na{u industriju... i to ba{ u gradu gde su napravili Krvavu
Bajku... Dobro, de, Miki... pa znam da nisu oni napisali tu recitaciju... [ta ti
je bre? [ta se stalno breca{. Nisam ja poludela od bombardovawa. Ja sam u
stawu pune svesti!
(publici)
A bilo je stra{no. Kod nas u Rakovici roletna nije ostala ~itava.
Ragastoi poispadali, prozori polupani. Lete oni avioni, lete, svake no}i
nas ga|aju...
(Miloradu)
... Vi ste osetili samo kad su ga|ali Dediwe? Vi sada tamo
stanujete...? a odskora? Ba{ ti dobro ide, Milorade... i lete avioni, zna{,
sve pr{ti, a ja se mislim samo - "udri silo, dabogda ti se vratilo..." i
vratilo im se... I tek }e da im se vrati...
(publici)
Prvo, oni vodu vi{e nemaju! Od nas }e da je kupuju! Sad su smislili da
prera|uju vodu iz kanalizacije! Govna }e, bre, govna }e da cede samo da bi
imali {ta da piju! Drugo, ovi zemqotresi, ove poplave, ovi vetrovi {to se
doga|aju po tim neprijateqskim zemqama, ni{ta to nije slu~ajno, {to reko
Mili} od Ma~ve: "Dabogda im se glave na le|a okrenule! Stopala im se
dabogda naopa~ke izvrnula!" Se se}ate te divne kletve?
Eno im tamo samo pederi, s opro{tewem, i travestiti! Nema, bre, ko
decu da im pravi. Ej, nas }e da mole, nas }e da mole da ih silujemo!
Ma idite molim vas. Kod wih sve neke bolesti iz laboratorije. A kod
nas sve normalne zdrave bolesti: tuberkuloza, {uga, {uqevi, nazeb, va{ke...
A kod wih SIDA!
Ribe! Ribe im u vodi sve odjednom postale `enke. Pa posle neka neko
ka`e da nema pravde na svetu. Sve je to na{e tajno oru`je!
({apatom i u poverewu)
Svi mi u Rakovici znamo gde se nalazio ciq! Kako koji? Koji su ga|ali!
Znam da to ne sme da se pri~a da je to vojna tajna, ali... zna Srbija da ~uva
svoje tajne... Moj brat, Dule, od tetke, se}a{ ga se? Ma onaj {to smo i{li kod
wega na Avalu, na crevca, {to te zvao samo "direktore, direktore". [to je
budala? Izvini, molim te, vrlo fin i pametan mladi}. [to se iz wegovog
dvori{ta vidi Avalski toraw. Vidi{ da se se}a{! E, pa, Dule je svojim
o~ima gledao. Pri~ao mi.
Pa jel' ti zna{ da je u Avalski toraw bio ugra|en specijalni Teslin
magnet. Nisi ~uo? Ogroman, specijalni magnet! I, kad zlikovci po{aqu
raketu, ona do|e do torwa, Dule svojim o~ima gledo, obi|e krug oko torwa,
vrati se i - bup, pa u Zuce! Bup, pa u Zuce!
Pa {ta ako je sru{en toraw? Pa jel ti zna{ ko je sru{io toraw na
Avali? Idi tamo pa pitaj po selima! Idi pitaj! Mi! Mi smo ga sru{ili! Pa
~ove~e, u Zucama nije vi{e moglo da se `ivi od tih raketa!
[ta se smeje{? Nije ovaj narod ni lud, ni glup! Sve je nama kristalno
jasno!
Nego, ~ula sam i da su isto ovaj @e`eqev most u Novom Sadu... isto
tako... na{i sru{ili... Pa da spasu onaj narod {to `ivi pored mosta! Pa ne
lupam, tako se pri~a. Po{to kupila po to i prodala.
A kad smo ve} kod mosta, pa jel ti zna{ da sam ja svake no}i i{la na
most? Il na Brankov il na Pan~eva~ki! I{la sam da ~uvam mostove sa na{im
narodom. Idemo, tako, dr`imo se za ruke, i pevamo. Pod nama il Dunav ili
Sava, nad nama slobodno nebo Srbije! Sirene, a mi slobodni! Ko ptice. Ne
mo`e nam niko ni{ta. Arlau~u one sirene, arlau~u... Zna{, kakvo je to
uzbu|ewe, majke mi, da mi je nekoliko puta do{lo da sko~im dole... Pa ne,
nisam naravno, al zna{ kakva sam ja kad se uzbudim... Bilo mi je to ko da
idem na qubavni sastanak. Ma jok, nisam imala nikog tamo...
