Недељне новине Крагујевачке у
сарадњи са Издавачким кућама
Вулкан издаваштво и Лагуна
награђују
2 Х2
КЊИГЕ НА
ПОКЛОН
стр. 16.
ISSN 1821-1550
Година V, Број 207
Излазе четвртком
ИЗБОРИ ЗА САВЕТЕ МЕСНИХ
ЗАЈЕДНИЦА
Партијски тест у
грађанској
процедури
страна 5.
НОВО ХАПШЕЊЕ
НА ФАКУЛТЕТУ
ИНЖЕЊЕРСКИХ НАУКА
Шест година
пљачкали факултет
страна 6.
КРАГУЈЕВЧАНИ
У БЕОГРАДУ
У престоницу без
повратне карте
страна 8.
Цена 70 дин.
ПУТ КРАГУЈЕВАЦ – БАТОЧИНА
www.kragujevacke.rs
16. мај 2013. године
Руше и граде Скадар
на Лепеници
2 КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 16. мај 2013.
www.kragujevacke.rs
Отварање
ДРУГА СТРАНА
Pobratimi
Пише Драган Рајичић
Karikatura: Goran Milenkovi}
АНКЕТА БРИСЕЛСКИ СПОРАЗУМ: КОГА ПОДРЖАВАТЕ
- ДРЖАВНИ ВРХ ИЛИ СРБЕ НА КОСОВУ?
M. Igwatovi}
Sne`ana
Gavrilovi}
Tati}, slikar:
- Velike mu}ke
sveta ne mo`emo
mi da razre{imo.
Neboj{a
Dikanovi},
sudski ve{tak:
- Dr`avni vrh,
jer je prona{ao
izlaz iz mraka
milenijuma.
Petar Gli{i},
automehani~ar:
- Ja sam za narod
Srbije u Srbiji.
Gordana
Milanovi},
medicinska
sestra:
- U pravu je
narod sa Kosova.
Veroqub
Kastratovi},
komercijalista:
- Kome op{te
dobro nije milo,
neka ide i prosto
mu bilo!
Nade`da
Lazarevi},
doma}ica:
- Te{ka odluka,
ko je u pravu to
ni bog vi{e ne
zna.
Mom~ilo
Simi},
proteti~ar:
- Najzad su se
na{li qudi koji
}e taj problem da
re{e.
Milivoje
Obrenovi},
karikaturista:
- Dr`avni vrh,
Srbija sa
Kosovom u
Evropu.
Anita Joci},
menaxer:
- Najva`niji su
gra|ani Srbije u
Srbiji.
Ne znam ta~no kako se na listi institucija u koje gra|ani imaju
najvi{e poverewa kotira Ustavni sud, ali ja bih ga stavio odmah
iza crkve da zajedno sa wom vodi borbu za opstanak na ovoj
tabeli. Onoliko koliko vladike Amfilohije, Ka~avenda ili
Pahomije doprinose ja~awu na{e vere u Boga, toliko, cenim,
Ustavni sud doprinosi pouzdanosti na{em pravnom poretku i
blagovremenom utvr|ivawu istine i ~iweni~nog stawa, glede
pravnih dilema i nastalih problema.
Bezbroj je primera iz na{e nedavne pro{losti u kojima
Ustavni sud ne samo da je bio instrumentalizovan od strane
vladaju}e oligarhije, ve} je sa svojim odlukama stizao ne u
minut do dvanaest, nego u pet popodne, kada je zainteresovana
javnost ve} dobrano pozaboravqala o ~emu se tu radi. Sve su
prilike da }e tako biti i sa najnovijom inicijativom na{ih
preostalih patriota (mogu se nabrojati na dva prsta jedne ruke [e{eq i Ko{tunica) za ocenu ustavnosti briselskog
sporazuma. Dok odatle stigne odgovor, mo`e biti i o wegovoj
protivustavnosti jer se i iz aviona vidi da stvari stoje ba{
tako, Srbi sa severa Kosova }e ve} biti disciplinovani i
upakovani u pravni sistem jedne druge dr`ave. Taj papir tada bi
mogao da ima upotrebnu vrednost jedino za Ha{ima Ta~ija koji
bi mogao da ga iskoristi umesto toalet pribora.
Jesam li ja to odjednom protiv pomenutog sporazuma? Nikako!
On je posledwe {to imamo u rukama za izbegavawe jo{ te`eg
poraza u finalu „kosovskog boja”. Svoj slaba{ni glas di`em
protiv Ustavnog suda koji ve} godinama kaska za problemima, a
ako se i u ovako delikatnom trenutku wegovi ~inioci pona{aju
kao da je pred svima nama sve vreme ovoga sveta, onda, koji }e
nam pa moj jedna takva sporohodna institucija za koju, uzgred,
svi mi izdvajamo iz sopstvenih xepova svakako ne mala sredstva.
Nije mi smisao da ovakvim stavom obezvredim, dodu{e
protivustavne, napore Preobra}enih (vidi pod Toma, Aca i
Ivica) koji po pitawu Kosova u ovom trenutku zbiqa ~ine
najboqe {to se mo`e, ve} da zbog o~iglednog nerada i
politizacije na{e „ustavobraniteqe” stavim tamo gde im je
mesto - iza Ka~avende i Pahomija. Ili, jo{ boqe, izme|u wih
dvojice, pa {ta im Bog da i ma koliko nastranu odluku doneli
nakon toga. Ko{tunica je ionako spreman da na{e Kosovo brani
do posledwe kapi krvi i u narednim decenijama svog preostalog
`ivota.
Eventualna propast, ne dao Bog, „Briselskog sporazuma”,
mogla bi da ima izvesne reperkusije i na Kragujevac. Evo u kom
pravcu. Onomad je na{ gradona~elnik sa svojim saradnicima
isposlovao jo{ jedno pobratimstvo. Tako se spisku na{ih
pobratima prikqu~io i Zubin Potok. ^ija je ideja bila za
zbli`avawe na ovaj na~in i koji je stvarni smisao svega toga
nisam se potrudio da saznam, u principu nemam ni{ta protiv,
svakako se radi o razmeni pozitivne energije, ali mi je za oko
zapao podatak da danas u Kragujevcu `ivi vi{e Srba sa Kosova
nego u samom Zubinom Potoku. Ovde su lepo prihva}eni, oni koji
su odozdo do{li silom pogotovu, a oni koji su sa Kosova oti{li
milom ovde su sna{li ~ak i bez toga i to boqe od nas
„domorodaca”.
E, sad, o onim reperkusijama. Dakle, ako, daleko bilo,
briselski sporazum padne u vodu, slutim da bi u na{oj
neposrednoj budu}nosti i Kosovska Mitrovica mogla da nam
postane grad pobratim. Za{to? Pa, po{tovani ~itao~e, mu}ni
malo i sam glavom, ne moram sve ja da ti ka`em!
www.kragujevacke.rs
У жижи
Четвртак, 16. мај 2013.
КРАГУЈЕВАЧКЕ
3
KRAGUJEVA^KI BUXET BI MOGAO OSTATI
KRATAK ZA OKO 400 MILIONA
POSLEDICE NOVIH PORESKIH MERA
Ozbiqan minus za gradski buxet
Najavqeno smawewe poreza na zarade done}e
mawe prihoda buxetima gradova i op{tina
za oko 12 milijardi dinara, a gradskoj kasi
Kragujevca, prema nezvani~nim procenama,
mawak od oko ~etiri posto projektovanog
godi{weg buxeta. Ovaj minus grad mo`e da
nadomesti {tedwom ili pove}awem drugih
poreskih da`bina
aket novih poreskih zarati da prebacuje u ovaj fond. Ukratkona koji posledwih dako, dr`ava }e teret novih mera
na najavquje Ministar{tedwe prebaciti na gradove i opstvo finansija ustala{tine, {to lokalnim upravama nisao je javnost prvo najakako nije pravo.
vom da }e gra|ani koji
Na kratak rok - negativno
poseduju dva stana ili
Za sada u javnosti nema brojnijih
ku}e za onu drugu pla}ati porez.
pojedina~nih reagovawa lokalnih uAli, kako je ovaj predlog br`e-boqe
prava na ono {to im je spremqeno,
povu~en, na tapetu kritika na{le su
ali je na neki na~in u ime svih wih
se nove mere koje }e zna~ajno olakveoma o{tro reagovao predsednik
{ati lokalne buxete gradova i opStalne konferencije gradova i op{tina u Srbiji.
{tina (SKGO) Sa{a Paunovi}, koAko novi paket poreskih zakona
bude usvojen porez na zarade bi}e smawen sa 12 na 10 posto, a doprinos za penzijsko osigurawe
pove}an sa 22 na 24 posto. U isto
vreme, bi}e pove}an i neoporezivi deo zarada sa 8.776 dinara
na 11.000 dinara, kao i za pau{alne obveznike sa tri na {est
miliona dinara. Kako od pre
dve godine najve}i deo ubranih
poreza na zarade ostaje lokalnim
samoupravama, ~ak 80 odsto, {to
je u javnosti nazvano fiskalnom decentralizacijom, jasno je
da }e ove poreske izmene, pored
toga {to }e zna~iti izvesno rastere}ewe privrede, istovremeno
doneti i ozbiqan mawak u prihodima gradskih i lokalnih buxeta.
Prve procene sa kojima je MiDUGORO^NO DOBRE MERE [email protected]:
nistarstvo finansija iza{lo u DR PETAR VESELINOVI]
javnost govore da }e rastere}ewe
privrede iznositi oko 1,7 milji je ujedno i predsednik op{tine
ijardi dinara, ali }e mawak u loPara}in. On je izjavio da }e nove
kalnim kasama biti celih 12 milporeske mere ako budu usvojene uniijardi dinara u odnosu na sada{wa
{titi buxete op{tina i da one neporeska re{ewa. Istovremeno se
}e imati na~ina da nadomeste ovaj
planira da se dr`avni buxet rastemawak, pa }e morati da smawuju inreti u{tedama od oko 20 milijardi
vesticije u infrastrukturu, {to
dinara, od ~ega }e se 15 milijardi
zna~i zaustavqawe razvoja.
u{tedeti pove}awem prihoda od
Profesor dr Petar Veselinove}eg poreza za Fond PIO, pa }e drvi}, ~lan Gradskog ve}a Kragujevca
`ava za toliko mawe sredstava mo-
П
za ekonomska pitawa, u analizi najavqenih mera polazi od namera
dr`ave da napravi neke pomake na
nivou ekonomije u zemqi. Izmene zakona, po wemu, usmerene su na rastere}ewe privrede kako bi se poja~ao ekonomski razvoj, podstaklo novo zapo{qavawe i napravio odre|eni stepen reindustrijalizacije.
- Svrha je, tako|e, da se nadoknadi deo sredstava u dr`avnom buxetu koji nedostaje zbog smawenog prometa u trgovinama i jo{ uvek zna~ajnog udela sive ekonomije u privredi. Projekcija je da }e se ovim paketom mera, i uz odre|ene u{tede u
svim ministarstvima, do kraja godine u{tedeti oko 30 milijardi dinara. Gledaju}i tako, ove mere }e
zna~iti odre|enu stabilnost u javnim finansijama i podsta}i privrednu aktivnost, smatra dr Veselinovi}.
Me|utim, po wegovom mi{qewu,
paket mera }e imati posledice po
lokalne samouprave koje }e na kratak rok biti vrlo negativan, jer }e
dr`ava na ovaj na~in vratiti izme|u
180 i 200 miliona evra poreskih
prihoda koji su do sada pripadali lokalu. To }e biti udar za gradove i op{tine, ali dugoro~no, ako ove mere
stabilizuju privredu i dovedu do pove}anog zapo{qavawa, to bi zna~ilo
i pove}awe poreza od zarada i na lokalu, jer ve}i broj zaposlenih u masi
daje ve}e poreze, iako je stopa mawa,
rezimira dr Veselinovi}.
Kako zakrpiti „rupu”
Kada se najavqene izmene poreskih zakona primene na teren gradskog
buxeta u Kragujevcu dolazi se do ozbiqnog mawka u gradskoj kasi. Iako
u gradskoj Upravi za finansije jo{ nisu uradili zvani~nu procenu efekata novih zakona, nezvani~ne procene
govore da bi prihod od poreza na zarade u ovoj godini bio mawi za oko 400
miliona dinara.
Prema zvani~nim podacima, gradski buxet je pro{le godine ubrao od
poreza na zarade 2,27 milijardi dinara, a prema usvojenom buxetu za ovu
godinu prihod od ovog poreza trebalo bi da se zadr`i na pribli`no ostom nivou jer je projektovan na 2,33
milijarde dinara. Sada od te cifre
treba oduzeti nezvani~no previ|enih
400 miliona dinara, {to je jako ozbiqna suma. Kada se pogleda ukupan
PONI[TAVAWE FISKALNE DECENTRALIZACIJE:
SA[A PAUNOVI], STALNA KONFERENCIJA GRADOVA
iznos buxeta grada za ovu godinu od
9,5 milijardi dinara ispada da }e
mawak na koji niko do pre dve nedeqe nije ra~unao iznositi oko ~etiri odsto.
Reaguju}i na kritike koje dolaze iz lokala Milica Bisi}, savetnica ministra finansija i privrede Mla|ana Dinki}a, izjavila
je da je nemogu}e ostvariti u{tede i smawiti deficit dr`avnog
buxeta, a da svi wegovi korisnici
nastave isto da tro{e. Ona je uputila lokalne samouprave da naprave svoje planove u{teda, ali ih je
i otvoreno prozvala re~ima da je
polovina lokalnih uprava odlu~ila da napla}uje porez na imovinu
po stopi od samo 0,2 posto, iako po
zakonu imaju pravo na stopu od 0,4
posto. Lokalne uprave ne koriste
svoj puni kapacitet za ostvarewe
poreskih prihoda kako se ne bi zamerile gra|anima, a o~ekuju da dobiju novac iz dr`avnog buxeta,
zavr{ila je savetnica Bisi} prozivku op{tina.
Pred op{tinama i gradovima,
ako se ovaj paket zakona usvoji, na}i }e se nimalo lak zadatak da neplanirani mawak u kasama na neki na~in nadoknade, a da li }e posegnuti za pove}awem lokalnih
taksa i poreza, kao {to je porez na
imovinu, koji je u potpunosti izvorni prihod lokala, stvar je svake od wih.
Dr Petar Veselinovi} ka`e da
}e gradska uprava Kragujevca na ovaj izazov reagovati tako {to }e
razmotriti sve mogu}nosti za po-
ve}awe prihoda koje joj po zakonu
stoje na raspolagawu. Po{to je
Kragujevac jedan od gradova koji je
zadr`ao minimalnu stopu poreza
na imovinu od 0,2 posto, na stolu
}e se svakako na}i i opcija da se
ta stopa pove}a. Ali, kako ka`e
na{ sagovornik, da li }e se pribe}i pove}awu poreza na imovinu zavisi}e pre svega od politi~ke voqe u Skup{tini grada.
- Mi neki veliki izbor re{ewa
u ovom trenutku nemamo i te{ko je
o~ekivati da izmislimo „toplu vodu”. Mogu}nost novog zadu`ivawa
grada je skoro iscrpqena, jer mo`emo da uzmemo jo{ samo 60 miliona dinara kredita do kraja ove
godine, zbog probijawa zakonskog
limita. Po{to nam se preporu~uje da {tedimo, mora}e da se preispitaju i te mogu}nosti, ali kad su
u pitawu nove investicije jasno je
da one koje su zapo~ete moraju da se
zavr{e ove godine, zakqu~uje Veselinovi}.
Predsednik SKGO Sa{a Paunovi} izjavio je da se ova konferencija ne miri sa predlo`enim
izmenama zakona, jer bi oni zna~ili poni{tavawe fiskalne decentralizacije u zemqi. Zato najavquje da }e ovo udru`ewe gradova
predlo`iti Vladi mere kojima
bi se ubla`ili negativni efekti
novih mera po lokalne samouprave. U Skup{tini grada Kragujevca
nisu upu}eni o kojim se merama
radi i navode da do sada o tome nisu bili konsultovani.
Milo{ PANTI]
НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ „КРАГУЈЕВАЧКЕ” ► Оснивач и издавач „Јавност” д.о.о., Крагујевац, Бранка Радичевића 9 ► Директор Анкица Весић ► Главни и одговорни уредник Мирослав Јовановић ► Редакција Милош Пантић (заменик гл. уредника), Маргита Цветковић, Слободан Цупарић, Гордана Божић, Милутин Ђевић, Елизабета Јовановић, Александар Јокићевић, Зоран Мишић, Марија Обреновић, Вук Павловић (уредник спорта, [email protected]), Милош Игњатовић (фоторепортер) ► Графичка редакција Иван Танић, Александар Димитријевић, Драган Минаковић ► Сарадници Милутин Марковић, Горан
Миленковић, Драган Рајичић, Јаворка Станојевић, Никола Стефановић, Мирослав Чер, Милорад Јевтовић ► Маркетинг Зоран Костић, Јелена Станковић, Миливоје Јевтић ([email protected]) ► Секретар редакције Дивна Драгутиновић ► Рачуноводство Душанка Танић ► Телефони 333-111, 333-116 и 337-326 ► Штампа „ГРАФОСТИЛ” Крагујевац ► e-mail: [email protected]
4 КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 16. мај 2013.
www.kragujevacke.rs
Актуелно
PRAVNA ILI POLITI^KA UJDURMA OKO PUTA KRAGUJEVAC - BATO^INA
Ru{e i grade Skadar na Lepenici
Izgradwa puta
Kragujevac- Bato~ina
je 2008. postala
obaveza Vlade Srbije,
kada je potpisan
ugovor sa „Fijatom“.
Zbog toga nije moglo da
se ~eka da se radovi
nastave za tri godine,
koliko bi bilo
potrebno da se usvoji
prostorni plan Srbije
i uradi plan posebne
namene. Republi~ki
inspektor za puteve
tvrdi da spornu
deonicu moraju da
zatvore
[email protected] DRUGE TRASE
– KQU^NI RAZLOG
ZA INTERVENCIJU
INSPEKTORA
Пише Милутин Ђевић
ut prvog reda Kragujevac - Bato~ina otvaran
je ve} nekoliko puta, a
da jo{ nije zavr{en.
Izgradwa nije stigla
ni do pola, a nad trasom puta, koji je u{ao
u ugovor o zajedni~kom ulagawu Republike Srbije i „Fijata“, nadvili
su se tamni oblaci. Za to su se pobrinuli republi~ki inspektor za
puteve Qubi{a Radojevi} i pojedini prestoni~ki mediji, koji su
preneli Radojevi}evu tvrdwu da je
nova traka puta spojena sa starom
П
bra}aj. Osnovni problem je taj
{to bez dozvole Ministarstva saobra}aja niko ne sme da mewa
re`im saobra}aja, rekao je inspektor Radojevi}.
On, izme|u ostalog, navodi da
lokalna samouprava, odnosno grad
Kragujevac, koji je bio investitor
tog spornog dela puta, dozvolu za
pu{tawe puta u saobra}aj nije mogao ni da tra`i jer pre toga nisu
SIGNALIZACIJA
JASNO UPOZORAVA NA
OPASNOST
tako da se iz tri saobra}ajne trake
ulazi u jednu {to je veoma opasno
za voza~e, kao i da je ta deonica
puta izgra|ena bez gra|evinske i
upotrebne dozvole.
I dok traju prepucavawa nadle`nih institucija i dr`avnih
organa oko toga ko je odgovoran za
pu{tawe u saobra}aj opasne deonice autoputa od Bato~ine do Kragujevca bez ijedne dozvole, ovaj put je
i daqe otvoren za saobra}aj jer se,
kako se ispostavilo, ne zna ko
treba da ga zatvori. U Ministarstvu saobra}aja tvrde da spornu
deonicu, ~ija je izgradwa pla}ena
pet miliona evra, moraju da
zatvore i saniraju „Putevi Srbije“, ali je iz tog preduze}a stigao
odgovor da oni nisu nadle`ni.
- Situacija zahteva hitnu reakciju. Jasno je da ne mo`e da se ru{i
ceo put i dva mosta koja su
napravqena. To se ne radi i nema
pravno utemeqewe. Da bi se osigurala bezbednost u saobra}aju na
tom putnom pravcu nadle`ni
moraju da ga zatvore i uklone deo
puta od oko 200 metara koji spaja
staru i novu deonicu. U re{ewu
sam nalo`io da se vrati prethodni re`im saobra}aja po kome je u
staroj traci bio dvosmerni sao-
obezbedili gra|evinsku dozvolu. S
druge strane, pomo}nik ministra
za saobra}aj zadu`en za bezbednost
Milan Bo`ovi} navodi da
situacija na terenu tra`i hitne
mere sanirawa problemati~nih
mesta.
- „Putevi Srbije“ treba da postupe po nalogu inspektora. Oni su
du`ni da kontroli{u sve prikqu~ke na dr`avne puteve, {to je
ovde slu~aj. Osim toga, za to {to se
desilo da u saobra}aj bude pu{ten
put bez ikakve dozvole odgovoran
je upravqa~, a to su „Putevi Srbije“, tvrdi Bo`ovi}.
Prema prvom re{ewu republi~kog inspektora za dr`avne
puteve trebalo je da „Putevi Srbije“ osim dve saobra}ajne trake od
po 4,6 kilometara, poru{e nadvo`wak preko pruge Lapovo Kragujevac duga~ak 81 metar, most
preko reke Lepenice du`ine 71
metar, kao i petqu Kapavac od 1,1
kilometra, sa svim potrebnim
prate}im elementima.
Nije perfektno, ali je
zakonito
Investitor sporne deonice puta
prvog reda Kragujevac – Bato~ina,
od 4,6 kilometara koja se zavr{ava
na administrativnoj granici sa
Op{tinom Bato~ina nije grad
Kragujevac, iako put prolazi kroz
wegov atar, nego dr`ava, odnosno
Nacionalni investicioni plan. I
to je samo jedna od sijaset gre{aka
koje je u re{ewu o ru{ewu i
vra}awu u pre|a{we stawe napravio republi~ki inspektor za
puteve.
Ovu deonicu koja je sada sporna,
a deo je saobra}ajnice koja treba da
spoji Kragujevac sa koridorom 10
i obezbedi „Fijatu” vezu sa ovom
va`nom saobra}ajnicom, otvorili
su 5. aprila 2010. godine tada{wa
ministarka NIP-a Verica Kalanovi} i gradona~elnik Kragujevca
Veroqub Stevanovi}.
Izgradwe ove deonice i svih
objekata ko{tala je oko 550 miliona dinara, a novac je obezbe|en iz Nacionalnog investicionog plana. Kompletne radove
izvelo je Preduze}e za puteve
„Kragujevac“, tada ~lan „Nibens
grupe“, vlasni{tvo Mila \ura{kovi}a.
Verica Kalanovi}, sada ministarka regionalnog razvoja i
lokalne samouprave, izjavila je da
nije ta~no da je deo autoputa Kragujevac - Bato~ina, u du`ini od 4,6
kilometara, izgra|en bez ijedne
dozvole.
- Zlonamerni su oni koji smatraju da uop{te ulazim u takav
posao bez ijednog papira, rekla je
Kalanovi}eva, gostuju}i u emisiji "Stawe stvari" na Televiziji
Kragujevac.
Naglasiv{i da ima svu potrebna dokumentacija za izgradwu te
deonice, koja je, kako je navela,
ura|ena prema svim standardima
i zahtevima struke, ona je rekla da
}e tu dokumentaciju pokazati svima koji je od we zatra`e.
- Prava istina je da autoput
nije proceduralno perfektan, ali
jeste zakonit, naglasila je Kalanovi}ka i objasnila da nije proceduralno perfeketan jer nije
usvojen Prostorni plan Srbije,
nije ura|en Prostorni plan posebne namene i nije prostorno definisan autoput.
Podsetiv{i da je izgradwa autoputa Kragujevac - Bato~ina
po~ela 2002. godine, a ta saobra}ajnica ve} 2008. postala obaveza
Vlade Srbije, kada je potpisan
ugovor s „Fijatom“, ministarka je
rekla da zbog te obaveze prema
kompaniji „Fijat automobili Srbija“ nije moglo da se ~eka da se
nastavi izgradwa saobra}ajnice
nim i skandaloznim ocenila
navode medija da je na toj deonici
`ivot izgubilo 30 osoba i pozvala
se na zvani~ne podatke saobra}ajne
policije da je na autoputu stradala
jedna osoba.
U minule tri godine tom deonicom pro{lo je, ako je suditi
prema zvani~nim informacijama
nadle`nih slu`bi, na stotine
hiqada automobila bez ve}ih
problema.
„Fijat“ ne bi ni do{ao
Zamenik gradona~elnika Kragujevca Neboj{a Zdravkovi} na
pitawe da li }e deo puta Kragujevac – Bato~ina biti sru{en, jer je
tako nalo`io republi~ki inspektor za puteve, odgovorio je
pitawem: ko }e da ru{i i {ta }e da
ru{i?
- Kako mo`e da se ru{i ne{to
{to je funkcionalno i {to „Fijat“ koristi. To uop{te nije realna pri~a i ja ne znam o ~emu se
radi. Mi imamo put prvog reda gde
je kompletna deonica zavr{ena kroz teritoriju Kragujevca.
Predvi|eno je akcionim planom Vlade
Srbije da se ova deonjo{ tri godine, koica od ~etiri kiloliko bi bilo potrebmetra, koja se pomino da se usvoji Proswala u medijima kao
torni plan Srbije,
nelegalna i nebezbeduradi Prostorni
na, ubrzano zavr{i.
plan posebne namene
To je bila obaveza
i da se autoput prosVlade Srbije, a grad je
torno defini{e.
trebalo da re{i
Ona je navela i da
imovinsko-pravne
je Ministarstvo 10.
odnose. Ova deonica je
marta 2010. godine
DA SE ^EKALO TRI
podnelo zahtev da se
ra|ena na osnovu idelegalizauje ta sao- GODINE „FIJAT” NE BI jnog projekta, plana
NI DO[AO:
bra}ajnica, ali da
detaqne regulacije,
ni slovo odgovora NEBOJ[A ZDRAVKOVI] koji je usvojila Skunije dobijeno od
p{tina grada i na
tada{weg Ministarstva za proskoji je Ministarstvo za prostorno
torno planirawe.
planirawe dalo saglasnost, i kona~no na osnovu akta o urbanSeqacima preti izolacija
isti~kim uslovima, koji je 28.
U Preduze}u za izgradwu grada
jula 2009. godine izdalo MinKragujevca, koje je formalnoistarstvo `ivotne sredine i prospravno korisnik budu}eg dr`avnog
tornog planirawa, obja{wava
puta prvog reda, ka`u da bi
Zdravkovi}.
nalo`eno vra}awe deonice od JoNa pitawe za{to se nije radilo
vanovca do Botuwa u prvobitno
na osnovu Prostornog plana Restawe izolovalo `iteqe tih nasepublike Srbije zamenik gradoqa, koji vi{e ne bi mogli da kona~elnika odgovara da je to zbog
riste taj putni pravac. Istovretoga {to je taj plan predvideo da
meno, u ovom preduze}u upozoautoput bude gra|en nekoliko
ravaju da bi vra}awe saobra}aja u
kilometara ju`nije.
oba smera u jednu kolovoznu traku
- To zna~i da bismo imali auozbiqno ugrozilo bezbednost.
toput sa ju`ne strane, a postoje}i
Direktor Preduze}a za izgradput bi slu`io samo za komuwu Kragujevca Veqko Merxan denikaciju Kragujevac – Bato~ina. To
mantuje navode da je deonica od Jore{ewe nije bilo ekonomski isvanovca do Botuwa gra|ena bez
plativo. Da se po{tovao prospotrebne dokumentacije. Naprotorni plan Srbije trebalo bi tri
tiv, gradwa te deonice je, prema
godine da se izradi samo dokuwegovim re~ima, po~ela na osmentacija. A, to zna~i da „Fijat“
novu plana detaqne regulacije i
verovatno ne bi do{ao u Kragujenakon izrade idejnog i glavnog
vac. Sada imamo izvoz od preko
projekta i dobijawa Akta o urbanmilijardu evra, u FAS-u i koopisti~kim uslovima za izgradwu
erantima imamo preko 5.000 zadruge trake. Akt o urbanisti~kim
poslenih. Najoptimalnije i nauslovima i ostala pribavqena
jbr`e re{ewe, koje je u zakonskim
dokumenta su, prema Merxanovim
okvirima, bilo je da se izgradi jo{
re~ima, omogu}ila po~etak izjedna traka i da to napravimo kao
gradwe drugog smera deonice autobrzu saobra}ajnicu, ka`e Zdraputa do koridora, u skladu sa tada
vkovi}, dodaju}i da je deonica
va`e}im zakonskim propisima.
puta Kragujevac – Bato~ina kroz
- U me|uvremenu promewen je Zateritoriju grada Kragujevca kokon o planirawu i izgradwi, kojim
{tala 1,2 evra po kilometru, a,
se u proceduru gradwe puteva uvorecimo, obilaznica oko Beograda
di nova dokumentacija, koja nije
ko{ta sedam miliona evra po
bila neophodna prilikom po~etka
kilometru.
radova na drugom smeru sada
[to se ti~e deonice od 14,7
sporne deonice puta. Mi smo,
kilometara kroz Op{tinu Batome|utim, po{tuju}i nove zakonske
~ina ura|eni su i idejni i glavni
norme u prole}e 2010. godine
projekat, a dobijena je i gra|evinMinistarstvu za `ivotnu sredska dozvola.
inu i prostorno planirawe podPrema Zdravkovi}evim re~ineli zahtev za legalizaciju drugog
ma, kompletna saobra}ajnica, presmera i tako i daqe ~ekamo
ma dogovoru sa menaxmentom komre{ewe o legalizaciji te deonice,
panije „Fijat automobili Srbija“
ka`e Veqko Merxan.
i Vladom Srbije, treba da bude
Ministarka Kalanovi} je sramzavr{ena do kraja idu}e godine.
www.kragujevacke.rs
Политика
Четвртак, 16. мај 2013.
КРАГУЈЕВАЧКЕ
5
UO^I IZBORA ZA SAVETE MESNIH ZAJEDNICA
Partijski test u gra|anskoj proceduri
Mada partijski kriterijumi ne bi trebalo
da „presu|uju” u predstoje}im izborima za
savete mesnih zajednica, stranke se veoma
trude da svoje aktiviste uguraju i u ove izbornu
trku. Napredwaci ~ak poru~uju da bi gradska
vlast trebalo da se povu~e s te pozicije –
poka`e li se da u mesnim zajednicama
gra|ani uka`u poverewe nekim novim qudima
Пише Слободан Цупарић
mo}i qudima u wima da artikuli{u svoje stavove, obja{wava
Goran Kova~evi}. – Konkretnije,
ako su sve partije katsvim mesnim zajednicama u kojiegori~ne u tvrdwi da
ma SNS sa svojim ~lanovima busu predstoje}i izbori
de u situaciji da artikuli{e
za savete mesnih zawihovo vo|ewe politike, obe}ajed ni ca pre vas hod no
vam mnogo tvr|i i borbeniji nagra|anski, a ne polistup prema lokalnoj vlasti. Dati~ki, „stran~ari” su
}emo {ansu qudima iz mesnih zase potrudili da u ovom, i te kajednica da insistiraju na svojim
ko va`nom poslu, uberu {to boqe
`ivotnim problemima. Ne}e to
partijske poene. Tako su, na pribiti nikakva najava ru{ewa lomer, na pred wa ci, o po zi ci o na
kalne vlasti, ali svakako jeste jastranka u Kragujevcu, ve} poosna poruka. Strah od izbora za sadavno „na terenu”, gde kampawu za
vete mesnih zajednica evidenove izbore odra|uju „pe{a~ki”,
tan je kod vladaju}e koalicije. U
dok vladaju}a koalicija u gradu
stvari, to je strah od nezadovoqna Lepenici ima logistiku i taj
stva i voqe gra|ana Kragujevca,
posao, prema mi{qewu ovda{wih
zakqu~uje Kova~evi}.
demokrata, radi iskqu~ivo kroz
Formirano zajedni~ko telo
institucije gradske vlasti.
Za u zev {i o fan ziv ni „gard”
Na pitawe za{to su ovi izboprema lokalnoj vladaju}oj koari bitni, Sa{a Mileni}, predliciji s Veroqubom Stevanovisednik Gradske skup{tine i pot}em na ~elu, opozicioni napredpredsednik „Zajedno za [umawaci ne najavquju „borbu” protiv
diju”, potencira afirmaciju mejakih konkurenata u danima koji
sne sa mo u pra ve na te ri to ri ji
predstoje, ve} }e, kako za „Kragugrada i podse}a da ne postoji
jeva~ke” ka`e funkcioner ove
nikakva zakonska obaveza, niti
stranke Goran Kova~evi}, nastomesnih zajednica kao oblika lojati da u teku}oj kampawi samo
kalne samouprave, niti izborne
artikuli{u
procedure, ve}
ne za do voq stvo
je od 2004. godigra |a na sa da ne „Za jed no za
{wim funkci[umadiju”,
onisawem savepre u zev {i od ta me snih zagovornost za lojednica na terkal nu sa mo u i to ri ji gra da
pravu, vratila
Kragujevca.
ovu formu parDa nas,
ticipacije graprak ti~ no, i |ana i organimamo mesne zazovala najdemojed ni ce ko je
krati~niji obni{ta ne rade
lik izbora rei u kojima veprezentacije
}i nom glav nu
gra|ana u mesre~ vode pojenoj samoupravi.
din ci
ko ji
Za to je Skup pripadaju
{ti ni gra da
stranci Vero- U^INI]EMO SVE DA POBEDIMO:
Kragujevca, koja
quba Stevano- GORAN KOVA^EVI]
je donela odluvi}a, tvrdi Goku o mesnoj saran Kova~evi}, potpredsednik
moupravi kao obliku decentraGradskog odbora SNS u centru
lizacije lokalne samouprave i a[umadije. – Ogromno je nezadofir ma ci je me sne sa mo u pra ve,
voqstvo velikim brojem infraizuzetno va`no da ovi izbori
strukturnih problema i napredpostoje i da privuku pa`wu grawaci `ele da te stvari promene,
|ana Kragujevca.
da promene savete mesnih zajedSvi procesi kojima je vreme
ve} su obavqeni u Skup{tini
nica, dovedu u wih qude od uglegrada, dati su rokovi za formida i da grad povedu u procesu derawe komisija u mesnim zajedcentralizacije... U~ini}emo sve
nicama koje su, tako|e, va`ne u
da na izborima za savete mesnih
izbornim radwama... Ovih dana
zajednica, koji ne}e biti nimalo
}e predsednik Skup{tine grada
laki, pobedimo i prakti~no stvoSa{a Mileni} raspisati izbore
rimo uslove mesnim zajednicama
za savete gra|ana mesnih zajedda same odlu~uju o svom novcu i
nica, a nakon te wegove odluke
na~ini kako da ga koriste.
po~iwu sve izborne radwe.
Borbeniji nastup
- Politi~ke partije koje par„na lokalu”
ticipiraju u skup{tinskoj ve}i„Skeniraju}i” situaciju u grani naravno da imaju interesa da
du, Kova~evi} tvrdi da su ovde
prate taj proces i da se anga`usvi nezadovoqni, pa ~ak i radniju oko wega, ka`e Sa{a Mileni}.
ci u javnim preduze}ima jer im
– Formirali smo jedno zajedkasne plate, i direktori u javnim
ni~ko telo (URS, DSS, LDP i
pred u ze }i ma, jer tr pe ve li ke
SPO) koje predvodi jedan od potpritiske u vezi sa zapo{qavapred sed ni ka Grad skog od bo ra
wem, koji se odra`avaju na lo{u
ZZ[ i odbornik u Skup{tini
finansijsku situaciju u Kragugrada Du{an Aleksi}, a ono }e
jevcu... Samim tim, po{to su repratiti ceo taj proces sa stanozultati lo{i, to stvara tenziju
vi{ta partijskog interesa. Uvekoja se odslikava u potrebi da
ren sam da }e gra|ani prepozna„Zajedno za [umadiju” po svaku
ti da to nisu nebitne stvari,
cenu ostane na vlasti - bez realve} da je mesna samouprava va`na
nih rezultata.
za razvoj grada.
- Napredwaci ne}e „osvojiti”
S druge strane, kragujeva~ke demesne zajednice, ve} }e samo pomokrate sa dosta skepse i podo-
И
JEDAN OD RANIJIH SASTANAKA U MESNOJ ZAJEDNICI „CENTAR”
zrewa gledaju na predstoje}e izbore za savete mesnih zajednica,
tvrde}i da je izborna komisija na
predlog gradske vlasti uradila
sve {to je mogla da {to mawe gra|ana iza|e na wih.
