broj 192-193-194 / 2011
broj 192-193-194 / 2011
VIDOVDAN 2011.
MARKES IZME\U KORICA
TRE]I ME\UNARODNI
FESTIVAL U VAQEVU
ADAM PUSLOJI] MILO[ JANKOVI]
SRBA IGWATOVI] JOAN FLORA
VLADIMIR KONE^NI QUBI[A \IDI]
VILIJEM BLEJK LELA JOVANOVI]
SVETISLAV N. BRKOVI] BIQANA TASI]
ALEKSANDAR [email protected] SVETLANA
STEFANOVI] MILAN BALINDA DEJAN
BOGOJEVI] IDA IGWATOVI] DANKO
STOJI] RADOVAN [TURANOVI]
MIROSLAV RADOVANOVI] MILAN S.
DIMITRIJEVI] MILICA JEFTIMIJEVI]
LILI] DANICA VUJKOV MILIJAN
DESPOTOVI] DU[AN STOJKOVI]
^EDOMIR QUBI^I] MIODRAG D.
IGWATOVI] [email protected] KOMAR BRANKO
PIRGI] @ARKO \UROVI] ALEKSANDAR
NOVAKOVI] GORDANA VLAHOVI]
MIRKO IKONI] QUBI[A RAJKOVI]
[email protected] LUKA PRO[I]
PLUS BIBLIOTEKA SAVREMENIKA
MILO[ JANKOVI]
QUBOSLOVNIK
broj 192-193-194 / 2011
VIDOVDAN 2011.
Adam Pusloji}
TO OTETO TLE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Milo{ Jankovi}
KOSOVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Srba Igwatovi}
STAVI SVE U SLOVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
POEZIJA//PROZA
Joan Flora
OVDE SE VIRTUELNI GOVOR PREKIDA... . . . . . . . . . . . . . 17
Vladimir Kone~ni
KRV U SNU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
Qubi{a \idi}
SKRA]ENICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Vilijem Blejk
PESME I AFORIZMI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Lela Jovanovi}
TRIPTIH O UMETNIKU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
Svetislav N. Brkovi}
VOJNA I MIR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
Biqana Tasi}
SUN^ANIK I MESE^NIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36
Aleksandar Piro`kov
TRAGOVI KWIGE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
Svetlana Stefanovi}
MOJE SOPSTVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
PLUS
Milan Balinda
GABO IZME\U KORICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
TRE]I ME\UNARODNI FESTIVAL
“INTERKULTURALNI DIJALOG KROZ SRPSKI
I ME\UNARODNI UMETNI^KI IZRAZ„,
VAQEVO 2011. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
Ida Igwatovi}
POSTMODERNISTI^KA PARADIGMA SAVREMENE
KULTURE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
Danko Stoji}
ZAVIST I QUBOMORA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
TUMA^EWA
Radovan [turanovi}
JEDAN “UPAD„ U NARODNU POEZIJU . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
Miroslav Radovanovi}
O NEKIM DIMENZIJAMA ANDRI]EVE LIRSKE
PRIPOVETKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
Milan S. Dimitrijevi}
LIRSKO-POETSKO I DOKUMENTARISTI^KO
VI\EWE ASTRONOMIJE U “BLAGODARNIKU„
MILANA S. KOSOVI]A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Milica Jeftimijevi} Lili}
DOM I SVET U POEZIJI ALEKSANDRA
MILO[EVI]A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
KRITIKA
Danica Vujkov
O TRI ZNAMEWA HRI[]ANSKE VERE . . . . . . . . . . . . . . . . 99
Milijan Despotovi}
PESMOM KROZ LIKOVNI VIDOKRUG . . . . . . . . . . . . . . . . 101
Du{an Stojkovi}
PESNI^KO ISIJAVAWE MRAKA I NI[TAVILA . . . 103
^edomir Qubi~i}
[email protected] STAWE PESME . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
Miodrag Igwatovi}
PESNIK [email protected] POEZIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
Ru`ica Komar
DUBINE POETSKIH REFLEKSIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
Branko Pirgi}
FENOMEN IDENTITETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
@arko \urovi}
RAZNOLIKOSTI KRITI^KIH TUMA^EWA . . . . . . . . . . 119
Aleksandar Novakovi}
SVETLOST MALIH STVARI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
@arko \urovi}
VRIJEME KAO POETSKI MEDIJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
Gordana Vlahovi}
U SLAVU TVORCA SNAGOM RE^I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
Mirko Ikoni}
O DUHU ISKONA ILI ZAVETNE KWIGE ZBORE . . . . . 126
Qubi{a Rajkovi} Ko`eqac
DOBRODO[LICA NOVOM PRIRU^NIKU . . . . . . . . . . . . 128
Branko Pirgi}
BOGATSTVO RAZLI^ITOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
Danko Stoji}
ROMAN IDEJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
Luka Pro{i}
ROMANI MILIVOJA AN\ELKOVI]A . . . . . . . . . . . . . . . 132
PLUS
PLUS BIBLIOTEKA “SAVREMENIKA„
Milo{ Jankovi}
QUBOSLOVNIK
Podse}amo sve opoznele pretplatnike da od wih zavisi
daqe izla`ewe ovog, sticajem prilika danas najstarijeg kwi`evnog ~asopisa koji izlazi u Beogradu ve} godinama bez
ikakve oficijelne materijalne potpore; jedinog kwi`evnog
~asopisa koji je u broju koji je pred vama nastojao da obele`i
proslavu ovogodi{weg Vidovdana na Kosovu na koju su do{le
hiqade qudi, pogotovu mladih, a ~ula se i re~ ve}eg broja na{ih pesnika.
Ur.
Na korici Gazimestan 28. juna 2011,
fotografija Adama Pusloji}a
VIDOVDAN 2011.
Adam Pusloji}
TO OTETO TLE
10 opisnih pesama o istom zlo~inu
DA IMAM S KIM DA ZBORIM
Ocu Dragoqubu
Uvedo{e zabrane nove
za sve `ive jezike
za mrtve reko{e
mo`e mo`e
kona~no da i na{i
mrtvi jednom
do|u na svoje
vrati{e se zatim
me|u `ive i mrtve
zvezde onamo iza
da imaju s kim da zbore
da se vide sa vremenom
u kosmi~kom sobi~ku
5
ej bo`e vlasni~e te odaje
jesu li i sada u tami
i od tvoje senke ve}oj
ima{ li opet naum i plan
ho}e{ li nam poveriti
visinu i rast neba bar
da imam s kim da zborim
ma i na mrtvom jeziku
ose}am novu istinsku temu
daj mi iskonsku olovku i
posledwu re~
2011.
BELO KOSOVO
Vatrogasac koji je ovde
prvi stigao ima {ta
i da vidi
pepeo je iznova
olistao i peva kos
cveta u vazduhu
i ima zelenu
boju zemqe i krvi
6
dobar je svaki kamen
da se u ruinu `ivota
na vreme
usadi seme svetlosti
ili da se ni{ta i crno
do kraja oplemeni
da mu se orosi zvezda
i sve se ozna~i krugom
i ozra~i iznutra
belom ta~kom Kosova
mog Boga
26. 6. 2011.
MRVA, TRUNKA, GRUMEN
Bojim se da bijem
uvek pogre{ne qude
i da poqupce delim
u najpogre{nijem pravcu
jeste, danas je do{ao
taj dan, stao je tu
u red za qude i mirno
izgovorio: taj sam!
7
Ne, nije on zahtevao
ni hleba, ni vode...
samo je zaiskao vazduha
i tvrdu mrvicu slobode.
26. 6. 2011.
IME MI JE PAD ZA PADOM
Odnedavno na stvari gledam kamenim o~ima i zato svet vidim kao kqu~nu piramidu i visoku, belu kost koja je izme|u neba i
zemqe izatkala lepotu od mosta, san od oka do oka, bistri tok uma.
Zami{qam da mi se Bog sme{i. Ume On i to, ako si radostan i tu`an u isti mah.
Ja sam ovde na Kosovu takav.
Jo{ dugo }u tugovati za Bogom u vidu wegovog Sina za Kosovom. I ka`e danas na{ Pavle, srpski: “Qudi, uzmite me u pamet!„
Samo to. Vidovdan je... sutra.
27. 6. 2011. u porti Gra~anice, pisano i ~itano
ZBOGOM
Zbogom, Srbijo.
Sad mi je lak{e i umreti,
me|u svojima, nadaleko...
u Babinom mostu, gde selo
moje od visine... trajem!
Ve~eras idem pred vladiku
i svetooca na{e vere i
sve molitve Gra~anice...
Gospode, neka ubudu}e to
jedini greh moj pobude, a
da nam bra}a i du{mani
isto ne izlude, uzalud!
podne, 27. 6. 2011. u B. mostu
@IVA VODA
svim `iteqima Babinog mosta
Dugo }u jo{ piti ~istu i pitku vodu sa visine od Babinog
mosta, ukraj bolne, neprebolne i Prve kosovske kosturnice na{e
carice Milice i ~asne one beloplave juna~ke Trpeze zasvagda `i8
vih kosovskih junaka koju oni jo{ za `ivota vozdigo{e i otvori{e sebi, ali tako da i mi za wom – dobrovoqno i ugibno stanemo u
krug, do u beskraj Srbije. Ako ti zatreba, Srbijo, a ti ne odbijaj
ukazanu nam ~ast.
Od danas, darovan usudno, ja nalikujem `utoodornom Isusu
iz Patrijar{ije nam Pe}ke i hoda}u tako odenut kao `uti, jesewi,
jevrejski list. Dobar je to ovaj bo`anski znak i stamena nada da }e
i nama biblija prite}i ve} jednom u pomo}, odista. Ne video nikada ja grada Jerusalima vi{e, ako mi Kosovo ne uzvrate mirno oni
isti koji mi ga oduze{e kao majci iz utrobe, a ocu iz nedara... voqeno krsno ~edo.
Babin most, a o Vidovu dne 2011.
ZA WEGOVU SVETOST I.
Qudi mi vele da ste tu, negde,
ali gra~ani~ki nevidim
i u vidovdanskoj Poveqi ve}
ili u molitvi besedne re~i,
koju }e mogu}i letwi pqusak
na~as odlo`iti, da nam du`e
Liturgija potraje sutra,
kad nam do|e i Vidov dan...
najsrpskije u goste do|e.
A ja, a mi pesnici, [TA
DA u~imo i u~inimo, od
Vas i sa Vama u bratstvu
od ve~eras ili bar od sutra?
9
Znam. Da nam se ovde, evo,
i Gospod neumorno SME[I.
27. 6. 2011.
ZAPIS NA KOSOVU, 27. 6. 2011.
za pesnika Sl. Kosti}a
Kladim se da }e nas ovi sada
ubiti. U strmoglavim o~ima
vidim im odluku iz koje sve
gviri istina. Ne ide to
nama u prilog. Mo`e nas to
smrviti svakoga trena?
Da li da i{ta u~inimo,
suprotno da bude? Da im
ma{emo de~ici wihovoj
rukama budu}e dece na{e?
Da im verujemo kako I ONI
NAMA misle dobro, sve najboqe?
I da nas NE]E VI[E progawati
i klati u hodu, i iz zasede,
dok na{i qudi `awu `ito
i sade vinograd, uveliko?
10
PISANO BE[E
Crno ti se pi{e, kao da je
`ivot celi posmrtna igra
ili ukwi`ewe tih dveju krivih
linija koje pro`imaju nam du{e
iznutra i spoqa, u sadejstvu
i simbiozi sve trajnijoj ili
se svetlost kida i ukida.
Pisano be{e i vi{e od toga,
ali se pamti tek toliko.
Tek koliko stane na dlan.
Na Kosovu i Metohiji danas.
Odavde, vidovdanski ~isto
i gra~ani~ki jasno i vedro
Gazimestan vidim u Srbiji.
I naglo sklapam – dlan!
28. 6. 2011.
11
TO OTETO TLE!
Ja sam to, i toliko.
U meni izjutra ima svetlosti
i tmina se povla~i u dubinu
i svuda onamo gde narod stoji
ni~ice i u padu, a di`e se.
Dolazim da se svetimo
suzom kojom i bolnom kletvom
od koje nema uzmaka i spasa
onima koji nam ote{e ogwi{te
i oduze{e sveto tle.
Moje je da govorim Bogu celu
molitvu i da zaiskam oprost
za sve dobro, ~isto i ~estito
koje drugima mo`e imati vid
dubokog nezaborava i zlosti.
Ja sam to oteto tle!
Gra~anica, na Vidovdan, 2011.
(Iz rukopisa zbirke Zbogom, Srbijo, juni 2011)
Milo{ Jankovi}
KOSOVO
1.
Ko se krstom krsti i uzda u Boga
i ko krsnu slavu u pomo} priziva,
neka do|e danas do po~ela svoga,
ovde – gde nas Lazar ponovo saziva.
Ko za Boga zna i Bo`ija Slova,
ko ~esnicu lomi i badwake lo`i,
nek pomogne re~ da se rodi nova,
koja i nas mo`e u jedno da slo`i.
Ko an|ele ~eka i Nebeske Sile,
da po wega do|u kad mu bude vreme,
i ako su rane predaka mu mile,
neka Krstu danas pogne svoje teme.
12
Sapredstojnik ko je ~estitoga kneza
i Milo{ev iver, sokolovo krilo,
neka `rtvom bude u~vorena veza,
da ne bude danas {to je onda bilo.
Ko se Srbom zove, ma gde do sad bio,
neka do|e ovde – na ro~i{te tami.
Crni nas je oblak, crne, prepokrio.
Wih je, opet, mnogo. Mi, u Hristu – sami.
2.
Ko ne do|e danas, prona{la ga kuga,
stooka mu avet posestrima bila,
ne imao porod, ni brata, ni druga,
u bezna|u ~emer stravna ga zalila.
13
Ko ne do|e danas – ne do{ao grobu,
ne na{ao du{i mira, ni stani{ta,
gujinski mu jed kolao po drobu
i crn majci bio od crnoga pri{ta.
Ko ne do|e ovde – odakle smo po{li,
aspida mu morna bila vidar telu,
dabogda mu crni polaznici do{li
i ku}u sku}io satani u `drelu.
Ko ne do|e danas, da pomogne bra}i,
nek se nad wim sklope muwe i gromovi,
iz tartara izlaz ne mogao na}i,
svojim `ivim mesom neka crve tovi.
Ko ne do|e zemqi iz koje smo nikli,
neka mu se ime pamti u vekove,
svi wegovi, dabogda, na okove svikli
i nek sva sramota po wima se zove.
3.
Ko ne do|e danas zato {to ne mo`e,
jer ga nedug mori, ili nogu nema,
neka mu je prosto, pomozi mu, Bo`e,
i bez wega dovoqno nesre}e se sprema.
Ko ne do|e ovde jer jo{ jeste dete,
neka mu je prosto i nek oca pamti.
Jedini mu zavet – zavet je osvete,
a {ta mu je ~initi, to }e i sam znati.
Ko ne do|e danas zato {to se pla{i,
neka mu je prosto – hrabrih uvek malo,
ali da zna dobro – kad nekrst zaja{i,
`ivot se ne zove {to je preostalo.
Ko ne stigne danas jer Vi{wi ne dade,
neka mu je prosta glava za dan skupqa.
Okasni i Musi}, ali pred zver stade,
nikad za nas kasno – kad Lazar okupqa.
(Dobitnik nagrade Zlatno pero Despota Stefana Lazarevi}a
na Vidovdanskom pesni~kom pri~e{}u pred Gra~anicom, 27. 6. 2011)
14
Srba Igwatovi}
STAVI SVE U SLOVO
KOREN
[teto~ine napale vrt.
Na ve~no Kosovo nalik
leluja potowi list.
Pod na~etom mekom opnom
jo{ kru`e eliksiri:
srsi `ivota biju,
iskonska gor~ina vri.
U pupoqku cvet,
u cvetu plod,
u srcu ploda
crno seme.
Silovit hitac stabla
jo{ prkosi zemqinoj te`i
dok obratni radnik, koren
rudari u podzemqu.
Izgubi li vodenu nit,
izjede li ga Crv,
ko }e da ishrani,
ko da obdr`i svet?
Sa~uvaj, Gospode,
makar koren od {tete.
8. 2. 2004.
KOSOVO, MART 2004.
Kolevka u vatri:
gavran opet nosi
Damjanovu ruku.
Nebo popala ~a|:
iz zemqe raste
go jauk.
15
^AS DA SE PROBUDI[
Sve same opake ale
orne da otkinu i prst i ruku,
nemani re~ne, zlodusi barski,
gavrani, svrake i kukuvije –
aveti jave dave te u snu.
Nauman da ispravi{ krivdu,
da povrati{ vid slepoj pravdi,
~as je da se probudi{, hej!
Stavi sve u slovo. Krik i glib,
}oravi posao.
(Iz kwige Slepi putnik, Beograd, 2007)
16
POEZIJA//PROZA
Joan Flora
OVDE SE VIRTUELNI
GOVOR PREKIDA...
Adamu Pusloji}u, Srbi Igwatovi}u,
Ivanu Rastegorcu, Radomiru Andri}u,
Bratislavu Milanovi}u...
“Desnom rukom hvatam fosforescentni ~ajnik sa stola.
@elim da naspem u uobi~ajene {oqe
uobi~ajenu te~nost.
Kroz zid koji nas odvaja gledam
prema onome {to bi golim okom trebalo videti.
Neko za stolom govori o Stra{nom sudu
Buonarotijevom, na kojem Sveti Vartolomej
pokazuje (sre}nik) oguqenu svoju ko`u kao ko{uqu.
Ka`wavam sebe da sipam hladan ~aj u vrele {oqe, kad...„
Ovde se virtuelni govor naglo i neobja{wivo
prekida,
ta~no deceniju unazad.
Ovde/ sada, kad prepisujem ~itko,
bombarderi B-52, Mira`i i Jaguari,
Harijeri, F/A 18, F-117 A
brazdaju nebo, seju}i s tri reda svojih
zuba Marsove zmije po mojoj rodnoj zemqi
kao kad bi iznova temeqili Tebu.
Kroz zid od dima posmatram ono
{to bi trebalo da vidim golim okom:
prema spaqenim kowima s kraja poqa,
prema kowima sa {est kanxi srebrnastih gavranova
zarivenih u moje krajnike, kako sam ju~e sawao.
I vi{e i ne nastojim da desnicom svojom sipam
iz fosforescentnog ~ajnika na stolu
u pepeqaste {oqe
tu uobi~ajenu te~nost.
Bukure{t, 25. marta 1999.
17
Post scriptum:
I ja sam srpski narod!
Hristos vaskrese!
Preveo sa rumunskog Adam Pusloji}
(Pesma je objavqena u listu Contemporanul, Bukure{t, 8. aprila 1999)
Vladimir Kone~ni
KRV U SNU
USNULI ODISEJ
Ba{ u taj ~as,
sam tren svanu}a,
kad se Zora iskrala
iz posteqe koju deli
sa Titonom,
svojim mu`em,
da donese svetlost
svetu i svima
ve~nim bogovima
i smrtnim qudima –
ba{ sam tada,
poput Odiseja,
zapeo svoj luk
i mno{tvom strela
usmrtio zlotvore
pohlepnike
mo}nike i lopu`e
kradqivce i
prevarante razne
najamnike
i olo{.
Tamo daleko
na ostrvu Eeji,
svom rodnom,
u sam svoj osvit,
igrala je bosa
plavokosa Zora
oko trona
svog zla}anog
18
a onda mi je
pru`ila prste
u obliku ru`a
preko mora
tamnog kao vino
a punog ribe
i jednim me trnom
u tom trenu
probudila.
Bio sam Odisej
ne Penelopin
nego svoje zemqe
i ustrelio sam
ne prosioce
nego zle du{e
i prodane
izrode opake
i napasnike
rodne mi grude.
U snu.
21.septembra 2010.
U DANA[WOJ SRBIJI SE SAMO KRV [email protected] ]IRILICOM
Tekst i fotografija (16. februara 2011. u Beogradu) Vladimir Kone~ni
19
PREMA NEBU MRAK
Hladni peron
~kiqavi neon.
Pravougaonik tu
kvadrat tamo.
Nigde obline
ni polusenke.
A iz daqine
lave` vozova.
Iznad grada
nebo –
slinasto-`u}kasto.
Prema moru mrak.
No} }e wim vitlati
roji}e se misli.
Kletva }e se ~uti:
~emu pakao
kad su se vratili
kroz svoju kopilad?
Neka`weni
i podmukliji,
cerekaju se.
Cerek za bunxiju
razapetog nemawem
u buxaku perona.
S krsta on gleda:
prema moru mrak
prema nebu mrak.
Uvek je posleratno vreme.
1959/2011.
20
DOSITEJU ^EMERNOM
D. Obradovi} godine 1793:
Sve {to mene okru`ava, sve to sa mnom tu`i:
Niti ptica ptici poje, nit’ se s drugom dru`i,
Otziv meni iz gorice s pla~em odgovara,
Zefir mi se me|u li{}em na `alost pretvara.
I potoci s ladnom vodom svi sa mnom uzdi{u, –
Prolivajte, o~i moje, gorki suza ki{u.
Tu spozna{e o~i moje Dositeja du{u,
Lutaju}u du{u gorku, besku}nu i tu`nu.
Tu|i prag i tu|a ~ada i trpeza tu|a,
^amotiwa stranstvovawa wemu bi sve gr|a.
Ni kalu|er ni qubavnik ni kwi`evnik pravi,
Sto ideja s malo mo}i, ali pun qubavi.
Ostareo, bolnih nogu, kad ustanak buknu,
Beda, pakost u Srbiji – nikad ne ustuknu.
Prolivajte, o~i moje, gorki suza ki{u,
Tu spozna{e o~i moje Dositeja du{u.
Sram je Vuka i Wego{a {to ga ne vole{e.
Qubi{a \idi}
SKRA]ENICE
O \OR\ONE, O BOTI^ELI...
Kad putuje{ moravskom magistralom i naleti{ na jedan
breg~i}, odakle treba da se sru~i{ negde dole, a desi ti se da je to
uzvi{ica kojom se izlazi iz ^itluka, a pred tobom pukne nebo
@eqina, Morave, Kopaonika, @upe i Gledi}kih planina, a da je 5.
februar 2007. i da je pao prvi sumrak posle neke prohujale ki{e –
onda tu treba stati.
I re}i: O, nebo!
I taj rajski prizor poku{ati da objasni{. Ne sme{ daqe,
jer jao onom ko sme daqe a ne zna kako da objasni prostor u koji
treba da u|e.
Po{to ti nisi taj (sad tek vidi{ ko sve ti nisi) zove{ u pomo} Rubensa, da li je on podmetnuo ovo nebo. Zove{ Boti~elija. O,
\or|one! O, Kowovi}u sa magmom od zapaqene zemqe! O, Mili}u
sa zapaqenim balvanima! O, Nedeqko Gvozdenovi}u sa zapaqenom
plavom magmom! O, Bato Mihajlovi}u sa upaqenim crkvicama po
Srbiji!
Ko je podmetnuo ovo nebo? Stao sam i pla~em.
21
Prilaze mi prvi humani voza~i, staju i pitaju da li mi treba pomo}. Ka`em: Da, ko je podmestio ovo nebo?
Ovo je neka budala, ka`e jedan mladi bra~ni par i ode daqe.
Lud ~ovek!
Znam da je Van Gog bio lud, ali moram {to pre prou~iti enciklopedije, {ta ako ovi ostali slikari nisu bili ludi.
O, bedni voza~u, ka`em sebi. Se{}e{ i nastaviti da vozi{.
Umesto da poludi{ tu, na licu mesta.
2007.
SVE JE SVETO I ^ESTITO BILO
Kad Matija skinu zastor, zasija na plavom vaqevskom podnebesju na Te{waru zvezda Desanka. U granitnom sme{ku skulpture
vajara Aleksandra Zarina.
Potom se u taj sme{ak sru~i sunce.
Potom sunce pre|e preko Desankinih usana koja je sedela
ispred nas u prvom redu.
Potom se takva wena usta zameni{e s na{im ustima. Na Miru Ale~kovi}, Daru Vu~ini}, Zorana Mili}a...
Kad ustade Desanka, svi nekako ustasmo za wom. Kad ona ode,
svi nekako odosmo za wom.
I sve bi sveto.
Jedino je Matija svojim prirodnim sme{kom i daqe govorio
}ute}i.
Dva sata kasnije i sav narod se razi|e. I trg be{e obi~an.
Jedan {leper do|e i istovari pred posledwim {eta~ima sto
metara drva. Dolazi jesen.
U mekoj grmqavini sru~i se gomila bukovih cepanica. Kad
pade ona potowa, i kad kamion ode, na trg se sru~i zvezdani mir.
I sve bi sveto.
27. oktobar 1990.
IDILA KOJA ]E TE SPASTI
Zamoren od dugog podnevnog naglabawa na jednom sastanku
Udru`ewa izdava~a i kwi`ara vratih se ku}i fizi~ki jo{ u mo}i,
unutar sebe u nemo}i.
U takvom stawu zatekoh na stepeni{tu {upe u mom dvori{tu mog zidara, Crnotravca Milan~eta, kako u`ina. Komad hleba
i slanine koju britvom re`e na neverovatno tanke listi}e.
Oko wega ma~ke i psi iz celog susedstva.
Oni isti psi i one iste ma~ke koje mi ne daju mira po dvori{tu, po ba{ti, na terasi... I kad me vide, be`e.
Sada ne be`e.
^ak me i ne prime}uju, kao svog neprijateqa, ili se prave da
me ne prime}uju, potpuno usredsre|ene na majstorovo u`ivawe u
u`ini.
Ruku na srce i majstor jedva da baci pogled na mene piqe}i
i daqe na svoju sre}nu porodicu onih koji su mahali repovima i
mazili se bezobrazno vijugavim telima.
22
Da ne bih poremetio tu idilu pro|oh takore}i na prstima,
{to je, vidim, odgovaralo i Milan~etu i wegovoj dru`ini. Kao, nismo se videli! Jedino za mnom nedisciplinovano doskakuta jedan
najmawi psi}, bio je premlad za obred odraslih.
Umoran, sru~ih se na kau~. Psi} je bio veoma qubak i meni
se u~ini da mi je u ovom trenutku ostalo jedino to da se i sam pretvorim u takvog psi}a, pa da zajedno sa wim odem do majstora Milan~eta i ma{em repom dok on i daqe jede svoju slaninu.
Malo jeo, malo nama bacao.
Jul 2001.
DIVQAWE LEPOTE
Ove no}i nebom Kopaonika pro}i }e orkan.
Januarske jelke su obu~ene u bele bunde, Ciganska reka je zale|ena, ti{ina ispod debelog sne`nog prekriva~a je topla.
Qubav koja bi mogla spasiti svet jo{ uvek odmerava prostor u tvojoj sr~anoj pretkomori.
Nasilnik koji je cele no}i mu`ja~kim orgijama silovao
planinu nestao je ujutru bedno – u obliku siroma{nih krpica od
razbacanih da{aka vetra koji se zadwim energijama, pridr`avaju}i se uz jelke, sru~uju u udoline.
Na sun~anoj strani srebrne planine ostale su poobarane lepotice u sne`no belim ven~anicama, sklopqenih zelenih o~iju,
isprelamane u skutu, sa crnom rutom korewa u znak silovawa.
Prizor je dramati~an.
Ujutru, u {etwi, ba{ nisam siguran na ~ijoj sam strani.
5. 1. 2010.
STARO POZNANSTVO
Ne znam kakav je bio dan 12. oktobra 1942. kada su Nemci popalili Krivu Reku i pobili vi{e od 3.000 wenih `iteqa. Dana{wi 12. oktobar 2008. nije mogao biti lep{i dar mihoqskog leta
niti lep{i dan rasko{nog sun~evog spektra u prirodnoj kopaoni~koj laboratoriji.
Odosmo tamo da odamo po{tu izginulilma i promovi{emo
drugo izdawe istori~ara Budimke Kovbasko o stradawu Krive Reke.
Okupqeni seqani i “vlast„ iz mesne zajednice pored nekada minirane crkvice pola`u cve}e, pale sve}e i u polukrugu slu{aju recital
koji je priredila {kola sa sve svojih 20 |aka (nekada ih je bilo 200).
\aci su govorili stihove o ratu, slobodi i rodoqubqu. Najmla|i ima {est i po godina, najstariji jedanaest. Jedva se ~uju. Kad
padne javorov list star trista godina nadja~ava wihove tanke glasi}e. Mnogo se ja~e ~uje negde u selu jedan pas koji svojim bolnim
zavijawem “muzi~ki„ pokriva de~je glasove. Poku{avao sam da otkrijem odakle ci~i taj nevidqivi pas. Pesnici Neboj{a Lap~evi}
i Verko Vuka{inovi} su tako|e slegali ramenima.
Kad se sve zavr{ilo, recital, promocija Budimkine kwige
i nastup pesnika, sreo sam izme|u seoske prodavnice i crkvenog
zvonika pove}eg seoskog xukca.
23
Gledao sam ga u o~i koliko je god mogao da izdr`i a da ne
trepne. I on mene.
U ne~emu smo se dugo prepoznavali.
12. 10. 2008.
PAD
Bio je lep dan mihoqskog leta. Ose}ao sam se ~io, lak i poletan. Ka`u, kad se tako ose}a{, to ima veze sa zvezdama, sa tajnom
nekog kosmi~kog rasporeda kod Gospoda u pozitivnom zna~ewu.
Odoh takav u grad i na|oh prijateqe.
Ispri~a{e mi hrpu grozota, izru~i{e hrpu ujedawa koja su do`ivqavali u me|usobnom dru`ewu. Krqawa, optu`be, laktovi, podme{tawa. U slabinu, u le|a, u `ivo meso. Izgloda{e posledwe kok~ice.
Vratio sam se te`ak kao olovo. Jedva do|oh ku}i.
I sru~ih se na postequ kao klada. Kada sam se posle nekoliko sati rasvestio od zle hemije u telu, primetih ~ak male ugru{ke
krvi na nadlaktici, kolenu i laktu.
Zna~i negde sam usput pao. Iako se ne se}am gde. Makar i da
nisam, rekoh sebi: poneku ranu mora{ imati kao nakit svoga vremena...
26. 11. 2009.
LAJAWE ZA SEBE
Najlep{i pas na svetu je, naravno, Joca. Rasan pekinezer.
Dva puta prvak Jugoslavije u svojoj klasi. Nije najlep{i zato, ve}
zato {to je moj.
Me|u wegovim dragocenim osobinama izdvajam ovu: svakog
popodneva izme|u pet i pet i trideset tra`io je da mu obele`im
prostor gde }e da se izlaje. Bilo parki}. Deo dvori{ta. Posebnu
prostoriju u stanu. Dok ima tu seansu niko ne treba da ga zadirkuje. Jer on tada radi neku neobi~no va`nu pse}u stvar. To znaju svi
disciplinovani uku}ani, a sve vi{e i drage kom{ije. Ja se zbog te
pojave ose}am va`an kao wegov gospodar.
Ali evo ve} nekoliko dana Joca ne laje. Vidim nije bolestan, rep mu je uspravan, kod pekinezera je to prava lepeza, nije neraspolo`en, nije gladan. Nije mu ni{ta, a ne laje. Promenio je neko svoje psihi~ko stawe.
Kako je bio u pitawu moj ugled pred kom{ijama, a i ina~e
celo moje gospodarstvo, re{io sam da spasem stvar dok ne ispitam
prave razloge ovog }utawa.
U|em u sobu i po~nem da lajem. Isti Joca. ^ak me je ta mala
r|a, stri`u}i u{ima, veoma zadovoqno posmatrala.
Vremenom shvatih koliko je to divno. Tajno sam po pola sata lajao u zatvorskoj sobi.
Naravno, bilo bi mi te{ko kada bi Joca prolajao. Ali on to
zna i }uti. Pu{ta me da o wemu i daqe imam mi{qewe kao o najboqem psu na svetu.
mart 2007.
24
Vilijem Blejk
PESME I AFORIZMI
O, PUSTI ME U MOM BOLU
O, pusti me u mom bolu,
Nek uvenem tu i minem,
Dok ne budem sav od duha,
I sa sebe glinu skinem.
U bespu}e ako kro~im
Kad mi korak {umu ku{a,
Kroz mrak }e mi senu na}i
Dok u vetru glas moj slu{a.
PESMA FEBA I XELIKA
Ko kraqica bajna Feb haqinom sija,
Uz Xelika bledo-zelena se svija,
Ispod {piqe korak svode,
Kud jagawci kasom hode.
Deve ple{u, vedru igru grle,
Svi seqani u dvori{te hrle,
Suzan, Bob, Xo i Xoni,
Koraku su hitrom skloni.
Sre}ni qudi, ko u sre}i
Mo`e od vas biti ve}i?
Hodo~asnik u zlom delu,
Gleda va{u sre}u zrelu.
SVILU MOJU I UKRASE
Svilu moju i ukrase,
Uzdaha ~e`wivih zvuke,
Silne qubavi gase,
Dok pustog o~aja ruke
Cve}e na grob mi stave,
Za po~inak qubavi prave.
O~aj rajsko lice ima
Kad pupoqka plamte boje,
Zar on taj dar da prima
U hladno srce svoje?
Grob qubavi grudi su mu gole,
Wemu se klawaju oni {to vole.
25
Lopatu, sekiru daj!
Nek vetar pokrov mi bude,
Kad grob iskopam taj,
neka oluje polude;
Le`em u hladne gline senu,
Jer prava qubav zanavek svenu.
NE @UDIH DA [email protected] QUBAV IZ MENE
Ne `udih da ka`em qubav iz mene
Jer qubav u re~ ne stasa,
Ko blagi vetar kad krene,
Ne~ujno, bez glasa.
Rekoh qubav i sve
[to mi u srcu vene,
Zadrhta, hladna ko avet,
I zanavek ode od mene.
^im ode, istoga ~asa
Putnik na stazi me srete,
Ne~ujno, bez glasa,
Iz grudi uzdah mi krete.
DOK [email protected] KRIKOM SOBU BOJI
XVI
Dok u`as krikom sobu boji,
Samilost ispred vrata stoji.
AKO DOBITAK SNA\E MENE
XVIII
Ako dobitak sna|e mene
Neka do`ivim sudbinu `ene,
Nad mo}nim i malim vlast bi steko,
Na vrh bi stao i posledwu reko.
SVO BLAGO SVETA
XIX
Ako mi |avo i kraqevi zemqe
Sva blaga sveta doneti mogu,
Tad mi se ~ini da |avolu slu`im,
Ako za blago zahvaqujem Bogu.
26
BOGATSTVO
XX
Obiqu zlatnom srca ~ista,
Draguqu {to krasi zaqubqeno oko,
Nemar nikad ne}e dati da zablista,
Nit blagu {to le`i u wemu duboko.
NAD KOLEVKOM AN\EO
RE^E MI DOK SLE]E
XXI
Nad kolevkom an|eo re~e mi dok sle}e:
“Stvore mali, {to sazdan si od sre}e,
U qubavi niko pomo}i ti ne}e„.
Preveo Bojan Beli}
Lela Jovanovi}
TRIPTIH O UMETNIKU
DEO PRVI: jedno leto
DEO DRUGI: o snu i javi
DEO TRE]I: zauvek je pro{ao dan
DEO PRVI:
U{la je u Barselonu zajedno sa ki{om: vetar je raznosio
grad i wegove oblike: to je bila qubav na prvi pogled, Barselona:
hodala je kroz ti{inu: do bajke iz svog detiwstva: Gaudijev el somni i la forma1. A onda je ~ula ko~iju: da li je wima niz Les Ramples
kaskao kow koji je vukao ko~iju iz wenog detiwstva: i ta suza o nepovratnom: hodala je, hodala je daqe: u{la je u zvuk Katalonije.
Leto je, svetlosti Mediterana: tra`i Gaudijeva zdawa, ru{evine, gomile peska, dleto, ciglu koju je ispustio, wegov bedni
le`aj, wegov san: on je nosio ru`u jednoj `eni: gde je ta `ena i gde
je ta ru`a: a veliki maestro kamena i zidina. Te ku}e: Casa Calvet,
Casa Visens, Casa Batlo, Casa Mila2: hodale su za wom tromim korakom slona: i dok je ubrzavala hod ~ula je kameni korak. Sklonila
se u Barri Gòtic, u popodne: ispred Basílica del Pi tamnooki ~ovek je
svirao gitaru: la Guitarra Espanyla svirao je Manuel González okrenut prigu{enom odsjaju dana. Albéniz i Suite Espanyola, Tàrrega i Recuerdos de la Ahambra: Katalani i espanyols i Baski podrhtavali su
na struni te gitare: ezoterija muzike.
1 san i forma
2 Ku}a Kalvet, Ku}a Visens...
27
NA PRAGU CASA VISENS:
Antoni Gaudí i Cornet gde je on: ka`u da je mrtav ve} godinama
ali ona nije verovala: po{la je u Casa Visens: i{la je, i{la preko
avgustovskih trgova, ulica: Casa Visens u carer3 de les Carolines zastala je u mediteranskoj `egi: u opeci, u neobra|enom kamenu, u keramici, ornamentima. Zalupala je o vrata od kovanog gvo`|a: perdoni a qui busca4, pitala je `ena u plavom: és aquí el senyor Gaudí5: no
entenc que el senyor Gaudí no exiteixi6: za~udila se `ena i tiho u{la
u bokore ba{te. Wen uporni zveket o kapiju nije imao odjeka: na
drugoj strani ulice hrpe cvetnih kerami~kih plo~ica: ose}ala je
miris tog cve}a: veliki maestro ga je o`iveo i nestao u vremenu: u
kome neumitno teku reke niz Kataloniju.
[ta je `eleo taj ma{tar: gradio je ku}u spoqa, iznutra, i
name{taj u kome je spavala ku}a: na wegov sirotiwski le`aj sletale su ptice kroz razbijeno okno: od nov~i}a koje je sakupqao za Sagrada Familia kupovao je, ponekad, hleb. Mo`da je: lepotu jednog jutra u Reusu `eleo da zauvek sa~uva u svojim gra|evinama: mo`da.
BOL TELA:
De~ak Antoni je poku{ao da ustane: bol u kostima gu`vala je
wegovu postequ: vlaga je natapala sobu, sa tavanice su visile qu{ture maltera: kada bi imao zmaja da odleti negde: daleko, daleko
u toplo, u meko, u lepo: zmaj je leteo nad Barselonom: de~ak Antoni
je lebdeo i ugledao beskrajnu klupu: na wu su sletala jata golubova
a naokolo se wihale divqe trave.
Antoni, Antoni: dozivala ga je majka: zmaj je sleteo u sumorno
dvori{te iza ku}e: bolesnim koracima, pridr`avaju}i se o zid,
u{ao je unutra. Sestra Rosita je sedela i jela smokve: majka je u kuhiwi kuvala paella: Antoni, el pare aviat tornarà del taller, dinarem7: rekla je majka: de~ak je seo za sto, uzeo je smokvu iz ~inije, papir,
olovku: crtao je l`arlequi8. A varo{ica Reus o~ekivala je jesen: oti}i, oti}i odavde na morsku obalu, pod sunce: bol tela mo`e da slomi.
ME\UIGRA:
O, tu sam, u Barseloni: nasmejao se Antoni Gaudí kora~aju}i
u Avinguda Diagonal9: ku}e su se povla~ile u senku pred wim, dimwaci se ru{ili: trzajem ramena je stresao malter sa kaputa: i hodao
daqe kroz godinu 1873. O tako je mlad i lep: govorile su devojke iz
luke: a plavokosi arhitekta je skidao svoj arnau {e{ir: duboki poklon a onda daqe, daqe u nadolaze}e godine: na stepenik ku}e koja
}e obasjati Barselonu. Da li je to Casa Calvet: da li je to Casa Visens: da li je to Casa Mila: da li je to Casa Batlo: da li je to Casa
Güell: i wihova unutra{wost, wihova ogledala, i stolice, vrata.
Ne mogu da prepustim ku}u drugima: sve od vrha do dna je iz mojih
prstiju: te ku}e su moj ve~iti dom: u wihovim potkrovqima }e se,
skriven, zauvek igrati tanu{ni de~ak iz Reusa: ali to niko ne}e
3 ulica
4 Molim, koga tra`ite?
5 Da li je tu gospodin Gaudi?
6 – Ne razumem vas, gospodin Gaudi ne postoji.
7 Antoni, otac uskoro dolazi iz radionice, ru~a}emo.
8 arlekin
9 Avenija Dijagonal
28
znati, to je moja tajna: prigu{en Gaudijev glas, toliko usamqen, u
parku Güell su ~ule samo ptice.
Stala je ispred Casa Calvet: `elela je da u|e i vidi je iznutra: paziku}a je mahao rukom da se udaqi: na trotoar je pala bezbojna iskrzana lopta: podigla je pogled, kroz okruglo okno potkrovqa
virila je ~upava de~ija glava. A iznad, na biqurnom nebu: zmaj.
DEO DRUGI:
Senyor Eusebi Güell i Basigalupi sedeo je u svom salonu: grad je
odlazio u no}: arquitecte10 mladi Gaudí je zastao na pragu: bon vespre,
bon vespre senyor Güell11: a Gaudí je svoju eleganciju nosio tako upla{eno: kao da }e se svakog trenutka vratiti u svoju sirotiwsku sobu u Reusu: u zaborav. U tihom salonu tek nekoliko gostiju: muzika
Vagnera zaustavqala se na zidovima: he portat el projecte per a la vostra casa12: rekao je Gaudí. Pravo gospodstvo ogleda se u povi{enoj
ose}ajnosti, besprekornom pona{awu i odgovaraju}em dru{tvenom
polo`aju: tako je govorio o bogatom baronu Güell wegov arhitekta:
i donosio mu godinama, godinama svoje projekte: srebrna ogledala
za Barselonu.
UVOD U SAN
Moja arquitectura13 je drvo, grana, list, cvet, pesak, voda: cela
priroda je moja arquitectura: prirodne sile su moja arqitectura:ja sam
taj kamen u temeqima mojih ku}a: i vetar u dimwacima na wihovim
krovovima: i nikada ih ne}u napustiti: pisao je Gaudí svom prijatequ. A onda je krenuo u Sagrada Familia: crkvu siroma{nih ~ija je
gradwa zavisila od crkvenih priloga: na gradili{tu ga je ~ekala
`ena i wen ostareli magarac: model za magarca koji je preneo svetu porodicu u Egipat.
Na upla{enoj `ivotiwi su podrhtavale sapi: gledala ga je
o~ima ~oveka: polako ga je prekrivao gipsom: `ivotiwa je stewala, balavila, `ena je plakala: pustite ga, ne}e pre`iveti, senyor
Gaudí, molila je: umetnost je iznad `ivota i iznad smrti, senyora.
Uputio se u park Güell, tu je `iveo u jednoj ku}i: nikada sebi nije uspeo da sagradi dom: ali tu je bio wegov zmaj i uvek je mogao da odleti negde, negde: gde se sastaju san i java. Na zmijolikoj
klupi je sedela zlatokosa: u zalasku sunca, u zelenim granama palmi li~ila je na devoj~icu: senyor Gaudí, vi ste bajka: do{la sam ~ak
u Barselonu da dodirnem svoje detiwstvo.
DEO TRE]I:
Sagrada Familia je no}u nestajala u oblacima nad Barselonom: a po danu je opet bila tu: wene odlaske nagove{tavale su samo
primetne pukotine u temeqima: veliki maestro se preselio u radionicu na gradili{tu: i u svaku zoru je strepe}i o~ekivao wen
povratak. U wegovom prebivali{tu bilo je hladno: u novembarske
dane kroz natruo krov curila je ki{a: mesto poda zemqa, katalonska, podatna kao `enska ko`a: na stolu sklepanom od dasaka sa gradili{ta skice, olovke, makete: to je bio on. Sagrada Familia je bila
10 arhitekta
11 – Dobro ve~e, gospodine Gueq.
12 Doneo sam projekat za va{u ku}u.
13 arhitektura
29
wegova nevesta: napustio je sve i godine, godine, do posledweg jutra posvetio je woj: milovao je wene zvonike, zidove, obla~io je u
~ipku od opeke: wen stas je wegova `udwa, eros u jednoj apsidi.
Danima i danima je hodao Barselonom: molio je prolaznike
za nov~i}, dva: té vella bruixa14: iskezio se podbuli mladi} i bacio
mu pred noge: Gaudí se povio i podigao centims. Ulazio je u Avinguda Diagonal i od ku}e do ku}e, od vrata do vrata tra`io pesetas: za
Sagrada Familia i za nedovr{ene torweve, neuobli~ene fasade, za
~udesne oblike svoje imaginacije: to je bila wegova molitva.
Vra}ao se u pra{wavu, ledenu odaju: na stolu je bilo par~e
hleba, osu{enog, nekoliko maslina: kako daqe, kako daqe: gde mo`e da se prona|e toliko pesetas da se ugradi u ve~iti san: od zvuka
kastaweta budi se Katalonija: a gran maestro15 se spu{ta na svoj
bedni le`aj. U snu: bole{qivi de~ak Antoni, ulice Reusa toliko
same: ~uje se samo wegov korak. Kako da se ~ovek vrati u svoje detiwstvo: i vidi za tren rodnu ku}u koja je sru{ena: i ponovo krene
kroz dane u `ivot: kako brzo i zauvek pro|e jedan dan.
SMRT TO NIJE:
Juni u Barseloni: sva plavet Mediterana se izlila u grad:
Antoni Gaudí i Cornet obuo je svoje pohabane cipele: i po{ao u svoju posledwu {etwu: ali gde: to su samo naga|ali, kasnije: na gradili{tu, u zalaze}em zraku, titrao je roj muva. I{ao je ne~ujno: reumati~nim hodom koji ulazi u zemqu: na Castell de Montjuic je sedela
smrt i ~ekala: veliki arhitekta ju je o~ekivao: u istawenosti svojih ~ula, u svojim dubinama: od izuzetnih je on. Da li je pohabana
cipela skliznula preko tramvajske {ine: starac je pao a tramvaj ga
je vukao: slu{ao je kako mu se kosti lome, gledao je sopstvenu krv:
svoj mu{ki ud smrvqen, dr`ao je u {aci: onesve{}en skliznuo je na
trotoar.
Dve `ene su zastale: aihò és un borratho, el vestit és vell i descosit16: `ena sa detetom je zaplakala: està desmanegat pobre vell17: visoki mladi} ga je prolaze}i odgurnuo nogom. Pri{ao je ri|okosi ~ovek i pozvao taksi: no conduiré a un vagabund barratxo18: viknuo je voza~: i slede}i taksista je odbrusio: collons, no embrutaré el taxi19: ri|okosi ~ovek je slegnuo ramenima i produ`io daqe. Antoni Gaudí je
le`ao polumrtav na trotoaru: zaustavio se voza~ kola sa gra|evinskim peskom: prepoznao ga je i jedva utovario: stigli su Hospital de
la Santa Creu20.
U tu no} u Sagrada Familia se ~uo pla~ deteta: taj de~ak je izgubqeno lutao izme|u zidina, skela, portala, slu{ao je {apate, nerazumqive glasove, {umove: wegov prastari otac je silazio spiralnim stepenicama: sestra je uvis bacala lutku od krpa: majka mu
je nudila ~iniju punu smokava. Sagrada Familia se ugiwala, {kripala, krstovi su kru`ili kao pti~ija jata, torwevi su lebdeli: i samo ih je gusta smola junske no}i okupqala u odre|ene oblike: sva
14 – Evo ti, matora budalo.
15 veliki majstor
16 To je neka pijanica, odelo mu je staro i izlizano.
17 Polomqen je jadan starac.
18 Ne}u da vozim tu otrcanu pijanicu.
19 Ne}u da prqam taksi.
20 Bolnica Svetog krsta
30
koreografija sveta bila je tu: u Barseloni, te no}i: i ta nedovr{enost na{ih `ivota.
DE^AK:
Podigao je ruke prema nebu: ima li smisla ~ovekov napor?
Svetislav N. Brkovi}
VOJNA I MIR
Film u pet slika sa Prologom i Epilogom
... u po~etku
ko pogine
spasen je: O, taj je spa{en!
ne prisustvuje
onom
{to napu{ta ga (u wemu gine!):
izme|u ikog i nekog
od negdje u nigdje
Akteri scene-gledali{ta
– koreografiju potpisuje Vladalac:
red i parada – paradno
ne u-ne-rediti!
lutke ponositog Lutkara
– ~ast/~astoqubqe/~asnost!
Iza scene – poslije igrokaza:
osedlani sedlànici
bez sedlenika
(za Sedlanikom bez nogu!)
jure
ka svr{etku...
... mrqa na Pozorju
31
Slika: GRAD
... treba napustiti
pred paqewem
(nek iz-gori po-tro{no!)
gledati/vidjeti:
kako je lijep
kako je topal
kako grije
Grad koji gori
Osvaja~u ostaviti Ku}u
(zidanu da ne gori!)
Slovo – (~uvarku}a!)
Oblik – (zadr`an okvir prolaznog!)
zapis Sklada
(za ~etiri instrumenta!)
na glasoviru
– Nije stihija (stihijnost Istoka!)
nijesu loma~e Zapada!
: ku}ograditeqi su
protomajstori-mostogradwe
arhitekte gradova
osvojiteq – osloboditeq je!
Kad sagori
(prolazno – proteklo – pro{lo)
ure|eni –
vratiti se ure|ewu:
... zida se
Novi Grad
od svjetlosti
supreta
(zemni – a ne na nebu!)
32
Slika: DVA SVIJETA
... vodom i svodom dvojeni:
jedan – izgubio du{u
– u bezdu{nosti
tra`i...
drugi – glibom svijeta – svet
tu{ta i tma tumara – sabija za nebo
oba u Bezuhova
(Zwicker– izvawac!)
Smiju mu se – sprdaju
izruguju: }oro
ne~astivo oko – niko
t o neima (kod wih!)
niko ne vidi ga svojim
A on bi
da budu
i da bude
u wima – i k o
Brine
{to }e da ostane
(od ru{evnog da ostane!)
da svjedo~i
strepi
{to }e da postane
(iz ru{enog nikne!)
Novo-Gra|eno da blista
za u{i – o~i `ivih
Li~nim ~inom – da ra{~ini
{to se ~inilo/{to je ~inilo
legion ~inilaca
u ^inu
samo`rtvenog – `rtvovawa
me|u Dva svijeta
33
Slika: KRAJEM POZORNICE
... kapetan Tu{in
od gruvawa ogluvio
nijemom zanijemio
(pred razgraktalim
dobitnicima-gubitnicima!)
i Platon (Karatajev)
muzicira (na drvenoj nozi!)
“ovdje smo (na zemqi)
da ubijamo jedni druge...„
Vesela igranka
Stigli su glumci!
(kô u Kraqevi}a – {to gluvari!)
... neka se po~iste igra~i –
muzikanti nijemi izvo|a~i-zabavqa~i
zable{eni – obje{eni
(trupla iz tre}eg plana!)
urolani tuma~i =
nek po~ne – vlast(el)inska pijanka...!
Slika: PRVI BAL
... neka po~ne
Nata{a (izbavi mozgawa:
qubi za-qubi pre-qubi ne-qubi!)
balskom haqinom – (teatralno!)
po~isti
zga`eni zgru{ak
(“... tako lijepa stopala ima...„)
34
Slika: E=mc2
A
... prije
u o~ima
rasuta svjetlost
stakleno nebo
poslije
Sjutra
bez gledalaca-gledali{ta
inscenacija AtomA: A A
... ne}e umrijeti
no
dugo umirati
to d u g o koliko je dugo
(kad nema vremena!)
nema mjera~a vremena
u zakrivqenom prostoru
... ne}e imati ko da pla~e
– smijati }e se
bezizraznim kraji~kom usana
ru`no i lijepo!
utrnu kosmi~ki svjetionik
– galaksi~ka mrqa
Svemira...
A
Film – opredmetqena slika
ogoli Sliku uobraziqe
rata i pri-mira
35
Biqana Tasi}
SUN^ANIK I MESE^NIK
– PLOV VETROPLAV –
OD REBRA DO NEBA
Od mesa do uznosa
od utrobe do kosmosa
MOZA(I)K SUSRETA DU[A I [email protected]
U svakom slu~aju, po vi{em mozaiku,
svi su susreti
Vi{i moza(i)k pro`ivqaje sla`e
uz ko`u `ivu
PRERA^UNAVAWE (OBRA^UN)
– Kako ti stoji{ sa datumima?
– upitah sebe odse~no
– Nikako!
– {ta je to... dat(u)um...
Moj um nije dat/i/ran
***
Izrowena iz arhetipa
vreme(p)lovim
plov vetroplav
Koprcav plovak
na {tapu netremi~nom
sigurna ruka
– A ja – u {ta?