Nego igram, pevam. Branim svoju zemqu. Stanem. Stojim. I tako branim,
ja sam i oru`je i municija. Ja sam protivvazdu{na odbrana! Televizija me
snima... Stanem i brojim koliko nas je na braniku Srbije. A tebe nigde. E, da
je bilo kako sam ja `elela, ti i ja bismo ruku pod ruku, pa zajedno u kolo. A
trebalo je hrabrosti za to, Milorade! Video je agresorski pilot, video je
na{a ozarena lica i nije smeo da ga|a da ga ne potera maler.
Da nije bilo nas, `ena, dece, penzionera i ovih {to su po zadatku
morali da do|u - sru{ili bi ih. A kako bi onda beogradske pijace, odakle bi
zelena salata i mlad gra{ak, izvini, ni ovo iz Ma|arske ne bi stizalo... I
kako bi se i{lo na Novi Beograd, da nije bilo nas. ^amcima bi qudi i{li u
Sava centar na proslavu pobede!
A jednom sam uspela da se probijem u prvi red, da nosim zastavu. Sa
petokrakom. Wu najvi{e volim, izvini, to je zastava jedinstva. Bila sam i na
jutarwem programu televizije... Idem u vrsti, nosim zastavu i pevam, svi
pevamo, vetar mi leluja kosu... odli~no sam izgledala, a ja gledam direktno u
kameru... Nisam ni ja od ju~e, namazala sam se i ja... Ne}u da se ne vidim... Pa
izvini, {to bi se samo funkcioneri slikali za televiziju. Wih dovezu
limuzinama za slikawe sa narodom. A ja mewam po nekoliko prevoza da
stignem na vreme da nas branim. I jo{ se doteram. Nijednom nije bilo da sam
do{la bez frizue. pa rekoh, ne}e{ Verice, da ve~ito bude{ samo gomila.
najvi{e {tikle, frizura, min|u{e, sve. Otaxbina se brani lepotom! Osmeh
na lice, i guraj se, guraj, pa u prvi red.
A tebe, Milorade, nigde...
A ja, gde god treba Srbiji da se pomogne, tu sam. Uvek. Oduvek... Uvek
sam bila patriota, al sad - to je ne{to neverovatno, potpuno me obuzme,
ovako kao neka jeza kad pomislim na na{u pobedu i na golgotu koju smo
pro{li a da se zaista sagiwali nismo... I zato, kad ~ujem ove izdajnike kako
se smeju na{oj pobedi, kako onako petokolona{ki seire {to su strane trupe...
kako?... dobro, trupe Ujediwenih Nacija u{le u Srbiju i kako smo potpisali
kapitulaciju, u meni se javi stra{na mr`wa, mogla bih sve ovim noktima o~i
da im povadim... Nema stra{nije stvari nego biti izdajnik svoga naroda, za
{aku dolara... JA SE VALA SAGIWALA NISAM! Ja se sagiwala nisam!
A on meni, da se bogami jeasm sagiwala. (poka`e rukom) E, nemoj da si
prost. Sram te bilo! [ta je bilo izme|u tebe i mene to je jedna stvar, drugo je
na{a pobeda.
Milorade, uozbiqi se! Gledaj me! Ja sam Srbija! Sva{ta je preko mene
pre{lo, pa opet sam nasmejana! I sve {to je obe}ano - ispuweno je. Jel Kosovo
ostalo u Srbiji - ostalo je! Nisu Ujediwene nacije okupatorske trupe. I mi
smo u Ujediwenim nacijama, pa ne mo`emo vaqda sami sebe da okupiramo, jel
tako? Vidi{ kako se mi dr`imo. Devetnaest najja~ih zemaqa sveta protiv
nas, a vidi kako se dr`imo!
Zna{ {ta sam radila svo ovo vreme? Otkad se nismo videli? Obu~em
mantili}, pa se {etam Takovskom. Sedam puta sam bila na Dnevniku...
slu~ajni prolaznik u televizijskoj anketi! Pa o teroristima ovo, o na{em
Kosovu ono, o Rambuju ono, o miroqubivoj politici ono... Kako? Uvek mi je
te{ko da izgovorim... Rambuije Rambuje o Rambujeiu ono... Pa ne mo`e za moju
Srbiju ni{ta da bude slu~ajno. Moramo svi da joj pomognemo.