- Umesto da vreme za mogu}e
glasawe bude isto kao i kod lokalnih izbora od 7 do 20 ~asova,
sada }e se glasati od 9 do 17 ~aso va, ka `e Du {an Ob ra do vi},
predsednik Gradskog odbora DS u
centru [umadije. - Pored skra}enog vremena glasawa smawen je
i broj bira~kih mesta, tako da }e
gra|ani sa ~etiri ili vi{e izbornih jedinica glasati u jednoj
mesnoj zajednici. Ovakvo stawe
de fi ni tiv no o be }a va gu `vu i
~ekawe u redovima, {to }e mnoge gra|ane odrvatiti od `eqe da
glasaju za svoje kom{ije i uka`u
im poverewe kao kandidatima
za savete mesnih zajednica. Ono
{to je sigurno, bi}e mobilisana
strana~ka vojska doju~era{weg
ZZ[-a. Kada se uzme u obzir ~iwenica da }e svi zaposleni u
javnim preduze}ima po du`nosti,
ukqu~uju}i i wihove porodice,
biti primorani da glasaju, onda
se ne mo`e o~ekivati ni dovoqno vremena ni prostora za sve ostale gra|ane koji `ele da iza|u
na ove izbore. Ina~e, gra|anima
Kragujevca ve} su poznati mehanizmi po kojima gradona~elnik
i wegovi qudi izvode glasa~e na
bira~ka mesta, ka`e Obradovi}.
Bez me{awa politike
Utisak je da su napredwaci najagilniji u kampawi za izbore saveta mesnih zajednica, s namerom
da potvrde svoju politi~ku snagu u Kragujevcu.
VLADAJU]A KOALICIJA ZLOUPOTREBQAVA GRADSKE INSTITUCIJE: DU[AN OBRADOVI]
- Ne znam kako bi i{la ta proIz redova napredwaka pretcena agilnosti, u nedoumici je Sahodnih dana prostrujao je stav:
{a Mileni}. – Za URS, ovde u kanako osvojimo najve}i broj mesnih
celariji „Zajedno za [umadiju”, to
zajednica, a sigurni smo da ho}eje ve} osvojena rutina i ne postomo, vladaju}oj garnituri }emo
je poslovi koje bi trebalo da preposlati jasnu poruku da je vreme
duzmemo ve} na ovom rastojawu
da ode s vlasti. Ima li ovaj naod izbora, a koje nismo kadri da zapredwa~ki optimizam pokri}a
vr{imo. Ono {to mislim da je
„na lokalu”?
bli`e istini je saznawe da je ovo
Lobi listi}i
za Srpsku naprednu stranku mo`da
- [armantno zvu~i takva poruve}i izazov koji u wima budi ve}e
ka, ali je, ~ini mi se, vi{e odraz
ambicije, pa s mawe rutine i vijednog po~etni{tva u politi~kom
{e euforije pristupaju tim poslo`ivotu grada, {to je normalno, jer
vima. To je lepo, jer zadatak polire~ je o najmla|oj politi~koj parti~kih partija u Kragujevcu jeste
tiji vaqda u zemqi, pa prirodno i
da aformi{u ideju mesne samouu gradu Kragujevcu, uzvra}a kao
prave i ne zanemaruju taj oblik po„ot po zdrav
liti~kog delovawa kao efena pi smo”
meran i marSa{a Mileginalan u odni}. – Va`no
no su na ne ka
je napomenukrupnija politi da ovo niti~ka pitawa.
su partijski
Otuda pozdraizbori, da se
vqam sve polina listi}iti~ke partije
ma ne po ja koje se trude
vqu je ime
oko izbora za
ni ti jed ne
savete gra|ana
politi~ke
mesnih zajedpartije i da
ni ca i smane mo gu ni
tram da dobro
na ci o nal ni
~ine kada popoliti~ki
sve}uju pa`wu
li de ri, ni
ovoj temi, kazvu~ na par`e Mi le ni}.
ti ja, bi ti
Po re ~i ma
preporuka za
Du{ana Obra- GRA\ANI PREPOZNAJU [email protected] MEkan di da te,
dovi}a, te{ko SNE SAMOUPRAVE: SA[A MILENI]
ve} oni samo
je re}i ko je
svo jom lo agilniji, ali i jedni i drugi, i
kalnom li~no{}u i prepoznatqinapredaci i ursovci, zapravo su
vo{}u privla~e pa`wu svojih komu prekr{aju. Jer, ovo nisu izbo{ija kada treba da zaokru`e kanri politi~kih partija.
didata. Naravno, partije koje s
- Mi mo`emo da podr`avamo napravom `ele da nadgledaju taj pro{e ~lanove ukoliko imaju potreces, zainteresovane su za wega,
bu da za svoju mesnu zajednicu nemogu svojom infrastrukturom da
{to urade, ali to je odnos kao i kad
pripomognu odre|enim kandida`ele da se anga`uju u udru`ewu lotima, ali ~iwenica je da bira~i na
vaca, ribolovaca ili bilo kojoj netim izborima ne glasaju ni za jedvladinoj organizaciji, obja{wava
nu politi~ku partiju nego za li~Du{an Obradovi}. – Mi se kao ~lanosti koje su se svojim imenom
novi jedne velike porodice, s iskandidovale.
tom idejom koju delimo, podr`aDu{an Obradovi} jo{ jednom
vamo me|usobno. Ali, ovo nije izpodse}a da ovde nema imena i
borna trka politi~kih partija –
prezimena s predznakom partija,
nije, jednostavno, fer da se u sve
ve} gra|ani koji glasaju za svoje
me{a politika. Ukoliko neko hokom{ije mo`da ~ak i ne znaju da
}e da doprinese razvoju svoje meje taj pred lo `en is pred ne ke
sne zajednice, wene infrastrukpartije – {to nije dozvoqeno.
ture, poboq{awu uslova `ivota,
Vrte se tu, napomiwe Obradoonda to treba prepustiti gra|avi}, razni lobi listi}i, pa `anima koji mo`da ne `ele da budu
losno zvu~i saznawe da su napred~lanovi partije, ali su voqni da
waci i{li sa slikom Aleksandra
u~ine ne{to za svoj kom{iluk,
Vu~i}a u nekim op{tinama za izprepoznati su u wemu kao verodobore za savete mesnih zajednistojni.
ca.
6
КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 16. мај 2013.
LOKALNI ANTIKORUPCIJSKI FORUM,
u skladu sa Zakqu~kom br. 060-208/13-V-01
od 22.04.2013.godine
upu}uje
JAVNI
POZIV
za dostavqawe Predloga za
dobitnika Godi{weg priznawa
za borbu protiv korupcije
Pozivaju se:
- Organi i ustanove lokalne samouprave
- Organizacije civilnog dru{tva
- Strukovna udru`ewa I komore
- Mediji
- Sportska dru{tva
- Verske organizacije
- Privredna udru`ewa/Privredne komore
- Grupe gra|ana
- Sindikati
- Politi~ke stranke
da dostave Predlog za dobitnika Godi{weg priznawa za borbu protiv korupcije kao utvr|ene aktivnosti/mera iz Lokalnog plana grada Kragujevca za borbu protiv korupcije, i to:
Op{ti uslovi:
1. Da nije osu|ivan ili se ne vodi postupak za dela koja se
odnose na korupciju
2. Da ima mesto prebivali{ta ili rada na teritoriji
lokalne samouprave za ~iji Lokalni antkorupcijski
formu kandiduje
3. Da svojim ~lanstvom ne kr{i Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije u delu koji reguli{e sukob interesa kao i
normativna akta kojima se reguli{e rad u javnom sektoru
i strukovnim udru`ewima
Ciqani uslovi:
4. Da je iskazao antukoruptivni aktivizam prijavquju}i slu~aj
korupcije ili pru`aju}i pomo}/podr{ku uzbuwiva~ima
5. Da je u svom profesionalnom/radnom anga`ovawu doprineo borbi protiv korupcije i integritetu profesije
6. Da svojim znawem i ana`ovawem na efektivan na~in mo`e
da doprinese realizaciji mera iz Lokalnog plana za borbu protiv korupcije
Obrazac prijave za podnosioce Predloga mogu se preuzeti sa
Web.Site-a grada Kragujevca: www.kragujevac.rs.
Rok za dostavqawe prijava predloga je 22. maj 2013.godine.
Popuwene obrasce prijava u zatvorenoj koverti predati ili
poslati po{tom na adresu ili li~no:
LOKALNI ANTIKORUPCIJSKI FORUM
Trg Slobode 3.
Prijemna kancelarija
Kragujevac
Lokalni antikorupcijski forum je du`an da u roku od 30 dana od
isteka roka za podno{ewe prijave na javni poziv dostavi Gradskom
ve}u predlog Odluke o dobitniku godi{weg priznawa za borbu protiv korupcije
Dodatna obave{tewa i informacije mogu se dobiti putem telefona
306-286
PONUDA OTP BANKE
Otvoreni ke{ kredit
OTP banka ponudila je svojim klijentima atraktivan
proizvod - Otvoreni ke{
kredit. Ime odgovara wegovim karakteristikama, jer
ovaj proizvod ima otvorenu
namenu za sve korisnike, a
i promoteri novog proizvoda su glumci popularne
serije „Otvorena vrata“.
Otvoreni ke{ kredit je
gotovinski kredit sa slobodnom namenom sa mogu}no{}u refinansirawa kredita, kreditnih kartica,
lizinga i dozvoqenog minusa. Ukoliko kreditna sposobnost klijenta to dozvoqava, mogu}e je da korisnik kredita istovremeno dobije novac na
ra~un i da refinansira svoje obaveze.
Procedura pri podno{ewu zahteva za refinansirawe kredita veoma je jednostavna, uz minimalan broj dokumenata koje klijent treba da obezbedi. Kredit se odobrava klijentima u radnom
odnosu i penzionerima, sa teku}im ra~unom u OTP banci ili
drugim bankama i preduzetnicima-pau{alcima. Gra|ani mogu
da podnesu zahtev za kredit u iznosu od 20.000 do 5.000.000 dinara.
www.kragujevacke.rs
Хроника
NOVO HAP[EWE NA FAKULTETU [email protected] NAUKA
[est godina pqa~ka
Пише Елизабета Јовановић
a nepunih godinu i po
dana na udaru zakona, po
drugi put, na{ao se Fakultet in`ewerskih nauka (donedavno Ma{inski), na ~ijem ~elu se
ve} tre}i mandat za redom nalazi dekan Miroslav Babi}
(59). On je 9. maja uhap{en pod
sumwom da je akter brojnih finansijskih malverzacija, kojima je poprili~no o{tetio dr`avnu kasu, pomenuti fakultet, a u isto vreme za
sebe i svoju porodicu stekao znatnu imovinsku korist – oko 200.000
evra. Nakon salu{awa pred Suzanom
Grujovi}, istra`nim sudijom Vi{eg
suda, doneto je re{ewe o wegovom
pritvoru do trideset dana, zbog
mogu}nosti uticawa na svedoke.
U prethodnom slu~aju uhap{ena
je i procesuirana Dragana Perovi},
{efica Slu`be za ra~unovodstvo i
finansije tog fakulteta, mada je istragom, zbog propusta u radu, bio obuhva}en i prodekan za finansije
Miladin Stefanovi}. I dok taj
predmet jo{ nije dobao svoj sudski
epilog, zavrteo se se novi „slu~aj”,
koji vu~e korene jo{ iz tog vremena.
Fiktivni ra~uni
З
Dekan Miroslav Babi} (59) uhap{en je pod
sumwom da je, kroz razne malverzacije i
poresku utaju, za {est godina nezakonito
prisvojio oko 200.000 evra i dr`avni buxet
o{tetio za 400.000 evra. Pre godinu i po dana
uhap{ena je i Dragana Perovi}, {efica ra~unovdstva, protiv koje je u toku sudski postupak,
a kojoj je, pretpostavqa se, Babi} bio nalogodavac za „izvla~ewe“ para sa ra~una fakulteta
vodstva, najverovatnije pod wegovim
uticajem, preuzela kompletnu odgovornost na sebe. Tada ona nije `elela da sara|uje sa policijom i dekana nije pomiwala ~ak ni na sudu
prilikom davawa prve svoje izjave.
Me|utim, videv{i da ju je dekan,
uprkos wenoj `rtvi, „pustio niz vodu” i uru~io otkaz, a da joj osim izgubqene egzistencije preti i nekoliko godina zatvora, otvorila je
„karte”, objasnila modus i pru`ila dokaze kako se novac odlivao sa
ra~una fakulteta i odlazio u privatne xepove prvog ~oveka fakulteta, razume se uz wenu proviziju od
10 odsto, koju joj je Babi}, kako ona
tvrdi, ponudio - novac se najpre
prebacivao na wene privatne bankovne ra~une, a potom, po Babi}evom nalogu, prosle|ivao wemu na
ruke.Tim tragom, ali i drugim prikupqenim dokazima, stvorili su se
uslovi da se Miroslav Babi} ipak
propita i na te okolnosti.
Miroslav Babi} uhap{en je 9.
maja, u jutarwim satima, prilikom
dolaska na fakultet, a istog dana u
popodnevim satima priveden je istra`nom sudiji Suzani Grujovi}.
Wegovo saslu{awe trajalo je ravno
{est sati i rezultiralo ostankom
iza brave. Iako je sve vreme negirao
krivicu, sudija je donela dva re{ewa - o pokretawu istrage zbog sumwe da je zloupotrebio slu`beni
polo`aj i poreske utaje.
Prema navodima iz krivi~ne
prijave, osumwi~eni je fakultet i
buxet Srbije, od aprila 2007. do
marta ove godine, o{tetio za gotovo 68 miliona dinara, od ~ega je
prisvojio samo ne{to vi{e od 20
miliona dinara za svoje potrebe.
Prakti~no, od 24. novembra 2011.
Policijski izvori saop{tavaju da
godine, kada je uhap{ena Perovi}je Babi}, po zakqu~ivawu ugovora sa
ka, nastavqene su daqe ponekada{wim Ministarlicijske provere i ~ekalo
stvom nauke i `ivotne srese da se sve kockice slo`e,
dine, prisvajao novac namejer je sve ukazivalo da ima
wen nau~noistra`iva~kom
pomaga~a u tim ne~asnim
radu na svom fakultetu na
radwama. Verovalo se da je
taj na~in {to je u svoje ime,
u tu finansijsku „gimnau svojstvu rukovodioca prostiku”, kada je sa ra~una
jekta, sa~iwavao fiktivne
fakulteta nestalo blizu
ugovore o autorskom delu, na
20 miliona dinara za neosnovu kojih je kasnije popune tri godine, zahvaqudizao novac, ~ime je prisvoju}i fiktivnim ra~unijio vi{e od 1,9 miliona
ma, bio ume{an i dekan
dinara. Sumwa se da je deo
Babi}, ali usled nedovoqtako ste~enog novca trono ~vrstih dokaza nije bi{io i za pla}awe telefonlo mogu}e u}i u istragu
skih ra~una koji su koriprotiv wega, tim pre {to je
stili wegovi uku}ani, pa i
prvobitno {efica ra~uno- DEKAN UHAP[EN ISPRED ZGRADE FAKULTETA
za davawe ~ituqe tastu u
jednom dnevnom listu! Da
bi prikrio nelegalne radwe Babi}
ПОСЛЕ ПРВОГ ХАПШЕЊА
je sa~iwavao izve{taje prema Ministarstvu u koje je unosio neistinite podatke o utro{ku para na projektima, ~ime je tom Ministarstvu
i nau~nim saradnicima anga`ovaU novembru 2011. godine, kada je uhap{ena {efica ra~unovodstva Manim na projektima pri~inio {te{inskog fakulteta, na{a redakcija obratila se za razgovor dekanu Mitu od blizu 3,7 miliona dinara.
roslavu Babi}u, ali je on odbio da bilo {ta komentari{e. Umesto odgoPolicijski nalazi govore da je
vora na konkretna pitawa (o tome kako je bilo mogu}e da 20 miliona didekan Babi} osumwi~en da je sa vinara ode sa ra~una fakulteta, a da niko ni{ta ne posumwa; da jedan ~a{e firmi („Telenor”, „Vip mobisopis koji ne ko{te ni 200 evra za pola godine bude pla}en pet miliole”, „Telekom Srbija” i Filolo{kona; sa kojim to parama fakultet raspola`e kada mo`e neprimetno da se
umetni~kim fakultetom), zakqu~io
izvu~e 50.000 evra godi{we; da li }e fakultet voditi disciplinski pougovore o zakupu poslovnog prostostupak protiv osumwi~enih), stiglo nam je saop{tewe slede}e sadr`ira, ali bez znawa i saglasnosti nane: „Fakultet s pa`wom prati informacije vezane za opravdanu sumwu
dle`ne Direkcije za imovinu Repuo zloupotrebi slu`benog polo`aja rukovodoca finansijske slu`be Fablike Srbije, te daje kompletnu zakulteta. Koliko mi razumemo, u ovom trenutku jo{ se radi o istra`nim
kupninu zadr`ao na ra~unu svog faradwama te nemamo zvani~nih informacija. S obzirom na to ne mo`ekulteta. Deo novca utro{en je za
mo dati nikakve komentare”.
Pitawa bez odgovora
PREKINUT [TRAJK U CENTRU ZA
STRNA @ITA
Tri godine
do zelene grane
Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja prihvatilo plan odr`ivog razvoja i poslovawa
kragujeva~kog centra
Posle mesec dana {trajka i blokade rada [umadijskog upravnog okruga na protest 40 zaposlenih u Centru za strna `ita stavqena je ta~ka. [trajk je prekinut po{to je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja prihvatilo plan odr`ivog razvoja i poslovawa, koji je sa~inilo poslovostvo ovog Centra.
Ugovorom je predvi|eno i da zaposleni dobiju jednu platu i da im se overe zdravstvene kwi`ice. U Centru za strna `ita po~ela je realizacija plana. Qiqa-
na Mijailovi}, predsednica Samostalnog sindikata, ka`e da su{tinu plana odr`ivog razvoja ~ini
predvi|eno pove}awe proizvodwe i poboq{awe kvaliteta `itarica, {to u dogledno vreme treba da stabilizuje poslovawe, a dr`ava se obavezala da do kraja
godine privremeno finansira Centar.
- Prema planu odr`ivog
razvoja, Centar treba u potpunosti da stabilizuje po- QIQANA
slovawe u naredne tri godi- MIJAILOVI]
ne. Mi, me|utim, o~ekujemo
da }e se u ustanovi mnogo ranije stvoriti uslovi za
isplatu svih zaostalih zarada i po~etak redovne raspodele plata, kao i za uplatu doprinosa za penzijsko-invalidsko osigurawe za 2011. i 1012. Odlu~ili
smo da ne insistiramo na ispuwewu zahteva vezanih
za zaostale zarade i povezivawe sta`a kako ne bismo
ugrozili po~etak primene plana mogu}eg razvoja
centra, ka`e Qiqana Mijailovi}.
M. \.
www.kragujevacke.rs
Пројекти
Четвртак, 16. мај 2013.
КРАГУЈЕВАЧКЕ
7
LOKACIJA ISPOD GRUDNOG ODEQEWA
GDE BI TREBALO DA BUDE CENTAR
ali fakultet
MIROSLAV BABI] PRED
[email protected] SUDIJOM
NEGIRAO KRIVICU
pla}awe prispelih obaveza fakulteta, ali dobar deo je iskori{}en
za pla}awe fiktivnih usluga od
2008-2011. godine za tri firme. Re~
je o ukupnom fiktivnom iznosu od
preko 19,7 miliona dinara.
Utaja poreza
To mu je, kako se navodi u policijskom saop{tewu, omogu}ilo da
novac od rentirawa ne upla}uje u
dr`avni buxetsku kasu, ~ime je ona
prakti~no ostala siroma{nija za
3,7 miliona dinara. U pretkrivi~nom postupku utvr|eno je da je utajio i dodatnih sedam miliona dinara, tako {to je zaposlenima upla}ivao novac na ime autorskih dela koja podrazumevaju mawu osnovicu za porez nego redovna mese~na primawa. Drugim re~ima, ve{to
je izbegao pla}awe poreza i doprinosa i pru`io la`ne podatke o ~iwenicama koje su od uticaja za utvr|ivawe ovih obaveza, tako {to je iz
republi~kih buxetskih sredstava
namewenih isplati zarada zaposlenima na odre|eno vreme na fakultetu, doktorantima, isplatio
20,4 miliona dinara, u vidu prihoda od autorskih prava, prikazuju}i
kao da se radi o nau~noistra`iva~kom radu za potrebe privrednih subjekata u okviru Fakulteta, iako ti
poslovi nisu za rezultat imali autorska dela. Kada se to sve zbroji
proizilazi da je dr`avna kasa ostala uskra}ena za oko 400.000 evra.
U niz zloupotreba slu`benog polo`aja uvr{}ena je i ona iz novembra pretpro{le godine sa Draganom
Perovi} (46), {eficom ra~unovodstva, jer se sumwi~i kao nalogodavac. Smatra se da je po wegovom
nalogu, u poslovnim kwigama ona evidentirala zadu`ewa sa neisti-
ПОЛИЦИЈА
Skank sakriven u
grmqu
U no}i izme|u 9. i 10. maja kragujeva~ka policija zaplenila je 3,3 kilograma ''skanka'', visokog kvaliteta. Ova droga, zapakovana u nekoliko paketa oblepqenih ''selotejp''
trakom, bila je sakrivena u grmqu,
na podru~ju jednog sela u okolini
Kragujevca.
Raspola`u}i informacijom da
na toj lokaciji treba da se preuzme
''skank'', policija je napravila zasedu. Posle pono}i pojavio se Aleksandar A. (30) iz Kragujevca
koji je uhap{en u trenutku kada je
uzimao kesu sa drogom. Sumwa se da
je ''skank'' bio namewen u`ivaocima na podru~ju op{tine Kragujevac.
nitim ra~unima o prometu roba i
usluga u ukupnom iznosu od oko
19,8 miliona dinara, navodno izdatih od dobavqa~a.
Podsetimo, Dragana Perovi} teretila se da je, falsifikuju}i
fakture, fakultet o{tetila za oko
20 miliona dinara tako {to je novac namewen firmama koje su odr`avale informati~ke sisteme na
fakultetu prebacivala na svoje
privatne bankarske ra~une, mewaju}i samo brojeve na nalozima za uplatu. U poslovnim kwigama evidentirala je fiktivne ra~une firmi koje su Ma{inskom pru`ali
softverske usluge. Ona je, pored
stvarno prispelih ra~una, u poslovnim kwigama fakulteta prikazivala vi{estuko ve}i broj fiktivnih ra~una.
Prema izvorima iz policije,
proverama firme „Infotrejd” iz
Svilajnca videlo se da su oni pru`ili usluge u vrednosti od 528.760
dinara, a {efica ra~unovodstva je
u poslovnim kwigama prikazala
desetostruko vi{e. Ma{inski fakultet je bio pretpla}en za ~asopis
„Ra~unovodstveni informator” za
prvu polovinu 2010. i postajala je
samo jedna faktura na 19.800 dinara, a ona je do 30.oktobra 2011. Godine, kroz vi{e fal{ faktura,
prikazala kao da su sve vreme bili
pretpla}eni i u tu svrhu je fakturisala enormnih 7,7 miliona dinara! I u slu~aju tre}e firme, IPC
iz Beograda, koja se bavi izradom ~asopisa i publikacija za ra~unovodstvo, buxetske i revizorske propise fakturisala je 7,5 miliona dinara, iako se u wihovim kwigama
vodi iznos od svega 210.000 dinara.
Nakon izvr{enih uplata ona je, u
kontinuitetu od ~etiri godine, uglavnom podizala gotov novac preko bankomata.
Svojevremeno je izjavila da je uzela novac i da }e ga nadomestiti.
Naloge za isplatu sama je potpisivala, a prodekan za finansije je overavao listinge, uz wenu opasku da
su oni dugi i preveliki, pa mu je najverovatnije to promaklo. Ona je u
po~etku prikazivala mawe iznose,
a kada je videla da to prolazi rizikovala je i za ve}e. Najve}a cifra
koju je odjednom la`no prikazala je
82.000 dinara.
Ispostavilo se da je oko 18 miliona zavr{ilo kod Babi}a, po svemu sude}i wenog nalogodavca, a 1,8
miliona je zadr`ala za svoj trud.
Protiv we se i danas vodi sudski
spor, u kome }e joj se sada pridru`iti i dekan Babi}. Sa 3,7 miliona dinara ste~enih po osnovu ugovora o autorskim delima, on je,
pretpostavqa se, prisvojio 20 miliona dinara za sebe. Ukupna {teta fakultetu procewena je na 23,5
miliona dinara, a dr`avne kase
44,3 miliona dinara.
Aleksandru A. Najpre je odre|ena mera zadr`avawa u trajawu do 48
sati, a potom je, uz krivi~nu prijavu, sproveden istra`nom sudiji Vi{eg suda.
REALIZACIJA PROJEKTA CENTRA ZA MATI^NE ]ELIJE
Vaqda }e biti tre}a - sre}a
ragujeva~ka javnost, koja
ve} tri godine o~ekuje
postavqawe kamena temeqca koji bi ozna~io
po~etak izgradwe Centra za mati~ne }elije, ovih dana, ponovo, slu{a
najave potpisivawa ugovora koji
bi ozvani~io spremnost dr`ave da
kona~no krene u realizaciju ovog
va`nog nau~nog projekta. Po~etkom naredne nedeqe, tim povodom,
u Kragujevac }e do}i ministar prosvete i nauke @arko Obradovi} i,
kako se svi nadaju, kona~no staviti
potpis na dokument koji }e Univerzitet i grad na Lepenici uvrstiti u red svetski prepoznatqivih
nau~nih centara.
Oni koji pa`qivo prate situaciju vezanu za „natezawa” oko adminstrativnih za~koqica za~iwenih
politizacijom i ambicijom drugih
(pre svega beogradskog univerziteta) da Centar, koji utire put razvoju regenerativne medicine kao trenutno najperspektivnije grane ove
nauke, vide u svom okriqu kona~no
bi mogli da odahnu. Pod uslovom da
najnovije potpisivawe dokumentacije vezane za realizaciju projekta
Centra za mati~ne }elije nije samo
jedna u nizu sve~arskih manifestacija uprili~enih u ~ast 37. godi{wica osnivawa Univerziteta
u Kragujevcu.
Jer, podsetimo, ovo ne}e biti pri
put da se stavqaju potpisi na pro-
К
BA[ SE NA^EKAO:
GENETI^AR MIODRAG STOJKOVI]
De~ja olimpijada
bezbednosti
Na sportskim terenima O[ ''Jovan Popovi}'' u Kragujevcu, u subotu, 18. maja 2013. godine, sa po~etkom u 10 ~asova, bi}e otvorena De~ja olimpijada bezbednosti. Policijska uprava Kragujevac ovu manifestaciju organizuje u saradwi sa
partnerima iz oblasti bezbednosti,
pod pokroviteqstvom misije OEBSa u Srbiji.
Na De~joj olimpijadi bezbednosti, u pet disciplina, takmi~i}e se
u~enici tre}eg razreda 16 osnovnih
{kola sa podru~ja op{tine Kragujevac
SVE U^INIO DA PROJEKAT
[email protected]: REKTOR
SLOBODAN ARSENIJEVI]
Ako potpis ministra prosvete i nauke, koji
slede}e nedeqe treba da ozvani~i po~etak
ostvarewa ovog va`nog nau~nog projekta bude i
definitivno posledwi, Centar za mati~ne
}elije, na livadi ispod Grudnog odeqewa, trebalo bi da bude zavr{en do kraja slede}e godine
jekat koji je napisao profesor Miodrag Stojkovi} i iza koga su stali
Fakultet medicinskih nauka, grad
Kragujevac i nekada{we Ministarstvo za nauku i tehnologiju. U
hronologiji napora da se gradu i Univerzitetu obezbedi va`no mesto
na svetskoj nau~noj mapi nalazi se
nekoliko datuma odre|enih za po~etak, odnosno, zavr{etak radova na
izgradwi Centra.
Mewawe planova i lokacija
Po~elo je jo{ 2010. godine, kada
je najpoznatiji srpski geneti~ar
Miodrag Stojkovi}, prepoznav{i u
rukovodstvu Medicinskog fakulteta, Univerziteta i grada qude sa
idejom i hrabro{}u da u|u u ambiciozan nau~ni poduhvat, uradio i
resornom ministarstvu predo~io
projekat osnivawa Instituta za biologiju mati~nih }elija, koji je bi
trebalo da radi u sastavu Medicinskog fakulteta. Tada{we Ministarstvo za nauku i tehnologiju, na
~ijem ~elu se nalazio Bo`idar \eli}, dalo je zeleno svetlo, pa je u
sve~arskoj atmosferi uprili~eno
prvo potpisivawa ugovora. On je
predvi|ao gradwu objekta povr{ine ~etiri hiqade kvadrata na platou pored Fakulteta medicinskih
nauka, koji je trebalo da bude gotov
u prole}e 2012. godine.
Ubrzo se, me|utim, ispostavilo
da centar grada nije najpovoqnije
mesto za nau~nu instituciju takvog ranga. Ova ~iwenica i, u me|uvremenu, narasli apetiti da se o istom tro{ku udome i Fakultet medicinskih nauka i institut potreban za rad stru~waka ove visoko{kolske institucije, rezultirali
su izmenom projekta. To je, uz dobru
voqu grada da pokloni skor dva i po
miliona vrednu infrastrukturno
ure|enu parcelu od 1,7 hektara ispod Grudnog odeqewa, rezultiralo
novim ugovorom, na koji su potpis
ponovo stavili tada aktuelni ministar \eli}, predstavnici grada i
Medicinskog fakulteta. Da je ispo{tovano sve {to je tada potpisima
potvr|eno Centar je u martu ove godine trebalo da bude zavr{en.
Realnost `ivota u zemqi u kojoj
dogovori padaju u vodu zajedno sa politi~kim akterima dovela je do
toga da, dva meseca nakon {to je u
wega trebalo da se usele najistaknutiji svetski i doma}i nau~nici,
Centar nema ni kamen temeqac.
Dobra voqa ministra da uveli~a
sve~anost povodom Dana Univerziteta davawem zelenog svetla za gradwu nau~ne institucije koja, uprkos
obezbe|enim parama iz namenskog
kredita Evropske investicione
banke, nedopustivo dugo ~eka is-
pravku elaborata i otklawawe administrativnih mawkavost stoga se
mo`e smatrati velikim uspehom
grada, Univerziteta i rektora Slobodana Arsenijevi}a koji je, ne
{tede}i vreme i energiju, mesecima neumorno radio na realizaciji
ovog strate{ki veoma va`nog dr`avnog projekta.
Plodovi ovih napora, poduprtih
bezrezervnom podr{kom grada koji
je dao i vi{e nego {to se moglo o~ekivati, trebalo bi da stignu slede}e nedeqe zajedno sa ministrom
Obradovi}em ~iji potpis, kako se
najavquje, ne}e biti samo jo{ jedno
mrtvo slovo na papiru.
Zavr{etak do kraja naredne
godine
Ako se to dogodi sledi raspisivawe tendera za izvo|a~e radova koji bi trebalo da po~nu u junu, pa bi
Centar, zajedno sa skupom opremom, trebalo da bude gotov do kraja naredne godine.
Pored banke mati~nih }elija, u
Centru }e raditi i Institut za mati~ne }elije. Iako je {ira javnost
najvi{e zainteresovana za banku koja bi, uz u{tedu velikog novca kojim
na{i gra|ani pla}aju deponovawe
mati~nih }elija u inostranstvu,
kako tvrdi rektor Arsenijevi}, imala veliku va`nost za o~uvawe genoma nacije, okosnicu i najva`niji deo budu}e nau~ne institucije
predstavqa Institut za mati~ne
}elije. U wemu }e doma}a i svetska
nau~na pamet poku{ati da uhvati
korak sa trendovima razvoja regenerativne medicine koja, kako upro{}eno obja{wava profesor Stojkovi}, „}elije koje jo{ nisu odlu~ile {ta }e postati poku{ava da
natera da proizvede rezervne delove za qudski organizam”.
Za uspehe na ovom poqu japanski
nau~nici su ove godine nagra|eni
Nobelovom nagradom za medicinu.
Dok kolege iz sveta grabe krupnim
koracima, na{i stru~waci koje,
pored profesora Stojkovi}a, predstavqaju i izuzetni geneti~ari sa
kragujeva~kog Fakulteta medicinskih nauka, koji se di~i visokom pozicijom me|u nau~nim institucijama u zemqi, ~ekaju da administracija, politi~ari i prestoni~ki lobiji prestanu da ih usporavaju.
Ako Obradovi}ev potpis kona~no ozna~i kraj natezawima i ako ovog leta na livadi ispod Grudnog
po~ne da ni~e zgrada Centra, koja }e
biti prvo {to je u kragujeva~kom obrazovawu gra|eno posle Druge gimnazije, nije nemogu}e da Nobelovo
odli~je stigne u grad na Lepenici.
J. STANOJEVI]
8
КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 16. мај 2013.
www.kragujevacke.rs
Друштво
KRAGUJEV^ANI U BEOGRADU
U prestonicu bez povratne karte
Пише Јаворка Станојевић
ako grad na Lepenici
ve} 36 godina ima svoj Univerzitet u ~ijem sastavu se nalaze cewene
visoko{kolske institucije, mnogi kragujeva~ki
maturanti intenzivno
se pripremaju za prijemne ispite
na nekom od beogradskih fakulteta. Ne zna se koliko wih }e oti}i u,
ali je sigurno da se svi ne}e vratiti. Oni koji na|u svoje mesto u
glavnom gradu u koji, po procenama
nadle`nih, u potrazi za poslom i
svojim mestom pod suncem, svakog
dana do|e od 300 do 500 qudi, ne}e
biti ni prvi ni posledwi me|u
Kragujev~anima koje iz rodnog grada odvodi `eqa za obrazovawem, a
Beogradu zauvek zadr`avaju prednosti i sjaj velegrada.
Mada se niko zvani~no nije pozabavio migracijama stanovnika
Milo{eve prestonice u grada koji
je knez Mihajlo Obrenovi} 1841.
proglasio prestonim, izvesno je
da je ve}ina ro|enih Kragujev~ana
koji su postali Beogra|ani u ovaj
grad kretala sa `eqom da dobije fakultetsku diplomu.
Trojica bra}e Jankovi}
И
Neposredno posle Drugog svetskog rata, 1946. godine, na beogradsku Likovnu akademiju upisao
se maturant Prve mu{ke gimnazije, kafexijski sin Nikola Koka
Jankovi}. U vreme kada se zemqa na{la na udaru Informbiroa 1948.
godine, na studije u glavni grad sti`e budu}i stomatolog, Kokin sredwi brat Janko, a godinu dana kasnije im se pridru`uje najmla|i Dra`a koji, tako|e, upisuje Stomatolo{ki fakultet.
Danas sva tri brata Jankovi}
`ive u Beogradu i u Kragujevac, izuzev Koke koji povremeno pose}uje
kulturne doga|aje i brine o izgradwi wemu posve}enog legata,
dolaze jedino na grobqe. Wihova deca su Beogra|ani, a unuci, kako ka`e Janko, „ne znaju za Kragujevac”.
Solidne penzije i otkupqeni dr`avni stanovi bra}i Jankovi} danas omogu}avaju da slobodno vreme
provode dru`e}i se sa prijateqima koji pamte detiwstvo i mladost na obalama Lepenice.
Po~etak velegradskog `ivota za
tri brata pristigla iz provincije,
bez tada po`eqnog radni~ko seqa~kog pedigrea, nije bio nimalo
ru`i~ast. Stan u ve{ernici, tri
Nije poznato da se ikada neko bavio
„prebrojavawem” ro|enih Kragujev~ana
koji su `ivotne i radne karijere nastavqali u Beogradu i tako postajali deo
ogromne mase naturalizovanih Beogra|ana. Iako statistike nema, nesporno
je da je na hiqade [umadinaca zauvek
odjezdilo iz prve srpske u aktuelnu
prestonicu, neki ka`u oti{li su najboqi, a taj migracioni proces traje od
zavr{etka Drugog svetskog rata do danas.
Karte u jednom pravcu najvi{e su uzimali mladi koji su u Beograd odlazili
na studije, za wima su stru~waci koji su
boqu radnu perspektivu prepoznavali u
velikom gradu, slede politi~ki kadrovi
s uverewem da ni{ta nisu postigli ako
se ne „overe” u centru svih va`nih zbivawa. Neki su emotivno, familijarno
ili na druge na~ine trajno ostajali vezani za rodni grad, ali ve}ina se odrodila i jedino im je Kragujevac ostao u
li~nim kartama - kao mesto ro|ewa
PRISNA VEZA SA
RODNIM GRADOM:
OKUPQAWA U
[email protected]
KRAGUJEV^ANA
karte za hranu u menzi i ode}a iz humanitarnih paketa - sve je na {ta su
mogli ra~unati.