(sigurna?)
– U {ta(p)?
STEPENICE PO SLOVIMA
Jezik zabrza misao
(il’ obratno – nebitno)
de~je nestrpqivo
36
igraju}i otkrilni kaleidoskop – vrt
usadih se i ja
gle, kako sam uvek na/novo slo`ena
naglava~ke potrbu{ke zvezda/sto
dobro je da sli~ni su sa mnom
umrla bih od dosade
bez pesnika
POTRAGA ZA...
Ne{to se no}as desilo
sa mojim nepcem.
Unutra{wost mojih usta
nepoznata mi.
Hrana ne ide.
Kao da mi se nebo
nad nepce spustilo
ote`alo...
Vlastite mi pe}ine
– (kao da) neznane.
Pro|em kroz wih –
a ko zna gde mi misli
z/veraju.
Tu sam
a – Nisam, tu.
Aleksandar Piro`kov
TRAGOVI KWIGE
Tih prozra~nih, prole}nih dana Vladimir be{e zaokupqen
popravkama svog romana Koncentri~ni krugovi. Privodio je kraju ne{to {to mu se ~inilo da nikada ne}e zavr{iti. Toliko se tome posvetio da skoro uop{te nije izlazio iz ku}e. Nepostojane ~ari prole}a te godine su prolazile bez wega.
Ponekada bi, u pauzi izme|u ~itawa i tragawa, po ko zna koji put, za najboqom re~i uzimao Politiku tek da malo bude u toku
sa najnovijim zbivawima.
Jednog od tih dana ugledao je prikaz kwige Tragovi lepote,
izvesnog wemu nepoznatog autora, Stanislava Vuka. Naslov ga odmah privu~e jer ga podseti na wegovu zbirku pesama Tragawa.
37
Kada je pro~itao ~lanak, prili~no se zbuni. Imao je neobi~an utisak kao da je prikaz pisan o jednom delu wegovog romana na
kome je upravo radio. Be{e vi{e nego o~igledno da se pisac Stanislav Vuk interesovao za veoma sli~ne teme kao i Vladimir. Za
wega to bi dovoqan razlog da odmah krene u grad i kupi tu kwigu.
Me|utim, od kwi`are do kwi`are, dobijao je isti odgovor:
– Tu kwigu jo{ uvek nismo dobili.
Obi{ao je sve kwi`are u centru grada i one na periferiji
ali od kwige nije bilo ni traga ni glasa. Poku{ao je i na Internetu, ali ni pisca, ni kwigu nije prona{ao.
Ve} je po~eo da gubi strpqewe i nadu da }e tu kwigu uop{te
prona}i, kada mu supruga predlo`i da pozove prijateqicu koja radi u Narodnoj biblioteci. On je odmah pozva, ali mu ona posle provere re~e: – Na`alost, ta kwiga nije stigla ni u biblioteku.
Bio je veoma razo~aran, ali je sa tim saznawem morao da se
pomiri.
Ponovo se uhvatio u ko{tac sa zavr{nim popravkama u svom
romanu i skoro da je zaboravio na Tragove lepote.
Nekoliko dana kasnije pozva ga prijateqica iz biblioteke
i re~e: – Zamisli, kwiga je kona~no stigla i kod nas!
^im je dobio kwigu, ispuwen neobi~nim predose}ajem jo{ u
autobusu po~e da je ~ita. Nije se odvajao od we dok je nije pro~itao.
Kwiga be{e prepuna iznijansiranih, stilski veoma lepo do~aranih emotivnih stawa. Mnoge situacije, pa ~ak i re~enice bile su sli~ne ili gotovo istovetne situacijama i re~enicama u
Koncentri~nim krugovima! Senzibilitet Stanislava Vuka je bio
gotovo identi~an Vladimirovom!
Fasciniran tom koincidencijom poku{a da je objasni sli~nim uticajima pisaca koje su verovatno obojca ~itala. No tako racionalno obja{wewe nije ga zadovoqilo.
Pomisli da je pisac Tragova lepote nekako do{ao do wegove zbirke pesama Tragawa, ali tu misao brzo odbaci kao nemogu}u,
jer ta kwiga nikada nije bila u kwi`arama. Naravno da ni do rukopisa Koncentri~nih krugova Stanislav Vuk nije mogao da do|e jer
ga Vladimir nikom nije davao.
Jedino obja{wewe koje se Vladimiru samo nametalo bilo je:
– Ovde se svakako radi o nesvesnim kolektivnim arhetipovima, o pam}ewu du{e i ponirawu u najdubqe tajne bi}a! On to re~e tako glasno da se wegova supruga tr`e i pogleda ga zabrinuto.
Sve je to Vladimira uverilo da bi trebalo da prona|e Stanislava Vuka, ali uzbu|ewe oko izlaska Koncenti~nih krugova,
predstavqawe i distribucija te kwige udaqili su ga od daqeg tragawa.
Pro{lo je godinu dana i Vladimir je zavr{io i svoju drugu
proznu kwigu Krugovi sna. Ona je bila potpuno druga~ija od prve.
U woj je pri~ao pri~e koje su bile na rubu izme|u sna i jave, a elementi ovih stawa su se me|usobno preplitali.
Tada je, ~udnom igrom sudbine, od kriti~ara D.S., sa kojim
se dru`io, dobio drugu kwigu Stanislava Vuka Svet dvostrukog
odraza. Pro~itav{i je, sa nemalim iznena|ewem konstatova da je
i ova kwiga, kao i druga prozna Vladimirova kwiga Krugovi sna
tako|e fantazmagori~na!
“To vi{e nije samo niz slu~ajnih koincidencija! Radi se o
sli~nim `ivotima dva ~oveka koja se nikada nisu videla!„, pomisli uzbu|eno.
38
Tada posta sasvim ube|en da na svaki na~in mora da upozna
tog pisca jer mu se ~inilo da je on wegov duhovni dvojnik. Potraga
za ~ovekom istih misli oduvek ga je neobi~no privla~ila.
Ako posle pro~itane prve Vukove kwige to nije uradio iz
ko zna kojih razloga, sada je bio trenutak da to u~ini. Telefonski
imenik bi prvi korak. Okretao je brzo i napeto stranice, ali ni
pod slovom S, ni pod slovom V nije uspeo da prona|e ni ime, ni
adresu pisca. Ponovo je poku{ao sa Internetom, ali kao i pro{le
godine i ovog puta je rezultat bio isti. Pomiwali su se Vuk Karaxi}, Vuk Dra{kovi}, jo{ neki Vukovi, kao i Stanislav Vinaver,
ali Stanislava Vuka nije bilo.
Tada Vladimir sa tugom i razo~arawem shvati da ovaj pisac
verovatno pi{e pod pseudonimom, koriste}i se imenima o~eva na{e pismenosti i ma{te Vuka Karaxi}a i Stanislava Vinavera.
Ne znaju}i {ta daqe da radi, pozva kriti~ara D.S. koji je
pisao o obe kwige Stanislava Vuka u svojim Kwigama i idejama.
– Da li poznajete li~no pisca Stanislava Vuka, o ~ijim ste
kwigama pisali? – upita `urno Vladimir.
– Na`alost, ne poznajem ga li~no, ali mislim da ga poznaje
urednik izdava~ke ku}e koja mu je izdala prvu kwigu. Pisao sam o
tim kwigama jer su mi se izuzetno dopale.
– Da li Vam se ~ini da je Stanislav Vuk u stvari pseudonim,
jer ga nema ni na Internetu, ni u telefonskom imeniku?
– Sada sa se}am da mi je urednik od koga sam i dobio te kwige rekao da ovaj koristi pseudonim.
– Za{to pisci koriste pseudonim?
– Razlozi za to su raznovrsni. Nekada je to, bar kod nas, zbog
suprostavqawa preovla|uju}im politi~kim uverewima, nekada jer
pisac javno razgoli}uje neku poznatu li~nost. A nekada se radi o
piscu koji je skrajnut i zaboravqen, pa je pseudonim poku{aj da se
o wemu ponovo govori.
– ^ini mi se da u ovom slu~aju ni jedan od tih razloga nije u
pitawu.
– Mo`da on, iz nekih li~nih razloga `eli da ostane anoniman, ali kakav je to pisac ~ijih kwiga nema ni u jednoj ve}oj beogradskoj kwi`ari!
Javite se uredniku, on }e Vam pomo}i da dogovorite susret
sa tim tajanstvenim piscem.
– Hvala vam od srca. To mi zaista mnogo zna~i. Ispri~a}u
Vam o ~emu se zapravo radi kada se vidimo – re~e Vladimir.
Dobiv{i potvrdu od urednika da }e mu ugovoriti sastanak sa Vukom wegovoj sre}i nije bilo kraja. Skakao je kao dete, ~ak je i zapevao.
Susret je dogovoren u jednom mirnom kafeu u koji su dolazili samo pasionirani qubiteqi kwi`evnosti.
Po{to nikada nije video Stanislava Vuka malo se brinuo
kako }e ga prepoznati. Me|utim, znao je da u takvim situacijama
odlu~uje intuicija i da qudi koji se ne poznaju, a treba da se sretnu, uvek se i prepoznaju.
Dodu{e, u drugoj Vukovoj kwizi bila je i wegova slika, ali
je Vladimir i u to sa razlogom sumwao, jer ako je pisac koristio
pseudonim, za{to bi javno pokazivao kako izgleda.
Kada je u{ao u kafe u wemu je bilo tiho. Za jednim od malobrojnih stolova sedeo je jedan mla|i ~ovek koji je imao mo`da oko
trideset pet godina, ali to svakako nije bio onaj ~iju je sliku Vladimir video u kwizi. Posle male nedoumice Vladimir ga oslovi.
39
– Da li se Vi predstavqate kao Stanislav Vuk?
Do tada zami{qeno ~ovekovo lice se odjednom ozari.
– Zna~i uspeli ste da me prona|ete! Dobro do{li, dragi qubitequ Kortasara!
I tada Vladimir shvati da je slika koja je bila u kwizi u
stvari slika Hulija Kortasara, ~uvenog argentinskog pisca, iz ranih mladala~kih dana. Do we je Vuk mogao da do|e samo u muzeju posve}enom doti~nom piscu u Buenos Ajresu, o ~emu je delimi~no pisao u svojoj kwizi.
Vladimir bi za trenutak zbuwen, a onda se srda~no rukova
sa ~ovekom i izgovori svoje prezime. Pisac se ne predstavi.
– Sve u vezi Vas je obavijeno misterijom! Va{ih kwiga nema
ni u jednoj ve}oj beogradskoj kwi`ari. Va{eg imena nema ni na Internetu, ni u telefonskom imeniku! Pi{ete pod pseudonimom,
{to mi je potvrdio i urednik Va{eg izdava~a. ^emu tolika tajanstvenost? – upita Vladimir.
– Sve je to ura|eno sa namerom da bi se na tu udicu uhvatili
pravi qubiteqi kwi`evnosti i Kortasarove proze.
Vladimir ga sa ~u|ewem pogleda i upita sa osmehom:
– Koliko ste do sada “upecali„ tih pravih qubiteqa kwi`evnosti?
– Samo Vas! Vi ste jedini uspeli da protuma~ite i pove`ete sve elemente pri~e u jednu celinu. Ali vredelo je! Da bi
umetni~ko delo `ivelo svojim `ivotom ono mora da ostvari komunikaciju sa onim kome je i nameweno, u ovom slu~aju sa ~itaocima.
Ako postoji i samo jedan ~ovek koji mo`e da uspostavi odnos sa mojom kwigom ja }u biti zadovoqan, jer je neko prepoznao
makar i deo onoga {to sam ja hteo da ka`em. Sada mogu svoje kwige da po{aqem u kwi`are. Mo`da }e se na}i jo{ neko poput Vas ko
ume da prati Tragove lepote.
Vladimir je bio vi{e nego zbuwen. – Ho}ete da ka`ete da
ste sve ovo uradili da biste prona{li pravog ~itaoca koji }e razumeti Va{u kwigu a koji tako|e voli Kortasara kao i Vi?
– Da. Ili, ako ho}ete da znate, mo`da sam tra`io ba{ Vas.
Vladimir je tupo buqio u ~oveka koji se radosno osmehivao.
Po{to Vladimir nije znao {ta da ka`e, pisac nastavi:
– Od svoje osamnaeste godine pi{em pri~e i esejisti~ke crtice. Pre otprilike devet godina sasvim slu~ajno sam kod svoje ro|ake prona{ao Va{u kwigu poezije Tragawa. Bio sam iznena|en
osetqivo{}u, metaforama i idejama pesama koje su neobi~no sli~ne onome {to sam i ja pisao. Po{to sam veliki qubiteq Kortasara, pretpostavio sam da i Vi, koji pi{ete o sli~nim stvarima, kao
i ja volite istog pisca. Po~eo sam i sam da pi{em svoju verziju
Dnevnika o pri~i koju je, kao {to znate, on napisao.
– U me|uvremenu pru`ila mi se prilika da odem u Buenos
Ajres, tako da sam se tamo u muzeju Hulia Kortasara jo{ podrobnije upoznao sa wegovim delom. Po{to sam bio pod jakim uticajem
wegovih [kolica, ideja da prona|em svog duhovnog dvojnika ~inila mi se veoma intersantnom.
– Od prvobitne ideje kwiga koju sam po~eo da pi{em po~ela
je u sebe da ukqu~uje upravo i ta moja razmi{qawa o duhovnom dvojniku, o tragawu za lepotom koja je bila i Va{ pokreta~ki motiv.
Sigurno je da su Tragovi lepote bili nameweni onima koji su mogli da osete lepotu u odblesku sunca iz barice na asfaltu, {um ve40
tra u kro{wama topola, tajanstvenost mora, duboku ispuwenost
qubavqu. A Vi ste svakao jedan od takvih qudi.
Vladimir oseti kako mu se o~i magle i kako mu krenu suza.
Pri|e ~oveku, ~vrsto ga zagrli onako kako se grli prijateq koga
dugo, dugo nismo videli svestan da je kona~no prona{ao svoje ogledalo du{e:.
Svetlana Stefanovi}
MOJE SOPSTVO
[}u}urena ~esto
zaronim u sebe.
Boli.
Svega tu ima: qubavi, mr`we, tuge, strahova, besa...
[}u}urena tako.
Posmatram svoj ego.
Sazdan od nasle|a, navika, zaveta, obaveza...
Vidim ga.
Stoji kao stra{ilo na vetrometini.
Smeje se, pla{i me, opomiwe, preti.
Pustim ga. Smej se, opomiwi, preti.
Samo te posmatram.
Dugo, dugo, zurim u neman
{to bi da mi uzme sopstvo.
Bo`anska energija pro`ima moje bi}e.
Ego se topi, nestaje.
Ostaje samo qubav. Ostaje moje sopstvo.
41
PLUS
Milan Balinda
GABO IZME\U KORICA
Najzna~ajnija dela Gabrijela Garsije Markesa svrstana po
redosledu objavqivawa prvih izdawa na {panskom jeziku
Î OBJAVQENO 1955.
Oluja uvelog li{}a
(La hojarasca)
Markes je ovaj roman napisao 1952. godine nakon {to je posetio dedinu i babinu ku}u u Arakataki, ku}u u kojoj je ro|en i gde
je `iveo prvih devet godina svog `ivota, ku}u koja ga je uvek inspirisala i koja je, po wegovim re~ima, najve}i “krivac„ {to je postao pisac.
U Oluji se rodio Makondo, mesto na reci blizu karipske
obale koje kasnije, u Sto godina samo}e, izrasta u jedan od najve}ih mitova savremene svetske literature. Ina~e Makondo na
afri~kom bantu jeziku zna~i banana, a to je bilo i ime jedne planta`e banana koja se nalazila blizu Arakatake.
Ipak se Makondo u Oluji veoma razlikuje od Makonda iz Samo}e. Ovaj Makondo je ekonomski uni{teno mesto nakon {to ga je
napustila kompanija banana. U stvarnom `ivotu radi se o Junajted
frut kompani koja 1928. godine zatvara svoje operacije i u zoni
Arakatake. Radwa se odvija oko sahrane lekara koga je celo mesto
mrzelo i oko penzionisanog pukovnika koji se, da bi ispunio jedno
obe}awe, zavetovao da }e sahraniti preminulog lekara uprkos protivqewu me{tana. U romanu se sa svojim sinom pojavquje i pukovnikova `ena. Kroz razmi{qawa te tri li~nosti opisuje se istorija Makonda od 1905. do 1928. godine.
U to vreme Markes je bio pod kwi`evnim uticajem Foknera
i Sofokla, mada su mu uzori tako|e bili Virxinija Vulf i Xejms
Xojs. Roman je interesantan za ~itawe, ali nije najboqa ideja zapo~eti ~itawe Markesa ovom kwigom.
Napori da se ovaj roman objavi bili su mukotrpni i u po~etku jalovi. Markes tokom nekoliko godina nije mogao da prona|e izdava~a. Na primer, nakon {to je rukopis ponudio argentinskoj izdava~koj ku}i Losada iz Buenos Airesa, {panski kriti~ar Giqermo de Tore, koji je tamo radio kao urednik, a ina~e je bio zet Horhea Luisa Borhesa, poslao je Markesu dopis o odbijawu u kome ne
samo da je rekao da Oluja nije prigodna za Losadu, ve} je autoru
preporu~io da se ostavi literature i da se posveti ne~emu drugom
u `ivotu. Istina, Tore je pohvalio “poetsku crtu„ autora Oluje.
42
BALINDA I GABO
Markes je rukopis stavio u fijoku. Dok je 1955. bio u Evropi grupa
wegovih prijateqa iz Kolumbije uspela je da prona|e izdava~a koji je objavio roman u Bogoti.
Delo je u glavnom gradu Kolumbije objavio Samuel Lisman
Baum u najverovatnijem tira`u od hiqadu primeraka. Kwiga je u
prodaji ko{tala pet pesosa i bila je prepuna tipografskih gre{aka. Zbog tih gre{aka Markes je odlu~io da otkupi ceo tira` i da
ga uni{ti, {to je i uradio uz pomo} svojih prijateqa. Pri tome mu
je najvi{e pomogao Eduardo Zalamea koji se sa izdava~em dogovorio da polovinu novca od autorskih prava na svoju kwigu kod istog
izdava~a upotrebi za otkup 500 primeraka Oluje.
Î OBJAVQENO 1961.
Pukovniku nema ko da pi{e
(El coronel no tiene quien le escriba)
Dok je sredinom pedesetih godina kao novinski dopisnik izve{tavao iz Pariza, gde se obreo sa prikrivenom namerom da studira filmsku umetnost, wegove su novine bankrotirale i Markes
se na{ao nezaposlen i bez prebijenog franka.
Pukovniku nema ko da pi{e pisao je tokom 1956. i zavr{io
januara 1957. godine. Autor je, po sopstvenoj pri~i, potpuno izlizao slova na svojoj staroj pisa}oj ma{ini kroz koju je pro{lo jedanaest verzija Pukovnika. Kada je pokvarenu pisa}u ma{inu odneo
43
u radwu na popravku, majstor mu je, ~e{u}i se po glavi, dao dijagnozu: “Iscrpqena je, gospodine„.
Kwigu je prvobitno odbilo nekoliko izdava~a, te je rukopis
zavr{io u koferu, mada je roman u me|uvremenu bio objavqen u magazinu Mito iz Bogote. ^etiri godina kasnije, 1961, wegovi su
prijateqi uspeli da u Meksiku obezbede objavqivawe ovog izuzetnog dela.
Ako je Oluja bila pod uticajem Foknerovog stila, onda je taj
stil u Pukovniku nestao a pojavilo se prisustvo drugog velikog
ameri~kog pisca – Ernesta Hemingveja. Taj jednostavan, direktan i
veoma sna`an stil pisawa, mada ne ba{ toliko “telegrafski„ kao
kod Hemingveja, zadr`ao se i kasnije u romanu Sto godina samo}e.
Pukovnik je nai{ao na simpatije ~itala~ke publike, mada
je u prvim trenucima prodaja bila niska i kupce je na{lo samo 800
kopija iz tira`a od 2.000 kwiga. Pukovnik je bila prva Markesova
kwiga koja je prevedena i objavqena na engleskom jeziku, 1968. godine, a u to prevedeno izdawe su bile ukqu~ene i pri~e iz zbirke
Sahrane Velike Mame.
U tom romanu pukovnik je druga~iji od onog iz Oluje. Karakter ovog u Pukovniku nema ko da pi{e gra|en je po ugledu na
karakter Markesovog dede, mada to autor pori~e i tvrdi suprotno. Pukovnik je po{ten ~ovek, ali veoma neprakti~an. U siroma{tvu, on i wegova `ena, nakon {to su im sina jedinca ubili politi~ki suparnici, ~ekaju na penzijski ~ek koji nikada ne sti`e.
Jedino bogatstvo im je izvanredan petao za borbu od koga o~ekuju
da im donese novac iz borbi predvi|enih za slede}i januar. Me|utim, i petla treba hraniti, a pukovnik nema novca ni za wega ni
za wih same.
Kulminacija ovog romana odigrava se u posledwih nekoliko
redova:
[email protected] se razbesnela.
– I {ta }emo da jedemo u me|uvremenu, pitala je uhvativ{i
pukovnika za okovratnik ko{uqe. Prodrmala ga je energi~no. –
Ka`i {ta }emo da jedemo.
Pukovniku je bilo potrebno 75 godina, 75 godina `ivota,
minut po minut, da bi stigao do ovog trenutka. Osetio se oslobo|en, razgovetan i nepobediv u trenutku kada je odgovorio:
– Govna.„
44
Î OBJAVQENO 1962.
U zao ~as
(La mala hora)
Ovom kratkom romanu, tako|e pisanom u Parizu, originalni naslov je bio Ovo govnarsko mesto. Markesovi drugari iz takozvane Barankiqa grupe obavestili su ga 1961. godine o kolumbijskom nacionalnom konkursu za roman i insistirali da u~estvuje.
Nagrada za pobednika bilo je objavqivawe romana i 15.000 pesosa
(oko 3.000 tada{wih ameri~kih dolara). Markes je preradio kwigu i promenio joj naslov. Roman se sada zvao U zao ~as. Uvezanog
kravatom poslao ga je svom prijatequ Giqermu Anguli u Bogotu.
Dobio je prvu nagradu.
Roman, koji je zapo~et u formatu pri~e, pod jakim je uticajem hemingvejskog stila pisawa. Pokroviteq konkursa poslao je
kwigu na objavqivawe u Madrid.
Tamo je {panski izdava~ pro~istio roman od svih kolumbijskih i latinoameri~kih jezi~kih karakteristika, a tako|e je izbacio sve “sumwive delove„, svode}i delo na neprepoznatqivu verziju gde su svi likovi govorili ~istim {panskim kwi`evnim jezikom, jezikom sa Iberijskog poluostrva. Markes je bio prisiqen da
se odrekne ove kwige. Roman je ipak bio objavqen u originalnoj
verziji 1966, u Meksiku. Kako je primerak originalnog rukopisa
bio unikat, autor je morao po se}awu da ga ponovo napi{e i dovede
u prvobitno stawe.
Veoma dobra kwiga, a po svom stilu podse}a na Pukovnika.
Sahrane Velike Mame
(Los funerales de la Mamá Grande)
Pod geslom mitolo{kih sahrana Markes je u kwigu uvrstao
sedam kratkih pri~a i roman-pri~u koji je kwizi dao naslov. U Sahranama se pojavquju u punom sjaju isprepletane scene magi~nih
momenata i sveta realnosti, scene koje od tog trenutka defini{u
stil kwi`evnosti kolumbijskog nobelovca. Nalazimo se u Makon45
du, okru`eni Markesovim likovima, epizodama od kojih neke prepoznajemo i u kasnijim Markesovim radovima. Zbirka je u neku ruku uvod u svet Makonda iz Sto godina samo}e.
Roman-pri~a Sahrane Velike Mame govori o smrti i sahrani
Marije del Rosario Kastaweda i Montero (Velike Mame), prise}aju}i se wenog `ivota pre nego {to }e “sti}i istori~ari„ da bi sastavili pri~u prepunu ma{te i kolorita. Sahrani prisustvuju
predsednik republike, rimski papa, koji sti`e u svojoj papskoj gondoli, ali tako|e najamni radnici, bera~i banana, uzgajiva~i pirin~a, prostitutke...
Î OBJAVQENO 1967.
Sto godina samo}e
(Cien años de soledad)
Po objavqivawu ovog romana Gabrijel Garsija Markes postao je svetska literarna zvezda. [tampan je u milionskim tira`ima na brojnim jezicima. Ovo delo donelo je Markesu Nobelovu
nagradu za kwi`evnost 1982. godine.
Roman je pisan tokom 18 meseci, mada Markesov mla|i brat,
Gabrijel Elihio, tvrdi da je kwiga pisana 12 meseci, od jula 1965.
do avgusta 1966, nametnute samo}e kada se Gabo zakqu~ao u radnoj
sobici ponev{i dosta listova papira, dosta cigareta i jednu pisa}u ma{inu. Sto godina samo}e Markes je po~eo da pi{e 1965. godine, ali autor insistira da je to delo zapo~eo mnogo godina ranije.
Mada to mo`e da zvu~i kao poetska mistifikacija, ~emu je Markes
naklowen, neki literarni analiti~ari tvrde da je kwiga pisana, u
jednom ili drugom obliku, tokom 17 godina. Naime, Markes je u vi{e navrata poku{avao da napi{e svoje “kapitalno delo„ kome je
prvobitno dao naslov Ku}a, ali u tim poku{ajima nije uspevao.
Ovaj roman je najverovatnije jedno od najzna~ajnijih dela na
{panskom jeziku a vrlo verovatno i u istoriji svetske literature.
Sumirati radwu kwige je gotovo nemogu}e, ali mo`emo re}i da se
~itav vek jedne familije odvija u sada ve} legendarnom mestu zvanom Makondo. To je u neku ruku romanizirana istorija Kolumbije,
mada je u svakom slu~aju roman Sto godina samo}e opis onoga {to
je bilo va`no Gabrijelu Garsiji Markesu od vremena wegovog detiwstva sve do vremena kada je napisao tu kwigu, a tada jo{ nije napunio ~etrdeset godina `ivota.
Naravno, kako je Sto godina samo}e ipak roman, a ne istorijska hronika, Markes je sebi dozvolio izvesne “dramatizacije„ istorijskih doga|awa. Na primer, opisuju}i {trajk uzgajiva~a banana autor je pove}ao broj ubijenih od strane vladinih trupa sa nekoliko
stotina na hiqade. Jo{ je interesantnije da su neki o~evici tvrdili
da je bilo mawe od desetak ubijenih, mada se pojavquje i broj od ta~no 47 `rtava. Markes sam priznaje da je “napumpao„ broj ubijenih, uz
obrazlo`ewe da je to dozvoqeno u literaturi. Pa ~ak i po`eqno.
Autor je jednom prilikom opisao kako je tekao rad na Samo}i:
“Ton koji sam sledio u Sto godina samo}e oslawao se na na~in na koji je moja baba uobi~avala da pri~a pri~e. Ona je govorila stvari koje su zvu~ale natprirodno i preneto iz sveta fantazije, ali ih je ona govorila sasvim prirodno. Najva`niji je bio izraz
46
wenog lica. Nije nimalo mewala taj izraz dok bi govorila mada su
svi bili iznena|eni. U prethodnim verzijama poku{avao sam da ispri~am pri~u a da nisam verovao u wu. Shvatio sam da bih morao da
poverujem u pri~e koje sam pisao i da ih napi{em sa istim izrazom
lica s kojim ih je moja baba kazivala: kamenog lica.„
Mo`da ba{ zbog toga ~itaocu sasvim normalno zvu~i kada
ki{a u Samo}i neprekidno pada tokom ta~no “~etiri godine, 11
meseci i dva dana„.
Prvo izdawe iza{lo je u tira`u od 8.000 primeraka i prodato je za samo nedequ dana. Tokom prve tri godine vi{e od pola miliona kwiga na{lo je svoje kupce. Sve skupa Sto godina samo}e
prodato je u vi{e od 10 miliona primeraka.
Literarni termin “magi~ni realizam„ postao je popularan
koliko i sama ova kwiga. Markes tvrdi da je i sam po~etak pisawa
Samo}e imao ne~eg magi~nog u sebi. Insistira na verziji da mu se
prva re~enica kwige javila dok se sa porodicom vozio na godi{wi
odmor u Akapulko, da je okrenuo auto i vratio se u Meksiko Siti
da bi tamo odmah po~eo da pi{e. Nije bilo tako! Nisu se vratili
ku}i ve} su nastavili sa odmorom u Akapulku gde je Markes u svojoj glavi osmislio strukturu kwige.
Druga legenda, koja se {iri oko pisawa Sto godina samo}e,
jeste tvrdwa da je roman napisao ne napu{taju}i svoju ku}u u ulici
La Loma u Meksiko Sitiju. Ni ovo nije ta~no! Jeste u Meksiku, i
jeste u ulici La Loma, ali je Markes marta 1966. godine ostavio
pisawe nakratko i oti{ao je u Kolumbiju, u grad Kartahena de Indijas, gde su mu tada `iveli roditeqi, da bi u~estvovao na VII Kartahenskom filmskom festivalu. Bio je ~lan meksi~ke delegacije
koja je predstavqala film Vreme za umirawe za koji je on napisao
scenario. Film je ina~e pobedio na tom festivalu.
Roman je {tampan u Bunos Ajresu juna meseca 1967. godine.
Simetri~no je podeqen na 20 poglavqa sa po otprilike sedam do
8.000 re~i svako. Sto godina samo}e po~iwu ovom prepoznatqivom
re~enicom:
“Mnogo godina kasnije, ispred streqa~kog stroja, pukovnik
Aurelijano Buendija prisetio se onog davnog popodneva kada ga je
otac poveo da upozna led.„
Î OBJAVQENO 1970.
Pri~a o brodolomcu
(Relato de un náufrago)
Prvobitna namera je bila napisati reporta`u o jednom ~oveku, Luisu Alehandru Velasku, koji je proveo deset dana na splavu prepu{ten na milost i nemilost Karipskog mora. Ta novinska
reporta`a vremenom se pretvorila u kwi`evno delo. Tekst je objavqen u 14 nastavaka tokom 1955. godine u dnevnim novinama El
Espektador iz Bogote i prouzrokovao je politi~ku buru jer je
otvorio pitawe {verca koji su praktikovali brodovi kolumbijske
ratne mornarice.
Prilikom jedne operacije {vercovawa brod se ekstremno
quqao zbog neuravnote`enog tovara i `ivote je, pav{i u more, izgubilo sedam mornara. Spasao se Velasko.
47
Markes je nakon Brodolomca, zameriv{i se vlastima i mornarici, morao da napusti Kolumbiju. El Espektador ga je poslao
na novinarski zadatak u Evropu.
Î OBJAVQENO 1972.
Neverovatna i tu`na pri~a naivne
Erendire i wene bezdu{ne babe
(La increíble y triste historia de la cándida
Eréndira y de su abuela desalmada)
U Erendiri se razvija pri~a o jednoj ~etrnaestogodi{woj
devoj~ici koja `ivi sa svojom babom u pustiwi. Erendira je uzrokovala po`ar koji je uni{tio ku}u wene babe. Baba zahteva od
Erendire da plati {tetu, te je stoga vodi u selo i prodaje mu{karcima. Erendira mora da stupi u seksualne odnose sa svim mu{karcima u selu, a kada ih vi{e nema, baba je vodi u druga sela... U pri~i se pojavquje momak po imenu Ulises koji se zaqubquje u Erendiru. Ona mu uzvra}a ose}awa i postepeno ga nagovara da joj pomogne
da se oslobodi ropstva u kome se nalazi. Erendira ube|uje Ulisesa da ubije babu. Neve{t takvom zadatku Ulises ipak na kraju ubija babu no`em dok je spavala, a Erendira be`i sama u no} ostaviv{i Ulisesa da se bak}e s babinim le{om...
Î OBJAVQENO 1974.
O~i plavog psa
(Ojos de perro azul)
Pri~e iz ove zbirke napisane su izme|u 1947. i 1955. godine.
U wu je ukqu~ena i ~uvena pri~a Monolog Isabele gledaju}i kako
pada ki{a u Makondu koja je u neku ruku kamen temeqac Markesovog kwi`evnog dela i jo{ jedan nagove{taj wegovog stila; u svakom
slu~aju – pojavquje se mesto po imenu Makondo. Scene iz pri~a ove
48
zbirke, mada ranije napisanih, ve} su bile objavqene u druge dve
zbirke, kao i u romanu Sto godina samo}e.
Ina~e u zbirci se veoma jasno ose}a uticaj Franca Kafke i
modernista, toliko da pojedine pri~e iz ove kwige, po tvr|ewu nekih kwi`evnih kriti~ara, ne podse}aju na kasnijeg Markesa.
Zbirka se sastoji od slede}ih pri~a:
z Tre}a rezignacija
z Drugo rebro smrti
z Eva je unutar svoje ma~ke
z Gor~ina za tri mese~ara
z Dijalog ogledala
z O~i plavog psa
z @ena koja je stizala u {est
z Nabo, crnac koga su ~ekali an|eli
z Neko remeti ove ru`e
z No} bukavca
Î OBJAVQENO 1975.
Jesen patrijarha
(El otoño del patriarca)
Markes je vi{e puta isticao da je Jesen patrijarha roman
na kome je najvi{e radio i ulo`io najvi{e energije. Roman je napisan u Barseloni izme|u 1968. i 1975. godine. U to vreme general
Franko je jo{ bio na vlasti a Markes je hteo da oseti i {pansku
diktaturu da bi doprineo autenti~nosti ovog dela. Autor karakteri{e roman kao “poemu o usamqenosti mo}i„. O inspiraciji za Patrijarha ka`e:
“Moja je namera oduvek bila da napravim sintezu svih latinoameri~kih diktatura, ali naro~ito onih iz prostora Kariba.
Ipak, li~nost Ivana Visentea Gomeza (iz Venecuele) bila je od
najja~eg uticaja, dodav{i tome da me je on najvi{e fascinirao i u
romanu on je dominiraju}i od svih diktatora... Govori o usamqenom `ivotu i ne o usamqenosti modernog `ivota. To je pesma o usamqenosti mo}i.„
49
Roman je komponovan od dugih redova bez interpunkcije i
zbog toga je odbojan ve}ini ~italaca, ali wegovo ~itawe, po tvr|ewu nekih, bogato nagra|uje najstrpqivije.
U kwizi Miris gvajabe (Razgovori sa Plinijom Apolejom
Mendozom) Markes obja{wava stil romana Jesen patrijarha:
“Napisan je uz upotrebu velike koli~ine popularnih izraza i refrena iz ~itavog karipskog podru~ja. Prevodioci su se ponekad izlu|ivali poku{avaju}i da prona|u smisao re~enice koja je
odmah i uz osmeh razumqiva nekom taksisti iz Barankiqe. To je
kwiga do noktiju karipska, priobalna, luksuz koji sebi mo`e da
dozvoli autor Sto godina samo}e nakon {to kona~no odlu~i da
pi{e ono {to ho}e...„
Î OBJAVQENO 1981.
Novinarski radovi, tom 1 i 2
(Obra periodística, vol. 1 y 2)
U prvom tomu radova obuhva}eni su novinarski tekstovi od
maja meseca 1948. godine, kada je Markes po~eo da pi{e za El Universal iz Kartahene, do decembra 1952.
U drugom tomu objavqeni su ~lanci koji su se pojavili u El
Espektadoru iz Bogote, od 1954. do 1955.
Kasnije su se i drugi Markesovi novinarski radovi udomili u kwigama izdatim u razli~itim zemqama.
Hronika najavqene smrti
(Crónica de una muerte anunciada)
Hronika najavqene smrti mo`da je Markesovo “najrealisti~nije„ delo jer se bazira na jednom stvarnom doga|aju iz karipskog pojasa Kolumbije. Na samom po~etku romana ve} se zna da }e
bra}a Vikarijo ubiti Santijaga Nasara – odnosno, ve} su ga ubili
– da bi odbranili ~ast svoje sestre Anhele, ali se pri~a zavr{ava ba{ u trenutku kada Santijago umire. Vreme doga|aja je cikli~no, dosta kori{}eno u Markesovim delima.
Izdava~i su od Hronike o~ekivali veliki uspeh te je kwiga
simultano iza{la u Argentini, Kolumbiji, Meksiku i [paniji, a
{tampana je u tira`u od milion primeraka.
Markes tvrdi da je pre nego {to je napisao Hroniku smatrao
svojim najboqim delom roman Pukovniku nema ko da pi{e. Ka`e da
je sa Hronikom uspeo da postigne ono {to je `eleo, za razliku od
drugih kwiga gde bi ga “ponela tema„.
U Mirisu gvajabe ka`e:
“Bilo mi je potrebno da napi{em kwigu nad kojom bih imao
strogu kontrolu, a verujem da sam to postigao sa Hronikom najavqene smrti. Tema poseduje preciznu strukturu detektivskog romana„.
Interesantno je da je u lektorisawu Hronike u~estvovao i
Fidel Kastro.
50
Î OBJAVQENO 1985.
Qubav u doba kolere
(El amor en los tiempos de cólera)
Markes u ovom romanu kao model koristi `ivotnu pri~u
(mada ne ba{ u detaqe) svojih roditeqa. Ovo je istorija qubavi koja je trajala 60 godina. Ta~nije, 50 godina, devet meseci i ~etiri dana. Scenario se odvija u jednom malom lu~kom mestu na karipskoj
obali. Qubav je odli~an roman sa sre}nim krajem koji od prve do
posledwe stranice privla~i celokupnu pa`wu ~itaoca.
Jedan kwi`evni kriti~ar je zapisao: “Da roman Sto godina
samo}e nije ve} obezbedio Markesu put u Stokholm da bi dobio Nobelovu nagradu za literaturu Qubav u doba kolere bi to u~inio„.
Neki kriti~ari tvrde da je Qubav u doba kolere boqi roman od Sto godina samo}e. Drugi pak kriti~ari tvrde da je Qubav
mogla (i trebalo) da zapo~ne drugim poglavqem.
Qubav je hotimi~ni povratak realizmu 19. veka, a obimna
fantazija, po kojoj se prepoznaje Garsija Markes, je odsutna.
Film ra|en po ovoj kwizi nije dobro pro{ao u Sjediwenim
Dr`avama.
Î OBJAVQENO 1989.
General u svom lavirintu
(El general en su laberinto)
Subjekt ovog romana je general Simon Bolivar koga je Markes izvukao iz mitskog zatvora istorije i premestio u magi~an
svet svoje pri~e.
Sedam dana pred smrt, 10. decembra 1830. godine, nakon {to
je izdiktirao testament i odbio sugestije svog lekara da primi posledwe pri~e{}e, Bolivar uzvikuje: “[ta je ovo?... Da li sam toliko lo{e da bi mi govorili o testamentu i pri~e{}u?... Kako da
iza|em iz ovog lavirinta?„
Bolivar zapo~iwe svoj posledwi pohod iz Bogote niz reku
Magdalenu ka karipskoj obali.
Ovaj roman je proizvod vi{egodi{weg izu~avawa Bolivarovog `ivota. Veoma tu`na kwiga.
U svom pregledu kwiga dnevnik Wujork tajms istakao je
kontroverzni prijem Generala kod ~itaoca {panskog izdawa:
“Umesto Bolivara, legendarnog oslobodioca Ju`ne Amerike, ~itaoc je dobio portret protivre~ne i veoma razo~arane li~nosti – portret koji je ve} stvorio zna~ajna neslagawa u Latinskoj
Americi, gde kriti~ari negoduju videv{i wihovog heroja prikazanog na stopalima od gline...„
Ovaj prikaz iz Wujork tajmsa mo`da je najboqe prokomentarisao jedan od Markesovih biografa rekav{i da je problem u tome {to se jo{ od osamdesetih godina pro{log veka svako delo kolumbijskog nobelovca meri ar{inima koje su markirali romani
Sto godina samo}e i Qubav u doba kolere, u ve}oj meri, kao i Pukovniku nema ko da pi{e i Hronika najavqene smrti.
51
Î OBJAVQENO 1992.
Dvanaest pri~a iz tu|ine
(Doce cuentos peregrinos)
“Napor da se napi{e kratka pri~a je toliko veliki kao zapo~eti roman. Problem je {to u prvom paragrafu romana treba
sve definisati: strukturu, ton, stil, ritam, du`inu i ponekad ~ak
i karakter neke li~nosti. Sve ostalo je u`itak pisawa, najintimnije i naj~udnije {to mo`e da se izmisli, i ako ~ovek ne odlu~i da
ispravqa roman do kraja svog `ivota, to je zbog toga {to se ista
~eli~na odlu~nost koja je bila potrebna da se zapo~ne name}e da se
kwiga zavr{i. Pri~a, s druge strane, nema po~etak niti kraj: zvu~i ili ne zvu~i! A ako ne zvu~i, moje li~no i iskustvo drugih pokazuju da je u ve}ini slu~ajeva boqe po~eti iznova nekim drugim na~inom, ili je baciti u korpu za otpatke.„
Ova kwiga, koja na sre}u nije zavr{ila u korpi za otpatke,
sadr`i pri~e kojima sledi pogovor u kome se obja{wava za{to ih
je dvanaest, za{to su pri~e, i za{to iz tu|ine. To su:
z Sre}an put, gospodine predsedni~e
z Svetica
z Avion Trnove Ru`ice
z Iznajmqujem se za sawarewe
z Samo sam do{ao da razgovaram telefonom
z Avgustovski strahovi
z Marija dos Prazeres
z Sedamnaest otrovanih Engleza
z Severac
z Sre}no leto gospo|e Forbes
z Svetlo je kao voda
z Trag tvoje krvi na snegu
Î OBJAVQENO 1994.
O qubavi i drugim demonima
(Del amor y otros demonios)
Roman je pri~a o qubavi koja se odvija u kolonijalno doba u
kolumbijskom gradu Kartahena.
Prolog romana za~eo se jo{ u vreme kada su mladog izve{ta~a Gabrijela Garsiju 1949. godine poslale wegove novine u stari
manastir Santa Klara koji je trebalo da bude sru{en i na wegovom
mestu podignut hotel sa pet zvezdica. Iznena|ewe se dogodilo kada su u jednom grobu koji su prekopavali na{li qudsku kosu crvenkaste boje i dugu 22 metra i 11 santimetra. Bili su to posmrtni
ostaci jedne devoj~ice...
“Kao detetu moja mi je baba pri~ala legendu o jednoj markizici od dvanaest godina ~ija se kosa vukla kao veo mlade i koja je
umrla od besnila nakon {to ju je ujeo pas... Ideja da je onaj grob mogao da bude wen bila je vest onih dana i poreklo ove kwige.„
52
Î OBJAVQENO 1997.
Vest o otmici
(Noticia de un secuestro)
Budu}i da je u du{i novinar, kako sam o sebi tvrdi, Markes
je nekoliko svojih kwi`evnih radova napisao iz novinarskog
ugla, sli~no kako su to radili Ernest Hemingvej i Truman Kapote. Vest o otmici je jedna od tih kwiga. Me|u “novinarske„ spadale bi jo{ i Pri~a o brodolomcu, Tajno u ^ileu i Hronika najavqene smrti.
Kwiga zapo~iwe slede}im Markesovim obja{wewem:
“Maruha Pa~on i wen mu` Alberto Viqamizar predlo`ili
su mi oktobra meseca 1993. godine da napi{em kwigu o wenom iskustvu tokom {est meseci dok je bila kidnapovana i mukotrpnim nastojawima wenog mu`a da je oslobodi sve dok u tome nije uspeo...
Imao sam prvu verziju ve} poodmaklu kad smo pali u zamku da bi
bilo nemogu}e odvojiti to kidnapovawe od drugih devet koja su se
u zemqi dogodila u isto to vreme. U stvari, nije to bilo deset
odvojenih kidnapovawa, kako nam je izgledalo u prvom trenutku,
ve} jedno kolektivno, i to pa`qivo odabranih li~nosti. Sva ta
kidnapovawa uradili su isti po~inioci poku{avaju}i da postignu
isti ciq...„
Î OBJAVQENO 2002.
@iveti da bi se ispri~alo
(Vivir para contarla)
Dugo o~ekivani prvi tom memoara Markes zapo~iwe slede}om epizodom iz svog `ivota:
“Moja me je majka pozvala da joj se pridru`im da bi prodala
ku}u. (...) Nije trebalo da mi ka`e koju, ni gde, jer je za nas na svetu
postojala samo jedna: ku}a moga deda i babe u Arakataki.„
Na slede}ih 570 stranica Markes pri~a o svom `ivotu, od
ro|ewa pa sve dok nije kao dopisnik stigao u @enevu 1955. godine, ali i u ovoj kwizi autora vi{e interesuje da ostvari literarno delo nego da nabroji sve ~iwenice, mada je kwiga krcata detaqima.
To je prvi tom najavqene triologije, iako je Markes kasnije rekao da se sve ostalo {to nije u prvom tomu nalazi u wegovim
romanima. Da li je Markes ostavio drugi (pa mo`da i tre}i) tom
da budu objavqeni nakon wegove smrti ostaje da se vidi.
Gabrijel Garsija Markes je svojevremeno tako|e najavqivao
jednu biografiju Fidela Kastra, ali je i ta kwiga tako|e mo`da
ve} napisana i ostavqena da ugleda svetlost dana nakon smrti kako Markesa, isto tako i Kastra.
53
Î OBJAVQENO 2004.
Se}awe na moje tu`ne kurve
(Memoria de mis putas tristes)
Kwiga je provocirala sve vrste reakcija, kao {to je to
obi~no bivalo i sa ostalim Markesovim delima, ali ovoga puta
ima i onih koji tvrde da je kwiga “neodgovorna„ i da se radi o seksualnom zlostavqawu dece, kao i to da je podstrek za maltretirawe `ena. Govorilo se da je kwiga napisana samo da bi se postigao
komercijalni uspeh. Istina, prvo izdawe Tu`nih kurvi na {panskom, od milion primeraka, prodato je u kratkom roku.
Kwiga je 2007. godine bila zabrawena u Iranu ali nakon
{to je prvi tira` od 5.000 primeraka bio prodat u periodu od tri
nedeqe i nakon {to je cenzura primetila da se to izdawe “provuklo„ jer je imalo “ubla`eni naslov„. Naime, umesto Se}awe na moje tu`ne kurve prvobitno izdawe iza{lo je u Iranu pod naslovom
Se}awe na moje tu`ne dragane.
Filmska adaptacija Tu`nih kurvi u Meksiku je 2009. godine
provocirala o{tre proteste ve}eg broja nevladinih organizacija
koje se bore protiv trgovine `enama i devoj~icama.
“U prvoj godini mojih devedesetih hteo sam da sebi poklonim jednu ludu qubavnu no} sa nevinom devoj~icom.„
Tako zapo~iwe ova du`a pri~a nazvana romanom. Ovom kwigom Markes se nakon vi{e od deset godina vra}a literaturi i temi qubavi. Starac u pri~i se na kraju zadovoqio samo gledaju}i
nago telo devoj~ice dok spava.
Kwiga je donekle monotona.
Î OBJAVQENO 2010.
Nisam do{ao da dr`im govor
(Yo no vengo a decir un discurso)
[est godina nakon Tu`nih kurvi, 29. oktobra 2010. promovisana je nova zbirka starih tekstova tada ve} 83 godina starog Gaboa. Ovo je kwiga govora namewenih da ih autor ~ita pred publikom i sastoji se od 22 teksta.
Zbirka sadr`i govore koje je tokom `ivota Markes javno dr`ao, akta koga se uvek, po sopstvenom tvr|ewu, u`asavao. Kwiga po~iwe govorom kojim se 1944. godine, kada je imao sedamnaest godina,
u ime svoje sredwe {kole u mestu Zapakira, u Kolumbiji, oprostio
od starijih drugara, maturanata, pa do govora iz 2007. godine odr`anog pred [panskom akademijom, i pred kraqem i kraqicom, povodom
svog 80. ro|endana i 40 godina od objavqivawa Sto godina samo}e.
Neki od drugih govora u ovoj zbirci su: Kako sam po~eo da pi{em, Novinarstvo – najboqe zanimawe na svetu, Boca u more za Boga re~i, pa sve do ~uvenog govora koji je izgovorio u Stokholmu prilikom prijema Nobelove nagrade Usamqenost Latinske Amerike.
(Poglavqe iz kwige u nastajawu Nobelovac iz Makonda, sve
o Gabrijelu Garsiji Markesu.)
54
TRE]I ME\UNARODNI
FESTIVAL “INTERKULTURALNI
DIJALOG KROZ SRPSKI I
ME\UNARODNI UMETNI^KI
IZRAZ„, VAQEVO 2011.
Pre tri godine Dejan Bogojevi}, multimedijalni umetnik iz
Vaqeva osnovao je me|unarodni festival sa ciqem povezivawa, saradwe i me|unarodne razmene autora iz razli~itih delova Srbije
i sveta. Ove godine je organizovan tre}i po redu Festival koji
okupqa pisce, slikare, muzi~are, izdava~e, urednike, multimedijalne umetnike.
U organizaciji “ART grupe AKT„ i Dejana Bogojevi}a realizovan je uspe{no program Festivala za 2011. godinu od 27. do 29. maja.
Prvog dana (27. maja 2011) je otvorena me|unarodna izlo`ba
– Trijenale VIZUELNE I EKSPERIMENTALNE POEZIJE.
To je prvo trijenale ovakve vrste u Srbiji. Na Trijenale se javilo
110 u~esnika iz 29 zemaqa sa preko 400 radova. Izlagali su autori
iz slede}ih dr`ava: Albanija, Argentina, Australija, BiH, Brazil, Crna Gora, Engleska, Gr~ka, Hrvatska, Italija, Japan, Kanada, Koreja, Litvanija, Makedonija, Nema~ka, Novi Zeland, Poqska,
Rumunija, Slovenija, SAD, Uzbekistan, Srbija, Meksiko, [panija,
[vajcarska, [vedska, Turska, Urugvaj. U okviru Trijenala prikazani su i filmovi: Gordane Petkovi} iz Beograda, Natalije @.
@ivkovi} iz Beograda, Gintera Gorbaeva iz Kragujevca, Dejana
Bogojevi}a iz Vaqeva, Art grupe “Crni kre~„ iz Vaqeva...
Izlo`ba nosi naziv “Refleksija du{e u vremenu„ i odvija
se u tri prostora, tri metafori~ne “sobe„: “SOBA DU[E„ (Psihijatrijska slu`ba Zdravstvenog centra Vaqevo), “SOBA VREMENA„ (Mati~na biblioteka “Qubomir Nenadovi}„, Vaqevo) i “SOBA REFLEKSIJE„ (Centar za kulturu Vaqevo). Predlo`ak ovome konceptu su bili izvodi iz filozofskih tekstova Bele Hamva{a. “Ali bez obzira na razdvajawe ove tri pojmovne slike ‘Refleksija du{e u vremenu’ je interaktivna transmisija realnosti
kroz dimenziju kreativnog opa`awa umetnika, iskazana kroz likovnu formu ili pesni~ku re~„, ka`e izme|u ostalog u tekstu kataloga Dora Zorica Kqaji}, grafi~ki dizajner-slikar i autor
55
koncepcije postavke Trijenala. Osniva~ Trijenala i autor postavke je Dejan Bogojevi}, a realizacija postavke: Danijela Padejski i
Dejan Bogojevi}. Umetni~ki savet Trijenala ~ine: Dobrica Kampereli}, Dejan Bogojevi}, Dora Zorica Kqaji}, Miroqub Todorovi} i Miroqub Filipovi} Filimir.
Zna~aj ovakve manifestacije je i u tome {to je to prvo Trijenale vizuelne i eksperimentalne poezije koje se organizuje u Srbiji, a poseban zna~aj je veliki broj kvalitetnih radova autora iz
celog sveta koji imaju izvanredne umetni~ke reference.
Izlo`bu je otvorio Janko Levnai}, kwi`evnik iz Vaqeva,
a u programu su u~estvovali pisci iz Vaqeva: Jovanka Bo`i}, Sne`ana ^koji}, Veroqub Boji~i}, Dragan Tanaskovi}, Danijela Bogojevi}, Marija [korni~ki, Dejan Bogojevi}, Dajana Petrovi},
Danijela Padejski, pesnik i muzi~ar iz Kraqeva; Vuk Cvetkovi},
pesnikiwa iz Novog Sada; Lidija \ogo, pesnikiwa iz Beograda;
Iskra Peneva uz pratwu na fagotu Vojislava Joci}a. U~estvovali
su i mladi pisci Vaqevske Gimnazije: Marko Putnikovi} i Nikola Todorovi}. U muzi~kom delu programa je u~estvovao Luka Jezdi} (gitara), u~enik muzi~ke {kole [email protected] Grbi}„, i grupa peva~a KUD “Kru{ik„.