A ne, da u ovolikom gradu ne mo`e{ da na|e{ po{tenog ~oveka za
televizijsku anketu... Mi smo, nas tridesetak, taj narod koji je imao
hrabrosti da stane pred kamere i ka`e da daje podr{ku naporima vlade,
predsednika... Mene ve} znaju na televiziji... Smejte se vi samo, ali da sam
malo ambicioznija, mogla bih da se probijem da vodim neku emisiju... [to, pa
kamera me voli... A i pravilno razmi{qam... Ona jedna {to nas intervjui{e
po ulici, osetila je to... jednom mi je slu~ajno rekla, koleginice... omaklo joj
se, a meni je bilo mnogo milo... tada mi je palo na pamet da sam mogla da
budem malo ambicioznija... [to je ona boqa od mene... A i lep{e izgledam...
(publici)
Ka`em, nema nas ovakvih vi{e od tridesetak u Beogradu... Ma znam ih
skoro sve. Onaj jedan penzioner Staji}, radio je nekada u nekoj vojnoj slu`bi,
fin ~ovek veoma i lepo izgleda, dvanaest puta je bio u anketi Dnevnika.
Dosetio se - samo mewa okvire za nao~ari, i kape. Jednom {ubara, jednom
francuska kapa, jednom panama {e{ir. Dosetio se. A meni ka`e {to ne
stavim periku, da me ne prepoznaju. Pa ne mogu ja da stavqam perike, videlo
bi se. A ja i volim da se uvek vidi da sam to ja. Jer ja tu predstavqam ne samo
svoju zemqu nego i sebe... Meni to nikada nije bilo te{ko... Da nastupam... I
kada su nas usta{e napale, ja sam se pojavila na tribini u Rakovici i vikala
"dole Mesi} - usta{a"! I, svi su mi tap{ali. Al me onda nije zanimalo da
pravim politi~ku karijeru... da budem... funkcioner... ja treba da budem ono
{to jesam - slobodni politi~ki radnik, patriota, ali da se to zna.
Izvini, Miki, nikad te nisam pitala... Ono, kad smo napustili Krajinu,
htela sam da idem da tim nesre}nicima nosim vodu i sendvi~e, ali je Bane,
moj {urak, ovaj {to {vercuje iz Ma|arske, rekao da se ne mrdamo iz ku}e, jer
ste izbeglicama zatvorili prilaz u Beograd. Na{ima, Srbima... Nikad te to
nisam pitala... [to ste, bre, to uradili? Jel to istina...? To mi jedino nije
jasno, ali sve drugo mi je jasno... Kako ne zna{ za to? Bio si na moru, sa
Razumenkom i decom...? Pa niste im dali da u|u, a ono bila vru}ina, `ega...
I{ao je Bane... kolima... poneo je jedno deset paketa koka-kole i jedno
pedesed kilograma nektarina...
U `ivotu, ka`e, nije boqe zaradio... u markama im je prodavao, jer su
qudi bili `edni... i nije samo on... na autoputu bilo je tezgi koliko ho}e{...
Svi su zaradili... Ja im ne bih prodavala, ja bih im poklonila, ali... zna{...
I ti se sla`e{? Ka`u qudi biznis je biznis. Kako? O}e{ da ponovi{? E ovo
}u da zapamtim - u Srbiji se najboqe zara|uje kad je nesre}a... Lepo? To je
tvoja ekonomska politika?
E, pa objasni mi onda za{to [iptarima sve ide od ruke. Za{to im
onako fenomenalno rade tezge na pijaci. Lepe, velike, ima svega... A odakle
im to? Od {verca droge i oru`ja kojim ubijaju na{ narod. Milo{ev narod i
Kara|or|ev. I narod Nemawi}a, sredwevekovni narod. Ko {to ka`u na
Dnevniku. Zaklani srpski narod ko {to su govorili srpski akademici.
Ne mrzim ja [iptare {ti ih mrzim. Mrzim ih {to se oni me|usobno ne
mrze. [to umeju da se dogovore. Eto zato. Oni sve se lepo dogovore izme|u
sebe - jedan mewa devize, drugi prodaje papriku, tre}i broji pare i qubazni,
fini. [to ka`e Bane, ima uskoro da uzimaju nas, nebeski narod, da im se~emo
drva. Ho}e li se tome stati na put? Sad kad smo pobedili, da se stvari
urede...