- Da bismo pre`iveli morali
smo da prodamo dve karte za hranu
i da sa sna|emo sa onim {to mo`emo da dobijemo na jednu. Xeparac za
pozori{te i bioskop, koji je u to
vreme bio pojam, zara|ivali smo tovare}i kupus na stanici. Drugi izvor zarade bila su pozajmqena ru~na kolica kojima smo oficirskim
porodicama razvozili sledovawa.
Na na{u `alost, za taj posao ~esto
smo bili pla}eni kola~ima, iako
nam je novac bio mnogo potrebniji,
prise}a se Janko Jankovi}.
To {to su do{li iz malog grada
za trojicu bra}e i wihove vr{wake nije bila prepreka da se uklope,
jer je, kako ka`e na{ sagovornik,
vreme bilo druga~ije.
- Prvo, to je bio period kada je u
Beograd, sa svih strana i po raznim
osnovama, stiglo mnogo raznog sveta, drugo, tada smo svi bili jednako siroma{ni. Oni koji su imali
vi{e, ili su bili intelektualna elita, nisu se usu|ivali da se eksponiraju, jer to nije bilo po`eqno.
Recept za uspeh, osim radni~kog
porekla, bio je politi~ka podobnost
i odanost socijalisti~kom dru{tvu. Mi koji smo dolazili iz takozvanih sitnoposedni~kih slojeva vrata smo otvarali radom. Na fakultetu se, naime, jasno videlo ko
vredno u~i, a ko je do{ao po partijskoj preporuci. Oni koji nisu bili spremni da u~e i da se mu~e odustali su, a kako je u to vreme u Kragujevcu otvorena Vi{a pedago{ka
{kola, uglavnom su se vra}ali i tamo nastavqali {kolovawe. Bilo je
i onih koji su izabrali politi~ki
karijeru i ostali, ali su u to vreme funkcije nosile opasnost padawa u nemilost i odlaska na Goli otok, {to su neki Kragujev~ani i iskusili.
Janko je jedini do trojice bra}e
koji se, po zavr{etku studija, vratio u Kragujevac. Posle dve decenije odlu~io je, me|utim, da se trajno preseli u Beograd. Oti{ao je po
konkursu za stomatologa u jednom beogradskom domu zdravqa, zamenio
stan, a kasnije je supruga, bankarska
~inovnica, dobila ve}i.
- Dugo sam razmi{qao da odem,
jer su mi bra}a i svi prijateqi ve}
bili u Beogradu, ali je presudila
mogu}nost za {kolovawe }erki, koje su pristizale za studije. Kada se
otvorila mogu}nost da dobijem posao, iskoristio sam je i ne kajem se.
Danas su svi moji u ovom gradu. U
Kragujevcu vi{e nemam u`u familiju, pa sve re|e tamo odlazim, ka`e sredwi Jankovi}
Grupu naturalizovanih Beogra|ana ~iji potomci smatraju da je previ{e komplikovano da ih, kada do|e vreme, sahrane u porodi~nim
grobnicama u rodnom gradu, pa }e i
u smrti ostati tamo gde ih je `eqa
za znawem i boqim `ivotom dove-
la, danas ~ini sedam staraca koje ni
godine, ni te{ka vremena ne spre~avaju da se svakog ~etvrtka okupe u
Udru`ewu Kragujev~ana u Beogradu.
Zlatna generacija
sedamdesetih
Za razliku od onih koji su prestonicu osvajali u te{kim posleratnim vremenima, Vladan \or|evi},
Beogra|anin iz Kragujevca poznat
po u~e{}u u kvizovima, prepoznatqiv po bradi, stalni gost Balkana,
redovni posetilac kulturnih manifestacija u rodnom gradu, u glavni grad je stigao 1971. godine, u vreme najve}eg blagostawa.
- Ja pripadam jednoj zlatnoj generaciji u svakom pogledu, jer u trenutku kada dolazimo do svesti o sebi ve} nastaju lepa vremena. Karakteristika te generacija je da je to
grupacija divnih, sposobnih i dobrih qudi, jer se `ivelo u vremenu
bez optere}ewa i, {to je veoma bitno, u duhu zajedni{tva i svesti o generacijskoj pripadnosti. Kada ka`em generacije, ne mislim na godi{te, jer generacija obuhvata plus
minus pet godina. Jedan deo generacije, otprilike oko deset posto,
odlazio je van Kragujevca. Razlozi
su, pre svega, bili studije. Po{to
govorim uglavnom o maturantima
gimnazije, glavni razlog je {to u
Kragujevcu u to vreme postoje samo
Ma{inski i Ekonomski fakultet,
dok o Univerzitetu nema ni govora.
Ko god je hteo ne{to drugo da studira, nu`no je morao da ide u Beograd.
To je vreme kada se insistiralo
na jednakosti, kada su studije bile
zaista besplatne, kada su roditeqi
imali siguran, pristojno pla}en
posao, kada su postojali humani
krediti, stipendije… Tako je bukvalno svako ko je `eleo mogao da ode.
U tome se uspevalo, jer ja zaista kroz
celo {kolovawe i dru`ewe nisam
prime}ivao da postoje socijalne
razlike. Svima je bila pru`ena
{ansa, jer je dr`ava tako|e imala
interes, pre svega obrazovni, da se
nacija {to pre obrazuje, ali joj je
bilo u interesu i da grupaciju sa kojom ne bi znala {ta }e ubaci u univerzitetske vode. Ve}ina je beogradski `ivot zapo~iwala dolaskom kod rodbine na neko vreme i u
iznajmqenim stanovima. Jedan deo
je odlazio u studentske domove, ali
je u mojoj generaciji tu mogu}nost
koristio zanemarqiv broj studenata iz Kragujevca, ka`e Vlada \or|evi}
Prema wegovim re~ima, iako su
dolazili iz unutra{wosti, mladi
Kragujev~ani se u to vreme u Beogradu nisu ose}ali kao provincijalci, jer su sa sobom doneli duh
grada kojim su se izdvajali od ostalih prido{lica.
- Kragujevac je karakteristi~an
po svom duhu. Da li zbog plemenitosti [umadije, ili zbog prestoni~kog duha, koji ipak opstaje, Kragujev~ani su se lako i jednostavno,
ne samo uklapali, nego su bili i po`eqni u dru{tvima u Beogradu, koja nisu bila samo beogradska, nego
su ih ~inile i prido{lice iz drugih sredina. Iako smo imali mesta
na kojima smo se okupqali, u to vreme bila je poenta pro}i {to vi{e.
To je bila `e| za vi|ewem, ne samo
za znawem. To je o vreme disko klubova, Beograd je grad pozori{ta, tu
su odr`avana predavawa, koncerti
rok muzike, klasike xeza. U tom periodu po~iwu FEST, BITEF, BEMUS, te Beograd postaje svetski
grad u kome dobijamo priliku da
slu{amo ili gledamo qude iz enciklopedija.
Privu~eni tim mogu}nostima,
skoro 90 odsto generacije odlu~uje
da ostane u gradu koji, uz perspektivu gra|ewa uspe{ne karijere,
pru`a boqe mogu}nost za odrastawa i obrazovawe dece. Me|u onima
koji su se trajno nastanili u Beogradu na{ao sam se i ja, ali sam zauvek
ostao u raskoraku, jer ja volim Beograd, ali Kragujevac volim mnogo
vi{e, ka`e ~ovek koji }e u rodni
grad dolaziti sve dok bude imao ro|ake i prijateqe kod kojih }e mo}i
da prespava, jer je Kragujevac jedini grad, od nebrojenih u svetu koje
je posetio, u kome ne bi mogao da
preno}i u hotelu, zakqu~uje Vladan
\or|evi}.
Beograd za politi~ku
afirmaciju
U zlatna vremena 1973. godine
dom u soliteru sa pogledom na ceo
Kragujevac stanom u Kosovskoj uli-
BRA]A JANKOVI], JANKO PRVI S LEVA
www.kragujevacke.rs
ci u Beogradu zamenio je i Zoran
Matovi}. Ovog ekonomistu, koji je
diplomu stekao u rodnom gradu, u
prestonicu dovodi politi~ka karijera. Ka`e da je bio primoran da
ode, jer je partija to od wega o~ekivala, a da je ostao zato {to Kragujevac nikada nije pokazao iskrenu `equ da ga primi nazad.
Po{to je uspe{no prebrodio razne politi~ke oluje, Matovi} danas
predsedava Udru`ewem Kragujev~ana u Beogradu koje okupqa oko 800
~lanova. Najrevnosniji su, ka`e,
oni ro|eni tridesetih godina pro{log veka, a najbrojniji pripadnici sredwe generacije, koje jo{ dr`i nostalgija, dok mladi koji tek
grade karijere i tra`e svoje mesto
u velegradu, nemaju dovoqno vremena za negovawe pripadnosti zavi~aju, bar prisustvom u ovom Udru`ewu.
Dru`e}i se sa zemqacima, predsednik Udru`ewa koje ih okupqa
sreo je, ka`e, mnogo istaknutih
stru~waka ro|enih u gradu na Lepenici koje rodni grad nikada nije
pozvao niti poku{ao da iskoristi
wihova znawa, uticaj i poziciju.
- Kragujevac je sredina koja ne voli tu| uspeh, pa ako ste uspeli u Beogradu, ili negde u svetu, nije pametno da se tim hvalite u zavi~aju. Iz
tih razloga u ovom gradu su uvek boqe prolazili oni koji
su dolazili
sa strane nego oni koji su
ovde ro|eni.
Takav mentalitet delom
je odgovoran
za odlazak velikog broja
izuzetnih
stru~waka
svih profila. Drugi razlog le`i u
DOK IMA GDE DA
PRESPAVA DOLAZI]E ~iwenici da
U KRAGUJEVAC:
je Kragujevac
VLADAN \OR\EVI]
oduvek bio
metalski
grad, u kome
je pored „Zastave” postojalo jo{ par
fabrika u
kojima je bilo mesta uglavnom za
in`ewere i
ne{to ekonomista. Stoga
je svako ko je
`eleo da gradi druga~iju
KRAGUJEVAC JE
karijeru nuSREDINA KOJA NE
`no morao da
VOLI TU\I USPEH:
odlazi u druZORAN MATOVI]
ge sredine, a
Beograd je uvek bio mesto kome je ve}ina te`ila. U vreme kada je se do
posla dolazilo lako i kada su deqeni dru{tveni stanovi, dizawe sidra
i prelazak u grad koji nudi brojne
prednosti, a pre svega boqu mogu}nost {kolovawa dece i napredak u
struci, nije bio te`ak, ka`e Matovi}.
On isti~e da u Beogradu danas
`ivi i veliki broj vojnih migranata koji su u prestonicu stigli koriste}i privilegiju da na kraju
slu`be odaberu mesto stanovawa,
ali i da u glavnom gradu `ive nekada{wi politi~ki begunci koje su iz
rodnog grada pobegli u vreme kada
su se vodile borbe izme|u razli~itih politi~kih struja kojih je, ka`e, bilo i u vreme komunizma.
Ova tradicija nastavqena je i u
21. veku, jer nema politi~ke stranke koja nekome od svojih istaknutih
~lanova nije utrla put ka prestonici.
Oni koji u Beograd ne sti`u sa
~lanskom kartom danas uglavnom
sti`u sa indeksom ili radnom kwi`icom firmi koje zapo{qavaju
vrhunske stru~wake. I jedni i drugi robuju zahtevima vremena koje
tra`i predanost poslu i efikasnost, u kome su dru`ewa sa zemqacima i razmi{qawa o zavi~aju
luksuz koji oduzima dragoceno vreme. Naravno, ima i izuzetaka koje obi~no nazivamo lokalpatriotama i
nostalgi~arima.
Друштво
Четвртак, 16. мај 2013.
PUTUJU]I KRAGUJEV^ANI
U Beogradu kao
na privremenom radu
adna karijera u Beogradu u raznim dr`avnim i
javnim institucijama za
neke Kragujev~ane nije
bila dovoqna da se odlu~e da na pu ste rod ni
grad. ^arima prestonice godinama uspe{no odoleva ministarka zdravqa Slavica \uki}
Dejanovi}. Iako je ceo mandat obavqala funkciju predsednice srpske Skup{tine, ova Kragujev~anka
nije promenila ni radno mesto ni
adresu. @ivot u Beogradu nije je
privla~io ni u mladosti, jer se po
zavr{etku studija medicine 1975.
godine vratila u Kragujevac, a posle odbrane doktorata 1986. na
beogradskom Univerzitetu akademsku karijeru nastavila je na
Medicinskom fakultetu u Kragujevcu. Na wemu je od izbora u zvawe 1995. godine i stigla je do {efa katedre za psihijatriju. Uz profesorsku Slavica \uki} Dejanovi} u rodnom gradu ima uspe{nu i
karijeru lekara specijaliste kojoj
trenutno, zbog obaveza, ne mo`e da
se posveti koliko bi htela. Na
Klinici za psihijatriju i sada je
radno prisutna uvek kada ugrabi
vremena, mahom subotom i nedeqom, jer ose}a profesionalnu obavezu prema brojnim pacijentima.
Prvi ~ovek srpskog pravosu|a,
vr{ilac funkcije predsednika
Vrhovnog kasacionog suda i novi
predsednik Visokog saveta sudstva, sudija Dragomir Milojevi}
tako|e je Kragujev~anin, kako ka`e, zauvek Erdoglijanac. Vernost
gradu u kome je ro|en 1954. i u ~ijem je Op{tinskom, a zatim i Okru`nom sudu od 1982. godine bio sudija krivi~ar, nije napustio ni decembra 1999. godine, kada je po~eo
da sudi u Vrhovnom sudu Srbije.
Porodi~ni dom u Erdogliji nije
zamenio beogradskim ni zbog ~lanstva u Ve}u za ratne zlo~ine najvi{eg suda, ni iz bezbednosnih razloga kada je, sude}i u predmetima organizovanog kriminala doneo
presude u slu~ajevima „Ibarska
magistrala” i „Stamboli}” i bio
~lan ve}a koje je u tre}em stepenu
potvrdilo presudu optu`enima za
ubistvo Zorana \in|i}a.
Prednost vezanosti za zavi~aj osetio je januara 2010. godine kada
se na{ao u grupi od 837 sudija koje Visoki savet sudstva nije reizabrao. Posle odluke Ustavnog suda Srbije oktobra pro{le godine,
kada su poni{tene odluke VSS-a,
vra}en je na sudijsku funkciju u
Vrhovni kasacioni sud. Ono {to se
kod Milojevi}a nije mewalo je adresa i nadimak Gagac, koji je dobio od vr{waka iz kraja i po kome
ga Kragujev~ani poznaju, uz to {to
ga znaju kao vrsnog sudiju.
Za rodni grad ostao je vezan i zamenik republi~kog javnog tu`ioca Slobodan Radovanovi}. Iako je
svojevremeno obavqao funkciju
tu`ioca u Specijalnom tu`ila{tvu za organizovani kriminal i
vr{ioca du`nosti republi~kog
javnog tu`ioca, Radovanovi} je
zadr`ao adresu grada u kome je ro-
P
Skoro kao izuzeci mogu se nabrojati
Kragujev~ani koji rade u Beogradu na
odgovornim poslovima u javnom sektoru i koje
zovu „vikenda{ima”. Wima su ovde porodice i
„topli dom” i u prestonici borave samo
onoliko koliko radne obaveze to tra`e
SLAVICA \UKI] DEJANOVI]
SLAVICA TRIFUNOVI]
SLOBODAN RADOVANOVI]
BRANKO JOVANOVI]
DRAGOMIR MILOJEVI] GAGAC
QUBI[A OBRADOVI]
|en 1957. godine i gde je zavr{io
osnovnu, sredwu {kolu i Pravni
fakultet. Karijeru je po~eo u kragujeva~kom Op{tinskom tu`ila{tvu, gde je radio sve do 2002. godine, kada je izabran za okru`nog
tu`ioca. [iroj javnosti postao je
poznat kada je odbio da, po zahtevu socijalista, podigne optu`ni-
cu protiv Veroquba Stevanovi}a
zbog takozvane naftne afere. Pro~uo se i po akcijama protiv narkodilera, slu~aju pornografskih
filmova kragujeva~kih sredwo{kolaca i osu|uju}oj presudi sudiji Ivanu Milojevi}u zbog korupcije. Velegradu je odoleo i 2005.
godine kada je izabran za speci-
КРАГУЈЕВАЧКЕ
9
jalnog tu`ioca i 2007. kada je izabran za vr{ioca du`nosti republi~kog javnog tu`ioca
Ni Radovanovi}eva koleginica
Sne`ana Markovi}, koja tako|e
obavqa funkciju zamenice republi~kog javnog tu`ioca, uprkos
dugogodi{woj poslovnoj vezanosti za glavni grad i visokim funkcijama u srpskom pravosu|u, nije
postala Beogra|anka. Po{to joj
suprug, advokat Zvonko Markovi},
`ivi u Kragujevcu, Markovi}ka
se u svakoj prilici kad joj poslovi dozvoqavaju vra}a u porodi~nu
ku}u u Palilulama.
Funkcija pomo}nice ministra
za me|unarodnu kulturnu saradwu,
evropske integracije i me|unarodne projekte u Ministarstvu
kulture i informisawa Slavicu
Trifunovi} nije „povukla” da se
preseli u prestonicu. Iako je na
privremenom radu u Beogradu, i
daqe `ivi u rodnom gradu, u kome
je u periodu od 2000. do 2004. godine obavqala funkciju gradskog
ministra kulture i ostala upam}ena po izuzetnom doprinosu kulturnom razvoju grada, gradskih
kulturnih institucija i unapre|ewu me|unarodne kulturne saradwe Za postignute rezultate Ministarstvo za kulturu Republike
Srbije uru~ilo joj je priznawe
kao jednoj od najboqih gradskih
pregalaca za kulturu u Srbiji.
Nalazila se i na poziciji direktorke gradske televizije. U Beograd
je stigla sa dobrim profesionalnim preporukama i ~lanskom kartom Srpske napredne stranke, ali
`ivi u Kragujevcu, u kome je poznaju kao lepu i uspe{nu `enu. Putovawa je ne spre~avaju da se posveti odgovornom zadatku glavnog rukovodioca projekta ,,Milanski edikt 313 – 2013”.
^ovek koga u raznim kriti~nim
situacijama vi|amo na televiziji,
na~elnik Uprave za upravqawe rizikom Sektora za vanredne situacije Branko Jovanovi}, svaki slobodan vikend provodi sa porodicom
u ku}i u Erdogliji. Ostalih pet dana, u svojoj beogradskoj kancelariji i na terenima {irom zemqe
brine o po`arima, poplavama, posledicama vremenskih nepogoda i
zemqotresa.
Do visoke funkcije u sektoru
Ministarstva ovaj Kragujev~anin sa
diplomom Fakulteta narodne odbrane stigao je rade}i u [tabu civilne za{tite, gde ga je zateklo
bombardovawe tokom koga je obavqao
odgovornu funkciju komandanta
[taba. Iako zvani~no nije istupao
kao ~lan ni jedne stranke, u vreme
kada je gradona~elnik bio Vlatko
Rajkovi} bio je {ef wegovog kabineta. Po promeni vlasti ostao je me|u neraspore|enima. Nemilost
gradske vlasti nije ga spre~ila da
profesionalno napreduje, pa je ubrzo dobio posao u Beogradu. Iako
je uz posao i{ao i slu`beni stan,
Jovanovi} nije ni pomislio da
trajno napusti grad u kome je ro|en.
Me|u vikend Kragujev~anima
nalazi se urednik Internet portala RTS-a Qubi{a Obradovi}.
Poznat kao novinar komentator nedeqnika „Svetlost”, u kome je radio od 1979. godine, u RTS je oti{ao sa funkcije glavnog urednika
TV Kragujevac koju je obavqao od
decembra 2005. godine do maja
2008. godine, kada preuzima ure|ivawe Internet portala javnog servisa. Mada ve} pet godina radi u
glavnom gradu, Obradovi} od petka do nedeqe boravi u toplini porodi~nog doma u Erdogliji.
J.S.
10
КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 16. мај 2013.
Grad je ugovorio
zapra{ivawe komaraca
i tretirawe krpeqa,
a obe akcije }e se,
kako tvrde nadle`ni,
sprovesti do kraja
maja jer su neophodni
povoqni vremenski
uslovi od nekoliko
toplih dana bez
padavina
vi su izgledi da sa komarcima i krpeqima vi{e nema {ale jer se prole}e pretvorilo u leto.
I tokom aprila bilo je
prili~no toplih dana
sa oko 30 stepeni, {to je
dovelo do wihove nagle aktivnosti.
Prema re~ima stru~waka tropska
klima u Srbiji odavno nije samo
fraza jer polako ali sigurno nestaju uobi~ajena ~etiri godi{wa doba.
Ima}emo, o~ito, leto i zimu, a
tropski uslovi donose i neke tropske rizike kao {to su ujedi komaraca i krpeqa.
^esto se mo`e ~uti da su stigli
neki novi komarci, tigrasti, azijski, agresivni, „kao rode”, da prenose, bar na ovim prostorima, donedavno nepoznati virus zapadnog
Nila, pa s obzirom da u gradu jo{ uvek nije sprovedena akcija zapra{ivawa treba izbegavati boravak napoqu. Zapravo, treba izbegavati nepoko{ene zelene povr{ine, kao i
periode kada komarci najvi{e uba-
С
”
Град
KRE]E ZAPRA[IVAWE KOMARACA I KRPEQA
[ire i tropske viruse
daju, sumrak ili rano jutro. No, ukoliko ve} moramo da boravimo u
tom periodu napoqu treba nositi ode}u dugih rukava, i nepokrivene delove ko`e mazati sredstvima koja
odbijaju komarce.
Ku}a se od komaraca mo`e za{tititi stavqawem mre`ica na prozore, ali i sredstvima za wihovo uni{tavawe, dok vodu u posudama koja se zadr`ava treba mewati, jer ustajala voda je pogodno stani{te za razmno`avawe
komaraca. To su stvari koje za
sebe mo`emo da
uradimo, a {ef
gradske Slu`be za
za{titu `ivotne sredine Dragan Marinkovi} obja{wava da nema razloga za
bojazan jer }e se i ove
godine sprovesti
akcija zapra{ivawa. Tender je na
vreme raspisan, izabrana je ponuda
firme iz Zemuna i ~ekaju se jedino
povoqni vremenski uslovi.
Sa obe strane reke
Bi}e tretirane zelene povr{ine,
i to pre svega [umarice i parkovi,
kao i zelenilo u naseqima i blokovsko zelenilo u gradu. Marinkovi}
nagla{ava da je, osim {to je predvi|eno uni{tavawe odraslih komaraca, bitno i ono {to gra|ani ne vide, uni{tavawe larvi na svim staja}im vodama.
Dr Predrag Deli}, epidemiolog:
Komarci i krpeqi se preko ptica na-
laze u lancu prenosa virusa. Krpeqi ih prenose
pticama, a komarci sa zara`enih ptica na qude.
Ako se gra|ani pitaju da li mogu biti zara`eni
tropskim virusima, odgovor je da se ne mo`e negirati postojawe zara`enih komaraca, a dilema
je u kom }e procentu oni izazvati infekciju. Iskustvo pokazuje da od 150 qudi tek jedan oboli.
- Krenu}e se od jezera na „Bubwu”,
gde je, uslovno re~eno, baza. Odatle polazimo i jedna ekipa ide u deo grada
preko Lepenice, a druga prema prema [umaricama. Zapra{iva}e se i
na {umari~kom jezeru, jer iako je uvre`eno mi{qewe da ih ima na Lepenici, brze vode ne pogoduju razvoju larvi, ve} im odgovaraju staja}e vode. Uni{tavawem larvi mi
ih minimiziramo, mada ne postoji grad u kome nema
ko ma ra ca. Sa~eka }e mo
jo{ malo
jer je potrebno da se
vreme stabilizuje
i nekoliko toplih
dana, pa o~ekujemo da }e se akcija sprovesti do
kraja maja. Postoje i ku}ne
forme komaraca, pa je potrebno
edukovati gra|ane. Naro~ito na periferiji grada ~esta slika u dvori{tima su kofe ili burad sa vodom koje se koriste za zalivawe ba{ti. Dovoqna su tri ili ~etiri dana da se u
toj otvorenoj posudi nastane i razviju komarci, a kako se ne mo`e o~ekivati da mi stignemo do svake ku}e apelujem da sugra|ani sami povedu ra~una. Ako im je ta voda ipak neophodna potrebno je da posude budu pokrivene, poja{wava Marinkovi}.
Kragujevac nema izra`ene probleme poput gradova na velikim rekama, kao {to su Beograd, Smederevo, [abac i Novi Sad ili Vojvodina koja ima prili~no staja}ih voda,
ali beogradski Institut za biocide }e uskoro sprovesti projekat
„mapirawa” na celoj teritoriji
Srbije. Proveri}e gde ima „uvoznih” komaraca sa novim virusima,
jer je ~iwenica je da je prethodnih
godina zabele`en tigrasti komarac
i virus zapadnog Nila. Ima li toga u Kragujevacu?
Marinkovi} smatra da u brojnim
medijskim naslovima koji ukazuju na
veliki rizik od tropskih bolesti
„ZASTAVA“ OTVORILA NOVU PRODAVNICU AUTODELOVA
Sva trgovina na jednom mestu
Ogranak Grupe „Zastava vozila” za
promet roba i usluga otvorio je u ponedeqak prodajni centar, prvi ovakve vrste u Kragujevcu, u „Zastavinom“
soliteru. Grupa „Zastava vozila“ ima
obavezu da obezbe|uje tr`i{te rezervnim delovima za svoja vozila „jugo“,
„kec“, „osmicu“ i „floridu“, i to sedam godina od prestanka proizvodwe
svog posledweg modela.
Prema re~ima Zorana Axi}a, direktora ovog ogranka, kako bi ispunili svoju obavezu, zaposlili radnike i poslovali uspe{nije u Grupi „Zastava vozila“ u restrukturirawe odlu~ili su se i na trgovinu
rezervnim delovima u naj{irem
smislu, u ~emu „Zastava" ima vi{edecenijsko iskustvo.
- Poku{avamo da trgovinu organizujemo na nov na~in. Usposta-
www.kragujevacke.rs
vili smo saradwu sa „Dunav osigurawem“, a ciqna grupa su nam i
ostala osiguravaju}a dru{tva sa
kojima }emo, verujem, da uspostavimo saradwu. Spremni smo i za
saradwu sa sindikalnim organizacijama, kako bismo uposlenima
u preduze}ima i ustanovama omogu}ili kupovinu na odlo`eno pla}awe, a predvideli smo i popust od
deset odsto za radnike „Zastave“ za
delove iz proizvodnog programa
„Zastave“ i „Fijata“, rekao je Axi}
na otvarawu novog prodajnog centra.
On je najavio da }e prodavnica
biti pro{irena, jer }e biti snabdevena delovima italijanske i
turske proizvodwe za sve najpoznatije svetske marke. Ina~e, ovo
je druga prodavnica auto-delova
ZORAN AXI], DRAGAN SREJOVI]
I RADOQUB MICI]
pomenutog ogranka Grupe „Zastava
vozila“, jer je jedna ve} otvorena
u Somboru.
Otvaraju}i prodajni centar generalni direktor Grupe „Zastava vozila“ Dragan Srejovi} istakao je obavezu poslovodstva da uz pomo}
dr`ave sprovede proces restrukturisawa, odnosno privatizacije preduze}a koja su ostala u sistemu.
- Nije nimalo lako obezbediti posao za 1.800 radnika, ali mi nastojimo da taj proces sprovedemo i da
uposlimo {to vi{e radnika dok ne
do|e do privatizacije na{ih preduze}a. Doneli smo odluku da svu
na{u trgovinu objedinimo na jednom
mestu. O~ekujemo da uskoro ovakve
prodajne centre otvorimo i u drugim
gradovima Srbije. Nadam se da }emo
brzo dobiti stav od italijanskog
„Iveka“, da razjasnimo jesmo li u zajednici ili nismo. Ako jesmo nastavi}emo da radimo zajedno, a ako nismo tra`i}emo drugog strate{kog
partnera, rekao je Srejovi}.
U Grupi „Zastava vozila“ nisu
sedeli skr{tenih ruku. Pro{le godine uz pomo} dr`ave u nabavku
novih savremenih ma{ina i opreme ulo`eno je oko milion i po
evra. Kupqena je nova oprema za
„Zastavu inpro“, „Kamione“, „Zastava hortikulturu“ i Medicinu
rada, koja je i daqe u sastavu „Zastave vozila“. Sve~anom otvarawu
prodajnog centra prisustvovali
su i nekada{wi direktori „Zastave" dr Radoqub Mici} i Kamenko Sretenovi}.
M. \.
ima i preterivawa. Upravo iz tog razloga tokom ove godine }e se i sprovesti projekat „mapirawa” Srbije,
a grad preduzima sve mere predostro`nosti.
Osim zapra{ivawa komaraca gradska uprava je sa ovda{wim Institutom za javno zdravqe ugovorila tretirawe krpeqa, za koje se tvrdi da su
„rezervoari” virusa, a ono }e se, tako|e, sprovesti do kraja maja.
Preti li virus?
Pomo}nik direktora Instituta
za javno zdravqe u Kragujevcu, epidemiolog dr Predrag Deli}, potvr|uje da }e se akcija tretirawa krpeqa sprovesti istovremeno sa akcijom zapra{ivawa komaraca. Saznajemo da su komarci i krpeqi,
preko ptica, u lancu prenosa virusa. Krpeqi ih prenose pticama, a komarci sa zara`enih ptica na qude.
Ima li razloga da brinemo zbog groznice zapadnog Nila ili nekih drugih tropskih virusa?
Prema re~ima dr Deli}a, ne mo`e se negirati postojawe zara`enih
komaraca, a dilema je jedino u kom
}e procentu oni izazvati infekciju. Iskustvo pokazuje da od 150 qudi tek jedan ~ovek oboli sa karakteristi~nom klini~kom slikom.
- Va`no je napomenuti da su najvi{e izlo`eni mogu}nosti obolevawa qudi sa padom imunog sistema.
Naj~e{}e su to osobe koje su, na primer, bile na nekoj transplantaciji,
pa se nalaze na hroni~noj terapiji
koju koriste do`ivotno i imaju
smawenu otpornost organizma, ka`e
ovaj stru~wak.
U op{te preventivne preporuke
ulazi i redovno ko{ewe trave, zapra{ivawe potencijalnih stani{ta komaraca, mo~varnih i podru~ja pod vodom, a i dr Deli} apeluje na sugra|ane da u svojim doma}instvima obrate pa`wu na posude
sa ustajalom vodom.
- Institut za javno zdravqe }e akciju tretirawa krpeqa najverovatnije sprovesti do kraja maja. Kao i
za zapra{ivawe komaraca potrebno
nam je nekoliko toplih dana u kon-
ПОЗИВНИЦА ЗАПАДНОГ НИЛА
Mora da se le~i
Virus zapadnog Nila otkriven je
1937. godine u oblasti Ugande, u
Africi. Godine 1957. bila je jedna od prvih epidemija, da bi se u
posledwih 20 godina virus intenzivirao na mediteranskom
podru~ju i u Evropi. Groznica je
zabele`ena i u Srbiji, a razlog
je promena klimatskih uslova.
Svedoci smo visokih temperatura u letwem periodu, {to pogoduje preme{tawu komaraca koji
su glavni prenosioci virusa.
- Treba re}i da u 80 odsto slu~ajeva nema nikakvih simptoma
bolesti, dok u preostalih 20 odsto svega jedan procenat dobija
karakteristi~ne znake, a to su povi{ena temperatura, op{ta malaksalost, dehidratacija. Ne
postoji neka specifi~na terapija u le~ewu ove bolesti, ve} simptomatska, a to je nadoknada
te~nosti, elektrolita. Postoje
slu~ajevi kada je neophodno pacijenta staviti na respirator jer
dolazi do otkazivawa centra za
disawe, navodi dr Predrag Deli}.
tinuitetu, pod uslovom da nam Skup{tina grada iza|e u susret, jer zelene povr{ine moraju biti poko{ene
da bismo postigli {to boqi efekat.
Jezera u [umaricama i na „Bubwu”
su svakako na udaru. Radi}emo i bazene, a kada govorimo o parkovima
i zelenilu, s obzirom da ne}emo mo}i da pokrijemo sve povr{ine, odlu~ili smo da tretiramo delove
parkova gde se o~ekuju gra|ani. Kako ve} imamo gra|ane koji nam se javqaju zbog ujeda krpeqa moramo reagovati {to skorije, ka`e dr Deli}.
Krpeqi su mogu}i prenosioci
lajmske bolesti. Preporuke treba shvatiti ozbiqno, jer gotovo 50 odsto
krpeqa je, kako se pretpostavqa, zara`eno, a pored pomenutog „mapirawa” komaraca koje }e sprovesti Institut za biocide dr Deli} poru~uje da }e se Institut za javno zdravqe
potruditi se da ozna~e i podru~ja sa
zara`enim krpeqima. Kada se pojavi krpeq na telu ili ima sumwe na
ujed najboqe je obatiti se lekaru.
A. JOKI]EVI]
Ciqna grupa kojoj je namewena roba iz prodajnog
centra su osiguravaju}a dru{tva i zaposleni u
kragujeva~kim preduze}ima koji }e delove iz „zastavinog“ i „fijatovog“ programa, ako se potpi{e ugovor
sa sindikatima, mo}i da pla}aju na tri mese~ne rate
ZAHVALNICA
Upravi grada Kragujevca
Ovim putem zahvaqujemo Upravi grada Kragujevca na ~elu sa gradona~elnikom i Sektoru za vanredne situacije u Kragujevcu koji su nam pomogli u sanaciji {tete posle izbijawa po`ara.
Posebno se zahvaqujemo vatrogasnoj brigadi grada Kragujevca, komisiji za procenu {tete i predsedniku Ku}nog saveta solitera „Y”.
Tako|e zahvaqujemo familiji, kolegama i prijateqima koji su
svojom moralnom, materijalnom i svakom drugom pomo}i doprineli sanaciji po`ara.
Izviwavamo se kom{ijama koji su pretrpeli {tetu prilikom
ga{ewa po`ara i strpqivo podnosili buku koja je nastajala izvo|ewem radova.
PORODICA TRUMBI]
www.kragujevacke.rs
Годишњице
Четвртак, 16. мај 2013.
КРАГУЈЕВАЧКЕ
11
JUBILEJ PENZIONERA U KRAGUJEVCU
Udru`ewe vr{wak svojih ~lanova
ih, povremeno odnesu paket ili
odre|enu sumu novca.
Na{ sagovornik isti~e da je ove
godine prvi put organizovana akcija
„Vek `ivota”, pri ~emu je uprili~ena poseta na{im najstarijim
sugra|anima, stogodi{wacimaa, kojih ima sedmoro, a najstariji ima
103 godine. U saradwi sa mesnim odborima organizovana je i poseta
svim penzionerima starosti preko
90 godina, kojih ima ukupno 95.
- Podaci o broju najstarijih penzionera u gradu govore da se i na ovoj
na{oj teritoriji mo`e dugo `iveti.
Nakon razgovora sa wima ustanovili smo da su svi oni uglavnom
`iveli umereno, zdravim stilom
`ivota. Ali, ono {to je najva`nije
U Kragujevcu ima oko
36 hiqada penzionera,
od kojih su vi{e od
pet hiqada ~lanovi
Udru`ewa koje je ove
godine proslavilo
zna~ajan jubilej, 75
godina rada. Pomo},
solidarnost, zabava,
dru`ewe i rekreacija
- samo sdu neki od
ciqeva na kojima
uporno i sa velikim
entuzijazmom rade ve}
generacije najstarijih
Kragujev~ana
ve~anom akademijom u
Kwa`evsko srpskom
teatru kragujeva~ko
Udru`ewe penzionera
proslavilo je, pro{le
nedeqe, zna~ajan jubilej
– 75 godina rada i postojawa. Obele`avawe godi{wice,
me|utim, po~elo je znatno ranije,
turnirom u {ahu, nastavqeno posetom najstarijim Kragujev~anima, a
u me|uvremenu raspisan je i
likovni konkurs za u~enike ~etvrtog razreda osnovnih {kola na temu
veza me|u generacijama. Pristiglo
je vi{e od 150 de~jih radova, a najboqima su na zavr{noj sve~anosti
uru~ene nagrade i priznawa. U holu
Teatra otvorena je i izlo`ba ru~nih
radova ~lanica Udru`ewa pod
nazivom „Niti vrednih ruku”. Iako
u poodmaklom `ivotnom dobu, kragujeva~ki penzioneri su se prethodnih
dana dru`ili, veselili i slavili.