Strip [UME, ZVONA... – Dejan Bogojevi}
56
PREDLO[CI ZA [email protected]
“REFLEKSIJA DU[E U VREMENU„
Du{a
“... Du{a je zbiqa, postoje}e, jedno, ve~no i neprolazno... Tajna je u
tome kako je nepromenqivo stvorilo promenqivo, neprolazno
prolazno, postoje}a zbiqa ~aroliju i kako je nastala kreacija...„
Vreme
“... Vreme je najve}a mudrost... Vreme je produ`ewe za probu|ene dane mogu}nosti, jer je du{i za povratak (u jedno) potrebno vreme...
(jer) kada bi se neopozivo morala odlu~iti ponovno bi se nejaka
sunovratila u materiju...„
Refleksija
“U refleksiji se zbiva razdoran ~ovekov zaplet da krade
smisao stvari, osoba, do`ivqaja jednim tajnim gestom i da sebi neposredno podme}e nogu s le|a. O refleksiji ~ovek mo`e re}i da se
wome ni od ~ega ne dolazi otvoreno i ravno – ako bi se uop{te moglo re}i da se do ne~ega dolazi...„
Bela Hamva{
“HI[A POEZIJE„ I “POETIKON„
Predstavqena je izdava~ka ku}a “Hi{a poezije„ i ~asopis
“Poetikon„ iz Qubqane uz prisustvo osniva~a i glavnog i odgovornog urednika Ivana Dobnika.
HI[A POEZIJE je kwi`evno dru{tvo ustanovqeno 2006.
godine u Qubqani sa ciqem izdavawe revije Poetikon i pesni~kih zbirki u ediciji Poetikonove lire. HI[A POEZIJE je do
sada izdala 36 brojeva Poetikona i 22 kwige poezije (izme|u ostalih Bonnefoy, Jaccottet, Maulpoix, Darviã, Herceg, Pongc, Scotto, Capello, Vincetc, Antologiju savremene palestinske poezije, Camus Char: Album), a planira i nove prevode. Prire|uje kwi`evne ve~eri i u~estvuje na me|unarodnim pesni~kim festivalima.
POETIKON je prva slovena~ka revija za poeziju i poetiku
nastala u prole}e 2005. godine i bila predstavqena na 4. herbersteinskom festivalu pesnika i pisaca u Velewu. U leto 2006. uredni{tvo je odlu~ilo da se osnuje HI[A POEZIJE u Qubqani koja je postala i izdava~ revije. Poetikon izlazi tri puta godi{we
kao dvobroj (mart, septembar i novembar) i donosi slovena~ku poeziju, prevedenu poeziju i refleksije pesnika o poeziji. Od prvog
broja glavni i odgovorni urednik je Ivan Dobnik, tako|e i idejni
tvorac revije. Poetikon {iri pesni~ku mre`u u Evropi i van we
(SAD, Kina, Kanada, Novi Zeland, Argentina, Australija, Nepal,
Egipat) i u~estvuje u mnogim sli~nim revijama.
Otvorena je izlo`ba svih kwiga izdava~ke ku}e “Hi{a poezije„ i svih brojeva revije “Poetikon„.
57
Izlo`ba POETIKONA I HI[E POEZIJE – Ivan Dobnik i
Dejan Bogojevi}
VIZUELNO (IZ)NAD
Iste ve~eri otvorena je i izlo`ba kwiga, plakata, ~asopisa, razglednica – raznovrsnog {tampanog materijala, pod nazivom
“VIZUELNO (IZ)NAD„ autora Dejana Bogojevi}a koji se i sam
bavi pro{irenim medijima.
Izme|u ostalog izlo`ene su kwige Miroquba Todorovi}a
koje sadr`e pregr{t vizuelnih pesama, kwige J. W. McMillana iz
Australije, Mark Sonnenfelda iz SAD, ~asopis “Signal„, “Open
World„ Dobrice Kampereli}a, Revista de poesia visual – experimental
“La Tzara„ iz Argentine, razglednice M. F. Filimira, Zorana Spasojevi}a, Sandora Gogolyaka, Milivoja Kosti}a, Dejana Bogojevi}a,
ali i razglednice brojnih autora iz Italije, Gr~ke, SAD-a, Brazila, Urugvaja, Litvanije, ve}i broj fanzina objavqenih u periodu 1990-2000, katalozi iz Srbije, Slovenije, Makedonije, Poqske,
Italije... brojne {tampane stvari, plakati, flajeri...
Izlo`ba “VIZUELNO (IZ)NAD„
58
I...
Ove ve~eri slikarka iz Australije Natalie McCarthy (koja tokom
maja i juna kao gost Internacionalnog studija
“Radovan Trnavac Mi}a„
ima samostalnu izlo`bu
slika Australijski pejza`i) je slikale predele
iz Australije u toku samog programa, a i po zvani~nom zavr{etku uz projekciju slajdova iz Australije i muziku Aborixina...
Natalie McCarthy
Drugog dana (28. maja 2011) Festivala predstavqeni su ~asopisi “Tekstualia„ iz Poqske uz prisustvo glavne i odgovorne
urednice @anete Nalevajk, ~asopis “Koreni„ iz Makedonije, ~asopis “Poetikon„ iz Slovenije uz prisustvo glavnog i odgovornog
urednika Ivana Dobnika. Tako|e predstavqen je i ~asopis iz Vaqeva “Akt„. Pored gostiju iz inostranstva u predstavqawu ~asopisa su u~estvovali Dejan Bogojevi} i mr Du{an Stojkovi}.
“TEKSUALIA„
Tekstualia je kwi`evno
nau~na revija koja izlazi u Poqskoj, u Var{avi. Izdava~ je Dom
Kultury “Srodmiescie„ a glavni i
odgovorni urednik je Æaneta Nalewajk. Bavi se pitawima vezanim
za kwi`evnost, umetnost i kulturu, objavquje poeziju, prozu, filozofske tekstove, eseje, ~lanke
vezane za nau~no istra`iva~ke
radove i prevode pisaca iz razli~itih delova sveta i promovi{e
radove mladih autora.
Tekstualia izlazi od 2005.
godine ~etiri puta godi{we.
Ukqu~ena je u me|unarodni projekat “Revija u Reviji„ pod okri59
qem KUD-a i ~asopisa “Apokalipsa„ iz Slovenije koji vode Primo` i Stanislava Repar.
Najnoviji broj Tekstualie donosi Akt na poqskom jeziku
na oko 100 strana. Uvod o ~asopisu “Akt„ pi{e glavna i odgovorna
urednica Tekstualie Æaneta Nalewajk, poeziju objavquju: Danijela
Bogojevi}, Obren Risti}, Du{an Stojkovi}, Milica Ili} Ga~i},
Marija [korni~ki; kratku prozu: Danijela Padejski, Du{an Stojkovi}, \or|e Ota{evi}, Dejan Bogojevi}, Bajo Xakovi}, Danijela
Bogojevi} i Srba Igwatovi}; dramu: Dejan Bogojevi}; kwi`evnu
kritiku: Dimitar Anakiev i Du{an Stojkovi}. Objavqena je i rubrika “Vaqevski haiku„. Sa po dve haiku pesme su zastupqeni Desanka Maksimovi}, Jovanka Bo`i}, Milica Ili} Ga~i}, Radmila
Bogojevi}, Ivana Panteli}, Dejan Bogojevi}, Milivoj Kosti}, Du{an Vidakovi}. Ceo broj Tekstualie ilustrovan je slikama i
stripovima Dejana Bogojevi}a, ukupno 45 likovnih priloga.
Pored ~asopisa “Akt„ temat ovog broja je i Alber Kami.
Promocija TEKSTUALIE I [UMADIJSKIH METAFORA
– Dejan Bogojevi}, Æaneta Nalewajk, Danijela Bogojevi},
mr Du{an Stojkovi}
“KORENI„
Koreni su ~asopis za kwi`evnost, kulturu, gra|anska pitawa
i nauku. Izdaje ih Dru{tvo za nauku i kulturu “Paradigma„ iz Kumanova, a predsednik dru{tva i glavni urednik ~asopisa je Dimitar
Masevski. ^asopis izlazi na makedonskom, albanskom, srpskom i
turskom jeziku i neguje posebno me|unarodnu razmenu i saradwu. Izlazi u kontinuitetu od 2001. godine. ^asopis Koreni je ~lan EUROZINE - Be~, evropske kulturne i kwi`evne revije na internetu.
U najnovijem broju Korena objavqen je i ~asopis “Akt„ na makedonskom jeziku i to slede}i prilozi: istorijat ~asopisa, poezija,
proza, likovna kritika i kwi`evna kritika a priloge potpisuju:
Dejan Bogojevi}, Milica Ili} Ga~i}, Marija [korni~ki, Obren
60
Risti}, Du{an Stojkovi}, Danijela Padejski, Olga Lali} Krovicka, Jovanka Bo`i}, Danijela Bogojevi}, Milan \ura{inovi}... Tekstove preporuke potpisuju Nenad Gli{i} i Aleksandar Prokopiev.
Vaqevo je predstavqeno istorijatom i nizom kolor fotografija. Na ovaj na~in ~asopis Akt promovi{e umetnike ali i
grad u kome izlazi.
“AKT„
^asopis za kwi`evnost, umetnost i kulturu “Akt„ iz Vaqeva
u kontinuitetu izlazi 11 godina i jedini je ovakav ~asopis u Vaqevu.
^asopis je postao prepoznatqiv po negovawu kratke forme, a posebno po objavqivawu kratko kratke pri~e. Kao posledica ovakvog
“opredeqewa„ ustanovqena su i dva konkursa za najkra}u pri~u (tako|e jedinstvena u Srbiji), konkurs za najboqu neobjavqenu kratku
pri~u, ne du`u od 13 redova i konkurs za najboqu kwigu kratke proze
objavqenu na srpskom jeziku u prethodnoj godini – “Zlatno slovo„.
Na Festivalu su saop{teni rezultati ova dva konkursa.
NAGRADA ^ASOPISA “AKT„ IZ
VAQEVA RADIVOJU STANIVUKU
ZA KWIGU KRATKE PROZE
“POHVALA PRIRODNIM POKRETIMA„
^asopis za kwi`evnost, umetnost i kulturu “Akt„ iz Vaqeva ~etvrtu godinu dodequje nagradu za najboqu kwigu kratke proze
objavqenu u protekloj godini na srpskom jeziku pod nazivom “Zlatno slovo„.
Kwige kratkih pri~a nisu – ube|eni smo ni po kvalitetu - zaostajale za veoma hvaqenim, ne retko i prehvaqenim romanima koji
su se pojavili 2010. godine. @iri je imao veoma delikatan zadatak da
bira izme|u tri koje su po svemu odsko~ile od ostalih. Problem je
uslo`ilo posebno to {to su u pitawu sasvim raznorodne – poeti~ki
maksimalno udaqene jedna od druge - prozne tvorevine.
Kova~i svoje sre}e (izdava~ Ni{ki kulturni centar) Dragana J. Risti}a skladani su od uglavnom kratkih kratkih pri~a, sasvim realisti~nih, punih fino uo~enih detaqa i diskretnog humora, koje nam nude moment-slike stvarnog `ivota.
Vilewaci u `ivom blatu (Ni{ki kulturni centar) Ivana
Poti}a sasvim je druga~ija kwiga. Pri~e koje ona sadr`i su - ma
koliko to paradoksalno zvu~alo - postmodernisti~ki atak na postmodernizam. Glavni saradnik Poti}ev je o`ivqeni nadrealizam,
wegov na~in modelovawa kratke, crnim humorom protkane proze u
dosluhu sa ibijevskom apsurdnom razigrano{}u i elementima prisutnim u nezaslu`eno skrajnutoj briqantnoj Egipatskoj marki velikog Osipa Mandeq{tama.
Svestan vrednosti obe spomenute, posebno druge kwige, `iri za dodelu nagrade “ZLATNO SLOVO„ za najboqu kwigu kratke
proze objavqenu u na{oj kwi`evnosti 2010. godine koju dodequje
~asopis za kwi`evnost, umetnost i kulturu “AKT„ odlu~io se za iz61
vanserijsko ostvarewe Pohvala prirodnim pokretima (Kwi`evno
dru{tvo “Sveti Sava„, Beograd) Radivoja Stanivuka. Ono sadr`i
dvadeset priloga koji trepere na fluidnoj me|i koja bi trebalo da
(raz)deli poeziju od proze, ostaju}i u samom tom izme|u kao svojoj
jedinoj, pravoj, metafori~koj i simboli~koj u isti mah postojbini.
To izme|u, spoj osobenog neonadrealizma i kaskadnog biblijskog
stiha velikog Sen-Xon Persa, nastalo u mladim danima svog autora, istinskog pesnika, Radivoja Stanivuka, unosi istovremeno prave remboovske vibracije i u srpsku poeziju i u srpsku kratku prozu.
Iskreno kriti~arsko hvala Pohvali prirodnim pokretima!
`iri: mr Du{an Stojkovi}, predsednik, Marija [korni~ki, ~lan, Dejan Bogojevi}, ~lan
REZULTATI KONKURSA ZA
NAJKRA]U PRI^U ^ASOPISA
ZA [email protected], UMETNOST I
KULTURU “AKT„ iz VAQEVA
Na ve} tradicionalni, internacionalni, Osmi po redu konkurs za najkra}u pri~u, ne du`u od 13 redova, ~asopisa za kwi`evnost, umetnost i kulturu “Akt„ iz Vaqeva javilo se 103 u~esnika sa
preko 350 kratkih pri~a iz 7 dr`ava: Srbija, Makedonija, Poqska,
Kanada, Republika Srpska, Hrvatska i Crna Gora.
@iri je doneo jednoglasnu odluku:
1. Nagrada: Joell Coodwin (Kanada) za pri~u “Pusto{„
2. Nagrada: Marijo Glava{ (Hrvatska) za pri~u “Klaun„
3. Nagrada: Bal{a Raj~evi} (Srbija) za pri~u “Otvarawe i
zatvarawe, ali to nije igra„
Pohvaqeni su slede}i autori: An|elko Erdeqanin za pri~u
“Romansijer„, Slobodanka Lukovi} za pri~u “Podanik„, @ivorad
Stojanovi} za pri~u “Porodili{te„, Ivan Anti} za pri~u “Lahor„.
`iri: mr Du{an Stojkovi}, predsednik, Milivoj Kosti}, ~lan, Dejan Bogojevi}, ~lan
¨ Prva nagrada Joell Coodwin (Kanada)
PUSTO[
Sa psom je tr~ao sve do obale. Kapqice znoja su se preplitale sa dahtawem psa. Nije ga video. I{ao je poznatim putevima. Pas
ga je ukorio pogledom. ^ovek je zalajao tra`e}i da ga pas sputa.
Kao u polusnu talasi su se vaqali.
^ovek je uronio u wih. Pas ga je ~ekao. Dugo, bez lave`a i
dahtawa.
Obala je pusta...
¨ Druga nagrada Marijo Glava{ (Hrvatska)
KLAUN
Ba{ je smije{no biti klaun, zar ne, imati bojom zamazano
lice, {iroke hla~e s tregerima, ra{~upanu kosu, goleme cipele na
62
nogama, kad ~ovjek sve to pogleda lako se da zakqu~iti kako nema
ni{ta boqe ni smje{nije u `ivotu od klauna, da, da, ba{ tako i ne
bi se ~udio da svi vi ve~eras isto to mislite dok me gledate ovdje
pod svjetlom reflektora, smije{no vam je {to govorim i kako to
izgovaram, mislite da je ovo nau~eni tekst, eno, pogledajte, ona gospo|a se ve} previja od smijeha, ona tamo debela, samo je pogledajte, woj je potpuno normalno {to moj {ef uz rub pozornice u mraku
ma{e rukama da prekinem, ba{ krasno, sad se i svi vi ostali smijete, zar ne da je smije{no, naprosto da vam suze od smijeha poteku,
vama od smijeha, a meni od tuge jer poku{avam `ivjeti od sre}e, samo se vi nastavite smijati, draga gospo|o, ne}e ovaj pateti~ni dio
dugo potrajati, brzo }u ja sve ovo privesti kraju, druga~ije i ne mogu, onaj tamo {to ma{e rukama ve} dugo ni meni ni kolegama nije
dao pla}u, on misli da se pola godine mo`e `ivjeti od zraka, ili
mo`da od benzina, smije{no, zar ne, kanistar benzina u mojoj ruci
i vi se odmah opet smijete, a dok se polijevam to vam jo{ vi{e prija, ma krasno, a cigareta, o pa to ne smijem zaboraviti, znam, u {atoru se ne smije pu{iti, obe}avam, ovo mi je zadwa.
¨ Tre}a nagrada Bal{a Raj~evi} (Srbija)
OTVARAWE I ZATVARAWE, ALI TO NIJE IGRA
Volim prozore jer `elim svetlost i sve` vazduh u ku}i.
Ali volim i da su vrata zatvorena, da ku}a ne bude vetrometina, da
dobije intimu osame zatvorenog bezbednog doma. Vrata domu daju
ose}awe osiguranog ulaza, nasuprot pe}ini u koju mo`e da se u{uwa razno zveriwe, pa i ono nao{trenih i {krgutavih zuba. A prozori su o~i doma i veza sa svetom, zar qudi ne navla~e na wih gvozdene {alone samo kad se stra{no pla{e tog spoqnog sveta i onda
pate u prisilnom mraku?! Kad su prozori otvoreni, mo`e mi uleteti u sobu i neka ptica, mo`da golubica, pa ~ak i lasta?
Zato kad oni zatvore sve prozore mog doma ja ih sve ponovo
{irom otvorim. Kad otvore sva vrata ja ih sve redom ponovo zatvorim. Pa ko vi{e izdr`i? Mo`da }u ja prvi malaksati, jer sam sam
protiv ~opora. Ali bi}e mi lak{e kad znam da sam se borio a ne
odmah predao!
Æaneta Nalewajk govori
tekstove iz Tekstualie
63
“[UMADIJSKE METAFORE„
Promovisana su izdawa “[umadijskih metafora„ iz Mladenovca o kojima je govorio glavni urednik mr Du{an Stojkovi}, a
uprili~ena je i izlo`ba izdawa ove izdava~ke ku}e.
[umadijske metafore su pesni~ki festival u Mladenovcu koji traje neprekidno ve} dvadeset ~etiri godine. Direktor festivala je
Nikola Kostadinovi}, a urednik Du{an Stojkovi}. Dosada je izdato
oko 120 kwiga. One se posledwih godina najpre promovi{u u okviru
Me|unarodnog susreta pisaca u Beogradu. Dodequju se nagrade za poeziju i prozu. Prvonagra|enom pesniku {tampa se kwiga. Pobednici su,
izme|u ostalih, bili i Dragana Bukvi}, Goran Labudovi} [arlo, Tomislav Markovi}, Igor Vukojevi}, Dejan Bogojevi}, Mirjana Kova~evi}, Mom~ilo Bakra~, Miqurko Vukadinovi}, Milenko Popi}, Andrej
Jeli} Mariokov. Ove godine – mladi pesnik iz Mladenovca Ogwen Petrovi}. [tampano je dvadeset Zbornika. On je, zapravo, kwiga koja sadr`i trinaest malih kwiga. Pored pesnika, pripoveda~a i esejista –
u~esnika Festivala, predstavqa i inostranog gosta Festivala (to su
dosada, izme|u ostalih, bili i Angel Dumbroveanu, Lase Sedeberg, Vja~eslav Kuprjanov, a pro{le godine – Elka Wagolova. Ima rubriku “Ba{tinik„ u kojoj predstavqa pesnike koji su bili vezani za Mladenovac,
kao i stotinak strana koje predstavqaju pravi ~asopis u ~asopisu i donose nove pesme srpskih i stranih pesnika. Festival po~ev od 2004. godine dodequje povequ “Kara|or|e„ i {tampa izabrane pesme nagra|enih pesnika. Dosada{wi dobitnici poveqe su: Nikola Cincar Poposki, Radoslav Vojvodi}, Matija Be}kovi}, Srba Igwatovi}, Tomislav
Mijovi}, Zoran Kosti}, Radomir Andri}, Risto Vasilevski, Miroslav
Luki} i – pro{le godine – \or|e Nikoli}. Neki piscu su, u okviru izdawa “[umadijskih metafora„, {tampali vi{e svojih kwiga. Navodimo nekolika imena: Radomir Andri}, Du{an ^olovi}, Dejan Bogojevi},
Tomislav Mijovi}, Zorica Arsi} Mandari}, Milija \or|evi}...
ME\UNARODNA [email protected] ^ASOPISA
Sastavni deo Festivala dve prethodne godine kao i ove je
me|unarodna izlo`ba ~asopisa. Osniva~i i organizatori smatraju da je upravo razmena periodike neophodna autorima sa svih prostora. Ove godine u~esnici festivala imali su priliku da se susretnu sa publikacijama iz Poqske, Makedonije, Srbije, Slova~ke, Slovenije, Novog Zelanda, Engleske. Sa ve}inom ovih ~asopisa ~asopis za kwi`evnost, umetnost i kulturu “Akt„ iz Vaqeva
ima jako lepu i dugogodi{wu saradwu.
Izlo`eni su slede}i ~asopisi:: Tekstualia (Poqska), Koreni (Makedonija), Bdewe, Savremenik, Akt, Kwi`evni pregled,
Lipar (Srbija), Romboid (Slova~ka), Poetikon, Apokalipsa
(Slovenija), Albatros, Arka (Rumunija), Kokako (Novi Zeland),
Poetry Review (Engleska).
“PREDEO PRE PO^ETKA, ZRI...„
Drugog dana Festivala je predstavqena i kwiga koja nosi naziv “Predeo pre po~etka, zri...„. Kwigu je priredio Dejan Bogojevi}, a iza{la je kao dvadeset peta kwiga “Bogojevi}evih izdawa„.
64
Radi se o zajedni~koj kwizi poezije koja na
jednom mestu okupqa sedam pesnika: Leonis Briedis (Letonija), Ivan Dobnik
(Slovenija), Srba Igwatovi}, Miroqub
Todorovi}, Du{an Stojkovi}, Dejan Bogojevi} i Danijela Bogojevi} (Srbija).
Kwiga okupqa pesnike razli~itih
generacija, najstariji je Miroqub Todorovi} (1940) a najmla|a Danijela Bogojevi}
(1979), razli~itih poetika sa donekle zajedni~kim dodirnim ta~kama, dva osobena pesnika iz inostranstva – a ono {to ih sve povezuje jeste doslednost u poetskom izrazu
kome su ostali verni od po~etka stvarawa...
Svaki pesnik je predstavqen jednim
ciklusom pesama i biografijom a ilustrovana radovima sa Trijenala vizuelne i eksperimentalne poezije – Vaqevo, 2011.
...
U programu su u~estvovali brojni umetnici iz Vaqeva, Srbije, ali i gosti iz inostranstva. Stihove su kazivali recitatori
Vaqevske gimnazije, a za muzi~ki deo su bili zadu`eni u~enici
muzi~ke {kole [email protected] Grbi}„ iz Vaqeva.
U popodnevnim ~asovima odr`an je okrugli sto na temu Me|unarodne umetni~ke saradwe i razmene koji je tradicionalni kada je re~ o ovom Festivalu.
Tre}eg dana (29. maja 2011) Festivala u~esnici su posetili
Internacionalni umetni~ki studio “Radovan Trnavac Mi}a„ i izlo`bu slika australijske slikarke Natalie McCarthy “Australijski
pejza`i„, razgovarali sa slikarkom i pogledali projekciju Australijski pejza`a.
Potom su obi{li reku Gradac i stari deo Vaqeva – Te{war.
I ove godine Festival je ispunio visoke artisti~ke domete
koje je postavio prilikom osnivawa.
U Internacionalnom studiju “Radovan Trnavac Mi}a„
65
RADOVI NEKOLICINE U^ESNIKA
Leonis Briedis (Letonija)
ZASTOJ PESME
Dijagnoza
Koja je odavno predvi|ena
Jo{ uvek prihvatqiva
Doza
Za tvoje neizbe`no predodre|ewe
Koje }e pratiti nepogre{iv gubitak krvi
Gu`va re~i
Hamletovski savremeno pitawe
Za budu}nost
Koju u krvavoj sluzi
Svoje du{e
Mora da si uhvatio
Ispovra}aj
Kao ovaj dan i doba –
Svoj vizionarski ve{ta~ki ud –
U ~a{u vode
Uve~e pre odlaska na spavawe
Leonis Briedis (Letonija) ro|en je 1949. godine. Pi{e poeziju, romane,
eseje, kwi`evnu kritiku. Prevodi poeziju i prozu sa latinskog, ruskog, engleskog, romanskih jezika... Objavio je 34 kwige i 49 kwiga prevoda. Dobitnik je brojnih svetskih priznawa za kwi`evnost. Direktor je izdava~ke ku}e “Minerva„.
prevod: Ivana Panteli}
Danijela Bogojevi}
PULSIRAWE
U ordinaciji
ultrazvuk pobrqavio
doktore lo{e mi je
ka`em pomalo fobi~no
protok kiseonika do mozga oslabqen
puls pulsira do prskawa
slike dospevaju do `ute mrqe
plovim kao okeanom
doktore gu{i me ka`em
66
davi me hiqadu prozirnih rukavica
vreo dah se rasipa
niz lice
zatim postaje ledeno doktore
sante mi okivaju srce
i devoj~ice nose veo
li{}e je potpuno uvelo
u kavezu ptice ostavile perje
Danijela Padejski
SVETLUCAWE SE]AWA
Mucam. Prelistavam albume i prise}am se detiwstva. Boje
su se razlile i po~ele da kapqu po se}awu. Svetlucawe se prenosi
sa oka na sliku, pa ponovo sa slike na oko. Prstenasta praznina biva ispuwena spokojem. Prizna}u mu da sam oti{la davne 1977. godine i ostavila sve u najboqem redu. Poneka kap ki{e u utrobi mojoj.
Me|u trepavicama `ute zvezdice. Na kolenima sam najsigurnija.
Ne mogu pasti, ali ni ustati. Igra~ke pla~u i dozivaju me. Uspela
sam dohvatiti Paju Patka, ali se brzo istopio kao da je od pene.
Zeleni prsti krivi su za nestajawe.
MARATON IZRE[ETANE DU[E
Tople misli oko sve`e nabranih pupoqaka samo}e. Opipala sam bezna|e brzinom jednog kratkog uzdaha. Ki{a ve} danima
prisustvuje mojoj dokolici. Iza}i }u iz tog paperjastog mirisa
morske soli. Dobacujemo se uvredama. Ruka preko ramena a prekor
u o~ima. Za{to da ne pozovemo goste u na{e malo neraspolo`ewe.
Lepo sam ti rekla da me ne podse}a{. Tr~ati maraton bez promila
sportskog duha nije lako. Zavesa se spu{ta, a vremena nije puno
ostalo. Grlim te sna`no iako mi se migoqi{ i odoleva{ emocijama. Sinhronizovano tonemo u bajkovito jednom davno. Zlatasti
ram za izre{etanu du{u. Froncle dobrog ose}aja. Namignuo mi je
pajac sa police i ponovo smo u dana{wem ju~e.
Ivan Dobnik
[email protected]
***
Mo`da u reci.
Mo`da sa nevidqivih strana zvezda.
Mo`da u bele`ewu re~i tokom svih svetskih jutara,
na svim morima Zemqe, mo`da u nestalim {umama.
Mo`da u tvom zagrqaju, u smrti ma~ke, kowa, vrapca.
Mo`da spavam i sve to samo sawam, naslu}ujem, samo letimi~no ku{am.
67
Na putu u ti{inu, u bezobli~nu zimu, u automobilu, u putni~kom
avionu, mo`da }e{ ti biti kraj mene, kad me otkrije bo`anstvo
jeseweg li{}a
i po`eleti zauvek ostati, mo`da }u biti sam, neprepoznatqiv,
mo`da korwa~a ili pev na morkoj obali, re}i }e{, sada je gotovo.
Drama vetra me| borovim iglicama u gladnim zimskim no}ima.
Tada pla~u smrznute o~i, nikoga nema ko bi ih ogrejao.
Mo`da se sve to nekad zbilo. Mo`da }u se probuditi
nad velikim zelenim osun~anim kro{wama. Jata ptica lete}e
k reci. Mo`da }e upravo ro|ene srne zaspale na policama za kwige,
vla`nim wu{kama potra`iti vrata koja uvode u leto.
***
Mo`da jo{ uvek ne veruje{.
U svetlosti i visokom drve}u jesam,
lebdim u re~ima uz ~aj, pre`ednim snovima, {to ne prestaju,
sa one strane papira i lomnih koraka pe{aka {to zemqu mora premeriti
vlastitim sr~anim bilom. Sve je u re~i, sve je u pesmi,
sve je u krvi, {to te miluje. Mo`da je jo{ ne vidi{, ti,
u gradskom zamku, a ~itavu ve~nost ve} je u tebi.
Mo`da je ve} mo`da mogu} tajni na{ razgovor.
Ubrzo bi to minulo, bol bi se razdelila me| dodirima prstiju
na ruci, tvojom jutarwom kafom i mojim pribele`enim re~ima.
U ki{i i pahuqama, mo`da u maglici preko re~nih jela i vrba,
mo`da u spasonosnom qubqewu s neznancem koji te je po`eleo.
Mora{ se usuditi i po}i na put, otvoriti telo, da zazuji.
Mo`da si u dimu, deca se igraju s wim i s li{}em,
igraju se smrti. Ve~no sama i ve~no u meni,
u tom “mo`da„. Gde sam? Bi}e nestane u mahovini i u pra{ini.
Suncokret zaziva iz ponora, kon~a se leto, gasi se}awe.
Talasi.Odgonetke. Kretawe, talasawe, disawe.
Mo`da vi{e na mene ne misli{, prazna je reka, le`im
tu, na svom kamenu, posmatram posledwe ovogodi{we
promicawe snega. Kako je vazduh ~ist! Obala pisma,
rasuta, sestina u{iju, melodija o~iju, sve kopni,
jer volim.
***
Gde su vi{ci zrewa?
Mo`da u skrivenoj, nepredvidivoj krivini pesme,
u wenim osen~enim ali osun~anim ~udima, wen kosmos
nastawen je svuda re~ima, mo`da
cari}ima, s tri bajkovita drveta na putu
ka zasne`enom gro`|u, {to putuje ka najvi{im gradovima
Planete, u samo}u, ti{inu, dah. U vazduh
68
krhkih haikua, mo`da na wene usne,
kapqice jutarwih poqubaca.
Mo`da }e kona~no i ma~ji korak
prodreti u wene vrtove s crnim vo}kama.
Kudgod se krene vrisne okrutna trava,
zima se nikako ne okon~ava.
Ta dobra odlu~na, bezbedna nesigurnost.
Taj zasitni hleb, ki{ni pelud, jaslice u okeanu no}nih snova.
Ta rukavica grobara i smeh wen, obe}awe, mo`da, mo`da.
Ta spepeqena vatra, {to nikada se ne gasi, se}awe, koje sve guta
Taj neprobojni muk orkana, u tvom Snu, u gnezdu Mo`da, mo`da.
To nemogu}e mo`da, lutaju}i vuk divqine, na ivici disawa.
Ta {to je prostranstvo, i sve prima, i sve mno`i i sve ra|a,
u zapawenosti o~ekivawa – ose}ajno prisutnog nesmisla, u apstrakciji
mo`da, ta u neni{tivoj `eqi, e da bi bila, ni{ta i sve; magnolija,
kineski porcelan,
skitnica iz jedne u drugu nesagledivu daqinu, u vreme bezvremeno,
ta koja mrzi pri~e, one {to zagovaraju naturalisti~ko jednoumqe.
Ivan Dobnik (1960), slovena~ki pesnik, urednik, prevodilac, esejist i
kriti~ar. Urednik ~asopisa Poetikon i osniva~ Kwi`evnog dru{tva Hi{a poezije. Pesni~ke zbirke: Osloba|awe (1980), Kaligrafija lire (1999), Zatvori{
o~i (2003), Rapsodija u hhladnoj zimi (2005), Zapisi s listi}a (2006), Svetionik
(2008), Bela pesma (2009) i Pre po~etka (2010). @ivi u [matev`u i Qubqani.
Prevedene pesme su preuzete iz ~asopisa Poetikon, Revija za poezijo in poeti~no, 7 / letnik / januar-februar, marec-april 2011, ãt. 35/36, s. 25-28.
Preveo sa slovena~kog Du{an Stojkovi}
Na Gradcu, za kraj...
69
Tre}i me|unarodni Festival “Interkulturalni dijalog
kroz srpski i me|unarodni umetni~ki izraz – Vaqevo 2011. godine„ je organizovan bez i~ije finansijske pomo}i. Ovom prilikom
se zahvaqujemo na pomo}i: Du{anu Stojkovi}u, Srbi Igwatovi}u,
Dori Zorici Kqaji}, svim u~esnicima i institucijama u ~ijem
prostoru smo organizovali program: Psihijatrijskoj slu`bi
zdravstvenog centra Vaqevo, Mati~noj biblioteci “Qubomir Nenadovi}„ Vaqevo i Centru za kulturu Vaqevo.
Art direktor festivala: Dejan Bogojevi}, koordinator programa: Danijela Padejski
Ida Igwatovi}
POSTMODERNISTI^KA
PARADIGMA SAVREMENE
KULTURE
Usled kataklizme Drugog svetskog rata, u ~ijoj atmosferi i posledicama umetni~ko stvarala{tvo nije moglo da se razmahne, do{lo
je do “prestrojavawa snaga„. Pred naletom nacizma ve}i broj evropskih umetnika, pisaca i nau~nika prebegao je u Sjediwene Ameri~ke
Dr`ave u kojima je izvr{io znatan uticaj na ameri~ko slikarstvo koje je do tada bilo veoma slabo razvijeno i bez li~nog identiteta. Tako
je centar umetni~kih doga|awa preme{ten iz Pariza u Wujork.
Po jewavawu enformela, prvog autenti~nog ameri~kog
pravca u slikarstvu koji je predstavqao beg od stvarnosti, koja je
umetniku nepodno{qiva, i gra|ewem sopstvenog autenti~nog
umetni~kog sveta “ulaskom u sliku„, do{lo je do dominacije geometrijske apstrakcije i wenih ~vrstih formi. Takvo umetni~ko delo bilo je suprotno anarhiji i destrukciji enformela. Zalagalo se
za red. Sem reda predlagalo je i novi na~in gledawa koji je i{ao u
korak sa tehnolo{kom revolucijom. Geometrijska, opti~ka umetnost je na nov na~in postavila i osetqiv odnos izme|u umetnosti
i dru{tva. Umetnici svoju ideju socijalizacije stvarala{tva
predla`u imaju}i u vidu moderno i odgovorno dru{tvo s razvijenim kulturnim potrebama i demokratskim odnosima. Smatrali su
da geometrijski oblici i forme zbog svog univerzalnog karaktera
predstavqaju izvanredno sredstvo u komunikaciji izme|u qudi.
Slikarstvo i skulptura u klasi~nom smislu bili su za wih anahronizam jer su nastajali kao rezultat privilegije odre|enih klasa.
Viktor Vazareli ka`e: “Umetnost starog sveta, zasnovana na principu elite i statusa kvo nejednakosti ne mo`e vi{e da bude na{a„.
Dolazi se do zakqu~ka da sa umetni~kog dela treba skinuti auru
izuzetnosti i neobi~nosti. Wihova metodologija zasniva se na
programirawu i multiplikovawu standardnih modula, koji se
umno`avaju u automatizovanom procesu realizacije, na binarnom
jeziku kibernetike. Sadr`i matemati~ku kodifikaciju i geometriju. Wihovo delo nije ni psihi~ki izuzetno, ni dru{tveno izolovano, ve} ~vrsto spojeno s vode}im strukturama tehnolo{ke ci70
vilizacije, a wihov ciq je demokratizacija umetnosti i me|usobno povezivawe qudi.
[ezdesetih godina XX veka ideje geometrijske apstrakcije
do`ivele su izuzetan istra`iva~ki podsticaj, tako da su wihove
ideje prodrle u lumino-plasti~ke eksperimente, kompjutersku i
mehanografsku umetnost i novi industrijski dizajn.
U doba cvetawa opti~ke umetnosti celo dru{tvo zahvatio je
proces ekonomske stabilizacije, s kojom su paralelno i{li razvoj
moderne nauke i tehnologije, xinovska potro{wa, visoki standardi.
Opti~ka umetnost je gajila iluziju, shodno svojoj velikoj primewivosti, da }e prerasti u potro{a~ku umetnost koja }e biti sposobna da zadovoqi svaki jedinicu mase. U svojim vizijama zami{qali su racionalna dru{tva i velike kiberneti~ke gradove. Wihove
pozitivne utopije, koje qudski rod ipak mora da gaji, nisu se ostvarile u smislu racionalnog dru{tva i wegovog svakog pojedina~nog
zadovoqenog ~lana, ali deo wihovih ideja svakako `ivi u dana{wem
kompjuterskom dru{tvu koje, na`alost, sve vi{e vodi otu|enosti,
postvarivawu i svo|ewu svih humanih vrednosti na robu i novac.
Sve ve}u dominaciju industrijalizacije umetnosti vidimo
i kod grupe umetnika koja se bavila minimalnom strukturom, proisteklom iz skulpture. Oni tako|e svode oblike na geometrijske
forme, a wihove skulpture su industrijska vrsta fabrikata koja se
mehani~ki proizvodi na osnovu umetnikovog uputstva. Odlikuju se
matemati~kom precizno{}u i ra~unaju na urbani ambijent. Wihova umetnost je ateisti~ka, materijalisti~ka i op{tastvena. Bezbo`na zato {to je li{ena transcendentalne forme, spiritualnog
i intelektualnog kvaliteta. Materijalisti~ka jer je sazdana od
sopstvenog materijala, bez pretenzije da li~i na druge materijale,
{to je umetnost do tada ~esto postizala, a op{tastvena, dru{tvena, zato {to su wene forme dostupne svim qudima.
Ovi umetnici se okre}u minimalnom sa idejom da pomere
granice umetnosti i o~iste je od bur`oaskih konotacija.
Shodno tome da je savremena priroda mehani~ka, industrijska i preplavqena reklamama, i da su stvarnost svakodnevnog `ivota postali fabrika i grad, zakqu~ak jedne druge grupe umetnika,
nazvane novi realisti, bio je da je kvantitet izraz vremena. Iako
proistekli iz ideje dadaizma, Marsela Di{ana i Kurta [vitersa,
wihove ideje su se znatno razlikovale.
Koriste}i principe redi-meid objekta i stare`ne skulpture, za razliku od Di{ana i dadaista koji su time pokazivali bunt
protiv rata i besciqnost razvoja stvarala{tva, kulture, umetnosti, jer ratovi ru{e i uni{tavaju sve {to kultura stvori, novi realisti su u wima na{li lepotu, ~emu se sam Di{an ~udio. Me|utim, novi realisti su smatrali da se nalaze 40 stepeni iznad dadaisti~ke nule, a wihovi predmeti postavqeni u nizovima, lepqeni,
pakovani promenili su svoje prvobitno zna~ewe, povratili svrsishodnost u umetni~kom delu i time dobili estetsku vrednost.
Wihova umetnost kao poetika kvantiteta ogledala se u nagomilavawu raznih otpadnih predmeta i wihovom ulivawu u poliester, kao {to je to radio Arman, dok je Sezar uveo drugi postupak
u ostvarivawu kvantiteta. Bavio se mehani~kim presovawem koje
je obavqao na otpadu ili grobqu automobila. A sam ka`e: “Kompresije su za mene put u srce tehnologije, ~iwenica da mogu da mrvim, gu`vam pomo}u prese, kao {to se rukama gu`va papir. U glavi
ja presujem, ja sam ma{ina, ja sam jedno s wom, pretvaram se u vili71
ce koje mrve metal, uvla~im se u te vilice, sa ma{inom se mo`e
u~initi sve {to se ho}e„.
Me|utim, postojao je i anga`ovani stav izra`en u vidu cini~nog kriticizma. Vidimo ga u idejama Jana Tingilija i wegovim apsurdnim ma{inama. Wegove ma{ine su pobuna protiv ma{ine i kriti~ki stav prema pomami tog doba za fri`iderima, televizorima,
ma{inama za sudove. Wegov stav je najbli`i stavovima dadaista, a posebno Francisa Pikabije koji se tako|e bavio apsurdnim ma{inama.
Tingilijev kriti~ki odnos prema kulturi novih predmeta
bio je {okantan i iznena|uju}. Poznat je primer wegova ma{ina “U
~ast Wujorka„ koja je posle besmislenog rada u dvori{tu wujor{kog
Muzeja moderne umetnosti eksplodirala i uni{tila samu sebe a za
koju je sam rekao da je to bio: “jedan cini~an objekat, u isti mah luciferski i fantomski – fantom koji je wima izmicao. Bio sam siguran da je to ne{to {to Amerikanci nikada ne bi mogli da usvoje„.
Ipak, novi realizam ostaje prevashodno zapam}en po ideji
da kvantitet pretvara u esteti~ku kategoriju.
Me|utim, verovatno je najzna~ajnije spomenuti pop-art koji
je proizvod industrijske revolucije i niza tehnolo{kih revolucija nakon we. Ma{ina je dru{tvu nametnula svoju logiku. Moda je
ubrzala proces industrijalizacije (brzo se mewa i stalno zahteva
da se kupuje). Pop je, dakle, deo ekonomskog procesa. Pop kultura
zna~i i promenu u stavovima prema predmetu. Predmeti nisu vi{e
unikatni, oni su masovni. Za pop slikare je va`no da predmet bude
obezli~en, ne individualan ve} tipi~an.
Iako je kao termin i ideja ro|en u Engleskoj, najsna`niji
razvoj do`iveo je u Americi. Ameri~ka posleratna umetnost je dosledno nacionalisti~ka u svojim stavovima, a vode}e li~nosti ameri~ke umetnosti su ~esto izra`avale netrpeqivost prema onome
{to se doga|a u Evropi. Pop je bio na~in za hvatawe u ko{tac sa
ameri~kom urbanom sredinom. Pop je uspeo da se probije na materijalnom planu, izgurala ga je publika. Kupili su ga kolekcionari.
Vode}i predstavnici popa su se brzo etablirali i obogatili.
Pop-art je preuzeo ikonografiju koju je na{ao u medijumima masovne kulture: u xinovskim plakatima, stripovima, novinama, filmovima, neonskim reklamama, ambala`i, etiketama, u tim
predmetima velikih serija koji podsti~u masovnu potro{wu i u~e
savremenog ~oveka {ta da jede i pije, kako da se obla~i, gde da se
zabavi. Prezentuju se ~oveku kao modeli stvarnosti koji prodiru
u wegovu podsvest i opredequju wegovo pona{awe.
Ta~no je primetio italijanski kriti~ar Akile Bonito Oliva da je ameri~ka civilizacija uvela jedno shvatawe potro{we kao
kanibalizma i veliku potro{a~ku glad za predmetima proizvodwe.
U~e{}e umetnika naj~e{}e se svodilo na izbor predmeta ,
na uveli~avawe, umawivawe ili multiplikovawe produkata masovne kulture. Lihten{tajn je radio monumentalne stripove, Vorhol
plakate i ambleme za koka-kolu i Kembel supu, Veselman televizijske reklame. Umetni~ka imaginacija je svesno dovedena do nulte ta~ke. S pop-artom smo dobili umetnost konstatacije i statisti~kog popisa stvarnosti koji se sprovodi bez emotivnog, idejnog
i kriti~kog stava. Pop-art je pravi izraz potro{a~kog dru{tva i
reklamomanije, on svojim prihvatawem stvarnosti samo zato {to
ona postoji dovodi umetnost u polo`aj da glorifikuje mit potro{we i feti{izira supkulturu koja cveta u masovnim medijima,
robnim ku}ama i industrijama za zabavu.
72
Ambleme koje slika pop-art stvorila je jedna dezorijentisana civilizacija kako bi iz odnosa qudi prema dru{tvu istisnula i
ukinula svoje prave probleme. Isto tako je i filmska industrija iz
komercijalnih razloga stvorila od Merilin Monro mit sre}e, radosti i blistavog uspeha. Potro{a~i mita identifikovali su se
tom slikom naj~e{}e zbog kompenzacije za svoj sumorni i ispra`weni `ivot, ili su u wu projektovali psihi~ke impulse drugog tipa.
Pop-art nastaje pre svega u kontekstu pop(ularnog) `ivotnog stila, on je nusprodukt tog `ivotnog stila. On ne slika istinu ve} komercijalne modele stvarnosti koji su propu{teni kroz
programske filtere potro{a~ke psihologije. U tom pogledu on je
vrlo blizak ruskom socijalisti~kom realizmu koji je svoje modele
stvarnosti izgradio na la`noj predstavi zdravog, radnog i nasmejanog dru{tva.
Kao {to vidimo, u Americi se ve} poodavno radi na tome do
~ega se danas do{lo da su osnovne vrednosti individualni uspeh i
materijalno bogatstvo. Po{to znamo da se kultura deli na materijalnu i duhovnu kulturu, moramo da se zapitamo {ta je s razvojem
duhovne kulture.
Nekada su razvoji umetni~kih stilova i pravaca imali prevashodno nacionalni karakter. Sa preseqewem glavnog umetni~kog
centra u Ameriku, “posredstvom„ Drugog svetskog rata, svi umetni~ki pokreti postali su internacionalni. Ali za razliku od dadaisti~kog pokreta koji je bio prvi internacionalni pokret, i na ~ijim susretima se ~itala rumunska poezija, svirala crna~ka i ruska
muzika, pevale francuske i holandske pesme, dana{wa internacionalizacija sve vi{e te`i ka tome da poni{ti bitnost nacionalnih
karakteristika. Engleski jezik se forsira i ide se ka tome da on
postane op{te sredstvo komunikacije. Globalizacija kao te`wa modernog sveta za uzajamnom povezano{}u naroda i qudi na ekonomskom, politi~kom, kulturnom i komunikacijskom planu sve vi{e poprima oblik amerikanizacije. Ameri~ka civilizacija sve vi{e
diktira sadr`aj i pravac globalizacije sa svojim idealima o gramzivosti i `urbi kao na~inu `ivota i medijima kao kolektivnim misliocima. Shodno tome da se na svakoga ko se suprotstavqa globalizaciji gleda kao na neprijateqa, moramo da se zapitamo kako }e se s
tim izboriti veliki broj kultura koje imaju jaku privr`enost nacionalnim tradicijama i da li }e uspeti da u procesu globalizacije
naprave ravnote`u jer svaka nacionalna tradicija nosi sa sobom
{arolikost i bogatstvo jednog naroda, pa bi svet mnogo izgubio od
svog bogatstva ako prevagne tendencija uniformisawa.
Pogledajmo sada {ta se de{ava u na{oj zemqi na koju vidno
po~iwu da uti~u proizvodi globalizacije, a koja je pritom i u stawu tranzicije. Dolazi do sve ve}e nezaposlenosti, kriminala, privatizacije koja ima oblik pqa~ke i pseudodemokratizacije. Paraleno s tim na{ narod, koji je po ko zna koji put pretrpeo ratni nasrtaj, izmu~en je ovom posledwom NATO agresijom “demokratskog„
Zapada za vreme koje je pokazivao izrazit altruizam.
Sada pod pritiskom medija i masovne kulture koja mu se podastire sve vi{e prihvata utilitarni moral i ~ezne za hedonisti~kim na~inom `ivota. Gra|ansko dru{tvo koje u novom, brzom
na~inu `ivota mora najpre da misli o svom opstanku, a sve mawe
vremena i energije ima da brine o svom kulturnom duhu, lako prihvata lo{ ukus, ki~ i {und koji mu se putem medija serviraju. Tako
imamo sve ve}i broj bizarnih rijaliti {oua, u kojima vidimo to73
talni pad moralnih i eti~kih vrednosti izvesnog broja qudi koji
ideale morala zamewuju idealom za lakim sticawem novca. Naravno, logi~no je i o~ekivano da u dru{tvu koje je u materijalnoj oskudici dolazi do preferirawa utilitarnih vrednosti.
Osim toga treba postaviti pitawe da li se u na{em dru{tvu
javqa sve ve}i broj egzibicionista, jer po Frojdovoj teoriji qudi
scene su egzibicionisti, ili pri slabqewu familijarnih odnosa
i prisnosti karakteristi~nih za tradicionalno dru{tvo, i porasta formalnih i hladnih odnosa karakteristi~nih za moderno dru{tvo, dolazi o~igledno do sve ve}e potrebe za katarzi~kim pro~i{}ewem pod vo|stvom TV “gurua„ i “sve{tenika„. Korene ovog na~ina funkcionisawa mo`emo mo`da da potra`imo u hepeningu,
kao i u idejama Living teatra. Me|utim, za razliku od wih, kod kojih je ideja vo|ena umetni~kom zamisli i potrebom, u ovom dana{wem vidu katarzi~kog pro~i{}ewa pre uo~avamo odbleske gladijatorskih arena i ideje da narodu vaqa dati hleba i igara.
Treba imati na umu da masovna kultura ostvaruje dobar profit, ali ona smawuje kulturne i dru{tvene razlike i podsti~e pasivan odnos prema kulturi. Masovna kultura je kultura kvantiteta. Globalizacija afirmi{e kulturu materijalizma, a potiskuje
duhovno-nacionalni identitet i uti~e na ~oveka da se prepu{ta
materijalisti~kim u`ivawima. Kriti~ari s pravom tvrde da masovna kultura {iri malogra|anske vrednosti.
Dru{tvo suo~eno sa dana{wim merilima vrednosti prevashodne bitnosti znawa i informacija bi trebalo dobro da porazmisli o onome na {ta nas je upozoravao Erih From u svojoj kwizi
“Ume}e qubavi„: “Kada ne bismo uspeli da odr`imo viziju zrelog
`ivota, tada bismo zaista bili suo~eni s mogu}no{}u propasti na{e ~itave kulturne tradicije. Ta se tradicija ne zasniva prvenstveno na preno{ewu odre|enih vrsta znawa, ve} na preno{ewu odre|enih qudskih vrsta osobina. Ako generacije koje dolaze ne budu vi{e uo~avale te osobine, pet hiqada godina stara kultura }e
propasti, makar se weno znawe prenosilo i daqe razvijalo„.
Suo~eni sa silom masovnih medija, protiv wihovih la`i,
predrasuda i obmana vaqa da se borimo. Osim toga treba insistirati na suzbijawu svih oblika devijacija. U tome svakako mogu da
pomognu pravne norme, popravqawe materijalnih uslova `ivota,
sistem obrazovawa i vaspitawa, razvoj institucija kulture, razvoj
kulturne svesti i pravilan kulturni razvoj svakog pojedinca.
Ni{ta nam drugo ne preostaje nego da se nadamo jednoj novoj
renesansi, ali i da radimo na tome da do we do|e.
LITERATURA
1. Lazar Trifunovi}: “Slikarski pravci XX veka„ – Jedinstvo, Pri{tina 1982.
2. H.H. Arnason: “Istorija moderne umetnosti„ – Jugoslovenski zavod,
Beograd 1975.
3. Slobodan Seleni}: “Dramski pravci XX veka„ – FDU, Beograd 2002.
4. “Concept of Modern Art„, priredio Nikos Stangos
5. Erih From: “Ume}e qubavi„ – Mono&Manana Press, Beograd 1999.
6. Zoran Avramovi}: “Kultura„ – Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd 2008.
74
Danko Stoji}
ZAVIST I QUBOMORA
Zavist i qubomora su krajwe neprijatne osobine. Mnogi
kwi`evnici, filozofi i psiholozi ne `ele da pi{u o ovim osobinama nego ih maskiraju. Psiholozi, recimo, govore o “konfliktnim situacijama„, {to neuporedivo lep{e zvu~i.
Zavist i qubomora su univerzalne qudske osobine, prisutne kod svakoga od najranijeg detiwstva do kraja `ivota. Dete je qubomorno na pojavu bebe, svog ro|enog brata ili sestre, jer se starije dete ose}a zanemarenim. Mla|e dete dobija batine od starijeg.
Starije mu na sve mogu}e na~ine pakosti.
Svako od nas, pre svega ambiciozni, vredni i sposobni qudi
– biva objekat zavisti a i sam je zavidqiv. Treba re}i i to da je boqe da vam zavide nego da vas sa`aqevaju.
Izme|u najve}ih svetskih umetnika postojala je quta uzajamna zavist, pa i kod Leonarda i Mikelan|ela.