Shvatila sam ja da je Kosovo najskupqa srpska re~. Samo jedna re~, a
toliko para potro{eno i u ovom ratu, i pre rata. I toliko para }emo da
dobijemo... To je i ovaj Nemac najavio. Sad }e pare u Srbiju. Dobro sam ja to
razumela.
Ali, kakav je to zakon tr`i{ta, kad ja kao patriota koji je sve dao za
Srbiju ovako `ivim, a vidi kako oni `ive!
Kako {ta sam dala za Srbiju? Sve! Sve sam dala!
Prvo - re~ nisam rekla kad ste mi uzeli staru deviznu {tedwu. Re~. A
mogla sam i ja da idem u udru`ewe starih deviznih {tedi{a. Da vam pravim
kermes na Trgu Marksa i Engelsa. Jel sam mogla? Mogla sam. Al nisam, jer
sam mislila na dobro svih nas. Dobro, niste vi, pare je ukrao Ante Markovi}
i hrvatske i slovena~ke usta{e, majku im secesionisti~ku i
antijugoslovensku, ali svejedno, vi ste ostali ta dr`ava. Jel tako? Pa pitam
te lepo da mi objasni{, kako je mogu}e da smo tako glupi, da smo sve uzeli od
Jugoslavije, i petokraku i vojsku, i avione, i ambasade, a pare da ne uzmemo.
Na{e pare. I nikom ni{ta.
Drugo - jel sam dala pare za Zajam za Srbiju? Jesam! Ti si mi rekao da
treba da prilo`im ne{to. Nemoj sad! Nisam luda {to sam dala, neka sam, nije
meni `ao... Vrati}e se to meni, sigurno... samo ka`em da zna{... da se sve
uzme u obzir... Nemam ni kamatu ni ni{ta...
Tre}e - onda do|o{e Jezda i Dafina. Naravno da sam dala. Sve {to
sam imala od u{te|evine... Sad je lako da mi ka`e{ da sam budala, ali ni ti
nisi shvatio... Evo ga zakqu~ak! Slu{aj! I te pare su bile za Srbiju! A ko je
pojeo te pare do posledwe marke? Pa mi! Mi smo to slupali, to treba
objasniti narodu. Srbija je pojela te pare, mi smo ih pojeli, mi smo slupali
te pare do posledwe marke, treba to objasniti narodu. Davali ste nam hleba,
struje, benzina, televizijske programe... Hranili ste nas i obla~ili,
{kolovali i zabavqali. Pravili nam kontakte sa svetom. Ceo svet sada zna
za nas, za Srbiju. Mi smo ve} godinama najslavniji narod na svetu,
zahvaquju}i vama. I nama, srpskom narodu koji je sve to podr`avao!
... Lepo razmi{qam? Pa lepa `ena lepo razmi{qa, nego... nismo svi
dali isto, o tome se radi. Pa i ti si dao, znam. A tebi su vratili? Kome su
mogli, oni su vratili. Pa i red je da ko je dao vi{e prvi i dobije.
Meni je ona Dafina, simpati~na, {ta, slobodna `ena sa {e{irom! Da je
neki kriminalac, vi biste je ve} uhapsili... A ona se slikala sa svima vama.
Jel nam lepo `ena rekla preko televizije da smo budale {to smo davali
pare u piramidalne banke? Jel su nam odgovorni drugovi isto rekli. Al ja
sam shvatila! Ovaj narod je hteo da bude prevaren, o tome se radi. Pa da
posle ima za{to da kuka. Mnogi su davali pare Jezdi i Dafini, samo da bi
posle mogli da kukaju i da kaqaju dr`avu i vlast! A lepo su se dru`ili u
redovima!
^etvrto! [ta sam jo{ dala za Srbiju? Ko`u! Svoju ko`u! Vidi ovaj
o`iqak. Ma ne taj, Miki, taj je tvoj o`iqak, kad si me ubo {rafcigerom kad
sam pretila da }u da zovem Razumenku i decu i ispri~am im sve o nama, ne
taj, to je ba{ o`iqak, to je dokaz tvoje qubavi, tada si me voleo. Nego ovaj,
ovde, taj ima da se zabele`i.