Sve wihove aktivnosti tokom
sedam i po decenija, u razli~itim
periodima i dru{tvenim sistemi-
С
SVE^ANA AKADEMIJA U TEATRU
ma, svedo~e da su zahvaquju}i `ivsu skupqali za prvu osniva~ku
otnom iskustvu, strpqivosti i
skup{tinu, do{lo se do buxeta od 4,5
ose}aju za realnost
miliona dinara.
uspeli da se odr`e,
Prema re~ima
za{tite i pomognu
predsednika
svojim ~lanovima
Udru`ewa
Ratka
u te{kim vreToma{evi}a, socimenima kroz koja
jalni status ove katsu pro{li.
egorije na{ih sugra|ana nikada nije
Poma`u grad
bio sjajan, ali
i dr`ava
dru{tvo se uvek
Po~eli su kao
trudilo da materi{a~ica samoorgajalno i humanitarno
RATKO TOMA[EVI],
nizovanih qudi u
nadomesti ono {to
PREDSEDNIK [email protected]
kragujeva~koj
im nedostaje, kako bi
PENZIONERA
kafani
„Novi
oni koji su zaradili
Sad”, jer drugog
svoje penzije posle
prostora
nije
35 ili 40 godina
bilo, a od osamdesetak ~lanova osrada mogli da `ive dostojanstveno.
niva~a prvog Udru`ewa dana{wa orEkonomskom krizom znatno je
ganizacija narasla je na preko 5.000
ugro`en `ivotni standard penpenzionera. Od pet dinara, koliko
zionera, tvrdi Toma{evi}. On
napomiwe da Skup{tina grada ima
dobar socijalni program u koji su
ukqu~eni penzioneri i jedan broj
wih dobija neki vid pomo}i, bilo da
je re~ o jednokratnoj ili stalnoj
pomo}i, ku}noj nezi i sli~no. Isto
tako i dr`ava poma`e onima sa najni`im primawima, o ~emu svedo~i odluka vlade da sa 15 hiqada
dinara podeqenih u tri rate pomognu najugro`enijima.
- U Kragujevcu ima ~ak 5.200 penzionera ~ije su penzije ispod 12.300
dinara. Mi insistiramo u
Skup{tini grada da se i sredstvima iz buxeta pomogne penzionerima sa najni`im primawima. Osim
toga, sva sredstva donacija koja
stignu u na{e Udru`ewe upu}ujemo
NAGRA\ENI OSNOVCI NA
prema socijalno najosetqivijima.
LIKOVNOM KONKURSU NA TEMU
Pro{le godine smo, na primer,
VEZA ME\U GENERACIJIMA
uru~ili 500 paketa humanitarne
ИЗ ИСТОРИЈЕ УДРУЖЕЊА
Uvek aktivni i agilni
Gradsko udru`ewe penzionera u Kragujevcu, jedno od najstarijih u Srbiji,
osnovano je 9. maja 1938. godine, a wegovi osniva~i bili su 85 penzionera
Vojnotehni~kog zavoda. Prvi osniva~ki sastanak odr`an je u kragujeva~koj
kafani „Novi Sad” u Knez Mihailovoj ulici. Mesec dana kasnije, odr`ana
je i prva osniva~ka skup{tina na kojoj je zvani~no osnovano Udru`ewe
penzionera i penzionerki Penzionog fonda radnika Vojnotehni~kog zavoda. Za prvog predsednika izabran je Maksim Maksimovi}, a za predsednika Upravnog odbora Nikola Panti}. Istovremeno, osnovan je i
Potporni fond za pomo} porodicama, bolesnim i socijalno ugro`enim
~lanovima.
Udru`ewe je bilo veoma aktivno, o ~emu svedo~i podatak da su u periodu od osnivawa do 1941. godine odr`ane tri redovne skup{tine i 34 sednice upravnog odbora. Aktivnosti nisu prestajale ni tokom Drugog
svetskog rata. Pored poslova na prikupqawu sredstava za pomo} velikom
broju ~lanova i wihovim porodicama koje nisu imale ni za najosnovnije
`ivotne potrebe, hranu i ogrev, Udru`ewe je na sve mogu}e na~ine pomagalo i obolelima od tuberkuloze i drugih bolesti.
U posleratnom periodu do{lo je do reorganizacije penzionerskih
udru`ewa, likvidacije starog i nastanka novog sistema socijalnog osigurawa. U februaru 1946. godine osnovano je Jedinstveno udru`ewe penzionera Narodne Republike Srbije, a u julu iste godine i podru`nica u
za dugove~an `ivot je podr{ka
porodice, jer samo u porodi~noj
harmoniji mo`e se spokojno ostariti, smatra Toma{evi}.
Sa neskrivenim ponosom napomiwe da je Udru`ewe veoma aktivno
kada je re~ i o dru`ewima, izletima i proslavama. Tokom pro{le
godine organizovano je 20 izleta po
Srbiji i 40 dru`ewa u ovda{wem
klubu. Intenzivna je i saradwa sa
penzionerima iz 14 gradova, koje
pose}uju i me|usobno se dru`e.
Osim toga, anga`ovani su i u
Pripreme za olimpijadu
sportsko-rekreativnim aktivnosDva puta godi{we ~lanovi
tima. U toku su pripreme za {estu
Udru`ewa pose}uju stare i bolesne,
olimpijadu sporta, zdravqa i kuljer mnogi od wih `ive sami i zaboture koja }e biti odr`ana u Vrwa~koj
ravqeni od svih. Mesni odbori su
Bawi. Prethodno }e biti organizozadu`eni da brinu o wima, obilaze
vana takmi~ewa kako bi na penzionersku olimpijadu poslali najboqe takmi~are u
pikadu, ribolovu,
streqa{tvu i {ahu.
Rezultati
iz
prethodne dve godine - zlatni i srebrni pehar u streqa{tvu i tri srebrne medaqe potvr|uju da su takmi~ari
veoma
RADOVI VREDNIH RUKU PENZIONERKI
ozbiqno shvatili
svoj zadatak.
U oviru kulturnih aktivnosti
isti~e saradwu sa pozori{tem, koje
im omogu}ava da kupe karte po povoqnijim cenama, prire|uju izlo`be,
Kragujevcu. Nove prostorije za svoje aktivnosti, u Ulici Bo`e Petrovi}a,
sada Kneza Milo{a, Udru`ewe je dobilo 1979. godine. Kragujeva~ki Dom,
pose}uju koncerte i kwi`evne
koji je dobio ime po narodnom heroju Milutinu Lukovi}u, bio je u to
ve~eri.
vreme jedan od najmodernijih u Srbiji. Sve dru{tvene aktivnosti i kulNa{ sagovornik naro~ito je
turno-zabavni `ivot nesmetano su se odvijali, a Dom je dobio i svoj
`eleo da pohvali KUD „Lepenica”,
restoran koji su koristili penzioneri za svoje proslave, ali je prostor i
koje postoji ve} deset godina i u
izdavan.
wemu se uz igru i pesmu dru`i 50 do
Danas je Udru`ewe organizovano u 36 mesnih odbora na podru~ju grada,
70 penzionera. Pro{le nedeqe bili
prigrada i sela, a svaki odbor ima pet do devet ~lanova. Sve aktivnosti
su u Ivawici na takmi~ewu folkpodeqene su po sekcijama koje se bave organizovawem zabava, izleta i
lornih grupa, a pro{le godine osdru`ewa, zatim, poseta pozori{tu, bioskopu, koncertima, izlo`bama i
vojili su zlatni pehar u takmi~ewu
kwi`evnim ve~erima. Tako|e, postoji i sekcija koja za svoje ~lanove po
me|u 56 peva~kih grupa. Uspe{an je
povoqnim cenama i uslovima obezbe|uje ogrev, suhomesnate proizvode i
i {ah klub, koji je u [umadijskoj
pakete piletine.
ligi zauzeo prvo mesto, ~ime je izTokom pro{le godine podeqeno je 610 paketa, dato preko 800 pozajmica,
borio plasman u vi{i rang takispla}eno oko dva miliona dinara posmrtnine, obezbe|eno 413 metara
mi~ewa.
drva i 712 tona ugqa. Preko Udru`ewa penzionera vr{i se i prijava za
Brojne aktivnosti penzionera i
rehabilitaciju u bawama Srbije. Zna~ajne su i aktivnosti u pogledu prewihovog udru`ewa, ka`e Toma{evi},
ventivnih pregleda, stru~nih predavawa lekara i drugih zdravstvenih
jedan su od na~ina da se na{i najsradnika.
tariji sugra|ani sami izbore sa
U okviru Udru`ewa postoji i Kulturno umetni~ko dru{tvo „Lepenica”,
svakodnevnim problemima i
osnovano pre deset godina, a ~ine je muzi~ka, folklorna, dramska i sekcija doma}e radinosti. Ni{ta mawe zna~ajne nisu ni aktivnosti {ah
prona|u sebi razonodu u dru`ewima.
kluba, ~iji ~lanovi posti`u zapa`ene rezultate na takmi~ewima.
Gordana [email protected]]
pomo}i, a ovih dana 390 higijenskih
i prehrambenih paketa, vrednosti
oko 700 hiqada dinara. Paketi su
uru~eni preko na{ih mesnih odbora, koji su zadu`eni da evidentiraju
sve one kojima je pomo} potrebna.
Tako|e, nudimo suhomesnate
proizvode po povoqnim cenama koje
na{i ~lanovi mogu da otpla}uju u
vi{e mese~nih rata. Pro{le godine
prodali smo 3.804 paketa i hiqadu
paketa piletine, obja{wava
Toma{evi}.
12
КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 16. мај 2013.
Поводи
NEVENA VELI^KOVI], VLASNICA FIRME ZA
IZRADU NAKITA
Uvezati ideju, stil,
trendove i tr`i{te
Pri~a mlade Kragu jev ~an ke Ne ve ne
Ve li~ ko vi} ra zli kuje se od onih koju
i ma ju we ne ko le ge.
Sa fakultetskom diplomom menaxera koju ima, ni jedna firma je, ka`e, mese~no
ne bi pla}ala koliko
uspeva da zaradi prodaju}i ru~no izra|eni nakit. Ogrlice,
min|u{e, narkuvice
i lan~i}i koje pravi
prodaju se u radwama
{irom Srbije.
Za razliku od mnogih, `ivi iskqu~ivo
od proizvodwe i prodaje nakita – i to na
veliko. Firma „[izika” postoji ve} nekoliko godina, a uspe{no posluje zahvaquju}i Neveninom velikom trudu i ose}aju za biznis.
- Kao i mnogima i
meni je izrada naki- OD HOBIJA DO OZBIQNOG POSLA:
ta najpre bila zabava. NEVENA VELI^KOVI]
Radila sam sa polimerskom glinom, pomalo prodava- poludragog kamewa i svarovski
la, a onda prona{la posao u jednoj kristala. Iako se prevrtawe perfirmi. Kada sam ostala bez posla, lica i metalnih `ica po rukama
vratila sam se nakitu, ali ne kao ~ini kao zabava, posao koji radi,
hobiju. Ko god misli da mo`e da za- barem u po~etku, zahtevao je i mnoradi novac za `ivot pona{aju}i se go drugih ve{tina, po{to kupci ne
kao da mu je posao hobi, koji radi dolaze sami.
povremeno, kada ima voqe i vreme- Najpre morate znati {ta vam je
na, vara se. Onog momenta kada ciq. U startu sam se orijentisala
sam odlu~ila da mi izrada nakita na velike kupce, poput butika i bidonosi novac od koga }u da `ivim, `uterija. U po~etku vi{e se vremesvemu sam pristupila druga~ije, na potro{i na prezentovawe onopri~a ova tridesettrogodi{wa ga {to radite nego na samu izradu,
Kragujev~anka.
ali to je ono {to se kasnije isplaNajpre se preorijentisala na o- ti. U principu, iza svega uvek stozbiqnije materijale, poput stakla, ji veliki trud koji, smatram, uvek
mora da donese
rezultate, pre
ili kasnije, ka`e na{a sagovornica.
Sa vet ko ji
mo`e da da svima koji `ele da
kre nu we nim
sto pa ma je da
povedu ra~una
i o tr `i {tu,
ta~nije, da prave pro iz vo de
koji imaju kupce, prilagode
svoj stil trendovima, ali i
zadr`e li~ni
pe~at i uspeh
ne }e iz o sta ti.
DEO IZ BOGATOG ASORTIMANA NEVENINOG NAKITA
ПИСМО
Zlurado o
\ur|evdanskoj
nagradi
Vrlo sam sre}an i ponosan {to sam ovogodi{wi dobitnik \ur|evdanske nagrade
Skup{tine grada Kragujevca.
Pored uobi~ajenog teksta, jasno je vidqiva poznata figura sv. \or|a kako kopqem
probada a`daju. Taj papir i ne mogu druga~ije da gledam nego kao ikonu sv. \or|a. To
je, svakako, i bila ideja autora ove stilizacije - da dobitniku stavi do znawa da dobija najzna~ajnije gradsko znamewe – ikonu, u
slavu sveca patrona i najve}e gradske svetkovine slave grada Kragujevca. U mom domu
to je najve}a porodi~na dragocenost i dobila je svoje mesto pored ikone sv. Nikole.
Me|utim, desilo se ne{to {to ne mogu
druga~ije da shvatim ve} kao izdaju prijateqa od kojih bih o~ekivao radost ili ~estit-
www.kragujevacke.rs
eklani suncobrani, rokovnici i telefonski
imenci presvu~eni sargijom sa ru~no izvezenim ukrasima, lampe od
drveta - samo su neki od
ne o bi~ nih pred me ta
prilikom ~ije su izrade na nov na~in upotrebeqene stare tehnike.
Ovi, ali i jo{ niz ma{tovitih radova bili su izlo`eni na pro{lonedeqnom Sajmu rukotvorina
koji je u Hotelu „Kragujevac” uprilio Pokret `ena „Knegiwa Milica”.
Sli~ni sajmovi u Kragujevcu
organizuju se nekoliko puta godi{we, u ve}im centrima i turisti~kim mestima i ~e{}e. Na internetu se mo`e prona}i najmawe
desetak specijalizovanih sajtova
za prodaju ru~nih radova, a ve}ini kreativaca prilika da do|u
do kupaca je i fejsbuk.
Tr`i{te o~igledno postoji, po{to su se oko ~etrdesetak {tandova postavqenih u i ispred hotela u petak i subotu tiskali posetioci. Ako je suditi po tome, na rukotvorinama se mo`e pristojno zaraditi. Iz razgovora sa izlaga~ima sti~e se, me|utim, potpuno
druga~iji utisak.
Sitna usputna zarada
X
Milijana Spasojevi} jedna je od
retkih koja ima registrovanu radwu za proizvodwu i prodaju pletenih i ku ki ~a nih ra do va. Wen
{tand prepun je garderobe i prate}ih modnih detaqa ru~no tkanih,
heklanih i vezenih, ali moderno
dizajniranih, precizno izra|enih i, {to je kupcima najva`nije,
ne tako skupih. Ipak, Milijana ka`e da posao ne ide dobro.
-Na Aerodromu imam proizvodwu, a jedan deo ure|en je kao prodajni prostor. Na `alost, mu{terija nema dovoqno. Za godinu dana,
koliko radim, uspela sam da zaradim samo za dve kirije.
Zimus sam pripremila 700 pletenih kapa. Cena im je bila 500 dinara, ali svi su radije za istu sumu
kupovali u kineskim prodavnicama. Ru~ni radovi se kod nas ne cene dovoqno, pa se ne prodaju skupo,
ali ~ak i kada iza|ete pred kupce sa
mawom cenom, misle da je ono {to
nabave u radwama u kojima se pro-
RUKOTVORINE KAO IZVOR PRIHODA
Kupaca ima, a pro
Nadaju}i se da }e hobi pretvoriti u
dodatni izvor prihoda, mnogi su se bacili na
heklawe, pletewe, vez, izradu umetni~kih
predmeta i sli~no. Me|utim, malo je
onih koji od ru~nih radova zaista i zara|uju
da bi se to moglo nazvati biznisom
MARIJA MILIVOJEVI] JO[ SE NIJE [email protected] DA OTVORI
PREDUZETNI^KU RADWU
daje roba serijske proizvodwe kvalitetnije. Prakti~no, radwa mi
slu`i samo da bih, po{to sam ostala bez posla, upla}ivala sebi radni sta`, ka`e Milijana.
Na otvarawe preduzetni~ke radwe Marija Milivojevi} jo{ uvek
se nije odva`ila, iako se godinama bavi izradom nakita. „Sre}ni
prsti” na fejsbuku ve} su prepoznatqivi, mada po re~ima vlasnice ovog malog brenda prodaja ne
ide tako dobro da bi se od we moglo `iveti.
- Izra|ujem unikatan nakit i ne
mogu da ka`em da nema kupaca. Ipak, samo od te zarade ne bih mogla da `ivim, pa se pored toga bavim i prodajom repromaterijala.
Retki su oni koji `ive iskqu~ivo
od ovog posla, uglavnom im je to dodatna zarada od hobija, ka`e tri-
OD PRODAJE PLETENE GARDEROBE MILIJANA
SPASOJEVI] ZARADI SAMO ZA KIRIJU
ke, a dobio {amar u lice i gor~inu u du{i.
Jedan od tih prijateqa su i moje novine sa kojima drugujem {ezdesetak godina – „Politika”. Naime, dopisnik iz Kragujevca ve} u naslovu nekakvim stupidnim slovnim egzibicijama izopa~uje naziv nagrade i stvara neke nove hibridne monstrumne re~i kojih nema ni u jednom postoje}em re~niku srpskog
jezika, pa ~ak ni u uli~nom slengu. Ako je imao nameru da bude duhovit, sasvim je omanuo. Za wega je najzna~ajnije gradsko priznawe „obesmi{qena partijska nominacija”.
Druga izdaja je od stranke kojoj sam u dosada{wim izborima davao svoj glas – Demokratske stranke. Oti{li su toliko daleko da
predla`u ukidawe nagrade, jer je „do{lo do
inflacije i devalvacije wene vrednosti”, jer
je izmanipulisano priznawe kao rezultat
partijskih nominacija.
Daqe, u vreme raznih rijalitija i performansa i u saznawu ko su dobitnici, u tom maniru organizovali su „satiri~no intoniranu konferenciju za novinare”.
Imao sam sre}u, ili boqe re~eno nesre}u, da i to vidim na televiziji. Za to gluma-
desetjednogodi{wa Kragujev~anka.
Shvativ{i da na tr`i{te ne mogu da iza|u same, `ene iz Bato~ine su se udru`ile. Udru`ewe „Zlatne ruke” ~ini dvadesetak dama koje se bave klasi~nim `enskim zanatima – vezom, heklawem, pletewem, tkawem...
- Udru`ewe postoji nekoliko
godina. Okupile smo se najpre da
bi se dru`ile, a onda smo u na{im
radovima videle i {ansu za kakvu
takvu zaradu. Imamo i prodajni
prostor, ali najvi{e pazarimo na
sajmovima, ka`e Gordana Radi},
~lanica ovog Udru`ewa.
Na posao su se malo ozbiqnije
bacile `ene iz Kru{evca ~ije su
radove tako|e mogli da vide posetioci pro{lonedeqnog sajma. Wihova mala umetni~ka dela propu-
GORDANA RADI] [email protected] DA NAJVI[E
PAZARI NA SAJMOVIMA
tawe pred kamerama bila bi velika uvreda
i za klovnove ako bi ih poredio sa wima. Ako
im je stalo do estrade po svaku cenu, a po{to
vi{e nema vo|ewa me~ki, mogli bi da uve`baju staru ritualnu igru dodola.
Za sebe mogu da ka`em da nikada nisam bio
~lan neke partije, pa ni sada. Iza mene ne
stoje nikakve partijske strukture, pa ni
gradona~elnik. Javnim nastupom i pisanom re~ju bio sam wegov dosledan kriti~ar
oko promene namene zgrade Ureda. Pa ipak,
ako neko i krivo sedi mora pravo da besedi
da je g. Verko najuspe{niji dosada{wi gradona~elnik u istoriji grada Kragujevca u najte`im, najizazovnijim vremenima. On jo{
nije rekao sve. Sme{na je u wihovom igrokazu insinuacija da nagradama „prikriva deficit u gradskom buxetu”. Vrhunac bestidnosti je opaska o g. Sa{i Mileni}u, elitnom
kragujeva~kom intelektualcu, eruditi. Wega nagra|uju za „doprinos filozofske misli
i politi~ke propagande skromne pameti”.
Skandalozno!
Da podsetim, bio sam prvi doma}in obnovqene slave sv. Save u Kragujeva~koj gimnaziji (1992.). U Arhivu [umadije iz fonda
spisa gimnazije na{ao sam da je moj pokojni brat @ika Petronijevi} (1927 – 1957),
svojevremeno najmla|i doktor nauka i docent
Beogradskog univerziteta bio posledwi nosilac Svetosavske nagrade (1945) i to je bio
razlog da osnujem „Fond Petronijevi}” iz koga se dodequje Svetosavska nagrada, koja je do`ivela je svoj dvadesetogodi{wi jubilej.
Zahvalan sam kragujeva~koj Gimnaziji,
nekada{wem direktoru g. Milanu \oki}u, obnovitequ slave sv. Save i sada{woj direktorki g-|i Slavici Markovi}, zaslu`nim za
moju nominaciju \ur|evdanske nagrade kao
i okru`noj podru`nici SLD i udru`ewu
„Kragujevac na{ grad”, koji su podr`ali moju kandidaturu.
Ako je ve} pisao o navedenim zbivawima,
a nije imao intelektualan, kriti~ki stav i
profesionalnu ocenu, dopisniku novina
zameram {to se, na neki na~in, solidarisao
i pridru`io navedenim nebulozama.
Ono {to je u tom tekstu napisano u su{tini je pquvawe ikone, najve}e svetogr|e,
greh, sramota i tuga golema.
Prim. dr Radenko
PETRONIJEVI]
www.kragujevacke.rs
daja mala
tovala su ~itavu Srbiju. Za suvenire koje izra|uju osvojile su i nekoliko nagrada, a tr`i{te ve}
odli~no poznaju i ka`u da prodaja najboqe ide u turisti~kim mestima, poput Vrwa~ke Bawe, ili na
velikim sajmovima, kao {to su
beogradski i ni{ki.
Turisti kupuju sve
Povezivawe sa turisti~kom organizacijom mnoge od ovih `ena
trebalo bi da vide kao svoju {ansu. Ovda{wi Turisti~ki informativni centar, na primer, u svojoj ponudi ima preko 300 razli~itih artikala – rukotvorina,
ali i serijski proizvedenih suvenira koje posetioci Kragujevca
mogu da ponesu kao uspomenu na boravak u srcu [umadije.
- Oduvek smo se trudili da ukqu~imo ovda{we zanatlije i ponudimo {to vi{e wihovih razli~itih proizvoda. U ovom momentu u
ponudi imamo 300 suvenira, od
sitnica poput privezaka i magneta, do zidnih satova sa grbom, ukrasnih boca i kompleta za slu`ewe
pi}a, majica i odevnih predmeta.
Me|utim, uvek ima prostora za nove ideje. Turistima je zanimqivo
sve {to nosi obele`je Kragujevca,
bilo da je u pitawu utisnut grb grada ili ilustracija neke od znamenitosti, poput Prve kragujeva~ke
gimnazije, Amixinog konaka i
sli~no. Naro~ito su popularni
magneti, a odli~no se prodaju i
minijaturni modeli fi}e, ka`e
Sne`ana Milisavqevi}, direktorka Gradske turisti~ke organizacije.
Ali najva`niji uslov za saradwu
sa Turisti~kom organizacijom je
registrovano udru`ewe, firma ili
preduzetni~ka radwa, {to za mnoge kragujeva~ke kreativce predstavqa nepremostivu prepreku.
Ve}ina sa najpre boji suo~avawa sa papirologijom, tro{ka koji
iziskuje pla}awe poreza i doprinosa, pa kad na sve to dodaju i novac koji treba da se izdvoji za ra~unovo|u - u startu odustaju.
^iwenica je, me|utim, da se
kod otvarawa ovakve radwe porez
naj~e}e pla}a pau{alno. Pri tom,
doma}a radinost, na skali po kojoj se preduzetnici razvrstavaju po
kriterijumima profitabilnosti
i obima prometa, odnosno prema
vrstama delatnosti, spada u prvu
grupu, {to u prevodu zna~i da se za
ovakve radwe dobijaju najve}e poreske olak{ice.
Bez obzira na sve, malo je onih
koji se odlu~uju na ovaj korak. Umesto toga, vrlo unosno tr`i{te koje postoji, samo kada su suveniri
u pitawu, prepu{teno je onima
koji su imali „petqe” i hobi zaista pretvorili u pravi biznis.
Marija OBRENOVI]
Млади
od duhovitim sloganom
„Daj(t)e se na znawe”
prvi put u Prvoj gimnaziji pro{log petka odr`an je festival nauke
na kome je u~estvovalo
vi{e od stotinu u~enika kragujeva~kih osnovnih i sredwih {kola koji su pred brojnim posetiocima vr{ili zanimqive oglede iz fizike, hemije, biologije, matematike i informatike. Ovaj festival, pokrenut na inicijativu stru~nog ve}a profesora
fizike, odr`an je u okviru proslave 180 godina {kole.
- Pre mesec dana raspisali smo
konkurs na nivou grada za najboqi
demonstracioni ogled i najboqu
fotografiju na temu „Nauka u boji”. Festival je okupio preko stotinu demostratora, u~enike svih
uzrasta od sedmog razreda do ~etvrte godine sredwih {kola. U~estvovali su |aci osnovnih {kola
„Stanislav Srem~evi}”, „Milutin i Dragiwa Todorovi}” i „21.
oktobar”, kao i Medicinska {kola sa ~ak 30 u~esnika, ka`e Ana
Markovi}, profesorka fizike u
Prvoj gimnaziji i jedan od inicijatora ovog skupa.
Sa svojim stru~nim i nau~nim
snagama mla|im i budu}im kolegama predstavili su se i timovi
studenata i asistenata sa kragujeva~kog PMF-a i FIN-a.
- Sa Instituta za fiziku PMF-a
doneli su teleskop, tako da su |aci
mogli da posmatraju sun~eve pege i
izveli su u na{im kabinetima vi{e ogleda vezanih za elektricitet.
Wihove kolege sa Instituta za ma-
П
Четвртак, 16. мај 2013.
КРАГУЈЕВАЧКЕ
13
FESTIVAL NAUKE U PRVOJ GIMNAZIJI
Dali se na znawe
NAGRA\ENI U^ESNICI
GIMAZIJE SA
PROFESORKOM
ANOM MARKOVI]
tematiku i informatiku demonstrirali su atraktivno kretawe robota u lavirintu, a ekipa sa FINa prikazala je kori{}ewe „zelenih”
energija, poput solarne ili vetra,
navodi profesorka Markovi}.
Specijalni `iri smotre, u kojem
su bila i nau~na imena poput
predsednika udru`ewa „Dru{tva
fizi~ara” Ivan Doj~inovi} iz Beograda i Milan Kova ~e vi} sa ov da {weg Instituta za
fiziku PMF-a, nagradio je dva |a~ka
tima ~iji su se ogledi posebno izdvojili svojom originalno{}u. Za eksperiment koji je demonstrirao rad ra~u na ra u spe ci fi~nim uslovima
(ma{ina kompjutera izva|ena iz ku}i{ta i utrowena u
zejtin, koji mu omogu|ava da radi
br`e, boqe i istoMATEMATI^ARI SKOCKALI KOCKOCIKL
vremeno ga hladi)
nagra|eni su u~enici tre}e godine
kragujeva~ke Gimnazije Nikola \apa
i \or|e Petrovi}.
U~enici iste {kole
Marta Dragi}evi},
Miona Male{evi},
Du {an Vu ko vi},
\or|e Ne{ovi} i
Strahiwa Milenkovi} nagra|eni su
za ogled koji je demonstrirao princip rada tri-de nao~ara i izradu trodi men zi o nal nih
ZBIRKA MINERALA DRAGUQ NAU^NOG FESTIVALA fotografija.
Nagradu za najboqu fotografiju na zadatu temu „Nauka u boji” dobio je u~enik osmog razreda Osnovne {kole „21. oktobar” Mladen
Ravli} za kadar crkve u nasequ Aerodrom, iznad koje se pojavila duga.
Paralelno sa demonstracijom ogleda u~esnicima festivala ugledni nau~nici odr`ali su niz a-
NAGRA\ENI RAD MLADENA RAVLI]A NA TEMU „NAUKA U BOJI”
traktivnih nau~nih predavawa.
Predava~i poput Ivana Doj~inovi}a sa Instituta za fiziku iz Beograda, Milana Radowi}a, nau~nog
saradnika beogradskog Instituta
za fiziku (nekada{weg |aka ba{
ove {kole), Dragoslava Nikezi}a,
redovnog profesora fizike na
kragujeva~kom PMF-u i wegovog kolege Branislava Jovanovi}a, ali i
u~enice ~etvrte godine Gimnazije
Qubice Vujovi}, vodili su inspirativne razgovore na teme stvarawa zvezde u laboratorijskim uslovima, Foku{imi, Nobelovoj nagradi za fiziku dodeqenoj 2012. godine...
Promocija spota i mini albuma
Ve} pune dve godine su prisutni na ovda{woj
klupskoj sceni sa zapa`enim nastupima, bilo
na manifestacijama poput „Eko strit partija”
i „No}i muzeja” ili na svirkama u „Tvistu”,
„Pivnici” i „Umetni~kom kutku”.
Prepoznatqivi po obradama velikih svetskih hitova i rok i bluz standarda „Stonsa”,
Hendriksa ili „Zi Zi Topa” re{ili su „~vr{}e
da zagrizu” i budu kona~no „ozbiqno shva}eni”.
Kao rezultat toga usledila je vi{e nego uspe{na promocija wihovog mini albuma sa autorskim pesmama i spota za numeru „Giv mi ol
li aktivno u~e{}e demonstriraju}i svoje oglede i ekperimente.
Anga`ovawe profesora i u~enika
na{e {kole bilo je veliko, sve je
proteklo sjajno i smotra nauke je
bila veoma zapa`ena, smatra Slavica Markovi}, direktorka Gimnazije. Ona ne propu{ta da pomene da
su na festivalu u~estvovala i tri
u~enika ~etvrtog razreda iz {kole „Milutin i Dragiwa Todorovi}”, koji su pred okupqenima izvodili hemijske oglede. Sama ~iwenica da je smotra privukla i decu tog uzrasta najboqa je ocena
Festivala nauke.
Z. MI[I]
da potpuno besplatno „skine” sa interneta
~itav na{ mini album, izjavio je posle subotweg nastupa frontmen grupe Nenad Todorovi},
ne zaboraviv{i da se tom prilikom „najiskrenije zahvali publici i svima koji su pomogli da ovo ve~e pro|e fantasti~no”.
aj vont”, pro{le subote, 11. maja u Domu omlaBend „Kokblokers” zvani~no je po~eo sa radine.
dom u leto 2011. godine. Od samog starta nastuKolegijalnu podr{ku pru`io im je bend paju u nezimewenoj postavi koju sa~iwavaju: Ne„Zigot” koji je nastupio kao
nad Todorovi} (vokal i gipredgrupa i na pravi na~in FRONTMEN BENDA, GITARISTA
ta ra), Ste fan Stoj ko vi}
zagrejao masu u prepunom NENAD TODOROVI]
(bas) i bubwar Aleksandar
prostoru za svirke kragujeVukajlovi}.
va~kog Doma omladine.
Sem u Kragujevcu nastu- Najiskrenije sam vi{e
pali su i {irom Srbije na
nego zadovoqan svirkom.
pro{logodi{woj mini turReakcija publike je bila
ne ji, svi ra ju }i u ^a~ ku,
fantasti~na, kako na auPan~evu, Crepaji, [apcu,
torske pesme, tako i na vi]upriji, Kovinu, Vaqevu i
deo spot za naslovnu kompoU`icu.
zi ci ju sa mi ni al bu ma.
Na promociji mini albuSpot za pesmu „Giv mi ol aj
ma (snimqenog u studiju
vont” }e se ovih dana na}i
„Vajd ket”) i spota za „Giv
na „tjubu” pa }e mo}i da ga
mi ol aj vont”, Todorovi} je
pogledaju i qudi koji nisu
za „blisku budu}nost” najaimali prilike da do|u na
vio i snimawe spotove za
promociju. Sem te pesme
pesme „Start over agejn” i
publika }e imati priliku
„Lovermen”.
Z. M.
„KOKBLOKERSI” U DOMU OMLADINE
Bend koji je poznat ovda{woj publici po klupskim svirkama i obradama svetskih rok hitova re{io
je da „~vr{}e zagrize” i kao rezultat toga pro{le subote u Domu omladine promovisali su svoj mini
album sa autorskim pesmama
Profesor Stefan Joki} iz Nuklearnog instituta u Vin~i sa suprugom Qiqanom, tako|e fizi~arkom, demonstrirao je neke od ogleda proslavqene nau~nice Marije Kiri, a u~enici Gimnazije izlo`ili su zbirku od preko 40 minerala.
- Zadovoqni smo odzivom u~enika iz ~itavog grada koji su uze-
14
КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 16. мај 2013.
www.kragujevacke.rs
Сусрети
RADI[A MINI], GRAVER
Snovi izatkani no`i}em i ~eki}em
wegov rad kao da je uneto
svo iskustvo drevnih zlatara, kujunxija, filigranista, ali i }ilimara,
sedlara i oru`ara, ka`u
likovni kriti~ari, a obi~an svet te{ko da mo`e i{ta i da prozbori pred ve{tinom
majstora Radi{e Mini}a.
Iza wega su decenije rada i u~ewa. Graverski zanat u~io je jo{ kao
de~ak, ali pravu ve{tinu savladao
je tek kasnije, gre{e}i i popravqaju}i, na sopstvenom iskustvu.
Danas je jedan od retkih, mo`da ~ak
i na Balkanu, koji ima diplomu
ru~nog gravera.
Pre samo nekoliko dana vratio
se sa Hilandara, gde je dobio blagoslov da otvori radionicu u kojoj }e
obu~avati nekoliko u~enika i izra|ivati predmete za potrebe tamo{wih manastira. Velika ~ast koja
mu je ukazana nije iznena|ewe, po{to se ovaj majstor ve} proslavio
pre nekoliko godina, urezav{i ~itav „O~ena{“ na minijaturnoj zlatnoj plo~ici veli~ine nokta na
palcu.
- Moj alat su no`i}i, stega i ~eki}. Sve radim ru~no, pri~a Radi{a, pokazuju}i ponosno svoj kutak, radionicu u porodi~noj ku}i
u kojoj je sve prilago|eno wegovom
poslu, a opet lepo i sre|eno kao za
izlo`bu.
U radionicu mu, ka`e, niko ne ulazi. To je wegov svet. Okru`en je alatom, ali i kwigama, monografijama, diskovima sa omiqenom
muzikom koja ga smiruje i, za~udo
kada su majstorske radionice u
pitawu, divnim rezbarenim name{tajem koji kao da odslikava duh
У
Wegovi radovi nalaze se u Jerusalimu,
Hilandaru, ~ak i na najvi{em vrhu Evrope, ali
od svega {to je uradio najponosniji je na burme
koje je izgravirao za sebe i suprugu Mariju
RADI[A JE URADIO OKOV
ZA KIVOT U KOME SE NALAZE
MO[TI KNEZA LAZARA
vlasnika, ta~nije wegov ose}aj za
lepotu i sklad.
- Sinove ovaj zanat nije zanimao
i pomalo mi je `ao zbog toga. Niko
se ~ak nikada nije obratio da pita
da ga nau~im, a ne bi mi smetalo.
Naprotiv, sa voqom bi pokazao sve
{to znam, po{to meni prakti~no
nije imao ko da poka`e zanat ve}
sam uvek i{ao te`im putem, u~e}i
na sopstvenim gre{kama.
Samo unuka se zanima za ono
{to radim, iako je jo{ mala. U radionicu bez pardona ulazi kad god
po`eli. ^im do|e kod nas ka`e:
„Deda, ajde da glavilamo”, komentari{e sme{e}i se.
Devoj~ica te{ko da je mogla ostati ravnodu{na pred malim umetni~kim delima koje izra|uje wen
deda. U radionici se nalaze privesci od plemenitih metala sa najrazli~itijim motivima, lova~ki
no` na ~ijem je se~ivu sa svake
strane urezana po jedna pri~a u slikama, a posebno mesto zauzima umawena replika krsta koji se nalazi
na ulazu u Kragujevac.
Radi{a je nekada bio graver u
„Zastavinoj“ alatnici. Mnogi modeli pe~ati koje je izradio i dan
danas se koriste. Radio je i pe~ate
za brojeve motora.
-To je bio posao, a ono {to sam
radio kada do|em ku}i u`ivawe. Ni
sam ne znam kako sam po~eo, ni {ta
je to ~ega sam se prvog latio da graviram. Verovatno neku crkvu ili
lik sveca. Ni ne se}am se vi{e,
pri~a Radi{a.