Kod prodava~ica u Americi i drugim zemqama je prime}eno
da ukoliko mu{terija kupi ne{to skupo, {to one sebi ne mogu da
priu{te – prodava~ice, umesto da se raduju prihodu (od ~ega `ive),
mrze kupca i zavide mu na nadmo}i koju stvara wegov duboki xep.
Zavist je verovatno najve}a kad neka imu}na i lepa `ena kupuje
skupoceni dowi ve{.
Majka je zavidqiva i qubomorna u odnosu na suprugu svoga
sina.
Postoje razne kategorije zavisti. Veliki filozof [openhauer ukazuje na to da su kompozitori me|u sobom i filozofi me|u sobom znatno zavidqiviji nego {to je to recimo mawe poznat
kompozitor u odnosu na slavnog filozofa.
Zavist i qubomora nisu sinonimi, iako neki stru~waci i
pisci misle da jesu. Trebje{anin znala~ki defini{e qubomoru
kao slo`eno ose}awe da nam je voqena osoba psihi~ki oteta ili se
otela.
Ovaj psiholog ka`e da je zavist neprijatna emocija usmerena na osobu kod koje opa`amo da poseduje ono {to mi nemamo a za
~im ~eznemo.
Zavist je dobra osobina u smislu da ne dozvoqavamo da nas
drugi gazi. Logi~no je da se ambiciozni umetnik poredi s kolegama i da mu uspe{nije kolege, kojima zavidi, slu`e kao podstrek u
u~vr{}ivawu karijere. Stimulativna zavist, zna~i bez mr`we i
pakosti, niskih udaraca i pre}utkivawa tu|ih talenata veoma je
zna~ajna u svim oblastima.
Ponekad pomislim da `ivim okru`en neprijateqima jer
ima zaista nemilosrdnih i pakosnih zavidqivaca. Naro~ito te{ko pada ignorisawe ne~ijih vrednosti od strane “slavnih„, boqe
re~eno izvikanih oponenata, {to je veoma neprijatan na~in osporavawa, ponekad gori od zlonamerne javne kritike. Me|utim, mnogi ve{to kriju zavist ~ak i kad su srda~ni.
Ipak, treba znati da kod qudi postoji nemala doza altruizma i da su mnogi voqni da u~ine i pomognu, pa ~ak i da se obraduju tu|em uspehu, naro~ito kad se radi o uspehu nejake osobe.
Zavist, dobrota i nesebi~nost su jako pome{ani. Ne `ivimo me|u neprijateqima. Postoji i ne{to {to se zove ose}awe kri75
vice, mada smatram da veoma sposobna osoba ne bi trebalo to da
ose}a prema nesposobnoj.
Treba verovati u qude, ali inteligentan ~ovek treba da
prepozna negativne emocije kod bli`wih i da bude uvi|avan prema
slabostima onih koji ga bitno ne ugro`avaju; tako }e se lak{e suo~iti sa svojim moralnim nedostacima.
76
TUMA^EWA
Radovan [turanovi}
JEDAN “UPAD„ U NARODNU
POEZIJU
I
Nije bez ozbiqnog razloga poznati wema~ki filolog Jakob
Grim odu{evqeno izjavio: “Evropa }e u~iti jezik Srba da bi mogla
u`ivati u qepoti wihovih narodnih pjesama„. Ni Tolstoj nije bez razloga za na{e narodne pjesme rekao: “One su prava istinska umjetnost„.
Poznato je da je Wego{ svoju ocjenu o srpskim narodnim pjesmama koje je sakupio i objavio neumorni i neumrli Vuk sa`eo ovako: “Srpski Homer je u narodnoj poeziji„.
Navedene ocjene, naravno, potvr|uju, prije svega, ono {to je
najboqe i najqep{e u narodnim pjesmama: najplemenitije poruke i
pouke, najboqi primjeri “~ojstva i juna{tva„, kao i najqep{i
umjetni~ki opisi doga|aja.
Akademik Vojislav \uri} ka`e za narodne pjesme: “^ovjek
ima utisak da to nijesu rije~i, nego vatrene ptice koje lete od nara{taja nara{taju – obasjaju}i pretke kroz tamu vekova„.
II
Evo nekoliko pregr{ti bisera takvih poruka i primjera
mudrosti, literarnosti: U pjesmi @enidba kraqa Vuka{ina, izdati, a (silni) vojvoda Mom~ilo se obra}a i poru~uje (razlo`no):
“Amanet ti, Vuka{ine kraqu, / ti ne uzmi moju Vidosavu /
Vidosavu moju nevjernicu, / jer }’ i tvoju pogubiti glavu: / danas mene u tebe izdala, / a sjutra }e tebe u drugoga„.
U pjesmi Uro{ i Mrwav~evi}i zorno je prikazan bijes kraqa Vuka{ina protiv sina Marka, odnosno protiv Markove pravde
– ni po babu ni po stri~evima:
“Na Marka je vrlo `ao kraqu, / te ga quto kune i prokliwe:
/ ‘Sine Marko, da te bog ubije! / Ti nemao groba ni poroda! / I da bi
ti du{a ne ispala, / dok turskoga cara ne dvorio!’
Kraq ga kune, car ga blagosiqa: / ‘Kume Marko, bog ti pomogao! / Tvoje lice svjetlo na divanu! / Tvoja sabqa sjekla na mejdanu!
/ Nada te se ne na{lo junaka! / Ime ti se svuda spomiwalo. / Dok je
sunca i dok je mjeseca!„...
Pjesma Zidawe Skadra na Bojani zavr{ava se bolnom metaforom, odnosno bolnim predosje}ajem Gojka Mrwav~evi}a:
“Imao sam od zlata jabuku, / pa mi danas pade u Bojanu„.
Pjesmu sam “zaustavio„ upravo tu, jer koja bi metafora mogla boqe od te do~arati legendu prema kojoj mladu Gojkovicu, potom, uzi|uju u bedeme Skadra na Bojani.
77
U pjesmi Bog nikom du`an ne ostaje tretira se `estoka qubomora snahe na zaovicu koja je dovela dotle da brat posumwa u sestru da mu je zaklala ~edo u kolijevci. Ni najte`a zakletva sestre
nije pomogla:
“Al’ to bratac seji ne vjerova, / ve} je uze za bijelu ruku, / izvede je u poqe {iroko, / priveza je kow’ma za repove, / pa ih odbi
niz poqe {iroko: / |e je od we kapqa krvi pala, / on|e raste smiqe
i bosiqe; / |e je ona sama sobom pala, / on|e se je crkva sagradila./...„
U pjesmi Dioba Jak{i}a veliki obrt nastaje kada Dimitriju Jak{i}u raweni soko (piskom) odgovara:
“Meni jeste bez krila mojega, / kao bratu jednom bez drugoga„.
U pjesmi Car Lazar i carica Milica Bo{ko Jugovi} svojoj
sestri, carici Milici, odgovara kao ~asni vitez:
“Idi sestro na bijelu kulu, / a ja ti se ne bih povratio,/ ni
iz ruku krsta{ barjak dao, / da mi care pokloni Kru{evac!„
I na ovom mjestu “zaustavio„ sam pjesmu jer smatram da je odgovor ve} dat i da ga ne treba ponavqati. Naime, Bo{ko Jugovi},
kao ni wegova bra}a kasnije, ne}e da izostanu iz Kosovskog boja, pa
da im car Lazar pokloni i sam carski grad – Kru{evac.
U pjesmi Kosan~i} Ivan uhodi Turke dat je veoma reqefan
opis turskog logora uo~i Kosovskog boja na ovaj na~in:
“Veli wemu Kosan~i} Ivane: / ‘O moj brate, Milo{ Obili}u, / ja sam tursku vojsku uvodio, / jeste silna vojska u Turaka: / svi
mi da se u so prometnemo, / ne bi Turkom ru~ka osolili! / Evo puno
petnaest danaka / ja sve hodah po turskoj ordiji, / i ne na|oh kraja
ni hesapa / ... / sve je turska vojska pritisnula: / kow do dowa, junak
do junaka, / bojna kopqa kao ~arna gora, / sve barjaci kao i oblaci,
/ a ~adori kao i swegovi; / da iz neba plaha ki{a padne, / ni|e ne bi
na zemqicu pala, / ve} na dobre kowe i junake... / Murat pao na Mazgit na poqe, uvatio i Lab i Sitnicu’„.
U pjesmi Car Lazar poziva u boj protiv Turaka “slo`ene„ su
najja~e tada{we moralne vrijednosti – kao zaloge borbe i otpora:
“Ko je Srbin i srpskoga roda, / i od srpske krvi i koqena, / a
ne do{‘o u boj na Kosovo,/ od ruke mu ni{ta ne rodilo, / ni u poqu
bjelica {enica, / ni u brdu vinova lozica! / ne imao od srca poroda – / ni mu{koga ni |evoja~koga! / U ku}i mu ~edo ne plakalo, /
pred ku}om mu kolo ne igralo, / vi{e ku}e stado ne blejalo! R|om
kap’o dok mu je koqena!„...
U pjesmi Musi} Stevan sluga ne prihvata predlog Stevanove qube da ne budi gospodara radi odlaska na Kosovski boj:
“Al’ besedi Vaistina sluga: / ‘Draga seko, Stevanova qubo, /
ne}u, seko, nevere ~initi / gospodaru i mome i tvome; / jer ti nisi
na zakletvi bila, / kako nas je zakliwao kne`e,/ zakliwao, prokliwao quto’.„
U pjesmi Seni} @ivko majka na visoko moralan na~in ispra}a sina u vojsku:
“Zbogom po|i, sinko Seni} @ivko,/ nema majka do tebe jednoga,/ ako li mi doneo sramotu,/ ne imala ni tebe jednoga!„
U pjesmi Smrt majke Jugovi}a majka Jugovi}a, poslije vijesti o smrti svoga vojna, starog Juga Bogdana i devet svojih sinova
progovara kao neprevazi|ena heroina:
“Ne ludujte moje nevjestice, / Bogu hvala na wegovu daru! / Ja
ih mlade ni rodila nisam / da mi le`e na meku du{eku, / ve} da brane zemqu od du{mana! / Ne pla~ite, moje k}erce drage, / ak’ i jesu
odletjeli `drali, / ostali su pti}i `dralovi}i; / hrani}emo pti}e
78
`dralovi}e; na{e pleme poginuti ne}e; na{i dvori ostat’ pusti
ne}e! / I tu majka tvrda srca bila, / da od srca suze ne pustila...„
Pjesma @enidba Mili}a barjaktara sadr`i sjajan opis qepote k}erke Vida Mari~i}a – u kazivawu vojvode Malete:
“^udo qudi za |evojku ka`u: / tanka struka, a visoka stasa, /
kosa joj je kita ibri{ima,/ o~i su joj dva draga kamena, / obrvice s
mora pijavice, / sred obraza rumena ru`ica, / zubi su joj dva niza
bisera, / usta su joj kutija {e}era; / kad govori ka’ da golub gu~e, /
kad se mije ka’ da biser sije, / kad pogleda, kako soko sivi, / kad se
{e}e, kao paunice; / pobratime, sva ti je gizdava, / daleko joj, vele,
druge nije...„
U pjesmi Ivo Senkovi} i aga od Ribnika stari \ura| Senkovi} ispra}a na megdan maloqetnog sina Ivu sa velikim `eqama
– ulijevaju}i mu hrabrost i sokole}i ga:
“I krepka ti desna ruka bila, / i o{tra ti britka sabqa bila! / slobodne ti o~i na Tur~ina!...„
Narodna pjesma @enidba Maksima Crnojevi}a sadr`i ovaj
dramati~an obrt:
“K sebi ruke, mila snaho moja, / k sebi ruke, obje ti otpale, /
pokri o~i, obje ti ispale! / Ra{ta gleda{ na junaka tu|a, / na Milo{a Obrenbegovi}a! / No, pogledaj, mila snaho moja, / no pogledaj poqem pred svatove: / {tono junak na kowu vran~i}u, / bojno kopqe nosi u rukama, / zlatan sjaje na ple}ima {titak, / a kraste mu lice nagrdile, / iza krasta lice pocrwelo, / ono ti je dijete Maksime; / a ja
sam se tamo pofalio, / kad sam tebe u baba prosio, / {to go| bide ki}enijeh svata, / da ne bide qep{ega junaka / od Maksima, od sina mojega; / u tom sam se, snaho, prepanuo, / Milo{a smo zetom u~inili,/ i
Milo{u dare poklonili, / da prevede tebe preko mora / i bez kavge
i bez muke na{e„./ Kad joj re~e, ka’ da je posje~e, / te pod sobom kowa
ustavila, / naprijed mu ni kro~iti ne}e, / pa Latinka svekru progovara: / “Mio svekre, Crnojevi}-Ivo, / Maksimu si sre}u izgubio, / kako s’ drugog zetom u~inio. / Ra{ta svekre, da od boga na|e{? / Ako su
ga kraste i{tetile, / ko je mudar i ko je pametan, / tome, svekre, vaqa razumjeti. / No ti svekre – botom ti se kunem! / ja ti vra}aj blago
sa jabane, / sa va{ega vojvode Milo{a, / te udari na Maksima tvoga, /
ja l’ naprijed ni kro~iti ne}u, ba{ da }e{ mi o~i izvaditi„...
U pjesmi Marko Kraqevi} ukida svadbarinu kosovka djevojka se `ali Marku na zulum (crnog) Arapina, a Marko wu tje{i i
raspituje se za dvore toga Arapina – najavquju}i svoju namjeru:
“Al’ besedi Kraqevi}u Marko: / ‘Draga sestro kosovko devojko, / ne {ali se, u vodu ne ska~i, / nemoj sebi smrti u~initi, / nemoj, seko, du{e ogre{iti! / Ve} mi ka`i Arapove dvore, / gde su
dvori Arapina crna? / Imam re~i besediti s wime’„.
U pjesmi Stari Vujadin starac Vujadin hrabri sinove da
nikoga ne izdaju:
“O sinovi, moji sokolovi, / ne budite srca udovi~ka, / no budite srca juna~koga; / ne odajte druga nijednoga...„
U pjesmi Orawe Kraqevi}a Marka majka Jevrosima bogoradi sina i govori veliku istinu i univerzalnu vrijednost:
“O moj sinko, Kraqevi}u Marko, / ostavi se, sinko, ~etovawa, / jer zlo dobra donijeti ne}e„.
U pjesmi Marko Kraqevi} i beg Kostadin raspravqa se jedna interesantna moralna tema:
“Al besedi be`e Kostadine: / ‘Pobratime, Kraqevi}u Marko, / ta kakva mi ne~ove{tva ka`e{?’ /
79
Veli wemu Kraqevi}u Marko: / ‘Prvo ti je, brate, ne~ove{tvo: / do|o{e ti do dve sirotice / da j’ narani{ leba bijeloga / i
napoji{ vina crvenoga, / a ti veli{ dvema sirotama: / ‘Id’t’ odatle, jedan qudski gade!...
Drugo ti je, be`e, ne~ove{tvo; / {to su bili stari gospodari, / pa su svoju aznu izgubili, / i na wima stari skerlet be{e, / one
me}e{ u dowu trpezu, / a koji su novi gospodari / i odskora aznu zametnuli / i na wima novi skerlet be{e / one me}e{ u gorwu trpezu, / pred wi’ nosi{ vino i rakiju / i gospodsku |akoniju redom. /
Tre}e ti je, be`e, ne~ove{tvo: / ti imade{ i oca i majku, /
nijednoga u astalu nema, / da ti pije prvu ~a{u vina.„
U pjesmi Smrt vojvode Prijezde Prijezdina gospo|a Jelica,
uo~i bacawa u Moravu sa bedema grada Stala}a, govori:
“O Prijezda, dragi gospodare, / Morava nas voda odranila, /
nek Morava voda i sahrani!„
U pjesmi Sewanin Tadija tri odva`na junaka (Sewanin Tadija, Kotarac Jovan i Komenen barjaktar) zarobili su 30 Turaka,
ali ovaj vite{ki podvig Sewanin Tadija svodi na poruku kojom se
ne potcewuje ni quti protivnik:
“Kad su bili Sewu na kapiji, / ~udilo se malo i veliko, / govorile Sewanke devojke: / ‘Bo`e mili, ~uda velikoga! / \e sveza{e
tri dobra junaka, / tri junaka trideset Turaka, / i bez rane i bez mrtve glave!’ / Progovori Sewanin Tadija: / ‘Ne ~ud’te se, Sewanke
devojke, / to se srela sre}a i nesre}a, / moja sre}a, wihova nesre}a,
/ moja sre}a nesre}u svezala’„.
U duga~koj i veoma lijepoj pjesmi Boj na Sala{u daje se autenti~an i sna`an opis turske pqa~ke u Ma~vi:
“Kolika je sila u Turaka, / sve su poqe sobom zakrilili. /
Oni gone plijen od Sovqaka: / sedam hiqad’ bijelih ovaca, / pet hiqada crvenijeh koza, / tri hiqade krava muzovnijeh, / {est stotina
ma~vanskih volova...„
Pjesma Po~etak bune protiv dahija zavr{ava se istinama:
“Turci misle da je raja {ala, / al’ je raja gradovima glava, /
usta raja k’o iz zemqe trava...„
U pjesmi Boj na Mi{aru Filip Vi{wi}, kroz usta glasnika, kadi Kulinovoj govori kao prorok:
“Niti ide Kulin kapetane, / niti ide, niti }e ti do}i, / nit
se nadaj, niti ga pogledaj,/ rani sina, pak {aqi na vojsku – / Srbija
se umirit’ ne mo`e!„
U spjevu Jovana Magov~evi}a Putem slave kraq Petar Prvi 1914. godine obilazi rati{ta i govori ~asno, odva`no i s krajwom rije{eno{}u:
“Ne}u kleti, ne}u prekliwati, / kao nekad Lazar na Kosovu,
/ iako ste na vjernost zakleti / svome kraqu, svojoj otaxbini: / ko
}e svete veze da raskine, / sam }u wemu veze raskinuti. / A sam sebe
vezujem zakletvom / i zakliwem sva~im na svijetu / da se borim kao
prosti vojnik / s junacima {to ostaju vjerni / sve do sloma na{eg
du{manina / ili te{ke na{e pogibije„.
U spjevu Radovana Be}irovi}a Trebje{kog Mojkova~ka bitka serdar Janko Vukoti} priprema svoje vojnike u odsudnoj bici –
na crnogorskim Termopilima:
“Nemojte se prepasti junaci, / ako budu krvavi badwaci„.
I bili su krvavi badwaci.
U pjesmi Radovana Be}irovi}a Trebje{kog Pogibija kraqa
Aleksandra kraq Aleksandar, uo~i atentata u Marsequ (1934), govori:
80
“Mi smo bra}o i gospodo mila, / trn u oku evropskijeh sila„.
Zar je u skoroj pro{losti bilo mnogo druk~ije?!
III
Umjesto zakqu~ka treba konstatovati da su navedene poruke, pouke, primjeri narodne odnosno umjetni~ke kwi`evnosti nastale po uzoru na ovu prvu samo jedan mali dio tog narodnog blaga
i neiscrpnog majdana kulturne ba{tine.
Pored uvida u citirane pjesme spomenimo, primjera radi,
samo jo{ neke pjesme sa posebnim porukama i poukama: Hasanaginica, Ropstvo Jankovi} Stojana, Predrag i Nenad, @enidba Du{anova, Strahiwi} Ban, Milo{ u Latinima, ali i Kraqevi} Marko i Musa Kesexija – u kojoj Marko uzvikuje: “Jaoh mene do Boga miloga, / |e pogubih od sebe boqega„ a {to, kao priznawe, predstavqa
odre|enu civilizacijsku vrijednost, odnosno prvi po~etak savla|ivawa vlastitog narcizma.
Miroslav Radovanovi}
O NEKIM DIMENZIJAMA
ANDRI]EVE LIRSKE
PRIPOVETKE
Pripovetka zapravo ograni~ava pripovedna sredstva, zahteva spasonosnu stegu ~ije ograni~ewe mo`e, ali i ne mora da naru{i unutra{wu strukturu. U kratkoj formi neophodno je dosegnuti
potpuno dovr{enu stvarnost, tragati za savr{enim izrazom, uz
pripoveda~ki oprez, kako bi se uve}ala magi~na mo} emanacije i sa
malo re~i doseglo mnogo smisla. Unutar tih pravila Andri} je u
svojim lirskim pripovetkama tragao za svakom re~ju ispituju}i
wenu nosivost i oslu{kuju}i weno zna~ewe. Vagao je svaku re~ i
strepeo nad fatalnim korakom, a to je svesno osiroma{ewe pri~e.
Birao je zna~ajne i lepe re~i, sla`u}i ih sa oprezom, sklapaju}i
pri~u od detaqa, sitnica, vode}i ra~una o ograni~enom de{avawu
koje se prote`e samo do onih granica koje je pisac zacrtao. Povinovao se strogoj samocenzuri, `ele}i oskudicom da dosegne beskraj. Zato je ta~nost wegovo vrhunsko odre|ewe, a namerno ograni~ewe umetni~ka sloboda. Sa lako}om je otkrivao nepoznate detaqe posebno nagla{avaju}i vidqivo i nevidqivo. “Pripoveda~ko
oduzimawe„, osobena uzdr`anost, {krtost Rajke Radakovi}, asketizam kao pogled na svet rezultirali su pri~om Jelena `ena koje
nema kao izrazom i formom velike kratko}e i beskrajnog zna~ewa
i bu|ewa neslu}enih asocijacija. Ta~nost i mera u fantasti~nom
sklopu dali su magi~nu mo} koja je najbli`a definicija ove savr{ene prozne tvorevine.
Svaki ~ovek nosi u sebi sliku idealne `ene i ona je, verovatno, i plod nasle|a, duboko usa|ena u na{ `ivotni sistem. To je
arhetip zasnovan na iskustvu ~itavog niza predaka koji `ive u nama svojim produ`enim `ivotom, zbir svih utisaka koji je stvorio
81
idealno bi}e, nasle|eni sistem koji se ukotvio u nama. Ta idealna
`ena {to puni i priti{}e na{u svest u momentima sawarije je
slika koja uvek lebdi u unutra{wem vidu, prema kojoj se ravnamo i
~iju pribli`nu ili sli~nu projekciju tra`imo u svakodnevnom
`ivotu kad iskora~imo iz vlastitih sawarija. Unutra{wa slika
idealnog `enskog bi}a prenosi se u svet jave i u nekim `enama otkrivamo deli}e i delove te zami{qene i iskonstruisane drage pohrawene u svetu duboke intime:
“Posle, mesecima sam je nosio u sebi tako. Sve je bilo stalno tu: bogat majski sumrak, koji dugo traje a u kom je sve puno `ivota, a i varo{ u zelenilu, i devojka u beloj haqini, ra{irenih ruku,
nagnuta prema nevidqivom sabesedniku – privi|ewe, ali i stvarna `ena sa slatkom krvi, dragim imenom, i navikama koje odgovaraju mojima. Sve je tu, preda mnom, i sve se mo`e jesti i piti kao vino i vo}e. A u isto vreme tu su i moja glad i moja `e|, ogromne do
bezumqa, bez i najmawe nade da }e ih ikad i{ta mo}i uta`iti i
ugasiti.„1
Kod Andri}a, u pripoveci Jelena `ena koje nema, prisutna je
opsesija prelaznih trenutaka u kojima pojave, bi}a i stvari prolaze faze preobra`aja oblika. Pisac pomera granicu na kojoj bi}a i
stvari gube svoju materijalnu odre|enost, prerastaju u simbol, svetlo, miris, naprosto san. Na tim do~aranim i snevanim prostorima svet se pretvara u bezbroj simbola, a lirski pripoveda~ ostvaruje koordinaciju ~ula u pesni~kom izrazu do`ivqaja. Lirskog
pripoveda~a opseda sugestivnost svetlosti, boja, zvuka, {to izaziva emanaciju materijalnog sveta u predele duha:
“Samo retko u `ivotu, pred najve}im i izuzetnim prizorima koje, udru`eni, zemqa i nebo prostiru pred nama, nastupala je
kod mene ista igra i zamena poja~anih ~ula i wihovo neograni~eno umnogostru~ivawe, sve do istovremenog ose}awa pojava koje
ina~e, izvan tih prazni~nih trenutaka, upoznajemo i ose}amo samo
izdvojeno i ponaosob. (Takvi trenuci nemaju imena i ostavqaju samo bled trag docnije, u se}awima na{e svakida{wice.)„2
Najuzvi{eniji simbol panteisti~kog mita u Andri}evom
stvarala{tvu je sunce. U “lako}i sun~evih ~estica„ ra|a se ma{tovita neodre|enost koja se nedvosmisleno otima materijalnim
okovima i svemu realnom. U uzvi{enom plesu sunca otvara se mogu}nost fantasti~nih preobra`aja bi}a i stvari. Sunce tvori svetlu auru oko svega {to obasja i otvara bezbrojne mogu}nosti naj~udnijih odnosa. Jelena je zapravo “nevidqiva `ena„, spiritualno
bi}e koje se javqa samo uz pojavu svetlosti i sunca:
“Da, ona se javqa gotovo iskqu~ivo u vremenu od kraja aprila pa do po~etka novembra. Preko zime vrlo retko, a i tada opet u
vezi sa suncem i svetlo{}u. I to, kako sunce raste, tako wena javqawa bivaju ~e{}a i `ivqa. U maju retka i neredovita. U julu, avgustu, gotovo svakodnevno. A u oktobru, kad je popodnevno sunce
`itko i kad ga ~ovek pije bez kraja i zamora kao da pije samu `e|,
ona se gotovo ne odmi~e od mene dok sedim na terasi, pokriven pletivom sunca i senki od li{}a. Ose}am je u sobi po jedva ~ujnom {u{tawu listova u kwizi ili po neprimetnom pucketawu parketa.„3
1 Jelena `ena koje nema, Rad, Beograd, 1977, str. 51
2 Isto, str. 46
3 Isto, str. 38
82
Ta snevana su{tina Andri}evog sna, Jelena, izjedna~ena je sa emanacijom svetlosti i sunca. Euforija qudskog duha i sna mogu}a je
samo u preplitawu sjaja, svetlosti i fantazije.
Andri}eva pripovetka je ~ulna igra, ~arolija na prostranoj
osnovi uzbudqivih sawarija i nestvarnih doga|aja kao povod ka su{tinskoj ~ovekovoj te`wi za dosezawem nekog stvarnijeg i vi{eg
smisla `ivota. Eroti~ni treptaji kre}u ka vi{im dometima, ka
svetlosti i ushi}ewu, ka su{tini koja natkriquje i daje potpun
smisao. Jelena je `ena u mno{tvu saznajnih i do`ivqajnih mogu}nosti, mnogoli~ana pojava, magnetsko sredi{te koje se obznawuje
mislenim bdenima, fantazijama, muwama ~ulnih zanosa, ~asovima
suptilnih meditacija:
“Jer radost zbog wenog sve osetnijeg prisustva, zbog toga
{to ona postoji takva kakva jest i {to je meni dano da je gledam i
imam pored sebe, tolika je i tako strahovito brzo raste, da plavi
i bri{e na{e likove, predele i daqine oko nas, preliva se preko
o{tre crte na kraju vidika i da`di negde po svim svetovima. A veliko ~udo te radosti i jeste u tome {to svakog trena mogu da zaustavim tu plimu sre}e i da je vratim i ograni~im na na{a dva tela i na uski prostor kupea u kojem se vozimo. A ve} nekoliko sekundi posle toga, poplava sre}e po~iwe ponovo, i u woj i{~ezavamo nas dvoje, i kupe, i vaskoliki beli svet sa nama.„4 Ona je data i
spoznata saznajnim projekcijama koje su je uznele lirski i slikarski. Iz sfere emocionalne podra`enosti Jelena, sintezom svojstava i igrom ~ula, ~arobno preobra`ava svet, otvara nesvakida{wi ugao vi|ewa, mewa zna~ewe i odnose i postaje kreator novih
oblika i su{tina. Vizionarska snaga protagoniste, unutra{wi
zanos i svetlost sti~u se u treperavoj ose}ajnosti ~udesne Jelenine pojave koja sve preobra`ava i otvara nove dimenzije i do`ivqaje sveta:
“Jednog svetlog jutra stajao sam pred ogledalom i ~e{qao
se. Tada mi se u~ini da izme|u mojih prstiju i pramenova kose, kao
iza re{etaka, spazih Jelenu kako prolazi kroz sobu iza mene. Minu kao nejasna senka du` celog ogledala. I pre nego {to sam mogao
da je dobro sagledam izgubi se u onim bru{enim krajevima stakla
gde se lome zlatni i modri refleksi zimskog jutra.„5
Jelena se u Andri}evoj pri~i obznawuje kao mnogozna~na i
slo`ena pojava koja se iskristalizuje u tomasomanovskom enterijeru slikarsko-emotivnog prizora ~udesnog i ~arobnog sklada izme|u stvari, `ene, senki, zvukova koji je prate:
“U jednom trenutku – nisam ni razabrao ime krzna koje je trgovac izgovorio – preda mnom se prosu devi~anski, obasjan predeo
i u wemu, velik i izdu`en, Jelenin lik u hodu. Nije bila naga, ali
odevena, kao zanihanom mre`om, samo predelom kroz koji se kretala. Talasima, treptavom svetlo{}u sunca i vode, mladim li{}em.
U tom trenutku ugledao sam je, kao nikad, u svoj wenoj veli~ini i
lepoti.„6
Po shvatawu hinduizma svet je iluzija, a kosmos Velika
@ena. U velikoj meri Andri} je lik Jelene stvorio kao lik iluzije simbili~no predstavqaju}i otvorenu mogu}nost, dramu pojavno-
4 Jelena `ena koje nema, str. 45
5 Isto, str. 42, 43
6 Isto, str. 53
83
sti, magiju ~udesne igre skrivawa, a sve po voqi i zamisli samog
rediteqa, tj. pisca. Dosegnuti kosmos mogu}e je samo mistikom
lirske du{e, religioznom uzneseno{}u protagoniste koji u svoj
hram mistikom poeti~nih prizivawa i snovide}im nesanicama
uspeva da prizove i useli Jelenu i wenu pojavu.
U ovoj lirskoj pripoveci pojavquju se razvijeni opisi pejza`a uklopqeni u osnovni tok radwe koji su dovedeni u okvire pi{~eve li~ne drame, odslikavaju}i pesnikovu unutra{wost kao izvrnuti odsjaj. Pesnikovo unutra{we stawe prikazano je u simboli~no-vizuelnoj ekspresiji:
“Tako sam nekad, dok sam, stoje}i na visini od tri hiqade
~etiri stotine metara, gledao iznad sebe gle~ere i na wima sun~ev
sjaj koji izgleda nepomi~an, odjednom ~uo kako se iz wih di`e beskrajno tanak {um, muzika jedna koju uho te{ko mo`e da razabere a
nikako ne ume da zadr`i. Tako sam, opet jednom, za jeseweg dana bez
sunca, pod sivim nebom, stajao izgubqen u stepi koja se sterala od
mojih nogu do neodre|ene crte nebeskog svoda.„7 Slo`ena dinamika raspolo`ewa, nemira, pogleda, uzbu|ewa, unutra{wih treptaja
izaziva varijabilnost stilskih slojeva i afektivnu reakciju koja
se stalno mewa, koja zapravo nije kompaktna. Hri{}ansko-biblijski do`ivqaj sveta i na~in mi{qewa iz lirske proze vezane za Ex
ponto preobrazio se u razli~ite rukavce panteisti~ko-isto~wa~ke filozofije sa bezbrojnim {arenilima slo`enosti, antropolo{kih varijanti i trenutnih raspolo`ewa.
Za Andri}a, u ovoj lirskoj pripoveci, qubav prema idealu
je buktawe ~ula, o~aranost du{e i duha, san o uzvi{enom u kome se
kre}e ideal. Erotska filozofija i mistika vezani su za obo`avawe posebne `ene, `ene kulta. Ona `ivi netaknuta u svesti pisca,
u dalekoj podsvesti, odakle je u retkim trenucima, uz pomo} svetlosti, dozivaju se}awa i ma{ta. Pomaqaju}i se iz sun~eve pene, iz
svetlih senki, iz pesnikovog obasjanog uma, ona je religija qubavi,
sjediwewe zemaqskog i nebeskog, ~ulnog i duhovnog:
“Sad je prole}e. Opet prole}e! Preda mnom je sto i osamdeset sun~anih dana. ^ini mi se da su mi pregr{ti pune nekih ~udesnih zlatnika, svaki kao sunce. Svi su putevi otvoreni. Dah je slobodan. Dok sam tako stajao neodlu~an od sre}e, osetio sam da se iza
mene odjednom stvorila Jelena. Nisam smeo da se okrenem. Ostala
je tu trenutak-dva nepomi~na (uporedo sa wom zastao je i moj dah),
a onda mi je polo`ila ruku na rame. Ne bih mogao kazati kako i po
~emu sam to osetio.„8 Slikarski elementi u Andri}evoj lirskoj
prozi veoma su nagla{eni daju}i joj perspektivu i dubinu, sugestivno poja~avaju}i psiholo{ka zna~ewa teme. Slika `ene, wen
lik ~esto ostvaren u senci sna, u sun~anoj izmaglici, utapa se u ambijent, pejza`. Predmetni i spoqni svet pletu se u ma{tovitom jedinstvu unutra{weg bi}a i svega {to ga okru`uje.
7 Jelena `ena koje nema, str. 46
8 Isto, str. 59
84
Milan S. Dimitrijevi}
LIRSKO-POETSKO I
DOKUMENTARISTI^KO
VI\EWE ASTRONOMIJE
U “BLAGODARNIKU„
MILANA S. KOSOVI]A
Milan S. Kosovi},1 pesnik koji je svojim delom ukrasio beogradsku i srpsku lirsku scenu, neobi~no je poetsko-stvarala~ki
ulep{ao i sadr`ajno obogatio proslavu Me|unarodne godine
astronomije u Srbiji2 svojom zanimqivom zbirkom pesama Blagodarnik3 osvestrawenom i raznovrsnim dodatnim sadr`ajima koju je
sa razlogom posvetio pomenutoj manifestaciji.
Smisao ove poetsko-dokumentarne kwige za astronome naro~ito uve}ava to {to je autor praunuk Milana Nedeqkovi}a, prvog
srpskog {kolovanog astronoma; wegovo postavqewe 21. oktobra
1884. za suplenta za predmet Astronomija sa meteorologijom uzima
se za po~etak nastave astronomije kod nas;4 a osniva~ je i Astronomske i meteorolo{ke opservatorije, 1887. godine.
Blagodarnik je Kosovi}ev gospodstveni, bajoslovni oma`
Beogradu, vodama reka koje ga umivaju i zalivaju, autorovim precima i slavnim beogradskim li~nostima sa kojima mu je porodi~no
stablo usko i prisno isprepletano, i posebno pradedi, “jurodivom
nebesniku5 „, “osvaja~u sazve`|a6 „, koji je “zvezdama posipao/ ru-
1 Milan S. Kosovi}, magistar ekonomskih nauka, ro|en je 10. januara 1955. godine u Beogradu od oca Slobodana i majke Danice, ro|ene Nedeqkovi}. Bavi se kwi`evnom i likovnom kritikom. Prevodi sa italijanskog i na italijanski jezik. Idejni je tvorac i organizator kwi`evne manifestacije “Pesni~ki kr~ag„ sa Mili}em od Ma~ve. Objavio je sedam kwiga poezije: U senci kotorskog sata, 1989. ZKKS, Beograd; Gde nikad nije postojalo vreme,
1992. Inter-JU pres-Beograd; Ha~kar, 1993, Prosveta-Beograd; Boka plavo
}uti, 1995 (sa grupom autora: B. Cvetkovi} – Viti}, N. Pavlovi}, B. Boji}
i D. Jovanovi}), Prosveta-Beograd; Akobogda, 1995, Interprint-Beograd;
Lirika vode –Izabrane pesme o vodama, 2002. godine, Interprint-Beograd;
Blagodarnik - Pesme o Beogradu, povodom Me|unarodne godine astronomije, Interprint, Beograd, 2009. godine. Dobitnik je i mnogih kwi`evnih nagrada za poeziju, na primer Prve nagrade na Tre}im [umadijskim metaforama u Mladenovcu 1990. godine za pesmu SUMWA; Specijalne nagrade na
Prvom Jugoslovenskom festivalu pesnika Subotica – Pali} za pesni~ki poduhvat 1990. za pesmu Jesen na Pali}u, VSS Subotice i SO Subotice, 1990.
god.; Nagrade Saveza kulturno-umetni~kih dru{tava Beograda na majskim
pesni~kim susretima kwi`evnih klubova Beograda 1992. za pesmu Mir.
2 Vidi ~lanak Nikole Bo`i}a o Me|unarodnoj godini astronomije.
3 Milan S. Kosovi}, Blagodarnik, Interprint, Beograd, 2009.
4 M. Jeli~i}, “Prvi srpski {kolovani astronom i meteorolog novog doba„, u
Blagodarniku, str. 13.
5 Isto, str. 54.
6 Isto
85
`i~wake/ i vo}wake7„, i wegovoj supruzi, prababi Tomaniji “~ije
je srce veli~ine neba„ a “zagrqaj kao carska Rusija8 „. Ovo delo
istovremeno daje i lirski uznosite poetske slike koje ose}ajno iskazuju pesnikovu intimnu zadivqenost ~arima neba kojima je `ivot
posvetio wegov pradeda, a prababa mu u tome svesrdno pomagala.
Moto Blagodarnika je u duhu narodne tradicije:
Zemaqsko je za malena carstvo
A nebesko za daleka i doveka
I vi{ezna~no prepli}e mnogoslojnu i folklornu simboliku ozvezdanog nebeskog carstva, koje pru`a ve~nu slavu onima koji
su se posvetili istra`ivawu wegovih nedohvatnih dubina i postignutim rezultatima i uspesima podigli sebi “spomenik nerukotvorni„, kako ka`e Pu{kin, i onima koji su ga dobrim delima i
“podvizavawem u Gospodu„ zaslu`ili.
MILAN KOSOVI] I NASLOVNA STRANA “BLAGODARNIKA„
Kwiga po~iwe nadahnutim prologom – Pro{}e. Ve} u prvim
stihovima:
U nedoba u podnebesja
Zaluta{e sokolari
Htedo{e sve pro{}e na{e da obore
Poput ruskog pesnika Leonida Martinova9 Kosovi} u duhu
starogr~ke tradicije, koja razlikuje nebo, gde vlada besprekorni
red, i sve je idealno, ve~no i nepromenqivo, od podnebesja, koje se
7 M. Jeli~i}, “Prvi srpski {kolovani astronom i meteorolog novog doba„, u
Blagodarniku, str. 54
8 Isto, str. 56.
9 M. S. Dimitrijevi}: “No} naoru`ana zvezdama – Kosmi~ka poezija Leonida
Martinova„, Vasiona, br. 5, 2003, 158.
86
u anti~kim gr~kim kosmologijama obi~no prostiralo do prve, mese~eve kristalne sfere,10 gde kao i na Zemqi vlada podlo`nost
kvarqivosti, starewu i umirawu. U Podnebesja Beograda i Srbije, “svetih ratnika Manasije„ ~ije su “bosiokom osve{tane„ vode
“blagoslovene„ a “brazde na sazve`|a miri{u daleka„, ne jednom su
zalutali tu|inski “sokolari„ i pustili na svoj plen nemilosrdne
i bezdu{ne ~eli~ne ptice, ozna~iv{i da je do{lo vreme “da se Srbi na oru`je di`u„, kako peva Filip Vi{wi}, i da ujediweni dobiju snagu koju je vezivawem sedam prutova u snop otac slikovito
prikazao bra}i u narodnoj pri~i. Ali i ako se sve pru}e – pro{}e
“na{e diglo na ustanak/ jo{ ga ne okupismo / u sabirawu na{em
zemnom„, kori pesnik srpsku neslogu u odsudnim trenucima pozivaju}i na sabornost koju prema Nesterukovoj definiciji Vasione11
kao “zajedni{tva u Gospodu„, nudi carstvo nebesko.
U prvom ciklusu, naslovqenom kao i cela kwiga, probranim
stihovima opeva i slavi rodni Beograd kome lirsko-poetski daje
qudske osobine stvaraju}i rasko{nu predstavu o prestonom gradu
Srpskog naroda, u “crvenoj |eneralskoj uniformi od jeseweg li{}a„, sa ordenom koji mu odsjajem daruju reke koje ga umivaju, ikonom Saborne crkve na grudima “kao da je pohodnik/ Hristovog groba„ i brojanicama “od nebeskih sazve`|a„,12 sa
Ko{avama
I crkvama
Sa ~ar{ijom
I Patrijar{ijom
Sa zvonicima
I dalekim vidicima
Sa psima lutalicama
[arenim pijacama13
Nad kapijama pesnikovog voqenog grada su “zvezde ~uvari„ a “Mese~ina jedri ka u{}u/ sakrivaju}i se ispod/ beogradskih mostova„,
dok beli kowanik “~eka zvezdopad„.14
Beograd je za Kosovi}a i “veliki rasipnik„15 koji svoje blagorodne blagodati i bogatstva daruje zahvalnim `iteqima. Zimi
iz wegovih oxaka umesto varnica “dole}u zvezde„ “poput golubova„,16 a nad Dunavom i Savom mesec je plav.17 Zanimqivo je koliko
je lirskih pojedinosti pesnik ugradio u svoju veliku fresku mnogo voqenog zavi~aja, prestonog Beograda.
10 E.Teodosiju, A. Dakanalis, M. S. Dimitrijevi}, P. Mantarakis, “Heliocentri~ki sistem od Orfi~kih himni i Pitagorejaca do cara Julijana Apostate„, Zbornik radova konferencije “Razvoj astronomije kod Srba V„, Beograd, 18 – 22. april 2008, Urednik M. S. Dimitrijevi}, Publikacije Astronomskog dru{tva “Ru|er Bo{kovi}„, Sv. 8, Beograd, 2009, 463-480.
11 Alexei Nesteruk, The Universe as Communion. Towards the Neo-Patristic Synthesis
of Theology and Science, T&T Clark, London and New York, 2008.
12 M. Kosovi}, Se}ate li se Beograda, Isto, str. 23.
13 M. Kosovi}, Beo(grad), Isto, str. 27.
14 M. Kosovi}, Beogradska stra`a na Velikom Ravelinu, Isto, str. 42.
15 Isto, str. 23.
16 Isto, str. 27.
17 Isto, str. 28.
87
U Beogradskoj elegiji18 on se vra}a prvim stihovima uvodne
pesme Pro{}e:
U nedoba
U podnebesja
Zaluta{e sokolari
Htedo{e da ga obore
Grane da mu otkinu
Li{}e pokidaju
Plodove razmetnu...
Zanimqivo je da je ovo objavqeno 2009, na desetu godi{wicu
posledweg od brojnih bombardovawa i razarawa srpske prestonice na koju su tu|inski silnici – sokolari opet slali svoje ~eli~ne grabqivice sa smrtonosnim “darovima„.
Du{an Stojkovi} je u prvom od tri uvodna teksta19 istakao
da u zbirci “nimalo slu~ajno, ima sedam ciklusa„ (ukqu~uju}i i
prolog), podvla~e}i simboli~ko zna~ewe broja sedam, po{to je me|u zvezdama “nekretnicama„ toliko lutalica (na gr~kom planeta
- pet tada poznatih, Sunce i Mesec). Po{to sedam dana odgovara i
jednoj mese~evoj fazi, ovom broju je oduvek pripisivana velika va`nost, svetost i simboli~ki i mitolo{ki zna~aj. Izme|u ostalog
Stojkovi} pomiwe sedam duginih boja, svetskih ~uda, smrtnih grehova. On, kako Stojkovi} navodi, simbolizuje i potpunost, savr{enstvo, izobiqe, “simbioti~ki spaja duhovno i svetovno„ i “simboli~ka je zamena za svemir i makrokosmos„. U pesmi Beogradska
elegija,20 `ele}i da “nebeskom„ Beogradu da simboli~ke crte nebeskog Jerusalima Srpskog naroda, Kosovi} peva:
Vekovi pred wim
Vekovi iza wega
A kratki da pro|u kao san,
Preko wegovih sedam ko{ava
A on samo na dve reke.
...
Sedam svetlosti kod wega stanuje
A on samo na dve reke.
...
Beli grade
Sedam }e vremena preko tebe
A on samo na dve reke.
Drugi ciklus Blagodarnika imenovan je “^ituqe„ i u wemu
su lirski lamenti nad senima bliskih ro|aka i znamenitih Beogra|ana koji su sa wim povezani daqim i bli`im srodni~kim veza-
18 M. Kosovi}, Beogradska stra`a na Velikom Ravelinu, Isto, str. 29.
19 Du{an Stojkovi}, “Blagodarni budni snovi„, Blagodarnik, str. 7.
Jelena Milogradov-Turin, “Neobi~no pesni~ko ruho„, isto, str. 11.
Milan Jeli~i}, “Prvi srpski {kolovani astronom i meteorolog novog doba„, isto, str. 13
20 Isto, str. 29.
88
ma, jer “Beograd je nekada bio jedna velika porodica„,21 kako li~nim primerom i dokumentarnim smislom i sadr`ajem ove kwige
svedo~i na{ pesnik. Astronomski najprivla~nija lirska ostvarewa su pesme posve}ene pradedi Milanu i prababi Tomaniji Nedeqkovi}, i wihovoj deci, prerano umrlim k}erima Vukosavi i Vidosavi, ~ija su imena uklesana “negde visoko na nebesima/ pored usnulih zvezda„22 i autorovom deda Sa{i.
Poetolo{ki i dokumentaristi~ki je posebno zanimqiv po~etak pesme Deda Sa{i umesto (venca na dan) opela,23 gde Kosovi}
brojnim aliteracijama i neologizmima, izvedenicama polaze}i od
odrednice zvezda, kao {to su zvezdarnica, zvezdoliki, ozvezdan,
zvezdohvatan posti`e neobi~ne i dopadqive efekte koji podse}aju na dela oca signalizma, Miroquba Todorovi}a, i wegovu Planetu.24 Milivoje Pavlovi} u razmatrawima na poglede Nikole Cvetkovi}a na avangardu i neoavangardu zapa`a da je daleke 1958. objavio pesmu pod neobi~nim naslovom Zvezdogram. Ova slo`enica, sastavqena od dve morfeme, kao i kasniji Suncopad, te Zvezdosvitawe, na izvestan na~in slutile su ono {to }e doneti Todorovi}eva
Zvezdalija ili vizija planetarne kulture budu}eg rodona~elnika
signalizma.25
Zvezde u zvezdarnici
Me| zvezdolikim oblacima
Ozvezdanim nebom
Sazve`|ima dalekim
Tamo me| zvezdanim godinama
Tamo su zvezde
U zvezdopadima
U treptaju tvojih o~iju
I sazve`|u tvoje zvezdohvatne du{e
Pesme Zvezdarnica26 i Beogradska opservatorija,27 posve}ene osniva~u ove institucije Milanu Nedeqkovi}u, “jurodivom nebesniku„, “osvaja~u sazve`|a„ koji poku{ava da uhvati “zvezde za noge„
i wima posipa “ru`i~wake i vo}wake pobedonosne„, a “sada se negde
daleko odmara/ izvan ove galaksije„, zbog wihovog mnogoslojnog
astronomskog zna~aja i va`nosti, prene}emo na kraju u celini.
U pesmi Beogradska opservatorija Kosovi} na potpuno
svojstven i originalan na~in gradi jedno novo vi|ewe i lirsko
opisivawe zvezda. One trepere “kao deca koja su mnogo voqena„, a
21 Isto, str. 97.
22 M. Kosovi}, Uspavanka za Vukosavu i Vidosavu, Isto str. 52.
23 Isto, str. 53.
24 ZAMKE najzad zvezdarima i zvezdo~acima
zvezda~ima i zvezdoznancima {to
zvezdovozima, zbezdoskopima, zvezdozorima
zvezdaju zvezdoravnima
nezvezdomernim
Miroqub Todorovi}, Planeta, Prosveta, Ni{, 1995.
25 M. Pavlovi}, Kwi`evno-teorijski pogledi Nikole Cvetkovi}a na avangardu i neoavangardu, Nau~no-stru~ni skup “Stvarala{tvo Nikole Cvetkovi}a„, Jagodina, 1. jun, 2007.
26 Isto, str. 54.
27 Isto, str. 55.
89
kada se u kamen ure`e ~uveno ime, on “odjekuje/ svom gospodstveno{}u/ zvezda u izgnanstvu„, {to kao jedno od mogu}ih ishodi{ta,
gradi sliku znamenite osobe, zvezde me|u qudima, koja se sada “negde daleko„, u “izgnanstvu„ odmara.
Tre}i ciklus “Nebesima i nebeskim telima„ nebeski pesnik Milan Kosovi} prinosi kao lirski dar Astronomiji i astronomima “za du{u„ wenom osniva~u i prvom posleniku u Srbiji,
pradedi Milanu Nedeqkovi}u, u ~ast Me|unarodne godine astronomije. Prvu pesmu, Beogradskim zvezdama,28 posvetio je “nebeskim
svetiqkama„, koje “mazne, treperave, krhke„, “stidqivo drhte„ nad
wegovim mnogovoqenim gradom. Lirski im daju}i karakteristike,
gracioznosti, qupkosti, nepostojanosti i slabosti, {to je sve u suprotnosti sa wihovim pravim osobinama, Kosovi} `eli da im i pesni~ki zahvali {to kite i ukra{avaju no}no nebo wegovog rodnog
i zavi~ajnog Beograda, pru`aju}i im ne`nost i pa`wu, kao “mnogovoqenoj deci„. Sazve`|a nad pesnikovim gradom su «srmena» i vreme ih, kako astronomski ispravno a lirski nadahnuto ka`e, “preta~e„, sporo ali neumitno mewaju}i wihov izgled.
Iskazuju}i svoj lirsko-emotivni protest {to za razliku od
zvezda, koje ga ukra{avaju svake vedre no}i, Mesec mu povremeno
uskra}uje svoje darove, pesnik ka`e:
Mesecu ne verujem
On do|e pa nestane
Ne odri~e se neba
I zvezdolikih koraka
To `rvaw nebeskog mlina
Zvezdano bra{no meqe29
[email protected] nebeskog mlina zvezdano bra{no meqe„. Koliko je
pesni~ke slojevitosti u ovoj poetskoj slici ~udesne lepote. Mlin
mo`e biti i vreme, koje ~ini da Mesec “do|e pa nestane„, a zvezde
u eksplozijama novih i supernovih “meqe„ u “zvezdano bra{no„ od
koga smo sazdani. A i Mesec, koji izgledom podse}a na vodeni~arski kamen, “meqe„ na svome putu likove zvezda preko kojih wegov
lik prelazi pojava je koju astronomi zovu okultacija. Mle~nom putu, koji stvara sjediweni sjaj zvezda na{e Galaksije, lepo pristaje
poetska slika prosutog zvezdanog bra{na.
Kao svojevrsnu proklamaciju Lotreamonovog i potom i Miqkovi}evog (Pesme }e pisati svi),30 Gram{ijevog (Svi su qudi filozofi) Betovenovog (Svi }e qudi biti bra}a) i Selimovi}evog vida (Kunem se mastionicom i perom da je svaki ~ovek uvek na gubitku) pesnik poneseno i sve~ano svoja emotivna, intimisti~ki lirska
28 M. Pavlovi}, Kwi`evno-teorijski pogledi Nikole Cvetkovi}a na avangardu i neoavangardu, Nau~no-stru~ni skup “Stvarala{tvo Nikole Cvetkovi}a„, Jagodina, 1. jun, 2007, str. 63.
29 M. Kosovi}, Mesec nad Beogradom, Isto, str. 64.
30 Branko Miqkovi} je na originalan poetski na~in prepevao Lotreamonovu
misao isti~u}i da tamo gde je “bilo srce staja}e sunce / i ne}e biti u qudskom govoru takvih re~i / kojih }e se pesma odre}i / poeziju }e svi pisati„.
Ova antologijska pesma zavr{ava se glasovitim stihovima:
Ho}e li sloboda umeti da peva
Kao {to su su`wi pevali o woj
90
ose}awa prenosi ostalima: “A nebo vole}e svi„. Dodaju}i {irokogrudo i dare`qivo: “I ni u ~ijem posedu ono ne}e biti„. Za razliku
od Marine Cvetajeve, koja slave}i na{u `ivotodavnu zvezdu ka`e:
“Sunce je moje/ ja nikome ne}u da ga dam./ Ni na ~as, ni na zrak, ni na
vid./ - Bilo kom. Bilo kad„.31 Ako se setimo Kosovi}evih sokolara
koji mu na zavi~aj {aqu nemilosrdne, smrtonosne grabqivice, koje
sa neba uni{tavaju i razaraju, jasno je za{to svoju objavu stavqa, kao
i Betoven bratstvo me|u qudima i Miqkovi} qubav prema poeziji,
u budu}nost (Selimovi}ev stav vezan je za sada{wost u smislu jeste,
bilo je i bi}e da je svaki ~ovek vazda na gubitku). I Kosovi}evo pevawe je u znaku duhovne slobode i slobodarstva uop{te; on se, kao i
Miqkovi}, zala`e da }e istina i sloboda prisustvovati u svim re~ima i to upravo na onim mestima gde je pesma najlep{a.