To je moja rana od kontramitinga, kad su me divqaci iz opozicije
opalili motkom... ne, samo ho}u da ti ka`em da te podsetim... Ostao mi
o`iqak od motke iako sam imala onu bundicu od ve{ta~kog leoparda koju si
mi ti uzeo u Pirotu, jeste, istina je dao si mi, dao pi{toq~e, da se branim
ako me neko napadne. Od tada ga uvek nosim sa sobom. Ali se na
kontramitingu, {to je trebalo da bude kruna na{e veze i kruna Srbije,
uop{te, nisi poneo kao ~ovek. Nemoj! Ja se derem, Miki, Miki, ovde sam,
ubi{e me ludaci, a ti dr`i{ transparent i ni da se okrene{. A no} pre toga
si me svla~io u hotelu Prag, i terao me da obla~im bundicu na golo... Zato
mene ovaj o`iqak jo{ vi{e boli...
Ja sam rawenik! Jeste, pqunula sam onog jednog obrijanog do glave {to
je psovao predsednika kome smo mi i{li da damo podr{ku. Ja sam wega
pqunula, a on je mene opalio motkom, po le|ima i po glavi. Da je bilo bar
kamere da to snimi pa i da mi ne bude `ao. Nas je bilo 500 hiqada ispred
hotela Moskva, to je ona sa Dnevnika sve ta~no izbrojala. To se zna! Al se ne
zna da je jedna lepa, mlada i hrabra `ena, koja je uvek `elela samo dobro
svojoj Srbiji, dobila batine i potres mozga! Taj o`iqak, to je svedo~anstvo
tog mog, tog na{eg srpskog bola i razdora. Eto {ta sam ja pre`ivela a wega su
snimali!
A on mi se upiqio u grudi.
Ovo?... Krst, iz Vra}ev{nice. Nisam ga ranije nosila, ali sad ga nosim.
Verujem u Boga i Jugoslaviju. Nisu to crkvene pri~e Milorade. Sa
petokrakom, sa srpskim ocilima, nije ni bitno sa ~ime se kitimo, samo da
rata ne bude vi{e i da se svi vratimo na svoja radna mesta. Da `ivimo kao
sav normalan svet. da budemo takav narod da te ne bude sramota nigde u
svetu da ka`e{ da si potomak slavnih vitezova i starih Slovena, da ti je
Tesla brat i to...
[ta otkad? Pa ti si mi pokazao Boga. S tobom sam videla Boga! Nemoj!
Toliko toga sam od tebe nau~ila. Zna{, mnogo toga imam ja tebi da zahvalim.
Ti si naredio kad ulazimo u fabriku da se svi krstimo, i da ti se javqamo sa
"pomoz Bog". Tad si i bradu nosio. Ti si rekao da treba da slavimo slavu
fabrike. Izabrao si Svetog Nikolu, pa si doveo sve{tenika. Pa jel si skuvao
70 kilograma `ita!
Se se}a{ kako smo bili nespretni, kad smo po~iwali da verujemo? Bio
si galantan direktor. [to jes jes. Posna slava, a ti nisi dao da se {tedi. Se
se}a{ kako se pop zaprepastio kad smo izneli zakusku koju si ti smislio sviwa le{o, sa blitvom i krompirom i maslinovim uqem, za one koji vole
laka kuvana jela. I TVOJ SPECIJALITET - zubatac na u`i~ki na~in, u
jagwe}oj maramici, {pikovan belim lukom i slaninicom, pa sve to na
kajmaku... Al smo sve slatko pojeli... Pop se, dodu{e, krstio u ~udu, al nema
veze. Miki, Srbin kada slavi, nikada ne {tedi! Jel tako? I kad smo
sahrawivali Komadini}a, tvog zamenika, isto si napravio zakusku koja se
pamtila u fabrici. I jo{ si doveo i truba~e, pa se |ur|evdan ~uo do zore.
Mnogo lepa sarana...
E, od tada sam po~ela stra{no da verujem u Boga. I verujem da je Bog uz
nas, i sve nosim ovaj krst, {to mi ga osve{to vidoviti Quboje, sa Tre}eg
kanala... da me ~uva od urokqivih o~iju... Jebo me...? E, nemoj Miki predamnom
Boga da psuje{... Ka`i samo jebote, ili jebi se, Nemoj Boga da psuje{, pogotovo
ne sad... Mo`e{ da mi ka`e{ jebo te otac, ili jebem ti majku ali, pred `enom,
koja je postala vernica, da Boga psuje{, zajebi to.