Svoju ve{tinu isku{avao je na obi~nom, ali i plemenitim metalima, ~ak i na slonova~i. Nema toga {to je video a ne uspeva da prenese, ali naj~e{}e motive i kompozicije smi{qa sam.
- Od svega {to sam uradio najponosniji sam na burme koje sam izgravirao za sebe i suprugu Mariju.
Na `enskoj se nalaze Bogorodica,
Beli an|eo, Sveta Petka, stude-
JEDAN OD IZGRAVIRANIH [email protected]
RADI[A [email protected] DOK DOK GRAVIRA
ni~ki krst i dva goluba koji su simRadi{ine rukotvorine nalaze
bol duhovnosti, a na mu{koj dete Ise i u riznici Hilandara, a jedan
sus, Sveti Sava, Sveti Simeon, stukrst koji je izgravirao je na ikoni
deni~ki krst i dva pauna koji oznaBogorodice Trojeru~ice.
~avaju dugove~nost, pri~a na{ saSve {to radi je unikat, ali mu igovornik dok razgledamo dve burme
deja ne ponestaje. @eqa mu je da od
od `utog i belog zlata na kojima se
zlata napravi jaje poput Faber`epovrh svega ~ak nalaze i
ovog. Za sada je pripretekstovi duhovnih pomio i jedno te{ko od
ruka.
rosfraja.
Ali, nisu samo te
- Mislim da idve burme ono pred
mam ideja za tri `i~im je vredno zastati
vota, a uvek mi nadou bogatom opusu ovog
laze nove. De{ava se
umetnika. Okov za kii da vidim najobi~nivot u kome se nalaze
ju ru`u od{tampanu na
mo{ti Kneza Lazara
salveti, pa da je ~im
u manastiru Ravanica
do|em ku}i izgraviram
wegovih je ruku delo.
u metalu. Ve}inu motiva,
[email protected] RAD:
Krst koji se nalazi na
ipak, smi{qam sam, obBURME ZA SEBE I
najvi{em vrhu Evrope,
ja{wava Radi{a.
SUPRUGU
Elbrusu, tako|e je on graZa sebe ka`e da je nervirao.
vozan i prek ~ovek, ali
-I u Jerusalim su stigla dva
dok pri~a o onome {to radi potpumoja rada. Deo `ezla koji nosi jeno je druga~iji - miran, stalo`en,
rusalimski patrijarh je jedan, a
sa blagim osmehom na licu, raspodrugi je diskus od srebra pre~nilo`en da svaku sitnicu poka`e i
ka 27 centimetara na kome se nalaobjasni. Ukratko, Radi{a je ~ovek
zi motiv Hristovog ro|ewa, koji sakoji iznad svega u`iva u onom {to
dr`i 22 lika. On se nalazi u Crkvi
radi i to se u svakom wegovom deHri sto vog ro |e wa, ka `e po no lu i te kako vidi.
sno.
Marija OBRENOVI]
JOVANA RADOVANOVI], DOBITNICA STIPENDIJE ZA
[KOLOVAWE U AMERICI
Izazovi modernog diznajna
Da Filolo{ko umetni~ki fakultet u Kragujevcu svake godine iznedri neki talenat pokazuje i primer Jovane Radovanovi}, studentkiwe tre}e godine, koja je dobila
stipendiju organizacije „World
learning“, za {kolovawe na nekom
od ameri~kih fakulteta.
Na studijsko putovawe kre}e u
avgustu, a iako je nekoliko fakulteta zainteresovano da Jovana
poha|a ba{ wihov program, jo{ nije odlu~eno u kom gradu }e biti
sme{tena. Na konkurs su mogli da
se prijave studenti svih godina osim zavr{ne, a program traje godinu dana. Jovana obja{wava da je imala veliku podr{ku svih profesora, koji su joj dali preporuke i
omogu}ili da razliku u ispitima
Odlazak na {kolovawe u Ameriku i praksa u
svetskim kompanijama za Jovanu }e biti velika
prilika da se upozna sa modernim grafi~kim
dizajnom i po povratku u Srbiju ponudi ne{to novo
pola`e po dolasku iz Amerike. Nada se da }e dobiti stipendiju da
celokupno {kolovawe, ukqu~uju}i
i master studije, zavr{i tamo, a da
onda ste~ena znawa primeni u
svojoj zemqi.
- Svrha ovog programa nije da
mladi qudi odlaze iz Srbije, ve} da
ne{to nau~e i kada se vrate budu
sposobni da znawe i primene. Ipak,
u Americi je mnogo ve}e tr`i{te
grafi~kog dizajna i ima mnogo vi{e mogu}nosti za mlade. U Srbiji
se tim poslom bave mnogi koji nisu zavr{ili fakultete, a koji misle da ako znaju da rade u nekom programu mogu da bude grafi~ki dizajneri. Me|utim, nije ba{ tako. Kvalitet treba da bude presudan. Zato
je ovo za mene velika prilika da se
upoznam sa ne~im modernim i inovativnim u oblasti grafi~kog dizajna i tako ponudim ne{to novo,
obja{wava Jovana.
Prilikom izbora kandidata,
pored odli~nog poznavawa engle-
skog jezika, bio je va`an i prosek, ali i dru{tve na an ga `o va nost.
Jovana se tako istakla
velikim brojem izlo`bi i takmi~ewa, ali i
volontirawem pri Crvenom krstu. Tako|e, dobila je nagradu i na nedavno odr`anoj 14. izlo`bi plakata i grafi~kog
oblikovawa u Novom Sadu, a izlagala je i fotografije, kaligrafije,
crte`e i plakate. Wih
najvi{e voli da radi jer
plakatom mo`e da se uh- JOVANA VOLI DA CRTA, POSEBNO AFRIKANCE
vati jedan trenutak, da
na~in i priznawe wihovog dobrog
se brzo i efikasno izrazi. Crtarada. Kada se vrati volela bi da se
we je oduvek wena qubav, a omiqeoproba kao dizajner u nekom ~asoni radovi su joj crte`i
pisu i da malo promeni sivu sliAfrikanaca, koje radi
ku grada. Me|utim, svesna je da sau posebnoj tehnici.
ma to ne}e mo}i, pa }e poku{ati
- Uglavnom radim ada podstakne kolege da i oni slekrilnim bojama i grade wen primer, sti~u nova znawa i
fitnom olovkom i tako
primewuju ih u na{oj zemqi.
stvaram ose}aj izmagliIskustva studenata koji su bili
ce. Svi crte`i su crnodeo ovog programa su odli~na, pre
beli, ali sam kasnije u
svega zato {to su prakti~nu nastaneke ubacila detaqe u
vu imali u vode}im svetskim komboji. Radovi su se svima
panijama. Tako i Jovana od puta osvideli, imaju posebnu
~ekuje da mnogo nau~i i pro{iri
teksturu, nije plakatska
svoje znawe, jer je tehnologija boqa
boja, to je ne{to auteni savremenija. U svetu se grafi~kim
ti~no {to samo ja radizajnom bave na potpuno druga~idim.
ji na~in, a kada se to spoji sa na{im
Roditeqi i prijateiskustvom i mentalitetom, ka`e,
qi joj pru`aju potpunu
podr{ku, kao i sam fabi}e pun pogodak.
kultet, jer je ovo na neki
V. GLI[I]
www.kragujevacke.rs
Четвртак, 16. мај 2013.
Историја
КРАГУЈЕВАЧКЕ
15
[email protected] „BALKANSKI RATOVI STO GODINA OD POBEDE”
Jubilej odlaska Turaka sa Balkana
U kragujeva~koj
Narodnoj biblioteci
otvorena je izlo`ba
„Balkanski ratovi sto
godina od pobede”,
prire|iva~ Istorijski
arhiv [umadije, na
kojoj je na pregledan i
dokumentovan na~in
prikazan istorijat dva
balkanska sukoba posle
kojih se turska
imperija definitivno
povukla sa Balkana
i koji su predstavqali
uvod u Prvi svetski
rat
everovatno je, pogotovo
kod nas - naroda sklonog obele`avawu i
praznovawu svega i
sva~ega, imalo to realnu istorijsku podlogu
ili, ne da je (sto)godi{wica od balkanskih ratova na
nivou ~itave zemqe pro{la mlako
i skoro nezapa`eno. Jubilej i
~itav vek od doga|awa posle kojih
se tursko crastvo definitivno
povuklo sa Balkana, zbivawa koja
su predstavqala uvod u kasniji
sukob - prvi put zaista svetskih
razmera i iz kojih je na{a zemqa
iza{la kao pobednica, o~igledno
nisu danas „atraktivna” da bi im
se pridavao neki ve}i zna~aj i to
u naciji koja je umela i da svoje poraze veleproslavqa.
Tu nepravdu, a u okviru manifestacija posve}enih obele-
Н
AUTORI [email protected] MILIVOJEVI], MILOSAVQEVI]
I KARAMIJALKOVI]
`avawu Dana grada, potrudili su
se da isprave stru~waci iz Istorijskog arhiva [umadije Goran
Milosavqevi}, Marko Milivojevi} i Nenad Karamijalkovi}, autori izlo`be „Balkanski ratovi
sto godina od pobede”, koja je
otvorena pro{log ~etvrtka u Narodnoj biblioteci „Vuk Karaxi}”.
Na otvarawu izlo`be, koja na
dokumentovan i izuzetno pregledan na~in „govori” o nekim
od najve}ih srpskih vojnih i politi~kih pobeda, govorili su Mirko
RAZGOVOR SRPSKIH
OFICIRA U
OSLOBO\ENOM BITOQU
GRADONA^ELNIK
SKOPQA
DO^EKUJE KRAQA
PETRA
Demi}, direktor biblioteke,
Slavica \or|evi}, pomo}nik
gradona~elnika za oblast kulturne ba{tine (lokalna samoupra-
SRPSKI I CRNOGORSKI OFICIRI U \AKOVICI
rat sa posebnim osvrtom na Bitoqsku i Kumanovsku bitku do
zavr{ne mirovne Londonske konferencije i, tre}u, koja prikazuje Drugi balkanski rat i wegovo
trajawe do Bukure{tanskog mira,
ka`e jedan od koautora izlo`be
Goran Milosavqevi}, istori~ar i
arhivist u Istorijskom arhivu.
Istori~ar
umetnosti
i
arhivist Marko Milivojevi}
nagla{ava veoma „~udan” i „goto-
va je finansijski
pomogla
pripremawe
izlo`be) i Milan Vuja~i} ispred Udru`ewa potomaka ratnika Srbije 1912 –
1920. godine.
Tri istorijske celine
Na velikim panoima podeqenim u celine izlo`eni su kratki
istorijati svih zemaqa u~esnica
sukoba, tada{wi odnosi „snage i
veli~ine” (broj stanovnika, vojnika, privredni potencijali...),
karte, mape, ratni planovi, pojedina~ne bitke, biografije zna~ajnijih zapovedinika svih armija koje su u~estvovale u Balkanskim
ratovima.
- Gra|a koju smo imali na raspolagawu odredila nam je tri celine
postavke. Prvu – uvodni deo, istorijat svih dr`ava u~esnica
Balkanskog rata, Otomanskog carstva, Bugarske, Gr~ke, Rumunije,
Srbije i Crne Gore, zatim drugu
koja se odnosi na Prvi balkanski
vo nikakav” odnos
prema ovim izuzetno bitnim istorijskim zbivawima i
obele`avawu wihovog jubileja. Koliko je wemu poznato, sem izlo`be
~iji je i on deo autorskog tima, odr`ana je samo jo{
jedna sli~na u beogradskom Belom TURSKI POTPUKOVNIK FUAD BEJ ZAROBQEN NA
dvoru, ~iji su auKUMANOVU
tori studenti i
nastavnici Filozofskog fakudoskora u zvani~noj istorilteta i jedan nau~ni skup u Pe}koj
ografiji nije ni vodila kao u~espatrijar{iji.
nica balkanskih ratova, sa deWemu je pomalo `ao {to se u
taqnim eksplikacijama i obrazizlo`benoj postavci nije na{ao i
lo`ewima geografsko-politi~kih interesa koji su je naveli da
spo-menik Zebrwak podignut 1937.
zbog sukoba sa Bugarskom i straha
godine na brdu kod Kumanova (tada
od „reme}ewa ravnote`e na Balkanajve}e spomen obele`je poginnu” aktivno uzme u~e{}e u Drugom
ulim srpskim ratnicima, autora
balkanskom ratu.
Momira Korunovi}a, koji je
Izlo`ba „Balkanski ratovi sto
freskooslikao @ivomir Nasgodina od pobede” bi}e otvorena do
tasijevi}), ali je sama tema izlo18. maja, kada }e biti preneta u Is`be bila ta~no datovana samo na
torijski arhiv [umadije i tamo
stogodi{wicu ratnih zbivawa.
postavqena u okviru maniEtnolog-antropolog Nenad Kafestacije „No} muzeja”.
ramilajkovi} isti~e fotodokuZ. MI[I]
mentarnost izlo`be kao najboqi i
MUZEJ U DRA^I ZA KOJI NIKO NE ZNA
Apsana za
neposlu{ne
Selo je pre tri decenije dobilo muzej,
puteve i telefone zbog snimawa emisije
"Znawe imawe"
U Dra~i, na desetak kilometara od Kragujevca, postoji Etnografski muzej, prvi seoski muzej ove vrste u Srbiji. Otvoren
je 1984. godine, ali za wega danas zna malo koji Kragujev~anin.
Muzej je sme{ten u zdawu starom vi{e od veka, a kraj wega je seoski zatvor star skoro dva veka! Neobi~an je i razlog otvarawa
muzeja- snimawe emisije "Znawe imawe".
Da bi tv ekipa snimila prosperitet {umadijskog sela
otvoren je muzej, asfaltirani putevi, a seqacima su uvedeni
telefoni. Od muzeja na koji su svi zaboravili me{tani Dra~e
ni danas ne odustaju. Dok lopovi upadaju u zgradu i pqa~kaju
prikupqene eksponate, par me{tana popravqa staru ogradu od
pru}a volonterski. Jedan od wih je i predsednik mesne zajednice, Miroslav ]ur~i}.
- Muzej nam je amanet od preminulog profesora Petra J.
Markovi}a i kada je otvoren bio je jedini takav u Srbiji.
Sme{ten je u zgradi op{tine iz 1904. godine. U dvori{tu muzeja je i drvena zgrada sagra|ena nakon sultanovog hati{erifa
1830. godine, kada su srpske vlasti preuzele upravu od Turaka.
jedini pravi na~in da se do~ara
duh vremena: pre, za vreme i posle
balkanskih ratova.
Ekskluzivne istorijske
slike
Sva trojica autora potenciraju
eksluzivitet pojedinih izlo`enih
fotografija, poput onih iz izuzetno retkih foto-albuma koji
prikazuju sve~ani dolazak srpskih vojnika u Beograd (sa za tu
priliku podignutom Trijumfalnom kapijom), iz Dr`avnog istorijskog arhiva Bugarske (portreti wihovog cara Ferdinanda Koburga) ili va{ington{kih arhiva
i fondacija, kao i posebnu celinu
izlo`be – originalne radove
kragujeva~kog fotografa Svetozara
[o{e Nikoli}a.
Na izlo`bi su u posebnim celinama date detaqne karte ratnih operacija i bitaka, tabele uporednih
snaga, periodika iz tog vremena
koja je sa~uvana u Narodnoj biblioteci Srbije i posebno atraktivne (crtane) naslovne strane i
~lanci iz francuskog „Malog `urnala”...
Sada je po prvi put detaqno
obra|ena i uloga Rumunije, koja se
UNUTRA[WOST ETNO MUZEJA
Tu je najpre bila seoska uprava, a kasnije apsana, zatvor! Tu su
bivali utamni~eni oni kojima je predsednik op{tine izrekao
neku kaznu, najvi{e na pet do {est dana, obja{wava ]ur~i}.
Me{atani iz okoline godinama su
prikupqali eksponate, neki su dali
vredne narodne no{we koje sada trunu.
Planirano je da u Etno muzeju budu
postavqene posebne vitrine i u wima
izlo`eni rodoslovi familija iz
Dra~e, a selo je staro vi{e od sedam
vekova. Vi|eniji qudi ovog kraja borili su se da muzej sa~uvaju, ali niko
nije hteo da ulo`i novac bar za sitne popravke. To ne mo`e ni
sada{wi predsednik mesne zajednice.
- Muzej odr`avamo samo koliko da nam lopovi sve ne odnesu. Jo{ imamo torbu ~uvenog dra~anskog po{tara iz 1930. godine, a imali smo i wegovu trubu, ali je neko ukrao. Re~ je o
po{taru koji je u selu radio pola veka, nije odustao ni kada su
ga penzionisali. Tu je „veziqka”, ure|aj za presovawe i vezivawe snopova p{enice i je~ma. Izumeli su je ba{ dra~anski seqaci. Imamo i spravu kojom se sitnila so, stare pegle, svetiqke,
nabraja ]ur~i}.
Za ovaj jedinstveni i zaboravqeni muzej ~ak ni Kragujev~ani ne znaju, sem ako nisu planinari kao Ra{a Perovi}.
- Svi koje vodim ovim prelepim krajem zaprepaste se kada
im poka`em da selo ima muzej. On je zanimqiv jo{ zbog toga {to
je nastao samo zahvaquju}i emisiji "Znawe imawe". Zbog promocije sela na tv ekranima ~itava Dra~a je u{la u civilizaciju
tog maja 1984. godine. Do snimawa emisije u selu je otvoren muzej,
asfaltirani su putevi, a uvedeni su i telefoni. Izgra|ene su
i dve javne ~esme, a jedna je dobila ime "Znawe imawe",
obja{wava Ra{a Perovi}.
U dvori{u dra~anskog muzeja je i spomenik sa slikom svetog \or|a iz 1902. godine, a ko{ za kukuruz iz 1842. godine je
pred ru{ewem. On je podignut po naredbi kneza Milo{a, a na
neki na~in je prete~a centara za socijalni rad. Knez je naredio da svako
selo ima op{tinski ko{, koji uvek
mora da bude pun. Odatle je kukuruz davan siroma{nima i onima koji su
do`iveli neku nesre}u.
tekst i
fotografije:
Miki Jevtovi}
APSANA STARA DVA VEKA
16 КРАГУЈЕВАЧКЕ
www.kragujevacke.rs
Четвртак, 16. мај 2013.
Kultura
УКРАТКО
„SMAK” U KRAGUJEVCU
Koncert Vruma
Nakon 16 godina
Jedan od na{ih najzna~ajnijih elektro rok bendova,
„Vrum”, nastupi}e u SKC-u, u
petak, 17. maja, u 22 ~asa. Na
koncertu }e promovisati novi
singl „Autput”, koji treba da
bude objavqen krajem meseca i
predstavi}e sasvim novi zvuk
sa albuma koji je u pripremi i
~ije se izdawe planira za kraj
leta 2013.
„Vrum” je osnovan 1997. godine i svoju aktivnost zapo~iwe po beogradskim klubovima. [iru afirmaciju stekao je
kao muzi~ki deo pozori{ne
trupe „Torpedo”, sa kojom je
svirao u nekoliko zemaqa
biv{e Jugoslavije i Evrope.
Prvi album „Torpedo mjuzik”, skup kompozicija za predstave, grupa je objavila 1999.
godine u sopstvenoj produkciji. Muzika sa ovog albuma pojavila se u nagra|ivanom kratkom filmu „Torpedo - Belgrejd turist gajd”.
Dve godine kasnije, usledio
je album „Ventilacija”, sa pesmama kao {to su „Tamni vilajet”, „Kao Adam u rano jutro” i
„Hart of glas”, obrada grupe
„Blondi”.
No} kwige
Vi{e od 50.000 naslova, popusti, pokloni i dru`ewe s
piscima obele`ile su jo{ jednu „No} kwige”. Ciq ove manifestacije, koja se odr`ava po
osmi put, i ovoga puta bila je
popularizacija kwige i ~itawa, a brojka od 45.000 posetilaca za samo {est sati ukazuje
na to da su o~ekivawa vi{e
nego opravdana.
Pored Kragujevca, manifestacija je odr`ana na ~ak 14
lokacija u Beogradu i u jo{ deset gradova u Srbiji: Novom
Sadu, Ni{u, Vaqevu, ^a~ku,
Pan~evu, Kraqevu, Sremskoj
Mitrovici, Subotici i
Kru{evcu.
Objavqeno je i specijalno
izdawe „Lagunin kvartalni
katalog” i to u po~etnom tira`u od 45.000 primeraka.
[tampani tira` deqen je
posetiocima, a elektronsko
izdawe bi}e poslato i svim
~lanovima „Kluba ~italaca”.
Organizatori ovogodi{we
manifestacije su izdava~ka
ku}a „Laguna” i kwi`arski
lanac „Delfi”.
Zlatna iskra
Ostala su jo{ samo dva takmi~arska dana na 15. Me|unarodnom lutkarskom festivalu
„Zlatna iskra”, a ovda{wa publika bi}e u prilici da pogleda jo{ tri predstave. Re~ je o
komadima lutkara iz Rijeke,
Ukrajine i Kine.
Doma}in festivala je Pozori{te za decu Kragujevac,
koje ni ove godine ne u~estvuje - zbog velikog interesovawa
drugih pozori{ta da se predstave na „Zlatnoj iskri”. Na
festivalu lutkarstva u Kragujevcu, koji, prema oceni
stru~ne javnosti, slovi za jednu od najzna~ajnijih umetni~kih manifestacija te vrste
u Evropi, i ove godine ulaz je
besplatan, a sve karte su podeqene ovda{wim osnovcima.
akon spektakularnog povratni~kog koncerta odr`anog u Kombank areni
krajem pro{le godine, legendarna grupa „Smak” svira}e i na „Arsenal festu”. To }e
biti prvi put nakon {esnaest godina da u originalnom sastavu nastupe pred kragujeva~kom publikom
- posledwi put svirali su 1997. godine, ispred kafea „Bahus”, na
Badwe ve~e, u sklopu protesta zbog
kra|e glasova na izborima.
Wihov nastup bi}e prvog festivalskog dana, 27. juna, a pre „Smaka” svira}e jo{ jedna kragujeva~ka
grupa - „Timbl”.
Kragujeva~ki bend, ~iji su klasici „Ulazak u harem”, „Biska 2”,
„Daire”, „Crna dama”, „Zajdi, zajdi”,
na „Arsenalu” svira}e u postavi gitarista Radomir Mihailovi}
To~ak, , peva~ Boris Aran|elovi},
basista Zoran Milanovi} i bubwar
Slobodan Stojanovi}-Kepa.
Gosti grupe bi}e Pera Xo Miladinovi} sa usnom harmonikom i
prate}i vokali Ana, Tawa i Trnda.
Pored „Smaka”, ove godine od 27.
do 29. juna u Kragujevcu }emo
slu{ati i jo{ dva povratni~ka
benda. To su „Babe”, bend se ponovo
okupio specijalno za nastup, na
poziv organizatora, koncertne
agencije „Long plej”, i to na 20.
godi{wicu od izlaska prvog albu-
KONCERT
„[LEZINGERA”
Н
NASTUP „SMAKA” BI]E PRVOG FESTIVALSKOG DANA, 27. JUNA, A PRE
WIH SVIRA]E KRAGUJEVA^KA GRUPA „TIMBL”.
ma „Slike iz `ivota jednog idiota”
(1993). Starim ~lanovima, peva~u
i gitaristi @iki Milenkovi}u, gitaristi Zoranu Ili}u Ilketu i
basisti Dejanu [kopequ [kopiji,
pridru`i}e se i bubwar Goran
Quboja Trut.
Kao i „Goblini”, koji su se na
muzi~ku scenu vratili sredinom
2010. godine, a zavr{etak wihovog
novog albuma o~ekuje se tokom ove
godine. U karijeri ovog benda
Kragujevac ima posebno zna~ewe to je prvi grad u kom su devedesetih
godina svirali van [apca, Beograda i Novog Sada.
Pored wih nastupi}e i „Partibejkersi”, „Hladno pivo”, „Kanda
Koxa i Neboj{a” i mnogi drugi
~ija }e imena tek biti objavqena.
Svi do sad najavqeni bendovi svira}e na velikoj bini, a uskoro }e
biti poznat i koncept druge dve
mawe bine.
Ulaznice za „Arsenal fest” mogu
se u promotivnom periodu kupiti
preko mre`e „Eventim” po
povla{}enoj ceni od 1.500 dinara
za komplet za sva tri festivalska
dana. Prodajna mesta u Kragujevcu
su Dom omladine i „Arena fan
fektori”.
SUSRETI „JOAKIM VUJI]”
Sedam najboqih centralne
Srbije
U Lazarevcu je po~eo 49. Festival
profesionalnih pozori{ta Srbije „Joakim Vuji}”, na kojem do 20.
maja u~estvuje sedam predstava u
glavnom programu. Ova tradicionalna manifestacija se po prvi
put de{ava na teritoriji grada
Beograda, jer je „Puls teatar” jedino pozori{te koje administrativno pripada Beogradu, a teritorijalno centralnoj Srbiji.
Zajednica profesionalnih pozori{ta Srbije, kojoj „Puls teatar”
pripada od 2009. godine otkako je
dobio status profesionalnog, dodelila je Lazarev~anima status
organizatora festivala, poma`u}i tako afirmaciju najmla|eg profesionalnog pozori{ta u Srbiji.
„Purpurno ostrvo”
(Kru{evac), „Mali
Geza” (Pirot), „^udo u
[arganu” (U`ice),
„Putuju}e pozori{te
[opalovi}” (Zaje~ar)
i „Mladi Staqin”
([abac).
Festival „Joakim
Vuji}” }e, pored
zvani~nog, ove godine realizovati jo{
dva programa takmi~arskog karaktera: „Mali Joakim”
i „Of Joakim”, kao i nekoliko
promocija kwiga i likovnih
programa.
Odluku o nagradama done}e `iri
~iji su ~lanovi Ugqe{a [ajtinac,
Biqana Krsti} i Sne`ana Tri{i}.
Selektor programa je dr Milivoje
Mla|enovi}.
„JEDAN ^OVEK, DVOJICA
GAZDA”, KOJU JE PO TEKSTU
BRITANSKOG AUTORA
RI^ARDA BINA [email protected]
NEBOJ[A BRADI]
U glavnom takmi~arskom programu je i predstava Kwa`evskosrpskog teatra „Jedan ~ovek, dvojica gazda”, koju je po tekstu britanskog autora Ri~arda Bina re`irao
Neboj{a Bradi}. Pored kragujev~ana na festivalu }e se na}i i
komad doma}ina „Sunce tu|eg neba”,
„VULKAN IZDAVA[TVO”
NAGRA\UJE
Svet pun tajni
Dva najbr`a ~itaoca „Kragujeva~kih” bi}e i
ovog petka u prilici da svojoj biblioteci dodaju zanimqiv naslov „Vulkan izdava{tva”.
Potrebno je da u petak, 17. maja, pozovete 034
333 116, posle 10 ~asova i dobi}ete kwigu
„Lovac na du{e”, autora Donata Karizia.
Dobitnici }e svoje kwige mo}i da preuzmu u
kwi`ari „Vulkan”, koja je od nedavno
preme{tena u Tr`ni centar „Plaza”.
Rimom tu~e jaka ki{a. Dva mu{karca istra`uju slu~aj devojke koja je nestala. Mo`da je kidnapovana, ali i ako
jeste jo{ `iva, nije joj preostalo mnogo vremena.
Markus je lovac na mrak, obu~en da prepozna anomalije, da prona|e
zlo i otkrije wegovo skriveno lice. Jedan detaq ~ini ovaj slu~aj nestale
devojke druga~ijim od bilo kog drugog i zbog toga samo on mo`e da je spase.
Dok dodiruje o`iqak na slepoo~nici, mu~e ga sumwe. Kako }e uspeti da
re{i slu~aj, tek nekoliko meseci nakon nesre}e u kojoj je izgubio
pam}ewe?
Sandra je forenzi~ki fotograf i wen je posao da snima mesta na kojima se desio zlo~in. Kroz objektiv aparata, ona pronalazi tragove i
krivca, i detaqe u kojima se krije smrt. Me|utim, postoji jedan neobi~an
detaq i u wenom `ivotu.
Kada im se ukrste putevi, Markus i Sandra otkri}e u`asan svet pun
tajni, skriven me|u mra~nim sokacima Rima. Svet koji je osmi{qen do
najsitnijeg detaqa, savr{eno zlokoban. Svet smrti. Nevidqiva tajna koja
je svima tik pred o~ima. Pri~a o drevnom, ve~nom zlu i onima koji mu
se suprotstavqaju.
[ostakovi~,
Barber,
Mendelson
U okviru koncertne sezone,
koju organizuje Muzi~ki centar, u ~etvrtak, 16. maja, u
Sve~anoj sali Prve kragujeva~ke gimnazije od 20 ~asova,
nastupi}e gradski kamerni
orkestar „[lezinger”. Ove godine na dirigentskom mestu
smewuju se Jasmina Novokmet
i Vladimir Mili}, koji }e
ovoga puta nositi palicu.
Ovaj dirigent sredwe generacije diplomirao je i magistrirao dirigovawe na Fakultetu muzi~ke umetnosti u
Beogradu. Ostvario je vi{e
stotina koncerata u Austriji,
Gr~koj, Italiji, Velikoj Britaniji, Ma|arskoj, Rumuniji i
Francuskoj, kao i u svim republikama biv{e Jugoslavije.
Nastupao je na mnogim zna~ajnim doma}im i me|unarodnim
festivalima. Dirigovao je
beogradskom i zagreba~kom
filharmonijom, simfonijskim orkestrima Radio-televizije Srbije. Trenutno radi
kao docent za predmet Orkestar na Filolo{ko-umetni~kom fakultetu, dirigent simfonijskog orkestra muzi~ke
{kole „Mokrawac” i umetni~ki rukovodilac i dirigent Kamernog orkestra „Mokrawac”.
Na repertoaru „[lezingera” na}i }e se dela Telemana,
[ostakovi~a, Barbera i
Mendelsona, a solisti na ovom
koncertu bi}e pijanistkiwa
Qiqana Ko~ovi} i oboista
Borislav ^i~ova~ki.
Da podsetimo, Gradski
kamerni guda~ki orkestar
[lezinger osnovan je 2006.
godine. Orkestar broji 18
~lanova i sa~iwavaju ga istaknuti muzi~ari na{eg grada.
U svojoj, za sada kratkoj istoriji, ostvario je nekoliko
celove~erwih koncerata u
Kragujevcu i Beogradu. Tako|e,
bio je i deo televizijskih i radio emisija (od nastupa u`ivo
na RTS-u, do brojnih nastupa na
lokalnim medijima).
Organizatori koncerta su
Muzi~ki centar i Filolo{koumetni~ki fakultet, a ulaz je
200 dinara.
M. ^.
„LAGUNA” NAGRA\UJE
Korice Jevan|eqa
Dva ~itaoca „Kragujeva~kih”, dobi}e kwigu „Jovanovo zave{tawe” Vawe
Buli}a, a potrebno je da u petak, 17. maja, pozovete 333 116, posle 11 ~asova ujutru. Dobitnici }e svoje kwige mo}i da preuzmu u kwi`ari
„Delfi” u pe{a~koj zoni.
Istraga o misterioznim ubistvima odve{}e novinara Novaka
Ivanovi}a u vrtlog zamr{enih odnosa tajnih dru{tava i tajnih
slu`bi. Svi oni koji su ostali „gladni” jo{ ovakvih si`ea bi}e
odu{evqeni {to im je Vawa Buli} pripremio sli~an triler koji kombinuje kontekst tajnih dru{tava i srpske istorije.
U ^ikagu i Sankt Peterburgu, u isto vreme, ubijena su dva ~oveka sa
istim imenom – Zoran Sedlar. Lanac ubistava se nastavqa u Beogradu,
Moskvi, Solunu i Be~u. Sve ubijene povezuje – Miroslavqevo jevan|eqe: na ko`i u pazu{noj jami imali su istetovirane monograme iz
najstarijeg srpskog }irili~nog spisa. Novinar
Novak Ivanovi} kre}e tragom ovih ubistava i
postaje zato~enik velike zavere u koju su upleteni mafija, dru{tvo „Za kraqa i otaxbinu”,
srpske i ruske diplomate, tajne slu`be, templari.
Novakov prijateq Oliver, majstor stripa,
poku{ava da otkrije tajnu skrivenu u crte`ima
i monogramima koji nisu su{tinski vezani za
tekst Jevan|eqa. Kada saznaju da su originalne ko`ne korice Jevan|eqa zamewene krajem trinaestog veka, kada su i templari bili
na Svetoj gori, dva prijateqa odlaze u Hilandar u kojem se Miroslavqevo jevan|eqe nalazilo sedam vekova.
www.kragujevacke.rs
Четвртак, 16. мај 2013.
КРАГУЈЕВАЧКЕ
Kultura
Posetioci }e ove
godine mo}i
premijerno da vide
izlo`be slika
Silvestera Klermona
Balinda, Viktora
Ernandesa Kastiqa, do
sada neizlagane
fotografije iz arhiva
muzeja „Zastava
oru`je”, zvu~ne
skulpture Ivana Bona,
slike iz kolekcije
Prve gimnazije. Ulaz u
sve izlo`bene
prostore u
kragujeva~koj „No}i
muzeja” je besplatan
„No}i muzeja” Kragujevac }e se predstaviti
sa 37 programa na 26
lokacija. To je jedna
vi{e nego pro{le godine, od kojih je ~ak
{est novih prostora
koji su odlu~ili da otvore svoja
vrata za posetioce u „najlu|oj”
muzealskoj no}i.
Ovogodi{wi organizatorski
ciq je pre svega bio usmeren ka animirawu mla|e publike da se aktivno ukqu~i u kulturni `ivot
grada, kao i „otkrivawu“ novih,
starih, ali i zaboravqenih kulturnih prostora.
Izme|u ostalog, posetioci }e
mo}i premijerno da vide izlo`be
slika Silvestera Klermona Balinda, Viktora Ernandesa Kastiqa, do
sada neizlagane fotografije iz
KRAGUJEVA^KA „NO] MUZEJA”
Osam sati avanture
У
GALERIJA „RIMA” ]E ZA OVU NO] PRIREDITI [email protected] SILVESTERA
KLERMONA BALINDA
tradicije sklone emotivnom i
grotesknom.
U muzeju „Stara livnica” sve
posetioce ove godine o~ekuje multimedijalni sadr`aj, a povod je
obele`avawa 160 godina od osnivawa kragujeva~ke fabrike „Zastava oru`je”. Osnovana za potrebe
odbrane zemqe, 27. oktobra 1853.
godine, vojna fabrika u Kragujevcu, bila je centar industrijskog i kulturno-istorijskog razvoja dr`ave Srbije.
Tako|e, bi}e organizovana i
postavka do sada neizlaganih fotografija iz arhiva muzeja „Zastava oru`je”.
Sa druge strane Lepenice, organizivan je jo{ samo jedan program, i to u „Abra{evi}u”, pod
nazivom „^uvari tradicije”. Kroz
{etwu prostorom Centra za negovawe tradicionalne kulture posetioci }e mo}i da se putem
izlo`enih fotografija i pred-
Jedna od ovogodi{wih `ivopisnih premijera kragujeva~ke
„No}i muzeja” svakako je i Etnografski muzej u selu Dra~a. Ovaj
najstariji seoski muzej u Srbiji, otvoren 1984. godine, nalazi
se u zgradi op{tine iz 1904. godine, dok je u wegovom dvori{tu
drveni objekat koji je slu`io kao
lokalni zatvor, sagra|en 1830.
godine, kada su Srbi preuzeli
upravu od turskih vlasti. U
dvori{tu muzeja nalaze se i
spomenik sa slikom Svetog
Izlo`ba
Balkanski ratovi
„BALKANSKI RATOVI, STO
GODINA OD POBEDE”,
ISTORIJSKI ARHIV
[UMADIJE
Izlo`bom „Balkanski ratovi,
sto godina od pobede” Istorijski arhiv [umadije
prezentuje {iroj javnosti
vrednu i originalnu arhivsku
gra|u iz zbirki fotografija
Arhiva, Narodnog muzeja,
muzeja „Stara livnica”, kao i
fonda Vojnog arhiva u
Beogradu i ratnih albuma iz
balkanskih ratova. Pored fotografija, bi}e predstavqena
i dokumenta (pre svega doma}i
i strani novinski ~lanci)
koji se bave problematikom
balkanskih ratova.
\or|a iz 1902. godine, kao i
ko{ za kukuruz iz 1842. godine,
podignut po naredbi kneza
Milo{a radi davawa kukuruza
siroma{nima i onima koji su
do`iveli neku nesre}u. Pokojni
profesor Petar J. Markovi} je
ostavio Dra~i ovaj muzej u
nasle|e.