Bajkovito-~arovitu poetsku sliku o Milanu Nedeqkovi}u
koji sedi na Mese~evom srpu, sa nogama koje vise u prazno,32 pesnik
kao da je preneo iz narodne skaske. Zemqin pratilac je, kao i pesnikova sazve`|a, srmolik, ne samo po bledo srebrnastom sjaju, nego i po filigranskim ukrasima od wegovih kratera koje su mu minuciozno i sistematski poput najboqih nebeskih kujunxija urezali asteroidi i bolidi.
Astronomski posebno zanimqiva i pro`eta nebeskim simbolima je pesma Halejeva kometa, \oto, pradeda i pesnik33
^iwenicu da su sva trojica videli ovaj objekat koji se pojavquje jednom u prose~nom qudskom veku, svakih sedamdeset i {est
godina, Milan Kosovi} koristi da izme|u wih lirski satka poetsku nit, vezu kojom postaju “tri zvezde na jednoj putawi„ i “bra}a
po vasioni„. Izvrnuta slika da je on svome pradedi postao brat
prestaje da bude neobi~na ako se uklopi u ~esto kori{}eni slogan.
“Svi su qudi bra}a.„ A da smo, kako pesnik ka`e “svi bra}a po vasioni„, astronom bi mogao da dopuni da je to tako po{to smo deca
iste zvezde koja je umrla u eksploziji da bi `ivotodavnim hemijskim elementima od kojih smo izgra|eni obogatila do tada sterilni me|uzvezdani oblak iz koga su nastali Sunce, Zemqa i mi, weno
zvezdano potomstvo.
Kroz celu kwigu lajtmotivski se provla~i i osobeni pesnikov odnos prema vodi koja te~e rekama {to sveobuhvatno grle,
{tite i umivaju grad koji mu je u srcu.
Nisam nikada saznao
Kako se pale zvezde
A znam kako se voda voli,34
ka`e Kosovi} i upozorava Dunav: “Mesec mi se davi u tvojoj peni„.
U studiji Voda i snovi veliki fenomenolog Gaston Ba{lar
opisuje vodu kao “izokrenuto nebo na kome zvezde dobijaju novi `ivot„.35 Likovi zvezda se kupaju i ogledaju u woj, {to pesnik lirski
31 Marina Cvetajeva, u Moderna ruska poezija, priredile Milica Nikoli} i
Nana Bogdanovi}, Nolit, Beograd, 1961.
32 M. Kosovi}, Veneri – zvezdi Danici, Isto, str. 66.
33 Isto, str. 70.
34 M. Kosovi}, Reke ne padaju s neba, Isto, str. 69.
35 Citirano prema Du{an Stojkovi}, Blagodarni budni snovi, u M. Kosovi},
Blagodarnik, str. 7.
91
opisuje da samo voda mo`e da ih zagrize.36 Milogradov-Turin je s razlogom istakla “kao lepu igru re~i„,37 i skrenula pa`wu na poetolo{ki zanimqivu, ~etvorostruku isprepletanu aliteraciju (belu, belog, beo; vodu, vodu, voda; Belog grada, Beograda, zborim, zbori):
Zborim vodu
Belu vodu
Belog grada
Zbori voda Beograda38
@ivotna stvarnost se manifestuje u najrazli~itijim oblicima, i to znatno {ire nego {to pesni~ka, i uop{te kwi`evna
forma mo`e da iska`e. I ako dokumentarnost unekoliko ostaje izvan teksta kwi`evnog dela, ipak pojedini umetnici uspevaju da je
ugrade u pesni~ko tkivo kako bi predstave o svetu i `ivotu bile
celovitije i stvarnosno ubedqivije. Zato se doga|a da umetni~kopoetski tekst bude oplemewen sadr`ajima dokumentaristi~ke prirode, ponekad u obliku zapisa, memoarskih pojedinosti, pisama, fotografija i sl. Spretno ugra|ivawe dokumentaristi~kih elemenata u kwi`evno-poetske strukture doprinosi celovitijem zahvatawu su{tinskih aspekata `ivotne realnosti.39 Zavr{ni deo kwige
pod simboli~nim naslovom, koji je skoro i sam pesma za sebe :
Izme|u dve reke,
I zvezdanog neba
Stihovi pamte grad
I pesnikovog pretka,
Milan S. Kosovi} je ovde ugradio i nekoliko veoma zanimqivih
dokumentaristi~kih fragmenata, nazna~avaju}i ~ak i izvore, nau~nu i stru~nu literaturu, novinske ~lanke i dr.40 To, pored ostalog, pove}ava vrednost i smisao pojedinih dokumenata; a zajedno sa
tekstualnim i vizuelno-fotografskim prilozima uspostavqa izvesnu korespondenciju sa stihovima u po~etnom i sredi{nom delu
kwige. Prilog pod naslovom “Jurodivi nebeski zvezdar„ je u osnovi studijsko-memoarskog i porodi~no-faktografskog karaktera.
Veoma je korisno {to Kosovi} pritom iz porodi~nog se}awa iznosi detaqe, nove i za one koji su dobri znalci Nedeqkovi}a – nebeskog zvezdara, zanimqive svima koji }e se baviti istorijom nastanka Astronomske opservatorije.41
U tekstu “Beograd je nekad bio jedna velika porodica„ Milan Kosovi} ukazuje na ~esto javnosti nepoznate veze izme|u ~ita-
36 M. Kosovi}, Pohvala vodi, Isto, str. 75.
37 J. Milogradov-Turin, Neobi~no pesni~ko ruho, u M. Kosovi}, Blagodarnik,
str.11.
38 M. Kosovi}, Beograd nad vodom, Isto, str. 44.
39 Stani{a Veli~kovi}, Dokumenti i pri~a, Gradina, Ni{, 1998, str. 10.
40 M. S. Kosovi}, Izvori, u Blagodarniku, str. 137-139.
41 Posebno je dragoceno pismo Stevana Stojanovi}a Mokrawca koje pokazuje
{iroku komunikaciju nau~nika Nedeqkovi}a s ovim velikim muzi~kim
umetnikom. Vredno je pomena da su gotovo svi istinski veliki qudi bili
bri`ni za napredak “na{eg naroda, razvijaju}i mu ukus za lepo i uzvi{eno,
za sklad i harmoniju„.
92
vog niza zna~ajnih beogradskih porodica koje su iznedrile znamenite li~nosti od Tome Vu~i}a Peri{i}a, Petra Dobrwca, Sime
Lozani}a, Stevana Hristi}a, do savremenika, Aleksandra i Vojislava-Vokija Kosti}a, Borislava Peki}a... U sredi{wem delu ovog
pregleda posve}uje odgovaraju}u pa`wu Nedeqkovi}ima, i pritom
objavquje i neke porodi~ne fotografije, a zavr{ava ga odeqkom
rodoslova Hristi}a i Trpezi}a.
U Blagodarniku se ostvaruje izvesna sinteza lirskih partija i
pojedinosti, preko studijsko-memoarskih do ~isto faktografskih. Pored umetni~ki najuspelijih pesama ovde su zna~ajni i istra`iva~ki napori koje je Kosovi} ulo`io u rekonstruisawu porodi~nih struktura
intelektualno najkreativnijeg dela Beograda. S druge strane vredno je
to preplitawe poetskog, studijskog, publicisti~kog i dokumentarnofaktografskog. Sve ovo pokazuje da je autor kwige, i pored uzleta u nebeske sfere, dosta solidno oslowen na `ivotnu i istorijsku stvarnost, sa mo`da pritajenom namerom da poka`e kako je wegov poetskoimaginativni svet koliko verovatan toliko i istinit. Kosovi}eva porodi~no-genealo{ka istra`ivawa uzajamnih veza uspe{no potvr|uju
~iwenicu da je Beograd nekada doista bio jedna velika porodica.
Blagodarnikom, blagu i blagorodnom daru darovanom astronomima u slavu Me|unarodne godine astronomije, posve}ene ovoj
lepoj nauci, i svoga pradede, sa kojim }e, kako pesnik objavquje,
2134. godine do~ekati Halejevu kometu, Milan Kosovi} ostavqa
zvezdani trag me|u astronomima, qubiteqima ove nauke, trag kosmi~kih ~ari i nadahnu}a, koji }e svojim sjajem ukazivati kako se
nadahnuto, plodonosno i lirski mogu prisno, mnogostruko i vi{ezna~no preplitati, spajati i dopuwavati poezija i astronomija.
Milica Jeftimijevi} Lili}
DOM I SVET U POEZIJI
ALEKSANDRA MILO[EVI]A
Nakon decenije od bombardovawa na{e zemqe jo{ uvek se
pi{u kwige na tu temu kako bi se pisci kreativno oslobodili nakupqenog gneva i ose}aja velike nepravde u~iwene srpskom narodu. O vrelini pobune i nemo}i da se odbranimo od nadmo}nije sile
na svetu svedo~i zbornik Kletva1 u kojem su zastupqene i pesme
Aleksandra Milo{evi}a. Me|utim, ta tema je znatno {ire obra|ena u wegovoj prvoj zbirci No}na brojanica2 u kojoj progovara o
hipokriziji zapadnog dru{tva, o obmanama i manipulacijama ~ovekom, o pozori{tu sile i zloupotrebi vere. O posedovawu medija
posredstvom kojih se vlada i stvara la`na slika sveta, pogotovu o
onima koji im se suprotstave, kao {to smo i mi poku{ali.
Suo~en sa hladnim racionalizmom i sasvim drugim vrednosnim sudovima u kojima dominiraju novac, mo}, nafta, sa bezoseaj-
1 Kletva. Udru`ewe kwi`evnika Srbije, Beograd, 1999.
2 No}na bajalica, Singidunum, Beograd, 2000.
93
nim svetom koji priznaje samo materijalno, Milo{evi} se vra}a
na one vrednosti3 koje su ga formirale kao emotivno bi}e: “A bilo je druga~ije./ Otac je dolazio s posla/ unose}i radost u na{ dom/
I mati se radovala/ a vi mi rekoste da smo tirani...„
U evokaciji mirnog porodi~nog `ivota u kojem je qubav davala smer rastu i razvoju, u kojem su se ~uvala se}awa na pretke koji su ginuli brane}i svoju zemqu a ne napadaju}i druge, Aleksandar
Milo{evi} vidi samo humanu su{tinu takvog `ivota i te{ko mu
pada insinuacija da smo tirani. Tim pre {to je izraz ~istog cinizma jer mi smo bili napadnuti krajem dvadesetog stole}a po{to
smo tobo` ugro`avali druge. I, {to je za pesnika vrlo bolno, u tome je u~estvovala i “wegova„ Evropa koju on, posle toliko `ivota
pro`ivqenog tamo (Finska, [vedska), smatra svojom {irom domovinom. U pesmi Na a`dajata4 on ispoveda tu tugu u nemo}: “Strav
i taga./ Pla~em za mojata Evropa/ Na oltarot ja polagam semo}ta,/
poslednite plamnuvawa/ a`daota ih golta./ Evropa,/ tone vo magla.
/Lelekot me rastresuva„.
U ose}aju bespomo}nosti i gneva {to se na na{u zemqu sru~ila organizovana medijska hajka, {to smo u najcrwim bojama predstavqeni svetu, na{i pesnici pi{u o toj nepravdi i sami bivaju
izlo`eni ignorisawu u sredinama u kojima su radili.
No, Milo{evi} je pevao o onim osnovama svoga bitisawa,
vra}ao se u svoj zavi~aj i svojih roditeqa, majke Vaskresije koja je
ponikla nadomak Ohridskog jezera i stvarao pesme dubokog nadahnu}a i bogatih lirskih senzacija. O tome pi{e Razme Kumbarovski: “Negovoto vra}awe i prisetuvawe kon motivite i temite na
Ohrid, Crn Drim, Makedonija, Skopje, Kru{evo i sl. najubavo se
otkrivat i osvetluvaat kon wegoviot `iv poetski kosmopolitizam, kon negovite radosti, tagi i bolki za detstvoto i rodnokrajniot prag. Milo{evi} vo svojata poezija je silen vrutok, od kogo
izvira i se raspletuva negovata tvore~ka poraka. Toj pred se s mnogou blisku do epsko-filozofskata struktura i vospev, do peewata
na reflesivniot vnatre{en potncijal i sozvu~ie na izvorniot
~ist stih i govor„.5 Razme Kumbarovski povezuje motivsko-zna~ewsku vezu sa strukturnim ishodi{tima Milo{evi}evog pevawa koje ide ka filozofskim uop{tavawima i misaonim vrednostima wegovog lirskog govora koji se odlikuje muzikalno{}u i jednostavno{}u, ~ime opet ostvaruje vezu dom-svet budu}i da je svestran i
{iroko otvoren za uticaje sa svih strana.
3 Aleksandar Milo{evi} je ro|en 21. 7. 1940. u Ohridu. Detiwstvo je proveo u
^a~ku. Majka Vaskresija bila je u~iteqica a otac Vladimir bavio se kulturom. Deda Aleksandar, po kome je dobio ime, pokrenuo je ^a~anski glas. I
Aleksandar se kao sasvim mlad okre}e pozori{tu i kulturnom `ivotu. Zakazivawe poezije dobijao je nagrade na festivalima.
Po obrazovawu je lekar anestesteziolog i u medicini se proslavio uvode}i tradicionalnu kinesku metodu akupunkturu. Zavr{io je vi{e specijalizacija kako bi odgovorio zahtevima sredina u kojima je boravio (Finska,
[vedska, Amerika, Kina).
Radio na pronala`ewu novih lekova.
Osnovao Srpsko kwi`evno dru{tvo Milo{ Crwanski u Stokholmu.
4 A. Milo{evi}, Najmalata jagula na svetot, Matica makedonska, Skopje,
2005. Itzbor i prevod Raazme Kumbarovski.
5 Isto, str. 89
94
Ohrid se kod wega pojavquje kao metafora sto`era Evrope,
onog duhovnog doprinosa koji stvaraoci sa juga dodaju ukupnoj kulturnoj riznici Evrope zbog svoje duboke ose}ajnosti, solarnih vizija u wihovom pevawu i slavqewa `ivota uop{te.
Jo{ u No}noj brojanici Aleksandar Milo{evi} postavqa
okvir svoje {iroko postavqene poetike na odnosu doma i svega.
Wegov stav prema svetu je nedvosmislen, on brani svoju zemqu i
ose}a se jedno s wom iznose}i iskreno svoj bol, svoju nemo} u kletvama kao izrazu najdubqe rezignacije: “Ho}e/ srce/ da mi i{~upaju./ [open/ srce/ zave{tava/ crkvi svojoj/ zavi~aju./ Kome }u/ ja/ srce/ posvetiti?/ Otaxbini?/ Uzeste je:/ Narodu?/ Podeliste ga:/ Crkvi/ Pomutiste je„.
Pesnik je duboko svestan da sudbina wegove zemqe zavisi od
“sveta„, da je on ne{to na {ta se mo`e osloniti i {to je, u krajwem
slu~aju, i odr`alo srpski etos kao celinu u petovekovnom ropstvu.
Danas je to upori{te, kako pesnik zapa`a, obesve}eno karijerizmom i pohlepom pojedinaca u crkvi, te obi~an ~ovek vi{e nema
gde da se skloni pred po{astima savremne tiranije koja se, gle
ironije, jo{ naziva i demokratijom. Zato on peva o podelama, toj
kobnoj mani srpskog naroda koja kroz vekove opstaje i uzrok je mnogih propasti i poraza u na{oj istoriji. I danas je, kako on to isti~e, mo}na ta nevoqa kojoj izgleda nema leka: “A nas je sedam,/ sedam
vo|a,/ sedam partija/ sedam izgubqenih./ A mi smo jedno pleme/ svi
smo mi drugari: svi smo/ pod istim nebom ro|eni/ po istim suncem
odgajani„.
[ta nam to pesnik otkriva? Da li i “tamo„, dakle u tu|ini,
ostajemo isti, razjediweni, bez svesti o tome da nas vezuju neraskidive niti, pripadnost istom rodu, i da to pomalo i obavezuje! “Zaboraviste,/ mleko maj~ino./ Suze dece./ @ene {to osta{e,/ zemqu
na{u, tugom/ zavojem/ natopqenu.„ Pesnik je svestan otu|ewa koje
se de{ava onima koji krenu u pe~albu, nu`nosti da se okrenu okru`ewu, da se stope sa zemqom doma}inom kako bi bili prihva}eni i
kako bi opstali. Ve} druga generacija jedva da zna srpski jezik i to
ga boli. Tim pre {to je to svet drugog mentaliteta, li{en du{evnosti i ose}ajnosti koje su neodvojivi deo pesnikovog identiteta
i wegovog roda. Zato on peva o svojim precima, o ^a~ku gde je proveo detiwstvo, pomiwe Nade`du Petrovi}, Vojvodu Stepu, Moravu, predele oko ^a~ka, Gu~u u kojoj se iskazuju emocije i obnavqa
ono {to je tradicionalno srpsko iskustvo, sabornost kao osnovni
vid postojawa na{eg roda kroz istoriju, gde se okupqamo u nadi da
negde jo{ mo`emo sresti sebe, one prave, izvorne, ~iste pre svih
ovih stra{nih zastrawewa. One sna`ne, razigrane, koji nekada mogahu sve objediweni strastima htewa i snagom voqe koja se kalila
i na takvim skupovima.
“U poeziji Aleksandra Milo{evi}a nagla{eno su prisutne
evokacije na putovawa, slike dalekih zemaqa i bajkovitih predela. U svojim pesmama nastoji da pove`e ogromne razdaqine i prostranstva, Evropu i daleki svet, Dunav i @utu reku, Makedoniju,
Srbiju, Finsku, [vedsku, Kinu, Kubu... Otkriva i sabira zrnevqe
iz bajke. On svojim jedrewakom plovi beskrajnim vodama, preta~e
u stihove do`ivqeno i oniri~ko„6
6 Mi}o Cvijeti}, Stvarnost i metafizika putovawa i pevawa. A. Milo{evi}, Nepoznati gost, Beograd – Stokholm, 2008, izbor Tatjana Cvejin, str. 9
95
Po~etni ciklus No}ne brojanice u metafori broda koji
plovi u neizvesnost tematizuje ose}awe teskobe zbog susreta sa
tim hladnim severom u kome su ne samo predeli ve} i qudi hladni
i zatvoreni za one koji dolaze ~ista srca. No, tu se ve} pomaqa nova metafora, ru`a-poezija, koja se ogla{ava iz pesnikovog bi}a i
pru`a mu ose}aj sigurnosti, samopronala`ewa. Bez tog sadr`aja u
sebi pesnik se ose}a kao plasti~na ru`a bez mirisa i sve`ine.
No, ima i pesama u kojima se pesnikovo bi}e otvara za nove
sadr`aje dalekog sveta koji ga bogate i stvarala~ki aktiviraju: “i
zato kapqi krvi moja/ daj mi mogu}nost/ da {to vi{e primim/ sve
{to mi se ovde pru`a./ Teci potocima./ @eqan sam upijawa, saznawa/ mogu}nosti nezaborava,/ te `ute boje/ zemqe ve~nosti„. Zadivqen veli~inom kineske civilizacije pesnik se okre}e toj mo}noj
duhovnoj matici `eqan da ga obujmi, da ga nadahne kako bi taj do`ivqaj egzoti~ne lepote preneo u pesmu, nadasve zadivqen `enom
Istoka koja mu je postala `ivotna saputnica. No u nekim pesmama
poezija i `ena se gotovo izjedna~uju, kao u pesmi Do{la si da
ostane{. Stihovi se mogu dvostruko tuma~iti, kao da se odnose i
na `enu i na poeziju. Oni ukazuju na pesnikov unutra{wi svet, na
ono {to se bitno ti~e wegovog duha i du{e i {to ga ~ini smirenijim u odnosu na spoqni svet: “Do{la si/ putem sunca/ ... Do{la si
da ostane{/ Oplemeni nas/ Ispuni snagom/ du{evnom„.
Porodica je tako|e ne{to {to zauzima va`no mesto u Milo{evi}evom pevawu, i to roditeqi o kojima peva, deca, supruga, oni
su posredno ponovo veza sa domom, zemqom kojoj je pesnik stalno
okrenut i kad je na, za wega, o~aravaju}em Istoku. Zbirka Aleksandrine pesme7 posve}ena je k}erki Aleksandri Irji koja je glavna
lirska junakiwa u lirskom ski`eu ovih pesama8. Pored velike roditeqske qubavi koja se izra`ava i hiperbolom u ovoj zbirci9 je dat i
odnos dece i starijih, kao i tuga koja ~esto razdvaja decu i roditeqe,
bilo zbog prostorne udaqenosti ili zbog nesporazuma me|u roditeqima. U pojedinim pesmama se naknadno poku{ava ispraviti ono
{to se sticajem te{kih `ivotnih okolnosti deci uskratilo.
Pored k}erke Aleksandre i sin Vladimir Esa je lirski junak. O wemu se tako|e peva sa velikom qubavqu i ne`no{}u dok se
istovremeno govori i o odnosu prema wihovim majkama, tako da su
pesme posve}ene deci u jednom sloju i pesme za odrasle.
“Odlike ovih pesama, koje od srca preporu~ujemo deci, ali
i roditeqima su: neposrednost, prisnost i jasnost iskaza, dnevni~ka intima jedne velike o~inske qubavi, realizam ponirawa u de~ju du{u i ose}awa, ve}a pa`wa posve}ena sadr`aju i poruci nego
li formi, tesna veza poruke, ose}awa i misli.„10
Aleksandar Milo{evi} je trajno okrenut svetu detistva.
Ima neke lepr{avosti u komunikaciji i kada ne peva o svojoj deci,
7 Aleksandar Milo{evi}, Aleksandrine pesme, Narodna kwiga/Alfa, Beograd, 2001.
8 Najboqe pesme u ovoj zbirci su pesme-igre, pesme-pri~e koje su zasnovane na
ponavqawima i pesni~kim obrtima.
9 Re~-dve o kwizi i pesniku, prof. dr Andrija Stojkovi}, Aleksandrine pesme,
str. 115–117. Isto.
10 Aleksandar Milo{evi} je kao doktor medicinskih nauka uveo kinesku akupunkturu u evropsku medicinu i zavr{io jo{ dve specijalizacije kako bi se
“usaglasio„ sa svetom u kojem se zadesio. Pro{ao je kroz velika isku{ewa
dok se potvrdio u struci.
96
{to je o~igledno, kad peva o svojim malim i nepoznatim pacijentima, kao i kada peva o qudima uop{te, sa svih kontinenata. On i tad
zadr`ava ton nekonvencionalnog pristupa a wegova poezija puna je
dijaloga, si`ea, po{alica, potom ironije i ozbiqnog sarkazma kada polemi{e sa onima “s vrha„.
Sve je sa dva lica, znamo, taj stih Du{ana Vasiqeva mogao bi
poslu`iti kao zajedni~ki imeniteq pogleda na svet Aleksandra
Milo{evi}a kad je u pitawu odnos prema domu i svetu u naj{irem
poimawu te re~i, jer on s jedne strane peva o radosti zbog porodice
koja dariva qubav, a s druge o patwi zbog neusagla{enih porodi~nih odnosa. Kad je svet u pitawu, tako|e je s jedne strane vidan
afirmativan odnos pesnika osetqivog na lepote sveta, nova iskustva11 a, s druge, tu je i li~no ose}awe ugro`enosti koje svaki stranac ima kada se na|e na tu|oj teritoriji. U tom smislu sever, a `iveo je i u Finskoj i [vedskoj, postaje svojevrsna metafora hladno}e sa kojom je primqen kao stranac i to ose}awe jeze me|u tu|ima
on vrlo uspe{no transponuje u mnogim svojim pesmama, {to rezultira pesimizmom i ose}ajem uzaludnosti u poku{aju da se harmonizuju odnosi sa okru`ewem. Tako|e je vidan i odnos sna i jave, jedna
posve dualisti~ka filozofija `ivota koja }e do kraja biti prisutna u wegovoj poeziji i jo{ }e se jasnije ocrtati u novijim kwigama.12
No, kako u wegovom delu pulsira i Aristotelov stav da je
“lepo u delima prirode i delima umetnosti„, on u svom prakti~nom postupawu kao lekar i duhovnom delovawu kao pesnik povezuje svet bilo daruju}i mu svoja znawa iz medicine, bilo opevaju}i
predele i bogatstvo sveta koji mu pru`a uto~i{te i duhovni rast.
Posebno mesto u wegovoj poeziji imaju Kina i Japan zbog autenti~ne snage wihove duhovnosti i tradicije bogate raznim iskustvima.
No, i u susretu sa wihovom istorijom Milo{evi} se prise}a istorije svoje domovine koju u po~etku slavi kao Jugosloven i `ali
zbog komadawa te zemqe, a potom peva o Srbiji, wenim junacima, i
smisao svojeg pevawa vidi unutar korpusa ukupne srpske kwi`evnosti ({to implicite saop{tava u pesmi Srbijo – zemqo moja, gde
poeziju vidi kao nastavak svoej egzistencije u krilu Srbije). Unutar te pesme, kao wen strukturni deo, uba~ena je mapa Srbije, ~ime
je izvr{eno ritualno stapawe poezije, lirskog subjekta i pesme.
O odnosu Aleksanda Milo{evi}a prema svetu nadahnuto je pisao kwi`evnik Moma Dimi} u pogovoru kwige Izlaze}e sunce, Dunav
i @uta reka pod naslovom Pesnik i svet. Dimi} isti~e pesnikov
kreativni odnos prema svetu i wegovu stvarala~ku reakciju na izazove sveta: “U Izlaze}em suncu, Dunavu i @utoj reci – kroz koju provejava jo{ uvek detiwasto poetski nesta{luk radoznalosti, otklon barem na ~asak u ironiju i osmeh podrazumevawa, optimizma, susre}emo
se i s trenucima istinske zabrinutosti za sudbinu vlastite zemqe i
sveta (od kojih samo {to nije napravqena propisna atomska ka{a).
Milo{evi} je, kao uostalom i u ranijim svojim zbirkama, okrenut
vlastitoj porodici rasutoj (ili zbranoj) na tri razli~ite strane, pri
tom ni za trenutak u svom srcu, a ni prakti~no, ne odustaju}i od bilo
koje od wih, ~ak ni od jednog wenog ~lana, gaje}i dakako najvi{e naklonosti prema svojoj deci Aleksandri Irji i Vladimiru Esu. Tu je
11 Tatjana Cvejin, Re~ prire|iva~a, A. Milo{evi}, Lepr{awe ledenih cvetova, Svet kwige, Beograd i SKD Milo{ Crwanski u [vedskoj, str. 121–123.
12 Pored pomiwanih kwiga tu je i zbirka Tih i ovih dana, Narodna kwiga, 2003.
97
~itav lirski rodoslov predaka i srodnika kojima je pesnik zahvalan
za vlastito postojawe i vlastite duhovne temperature. Na svoj na~in
prisni srodnici su mu i svi qudi sveta bilo koje boje ko`e, ili stepena razvitka bili, s posebnim pa`wom posve}uju}i se pacijentima
sa ~ijim bolovima i isceqewima saose}a i te kako, kao ponekad i neizbe`nim `ivotnim ga{ewima, ~emu prisustvuje svakodnevno...„ (str.
193). Iz navedenog citata otvara se tema odnosa biografije i stvarala{tva, uticaja pro`ivqenog na napisano. Vidqivo je da Aleksandar
Milo{evi} hotimice bri{e tu granicu nastoje}i da u pesmu prenese
neposredne do`ivqaje, impulse svakodnevice i najli~nija iskustva.
On voli svet, wegovu {irinu, kulturu i dinamiku s kojom prele}e s
kontinenta na kontinent i taj ritam brzine fiksira u svojim pesmama koje su oblikovno, ritmi~ki i intonacijski veoma raznovrsne,
{to je ve} pomiwano. Za wega je karakteristi~an poku{aj stvarawa
pesme-situacije koja se prenosi direktno iz `ivota, {to nekad rezultira pravim estetskim u~inkom a nekad ostaje izraz pesnikovog trenutnog raspolo`ewa. O dijalo{ko-monolo{kim svojstvima wegove
poezije pisali su mnogi poznavaoci me|u kojima su Ana Prqa, Uro{
Stepanovi} Ro{, Andreja Jovi~i}, Predrag Bogdanovi} Ci, Radomir
Andri}, Milorad Ble~i}, Jeromonah Vasilije Hilandarski i drugi.
U predgovoru za kwigu izabranih pesama koje na pravi na~in predstavqaju ovog pesnika (Lepr{awe ledenih cvetova13) prire|iva~ Stevo ]osovi} zapisuje: “Milo{evi}eva poezija je okrenuta ~oveku i wegovom stradawu. To je poezija neobi~nog i nekonvencionalnog patriotizma. U wegovoj viziji sveta nema mesta nepravdi, on saose}a sa onima kojima je preostalo jo{ jedino varqivo i neizvesno nadawe... Doista je on me|u odabranima i retkim savremenim pesnicima koji neguju ovakvu vrstu plemenite osetqivosti za sudbinu ~oveka – pojedinca koji se zadesi u ambijentu beznade`ne i tragi~ne usamqenosti. Iza spoqa{we forme wegovih pesama krije se ne`na, meka pesni~ka i qudska ose}ajnost„.
Ose}ajnost je upravo onaj qudski kvalitet koji ne samo da se
obezvre|uje u poeziji ve} i u `ivotu, a to je ono {to nas potvr|uje kao
humana bi}a, i stoga je moramo negovati, a u umetni~koj tvorevini pozitivno valorizovali, ma kako se ona smatrala estetskim predznakom
romanti~arskih i nekih drugih vremena. Neguju}i pesmu koja po ritmu odgovara savremenom na~inu `ivota Milo{evi} ~esto izbegava
stilske figure iako ima divnih i upe~atqivih simbola i metafora,
te naj~e{}e u duhu minimalizma pesme svodi na slike i male muzi~ke
objave, jer je i muzika jedno do wegovih poeti~kih ishodi{ta.
Pored izrazite ironije i sarkazma koji su uglavnom izra`ajno sredstvo u pesmama vezanim za savremenu tematiku, za hipokriziju moderne civilitzacije, i one u svetu i u sopstvenoj zemqi,
Aleksandar Milo{evi} najvi{e domete posti`e u qubavnoj poeziji. @ena, kao stub doma, ali i sveta, ideal je koji vodi i do ideala apsolutne pesme kojih u Lepr{awu ledenih cvetova ima vi{e.
I ovo je izvesno: u vi{e svojih kwiga Aleksandar Milo{evi} je
sa~uvao energiju jezika i jednog intelekta koji `ivo u~estvuje u svetu
i oblikuje ga pokre}u}i aktuelna i ve~ita pitawa smisla postojawa i
stvarawa. I potvrdio je da dom mo`e biti i temeq na kome po~iva ne
samo qudska stabilnost ve} i originalno pesni~ko stvarala{tvo.
13 Aleksandar Milo{evi}, Lepr{awe ledenih cvetova, Svet kwige, Beograd,
Srpsko kwi`evno dru{tvo, Stokholm, 2009.
98
KRITIKA
Danica Vujkov
O TRI ZNAMEWA
HRI[]ANSKE VERE
Ra{a Peri}: Krst i zvono sve}om obasjani,
Klub qubiteqa kwige, Majdan, Kostolac, 2011.
Krst i zvono sve}om obasjani – naslov (tematskog) antologijskog izbora iz srpskog pesni{tva pesnika i prire|iva~a Ra{e
Peri}a otvara kwigu pevawa o tri hri{}anska znamewa vere i
@ivota Hristovog; `ivota koji je i na{, u molitvenoj ~e`wi za
Svetlo{}u koju smo, pod teretom greha i pada, izgubili.
Opredme}eni – krst, zvono i sve}a – zra~e duhovnom snagom i
zna~ewem i pripadaju svetoj ti{ini neizrecivog, du{evnog do`ivqaja. Poku{aji pesnika i duhovnika (od Svetog Save, Teodosija,
Grigorija Camblaka, Gavrila Stefanovi}a Venclovi}a, pa do savremenika) da se taj neizrecivi do`ivqaj u neponovqivoj slici-metafori ostvari i iska`e – Re~ju ~ine ovu antologiju posebnom. Svaka
tematska celina sadr`i trideset tri ostvarewa a ~italac je ozaren
bogonosnom Svetlo{}u koja isijava iz ovih stihova. Vekovima, a ve}
preko dve hiqade godina peva se razli~itim povodima o istom, peva
se o Onome koji je svetu otvorio vrata besmrtnosti ~istotom du{e.
Krst je raspe}e Hristovo, `rtve nevine, i nad krstom smo
nagnuti u molitvi spasewa, i `ive prisutnosti Hrista u nama.
[to smo bli`i znamewima vere neposrednija je na{a molitva.
Sveti Sava kir Spiridonu {aqe darove iz svetoga grada Jerusalima i
u pismu ka`e: ...“na blagoslov dajem ti krsti}, da mi ga nosi{ na spomen, i pojasi}, jer sam ga polagao na grob. S tim krsti}em da se moli{„.
Molitva je u zajedni{tvu s Bogom-Hristom prosvetqewe du{e, sabranost i o~i{}ewe od ovozemaqskog greha, i Teodosije (oko
1246-1328), nadahnutim stihovima i pore|ewem, uznosi Simeonovo
podvi`ni{tvo:
Ralicom krsta zemqu srca svoga
dobro obradio jesi,
brazde du{evne suzama skru{enosti napajaju}i
korovne pomisli iz korena istrgao jesi
i dobrodeteqni klas sa~uvav{i
u `itnice nebeskog delateqa, Hrista,
Simeone, sabrao si se.
(iz pesme Kanon Svetom Simeonu)
Tuga narodima na Zemqi u vremenima tame, a “na nebesima
znamewe„, se~a je krsta o kojoj peva Nepoznati inok iz XIV veka.
99
Ali, krst je “besima rana„ i “~uvar sve vaseqene vernih„ (Starac
Nestor, XVI vek) – Krstom ogra|ivani vragu se protivimo / Ne
boje}i se zamke wegove ni zasede, / (Grigorije Ra{ki, XIV vek).
I u vekove krstom smo osvetqeni, sijawem Svetlosti Hristove. I Grigorije Camblak (1364-1419) molbeno peva:
Prosvetqen sijawem tvoga dolaska, Hriste
i osvetqen krstom tvojim kraj sveta,
srca prosvetli svetlom tvoga bogorazumqa
od onih koji ti poju pravoslavno.
Pevawe o krstu, konkretnom tematskom polazi{tu i bogonosnoj snazi, ostvaruje se najrazli~itijim pesni~kim slikama; u
pesmi Slovo pohvalno krstu, vesniku kopna, Gavril Stefanovi}
Venclovi} (kraj XVII veka – posle 1746) u krstu prepoznaje nadu
spasewa na uzburkanoj pu~ini mora:
Raduj se, krste,
plove}a ti{ino i pokrove!
tvojim znamewem
svirepo i ri~u}e
ukro}uje se more.
O krstu se pi{e i u na{e vreme; i mada u svetu rat ne prestaje, vera Hristova tu je, u na{im srcima, iskustveno i do`ivqajno; krst je @ivot i Svetlost sa Hristovog krsta, o dostojni, /
izliva u pomra~enu grehom du{u moju se; i / vidim: nema istine, ni
utehe, ni radosti / izvan Krsta; (Slobodan Kosti} (1952), Krst).
Zvono – taj odjek Glasa bo`ijeg na Zemqi i u Vaseqeni, odjekuje i treperi, u nama, i du{om dose`emo rajske visine neba...
I ~uo se pev mladoga zvona!
^uo se bruj, glas...
Zaigrali smo kolo
Al` – nismo znali
odakle dolazi ta bo`anska muzika:
iz zvona
ili – iz nas!
(Ra{a Peri} Livewe zvona)
– Srce moje zvoni – ka`e Laza Kosti} (1841-1910) u pesmi
Zvono i usagla{ava svoja ose}awa sa zvowavom zvona; taj bo`anski
zvuk odzvawa u ti{ini du{e i kada su zvona ne~ujna.
Najedanput, ne~ujna zvona,
U hramu, {irom u saleni,
al’ jo{ dubqe zvone u meni.
(Slobodan Rakiti} (1940) Ne~ujna zvona)
U istoimenim pesmama Zvono Jovana Gr~i}a Milenka (18461875), Verice Milo{evi} (1943), Veroquba Vuka{inovi}a (1959)
i drugih pesnika prisutan je istovetan motiv: ~ovekova du{a je
hram bo`iji, i zvona u srcima na{im zvone...
100
A to su glasi sveti
Iz hrama tvojih grudi,
Da s` du{a boga seti,
Da zemnik ne zabludi.
(J. J. Zmaj (1833-1904) Tvoja ro|ewa crkvica)
Rade Tomi} (1934-1985) u Livewu zvona sagledava ~ovekov
pad u tragawu, od mitskih vremena do onih budu}ih koja dolaze, za
zvonom novim, za livcem – Bez tela bez imena... jer – Sve dok na
grani ptica bude / Vaseqenom bruja}e glas novi bruja}e zvono. – Za
stole}e za milenijum koji / Bruj zvona pokuqa}e nebesima zvona na{eg / Izlivenog u zaptivenoj magli du{e.
I posle nas, i posle planetarne kataklizme ptice }e najaviti glas zvona novog, zvona koje }e odjeknuti Vaseqenom, ali i u obnovqenoj du{i kao vesnik novog @ivota.
I u ovom veku ~ovek pred Bogom iskupquje svoj greh; sve}a
osvetqava tamu smrtnosti i ~ovekove prolaznosti na Zemqi. Sve}a je Svetlost @ivota; – Sve}a je more u pesni~kom do`ivqaju Gavrila Stefanovi}a Venclovi}a; – Morsko oko u ruku Hristovih
je; / zemqa telo je, tome telu sve}a je more, /. I more be`i i povla~i se, pred snagom i sjajem sve}e – mora Hristovog.
^ovek 21. veka u zabludi da je vlast na Zemqi wegova ubija
sebe samog, ali posle svih poraza i stradawa potra`i}e u pokajawu @ivot i Svetlost Hristovu.
O toj `ivotonosnoj veri, svedo~e pevawa kroz vekove koje je
Ra{a Peri} sabrao u ovoj kwizi i ponudio ~itaocu. Koliko su u
na{em vremenu takve antologije retke, toliko su nam – potrebne!
Milijan Despotovi}
PESMOM KROZ LIKOVNI
VIDOKRUG
Marija [korni~ki: Hotel Adams, Apostrof,
Beograd, 2011.
Poezija je bi}e koje stalno misli na izazovno nov na~in postavqaju}i, dodu{e privremeno, i nemogu}e granice. Ona ima svoj
privremeni prostor u mislima pesnika koje, dok ~itamo, uporno
poku{avamo da otvorimo, svako od nas, na svoj na~in. Inspiracija
za nastanak pesme je uslovna refleksija, i kada se na wu pesnik poziva, to je vi{e znak zahvalnosti za ono {to je kwigu izlivalo iz
misli, to je posveta nekom ko je sa pesnikom, ili pesnik sa wim, u
dosluhu. Tako je, ~ini mi se nstala i nova pesni~ka kwiga Marije
[korni~ki,1 Hotel Adams.2 “Weno interesovawe za vizuelno pod-
1 Marija [korni~ki (Vaqevo), pi{e poeziju, objavila tri kwige. @ivi u Vaqevu.
2 Marija [korni~ki, Hotel Adams, Apostrof, Beograd, 2011.
101
staknuto je delima pohrawenim u vaqevskoj galeriji moderne umetnosti a pa`wa userdsre|ena na radove Dada \uri}a, Svetozara Samurovi}a, Qube Popovi}a i Milo{a [obaji}a. Imeniteq nastojawa te ~etvorice majstora sadr`an je kako u wenim tematski projektovanim pesmama (svrstanim u ~etiri odgovaraju}a ciklusa), tako i u naslovu kwige Hotel Adams.
Re~ je, zapravo, o parafrazi televizijskog serijala ~iji su
akteri bizarni likovi posuvra}enih potreba i vrednosnih predstava, blago re~eno fantazmagori~ni ~udaci opsednuti krvqu, nasilnim radwama, otrovom i grangiwolskim inscenijacijama. Pervergovano i rugobno je kqu~ estetike koju zagovaraju i upra`wavaju Adamsi.„3
Ovde nam Marija “daruje kqu~ za ulazak u svet sinestetskog
modaliteta„,4 kada kao potpuno smireno bi}e ~uje tonove i re~i u
boji slikara pred kojim bi zastala da razmeni umetni~ko iskustvo.
To je “novo seme„ koje pronalazi u ciklusu ^ovek iz Eruvala (posve}enog slikaru Miodragu Dadi \uri}u, ~ija svaka koska ima oko
i glas pred ~ijim odjekom Marija stiska ruke da sve dobro ~uje i
vidi kako tiho odjekuje kroz “pocepan oblak„). Dosta je toga naru{enog, pocepanog (“suze u burilo„, “`edan kre~wak„, “crvasti pipci„, “usta tame„) u svetu normalnog. ^ovek bi morao da se zamisli
{ta je danas sa~uvao od ideje tvorca i koliko je on od wih daleko.
Pesnikiwa kao da nastavqa slikarske opomene i stihovima sentenciozne snage vapi da je ~oveku vreme da razmisli pre nego li u
sebi prepozna lik “psetolike avetiwe„. I nema ve}e tragedije za
~oveka nego ako wegovo bi}e bude izba~eno iz arhijedinstva i pretvoreno u novo zlo.
Ako ra~unamo na stopqenost sa prirodom, onda uzbuwuju}e
deluje Drvo u no} upleteno (naziv drugog ciklusa posve}enog Svetozaru Samurovi}u). Za poeti~ku varijaciju svetlo-tama, dobrozlo Marija se odlu~ila podstaknuta motivima sa Samurovi}evih
slika jer on i jeste majstor progledavawa u te konstraste. Setimo
se wegove izreke: “U telu je sve, samo se ne vidi„. Sve je skriveno
kao od straha pred varvarima i urocima. Da bude zaista vidno, re~ju opisano, Marija je u~inila svoj duhovni napor i svemu dala glas
poput onog koji su ostvarili Pupinovi svici5. Izvla~ewe onog
{to se zove “zrak iz dubine„ ili uvo|ewe ~itaoca u “zabit magme„
jeste majstorsko opu{tawe. Slikar ga je zapo~eo sa svetom “mrqe
iz krivuqe„.
Likovni akt za simboliku ima razotkrivawe ~oveka i ~ove~ice, wihovo vra}awe prvotnom, izvornom i ~istom o bliku. Quba
Popovi} kao akt-majstor je stidne detaqe koristio i u svom ciklusu slika Rasvetqivawe genitalija. Taj naziv Marija je iskoristila za imenovawe ciklusa peasma posve}enih Qubi Popovi}u unose}i u kwigu i wegovu sliku, crte` Titanus. Poezija je samo, rekao bih, pojasnila ono slutno i slikano, {to potvr|uje da nikada
zauvek nije sve re~eno niti oslikano. Marijine o~i su “zagledane
u provalije„ gde se osim nagote krije san, sve ono {to ~ini prai-
3 Srba Igwatovi}: Pesme pisane o~ima, iz pogovora kwizi Hotel Adams, str.
65, 66.
4 Iz posvete Marije [korni~ki koju je ispisala na svojoj kwizi kao poklon M.
D. od 15. marta 2011. u Vaqevu.
5 Naziv slike Svetozara Samurovi}a, paleta od devet prozora ili ekrana, 1997.
102
skonsku snagu i strah, jer qudsko bi}e se nalazi samo u mre`i zemqe i u bi}u flore i faune:
Na granama
Sevaju detaqi
Butine
I izazvana lica
@ude
I zrno i seme su rod i erotski zvuk “{to vrca„ tamo gde su
“razjapqena spolovila„. Svemu tome darujmo ozbiqnost i brigu jer
vreme brzo te~e “kao mudra reka„ koja donosi ali i ka`wava. Zato
su ova poetska rascvetavawa daleko od tek obi~ne erotike, ona su
mudrosnice stihovane prethodnim i novim iskustvom.
^ovek i nije ni{ta drugo do Pliva~ (novi ciklus posve}en
Milo{u [obaji}u) koji stalno tra`i obalu, ~vrsto tle na koje bi
stao. Ta obala je unutra, u nama samima, jer ~ovek je i “robot i kompas„, on je “prah prosut u prolazu„. Zato, da bi opstao, on je neimarski predodre|en da otkriva i skriva radosti i strahove kao po nekoj biblijskoj pri~i. Po Todoru Stevanovi}u i umetnost je jedna od
mnogih umetnikovih `ivotnih dejstvenosti i treba da olak{a shvatawe i prilaz `ivotu. U tome le`i i razlog pevawa. No, dostignu}e pevawa treba da prati i dostignu}e ~itawa poezije, jer kolebawe pred sticawem znawa “gazi unatra{ke„. Posledica hoda unatra{ke i “kosti topi„ umesto da otvara neograni~enost qudskog bi}a.
Ova kwiga je uspela da varira pokret na platnu kao zapis
o~ima i obrnuto, wu kao da je pisalo pet autora, mudro i strpqivo,
a Marija se izme|u wih izdvojila da ponese teret pesnika jer je vaqano uronila u “~etiri likovna vidokruga„.
Du{an Stojkovi}
PESNI^KO ISIJAVAWE
MRAKA I NI[TAVILA
Zoran Vu~i}, Rukopis koji postoji, Stihovi,
1977–1989, Kwi`evno dru{tvo Sveti Sava,
Beograd, 2010.
Kwi`evno dru{tvo “Sveti Sava„ ve} nekoliko godina, pod
uredni~kom palicom @ivka Nikoli}a, objavquje reprint izdawa
pesni~kih zbirki poznatih srpskih pesnika. Vu~i}eva kwiga osma
je koja se pojavila u ovoj ediciji. Prethodile su joj: Na nogama Tomislava Mijovi}a, Otvarawe prstena Stani{e Ne{i}a, Negledu{ Adama Pusloji}a, Isto~ne zone @ivka Nikoli}a, Ko`ni povez Radomira Mi}unovi}a, Novi prilozi za autobiografiju Nikole Vuj~i}a i Sjaj Vavilona i komentari Mirka Magara{evi}a. Po
dve su {tampane 2006, 2007. i 2008, a Magara{evi}eva 2009. godine.
Ove zbirke – sasvim je izvesno – sa~iwavaju jednu osobenu antologiju moderne srpske poezije. U pitawu su kwige pesnika koji nika103
da nisu bili (izuzev nekolikih na samim po~ecima svojih pesni~kih karijera) pro~itani kako vaqa i vrednovani kako zaslu`uju. U
pitawu su – naglasimo to posebno – kwige koje se mogu ~itati i danas jer ni{ta nisu izgubile od svojih pesni~kih kvaliteta. Kwige
koje opstaju i traju.
Srpska poezija ima mnogo vi{e zna~ajnih (i velikih) pesnika nego {to ~itala~ka publika (ako we jo{ uvek kod nas ima) mo`e i da pretpostavi. Istina, me|utim, ima i drugo lice: veliki
broj pesnika koji se po inerciji smatraju zna~ajnim (i velikim) ni
po kojim objektivnim kriterijumima nisu to uop{te, ili nisu to u
dovoqnoj meri. Oni koji se poezijom bave `ele}i da je sagledaju iz
kriti~arskog (kriti~kog, po mogu}stvu objektivnog) ugla du`ni
su, po prirodi stvari, da se ume{aju u “pri~u„ ne bi li se, nu{i}evski kazano, stvari najzad postavile na svoje mesto. Ili, bar, bilo
poku{ano da se u~ini to.
Zoran Vu~i} – krenimo in medias res – nezaslu`eno je skrajnut
pesnik. Nedovoqno se ~ita; povr{no se tuma~i. Nije uo~eno {ta je
najboqe u wegovom pesni~kom opusu. Nije ocrtana wegova izdvojena
pozicija unutar savremene srpske lirike. Nije bilo teksta koji bi
wegovo delo (zaokru`eno ve}, ostvareno u dovoqnoj i prepoznatqivoj meri) sagledao iscela, otkrio (ili bar poku{ao to da izvede)
{ta je sr`no u wemu, izdvojio ono {to zaslu`uje da se (u)pamti i
{to je postalo sastavni deo na{e pesni~ke tradicije (tradicija –
pribele`imo i to – nipo{to nije stati~na, “zacementirana„, kategorija, ve} je itekako aktivan “meandriraju}i„, proces).
Vu~i}ev pesni~ki opus gradi {esnaest zbirki: Prolazi
svet (1976), To pro{lo (1980), Bilo i pro{lo (1982), Evropske
promaje (1984), Kwiga ~etvorice (sa Milanom Nenadi}em, Slobodanom Stojadinovi}em i Miroslavom Cerom Mihailovi}em; 1985),
Misal i zemqa (1986), Dosada (1987; 1991; 2004), U lice veku (1991),
Slutwe i spoznaje (1998), Znaci iz tamnine (1999), Rukopis koji
postoji (2000), U gluvo doba (2006), Vrvina za nebo (2006; uz Misal
i zemqu, zbirka poezije pisane dijalektom), Isto~no trojstvo (sa
Radoslavom Vu~kovi}em i Obrenom Risti}em; 2007), Stari i novi
stihovi (2008; dosada ~etiri izdawa) i Znaci iz teskobe (2010)
Wima treba pridru`iti i kwigu lirskih zapisa Zave{tawa
(1990) i zbirku haiku pesama Zlatnici na livadi (2005). Mo`da
nije mnogo, ali je dobro. Delo svedeno, nesumwivo – izvedeno.
Rukopis koji postoji (prvo izdawe je iz 2000) donosi stihove nastale od 1977. do 1989. godine. Pored uvodne, poeti~ke pesme
Govorim, ima tri ciklusa: Ovde gde je ~isto (12 pesama), Apage Satanas (17) i U urvinama (11). Trocikli~nost nas asocira na trodelnost Danteove Komedije. Tri pesme – Praznina (ranije se zvala Velika je praznina), Ovde gde je ~isto i Sve pripada vama (pretrpela je male strukturalne promene) – pre{tampane su iz Kwige ~etvorice, a Tvoja plavetna krila i Ustanove (tamo naslovqene Lepe ustanove) iz Evropskih promaja. Nekoliki stihovi su na nema~kom, latinskom i srpskoslovenskom jeziku. Pesme su uglavnom u
specifi~nom slobodnom stihu. Kada je birao pesme za svoje pesni~ke izbornike – maksimalno sveden, Isto~no trojstvo i Stari i novi stihovi – pesnik se odlu~io da sebe prika`e kao pesnika vezanog stiha. Iako je i kada je o wemu re~ pravi majstor, ~ini
nam se da je i sam nezaslu`eno u senku bacio deo svog pesni~kog
opusa koji je, oslobo|en rime i wenog ponekad, po logici stvari,
“ote`avaju}eg„ zarobqavawa, upravo samo srce wegova pesnikova104
wa. Stavimo li na dva tasa i spomenute izbornike i zbirku o kojoj
pi{emo, mo`emo uo~iti da u Vu~i}u imamo daleko slo`enijeg pesnika nego {to nam to na prvi pogled izgleda. Konciznost pevanog
dovodi do koncentrisane konciznosti: ne samo da ne postoji gotovo nijedan suvi{ni stih u Vu~i}evu pesni{tvu, mogli bismo se zakleti kako isto va`i i za svaku upotrebqenu re~. Iako je wegova
poezija tradicionalna, ona je to u najboqem smislu te re~i. Nije
na odmet podsetiti se jo{ jednom kako nijedno zrelo pesni{tvo (u
takvo ubrajamo i srpsko) bez tradicije, eliotovski shva}ene, ne
mo`e. ^ak se i avangardni pesnici “ugledaju„ na nepro{lo pro{lo, te se mo`e, s razlogom, govoriti i o tradiciji avangarde.
Najpre, oksimoronski ambivalentan je naslov Vu~i}eve
kwige. Svaki rukopis (oni – davno je to primetio Mihail Bulgakov – ne gore) postoji. Isticawe te ~iwenice ukazuje na mogu}nost
postojawa i onih koji ne postoje.
Uvodna pesma, Govorim (navodimo je iscela), osnovna je poeti~ka pesma ~itavog Vu~i}evog poetskog opusa:
Govorim: od no}i otimam
sun~ano bi}e,
iz stoletnog snega
izvla~im `ivu `i{ku.