Mislim, ja se pla{im. Kad je vidovita Mileva jednom preko televizije
meni gledala u pasuq, zna{ ja sam se javila telefonom, htela sam da ti
pravo ka`em da pitam {ta }e da bude sa nama, sa tobom i sa mnom dok sam jo{
verovala da za nas ima nade, al sam nekako nespretno postavila to pitawe
pitala sam - {ta }e da bude sa nama - a ona je shvatila sa nama svima, zna{
onda je ona rekla da }e sve da bude dobro ako se ne psujemo i naro~ito ako
Boga ne psujemo. Od tada am nekako postala jo{ ve}i vernik...
Ali, ne idem u crkvu, to ne, osim kada je neki veliki dru{tveni
doga|aj. Kada je dolazila Trojeru~ica, tada sam i{la, i kada je Paja vodio
narod na bo`i}no bdewe... Kako koji Paja? Pa patrijarh! [to da mu ne tepam?
[to da mu ne tepam? Svi mu tepaju. Ma Srbija je, dragi moj, velika zemqa kad
su u woj svi sa patrijarhom na ti a sa predsednikom na vi. To je zemqa
budu}nosti...
E zato, mislim, treba da se vidi ko je {ta dao za Srbiju, ko je bio
po{ten i fer, a ko je bio izdajnik. Ko kosi, a ko vodu nosi.
Ja sam bre popa dovela da mi osve{ta tezgu na pijaci, nego {ta. I Bog
nas ~uva, majke mi. Ose}am to. Smejali mi se po pijaci, al ja se mislim samo
se vi smejte, ja znam {ta radim. I da zna{ da mi je sve nekako krenulo na
boqe... Bog me ~uva, ose}am to. A i za ovo, (prekrsti se) ima da me sa~uva.
A on mi pri{ao blizu...
Malo se ose}a{... Vru}ina je... zna{, pa... ne, samo ka`em, al imamo mi
na tezgi stra{an preparat - nama`e{ i ceo dan miri{e{ na ~iste noge... na
tezgi na Kaleni}u, stvarno treba da proba{... jeste da su zlo~inci, ali
kozmetika im je odli~na... to za higijenu stvarno imaju... More kakva bre
lihvarska internacionala, to miri{e ceo dan kad se nama`e, al na ~iste
noge. Kakve to veze ima? Pijem, naravno da pijem koka kolu, {ta sad to ima
veze. To je dobro bezalkoholno pi}e. U sva{ta ja verujem, al brate u to ne
verujem, da u koka kolu sipaju neki tajni sastojak da omamlaze svu decu na
svetu da im postanu robovi. mada to pi{u na{e ugledne novine, al u to ne
verujem. U sve ostalo verujem. I ono kad je bila vest u nekim novinama,
ovakav je naslov imala - Ubio majku jer mu je rekla da mu je ujak tata! To se
navodno desilo u nekom selu kraj Po`arevca, mada zvu~i kao sprda~ina, ko
da je neko namerno pustio tu vest da ispadne da smo mi nastrani kao
Amerikanci, ja i u to verujem, al u ovo ne verujem. I tvoja deca piju koka kolu,
nemoj da mi pri~a{. I ti si, bogami, koliko se se}am voleo da pije{ viski...
A, viski je englesko pi}e? Nisam znala.
Poznato je da mrzimo onog hermafrodita Blera, ali fakat - viski je
dobar. Mislim, ako treba, zbog patriotizma da pijem kinesku rakiju - u redu.
I `en {en. I rusku votku - u redu. Ali onda ka`ite narodu - to je razlog,
ideologija, a ne {to je koka kola otrovna. Jer ako ka`ete da je to razlog, {to
ih mrzimo, onda je sve druga~ije. Ako se ka`e da je mr`wa u pitawu, svi }e to
da podr`e.
Narodu treba da objasnimo da ne}e vi{e Srbin da poma`e ameri~ku
privredu, da ne}e Srbin vi{e da celu svoju platu potro{i na Ameriku. I na
Englesku. Da im mi, na{im dinarom, podi`emo oblakodere, eto tako treba
re}i narodu, svi bi razumeli. Da ih mi takore}i izdr`avamo. A ne, mi u ratu
sa Amerikom, a svake ve~eri na televiziji ameri~ki filmovi. Da se
razumemo, ja volim ameri~ki film, pa nek me ubiju, eto toliko sam ti ja
izdajnik! Volim, pa volim, to je ja~e od mene, iako mrzim Ameriku... To se zna!