Od sa~uvanih eksponata, u
ovom jedinstvenom muzeju se
mogu videti stare narodne
no{we i {umadijski etnografski predmeti. Zanimqiv eksponat je i o~uvana torba
~uvenog dra~anskog po{tara iz
1930. godine
„Devoj~ica koja vidi stihove” autorke Rine Vukobratovi}.
U galeriji „Art” bi}e izlo`ena
dela nastala na slikarskoj koloniji tokom leta pro{le godine u
Buqaricama. U~esnici kolonije
bi}e predstavqeni sa po jednim delom, a re~ je o slikama Danice Ma-
U „MOSTOVIMA BALKANA” RADOVI MEKSI^KOG UMETNIKA VIKTORA
ERNANDESA KASTIQA
DVE POSTAVKE
U GALERIJI SKC-A
akvatinte i linoreza. Jedan potpuno autenti~an nadrealni svet
Kastiqovih grafika spoj je realnog i fantasti~nog. U slo`enim
kompozicionim
re{ewima
naspram nedefinisanog, vanvremenskog prostora postavqena su
fantasti~na bi}a i pojave. Ekspresivni rukopis autora
metafori~kog zna~ewa nosi pe~at
meksi~kog kulturnog nasle|a i
\OR\EVI]EVE FOTOGRAFIJE NA MEDICINSKOM
FAKULTETU
meta upoznaju sa bogatom ba{tinom [umadije.
U Narodnoj biblioteci planirana je izlo`ba „Ogla{avawe u
Kragujevcu izme|u dva svetska
rata”, kao i izlo`ba „O~ima jednog
karikaturiste” Sr|ana Stamenkovi}a Srleta.
U izlo`benim prostorima SKCa bi}e dve postavke: nova serija
zvu~nih skulptura Ivana Bona i
БЕЗ ФИНАНСИЈСКЕ ПОДРШКЕ
SKULPTURE OD BAKRA U KAFI]U „UMETNI^KI KUTAK”
arhiva muzeja „Zastava oru`je”,
zvu~ne skulpture Ivana Bona,
slike iz kolekcije Prve gimnazije. Ulaz u sve izlo`bene prostore
u kragujeva~koj „No}i muzeja” je besplatan. Programi po~iwu u 18
~asova, a zavr{avaju se dva ~asa po
pono}i.
Galerija „Rima” }e za ovu no}
prirediti izlo`bu Silvestera
Klermona Balinda (1947-2012),
ИСТОРИЈСКИ АРХИВ
ШУМАДИЈЕ
slikara koji je odrastao u Novom
Sadu, {kolovao se u Parizu i ve}i
deo svog `ivota proveo `ive}i i
stvaraju}i u vi{e evropskih gradova, pre svih Be~u, Budimpe{ti i
Krakovu. Posledwu deceniju svog
`ivota proveo je u Novom Sadu, a
izlo`ba u galeriji „Rima” bi}e
ujedno i ve~e se}awe na ovog umetnika koji je preminuo pro{le godine. Opredeliv{i se za temu pejza`a, Balind je prirodu i vedute
ЕТНОГРАФСКИ МУЗЕЈ У ДРАЧИ
Stalna postavka
17
grada predstavqao u duhu slikarstva izrazite ekspresivnosti i
sna`nog kolorizma.
U galeriji „Mostovi Balkana”
bi}e izlo`eni radovi meksi~kog
umetnika Viktora Ernandesa Kastiqa. Izlo`ba grafika „Nebo je,
tako|e, zemqa” autorski je projekat
mr Leposave Milo{evi} Sibinovi}. Dvadeset i pet radova
izra|eno je u tehnikama bakropisa,
Samo entuzijazam
Ovo je jubilarna deseta „No} muzeja” u Srbiji, a {esta koja se organizuje u Kragujevcu. Posledwe tri organizuje NVO „Milenium”.
Iz ove organizacije isti~u da je po prvi put izostala podr{ka grada Kragujevca, dok drugi tradicionalni donator Ministarstvo kulture, jo{ nije objavilo zvani~ne rezultate konkursa. I pored toga,
zahvaquju}i entuzijazmu organizatora i programskih partnera,
odlu~eno je da se ove godine ipak nastavi sa jednom od najprihva}enijih promocija grada na nacionalnom nivou. Pro{le godine
kragujeva~ka „No} muzeja” bila je jedna od najpose}enijih u Srbiji sa preko 15 hiqada posetilaca.
snikovi}, Danice Baste, Ra-dislava Trkuqe, Aleksandra Lukovi}a
Lukijana...
Kragujeva~ki umetnik Aleksandar Simi}, predstavi}e publici
u kafi}u „Umetni~ki kutak” svoje
nove skulpture koje pravi od bakra
i drugih metala, a u Domu omladine akril i uqa na platnu predstavi}e Du{an Tucakovi}.
I ove godine svoja vrata
otvori}e i Medicinski fakultet i to izlo`bom fotografija Zorana \or|evi}a „Elba i galebovi”.
^lanice neformalne grupe
„Zid”, u „No}i muzeja” nacrta}e na
„tajnoj” lokaciji u gradu tematski
mural.
I gimnazijalci }e se ove godine
pridru`iti ovoj manifestaciji i
to postavkom
slika iz kolekcije Prve kragujeva~ke gimnazije koju sa~iwavaju
dela Oqe Ivawicki, Gorana
Raki}a, Nenada Ristovi}a, Jelene
Petrovi}. Tako|e, planiran je i
fle{ mob, kao i `urka na
otvorenom.
M.^ER
18 КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 16. мај 2013.
www.kragujevacke.rs
Разонода
САТИРА
ПРЕФЕРАНС
Ne otvaram
fri`ider.
Izbegavam
stresne
situacije!
Екипно првенство Србије улази у завршну фазу,
наиме остало је још само два кола до
краја првенства.
Домаћи Раднички је тренутно петнаести и
како изгледа табела мале су шансе за неки
напредак. Могуће да се иза оваквог резултата
крије амбиција тренера да што више
играча укључи у екипно такмичење.
Milan R.SIMI]
Pred nama
stoji
budu}nost.
^eka da
joj mi
prvi
pri|emo!
Karikatura: Goran MILENKOVI]
Uro{ PAPE[
Nisam ba{ odu{evqen
disidentima. Stvaraju se decenijama, a nestaju preko no}i.
Ne mogu da idem va{im
stopama. Ja nosim ve}i broj
cipela.
O`alo{}ena porodica je osnovna }elija na{eg dru{tva.
Spomenik je posetio mesto na
kome }e biti podignut.
Milan TODOROV
Imam lo{u narav. Svima
uga|am.
Nekada smo ku}e pravili od
blata, ali ne od `ivog.
I na{i pregovara~ki timovi
igraju bez centafora!
Onaj ko legne na rudu, stoka je
od poverewa.
Ivko MIHAJLOVI]
Novac ima i dobru stranu.
Samo ga treba okretati!
Svaki istorijski trenutak,
ko{tao nas je geografije!!
Radmilo MI]KOVI]
Moj deda je oti{ao u {umu
~etrdeset prve i tamo je bio sve
do nacionalnog pomirewa!
Rade \ERGOVI]
БАЛКАНСКИ ПРИРУЧНИК
Magija socijalne gra|e
[to zakonski pripada
kockice, a spasonosni dezen je
iskqu~ivo na pruge!
Realna struktura na{eg dru{tva
je sa~iwena pomo}u {tapa i kanapa. U pitawu je ~ista improvizacija.
Kao zakonodavac, ne tra`im ja
neku rupetinu poput ambisa, nego
samo onoliku kolika mi po
doti~nom zakonu pripada!
Prednost mladih
reprezentativaca
Uklapawe neograni~enih
sloboda
Dobro je {to se na{im mladim
igra~ima desilo da izgube utakmicu karijere. Za wih bar jo{
uvek ima vremena da promene profesiju i da se bave ne~im drugim!
Osnovno je da gra|anske slobode uklopimo u evropski prosek.
Posle toga }e one prakti~no biti
neograni~ene.
Penzioni dr`avni slu~aj
Pe{a~ki vozni park
Imam desetak razli~itih
cipela u dobrom stawu, kojima je
jedina mana {to ne mogu da se upare. Ipak smatram da kao pe{ak
imam veoma bogat vozni park!
Misterija odr`avawa
`ivota
Sve su dali od sebe i red je da
`ive kako ho}e. A vi stojite u
redu kod lekara, ~ekate lekove
pred apotekom, visite pred laboratorijama da proverite krv, pritisak, mokra}u. Odr`avate `ivot
na ka{i~icu! ^uvate se!
Ve{tina ustavnog
razdu`ivawa
Treba izbe}i sve {to smo po Ustavu du`ni. Tako }emo smawiti
na{a globalna dugovawa na najmawu meru!
Tehnika spasonosnog
davawa
Problem `eleznica je u tome
{to se neko stalno trudi da pore|a
Ono {to smo
mi videli
svojim o~ima
nije za mla|e
od sto
godina!
Ivko MIHAJLOVI]
Горан Миленковић
Sada bi dr`ava da ispravi svoje penzione gre{ke. Od ~ega }e
penzioneri da joj vrate te silne
pare? Dr`ava je kao `ivot - navali
na ~oveka ba{ kada je najslabiji!
Doba dr`avnog cirkusa
Decenijama je stvaran dr`avni
cirkus za razonodu {irokih narodnih masa. Ali gra|ani su
optere}eni borbom za opstanak i
ne sti`u da se tu pozabave.
Lek za zdravstvo
Ima li leka za zdravstvo? Ima,
ali gra|ani |e tek tada videti koliko }e to da ih ko{ta, jer taj lek
sigurno nije na listi!
Ra{a PAPE[
www.kragujevacke.rs
Фељтон
Четвртак, 16. мај 2013.
КРАГУЈЕВАЧКЕ
19
koncert naro~ito do{ao, predsed nik Klu ba
Miodrag Mili}
po`eleo mu je dobrodo{licu, radostan {to je do{ao da vidi Kragujevac, taj centar srpskog narodnog buntovni{tva i revolucionarstva, podvla~e}i veliku
Пише: Вељко Лековић,
osobinu francuZa dve decenije postojawa Klub je okupio
правник и публициста
skog na ro da –
veliki broj Kragujev~ana i organizovao niz
smisao za ~overu{tvo „Prijateqa
manifestacija, skupova, predavawa,
~anstvo. Sve zaFrancuske“ u Kraguko ne, ko je su
umetni~kih i zabavnih priredbi kroz
jevcu osnovano je aFrancuzi za sebe
prila 1921. godine
koje su se predstavnici tada dva prijateqska
donosili, bili
od strane Srba bivsu u isto vreme i
naroda upoznavali i zbli`avali.
{ih francuskih |aka
zakoni za sav osi prijateqa francuPredsednik Kluba bio je poznati advokat Mi- tali svet. I ba{
skog naroda. Dru{tvo je po~etakvo shvatawe uodrag Mili}, a kwi`evnica
lo skromno svoj rad sa 30
~i ni lo je da
~lanova i 48 kwiga. Prve
Katarina Bogdanovi} je od 1933. godine Francuz, iako
kwige dobilo je od poslapatriot, nije to
potpredsednica ovog udru`ewa
nika Francuske repuiz egoizma, ve}
blike u Beogradu, a druiz zdravog smisge je dru{tvo samo kupofur, solista ~uvea naro~ito organizuju}i kurseve
la za sve velike i
valo. Na molbu prednih pariskih konfrancuskog jezika, ste~eno je {ido bre na rod ne
sednice dru{tva „Prijacerata, i pijanistre znawe francuskog jezika i u~vrtradicije. Fran- PREDSEDNIK FRANCUSKO-JUGOSLOVENSKOG
teqa Francuske“ pariski
kiwa Marsel Eklen.
{}ene intelektualne veze srpcuski narod nije KLUBA: ADVOKAT MIODRAG MILI]
kwi`ari i izdava~i preko
Program koncerta bio
skog sa francuskim narodom.
nikada robovao. KAO OFICIR I NA SVOM POSLU
Francuskog poslanstva u Beoje ispuwen komadima najDu go go di {wi
pred sed nik
On je uvek vlagradu poslali su kragujeva~koj Napoznatijih francuskih kompoFrancusko-jugoslovenskog kluba
dao sobom. I ako se kakav vladar
nik francuskog poslanstva Orrodnoj biblioteci donaciju od 87
zitora.
bio je advokat Milorad Mili}, a
drznuo da dirne u wegovu slobodu,
landini.
kilograma kwiga u vrednosti od pet
U 1931. godini Kraqevina SHS
~lanovi uprave dru{tva bili su
skupo je to pla}ao“, pisale su taPomo} Francuzima posle
hiqada francuskih franaka.
mewa naziv u Kraqevina Jugoslapoznati kragujeva~ki profesoda{we novine „Glas [umadije” o
napada Nema~ke
Ostalo je zabele`eno da je prvo
vije, a Francusko-srpski klub iste
ri @ana Milo{evi}, Zagorka Fiovom doga|aju.
predavawe u organizaciji Drugodine dobija naziv Francuskolipovi}, Mom~ilo Luki}, Mila
Kwi`evnica Katarina BogdaZahvaquju}i postojawu Kluba
{tva odr`ano 23. decembra 1922.
jugoslovenski klub u Kragujevcu.
Vu~kovi}, Olga Dimitrijevi},
novi} govorila je o piscu @anu
Kragujev~ani su svake godine dobiDanica Lazarevi}, Naca PavloKoktou i delu „Wegov glas“, upojali ~itav niz popularnih predavi}, Nikola Kuzeq, Milan Krezna ju }i pu bli ku sa mo der nom
vawa, koncerata, balova, drugih
sti}, Gli{a Godi}, Stevan Jovafrancuskom kwi`evno{}u. Ona
priredbi i akademija u ~ast Frannovi}, in`ewer Salimov i sudije jasno, skladno i, za~iwuju}i
cuske. Uprava Francusko-jugosloja Jovan Baki}.
svoje o{tre misli duhovitim i invenskog kluba u Kragujevcu za sve
Na inicijativu Francusko-juteresantnim opa`awima, pokazavreme svog postojawa trudila se da
goslovenskog kluba u Kragujevcu
la stremqewa novih francuskih
odr`i, poja~a i produbi veze sa
i zalagawem wegovog predsednikwi`evnika. Ostali deo programa
francuskim narodom. Tako je na
ka advokata Milorada Mili}a, oispunila je svojom sjajnom reciinicijativu kluba i udru`ewa
sni va se i ste go di ne Fran cu tatorskom mo}i i savr{enom gluFrancuskih ratnika sa isto~nog
sko-jugoslovenski klub za Kramom prvakiwa drame Narodnog
(balkanskog) fronta pedesetoro
qevo, u kome je postojala kolopozori{ta u Beogradu gospo|a Dedece iz Kragujevca provelo letwi
nija francuskih radnika i in`esa Dugali}.
raspust 1935. godine u francuskim
wera koji su bili zaposleni u faFrancuski pesnik Pol @eralporodicama.
brici aviona.
di bio je zastupqen sa dve pesme,
Na akademiji prire|enoj u ~ast
Radu kluba tokom 1932. godine
„Kompozicija za klavir“ i „AbaFrancuske 22. maja 1938. godine u
prikqu~uje se i direktorka @en`ur“. Iz zbirke pesama poznatog
dvorani Sokolskog doma pristvoske gimnazije u Kragujevcu, kwikwi`evnika @ivka Mili}evi}a
vao je u ime Francuskog poslanstva
`evnica Katarina Bogdanovi}.
prire|ene su dve pesme, „Moja qubaron Rolan Ko{. Od gostiju u
Svojim velikim i marqivim rabav“ i „Wihov dijalog“. Na kraju
ime Udru`ewa biv{ih francudom ona doprinosi daqem razvoju
izveden je ~uveni jedno~ini komad
skih |aka govorio je profesor
kluba, na predavawima i [email protected] Koktoa – „Wegov glas“ koji
Medicinskog fakulteta Niko Micima detaqno upoznaje ~lanove
je proslavio mladog francuskog
qani}, a zatim je imao izlagawe
kluba sa modernom francuskom
pisca.
profesor Svetislav Petrovi} na
kwi`evno{}u i stremqewima noNa godi{woj skup{tini Frantemu „Volimo Francusku, kao {to
vih francuskih kwi`evnika.
cusko-jugoslovenskog kluba 1933.
je i ona nas volela.“ U ime franPREDRATNA „POLITIKA” ^ESTO JE PISALA O FRANCUSKOSRPSKOM PRIJATEQSTVU: DOPISNI[TVO U KRAGUJEVCU
Klub se ubrzano razvija, orgagodine kwi`evnica Katarina Bogcuskih |aka iz Bolijea govorio je
nizuju se umetni~ke ve~eri Frandanovi} i direktorka @enske gimMiloje Soki}, narodni poslanik.
godine prilikom proslave stogoOn se neprestano razvijao, tako da
cusko-jugoslovenskog kluba. Ponazije biva izabrana za potpredPredstavniku francuskog poslandi{wice Pasterovog ro|ewa, a
je za desetogodi{wicu postojawa,
sebno uspe{no bilo je umetni~ko
sednika Kluba, koji je po broju ~lastva, gostima iz Beograda i ostapredava~, mladi doktor Miodrag
aprila 1931. godine, imao blizu
ve~e prire|eno 4. decembra 1932.
nova bio jedan od najve}ih u zemqi
lim zvanicama po zavr{etku akaKosti}, predavawe o Pasteru izveo
200 ~lanova i preko 1.400 kwiga u
godine, uz prisustvo francuskog
i dobio je priznawe od Francuskog
demije op{tina kragujeva~ka prije na francuskom jeziku.
svojoj biblioteci. Koriste}i svokonzula u Beogradu. „Umetni~ko
poslanstva. Samoj godi{woj skupredila je banket u paviqonu OfiNa preporuku i zauzimawe Druju biblioteku i svoju ~itaonicu sa
ve~e je otvorio predsednik Fran{tini i koncertu sa predavawem
cirskog doma, pisala je „Politi{tva, mnogi svr{eni studenti komnogobrojnim dnevnim listovima
cusko-jugoslovenskog kluba advokat
Svetislava Petrovi}a, kwi`evka” 23. maja 1938. godine.
ristili su stipendije francuske
i ~asopisima i organizuju}i umetMiodrag Mili}. Pozdravqaju}i
nika iz Beograda, na temu „Manon
Zalagawem ~lanova uprave u toVlade radi usavr{avawa svojih
ni~ke koncerte zabave i matinea,
Francuskog konzula, koji je za ovaj
Lasko“, prisustvovao je predstavku 1939. i 1940. godine u Kragustudija u Francuskoj, na tamojevcu gostuju i dr`e predavawa
{wim univerzitetima. Sredinom
istaknute li~nosti. Profesor Bedvadesetih godina pro{log veka
ogradskog univerziteta Vladimir
dru{tvo „Prijateqi Francuske“
]orovi} o temi „Uticaj francuske
mewa naziv u Francusko-srpski
revolucije na Prvi srpski ustaklub.
nak“, dr Aleksandar Arnautovi}, uZa sredwo{kolsku omladinu
pravnik dr`avne arhive, „Lamarklub je organizovao tokom cele
tin kao prete~a Jugoslavije“, kwi{kolske godine kurs francuskog
`evnik Svetislav Petrovi} iz
jezika kao dopunu u~ewa u {kolaBeograda „Jadnici“ Viktor Igo,
ma i boqe konverzacije, a predaroman dru{tvene pravde qudske
va~i su bili stru~ni profesori
samilosti.
Zagorka Filipovi}, Mila Vu~koKada je 1940. godine Nema~ka izvi} i @ana Milovanovi} iz @ennenada napala Francusku, ~lanoske gimnazije, Gvozdenija Markovi Kluba su sakupqali i slali pavi} iz Mu{ke gimnazije i Milikete humanitarne pomo}i francuca Rajkovi} iz @enske u~iteqske
skom narodu, a ~lanice Kluba su
{kole. Honorar je bio minimalan.
plele ~arape i xempere za franDeca ~iji su roditeqi, bra}a ili
cusku vojsku.
sestre bili ~lanovi kluba pla}aFrancusko-jugoslovenski klub
li su kurs 30 dinara, a ostali 50
prestaje sa radom okupacijom Kradinara mese~no.
qevine Jugoslavije aprila 1941 godine. Mnogi ~lanovi Kluba, poput
Blizu 200 ~lanova i 1.400
potpredsednice, kwi`evnice Kakwiga
tarine Bogdanovi}, progawani su
Uprava kluba nastojala je da orod strane nema~kih okupacionih
ga ni zu je i go sto va wa po zna tih
vlasti, a dugogo{wi predsednik
francuskih umetnika u KragujevKluba i ugledni kragujeva~ki adcu. Tako su 9. novembra 1929. godivokat Miodrag Mili} streqan je
ne u Kragujevcu gostovale poznate
21. oktobra 1941. godine u KraguZA OMLADINU SU ORGANIZOVANI KURSEVI FRANCUSKOG JEZIKA:
francuske umetnice Bran{a Dijevcu.
DEFILE KRAGUJEVA^KIH \AKA ZA PRAZNIK VRBICA
NASTANAK I RAZVOJ FRANCUSKO-JUGOSLOVENSKOG KLUBA U
KRAGUJEVCU OD 1921. DO 1941.
U slu`bi prijateqstva
i obrazovawa mladih
Д
20
КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 16. мај 2013.
www.kragujevacke.rs
Рукописи
Sa! Sa!
I ime im bija{e legion, jer ih je mnogo
Jevan|eqe po Marku 5, 9
A sam za sviwogojstvo. Za tradiciju,
razumete. Ali, {ta to ~ujem? - Hej haj,
brigade! Jagwe}e brigade! Eto {ta se desilo. Nije po{tovana tradicija i umesto
grok-grok, sviwarsko-izvozne, rododinasti~ke obrenovi}evske tradicije, spopale
su nas partizanske jagwe}e brigade. Prelaz
prema wima bili su ~etnici-gibani~ari.
Digo{e se tuka i manxuka na gibani~are.
Ali, {ta je gibanica? Sirotiwska radost:
malo sira, malo testa, svaki turski burek je
hranqiviji. Zbog te turske hranqivosti i
Vo`dova glava putovala je u Stambol. Zato
ja burek ne marim. Dok ne zacvr~i mast, obrok i ne priznajem. Nema tice do prasice.
Zato sam se i odlu~io za su`ivot sa sviwama. Za toleranciju. Znao sam ja da su oni
sviwe. Ali, {ta }ete - volim krmetinu. ]ap
za but! U stvari, verovao sam da }u u ki{e
da im ukucam po jekser~e. Da ne ri{kaju.
Izrova}e nam ba{tu, na~isto! Ovi moji, iz
familije, vegetarijanci. Gaje lukac, krompire, papriku, paradajz. A sviwe - riju li
riju. Ni{ta da sazri, ploda da donese. Sve
sam trpeo. Gojte se, sviw~ice! Sa~eka}emo
jesen divnih na{ih sve~anosti. Sti}i }ete za poklawe. Ali, daleko je sunce - a tek
jesen!
Donekle, razumem sviwe. Ne}e u sviwac,
prezrele su obor. Ko bi rekao da }e se politi~ki udru`iti! Nisam to, u prvo vreme, prime}ivao, bio sam slep kod o~iju.
Do|em, tako, rano izjutra pred sviwac, prikupim ono pomija od ju~era{weg ru~ka, dodam vodom omek{ane zrnaste mase i izru~im kofu. Podelim na ravne ~asti, u koritanca, da ne do|e do kome{awa u oboru. Avaj, grde, skvi~e, grok}u, ~ak se i grizu, kao
da su zaposlene u nekoj ustanovi, zavodu,
ili, ne dao Bog, u gradskoj upravi. Postoji tamo jerarhija. Ali, kao u svakoj jerarhiji, dolazi do razmirica. Svako bi hteo
boqe par~e, iako su to, u stvari, spla~ine.
Ko }e im doakati, ko im dokazati. Jo{ }e
se okrenuti i protiv tebe. Sviwe su je{ne
kao ma~ke: rado jedu svoje gospodare. Kod
nas na Bubwu `ivela je ~uvena Ru`a koja je
u stanu dr`ala ma~ke - umrla `ena, do{ao
joj ~as, `ivela sama, po~ela da truli, a
ma~ke su, razumete, meso`deri. Kad su
Ru`u na{li, sva izgrickana. A sviwe - i gore od ma~aka, sva{to`deri. Po{tuju vlast
i silu ja~ega. Ali, ~im poka`e{ slabost,
kao onaj nesre}ni Rakota iz Plane, koji je
pijan zaspao u oboru i kome su do jutra izgrizle utrobu - nemaju milosti. Zato sviwe i jesu sviwe.
Dugo sam `iveo u zabludi da ne}u ni morati da ih hranim. Smestio sam ih do samog
klozeta. Pa neka ri{kaju. I ri{kale su. Ali,
jedno su govna, a drugo spla~ine. Ne znaju da
cene vrednost izvornih minerala. Kao i qudi, tr~e za novotarijama, ~ini im se da u
spla~inama ima vi{e kalorija. A kad im
u{i ne pokriju one sitne o~ice, zure u zelenilo na{e ba{te. Jasna stvar, tamo bi da
ri{kaju! Dojadili im govna i blato, dojadile spla~ine! Sva sre}a, u{i im zaklawaju vidik.
Mo`e li sviwa da ugleda nebo? Ne mo`e, nije nebo za sviwu. ^im digne ki{u uvis, u{i je poklope i pada mrak. I nema im
druge nego da polegaju u svoje, prirodno im
pripadaju}e, zemaqsko blato. Ah, sve je bila iluzija! Zato, sviwe, ri{kajte po govnima, sr~ite slatku spla~inu. Dok ste u blatu, dotle ste i `ive. Svaki izlazak van obora je - pogibeqan. Zar ne vidite? Ne vide, razume se - u{i im prekrivaju zenice.
Ne vide i jure u svoju pogibao, misle}i da
je tamo, u ba{ti, sve zelenije, hranqivije i boqe. Ne znaju da je to mamka. Tamo u
blatu niko im ni{ta ne mo`e. Ko }e se jo{
zavla~iti? A napoqu - na brisanom pros-
J
toru - sve je druk~ije.
Smrtonosno druk~ije.
ADA su i kako sviwe iza{le iz zagra |e nog o bo ra,
sad je kasno da se pita.
Iza{le su, i gotovo. Najpre su vi|ane u parovima, na okrajcima {umice. Svako ko bi ih video pomislio bi da se
sparuju, zbog slobodnog
seksa. Vepar i krma~ica, razumete. Kako je Bog
i rekao. Popne se, malo
prosvrdla, pa se skine, a krma~ica - skvi~i zadovoqna i priprema nakot. Niko nije
mogao ni pomisliti da je seks sviwama samo izgovor za dru{tveno napredovawe i zauzimawe boqih pozicija. Ali, da se doga|a
ne{to ~udno, postalo je primetno kad su se
iz {ume spustile u sokake i po~ele da zavode doma}e sviwe, po oborima. [ta su im mogle obe}ati? Ludi, divqi seks? Pa, to su imale i u oboru, kad god ushtednu. Hranu? Doma}in se starao o hrani. Dodu{e, bilo je dana kad se napije i zaboravi da im baci pomije, ali sviwe bi tada stale nezadovoqno
da skvi~e ili udaraju wu{kama o ogradu i
kat-tad neko iz ku}e bi se setio da im treba odneti pomije. Do{ao bi, gadqivo istresao kofu ili kantu za |ubre i povikao:
- Sa! Sa!
I to je sve. Posle bi opet mirno mogle zaspati u svom doma}em blatu. Po ~emu je {umsko blato boqe od dvori{nog? Mo`da je `ir
zdraviji od pomija. Ali, vaqa ga na}i u o{troj konkurentskoj utrci na slobodnom tr`i{tu. Vaqa ~itav dan kopati da ga na|e{,
a kad ga na|e{, ja~a sviwa ti ga preotme, po
pravu ja~eg. I jo{ te kqocne o~wacima da zapamti{ za drugi put: svi `irovi u toj {umi su weni, a tvoje je da rije{ gladan. Doma}in se stara da bude nekog reda. On pri|e i gadqivo vikne:
- Sa! Sa!
I najja~i vepar mora da se odmakne da ne
bi dobio pruti}em po gujki. A tamo, u {umi, nema nikoga da vikne: “Sa! Sa!“ Nego {ta te zadesi na slobodnom tr`i{tu. Kome
je do slobodnog tr`i{ta? Da, ali ovde, u toru, sviwe povremeno nestaju. Prona{le su
rupu, kao u zakonu. ^ulo se ve} toliko puta
da tamo, u dvori{tu, grok}u - to nije slutilo na dobro. I ne vra}aju se u obor. Gde odlaze tolike sviwe? Da mo`da ne napreduju
u slu`bi? Mo`da im dodequju predivne obore koje otpla}uju na rate, bez u~e{}a? To
bi bila sjajna stvar, ali niko jo{ ni{ta ne
mo`e da doka`e. Tim sre}nicama je toliko
dobro da se nikada nisu vratile da ispri~aju ostalima kakvo ih je dobro zadesilo. A
bilo je i naopakih, crnih slutwi: da se sa
odvedenim sviwama i prasi}ima ne doga|a
ni{ta dobro. I tu su, izgleda, {umske sviwe ubacile nekakve bubice u u{i doma}im
sviwama.
Tada se prvi put i ~ulo, u sviwskom svetu, za sviwokoqe. Fama je po~ela da kola. I
desilo se da su neki sviwci bili provaqeni, da su se sviwe udru`ile i odbegle - ali
ne u {umu, nego su se sjurile - pravac grad.
A u gradovima aw, nekako, ve} sve poremetilo. Kao da su ~ekali sviwe koje }e ih zaposesti. Toliko su gradovi postali ~udnovati da se udru`ivawu sviwa niko nije za~udio, ni usprotivio. [tavi{e, kad su se
pojavile u podru`nici gradske uprave sa zahtevom za registraciju, slu`benik se po~e{ao iza uva, pozvao {efa, a ovaj zbuweno telefonirao svom nadre|enom. Tren kasnije,
rekao je svom pot~iwenom:
- Danas svako ima pravo na osnivawe politi~kih udru`ewa, pa i sviwe.
K
Mislili su da }e ih registrovati, pa ih
otka~iti s grba~e. Me|utim, dogodilo se suprotno: registrovane, one su otka~ile wih.
Ispostavilo se, odjednom, da su na{i gradovi preplavqeni sviwskim sadr`ajem. Tu
odavno niko ni{ta ne radi u znoju lica svog,
nego ~ekaju nekakve pomije. Ko radio, radilo mu se o glavi! U sviwske organizacije u~lani{e se, ubrzo, pacovi iz kanalizacije,
xukci lutalice, besku}ne ma~ke, svrake-kradqivice. Svako je na{ao posao po meri - pacovi u policiji, ma~ke po biroima, xukci
u upravi, a svrake-kradqivice - svud po malo. Svi oni tra`e nekakva drevna prava, mora im se udovoqiti. Zaposedo{e najva`nije gradske ku}e - od uprave, do dr`avom za{ti}enih zgrada sa kulturnim istorijatom.
I kako su se samo brzo i iskusno organizovali! Pi-ar do pi-ara. To kao da je ro|eno
s mikrofonom u ruci! A gice koje vode programe - bele, ko upisane. Is~e{kane, istimarene, nakolmovane. Do{le, ne mangulice,
pijantrenke! Svaku bih o`enio!
Ali, nijedna ne}e za seqaka. Obo`avaju lebac bez motike. Ukrste papke i razgovaraju
s va`nim nerastima. Sve to izjutra ide u
klozet, ali kad do|u u program, tako se natapiraju i udrvene kao da su izeli motku. Bata~i}i - sevaju! Jer, to se pla}a, znate. Ne}e, vaqda, da proizvode! Pro{lo je to vreme kad se proizvodilo i kad se pla}ala proizvodwa. Sad najvi{e pla}aju xore koje su
sa spla~ina pre{le na delikates. Jedno vu~e drugo!
Nekada su im bacali pomije u zajedni~ko koritance. A sad svaka sviwa ima zlatan
tawir, livrejisanog slugu, {ofera i crnu
limuzinu. Ah, sviwe, sviwe, zavredile ste uspeh! Za to ste se borile! Dnevnica po
dnevnica - stan~i} u Beogradu ili Novom
Sadu! A u na{em gradu - osvajaju zgradu po
zgradu! Do ju~e su mqackale `ireve, prezaju}i od zabasalih divqih pasa i vukova sa
Gledi}a! Kakva sviwarija! Takvom sviwskom
napretku ~ovek mora da se divi!
AJGORE je sviwarima. Bilo je jo{
sviwara, nisam bio sam. Gazda do gazde. Ali, svi su poklekli. Bauqaju na
~etiri noge. Sviwe u qude, a qude u sviwe!
Prevr}u po |ubri{tu. Hrane se otpacima.
Uzmu {to im se baci sa gazda{ke sofre. Da
su to barem koske! Ne, bra}o - pomije. Zar je
onda ~udno {to su sviwe koje sam hranio po~ele da hrane mene? Zakonita stvar. Nisam
hteo da se pretvorim u sviwu, ko mi je
kriv? ^itav grad je po~eo da se pretvara.
[ta grad, oblast, zemqa. Postali smo zemqa
tovqenika! I svi se tove, svi ri{kaju po govnima, svi grok}u i skvi~e, pare se gde ko i
sa kim stigne, prckaju krma~ice i prase slepu prasad, a na o~i natukli one grozne ogromne sviwske u{i, da zaklone nebo. Jer nebo vi{e nije potrebno, ako je ikada ikome
i bilo.
A ja se zainatio - ho}u da izbegnem sviwsku sudbinu! Tako mi i treba! Sam sebe, evo,
osu|ujem. Ne treba mi tu|i sud. Jer sam najgori. Hteo sam da ostanem ~ovek, pored to-
N
liko sviwa oko sebe! Kakva besmislica! Ne
bih se iznenadio da me zakonski uredno navedu na kantar, zakoqu i istesteri{u na polutke Ali ne}e, zato {to sam `goqav. Na meni ne mogu da se omrse. Sa~eka}e da priroda odradi svoje, vi{e vole da gledam wihove sviwske uspehe, nego da me smrt skrije i
spasi od wih. Ne, od sviwa na zemqi - nema
spasa! Postoji, mo`da, spasewe, ali koga je
briga za spasewe? Trpen-spasen, to ti je sve,
prijatequ! I ja sam po~eo da trpim. Trpeo
sam mu{ki, udarni~ki. I dan i no}. Toliko sam nau~io na trpwu da mi vi{e niko ni{ta ne mo`e. ^ak i kada bi nai{la smrt, ja
bih joj, ove pameti, rekao: „[ta je, {ta ho}e{, dramoserko stara?“ I ona bi se upla{ila i pobegla od tolike trpwe. Sakrila bi
se me|u sviwe, da me ne gleda.
A sviwe su - svuda. Tle pod nama postalo
je izrovano od ri{kawa. Zemqa se otvara. Zaudara na sve strane. Ali, oni vele da je to
evropska moda, ~isti mo{us. A i mo{us se,
vele, pravi od pomija. Tako da... Kad ode{ da
kupi{ hamburger, vi{e tu mesa i nema, sad
izme|u dve bu|ave korice trpaju sve i sva{ta, poprskaju svim i sva~im - evo ti, jedi!
Mi smo to, u detiwstvu, zvali „{areni{ta“.
Kad dobije{ mas na lebac sa alevom paprikom - sve petom u dupe! Ali, ko se jo{ toga
se}a! Ukus gliste u sosu. Skupo - ubija! A nema {ta drugo, ne}e{ vaqda sviwetinu! To je
postalo zakonom ka`wiva, po `ivot opasna
operacija. Boqe ti je, navikni se na pomije. I ja sam se navikao. Pomije su majka Mara! Nego se bojim ne~eg drugog: poje{}e me
sviwe. Gotov sam. Wu{kaju me, pritiskaju,
navalile su na mene sa svih strana. Ako me
obore na kolena, ili pole|u{ke, ne}u se vi{e podi}i.
TADA se, kona~no, setim. Do{lo je to
iz malog mozga. Odjednom sam dreknuo:
- Sa!
Ni sam ne znam za{to sam to kriknuo. Verovatno iz straha. I - eto {ta jedino dejstvuje! Ne treba bi~. Ne treba ritawe. Samo:
„Sa!“ Odjednom se sviwe uznemiri{e, po~e{e da grizu jedna drugu, da se optu`uju, da vrte repi}ima.
- Sa! Sa!
Da, u po~etku be{e re~. Kao da je „sa“ po~etak neke bitne re~i, mo`da satan? Ali,
sama re~ ne poma`e. Moralo se i pruti}em. Da se vrate, svaka u svoj obor. Da tamo, u sviwskoj sre}i, ri{kaju po govnima,
gde im je mesto. Nijedna ne htede natrag.