Iznosim na vetrometinu
nejako, ~isto, zagrcnuto,
malo, razigrano, bezazleno,
zagledano u plavet.
Isturam na golomrazicu
qiqan du{e, oko golubije,
penu snova, misao budu}nicu,
jagwe osmeha usamqeno.
Namere su moje neumne:
u bi}e tek ro|eno
prozra~no bi}e duha
moja usta.
Pevawe je osvetqavawe mraka, sun~ano bi}e od no}i oteto.
Pesma gledawe u plavet, sama plavet. Jedna od kqu~nih re~i–tema
jeste plavetnilo (dru{tvo joj prave: krilo; praznina; mrak / tmina; crno; vatra; ponor; senka). Pridevske kumulacije u drugoj, prati kumulacija metafori~kih (izdvajamo qiqan du{e, pesmu snova
i jagwe osmeha) sintagmi. Pesma se okon~ava uletawem bi}a u bi}e,
poqupcem bi}a, telesnog sa umnim. I pored toga {to same namere,
sam pesni~ki proces, neuman jeste.
Pesnik sasvim slobodno mewa govornu ko{uqicu: Ja, Ti,
Mi. Dominira “sredwe„ lice. Obra}awe je neuspe{ni poku{aj da
se izbegne iz sveop{te samo}e koja nas mrakom zavejava. “Radwa„
pesama zbiva se uglavnom u avetiwski ~as, u pono}. Na razme|i koja je samo, utrnulo, srce no}i. Plavetnilo je samo zagledanost iz
crnog koja je popelelila sve {to je dotakla i sve {to je i iznutra
zaposela: Vedre su visine vremena, plavi / se veliki grob... (Vedre
105
visine). Izme|u pesni~kog subjekta i an|ela nakupilo se mnogo...
zla, mnogo... mrtvih (Tvoja plavetna krila). Uzalud su se krila
oplavila. An|eli su se osen~ili. Wihove senke nadnele su se nad
nepostoje}om glavom pesni~kog subjekta. Poetski fluidno gradi
se irealni, izma{tani, crnosnovni pejsa` Vu~i}eva pesni{tva.
Pomo}ne re~i, posebno predlozi, nipo{to nisu samo pomo}ne re~i Vu~i}eva pesni{tva. Nekolike re~i mogu}i su neologizmi: budu}nica; mrklica; mutnik; mutnica; ni{tina; sumra~ewe.
Efektni su podjednako i deminutivi (tamni~ica) i augmentativi
(mra~ina). Va`i to i za prodorne, gotovo epifanijske, sintagme:
sumorni jorgovani (Pod prozorima; jorgovani se – personifikacijom – oqu|uju); crno jutro (Navuci senku na ~elo; ova sintagma
da se pro~itati i oksimoronski); crne dojke (Iza ogledala; eho ~uvene slike o crnom mleku iz jedne od najzna~ajnijih pesama ~itavog
dvadesetog veka – Fuge smrti Paula Celana); matericu no}i (Tamo; u pretposledwoj pesmi zbirke, Ona, tiha i lepa, nalazimo i
slede}u sliku: Pod krilom topla pono}, / materica sveta); du{u
vatre (@ila kucavica). Treba pogledati kako pesnik ostvaruje gotovo katalizatorski spoj re~i, na primer, u slici Nada je prozra~na / posteqica kosmosa (@ila kucavica). Dadaisti~ki se (uz isko{eno asocirawe na nepravedno zaboravqene, snovidelne, nadrealisti~kije od zbirki ortodoksnih na{ih nadrealista, Mrtve rukavice Rista Ratkovi}a) to ostvaruje u slede}oj slici pesme Rastu
tvoja krila polete}e{: Rastu tvoja krila, / crne rukavice / iza
sivog zida. Pesnik, uz metaforu, zna da “aktivira„ i metonimiju:
Pro}i }e / prazna ko{uqa / sa vetrom u rukavima (Pono}). Wegova
metonimija zna da se priqubi apsurdnom, ~ak i grotesknom: Sve
pripada vama, / svet pripada vama, / devojke / u crnim ~arapama, /
bez lica (Sve pripada vama). Mitski Orfej detronovan je najpre
tako, pomalo crnohumorno, {to se naziva Orfeus, da bi potom usledile slede}e odrednice: pasji sin: / svira~ bez ruku, / bogaq kraj puta, / biv{i nebeseki peva~, / sin magle i sumra~ewa (Nebeski peva~). Jedan od “junaka„ ovoga pesni{tva nesumwivo je senka. Ona
koja se u naslovu pesme, i stihu prisutnom u woj, Navuci senku na
~elo, nahodi. Deca koja imaju svoj mali, li~ni, pakao, (Deca), istovremeno su i deca-starci, topos sredwevekovne kwi`evnosti o kojem je znala~ki pisao Ernst Robert Kurcijus.Ona se igraju pepelom
/ iz biv{eg vrta (jasne su asocijacije i na ~uvenu Popinu pesmu
Pepela iz ciklusa Igre nezaobilazne wegove Kore, ali i na ~itavu zbirku Biv{i de~ak Ivana V. Lali}a). Sa ovom posledwom
zbirkom mnogo vi{e korespondira ~itav ciklus Vu~i}evih pesama
u kojima se govori o na{im (i ne samo na{im, svakako) postradawima tokom Drugog svetskog rata, ali i u drugim, novijim vremenima. One nam deluju mnogo do`ivqenije i pesni~ki pro~i{}enije
od sli~nih, mnogohvaqenih, pesama Qubomira Simovi}a. Vu~i}eve pesme, dodirnute u`asom, iznedrene nabuhlim, naraslim telom
samog mraka koji se do govora uzneo, pune su bodqi smrti. Onaj ko
zbori onaj je {to silazi(m) u pono} / s one strane zida / da govori(m) (“Ovde gde je ~isto„). Da bi to mogao da u~ini neophodno je
potrebno da ga, nero|ena jo{, sestra skine ... s raspe}a. U prikrajku svih pesma, kao osnovna slika, fon ~itave zbirke pojavquje se
razapeti Hrist. Nave{}emo samo dva primera: Prognani svoj krst
/ u sebi nose, / iznutra raspeti / muklom mukom i mu~ninom (U surgun); S osmehom osami se / pod te{kom senkom / svoga krsta [Kasno
do{ao; pored aliteracija i asonanci koje svedo~e o velikoj zvu~106
noj zasi}enosti Vu~i}evih stihova (pridru`i}emo im i stih iz pesme Vedre visine – Vedre su visine vremena, kao i, ve} citirani,
stih muklom mukom i mu~ninom iz pesme U surgun u kojem nalazimo, pored aliteracijskog ponavqawa glasa m i asonantnog ponavqawa samoglasnika u i o, i unutra{wu rimu), treba se posebno zadr`ati na epitetu te`ak oksimoronski pridodatom imenici senka]. Sudbinsko, tragi~no pitawe, pitawe nad pitawima, ono kojim
se okon~ava pesma Ustanove, jeste: Kolika je bila no} u Jasenovcu?
Ono vodi pesnika do jezno metafori~ke slike U `drelu krematorijuma / pulsira bledo sunce / nad pepelom (Pod pepelom), na jednoj, ali i do one, tako|e jezne, zasnovane na mati}evskoj igri re~i,
po kojoj je jasen drvo mrtvih koje se speluje: ja – sen, ja – sen , ja –
sen..., koja je propra}ena i slede}om, stravi~no re|ala~kom, nabrajalicom u fusnoti: Jasenoivac, Jasenica / Jasenovo, Jasenovik, na
drugoj strani. Ne zaboravqa se ni na sarkazam: Krv je pitka voda /
{apu}u naj`edniji (Krv je pitka).
Nekolike pesme spevane su u, brzala~kom, {estercu; nekolike kombinacijom peterca i {esterca. U pesmi “Tamnina„ nalazimo
refrensko tamnina, svakako, a u onoj koja je naslovqena U tamnoj
riznici slede}e, isko{ene (semanti~ku isko{enost im podaruje iznenadno uvo|ewe, nadrealne, tre}e obale), stihove: Izme|u dve no}i / bistra reka te~e, / ali strah je budan na / tre}oj obali.
Pred nama je najboqa za sada i najtamnija (izgleda da kada je
autor o kome pi{emo u pitawu to jeste aksiom) pesmozbirka Zorana Vu~i}a. Iz we nas i bukvalno zavejava mrklina, bodlerovska i
ujevi}evska, boqe – vu~i}evska, pro`eta prazninom (jedna drugu jedu, iako posestrime jesu; autor se dosada{wim pesni~kim stvarawem ukqu~io u kolo prokletih pesnika): Govorim: od no}i otimam / sun~ano bi}e (Govorim); Velika praznina / na koju si svikao /
– kao na domovinu // Ta hidra unutarwa / raste i grli svet / pipcima nevidqivim (Praznina); Tvoja vitka ruka, / tvoje ne`no materinstvo, / praznino, / svija se oko ploda (Semenka budu}nosti);
Veliko zvono belo / u tamnom mesu veka / zakla}eno. // Stra{no
bruji praznina / nad gradovima / nad grobovima (Zvono); S one
strane no}i / senke obe{enih, sa ove gavrani / nad rodnom ku}om. //
Svetli prozori / o~ima mrtvih zazidani (Pod prozorima; gde su
obe{enici ako su u onostranom wihove senke?; dopiru li senke mrtvih sa ove strane na kojoj bi trebalo da budemo u vlastitoj praznini?); tvoje ne`no materinstvo, / praznino // ... siva / semenka
budu}nosti / ve} tone u ni{tinu (Semenka budu}nosti); Izvesno
(bez senke) / blistaju ve{ala (Tamnina); Po~e}e berba, / bera~i ve}
razgr}u / grobove (Rodno drvo; ova i naredna pesni~ka slika, i vi{e su nego pono}ne, jezne); Bilo bi zaista mra~no / da ne svetli /
tvoj krilati grob / u vazduhu (Mra~no; ova antikoloritna, crna
do sr`i, pesma gra|ena je tako {to je sve u woj izme{teno: zariveno u crnilo, tminu, nepostojawe – da li zlom, da li jedino wime? –
paklenski, grobqanski, zasvetluca); Deca imaju svoj / mali pakao
(Deca); na mrak svoj navikni se / [...] / si|i u svoju tamu (Ne nagiwi
se); Iza}i iz tamnice tela / [...] / Si}i u svoj ponor (Iza}i iz tamnice). Vu~i} je pesnik koji hrabro silazi u vlastiti ponor. Daruje nas, u wemu procvalim, cvetovima zla. Da li – omogu}avawem
Ni{tavilu da prozbori pitomimo nebi}e? Mo`emo li se i sami
obi}iti obi}avawem nebi}a? [ta sti~emo brisawem granica, i
onih koji bi}e lu~e od nebi}a? Mogu li se te granice uop{te, i kona~no, ni{titi? Mo`e li to (poma`e li nam u tome) poezija?
107
Uz Gordanu Todorovi}, Srbu Mitrovi}a i Zlatu Koci}, najboqi pesnik u Svrqigu ponikao, Zoran Vu~i} nije (nikad to nije
ni bio; ni na po~ecima svoga pesnikovawa), nipo{to nije, lokalni
pesnik. Savremena srpska poezija ima u svojim redovima jedno samosvojno pesni~ko ime. Pravi je trenutak da to shvati i na{a kwi`evna kritika. Pesnik koji nas je {tedro darivao pravim, iz tame {iknulim, pesmama zavredeo je da bude prihva}en kao, ono {to
odavno jeste – veliki pesnik.
Rukopis koji postoji vaistinu je pesni~ki rukopis koji postoji.
^edomir Qubi~i}
[email protected] STAWE PESME
Milo{ Jankovi}: Jeznik, Bdewe, Kwa`evac, 2011.
U svetu umetni~ke kritike nije usamqeno stanovi{te koje
odbacuje svaku kontrolisanu, kriti~ku akciju u umetnosti. Neki
korifeji takve {kole mi{qewa smatraju da ako umetnik analizira svoj proces i kontroli{e prirodu svog stvarawa neminovno dolazi u opasnost da stvoreno umetni~ko delo umre. Ako umetnik
sledi jednu ideju, pa i najplemenitiju, wegova iskrenost umire, a i
umetni~ko delo s wom. Neukusno je prebrojavati ih, ali svako postoje oni miqenici muza koji ne misle na umetni~ka sredstva, ve}
vole predmet svoje umetnosti. Oni ne stvaraju religioznu umetnost i znaju da im to nije potrebno jer je im je od Boga data sposobnost da umetnost stvaraju religiozno. I ne samo da je stvaraju, ve}
i da je `ive. Razlog je prost – umetnost je obo`avawe.
Jeznik, Milo{a Jankovi}a (Beograd, 1963), ovogodi{weg laureata pesni~ke nagrade Rade Tomi}, satkan je od ~etiri poetska
kruga koji poput dobro ukomponovanih glumaca na sceni dopu{taju gledaocu, a u ovom slu~aju ~itaocu, da transponuje svoje postojawe u svet jedne poosobqene emocije koja ume{no i lako prevazilazi krizu vere u objektivnu lepotu i qudsko savr{enstvo.
Ve} na samom po~etku kwige Milo{ Jankovi} u pesmi Autoportret hvata se u ko{tac sa himerama i podlostima savremenog sveta. Ali, tamo gde je sve utapawe u totalitet, postoji i odbojnost prema totalitetu i druga~ija vrsta gladi – `udwa za duhovnom
dubinom i obnovom.
Va`no je ista}i da sva ~etiri ciklusa otvaraju stihovi neumrlog princa srpske poezije Branka Miqkovi}a.
Pesma Priznawe ~itaocu daje preko potrebnu koli~inu literarne energije kojom }emo prepoznati prisustvo duha, prona}i
Boga kroz mudrost i um, utkati u sebe veru, ne dozvoliti udaqavawe
nade da simbolima mo`emo spoznati nevidqivo i nedosti`no bi}e.
Kao i svaki precizni posmatra~ pojava, qudskih sudbina i
vozdignu}a , kao pronicqivi, univerzalni i introspektivni analiti~ar vremena oko nas i u nama, jakih `ivaca i sa puno razumevawa za nesta{luke ega, sujete i gordosti, i Jankovi} vodi svoje Usputne bele{ke. U istoimenoj pesmi ose}awe ogromnog gubitka celovitosti smisla i autenti~nosti, sasvim paradoksalno, donelo je
108
na svet novi impuls, protivotrov besmislu, lekovitu travu na
otvorenoj rani otu|ewa.
Drugi ciklus pesama iz kwige Jeznik – Delovi mozaika ponovo otvaraju nadvremeni stihovi Branka Miqkovi}a: Svet se deli na one koji su zapevali i one koji su ostali robovi. Sasvim je
sigurno da retko koji drugi stihovi mogu na boqi na~in iskazati
visokotehnolo{ku mre`u svetskog sistema pot~iwavawa, preobra`aj klasa u mase, eroziju grupne solidarnosti i izolaciju sopstva.
Predvi|awe @or`a Bataja da }e re~enice zavr{iti u muzejima ako se ova ispraznost pisawa nastavi Jankovi} negira pesmama Oda blatu i Intenzivni ose}aj ga|ewa u kojima izo{trenom
slikom potonu}a i rasapa tvrdo stoji na gledi{tu da se u pisawe
odlazi hrabro{}u kakva je potrebna za odbranu indentiteta, intelektualnog digniteta i moralne ~vrstine.
Jankovi}eva poetska misija je duboko ukorewena u modernom
jeziku, utemeqenog tekstualnog zna~ewa, sa jasnim i razumqivim
ose}awem za meru ali i `ivom i dinami~nom vezom sa tradicionalnom monumentalno{}u.
U zavr{noj pesmi ciklusa Delovi mozaika – Pred ogledalom Jankovi} lucidno posmatra pojedinca koga, svi|alo se to nama
ili ne, natkriquje neminovnost da smo svi mi samo kap u moru.
Glumim da mi sve odgovara
da sam gazda sebi i svome `ivotu,
a ja sam, u stvari, obi~na prevara,
spakovana tako da opseni prostotu
U ciklusu Opiqci bez stvaralaca koji su svetlost duha, a duh
talenat dat ro|ewem, ne stvara se umetnost. Pesni~ke slobode su ~esto protiv zakona, ali stvarno one postaju novi zakoni kad se koriste
kako treba. Samo predani i posve}eni tvorci pesme su iznad pravila.
Pesmu Ve`bawe tuge Jankovi} pi{e prema neposrednoj inspiraciji, suprotno konvencijalnom poetskom postupku. U ovoj pesmi se na neuobi~ajen na~in nadahwuje ~ulnom ili nat~ulnom qubavqu, to jest prelazi iz fantazije u misti~nu kontemplaciju.
Istovetnost ~ulnog i misti~nog u pojmovima kao {to su: govor tela, delo ili opelo nije samo pesni~ki pronalazak, ve} je to i svest
o poeziji i umetni~ki princip.
U zavr{nom ciklusu Jeznika pesma Gledaju}i TV program
nosi u sebi punu su{tinu Jeznika.
Cena modernog `ivota prevazilazi sve {to smo mogli zamisliti. U toku je preobra`aj koji mewa teksturu `ivqewa, ceo na{
ose}aj za stvari. U ne tako dalekoj pro{losti to je jo{ uvek bila
samo delimi~na modifikacija, a danas se ma{ina nadvija nad nama
sa svih strana i prodire u jezgro na{ih `ivota ne ostavqaju}i
mnogo prostora za izlaz iz okvira wene logike.
U pesmi Lirska, zamalo, iako poentirani stihovi glase:
Ova pesma bi i mogla da bude
Lirska,
Da nije skrovi{te pritajenog
Vriska.
glavni, nadahnuti glumac na sceni, sa po~etka ovog prikaza je, zapravo, ti{ina.
109
Ti{ina je nekada, na razli~ite na~ine, bila sastavni deo
osamqivawa, naro~ito kwi`evnih poslenika. Danas je odsustvo ti{ine ono {to svet ~ini sve praznijim i izolovanijim. Weni izvori su napadnuti i opusto{eni. Ma{ina nastavqa svoj globalni
mar{, a ti{ina se svodi na sve u`e pojaseve u koje jo{ nije prodrla buka.
Kroz ~itavu kwigu Jeznik Milo{ Jankovi} ostaje dosledan
u shvatawu da se umetnost ne stvara razumom, a umetni~ko saznawe
razlikuje kako od nau~nog, tako i od misti~nog saznawa, kao saznawe pojedina~nog kojem je umetnikova ma{ta utisnula vrednost ne~eg op{teg. Onima kojima se pru`ila prilika da se upoznaju sa
Jankovi}evim stvarala~kim golgotama i vaskresewima bi}e potpuno jasno da je on u potpunosti svestan da svaka aktivnost uma
proizvodi neko saznawe; kada ga umetnost ne bi proizvodila, ona
bi bila uzaludna igra. Ali tako|e je veoma svestan da umetni~ko
saznawe treba razlikovati od nau~nog i misti~kog. Nau~no saznawe posti`e se pomo}u tipova i kategorija koje razum formuli{e
kao istine. Misti~ko saznawe nastaje iz potpunog predavawa pojedinca op{tem, bez pribegavawa razumu. Umetni~ko saznawe tako|e ne nastaje zahvaquju}i razumu ali umesto predavawa op{tem
ono je saznawe pojedina~nog, pod pretpostavkom da se u tom pojedina~nom ogleda lice univerzalnog.
Neka vas ne pokoleba to {to je jeze i jezovitosti oko nas neuporedivo vi{e nego harmoni~nog lebdila na pijedestalu rajskih
svetlina.
Jedno op{te poznato mesto ka`e da se ni{ta ne mora osim
{to se mora umreti. Koliko smo samo puta ~uli re~enicu izre~enu naredbodavnim tonom: Ovu kwigu mora{ pro~itati! Verovatno ste se ~itaju}i Jeznik naje`ili, preispitivali, ustra{ili, neverovali. Mo`da deprimirali? Ali i osna`ili i okrepili. No,
kakvi god ose}aji vladali ~itaocem po zavr{etku i{~itavawa ove
kwige, on mo`e biti spokojan i siguran da dok je ovakvih kwiga
ne mo`emo umreti i ne ostaje nam ni{ta drugo do da slavimo `ivot stra{}u Modiqanijevih aktova.
Morate pro~itati ovu kwigu!
Miodrag D. Igwatovi}
PESNIK [email protected] POEZIJE
Du{an ^olovi}: Mleko jezika,
[umadijske metafore, Mladenovac, 2011.
Poodavno u kwi`evnoistorijskim “krugovima„ istiha traje
rasprava da li ili ne treba objaviti, bez izbora i vrednosnih rakursa, sve {to je pisac stvorio i stvarao. Ima, na sre}u ili (li~nu) nesre}u pisaca poput A Remboa ili na{eg zave~enog mladi}a,
Branka (i jednog i drugog) koji su prerano – jedni to ka`u, a drugi
ot}ute – `ivotno utihnuli. Du{an ^olovi} (1934) je ne samo {to
je jo{ uvek `iv, ve} je i vrlo `ivahan, mnogokad i izazovno sve`
pesnik. S obzirom na dug sta` `ivqewa i s poezijom, a i kroz po110
eziju, do sada je po konfiguraciji, aksiolo{ki mereno, stvorio delo koje bi, slikovito re~eno, li~ilo na wegovu rodnu rudni~koven~a~ku-bukuqsku [umadiju. Sa vr{nim uzvisinama, ali i naplavinama “nanosa„ koji iskri~ava wegova misao decenijama ve} ostavqa kao trag za sobom...
Upravo je semantema “trag„ i, uop{te, semanti~ka arheologija ne{to {to prvo pada u o~i u novoj, podosta tematski “{arenoj„ kwizi Mleko jezika. Zanimqivo da se ba{ ta semantema “mleko„ frekvencijski dosta retko i pomiwe, mada je ^olovi} poprili~no uporan “rudar„ kad su sinestezijske konstrukcije u pitawu.
On neprekidno traga za neologizmima, ra~unaju}i, po onom starom
“sobria - ebriates„ (pesni~ko “trezno pijanstvo„) na “zaponce„ koji,
u stvari, pravoj poeziji i daju pravo gra|anstva: da se nad slikom,
metaforom, pa ~ak i jednom re~i kao pred imperativnim “Stop!„
mora da zastane, a onda, naravno, potra`i taj sinestezijski odziv.
I to su i najuspe{niji fragmenti ove kwige koji, eto, opravdavaju
i wegov naslov Mleko jezika! A, u su{tini, ^olovi} je pobrao iz
svojih poetskih zaspisnika {to-{ta: pregr{t duhovnih refleksija, oslikao fresko-istoriju {umadijske Srbije, pretra`io dolape
i vajate, stare {kriwe i ku}ne zapise, pa ~ak i poneki, jo{ nesmireni qubavni uzdrhtaj (vi{e kao apercepciju, nego ~ulnost).
Evo nekih elemenata za poetiku Mleka jezika. U pesmi Trenutak Du{an ka`e: “Lirski trenutak / Ko pro~ita / Slavi}e `ivo slovo (...)„. Ili : “Mlekom jezika / Omona{en izvor„ (pesma U
proticawu), a u pesmi Huk da mu “izbliza...huje re~i / Neizbavqene / Neiza{le / Iz kov~ega/ Sna i Jave„... Kao da samog sebe u pesmi
]utim Du{an u stvari i te kako `eli da se wegov “unutra{wi ~ovek„ ~uje i, naravno, ostvari trag o sebi, vremenu, naciji, Svetom
Duhu, Rabu Bo`ijem ~iji um, kako Wego{ otkri pravu dramu Homo
Sapiensa, je “nasijan misaonim sjemenom„:
]utim, pred znakovima
]utim i dok tragove
Ispisujem (...)
“Olovka uma / Nevidqivo pi{e„, ka`e ^olovi} u pesmi Svetili{te. Dobro je {to mudar i vreme{ni pesnik, jo{ pod iskrama
kova~kog nakovwa `eli da iznese iz svoje “nutrine„ i umnost, a i damare ustani~ke Srbije jer – ro|en je iznad Mari}evi}a jaruge, prve
brazde koju sloboda uzora posle bujawa korova zaborava. [kolovan
je on ~ovek – stajao je i ispred, a i ispod i nebeskog, ali i nacionalnog oltara. I vodio, decenijama, svoj li~ni letopis. Zato mu je “misao u bolu... razorila Dvorac sna„ (pesma Razoren). Oko wega je “miris pamtiveka„ (pesma Okru`en), a svoju intelektualno-nacionalnu
du`nost izrekao je, kao zakletvom (pesma Imati sebe) stihovano:
Treba dota}i
I imati sebe
U svemu
[to du{a sawa (...)
Da li mi to `ivimo u “zabludelom veku„ – pita se ^olovi}
(kao i mnogi od umnih)? I poru~uje (pesma Povedi nas) da ne bismo
smeli nikako da dozvolimo da nam zatru “Veru, jezik i pam}ewe„!
I tu je “~vori{te„ svekolike poetike ovog pesnika – duhovnika, a
111
ustani~kog potomka. Najve}i deo wegove nove (a i prethodnih ne
samo “li~nih„ kwiga, nego i onih iza kojih kao prire|iva~ ili izdava~ li~no stoji) upravo je okorewen oko tih simbola – entiteta
na{e Srbije. U pesmi Na poga{enom ogwi{tu prosto – naprosto
“iska~u„ sredi{wi stihovi: “U pre|i loze / Dime se ugarci„. Nema
idilike, brate Srbine! Od Kosova, pa do Panonije bije se potmula,
pa i potuqena bitka – mo`da i `e{}a od Vo`dovih vojni, jer sad
mo`da i nema toliko tu|eg “prokletoga kota„, koliko je lomova u
du{ama potomaka ustanika, koliko zaga{enih ogwi{ta, koliko –
kako bi pesnik rekao – mrtvih, umesto `ivorodnih “slova„! Poneki od ovih poetskih zapisa su kao rezbarije na podu{nim poskuricama... A mnogo, mnogo na{ih predaka “zaposelo nebo„ (pesma Izdvojenici)! ^olovi}, u stvari, pi{e tek svoj “zemni rukopis„!
I da se vratimo dilemi: praviti “iz pesnika„ izbor ili –
pustiti sve? Mo`da je odgovor za probirqive u stihovima samog
^olovi}a (pesma Raznosim se}awe), gde on ka`e:
Sve ono {to vajam
U pam}ewu
Vra}aju}i se
Ko na vetru
Treperi u meni
Osawujem izabran san
Dok listam
Nenapisane strane (...)
Jednostavno, moramo se nau~iti i da i sami, kao ~itaoci, rudarimo po poeziji! Jesu “`edne metafore„, kako zapisa recenzent
Du{an Stojkovi}, mnogokad porodile lep poetski znak “diqem„
ovih stihovawa, razasutih tematski, ba{ kao kakav dnevnik poetskog `ivota, ali ovaj prikaziva~ ukazuje na nu`nost odabira, podvla~ewa i obele`avawa kako ne bismo bili pretrpani lirskim
mno{tvom. Tako }emo osetiti i snagu, prvotnost, pa i ukus nepatvorenosti u ^olovi}evoj (zanimqivoj, ina~e) poeziji, ba{ onako
kako on savetuje u svojoj pesmi Osna`i jezik:
U svim svojim bitkama
Iskapi
Mleko jezika (...)
Pesma zaumna
Uzavrelog izvora
A jezik se “sna`i„ ponaj~e{}e u ovoj, naravno vrsti poezije, kolektivnim konotatima i arhetipovima – ~ak do fantastike
kao “realnosti nerealnog„:
U {umoven~anoj no}i
Treperi {umqe (...)
To peva grmqe
Na ~uki
Luduje ~umqe (...)
Rati ga
Prkosno trwe (...)
112
Zaiskri umqe
U ovoj svetoj no}i
Promi~e predak
Ogrnut guwem
(pesma Pratwa)
Mnoge re~i u ovim pesmama su se zaista “osemenile„ (pesma
Osemewene re~i). Razlistao se i “kalendar rodoslova„, po kwizi je
rasuto biserje – ~itajte i zastanite makar pred wim!
Ru`ica Komar
DUBINE POETSKIH
REFLEKSIJA
@arko \urovi}: Kad no} mine, Unireks,
Podgorica i Janiks, Beograd, 2010.
Najnovija kwiga poezije @arka \urovi}a Kad no} mine ispjevana je u znaku produbqenog misaonog varirawa kontrastnih
emocija ~ovjekovog udesa – u ratnom i poratnom vremenu.
Svje`inom stvarala~kog duha, nasuprot poodmaklom li~nom
kalendaru, \urovi} uvijek posjeduje mo}i za pronalazak staza iz
“mra~ja„ i “dvolikog mra~ja„!
Esteti~ki do`ivqaj se intenzivira u sugestivnom nazna~avawu kodova kojima se otkrivaju tajnovitosti qudskog identiteta.
Vi{ezna~ewskim tokovima struji ritam jedinstvene strukture u
58 pjesama ove kwige. Pjesme su raspore|ene u dva dijela sa po 28
naslova. Prvi dio pod naslovom: Gdje ne svi}e dan. Drugi dio ~ini
Nebeski krug. Ove dvije sintagme, uz nazive pojedina~nih pjesama,
dio su slo`ene emotivno-misaone cjeline. Naslovi kao i najmawi
jezi~ki znak u~vr{}uju harmoni~nost naracijskih tokova i wihovih rukavaca u kompaktan mozaik.
Stihovima odi{e pjesnikov humanizam. Po diktatu srca,
gejzirskim nadahnu}em, morali su da izbiju iz tmine natalo`enog
vremena. U svakoj pjesmi tvori se ritam univerzalnog jezika.
Funkcioni{e vi{eslojno{}u poruka i u takozvanoj fabuli koja
predstavqa dio strukturalne kompozicije svake pjesme. Fabularnost se ostvaruje “slagawem„ simbola. I, posebno, sa novim pjesnikovim sintagmama. Kao {to su: visak smrti, slagalica rata, sanopis p~ele, kriptogram svjetlosnog bila, pazar uzalu|a, vrtuqci
mraka, svjetlosni hir, mra~je neba, vjetrov sluh, gluvi bezdan,
dvolika mra~ja, budni snovi, strma slika no}i, mqe~na trava,
mra~je neba, mra~je dana, flauta vjetra, bezimena staza.
Ove i druge sintagme skladno koegzistiraju u raznobojnim nitima poetskog tkiva. Upe~atqivo uestvuju u slikawu atmosfere. Slikaju i nagla{avaju te`inu drame u du{i. Poentiraju `udwu u borbi
za slobodom. [ire i produbquju zna~ewa u slojevitosti do`ivqajne
lepeze. U slojevima se pro`imaju misli o mjeri i smislu ~ovjekove
113
izdr`qivosti na kotama smrti. Uprkos uperenim cijevima produ`avawe `ivota je mogu}e. Protiv cijevi smrti bori se i prizivawem
cvijeta sa praga dalekog doma, sje}awem na qubav, dozivawem jutra.
Sintagma “komad sna„ kao jedna od kqu~nih pjesnikovih kovanica egzistira u poetskom tkivu kao oslonac i {tit od svakovrsnog nasiqa – metaka i gladi. Spreg rije~i ove sintagme asocijativno se {iri na miris hqeba. Taj miris odr`ava, iako je nedodirqiv i daleko od roditeqskog ogwi{ta.
U borbi za osloba|awe ogwi{ta od tu|ina “lirski subjekt„
naj~e{}e govori u prvom licu mno`ine. Na taj na~in izra`ava
privr`enost kolektivitetu koji se opire zlu. Pjesnikovo bi}e se
pro`ima op{tom idejom otpora zlu. Istovremeno artikuli{e dubinu li~ne ose}ajnosti i stava koji su u saglasju sa op{tom te`wom za slobodom.
Glasom nagla{enog li~nog tona dragocjeno se artikuli{e
sloboda preko poznatih geografskih kota. Dubinom li~nog ose}awa ove kote dobijaju na univerzalnosti. Zna~ewski slojevi markiraju nesagledivu ~ovjekovu izdr`qivost. @udwa za izlaskom iz
ratne no}i grani~i se sa nestvarnim i bo`anskim. U tom sklopu
dokon~avawwe tifusarove agonije od metka tu|eg vojnika doima se
kao po~etak novog `ivota. Razvijawem poetskih slika i sinhronizacijom jezi~kih elemenata otvaraju se emotivni prozori nijansiranih spoznaja o `rtvi i `rtvovawu. Pojedina~no i kolektivno
bi}e, u nametnutoj situaciji, odupire se silama, ~ine}i sve da iza|e iz “mra~ja vremena„ u kome je ~ovjek ~ovjeku tajna i vuk.
Zna~ewske slojeve funkcionalno oboga}uje i frekvencija u
u~estalosti leksema. Uo~qiva je ~esta upotreba rije~i: no}, dan,
biqe, bosiok, muka, patwa, pakao, san, du{a, mar{evi, vrijeme, zlo,
staze, tu|in, nad, ru`a, sre}a, nemo}, itd. One nijansiraju slike u
kojima se otvaraju skrivene strane qudske osje}ajnosti, posebno
kad je rije~ o suo~ewima sa surovostima.
Poeta markira pokreta~ki zna~aj u tonovima humanizma.
Oni se izdvajaju u polifonoj melodiji spoznaja. Nagla{avaju vrijednosti svakog trena `ivota. Istovremeno nagla{avaju da ~ovjek,
koji je stalna meta, intenzivnije osje}a dragocjenost `ivota i svjetlosti. Intenzivnije se osje}a qepota i dah raznovrsnog biqa. To
pru`a potporu u stvarawu bor~eve energije.
Strukturu pjesama karakteri{e melodi~na lapidarnost
stihova. Zra~i nada u opservirawu mikro i makro prirodnih odnosa i relacija. Pru`aju nov estetski do`ivqaj. To je mogu}e samo u
stihovima bru{enim vi{edecenijskim pjesnikovim iskustvom.
@udwa je wihov dubinski pokreta~. U woj se nalaze glavna izvori{ta emocija i misaonosti.
Razu|enost i slojevitost vi{ezna~ewske simbolike poti~u
od pro`ivqenih situacija. Snagom jezi~kih znakova tvori se nutreni svijet pjesme. U ishodi{noj metaforici se susti`u i ukr{taju kqu~ne zna~ewske ta~ke. Poru~uju o nu`nosti trpwe i istrajavawa u izlasku iz tamne no}i. Linije osnovnih poruka cirkuliraju mislima o neuni{tivosti `udwe za danima slobode. @udwa
se manifestuje u grani~nim crtama `ivota i smrti. I ne samo u ratu, kad barut caruje, nego i u poratnom dobu. Tada traumatizovani
sluh intenzivnije osje}a oslu{kivawe odjeka ratnih granata. Rane
iz poratnog vremena mogu da obnove i one iz rata.
Pjesnikovo okvirno tematsko polazi{te je konkretna situacija – polovina pro{log vijeka, odnosno Drugi svjetski rat. Bli114
`e re~eno, otpor fa{isti~kim napada~ima. Li~no iskustvo, pripadnost pokretu otpora, sa slobodarskom zvijezdom petokrakom,
stvarala~ki podsti~u refleksije o nu`nosti borbe protiv zla.
Poetskim izrazom prosijavaju se na~ela wego{evske misli. Stekle su u kwizi oblik izvornosti. Karakteri{e ih osje}ajnost rafiniranog lirskog izraza.
Oblici minijaturnih poetskih iskaza imaju ~vrsta misaona
~vori{ta i spoznaje. Jedna od wih poru~uje da poslije sti{avawa
barutne jeke mete ostaju mete za “tu|e vojnike„. O tom ~ovjekovom
usudu, sa po~etka i kraja puta, opserviraju se mnoga pitawa. Na tome putu stalno neko nekoga smrtno ciqa u ime ne~ega. Poetski odgovori postaju pitawa. O uzrocima i posqedicama neobja{wivog
iracionalnog nasiqa. Kru`i zlo. U wemu kolo vode neznani strijelci i glasnici smrti.
O uzrocima i posqedicama ratnih nevoqa @arko \urovi},
izgra|eno{}u poetskog jezika, sa vremenske i prostorne distance,
suptilnom misaono{}u modernog senzibiliteta, upe~atqivo mno`i pitawa. Rekla bih sa tonom gorkog iskustva. U prividno mirnom stihu uzbu|ewe vri. Tra`e se kqu~evi zagonetki. Predano goneta tajne boraca u mar{evima. Potvr|uje ja~inu jezika humanosti
pri`eqkuju}i slobodu ~iji je plamen podstaknut dahom iz pepela!
Poetske slike variraju vje~ne motive o `ivotu, sre}i, nadi,
smrti, qubavi, rodoqubqu, ratu. [ire se u raznolikosti ritmova i
jezi~kih kodova. Prisustvo rime funkcionalno doprinosi sinhronizaciji misli i atmosfere. Melodija uglavnom odi{e refleksijama kratke lirske forme (od sedam do osam kra}ih stihova).
Raspored jezi~kih znakova u saglasju je sa dubinom misli, od
prve pjesme sa naslovom Nad do posqedwe Putevi vremena. Kraj
ove pjesme je kraj kwige, ~ime se pitawa poentiraju: “Ko }e snove
da snuje/ i gdje da putuje/ u kaznu i neznan/ ili u svod zvjezdan!„
Izra`eno je varirawe misli da je ratna no} metafora za
no} s nevoqama i u poratnom miru. I kad se te`ina tereta od jedne
do druge no}i pove}ava, ~ovjek mora da istraje u odabranosti puta.
Kad se pod teretom posrne, nu`an je oslonac: dozivawe jutra. Ono
poma`e iznala`ewu razloga za nadu. Oslonac mo`e da bude u mislima o jutru (iako ono ne sti`e). Jer, i nadawe samo po sebi predstavqa vid svitawa!
Raznovrsnost zna~ewskih konotacija prepli}e se sa prizvucima molbenog obra}awa. Sukobqavaju se potvrde i negirawa smisla `ivotnog hoda. Pri tome je qekovito sje}awe. U snu i javi. Posebno je qekovita nada i povratak roditeqskom domu. Tu je bitan
san o susretu sa sawarskim o~ima voqene djevojke. (Pjesme Trenuci predaha i Ako ne bude nikog u domu). Uznemirava pjesnika pomisao da djevojku ne}e na}i. San upozorava kako te`ina tragawa ne
smije da uni{ti `equ za izlaskom iz ratnog obru~a. Jer, pod pove}anim teretom `eqa raste s mi{qu da se savlada nevoqa ratnog i
poratnog kruga.
U tom kontekstu, u cjelovitoj kwizi, nada opstojava kao misaoni orijentir u stihovima o mar{irawu partizanske kolone.
Umjesto prethodnice ima jutro, umjesto jutra brisani prostor. Taj
prostor se kulminativno otvara u drugom dijelu kwige pod naslovom Nebeski krug. Izdvaja se stihovana poruka “cijev tu|ina ni{ta
ne pra{ta„. U koordinatama zna~ewskog tkawa ona se nijansira od
po~etka kwige. I ovaj stih korespondira sa ostalim u skoro svim
pjesmama, {ire}i tokove i zna~ewa poruka. Otvaraju se i razvijaju
115
u posve nove jezi~ke postulate. Poniru kao zemaqski znaci sa kamena i biqa. Sinhronizacijom simbola produbquju se i sjen~e crte
qudskog lica, svjetlosti i mraka. U zapitanostima ~ovje~ije prirode lirski subjekat je ~esto u poziciji posmatra~a. Time pjesnik
posti`e sugestivnu uskla|enost li~nog s glasovima saboraca koji
se neprekidno odupiru zlu. \urovi}eva poezija iskqu~uje pozu, praznu patetiku i plakatni sadr`aj. Ona esencijalno markira otkrivawe su{tinskih ta~aka egzistencijalnog opstanka ~ovjeka u ratu.
Istovremeno u ovoj poeziji vibrira jeka de~ijeg glasa iz
{ume prepune zvijeri. Glas je poja~an izrazom gorkih slutwi. U suo~ewima se jasno o~ituje opomiwu}a misao o paklenosti ratnih
prizora. Danteovo upozorewe sa paklenih vrata da svako ko je
u{ao treba da gubi nadu u \urovi}evoj poeziji je modifikovano. U
mno{tu nijansiranih upozorewa o te`ini nasiqa poruka je partizanskog borca da ne gubi nadu na zvjezdanoj stazi. Jer sama vjera u
postojawe slobode predstavqa za wega svijetli put. Pjesnik se ovakvim porukama odu`uje saborcima u otporu zlu. Iskrenost i odanost ideji osnovna je paradigma \urovi}evog pjesmotvora. To je
uslovilo nastanak ove i ovakve poezije. Izraz je sveden na jezgrovito uo~ene postulate humanosti iako je put prekriven nanosima
zla. To osna`uje ja~inu i svje`inu pjesnikova duha. Rekla bih kroz
cijeli krvotok zbirke.
Ispisivawe ove kwige sigurno je motivisao neposredni
podsticaj. Bolno li~no iskustvo ispisalo je kwigu. Wime su ubla`ene jeke u prodolima bola. Impuls humanizma, mi{qu i oblikom,
prisutan je u svakom lirskom segmentu zbirke. U koloni u kojoj je
mar{irao pjesnik vaqalo je na}i snage da se izdr`i. Kote kao poznati toponimi nagla{avaju koliko je mjera izdr`qivosti i sr~anosti na putu do slobode. Upotreba geografskih pojmova kao istorijskih simbola: Zelengora, Magli}, Prew, Kruse, Vu~ji Do, Sutjeska, Tjenti{e, \avoqa greda i Vu~evo dobija univerzalno zna~ewe.
Oni umnogome doprinose autenti~nosti poetskog izraza.
@ivo i filozofski pjesnik traga za odgovorima o uzrocima kru`ewa nasiqa. Aktuelizira pitawe: “Gdje ne svi}e dan„.
Zna~ewski slojevi ovoga jezi~kog sprega emaniraju potrebu za potiskivawem tame. Ta su zna~ewa poetski moderno otjelotvorena.
U situiranoj ~ovjekovoj nemo}i da se odupre silama zla i
strijelcima smrti stalno se opservira misao da }e no} i silnici
nestati u vlastitom vrtlogu. Vremenski kalendar }e se preokrenuti. ^asovnik }e se navijati po Sutjesci koja je simbol odanosti
ideji slobode. Rije~ u \urovi}evim pjesmama upu}uje i na zablude
sada{weg i budu}eg vremena otu|enosti, obiqe`enog porivima raznih vrsta – zlobe, gramzivosti...
Filozofska okosnica pjesama razvija li~na i op{ta na~ela
humanisti~ke orijentacije. Isti~e shvatawe da je vid dosezawa
slobode sadr`an u po{tovawu razli~itosti zemaqskih i nebeskih
svjetova. Putevi ostvarewa su raznoliki, kao {to poeta isti~e u
tragawu za “dikcijom cvijeta„. I u prepoznavawu “sintakse livade„! Od kota iz rata, koje je kao u~esnik NOB zaposjedao, decenijama @arko \urovi} usavr{ava pjesni~ku vokaciju i ne posustaje da
stvara poeziju na zadovoqstvo po{tovalaca literature. Pjesnik
sugestivno{}u lirske ekspresije upozorava na nu`nosti tragawa.
Ono predstavqa vid boga}ewa slobode uz pomo} stvarala{tva. Takav duh pjesme poma`e savladavawu patwe. Ubla`ava nove i stare
rane. Stare rane, kako ka`e Skender Kulenovi}, ne zastarevaju ve}
116
se podmla|uju. Wima podstaknut @arko \urovi} je ispisao sjajnu
kwigu Kad no} mine.
Jezi~kom spregom naslova Kad no} mine susti`u se upitni i
potvrdni zna~ewski tokovi u vi{e smjerova. Kao i u naslovima
pjesama koje su u saglasju sa odabranom tematikom. To je sje}awe i
`ivqewe u stihu. Izobiqe refleksija univerzalnog zna~ewa radoznalom ~itaocu pru`a mogu}nost emotivnog srastawa.
Zbirka poezije Kad no} mine predstavqa sna`nu opomenu da
se ne sije zlo. To je opomena onima koje pjesnik imenuje kao “tu|e
vojnike„, biv{e poharnike na{ih prostora i na{e slobode.
Autor u kontinuitetu zna~ajnog i obimnog stvarala{tva, visoko vrednovanog u {irim relacijama, novom kwigom @arko \urovi}, autenti~nom snagom duha donosi svje`inu pjesni~kog izraza koja se visokom vrijedno{}u izdvaja u tokovima savremene literature.
Branko Pirgi}
FENOMEN IDENTITETA
Nikola @ivkovi}: Berlinski zapisi I-II izdava~,
Jasen, Beograd, 2009/2010.
“... ja sam Srbin, imam 38 godina, srpski sam autor i pi{em
srpskim jezikom... Odlu~io sam da ovu svesku vi{e ne pi{em latinicom, ve} }irilicom i srpskim standardnim jezikom...„, navedenim
re~ima se zavr{ava II kwiga @ivkovi}evih zapisa a o~ekuje nas u
najavi jo{ nekoliko ovakvih wegovih kwiga dnevni~kih zabele`aka. Da su bila sre}nija vremena Nikola @ivkovi} se svakako ne bi
na ovaj na~in morao pitati o svom identitetu, ne bi morao glavu lupati o tome kom narodu pripada niti {ta to sve podrazumeva, kao i
{ta sve zna~i pri pravqewu izbora i daqih koraka u `ivotu.
Problem identiteta jedan je od lajtmotiva ovih dnevni~kih
zapisa. Budu}i da se zapisi ra|aju u burnim vremenima smena epoha
a za Srbe u izuzetno dramati~nom periodu u kome su, nema sumwe,
svi “kao bosi po trwu pro{li„, bilo je prirodno da se autor dubqe
pozabavi fenomenom identiteta. Pritisak istorije ali i egzistencijalne okolnosti u kojima se autor na{ao uslovili su povi{enu
@ivkovi}evu potrebu za samoodre|ewem; za popuwavawem slo`enog mozaika koji umnogome odre|uje wegov pogled na svet i `ivot.
“Qudi mo`da ne moraju svesno tra`iti za sebe nacionalni identitet ili uop{te znati da ga imaju – ka`e negde K. Kumar – ali postoje trenuci u wihovim `ivotima, kako na li~nom, tako i na kolektivnom planu, kada izgleda da im je taj identitet potreban i da im
je potrebno da za wim posegnu.„ Ro|en u selu Drago{evci (op{tina
@umberak), toj najzapadnijoj ta~ki do koje su Srbi “dobacili„;
{kolovan u Istri, zavr{io Filozofski fakultet u Zagrebu, nekoliko godina plovio okeanima na trgova~kim brodovima, o`enio
Nemicu, `ivi u Berlinu... reklo bi se puno razloga da se pomnije
pozabavi svojim identitetom ali i fenomenom identiteta uop{te.
Na mnogim stranicama Berlinskog dnevnika ova tema pulsira u razli~itim tonalitetima. Na str. 339/II ~itamo: “Gledaju}i
117
svoje pretke i poreklo – ka`e slavni {ahista Botvinik – ja sam Jevrejin, sude}i po mojoj kulturi i jeziku ja sam Rus, a ako se uzme u
obzir moje vaspitawe, ja sam sovjetski gra|anin„. Na str. 508/II prepri~avaju se opaske iz kwige Sam kroz Evropu Ante Cilige – on tamo pi{e o izvesnom potpukovniku Tomi}-Tatalovi}u: “... krajem
1944, sre}em Tatalovi}a, ne me|u usta{ama ili partizanima, ve}
me|u srpskim monarhistima„. Bio sam – veli Ciliga – iznena|en.
On citira kratku ispovest potpukovnikovu: “Raskinuo sam sa komunistima. A moje nacionalno osje}awe? Tu`na je to pri~a. Ja sam rodom iz Hrvatske, u pravoslavnoj porodici, ali sam se osje}ao vi{e
Hrvatom nego li Srbinom, a prije svega Jugoslovenom. Posle ubistva Radi}a ja sam napustio jugoslavenske krugove i pri{ao sam hrvatskoj opoziciji. No, prema meni su se Hrvati odnosili sa nepovjerewem. Nije mi pomoglo ni {to sam o`ewen Hrvaticom katolkiwom, nije mi pomoglo ni {to sam svoju djecu krstio u katoli~koj
crkvi. Ja sam se u toj situaciji priklonio qoti}evskom pokretu i
to zato {to je on bio ne srpske, nego prije svega jugoslavenske orijentacije„ ... Posle sam saznao da je taj Tatalovi} poginuo pred kraj
rata nedaleko od austrijske granice – ka`e Ciliga. Mnogo je na
stranicama ovog dnevnika ovakvih “pri~ica„ koje neprestano dovode u pitawe i problematizuju pojam identiteta, taj pojam koji se
ina~e stalno mewa i generi{e uvek nove odnose prema drugom. ^ini se da se iz ove upitanosti ceo “svet„ prisutan u @ivkovi}evim
Dnevnicima oslikava kao jedno sazve`|e u kojem vaqa neprestano
biti budan i izo{trenog ose}awa za svoje mesto u wemu.
U drugoj kwizi Dnevnika (onoj koja pokriva period 1986 –
1988), na str. 45 ~itamo: “... dnevni~ki zapisi mi slu`e samo kao
upaqa~, kao podsetnik za sopstveno pam}ewe„. Negde opet zapisuje: “Treba zapisivati svakodnevno, uporno, sve„. U uvodnom slovu
ovoj, drugoj kwizi Dnevnika on ka`e: “... nastojao sam da ne vr{im
nikakve naknadne intervencije„. Negde u sferi neiskazanog ipak
se prizivaju o~ekivawa vezana za onu Jingerovu opasku: “Svaki
dnevnik posle 100 godina postaje zna~ajan„. Na str. 352/II @ivkovi} citira \uzepea Lampeduzu: “Da se vodi dnevnik, ili da starac
pi{e svoja se}awa, to bi svaka dr`ava morala da propi{e zakonom.
Zamislite da imate svesku u kojoj su pohrawena se}awa, recimo, ~etiri generacije jedne porodice. Kakvo neprocewivo blago bi predstavqalo takvo delo! Ne postoje se}awa koja ne predstavqaju prvorazrednu vrednost„. I, tako, prepu{ta se ovde znati`eqni ~italac
@ivkovi}evim dnevni~kim bele{kama koje obuhvataju veliki raspon tema, ni`u se doga|aji, iskrcavaju brojni likovi, u fragmentima saznajemo o autorovim precima, wegovom porodi~nom `ivotu
(vaqa ista}i da je mnogo prostora dato temi o~instva – posebno je
zanimqiva i podsticajna pri~a o @ivkovi}evom prvom detetu – o
ra|awu }erke, wenom odrastawu, uklapawu u “svet„, o suptilnim
odnosima otac–dete–majka, o fenomenu dvojezi~nosti); ~itamo ovde i male eseje o selu, seqacima, i odumirawu sela; sjajnih stranica ima posve}enih emigraciji... tako|e zavirujemo ovde u tu|a iskustva koja nam iz druga~ijih uglova osvetqavaju velike teme istorije (to su male lekcije iz istorije ispripovedane “odozdo„), saznajemo i o @ivkovi}evim lektirama: {ta ~ita (a puno toga {to
mu u pomenutim lektirama “odzvoni„ on unosi u svoje dnevnike `ele}i da to podeli sa mogu}im ~itaocem). I ovde se potvr|uje ona
Stevanovi}eva opaska da dnevnike pi{emo za druge ali o sebi i za
sebe, ali o drugima. Puno ovde ima zanimqivih stranica posve}e118
nih promi{qawu Evrope, opaskama o sudbini Jugoslavije, o Srbima, Rusima, Nemcima, Jevrejima... ima uspelih kulturolo{kih analiza i antropolo{kih uvida; promi{qawa vezanih za teme konvertitstva, diletantizma, itd. Sve ove teme, date fragmentarno, ~ine
jedno dinami~ko sazve`|e pomenute dve kwige Dnevnika.
Autor najavquje nove kwige svojih dnevni~kih zapisa – one
koje }e pokrivati jedan prelomni i dramati~ni period u istoriji
Evrope, Jugoslavije i Srbije... Sa znati`eqom ih o~ekujemo.
@arko \urovi}
RAZNOLIKOSTI
KRITI^KIH TUMA^EWA
Figure zla, grupa autora o poeziji Svetislava
Brkovi}a, Most/arta, Zemun, 2010.