Wemu zazvoni telefon. Neka, javi se samo, sa~eka}u ja. Erikson...
(Verica popravqa karmin pevu{i "Kud god da krenem... ko da mi otme
iz moje du{e Kosovo")
[ta ti je bre? [to da ne pevam tu pesmu? O}e{ da me udari{? Mnogo
si mi ti osetqiv na pesme. Se se}a{ ono kad smo sedeli u Romani Taru...
muzika, ja se naslonila na tvoje rame, {a{oqi me tvoja brada po ~elu, tad si
nosio bradu, se}a{ se, to je politi~ki bilo u modi... i ja naru~im onu pesmu
"Ne klepe}i nanulama kad silazi{ sa ~ardaka", ti misli{ da sam ja htela da
te provociram, da provociram kafanu... to je divna pesma... i ja naru~im jer je
brate lepa pesma, a ti ustane{ i opali{ mi {amar... Ni dan danas ne mogu to
da ti zaboravim... `ivota mi. A kad se setim, svi u kafani su ti tap{ali ~ak
i `ene, {to je stvarno sramota... a, Miki, nisi bio u pravu... Kako mi nisi
opalio {amar, kad si bio u ~etni~koj fazi? [ta pri~a{? Jesi mi bre
zabrawivao da jedem baklave na javnom mestu?
Sve ja pamtim! I {ubaru! [to si je nosio u akt ta{ni svaki put kad ti i
ja treba da se na|emo na livadi. I leti!
(Verica vadi {ubaru iz ta{ne i stavqa je na glavu)
Pa je stavi{ na glavu, a mene tera{ da se igramo ~etnika i `rtve.
Jeste, terao si me da kle~im i da ti govorim "Smiluj se, brate". A ti meni,
"Jo{, jo{". A ja sve ponavqam, smiluj se brate, dok ti ne poludi{... Sve ja
pamtim...
I zato, Milorade, ako sam ti ikada i{ta zna~ila, onda da me uzme{ za
ozbiqno... ~ula sam, mislim to se zna, kako da ka`em, ~ula sam da su tebi
dali da ti napravi{ spisak... da se tebi dojavquje... da se tebi qudi
javqaju... koji su ne{to uradili... koji su mnogo radili... da se to obele`i...
ne mrsomudim, Miki, nego samo da ti ka`em lepo i polako da bi sve
razumeo... da ti stavqa{ na spisak za... kako da ka`em... za spomenicu... pa
sam htela eto, zbog svega {to sam uradila... {to sam ti rekla, a to je samo
mali deo onoga {to sam ja dala... o patwama mojim ti nisam ni govorila... eto
smatram da sam zbog svega gore navedenog, mislim prethodno re~enog,
zaslu`ila da i ja dobijem spomenicu...
Nemoj da vi~e{! Nemoj da vi~e{ na mene! Nemoj da vi~e{, {ta ti je? Ne
tra`im ti ni stan, ni posao, ni poslovni prostor ni kiosk. Zbog svega ovoga
napred navedenog, Miki, red je da me stavi{ na spisak. Na spisak za
spomenicu. Eto, jedino {to `elim jeste taj mali znak pa`we ove, na{e, tvoje
Srbije prema meni. Samo to. Htela bih nekako da budem obele`ena kao neki
mali heroj. @elim da u novi vek u|em sa ne~im.
Kako koj }e mi spomenica? Nije. Nije mi dosta {to ste nas pohvalili
preko televizije, {to ste rekli da smo heroji. Da nam se zahvaqujete i
divite na podr{ci koju smo vama davali u svim najte`im trenucima. E pa
nije. Pu{tali smo vas da radite {ta ho}ete!
(publici)
Znam ja da zemqa treba da se di`e. To nam je svima jasno. Mi }emo da je
di`emo! Pa naravno, svi mi. Nije meni te{ko. Ja }u da idem na radnu akciju
ako treba, da di`emo mostove i popravqamo pruge, da gradimo fabrike. I
kinesku ~etvrt u sred Beograda, mi to Kinezima dugujemo, oni su na{i
prijateqi... Po deset dnevnica za Srbiju? Pa da}emo, zar smo malo puta
davali? Mogu ja jo{ skromnije, da pritegnem kai{, da se ustru~im.