Pro{lo je vreme torovawa i oborovawa.
^ule su za obe}ane, prekomorske zemqe. To
se mora terati nekuda daqe, preko Kosova,
pa u more. Poteram ja to, kako znam i umem.
Sre}a pa se na|e sviwara, nisam mogao sve
sam. Do tada su sviwari bili kao za~arani, ali ih je ne~isti duh, odjednom, ostavio i u{ao u sviwe. Osvesti{e se qudi,
pridru`i{e se. I navali krdo s brega u
more: i utopi{e se u moru. A sviwari se
rastr~a{e da jave gradovima i selima
{ta se zbi i {ta se mora.
I
www.kragujevacke.rs
Разонода
ОДВАЛЕ
SVETLANA [email protected]],
peva~ica:
- @ivimo brzim tempom,
vi{e smo okrenuti poslu, zaboravili smo da mislimo na
sebe. Ipak, ako se desi ne{to
pravo, kvalitetno i dobro, na|e
se vremena i za qubav.
GOR^IN STOJANOVI], rediteq:
- Ja sam, po bosanskom stavu,
poguzija. To je osoba kojoj se smisao
`ivota vrti oko hrane.
Четвртак, 16. мај 2013.
КРАГУЈЕВАЧКЕ
21
AVA KARABATI],
hrvatska starleta i u~esnica srpskog rijalitija
„Veliki brat”:
- Moja taktika bila je
simulirawe seksa sa
Uro{em, ali problem je
nastao kada on nije znao
kako da odigra ulogu do
kraja.
MILISAV SAVI], pisac:
- Obavezno treba pri~ati posle
seksa. Ako `ene uspeju svog
qubavnika da ostave budnog, onda su
uspele, jer Srbi odmah zaspu i
jo{ se hvale da su najve}i qubavnici na svetu. Mene je uvek vodilo to
{to volim da pri~am i neku od najlep{ih pri~a izmislio sam ba{
u krevetu.
NEVENA AXEMOVI], narodna
poslanica i biv{a estradna faca:
- Zauze}u se u parlamentu za radnike kako bi se poboq{ao wihov
standard i prava. O tome }u u
Skup{tini otvoreno govoriti i
bori}u se, ne znam da li }u uspeti,
ali bitno je da }u se potruditi.
VERICA KALANOVI], ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave:
- Na Uskrs se verila moja }erka Milena, ove godine bi}e i
svadba. Verila se s
Nikolom iz Bajine
Ba{te. Mi nemamo
fensi brakove i prijateqe, kod nas je regionalni razvoj zastupqen i u ku}i.
GRIGORIJE,
vladika
zahumsko-ercegova~ki
i primorski:
-
- Hercegovinom kru`i
ovakav vic: [ta radi
^ak Noris u Trebiwu?
Radi {ta mu vladika
ka`e!
ЗУМ
MAJA NIKOLI], peva~ica:
- Obo`avam premijera Ivicu
Da~i}a, on jedini boqe peva od
mene. Za duet sa wim uvek sam
otvorena, ukoliko na|u dobru pesmu. On zna da ga volim i po{tujem.
Милош Игњатовић
Kakav je
efekat ove
poruke
Ala je, bre,
te`ak
ovaj „kec”
Malom riknuo to~ak
Sru~ila se
}eramida, dr`’te se
majstori
Ko zna {ta }e za dvesta dana biti
22 КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 16. мај 2013.
SE]AWE
www.kragujevacke.rs
Огласи/Читуље
Na{oj voqenoj i nikad pre`aqenoj
MAR[I] - ku}a na prodaju od 250 kvm, 5 ari placa
(struja, voda, kanalizacija,
telefon, asfalt). Povoqno.
Tel: 064-956-3-926, zvati od
10 do 20 sati.
Maji
]ui}
2005 – 2013.
Ostaje na{a qubav i mnogo lepih uspomena.
K}erke Sne`ana i Jelena
sa porodicama
Obele`i}emo desetogodi{wi pomen parastosom u ~etvrtak, 16. maja, u 11 sati, na Bozman
grobqu.
Pozivamo rodbinu, prijateqe i Majine drugarice i drugove da prisustvuju ovom tu`nom
pomenu.
Porodica ]ui}
Koliko sam ve~eri i
no}i, sede}i na terasi,
gledala u plavo nebo, u
zvezde i svaku pitala jeste
li je videle. Izgubila sam
svoju zvezdu. Izgubila sam svoje ostrvo, koga
vi{e nema. Gde li je sada? [ta li radi? S kim
je? A oko mene ti{ina tih posti|enih zvezda.
Dosadni zvuk mojih presu{enih suza. A ja samo
tra`im odgovor koga vi{e nema. Dajte mi jedno
„za{to”, jedno jednostavno „za{to”.
Dajte mi bilo kakvo „za{to” moje Maje vi{e
nema.
Tvoja mama
MATEMATIKA, mehanika, fizika – svi uzrasti.
^asovi u toku {kolske godine i pripremna za upis u
Matemati~ku Gimnaziju
(SM) i polagawe male mature. Studenti (jun). Prijemni (vi{e i visoke {kole,
fakulteti i vojna akademi-
IN MEMORIAM
17. 5. 2012 – 17. 5 2013.
SE]AWE
Majo!
ja – poseban program). Velika matura. Takmi~ewa.
Tel. 034-360-202, 063-77-11002, Arsi}.
IZDAJEM apartmane, Tivat, maj, juni, konforno,
povoqno. 034 316 267, 065
316 26 77.
1975 – 2003.
Du{an Jani}ijevi}
Zaginac
Mali oglasi
Maja ]ui}
Samo da zna{, nismo te zaboravili.
Petrovi} Milorad
Cinge
Mnogo je lepih uspomena za ve~no pam}ewe.
Tvoja „Alkica” , Guta i Hica
JAVNO STAMBENO
PREDUZE]E
«KRAGUJEVAC»
OBJAVQUJE
Tvoja Dragana
2. maja 2013. godine navr{ava se tri godine od kada smo izgubili na{eg voqenog
supruga i oca
OGLAS
O DAVAWU U ZAKUP STANOVA
na odre|eno vreme do 3 godine
- Voje Radi}a br.5, povr{ina 62,71 m2
- Josifa [nersona br.2, povr{ina 51,00 m2
Po~etna mese~na cena za stanove iznosi 274,00
din/m2.
Zakupac snosi i tro{kove osigurawa.
Ponude se dostavqaju u zatvorenoj koverti sa naznakom
«Ponuda za zakup stana» i to iskqu~ivo
preporu~enom po{tom na adresu JSP»Kragujevac»,
Nikole Pa{i}a br.2.
Ponuda treba da sadr`i:
- ime i prezime,
- adresu,
- broj telefona za kontakt,
- podatak o zanimawu, delatnost,
- visina zakupnine po m2
- broj zakupnina koje se nude unapred.
Fizi~ko lice koje se javqa na oglas za stan dostavqa
pismenu izjavu i dokaz da ne poseduje stan na podru~ju
grada Kragujevca.
Izabrani ponu|a~ je du`an da pre zakqu~ivawa ugovora o zakupu uplati zakupninu za broj meseci koji je
naveo u ponudi a najmawe za dva meseca unapred.
Stanovi koji se ogla{avaju koriste zakupci i bi}e
useqivi po wihovom iseqewu.
Rok za podno{ewe prijava je 8 dana od dana objavqivawa.
Darko Todorovi}
1998 – 2012.
Dragi Darko,
upoznali smo te kao pupoqak. Bio si na{
rumenko. Svaki dan smo `eleli da preraste{ u ru`u. U prevelikoj `eqi da se
rascveta{ tvoje latice je napala zla
kob. Borba je po~ela. Bio si jak. Nada je
postojala. Zajedno smo se borili. @eleli
smo pobedu. Kada smo pomislili da smo
pobedili, zla kob nas je nadvladala. Ostao si jak i onda kada si bio svestan da
je pobedila. Hvala ti {to si nam pokazao
kako se treba boriti. Hvala ti za sve.
Ostaje uspomena na pupoqak koji nije
postao ru`a i qubav prema tebi koja }e
ve~no trajati.
Kosa i Gile
Ba{ti} Miodraga
1944 – 2010.
Ka`u da vreme le~i sve. La`u!
Na{a tuga i na{ bol se ne le~i vremenom. Na{e te suze ne}e vratiti, ali
se}awe na Tebe traja}e dok mi postojimo.
Ve~no }emo pamtiti Tvoju qubav i
ne`nost kojom si nas darivao.
Mi}o, svakog dana si u mojim mislima,
pri~ama i }utawima.
Vole te i za tobom pate supruga
Radmila i }erka Gordana sa porodicom
www.kragujevacke.rs
Четвртак, 16. мај 2013.
Читуље
КРАГУЈЕВАЧКЕ
23
U ponedeqak, 20. maja, u 12 sati, na Bozman grobqu obele`i}emo se}awe na jedinog sina koji izgubi `ivot na Kosovu
Radi{a Ili}
1978 – 1999.
Znao si sebe da prilagodi{ svima, zato si bio omiqen, cewen i voqen kao ~ovek. Iako nisi sa nama, `ivi{ u na{im srcima.
Tvoji drugovi iz Vojne policije Kragujevac
20. maja prolazi ~etrnaest godina bez tebe, ali ni one ni sve druge,
dok smo `ivi, ne}e umawiti bol i tugu koju ose}amo za tobom. Za
tvojom prerano uga{enom mlado{}u nema utehe, a bol, samo}a i
vreme produbquju ranu sa stalnim pitawem. ZA[TO?
O~i su tu`ne, ruke prazne, srca pusta jer tebe nema. Tra`imo te
u licima nepoznatih qudi, dok tvoj osmeh greje an|elski dom.
[email protected], pogledaj s neba da vidi{ tugu i bol za jedinim sinom.
SINE MOJ, bol i tuga se ne pi{u, ve} se nose u srcu i du{i. Sve
{to bismo napisali premalo je za ono {to ose}amo, jer bol u srcu
i tuga u du{i ne mogu se izraziti re~ima. Ni najlep{e re~i te ne
mogu opisati, niti postoje re~i koje mogu opisati koliko nam nedostaje{.
Sa suzom u oku, bolom u srcu i ve~nom tugom u du{i
mama Sne`ana i tata @ivorad
Zahvaqujemo se Radi{inim drugovima iz Vojske Srbije, kom{ijama, prijateqima i ro|acima koji ga svih ovih godina nisu zaboravili.
Dana 17. maja 2013. godine navr{ava se deset godina od kako nije sa nama na{
SE]AWE
19. 5. 1994 – 19. 5. 2013.
Pro{lo je pet godina tuge i bola od kada na{a jedina i najmilija
Liki vi{e nije sa nama, ali je u na{im du{ama zauvek ostala
neizmerno duboka praznina i `alost za wom
Milorad Mi}a \or|evi}
dugogodi{wi direktor O[ „Dragi{a Lukovi}
[panac“ u Belo{evcu u penziji
S tugom i ponosom se}aju se Tebe
tvoji najmiliji supruga Slobodanka,
sin Aleksandar i k}erka Sne`ana
Tanasko
Todorovi}
u~iteq u penziji
Sin Zoran sa
porodicom
SE]AWE
Ratkovi}
Dobrivoje
Doki
Gordana Mihailovi}
5. 10. 1956 – 23. 5. 2010.
Ide i tre}i 23. maj bez tebe, ali svuda i uvek sa
tobom u nama.
Tvoji: tata Radomir i sestra Slavka
1988- 2013.
Ve~no ga se se}aju i po
dobru pamte wegovi
najmiliji.
Porodice Ratkovi}
i Kova~i}
Pej~i} Lidija
Sa divqewem i ponosom ~uva}emo wen lik u na{im srcima, a
neizbrisive uspomene na wu, sa posebnom i ogromnom qubavqu,
trajno }emo negovati, tako da je tu – sa nama!
Petogodi{wi pomen odr`a}e se u ~etvrtak, 23. maja 2013. godine,
u 11 sati, na Varo{kom grobqu.
Ve~no o`alo{}eni roditeqi:
majka Verica i otac Nenad
24
КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 16. мај 2013.
Огласи
GRADSKA UPRAVA ZA POSLOVE LOKALNE SAMOUPRAVE I OP[TE UPRAVE,
na osnovu ta~ke 13. Odluke Gradskog ve}a grada Kragujevca o raspisivawu Oglasa
za davawe u zakup poslovnih prostorija br: 361-71/13-V od 14.05.2013. godine,
~lana 8. st.1. Odluke o davawu poslovnog prostora u zakup („Sl. list grada Kragujevca” br.15/10; br.10/11 i br. 14/11) i Odluke o op{tem razme{taju delatnosti i
uslovima za wihovo obavqawe na teritoriji grada Kragujevca (“Sl. list grada
Kragujevca“, br. 34/09 – pre~i{}en tekst; br.15/10 i br. 29/10 ), donosi:
RE[EWE
Raspisuje se oglas za davawe u zakup poslovnog prostora u Kragujevcu u ulici Kraqa Aleksandra Prvog
Kara|or|evi}a br.103; poslovnog prostora u Kragujevcu u ulici Kraqa Aleksandra Prvog
Kara|or|evi}a br.95a; poslovnog prostora u Kragujevcu u ulici Kraqa Aleksandra Prvog
Kara|or|evi}a br.56 ozna~en kao „Sala” MZ „Erdoglija”,poslovnog prostora u Kragujevcu u ulici
Kara|or|evoj br.1, poslovnog prostora u Kragujevcu u ulici Ive Lole Ribara br. 10.
Daju se u zakup putem javnog nadmetawa:
1.a. Poslovni prostor u ulici Kraqa Aleksandra Prvog Kara|or|evi}a br. 103 koji se nalazi
u ekstra zoni, ukupne povr{ine 121,45 m2.
U poslovnom prostoru mo`e se obavqati pravna,
administrativna, bankarska, proizvodna, kwigovodstvena, ugostiteqska, agencijska, uslu`na i trgovinska delatnost.
1.b. Poslovni prostor u ulici Kraqa Aleksandra Prvog Kara|or|evi}a br.95a, koji se
nalazi u ekstra zoni, ukupne povr{ine 21 m2.
U poslovnom prostoru mo`e se obavqati pravna,
administrativna, ugostiteqska, uslu`na, agencijska i trgovinska delatnost.
1.v. Poslovni prostor u ulici Kraqa Aleksandra Prvog Kara|or|evi}a br.56 ozna~en kao
‘’Sala’’ MZ „Erdoglija”, koji se nalazi u ekstra
zoni, ukupne povr{ine 100 m2.
U poslovnom prostoru mo`e se obavqati pravna,
administrativna, bankarska, proizvodna, kwigovodstvena, ugostiteqska, agencijska, uslu`na, trgovinska delatnost, kao i rekreativne, sportske i
kulturne aktivnosti.
1.g. Poslovni prostor u ulici Kara|or|evoj
br. 1, koji se nalazi u ekstra zoni, ukupne
povr{ine 18 m2.
U poslovnom prostoru se mo`e obavqati pravna, administrativna, kwigovodstvena, ugostiteqska, agencijska, uslu`na, i trgovinska delatnost
1.d. Poslovni prostor u ulici Ive Lole Ribara br.10, koji se nalazi u ekstra zoni, ukupne povr{ine 31 m2.
U poslovnom prostoru se mo`e obavqati pravna, administrativna, kwigovodstvena, uslu`na, trgovinska i ugostiteqska delatnost.
2. Po~etna cena za licitaciju zakupnine iznosi:
- 12 evra po 1m2 za poslovni prostor
ozna~en ta~kama 1.a. i 1.b.
- 7,2 evra po 1m2 za poslovni prostor
ozna~en ta~kom 1.v.
- 15 evra po 1m2 za poslovni prostor
ozna~en ta~kama 1.g. i 1.d.
Cene su prikazane u neto iznosu, s tim {to licitacioni korak iznosi 1 evro po 1m2, sve u dinarskoj protivvrednosti obra~unatoj po sredwem
kursu Narodne banke RS na dan javnog nadmetawa.
3. Poslovni prostor ozna~en ta~kama
1.a.,1.b.,1.v.,1.g. i 1.d. daje se u zakup u vi|enom stawu
na period od 3 (tri) godine. Razgledawe poslovnog
prostora obavi}e se dana 20.05.2013.godine od 9
do 14 ~asova.Sva zainteresovana lica mogu se javiti Sekretarijatu za imovinu u Ul. Branka
Radi~evi}a br.11, kancelarija br. 18 ili na tel.
034/506-125.
4. Javno nadmetawe odr`a}e se dana: 24.05.2013. godine sa po~etkom u 10,00 ~asova za poslovnu prostoriju ozna~enu ta~kom 1.a; u 10,15 ~asova za
poslovnu prostoriju ozna~enu ta~kom 1.b; u 10,30
~asova za poslovnu prostoriju ozna~enu ta~kom 1.v;
10,45 ~asova za poslovnu prostoriju ozna~enu
ta~kom 1.g.; 11,00 ~asova za poslovnu prostoriju
ozna~enu ta~kom 1.d. u zgradi Sekretarijata za
imovinu, u Ul. Branka Radi~evi}a br.11, na drugom
spratu kancelarija br.18.
5.U~esnici javnog nadmetawa mogu biti sva
fizi~ka i pravna lica koja su kod nadle`nog organa registrovana za obavqawe poslovne delatnosti koja se mo`e obavqati u poslovnoj prostoriji koja se daje u zakup.
6. Ukoliko u postupku licitacije poslovnog prostora ozna~enog rednim brojem 1.a. i 1.b. u~estvuju i
lica koja su pravnosna`nom sudskom Odlukom
rehabilitovana i kojima su poni{tene sve pravne
posledice osude ili wihovi naslednici ,imaju pr-
www.kragujevacke.rs
venstvo u slu~aju kada sa drugim u~esnicima licitacije izlicitiraju identi~an iznos.
7.U~esnici javnog nadmetawa obavezni su da najkasnije 24 ~asa pre ~asa koji je odre|en za po~etak
javnog nadmetawa na ra~un broj: 840-742142843-86,
poziv na broj. 97 32-531-70960 naziv ra~una: Prihod od zakupa nepokretnosti grada Kragujevca, uplate na ime depozita i to:
- 12 evra po 1m2 za poslovni prostor
ozna~en ta~kama 1.a i 1.b;
- 7,2 evra po 1m2 za poslovni prostor
ozna~en ta~kom 1.v.
- 15 evra po 1m2 za poslovni prostor
ozna~en ta~kama 1.g. i 1.d.
sve u dinarskoj protivvrednosti obra~unatoj po
sredwem kursu Narodne banke RS na dan uplate.
8. U~esnici javnog nadmetawa obavezni su da najkasnije 24 ~asa pre ~asa koji je odre|en za
po~etak javnog nadmetawa na ra~un broj: 840742142843-86, poziv na broj. 97 32-531-70960
naziv ra~una: Prihod od zakupa nepokretnosti
grada Kragujevca uplate „sredstva obezbe|ewa”
u visini tri mese~ne zakupnine utvr|ene po
po~etnoj licitacionoj ceni iz ta~ke 2. ovog
Re{ewa. Uplata se vr{i u dinarskoj protivvrednosti obra~unatoj po sredwem kursu
Narodne banke RS na dan uplate.
Neblagovremena uplata depozita i sredstava
obezbe|ewa, kao i nedolazak na javno nadmetawe
smatraju se odustankom od istog.
9. U~esnici javnog nadmetawa obavezni su da
dostave ra~un i naziv banke na koji se sredstva
upla}ena na ime depozita, odnosno sredstava
obezbe|ewa, mogu vratiti onim u~esnicima koji
ne izlicitiraju poslovni prostor.
10. U~esnicima javnog nadmetawa koji izlicitiraju poslovni prostor vra}a se samo depozit, a
sredstva obezbe|ewa ostaju na ra~unu Zakupodavca do isteka Ugovora o zakupu kada se vra}aju
zakupcu.
11. Na javnom nadmetawu ne mogu u~estvovati
~lanovi Komisije iz ta~ke 14. ovog Re{ewa, wihovi
zamenici, krvni srodnici u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva a u pobo~noj liniji zakqu~no
sa drugim stepenom srodstva, biv{i zakupci
koji nisu izmirili svoja dugovawa za zakup prema Gradu, odnosno dugovawa za komunalne usluge.
12. Obrazac prijave za u~e{}e na javnom nadmetawu
svi zainteresovani mogu preuzeti na {alteru
Sekretarijata za imovinu u Ul. Branka Radi~evi}a
br. 11 u Kragujevcu.
13. Najpovoqniji ponu|a~ du`an je da prilikom
zakqu~ewa Ugovora o zakupu plati zakupninu unapred za period od {est meseci.
14. Javno nadmetawe sprovodi Komisija za sprovo|ewe postupka davawa u zakup poslovnih prostorija, obrazovana Re{ewem Gradskog ve}a grada
Kragujevca br: 112 – 885/13 – V od 11.04.2013. godine.
15. Poslovni prostor daje se u zakup u~esniku licitacije koji ponudi najvi{i iznos zakupnine.
16. Po zavr{enom javnom nadmetawu, Komisija
javno utvr|uje koji je od u~esnika ponudio najvi{u
cenu.
17. Komisija je obavezna da odmah po okon~awu postupka javnog nadmetawa izradi Odluku o izboru najpovoqnijeg ponu|a~a i istu uru~i u~esnicima
javnog nadmetawa i dostavi je Gradskom ve}u.
18. Bli`e informacije o javnom nadmetawu mogu
se dobiti u Sekretarijatu za imovinu, ulica Branka Radi~evi}a br.11. II sprat, kancelarija br.18.
ili na tel: 034/506-125.
Republika Srbija
GRAD KRAGUJEVAC
Gradska uprava za
poslove op{te uprave
I lok. samouprave
Faks: (034) 332-067
JAVNI POZIV
Za polagawe ispita o poznavawu
grada Kragujevca i propisa
u oblasti auto taksi prevoza
putnika (licima koja vr{e
ili }e vr{iti delatnost auto
taksi prevoza)
Gradska uprava za poslove lokalne samouprave i op{te upraveSekretarijat za komunalne poslove i nadzor-odeqewe za saobra}aj,
poziva na polagawe ispita lica koja vr{e, ili }e vr{iti delatnost taksi prevoza na teritoriji Kragujevca.
Ispit se organizuje na osnovu Pravilnika o programu i na~inu polagawa
ispita za obavqawe delatnosti auto taksi prevoza, a odr`a}e se u ponedeqak, 20. i u utorak 21. maja 2013. godine u 15.30 sati u sali 105
Skup{tine grada.
Kandidati koji pola`u ispit moraju da ispuwavaju slede}e uslove:
- Da poseduju voza~ku dozvolu ''B'' kategorije najmawe 3 godine
- Da poseduju lekarsko uverewe za profesionalne voza~e
Kandidat treba sa sobom da ponese li~nu kartu na uvid.
Na osnovu polo`enog ispita, Grad izdaje sertifikat o poznavawu grada Kragujevca, poznavawu propisa iz oblasti auto taksi prevoza putnika i propisa koji reguli{u bezbednost saobra}aja
na putevima, kao i prevoz u drumskom saobra}aju.
Sertifikat }e se ubudu}e koristiti u postupku dobijawa legitimacije taksi voza~a, u skladu sa Odlukom o auto taksi prevozu putnika na teritoriji grada Kragujevca.
Za dodatne informacije obratiti se na telefon (034) 306 155.
Gradska uprava za poslove lokalne samouprave i op{te
uprave-Sekretarijat za komunalne poslove i saobra}aj
Odeqewe za saobra}aj
Gradska uprava za poslove lokalne samouprave
i op{te uprave, Sekretarijat za gra|evinarstvo, urbanizam, i za{titu `ivotne sredine,
Odeqewe za prostorno planirawe na osnovu
~lana 63. Zakona o planirawu i izgradwi («
Slu`beni glasnik RS» br. 72/09, 81/09-ispravka, 64/10- Odluka US , 24/11 i 121/12)
OBJAVQUJE
Javnu prezentaciju
Urbanisti~kih projekata
1. Urbanisti~ki projekat sa ahitektonsko-urbanisti~kim
re{ewem za izgradwu poslovnog objekta –hale u ulici Skladi{ni
centar u Kragujevcu na kp.br. 1516/60 KO Kragujevac 1
2. Urbanisti~ki projekat sa urbanisti~ko-arhitektonskim
re{ewem za izgradwu vi{eporodi~nog stambenog objekta na kp. br.
4872/2 KO Kragujevac 3 u ulici Bo`ane Prpi} u Kragujevcu
Javna prezentacija se organizuje u periodu od 17.05.2013. do
23.05.2013. godine u prostorijama Grada Kragujevca, Gradska
uprava za poslove lokalne samouprave i op{te uprave,
Sekretarijat za gra|evinarstvo, urbanizam, i za{titu `ivotne sredine, Odeqewe za prostorno planirawe u periodu
od 09-14 ~asova.
Pozivaju se sva zainteresovana fizi~ka i pravna lica da
izvr{e uvid u urbanisti~ke projekte, kao i da u toku trajawa
javne prezentacije dostave svoje primedbe i sugestije u pisanom
obliku Gradskoj upravi za poslove lokalne samouprave i op{te
uprave, Sekretarijat za gra|evinarstvo, urbanizam, i za{titu
`ivotne sredine, Odeqewe za prostorno planirawe Trg Slobode
3. 34000 Kragujevac.
Zainteresovanim fizi~kim i pravnim licima koja vr{e uvid u
izlo`ene urbanisti~ke projekte, Tomislav Spaseni}, na~elnik
Odeqewa za prostorno planirawe, pru`i}e potrebne informacije i obave{tewa o sadr`aju javne prezentacije.
www.kragujevacke.rs
Маркетинг
Четвртак, 16. мај 2013.
КРАГУЈЕВАЧКЕ
25
CREDY BANKA, A\D KRAGUJEVAC
O G L A Š A V A
JAVNU PRODAJU NEPOKRETNOSTI
U SVOM VLASNIŠTVU PUTEM PRIKUPLJANJA PISMENIH PONUDA U:
1. MOŠORINU, Fabrika HBM , ul.
Knićaninova br. 19, na KP 1971/2 ,
površine u osnovi 643,00 m2 na zemljištu 25 ari i 74 m2, po početnoj prodajnoj
ceni od 105.817,50 EUR-a u dinarskoj
protivvrednosti na dan plaćanja po prodajnom kursu NBS
2. PIROTU-Nepokretnost po Rešenju
I.br. 71/03 STR „ALFA“ Trstenik ul.
Knjeginje Milice – Zelena pijaca - koja
se sastoji od :
1. na KP 2107/7 i to:
- Pomoćna zgrada br.1 na k.p. br.2107/3,
površine 114m2
- pomoćna zgrada br.2 na k.p. broj
2107/3 površine 26m2 k.p. br.2107/3
pov. 930 m2,
po početnoj prodajnoj ceni od 6.376,70
EUR-a u dinarskoj protivvrednosti na dan
plaćanja po prodajnom kursu NBS
3. SMEDEREVU – Livnica ul. Godomin
koja se sastoji od :
- broj Zgrade 1-Zgrada poslovnih usluga-hala uknjižene bruto pov. pod objektom 9520m2
- broj zgrade 2 – Zgrada pogonskih usluga Pogonska zgrada uknjižene bruto pov. u osnovi objekta 649 m2
- broj zgrade 3 – Zgrada poslovnih usluga – Mehanička radionica uknjižene
bruto površine u osnovi 398 m2
- broj zgrade 4 – Zgrada poslovnih usluga – Mehanička radionica kom stanica-elekt. rad. uknjižene bruto površine u osnovi 270 m2 k.p. broj 526/1 pov
51730 m2
Banka je nosilac prava svojine na objektima i prava korišćenja na zemljištu k.p.
br. 526/1 pov. 51730 m2, po početnoj prodajnoj ceni od 1.556.665,00 EUR-a u dinarskoj protivvrednosti na dan plaćanja
po prodajnom kursu NBS.
4. SMEDEREVU-poslovni prostor, u ul.
17.oktobra br.16, K.P br.1926 ,list
nepokretnosti 7858 KO Smederevo,
površine od 118m2, po početnoj prodajnoj ceni od 13.418.759,00 dinara
5. SMEDEREVU- poslovni prostor,u ul.
Karađorđeva br.34 ,k.p 805, list
nepokretnosti 14335 KO Smederevo,
površine od 125m2, po početnoj prodajnoj ceni od 14.214.788,00 dinara
6. SMEDEREVU
- ul. Davidovićeva br.14 , GARAŽA
površine 15,20 m2, po početnoj prodajnoj ceni od 172.852,00 dinara
- ul. Đure Salaja 11 , GARAŽA ,
površine 14,25m2, po početnoj prodajnoj ceni od 216.065,00 dinara
- ul. Davidovićeva br.20 ,GARAŽA
površine od 10,08m2, po početnoj
prodajnoj ceni od 114.628,00 dinara
7. GUBEREVCU, poslovni prostor površine 25,00 m2 po početnoj prodajnoj ceni od 625.451,00 dinara
8. TRSTENIKU, poslovni prostor, u ul.
Vuka Karadžića br. 26, na KP 2800/3
List nepokretnosti 3526 KO Trstenik –
površine 142,00m2, po početnoj prodajnoj ceni od 6.459.199,00 dinara.
9. TRSTENIKU, u ul. Blok Boško Savić- ,
GARAŽA broj 8, pojedinačne površine
od 15m2 po početnoj prodajnoj ceni od
227.436,00 dinara
10. ALEKSANDROVCU -Lokal , u zgradi
L/II u prizemlju na KP 3055/1,List nepokretnosti 2209 KO Aleksandrovac u ul.
Jaše Petrovića b.b. površine 26,16 m2, po
početnoj prodajnoj ceni od 1.182.670,00
dinara
11. GRUŽI - poslovni prostor, površine
44,00 m2 na Kp 2, upisanog u List
nepokretnosti 2 KO Gruža, po početnoj
ceni prodajnoj ceni od 1.334.295,00 dinara
12. KRAGUJEVCU, poslovni prostor, u ul.
Kralja Aleksandra I Karađorđevića
br.38 , k.p 3838, površine od 631m2 , po
početnoj prodajnoj ceni od 95.674.996,00
dinara
13. KANJIŽI -poslovni prostor u ul. Glavna br.3, k.p br.1028 .list nepokretnosti
5539 KO Kanjiža površine od 102 m2, po
početnoj prodajnoj ceni od 5.186.700,00
dinara
14. ARANĐELOVCU- Filijala, ul. Kneza Miloša br. 214, na KP 2138/ površine
611m2 po početnoj prodajnoj ceni od
55.585.505,00 dinara
15. VRNJAČKOJ BANJI – Ekspozitura - na
KP 721/3 ,u ul. Vrnjačka bb - površine 299,00m2, po početnoj prodajnoj ceni od
40.802.126,00 dinara
16. NOVOM SADU –Filijala – na KP 3685
u ul. Veljka Petrovića br.12 - površine
182,00m2, po početnoj prodajnoj ceni
od 31.045.096,00 dinara
17. UŽICU-poslovni prostor na KP 9206/3,
u ul. Dimitrija Tucovića 29/40 površine 111,00m2, po početnoj prodajnoj ceni od 18.934.097,00 dinara
Navedena nepokretnost se prodaje u vidjenom stanju –viđeno-kupljeno, bez prava
na naknadnu reklamaciju.
Troškove poreza na prenos apsolutnih prava i druge troškove prenosa snosi kupac.
Ponude se dostavljaju pismenim putem
isključivo u zapečaćenim kovertama, u
roku od 8 dana od dana objavljivanja oglasa na adresu :
Credy banka AD Kragujevac
- za Oglas - za Komisiju
sa naznakom - NE OTVARAJ Kralja Petra I br. 26
34.000 Kragujevac
U ponudi mora biti naznačena nepokretnost
za koju se ponuda dostavlja sa iznosom
cene za kupovinu nepokretnosti
Ponude dostavljene po isteku roka oglasa
neće se uzeti u razmatranje
Detaljnije informacije mogu se dobiti na telefon 034/ 335-617 lokal 107 ili 137 i
011/2025747
Otvaranje ponuda izvršiće se u roku od 3
dana od dana isteka roka za podnošenje
ponuda.
O rezultatima oglasa učesnici oglasa biće
obavešteni u roku od 10 dana od dana
isteka roka za podnošenje prijava.
26 КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 16. мај 2013.
TRI PRESUDNA DUELA
СПОРТ
RADNI^KI - METALAC
86:66
KO[ARKA
Bez prava na kiks
U OVIH nedequ dana, prakti~no }e biti re{ena “jadranska” sudbina ko{arka{a Radni~kog. Naime, do kraja doma}eg prvenstva
ostala su jo{ ~etiri kola, a tri,
najzna~ajnija, igraju se od 15. do
22. maja.
Precizno govore}i, “crveni”
su ju~e, u hali “Jezero”, uz direktan TV prenos, do~ekali beogradsku Crvenu zvezdu, u subotu gostuju
novosadskoj Vojvodini, dok su naredne srede, od 19 sati, opet na
svom terenu, do~ekuju}i u`i~ku
Slobodu.
Bilo kakva “ra~unica” je bespredmetna, jasno je da Kragujev~anima nema druge nego da pobede u
sva tri pomenuta duela. U suprotnom, od ABA lige ne}e biti ni{ta.
V. U. K.
MEGA VIZURA - RADNI^KI 87:85
Ostaje da jurimo Vojvodinu
SAMO ~udo sada mo`e da spasi
Radni~ki od neo~ekivanog ishoda
ovogodi{we sezone. Lo{im igrama u Super ligi Srbije izabranici Mute Nikoli}a doveli su sebe
u situaciju da se gr~evito bore za
opstanak na Jadranu, uz pogled preko plota i i{~ekivawa rezultata sada glavnog rivala za ~etvrto
mesto, novosadske Vojvodine.
Utakmica sa Megom bila je pr-
Foto: kkradnicki.rs
SUPER LIGA SRBIJE
9. KOLO: Radni~ki - Metalac 86:66,
Konstantin - Mega Vizura 70:79, Partizan - Crvena zvezda 69:76, Sloboda - Vojvodina 71:90.
10. KOLO: Mega Vizura - Radni~ki
87:85, Metalac - Sloboda 89:56, Vojvodina - Partizan 85:100, Konstantin - Crvena zvezda 70:83.
11. KOLO (sino}): Radni~ki - Crvena zvezda, Mega Vizura - Metalac, Konstantin - Vojvodina, Partizan - Sloboda.
Partizan
10 8 2 841:692 18
Mega Vizura 10 8 2 807:769 18
Crvena zvezda 10 7 3 825:735 17
Vojvodina
10 6 4 800:761 16
Radni~ki
10 5 5 786:765 15
Metalac
10 3 7 790:794 13
Sloboda
10 2 8 654:872 12
Konstantin 10 1 9 683:798 11
12. KOLO: Vojvodina - Radni~ki, Metalac - Partizan, Sloboda - Konstantin,
Crvena zvezda - Mega Vizura.
13. KOLO (22. maja): Radni~ki - Sloboda, Crvena zvezda - Metalac, Mega Vizura - Vojvodina, Konstantin - Partizan.
www.kragujevacke.rs
ZEMUN - Hala: SC „Vizura“. Gledalaca: 700. Sudije: Juras i Obrkne`evi} (Beograd), Peceq (Novi Sad). Rezultat po ~etvrtinama: 22:15, 20:19,
24:26, 21:25.
MEGA VIZURA: Reqi}, Krsti} 6, Dangubi} 5, Dr~a 7, Avramovi} 5, Mici} 11, Veli~kovi} 37, ]aki} 5, Boji}, Joki}, Marjanovi} 11.
RADNI^KI: Miqenovi} 2, Sinovec 27, ]apin 4, Jovi}, Bir~evi} 2, Borisov 17, Dimi}, Nikoli} 14, Krstovi}, Mijatovi}, Vajt 19, Vuksanovi}.
va me~ lopta, ali prilika je propu{tena. Ekipa je igrala ve} poz-
natu rolu. Najpre lagano uz minimum napora, {to je rival iskoristio da sredinom druge deonice ima vi{ak od 17 poena, a onda gr~evita i uglavnom bezuspe{na jurwava za rezultatom.
Na nesre}u, Veli~kovi} je odigrao u najboqem svetlu ba{ sada,
pa je sa 37 poena i indeksom 43 bio prevaga
u pobedi svoje ekipe.
Kragujev~ani su u fini{u stizali na pola
ko{a, no sigurni i razigrani doma}ini su
izdr`ali pritisak i
prakti~no se izborili za ABA status.
Ostaje da Radni~ki
do kraja savlada sve
rivale i tako, i{~ekuju}i poraze Vojvodine, poku{a da do|e
VIZURA MEGA
[email protected] ZA “CRVENE” do ~etvrtog mesta u
nacionalnom {ampionatu.