Plodno i vrijedno poetsko stvarala{tvo Svetislava Brkovi}a kona~no je steklo kriti~ku sublimaciju. Istina, ona se mogla
i ranije odigrati, s obzirom na ve}i krug pisaca koji su se bavili
wegovom poezijom, ali je dobro da se i sada pojavila. Rekao bih sa
reprezentativnim imenima iz sfere kwi`evnog stvarala{tva:
Miloslava [uti}a, Nenada Dakovi}a, Miroquba Todorovi}a, Jovanke Vukanovi}, Borisa Jovanovi}a Kastela, Milana Miloradovi}a i @arka \urovi}a.
Da bi se prodrlo do smisaonih `ari{ta Brkovi}eve poezije vaqalo ih je razgrnuti i ste}i mi{qewe da su ona prevashodno
tvorena na jezi~koj ravni, budu}i da se tu za~iwu i plode dubine
poetskih svjetova.
Znamo da pjesmu ra|a nadahnu}e. Me|utim, ono bi bilo nedovoqno ako ne bi imalo svoje nosa~e. Wih najprije treba tra`iti u
jeziku koji je “polazna ta~ka„ u otkrivawu pjesni~kih su{tina. A
su{tini je svojstveno da postane osje}awe i svijet, razumije se ako
su artikulisane kao spontane do`ivqajne agense.
Osje}awe svijeta proisti~e iz mnogih datosti, a jedna od
najva`nijih je ona ~ulnog porijekla. To je trenutak kad osje}awe
postaje spoznaja o ne~emu i kada se objekt i subjekt dovode u pro`meni odnos, nude}i jedan drugom neo~ekivane spirale predosje}awa i strasti.
Ne zaboravimo da objekt u pjesmi tra`i pokornost subjektu
kao gravitacionoj sili. U smislu pounutarwewa vokacijskih i drugih penetrata, ne zapostavqaju}i pritom zavodqivost igre. Ona za
Brkovi}a predstavqa presudni kreacijski imeniteq.
Tuma~e}i Helderlinovu poeziju Hajdeger wene dubinske ose
vidi u igri jezika za koji ka`e da je wena materija. Za{to? Zato
{to je jeziku privo|ena sloboda u fiksaciji magnovenih implikata. I kod Brkovi}a zapa`amo sli~an postupak upotrebe jezika kao
kreativne odrednice. Putem jezi~kih finesa mogu}e je pjesmu
osloboditi isprazne retori~nosti, koriste}i u versi~noj postavi
neobi~nu spregu zvu~nih udara, uvijek zdru`enih sa mi{qu jake
119
unutra{we postulativnosti. ^ak i elegijske tonove poeta podvrgava nekoj vrsti iskazne oporosti koja se ~esto preoblikuje u filozofemski aplikat. Pritom se ne gubi pjesni~ko tkivo ni wegova dinami~na impulsika.
Najva`nije je u naumu pjesnika da u onome {to pjeva i kako pjeva o~uva bivstvuju}e, bez obzira na oblike manifestovawa: dobra
ili zla. U Brkovi}evoj poeziji dominantna je markacija ovog drugog
fenomena. To je posebno uo~qivo u sjajnoj zbirci Izumqewe, mada i
ostale zbirke sadr`e tragove ~ovjekove raspolu}enosti i tragizma.
Samo bivstvo ima dvoliku prirodu – da zavede i razo~ara. U
tim sferama kola “skrivalica„ pjesnikovog usuda i ma{te. Oporavka ima, ali izle~ewa nema. @ivot je mo`da bolest! Taj dijagnosti~ki “recept„ nalazimo i u Brkovi}evim stihovima. Ne krije da
ga naglasi i kad je rije~ o vjeri. Jezik poete dovodimo u vezu: da se
ra{~ini (zlo)upotreba idejâ, pa i vjerskih. Da pomenemo ponovo
Hajdegera. On ka`e da tamo gdje je jezik, tamo je i svijet. Brkovi}
se dr`i ove opazice kao dijalekti~ke uslovnosti. Sro|uje wihove
unutra{we te`e i domi{qawa!
I, evo, sedam tuma~a pjesnikovog djela kazuje {ta su u wemu
prepoznali. I kako su prepoznato imenovali. Dakako, svako na svoj
na~in. Tako }e Miloslav [uti} za Brkovi}evu poeziju re}i da
podrazumijeva afirmaciju nagonski utemeqenog stvarala~kog impulsa za ra~un intelekta. Ne pori~u}i kriti~arev stav ovu }u
opasku dopuniti svojim utiskom. Brkovi}ev intelekt ipak je podre|en zahtjevu pjesni~kog znaka. Imanentan je wemu i kada ru`i i
kada etikuje pojave svijeta. U tome ga ne spre~ava temat ni govorna dikcija. Ni~im ne napu{taju modernu modelativnost stiha.
Milan Miloradovi}, prikazuju}i Brkovi}evu zbirku pjesama
Slike slika, isti~e da je wegova poezija zgusnuta, da iza svakog stiha stoji dugotrajno empirijsko promi{qawe i vremensko talo`ewe. U woj je prepoznao osobenu lingvisti~ko-semanti~ku rasko{.
Ja bih rekao da je ona rijetka u na{em pjesni{tvu. Najve}i
udio u stvarawu zavedene rasko{i imao je Mom~ilo Nastasijevi}
shvativ{i da je poezija, iako govori o svijetu, u stvari govor sa sobom. Dome}e mu oneobi~ene zvu~ne idiome da se boqe upije i spozna.
Brkovi} se slu`i sli~nim iskustvom idu}i u tome daqe. On
rije~ razdvaja, lomi i ukr{ta do krajwih granica, ne bi li tim ~inom iz we iscijedio `eqenu zna~ewsku su{tost. Ponekad se zapostave ritmi~ke proporcije, ali ni u takvim slu~ajevima stihovi
ne ostaju strukturalno nedogra|eni. Samo im je dat druk~iji tonski instrumentarij.
Ono {to formira Brkovi}ev stih ekvivalentno je uzro~nicima koji ga tvore i inoviraju. Ne samo u do`ivqajnom smislu, koji je bazi~an, nego i u ritmi~kom, fonolo{kom i drugima. Tako
shva}ena struktura stiha proizvod je svih tih elemenata, ukqu~uju}i tu i mehanizam kombinovawa rije~i i wihovog uvo|ewa u poqe semanti~kih odnosa.
Pjesnik takve odnose ostvaruje putem jezi~kih sloboda, vode}i ra~una da o~uva zna~ewsko jezgro stiha i da mu dâ kreacijski
zamah i puno}u. Ako bismo ra{~lawivawe wegovih stihova strogo
vr{ili, do{li bismo do zakqu~ka da se oni sre}no uklapaju u ispovjednu cjelinu, modeluju}i do`ivqaj na ~isto subjekatskoj osnovi. Takva osnova imanentna je dubini veza izme|u izraza i misli.
Pi{u}i o Brkovi}evom pjesni{tvu Nenad Dakovi} u wemu
pronalazi oblike jezi~kog eksperimentisawa koje ne ostvaruje
120
`eqenu komunikativnost. Ova poezija ima “skrivena„ simboli~ka zna~ewa i tra`i izbirqivog ~itaoca, a ne onog koji se zadovoqava jasno{}u stiha.
Ova poezija posjeduje i duboku ironijsku zasnovanost. Wu
treba tra`iti u asocijacijskom kqu~u i u slikama kontrastne tipnosti. On je daleko od svake anahronizacije izraza koja prosto
plavi ovda{wu i sada{wu produkciju ovje{talog rimovawa i {timovawa. Brkovi}eva pjesma kloni se opisa. U krug svoga svijeta poeta uvodi imaginaciju kao efektnu prenosnicu misli. U pitawu je
moderan na~in preno{ewa. Najvi{e putem jezika koji sadr`i smisaona i foni~na bogatstva. Poeta spre`e pojmove razli~itog
spektra daju}i im posebnu nivelaciju i osmi{qewe. Opozicion je
prema svakom vidu uop{tene recepcije. Iskqu~ivo ga zanima ona
vokacija koja je autohtona u jezi~kom i zna~ewskom smislu. Nalik
je na eksploziju koja se ne sti{ava. Ne bar dok se ne okon~a do`ivqajni proces i vaspostave unutra{we vibracije.
Krug ostaje krug i kad se {iri i kad se su`ava. Nekad se pjesnikova misao iskazuje kratko}om ispovjesti, po ugledu na aforizam, a nekad poprima obli~je {irih vokacijskih slivova obuzetih
jakim talasawem gor~ine.
Kako poeta shvata vrijeme kao uzro~ni lanac udesa, ono se
ne prima lakoma srca. ^im u~estvujemo u egzistenciji, moramo
osje}ati te`inu toga u~estvovawa. Brkovi}eva poezija zapravo
inicira zapu}ewe u slo`enosti egzistencije naj~e{}e sazdane od
straha i krika: Zazidaj samost/ da je ne pomete/ stud iz/ van Katedrale/ iz we vrisni.
Sve {to do`ivqavamo situirano je vremenom i kretala~kom amplitudom. I bjekstvo u samost implikuje kinetiku duha jer
ona ne oli~ava prazninu ve} razlistava postojawe. Poeta na sebi
svojstven na~in projicira vrijeme kao sastavnicu bivstva po ve}
poznatoj formuli: gdje je vrijeme, tamo je i prostor. [to su figure zla u wemu frapantno prisutne dijagramirano je pjesnikovim
do`ivqajem. Ponajpre kao `albena inicijacija ili apsurd: A ono
ni{ta {to bje{e prije/ poprije/ da ni{ta bude poslije.
Sposobnost poetske misli sastoji se u tome da “navra}a„ do
porijekla bi}a i da istovremeno baci pogled unaprijed. Ima tu ne{to iluminozno. Ne{to {to osje}awu daje krila da poleti. Putem
brojnih osmislica koje govore da wene su{tine poeta neprekidno
resorbira i ovaplo}uje. Tako je bilo od Ovidija do dana{wih dana. Na{ pjesnik vjerno slijedi takav motivacioni uzus iako zna da
je nevoqno bi}e “slamka me|u vihorove„. Uprkos toj ~iwenici ne
gubi status trajawa.
Poeziji je kao i `ivotu priro|en faktor kontinuuma. Temu
bola nalazimo jednako prisutnu i kod Propercija i kod ovovremenskih poeta. Nalazimo je i kod Brkovi}a. Posjeduje vrlinu `ive semanti~ke gravitacije koja, kao takva, cirkuli{e u svim wegovim pjesni~kim zbirkama, a najvi{e u zbirci Dvojedan bez dan.
Mnogi se pitaju da li klatno vje~nosti umara duh ili ga inspiri{e na stalna tragawa. Dr`e}i se jedne Mati}eve premise da
je poezija vje~ita svje`ina svijeta ostajemo pri uvjerewu da je svijet neistro{iv i da je duhu dato da ga svojim vizijama pretekne.
Odr`iva je i Monteweva teza o ~ovjekovom uzdignu}u uz pomo}
tvor~eve ruke. To je ruka duha koji bivakuje u prevlastima ma{te
i sna. Oba ova fenomena sna`no figuriraju u mnogim Brkovi}evim pjesmama kao ne{to nasu{no. Kao udisaj vazduha: Pramom se
121
Re~ obrete/ razdenu senom razdana/ S putawe da sve/ s/t ne skrete/. Od tebe glas mi: mir-Jana.
Re}i }u da je zlo `ivota Brkovi} vizijski vje{to razotkrivao i bojio tamnim tonovima. Istorija je izda{na u wegovoj dodjeli nedu`nima. Ni molitve ne poma`u da se ono progna iz svijesti
qudi! Brkovi}eva poezija sazdana je od stalne igrivosti. Bar kad
je poetska fokusacija u pitawu. Sa mno{tvom refleksivnog u sebi, {to je znak da poeta vlada predmetom pjeva. Ne li{ava stih
lirske supstance. Ako se fiksira svijet kao ste~eno iskustvo, mora biti prisutan i princip wegove univerzalne imeni~nosti. Ova
je poezija tvorena na toj podlozi. Mi }emo to nazvati podlogom
koncentri~ne intuicije.
Aleksandar Novakovi}
SVETLOST MALIH STVARI
Ivan Lalovi}: Slovo pretka, Brankovo kolo,
Sremski Karlovci, 2009.
Kwiga pesama Ivana Lalovi}a (1975) objavqena u izdawu
Brankovog kola iz Sremskih Karlovaca, na prvi pogled ozbiqnog
i patrijarhalnog naslova Slovo pretka, ina~e osma po redu (ako
ra~unamo i jednu koautorsku), predstavqa na neki na~in logi~no
zaokru`ivawe jednog perioda Lalovi}evog stvarala{tva protkanog slikama vi{e isprepletenih nego su~eqenih svetova. Naime, u
ovom delu autor ve{to izbegava klasi~nu formu dana{weg mantrawa umi{qenih nacionalnih “veli~ina„. On ne peva na {ablonski na~in o Trojeru~icama, Hristu i ikonama, ne mantra zavete krvi, tla i odmazde, ne oslawa se na vulgarno “guslawe„ ali, s druge
strane, ne odbacuje folklorne i duhovne elemente.
Dok veliki broj “bardova„ poistove}uje duhovne teme sa dosadnim, razvu~enim stihovima u kojima samo pokazuju svoje nepoznavawe kako religije tako i nacionalne istorije Lalovi} barata, s razlogom i ve{to, kratkim, {tedqivim, skoro {krtim stihovima. Oni koji o~ekuju nekakvo “pletenije sloves„ barokne rasko{i bi}e ovom kwigom zaista razo~arani, ali mogu re}i i to da }e
svi ostali po`eleti da je pro~itaju jo{ jednom.
Raspore|uju}i pa`qivo stihove Lalovi} ih koristi ponekad scenaristi~ki ili, ~e{}e, aforisti~ki. Ipak, daleko je od toga da je poezija koju predstavqa dekonstruisana ili nedore~ena.
Upravo ta kratko}a daje potrebnu jasno}u poruke.
Svet pesama Ivana Lalovi}a je sazdan od o{trih kontrasta.
Lalovi}ev mikrokosmos u kojem boravi i Bog je sazdan po autorovoj meri zlatne sredine izme|u onostranog i propadqivog. Re~ je,
dakle, o ne~em izvan nas koje nam se ne obra}a sa visine, strogim,
autoritativnim tonom i zahteva `rtve ve} je sadr`ano u svakodnevnim, malim stvarima koje nas okru`uju. Ono nas opomiwe i zna
ponekad da pecne “dok stavqamo kravatu/ u prazna jutra„. Fizi~ki
svet, sam po sebi, nema neku naro~itu poentu koja je, da je demaskiramo: “majmun koji igra/ na simsu prizora„. U svetu koji nas okru122
`uje su mnoge senzacije odurne (sviwokoq u O nepobedivoj sviwi),
povr{ne (sajber qubav u Oglasu), ili zaludne (prepisi u Korovu).
U pesmama ima pone{to humoristi~kog, ~ak i onda kad se ~ini da
je re~ o religijskoj temi (Bog “nagra|uje„ vernike pivom na pla`i
u Morskoj zvezdi), {to celoj kwizi daje potrebnu {arolikost a i
omogu}ava da, s obzirom da je tematski {arolika, bude pro{arana
cezurama kao dobro komponovano muzi~ko delo.
Nagra|ivan i objavqivan, potvr|en kao autor osobitog senzibiliteta, Lalovi} je pro{ao kroz svoje “gra|ewe stila„ i jedino pitawe koje se postavqa ne odnosi se na kvalitet wegovog dela
ve} kojim }e putem i}i u skorijoj budu}nosti.
@arko \urovi}
VRIJEME KAO POETSKI MEDIJ
Andrija Radulovi}: Biv{e kraqevstvo, Udru`ewe
kwi`evnika Crne Gore, Podgorica, 2010.
Nedavno objavqena zbirka poezije Andrije Radulovi}a Biv{e kraqevstvo indikativna je po tome {to je vokacijsku spiralu
pored drugih tema okrenuo i prema istoriji. Dijelom da je “prepri~a„ kao dogodbeni proces, a vi{e da poetski naglasi misao da
svaki uspon sadr`i klicu pada. Ta hegelijanska ideja o dijalekti~kom kretawu istorije na{la je odgovaraju}e refleksije ne samo u
filozofiji nego i u poeziji.
Poezija smje{ta istoriju u svoj kontekst, oslowen na vizijski supremat, dakle na jednu slo`enu egzistentnu datost. So~iva te
vizije su razli~ita od epohe do epohe. I od stvaraoca do stvaraoca. Ovidijevo so~ivo je druk~ije od so~iva Majakovskog. Me|utim,
jedno je zajedni~ko: bivstvo kao generativni impuls.
Prvi ciklus Radulovi}eve zbirke Kwiga u plamenu zagovara priziv toga na~ela. Ovdje apliciranog putem bogatih vizijskih
kodova. Istorija u wima egzistira kao fenomen demonstva. Kako
je svakom dobrom pjesniku priro|eno da obnavqa unutra{wa uzbu|ewa, ne mo`e mimoi}i postojawe nazna~ene pojave. Za~as obgrli
misao. I misao prokqu~a: Nisam vi{e siguran/ U rijeke/ Mora/ Jezera/ Gdje sam lovio sutone.
Nije lako trviti se sa demonom koji ne spava. Ne trpi ni
pre~uj ni suzu. Poeta se sa wim upustio u neku vrstu “duela„. Uvi|a da je nepogubiv. I po toj osobini tragi~an. U petnaest lirskih
fragmenata apostrofirana je “lista„ tragi~ne istorije. Ovi
fragmenti zami{qeni su kao epitaf woj.
Wega je porodilo pjesnikovo osje}awe da je u ~ovjekovoj egzistenciji jedino tragika vje~na. Ono {to se stvori, neumitno se rasku}i i nestane. Registrujemo ih kao biv{a vremena. Poznato nam je da
ptica tra`i oslonac u lepr{awu. Rekao bih da je to slu~aj i sa istorijom. Dok lepr{a – sre}na je. Kad onemo}a u letu – postaje farsa.
Pjesnikovo nije da izvodi zakqu~ke. Wegovo je da vizionira svjetove. Da pjesni~kim jezikom iska`e wihove te`e i protivte`e. Da skida togu sa sumwi koje opsijedaju bi}e. U pomenutom ci123
klusu Radulovi} je putem slika blage uko{enosti do~arao vremenske protoke. Dramu wihovog tragi~nog ponavqawa. Bez obzira da
li se radi o Cezaru, Bonaparti ili nekim drugim titularima koji
su u svom dobu zasjenili svijet i – nestali.
Ovaj ciklus, a i druge cikluse u zbirci Biv{e kraqevstvo
odlikuju visprene opazice, jezi~ka izbirqivost, skladnost tonaliteta i dubina refleksije. Mene je prvi ciklus posebno zaintrigirao jer se u wegovoj orbiti, kao zna~ewski elemenat, javqa sumwa.
Wu poeta veoma dobro eksploati{e daju}i joj po~esto filozofske
zamajce. Dakako, u odori pjesni~kog predosje}awa. Semanti~ki su
analogni sa pjesmom iz uvodnog dijela poeme. Navodimo ih: Nisam
vi{e siguran/ U zvijezde daleke/ U nebo sklono/ U dane koji dolaze.
Re}i }u i to da ova poema ima i besjedni~ki karakter. U woj
poeta razvija misao o nepostojanosti trajawa. Samim tim {to je to
predmet pjesnikove vizije moje nije da pitam da li je odr`iva ili nije. Bitno je da je pjesni~ki spektrirana kao takva. Idiom nestanka,
ili boqe re}i smjene vremenskih uzastopnosti sre}no se na{ao u
fokusu pjesnikove radoznalosti. Nije se u narodu tek onako odomila
misao: Poslije boja kopqem u trwe. Trwe nije sre}an priklon za du{u. Poeta rije|a epohe i li~nosti, udijevaju}i u wih odbqeske trijumfa, ali i navlake no}nih mora koje se zavr{avaju porazom. On se
izgleda ne mo`e pore}i. Radulovi} ga stepenasto varira iz pjevawa
u pjevawe, naj~e{}e putem magnovenih valera i nijansiranog jezika.
I druga tri ciklusa sadr`e sli~na motivska predo~ewa me|u kojima istori~no ima prevagu. Poeta {iri vokacijski {estar
i na druge temate. One li~nog profiliteta, gdje se pod jednom nadstre{nicom nalaze brojni rukavci ~ovjekovog nezadovoqstva – od
tjeskobe, bdjewa, samo}e i inih indikata.
Radulovi} je svjestan ~iwenice da ~ovjek sada{wice `ivi
diskontinuiranim `ivotom. Da ga potresaju drame i udesi. On }e i
u naizgled profanoj temi prona}i ne{to neobi~no i zagonetno.
Kao u pjesmama Kqu~ i Crna ma~ka. Znamo za funkciju kqu~a. Mislimo da je wegova pri~a zavr{ena sa vratima. Nije. Pitamo se
{ta je sa kqu~em koji treba da otkqu~a ne{to/ izme|u mene i tebe. Sli~nu zagonetnost sadr`i i druga pjesma. S ma~kom se mo`e
prespavati zima, mo`e... Kako su snovi najva`nija pjesnikova imovina, on se pla{i da mu ih ona ne zagrebe.
Dra` Radulovi}eve pjesme le`i u podtekstu. U wegovoj osobenoj vibratuti koja biografskoj ~estici dodaje pojmqivu apstraktnu modeliranost. Rije~ u pjesmi je pamtqiva ako iznutra zavarni~i. Ako ima snovni titraj i milosnu boju. Da bi motiv imao
va`ewe – leksi~ko, pojmovno ili neko drugo, mora biti prelomqen kroz prizmu najli~nijeg osje}awa i mora imati korjen u viziji. Zato {to je vizija jedino u pjesmi rje~ita.
Radulovi} dobro razumije navedene uslovnosti nastajawa
pjesme. Ako se ne razumije u eksere, u granulacije kuglica u obrtnim postoqima, razumije se kako se ona tvori, kako se “pro{ivaju„
weni rubovi. I, kona~no, kakva joj je su{tost. U tvorewu pjesme nije poeta sputan {ablonima. Ni kad je u pitawu forma, ni kad su u
pitawu iskazna svojstva. Pu{ta ma{ti da se razmahne a ritmu da
preuzme ulogu nosa~a do`ivqajnih svjetova. Pjesma sve mo`e biti
drugo osim pri~e. Simbol je wena glavna okosnica. Transvokacijsko pribje`i{te. Eto dovoqno povoda da se ona upije. U dvojstvu
tih uslovnosti nastala je i Radulovi}eva antologijska pjesma.
Imenom Pjesma. Sa`mena je i fino lirski filtrirana: Javqa{ se/
124
lepr{avo/ azurno/ doziva{/ tajne virove/ Ti{inu/ Ti{inu/ ukletu dubinu/ Vidarice moja.
Iako vi{e pjesama u ovoj zbirci ima mitsku aromu, budu}i
da “prenose„ daleka vremena u ovo vrijeme, Radulovi} je svojom zavodqivom senzibilno{}u uspio da u wih utisne duh nove poetske
svje`ine i sjaja. To je mogao jer je u ekstazi prona{ao mogu}nost da
svijet osmotri iz dubinskog ugla, a to zna~i u zami{qenoj optici.
Najve}ma pitala~koj.
Drugi su anahroni!
Gordana Vlahovi}
U SLAVU TVORCA
SNAGOM RE^I
Obren Risti}: Venac Tvorcu, Apostrof, Beograd,
Kwi`evni klub Branko Miqkovi}, Kwa`evac, 2009.
Dvema zbirkama pesama, Uznemireni su sveti ratnici
(2006) i Gospod je veliki poeta (2009), kwa`eva~ki pesnik i ~lan
uredni{tva ~asopisa Bdewe Obren Risti} postavio je tematsku
osnovu za kwigu Venac Tvorcu (2009) kojom je pro{irio refleksivnu i duhovnu ravan iz navedenih zbirki.
Venac Tvorcu motivski pripada duhovnom pesni{tvu. Po
formi delo neobi~no, ne ~esto u kwi`evnosti zbog zahtevnosti
koju u sebi nosi. Akademik @arko \urovi} naziva ga zbirkom pesama. Za Miroslava Todorovi}a svojevrsna je pesni~ka poslanica
a Du{an Stojkovi} prepoznaje klasi~nu i zahtevnu formu, sonetni venac. Polaze}i od magijske uloge kruga, te i venca, pesnik koristi datu formu za postizawe jedinstvene slojevitosti putem metafori~no asocijativnog iskaza.
Moto Risti}evog Venca Wego{evi su stihovi:
Ah, krasotu nebeskog voinstva
smrtni nikad posti}i ne mo`e!
Moto odre|uje pesnikovo usmerewe: uprkos trudu ~ovek je
malen pod nebesima i doseg mu je ograni~en. U duhu lirskog subjekta tvorac je mera sviju stvari, te i sve {to se doga|a po Wegovoj je
voqi. Da je Gospod velik u delima, od prapo~etka, lirski subjekt
primerom nas uverava citatnim i asocijativnim oslawawem na
Novi zavet u kome se pomni ~italac upu}uje na verovawe u ~uda. A
~uda su svekolika. Jedno od wih nepojamno, samo Wemu pristalo, da
je jednim hlebom nahraweno mno{tvo (tre}i sonet).
Uz Tvor~evu pomo} traga se za su{tinom, tajnom bi}a. Put
ka tvorcu vodi kroz Re~, jevane|osku, pa qudsku. Jer i Jovan re~e:
U po~etku be{e re~, i re~ be{e u Boga, i Bog be{e Re~. A kod
Obrena Risti}a “... za~eto slovo u srok i zvuk u svetlost i krasotu„, za spas istine i lepote, i u slavu Tvorca. Pesni~kog bruja ima
“... u glasu biqa i vo}a, u cve}u i trwu„.
125
Osim aluzija na biblijske teme ~ija se zna~ewa pro{iruju i
produbquju u svoj Venac je pesnik Risti} upleo i magijsko. Hrast, u
mnogim krajevima sveto drvo, poseduje kultnu, magijsku i mitsku
vrednost u narodnom verovawu a simbolika wegova pro{iruje se i
povezuje sa gran~icom kojom se raspiruje vatra na dan Hristovog ro|ewa. Prisutna je tako|e tajnovitost i snaga vatre i vode u stvarnosnom i imaginativnom svetu. U pesnika je `ivo istorijsko pam}ewe,
i to ne samo u desetom sonetu (an|eli sa gra~ani~ke freske).
Vizuelizacijom i prijemom akusti~ki spoqa{wih efekata
posti`e se skladnost prirode i bi}a lirskog subjekta:
... A kao da uvek tijo silazim ili od ne~eg uzmi~em
Srce mi u visokim {umama jo{ radosno kuca...
Toponimi Isto~ne Srbije (Stara planina, Rtaw, Mixor...)
bli`e odre|uju zavi~ajne prizore i slike.
Uz tragawe o spoznaji ovozemaqske sudbine ~ovekove, uz prolaznost, svetlost i tamu, vreme arhai~no i vremena neizvesna {to
se ka jedinki vaqaju, akcenat je na mo}i Tvorca, na snazi re~i i zrnu Nade. A deli} tog zrnca je u pesmi. No, pesmi je te{ko pri}i, toj
Danajevoj k}eri, kako je lirski subjekt do`ivqava, aludiraju}i na
pri~u helenske mitologije a ostavqaju}i ~itaocu da se pita je li
bavqewe pesmom sli~no kazni izre~enoj Danajevim k}erima; te`ak,
mukotrpan posao, ra|awe iz muke, ili ubojito poigravawe nikad do
kraja dovedene igre. Iz te tajnovite, vi{ezna~ne, aluzivne sintagme ide starozavetna nadrealna slika otvarawa mora, prizvana sa
tavnih stranica neiscrpne kwige, iz prastarih vremena, privla~na kao mogu}nost, neverovatna kao ispuwewe (sedmi sonet).
Svaki od ~etrnaest soneta naslovqen je po~etnim stihom
prvog katrena. Stihovi po du`ini variraju od dvanaesterca do {esnaesterca. Uz jezi~ko stilska sredstva (pore|ewe, metafora, opkora~ewe...) pesnik koristi arhai~ne a katkad i srpskoslovenske
izraze i sintagme. Da se arhaikom potkrepi pri~a starostavna i da
ni{ta ne biva od nas tek, nit se nama zavr{ava.
Bilo bi nemarno ne pomenuti sjajnu likovno-grafi~ku
opremu kwige (Tomislav Mijovi}) i odabir likovnih priloga Dragoslava @ivkovi}a, kwa`eva~kog umetnika vi{estruko nagra|ivanog za svoja likovna ostvarewa. Na~inom na koji je kwiga opremqena estetski do`ivqaj ~itaoca postaje potpun.
Mirko Ikoni}
O DUHU ISKONA ILI
ZAVETNE KWIGE ZBORE
Obren Risti}: Venac Tvorcu, Kwa`evac – Svrqig, 2010.
Lirska poezija je najstariji i najsavr{eniji oblik umetni~kog iskustva ili, kako to teoreti~ar kwi`evnosti Zdenko Le{i}
ka`e: “Ona je od najstarijih vremena kod svih naroda {irom svijeta
126
pratila `ivot ~ovjeka, izra`avala wegove emocije i `udwe, obiqe`avala wegove radosti i `alosti, ostvarivala wegovu potrebu da
op{ti sa silama prirode i s Bogom, davala maha wegovom nagonu za
igrom, omogu}avala mu da iska`e svoju misao o sebi i svijetu, pomagala mu da savlada osje}aj samo}e, da razgovara s drugima i da zajedno s wima podnosi te`inu postojawa„. Upravo ovu definiciju je
kristalno jasno potvrdio na{ do`ivqaj pesni~ke kwige Obrena Risti}a Venac Tvorcu ~ije se drugo izdawe nedavno pojavilo, a koja u
emotivnom, eti~kom i naro~ito esteti~kom smislu savr{eno korespondira na relacijama ~ovek – svet i priroda – Bog i potvr|uje da
je fenomen lirskog govora istinska i neraskidiva veza izme|u
Tvorca i svega {to je stvoreno, vidqivog i nevidqivog, i u emocionalnom i racionalnom smislu, od iskona do na{eg vremena.
Tako postavqena duhovna i materijalna osnova sonetnog
venca, te stroge pesni~ke forme, posve}ene Tvorcu, neobi~no je
zna~ajan pesni~ki ~in, naro~ito u poeti~kom smislu, ali i {ire,
u kulturolo{kom, civilizacijskom i, naravno, tradicionalnom
do`ivqaju Boga kao apsoluta, shva}enog {ire i dubqe od religijskih predstava i dogmatskih verovawa.
Obren Risti} je kwigom Venac Tvorcu pokazao pokazao da je
govor poezije univerzalna komunikacija kojom se ~ovek potvr|uje
kao najsavr{enije delo Tvorca kome je, i pored gre{nog prestupa,
ostavqena nada u spasewe kao i mo} da i sam stvara uveren da je Bog
milostiv a wegova qubav iznad svega ovozemaqskog, tro{nog i prolaznog. Ta qubav i duhovna snaga su vi{e od umetni~kog do`ivqaja u smislu kona~nog pokajawa za onaj `alosni trnov venac kojim su
oholi i nerazumni nagradili Tvor~evog jednorodnog sina, pa zato
pesnikov sonetni Venac Tvorcu treba shvatiti krajwe iskreno i
racionalno “po savesti istorije„ ili kao “dva sveta jednog tvorca,
nali~je i lice„, svetlo i tamu, zemqu i nebo, prolazno i ve~no.
Me|utim, to nipo{to ne prenebregava ~iwenicu da je ~ovek
tu gde je, u gotovo beznade`nom polo`aju, ali to ne zna~i da ga je
Tvorac zaboravio ili prepustio silama zla, ve} su to pre isku{ewa i tragawa na putu ka ~asu kada }emo polagati ra~une, pa ili kona~no propasti, ili se jednom zauvek spasti. Zato su pesnikove re~i od kojih su satkani ovi soneti vi{e artizam nego molitva, bar
u onom poeti~kom odre|ewu. Wihova su ve{tina i intelekt pouzdani i plodonosni.
Jo{ jednom se pokazalo da je “pesma nad pesmama – znawe
blagorodno„ {to pesnikov odnos prema Tvorcu ~ini i op{tim i
li~nim u filozofskom i eti~kom smislu. U tom finom duhovnom
skladu je zavi~ajno i planetarno, kao gra~ani~ka zvona ili wihovi odjeci sa Mixora, Rtwa i Hisara, i starostavne zavetne kwige
kao pouzdani znaci da na{e nade nisu uzaludne. Otuda pesma i sonetni venac kao delo stvarala~kog ume}a u kome su lepota i `udwa
dostojni Tvorca i wegove bezmerne sile. Iz tog razloga pesma je
vaqda i dobila sonetnu formu, odnosno isplela Venac Tvorcu za
spas istine i lepote u ovom carstvu koje nije puka “dolina pla~a i
tame„, ve} delo tvorca svetlosti i vrline i pobednika mraka i sila zla. Tako se pesma, odnosno wen savr{eni lirski govor obznanila neslu}enom snagom i iskonskom lepotom duha i materije, ~isto i jasno, kako ve} i prili~i u obra}awu Tvorcu.
Zapravo neizmerna snaga poezije nazna~ila je svog tvorca,
“majstora nedohvatnog su{tine i lepote„ koji smerno i samouvereno objavi “Gospod je velik u delima!„ {to je, ve}, civilizacijski
127
zavet koji se, na `alost, u na{em vremenu ~esto zaboravqa ili namerno ignori{e. Zato je ova kwiga lament nad sve{}u i save{}u
ovog sveta koji se rastrzan faustovskim nemirima sve vi{e udaqava od Gospoda, otu|en i oja|en luta od nemila do nedraga, pa se glas
pesnika s razlogom mo`e razumeti kao glas vapiju}eg u pustiwi.
Pesni~ka kwiga Venac Tvorcu Obrena Risti}a je sinteza
onog najboqeg i naj~asnijeg u svakolikim naporima da se carstvo
zemaqsko saobrazi carstvu nebeskom, dodu{e vi{e na estetskom
nego na dogmatskom planu. Pesnik je apsolutno svestan svoje “tvora~ke„ uloge pa stoga na kraju posledweg soneta skromno i pomirqivo nagla{ava: “Ako sam pesnik samo me ovde dovoqno ima, u glasu/ Biqa i vo}a, u cve}u i trwu. Du{a se u ti{ini spustila/ Tolike `izni minu{e, a pesma tek izustila„.
Qubi{a Rajkovi} Ko`eqac
DOBRODO[LICA
NOVOM PRIRU^NIKU
Branislav V. Brankovi}: Novi prilozi
nastavnom izu~avawu kwi`evnosti (CD-kwiga),
izdawe autora i porodice, Zaje~ar, 2010.
Profesor kwi`evnosti Branislav V. Brankovi} (Radi~evac, 1955) u svojoj spisateqskoj misiji nastavqa sa sa~iwavawem
kwiga ~ija je namena da budu od koristi nastavnicima i profesorima u obradi pojedinih kwi`evnih dela u osnovnoj i sredwoj {koli. To su kwige nevelike obimom, ali veoma korisne za nastavnu
praksu. Wima se, kao svojevrsnim uxbenicima, mogu slu`iti i |aci vi{ih razreda osnovne {kole i, naro~ito, |aci sredwih {kola.
U wima su obra|ene, mada ne uvek i u svemu metodi~ki, neke nastavne jedinice predvi|ene va`e}im Nastavnim planom i programom;
one, dakle, sadr`e {kolske interpretacije kwi`evnih dela. Nakon kwiga ove provenijencije, kao {to su Azbu~nik “Pop-]ire i
pop-Spire„ /I/ (1996) i Muke po Makarenku (1999), pred nama je, evo,
i kwiga Novi prilozi nastavnom izu~avawu kwi`evnosti (za sada, samo u elektronskom obliku), ~iji naslov korespondira sa podnaslovom pomenute kwige Muke po Makarenku, a glasi: Prilozi
nastavnom izu~avawu kwi`evnosti.
Prvi tekst u ovom priru~niku je O Savi Nemawi}u (Svetom
Savi), koji se – uz ostale dobre strane – odlikuje i sa`eto{}u. U
wemu su na veoma jasan, pregledan i sistemati~an na~in prikazani
`ivot i kwi`evni rad Save Nemawi}a, wegove zasluge kao rodona~elnika srpske pismenosti i srpske duhovnosti uop{te. Sve je tu izlo`eno s merom, u glavnim crtama, jer radovi sinteti~kog karaktera, kao {to je ovaj, sublimne su prirode i, poput kakvih rezimea, ne
dopu{taju analiti~ki pristup, no smatramo da je Savinom @itiju
Svetog Simeona trebalo ipak podrobnije ({to zna~i i analiti~ki)
pri}i, kako bi se pomoglo |acima da potpunije i dubqe, ose}ajnije,
do`ive umetni~ku vrednost (tj. lepotu) ovog dela koje je kamen teme128
qac srpske kwi`evnosti, a naro~ito da dubqe (sna`nije) osete i do`ive wegovu liri~nost, wegovu poeti~nost, du{evnost autora...
I rad O klasifikaciji usmene kwi`evnosti znala~ki je napisan. Ta problematika je ina~e dosta slo`ena: kriterijumi za
razvrstavawe dela na vrste i podvrste tu su te`e odredqivi i stoga neujedna~eni, te od autora do autora (zavisno od wihovih pogleda) ima i prili~nih razli~itosti, neusagla{enosti (po{to je ta
tematika, sama po sebi, diskutabilna), no Brankovi} se, dr`e}i se
najvi{e Vukovih polazi{ta, dobro sna{ao (slobodno mo`emo re}i) i u ovoj materiji, nude}i ~ak i neka nova re{ewa (po na{em
mi{qewu prihvatqiva).
Nacrt za obradu odlomka iz Sterijine komedije “Pokondirena tikva„, premda ne donosi neke ve}e novine, siguran je putokaz i nastavniku i |acima za dola`ewe do su{tinskih literarnih vrednosti ovog komediografskog dela i poimawa wegovih
umetni~kih poruka.
Radom O “Glavi {e}era„ Milovana Gli{i}a Brankovi} se,
s razlogom, vratio Gli{i}u kao jednom od glavnih za~etnika i
predstavnika realizma u srpskoj kwi`evnosti, tako da je taj tekst
komplementaran sa wegovim priru~nikom za ~itawe proze Milovana Gli{i}a Gli{i}, na kraju XX veka (1996). Dobro je {to je
Brankovi}, kao prilog ovom radu, pru`io i Selektivnu bibliografiju radova o Gli{i}evoj “Glavi {e}era„.
Ovaj priru~nik, koji se, ina~e, pojavquje kao druga kwiga u
ediciji Zbornici, zavr{ava se tekstom Orijentacioni raspored
nastavnog gradiva iz srpskog jezika i kwi`evnosti za II i III razred sredwe {kole za u~enike sa posebnim potrebama. Taj tekst }e
biti od velike pomo}i profesorima u izradi wihovih mese~nih i
nedeqnih planova rada: ne}e morati vi{e da lutaju i da se snalaze
kako ko zna i ume. On }e, pored ostalog, biti od koristi i Ministarstvu prosvete SR Srbije: nadajmo se da }e ono iz wega, najzad,
saznati da ~uvenu (antologijsku) pesmu Simonida ne treba pripisivati Jovanu Du~i}u (koji, ina~e, ne oskudeva u antologijskim pesmama), jer je wen autor – {to i osnovci znaju – Milan Raki}.
S obzirom na sve prethodno re~eno smatramo da priru~nik
Branislava V. Brankovi}a, darovitog kwi`evnika i iskusnog prosvetnog radnika, Novi prilozi nastavnom izu~avawu kwi`evnosti zaslu`uje da bude objavqen i kao “klasi~na„ kwiga, i to, po
mogu}stvu, u ve}em tira`u, kako bi bio dostupan {to ve}em broju
nastavnika, profesora i |aka.
Branko Pirgi}
BOGATSTVO RAZLI^ITOSTI
Mirjana D. Stefanovi}: Kratki uvod u istoriju
srpske kulture, Beograd, 2008.
Prof. dr Mirjana D. Stefanovi} u predgovoru ovoj kwizi
sa~iwenoj od deset predavawa ka`e: “Ovaj priru~nik – a to je ve}
iz naslova vidqivo – ne obra|uje celokupnu istoriju nacionalne
129
kulture ve} kqu~ne, hronolo{ki svrstane probleme„. Kqu~ za
ulaz u ovu kwigu bile su mi upravo dve re~i iz naslova: kratki, dakle uvod u istoriju srpske kulture. Pomenu}u naslove ovih poglavqa/predavawa: Znawe o kulturi, problem izu~avawa; [ta je kultura?; Postoji li ~ista nacionalna kultura?; Dolazak Slovena
na Balkan. Po~eci srpske dr`avnosti; Srbija u vreme dinastije
Nemawi}a; Paganstvo i/ili hri{}anstvo?; Kosovska bitka iz
1389 – izme|u stvarnosti i mita; Slika i kwiga; Seoba Srba i
nova kultura Srba; Biblioteka na{a nasu{na.
Ovo je jedna u~ena, obave{tena ali “opu{teno„ pisana kwiga. Kada ka`em “opu{teno„ isti~em da u woj, pored onog majstorstva povezivawa podataka koje proizlazi iz dubokog poznavawa teme, ima i puno primerima iz literature za~iwenog izlagawa.
Otud prozni fragmenti, stihovi i kra}i citati iz dela V. Pope,
D. Maksimovi}, M. Pavlovi}a, Z. Mi{i}a, M. Popovi}a, I. Sekuli}... oplemewuju izlagawe i wenoj pri~i daju slikovitost i dinamiku.
U podnaslovu ovoj kwizi stoji: Izme|u stvarnosti i tradicije. I ve} se tu ose}a prisustvo blagog raskoraka, da ne ka`em
na{e raspetosti u pristupu definisawu sopstvenog identiteta;
ne~eg {to je sme{teno izme|u mentalne i stvarne Srbije. U pri~u
o srpskoj kulturi Stefanovi}eva unosi sna`no uverewe o vitalnosti na{eg kulturnog habitusa: civilizacijsko “treperewe„; me{awa i kome{awa naroda i kultura; vizantijski, mediteranski,
ruski i {ire – slovenski, otomanski, paganski i starobalkanski,
sredwoevropski i zapadni uticaji pulsiraju na ovim na{im prostorima tvore}i {irok spektar kombinacija koje – kako to iz wene pri~e ovde proizlazi – daju bogatstvo, dubinu i {irinu na{em
kulturnom `ivotu. Takvo shvatawe vitalnosti i bogatstva sopstvene kulture moglo bi biti dobra osnova za jedan druga~iji pristup osmi{qavawu i artikulisawu na{ih kulturnih modela; pristup, dakle, u okviru kojeg bi se kultura shatala kao bogatstvo sa~iweno od razli~itosti (a ne kao borba za wihovo potirawe); kao
strategija gde je posmatrawe stvari i pojava istovremeno iz vi{e
uglova po`eqno i podsticajno. Uostalom i autorka ovde poentira
da kultura nije pojam koji bi trebalo upotrebqavati u jednini.
Ukazuju}i na podsticajno shvatawe tradicije kao delatnosti transistorijskog pam}ewa autorka razvija svoju pri~u o na~inima kulturnih pulsacija Srba sve do kraja XVIII stole}a. U svojim radovima ona iskazuje posebnu usredsre|enost na nova tuma~ewa ideje i poetike srpskog prosvetiteqstva. “U prosvetiteqskoj kulturi Srbi su prepleli mre`u relacija ... ukinute su duhovne me|e, prelazilo se iz jedne u drugu duhovnu oblast ...„. Na
tom putu evropeizacije materwe kulture vojvo|anski Srbi su,
razvijaju}i otaxbinstvo na prostorima onda{we Ju`ne Ugarske
(tom prostoru gde se na{iroko demonstrirala i multikulturalnost i vi{ejezi~nost), shvatali da su neraskidivi deo {ire zajednice i da zbog toga nikako ne bi mogli da dovode u pitawe svoj
identitet. U toku i posle velike Seobe, izme{taju}i se van granica negda{we mati~ne dr`ave, srpski narod do`ivqava jedan
“dinami~ki rascvat u kojem nema centrizma ni centralizma, nema sredi{we ose oko koje bi se sve, i jedino oko we vrtelo„. Posebno je tu podsticajna i opaska da se od “XVIII stole}a kod nas
razvija smisao za komi~no, {to je predstavqalo osnovu i mogu}nost kriti~kog promi{qawa sebe i sveta„. (Uostalom, ta depate130
tizuju}a, trezvena, pa i subverzivna energija ni{ta mawe nam nije potrebna ni danas.)
Razvijaju}i svoja promi{qawa autorka istovremeno i odgovara na pitawe koje postavqa na str. 20: “Mo`e li da se kultura
razume kao mnogozna~no tkivo koje svaki dan, poput Penelopinog
rada, nastavqa da se tka?„ Svakako da mo`e, evo i na ovaj rekao bih
dijalo{ki na~in. Ispuwena podsticajnim opaskama ovo je otvorena kwiga; ona nudi puno prostora za u~itavawa, komentare, dopisivawe, polemiku...
Ova kwiga je prevashodno pisana za studente. Za~iwena je
mnogim primerima, bogato ilustrovana, sa hronolo{kom tablom i
spiskom kori{}ene literature. Oboga}ena provokativnim komentarima i novim uvidima u ~ijoj osnovi je poziv na dijalog – kratka
i jasna – ona se preporu~uje i naj{irem krugu ~italaca.
Danko Stoji}
ROMAN IDEJA
Milivoj An|elkovi}: Promocija revolucije,
Filip Vi{wi}, Beograd, 2008.
Roman Milivoja An|elkovi}a (1940) bavi se politi~kim
buntom u Srbiji tokom druge polovine pro{log veka i samim tim
spada u kategorije, po Re~niku kwi`evnih termina Tawe Popovi},
roman ideja, roman s tezom, anga`ovana kwi`evnost i didakti~ka
kwi`evnost. Anga`ovana kwi`evnost je termin marksisti~ke
kritike kojim se – ka`e Tawa Popovi} – ukazuje na vrstu kwi`evnosti ~ija je osnovna svrha kritika i promena dru{tva, tj. nepravednih socijalnih odnosa. I to pre svega kroz zna~ewe, a mawe
kroz kwi`evnu tehniku.
Promocija revolucije locirana je u 1997. godinu. Tada su organizovane vi{emese~ne gra|anske i studentske demonstracije. Tu
bismo ne{to zamerili An|elkovi}u – on pomiwe Broza, a ne pomiwe Milo{evi}a. Kako }e ~itaoci u inostranstvu i mladi u Srbiji koji tek po~iwu s ozbiqnom literaturom uop{te shvatiti Promociju revolucije?
Citiramo odlomke iz dijaloga pi{~evih junaka kao glasnogovornike wegovih ideja: “Zar demonstracije nisu spektakl koji je,
su{tinski, deo ideologije? Masovnost opet gura pojedinca„. “Dostojansto i istina ne mogu da se sabiraju i dele, kao izborni rezultati.„ “Sada su svi `rtve komunizma i borci protiv wega, a dobro
znamo kako je bilo. Gre{ka je u sistemu, ne u ideji (...) Ja govorim o
~istoti izvora, a ti o mutqagu u{}a./ Ni izvor nije bezgre{an (...)
To je posledwa utopija koju je iznedrio Zapad. I odmah je izvezao
na Istok, da mu ne smeta.„
Prime}ujemo da je pisac lepo literarno oblikovao ove parole. I daqe: [email protected] u vremenima obmana (...) U manipulisanoj
stvarnosti. Kao da smo duhovi sa nekog drugog sveta...„
Tawa Popovi} ka`e da je roman ideja vrsta romana ~iji su
svi sastavni delovi podre|eni izra`avawu neke ideje. An|elkovi}
131
kipti od buntovnih ideja, ali on ne bi bio umetnik kada bi te svoje ideje izra`avao bukvalno, parola{ki i deklarativno. On u svoj
roman unosi stilsku lepotu i ~ini ga prohodnim i prihvatqivim
za ~itaoca iako se ne radi o bestseler-kwi`evnosti.
Citiramo jo{ poneku re~enicu kao dokaz visokih pi{~evih
umetni~kih sposobnosti: “... Dan je bio sun~an i preliven o{trom
svetlo{}u, u ledenom vazduhu se lako disalo i Xoni prepozna ne{to nalik na plamsaje sre}e koji su izvirali iz wega. Iznenadila
ga je reka mo}nog toka, odsjaji olovne vode su sen~ili ru`ne vertikale u pozadini.„
An|elkovi} je optere}en buntom ~iji je bio svedok, mo`da
i u~esnik, 1968. i 1999–2000. godine. Leksikoni nazivaju slavnu
1968. godinu utopijskom; establi{ment ~ini svoje. U~esnici bunta, revolucija i oslobodila~kih ratova obi~no su nezadovoqni onim {to ~ini nova vlast.
Sa zanimawem smo pro~itali Promociju revolucije ~iji je
zna~aj ve}i u kwi`evnom stilu i umetni~kom do`ivqaju nego u
idejama. Ina~e, An|elkovi} je bio i novinar, politi~ki `ivot ga
je vukao, ali je ipak ostvario zavidan prozni, dramski i publicisti~ki opus.
Luka Pro{i}
ROMANI MILIVOJA
AN\ELKOVI]A
Milivoj An|elkovi} pripada srpskom kwi`evnom svetu, on
je to po svojim romanima, pri~ama i radio dramama, ali i po u~e{}u u wemu, u studentskim demonstracijama 1968. i kasnijim, razli~itih usmerewa i opredeqewa 1991, 1996. i 1997.
Kod mene su dva romana ovog pisca, Savr{eni zlo~in (1999)
i drugi, pod naslovom Promocija revolucije (2008). Pored ova dva
M. An|elkovi} je napisao i Osmeh Vizantije (2003), drugi po redosledu nastajawa.
Prvi i tre}i roman odnose se na doga|awa iz novije srpske istorije: demonstracije i bombardovawe Srbije 1999. godine
su dobili svoju romanesknu formu. U romanu Savr{eni zlo~in
prikupqena su reagovawa i osude bombardovawa Srbije od strane NATO pakta. Do tih reakcija M. An|elkovi} je dolazio objavquju}i tekstove na Internetu. Reagovawa i osude su me|u sobom
razmewivali obi~ni qudi, ali i poznate li~nosti, istori~ari i
nau~nici kako iz Srbije, tako i iz Evrope, Amerike i drugih delova sveta.
O tome {ta je savr{eni zlo~in postoje razli~ita mi{qewa:
jedno od wih je da je takav zlo~in neizvodqiv. Me|utim, postoje i
oni koji veruju u to, planiraju ga i izvode, a wima verovatno pripadaju i oni koji su planirali i izveli bombardovawe Srbije. I o
tome se mo`e voditi opu{ten razgovor, kao i o svemu drugom. Ali,
u svakom opravdawu tog poduhvata NATO pakta nalazi se monstruozno uverewe da se mo`e izvesti savr{en zlo~in. Ili uverewe o
132
tome da savr{en zlo~in i nije zlo~in, da zlo~in mo`e biti i bez
zlo~inca, mada postoje wegove `rtve.
Sve te internet-poruke, komentari i osude koje je Milivoj
An|elkovi} odabirao i ugradio u ovaj roman svoju su{tinu imaju u
apsurdu u koji je dospeo civilizovan i napredni, ali do kraja amoralni i cini~ni svet. Su{tina tih poruka vodila je i M. An|elkovi}a u gra|ewu ovog romana.
U tre}em romanu, Promocija revolucije, imamo romanesknu
formu realnih demonstracija koje su u toku druge polovine 20. veka izbijale u Srbiji. Pre svega, to je ‘68. koja je planula i kao refleks studentskih demonstracija iz drugih evropskih zemaqa. One
su bile protest ne samo protiv politi~kih re`ima ve} i poziv na
(“utopijsku„) promenu dru{tva, ali sve je ostalo samo na protestu
i pozivu. Ti studentski pokreti i protesti, i drugi vidovi demonstracija, postavqaju ponovo pitawe revolucije: da li je ona mogu}a, i kako bi bila mogu}a u drugoj polovini 20. veka, sem nekih mawih i kubanske revolucije po~etkom druge polovine istog veka. I
sve su bile krvave. U romanu Promocija revolucije An|elkovi} govori o blokadi grada na primeru taksista koji blokiraju ulice
svojim vozilima, i to je zapawuju}e i zadivquju}e prikazao u ovom
romanu. Ali, on i proteste studenata i demonstracije ozna~ava kao
revolucije.