Ako je to za dobro Srbije - nema problema... Ali, da mi se da spomenica.
Za sve {to sam uradila, da ne bude - gde si bio {ta si radio - propade ti
dvanaest godina, i bez dinara, bez podr{ke, bez i~ega, bez mu`a, bez deteta u
novi vek... Da mi to bude kao nagrada, da se ose}am boqe. da nije sve bilo
uludo, da vidim da neko ceni to {to sam dala...
Kako nema spomenica? Kako nema kad svi pri~aju?... U ovom trenutku se
ne daju? Pa kad se daju? Jel ima ili nema? Nemoj da me ismeva{, nisam ja to
zaslu`ila... Ostavi te kofere...
Isprsi se ko mu{karac pa mi reci - dokle }emo da gradimo i da
slavimo ovu Srbiju bez nagrade?
Pa vaqda }emo zajedno da je gradimo?
Miki, kolo da igramo, slave da slavimo, pod na{im nebom, pod na{im
{qivama.
A, on, ~e{qa se, stavqa nao~are. Ro|ena majka da ga ne prepozna.
Totalno izmewen li~ni opis. I ka`e mi: "Izvini Verice, ali mora}e{
da gradi{ i slavi{ Srbiju bez mene."
I tu mi ne{to pu~e pred o~ima, ko nokaut da mi je opalio.
(publici)
I ~ujem buku. Ne znam da li to u mojoj glavi bubwa... Kakva se to buka
~uje, jel to sa ulice ili... A on po~iwe da ~upa telefon iz zida.
"Ostavi taj telefon, jesi ti normalan? Ostavi taj telefon Srbiji,
nama je svaki aparat potreban".
A {ta je u ovim koferima? Pare? Na{e pare? Sve {to smo dali za
Srbiju!
Pa ti, be`i{, |ubre jedno nepo{teno.
A on meni: "Ne be`im nego }u da se vratim", i poku{ava da otkqu~a
vrata. On }e da se vrati? A kako }e{ da se vrati{ Milorade, jel kao uspe{ni
biznismen?
On petqa oko vrata. Kqu~ mu se zaglavio, a on me gura i gura...
A meni pritisak neki dovde... Kao da sam pod vodom, kao da se davim. I
tad mi sine:
Da bi nekog spre~io da se vrati, mora{ prvo da ga spre~i{ da ode!
(Verica vadi plasti~ni pi{toq iz ta{ne i puca u nevidqivog
Milorada.)
(Stavi pi{toq na sto. Pri|e publici.)
Gotovo!
Tako je bilo od re~i do re~i.
Znam da sam ja samo mali pion u velikoj igri `ivota. Radite sa mnom
{ta vam je voqa.
Priznajem samo sud moje partije. A moja partija, to je vaqda svima jasno
- to je Srbija.
[email protected]
Radomir Putnik: Predgovor
Dragan Aleksi}: Balada o Qubi Moqcu ili najve}i fudbaler na svetu
Moma Dimi}: @iveo `ivot Tola Manojlovi}
Josip Pejakovi}: Oj, `ivoteee!
Milenko Vu~eti}: Qubica, prvo lice mno`ine
Dragan Uskokovi}: ^egovi}
Rado{ Baji}: Led
Zijah A. Sokolovi}: Glumac ... je glumac... je glumac
Katarina Ambrozi}-Miroslav Belovi}: Nade`da Petrovi}
Milo{ @uti}: Azbuka - Vukov Rje~nik
Jelica Zupanc: Isidora
Mirjana Ojdani}: Na rubu svega
Radivoje Boj~i}: Alo, o|e mobilni!
Mirjana Bobi} Mojsilovi}: Verica me|u {qivama
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
821.163.41-2(082.2)
821.163.41. 09-2
ANTOLOGIJA savremene monodrame /
priredio Radomir Putnik. - Zemun : Festival
monodrame i pantomime, 2003 (Zemun : Makri
komerc). - 396 str. ; 21 cm
Tira` 500. - Str. 5-20: Predgovor / Radomir
Putnik.
ISBN 86-904439-0-8
1. Putnik, Radomir
a) Srpska drama - 20v-21v
COBISS.SR-ID 106921740
Download

антологија савремене монодраме