M. M.
Tako bi
trebalo
- vazda
PO prvi put u ovogodi{woj Super ligi momci iz kragujeva~kog
sastava odigrali su kako bi uvek
trebalo me~ u kome se protivnik
gotovo preda - do kraja jako i sna`no, sa `eqom da se nadmo} ostvari ko{ razlikom. Ova konstatacija nikako nije potcewivawe pobede, ve} potvrda i, duboko se nadamo, ohrabrewe bu|ewu kolektivnog duha ekipe.
Vaqevci su u prvoj deonici igrali dosta dobro, odli~an je bio
Da{i}, ali nisu mogli da izdr`e
previ{e dugo ozbiqno desetkovani. Naime, wihov najboqi plej i
strelac Baki} nije doputovao u
Kragujevac, a tokom prve deonice
povredili su se \ukanovi} i Kru{~i}, te su po poluvremenu potpuno popustili. Dobar je, dok je
imao snage ili je ne{to drugo bilo u pitawu, bio i Vrane{, koji je
svojim kretwama u reketu u prvom
poluvremenu dobro „popla{io“
strelce Radni~kog.
Ka`emo, izlazak iz svla~ionice doneo je preokret. Radni~ki je
odigrao izuzetnu odbranu, time
dekoncentrisao rivala, a zatim
po~eo da pravi razliku. Bir~evi}
je vezao tri trojke, pridru`ili
su mu se ]apin i Borisov, pa je
ve} tada sve bilo re{eno. Do kraja razlika je uve}avana, uz egzibicione poteze i kontra napade.
Rezultat po deonicama glasio je
15:21, 19:13, 26:15, 26:17.
M. M.
RUKOMET
U KRAGUJEVCU ODIGRANO FINALE KUPA SRBIJE ZA @ENE
Zaje~arke duplirale krunu
KRAGUJEV^ANKE POBE\ENE,
ALI NE I POSTI\ENE
POLUFINALE
RADNI^KI - ZAJE^AR 27:33 (15:15)
KRAGUJEVAC - Hala: „Jezero“. Gledalaca: 400. Sudije: Stojkovi} (Ni{),
Nikoli} (Leskovac). Sedmerci: Radni~ki 4/2, Zaje~ar 6/6. Iskqu~ewa:
Radni~ki 10, Zaje~ar 20 minuta.
RADNI^KI: ]osi}, Jovanovi}, Tani} 5,Stepanovi} 6, Radosavqevi},
^airovi}, Kne`evi}, Mili} 3, Koperec, To{ovi}, Bala} 2, Kuki}-Radoji~i} 9, Filipovi}, Kuharovi}, Obu}ina, Stoiqkovi} 2.
ZAJE^AR: Stanojevi}, Mati} 3, Vu~kovi}, Nikoli}, Ni{avi}, Pislaru, Rajovi} 2, Pajki}, Zebi} 12, Georgijev 4, Dragoqubovi}, [opronui 7,
Benzal 5, Gorilska.
POLUFINALE
CRVENA ZVEZDA - JAGODINA 22:31 (8:15)
KRAGUJEVAC - Hala: „Jezero“. Gledalaca: 200. Sudije: Kova~evi} (Kosovska Mitrovica), Milosavqevi} (Zve~an). Sedmerci: Crvena zvezda 7/3,
Jagodina 4/3.
CRVENA ZVEZDA: ^oli}, Mari} 3, Grbi} 1, \urkovi}, Jevremovi} 5,
Radovi} 6, Mihajlovi}, Mistri} 6, Selmanovi}, Dombi, M. Milojevi},
Mili~evi}, Mi}kovi} 1, J. Milojevi}.
JAGODINA: J. @ivkovi}, G. Miladinovi} 1, Milanovi} 4, J. Miladinovi}, Radojevi} 1, M. @ivkovi} 4, Milo{evi} 5, Jevti}, Tasi} 5, Jovi},
Barto{i} 6, [tevin 2, Vla{kali}, Stefanovi} 3.
FINALE
ZAJE^AR - JAGODINA 33:24 (18:11)
KRAGUJEVAC - Hala: „Jezero“. Gledalaca: 600. Sudije: Kosanovi} i Nikoli} (Pan~evo). Sedmerci: Zaje~ar 4/2, Jagodina 3/2. Iskqu~ewa: Zaje~ar 10, Jagodina 8 minuta.
ZAJE^AR: Pislaru, Stanojevi}, Mati} 6, Vu~kovi} 1, Nikoli}, Ni{avi}, Rajovi} 2, Pajki}, Zebi} 7, Georgijev 4, Dragoqubovi}, [oprowi 8,
Benzal 5, Gorilska.
JAGODINA: J. @ivkovi}, G. Miladinovi}, Milanovi}, J. Miladinovi}, Radojevi}, M. @ivkovi} 4, Milo{evi} 4, Jevrti} 1, Tasi} 4, Jovi},
Barto{i} 5, [tevin 3, Vla{kali}, Stefanovi} 3.
ONO {to je predvi|ano, dogodilo se. Ve} godinama neprikosnovena ekipa Zaje~ara, potvrdila je svoju nadmo} na ovim prostorima osvojiv{i novu duplu krunu. Na finalnom turniru Kupa
Srbije u Kragujevcu, igranom u subotu i nedequ, savladale su prvo
u polufinalu doma}i Radni~ki
sa 33:27, da bi u finalu “samlele” najve}eg rivala - Jagodinu
(33:24).
Na`alost, time su se velika nadawa “crvenih”, tre}eplasiranih
u prvenstvu, da bi ovo mogla da bude godina u kojoj }e po prvi put u
rukometnoj istoriji Kragujevca,
ne samo `enskog, jedan pehar sti}i u vitrine ovda{weg kluba, izjalovila. Naravno, takva namera
Svi pehari na
jednom mestu
Pored osvojenog Kupa Srbije,
pobedni~kom timu Zaje~ara pripala su i sva priznawa za najboqe
pojedince finalnog turnira.
Tako je za najboqu igra~icu
progla{ena Sawa Rajovi}, najboqi golman je Tereza Pislaru, a
prvi strelac, sa 19 postignutih
golova, Maja Zebi}.
bila je i lajtmotiv da se u|e u organizaciju finala. No, {ta je tu
je. Ima dana…
U svakom slu~aju, taj, prvi duel
na zavr{nom nadmetawu, izme|u
rukometa{ica Radni~kog i Zaje~ara, bio je daleko najkvalitetniji. I po igri, i po neizvesnosti. Prvo poluvreme, posle velike borbe, okon~ano je nere{eno
(15:15), da bi u nastavku doma}e
popustile, posebno u odbrani. Iako su imale mnogo opravdanih
primedbi na su|ewe, “crvene” su
objektivno slabiji tim, sa mawim
fondom igra~a, i kada neko ili
ne{to zaka`e, kao u drugih 30 mi-
www.kragujevacke.rs
СПОРТ
KRAGUJEVAC - Stadion: “^ika
Da~a”. Gledalaca: oko 10.000. Sudija: Dejan Santra~ (Pavli{).
Strelac: Ili} u 69. minutu. @uti kartoni: Mari}, Tintor, Ota{evi}, I. Petrovi} (Radni~ki
1923), Stojkovi}, Ivanov, Ili},
Stankovi} (Partizan). Crveni
karton: Stankovi} u 90. minutu
(Partizan).
RADNI^KI 1923: ^an~arevi},
Pavlovi}, Fejsa, Tintor, Ota{evi}, Mari}, I. Petrovi}, Petronijevi}, Beqi} (od 70. \uri~kovi}), Milo{kovi}, Spalevi} (od
76. Milovanovi}).
PARTIZAN: Stojkovi}, Pauqevi} (od 29. Stankovi}), Lazevski,
Miqkovi}, Ivanov, Smiqani}, Joji} (od 61. Luka), Ili}, L. Markovi} (od 85. S. Markovi}), [}epovi}, Mitrovi}.
DA nam je najja~a liga takva kakva je, nikakva, potvrdio je i posledwi susret fudbalera Radni~kog 1923 i beogradskog Partizana. Mada se radilo o duelu pretposledweg i prvog na tabeli, na
“^ika Da~i” se u subotu to nije
dalo primetiti. Igra je bila posve ravnopravna, slaba, ali u egalu, sa gotovo indenti~nim ozbiqnijim prilikama na obe strane.
E, sad, {to su gosti slavili (0:1),
u pitawu je ~ist - maler.
Kako? Za{to?
Krenimo redom. U prvom poluvremenu, kolosalnu priliku da
dovede “crvene” u vo|stvo u 15.
minutu propustio je Beqi}. Prethodno je Milo{kovi} uputio centar{ut sa leve strane, golman
Stojkovi} kratko odbio loptu, koja je prakti~no “legla” na nogu vezisti doma}ih, ali on je {aqe visoko preko pre~ke sa svega desetak metara. Partizan se revan{irao desetak minuta kasnije. Ispred na{eg gola na{ao se Mitrovi}, ali iz blizine ne uspeva da
savlada ^an~arevi}a, ~ija je intervencija bila pravovremena.
Pored toga, u prvih 45 minuta
imalo je jo{ par poku{aja na obe
Foto: fkradnicki.com
SA PARTIZANOM KAO I
PROTIV ZVEZDE NA “^IKA
DA^I” - [email protected] PORAZ
FUDBAL
RADNI^KI 1923 - PARTIZAN 0:1
E, malera
strane, me|utim ti udarci bili
su nalik Beqi}evom, upu}eni daleko od mre`e.
Nastavak nije doneo izmenu snaga na terenu. I daqe su se Kragujev~ani svojski upiwali da do|u
do gola, {to se umalo nije desilo
ve} u 48. minutu, posle namernog
obarawa Petronijevi}a u {esnaestercu Partizana. Me|utim, pi{taqka sudije Santra~a nije se
oglasila, mawe-vi{e o~ekivano.
Svi znamo, a neki samo ne}e da
priznaju, da u na{em fudbalu suditi penal nekom od beogradskih
“blizanaca”, posebno u situaciji
kada se, kao sada, vodi velika bitka za titulu, mo`e arbitru prakti~no da “izbri{e” daqu karijeru. Naravno, da se takvo {to dogo-
UDARNI TRILING
“AMAZONKI”
nuta kompletna odbrana Kragujev~anki, gde se ~ak ni poslovi~no
dobra Olivera To{ovi} nije prime}ivala na golu, onda je zaista
te{ko o~ekivati pobedu nad, u posledwe ~etiri godine u Srbiji
nepobedivim Zaje~arkama.
Druga polufinalna utakmica,
o~ekivano, protekla je u dominaciji vice{ampiona Jagodine 31:22 (15:8). Ni u jednom trenutnu beogradska Crvena zvezda nije
im predstavqala ozbiqniju pretwu, pa je gol razlika rasla i rasla
(6:2, 18:8, 23:12…).
I onda - nije vi|eno ni “f” od
finala. Daleko ve}a drama je bila najavqivana, a zapravo, od 15.
minuta na parketu hale “Jezero”
postojao je samo jedan tim - Zaje~ar. Vo|stvo od 7:5, do poluvremena je stiglo na 18:11. U sli~nom ritmu reprezentativke ove ekipe, [pankiwa Andalusi Nurija Benzal i Ma|arica Anet [oprowi, te Hrvatica Maja Zebi}, u
nastavku su brzo dotukle rivala,
napravile deset golova vi{ka
(27:17), ~ime je, daleko pre kraja,
finale bilo okon~ano.
V. U. K.
Четвртак, 16. мај 2013.
dilo na suprotnoj strani, odluka
bi bila ista - u korist Partizana. To nije nikakva tajna, i ko druga~ije ka`e - la`e.
Naredna dva napada pripala su
gostima. Prvo je Miqkovi}, posle
kornera, glavom samo dodao loptu ^an~arevi}u, da bi malo zatim
golman Radni~kog “herojski” odbranio Stankovi}ev {ut sa peterca. Neki minut kasnije Milo{kovi} je imao svoj momenat, “pro{etao” se kroz odbranu Beogra|ana, ali i slabo {utirao, pa je
Stojkovi} iz neposredne blizine
uspeo da loptu izbije u korner.
Gol je pao “nenadano”. Radni~ki je zbog povrede Fejse bio sa igra~em mawe na terenu, {to je
rezervista “crno-belih” Luka is-
SUPER LIGA (M)
26. (posledwe) KOLO: Radni~ki - Zaje~ar 25:32, Partizan - Metaloplastika
35:18, Jugovi} - Rudar 31:29, PKB - Crvena zvezda 30:33, Napredak - Vrbas 29:30,
@elezni~ar - Vojvodina 25:28, Kolubara
- Crvenka 39:35.
Vojvodina
26 24 0 2 753:63748
Partizan
26 23 2 1 803:64348
Vrbas
26 14 2 10 678:68830
Zaje~ar
26 13 0 13 746:73526
Rudar
26 11 2 13 685:68224
Metaloplas. 26 11 2 13 644:64424
Kolubara
26 10 3 13 740:76523
Napredak
26 10 2 14 690:71222
C. zvezda (-8) 26 13 2 11 701:69820
PKB
26 8 4 14 713:73320
Radni~ki
26 10 0 16 662:70020
Jugovi}
26 8 3 15 681:70219
@elezni~. (-2) 26 10 1 15 698:74519
Crvenka
26 4 3 19 675:78511
RADNI^KI - ZAJE^AR 25:32
Ispratili rivala u Evropu
KRAGUJEVAC - Hala: „Jezero“. Gledalaca: 200. Sudije: Trivkovi} i Milosavqevi} (Be{ka). Sedmerci: Radni~ki 4/2, Zaje~ar 2/1. Iskqu~ewa:
Radni~ki 8, Zaje~ar 8 minuta.
RADNI^KI: Pralica 5, Jani}ijevi} 2, Fili} 5, Leki}, Stevanovi},
\uki}, Mo{i}, Petrovi}, Ramovi} 3, Simi} 4, Milo{evi}, Nikoli} 2,
Tomi} 4, Bosi}.
ZAJE^AR: Koci}, @iki}, Markl, [ipka 4, M. ]iri}, Gan~i} 2, @upawac 2, Nikoli} 1, Petkovi} 9, Stanojevi} 8, A. ]iri} 1, Tomi}, Jani}ijevi}, \or|evi} 1, Deni} 4.
OVOGODI[WE nadmetawe u Super ligi Srbije, rukometa{i Radni~kog neslavno su okon~ali - porazom. Boqa od wih u hali “Jezero”,
pro{le subote, bila je ekipa Zaje~ara, koja je ovom pobedom (25:32) osigurala nastup u evropskom takmi~ewu.
Prili~no non{alantni na terenu bili su doma}ini, po{to im ovaj
duel nije imao bilo kakav rezultatski zna~aj. Ono najva`nije, opstanak, obezbedili su pre dva kola, pa su tokom utakmice “gospodarili”
Zaje~arci. Vodili su gosti od prvog do posledweg minuta utakmice, poluvreme dobili 17:13, a najve}a razlika bila je pri skoru 23:31, osam
golova.
Posle niza uspe{nih sezona u eliti, “crveni” su, eto, sada bili na
korak od ispadawa u ni`i rang. Ipak, iz kluba sti`u vesti da }e se ve}
od jeseni situacija ponovo okrenuti u wihovu korist, {to zna~i da }e
postoje}i sastav pretrpeti znatne izmene.
V. U. K.
SUPER LIGA SRBIJE
27. KOLO: Radni~ki 1923 - Partizan 0:1, BSK - Hajduk 0:3, Spartak - Dowi Srem 1:1, Smederevo - Jagodina 2:1,
Crvena zvezda - OFK Beograd 1:0, Radni~ki (N) - Sloboda 0:1, Rad - Javor 2:2,
Novi Pazar - Vojvodina 0:1.
Partizan
27 20 4 3 63:16 64
Crvena zvezda 27 20 2 5 54:29 62
Vojvodina
27 15 10 2 34:16 55
Jagodina
27 13 4 10 30:24 43
Rad
27 11 8 8 29:23 41
Sloboda
27 9 12 6 33:33 39
OFK Beograd 27 11 5 11 27:28 38
Spartak
27 9 8 10 35:31 35
Hajduk
27 8 8 11 32:31 32
Dowi Srem
27 8 7 12 25:31 31
Radni~ki (N) 27 8 7 12 25:38 31
Javor
27 8 6 13 34:35 30
Novi Pazar 27 6 9 12 23:35 27
BSK
27 7 5 15 23:54 26
Radni~ki 1923 27 5 9 13 20:34 24
Smederevo
27 3 6 18 14:43 15
28. KOLO: Sloboda - Radni~ki 1923,
Hajduk - Rad, Javor - Novi Pazar, Vojvodina - Radni~ki (N), Partizan - Crvena zvezda, OFK Beograd - Smederevo, Jagodina - Spartak, Dowi Srem - BSK.
koristio da komotno pro|e sa desne strane i doda loptu u sredinu
do kapitena Ili}a. Ovaj je, u jednom dodiru, sa desetak metara prosledio u mre`u za 1:0.
Priliku da uve}a prednost Partizan je imao u 74. minutu, kada
je [}epovi} iz slobodnog udarca
propisno namu~io ^an~arevi}a.
Me|utim, tragi~ar susreta, ispostavilo se, bio je na{ Ivan Petrovi}. U dva navrata je sa 10-tak
metara neometano {utirao ka protivni~kom golu, a posebno mo`e
da se `ali za onim poku{ajem iz
sudijske nadoknade vremena, kada
je na centar{ut \uri~kovi}a,
Milo{kovi} glavom odigrao povratnu do Petrovi}a, ovaj raspalio levicom - ali tik uz levu stativu. Sa tom {ansom, oti{li su i
bodovi za Beograd.
S obzirom da ni BSK Bor~a, makar za sada, ne mrda sa bodovima,
a i da nam je Novi Pazar “na dohvat ruke”, be`i za pobedu, preostala tri kola i daqe pru`aju
mogu}nost Radni~kom da opstane
u eliti. Samo neko mora da se pobedi. Eto, mo`da ba{ za vikend
Sloboda u U`icu?!
V. U. K.
STREQA[TVO
Bronza sa
Lige Evrope za
Nevenu i
Milo{a
REPREZENTACIJA Srbije, u ~ijem sastavu su bili i
kragujeva~ki strelci Milo{
Ivanovi} i Nevena Armu{, u
disciplini vazdu{na pu{ka
osvojila je tre}e mesto na kvalifikacionom turniru Lige mladih Evrope, koji je pro{le nedeqe odr`an u Smederevu. To, ipak, nije bilo dovoqno da bi se na{li na finalnom okr{aju u slovena~kom La{kom.
Naime, selekciji Srbije
bile su potrebne obe pobede
drugog dana, protiv Hrvatske
i Ukrajine, da bi se domogla
drugog mesta koje je vodilo
na zavr{ni turnir. U prvom
me~u jesu savladali Hrvatsku sa 16:8 (Ivanovi} je pobedio sa 5:3), ali u drugom
Ukrajina je bila boqa sa
14:10 (Ivanovi} je izgubio
sa 6:2). Ina~e, prvog dana Srbija je izgubila sa 15:9 od Rusije, a pobedila Izrael sa
14:10.
Na kraju, prvu poziciju zauzela je Rusija sa ~etiri pobede, druga je Hrvatska sa dve
pobede i boqim odnosom poena, a tre}a i ~etvrta su Srbija i Ukrajina, tako|e sa po
dve pobede, ali lo{ijim skorom poena. Izrael je posledwi, peti, bez ijednog trijumfa.
S. M. S.
КРАГУЈЕВАЧКЕ
27
[email protected] LIGE
Srpska liga „Zapad“, 26. kolo:
Bane - Rudar 2:1, Polet (Q) - Radni~ki (Kl) 4:3, Vuji} - Sloboda (^)
1:2, [umadija (A) - Pobeda Belo{evac 0:0, Jasenica 1911 - @elezni~ar
0:0, Kru{ik - Seqak (M) 4:2, Sloga
(PM) - Ma~va 1:0, Mladi radnik Partizan (BB) 0:0.
Tabela: Sloga (PM) 57, Mladi radnik 51, Ma~va 47, Polet (Q) 42,
Jasenica 1911 35, [umadija (A) 35,
Rudar 33, Pobeda Belo{evac 32, Bane 32, Seqak (M) 31, Sloboda (^) 30,
Partizan (BB) 29, Kru{ik 29, @elezni~ar 28, Radni~ki (Kl) 25, Vuji} 24 boda.
27. kolo: Pobeda Belo{evac - Vuji} (nedeqa, 16.30), Mladi radnik Bane, Partizan (BB) - Sloga (PM),
Ma~va - Kru{ik, Seqak (M) - Jasenica 1911, @elezni~ar - [umadija
(A), Sloboda (^) - Polet (Q), Radni~ki (Kl) - Rudar.
Zona „Morava“, 26. kolo: Slavija - Trep~a 3:0, Metalac - Tutin
1:0, Prijevor - Vodoja`a 1:3, Jo{anica - Kara|or|e 4:0, Omladinac
(Z) - Orlovac 0:3, [umadija 1903 Takovo 1:3, Omladinac (NS) - Polet (T) 0:0, Sloboda (G) - Mokra Gora 0:0.
Tabela: Mokra Gora 56, Jo{anica
55, [umadija 1903 48, Tutin 43,
Takovo 43, Vodoja`a 41, Kara|or|e
39, Sloboda (G) 37, Polet (T) 35, Orlovac 33, Metalac 32, Omladinac
(NS) 29, Trep~a 25, Slavija 22, Omladinac (Z) 19, Prijevor 18 bodova.
27. kolo: Sloboda (G) - Slavija,
Polet (T) - [umadija 1903, Vodoja`a - Metalac (nedeqa, 16.30), Mokra Gora - Omladinac (NS), Takovo
- Omladinac (Z), Orlovac - Jo{anica, Kara|or|e - Prijevor, Tutin Trep~a.
Prva gradska liga, 25. kolo: Seqak (MP) - [umadinac 1:5, Vinogradi DB - Arsenal 0:3, Sloga (D) Mar{i} 3:0, Su{ica - Jedinstvo
1:0, Kori}ani - ]ava 1:1, Erdoglija
1931 - Budu}nost 1:4 (prekid u 39.
m.), Kolonija - Jadran 3:2, [umadija (^) - Partizan (C) 2:1.
Tabela: Arsenal 60, Su{ica 57, Kolonija 52, Jadran 40, Budu}nost 36,
Kori}ani 36, Partizan (C) 33, Seqak (MP) 32, [umadinac 31, Vinogradi DB 29, Mar{i} 29, Sloga (D)
28, Jedinstvo 28, [umadija (^) 23,
]ava 23, Erdoglija 1931 13 bodova.
26. kolo: Mar{i} - Vinogradi
DB, Partizan (C) - Kolonija (subota, 16.30), Jedinstvo - Sloga (D),
[umadinac - [umadija (^), Jadran
- Erdoglija 1931, Budu}nost - Kori}ani, ]ava - Su{ica, Arsenal - Seqak (MP) (nedeqa, 16.30).
Druga gradska liga, 25. kolo: Seqak (C) - Bagremar 0:4, Azbest - Dobra~a 5:4, Srbija - Mladost 2:1,
Kutlovo - Borac 4:1, Mladost Teferi~ - Botuwe 1:1, 21. oktobar - Sloga (L) 1:5, [umarice 2008 - Kremenac 0:4, Ko{utwak - Hajduk 2:0.
Tabela: Bagremar 63, Srbija 61,
Sloga (L) 56, Kutlovo 43, 21. oktobar 42, Mladost Teferi~ 41, Ko{utwak 35, Mladost 35, Azbest 32,
Botuwe 31, Seqak (C) 29, Hajduk 27,
Borac 23, Kremenac 21, Dobra~a 18,
[umarice 2008 1 bod.
26. kolo: Mladost - Azbest (subota, 16.30), Dobra~a - Seqak (C), Bagremar - Ko{utwak, Hajduk - [umarice 2008, Kremenac - 21. oktobar,
Sloga (L) - Mladost Teferi~, Botuwe - Kutlovo, Borac - Srbija (nedeqa, 16.30).
Tre}a gradska liga, 13. kolo: @e`eq - Divostin 3:0 (prekid u 22.
m.), Zastava - [umadija 1934 5:4,
Velika Sugubina - Stari momci 3:2,
\uriselac - Studenac 0:0 (prekid u
9. m.). Slobodan je bio Trmbas.
Tabela: [umadija 1934 30, @e`eq 22, Zastava 21, Velika Sugubina 19, Studenac 18, \uriselac 12,
Trmbas 6, Stari momci 4, Divostin 4 boda.
14. kolo (nedeqa, 16.30): Stari
momci - Zastava, [umadija 1934 \uriselac, Studenac - @e`eq, Divostin - Trmbas. Slobodna je Velika
Sugubina.
28 КРАГУЈЕВАЧКЕ
Четвртак, 16. мај 2013.
www.kragujevacke.rs
СПОРТ
[email protected] SE TRENER
VATERPOLO
Udovi~i} u
Americi
USLEDILO FINALE FINALA - “CRVENI” I[LI U BEOGRAD PO TITULU
Majstorica odlu~ila prvaka
(3. ME^)
CRVENA ZVEZDA - RADNI^KI
8:7
BEOGRAD - Bazen: “Ta{majdan”.
Gledalaca: 2.000. Sudije: Putinkovi} i Bala`evi} (Beograd). Igra~ vi{e: Crvena zvezda 14 (5), Radni~ki 12 (4). Peterci: Radni~ki
1/1, Crvena zvezda 2/1. Rezultat
po ~etvrtinama: 2:3, 2:0, 1:1, 3:3.
RADNI^KI: Radi}, Buri} 2,
Popovi}, Markovi}, Gak, Ba{i},
]iri} 1, ^upi}, Zlokovi}, F. Filipovi} 2, ]irkovi}, \. Filipovi}
2, Lazi}.
CRVENA ZVEZDA: [efik, S. Ra{ovi}, Ra|en, Ivo{evi}, Mili}evi}, Pijetlovi} 1, Avramovi}, V.
Ra{ovi} 1, Ran|elovi} 3, Vapenski
2, Prlainovi} 1, E{kert, Stoj~i}.
(4. ME^)
RADNI^KI - CRVENA ZVEZDA
13:9
KRAGUJEVAC - Zatvoreni bazen
SC „Park“. Gledalaca: 1.100. Sudije: Stefanovi} i Putinkovi} (Beograd). Igra~ vi{e: Radni~ki 13
(5) Crvena zvezda 4 (1). Dva igra~a
vi{e: Crvena zvezda 2 (1). Peterci: Radni~ki 1/1, Crvena zvezda -.
Rezultat po ~etvrtinama: 3:3,
3:1, 5:3, 2:2.
RADNI^KI: Radi}, Buri} 1,
Popovi}, Markovi} 1, ]irkovi} 1,
Ba{i}, ]iri}, ^upi}, Zlokovi} 2,
F. Filipovi} 3, Udovi~i} 2, \.
Filipovi} 3, Lazi}.
CRVENA ZVEZDA: [efik, S. Ra{ovi} 2, Ra|en 1, Ivo{evi}, Mili}evi}, Pijetlovi} 2, Avramovi}
3, V. Ra{ovi}, Ran|elovi}, Vapenski 1, Prlainovi}, Stoj~i}, Draksimovi}.
Foto: vkradnicki.com
KAKO GOD - [AMPION ]E
STI]I IZ BEOGRADA
BA[ poput prethodna dva, i u
tre}em i ~etvrtom duelu finala
plej-ofa, vaterpolisti Radni~kog i Crvene zvezde iskoristili
su prednost doma}eg bazena i po
jednom slavili. Tako je rezultatsko stawe u pobedama svedeno na
2:2, {to je rivale dovelo do majstorice, igrane sino} na Ta{majdanu.
I dok su se u Beogradu opet lomila kopqa oko pobednika, kada
je Zvezda uspela da susret okon~a
skorom 8:7, na na{em bazenu, po
povratku kapitena “crvenih” u
tim, Vawe Udovi~i}a, usledila je
neka sasvim druga pri~a, bez ikakve neizvesnosti. Pred nanovo
prepunim tribinama, parteru i
svemu gde mo`e da se ikako stane
il’ makar ~u~ne, Radni~ki je ubedqivo porazio “crveno-bele” sa
13:9. Dr`ali su se gosti do 3:3, a
MOTOCIKLIZAM
onda je skor “oti{ao “ na 9:4, ~ime je svaka dilema oko pobednika
otklowena.
U toj euforiji otputovalo se za
prestonicu, odakle su, bez la`ne
skromnosti, svi Kragujev~ani o~ekivali da se wihovi vaterpolisti vrate oven~ani titulom. A da
li su u tome i uspeli - ve} znate.
V. U. K.
FUTSAL
EKONOMAC KRENUO U ODBRANU
TITULE
Finale na vidiku
EKONOMAC je preksino} u hali ”Jezero” ve} odigrao revan{ utakmicu polufinala plej-ofa Prve futsal lige protiv ni{kog
Kopernikusa. U prvom duelu, koji je bio na programu u subotu, “studenti” su se pokazali boqim na gostovawu za gol - 2:1.
Iako je u Ni{u vi|en egal susret, gde je, u posledwem minutu,
presudila lucidnost i preciznost majstora ove igre, Mladena Koci}a, o~ekuje se da ovu seriju Kragujev~ani okon~aju “na brzaka”.
Ako tako i bude, Ekonomac }e se u finalnoj seriji, koja kre}e od
slede}e nedeqe, nameriti na boqeg iz dvoboja beogradskog Marba
i Be~eja.
S. M. S.
“NAGRADA KRAGUJEVCA 2013.”
Ki{a ih nije mimoi{la
DRUGU trku Otvorenog {ampionata Srbije u brzinskom motociklizmu, koja se u nedequ, na stazi Beranovac kod Kraqeva, vozila pod nazivom “Nagrada Kragujevca 2013.”, obele`ila je ki{a, zbog koje je staza
bila mokra, {to je uslovilo dosta padova gotovo u svim klasama, na sre}u bez ve} posledica po takmi~are.
Trku u najja~oj klasi, 1.000 {tok sport, obele`io je Milo{ Milovanovi}, vi{estruki {ampion Srbije,
koji je bez mnogo problema slavio
ispred Gorana Stojanovi}a i Vuka{ina Baji}a. U 600 super sport klasi Nenad Stojanovi} jo{ jednom je
dokazao da je bez premca , dok su tako|e ubedqivi u moto hepening klasama od 600 i 1.000 kubika bili Sr|an Gavrilovi}, odnosno Dragan Stankovi}. Martin Vugrinec bio je najbr`i u 125 kubika.
Organizator, kao i ranijih godina, bio je kragujeva~ki AMKK Divqi,
a pokroviteq grad Kragujevac.
GRUPA MALA - ODABRANA
ALPE ADRIA
Iz prve, deveti
NENAD Petrovi}, ~lan kragujeva~kog AMKK Divqi, bio je predstavnik Srbije na prvoj trci evropskog {ampionata Alpe Adria. Premijera je vo`ena u Italiji, na stazi kod Venecije. Iako se takmi~io sa
motorom starije generacije, Petrovi} je uspeo da zauzme sasvim solidno, 9. mesto u konkurenciji 18 voza~a.
- Ako uzmem u obzir ~iwenicu da sam prvi trening presko~io, ~ime
sam imao mawe vremena da se upoznam sa ovom, ina~e, veoma zahtevnom
stazom, prepunom krivina, i uz to podatak da je moj motor, Suzuki K9,
bio najstariji motor na stazi, smatram da sam uspeo da postignem zavidan rezultat u najja~oj klasi ovog {ampionata.
@eleo bih ovom prilikom da se zahvalim gradu Kragujevcu, koji mi
je omogu}io da ove godine nastupam na ovom takmi~ewu - rekao je po
dolasku Petrovi}.
V. U. K.
Novi selektor vaterpolo
reprezentacije SAD je Dejan
Udovi~i}, nekada prvi stru~wak
srpske selekcije, sa kojom je u
{est godina osvojio ~ak 17
razli~itih odli~ja, i sada ve}
biv{i trener Radni~kog, kome je
u klupske vitrine ove sezone
doneo pehar Kupa Evrope i
najmawe finale dr`avnog
prvenstva (mo`da i titulu).
Ugovor sa Amerikancima
potpisao je do 2016. godine,
ta~nije do zavr{etka
Olimpijskih igara u Rio de
@aneiru.
- Izuzetno mi je zadovoqstvo
{to sam bio u za~etku jedne
divne pri~e o Vaterpolo klubu
Radni~ki. Zahvalio bih se
navija~ima, Skup{tini grada i
svima koji su pomagali, jer je ovo
uspeh svih nas, i na osnovu takve
pa`we siguran sam da }e u
budu}nosti Radni~ki izrasti u
pravi klub sa dugom i uspe{nom
tradicijom. To Kragujevac kao
grad zaslu`uje.
Trudi}u se da sa strane uvek
budem na raspolagawu
Radni~kom, da pomognem koliko
je to u mojoj mo}i. Ipak,
ogroman posao je preda mnom,
ameri~kom vaterpolu sledi
smena generacije, dolaze novi,
mladi igra~i. Najve}i poklon za
rastanak bi mi bio da u sredu
postanemo prvaci Srbije.
ODBOJKA
Gibe na
Svetskom
SREDWI bloker Radni~kog Kredi banke Aleksandar
Blagojevi} uspe{no je branio boje Srbije na kvalifikacionom turniru za odlazak
na Svetsko prvenstvo, odr`anom protekle sedmice u Ariqu.
Juniorska reprezenatacija na{e zemqe uspela je da ostvari svih pet pobeda i tako
izbori plasman na zavr{nicu krajem leta. „Orli}i“ su
redom savladali Slova~ku
3:0, ^e{ku 3:1, Francusku 3:1
pa Hrvatsku i [paniju bez
izgubqenog seta.
M. M.
BICIKLIZAM
AMERI^KI
FUDBAL
DIVQI VEPROVI KRAQEVSKE KRUNE
35:0
Kom{ijama
krompir
BEZ previ{e napora kragujeva~ki sastav „odradio“ je utakmicu ~etvrtog kola Super lige Srbije. Kom{ije iz Kraqeva ispra}ene su sa nulom, {to je i prava
slika odnosa snaga dve ekipe. Utakmica je, dakle, dobro do{la kao
ja~i trening za fini{ sezone koji ubrzano dolazi.
Gosti su imali peh na samom
startu, povreda prvog kvoterbeka
Her{ija ostavila je Krune bez ubojitosti, te je posao doma}inu
dodatno bio olak{an. Sa druge st-
SUPER LIGA SRBIJE
4. KOLO: Divqi Veprovi - Kraqevske Krune 35:0, Legionari - Vojvode
7:21, Imperatori - Panteri 40:37, Vukovi - Plavi Zmajevi 48:6.
Vukovi
4 4 0
182:20
Vojvode
4 4 0
94:45
Divqi Veprovi
4 3 1
110:65
Panteri
4 2 2 110:110
Imperatori
4 2 2 112:132
Plavi Zmajevi
4 1 3
85:117
Legionari
4 0 4
34:120
Kraqevske Krune 4 0 4
26:144
5. KOLO: Plavi Zmajevi - Divqi Veprovi, Kraqevske Krune - Legionari,
Panteri - Vukovi, Vojvode - Imperatori.
rane briqirao je vo|a napada Santino Simone. Od pet pogodaka
svoje ekipe, tri je zabele`io sam,
tr~awima za osam, dve i jednu jardu, a uz to asistirao je Nikoli Simovi}u i Filipu Nedeqkovi}u.
Sr|an Ru`i} je u PAT-ovima imao uspe{nost tri od ~etiri, dok
je jedan dodatni napad realizovao
ulaskom u N zonu za dva poena.
Takmi~ewe u doma}em {ampionatu nastavqa se narednog vikenda, a Veprovi }e, po rasporedu,
igrati u Beogradu sa Plavim Zmajevima.
M. M.
Neugodna
konkurencija
SASVIM solidan nastup
imali su biciklisti Radni~kog na dvadesetom me|unarodnom biciklisti~kom
klasiku, koji je vo`en na relaciji Beograd-^a~ak, pro{le nedeqe, uz u~e{}e 124
takmi~ara iz 13 zemaqa.
Prvi je stazu dugu 140 kilometara pre{ao Slovenac
Matej Mugerli, u vremenu od
tri sata, tri minuta i {est
sekundi, voze}i prose~nom
brzinom od 45 kilometara na
sat. A grupa Kragujev~ana, sa
zaostatkom ne{to vi{e od
dve sekunde, stigla je na ciq
ovim redosledom: 21. Dejan
Mari}, 24. Goran [melcerovi} i 29. Esad Hasanovi}.
Neboj{a Jovanovi} i Bojan
\ur|i} pro{li su kao 59, odnosno 60.
Trku, ina~e, nije zavr{ilo
~ak 25 biciklista.
S. M. S.
Download

01:Layout 1.qxd