Me|utim, jedno od pitawa jeste i to da li je revolucija mogu}a posle onih koje su izvedene? Jer nastupilo je “doba slike sveta„, naime doba tehnike koje je strahotno i po svojim tehni~kim i
po uni{tavaju}im mo}ima. Nesumwivo je da je tehnika dostupna
svima; nau~na saznawa ne mogu se dr`ati u tajnosti, ili mogu samo
do odre|ene mere; a svaka mawa ili ve}a dr`ava danas mo`e do}i
do tih saznawa kao osnove za proizvodwu oru`ja. ^ak se i pojedinci mogu domo}i oru`ja za masovno uni{tavawe; time se i sam pojedinac promenio, o~igledno je da su promewene wegove snage. Starogr~ka ideja o tome da je pojedinac smrtan a rod besmrtan sada je
promewena, pa je rod postao smrtan, a svi mogu biti zavisni od jednog pojedinca. To je, naravno, paklena vizija.
Iz takvog stawa mora se tra`iti izlaz. Marks je nudio komunizam i revoluciju da se to dru{tvo izgradi. Hajdeger je smatrao
da nisu vi{e mogu}i ni metafizika, ni nauka, a ni tehnika kao wihov krajwi i zavr{ni produkt. Zdrav razum (koji je Hegel osu|ivao) upu}uje nas na to da smo na pragu tih potraga. Ili }emo se odre}i zdravog razuma, kao kod Hegela, a onda dolazi “vreme umirawa„, kako bi to rekao Dobrica ]osi}.
Oba An|elkovi}eva romana nametala su mi ovakva razmi{qawa. Naravno, to ne zna~i da drugim ~itaocima ne name}u druga~ija. Ali snaga ovih romana i wihovog autora jeste u tome da nas
izazivaju i probu|uju.
Jo{ ne{to je izuzetno kod ovih romana a to je wihova forma.
Svi bismo se slo`ili da je roman forma u kojoj mogu biti obuhva}eni i drugi kwi`evni oblici, a u naj{irem smislu i nauka i filozofija. Me|utim, M. An|elkovi} u svoje romane ugra|uje i “internet forme„, kako bi se to uslovno moglo nazvati, a to je odre|uju}e za wegove romane. To se vidi i u Savr{enom zlo~inu a posebno
u Promociji revolucije. Ugra|ena su razli~ita politi~ka i dru{tvena doga|awa razli~itih vremena. Pisac ovih romana ih gradi
kao sna`nu celinu pro`etu i idejnim usmerewem i pozivom.
133
Izdaje
Beograd, Francuska 7
tel: 2626-081
@iro ra~un:
355-1008311-43
Glavni i odgovorni urednik
Srba Igwatovi}
Ure|uje redakcijski kolegijum
Korektura i lektura
Miwa Radowi}
Danijela Igwatovi}
Kompjuterski prelom
Zoran Spahi}
Likovno-grafi~ko re{ewe logotipa
Rade Markovi}
[tampa
MEGRAF, Beograd
Rukopisi i prilozi se ne vra}aju. Izdava~ do daqeg nije
u mogu}nosti da honori{e objavqene priloge.
Broj je {tampan jula 2011.
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
82
SAVREMENIK plus : kwi`evni ~asopis /
glavni i odgovorni urednik Srba Igwatovi}. –
1993, br. 1 –. – Beograd : Apostrof’, 1993–. – 24 cm
Raniji naslov:
Savremenik (Beograd) = ISSN 0036-519X. –
Dvomese~no i tromese~no
ISSN 0354-3021 = Savremenik plus
COBISS.SR–ID 16300556
Milo{ Jankovi}
QUBOSLOVNIK
Ilustracije u kçizi
karikature Gradimira Prvuloviña Gace
Milo{ Jankovi}
QUBOSLOVNIK
PLUS BIBLIOTEKA SAVREMENIKA
prozni pisac –
kritiåar – prevodilac
Kwiga 31.
Urednik
Srba Igwatoviñ
Na naslovnoj strani: Smederevska tvr|ava,
fotografija Vladimira Kone~nog
Sva prava na tekst i fotografije
© Vladimir Kone~ni
Milo{ Jankovi}
QUBOSLOVNIK
BEOGRAD
2011
[email protected] ZA DVOJE
(PRAPO^ETAK)
I {to se mawe volimo,
vi{e govorimo.
Re~i, re~enice, duge, uredne.
Da smo ostali zajedno,
mogli smo postati ti{ina.
(Jehuda Amihaj)
5
OSTAVQENOJ
^uva}u
iverje
sa tebe otesano
(a, ipak, hrapava si ostala)
za neka
zla vremena
u kojima (~ak!)
ni takve gra|e
ne}e biti.
1986.
7
[email protected]
]uti,
`aqewem izatkana,
dok oko curi niz biv{e,
ionako u boci dana
otrova nema vi{e.
Stojimo,
licem u lice,
crni neznanci na snegu,
pquva~kom zatiskujemo zenice,
dvoje ukletih u ve~itom begu.
Padinom smisla neistinu
kotrqamo,
srni obogaqenoj srce
~upamo;
no` trepavica
kru{koliku suzu
na ravne ~asti deli,
dok dvoje la`qivaca
za rabqenu muzu
mewaju cvet,
uveli.
1986.
8
NEZASITOJ
Od poqubaca – `uq na jeziku.
Od pogleda – ~ir na zenici.
Od mojih vina – bazd u nu`niku.
Od tvog stiska – {kripa u karlici.
Me|u nogama gromove si krila,
crveni vetar u ustima kotila,
bezdan si bila,
neumor si bila.
Dobro}udni tumoru mojih semenika,
r|o mog bajoneta,
kalupu mog odlivka,
crni krugu mojih meta.
U `rvaw tvojih kukova
zaluta}e neki drugi vodeni pacov.
Sameqi ga, potom~e vukova!
Sameqi, uz moj blagoslov.
1986/2011.
9
NAJVE]OJ
Nesigurno – poput pijan~evog koraka.
Crno – kao otvor dimwaka.
Slu~ajno – kao metak lutalica.
Gluvo – poput sjaja meseca.
Toplo – kao sve`a balega.
Iskidano – poput predsmrtnog daha.
Vla`no – poput jugovnog snega.
Krto – kao mrezge oraha.
Meko – kao taban novoro|en~eta.
Mazno – kao liz {teneta.
Neponovqivo – poput pti~ijeg preleta.
Kratko – poput sibirskog leta.
Nesigurno, slu~ajno, iskidano, krto,
neponovqivo i kratko – kao ti.
Crno, gluvo, toplo, vla`no,
meko i mazno – poput tvog me|uno`ja.
1986.
10
POSLEDWOJ
Ne pamtim vi{e na{e
dijaloge, morawa, mu~nine.
Ne pamtim vi{e na{e
razloge, zakliwawa i istine.
Ne se}am se vi{e
zrelih smokava – tvojih bradavica,
ni vrelih hodnika tvoje utrobe,
tvojih stopala, okorelih po obodu.
Ne se}am se vi{e
jutarweg zveka tvojih ukosnica,
ni tebe – gole, u brlogu sobe,
ni nas – zgomilanih na podu.
Ne}u da pamtim
usne okrvavqenih ivica,
tvoja odglumqena kajawa,
povode brojnih sva|a.
Ne smem da pamtim
pla~ni gr~ lica,
moja uzaludna pra{tawa,
po~etak svog bezna|a.
1986.
11
JEDINOJ, PRAVOJ
Molim
tebe – ostavqenu,
tebe – la`qivu,
i tebe – nezasitu,
tebe – najve}u,
tebe posledwu,
kao i tebe – jedinu, pravu,
da (najzad) dopusti{
da telo moje
napusti ovu (na{u)
ko`u (pomalo)
tesnu za dvoje.
1986.
12
VAN DOMA[AJA
Zazrnilo praskozorje u tvojim o~ima,
strah postaje prah pod tvojim dlanom;
dok rasvit jezikom palaca po oknima,
oglodan – drhtim pred novim danom.
Krije{ me – nemqa od udesa,
dahom greje{ moje nemire;
razmek{an – izvirem iz tvog mesa,
a moja slabotiwa u tebe uvire.
Razgoni{ larve zabluda i zle klice,
brani{ svanu}e od mojih proma{aja;
preklane tvojim osmehom – izdi{u nedoumice,
pod tvojim pazuhom sam – van doma{aja.
1990.
13
OZIMA PESMA
Jezikom mi ore{ lice,
sjakti se brazda – vla`na i mlaka,
crveni plug mi stru`e vilice,
ruke su ti pune mojih podo~waka.
Tesan je kavez {ake
za sklisku ko`u {to treperi.
Od pono}i va`e na{e javke,
od pono}i se tmina po nama meri.
Usnama izme{tamo vreme,
pupak no}i krije nam tela,
na{i su poqupci gorko seme
{to ra|a jutra, meka i bela.
1990.
14
[email protected]
Znoj klokotom `ile zate`e,
u smetu tvog tela log dubim.
Ko`a ko`u u mrtav ~vor ve`e,
u nemu{toj `egi lagano te gubim.
Nada mnom visi{, silna i vrela,
iz potaje izliva{ bes jarosni.
Zubima kida{ bore sa mog ~ela,
dok telo ti lomi gr~ prkosni.
Sjediweni vrisci lobawe probi{e,
posrnu namah svela pomama.
Umorna tela no} zdrobi{e,
tanak dreme` rasu se po nama.
1990.
15
KAKO [email protected]
QUBAV
@ena, na primer, taj ve~ni lopov...
(Stefan Malarme)
17
KADA BIH...
Kada bih umeo
o~aj iskopanog busena
da ti opi{em
i bol gliste,
motikom prese~ene,
da ti do~aram,
verujem
da bih te
domislio.
Kada bi mi uspelo
da tvoje grudi
uporedim sa ~oko}em
ote`alim od grozdova,
a da to ne zvu~i
previ{e obi~no,
verujem
da bih se
dorekao.
Kada bih te ubedio
da je starewe
po smeh pogubno
i da je isto
izgubiti nadu
i umreti,
verujem
da bismo
san dosawali.
1991.
19
NO]AS...
No}as sam
zbog mlade`a sa tvoje butine
uganuo zenice,
no}as sam
zbog tvog osmeha
i trwu po~eo da verujem,
no}as sam
zbog tvog tankog sna
zaiskao od planete da se ti{e okre}e,
no}as sam
mekotom tvog pazuha postideo
i vunu i perje,
no}as sam
tvojim dahom zgrejao svoje promrzle prste,
no}as sam,
lud od neke nesaop{tqive sre}e,
zubima sebi pokidao vene,
no}as sam
sve nokte i svu dugmad propio,
no}as sam
obnevideo od tvojih bedara,
no}as sam,
u tebi,
bar na tren bio besmrtan,
no}as sam
shvatio da je tvoj zagrqaj
moja jedina,
prava,
mera.
1991.
20
TI I JA
Ti, jo{ uvek dete:
blagi lik
s o~ima boje meda;
ja, kome se jutra svete:
tihi o~ajnik,
prepun jalovih pobeda.
Ti – vuna na preslici.
Ja – glad u beshlebici.
U tebi – strepwa }utqiva.
U meni – kob nedomisliva.
Ti si ono {to ~esto sawam:
mekota tabana
i vreo dah.
Ja i daqe utvare gawam:
pesma je odbrana
koju ispisuje strah.
1991.
21
MOLBA
Samo su aveti
ono {to me mo`e obezubiti
i samo senke
znaju kako da me osamare.
Na{a `ivotiwska potreba
da se di{emo
dovoqno je debelokora
da me od svega ostalog
odbrani.
Kada u qigavom jutru
ponovo razranim o`iqke,
kada bu|av i poni`en
kroz balegu zaglaviwam,
uplasti kosu pod bra{nastim oblakom,
pod pazuh sakrij
mrezge na{eg smeha,
pomiluj potkoru{u {to nas brani
i zanebesaj,
s verom da na{ zanos
nikada ne}e toliko
ojeftiwati
da bismo ga morali
pore}i.
1991.
22
[email protected] QUBAVI
Pod zubatim suncem,
golokrak,
iznova kora~am
ve} proskitanim drumovima,
`eqan osame i nevida,
pamte}i od svega
samo tvoj mrvqiv osmeh
i prozeble dlanove,
svestan da jo{ jednom omutaveh
od sujete,
pa se, srdit,
zaputih kroz blati{ta,
s nadom da }u,
ipak,
pre`iveti ovu qubav,
prvu i posledwu pravu,
dovoqno va`nu
da mi ostatak `ivota
bude ispuwen jo{ ne~im
osim
kajawem.
1991.
23
ISTORIJA BOLESTI
Nije mi dobro od onog dana
kada sam i ja,
poput svojih predaka – ratara,
poku{ao da ome|im
komad zemqe,
i izabrao tebe,
mrsnu i blagoutrobnu mi{qah,
da te preorem i zasejem,
bez obzira na znoj
koji je kroz ko{uqu vri{tao
i uprkos p~elama
{to ne htedo{e
pod tvoj pazuh
na ispa{u.
Poku{ao sam da te
porubim,
da ogwi{te na tebi razgorim,
mada su me svi
zvezdo~aci i ~udotvorci
zbog toga prezirali,
a pesnici i kockari
u znak protesta
na zajedni~koj loma~i
spalili
hiqade pesama
i neotpakovanih {pilova.
Pijanci mi reko{e
da se moja bolest le~i
samo penom sa provrelog mleka,
dok neki,
vra~awu skloni,
baja{e godinama nada mnom,
24
zasu`wenim u tvoj osmeh,
ali mi ni{ta od toga ne pomo`e,
sve dok ti,
belokora i smorena obqubom,
ne re~e
da svila u tebi
ruke sa mawe `uqeva tra`i.
1991.
25
ZAPISANA NA PLAFONU
Prestra{i}u nebo tvojim tankim pasom
i grudima tvojim zvezde zaseniti,
stravnu jeku groma nadja~a}u glasom,
od moga }e daha vetar ostareti.
Daleka }e mora ostati bez soli
kada svojim znojem umije{ planetu,
ovo malo sunca tebe }e da moli
da vlast ne delite ba{ na svakom cvetu.
Ja }u, shodno sebi i svojoj bolesti,
i daqe da trajem usred vira crna,
dok aveti prizivam iz puke obesti,
srce ti je prepuno upla{enih srna.
Svakom na{em jutru tiho se molimo,
ti – za malo mira, ja – za vi{e vina.
Taj komad o~aja zbog koga se volimo,
sve vi{e postaje ledena ti{ina.
Moja glava nije sa ovoga sveta,
niti mojim jezikom gospodari Bog.
Ja sam krivokletnik sa licem deteta
i onaj {to ne mo`e bez osmeha tvog.
Tvojim su mi stegnima zatvorene o~i,
dok oblik tabana jezikom otkrivam.
Ko{nica pod pazuhom med kad oto~i,
mlade` na kolenu usnama okivam.
Pod noktima krije{ pore moje ko`e,
odrane u strasti koja dugo tiwa.
Pomame na{e jedna drugu lo`e,
svaki tvoj jecaj moja je svetiwa.
26
^udima sam sebe davno poklonio,
tek odskora tebi obrekoh gor~inu.
Sve vekove {to sam dosad usitnio
potro{ih na `equ da pobedim ti{inu.
Uz mene su samo spaqena nebesa,
prestravqena `arom iz tvoje utrobe.
U mamurna jutra, presit tvoga mesa,
Ispisujem pesmu po plafonu sobe.
1991.
27
PESMA KOJOJ JE VI[E
PUTA MEWAN NASLOV
Govori}u, no}as, stihove i la`i,
re}i }u i ne{to {to istini sli~i.
Opet vrelu glavu nesanica tra`i,
a stara se rana jo{ dubinom di~i.
Sagore{e krila – ja ne letim vi{e,
postojim jo{ kao prepri~ano ~udo.
Umorna je ruka da pesmu zapi{e,
grlo me je izdalo – ne peva uludo.
Zarazih mnoge opsenama svojim,
mnogima otkrih tajnu zrewa vina.
Pam}ewa qudskog ipak se ne bojim,
jer znam da dolazi ve~ita ti{ina.
Tek onda }u mo}i sebe da doreknem,
da svakom ka`em u ~emu je gre{ka.
Sve {to sam bio mo}i }u da poreknem,
presuda }e biti kona~na i te{ka.
Za sebe ne brini – spasi}u te tuge,
ni{ta nije vredno tvoga nespokoja.
U svakoj su no}i senke dosta duge
da prikriju tela klizava od znoja.
Tvoj je pazuh bio skloni{te od bola,
od strahote dana i ko{marnih snova.
Iza}i }u, hrabro, pred se~iva gola,
izmiren sa sobom i li{en okova.
Ti }e{ biti na mom ramenu,
nevidqiva, nema i, pomalo, setna.
28
Kraj mojih puteva, na svakom kamenu,
bi}e zapisano da li jesi sretna.
Ja sam bio ne{to na oluju nalik,
ogroman u snazi, ali kratkog veka.
Kada o~wacima ja progrizem krik,
presu{i}e, naglo, i ta tvoja reka.
Sve }e biti kao posle nepogode,
nastupi}e vreme kad uboji gnoje.
Neki novi cvetovi, kad se tobom rode,
svedo~i}e da je samo biv{e moje.
A ja }u da divqam na nekoj planeti,
u sazve`|u koje tvoje ime nosi.
Dovoqan sam sebi i to mi se sveti,
jedno oko moje drugome prkosi.
Spreman sam za ona opsenarstva stara,
za prevare te{ke i jalove pobede.
Svako me jutro sa prethodnim vara,
mada se uzdam u oblake blede.
Uzdam se u talase {to jezde ~a{om,
u vatru {to gori negde pod bradom.
I svaku bih no} ja prozvao na{om,
da nije glave – {to luta gradom.
Ka`i mi no}as – veruje{ li stihu:
Sva~iji `ivot u pesmu jednu stane?
Gde da na|em sobu, dovoqno tihu,
da suze odlo`im, na dim nanizane?
1993/2011.
29
POKU[AJ POEME
Presu{i}e pojila, opli}a}e reke.
Dani su isti – kolebqivo traju.
Sve su biv{e `ene bezgre{ne i meke,
jer samo one pri~u do kraja znaju.
Sazna}e{ i ti za te grke re~i,
za bol nasred ~ela i dlanove vla`ne.
No}as ni{ta ne}e kajawe da spre~i.
Gubitnika nema. Pobede su la`ne.
Postojimo tiho, kao kwige stare,
pra{wavi i krti, gladni samo sebe.
Na ogwi{tu no}i }utwe nam se `are,
a rana pod pazuhom gnoji se i zebe.
Nemam kud da odem. Bez doma je glava.
Napukla su rebra. Izdale me ruke.
Pod jastukom tvojim moja pesma spava.
Ja osmehe mewam za polovne jauke.
Ne postani biv{a, ona {to me pamti.
Ona koja pri~u pri~ala bi sama.
U svakom od nas gre{na vatra plamti
i u svakom bubri ona stravna tama.
Blata se ne bojim – u wemu sam ~esto,
ozeblih noktiju, polomqenih krila.
Tabani su tvoji jo{ jedino mesto
kog se moja ~e`wa nije zasitila.
Kakva predjutarja, kakve tesne no}i?
Od bezmerja bujam i tvr|i postajem!
Ako se zaputim – ko zna gde }u do}i,
ako se uqudim – zar i tada opstajem?
30
Qubav je na{a vosak otvrdnuli,
sve}a bez fitiqa, zauzdani plamen.
Budu}i bol }e ko`u da nam zguli,
kad nebo premre`i naopaki znamen.
Ne veruj sudbini. Posumwaj u dato.
Zakuni se meni – gospodaru vina.
Od pleve }u, pesmom, na~initi zlato,
svaka je za mene preniska visina.
1993/2011.
31
DOKAZNI POSTUPAK
Sva su mora bila kapi
nedovoqne same sebi.
Nebo {to nad nama zjapi
pokloni}u no}as tebi.
Re}i }u ti sve obmane
uz koje sam oko{tao.
Ono {to u stih mi stane,
to sam sebi zave{tao.
Vremena su izglobqena,
kost i meso dva su sveta.
Moja glava izgubqena
pelin poqem no}as {eta.
Otkri}u ti tajnu vode
u mrtvaji, koja gnoji.
Pesma nema kud da ode
kad se jezik zuba boji.
]ute zrele pomr~ine,
bol se gnezdi sred rebara.
^elom bora kada mine,
jauk tami drob raspara.
I ostala sva ~udesa
bi}e tebi okazana.
Ti – bez nade, ja – pun besa,
krivica je dokazana.
1993.
32
^EKAJU]I POVRATAK O^IJU
Nema me vi{e u glasu tvome,
iako pamti{ jutra u`arena.
Te{ke me slutwe svaku no} lome,
a moja je glava ~vor i pena.
San mi je nebo prerezano dugom,
pam}ewe usko i prepuno rupa.
Ako ne tebi – kome bih drugom
rekao kako je pobeda skupa.
Kosti su tvoje premeke za mene.
Telo ti je pusto bez moga znoja.
No}as, kad lavina padinom krene,
svaka }e om~a biti moja.
Ve} dugo hodam po tankoj `ici,
vekove mrvim u svitawa tiha.
Tvoja je kosa u~kur nesanici,
uskli~nik na kraju o~ajnog stiha.
Pevam, jer ne}u. Ne}u – jer nisam.
Plitke su reke koje me prate.
Kakvo li }u ludilo no}as da sisam,
ako mi se o~i iz skitwe vrate.
1993.
33
ZBIR
Da verovala nisi – na kraju bar ka`i.
Sasvim je svejedno. Ni kajawa nema.
^udan me bol ulicama tra`i.
Glava se moja za po`ar sprema.
Zalo`i}u no}as vatru veliku.
Gore}e osmesi, bukta}e re~i.
Plamen }e jahati na mome kriku,
koga ni potop ne}e da spre~i.
Posta}u pepeo. Posta}u ni{ta.
Trenutak sete u no}i mrazne.
Jednog }e dana, kraj nekog ogwi{ta,
i tvoje ruke ostati prazne.
To nije kazna, ni naplata duga,
igra svojstvena surovom Bogu.
To je po~etak ve~itog kruga,
koga optr~e svi koji mogu.
Napuni {ake komadima `ara,
izdr`i vrelinu, plikove nagoji.
Samo se ono {to o`iqke stvara
u kona~nom zbiru uvek broji.
1993.
34
MOLITVA
Moli}u se za tebe
predobrom Bogu,
da snagu ti podari
koju meni uze,
da opet bude{
{to bila jesi:
~ista,
ni~ija
i dovoqna sebi.
1993.
35
POD
STAKLENIM
ZVONOM
Dolazi vreme kad pada hladna ki{a
i sve `ene imaju tvoju glavu
i nose tvoje haqine.
Dolazi i neka velika, bela ptica
da snese mesec na nebo.
Nikita Stanesku
37
KAKO NAPISATI QUBAVNU PESMU
Galama se, recimo, lepo rimuje sa – salama,
mada je boqe da to, ipak, bude – slama,
u kojoj, na primer, le`i jedna – dama
(ona le`i – sama, oko we je – tama),
qubavna patwa je razdire i – slama,
~uje se, napoqu, ve} pomenuta – galama,
i dok wu obuzima vrela – omama,
svet joj se ru{i i `ivot – razlama
(galama se, radi poetskog efekta – prolama),
a sve to zajedno – budibogsnama,
nije tek neka pesni~ka – zavrzlama,
ve} na~in da i – salama, zahvaquju}i – rimama,
stekne pravo prisustva u – qubavnim pesmama.
2010.
39
MOLBA @ENI (TEBI)
Samo se sada samo}om smiri,
ne nudi no}as ni{ta nikom,
grcavi grudobol grabqivo gviri,
stra{ni si sudija se}awu svom.
Kajawe, ka`u, koristi kasnije,
kada korakne{ ka kobnijem kolu,
~ovek ~ireve ~isti ~asnije
grade}i gnojem genetiku golu.
Stvori suzama sre}niji svet,
sazidaj sudbini stoletni stan,
patwu prihvata prose~nim proklet,
za zlo zna zlobom zauzdan.
Prepusti pro{lost potowoj pameti,
mene meqi mr`wom muwevitom,
sablast se}awa setom se sveti,
naoko ne~emu, ni~emu naro~itom.
2009.
40
QUBAV I SLI^NE GLUPOSTI
Qubav, ka`e{ – i sli~ne gluposti!?
Zajedni~ke `eqe, brak i ostalo!?
Pa deca, brige, ~ekawe starosti
i sve ono drugo, ma kako se zvalo?
Nije to za mene, niti mi se ho}e,
ne spadam u one sa vi{kom vremena,
mada mi je, ponekad, dosta i samo}e
i ovog }utawa, nemqeg od kamena.
^uo sam za to, ka`u da postoji.
Vele – obuzme te neki ~udan po`ar,
ni misli ni postupci vi{e nisu tvoji,
samom sebi li~i{ na ozbiqan kvar.
@eli{ da mewa{, sebe naro~ito,
sve da napravi{ po meri qubavi,
a pri tom ne vidi{ ni slepom o~ito,
da sve to – {to voli{ – lagano te davi.
Nada{ se, veruje{, tovi{ iluzije
da je qubav ne{to posebno i vredno.
Kad kona~no shvati{ da to tako nije,
toliko si mator – da ti je svejedno.
Qubav, ka`e{ – i sli~ne gluposti!?
Tandara-mandara, brak i ostalo!?
Nije to za mene, Bog neka mi oprosti,
meni je do mene, jo{ uvek, stalo!
2010.
41
KAKO SAM VOLEO (TEBE)
Od onog obi~nog
ludaka lu|i,
gladni gubar golotiwe
tvoje tolike, tvoj toliko,
gusenica, glodar, gmaz,
ili istim imenom
nazovi neku nepojamnu nemo},
neko nama naseqeno nebo.
Pokoran pred puteno{}u,
poslu{an pod plahovito{}u pola,
~ekah ~arobnom ~e`wom
~istu ~ulnost, ~ednu,
ili izmisli, izmozgaj isto ime
za zlo zgotovqeno zaqubqeno{}u.
Qu{te}i qubomoru qubazno{}u,
pripitomqavaju}i pacove, poskoke, paunove,
{irokogrud {alom, {kolovano {a{av,
formiran fatalno fali~an,
bacaju}i bezrazlo`no blatu bisere,
htedoh hrabro, hazarderski...
Pamtim prebrzi pad.
Ponekad, podstaknut pam}ewem, pla~em.
Tu| tebi, tvoj toliko.
2009.
42
BELI OBLAK
Gde si bilo, moje milo,
kad je mene obavilo,
obavilo – zlo i ludilo,
da mi ka`e{ iz oblaka
ne pla{i se, du{o, mraka,
ne pla{i se, evo dolazim.
Kad bih mogao ja
da na|em vrata sna,
da ih otvorim,
makar usnama,
tad bih mogao ja
da ka`em kako sam
i kako imam
razlog da `ivim
i da si beli oblak
u danima sivim.
[to te nema, moje milo,
sve me crno obavilo,
obavilo – skoro ubilo,
da mi ka`e{ glasom milim
da u tebi, tobom, `ivim,
{ta }e do}i, da ne dolazi.
2009.
43
ZA[TO SE NISAM [email protected] (TOBOM)
^emeran, ~esto ~inodejstvujem
nad nekada{wim namerama,
nemaju}i nikako naum
da detaqima devalviram do`ivqeno,
da, dangube}i, dopuwavam definicijama dane
potpuno plombirane pro`ivqenim.
Izmi{qam, iznova, ishod
bezli~nog, besmislenog bra~nog batrgawa,
bilo biv{eg, bilo budu}eg,
(sada{wem stawu smirenoumqa
suprotnog svakako),
zadovoqan zbog zaboravqene zamisli.
Postojim plemenita{kim pesimizmom,
koji, kitwast, kida konvencionalno,
kobno{}u kafanskog koqe klasi~no
i ima izumiru}u intenciju
izletawa izvan ikakvog institucionalizovanog,
`urnalisti~ki `ovijalno `u|enog `ivota.
Kra}e kazano:
o`eni{ onu
koju, kako-kad,
vaqda voli{.
2009.
44
[email protected] TUGE
(~itaju}i Crwanskog)
Ne shvatam kako
ti nisi umela
(osim, jedino,
ako nisi htela)
da me nau~i{
govoru tvog tela
i za{to nisi,
ti – tako smela,
qubavqu poni{tila
sva moja nedela.
Kad si ve} `elela
i lako me zavela,
za{to nisi ti,
cela zrela,
postala deo
nekog mog dela
i za{to nisi,
tako tanka i bela,
ostala moja,
makar i nevesela.
Koja te je tuga
od mene odvela,
koja li te avet
meni otela,
na koju si zvezdu
sebe popela,
kuda bez tebe,
s rupom posred ~ela
i {ta da pevam,
sem svog opela.
2011.
45
NAD @ENOM (TOBOM)
Zinula zjapom zajapurenim,
zaparlo`ena, zove{:
nevoqno nadome{tam nedostatak
nekada{we ne`nosti,
nemo namirujem nezasitu,
neuta`ivu neman,
zga|eno zadivqen zagonetkom
sopstvene spremnosti.
Poku{avam pri~om, poezijom, po{alicama
da dam druga~iji
smer samomu~ewu:
posmatraj p~ele, primeti pauka, prebroj ptice,
u~ini, ubazdela uspaqenice,
ne{to neo~ekivano, novo, nenadano,
u~tivo uzmakni, uprepodobqena,
pred potrebom posebnog pristupa prisnosti.
Se}am se sebe, svog sli~nog stawa:
upaqen u`arenim uzletom,
naviknut na neumor ne`nosti,
prave}i posteqom pre~icu prema ponosu,
silovito sam stvarao sazve`|e strasti,
ovo ovde – oronulo, obespredme}eno, obesmi{qeno,
koga, ka`wenog krhkom kratkotrajno{}u,
poklawam pro{losti.
2009.
46
DAN ODLASKA
Svane, tako, dan – naizgled obi~an.
Dan kao dan, svakom pro{lom sli~an,
ni mawe ni vi{e
od prethodnog bezli~an.
Dan kojem moram
da budem vi~an.
Pijem prvu kafu, isto oporu
kao ona od ju~e,
koju pio sam u zoru
i, }ute}i – pu{im,
tebe, usnulu, gledam,
o ne~em drugom da mislim
sam sebi ne dam,
ve} samo o razlogu
te uporne potrebe
da i danas
poku{am
da napustim tebe.
2011.
47
OBJA[WEWE @ENI (TEBI)
Nemam namerno nameru
danas da doprinesem
tvom tuma~ewu tebe;
mora{ makar malo,
sama, spoti~u}i se,
trudom, tragaju}i,
da do|e{ dotle
odakle ono onostrano,
{to {krto {apu}e
u unutra{wosti utrobe,
tebe takvu tobom tvori.
Nekada nesre}no naviknuta na
lagodno lelujawe lepotom libida,
misli{: mo`da moram,
nateran nu`no{}u nagona,
da dopustim doslednost
tvoje tvrdoglavosti,
da dozvolim du{i da,
razne`ena razma`eno{}u
precvale princeze,
bude bar blagonaklono blagoglagoqiva
prema ponovnom poku{aju
tuma~ewa tebe tobom.
Smehom spa{avam
svoju sebi~nu samodovoqnost
i, igraju}i intuicijom,
namerno nemaran ne}u
da dopunim
tvoje tuma~ewe tebe tobom
mojim motivima,
mojim morawem.
2009.
48
PIROVA POBEDA
Nasmejani, zagrqeni,
Poku{avamo sklad da na|emo,
Iako se kao dve kapi ~iste vode
Razlikujemo.
Vislava [imborska
49
TAMNI VILAJET
Tek kad ostari{, tek tada shvati{
da zbog qubavi ne treba da pati{.
Qubav je opsena – do|e i pro|e;
{to bilo je svila – postane gvo`|e.
Bili smo po`ar, bili smo gejzir.
Sada smo navika, pre}utani prezir.
Hajde, molim te, i sama razmisli:
bili smo ki{a, sad – listovi pokisli.
Bili smo drhtaj, u grlu ~vor.
Sada smo postali prazan razgovor.
Bili smo `eqa koju hrani ma{ta,
Da bismo postali ni{ta i sva{ta.
Ti si bila sve, a ja dodatak svemu.
Sad me mrzi{, nemog – jer te mrzim, nemu.
Imali smo plan, imali smo – sutra.
Postigli smo sve, osim sre}nog jutra.
Bilo nam je nekad sve lako i jasno.
Sada sve je te{ko i za sve je kasno.
Tek kad ostari{, tek tada shvati{,
da jedino zbog qubavi vredi da pati{.
2011.
51
DVADESET GODINA KASNIJE
Kako sada, i u ime ~ega,
da shvatim ovo {to se de{ava?
Da li kao posledicu bega
koji, znao sam, ni{ta ne re{ava,
ili kao kaznu za moju izdaju,
nekakvu nagradu za biv{u hrabrost,
ili, mo`da, kao ta~ku na kraju
stiha kojim ulep{avam stvarnost.
Sve {to bi mogla danas re}i,
sebi sam ve} rekao, nebrojano puta.
Jo{ nisi nau~ila da ne mo`e{ pobe}i
iz kruga kojim ti du{a luta,
niti od sebe, van svoje nade,
van svega {to jesi – dokle god si `iva,
kao ni ono – da te i porazi grade
i da lak{e pati{ {to si vi{e kriva.
Zato – samo }uti. ]uti i sedi.
Udavi zenice u mojoj ~a{i vina.
Jedino to, {to pre}uti{, vredi
i jedino je to nesporna istina,
jer da je vredelo – ono bi trajalo,
bez obzira kako se i za{to dogodilo,
ne bi nas, sada, }utawe spajalo
~vr{}e od onoga {to jednom je bilo.
2011.
52
BILA SI
Bila si molitva,
moja ikona,
bila si potreba,
moja zakletva,
bila si lice
svake moje nade,
i an|eo bila,
{to mi krila dade.
Bila si leptir
mojih livada,
pahuqa biserna
koja ne pada,
bila si more,
moja pu~ina,
i nebo bila,
srce svemira.
Bila si hleb
mojim usnama,
i vino koje
razum uzima,
bila si svetlo
na kraju mraka,
i kraj si bila
mojih koraka.
2009.
53
SUMWA U PRIVID
Mo`da je me|u nama ne~ega i bilo,
ne{to nalik qubavi ili, barem, strasti,
ali je to vreme vinom potopilo
i samleo `ivot, i druge po{asti,
pa sada ne umem ni~eg da se setim
po ~emu bi trebalo tebe da pamtim,
ne mogu, veruj mi, ~ak ni ako zapretim
sebi da }u ponovo po~eti da patim.
Jer, mo`da sam, jednom, zbog tebe patio,
nesre}an bio i ogrezao u bolu,
mo`da sam te tada preskupo platio,
ali te ne pamtim kao moju i golu,
pa mi ni{ta ne zna~i taj osmeh setni,
ni pogled koji staru tajnu krije,
nije mi va`no da l` smo bili sretni,
ni {ta je moglo biti, a bilo nije.
Uzalud godinama ma{e tvoja ruka
iz ruskih stepa, sa kraja Sibira,
iz neke od malih, egzoti~nih luka,
u kojima slepi vergla{ svira,
ma{e kroz stakla usputnih kafana,
iz crnog i divqeg dunavskog vira,
iz afri~ke pustiwe, prerija, savana,
uzalud ma{e, ponekad, iz svemira.
Ne se}am se da sam ikad znao `enu
koja je imala toliki broj ruku,
ali se zapitam, sle|en u vremenu,
uz ~a{u vina, nazdravqaju}i jauku,
da li je me|u nama, ipak, bilo
ne{to nalik qubavi ili, barem, strasti,
54
ili mi se to, i onda, u~inilo,
pa me, jo{ i danas, istom tugom ~asti.
2011.
55
POUKA
Ako te neko za mene pita,
nemoj mu ni{ta re}i,
jer moja du{a i daqe skita,
i daqe ma{ta o sre}i.
Ja sam, jo{ uvek, onaj isti,
pijan i lud, s vetrom u kosi,
moje su o~i potoci bistri,
gde svaka suza za qubav prosi.
Ne ka`i nikom {ta smo mi,
{ta smo mogli danas biti,
qudi su, snago, naj~e{}e zli,
pred wima mora{ i qubav kriti.
Radosti nema dovoqno prave,
ni `ivot svakom qubav ne daje,
za tu|u tugu mada ne mare,
ne vole, qudi, nadu koja traje.
2010.
56
O @URBI, PONOVO
Ve} sam rekao
da `urim da ostarim,
ne bih li stekao
pravo da zaboravim
i tebe, i sebe, i nas,
i tvoj, i moj glas,
sve one re~i
koje smo ikad rekli,
veruju}i da le~i
nada koju smo stekli,
a ne znaju}i,
pri tom,
koliko smo privremeni,
i ja u tebi,
i ti u meni.
Pisao sam ve} o tome
da `urim da ostarim,
kako bih mirno mogao
ni za {ta da ne marim
i pamtim samo ono
{to mi se zaista pamti,
ono {to sigurno mogu
zauvek svojim zvati,
da ni{ta ne `elim,
da nemam sa kim,
ni {ta – da delim
i da mi bude, takvom,
najzad, svejedno
to {to mi smo bili
jednom – jedno.
2011.
57
NIJE TE[KO BITI ISKREN
@eleo bih da si i ono {to nisi:
sto puta gora, dvesta puta lu|a
i da si ni~ija – kad svoja ti si,
a ostane{ moja – ako bude{ tu|a.
@eleo bih da te mrzim mnogo ~e{}e,
a ne samo kad me dobrotom postidi{.
Voleo bih da te volim mnogo `e{}e,
pa da i ja `ivim ono {to ti `ivi{.
Ponekad po`elim da te poni`avam,
da te mu~im mukom od svakoje vrste,
da te psujem, grdim, da te ne oble`avam,
da ne me{am s tobom ~ak ni no`ne prste.
Po`elim, tako|e, da sam drugi neko,
a ne ovaj – tvoj, koga ludo voli{
i ma{tam o tome da odem daleko,
tamo gde ni ti ne mo`e{ da boli{.
Umem, dodu{e, da budem i ne`an,
retko – ali umem, naro~ito pijan,
ili kada dan, januarski, sne`an,
osvane zbog ne~eg na mene kivan.
Hteo bih da umem ono {to ti ume{:
da ka`em sve – a usta ne otvaram
i da smem ono {to ni ti ne sme{:
da priznam tebi da nas oboje varam.
Voleo bih da me ne voli{ toliko
i da mi ne pra{ta{ izdaje i la`i.
Ne opra{taj ono {to ne pra{ta niko
i {to ~ak ni Bog od tebe ne tra`i.
58
@eleo bih da sam ja dostojan tebe,
da mi nisi samo prekobrojni hir,
da od mojih ludila du{a ti ne zebe
i da, najzad, na|e{ svom nemiru mir.
Voleo bih, zaista, da sve bude tako,
pa da i ja imam ~ime da se hvalim,
a ne samo time – da umre}u lako,
jer odavno ni za ~im iskreno ne `alim.
2011.
59
Bele{ka o autoru
Milo{ Jankovi} je ro|en 1963. godine u Beogradu,
gde i sada `ivi. ^lan je Udru`ewa kwi`evnika Srbije,
u statusu istaknutog samostalnog umetnika. Do sada je
objavio:
ISTOSLOVNIK, kwiga pesama (1985)
[email protected] ZA DVOJE, kwiga pesama (1986)
POSLEDWI ^OVEK, novela (1988)
VAN DOMA[AJA, kwiga pesama (1990)
VOJVODA @IVOJIN MI[I], proza (1990)
VE[TINA TRAJAWA, kwiga pesama (1992)
ISTORIJA BOLESTI, roman (1992. i 1994)
AUTOPORTRET SLUTWE, kwiga pesama (1993)
SKLON PADU, kwiga pesama (1995)
^VOR, kwiga pesama (1995)
OPNA, izabrane i nove pesme (1996)
BROJANICA, kwiga pesama (1997. i 1998, dva izdawa)
SKICE, kratke pri~e (1998)
[email protected], kwiga pesama (1998)
[email protected], kwiga pesama (2000)
IZABRANE PESME, poezija (2005)
61
JAVNI CIQEVI TAJNIH DRU[TAVA, magistarska teza (2006. i 2010)
VIZANTIJSKI TETRAGON, ogledi iz Crkvenog
prava i ikonologije (2008)
GODOVNIK, kwiga pesama (2009)
SLOVARNIK, kwiga pesama (2009)
SVETA^NIK, stihire (januar–jun, @itija svetih, 2009)
(NE)ZVANI GOSTI, kwiga pesama (2010)
SUICIDNIK, kwiga pesama (2010)
STARE^NIK, stihire (jul–septembar, @itija svetih,
2010)
OTA^NIK, stihire (oktobar–decembar, @itija svetih, 2010)
SABIRNIK, kwiga pesama (2010)
SRBQAK, stihire (januar–decembar, @itija svetih
Srba, 2010)
MANASTIRNIK, kwiga pesama (2010)
MOLEBNIK, kwiga pesama (2010)
SANOVNIK, kwiga pesama (2010)
SVA[TARNIK, kwiga pesama (2010)
LETOVNIK, probrane pesme i komentari (2011)
JEZNIK, kwiga pesama (2011)
Priredio je i objavio i:
101 QUBAVNA (Antologija srpske qubavne poezije,
2010)
NAJLEP[E PESME ^IKA JOVE ZMAJA (Izbor
de~ije poezije J. J. Zmaja, 2010)
62
Slovo o qubavi
Milo{a Jankovi}a
Impresivnom nizu objavqenih pesni~kih kwiga, tom
pravom gejziru {iknulom u nedoba (gledano spoqa, iz
sociokulturnog konteksta, a iz autorskog, samosvesnog
ugla svejedno u pravi ~as) Milo{ Jankovi} Quboslovnikom dodaje jo{ jednu lirsku, po motivu posve zaokru`enu celinu. Re~ je, naravno, o qubavnoj lirici, kako
nam ve} sam spomenuti naslov poru~uje. I re~ je, istovremeno, o situaciji visokog rizika.
Razlozi da se istakne taj paradoks su brojni. Prvi:
koliko god da qubavna lira i prebirawe po woj potencijalno pesniku mogu da obezbede naklonost {ire publike (odustajem od navo|ewa primera koji to dokazuju), jo{ je ve}a opasnost da se zapadne u shemu, u {ablon,
u ponavqawe i varirawe ve} re~enog (od pamtiveka do
danas, imaju}i u vidu kako naj{iri kontekst, tako i onaj
u`i, samu srpsku poeziju i wenu tradiciju). Ispovednost, personalnost koju taj tip pesme tra`i po sebi je
ne{to sklisko. Neizbe`no predo~avawe vlastite intime (podrazumeva se da qubavna poezija ne mo`e biti
apstraktna a uspe{na) obna`uje iznutra. Mislim da
63
ne}e biti preterano ako dodam da je za pisawe te poezije, osim visoke artificijelnosti, potrebna i doza hrabrosti.
Svakako je ta~no da pesnik, u svemu {to pi{e, iznosi
sebe na (metafizi~ki) “pazar„. To va`i i u ovom slu~aju, ali na posebno nagla{en na~in.
Daqe razloge koji podupiru opasku o skliskosti “qubavnog motiva„ ne}u nabrajati. Mnogi od wih se naprosto podrazumevaju.
Ono {to je, me|utim, za ~itawe i razumevawe Jankovi}eve qubavne lirike bitno `elim odmah da naglasim.
U woj, naime, dominira (preciznije: u potpunosti se
iskazuje) mu{ki koncept, mu{ki princip. Drugim re~ima: u ovim wegovim pesmama na~elno je sve podre|eno
govorewu o `eni. U isti mah, spomenuti princip nala`e pretakawe tog govorewa u govor sobom i o sebi. Qubavna “zamka„ (situacija) stoga je neka vrsta nu`ne projekcije mu{kog ega i uma.
Da ne bude zabune: poimawe qubavi u Quboslovniku
je nagla{eno ~ulno, plotsko. Ovaj pesnik proslavqa
“~istu ~ulnost„ (pesma Kako sam voleo/tebe) kao jedinu
mogu}u ~ednost (s tim {to bi se spomenuta ~ednost u
isti mah mogla shvatiti i kao istinitost). Sve ostalo je himera, a upravo o toj himeri~nosti lirski se raspreda (jer Jankovi}eva pesma podrazumeva i prigu{ene
elemente naracije) u znatnom broju pesama Quboslovnika.
Izvesno je da qubavna lirika ne funkcioni{e bez
iskazivawa emocija. Podrazumeva se stoga da su one sadr`ane i u brojnim Jankovi}evim stihovima. Ali na{
pesnik, po ustrojstvu u mnogo ~emu skeptik, i u ovom domenu neguje izvesno ume}e “odskoka„. Biranim re~ima,
dakako:
Qubav je na{a vosak otvrdnuli,
sve}a bez fitiqa, zauzdani plamen.
64
Druga~ije re~eno: nevoqa s ose}awima je upravo ta
{to mogu da usahnu, otvrdnu, da se “okamene„. No to nije kraj, jer se podrazumeva (sve ovo u pesmi Poku{aj poeme) i “budu}i bol„ koji }e “ko`u da nam zguli„.
[ta preostaje, gde je ishodi{te? [ta je pesnikov
udes i u ~emu je wegova prednost?
Od pleve }u, pesmom, na~initi zlato,
glasi pretposledwi stih Poku{aja poeme, da bi, u posledwem stihu, sledila univerzalizacija, fakti~ki vi{ezna~ni paradoks:
svaka je za mene preniska visina.
Taj retori~ki obrt poentu (ili alibi?) iznalazi u
gordosti, ali ma {ta tim povodom rekle svete kwige,
izvesno je da snishodqivost nije i ne mo`e biti pesni~ki kvalitet.
Na drugom mestu, u pesmi Zbir, Jankovi} o mu{ko`enskoj qubavi govori kao o “ve~itom krugu„. Poigravaju}i se i nepesni~kim re~ima, tu|icama usvojenim
pre svega u diskurzivnoj sferi, Jankovi} je gotovo izri~iti skeptik u pesmi Za{to se nisam o`enio (tobom).
Taj nepoeti~ni naslov, ali i ~itava pesma, deo su onog
“spektra„ toplo-hladno (i obratno) delatnog ne samo u
Quboslovniku ve} u svekolikoj poeziji Milo{a Jankovi}a. Ovaj “mehanizam„ nas ujedno upozorava da mnogo
{ta u wegovim pesmama, koliko god delovalo izri~ito,
u isti mah nije jednoumno. Veran osve{tanoj formi,
Milo{ Jankovi} – kako sam i u nekima od ranijih prilika naglasio – osmi{qava je iznutra, iznutra nudi dokaze wene neutro{enosti. Igra afirmacija i negacija
deo je toga spleta.
U jednoj od ishodi{nih pesama Quboslovnika, naslovqenoj Tamni vilajet, Jankovi} je, poigravaju}i se
65
i variraju}i “qubavnu temu„ spregnutu sa staro{}u,
dakle glasom poznog iskustva, prividno “razmrsio„
(prvi distih) a u ishodu (posledwi distih) nanovo
“zamrsio„ svoju poetsku “definiciju„ qubavi i qubavnog ose}awa. Kontrapunkt, mo`da i svojevrsni dodatni
“komentar„, mislim da se krije u pesmi O `urbi, ponovo. “Idealne drage„ svojstvene na{oj starijoj poeziji ne
samo u spomenutoj pesmi nego uop{te uzev u ovoj kwizi
nema, ali zato ima svesti o tome, kako pesnik ka`e, “koliko smo privremeni,/ i ja u tebi,/ i ti u meni„. Taj retori~ki otklon od qubavnog motiva, me|utim, ne umawuje upe~atqivost svekolikih poetskih igara i smicalica sadr`anih u pesmama Jankovi}evog slova o qubavi,
~itavog lirskog kodeksa imenovanog inventivnom kovanicom-pletenicom Quboslovnik.
Srba Igwatovi}
66
Sadr`aj
[email protected] ZA DVOJE (PRAPO^ETAK)
Ostavqenoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
La`qivoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
Nezasitoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Najve}oj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10
Posledwoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Jedinoj, pravoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
Van doma{aja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Ozima pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Oble`avawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
KAKO [email protected] QUBAV
Kada bih... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
No}as... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ti i ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Molba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Pre`ivqavawe qubavi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Istorija bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Zapisana na plafonu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Pesma kojoj je vi{e puta mewan naslov . . . . . . . . . . .
Poku{aj poeme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Dokazni postupak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
^ekaju}i povratak o~iju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Zbir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Molitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
19
20
21
22
23
24
26
28
30
32
33
34
35
67
POD STAKLENIM ZVONOM
Kako napisati qubavnu pesmu . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Molba `eni (tebi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Qubav i sli~ne gluposti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Kako sam voleo (tebe) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Beli oblak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Za{to se nisam o`enio (tobom) . . . . . . . . . . . . . . . . .
Ve`bawe tuge . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Nad `enom (tobom) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Dan odlaska . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Obja{wewe `eni (tebi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
PIROVA POBEDA
Tamni vilajet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Dvadeset godina kasnije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Bila si . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Sumwa u privid . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Pouka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
O `urbi, ponovo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Nije te{ko biti iskren . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
51
52
53
54
56
57
58
Bele{ka o autoru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
Srba Igwatovi} / Slovo o qubavi Milo{a
Jankovi}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
68
Milo{ Jankovi}
QUBOSLOVNIK
Prvo izdawe
Izdavaå
Beograd
Urednik
Srba Igwatovi}
Lektura / korektura
Danijela Igwatovi}
Znak biblioteke
Rade Markoviñ
Oblikovawe sloga
Zoran Spahiñ
Ãtampa
Megraf, Beograd
Tiraæ 300
ISBN 978-86-7634-119-1
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
821.163.41-1
JANKOVI], Milo{, 1963–
Quboslovnik / Milo{ Jankovi}. – 1. izd. – Beograd :
Apostrof’, 2011 (Beograd : Megraf). – 68 str. ; 23 cm. – (Plus
biblioteka Savremenika ; kç. 31)
Tiraæ 300. – Str. 63-66: Slovo o qubavi Milo{a Jankovi}a /
Srba Igwatovi}. – Bele{ka o autoru: str. 61-62.
ISBN 978-86-7634-119-1 (bro{.)
COBISS.SR-ID 184709388
PLUS BIBLIOTEKA SAVREMENIKA
dosad iza{lo
1.
MERE[KOVSKI – [ESTOV: U VLASTI IDEJA
2. \ULA IJE[: NA HARONOVOM ^UNU
3. JOSIF BRODSKI: RAZGOVORI I BESEDE
4. ADAM PUSLOJI]: PANDEMONIJUM
5. NIKOLAJ BER\AJEV: IZVORI I SMISAO
RUSKOG KOMUNIZMA
@IVOJIN PAVLOVI]: FLOGISTON
7. HAJNRIH BEL: RIM NA PRVI POGLED
8. JAN KOT: KAMENI POTOK
MILOVAN J. BOGAVAC: KOSOVOM [email protected] CVETA,
6.
9.
ANTOLOGIJA PESNIKA KOSOVA I METOHIJE (1871–1941)
10.
11.
PESNIK NIKOLA CINCAR POPOSKI ZBORNIK
BRANA DIMITRIJEVI]: U KONTEJNERU, ZAPISI
SRPSKOG VOJNOG HIRURGA (1916–1918)
12.
DEJAN BOGOJEVI]: IZNAD PRAZNINE,
HAIKU ANTOLOGIJA
SRBA IGWATOVI]: DUBOKA KINA
14. VLADIMIR V. PREDI]: NO]
15. MILIVOJ AN\ELKOVI]: VA[AR WWW PRI^@
16. NIKOLA CINCAR POPOSKI: ISTINITI
17. DINA NEDEQKOVI]: @E\ I GLAD
18. TOBIJAS BURGHART: RE^ REKE
19. VLADIMIR V. PREDI]: POVRATAK U VITLEJEM
20. ZORAN MILISAVQEVI]: [email protected] OD RE^I, pesme
21. MLADEN SIMI]: KAKO ZASMEJATI ZOJU
22. DRAGOSLAV PAUNESKU: DELIMI^NO
13.
REGISTROVAWE NEVERNIH @ENA
KAREL SIS: TA^NO VREME
24. SLOBODAN ZDRAVKOVI]: QUBAVNI TANGO
25. MARGALIT MATITIJAHU: BIQKE SELICE
26. LAURIJAN STANKESKU: PUT MOJE KRVI
27. MILO[ JANKOVI]: (NE)ZVANI GOSTI
28. XEJMS SKALI: OKEANIJA
29. VLADIMIR KONE^NI: O NEBU I BLATU: DVE DRAME
30. DU[AN ANDRIJA[EVI]: NEBESKA MEHANIKA
23.
Download

VIDOVDAN 2011. MARKES IZME\U KORICA TRE]I ME\UNARODNI